Sie sind auf Seite 1von 258

Ikbal Cogo

Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini


od 1945. do 2012. godine
Ikbal Cogo

Muzejsko zakonodavstvo
u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Zenica, 2016. godine


POSEBNA IZDANJA, knj. I

Priređivač
Ikbal Cogo

Izdavač
Javna ustanova Muzej grada Zenice
Muhameda Seida Serdarevića bb, 72000 Zenica , BiH
www.zemuzej.ba

Za izdavača
Adnadin Jašarević

Recenzent
Prof.dr.sc. Dževad Drino, Pravni fakultet Univerziteta u Zenici

Lektor i korektor
Nedžad Fejzić, prof.

Prijevod na engleski jezik


Dr.sc. Kamiah Arnaut-Karović

DTP
Alen Karamehić

Naslovnica
Ploča sudije Gradješe, XII - XIII stoljeće, nacionalni spomenik BiH

Štampa
ELEMENT, Zenica

Za štampariju
Emir Salihspahić

Tiraž
300 KOM

CIP - Katalogizacija u publikaciji


Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo
069(497.6)"1945/2012"(094.5)
MUZEJSKO zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine /
[priređivač] Ikbal Cogo ; [prijevod na engleski jezik Kamiah Arnaut-Karović].
- Zenica : Muzej grada Zenice, 2016. - 245 str. : ilustr. ; 27 cm. -
(Posebna izdanja / Muzej grada Zenice ; knj. 1)
Lat. i ćir. - Bilješka o priređivaču: str. 244. - Bibliografija: str. 241-243.
ISBN 978-9958-0985-5-0
1. Cogo, Ikbal
COBISS.BH-ID 23093254
Sinu Tariku,
da u životu bude snažan i svoj
SADRŽAJ

1. Uvod ............................................................................................................................................................1

2. Muzejsko zakonodavstvo Bosne i Hercegovine (1945. -1995.) ............................................. 15

2.1 Odluka o zaštiti i čuvanju kulturnih spomenika i starina Jugoslavije (10/1945) .................... 17
2.2. Zakon o osnivanju Muzeja narodnog oslobođenja u Sarajevu (26/1945) ................................ 19
2.3. Uredba o Umjetničkoj galeriji u Sarajevu (45/1946).................................................................... 20
2.4. Zakon o muzejima (19/1947) ............................................................................................................ 21
2.5. Uredba o muzejsko-konzervatorskoj struci (43/47) ..................................................................... 22
2.6. Naredba o rasporedu zvanja muzejsko-konzervatorske struke u vrste (47/47) ....................... 26
2.7. Pravilnik o pripravničkoj službi, stručnim ispitima i kursevima
u muzejsko-konzervatorskoj struci (51/1948) ................................................................................ 27
2.8. Zakon o izmjeni zakona o muzejima (51/1948) ............................................................................ 36
2.9. Uredba o organizaciji i radu Zemaljskog muzeja u Sarajevu (15/1958) ................................... 37

2.10. Rješenje o obrazovanju Komisije za podnošenje predloga za unapređenje u zvanja višeg


konzervatora, višeg bibliotekara i višeg arhiviste (17/1958)....................................................... 41

2.11. Rješenje o određivanju ustanova u kojima mogu postojati zvanja službenika u naučnim
ustanovama (16/60) .............................................................................................................................. 42
2.12. Zakon o muzejima (53/1960) ............................................................................................................ 43
2.13. Pravilnik o registraciji muzeja (18/1961) ........................................................................................ 51
2.14. Pravilnik o uslovima za osnivanje muzeja (18/1961) ..................................................................... 53
2.15. Pravilnik o načinu vođenja knjiga, inventara i kartoteke muzeja (18/1961) ............................ 55
2.16. Rješenje o osnivanju Muzeja književnosti u Sarajevu (5/1961) ................................................. 57
2.17. Rješenje o novom sastavu komisije za podnošenje predloga za unapređenje u zvanja
višeg kustosa, višeg konzervatora, višeg bibliotekara i višeg arhiviste (21/1961) .................... 58
2.18. Pravilnik o načinu na koji će muzejske ustanove i galerije kao i ustanove koje prikupljaju i
odvajaju arhivski i bibliotečki materijal prijavljivati svoje predmete i materijal radi
registrovanja (26/1961) ....................................................................................................................... 59
2.19. Odluka o Umjetničkoj galeriji u Sarajevu (42/1961) ................................................................... 61
2.20. Zakon o izmjenama i dopunama zakona o muzejima (42/1964) .............................................. 63
2.21. Zakon o muzejima (12/1965) ............................................................................................................ 70
2.22. Pravilnik o izmjenama i dopunama pravilnika o registraciji muzeja (29/65)........................... 79
2.23. Zakon o Muzeju Revolucije Bosne i Hercegovine (9/1967) ....................................................... 80
2.24. Zakon o Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine (9/1967) .................................................... 82
2.25. Zakon o Muzeju književnosti Bosne i Hercegovine (38/1967) .................................................. 84
2.26. Zakon o Umjetničkoj galeriji Bosne i Hercegovine (35/1969) .................................................. 86
2.27. Zakon o muzejskoj djelatnosti (6/1976) .......................................................................................... 88
2.28. Zakon o Muzeju revolucije Bosne i Hercegovine (20/1977) ...................................................... 94
2.29. Zakon o Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine (20/1977) .................................................. 96
2.30. Zakon o Muzeju književnosti i pozorišne umjetnosti Bosne i Hercegovine (20/1977) ........ 98
2.31. Zakon o Umjetničkoj galeriji Bosne i Hercegovine (20/1977) ................................................100
2.32. Pravilnik o načinu vođenja ulazne knjige, knjige inventara i kartoteke muzejskog
materijala (23/1978) ..........................................................................................................................102
2.33. Zakon o izmjenama Zakona o muzejskoj djelatnosti (12/1987) ..............................................104
2.34. Uredba sa zakonskom snagom o muzejskoj djelatnosti (13/1993) ..........................................105
2.35. Ispravka Uredbe sa zakonskom snagom o muzejskoj djelatnosti (20/1993) ...........................111
2.36. Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja ulazne i izlazne knjige, knjige inventara, knjige
poklona, kartoteke i fototeke muzejskog materijala (2/1994) ..................................................112
2.37. Pravilnik o uslovima za osnivanje i početak obavljanja djelatnosti
muzeja i galerija (2/1994) .................................................................................................................114
2.38. Pravilnik o stručnim zvanjima, uslovima i načinu sticanja stručnih zvanja u
muzejskoj djelatnosti (7/1995) .........................................................................................................116

3. Muzejsko zakonodavstvo Republike Srpske (1992.-2012.) ..................................................123

3.1. Odluka o osnivanju muzeja Republike Srpske (18/1992) .........................................................125


3.2. Odluka o osnivanju galerije likovnih umjetnosti Republike Srpske (9/1994) ......................127
3.3. Zakon o muzejskoj djelatnosti (35/1999) .....................................................................................129
3.4. Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja registra muzeja (19/2002) ..............................................139
3.5. Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja ulazne knjige, knjige inventara i kartoteke
muzejske građe (19/2002) ................................................................................................................141
3.6. Pravilnik o normativima i standardima za muzejsku djelatnost (61/2003)............................147
3.7. Zakon o muzejskoj djelatnosti (89/2008) .....................................................................................160
3.8. Zakon o izmjenama i dopunama zakona o muzejskoj djelatnosti (57/2012) .........................174

4. Muzejsko zakonodavstvo kantona u Federaciji BiH (2000.-2011.) ...................................179

4.1 Kanton Sarajevo

4.1.1. Zakon o muzejskoj djelatnosti (2/2000)........................................................................................181


4.1.2. Pravilnik o uslovima za osnivanje i rad muzeja, muzejskioh zbirki, muzejskih izložbi i galerija
(24/2000) ..............................................................................................................................................187
4.1.3. Pravilnik o stručnim zvanjima u muzejskoj djelatnosti (6/2001) .............................................190
4.1.4. Zakon o izmjeni i dopuni zakona o muzejskoj djelatnosti (7/2005) .......................................199

4.2. Unsko-sanski kanton


4.2.1. Zakon o muzejskoj djelatnosti (6/2001)........................................................................................200
4.2.2. Zakon o izmjenama zakona o muzejskoj djelatnosti (10/2003) ...............................................206

4.3. Tuzlanski kanton

4.3.1. Zakon o muzejskoj djelatnosti ( 10/2002) .....................................................................................207


4.3.2. Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja ulazne i izlazne knjige, knjige inventara, knjige poklona,
kartoteke i fototeke muzejskog materijala (17/2009) .................................................................217
4.3.3. Pravilnik o uslovima za osnivanje i rad muzeja (17/2009).........................................................221
4.3.4. Zakon o izmjenama i dopunama zakona o muzejskoj djelatnosti (13/2011) ........................224

4.4. Zeničko-dobojski kanton

4.4.1. Zakon o muzejskoj djelatnosti (15/2003) ......................................................................................226


4.4.2. Pravilnik o uslovima za osnivanje i rad muzeja (20/2007).........................................................234
4.4.3. Pravilnik o uslovima za osnivanje i rad muzejskih zbirki,
muzejskih izložbi i galerija (14/2009) .............................................................................................237

5. Summary...................................................................................................................................................240

6. Bibliografija .............................................................................................................................................241

7. Bilješka o priređivaču ...........................................................................................................................244


Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1. UVOD

Ignorantia iuris nocet

J edno je, dakako, jasno! Uspješnost evropskih država ogleda se u ekonomskoj snazi i vladavini
zakona, odnosno kvalitetnom zakonodavstvu koje garantira sigurnost, efikasnost i opći progres
zajednice. Ni oblast kulture i kulturnoga djelovanja u jednoj državi ne može biti na visokome stepenu
razvoja i organizacije ako pravni propisi koji reguliraju tu materiju nisu kvalitetni, jasni i detaljni.
Prije nego što „otvorimo“ temat o stanju muzejskoga zakonodavstva u Bosni i Hercegovini,
čini se uputnim dati nekoliko kratkih pravnih pojašnjenja. Državna vlast naše zemlje dijeli se na
zakonodavnu (u slučaju BiH: dvodomni parlament BiH, dvodomni parlament FBiH i skupština RS, te
skupštine kantona i Brčko distrikta), izvršnu (Vijeće ministara BiH te vlade entiteta, kantona i Brčko
Distrikta), upravnu i sudsku.1 Sve zakonske propise (od Ustava kao najvišeg pravnog akta jedne zemlje,
preko zakona do uredbi, pravilnika, naputaka i dr.) predlaže Vlada odnosno resorna ministarstva.
Nakon toga, zakoni idu u parlamentarnu proceduru usvajanja (procedura je složena i nije rijedak slučaj
da se neki predloženi zakon „vrati“ na doradu), a postaju pravosnažni nakon objave u službenom glasilu
države, entiteta, kantona ili Brčko Distrikta, ovisno od situacije. Nakon ustava, u pravnoj "hijerarhiji"
po važnosti slijede zakoni.

Pravna praksa poznaje zakone općeg karaktera (lex generalis) i specifične zakone (lex specialis).
Prema mišljenju dr. Seada Dedića, zakon o ustanovama jeste lex generalis u odnosu na zakon o muzejskoj
djelatnosti.2 Tamo gdje ne postoji poseban zakon o ustanovama, lex generalis bio bi direktno Ustav.
Postoje i mišljenja da su zakonski propisi koji tretiraju oblasti poput muzejske i galerijske zakoni sui
generis (svoje vrste) jer su jedinstveni po sebi. Svaki pravni sistem mora imati svoje utemeljenje, bazu ili
izvore.

Izvore prava u oblasti kulture dijelimo u pet cjelina: a) Ustav i ustavne odredbe; b)
Međunarodnopravni izvori (konvencije i međ.ugovori); c) Propisi o kulturnim pravima manjinskih
zajednica; d) Opći propisi od značaja za kulturu i djelovanje u polju kulture (zakon o radu, zakon o
upravnom postupku, krivični zakon, zakon o javnim nabavkama, propisi iz oblasti carina i poreza i sl.)
i e) Specifični propisi u kulturi (tu spada i zakon o muzejima).3

Ako bi smo muzejsku i galerijsku djelatnost pokušali smjestiti unutar općeprihvaćenih podjela
prava na njegove grane (ustavno, porodično, građansko, privredno, trgovačko, socijalno i dr.) gore
navedene djelatnosti bi pripale polju/djelokrugu upravnoga prava.4

U Bosni i Hercegovini situacija je, kada je riječ o djelovanju zakonodavstva u polju kulture
pa time i muzejske djelatnosti, usložnjena komplikovanom administrativno-upravnom organizacijom
zemlje. Tako danas ne postoji nacionalni, odnosno državni zakon o muzejskoj djelatnosti za prostor

1
ADEMOVIĆ i dr., 2012., 159
2
DEDIĆ, 2001., 140
3
MEŠTROVIĆ, 2003., 137-138
4
VISKOVIĆ, 1996., 263-264

1
Ikbal Cogo

Bosne i Hercegovine5 niti zakonom definirana centralna muzejska ustanova, ali postoje zakoni i
podzakonska pravna akta (uredbe – podzakonski propis regulatorno-izvršnog karaktera podređen
zakonu i njime ograničen, pravilnici – najvažniji normativni akti organa uprave kojima se uređuje
unutarnja organizacija i rad, uputstva – normativna akta tehničkog karaktera) koji ovu oblast reguliraju
na nivou entiteta Republike Srpske6 te pojedinih kantona u Federaciji BiH7 (kantoni svojim ustavima
imaju nadležnosti u polju obrazovanja, nauke i kulture kao i kreiranja i sprovođenja kulturne politike).

U Republici Srpskoj je za oblast kulture i javnih ustanova kulture direktno nadležno Mini-
starstvo prosvjete i kulture.8 Članom 89. Ustava ovog entiteta uspostavljen je i Senat kao savjetodavno
tijelo koje razmatra i pitanja od kulturnog značaja za Srpsku.9

Kantoni u Federaciji BiH koji nisu usvojili svoj muzejski zakon i prateće pravne akte (trenutno
su to: Posavski-Orašje, Srednjobosanski-Travnik, Kanton br.10-Livno, Hercegovačko-neretvanski-
Mostar, Zapadnohercegovački-Široki Brijeg10 i Bosanjskopodrinjski-Goražde) još koriste propise o
muzejskoj djelatnosti donesene tokom ratnih godina, 1993-1995. Danas na tom području djeluje više
muzeja i galerija kao što su: Muzejska zbirka u Neumu, Muzej Hercegovine u Mostaru, Franjevački
muzej Rama-Šćit u Prozoru, Franjevački muzej u Tomislavgradu, Franjevački muzej i galerija Gorica
kod Livna, Zavičajni muzej Travnik, Muzej II zasjedanja AVNOJ-a u Jajcu.

Iako postoji ustavna mogućnost da kantoni prenesu pojedine svoje ovlasti11 na grad, općinu ili
Federaciju BiH, niti jedan od kantona koji trenutno nema zakonom uređenu muzejsku djelatnost istu
nije prenio na niži ili viši nivo vlasti i uprave. Ni Brčko Distrikt BiH nema vlastitu muzejsku legislativu.12
Zakonom o ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine, u članu 15., definirane su
ovlasti Ministarstva civilnih poslova BiH među kojima je i „ izvršavanje zadataka koji su u nadležnosti
BiH i koji se odnose na utvrđivanje osnovnih principa koordiniranja aktivnosti, utvrđivanje planova
entitetskih tijela vlasti i definiranje strategije na međunarodnom planu u područijima: ... – kulture i
sporta“.13

Ništa bolja situacija nije i kada je po srijedi strukovno udruživanje muzejskih i galerijskih
djelatnika. Muzejsko društvo postoji samo u Republici Srpskoj14, dok na nivou BiH, FBiH ili kantona
slična organizacija nije ustrojena. Muzejsko društvo Bosne i Hercegovine prvi put je formirano tokom
austro-ugarske uprave. Oktobra 1884. godine u Sarajevu je bio konstituiran Privremeni odbor (pre-
dsjednik je bio Kosta Hoermann) a osnivačka skupština je održana u decembru 1885.15

5
Aneksom IV Mirovonog Ugovora iz Deytona potpisanog 14. decembra 1995. u Parizu koji predstavlja Ustav BiH, jasno su precizirane ovlasti države
BiH u kojima oblast obrazovanja, kulture i nauke nisu navedene. To pak ne znači da su spomenute oblasti prestale postojati i da na prostoru BiH ne rade
osnovne i srednje škole, univerziteti i fakulteti, instituti, biblioteke, pozorišta, galerije. Osnivačka prava većine bivših republičkih ili regionalnih ustanova
preuzeli su niži nivoi vlasti koji su novim ustavnim rješenjem dobili ingerencije nad obrazovanjem, kulturom i naukom.
6
Amandman XXXII, stav 12 na član 68. Ustava Republike Srpske uređuje nadležnost RS u pitanjima omladine, obrazovanja, kulture.
7
Ustav Federacije BiH, pogl. III, član 4. kaže da kantoni imaju one nadležnosti koje izričito nisu date Federaciji.
8
ANTOLOVIĆ, 2012., 100
9
Ibid, 90
10
Iako je urađen Nacrt Zakona o muzejskoj djelatnosti još 2009. godine, skupština tog kantona nije ga usvojila.Vidjeti u: TODOROVIĆ, 2015.
11
Ustav Federacije BiH, V, član 2.
12
Statutom Brčko Distrikta BiH, član 8., stav 1. paragraf e navedeno je da Distrikt ima ovlasti u oblasti kulture. Iako u Brčkom postoji
likovna galerija osnovana 1975. godine, do kraja 2015. godine nije postojao zakon ili uredba o muzejsko-galerijskoj djelatnosti.
13
Sl. glasnik BiH, br.5/03
14
Udruženje muzejskih radnika Republike Srpske (puni naziv) osnovano je maja 2002. godine u Banja Luci gdje je i sjedište. Pokrenuli su stručni
časopis pod naslovom Glasnik Udruženja muzejskih radnika RS.
15
Za detalje vidjeti Alma Leka: Muzeji, zbirke i galerije u Bosni i Hercegovini, ICOM BiH, Sarajevo, 2012., 22-24

2
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Muzejsko društvo u Bosni i Hercegovini ponovo je pokrenuto u februaru 1952. na osnovu inicijative
djelatnika Zemaljskog muzeja u Sarajevu16 a osnivačka skupština održana je 15. juna iste godine.17

Prvi predsjednik muzejskog društva BiH bio je dr.Alojz Benac.18 Od 1995. godine postoji Nacionalni
komitet ICOM-a19 za Bosnu i Hercegovinu koji ima sjedište u Sarajevu i koji je trenutno, jedina stručna
asocijacija koja okuplja muzejske i galerijske djelatnike sa prostora BiH.

* * *

Iako se u ovoj knjizi ne eksplicira stanje u muzejskome zakonodavstvu do 1945. godine upu-
tno je, ukratko, izložiti i dostupne informacije o pokušajima pravnog uokvirivanja muzejske struke do
kraja II svjetskog rata. Prema raspoloživome materijalu20, u periodu od 1918. do 1941. godine, kada
je formirana i postojala zajednička država Srba, Hrvata i Slovenaca (od 1929. Kraljevina Jugoslavija)
nije donesen jugoslavenski zakon o muzejima. Vrijedi se podsjetiti da su u Bosni i Hercegovini u tom
periodu djelovale Muzejska zbirka pri Franjevačkom samostanu Humac kod Ljubuškog, Zemaljski
muzej u Sarajevu i, od 1930. godine, Etnografski muzej Vrbaske banovine u Banjoj Luci (danas Muzej
Republike Srpske). Tokom održavanja Prve konferencije muzealaca i konzervatora Kraljevine SHS
1922. godine u Beogradu, dat je prijedlog zakona o muzejima resornome Ministarstvu prosvete na
daljnje postupanje.21Nakon toga, zakonu se gubi svaki trag u službenoj dokumentaciji. Dr.Vladimir
Krivošejev iz Valjeva, u svojoj je akribičnoj studiji Muzeji, menadžment, turizam–ka savremenom
muzeju, od teorije do prakse iz 2012. godine naveo, na strani 227, da je, prema navodima dr.Lj.Dimića22,
1925. godine u Kraljevini SHS donesen Zakon o muzejima. Nakon detaljne pretrage službenoga
glasila za spomenutu godinu, potpisnik ovih redova isti zakon nije pronašao.23

Ponovno se o muzejskome zakonu počinje češće govoriti tridesetih godina. Podsjećamo, u


Jugoslaviji je tada egzistiralo oko 30 muzeja (Ljubljana, Varaždin, Zagreb, Split, Osijek , Beograd,
Novi Sad, Sarajevo, Banja Luka, Cetinje, Pančevo, Niš, Negotin, Zrenjanin). Ministarstvo prosvete
Kraljevine Jugoslavije predložilo je 1930. godine Vrhovnom zakonodavnom savetu prvi Predlog zakona
o muzejima i čuvanju starina i spomenika.24 Ovaj dokument danas je pohranjen u Arhivu Jugoslavije
u Beogradu. Prijedlog je imao II glave (glava I odnosila se na muzeje) i ukupno 56 članova. Član
1. ovog zakona predviđao je da su svi muzeji u Kraljevini pod ingerencijama ministarstva prosvete.
Prema članu 2., formiralo bi se ukupno 6 muzejskih zona sa centrima u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani,

16
DRAMUŠIĆ, 1963., 76
17
RIZVANBEGOVIĆ, 1976., 109
18
RIZVANBEGOVIĆ, 1976., 131.
19
ICOM – Međunarodno muzejsko vijeće osnovano 1946. godine sa sjedištem u Parizu.
20
Tragajući za podacima priređivač knjige primjetio je da u BiH uopće nije bilo radova koji su tretirali historijski razvoj muzejske legislative između
1918. i 1941. niti je ista bila predmet interesa. O poznavanju muzejskog zakonodavstva u navedenom periodu na području bivše nam države, najznačajniji
prilog je dao Branislav Krstić iz Beograda. O muzejskom zakonodavstvu nakon 1945. pisali su Fedor Moačanin, Edip Hasanović, dr.Antun Bauer (1971.u
Zagrebu organizovao simpozij o stanju muz.legislative.) a u BiH su to bili mr.sc.Venceslav Topalović (Travnik 1932.; jedan od osnivača Zavičajnog muze-
ja Travnik 1950., Arhiva srednje Bosne 1954. te u dva navrata i predsjednik Muzejskog društva BiH) i prof.Vojin Dramušić, dugogodišnji djelatnik
Pedagoškog odjeljenja Zemaljskog muzeja BiH.
21
KRSTIĆ, 2010.,494
22
Lj.DIMIĆ, 1996., 84,109 i 144
23
http://digitalizovanaizdanja.sluzbenenovine.rs/DigitalizovanaIzdanja/pages/home.xhtml;jsessionid=65BD095F7F09BC9D3BD054A8A2882150,
(pristupio 9.12.2015.)
24
KRSTIĆ, 2010., 494,495

3
Ikbal Cogo

Sarajevu, Splitu i Skoplju.25

Predlog zakona razmatran je na tri sjednice (29. i 30.4 1930. te 1.5.1931.god) kojom prilikom
su usvojene neke izmjene.26 Zanimljivo je spomenuti, kako uočava B.Krstić, da je zakon „zapeo“ kod
ministra finansija koji je tražio detaljan pregled finansijskog efekta toga zakona koji nikada nije izrađen.
Stoga, Savjet zakonski prijedlog nikada nije ni usvojio.

Ministar prosvete Kraljevine Jugoslavije ponovno 1932. godine Senatu dostavlja Predlog
zakona o muzejima i čuvanju starina i spomenika koji je sačuvan u Stenografskim beleškama XVII sa-
stanka Senata od 21. marta 1932. godine.27Prijedlog je, uz potpis još petnaest senatora, podnio senator
Valentin Rožič.28 Senat je i ovaj prijedlog ignorirao i zakon nije usvojen. Resorni ministar 1934. godine
šalje prijedlog muzejskoga zakona Narodnoj skupštini. Ova varijanta zakona sačuvana je u Stenogra-
fskim beleškama XLVI od 4. jula 1934. U ovom Predlogu glava I – o muzejima, nešto je proširena.
Skupština je već 5. jula obrazovala Odbor za proučavanje ovog zakona29 koji je ponovo ostao „mrtvo
slovo na papiru“.

Predstavnici struke nisu odustajali pa su na Konferenciji muzealaca i konzervatora Jugoslavije


tokom 1935. ponovo uputili Ministru prosvete zatjev za izradu zakona. Ministar je dao zadatak
univerzitetskom prof.Francu Steleu iz Ljubljane da izradi kraći nacrt koji, nažalost, opet nije prošao
daljnju proceduru. Time se i završila priča oko pokušaja pravne kodifikacije muzejske struke na nivou
Kraljevine Jugoslavije. F. Moačanin navodi u svome radu iz 1962. da je, koliko je njemu poznato,
na području Banovine Hrvatske augusta 1940. donesena Uredba o muzejima i galerijama (Službeni
list br.173 za 1940.) sa 22 člana a po kojoj nadzor nad muzejima pripada banskoj vlasti.30 Nije bilo
moguće doći u posjed originala ili kopije ove Uredbe pa nam preostaje vjerovati Moačaninu na riječ. U
vrijeme postojanja Nezavisne države Hrvatske (1941.-1945.) nije donesen poseban zakon o muzejskoj
i galerijskoj djelatnosti.31

Tokom trajanja II svjetskog rata, 30. novembra 1943. godine, osnovano je Povereništvo za pro-
svetu Nacionalnog Komiteta oslobođenja Jugoslavije (NKOJ)32 koje je učestvovalo u kreiranju Odluke
o zaštiti i čuvanju kulturnih spomenika i starina33 usvojene 20. februara 1945. u Beogradu. Bio je to
uvod u pravno uokvirivanje muzejske struke. Prema podatku koji donosi M.Kumović, u Jugoslaviji je
te, 1945. godine, bilo aktivno 87 muzeja.34

* * *

Narodna vlast, odmah nakon oslobođenja zemlje u maju 1945., postavlja temelje novoga
uređenja Bosne i Hercegovine. Ovdje bi bilo potrebno, ukratko, obrazložiti administrativno-upravnu
organizaciju BiH s kraja četrdesetih i početka pedesetih godina prošlog stoljeća. Formiranjem prve

25
Ibid, 495
26
Ibid, 495
27
Ibid, 495 ; KRSTIĆ, PAJOVIĆ, 1987., 548-349
28
Valentin Rožič (1878.-1935.) je bio slovenački političar i publicist.
29
KRSTIĆ, 2010., 496
30
MOAČANIN, 1962., 26
31
Općenito o zakonskoj legislativi čuvanja starina u NDH vidjeti u: JURANOVIĆ-TONEJC, 2009/2010., 15-17
32
HOFMAN, 2001., 42
33
KRIVOŠEJEV, 2012., 238
34
KUMOVIĆ, 2004., 90

4
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

republičke Vlade 1945 godine, na čijem je čelu bio Rodoljub Čolaković, organizovano je nekoliko
ministarstava među kojima je bilo i Ministarstvo prosvjete (prvi ministar bio je Cvijetin Mijatović).
Ovo je ministarstvo bilo podređeno35 Komitetu za kulturu i umetnost Vlade FNRJ osnovanog 8
februara 1946. u Beogradu čiji je predsjednik bio Vladimir Ribnikar a članovi, među ostalima, Ivo
Andrić, Oskar Danon i Meša Selimović, svi iz BiH.36 Nakon ukazane potrebe za reorganizacijom
državne uprave37na način njene „decentralizacije, debirokratizacije i demokratizacije“38tokom aprila
1950. ukinuto je nekoliko ministarstava ali je osnovano novo - za nauku i kulturu. Početkom 1953
godine, Bosna i Hercegovina je dobila novi Ustavni zakon u kojemu se ponovno vrši reorganizacija
pri čemu se umjesto ministarstava uvode državni sekretarijati i savjeti. Među ostalim je uveden i Savjet
za prosvjetu, nauku i kulturu.39 Nakon tri godine rada, postojeći Savjet podijeljen je na dva, pa je u
maju 1956. osnovan Savjet za kulturu NR BiH koji je imao ingerencije nad muzejskom i galerijskom
strukom.40

U Sarajevu je novembra 1945. godine Skupština Federalne BiH zakonom osnovala Muzej
narodnog oslobođenja (zakon je brojao 5 članova) s ciljem brige o tekovinama NOB-e i socijalističke
revolucije na stručnim i naučnim osnovama. Oktobra 1946. godine Uredbom je osnovana i Umjetnička
galerija u Sarajevu izdvajanjem Galerije slika Zemaljskog muzeja (osnovana 1930. godine na inicijativu
četiri bh. likovna umjetnika: Đoke Mazalića, Karla Mijića, Romana Petrovića i Siga Sumerekera).

Prvi Zakon o muzejima proglašen je u Bosni i Hercegovini 194741 (u Makedoniji 1948, u


Srbiji 1951 - najobimniji sa ukupno 43 člana42a u Hrvatskoj 1960. godine43) čime je utemeljen razvoj
savremenog muzejskog zakonodavstva u BiH. Bosanskohercegovačka vlast svoj je muzejski zakon
donijela u aprilu a Osnovna uredba o muzejsko-konzervatojskoj struci44 na nivou FNR Jugoslavije
proglašena je u avgustu iste godine što je, uz Pravilnik o pripravničkoj službi, stručnim ispitima i
kurevima u muzejsko-konzervatojskoj struci FNRJ45 iz 1948. godine bio prvi i posljednji zajednički
pravni akt o muzejskoj djelatnosti za teritorij cijele Jugoslavije.

Temeljem Osnovne uredbe za FNRJ, u Bosni i Hercegovini je u septembru 1947. donesena


Uredba o muzejsko-konzervatojskoj struci46 te Naredba o raspodjeli zvanja muzejsko-galerijske struke
u vrste47. Zanimljivo je spomenuti da su u bosanskohercegovačkoj Uredbi iz 1947 godine, (član 2., stav
E) navedena muzejska zvanja asistent muzeja ili galerije, kustos muzeja ili galerije te kao najviše zvanje
muzeolog (u trenutno važećoj stručnoj nomenklaturi to je zvanje: muzejski savjetnik).

Već 1948. godine dolazi do izmjena zakona o muzejima a novina je da „Zemaljske muzeje

35
Ovdje se ne misli na upravno - administrativnu podređenost već ideološko - političku matricu zajedničkog rada i planiranja.
36
HOFMAN, 2001., 43
37
O ovome vidjeti u: KATZ, 2011., 354-358
38
Ibid, 354
39
Ibid, 372
40
MILIŠIĆ, 2007, 114
41
Zanimljivo je spomenuti da je juna 1947. usvojen bosanskohercegovački Petogodišnji plan razvoja koji je imao za cilj podizanje uku-
pnih privrednih i društvenih kapaciteta BiH pa bi se i ovaj zakon mogao sagledati u tom svjetlu. O tome vidjeti u: KATZ, 2011, 292-305
42
KRIVOŠEJEV, 2012., 238
43
MEŠTROVIĆ, 2003., 133; OKLOPČIĆ, 1990, 26
44
Sl.list FNRJ br.67/47 od 12.8.1947. godine.
45
Sl. list FNRJ br.51/48 od 16.6.1948. godine.
46
Sl.list NR BiH br.43/47
47
Sl. list NR BiH br.47/47

5
Ikbal Cogo

osniva Vlada i da su isti ustanove Ministarstva obrazovanja“.48 Analizirajući arhivsku građu Zemaljskog
muzeja u Sarajevu, uočili smo zanimljivu činjenicu da su djelatnici muzejskih i galerijskih ustanova
krajem četrdesetih godina prilikom stupanja u službu49 morali polagati i Zakletvu pred direktorom te
ustanove te je svojeručno potpisati.

Tekst zakletve je glasio:

„Ja _______ zaklinjem se čašću svoga naroda i svojom čašću da ću vjerno služiti narodu, da ću se
pridržavati ustava i zakona i ostalih opštih propisa, da ću čuvati i braniti ustavni demokratski poredak
Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Bosne i Hercegovine i da ću svoju dužnost
vršiti savjesno“.

Inače, praksa polaganja zakletve državnih činovnika ustanovljena je odmah po dolasku au-
strougarske uprave u Bosni i Hercegovini a nastavljena i tokom perioda Kraljevine SHS/Jugoslavije.
Tokom septembra 1949. donijet je Ukaz o prenosu ustanova sa republičkog na oblasni nivo temeljem
kojega je Etnografski muzej i Muzej narodnog oslobođenja u Banja Luci (kasnije Muzej Bosanske
krajine) prebačen u nadležnost oblasnog narodnog odbora.50

Između 1947. i 1960. godine, kada je ponovno proglašen Zakon o muzejima, Bosna i
Hercegovina je dobila desetak novih muzejskih ustanova (Tuzla, Sarajevo, Mostar, Travnik, Trebinje,
Visoko, Bihać, Jajce, Prijedor, Doboj).51 Osnivanje ovih muzejskih ustanova omogućila je izmjena
zakona u oktobru 1949. godine po kojoj su dio ovlaštenja republike preuzeli oblasni narodni odbori
koji su, među ostalim, dobili i pravo osnivati oblasne muzeje i srodne ustanove.52

I unutar Zemaljskog muzeja dolazi do internih organizacionih izmjena. Godine 1953. po


prvi se put osniva Istorijsko odjeljenje a 1955. godine i Pedagoški odsjek.53 Iako Uredbom o Zema-
ljskom muzeju iz 1958. godine Pedagoški odsjek nije definiran kao samostalna organizaciona jedinica,
on je kao takav (prema podacima iz Spomenice Zemaljskog muzeja) poslije 1960. godine ustrojen.54
Nažalost, Istorijsko odjeljenje je 1957. godine ukinuto s obrazloženjem da nije ispunilo svoju svrhu.55

U Beogradu je 1957. godine obrazovana je posebna Komisija pri Saveznom sekretarijatu za


prosvetu i kulturu s ciljem izrade prijedloga saveznog zakona o muzejima.56 Dvije godine kasnije na
kongresu muzealaca Jugoslavije održanom 1959. u Mariboru, osim što je jugoslavenska zajednice
muzeja nazvana Savez muzejskih društava Jugoslavije57 (iz koje su istupili konzervatori i restauratori)
dogovoreno je da se savezni zakon ne izrađuje jer je u toku bilo decentraliziranje savezne države u

48
Sl. list NR BiH br.51/48
49
Svi muzejski i galerijski djelatnici bili su po zakonu državni službenici na koje se odnosio i Zakon o državnim službenicima NR BiH
donesen 1947 godine.
50
KATZ, 2011., 152
51
LEKA, 2012., 81
52
KATZ, 2011., 152
53
BENAC, 1963., 16
54
U razgovoru sa dr.Adnanom Busuladžićem, bivšim v.d. direktora Zemaljskog muzeja priređivač je saznao da, nažalost, posebno
Pedagoško odjeljenje ne postoji već da su muzejski pedagozi raspoređeni unutar matičnih odjeljenja muzeja (Arheologija, Etnologija i
Prirodnjačko odjeljenje).
55
Ovo je bila velika pogreška tadašnjih vlasti i uprave samog muzeja, mišljenja je priređivač. Iz toga su se odjeljenja mogle razvijati zbirke
hladnog i vatrenog oružja, vojnih uniformi i zastava ali i posebno-numizmatičko odjeljenje.
56
MOAČANIN, 1962., 32
57
KUMOVIĆ, 2004., 94

6
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

mnogim oblastima društvenoga djelovanja koje će se u konačnici ogledati kroz novi ustav.58 Nakon
proglašenja novoga Ustava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije 7. aprila 1963. godine, data
su široka ovlašćenja Republikama u pogledu njihova ustavno-pravnoga ustrojstva a time i reguliranja
pojedinih oblasti društvenoga djelovanja.59

U članu 108. Ustava kaže se da:

„U republici radni narod ostvaruje društveno samoupravljanje, uređuje društvene odnose, usmerava razvi-
tak privrede i društvenih službi, obezbeđuje ostvarivanje prava građana, ustavnosti i zakonitosti, i vrši
sve društvene poslove od zajedničkog interesa za politički, privredni i kulturni život i društveni razvitak u
republici, osim onih poslova koji su ovim ustavom utvrđeni kao prava i dužnosti federacije.”60

Zakon o muzejskoj djelatnosti u BiH ponovo je, dopunjen i izmijenjen, proglašen 1960. godine.
Ovaj zakon, koji je brojao ukupno 52 člana zanimljiv je u nekoliko elemenata i potrebno je, stoga,
pojasniti neke njegove članove. Članom 3. omogućeno je da muzeji mogu vršiti i naučno-istraživački
rad (temeljem ispunjenih uvjeta koje utvrđuje Savjet za kulturu uz saglasnost Savjeta za nauku) u
muzejskim naukama. Međutim, nigdje nije definirano šta su to muzejske nauke. Prvi put je, u članu
7., spomenuta kategorija Centralni muzeji (oni koji obavljaju djelatnost na teritoriji cijele Republike).
Članom 35. data je ovlast Savjetu za kulturu NR BiH da odredi gdje će biti pohranjem iskopani ili
pronađeni muzejski materijal na području BiH uz mogućnost dogovora samih muzejskih ustanova.
Ali, ako se predstavnici ustanova o tome ne bi uspjeli dogovoriti, ovim članom zakona Savjet je dobio
moć konačnoga odlučivanja pri čemu bi se vodilo računa da sporni muzejski materijal dospije u neku
od centralnih muzejskih ustanova u Sarajevu. Ovaj je član prouzrokovao mnogo problema u odnosima
između muzejskih ustanova van Sarajeva i već spomenutih centralnih muzeja, pa je zakonom iz 1976.
ukinuta ova zakonska odredba. Članom 43. definirano je da Savjet za kulturu NR BiH vrši opći na-
dzor nad provođenjem toga zakona te se stara o razvoju muzeja u NR BiH. Članovima od 45. do 48.
omogućeno je postojanje i organizovanje muzejskih zbirki što će kasnije olakšati i ubrzati osnivanje
više muzejskih zbirki diljem BiH koje su vremenom prerasle u muzejske ustanove.

Iste, 1960. godine, donijeto je i Rješenje o ustanovama u kojima službenici tih ustanova mogu
imati naučna zvanja. Navedene su sljedeće muzejske i galerijske ustanove: Zemaljski muzej u Sarajevu,
Muzej narodne Revolucije, Umjetnička galerija, Muzej grada Sarajeva, Narodni muzej u Banja Luci
(Muzej Bosanske krajine), Zavičajni muzej Hercegovine u Mostaru i Zavičajni muzej u Tuzli (danas
Muzej istočne Bosne).61

Tokom 1961. godine iz okrilja Muzeja grada Sarajeva (osnovanog 1949.) izdvojen je Muzej
književnosti62 koji je kasnije proglašen republičkim te mu je djelatnost proširena i na pozorišnu umje-
tnost.63 Zakon o muzejskoj djelatnosti BiH ponovo je donesen 1965. godine. Donošenjem novog Ustava
SR BiH februara 1974. uveden je samoupravni socijalizam a time i potreba sklapanja samoupravnih

58
MOAČANIN, 1962., 32
59
Ovaj se Ustav često naziva i „Povelja samoupravljanja“ (vidjeti: http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/
leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1963.html)
60
http://mojustav.rs/wp-content/uploads/2013/04/Ustav-SFRJ-iz-1963.pdf
61
Sl. novine NR BiH, br.16/60
62
Sl. novine sreza Sarajevo br. 5/61
63
Sl. list SR BiH br.20/77

7
Ikbal Cogo

sporazuma u svim sferama društvenoga djelovanja. Kako bi se nove ustavne kategorije mogle dosljedno
primjeniti i u muzejsko-galerijskoj praksi, donesen je novi Zakon o muzejima 1976. godine.

Ove činjenice govore o tome koliko je „bivši sistem“ vodio brige o kulturnoj, odnosno muzejskoj
djelatnosti koja je bila uvijek definirana, nimalo deklarativnom i ideologijskom „mantrom“, da je „od
opšteg društvenog interesa“. Prema tim zakonskim rješenjima, muzeji u BiH su definirani kao ustanove
kulture (za razliku od Slovenije i Makedonije gdje su bili definirani kao kulturno-prosvjetne ustanove)
a pojedini su muzeji dobili i karakter naučnih ustanova (uz BiH takva je uloga muzejskim ustanovama
bila data u Makedoniji).

Međutim, uočljivo je i to da u Jugoslaviji i njenim republikama pojedina zakonska rješenja


i termini iz muzejske oblasti nisu bili ujednačeni i usklađeni. Tome u prilog govori i činjenica da je
Institut za uporedno pravo iz Beograda 1978. godine uradio analizu 106 pojmova iz sedam muzejskih
zakona (osim Slovenije) utvrdivši značajna odstupanja.64 Posljednja i neznatna izmjena muzejske legi-
slative u SR BiH donesena je tokom 1987. godine (razlog izmjena bila je inflacija jugoslavenskog dinara
pa su se mijenjali novčani iznosi predviđeni za kažnjavanje!).

U Beogradu su te, 1987. godine, pri Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, izrađeni
Standardi i normativi za muzejsku delatnost za koje nismo sigurni da li su se primjenjivali samo u Srbiji
ili je to bio općejugoslavenski projekat.65 Isto tako, nema saznanja o tome da je Bosna i Hercegovina
takve standarde i normative, do aprila 1992. godine, dobila.66

Krajem osamdesetih godina (1989.) proglašen je Samoupravni sporazum o osnivanju


Samoupravne interesne zajednice kulture BiH (SIZ) čiji je zadatak bio daljnja briga o pitanjima
vezanim uz kulturne djelatnosti.67U nekim zakonskim rješenjima iz 1990. i 1991. godine, zanimljivo,
Muzej Revolucije prenominuje se u Istorijski muzej BiH. Očigledno su postojale težnje da ova ustanova
promijeni naziv, ali u formalnom smislu (donošenje konkretne Odluke ili novoga Zakona o ovoj
ustanovi) se to nije dogodilo. Zašto standardi i normativi nisu izrađeni prema bosanskohercegovačkim
potrebama i „stanju na terenu“ ili pak prepisani oni iz Beograda ostaje neriješeno pitanje za priređivača
ovih redaka. Jedan od mogućih odgovora bio bi vjerovatno da su opće društvene prilike bile „teške i
složene“. Ali, kako onda objasniti da te iste 1991. godine kolege iz bibliotečke djelatnosti dobivaju
svoje Standarde i normative.68

O muzejskoj legislativi tokom devedesetih godina i kasnije je već pisano, ali ćemo za ovu prigo-
du ponoviti bitno.69

Ratne 1993. proglašena je Uredba sa zakonskom snagom o muzejskoj djelatnosti (potvrđena


kao zakon 9. juna 1994.godine – Sl.novine RBiH br.13/94) koja je imala 37 članova.70 U članu 25.

64
TOPALOVIĆ, 1979/80., 578
65
Standardi i normativi za muzejsku delatnost, Beograd, 1989.
66
Za donošenje istih bio je zadužen Upravni odbor (prema članu 18. Zakona o finansiranju potreba i interesa društva u oblasti kulture;
Sl.list SRBiH br.39/90) Republičkog javnog fonda za kulturu.
67
Sl. list SR BiH br.5/89.
68
MUHALIČEK, 1991.
69
COGO, 2014., 321-332
70
Službene novine RBiH br.13/93 od 7. juna 1993.

8
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

ove Uredbe, muzejima od interesa za Republiku BiH proglašeni su Zemaljski muzej BiH, Istorijski
muzej BiH, Muzej književnosti i pozorišne umjetnosti BiH te Umjetnička galerija BiH. Članom 32.
iste Uredbe se kaže da Skupština RBiH zadržava prava osnivača i za Muzej Bosanske krajine u Banja
Luci, Muzej Hercegovine u Mostaru, Regionalni muzej u Doboju te Muzej istočne Bosne u Tuzli71. U
1994. godini proglašena su i dva Pravilnika koja pojašnjavaju pitanje vođenja muzejske dokumentacije
i uvjeta za osnivanje i rad muzejskih i galerijskih ustanova. Januara 1995. proglašen je Pravilnik o
stručnim zvanjima koji je ujedno regulirao i pitanje Komisije matičnih muzeja BiH (član 12. i dalje) za
provođenje stručnog ispita. Zanimljivo da se na kraju ovog Pravilnika, što je običaj, van snage ne stavlja
nikakav predhodni sličan propis. Pretpostavljamo da je Pravilnik urađen temeljem Samoupravnog
sporazuma o muzejskim zvanjima koji je nastao u drugoj polovini sedamdesetih godina.

Nakon završetka ratnih zbivanja, Republika Srpska je donijala svoj prvi zakon o muzejima
1999. godine a od 2000. to čine i pojedini kantoni u Federaciji BiH.

Još je nešto izuzetno važno naglasiti. Bosna i Hercegovina nikada nije imala zakonom definiranu
jednu centralnu muzejsku ustanovu. Zakon o muzejima takvo što nije poznavao.72 Zemaljski muzej
BiH kao najstarija i najveća javna muzejska ustanova bio je matični muzej za pojedine muzejske oblasti
(arheologija, etnologija ili geologija) kao što je i Umjetnička galerija BiH bila matična ustanova u repu-
blici za likovne umjetnosti a Muzej Revolucije (od 1993. Historijski muzej) matični za oblast historije.73
Pitanje matičnosti proizvelo je još jedan problem. To je bio monopol na izučavanje pojedinih naučnih
disciplina poput arheologije ili etnologije.

Centralna muzejska ustanova morala bi imati mnogo šire polje djelovanja sa više odjeljenja
i zbirki kao i mnoge popratne službe (Zemaljski muzej BiH u tom bi slučaju trebao imati već
spominjano historijsko odjeljenje sa zbirkama hladnog i vatenog oružja, arhivalija, vojnih uniformi
i zastava, fotografija i negativa i sl., numizmatičko odjeljenje za zbirkama kovanog novca, papirnog
novca te falerističku zbirku, odjeljenje za konzervaciju i restauraciju muzejskog materijala te odjeljenje
tehničko-tehnološkog naslijeđa ).74

Uočljivo je i to da zakonski nikada nije bila instucionalizirana Komisija ili Vijeće kao nezavisan
pravni i finansijski subjekt čiji bi zadatak bio utvrđivanje i provođenje procedura za stjecanje osnovnih
i viših muzejskih i galerijskih zvanja na teritoriji cijele BiH po jedinstvenoj metodologiji i isto za sve.
Poznato je stručnoj javnosti (ili bi barem trebalo biti znano starijim kolegama!) da su djelatnici Zema-
ljskog muzeja BiH prije 1992. imali svoj interni Pravilnik o stručnim muzeološkim zvanjima, uslovima
i načinu sticanja zvanja u Zemaljskom muzeju BiH75 dok su druge kolege iz bosanskohercegovačkih

71
Spomenuta činjenica otvara pravnu mogućnost da i nabrojane muzejske ustanove van Sarajeva pokrenu sudski spor sa državom BiH
koja im je bila osnivač kako bi riješile svoj status.
72
Postojala je kategorija centralne muzejske ustanove (od 1960.) te matičnosti za pojedine, uvjetno rečeno, muzejske oblasti poput arheologije, historije
ili etnologije. No, ni tu nije bilo rješenja za oblasti tehnike (saobraćaj i telekomunikacije, pojedine vrste industrijskog naslijeđa), školstva, primjenjenih
likovnih umjetnosti i dr. jer Bosna i Hercegovina nije imala niti još uvijek ima takve specijalizirane muzeje kakvi postoje u susjednim zemljama. A i tu se
„krije“ veliki muzeološki potencijal koji nikada nije iskorišten. Postojale su ideje o osnivanju tehničkog muzeja u Zenici ili Tuzli. Raduje činjenica da je
Vlada Kantona Sarajevo u saradnji sa Elektroprivredom BiH i Muzejom Sarajeva izradila Elaborat o društveno-ekonomskoj opravdanosti Tehničkog muzeja
u Sarajevu (april 2010. godine).
73
Istini za volju, ni tada ni danas, Historijski muzej u Sarajevu ne ispunjava u potpunosti uvjete da bude matični muzej u BiH za oblast
historije jer ukupni fundus materijala kojim ova ustanova raspolaže te njezina unutarnja struktura kao i kadrovski kapaciteti nisu dostatni
za atribut koji im se danas nominalno daje. Prikladniji naziv za ovu ustanovu bio bi Muzej savremene historije XX stoljeća.
74
Ovdje treba reći da ne moraju nužno sva odjeljenja centralnog državnog muzeja biti pod okriljem jednoga krova tj. u jednoj zgradi.
Historijsko odjeljenje Zemaljskog muzeja BiH može biti u objektu Historijskoga muzeja BiH (uključivši i ukupan fundus toga muzeja) a odjeljenje
tehničko-tehnološkog naslijeđa BiH u nekom od industrijskih pogona u Zenici ili Tuzli. Zašto da ne?
75
Ova činjenica upućuje na postojanje paralelizma unutar bh muzejske legislative koja je tolerirana sa viših nivoa vlasti jer su svi muzejski

9
Ikbal Cogo

muzeja i galerija zvanja sticali pred Komisijom zajednice muzeja SR BiH koja nije bila regulirana
posebnim zakonskim propisom.76 Prvi kustosi, krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina XX
stoljeća osnovno stručno zvanje sticali su u Beogradu. Takav je slučaj sa djelatnicama Zemaljskog
muzeja, Irmom Čremošnik i Nadom Miletić. Stručni ispit za zvanja kustosa ili konzervatora polagani
su prema Pravilniku o pripravničkoj službi, stručnim ispitima i kursevima u muzejsko-konzervatorskoj
struci koji je donesen za područje FNRJ tokom 1948. godine.77 Ni standardi i normativi za muzejsku
djelatnost nisu bili posebnim pravnim aktom regulirani sve do početka XXI stoljeća kada je u Repu-
blici Srpskoj donijet Pravilnik koji pojašnjava ova pitanja. Ostaje prijepor temeljem čega su kolege u
Republici Srpskoj izradite svoje Normative i standarde. Priređivač rada predpostavlja da je isti nastao
prema predlošku iz Republike Srbije.

Iako su u zakonom (od člana 33. do člana 41.) predviđena stručna muzejska zvanja i uvjeti
njihovoga sticanja (resorni ministar u Vladi Republike Srpske nikada nije donio poseban pravilnik koji
bi regulirao tu oblast iako je po članu 56. Zakona o muzejskoj djelatnosti bio to dužan uraditi u roku
od 6 mjeseci od donošenja istog) kolege iz muzeja i galerija Republike Srpske dolaze po osnovno ili viša
zvanja u Sarajevo i tako indirektno prihvataju mogućnost da se ovaj segment muzejske struke u BiH, u
budućnosti, riješi jedinstveno.78 Da li se strukovna zajednica u Republici Srpskoj slaže sa zajedničkom
Komisijom za muzejska zvanja ili je u pitanju jednostavnija procedura sticanja, naprimjer, viših zvanja
u Sarajevu?

Iako, „žanrovski“, nije baš uobičajeno da se ovakvoj vrsti teksta iznose „lična zapažanja“ i
„sugestije“, smatramo da bi upravo sa ovim stilskim odmakom bilo korisno završiti Uvod.

Pravilnikom iz 1995. godine jako je liberaliziran način stjecanja višeg i najvišeg stručnog zva-
nja. O tome se danas slaže većina kolega.79 Uočljivo je da na popisu stručnih zvanja za visoku stručnu
spremu nema zvanja restaurator što se može uzeti kao propust.80 Bilo bi uputno da se prilikom izrade
novoga Pravilnika pooštre kriteriji za stjecanje zvanja viši i savjetnik na način da se za zvanje viši (ku-
stos, pedagog, restaurator, konzervator) mora provesti minimalno 8 godina u zvanju kustosa (sada je
uvjet min.5 godina) a za zvanje savjetnika minimalno 10 godina u zvanju višeg (kustosa, pedagoga ili
konzervatora).81 Akademski stepen magistra ili doktora nauka ne bi smio davati velike „privilegije“
u smislu dobivanja višeg stručnog zvanja za one koji nemaju dostatnu muzejsku ili galerijsku praksu.
Posebno se i detaljno trebaju specificirati kriteriji prilikom ocjene i procjene realiziranih povremenih
i stalnih izložbi, objavljene bibliografije (posebno je pitanje radova koji se objavljuju na različitim
blogovima ili lokalnim dnevnim i sedmičnim listovima - imaju li oni stručnu težinu i na koji način?)
kao i učestvovanja na radionicama, skupovima i simpozijima. Prevagu bi trebala imati bibliografija

i galerijski radnici trebali biti jednaki pred pravnim aktima koji su postojali na nivou tadašnje Republike.
76
Vjerovatno je tokom 70-ih godina prošlog stoljeća (autor nije došao u posjed bilo kakvoga osnivačkog akta) dogovorom rukovodilaca
muzejskih i galerijskih ustanova u BiH formirana Zajednica muzeja i galerija BiH koja je kroz svoju komisiju provodila stručne muzejske
ispite i davala zvanja na osnovu Samoupravnog sporazuma o stručnim zvanjima, uslovima i načinu sticanja stručnih zvanja u muzejima i galeri-
jama Bosne i Hercegovine koji je zaključen između 1975. i 1980. godine (ni do ovoga originala ili kopije nije se moglo doći jer je navodno
jedini primjerak poslan u stručne službe Ministarstva civilnih poslova BiH !!!)
77
Službeni list FNRJ br.51/48
78
Zakon o muzejskoj djelatnosti RS, Sl.glasnik br.89/2008
79
Stav je većine radnika iz struke da se produlji broj godina u zvanju kustos za zvanje viši kustos te u zvanju viši kustos za zvanje muzejski
savjetnik (isto se odnosi i na zvanja muz.pedagog, muz.dokumentarista, muz. arhitekta, konzervator).
80
Član 5., alineja 3 Pravilnika, Sl.list RBiH br.7/95.
81
Pravilnik o stručnim zvanjima RBiH iz 1995. predviđa mogućnost da se zvanje muz.savjetnika dobije nakon minimalno 10 godina rada
u struci (član 10.) dok se prema zakonu o muzejima RS iz 2008. zvanje muzejski savjetnik može steći nakon minimalno 10 godina u zvanju
viši kustos (član 35.).

10
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

objavljenih radova (samostalnih ili koautorskih). Pismene preporuke kolega koji imaju stručna zvanja,
a koje su kandidatu potrebne da bi aplicirao za više ili najviše stručno zvanje, u perspektivi ne bi trebalo
da budu uvjet za napredovanje.

Eventualni novi Pravilnik o osnovnim i višim stručnim zvanjima u muzejskoj i galerijskoj struci
u Bosni i Hercegovini (mogući službeni naziv) trebalo bi izraditi Ministarstvo civilnih poslova BiH
na temelju prikupljenih mišljenja i saglasnosti entiteskog i kantonalnih ministarstava za obrazovanje
i kulturu te stručnih savjeta značajnijih muzejskih i galerijskih ustanova sa prostora cijele BiH. Taj bi
pravilnik bio osnov za rad Komisije ili Vijeća za provođenje stručnih muzejskih ispita u BiH koja bi
trebala biti formirana u sektoru za kulturu i sport spomenutog ministarstva kao organ uprave a nikako
kulture jer bi se time kršio ustav BiH.

Komisija bi trebala imati 5 članova (3 iz Federacije i 2 iz Republike Srpske) koji bi se birali po javnom
konkursu, imenovali na četiri godine uz jasno definirane kriterije.82

Ispit bi trebao sadržavati sedam elemenata i to:

1. Osnove muzeografije,
2. Muzejska pedagogija,
3. Muzejsko zakonodavstvo u BiH s osnovama ustavnog uređenja BiH, FBiH i RS,
4. Radno zakonodavstvo,
5. Historija/istorija/povijest muzejskih i galerijskih ustanova u BiH,
6. Osnove konzervacije muzejske građe te
7. Pismeni stručni rad uz mentorstvo (20 do 30 kartica) muzejskog stručnjaka koji ima najmanje
zvanje za koje kandidat aplicira (ovo je i sada praksa).

U perspektivi, smatramo, to je jedina realno moguća zajednička instanca kada je u pitanju


muzejska i galerijska djelatnost a o kojoj već postoji prešutni konsenzus struke. Prava osnivača za tri
muzeja i galeriju u Sarajevu trebala bi preuzeti Skupština Kantona Sarajevo (Zemaljski muzej definirati
kao punopravnu članicu Univerziteta u Sarajevu poput Instituta za istoriju ili Orijentalnog instituta)
i konačno riješti pitanje finansiranja. To što će sarajevski kanton biti nominalni osnivač Umjetničke
galerije BiH ili Muzeja književnosti i pozorišne umjetnosti BiH ne znači da oni gube na značaju i
renomeu već samo da će uposlenici primati redovnu plaću, imati penziono i zdravstveno osiguranje te
izvjesnu budućnost. Ustav BiH kao i entiteta je jasan. Pokušavati mijenjati ustavna rješenja preko četiri
muzejske ustanove i manje od stotine uposlenih krajnje je nekorektno rješenje.

Ako se i kada, prije svega politički, a time i drugi odnosi unutar države promijene, lako je
donijeti odgovarajuće odluke kojima bi se statut spomenutih ustanova izmijenio.

* * *

U jedanaestogodišnjem radnom iskustvu priređivača ovih redaka uočena je obeshrabrujuća

82
Pod kriterijima bi se podrazumijevali: školska sprema (VSS: 4 ili 5 godina studija po Bolonji), godine staža u muzejskoj ili galerijskoj
struci (najmanje 15 godina) broj i vrsta objavljenih radova te broj upriličenih muzejskih ili galerijskih izložbi.

11
Ikbal Cogo

pojava unutar muzejsko-galerijske zajednice da djelatnici veoma često nisu dovoljno informirani ili
zainteresirani za pravnu regulativu oblasti u kojoj rade (i ne samo tu nego i onu općeg karaktera poput
poznavanja zakona o radu npr.). I nije to slučaj samo u ovoj branši. U većini muzeja ili galerija, propisi
koji se objavljuju u službenim listovima, glasnicima ili novinama nisu dostupni na jednom mjestu,
ponekad su u derutnom stanju, nerijetko pojedine stranice nedostaju jer ih službenici zaduženi za tu
materiju zagube, premještaju sa mjesta na mjesto ili, naprosto, ne drže na primjeren način.

Vrijedi se prisjetiti da upravo rukovodioci pojedinih ustanova svojim radnicima često ne dozvo-
ljavaju pristup pravnoj legislativi kako bi lakše manipulirali radnicima ili im čak prijetili i ucjenjivali
ih. Traženje bilo kakvih podataka takve sadržine od strane uposlenika kod mnogo poslodavaca shvata
se kao čin nepovjerenja, podrivanja njihove vlasti ili autoriteta. S druge strane, uposlenici zakone
doživljavaju kao nešto „neuhvatljivo“, „nerazumljivo“ i „zabranjeno“ tražeći samo moguća prava za
sebe ne čitajući pri tome i obaveze. Osim djelatnika muzejsko-galerijske struke, poznavanje pravnih
propisa iz oblasti muzeologije trebalo bi biti podrazumijevajuće za predavače predmeta muzeologije,
galeristike ili kulturne baštine na bosanskohercegovačkim univerzitetima (Sarajevo, Banja Luka,
Zenica, Istočno Sarajevo, Mostar), članovima Komisije matičnih muzeja BiH za provođenje muzejskih
ispita u Sarajevu, ali i mnogobrojnim djelatnicima različitih službi i ministarstava iz oblasti društvenih
djelatnosti ili kulture na svim nivoima vlasti. U praksi, mali je broj gore spomenutih koji imaju potre-
bna znanja i informacije. I svi, doduše rijetki, početnici (pripravnici) u muzejskoj i galerijskoj struci
trebali bi posjedovati zbirku propisa iz ove oblasti.

Sadržina knjige pred vama, poštovani čitatelji, može biti interesantna i osobama koje na naučnoj
osnovi izučavaju razvitak pravnih normi i kodifikacija u oblasti kulture i umjetnosti u jednoj zemlji,
rade komparativna pravna istraživanja, bave se historijom kulture i kulturne politike. Stariji pravni akti
mogu, isto tako, biti interesantni i lingvistima odnosno stručnjacima koji se bave jezikom i jezičkom
stilistikom. Sociolozima kulture ova materija, pak, može biti korisna jer se i kroz prizmu pravnih stru-
ktura može istraživati jedno društvo, u ovom slučaju socijalističko (period do 1992.). Može se korisititi
i prilikom sudskih sporova ili vještačenja (iskreno se nadamo da će toj svrsi najrjeđe trebati).

U Bosni i Hercegovini je, tokom 2007. godine objavljena je knjiga pod naslovom Zbirka
arhivskih propisa Bosne i Hercegovine 1947.-2007. koju su priredile Amira Šehović i Džemila Čekić u
izdanju Arhiva BiH i Historijskog arhiva Sarajeva. U bibliotečkoj djelatnosti slična studija/zbornik,
koliko nam je poznato, ne postoji.

Razlog zašto takvih zbornika (pravna legislativa u oblasti zaštite kulturne baštine, sporta,
osnovnoškolskog, srednjoškolskoga ili univerzitetskog obrazovanja, printanih ili elektroničkih medija
i sl.) nemamo više treba tražiti, mišljenje je autora, prvenstveno u lijenosti i nedostatku vizije i volje
pojedinaca pa tek onda u eventualnih nepovoljnim općim okolnostima, nedostatku novca i sl. Nismo,
na žalost, skloni kao akademska zajednica, baviti se opsežnim sintetskim projektima poput leksikona,
enciklopedija, zbornika. Tome posljednjih godina doprinosi i lažni osjećaj da se sve što nam je potre-
bno za rad brzo možemo pronaći na internetu i u elektronskoj formi što, dakako, nije u potpunosti
tačno.

U sadržaju ove knjige sve su tematske jedinice napisane latiničkim pismom radi lakšeg vizuelnog
praćenja dok su unutar poglavlja akti koji su u izvorniku objavljeni ćiriličnim pismom tako i uneseni
u knjigu. Materijal je podijeljen u tri poglavlja (Bosna i Hercegovina, Republika Srpska i kantoni u
Federaciji BiH) a unutar toga prema hronologiji usvajanja muzejskih propisa. Popis literature ispisan

12
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

je također latinicom iako su pojedini naslovi u izvorniku ćirilični.

Možda je, na prvi pogled, čudno, ali u ovoj se knjizi ne daje nikakav sud o tome gdje je i kakva
bila pozicija bosanskohercegovačke muzejske i galerijske branše unutar šireg jugoslavenskoga konteksta
temeljem iznesenih podataka i činjenica. Zapravo, ovim se želi ostaviti mogućnost zainteresiranima
da prvo istraže činjenično stanje u susjednim zemljama pa onda sami donesu svoj, nadajmo se obje-
ktivan i kritički sud. Ko zna, možda to bude i tema nekoga budućeg istraživačkoga projekta, stručne ili
naučne radnje. Tema podjednako izazovna i pravnicima i historičarima i svim srodnim disciplinama.
Ima zanimljivih rješenja i u zakonskim propisima pojedinih kantona unutar FBiH poput revizije
stalnih postavki svakih deset godina (Kanton Sarajevo) ili ograničenja mandata direktorima muzeja na
maksimalno dva mandata (Tuzlanski kanton). Ali o tome nekom drugom prilikom.

Na kraju, priređivač ima potrebu zahvaliti recenzentu i lektoru/korektoru knjige koji su u


dobroj volji prihvatili iščitati tekst i dati sugestije, kolegici Tijani Stojanović koja je desetine radnih sati
potrošila na ponekada doista dosadan i iscrpljujući posao prekucavanja mnoštva zakonskih propisa u
novi format vodeći računa da tamo gdje je moguće ne odstupi od originalne verzije, kolegama Bori
Jurišiću (Arhiv BiH), Saši Beltramu (Historijski arhiv Sarajeva) i kolegici mr.sc.Dragani Sandić (Muzej
Republike Srpske), na pomoći oko pribavljanja potrebnih dokumenata te direktoru muzeja, gosp.
Adnadinu Jašareviću, koji je svesrdno podržao ideju i realizaciju ovoga, po mnogo čemu, posebnog
izdavačkog projekta. Knjiga je štampana i uz finansijsku pomoć Federalne Fondacije za izdavaštvo u
Sarajevu na čemu im se zahvaljujemo.

Ova knjiga prva je u novoj ediciji POSEBNA IZDANJA Muzeja grada Zenice kojom
obilježavamo veoma značajan jubilej, pedeset godina postojanja i rada naše ustanove. Nadamo se da
prva knjiga nove edicije neće biti i posljednja.

Ikbal Cogo,
negdje u Zenici,
juni 2016.

13
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

2. MUZEJSKO ZAKONODAVSTVO
BOSNE I HERCEGOVINE
(1945. – 1995.)

15
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1945. година СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ДЕМОКРАТСКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Број 10

ОДЛУКЕ
НАЦИОНАЛНОГ КОМИТЕТА ОСЛОБОЂЕЊА
ЈУГОСЛАВИЈЕ

124.
ОДЛУКА
О ЗАШТИТИ И ЧУВАЊУ КУЛТУРНИХ СПОМЕНИКА И СТАРИНА

Члан 1

Сви уметнички и научни предмети: зграде од историског и уметничког значаја, јавни споменици, бисте,
слике, библиотеке и архиве државних и бивших самоуправних установа, научне збирке, музеји и слично
стављају се под заштиту државе.

Предмети од културно-историске важности који су се, било на који начин стечени, на дан обнародовања
ове Одлуке затекли у приватном власништву не могу се изнети из земље, нити продајом или заменом,
нити поклоном или завештањем.

Управу над предметима наведеним у ставу првом овог члана, преузеће просветне власти појединих
федералних јединица.

Члан 2

Војни штабови Народно-ослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, одмах по уласку у


ослобођено место, пружиће пуну заштиту предметима поменутим у чл. 1 ове Одлуке, а надзор и руковање
са њима повериће се стручним лицима у споразуму с надлећним просветним властима.

Члан 3

Зграде у којима се налазе уметнички и научни предмети, старине, архиве, библиотеке, музеји и други
културни споменици, не могу се употребити ни у какве друге сврхе.

Изузетно у случају неодложне потребе, ове зграде могу се узети за потребе војске. У том случају војне
власти у споразуму са најближим просветним властима предузеће све потребне мере да се предмети који
се налазе у зградама потпуно обезбеде.

Члан 4

Лица која би кварила или разносила предмете поменуте у члану 1 ове Одлуке, казниће се по прописима
предвиђеним за уништавање државне својине.

Члан 5.

Спровођење ове Одлуке поверава се Повереништву просвете Националног комитета ослобођења


Југославије, које ће у споразуму са просветним властима појединих федералних јединица прописати
ближе одредбе за чување и заштиту културних споменика и старина.

17
Ikbal Cogo

Члан 6.

Ова Одлука ступа на снагу даном обнародовања.

20 фебруара 1945 године


Београд
Претседник
Националног комитета ослобођења Југославије
Маршал Југославије
Јосип Броз - Тито, с.р.
Повереник просвете,
Едвард Коцбек, с.р.

18
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1945. godina SLUŽBENI LIST FEDERALNE BiH Broj 26.

178.

Pretsjedništvo Narodne Skupštine Bosne i Hercegovine donosi

ZAKON
O OSNIVANJU MUZEJA NARODNOG OSLOBOĐENJA
U SARAJEVU

Član 1

Osniva se Muzej narodnog oslobođenja u Sarajevu. Muzej je zemaljska ustanova pod neposrednim nadzorom
Ministarstva prosvjete Narodne vlade Bosne i Hercegovine.

Član 2.

Zadatak je Muzeja:

a) da prikuplja, čuva i izlaže sve predmete i dokumente o toku i razvitku narodno-oslobodilačke borbe i
tekovinama koje su u njoj izvojevane;

b) da prikuplja, izučava i objelodanjuje sav izvorni materijal koji se odnosi na istoriju narodno-oslobodilačke
borbe;

c) da čuva i gaji uspomenu na narodne heroje i žrtve fašizma, na junaštvo i požrtvovanje našeg naroda u
oslobodilačkom ratu.

Član 3.

Novčana sredstva potrebna za rad Muzeja osiguraće Narodna vlada Bosne i Hercegovine.

Član 4.

Ovlašćuje se Ministar prosvjete Narodne vlade Bosne i Hercegovine da donese pravilnik o unutrašnjem
uređenju i radu Muzeja narodnog oslobođenja.

Član 5.

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom listu“ federalne Bosne i Hercegovine.

Sarajevo, 13 novembra 1945.

Zakon broj 28.


Za
PRETSJEDNIŠTVO NARODNE SKUPŠTINE
BOSNE I HERCEGOVINE

Sekretar Pretsednik , u.z.


Ing. F.Alikalfić, s.r. Avdo Humo, s.r.

19
Ikbal Cogo

1946. godine SLUŽBENI LIST NARODNE REPUBLIKE BiH Broj 45.

435.

Na osnovu člana 6 Zakona o Narodnoj vladi Bosne i Hercegovine od 27-IV-1945 godine, a na predlog Ministra
prosvjete Vlada Narodne Republike Bosne i Hercegovine donosi

UREDBU
O UMJETNIČKOJ GALERIJI U SARAJEVU

Član 1

Osniva se Umjetnička galerija u Sarajevu.

Član 2

Umjetnička galerija je ustanova Ministarstva prosvjete Narodne Republike Bosne i Hercegovine.

Njeno izdržavanje pada na teret budžeta Ministarstva prosvjete.

Član 3

Zadatak Umjetničke galerije je da prikuplja i otkupljuje djela naših i stranih likovnih umjetnika, te da izlaganjem
tih djela i organizovanjem izložbi na teritoriji Bosne i Hercegovine utiče na razvoj umjetnosti i da narod upoznaje
sa likovnom umjetnošću.

Član 4

Umjetnička galerija prikupljaće značajna djela likovne umjetnosti koja se nalaze u državnim ustanovama
i preduzećima na teritoriji Bosne i Hercegovine, a obavezno ona koja ima istorijsku vrijednost. Umjetnička
galerija preuzeće sve slike bivše Galerije slika Državnog muzeja u Sarajevu.

Član 5

Na čelu Umjetničke galerije stoji direktor koga postavlja Ministar prosvjete.

Član 6

Ministar prosvjete propisaće posebnim pravilnikom bliže odredbe o uređenju i radu Umjetničke galerije.

Član 7

Ova Uredba stupa na snagu kada se objavi u >Službenom listu Narodne Republike Bosne i Hercegovine<.

Broj: 9538/46
11 oktobra 1946 godine Pretsjednik Vlade
Sarajevo Narodne Republike BiH
Rodoljub Čolaković, s.r.
Ministar prosvjete,
Cvijetin Mijatović, s.r.

20
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1947. година СЛУЖБЕНИ ЛИСТ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ БиХ Број 19

236.

УКАЗ

На основу члана 75 тачка 4 Устава, а у вези члана 7 Закона о Президијуму Народне скупштине НРБиХ,
Претсједништво Президијума Народне скупштине НРБиХ проглашује закон о музејима, који је донијела
Народна скупштина НРБиХ, а који гласи:
ЗАКОН
О МУЗЕЈИМА

Члан 1

Музеји су културно-просвјетне и научне установе којима је задатак да скупљају, чувају, излажу и научно
обрађују природне и културно-историјске предмете и да се баве научно-истраживачким радом.

У свом раду музеји ће се руководити интересима културног подизања народа и потребама привредног и
општег развитка наше земље.
Члан 2

Музеји могу бити земаљског и ужег значаја према обиму свога рада и различитости типа према гранама
науке, технике, умјетности и литературе.
Члан 3
Музеје оснива Влада уредбом.
Сви музеји су установе Министарства просвјете и стоје под његовим непосредним надзором.

Члан 4

Влада ће посебним уредбама донијети прописе о задацима, организацији и раду Земаљског музеја у
Сарајеву, Музеја Народног Ослобођења у Сарајеву и осталих музеја.

Члан 5
Ступањем на снагу овог Закона укидају се сви досадашњи прописи о музејима.

Члан 6

Овај Закон ступа на снагу даном објављивања у „Службеном листу Народне Републике Босне и
Херцеговине“:

У. бр. 39/47
17. априла 1947. године
Сарајево
ПРЕТСЈЕДНИШТВО
ПРЕЗИДИЈУМА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Секретар, Претсједник,
Хуснија Курт, с. р. Ђуро Пуцар, с. р.

21
Ikbal Cogo

1947. godina SLUŽBENI LIST NARODNE REPUBLIKE BiH Broj 43

537.

Na osnovu člana 14 Osnovne uredbe o muzejsko-konzervatorskoj struci i člana 100 Zakona o državnim
službenicima, Vlada NRBiH, na predlog Ministra prosvjete donosi

UREDBU
O MUZEJSKO-KONZERVATORSKOJ STRUCI

1) Pojam struke

Član 1

Muzejsko-konzervatorsku struku sačinjavaju zvanja koja obuhvataju djelatnosti sabiranja, čuvanja, proučavanja,
izlaganja, zaštite i popularisanja prirodnih predmeta, spomenika i objekata istorijskog, kulturnog i umjetničkog
značaja.

2) Zvanja

Član 2

Zvanja i osnovni poslovi zvanja muzejsko-konzervatorske struke jesu:

Red. br. Zvanje Osnovni poslovi zvanja


A
Obavljanje laboratorijskih i tehničkih poslova u muzejskim
1 Laborant
laboratorijumima.
B
1 Preparator Vršenje tehničkih poslova prepariranja muzejskih objekata.
C
1 Restaurator Vršenje tehničkih poslova restauriranja muzejskih objekata.
2 Viši restaurator Vršenje naučnih poslova restauriranja.
D
Učestvovanje u svim stručnim poslovima odjeljenja zavoda za
1 Asistent konzervator
zaštitu kulturno-istorijskih i prirodnih objekata.
Vršenje svih naučnih i stručnih poslova jednog odjeljenja u za-
2 Konzervator vodima za zaštitu kulturno-istorijskih i prirodnih objekata.
Rukovođenje cjelokupnim naučnim radom zavoda za zaštitu
3 Viši konzervator
kulturno-istorijskih i prirodnih objekata.
E
Učestvovanje u svim stručnim poslovima jednog odjeljenja
1 Asistent muzeja ili galerije
muzeja ili galerije.
Vršenje svih naučnih i stručnih poslova jednog odjeljenja muzeja
2 Kustos muzeja ili galerije
ili galerije.

3 Muzeolog Rukovođenje cjelokupnim naučnim radom muzeja ili galerije.

22
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 3

Ministar prosvjete u sporazumu sa Pretsjednikom vlade donijeće uputstvo u kome će se bliže odrediti poslovi za
pojedina zvanja iz člana 2 ove uredbe.

Član 4

Postavljenje odnosno unapređenje službenika u zvanja iz člana 2 uredbe vrši se prema stvarnoj sposobnosti
službenika za obavljanje poslova određenog zvanja.

Službenicima, koji uslijed nedostataka školskih kvalifikacija nemaju dovoljno uslova za daljnje napredovanje u
struci, starješina odnosno organ nadležan za postavljenje može odrediti rok u kome su dužni da polože stručne
ispite.

Starješine odnosno organi nadležni za postavljenje dužni su da se postaraju da svi službenici putem kurseva i
stručnih ispita steknu potrebnu spremu za vršenje određenih zvanja. Oni će se isto tako starati da se ostvare svi
potrebni uslovi kako bi službenici dobili potrebnu stručnu i školsku spremu za unapređenje u više zvanje.

U tom cilju, Ministar prosvjete donijeće u roku od osam mjeseci od dana stupanja na snagu ove uredbe u
saglasnosti sa Pretsjednikom vlade pravilnik u kome će se predvidjeti bliže odredbe o stručnom ispitu, kao i o
organizaciji, planu i trajanju kurseva potrebnih za sticanje stručne spreme. U tom pravilniku može se postaviti
kao uslov za sticanje zvanja određena stručna i školska sprema.

Pravilnikom iz prethodnog stava propisaće se istovremeno i odredbe o prelazu službenika iz drugih struka u
muzejsko-konzervatorsku struku.

Član 5

Za zvanje višeg restauratora, kao i za zvanja asistenta konzervatora i asistenta muzeja ili galerije i viša zvanja od
njih potreban je svršeni stručni fakultet ili njemu ravna visoka škola.

Izuzetno, službenici sa zvanjem restauratora koji se ističu svojim visokim naučnim i stručnim znanjem mogu
se postaviti u zvanje višeg restauratora, po prethodnoj ocjeni stručne komisije, a u saglasnosti sa Pretsjednikom
vlade.

Član 6

Ako se službenik pokaže nesposoban za obavljanje poslova zvanja u kome se nalazi, može biti vraćen na zvanje
koje odgovara njegovoj stručnoj sposobnosti.

Obrazloženo rješenje o tome donosi starješina odnosno organ nadležan za postavljenje. Protiv ovog rješenja
službenik ima pravo žalbe u smislu člana 25 Zakona o državnim službenicima.

3) Pripravnička služba

Član 7

Lica koja prvi put stupaju u državnu službu i to u muzejsko-konzervatorsku struku, a nemaju stučnu praksu za
obavljanje poslova određenog zvanja u ovoj struci, primaju se u struku kao pripravnici.

Lica koja prvi put stupaju u državnu službu i to u muzejsko-konzervatorsku struku, a imaju potrebnu spremu i
stručnu praksu za obavljanje poslova zvanja muzejsko-konzervatorske struke, mogu se izuzetno odmah postaviti
na određeno zvanje, s tim da polože propisani stručni ispit za to zvanje odnosno stručni ispit odgovarajućeg

23
Ikbal Cogo

početnog zvanja, ukoliko je takav ispit predviđen, u roku koji odredi starješina odnosno organ nadležan za
postavljenje u rješenju o postavljenju. Ovaj rok ne može biti duži od godine dana.

Starješina odnosno organ nadležan za postavljenje može lica iz prethodnog stava i osloboditi od polaganja
stručnog ispita, ako je njihova stručna sprema dokazana i odgovara zvanju na koje se postavljaju.

Član 8

U muzejsko-konzervatorskoj struci pripravnička služba postoji za zvanje restauratora, višeg restauratora,


asistenta-konzervatora i asistenta muzeja ili galerije.

Pripravnička služba za zvanja iz prethodnog stava traje dvije godine.

Bliže odredbe o pripravničkoj službi propisaće se pravilnikom iz člana 4 ove uredbe.

Član 9

Ministar prosvjete može u saglasnosti sa Pretsjednikom vlade ustanovljavati pripravničku službu i za druga
zvanja iz ove struke, ili ukidati već ustanovljenu pripravničku službu.

4) Otkazni rokovi

Član 10

Otkazni rok u smislu člana 92 Zakona o državnim službenicima za službenike muzejsko-konzervatorske struke
iznosi:

do 10 godina službe ............................ 2 mjeseca;

od 10 do 20 godina službe .................. 3 mjeseca;

preko 20 godina službe ....................... 4 mjeseca.

Otkazni rok za službenike čija su zvanja raspoređena u treću i četvrtu vrstu, ako imaju manje od pet godina
službe, može iznositi jedan mjesec.

U izuzetnim slučajevima može starješina odnosno organ nadležan za postavljenje sa službenikom ugovoriti i
duži rok od rokova predviđenih u prethodnim stavovima, ali najduže do 6 mjeseci.

U godine službe za otkazni rok uračunava se samo vrijeme koje se priznaje kao vrijeme provedeno u neprekidnoj
državnoj službi.

Član 11

Službenici koji su se obavezali da provedu ugovoreno vrijeme u državnoj službi na osnovu školovanja o državnom
trošku, stipendija i slično, ne mogu za to vrijeme otkazivati službu.

5) Honorarni službenici

Član 12

U izuzetnim slučajevima, kada potreba službe iziskuje, u muzejsko-konzervatorsku stuku mogu se primati na
rad stručnjaci kao honorarni službenici pod uslovima i granicama člana 23 Zakona o državnim službenicima.

Honorarni službenici mogu biti plaćeni u mjesečnom iznosu ili paušalno.

24
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Honorarna služba prestaje po izvršenom poslu. Ako se izvršenje određenih poslova ne može unaprijed predviditi
u trajanju, služba može prestati na osnovu obostranog otkaza u roku od 14 dana, ukoliko ugovorom nije drukčije
određeno.

Član 13

Ako se za honorarne službenike uzimaju strani državljani, mora se s njima prethodno sklopiti ugovor. Ako
ugovorom nije drukčije predviđeno, otkazni rok za honorarne službenike strane državljane iznosi jedan mjesec.

6) Završne odredbe

Član 14

Prevođenje službenika u zvanja iz člana 2 ove uredbe izvršiće nadležni član Vlade, pretsjednik komiteta odnosno
komisije Vlade, Generalni sekretar vlade i nadležni izvršni narodni odbor u saglasnosti sa Pretsjednikom vlade.

U izuzetnim i naročitim slučajevima može starješina odnosno organ nadležan za postavljenje da postavi na
određene položaje službenike ne određujući im zvanja iz ove uredbe.

Član 15

Ministar prosvjete u saglasnosti sa Pretsjednikom vlade može ukidati i mijenjati već ustanovljena zvanja ili
uvoditi nova zvanja u muzejsko-konzervatorskoj struci.

Član 16

Pretsjednik vlade izvršiće raspored zvanja iz člana 2 ove uredbe u vrste u smislu člana 12 Zakona o državnim
službenicima.

Član 17

Ovlašćuje se Ministar prosvjete da u sporazumu s Pretsjednikom vlade izdaje potrebna uputstva za sprovođenje
ove uredbe.

Član 18

Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom listu Narodne Republike Bosne i Hercegovine“.

Vl. broj 972


23. septembra 1947. g.
Sarajevo Pretsjednik Vlade NRBiH,
Rodoljub Čolaković, s. r.
Ministar prosvjete,
Cvjetin Mijatović, s. r.

25
Ikbal Cogo

1947. godina SLUŽBENI LIST NARODNE REPUBLIKE BiH Broj 47

588.

Na osnovu člana 16 Uredbe o muzejsko-konzervatorskoj struci („Službeni list NRBiH“ broj 43/47), Pretsjednik
vlade donosi
NAREDBU
O RASPOREDU ZVANJA MUZEJSKO-KONZERVATORSKE STRUKE U VRSTE

1) Zvanja iz člana 2 Uredbe o muzejsko-konzervatorskoj struci za službenike ove struke u svim organizacionim
jedinicama raspoređuju se:

U prvu vrstu:

muzeolog, viši konzervator.

U drugu vrstu:

kustos muzeja ili galerije, konzervator, viši restaurator.

U treću vrstu:

asistent muzeja ili galerije, asistent konzervator, restaurator, preparator.

U četvrtu vrstu:

laborant.

2) U smislu čl. 12 Zakona o državnim službenicima, na predlog nadležnog člana Vlade, pretsjednika komiteta
odnosno komisije Vlade, Generalnog sekretara Vlade i nadležnog izvršnog narodnog odbora može se posebim
rješenjem ustanovljavati drukčiji raspored zvanja ove struke za pojedine organizacione jedinice.

3) Ova naredba stupa na snagu danom objavljivanja „Službenom listu Narodne Republike Bosne i Hercegovine“.

Vl. broj 1056


16. oktobra 1947. g.
Sarajevo Pretsjednik Vlade NRBiH,
Rodoljub Čolaković, s.r.

26
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1948. година СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ФЕДЕРАТИВНЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Број 51

409.

На основу чл. 4 и 8 Уредбе о музејско-конзерваторској струци а у сагласности са Комитетом за


законодавство и изградњу народне власти Владе ФНРЈ, прописујем

ПРАВИЛНИК
О ПРИПРАВНИЧКОЈ СЛУЖБИ, СТРУЧНИМ ИСПИТИМА И КУРСЕВИМА
У МУЗЕЈСКО-КОНЗЕРВАТОРСКОЈ СТРУЦИ

I. - Стручна спрема потребна за стицање звања у музејско-конзерваторској струци

Члан 1

За звања из чл. 2 Уредбе о музејско-конзерваторској струци потребна је следећа стручна односно школска
спрема:

1. Лаборант - 2 разреда средње или њој равне стручне школе и курс за лаборанта са
положеним завршним испитом.

2. Препаратор - 2 разреда средње или њој равне стручне школе и курс за препаратора
са положеним завршним испитом.

3. Рестауратор - средња техничка школа, виша средња стучно занатска школа или
средња школа ликовног смера и положен стручни испит.

4. Виши рестауратор - свршени одговарајући стручни факултет или одговарајућа висока


школа ликовног смера и положен стручни испит.

5. Асистент конзерватора - факултетска спрема одговарајуће специјалности и положен стручни


испит.

6. Конзерватор - потребна пракса у звању асистента конзерватора.

7. Виши конзерватор - потребна пракса у звању конзерватора и одређени научни рад и


истицање у обрађивању проблема конзерваторске струке.

8. Асистент музеја или галерије - факултетска спрема одговарајуће специјалности и положен стручни
испит.

9. Кустос музеја или галерије - потребна пракса у звању асистента музеја или галерије.

10. Музеолог - потребна пракса у звању кустоса и научни рад и истицање у


обрађивању проблема музеолошке струке.

Члан 2

Превођење у виша звања врши се на предлог старешине установе и на основу мишљења стручне испитне
комисије, у коју улазе стручњаци и орган персоналне службе.

27
Ikbal Cogo

II. - Приправнички стаж

Члан 3

Приправничка служба постоји за следећа звања музејско-конзерваторске струке: рестауратора, вишег


рестауратора, асистента конзерватора и асистента музеја или галерије. Приправничка служба за звања из
претходног става траје две године.

Члан 4

Приправничка служба за горе наведена звања музејско-конзерваторске струке врши се по правилу у


музеју односно заводима за заштиту и научно проучавање споменика културе, или завода за заштиту
и научна проучавања природних реткости у главним градовима народних република. Током трајања
приправничке службе приправик је обавезан да по указаној потреби, а на захтев старешине надлежног за
постављење, проведе на раду у музеју или заводу за заштиту и научно проучавање споменика културе, или
заводу за заштиту и научна проучавања природних реткости, ван главних градова народних република до
највише пет месеци.

Члан 5

Приправничка служба за поједина звања музејско-конзерваторске струке врши се:

а) за звање рестауратора - обављањем техничких радова у отсецима за препараторске и рестаураторске


радове музеја односно завода за заштиту;

б) за звање вишег рестауратора - обрађивањем стручних проблема и практичним радом у отсеку за


препараторске и рестаураторске радове и појединим одељењима музеја односно завода за заштиту, која
на основу општег стручног образовања приправника на предлог руководилаца рестаураторског отсека
одреди старешина установе;

Током приправничке службе у заводима за заштиту приправници за звања рестауратор и виши рестауратор
морају провести најмање четири месеца на приправничком теренском раду.

в) за звање асистента конзерватора - обрађивањем стручних проблема и практичним радом у одељењу


своје уже специјалности завода за заштиту и упознавањем са организационим проблемима осталих
одељења наизменично с тим да у одељењу своје уже специјалности проведе најмање дванаест месеци; то
значи да је приправник овог звања обавезан упознати се и стећи потребна практична знања и из области
звања препаратора и рестауратора. Асистенти се могу употребљавати за вршење административне службе,
али само у оквиру неопходног упућивања у административне проблеме установе; и

г) за звање асистента музеја или галерије - обрађивањем стручних проблема и практичним радом у свим
одељењима музеја или галерија по истим принципима као и приправник за звање асистента конзерватора.

Члан 6

Контролу спровођења приправничког стажа врши старешина установе уз сарадњу са руководиоцима


одговарајућих отсека и одељења. Трајање практичног рада на појединим отсецима - одељењима одрђује
старешина установе договорно са надлежним руководиоцима, а на основу показаног успега кандидата.
О извршеним задацима препарирања односно рестаурирања приправници звања рестауратор и виши
рестауратор воде дневник радова. Исправност вођења овог дневника контролише старешина установе у
заједници с надлежним руководиоцем радионице односно отсека.

28
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

III. - Стручни испит

Члан 7

Стручни испит постоји за звања: рестауратора, вишег рестауратора, асистента конзерватора и асистента
музеја или галерије.

Члан 8

Право на полагање стручног испита стиче се два месеца пре истека приправничког стажа. Успешност
приправничке службе кандидат за стручни испит доказује потврдом о успешно извршеним задацима
у радионицама, отсецима или одељењима своје установе. Потврду издаје непосредно руководилац
радионице односно отсека.

Члан 9

Ако приправник у прописаном року није положио испит или га из оправданих разлога није могао
полагати, може му се приправничка служба продужити ради полагања испита за шест месеци.

Члан 10

Молбу за полагање стучних испита подноси приправник испитној комисији преко старешине своје
установе. Молба за полагање стручног испита треба да садржи и потребне податке о годинама службе
приправника и о успешности приправничког стажа. Ове податке даје старешина установе.

Члан 11

Полагање испита може се одложити у оправданим случајевима.

Члан 12

Програм полагања испита састоји се из:


1. Општег дела; и
2. Специјалног дела испита.

Члан 13

Општи део испита је само усмен и траје највише два часа. Приправник може полагати општи део испита
одвојено од специјалног дела и пре истека стажа, али најраније после 18 месеци приправничке службе.

Члан 14

Специјални део испита састоји се из домаћег рада-тезе, писменог и усменог дела испита који обухвата
теоријско и практично познавање материје која је потребна за обављање послова одређеног звања или
групе звања. Тему за домаћи рад-тезу бира приправник из области своје уже специјалности договорно са
чланом комисије и испитивачем главног предмета његове специјалности. Приправник има право избора
теме одмах по супању на стаж. Кандидатима који имају штампане научне радове могу се ови признати
као домаћи рад. Писменим испитима специјалног дела припуштају се кандидати на основу успешно
обрађеног домаћег рада.

Члан 15

Писмени део испита траје за звање рестаураторанајвише два часа, а за остала звања највише четири часа.

29
Ikbal Cogo

Члан 16

Усмени испит специјалног дела испита за звање рестауратора садржи следеће предмете:
1. практичну музеологију;
2. методе препарације и конзервације објеката; и
3. основна знања из културно-историјских односно природних наука своје струке.

Члан 17

Усмени испит специјалног дела испита за звања: вишег рестауратора, асистента конзерватора и асистента
музеја или галерије дели се на:
a) предмете општег значаја; и
b) предмете специјалног стручног значаја.

Члан 18

Предмети општег значаја су:

1) један стран језик (руски, енглески, француски, немачки, италијански - према избору кандидата) којим
се може лако и брзо служити у коришћењу стручне литературе; и

2) музејска стручна администрација са општом музеологијом и основе општих проблема конзервације


и рестаурације (за кандидате за музејско особље)или општи проблеми конзервације и рестаурације и
основи музејске стручне администрације са општом музеологијом (за кандидате за особље завода за
заштиту споменика културе, односно особље завода за заштиту природних реткости).

Члан 19

Предмети специјалног стручног значаја су:

I. - За стручно особље за преисторију, класичну археологију или средњевековну археологију према избору
кандидата:
1) Преисторија нашега тла са основним познавањем осталих области археологије, или
Класична археологија на нашем тлу, или
Средњевековна археологија;

2) Помоћне историске науке (епиграфика, палеографија, нумизматика, сфрагистика, сигилографија)


одговарајуће епохе; или

3) Познавање материјала примењене уметности одговарајуће епохе.

II. - За стручно особље за средњевековну уметност:


1) Уметност средњега века југословенских народа са основним елементима средњевековне археологије;
2) Познавање материјала примењене уметности одговарајуће епохе;
3) Помоћне историске науке (епиграфика, палеографија, нумизматика, сфрагистика, сигилографија)
одговарајуће епохе.

III. - За стучно особње за нумизматику:


1) Нумизматика, сфрагистика, сигилографија (југосовенских народа и Византије или касноатичка и
византиска, према избору кандидата), са основим познавањем класичне или седњевековне археологије;
2) Епиграфија и палеографија, и

30
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

3) Познавање материјала примењене уметности одговарајуће епохе.

IV. - За стручно особље за историју:


1) Историја материјалне културе наше земље и југословенских народа;
2) Познавање технике и материјала примењене уметности; и
3) Историја НОБ.

V. - За стручно особље за оријенталистику:


1) Оријенталистика (с обзиром на подручје Балкана) са основним познавањем средњовековне
археологије;
2) Епиграфика и палеографија (с обзиром на предмет под 1).

VI. - За стучно особље за уметност новог века:


1) Историја сликарства и вајарства југословенских народа или општа (према избору кандидата);
2) Историја материјалне културе југословенских народа или општа (према избору кандидата);
3) Познавање технике и материјала ликовне и примењене уметности са познавањем савремених
стилова у архитектури и намештају.

VII. - За стручно особље за етнологију:


1) Славенска и југословенска етнологија са основама балканске етнологије;
2) Основи археологије са преисторијом; и
3) Основи историје уметности југословенских народа са познавањем материјала и техника примењене
уметности.

VIII. - За стручно особље за архитектуру:


1) Историја архитектуре на нашем тлу;
2) Основи југословенског народног неимарства; и
3) Основи историје уметности југословенских народа.

IX. - За стручно особље за биологију:


1) Систематика;
2) Биогеографија; и
3) Екологија.
(Предмети се полажу с обзиром на ужу струку)

Х. - За стучно особље за геологију:


1) Палеонтолошка систематика;
2) Стратиграфија; и
3) Петрографија.
(Предмети се полажу с обзиром на ужу струку)

ХI. - За стучно особље за минералогију:


1) Минералошка систематика;
2) Петрографија; и
3) Геологија Југославије.
(Предмети се полажу с обзиром на ужу струку)

31
Ikbal Cogo

XII. - За стручно особље за географију:


1) Општа географија;
2) Географија Југославије; и
3) Картографија.
Предмети набројани у чл. 18 и 19 овога правилника полажу се у обиму и духу потреба музеја.

Члан 20

Испит се полаже пред испитном комисијом коју именује старешина надлежан за постављање сваке
године. Комисија има три до пет чланова и може имати потребан број стручних испитивача. Чланови
комисије и испитивачи могу бити службеници организационе јединице којој припада службеник, или
више организационе јединице, а могу бити и стучњаци из других јединица или установа (факултета,
високих школа, научних установа и сл.)

Члан 21

Успех кандидата на општем делу испита и успех кандидата на стучном делу испита оцењује се одвојено.
Општи део испита претходи специјалном. Положен писмени испит специјалног дела претходи усменом
испиту. У случају делимичног неуспеха на специјалном делу стучног испита кандидату ће се признати
успех постигнут на општем делу. Слаба оцена из три или више предмета специјалног дела испита
условљава понављање целокупног испита. Испит се може два пута поновити. Рок за понављање испита
износи од три до шест месеци.

Члан 22

Успех кандидата се оцењује следећим оценама: одличан, врло добар, добар и слаб.

Члан 23

Испитна комисија издаје приправнику кандидату сведочанство о положеном стручном испиту.


Приправник са положеним стручним испитом распоређује се у почетно звање групе у чијој је
приправничкој служби био.

Члан 24

Време и место испита одређује приликом образовања испитне комисије сваке године старешина надлежан
за постављење.

Члан 25

Кандидатима за полагање испита надокнађују се путни трошкови за полагање стручног испита уколико
се испит врши ван места њиховог службовања. Уколико кандидат неоправдано одустане од полагања
испита не припада му накнада за службено путовање.

IV. - Стручни курсеви

Члан 26

У недостатку редовне спреме приправници за звања лаборанта и препаратора могу се путем одговарајућих
курсева оспособити за вршење послова свога звања. Курсеви који се траже за звања лаборанта и
препаратора музејско-конзерваторске струке нижег су ранга.

32
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Члан 27

Курс за стицање звања лаборанта састоји се из теориске и практичне обуке. Теориску обуку сачињавају
предмети општег програма стручног испита.

Практична обука састоји се из следећих предмета:


1) Практична музеологија; и
2) Чишћење и препарирање музејских објеката, примена различитих техника чишћења, конзервирања
и препарирања.

Теориској обуци се прикључују и предмети:


1) Основна знања из културно-историских односно природњачких наука одговарајућеструке; и
2) Метода одржавања предмета у збиркама (за звање лаборанта) или метода препарирања и конзервирања
(за звање препаратора).

Члан 28

Наставнике и одговорне руководиоце курса одређује старешина надлежан за постављење из круга


стучњака организационе јединице и стручњака ван ње.
Наставници курса су чланови испитне комисије.
Курс траје за оба звања четири месеца.

Члан 29

По завршеном курсу кандидати полажу завршни испит.

Члан 30

Предмети теориске и практичне обуке сматрају се као целина.


Испит се састоји из три дела: писменог, усменог и практичног.
Писмени испит траје два часа.

Члан 31

Службеници са звањем лаборанта и препаратора дужни су завршити курс са завршним испитом у року
од годину дана од постављења.

Члан 32

Време и место одржавања курса одредиће према указаној потреби службе старешина надлежан за
постављење.
Трошкови за издржавање курса падају на терет Комитета за културу и уметност Владе ФНРЈ.

Члан 33

На предлог старешине појединих установа може старешина надлежан за постављење одобрити одржавање
повремених курсева за усавршавање службеника.
Ови курсеви се могу отварати и за остала звања музејско-конзерваторске стуке.
План, програм и организацију ових курсева одредиће за сваки посебни случај старешина надлежан за
постављење.
Курсеви за усавршавање не дају право на стицања звања, али се узимају у обзир за добијање вишег звања.

33
Ikbal Cogo

V. - Прелаз из друге струке у Музејско-конзерваторску стуку

а) З а п р и п р а в н и к е

Члан 34

При прелазу из друге струке у музејско-конзерваторску струку потребно је да приправник има стучну
односно школску спрему прописану за музејско-конзерваторску струку и да на крају одређеног рока
положи стручни испит.
Приправнику се може признати ранија приправничка служба, а дужина стажа у том случају одређује
се према сродности послова раније и музејско-конзерваторске струке као и према степену спремности
приправника за полагање испита, с тим да укупна приправничка служба не може бити краћа од две
трећине приправничке службе музејско-конзерваторске струке.
Приправник неће по извршеном прелазу полагати оне предмете које је положио на ранијем стучном
испиту.

Члан 35

Приправнику, који је стручни испит положио пре престанка службе, признаће се положени испит
приликом враћања у службу ако прекид није био дужи од две године.

б) З а с л у ж б е н и к е

Члан 36

Прелаз из друге струке у музејско-конзерваторску струку допушта се ако службеник који прелази има
стручну спрему предвиђену за одговарајуће звање музејско-конзерваторске струке и да на крају одређеног
рока положи стручни испит. Рок за полагање овог испита не може бити краћи од три месеца ни дужи од
године дана. По положеном стучном испиту службеник се поставља на одређено звање. До постављења
на ново звање службеник задржава дотадању плату.
Службеник неће у музејско-конзерваторској стуци полагати оне предмете које је положио у ранијој
струци.
Ако при прелазу из друге струке у музејско-конзерваторску струку службеник добије неко више звање
за које није прописан стручни испит полагаће стручни испит предвиђен за почетно звање из одређене
групе звања.

Члан 37

Стручни испит при прелазу из друге струке у музејско-конзерваторску струку неће полагати службеници
који долазе за руководне службенике, као ни службеници који прелазе ради нарочите способности и
потребе службе.
Исто тако, од стажа и полагања испита могу се ослободити службеници који по оцени стручне комисије
имају доказану спрему и праксу за вршење послова одређеног звања.

VI. - Завршне одредбе

Члан 38

Преведени приправници морају полагати стручни испит према одредбама овог правилника.
Ако је приправнику истекао рок приправничке службе или је до истека рока остало недовољно времена за
припремање стручног испита, продужиће се у том случају приправничка служба ради полагања стручног
испита за онолико колико је потребно за припремање испита али највише за шест месеци.

34
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Члан 39

Службеник који није положио стручни испит или испит који је положио не одговара испиту прописаном
за звање на које је преведен дужан је стручни испит односно допуну овог испита положити у року од једне
године од ступања на снагу овог правилника.

Члан 40

По оцени стручне комисије од полагања стручног испита из претходног члана могу ослободити
руководни службеници, као и службеници који имају потребну стручну праксу и способност за вршење
послова одређеног звања односно функције.

Члан 41

Постојећи специјални стручни курсеви имају се саобразити одредбама о стручним курсевима из овог
правилника.

Члан 42

У сваком конкретном случају стручна комисија ће решити коме стручном испиту из овог правилника
одговара раније положени испит.

Члан 43

Службеници преведени на звање лаборант и препаратор који немају потребну школску стручну спрему,
дужни су у року од годину дана од ступања на снагу овог правилника, положити завршни испит курсева
за ова звања, без обавезе похађања курсева.

Члан 44

Овај правилник ступа на снагу даном објављивања у „Службеном листу Федеративне Народне Републике
Југославије“.

Бр. 3316
28. априла 1948. године
Београд

Претседник
Комитета за културу и уметност Владе ФНРЈ,
Владислав Рибникар, с.р.

Сагласан,
Претседник Комитета за законодавство
и изградњу народне власти Владе ФНРЈ,
Едвард Кардељ, с.р.

35
Ikbal Cogo

1948. година СЛУЖБЕНИ ЛИСТ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ БиХ Број 51

489.

УКАЗ

На основу члана 75 тачка 4 Устава, а у вези члана 7 Закона о Президијуму Народне скупштине НРБиХ,
Претсједништво Президијума Народне скупштине НРБиХ проглашује Закон о измјени закона о
музејима, који је донијела Народна скупштина НРБиХ, а који гласи:

ЗАКОН
О ИЗМЈЕНИ ЗАКОНА О МУЗЕЈИМА

Члан 1

Члан 3 мијења се и гласи:

„Земаљске музеје оснива Влада. Ови музеји су установе Министарства просвјете и стоје под његовим
непосредним надзором.

Градске и среске музеје оснивају градски односно срески народни одбори по претходно прибављеном
мишљењу Министpa просвјете. Ови музеји су установе градских односно среских народних одбора и стоје
под непосредним надзором њихових извршних одбора, а под општим стручним надзором Министарства
просвјете.

Министарство просвјете координира рад свих музеја.“

Члан 2

Овај закон ступа на снагу даном објављивања у „Службеном листу Народне Републике Босне и
Херцеговине“:

У. број 29

17. децембра 1948. године

Сарајево

ПРЕТСЈЕДНИШТВО ПРЕЗИДИЈУМА
НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Секретар, Претсједник,

Мухидин Бегић, с. р. Владо Шегрт, с. р.

36
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1958. godina SLUŽBENI LIST NARODNE REPUBLIKE BiH Broj 15

67.

Na osnovu člana 4 Zakona o muzejima („Službeni list NRBiH“ broj 19/57), Izvršno vijeće NRBiH donosi

UREDBU
O ORGANIZACIJI I RADU ZEMALJSKOG MUZEJA
U SARAJEVU

I – OPŠTE ODREDBE

Član 1

Zemaljski muzej u Sarajevu (u daljem tekstu: Muzej) ima sljedeće organizacione jedinice:
1) Arheološko odjeljenje,
2) Etnografsko odjeljenje,
3) Prirodnjačko odjeljenje,
4) Biblioteku.
Odjeljenja su samostalne stručne jedinice sa posebnim osnovnim tematskim zadacima.

Član 2

Arheološko odjeljenje ima preistoriski, antički i srednjevjekovni otsjek.


Etnografsko odjeljenje ima otsjek materijalne kulture i otsjek za folklor.
Prirodnjačko odjeljenje ima zoološki, botanički i geološko-mineraloški otsjek i botanički vrt.

Član 3

Dosadašnji Institut za proučavanje folklora u Sarajevu ulazi kao otsjek u sastav Etnografskog odjeljenja Muzeja.

Član 4

Iz Biološkog instituta u Sarajevu izdvaja se zoološka i botanička zbirka i botanički vrt i ulaze u sastav Prirodnjačkog
odjeljenja.

Član 5

Iz Zavoda za geološka istraživanja i ispitivanja građevinskih materijala i tla u Sarajevu izdvaja se geološko-
mineraloško-paleontološka zbirka i ulazi u sastav Prirodnjačkog odjeljenja Muzeja.

Član 6

Pored organizacionih jedinica navedenih u članu 1 ove uredbe Muzej ima i administrativno-finansisku i
ekonomsko-tehničku službu.

Član 7

Muzej može imati u svom sastavu stručne radionice za opravku, konzerviranje i restauriranje muzejskih
predmeta, građe i zbirki kao i druge pomoćne radionice i laboratorije. Ove radionice i laboratorije mogu vršiti
radove, kako za potrebe Muzeja, tako i za potrebe drugih muzeja i srodnih naučnih ustanova.

37
Ikbal Cogo

II – RAD MUZEJA

Član 8

Muzej pribavlja predmete i građu za svoje zbirke


1) pronalaženjem, prikupljanjem, iskopavanjem i slično,
2) kupovinom ili razmjenom,
3) primanjem poklona ili zavještanja.

Član 9

Muzej obavezno vodi inventar i kartoteku muzejskih predmeta, dokumentarne građe i zbirki.

Član 10

Muzej može pribavljati muzejske predmete i zbirke koje služe za izvršenje njegovih osnovnih tematskih zadataka
na cijelom području NRBiH.

Član 11

Muzej je dužan da pruži stručnu pomoć u podizanju muzejsko-naučnog i muzejsko-tehničkog kadra u NRBiH.

Član 12

Muzej izdaje stalne i povremene publikacije u kojima objavljuje rezultate naučnog i muzeološkog rada.

Član 13

Fotografisanje, filmsko snimanje, mjerenje, crtanje ili kopiranje muzejskih predmeta može se vršiti samo po
odobrenju direktora Muzeja.

III – UPRAVLJANJE MUZEJOM

Član 14

Muzejom upravljaju: savjet, uprava i direktor.

a) Savjet Muzeja

Član 15

Savjet Muzeja sastoji se od 15 članova.

Dvije trećine članova savjeta Muzeja imenuje Savjet za kulturu NRBiH iz reda prosvjetnih, naučnih i kulturnih
radnika, a jednu trećinu bira kolektiv Muzeja iz svoje sredine. Direktor Muzeja je član savjeta po svom položaju.

Član 16

Savjet Muzeja:
1) donosi statut Muzeja,
2) utvrđuje smjernice za rad Muzeja i donosi godišnji plan,
3) vrši nadzor nad korišćenjem opštenarodne imovine koja je Muzeju data na upravljanje,
4) utvrđuje predlog predračuna prihoda i rashoda Muzeja i vrši nadzor nad njegovim izvršenjem,

38
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

5) rješava o osnivanju stručnih i pomoćnih radionica i laboratorija,


6) raspisuje konkurs za prijem službenika Muzeja,
7) postavlja i razrješava stručno osoblje Muzeja za koje je Statutom Muzeja predviđeno da ga postavlja
savjet,
8) vrši i druge poslove koji su mu posebnim propisima ili statutom Muzeja stavljeni u djelokrug.

Član 17

Članovi savjeta Muzeja imenuju se odnosno biraju na dvije godine.


Savjet za kulturu NRBiH može smijeniti sve ili pojedine članove savjeta i prije isteka roka iz prethodnog stava,
ako nađe da je njihov rad u suprotnosti sa propisima ili statutom Muzeja ili da su zanemarili svoju dužnost.
Kolektiv Muzeja može opozvati sve ili pojedine izabrane članove savjeta i prije isteka roka iz stava 1 ovog člana.
Novi članovi ostaju na dužnosti do isteka mandata članova na čija su mjesta imenovani odnosno birani.

Član 18

Savjet bira iz reda svojih članova pretsjednika, koji rukovodi sjednicama savjeta. Direktor kao ni predstavnik
kolektiva Muzeja ne mogu biti birani za pretsjednika savjeta.

Član 19

Savjet Muzeja može punovažno rješavati ako je na sjednici prisutno više od polovine članova, a odluke donosi
većinom glasova prisutnih članova.

Član 20

Savjet Muzeja dužan je da povremeno, a najmanje jedanput godišnje podnosi izvještaj o svom radu Savjetu za
kulturu NRBiH.

b) Uprava
Član 21

Upravu Muzeja sačinjavaju: direktor, načelnici stručnih odjeljenja i jedan pedagog koga odredi savjet Muzeja.

Član 22
Uprava Muzeja:
1) stara se o radu Muzeja, razmatra izvještaje načelnika odjeljenja Muzeja i u okviru svog djelokruga
donosi zaključke,
2) predlaže godišnji plan rada Muzeja,
3) predlaže predračun prihoda i rashoda i završni račun Muzeja,
4) rješava sporove koji nastanu između direktora i osoblja zaposlenog u Muzeju,
5) koordinira rad stručnih odjeljenja Muzeja,
6) stara se o saradnji Muzeja sa odgovarajućim stručnim i društvenim organizacijama,
7) razmatra pretstavke i predloge od interesa za rad Muzeja koje uputi osoblje Muzeja ili građani,
8) vrši i druge poslove koji su joj stavljeni u nadležnost posebnim propisima ili statutom Muzeja.

Član 23

Uprava Muzeja može punovažno rješavati ako je na sjednici prisutno više od polovine članova uprave, a odluke
donosi većinom glasova prisutnih članova.

39
Ikbal Cogo

Sjednice uprave saziva i njima rukovodi direktor.

c) Direktor
Član 24

Direktora Muzeja postavlja Savjet za kulturu NRBiH na predlog savjeta Muzeja, a na osnovu izvršenog konkursa.
Član 25

Direktor neposredno upravlja radom Muzeja, pretstavlja Muzej, stara se o izvršenju zakona i drugih propisa, kao
i zaključaka savjeta i uprave Muzeja.
Direktor donosi rješenja o službeničkim odnosima u okviru ovlašćenja koja su mu data statutom, sastavlja
program rada Muzeja, sastavlja predlog predračuna prihoda i rashoda i naredbodavac je za izvršenje predračuna.

Član 26

Direktor ima pravo i dužnost da obustavi izvršenje zaključaka savjeta odnosno uprave Muzeja za koje smatra da
su protivni postojećim propisima ili statutu Muzeja.
O obustavi zaključaka direktor je dužan odmah da obavijesti Savjet za kulturu NRBiH.

IV – ZAVRŠNE ODREDBE

Član 27

Bliže odredbe o organizaciji i međusobnim odnosima odjeljenja, radu Muzeja, pripremanju i sazivanju sjednica
savjeta i uprave Muzeja, kao i o radu na sjednicama, sadrži statut Muzeja.

Statutom Muzeja može se predvidjeti obrazovanje stručnog vijeća u svakom odjeljenju Muzeja kao savjetodavnog
organa koji razmatra i daje mišljenje po važnijim pitanjima iz djelokruga odjeljenja.

Član 28

Izdvajanje zoološke i botaničke zbirke i botaničkog vrta iz Biološkog instituta u Sarajevu, geološko-mineraloško-
paleontološke zbirke iz Zavoda za geološka istraživanja i ispitivanja građevinskih materijala i tla u Sarajevu, kao i
uključivanje Instituta za proučavanje folklora u Sarajevu u Muzej izvršiće se najkasnije u roku od tri mjeseca od
dana stupanja na snagu ove uredbe.

Član 29

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o Institutu za proučavanje folklora („Službeni list
NRBiH“ broj 23/52), kao i odredbe o drugim propisima koje su u suprotnosti sa ovom uredbom.

Član 30

Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom listu NRBiH“.

I. V. broj 36
28. marta 1958. godine
S a r a je v o
Pretsjednik
Izvršnog vijeća NR BiH
Osman Karabegović, s. r.

40
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1958. godina SLUŽBENI LIST NARODNE REPUBLIKE BiH Br.17

Na osnovu člana 291. stav 2 Zakona o javnim službenicima (>Službeni list FNRJ< br 53/57) Izvršno vijeće NR
BiH donosi
RJEŠENJE
O OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA PODNOŠENJE PREDLOGA ZA
UNAPREĐENJE U ZVANJA VIŠEG KONZERVATORA, VIŠEG BIBLIOTEKARA
I VIŠEG ARHIVISTE

U Komisiju za podnošenje predloga za unapređenje u zvanja višeg konzervatora, višeg bibliotekara i višeg
arhiviste i m e n u j e s e :

za predsjednika:
BENAC Dr ALOJZ, DIREKTOR Zemaljskog muzeja u Sarajevu

za članove:
KULIŠIĆ ŠPIRO, direktor Instituta za proučavanje folklora,
BEGOVIĆ RADMILA, šef Bibliotečkog centra u Sekretarijatu Savjeta za
kulturu NR BiH,
BOGIČEVIĆ VOJISLAV, direktor Državnog arhiva NR BiH,
BESAROVIĆ RISTO, načelnik odjeljenja u Sekretarijatu Savjeta za kulturu
NR BiH.

Broj 3893/58
9 maja 1958 godine
- Sarajevo –

Pretsjednik
Izvršnog vijeća NR BiH,
Osman Karabegović, s.r.

41
Ikbal Cogo

1960. godina SLUŽBENI LIST NARODNE REPUBLIKE BiH Br.16.

88.

Na osnovu člana 5. Stav 3. Pravilnika o određivanju ustanova u kojima mogu postojati zvanja službenika u
naučnim ustanovama i o postupku za izbor u ta zvanja (Službeni list FNRJ br.4/60), Savjet za kulturu NR BiH
donosi

RJEŠENJE
O ODREĐIVANJU USTANOVA U KOJIMA MOGU POSTOJATI ZVANJA SLUŽBENIKA U
NAUČNIM USTANOVAMA

Zvanja naučnog saradnika, višeg naučnog saradnika i naučnog savjetnika mogu postojati u sljedećim ustanovama
koje nisu osnovane kao naučne ustanove:

- Zemaljski muzej u Sarajevu


- Muzej Narodne revolucije u Sarajevu
- Državni arhiv NR BiH u Sarajevu
- Narodna biblioteka NR BiH u Sarajevu
- Zemaljski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti NR BiH u Sarajevu
- Umjetnička galerija u Sarajevu
- Muzej grada Sarajeva u Sarajevu
- Narodni muzej u Banja Luci
- Zavičajni muzej Hercegovine u Mostaru
- Zavičajni muzej u Tuzli
- Arhiv grada Sarajeva u Sarajevu
- Arhiv grada Mostara u Mostaru.

II

Ovo Rješenje stupa na snagu danom objavljivanja u <Službenom listu NR BiH>.

Broj: 6241
1. aprila 1960. godine
Sarajevo

Pretsjednik
Savjeta za kulturu i nauku NR BiH
Vilko Vinterhalter, s.r.

42
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1960. godina SLUŽBENI LIST NARODNE REPUBLIKE BiH Broj 53.

286.

UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O MUZEJIMA

Na osnovu člana 75. stav 1. tačka 11. Ustavnog zakona o osnovama društvenog i političkog uređenja Narodne
Republike Bosne i Hercegovine i republičkim organima vlasti proglašava se Zakon o muzejima, koji je usvojila
Narodna skupština NRBiH, na sjednici Republičkog vijeća od 24. decembra 1960. godine.

I. V. broj 163
26. decembra 1960. godine
Sarajevo

Predsjednik Predsjednik
Narodne skupštine NRBiH, Izvršnog vijeća NRBiH,
Đuro Pucar, s. r. Osman Karabegović, s. r.

ZAKON
O MUZEJIMA

I – OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Muzeji su samostalne ustanove u oblasti kulture kojima se upravlja po načelima društvenog samoupravljanja.

Član 2.

Zadatak muzeja je da :

 prikupljaju, sređuju, stručno održavaju, čuvaju, obrađuju, proučavaju, objavljuju i izlažu muzejski
materijal od značaja za kulturu i umjetnost, nauku i prosvjetu, i time
 doprinose kulturnom uzdizanju naroda upoznavajući ga sa dokumentima koji prikazuju kulturni,
ekonomski, društveno-politički i umjetnički razvitak, tehnički napredak i razvitak prirode;
 doprinose unapređenju muzejske struke i stručnom obrazovanju muzejskih kadrova;
 vrše obrazovno-vaspitnu ulogu u opštem kulturno-umjetničkom i idejnom uzdizanju omladine i
odraslih.

Član 3.

Muzeji vrše i naučno-istraživački rad u okviru muzejskih nauka ukoliko za to postoje uslovi. Da li ti uslovi
postoje, utvđuje Savjet za kulturu NRBiH u saglasnosti sa Savjetom za nauku NRBiH.

Član 4.

Ostvarujući svoje zadatke muzeji priređuju stalne, povremene i pokretne izložbe, organizuju predavanja i
seminare, izdaju stručne i naučne publikacije, albume, kataloge i sl.

43
Ikbal Cogo

Član 5.

U ostvarenju svojih zadataka muzeji sarađuju sa naučnim ustanovama i organizacijama, zavodima za zaštitu
spomenika kulture, zavodima za zaštitu prirodnih rijetkosti, arhivima, bibliotekama, sa prosvjetnim i drugim
ustanovama i organizacijama.

Član 6.

Po sadržini djelatnosti muzeji su opšti i posebni.


Opšti muzeji proučavaju i prikazuju prirodu, istoriju, kulturu, narodno stvaralaštvo i privredu određenog
područja.
Posebni muzeji obavljaju djelatnost koja se odnosi na pojedine grane nauke, umjetnosti, privrede, zdravstvenog
prosvjećivanja naroda, na određene istorijske epohe i događaje, kao i na život i rad pojedinih organizacija ili
istorijskih ličnosti (prirodnjački muzej, arheološki muzej, etnografski muzej, istorijski muzej, tehnički muzej,
vojni muzej, muzej revolucije, memorijalni muzej, književni muzej, umjetnička galerija i sl.).

Član 7.

Prema području svog djelovanja muzeji su centralni i muzeji za uže područje (zavičajni, gradski i sl.).
Centralni muzeji u svojoj djelatnosti obuhvataju cijelo područje Narodne Republike Bosne i Hercegovine.
Muzeji za uže područje (zavičajni, gradski i sl.) u svojoj djelatnosti obuhvataju odgovarajuća područja za koja
su osnovani.
U cilju komparativnog proučavanja muzeji mogu sakupljati muzejski materijal i sa područja van Bosne i
Hercegovine.

Član 8.

Međusobni odnosi muzeja zasnivaju se na uzajamnoj saradnji i stučnoj pomoći.

Član 9.

Muzeji se finansiraju po opštim propisima o finansiranju samostalnih ustanova.

Član 10.

Muzej ima svojstvo pravnog lica.

Član 11.

Muzej ima svoja pravila kojima se propisuje organizacija, unutrašnji odnosi i rad muzeja.
Pravila potvrđuje osnivač, odnosno organ kojeg osnivač ovlasti. Pravila muzeja koji osniva Izvršno vijeće NRBiH
potvrđuje Savjet za kulturu NRBiH.

Član 12.

Republički, sreski i opštinski organi nadležni za poslove kulture vrše nadzor nad radom muzeja, pomažu
unapređenje rada u muzejima i uzdizanje stručnog kadra.

Član 13.

Pored muzeja mogu postojati muzejske zbirke na koje se primjenjuju pojedine odredbe ovog zakona.

44
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

II – OSNIVANJE I UKIDANJE MUZEJA

Član 14.

Muzeje mogu osnivati Izvršno vijeće NRBiH, narodni odbori (oba vijeća ravnopravno), samostalne ustanove,
privredne i društvene organizacije.
Dva ili više osnivača mogu zajednički osnovati muzej. Ovi osnivači ugovorom regulišu međusobne odnose,
njihov odnos prema muzeju i način vršenja prava osnivača.

Član 15.

Muzej se može osnovati ako su ispunjeni sljedeći uslovi:


1) da su obezbijeđena materijalna sredstva, odgovarajuća zgrada za smještaj i svi potrebni uređaji za
pravilno funkcionisanje muzeja,
2) da postoji dovoljan broj stručnog osoblja za uspješan rad muzeja,
3) da postoje razrađeni programi tematske strukture muzeja i mogućnost za njeno ostvarenje.

Prije donošenja akta o osnivanju muzeja, narodni odbor, samostalna ustanova, privredna odnosno društvena
organizacija dužni su da pribave mišljenje Savjeta za kulturu NRBiH o tome da li postoje uslovi za osnivanje
muzeja.
Bliže propise o uslovima za osnivanje muzeja donosi Savjet za kulturu NRBiH.

Član 16.

Muzej se može ukinuti ako prestane da ispunjava jedan od uslova iz prethodnog člana, odnosno ako ne ispunjava
zadatke koji su mu aktom o osnivanju određeni.
U aktu o ukidanju muzeja utvrđuje se koji organi, ustanova, privredna ili druga organizacije preuzima muzejski
materijal muzeja koji se ukida.

Član 17.

Osnivanje i ukidanje muzeja obavezno se upisuje u registar koji se vodi kod Savjeta za kulturu NRBiH.
Bliže odredbe o registraciji muzeja propisuje Savjet za kulturu NRBiH.

III – UPRAVLJANJE MUZEJOM

Član 18.

Muzejom upravljaju savjet muzeja i direktor muzeja.

Član 19.

Savjet muzeja sačinjavaju članovi koje imenuje osnivač i koje bira kolektiv.
Savjet muzeja ima najviše petnaest članova.
Broj članova i način izbora savjeta utvrđuju pravila muzeja u skladu sa aktom o osnivanju. Broj članova savjeta
koje bira kolektiv ne može biti manji od jedne trećine.
Ako je osnivač muzeja Izvršno vijeće NRBiH dvije trećine članova savjeta imenuje Savjet za kulturu NRBiH.
Direktor muzeja je član savjeta po položaju.

45
Ikbal Cogo

Član 20.

Članovi savjeta imenuju se odnosno biraju na dvije godine.


Pojedini članovi savjeta muzeja mogu se razriješiti i prije isteka vremena za koje su imenovani odnosno birani.

Član 21.

Savjet muzeja bira iz reda svojih članova predsjednika.


Za predsjednika savjeta ne može biti biran direktor muzeja niti predstavnik kolektiva muzeja.
Predsjednik savjeta saziva sjednice po svojoj inicijativi, na predlog direktora muzeja, jedne trećine članova
savjeta, kao i na zahtjev jedne trećine članova kolektiva.
Sjednicu koja se saziva na predlog direktora, jedne trećine članova savjeta, kao i na zahtjev jedne trećine članova
radnog kolektiva muzeja, predsjednik je dužan sazvati u roku od 15 dana od dana prijema predloga odnosno
zahtjeva.

Član 22.

Savjet muzeja može punovažno rješavati ako je na sjednici prisutno više od polovine članova, a odluke donosi
većinom glasova prisutnih članova.

Član 23.

Savjet muzeja vrši naročito ove poslove:


 donosi pravila muzeja,
 raspravlja o radu muzeja u cjelini i utvrđuje smjernice za rad muzeja,
 donosi godišnji i perspektivni plan rada muzeja,
 vrši nadzor nad korišćenjem opštenarodne imovine koja je muzeju data na upravljanje,
 donosi finansijski plan, program investicija i utvrđuje završni račun muzeja,
 rješava o osnivanju stručnih i pomoćnih radionica i laboratorija muzeja,
 raspisuje konkurs za izbor stučnog osoblja, bira i razrješava stručno osoblje i postavlja i razrješava
starješine unutrašnjih organizacionih jedinica muzeja,
 odlučuje u saglasnosti sa osnivačem odnosno sa organom koga osnivač ovlasti o otuđivanju i razmjeni
muzejskog materijala,
 daje smjernice u pogledu izdavanja muzejskog materijala na povremenu upotrebu izvan muzeja,
 vrši i druge poslove koji su mu posebnim propisima ili pravilima muzeja stavljena u djelokrug.

Član 24.

Odluke savjeta muzeja potpisuje predsjednik savjeta i direktor muzeja.

Član 25.

Savjet muzeja dužan je da povremeno a najmanje jedanput godišnje podnosi izvještaj o svom radu organu koji
vrši nadzor nad zakonitošću rada muzeja.

Član 26.

Direktora muzeja postavlja osnivač.

46
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 27.

Direktor neposredno rukovodi muzejom i vrši naročito ove poslove:


 sastavlja predlog godišnjeg i perspektivnog plana rada muzeja,
 sastavlja predlog finansijskog plana i završnog računa muzeja,
 izvršava zaključke i sprovodi smjernice savjeta muzeja,
 stara se o izvršavanju zakona i drugih propisa koji se odnose na rad muzeja, kao i o zakonitosti rada
muzeja,
 postavlja i razrješava službenike osim onih koje postavlja i razrješava savjet, zasniva i prekida radni
odnos sa radnicima muzeja i raspoređuje službenike i radnike na radna mjesta u skladu sa opštim
propisima i pravilima muzeja,
 donosi rješenja o službeničkim i radnim odnosima službenika i radnika muzeja,
 predstavlja muzej i zastupa ga pred državnim organima i trećim licima,
 naredbodavac je za izvršenje finansijskog plana.

Član 28.

Radi pretresanja važnijih pitanja iz oblasti stručnog rada i organizacije kao i radi davanja predloga i mišljenja u
muzejima sa razvijenom unutrašnjom organizacijom obrazuje se stručni kolegijum.
Stručni kolegijum sačinjavaju direktor, starješine unutrašnjih organizacionih jedinica i sva sručna lica.
Bliže odredbe o radu stručnih kolegijuma utrvđuju se pravilima muzeja.

Član 29.

Savjet muzeja može upozoriti direktora muzeja na akte za koje smatra da su protivni zaključcima savjeta i stavljati
na njih svoje primjedbe.

Direktor muzeja dužan je postupiti po primjedbama savjeta muzeja u roku koji odredi savjet. Ukoliko primjedbe
savjeta smatra neosnovanim, može u istom roku o tome izvijestiti organ koji vrši nadzor nad radom muzeja, koji
o tome konačno odlučuje.
Odredbe prethodnog stava ne odnose se na akta donesena u upravnom postupku.

Član 30.

Direktor muzeja može privremeno obustaviti izvršenje zaključaka savjeta muzeja ako smatra da nisu u skladu sa
propisima.
O obustavljenom zaključku savjeta muzeja upoznaje se organ koji vrši nadzor nad zakonitošću rada muzeja koji
donosi konačnu odluku.

IV – MUZEJSKI MATERIJAL

Član 31.

Muzejski materijal u smislu ovog zakona sačinjavaju svi predmeti koji imaju dokumentarnu odnosno umjetničku
vrijednost u okviru muzejskih disciplina i služe kao autentični materijal za muzejske izložbe i fondove.

47
Ikbal Cogo

Član 32.

Muzejski materijal muzeji pribavljaju:


 pronalaženjem, iskopavanjem i prikupljanjem,
 kupovinom ili razmjenom,
 primanjem na poklon i zavještanjem,
 preuzimanjem u smislu člana 16.

Prodavalac i darodavac ne mogu postavljati uslove u pogledu korišćenja prodatog odnosno darovanog muzejskog
materijala ako su u suprotnosti sa zadacima i djelatnosti muzeja.

Član 33.

Muzeji prikupljaju i pribavljaju muzejski materijal prema karakteru i značaju muzeja na području na kojem
djeluju.

Član 34.

Muzejski materijal treba da bude smješten u prostorijama koje su dostupne javnosti. Muzej može imati izložbene
prostorije i izvan sjedišta muzeja ako tako odluči savjet muzeja u saglasnosti sa osnivačem.
Muzejski materijal koji nije izložen treba da bude sistematski sređen u odgovarajućim depoima.
Za razgledanje i proučavanje muzejskog materijala koji nije izložen potrebna je prethodna dozvola direktora
muzeja.

Član 35.

Savjet za kulturu NRBiH može odrediti da se pojedini muzejski materijal pronađen, iskopan ili na drugi način
pribavljen na području Republike ustupi na stalno korišćenje centralnom muzeju s tim da se zainteresovani
muzeji sporazumiju o uslovima ustupanja. U slučaju da se ne postigne sporazum o tom odlučuje Savjet za
kulturu NRBiH.
Pri donošenju rješenja iz prethodnog stava Savjet za kulturu NRBiH će voditi računa da se centralnim muzejima
omogući ustupanje onog muzejskog materijala koji je od značaja za cijelu Republiku.

Član 36.

Muzeji mogu međusobno vršiti razmjenu i poklone muzejskog materijala u cilju sistematskog popunjavanja
svojih zbirki.
Radi upotpunjavanja svojih zbirki muzeji mogu vršiti razmjenu i sa arhivima, bibliotekama i drugim srodnim
ustanovama, a u izuzetnim slučajevima i sa privatnim licima, ako za materijal koji muzej daje u zamjenu nije
neophodno da bude čuvan u muzeju.
O odluci o razmjeni muzejskog materijala obavještava se nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture, odnosno
zavod za zaštitu prirodnih rijetkosti.
Razmjena s inostranstvom može se vršiti pod uslovima predviđenim u članu 30. Zakona o zaštiti spomenika
kulture („Službeni list NRBiH“ br. 17/60).

Član 37.

Muzejski materijal muzej može povjeriti na upotrebu drugom muzeju, državnom organu, ustanovi, privrednoj
ili drugoj organizaciji pod uslovima koje sam odredi.

Odobrenje o davanju muzejskog materijala na upotrebu u smislu prethodnog stava daje savjet muzeja, ili direktor

48
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

ako ga za to ovlasti savjet muzeja.

Član 38.

Fotografisanje, filmsko snimanje, mjerenje, precrtavanja ili kopiranja muzejskog materijala može se vršiti samo
po odobrenju direktora muzeja.

Član 39.

Muzeji su dužni da preuzmu sve potrebne mjere za obezbjeđenje muzejskog materijala od požara, krađe,
oštećenja ili uništenja.

Član 40.

Muzejski materijal može se rashodovati samo izuzetno, i to na osnovu predloga posebne komisije koju obrazuje
savjet muzeja. U komisiju ulazi i predstavnik nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, odnosno zavoda
za zaštitu prirodnih rijetkosti.

Član 41.

Muzeji obavezno vode ulaznu i izlaznu knjigu muzejskog materijala, inventar i kartoteku.
Inventar i kartoteka iz prethodnog stava smatraju se muzejskim materijaolom u smislu ovog zakona.
Bliže odredbe o načinu vođenja knjiga, inventara i kartoteke propisuje Savjet za kulturu NRBiH.

Član 42.

Muzeji, po pravilu, imaju stručne preparatorske radionice i laboratorije za opravku, konzervaciju i restauraciju
muzejskog materijala.

Muzeji koji imaju radionice i laboratorije iz prethodnog stava mogu vršiti konzervatorske i restauratorske radove
i po porudžbini.

V – VRŠENJE NADZORA

Član 43.

Savjet za kulturu NRBiH vrši opšti nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, stara se o razvoju muzeja i razmatra
pitanja od zajedničkog interesa za rad muzeja u Narodnoj Republici Bosni i Hercegovini.

Član 44.

Nadzor nad zakonitošću rada muzeja koje osniva Izvršno vijeće NRBiH vrši Savjet za kulturu NRBiH.
Nadzor nad zakonitošću rada muzeja koje osnivaju narodni odbori vrši savjet sreskog odnosno opštinskog
narodnog odbora nadležan za poslove kulture.
Nadzor nad zakonitošću rada muzeja koje osnivaju samostalne ustanove privredne i duge organizacije vrši
nadležni savjet opštinskog narodnog odbora.
U vršenju nadzora nadležni savjet može ukinuti odnosno poništiti akt savjeta muzeja ili direktora muzeja ako
ustanovi da je protivan zakonu, drugom propisu ili pravilima.
Odredba prethodnog stava ne odnosi se na akte donesene u upravnom postupku.
Organ čiji je akt ukinut ili poništen ima pravo žalbe. Žalbu rješava nadležni narodni odbor odnosno Izvršno
vijeće NRBiH.

49
Ikbal Cogo

VI – MUZEJSKE ZBIRKE

Član 45.

Narodni odbori i drugi državni organi, ustanove, privredne i druge organizacije, koje imaju pribavljen
odgovarajući muzejski materijal, a koji nije dovoljan da u smislu odredaba člana 15. ovog zakona posluži za
osnivanje muzeja, mogu osnovati samostalnu muzejsku zbirku.
Državni organi, ustanove, privredne i druge organizacije mogu osnovati muzejsku zbirku i kao svoju unutrašnju
organizacionu jedinicu.

Član 46.

Zadatak muzejske zbirke je da stručno održava, čuva, sistematizuje i izlaže pribavljeni muzejski materijal, i da
time doprinosi kulturnom i prosvjetnom uzdizanju naroda.

Član 47.

Samostalnom muzejskom zbirkom upravlja savjet muzejske zbirke i upravnik zbirke.


Muzejskom zbirkom koja je osnovana kao unutrašnja organizaciona jedinica državnog organa, ustanove,
privredne i druge organizacije rukuje rukovodilac zbirke koga postavlja osnivač.

Član 48.

Na samostalne muzejske zbirke shodno se primjenjuju odredbe ovog zakona izuev odredaba članova 2, 3, 6, 7,
14, 18. i 28.
Na muzejske zbirke koje se osnivaju kao unutrašnje organizacione jedinice shodno se primjenjuju odredbe
članova 15, 16, 17, 31. do 40. ovog zakona.

VII – PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 49.

Postojeći muzeji, koji ispunjavaju uslove iz člana 15. ovog zakona, dužni su da organizaciju i svoj rad saobraze
odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Muzeji koji ne ispunjavaju uslove iz člana 15. ovog zakona kao i muzeji koji u roku iz prethodnog stava ne
saobraze organizaciju i svoj rad odredbama ovog zakona prestaju da postoje.
U slučaju iz predhodnog stava osnivač donosi posebni akt o ukidanju muzeja.
Osnivač može odlučiti da muzej koji u smislu predhodnog stava prestaje da postoji nastavi rad kao muzejska
zbirka po odredbama ovog zakona.

Član 50.

Ovlašćuje se Savjet za kulturu NRBiH da donese bliže propise za sprovođenje ovog zakona.

Član 51.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o muzejima („Službeni list NRBiH“, br. 19/47 i 51/48)
i drugi propisi koji su u suprotnosti s njim.

Član 52.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u „Službenom listu NRBiH“.

50
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1961. godina SLUŽBENI LIST NARODNE REPUBLIKE BiH Broj 18.

71.

Na osnovu člana 17. stav 2. Zakona o muzejima („Službeni list NRBiH“ broj 53/60), Savjet za kulturu NRBiH
propisuje:

PRAVILNIK
O REGISTRACIJI MUZEJA

Član 1.

Svi muzeji na teritoriji Narodne Republike Bosne i Hercegovine upisuju se u registar koji se vodi u Savjetu za
kulturu NRBiH.

Član 2.

Muzeji podnose pismenu prijavu za upis u registar. Uz prijavu prilažu se:


a) akt o osnivanju muzeja,
b) podaci o obezbjeđenim materijalnim i finansijskim sredstvima,
c) podaci o zgradi za smještaj muzeja i uređajima u zgradi,
d) podaci o stručnom osoblju,
e) podaci o razrađenim programima tematske strukture muzeja.

Član 3.

Za registrovanje muzeja, u Savjetu za kulturu NRBiH postoje sljedeće knjige:


a) Registar muzeja,
b) Imenik registrovanih muzeja,

Član 4.

Imenik služi kao pomoćna knjiga. U imenik se upisuju muzeji po abecednom redu sjedišta muzeja sa naznakom
broja registarskog lista na kome je muzej upisan u registar.

Član 5.

Registar je knjiga u tvrdom povezu čije su stranice numerisane, a posljednju stranicu ovjerava Sekretar
Sekretarijata Savjeta za kulturu NRBiH svojim potpisom i pečatom.

Član 6.

Za svaki muzej postoji u registru poseban list na koji se upisuju osnovni podaci o muzeju po sljedećim rubrikama:
redni broj, broj i datum prijave za registraciju, broj i datum akta o osnivanju.
U zaglavlju registarskog lista, iznad navedenih rubrika iz prethodnog stava, upisuje se: broj registarskog lista,
naziv muzeja, sjedište muzeja i osnivač.

Član 7.

Upisivanje u registar vrši se mastilom. Ispravka pogrešno upisanih riječi ili dijelova teksta vrši se na taj način što
se pogrešno upisani tekst precrta tako da pređašnje upisivanje ostane čitko a ispravka se unosi iznad precrtanog
teksta uz potpis lica koje vodi registar.

51
Ikbal Cogo

Upisi koji više ne odgovaraju stvarnom stanju precrtavaju se crvenim mastilom tako da i dalje ostanu čitljivi.
Svaki upis podvlači se vodoravnom crtom ispod cijelog teksta. Kad se registarski list popuni do kraja, za naredne
upise upotrebljava se nov registarski list koji ima isti registarski broj.

Član 8.

Za svaki registarski broj obrazuje se poseban dosije koji sadrži sve priloge potrebne za registraciju kao i priloge
pribavljenje nakon registracije.
Dosije nosi broj pod kojim je muzej upisan u registar.

Član 9.

Registar vodi i dokumentaciju o registraciji muzeja, čuva službenik koga odredi Sekretar Sekretarijata Savjeta za
kulturu NRBiH.

Član 10.

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom listu NRBiH“.

Broj 02-557
4. aprila 1961. godine
Sarajevo

Predsjednik
Savjeta za kulturu NRBiH
Vilko Vinterhalter

52
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1961. godina SLUŽBENI LIST NARODNE REPUBLIKE BiH Broj 18.

72.

Na osnovu člana 15. stav 3. Zakona o muzejima („Službeni list NRBiH“ broj 53/60), Savjet za kulturu
NRBiH propisuje:

PRAVILNIK
O USLOVIMA ZA OSNIVANJE MUZEJA

Član 1.

Muzeji se mogu osnivati ako su ispunjeni uslovi predviđeni odredbama Zakona o muzejima i ovim pravilnikom.

Član 2.

Zgrada za smještaj muzeja mora imati sljedeće prostorije:


a) odgovarajući izložbeni prostor za svaku zbirku,
b) prostorije za depoe (sistematske zbirke), suhe i zračne,
c) radne sobe za stručno i kancelarijske prostorije za administrativno osoblje,
d) prostorije za preparatorsku radionicu,
e) prostoriju za predavanja muzejskih pedagoga grupama posjetilaca (u muzejima u kojima postoji
pedagoška služba).

Član 3.

U muzejima mora da postoji:


a) kustos za svaku struku,
b) muzejski pedagog – profesor (ako postoji pedagoška služba),
c) preparator,
d) čuvar zbirki (u većim muzejima) i
e) administrativno i tehničko osoblje.

Član 4.

Programi tematske strukture muzeja koji se osnivaju treba da obuhvate sljedeće elemente:
a) oblasti nauke koje će se proučavati u muzeju,
b) teritoriju koju će zahvatiti muzej svojim proučavanjem,
c) mogućnost ostvarenja programa: dokumentovana naučno-teoretska osnova za prikupljanje materijala
i za postavljanje tematske izložbe, i
d) okvirne planove tematskih izložbi.

Član 5.

Za osnivanje, muzej mora da ima obezbijeđena materijalna i finansijska sredstva.

Član 6.

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom listu NRBiH“.

53
Ikbal Cogo

Broj 02-567
4. aprila 1961. godine
Sarajevo
Predsjednik Savjeta za kulturu NRBiH
Vilko Vinterhalter, s. r.

54
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1961. godina SLUŽBENI LIST NARODNE REPUBLIKE BiH Broj 18.

73.

Na osnovu člana 41. stav 3. Zakona o muzejima („Službeni list NRBiH“ broj 53/60), Savjet za kulturu NRBiH
propisuje

PRAVILNIK
O NAČINU VOĐENJA KNJIGA, INVENTARA I
KARTOTEKE MUZEJA

Član 1.

Muzeji vode ulaznu i izlaznu knjigu muzejskog matrijala, knjigu inventara i kartoteku, prema odredbama ovog
pravilnika.

Član 2.

Ulazna knjiga služi za evidenciju cjelokupnog materijala koji stalno ili privremeno ulazi u muzej.
Izlazna knjiga služi za evidenciju predmeta i zapisa koji privremeno ili trajno napuštaju muzejske zbirke i arhive.
Knjiga inventara sadrži podatke koji su potrebni za identifikovanje materijala i za pouzdanu i laku kontrolu
redovnog stanja odgovarajuće zbirke odnosno arhive. Knjiga inventara je glavna knjiga u koju se zavodi svaki
predmet koji trajno ulazi u zbirku.
Kartoteka služi za brzo pronalaženje predmeta i za izvođenje osnovnih statističkih podataka o predmetima. U
kartoteci su predmeti svrstani po lokalitetima, vrstama ili kriteriju koji najbolje odgovara naučnoj oblasti.

Član 3.

Ulazna kniga sadrži ove rubrike: redni broj; datum prijema; naziv i kratak opis materijala (rukopisa, zapisa); broj
komada odnosno stranica; iskopano, nađeno, zapisano, poklonjeno, zamijenjeno, otkupljeno; ko je ponudio
predmet, mjesto i datum; šta je bilo s predmetom i napomena.

Član 4.

Izlazna knjiga sadrži ove rubrike: redni broj; datum; naziv i kratak opis materijala; inventarski broj; kome je
predmet pozajmljen, poklonjen, s kim je zamijenjen (broj akta muzeja; ko je izdao revers; kako je predmet
upućen; predmet vraćen, datum i potpis primaoca; revers vraćen, broj akta muzeja, potpis primaoca i napomena.

Član 5.

Knjiga inventara sadrži, uz modifikaciju prema osobenosti materijala pojedinih naučnih oblasti, ove rubrike:
redni broj; datum uvođenja; predmet, njegov opis i skica; kada je i kako nabavljen; cijena otkupa i muzejska
vrijednost (za otkupljene i poklonjene predmete); očuvanost, izvršene opravke i restauracije; gdje je objavljeno;
gdje je predmet sada (stajalište); i napomena.

Član 6.

U ulaznu knjigu arheoloških zbirki unosiće se i iskazivati vrste predmeta samo brojčano, s obzirom na obilje
materijala do kojeg se dolazi pri arheološkim iskopavanjima. Na isti način će se unositi i materijal prirodnjačkih
zbirki muzeja.

55
Ikbal Cogo

Član 7.

U bibliotekama muzeja vodiće se knjige i kartoteke po odredbama Zakona o bibliotekama.


Arhivski materijal muzeja će se voditi prema propisima koji važe za arhivsku službu.
prema potrebi, muzej može voditi i druge pomoćne knjige.

Član 8.

Sve knjige u muzejima moraju biti tvrdo uvezane, prošivene i ovjerene potpisom direktora i pečatom muzeja.
Ubilježavanje u knjige vrši se mastilom. Ispravke se vrše crvenim mastilom.

Član 9.

Kniga inventara i kartoteka muzeja smatraju se muzejskim materijalom u smislu Zakona o muzejima.

Član 10.

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom listu NRBiH“.

Broj 02-557
4. aprila 1961. godine
Sarajevo

Predsjednik
Savjeta za kulturu NRBiH,
Vilko Vinterhalter, s. r.

56
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1961. godina SLUŽBENI GLASNIK SREZA SARAJEVO Broj 5.

Na osnovu člana 14. Zakona o muzejima (>Službeni list NR BiH< broj 53/60) i predhodnog mišljenja
Savjeta za kulturu NR BiH (broj: 03/1-183-1 od 16. marta 1961. godine) o postojanju uslova za osnivanje
Muzeja književnosti u Sarajevu, Narodni odbor sreza Sarajevo na odvojenim sjednicama Sreskog vijeća i Vijeća
proizvođača od 27. aprila 1961. godine, donio je

R J E Š E NJ E
O OSNIVANJU MUZEJA KNJIŽEVNOSTI

1. Iz sastava Muzeja grada Sarajeva izdvaja se Odjeljenje za književnost i nastavlja rad kao Muzej književnosti
(u daljem tekstu Muzej).
2. Naziv Muzeja je: Muzej književnosti u Sarajevu.
3. Zadatak Muzeja je da:
- prikuplja, sređuje, stručno održava, odrađuje, proučava, objavljuje i izlaže muzejski materijal čija je književna
tematika vezana za Bosnu i Hercegovinu, a prije svega od pisaca porijeklom iz Bosne i Hercegovcine, i time
- doprinosi kulturnom uzdizanju naroda upoznavajući ga sa dokumentima koji obuhvataju literaturu koje je
vezana za Bosnu i Hercegovinu od najstarijih književnih spomenika do savremenih djela;
- približava širokim masama i složena literarna ostvarenja i progresivne umjetničke poruke putem stalnih i
povremenih izložbi, pojedinih književnih likova, doba i pravaca;
- vrši obrazovno vaspitnu ulogu u opštem kulturno-umjetničkom i idejnom uzdizanju omladine i odraslih;
- cjelokupnim svojim radom doprinosi razvijanju ljubavi za knjigu i jačanju interesa za čitanje i bolje
poznavanje djela pojedinih autora.
4. Savjet Muzeja sastoji se mod 6 članova. Tri člana imenuje Narodni odbor sreza Sarajevo iz reda kulturno-
prosvjetnih i naučnih radnika a dva člana bira direktor Muzeja iz svojih redova.
Direktor Muzeja je član Savjeta po položaju.
5. Muzej se finansira po propisima o finansiranju samostalnih ustanova.
Pravilima Muzeja utvrđuje se koje će fondove Muzej imati. Naredbodavac za izvršenje finansijskog plana
Muzeja je direktor.
6. Muzej preuzima svu imovinu Muzeja grada Sarajeva koja je u sastavu Odjeljenja za književnost.
7. Kadrovi zaposleni u Muzeju grada Sarajeva u Odjeljenju za književnost ostaju i dalje u muzeju.
8. Muzej ima pravila kojima se propisuje organizacija, unutrašnji odnosi i rad Muzeja.
9. Nadzor nad zakonitošću rada Muzeja vrši Savjet za kulturu Narodnog odbora sreza Sarajevo.
10. Ovo rješenje stupa na snagu odmah.

VI. broj 109/61.


27. aprila 1961. godine
Sarajevo
Predsjednik
Narodnog odbora sreza Sarajevo
Dragutin Kosovac s.r.

57
Ikbal Cogo

1961. godina SLUŽBENI LIST NARODNE REPUBLIKE BiH Broj 21

90.

Na osnovu člana 291. stav 2. Zakona o javnim službenicima („Službeni list FNRJ“ broj 53/57, 44/58, 1/59
i 52/59) i člana 38a Uredbe o organizaciji i radu Izvršnog vijeća NRBiH („Službeni list NRBiH“ br. 21/58 i
22/59), Izvršno vijeće NRBiH donosi

R J E Š E NJ E
O NOVOM SASTAVU KOMISIJE ZA PODNOŠENJE
PREDLOGA ZA UNAPREĐENJE U ZVANJA VIŠEG
KUSTOSA, VIŠEG KONZERVATORA, VIŠEG
BIBLIOTEKARA I VIŠEG ARHIVISTE

U sastavu Komisije za podnošenje predloga za unapređenje u zvanja višeg kustosa, višeg konzervatora, višeg
bibliotekara i višeg arhiviste („Službeni list NRBiH“ broj 17/58) vrše se izmjene tako da komisiju sačinjavaju:

PREDSJEDNIK:
BENAC Dr ALOJZ, direktor Zemaljskog muzeja u Sarajevu;

ČLANOVI:
ŠEREMET IVO, direktor Umjetničke galerije u Sarajevu;
BEGOVIĆ RADMILA, šef bibliotekarskog centra u Sekretarijatu Savjeta za kulturu NRBiH;
MIČANOVIĆ SLAVKO, direktor Državnog arhiva NRBiH;
BESAROVIĆ RISTO, načelnik u Sekretarijatu Savjeta za kulturu NRBiH.

Broj 3678/61
9. maja 1961. godine
Sarajevo
Predsjednik
Izvršnog vijeća NRBiH,
Osman Karabegović, s. r.

58
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1961. godina SLUŽBENI LIST NARODNE REPUBLIKE BiH Broj 26.

132.

Na osnovu člana 34. stav 3. Zakona o zaštiti spomenika kulture („Službeni list NRBiH“ broj 17/60), Savjet za
kulturu NRBiH propisuje

PRAVILNIK
O NAČINU NA KOJI ĆE MUZEJSKE USTANOVE I GALERIJE
KAO I USTANOVE KOJE PRIKUPLJAJU I ODVAJAJU ARHIVSKI
I BIBLIOTEČKI MATERIJAL PRIJAVLJIVATI SVOJE PREDMETE
I MATERIJAL RADI REGISTROVANJA

Član 1.

Muzejske ustanove i galerije, kao i ustanove koje prikupljaju i odvajaju arhivski i bibliotečki materijal, prijavljivaće
svoje predmete i materijale koji se smatraju spomenicima kulture nadležnim zavodima za zaštitu spomenika
kulture po odredbama ovog pravilnika.

Član 2.

Ustanove iz člana 1. ovog pravilnika svoje predmete i prikupljene i izdvojene materijale koji se smatraju
spomenikom kulture, prijavljivaće radi registrovanja grupno po zbirkama ili fondovima sa naznakom broja
predmeta ili sadržaja prema postojećem inventaru i sa naznakom predmeta pojedine grupe ili fonda koje bi,
zbog njihove osobite spomeničke vrijednosti, trebalo i zasebno upisati u registar spomenika kulture.

Član 3.

Zavodi za zaštitu spomenika kulture, po primitku prijave od ustanova iz člana 1. ovog pravilnika, donijeće
rješenje o upisu pojedine zbirke ili fondova u registar spomenika kulture kao i rješenje o upisu pojedinih
predmeta koje treba zasebno registrovati zbog njihove osobite spomeničke vrijednosti.

Član 4.

Na kraju svake kalendarske godine, ustanove iz člana 1. ovog pravilnika prijavljivaće zavodima gdje su predmeti
i materijali registrovani i sve promjene u pojedinim zbirkama ili fondovima sa naznakom broja upisanih ili
otpisanih predmeta u inventaru, kao i promjene na pojedinim spomenicima koji su i zasebno upisani u registar
spomenika kulture.

Član 5.

Inventari spomeničkih predmeta ustanova iz člana 1. ovog pravilnika smatraju se sastavnim dijelovima
registra spomenika kulture i treba da budu usklađeni sa registrom spomenika kulture i snabdjeveni takvom
dokumentacijom koja omogućava potpunu identifikaciju inventarisanih predmeta.
Usklađivanje inventara sa registrom izvršiće se sporazumno sa nadležnim zavodom za zaštitu spomenika kulture.

59
Ikbal Cogo

Član 6.

Prijavljivanje predmeta i materijala po odredbama ovog pravilnika ima se izvršiti u roku od šest mjeseci od dana
stupanja na snagu ovog pravilnika.

Član 7.

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom listu NRBiH“.

Broj 899/1
23. maja 1961. godine
Sarajevo

Predsjednik
Savjeta za kulturu NRBiH,
Vilko Vinterhalter, s. r.

60
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1961. godina SLUŽBENI LIST NARODNE REPUBLIKE BiH Broj 42.

191.

Na člana 14., a u vezi člana 6. stav 3. Zakona o muzejima (>Službeni list NRBiH< broj 53/60) a u saglasnosti
sa Narodnim odborom sreza Sarajevo, Izvršno vijeće NR BiH donosi

ODLUKU
O UMJETNIČKOJ GALERIJI U SARAJEVU

Umjetnička Galerija u Sarajevu nastavlja rad kao samostalna ustanova organizovana na načelima društvenog
upravljanja (u daljem tekstu: Galerija),

II

Zadatak Galerije je:

- iznalaženje, otkupljivanje, prikupljanje, čuvanje, obnavljanje, kolekcioniranje i javno izlaganje likovnih


umjetničkih djela (iz oblasti slikarstva, skulpture i grafike) bosansko-hercegovačkih, jugoslovenskih kao i
inostranih likovnih umjetnika,
- dokumentarno, stručno i naučno izučavanje i obrađivanje likovne umjetnosti Bosne i Hercegovine uopšte kao
i djela pojedinih likovnih umjetnika,
- prikupljanje i sređivanje stručne i naučne literature o likovnoj umjetnosti u Bosni i Hercegovini kao i likovne
umjetnosti uopšte,
- organizovanje i održavanje stalnih ekspozitura u većim mjestima Bosne i Hercegovine,
- organizovanje i održavanje povremenih izložbi likovnih umjetničkih djela iz svoje kolekcije i iz drugih galerija
i kolekcija,
- saradnja sa ostalim galerijama i drugim kulturnim, prosvjetnim i naučnim ustanovama i organizacijama,
- doprinošenje svojim cjelokupnim radom podizanju likovne umjetnosti i razvijanju smisla i ljubavi prema
likovnoj umjetnosti.

III

Galerijom upravlja savjet i direktor.


Savjet se sastoji od sedam članova. Četiri člana imenuje Savjet za kulturu NR BiH, a dva člana bira kolektiv iz
svojih redova.
Direktor je član savjeta po svom položaju.

IV

Savjet Galerije utvrđuje planove i programe rada Galerije, pretresa stanje u Galeriji i izvještaje o njenom radu i
donosi o tome zaključke, pretresa pitanje saradnje Galerije sa drugim ustanovama i organizacijama i vrši i druge
poslove koji su određeni zakonom i pravilima Galerije.
Savjet Galerije podnosi godišnji izvještaj o svom radu Savjetu za kulturu NRBiH.

61
Ikbal Cogo

Galerija se finansira po opštim propisima o finansiranju samostalnih ustanova.


Galerija ostvaruje svoje prihode iz usluga koje pruža u okviru svoje djelatnosti i dotacija.

VI

Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u >Službenom listu NR BiH<.

I. V. broj 115
9. oktobra 1961. godine
Sarajevo

Zamjenjuje
Predsjednika Izvršnog vijeća NR BiH
Potpredsjednik,
Hasan Brkić, s.r.

62
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1964. godina SLUŽBENI LIST SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE BiH Broj 42.

178.

UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O IZMJENAMA
I DOPUNAMA ZAKONA O MUZEJIMA

Na osnovu člana 172. Ustava Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine proglašava se Zakon o izmjenama
i dopunama Zakona o muzejima, koji je donijela Skupština Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine na
sjednici Republičkog vijeća od 14. novembra 1964. godine i na sjednici Prosvjetno-kulturnog vijeća od 14.
novembra 1964. godine.

S broj 112
14. novembra 1964. godine
Sarajevo
Predsjednik
Skupštine SRBiH
Rato Dugonjić, s. r.

Saglasno odredbi člana 13. Ustavnog zakona o sprovođenju Ustava Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine,
Zakon o muzejima („Službeni list NRBiH“, broj 53/60) usklađuje se sa Ustavom i u njemu se vrše izmjene i
dopune, koje glase:
ZAKON
O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA
O MUZEJIMA

Član 1.

U Zakonu o muzejima („Službeni list NRBiH“, broj 53/60) član 1. mijenja se i glasi:
„Muzeji su samostalne i samoupravne ustanove iz oblasti kulture, koje vrše djelatnost od posebnog društvenog
interesa.“

Član 2.

U članu 3. umjesto riječi „Savjet za kulturu NRBiH“ staviti „Republički sekretarijat za kulturu“, a umjesto riječi
“u saglasnosti sa Savjetom za nauku NRBiH“ staviti „po prethodno pribavljenom mišljenju Republičkog savjeta
za naučni rad“.

Član 3.

U članu 5. umjesto riječi „prirodnih rijetkosti“ staviti „prirode“.

Član 4.

U članu 7. stav 2. umjesto riječi „Narodna“ staviti „Socijalistička“.

63
Ikbal Cogo

Član 5.

Članovi 9. i 10. brišu se.

Član 6.

Član 11. mijenja se i glasi:


„Muzej ima statut, kojim se utvrđuje unutrašnja organizacija, pitanja o kojima neposredno odlučuju članovi
radne zajednice kao i način i oblici ovog odlučivanja, djelokrug i odgovornost organa upravljanja, položaj
radnih jedinica i prava i dužnosti radnih ljudi u upravljanju tim jedinicama, radni i drugi unutrašnji odnosi,
način poslovanja i korišćenja muzejske građe kao i druga pitanja od značaja za rad muzeja.

Statut muzeja prije konačnog usvajanja podnosi se na razmatranje opštinskoj skupštini. Statut centralnog muzeja
dostavlja se na razmatranje Skupštini SRBiH.“

Član 7.

Član 14. stav 1. mijenja se i glasi:


„Muzeje mogu osnivati opštinske i sreske skupštine, radne i druge organizacije i građani.“
Dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Centralne muzeje osniva skupština SRBiH.“
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 8.

Član 15. stav 2. mijenja se i glasi:

„Prije donošenja akta o osnivanju muzeja, opštinska odnosno sreska skupština, radne i druge organizacije
i građani dužni su da pribave mišljenje Republičkog sekretarijata za kulturu o tome da li postoje uslovi za
osnivanje muzeja.“
U stavu 3. umjesto riječi „Savjet za kulturu NRBiH“ staviti „republički sekretar za kulturu“.

Član 9.

U članu 16. iza stava 1. dodaju se novi stavovi 2, 3. i 4. koji glase:


„Akt o ukidanju muzeja donosi osnivač.
Ako su muzej osnovali radna ili druga organizacija odnosno građani, akt o ukidanju muzeja može donijeti i
skupština opštine na čijem se području nalazi sjedište muzeja.
Prije donošenja akta o ukidanju muzeja obavezno se pribavlja mišljenje Republičkog sekretarijata za kulturu i
radne zajednice muzeja.“
Dosadašnji stav 2. ovog člana postaje stav 5. mijenja se i glasi:
„U aktu o ukidanju muzeja utvrđuje se koji organ, radna ili druga organizacija preuzima muzejski materijal
muzeja koji se ukida.“
Na kraju ovog člana dodaje se novi stav 6. koji glasi:
„U svemu ostalom u pogledu ukidanja odnosno prestanka rada muzeja važe propisi o prestanku rada ustanova.“

Član 10.

U članu 17. stav 1. umjesto riječi „Savjeta za kulturu NRBiH“ staviti „Republičkog sekretarijata za kulturu“; u
stavu 2. umjesto riječi „Savjet za kulturu NRBiH“ staviti „republički sekretar za kulturu“.

64
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 11.

Član 18. mijenja se i glasi:


„Organi upravljanja muzeja su: savjet, upravni odbor i direktor.
Radna zajednica muzeja ostvaruje samoupravljanje i neposredno putem zborova radnih ljudi, referenduma i
dugih oblika neposrednog odlučivanja.
Odredbe o radu zbora radnih ljudi, referendumu i drugim oblicima neposrednog odlučivanja sadrži statut
muzeja.“

Član 12.

Član 19. mijenja se i glasi:


„Savjet muzeja sačinjavaju:
1. članovi koje bira radna zajednica muzeja iz svojih redova;
2. članovi koje delegiraju zainteresovane radne ili druge organizacije, kao i članovi koje imenuje osnivač (u
daljem tekstu: predstavnici društvene zajednice).
Članovi savjeta iz tačke 1. i 2. prethodnog stava sačinjavaju savjet muzeja u širem sastavu, a članovi iz tačke 1.
sačinjavaju savjet u užem sastavu.

U muzeju čija radna zajednica ima manje od 30 članova funkciju savjeta muzeja vrši radna zajednica i predstavnici
društvene zajednice.
U muzeju čija radna zajednica ima manje od 10 članova funkciju savjeta u užem sastavu i upravnog odbora vrši
radna zajednica muzeja.
Broj članova koji se imenuje u savjet muzeja određuje se aktom o osnivanju muzeja.
Statutom muzeja utvrđuje se koje zainteresovane organizacije delegiraju u savjet muzeja svog predstavnika, kao
i broj članova koje u savjet muzeja bira radna zajednica muzeja.

Član 13.

Član 20. mijenja se i glasi:


„Članovi savjeta muzeja biraju se, imenuju odnosno delegiraju na dvije godine.
Niko ne može biti biran, imenovan odnosno delegiran dvaput uzastopno za člana savjeta.
Svake godine bira se, imenuje odnosno delegira polovina članova savjeta.
U pogledu načina izbora i opoziva članova savjeta muzeja primjenjuju se opšti propisi o izboru radničkih savjeta
i drugih organa upravljanja u radnim organizacijama.“

Član 14.

Član 21. mijenja se i glasi:


„Sjednice savjeta muzeja saziva i predsjedava im predsjednik.
Predsjednika savjeta bira savjet iz reda članova savjeta koje je izabrala radna zajednica muzeja.“

Član 15.

Član 22. mijenja se i glasi:


„Savjet muzeja punovažno odlučuje ako sjednici prisustvuje većina članova savjeta, a odluke se donose većinom
glasova prisutnih članova.

65
Ikbal Cogo

Direktor muzeja ima pravo i dužnost da prisustvuje sjednicama savjeta.“

Član 16.

Član 23. mijenja se i glasi:


„Savjet muzeja:
1. donosi statut muzeja;
2. donosi godišnji plan i perspektivni program razvoja muzeja;
3. donosi investicioni plan muzeja;
4. donosi finansijski plan i završni račun muzeja;
5. pretresa stanje i rad muzeja sa gledišta izvršenja zadataka muzeja i donosi zaključke o smjernicama za
taj rad;
6. rješava o osnivanju stručnih i pomoćnih radionica i laboratorija muzeja;
7. odlučuje u saglasnosti sa osnivačem odnosno sa organom koga osnivač ovlasti o otuđivanju i razmjeni
muzejskog materijala;
8. odlučuje o prijemu na rad i razrješenju od dužnosti starješina organizacionih jedinica muzeja;
9. odlučuje o unutrašnjoj organizaciji rada muzeja;
10. odlučuje o izdavanju muzejskog materijala na upotrebu izvan muzeja;
11. donosi pravilnik o raspodjeli dohotka muzeja;
12. donosi pravilnik o ličnim dohocima članova radne zajednice muzeja;
13. donosi pravilnik o radnim odnosima;
14. odlučuje o upotrebi sredstava zajedničke potrošnje;
15. stara se o imovini koja je muzeju data na korišćenje;
16. bira upravni odbor muzeja.
Savjet vrši i druge poslove, koji su mu drugim propisima i statutom stavljeni u djelokrug.“

Član 17.

Član 24. mijenja se i glasi:

„Savjet muzeja u širem sastavu odlučuje o poslovima iz tačke 1. do 8. prethodnog člana i daje saglasnost na
pravilnike o raspodjeli dohotka, a savjet u užem sastavu odlučuje o poslovima iz tačke 9. do 16. iz prethodnog
člana.“

Član 18.

Iza člana 25. dodaju se novi članovi 25-a i 25-b koji glase:

Član 25-a

Upravni odbor muzeja sastoji se najmanje od 5 članova. Direktor muzeja je član upravnog odbora po položaju.
Članovi upravnog odbora biraju se na godinu dana.
Nijedan član radne zajednice muzeja ne može biti više od dvaput uzastopno biran za člana upravnog odbora.

66
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Upravni odbor bira predsjednika iz reda svojih članova. Direktor muzeja ne može biti biran za predsjednika
upravnog odbora.

Član 25-b

Upravni odbor muzeja:


1. odlučuje o poslovanju muzeja;
2. stara se o izvršenju odluka savjeta;
3. stara se o izvršenju planova i programa rada i razvoja muzeja;
4. odlučuje o raspolaganju društvenim sredstvima kojim muzej upravlja u okviru ovlašćenja utvrđenih
statutom muzeja;
5. utvrđuje predlog statuta i drugih opštih akata koje donosi muzej, predlog godišnjeg plana rada,
finansijskog plana i završnog računa muzeja;
6. utvrđuje predlog pravilnika o raspodjeli dohotka i pravilnika o ličnim dohocima članova radne
zajednice muzeja;
7. vrši i druge poslove koji su mu drugim propisima i statutom muzeja stavljeni u djelokrug.“

Član 19.

Član 26. mijenja se i glasi:


„Direktora muzeja imenuje savjet muzeja u širem sastavu na osnovu javnog konkursa, a na predlog konkursne
komisije.
Za direktora muzeja može biti imenovano lice koje ima visoku školsku spremu i iskustvo na poslovima u oblasti
kulture. Izuzetno, za direktora muzeja može biti imenovano lice koje ima srednju školsku spremu i iskustvo na
poslovima u oblasti kulture.

U svemu ostalom u pogledu imenovanja direktora primjenjuju se opšti propisi o izboru radnčkih savjeta i drugih
organa upravljanja u radnim organizacijama.
Bliže odredbe o uslovima za imenovanje direktora propisuje statut muzeja.“

Član 20.

Poslije člana 26. dodaju se novi članovi 26-a i 26-b koji glase:

„Član 26-a

Direktor može biti razriješen dužnosti i prije isteka vremena na koje je imenovan ako se ne pridržava odredaba
zakona i drugih propisa odnosno zaključaka organa upravljanja muzeja, odnosno ako svojim postupcima šteti
ugledu muzeja.
Savjet može razriješiti direktora muzeja prije isteka vremena na koje je imenovan ako to sam zatraži.
Direktor muzeja može biti razriješen dužnosti i po svom pristanku.

Član 26-b

67
Ikbal Cogo

O razrješenju direktora u slučajevima iz prethodnog člana odlučuje savjet u širem sastavu po postupku
predviđenom opštim propisima o razrješenju direktora radne organizacije.“

Član 21.

Član 27. mijenja se i glasi:


„Direktor neposredno rukovodi poslovanjem muzeja i vrši naročito ove poslove:
 organizuje rad muzeja;
 izvršava odluke organa upravljanja;
 stara se o sastavljanju nacrta godišnjeg i perspektivnog plana rada muzeja;
 stara se o sastavljanju nacrta finansijskog plana i završnog računa muzeja;
 stara se o sastavljanju nacrta statuta i drugih opštih akata muzeja;

 stara se o izvršavanju zakona i drugih propisa koji se odnose na rad muzeja kao i zakonitosti rada muzeja;
 izdaje rješenje o zasnivanju i prestanku radnog odnosa i stara se o radnoj disciplini članova radne
zajednice;
 predstavlja muzej i zastupa ga pred državnim organima i trećim licima;
 vrši i druge poslove, koji su mu drugim propisima i statutom stavljeni u djelokrug.
Direktor je naredbodavac za izvršenje finansijskog plana.“

Član 22.

U članu 28. stav 3. umjesto riječi „pravilima“ staviti „statutom“.

Član 23.

Član 29. mijenja se i glasi:


„Direktor muzeja ima pravo i dužnost da zadrži od izvršenja akte organa upravljanja muzeja, donesene van
upravnog postupka, za koje smatra da su u suprotnosti sa zakonom ili propisima donesenim na osnovu zakona.
O tome je dužan da obavijesti organ koji vrši nadzor nad zakonitošću rada muzeja.“

Član 24.

Član 30. mijenja se i glasi:


„Direktor muzeja ima pravo i dužnost da upozna organe upravljanja muzeja kada smatra da je njihova odluka
očito štetna po interese muzeja ili da je suprotna odredbama statuta muzeja i da zahtijeva da takvu odluku
ponovo razmotre.“

Član 25.

U članu 35. u prvom i zadnjem redu stava 1. i stavu 2. umjesto riječi „Savjet za kulturu NRBiH“ staviti
„Republički sekretarijat za kulturu.“

Član 26.

U članu 36. stav 3. umjesto riječi „prirodnih rijetkosti“ staviti „prirode“.


U stavu 4. istog člana umjesto riječi „u članu 30. Zakona o zaštiti spomenika kulture („Službeni list NRBiH“,
broj 17/60)“ stavljaju se riječi: „posebnim propisima o zaštiti spomenika kulture“.

68
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 27.

U članu 37. stav 1. umjesto riječi „ustanovi, privrednoj“ staviti „radnoj“; u istom članu stav 2. se briše.

Član 28.

U članu 40. umjesto riječi „savjet muzeja“ staviti „upravni odbor muzeja“ i umjesto riječi „prirodnih rijetkosti“
staviti „prirode“.

Član 29.

U članu 41. stav 3. umjesto riječi „Savjet za kulturu NRBiH“ staviti „republički sekretar za kulturu“.

Član 30.

U članu 43. umjesto riječi „Savjet za kulturu NRBiH“ staviti „Republički sekretarijat za kulturu“, a umjesto
riječi „Narodnoj“ staviti „Socijalističkoj“.

Član 31.

Član 44. mijenja se i glasi:


„Nadzor nad zakonitošću rada centralnog muzeja vrši Republički sekretarijat za kulturu.
Nadzor nad zakonitošću rada muzeja koje osniva opštinska odnosno sreska skupština vrši opštinski odnosno
sreski organ uprave nadležan za poslove kulture.
Nadzor nad zakonitošću rada muzeja koje osnivaju radne i druge organizacije kao i građani vrši opštinski organ
uprave nadležan za poslove kulture.“

Član 32.

U članu 45. stav 1. umjesto riječi „Narodni odbori i drugi državni organi, ustanove, privredne i druge
organizacije“ staviti „Opštinske odnosno sreske skupštine i drugi državni organi radne i druge organizacije“; u
stavu 2. umjesto riječi „ustanove, privredne“ staviti „radne“:

Član 33.

U članu 47. stav 2. umjesto riječi „ustanova, privredna“, staviti „radna“.

Član 34.

Članovi 49. i 50. brišu se.


Član 35.

Postojeći muzeji dužni su da organizaciju i rad saobraze odredbama ovog zakona u roku od tri mjeseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona.

Član 36.

Ovlašćuje se Zakonodavno-pravna komisija Skupštine SRBiH da utvrdi prečišćeni tekst Zakona o muzejima.

Član 37.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SRBiH“.

69
Ikbal Cogo

1965. godina SLUŽBENI LIST SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE BiH Broj 12.

58.

Na osnovu člana 36. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o muzejima („Službeni list SRBiH“, broj 42/64),
Zakonodavno-pravna komisija Skupštine SRBiH na svojoj sjednici od 22. januara 1965. godine utvrdila je niže
izloženi prečišćeni tekst Zakona o muzejima. Prečišćeni tekst Zakona o muzejima obuhvata Zakon o muzejima
(„Službeni list NRBiH“, broj 53/60) i njegove izmjene i dopune objavljene u „Službenom listu SRBiH“, broj
42/64 u kojima je označeno vrijeme stupanja na snagu ovog zakona i njegovih izmjena i dopuna.

S broj 173
22. januara 1965. godine
Sarajevo

Predsjednik
Zakonodavno-pravne komisije
Bogomir Brajković, s. r.

ZAKON
O MUZEJIMA
(Prečišćeni tekst)

I – OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Muzeji su samostalne i samoupravne ustanove u oblasti kulture, koje vrše djelatnost od posebnog društvenog
interesa.

Član 2.

Zadatak muzeja je da:

- prikupljaju, sređuju, stručno održavaju, čuvaju, obrađuju, proučavaju, objavljuju i izlažu muzejski materijal od
značaja za kulturu i umjetnost, nauku i prosvjetu i time doprinose kulturnom uzdizanju naroda upoznavajući
ga sa dokumentima koji prikazuju kulturni, ekonomski, društveno-politički i umjetnički razvitak, tehnički
napredak i razvitak prirode;
- doprinose unapređenju muzejske struke i stručnom obrazovanju muzejskih kadrova;
- vrše obrazovno-vaspitnu ulogu u opštem kulturno-umjetničkom i idejnom uzdizanju omladine i odraslih.

Član 3.

Muzeji vrše i naučno-istraživački rad u okviru muzejskih nauka ukoliko za to postoje uslovi. Da li ti uslovi
postoje, utvrđuje Republički sekretarijat za kulturu, po prethodno pribavljenom mišljenju Republičkog savjeta
za naučni rad.

Član 4.

Ostvarujući svoje zadatke muzeji priređuju stalne, povremene i pokretne izložbe, organizuju predavanja i
seminare, izdaju stručne i naučne publikacije, albume, kataloge isl.

70
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 5.

U ostvarenju svojih zadataka muzeji sarađuju sa naučnim ustanovama i organizacijama, zavodima za zaštitu
spomenika kulture, zavodima za zaštitu prirode, arhivima, bibliotekama, sa prosvjetnim i drugim ustanovama i
organizacijama.

Član 6.

Po sadržini djelatnosti muzeji su opšti i posebni.


Opšti muzeji proučavaju i prikazuju prirodu, istoriju, kulturu, narodno stvaralaštvo i privredu određenog
područja.
Posebni muzeji obavljaju djelatnost koja se odnosi na pojedine grane nauke, umjetnosti, privrede, zdravstvenog
prosvjećivanja naroda, na određene istorijske epohe i događaje, kao i na život i rad pojedinih organizacija ili
istorijskih ličnosti (prirodnjački muzej, arheološki muzej, etnografski muzej, istorijski muzej, tehnički muzej,
vojni muzej, muzej revolucije, memorijalni muzej, književni muzej, umjetnička galerija isl.).

Član 7.

Prema području svog djelovanja muzeji su centralni i muzeji za uže područje (zavičajni, gradski i sl.).
Centralni muzeji u svojoj djelatnosti obuhvataju cijelo područje Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine.
Muzeji za uže područje (zavičajni, gradski i sl.) u svojoj djelatnosti obuhvataju odgovarajuća područja za koja
su osnovani.
U cilju komparativnog proučavanja muzeji mogu sakupljati muzejski materijal i sa područja van Bosne i
Hercegovine.

Član 8.

Međusobni odnosi muzeja zasnivaju se na uzajamnoj saradnji i stručnoj pomoći.

Član 9.

Muzej ima statut, kojim se utvrđuje unutrašnja organizacija, pitanja o kojima neposredno odlučuju članovi
radne zajednice kao i način i oblici ovog odlučivanja, djelokrug i odgovornost organa upravljanja, položaj
radnih jedinica i prava i dužnosti radnih ljudi u upravljanju tim jedinicama, radni i drugi unutrašnji odnosi,
način poslovanja i korišćenja muzejske građe, kao i druga pitanja od značaja za rad muzeja.

Statut muzeja prije konačnog usvajanja podnosi se na razmatranje opštinskoj skupštini. Statut centralnog muzeja
dostavlja se na razmatranje Skupštini SRBiH.

Član 10.

Republički, sreski i opštinski organi nadležni za poslove kulture vrše nadzor nad radom muzeja, pomažu
unapređenje rada u muzejima i uzdizanje stručnog kadra.

Član 11.

Pored muzeja mogu postojati muzejske zbirke na koje se primjenjuju pojedine odredbe ovog zakona.

71
Ikbal Cogo

II – OSNIVANJE I UKIDANJE MUZEJA

Član 12.

Muzeje mogu osnivati opštinske i sreske skupštine, radne i druge organizacije i građani.
Centralne muzeje osniva Skupština SRBiH.
Dva ili više osnivača mogu zajednički osnovati muzej. Ovi osnivači ugovorom regulišu međusobne odnose,
njihov odnos prema muzeju i način vršenja prava osnivača.

Član 13.

Muzej se može osnovati ako su ispunjeni sljedeći uslovi:


1. da su obezbijeđena materijalna sredstva, odgovarajuća zgrada za smještaj i svi potrebni uređaji za
pravilno funkcionisanje muzeja;
2. da postoji dovoljan broj stručnog osoblja za uspješan rad muzeja;
3. da postoje razrađeni programi tematske strukture muzeja i mogućnost za njeno ostvarenje.

Prije donošenja akta o osnivanju muzeja, opštinska odnosno sreska skupština, radne i druge organizacije i građani
dužni su da pribave mišljenje Republičkog sekretarijata za kulturu o tome da li postoje uslovi za osnivanje muzeja.
Bliže propise o uslovima za osnivanje muzeja donosi republički sekretar za kulturu.

Član 14.

Muzej se može ukinuti ako prestane da ispunjava jedan od uslova iz prethodnog člana, odnosno ako ne ispunjava
zadatke koji su mu aktom o osnivanju određeni.
Akt o ukidnaju muzeja donosi osnivač.
Ako su muzej osnovali radna ili druga organizacija odnosno građani, akt o ukidanju muzeja može donijeti
skupština opštine na čijem se području nalazi sjedište muzeja.
Prije donošenja akta o ukidanju muzeja obavezno se pribavlja mišljenje Republičkog sekretarijata za kulturu i
radne zajednice muzeja.
U aktu o ukidanju muzeja utvrđuje se koji organ, radna ili druga organizacija pruzima muzejski materijal muzeja
koji se ukida.
U svemu ostalom u pogledu ukidanja odnosno prestanka rada muzeja važe propisi o prestanku rada ustanova.

Član 15.

Osnivanje i ukidanje muzeja obavezno se upisuje u ragistar koji se vodi kod Republičkog sekretarijata za kulturu.
Bliže odrdbe o registraciji muzeja propisuje republički sekretar za kulturu.

III – UPRAVLJANJE MUZEJOM

Član 16.

Organi upravljanja muzeja su: savjet, upravni odbor i direktor.


Radna zajednica muzeja ostvaruje samoupravljanje i neposredno putem zborova radnih ljudi, referenduma i
drugih oblika neposrednog odlučivanja.
Odredbe o radu zbora radnih ljudi, referendumu i drugim oblicima neposrednog odlučivanja sadrži statut
muzeja.

72
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 17.

Savjet muzeja sačinjavaju:


1. članovi koje bira radna zajednica muzeja iz svojih redova;
2. članovi koje delgiraju zainteresovane radne ili druge organizacije, kao i članovi koje imenuje osnivač (u
daljem tekstu: predstavnici društvene zajednice).
Članovi savjeta iz tačke 1. i 2. prethodnog stava sačinjavaju savjet muzeja u širem sastavu, a članovi iz tačke 1.
sačinjavaju savjet u užem sastavu.
U muzeju čija radna zajednica ima manje od 30 članova, funkciju savjeta muzeja vrši radna zajednica i
predstavnici društvene zajednice.
U muzeju čija radna zajednica ima manje od 10 članova, funkciju savjeta u užem sastavu i upravnog odbora vrši
radna zajednica muzeja.
Broj članova koji se imenuje u savjet muzeja određuje se aktom o osnivanju muzeja.
Statutom muzeja utvrđuje se koje zainteresovane organizacije delegiraju u savjet muzeja svog predstavnika, kao
i broj članova koje u savjet muzeja bira radna zajednica muzeja.

Član 18.

Članovi savjeta muzeja biraju se, imenuju odnosno delegiraju na dvije godine.
Niko ne može biti biran, imenovan odnosno delegiran dvaput uzastopno za člana savjeta.
Svake godine bira se, imenuje odnosno delegira polovina članova savjeta.
U pogledu načina izbora i opoziva članova savjeta muzeja primjenjuju se opšti propisi o izboru radničkih savjeta
i drugih organa upravljanja u radnim organizacijama.

Član 19.

Sjednice savjeta muzeja saziva i predsjedava im predsjednik.


Predsjednika savjeta bira savjet iz reda članova savjeta, koje je izabrala radna zajednica muzeja.

Član 20.

Savjet muzeja punovažno odlučuje ako sjednici prisustvuje većina članova savjeta, a odluke se donose većinom
glasova prisutnih članova.
Direktor muzeja ima pravo i dužnost da prisustvuje sjednicama savjeta muzeja.

Član 21.

Savjet muzeja:
1. donosi statut muzeja;
2. donosi godišnji plan i perspektivni program razvoja muzeja;
3. donosi investicioni plan muzeja;
4. donosi finansijski plan i završni račun muzeja;
5. pretresa stanje i rad muzeja sa gledišta izvršenja zadataka muzeja i donosi zaključke o smjernicam za taj
rad;
6. rješava o osnivanju stručnih i pomoćnih radionica i laboratorija muzeja;
7. odlučuje u saglasnosti sa osnivačem odnosno sa organom koga osnivač ovlasti o otuđivanju i razmjeni
muzejskog materijala;
8. odlučuje o prijemu na rad i razrješenju od dužnosti starješina organizacionih jedinica muzeja;

73
Ikbal Cogo

9. odlučuje o unutrašnjoj organizaciji rada muzeja;


10. odlučuje o izdavanju muzejskog materijala na upotrebu izvan muzeja;
11. donosi pravilnik o raspodjeli dohotka muzeja;
12. donosi pravilnik o ličnim dohocima članova radne zajednice muzeja;
13. donosi pravilnik o radnim odnosima;
14. odlučuje o upotrebi sredstava zajedničke potrošnje;
15. stara se o imovini, koja je muzeju data na korišćenje;
16. bira upravni odbor muzeja.
Savjet vrši i druge poslove, koji su mu drugim propisima i statutom stavljeni u djelokrug.

Član 22.

Savjet muzeja u širem sastavu odlučuje o poslovima iz tačke 1. do 8. prethodnog člana i daje saglasnost na
pravilnik o raspodjeli dohotka, a savjet u užem sastavu odlučuje o poslovima iz tačke 9. do 16. prethodnog člana.

Član 23.

Savjet muzeja dužan je da povremeno a najmanje jedanput godišnje podnosi izvještaj o svom radu organu koji
vrši nadzor nad zakonitošću rada muzeja.

Član 24.

Upravni odbor muzeja sastoji se najmanje od 5 članova. Direktor muzeja je član upravnog odbora po položaju.
Članovi upravnog odbora biraju se na godinu dana.
Nijedan član radne zajednice muzeja ne može biti više od dvaput uzastopno biran za člana upravnog odbora.
Upravni odbor bira predsjednika iz reda svojih članova. Direktor muzeja ne može biti biran za presjednika
upravnog odbora.

Član 25.

Upravni odbor muzeja:

1. odlučuje o poslovanju muzeja;


2. stara se o izvršenju odluka savjeta;
3. stara se o izvršenju planova i programa rada i razvoja muzeja;
4. odlučuje o raspolaganju društvenim sredstvima kojima muzej upravlja u okviru ovlašćenja utvrđenih
statutom muzeja;
5. utvrđuje predlog statuta i drugih opštih akata koje donosi muzej, predlog godišnjeg plana rada,
finansijskog plana i završnog računa muzeja;
6. utvrđuje predlog pravilnika o raspodjeli dohotka i pravilnika o ličnim dohocima članova radne
zajednica muzeja.

Upravni odbor vrši i druge poslove koji su mu drugim propisima i statutom muzeja stavljeni u djelokrug.

Član 26.

Direktora muzeja imenuje savjet muzeju širem sastavu na osnovu javnog konkursa, a na predlog konkursne
komisije.

74
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Za direktora muzeja može biti imenovano lice koje ima visoku stručnu spremu i iskustvo na poslovima u oblasti
kulture. Izuzetno, za direktora muzeja može biti imenovano lice koje ima srednju školsku spremu i iskustvo na
poslovima u oblasti kulture.
U svemu ostalom u pogledu imenovanja direktora primjenjuju se opšti propisi o izboru radničkih savjeta i
drugih organa upravljanja radnim organizacijama.
Bliže odredbe o uslovima za imenovanje direktora propisuje statut muzeja.

Član 27.

Direktor može biti razriješen dužnosti i prije isteka vremena na koje je imenovan ako se ne pridržava odredaba
zakona i drugih propisa, odnosno zaključaka organa upravljanja muzeja, odnosno ako svojim postupcima šteti
ugledu muzeja.
Savjet može razriješiti direktora muzeja prije isteka vremena na koje je imenovan ako to sam zatraži.
Direktor muzeja može biti razriješen dužnosti i po svom pristanku.

Član 28.

O razrješenju direktora u slučajevima iz prethodnog člana odlučuje savjet u širem sastavu po postupku
predviđenom opštim propisima o razrješenju direktora radne organizacije.

Član 29.

Direktor neposredno rukovodi poslovanjem muzeja i vrši naročito ove poslsove:


- organizuje rad muzeja;
- izvršava odluke organa upravljanja;
- stara se o sastavljanju nacrta godišnjeg i perspektivnog plana rada muzeja;
- stara se o sastavljanju nacrta finansijskog plana i završnog računa muzeja;
- stara se o sastavljanju nacrta statuta i drugih opštih akata muzeja;
- stara se o izvršavanju zakona i drugih propisa, koji se odnose na rad muzeja, kao i o zakonitosti rada muzeja;
- izdaje rješenja o zasnivanju i prestanku radnog odnosa i stara se o radnoj disciplini članova radne zajednice;
- predstavlja muzej i zastupa ga pred državnim organima i trećim licima.
Direktor vrši i druge poslove, koji su mu drugim propisima i statutom stavljeni u djelokrug.
Direktor je naredbodavac za izvršenje finansijskog plana.

Član 30.

Radi pretresanja važnijih pitanja iz oblasti stručnog rada i organizacije kao i radi davanja predloga i mišljenja u
muzejima sa razvijenom unutrašnjom organizacijom obrazuje se stručni kolegijum.
Stručni kolegijum sačinjava direktor, starješine unutrašnjih organizacionih jedinica i sva stručna lica.
Bliže odredbe o radu stručnog kolegijuma utvrđuju se statutom muzeja.

Član 31.

Direktor muzeja ima pravo i dužnost da zadrži od izvršenja akte organa upravljanja muzeja donesene van
upravnog postupka za koje smatra da su u suprotnosti sa zakonom ili propisima donesenim na osnovu zakona.
O tome je dužan da obavijesti organ koji vrši nadzor nad zakonitošću rada muzeja.

75
Ikbal Cogo

Član 32.

Direktor muzeja ima pravo i dužnost da upozori organe upravljanja muzeja kada smatra da je njihova odluka
očito štetna po interese muzeja ili da je suprotna odredbama statuta muzeja i da zahtijeva da takvu odluku
ponovo razmotre.

IV – MUZEJSKI MATERIJAL

Član 33.

Muzejski materijal u smislu ovog zakona sačinjavaju svi predmeti koji imaju dokumentarnu odnosno umjetničku
vrijednost u okviru muzejskih disciplina i služe kao autentični materijal za muzejske izložbe i fondove.

Član 34.
Muzejski materijal muzeji pribavljaju:
- pronalaženjem, iskopavanjem i prikupljanjem;
- kupovinom ili razmjenom;
- primanjem na poklon i zavještanjem;
- preuzimanjem u smislu člana 14.

Prodavalac i darodavac ne mogu postavljati uslove u pogledu korišćenja prodatog odnosno darovanog muzejskog
materijala ako su u suprotnosti sa zadacima i djelatnosti muzeja.

Član 35.

Muzeji prikupljaju i pribavljaju muzejski materijal prema karakteru i značaju muzeja na području na kojem
djeluju.

Član 36.

Muzejski materijal treba da bude smješten u prostorijama koje su dostupne javnosti. Muzej može imati izložbene
prostorije i izvan sjedišta muzeja ako tako odluči savjet muzeja u saglasnosti sa osnivačem.
Muzejski materijal koji nije izložen treba da bude sistematski sređen u odgovarajućim depoima.
Za razgledanje i proučavanje muzejskog materijala koji nije izložen potrebna je prethodna dozvola direktora
muzeja.

Član 37.

Republički sekretarijat za kulturu može odrediti da se pojedini muzejski materijal pronađen, iskopan ili na drugi
način pribavljen na području Republike ustupi na stalno korišćenje centralnom muzeju s tim da se zainteresovani
muzeji sporazumiju o uslovima ustupanja. U slučaju da se ne postigne sporazum o tome odlučuje Republički
sekretarijat za kulturu.
Pri donošenju rješenja iz prethodnog stava Republički sekretarijat za kulturu će voditi računa da se centralnim
muzejima omogući ustupanje onog muzejskog materijala koji je od značaja za cijelu Republiku.

Član 38.

Muzeji mogu međusobno vršiti razmjenu i poklone muzejskog materijala u cilju sistematskog popunjavanja
svojih zbirki.
Radi upotpunjavanja svojih zbirki muzeji mogu vršiti razmjenu i sa arhivima, bibliotekama i drugim srodnim
ustanovama, a u izuzetnim slučajevima i sa privatnim licima, ako materijal koji muzej daje u zamjenu nije

76
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

neophodno da bude čuvan u muzeju.

O odluci o razmjeni muzejskog materijala obavještava se se nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture,
odnosno zavod za zaštitu prirode.
Razmjena s inostranstvom može se vršiti pod uslovima predviđenim posebnim propisima o zaštiti spomenika
kulture.

Član 39.

Muzejski materijal muzej može povjeriti na upotrebu drugom muzeju, državnom organu, radnoj ili drugoj
organizaciji pod uslovima koje sam odredi.

Član 40.

Fotografisanje, filmsko snimanje, mjerenje, precrtavanje ili kopiranje muzejskog materijala može se vršiti samo
po odobranju direktora muzeja.

Član 41.

Muzeji su dužni da preuzmu sve potrebne mjere za obezbjeđenje muzejskog materijala od požara, krađe,
oštećenja ili uništenja.

Član 42.

Muzejski materijal može se rashodovati samo izuzetno, i to na osnovu predloga posebne komisije koju obrazuje
upravni odbor muzeja. U komisiju ulazi i predstavnik nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, odnosno
zavoda za zaštitu prirode.

Član 43.

Muzeji obavezno vode ulaznu i izlaznu knjigu muzejskog materijala, inventar i kartoteku.
Inventar i kartoteka iz prethodnog stava smatraju se muzejskim materijalom u smislu ovog zakona.
Bliže odredbe o načinu vođenja knjiga, inventara i kartoteke propisuje republički sekretar za kulturu.

Član 44.

Muzeji, po pravilu, imaju stručne preparatorske radionice i laboratorije za opravku, konzervaciju i restauraciju
muzejskog materijala.

Muzeji koji imaju radionice i laboratorije iz prethodnog stava mogu vršiti konzervatorske i restauratorske radove
i po porudžbini.

V – VRŠENJE NADZORA

Član 45.

Republički sekretarijat za kulturu vrši opšti nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, stara se o razvoju muzeja i
razmatra pitanja od zajedničkog interesa za rad muzeja u Socijalističkoj Republici Bosni i Hercegovini.

Član 46.

Nadzor nad zakonitošću rada centralnog muzeja vrši republički sekretarijat za kulturu.
Nadzor nad zakonitošću rada muzeja koje osniva opštinska odnosno sreska skupština vrši opštinski odnosno

77
Ikbal Cogo

sreski organ uprave nadležan za poslove kulture.


Nadzor nad zakonitošću rada muzeja koje osnivaju radne i druge organizacije, kao i građani vrši opštinski organ
uprave nadležan za poslove kulture.

VI – MUZEJSKE ZBIRKE

Član 47.

Opštinske odnosno sreske skupštine i drugi državni organi, radne i druge organizacije, koje imaju pribavljen
odgovarajući muzejski materijal, a koji nije dovoljan da u smislu odredaba člana 13. ovog zakona posluži za
osnivanje muzeja, mogu osnivati samostalnu muzejsku zbirku.
Državni organi, radne i druge organizacije mogu osnovati muzejsku zbirku i kao svoju unutrašnju organizacionu
jedinicu.

Član 48.

Zadatak muzejske zbirke je da stručno održava, čuva, sistematizuje i izlaže pribavljeni muzejski materijal i da
time doprinosi kulturnom i prosvjetnom uzdizanju naroda.

Član 49.

Samostalnom muzejskom zbirkom upravlja savjet muzejske zbirke i upravnik zbirke.


Muzejskom zbirkom koja je osnovana kao unutrašnja organizaciona jedinica državnog organa, radne i druge
organizacije rukuje rukovodilac zbirke koga postavlja osnivač.

Član 50.

Na samostane muzejske zbirke shodno se primjenjuju odredbe ovog zakona izuzev odredaba članova 2, 3, 6, 7,
12, 16. i 30.
Na muzejske zbirke koje se osnivaju kao unutrašnje organizacione jedinice shodno se primjenjuju odredbe
članova 13, 14, 15, 33 – 42. ovog zakona.

VII – PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 51.

Postojeći muzeji dužni su da organizaciju i rad saobraze odredbama Zakona o izmjenama i dopunama Zakona
o muzejima („Službeni list SRBiH“, broj 42/64) u roku od tri mjeseca od dana stupanja na snagu toga zakona.

78
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1965. godina SLUŽBENI LIST SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE BiH Broj 29.

272.

Na osnovu člana 10. Zakona o muzejima (>Službeni list NR BiH<, broj 53/60 i >Službeni list SR BiH<, broj
42/64), republički sekretar za obrazovanje i kulturu propisuje

PRAVILNIK
O IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O REGISTRACIJI
MUZEJA

Član 1.

U Pravilniku o registraciji muzeja (>Službeni list NR BiH<, broj 18/61) član 1. mijenja se i glasi:
>Svi muzeji na teritoriji Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine, osim upisa u registar po odredbi člana
24. Stav 1 Osnovnog zakona o ustanovama, upisuju se i u registar koji se vodi u Republičkom sekretarijatu za
obrazovanje i kulturu<.

Član 2.

U članu 3. riječi >Savjet za kulturu NR BiH< zamijenjuju se riječima >Republičkom sekretarijatu za obrazovanje
i kulturu<.

Član 3.

U članu 5. riječi >Sekretar Sekretarijata za kulturu NR BiH< zamijenjuju se riječima >republički sekretar za
obrazovanje i kulturu<.

Član 4.

U članu 9. riječi >Sekretar Sekretarijata Savjeta za kulturu NR BiH<, zamijenjuju se riječima >republički
sekretar za obrazovanje i kulturu<.

Član 5.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u >Službenom listu SR BiH<.

Broj 577/65
28. juna 1965. godine
Sarajevo
Republički sekretar
Za obrazovanje i kulturu
Milan Uzelac, s.r.

79
Ikbal Cogo

1967. godina SLUŽBENI LIST SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE BiH Broj 9

60.

UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O MUZEJU REVOLUCIJE
BOSNE I HERCEGOVINE

Na osnovu člana 172. Ustava Socijalističke Republike Bosne i Hecegovine, proglašava se Zakon o Muzeju
revolucije Bosne i Hercegovine, koji je donijela Skupština Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine na
sjednici Republičkog vijeća od 28. februara 1967. godine i na sjednici Prosvjetno-kulturnog vijeća od 28.
februara 1967. godine.

S broj 573
28. februara 1967. godine
Sarajevo
Predsjednik
Skupštine SR BiH
Rato Dugonjić, s. r.

ZAKON
O MUZEJU REVOLUCIJE BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1.

Muzej revolucije u Sarajevu nastavlja rad kao centralni i posebni muzej pod nazivom: Muzej revolucije Bosne i
Hercegovine (u daljem tekstu: Muzej).
Sjedište Muzeja je u Sarajevu.

Član 2.

Zadatak Muzeja je da:


- istražuje i prikuplja muzejski materijal koji se odnosi na istoriju demokratsko-revolucionarnog i radničkog
pokreta, narodnooslobodilačke borbe i revolucije i socijalističke izgradnje u Bosni i Hercegovini;
- prikupljeni izvorni i drugi materijal stručno obrađuje, održava, čuva i sistematizuje u svojim zbirkama i
depoima;
- priređuje stalne, povremene i pokretne izložbe, oranizuje predavanja i seminare, izdaje stručne, naučne i
naučno-popularne publikacije, albume, kataloge i dr;
- sarađuje sa srodnim ustanovama, naučnim institucijama i drugim društvenim organizacijema;
- pruža stručnu i drugu pomoć muzejima na teritoriji Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine, naročito u
pogledu idejne koncepcije i muzeološke postavke njihovih izložbi;
- vrši obrazovno-vaspitnu ulogu u opštem, kulturnom i idejnom uzdizanju omladine i odraslih;
- vrši i druge poslove predviđene zakonom i statutom Muzeja.

80
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 3.

U savjet Muzeja Skupština SR BiH imenuje sedam članova.

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SR BiH“.

81
Ikbal Cogo

1967. godina SLUŽBENI LIST SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE BiH Broj 9

62.

UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O ZEMALJSKOM MUZEJU
BOSNE I HERCEGOVINE

Na osnovu člana 172. Ustava Socijalističke Republike Bosne i Hecegovine, proglašava se Zakon o Zemaljskom
muzeju Bosne i Hercegovine, koji je donijela Skupština Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine na sjednici
Republičkog vijeća od 28. februara 1967. godine i na sjednici Prosvjetno-kulturnog vijeća od 28. februara 1967.
godine.

S broj 574
28. februara 1967. godine
Sarajevo
Predsjednik
Skupštine SR BiH
Rato Dugonjić, s. r.

ZAKON
O ZEMALJSKOM MUZEJU BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1.

Zemaljski muzej u Sarajevu nastavlja rad kao opšti i centralni muzej pod nazivom: Zemaljski muzej Bosne i
Hercegovine (u daljem tekstu: Muzej).
Sjedište Muzeja je u Sarajevu.

Član 2.

Zadatak Muzeja je da:


- vrši istraživanja i prikuplja materijal i građu iz oblasti arheologije, etnologije, biologije i geologije;
- sređuje, stručno održava, čuva i obrađuje, proučava i objavljuje muzejski i drugi naučni materijal;
- postavlja stalne, povremene i pokretne izložbe;
- objavljuje radove, studije i senteze iz naučnih oblasti kojima se Muzej bavi;
- doprinosi unapređenju muzejske struke i stručnog obrazovanja muzejskih kadrova;

- svojim djelovanjem doprinosi podizanju nauke i kulturnom uzdizanju naroda upoznavajući ga sa dokumentima
koji prikazuju kulturni, ekonomski, drštveno-politički i umjetnički razvitak, tehnički napredak kao i razvitak
privrede;
- vrši obrazovno-vaspitnu ulogu u opštem, kulturnom i idejnom uzdizanju omladine i odraslih;
- vrši i druge poslove predviđene zakonom i statutom Muzeja.
Muzej vrši naučnoistraživački rad u okviru arheoloških, etnoloških i prirodnih nauka.

82
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 3.

U savjet Muzeja Skupština SR BiH imenuje šest članova.

Član 4.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Uredba o organizaciji i radu Zemaljskog muzeja u Sarajevu
(„Službeni list NR BiH“, broj 15/58).

Član 5.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SR BiH“.

83
Ikbal Cogo

1967. godina SLUŽBENI LIST SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE BiH Broj 38

318.

UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O MUZEJU KNJIŽEVNOSTI
BOSNE I HERCEGOVINE

Na osnovu člana 172. Ustava Socijalističke Republike Bosne i Hecegovine, proglašava se Zakon o Muzeju
književnosti Bosne i Hercegovine, koji je donijela Skupština Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine
na sjednici Prosvjetno-kulturnog vijeća od 8. novembra 1967. godine i na sjednici Republičkog vijeća od 17.
novembra 1967. godine.

S broj 775
17. novembra 1967. godine
Sarajevo
Predsjednik
Skupštine SR BiH
Džemal Bijedić, s. r.

ZAKON
O MUZEJU KNJIŽEVNOSTI BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1.

Muzej književnosti u Sarajevu, osnovan Rješenjem Narodnog odbora sreza Sarajevo („Službeni glasnik sreza
Sarajevo“, broj 5/61), nastavlja rad kao centralni i posebni muzej pod nazivom: Muzej književnosti Bosne i
Hercegovine (u daljem tekstu: Muzej).
Sjedište Muzeja je u Sarajevu.

Član 2.

Zadatak Muzeja je da:


- istražuje i prikuplja muzejski materijal koji se odnosi na književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, počev od
narodnih umotvorina i prvih pisanih spomenika do savremenih književnih djela,
- stručno obrađuje, održava, čuva i sistematizuje prikupljeni materijal u svojim zbirkama,
- priređuje stalne, povremene i pokretne izložbe,
- izdaje publikacije čija je tematika vezana za književna ostvarenja u Bosni i Hercegovini,
- pruža pomoć muzejima za uža područja u organizovanju i stručnom vođenju književnih zbirki, odnosno
književnih muzeja,
- sarađuje sa drugim muzejima, srodnim istitucijama i organizacijama,
- podstiče interesovanuje za kniževna djela i knjigu uopšte u cilju vaspitanja omladine i odraslih u duhu
humanističkih i progresivnih književnih ostvarenja,
- vrši obrazovno-vaspitnu ulogu u opštem, kulturnom i idejnom uzdizanju omladine i odraslih.

84
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 3.

U savjet Muzeja Skupština SR BiH imenuje tri člana.

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SR BiH“.

85
Ikbal Cogo

1969. godina SLUŽBENI LIST SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE BiH Broj 35

280.

UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O UMJETNIČKOJ GALERIJI
BOSNE I HERCEGOVINE

Na osnovu člana 172. Ustava Socijalističke Republike Bosne i Hecegovine, proglašava se Zakon o Umjetničkoj
galeriji Bosne i Hercegovine, koji je donijela Skupština Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine na sjednici
Prosvjetno-kulturnog vijeća od 19. novembra 1967. godine i na sjednici Republičkog vijeća od 9. decembra
1967. godine.

S broj 1219
9. decembra 1967. godine
Sarajevo
Predsjednik
Skupštine SR BiH
Džemal Bijedić, s. r.

ZAKON
O UMJETNIČKOJ GALERIJI BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1.

Umjetnička galerija osnovana Odlukom o Umjetničkoj galeriji („Službeni list NRBiH“, broj 42/61) nastavlja
rad kao centralna i posebna muzejska ustanova pod nazivom: Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine (u
daljem tekstu: Galerija).
Sjedište Galerije je u Sarajevu.

Član 2.

Zadatak Galerije je da:


- iznalazi, otkupljuje, prikuplja, čuva, restaurira, konzervira, kolekcionira i javno izlaže likovna umjetnička djela
(iz oblasti slikarstva, skulpture, grafike i dr.) prvenstveno umjetnika Bosne i Hercegovine,
- stručno i naučno izučava i obrađuje likovne umjetnosti, posebno Bosne i Hercegovine, kao i djela pojedinih
likovnih umjetnika, te ih prezentira javnosti organizovanjem stalnih postavki,
- prikuplja, sređuje i objavljuje stručnu i naučnu literaturu o likovnoj umjetnosti u Bosni i Hercegovini kao i o
likovnoj umjetnosti uopšte,
- organizuje i održava stalne postanke i ekspoziture u drugim mjestima Bosne i Hercegovine,
- organizuje i održava povremene izložbe istaknutih likovnih umjetnika, te djela iz svoje kolekcije i iz drugih
galerija i kolekcija u zemlji i inostranstvu,
- doprinosi unapređivanju likovne umjetnosti, širenju likovne kulture i razvijanju smisla i ljubavi prema likovnoj
umjetnosti,
- sarađuje sa ostalim galerijama i srodnim i drugim ustanovama i organizacijama,
- vrši i druge poslove predviđene zakonom.

86
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 3.

U savjet Galerije Skupština SRBiH imenuje četiri člana, a po jednog člana delegiraju Udruženje likovnih
umjetnika Bosne i Hercegovine, Zemaljski muzej u Sarajevu i Muzej revolucije Bosne i Hercegovine.

Član 4.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Odluka o Umjetničkoj galeriji u Sarajevu („Službeni list
NRBiH“, broj 42/61).

Član 5.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SRBiH“.

87
Ikbal Cogo

1976. godina SLUŽBENI LIST SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE BiH Broj 6

19.

Na osnovu člana 349. stav 1. tačka 5. Ustava Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine, Predsjedništvo
Socijalističke Republike Bosne i Hecegovine izdaje

UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

Proglašava se Zakon o muzejskoj djelatnosti, koji je donijela Skupština Socijalističke Republike Bosne i
Hercegovine na sjednici Vijeća udruženog rada od 31. oktobra 1975. godine na sjednici Društveno-političkog
vijeća od 31. oktobra 1975. godine i na sjednici Skupštine Republičke zajednice kulture od 24. februara 1976.
godine.

PR broj 139
24. februara 1976. godine
Sarajevo
Predsjednik
Predsjedništva SRBiH
Rato Dugonjić, s. r.

ZAKON
O MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

I – OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Pod muzejskom djelatnošću u smislu ovog zakona, podrazumijeva se sistematsko istraživanje, prikupljanje,
obrada, čuvanje, zaštita, proučavanje, izlaganje i publikovanje muzejskog materijala.

Član 2.

Zadatak muzejske djelatnosti je stvaranje povoljnih uslova da muzejski materijal, koji je od spomeničke
vrijednosti, bude sačuvan, proučen i pristupačan javnosti.

Član 3.

Pod muzejskim materijalom smatraju se izvorni radovi i proizvodi umjetnosti, primijenjene umjetnosti, zanata,
kućne radinosti, predmeti i dokumenti vezani za istorijske događaje, život i običaje naroda i ličnosti od praistorije
do danas, predmeti prirode, kulture i obrazovanja.

88
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 4.

Muzejsku djelatnost obavljaju muzeji, muzejske zbirke, muzejske izložbe i muzejske spomen-kuće.

Član 5.

Muzejska djelatnost je djelatnost od posebnog društvenog interesa.

Član 6.

Rad muzeja, muzejskih zbirki, muzejskih izložbi i muzejskih spomen-kuća je javan.

Javnost rada ostvaruje se naročito: objavljivanjem programa, istraživanja i idejnih projekata, stalnih i povremenih
izložbi i upoznavanjem sa značajnim otkrićima.
Bliže odredbe o ostvarivanju javnosti sadrže statut i drugi opšti akti muzeja.

Član 7.

Muzeji, društveno-političke zajednice, organizacije rada, interesne zajednice i druge organizacije će


samoupravnim sporazumom regulisati način i principe međusobne saradnje, a naročito: zajedničko istraživanje,
iskopavanje, ustupanje i razmjenu muzejskog materijala, razmjenu stručnjaka i druge vidove saradnje.

Član 8.

Muzejski materijal je društvena svojina kojom upravlja opština na čijem je području iskopan i nađen.

Član 9.

Muzejski materijal može se rashodovati samo na osnovu predloga posebne komisije koju obrazuje organ određen
statutom muzeja. Jednog člana komisije delegira nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture odnosno zavod
za zaštitu prirode.

Član 10.

Na muzejski materijal koji ima značaj spomenika kulture, primjenjuju se odredbe Zakona o zaštiti spomenika
kulture („Službeni list SRBiH“, broj 31/65).

Član 11.

Nadzor nad zakonitošću rada muzeja koji je osnovala Republika vrši Republički sekretarijat za obrazovanje,
nauku, kulturu i fizičku kulturu, a nad radom ostalih muzeja opštinski organ nadležan za poslove kulture na
čijem se području nalazi sjedište muzeja.

II – MUZEJI

Član 12.

Muzeji su organizacije udruženog rada u oblasti kulture, koje se bave sistematskim istraživanjem, pribavljanjem,
čuvanjem, stručnim održavanjem, izlaganjem i publikovanjem muzejskog materijala.

89
Ikbal Cogo

Član 13.

Pored zadataka iz prethodnog člana, muzeji su dužni da:


- upoznaju javnost sa istorijskim dokumentima, spomenicima duhovne i materijalne kulture i prirodnim
bogatstvom,
- organizuju posjete obrazovnog karaktera,
- omogućuju naučnim i stručnim radnicima proučavanje muzejskog materijala,
- osiguravaju stručnu i tehničku zaštitu pokretnih spomenika kulture,
- unapređuju muzejsku službu i muzeološka istraživanja,
- obavljaju i druge zadatke predviđene statutom muzeja.

Član 14.

Muzeje mogu osnivati društveno-političke zajednice, samoupravne interesne zajednice, organizacije udruženog
rada i druga društvena i građanska pravna lica.

Član 15.
Muzeji se mogu osnivati ako su utvrđeni društvena opravdanost i koncepcija rada muzeja i ako su obezbijeđeni
materijalni, smještajni, kadrovski i drugi uslovi za osnivanje i rad muzeja. Društvenu opravdanost iz prethodnog
stava utvrđuju skupština društveno-političke zajednice i skupština odgovarajuće samoupravne interesne
zajednice kulture.

Član 16.

Za osnivanje i rad muzej mora imati zgradu sa sljedećim prostorijama:


- za izložbeni prostor za svaku zbirku,
- za depoe (sistemske zbirke), suhe i zračne,
- za preparatorsku radionicu,
- za predavanja muzejskih pedagoga grupama posjetilaca (u muzejima u kojima postoji pedagoška
služba),
- radne porostorije za stručne i druge radnike i
- potrebna finansijska sredstva.

Član 17.

Muzej mora da ima:


- kustosa za svaku struku,
- muzejskog pedagoga – profesora (ako postoji pedagoška služba),
- preparatora, i
- čuvara zbirki (u većim muzejima).

Član 18.

Koncepcija muzeja obuhvata sljedeće elemente:


- oblasti nauke koje će se proučavati u muzeju,
- područje koje će zahvatiti muzej svojim proučavanjem,
- mogućnost ostvarenja programa: dokumentovana naučno-teoretska osnova za prikupljanje materijala

90
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

i za postavljanje tematske izložbe, i


- okvirne planove tematskih izložbi.

Član 19.

Muzej može početi rad kada Republički sekretarijat za obrazovanje, nauku, kulturu i fizičku kulturu rješenjem
utvrdi da su ispunjeni uslovi za početak rada.

Član 20.

Društveno-političke zajednice, samoupravne interesne zajednice, organizacije udruženog rada i druga duštvena
i građanska pravna lica koja imaju odgovarajući muzejski materijal, a ne ispunjavaju uslove iz člana 15. ovog
zakona, mogu osnovati muzejske zbirke, muzejske izložbe i muzejske spomen-kuće.

Član 21.

Muzejska zbirka samostalno ili uz pomoć muzeja stručno obrađuje, čuva, sistematizuje i izlaže pribavljeni
muzejski materijal i time doprinosi kulturnom i obrazovnom uzdizanju građana.
Muzejska izložba na muzeološki način prezentira određenu temu, period, događaj, instituciju ili ličnost.
Muzejska spomen-kuća je vjeran ambijent vezan za određeni period, događaj ili ličnost.

Član 22.

Muzejske zbirke, muzejske izložbe i muzejske spomen-kuće svoju djelatnost mogu obavljati samostalno ili u
sastavu muzeja, drugih samoupravnih organizacija i zajednica.

Član 23.

U okviru svoje djelatnosti muzeji se mogu baviti i naučnim radom u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima
se uređuje naučno-istraživačka djelatnost.

Član 24.

Prema djelatnosti muzeji mogu biti opšti i posebni.


Opšti muzeji obavljaju djelatnost koja se može istovremeno odnositi na istoriju, kulturu, narodno stvaralaštvo,
prirodu, privredu i druge oblasti određenog područja.
Posebni muzeji obavljaju djelatnost koja se odnosi na pojedine grane nauke, umjetnosti, privrede, zdravstvenog
prosvjećivanja naroda, na određene istorijske epohe i događaje, kao i na život i rad pojedinih organizacija ili
istorijskih ličnosti (prirodnjački muzeji, arheološki muzeji, etnografski muzeji, vojni muzeji, muzeji revolucije,
memorijalni muzeji, muzeji književnosti, muzeji školstva, muzeji fizičke i tehničke kulture, umjetničke galerije
i sl.).

Član 25.

Muzeji svojom djelatnošću obuhvataju odgovarajuća područja za koja su osnovani (regionalni, grada Sarajeva i
opštinski), odnosno teritoriju Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine (republički).

Član 26.

Muzeji iz drugih republika i autonomnih pokrajina mogu prikupljati muzejski materijal na teritoriji Socijalističke
Republike Bosne i Hercegovine u skladu sa odgovarajućim propisima Republike i uz prethodnu saglasnost
Republičkog sekretarijata za obrazovanje, nauku, kulturu i fizičku kulturu.

91
Ikbal Cogo

Prilikom davanja saglasnosti Republički sekretarijat za obrazovanje, nauku, kulturu i fizičku kulturu odrediće
muzejsku ustanovu sa kojom je muzej iz druge republike dužan sarađivati.

Član 27.

Strani državljani mogu istraživati muzejski materijal na teritoriji Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine
jedino u saradnji sa muzejima u Republici.
Za poslove iz prethodnog stava muzeji su dužni prethodno pribaviti odobrenje Republičkog sekretarijata za
obrazovanje, nauku, kulturu i fizičku kulturu.

Član 28.

Muzeji, muzejske zbirke, muzejske izložbe i muzejske spomen-kuće su obavezni voditi ulaznu knjigu, knjigu
inventara i kartoteku muzejskog materijala.
Bliže propise o načinu vođenja ulazne knjige, inventara i kartoteke propisuje republički sekretar za obrazovanje,
nauku, kulturu i fizičku kulturu.

Član 29.

U slučaju prestanka rada muzeja, osnivač će aktom o prestanku odrediti organ, odnosno organizaciju, koji će
preuzeti muzejski materijal muzeja koji se ukida.

III – UPRAVLJANJE

Član 30.

U upravljanju određenim poslovima u muzejskoj djelatnosti učestvuju i predstavnici društvene zajednice.

Poslovi u čijem upravljanju učestvuju predstavnici društvene zajednice su naročito:


- praćenje i razmatranje rada muzeja i utvrđivanje smjernica za njihov rad,
- donošenje godišnjeg srednjoročnog i dugoročnog programa, plana rada i razvoja muzeja,
- razmatranje i odobravanje projekata iskopavanja, istraživanja, stalnih i povremenih postavki i izložbi,
- davanje saglasnosti na otvaranje stalnih i povremenih postavki i izložbi,
- davanje saglasnosti na razmjenu muzejskog materijala,
- davanje saglasnosti na udruživanje muzeja,
- preuzimanje posebnih mjera za zaštitu i čuvanje muzejskog materijala,
- imenovanje i razrješenje inokosnog poslovodnog organa.
Predstavnike društvene zajednice delegiraju odnosno imenuju: osnivač, organizacije udruženog rada u oblasti
društvenih i privrednih djelatnost, društveno-političke organizacije i samoupravne interesne zajednice.
Statutom ili drugim opštim aktom muzeja određuju se zainteresovani organi i organizacije, kao i broj članova
koje imenju odnosno delegiraju u odgovarajući organ upravljanja.

Član 31.

Skupština SRBiH daje saglasnost na odredbe statuta muzeja koje je osnovala Republika, a koje se odnose na
organizaciju rada muzeja, kao i na uslove i način imenovanja i razrješenja poslovodnog organa.
Na odredbe statuta ostalih muzeja, koje se odnose na organizaciju rada i uslove i način imenovanja i razrješenja
poslovodnog organa, saglasnost daju skupštine opština na čijem se području nalaze njihova sjedišta.

92
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 32.

Za inokosnog poslovodnog organa muzeja može biti imenovano lice koje ima visoku školsku spremu i koje
ispunjava druge uslove propisane statutom muzeja.
Inokosnog poslovodnog organa muzeja imenuje organ upravljanja muzeja uz saglasnost osnivača.

Član 33.

Organ upravljanja muzeja, uz saglasnost osnivača, može razriješiti inokosnog poslovodnog organa i prije isteka
vremena na koje je imenovan i to:

- ako svojim radom teže povrijedi propise koji se odnose na rad muzeja, statut ili druga opšta akta muzeja,
ili ako postupa očigledno suprotno odlukama organa upravljanja,
- ako remeti samoupravne odnose u radnoj zajednici i postupa suprotno odlukama organa upravljanja,
- ako uslijed neizvršenja ili nemarnog vršenja njegove dužnosti, muzej nije mogao da izvršava svoje
osnovne zadatke ili je izvršavanje tih zadataka bilo znatno otežano.

IV – KAZNENE ODREDBE

Član 34.

Novčanom kaznom do 10 000 dinara kazniće se za prekršaj muzej:


- ako počne sa radom, a nije dobio rješenje od Republičkog sekretarijata za obrazovanje, nauku, kulturu
i fizičku kulturu da su ispunjeni uslovi za početak rada (član 19),
- ako ne vodi propisanu knjigu inventara, ulaznu knjigu i kartoteku muzejskog materijala (član 28),
Za prekršaj iz prethodnog stava kazniće se i odgovorno lice u muzeju novčanom kaznom od 3 000 dinara.

V – PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 35.

Muzeji će uskladiti svoju organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 1976. godine.

Član 36.

U roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, republički sekretar za obrazovanje, nauku,
kulturu i fizičku kulturu donijeće propise iz člana 28. stav 2. ovog zakona.

Član 37.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe: Zakon o muzejima (Službeni list SRBiH, broj 12/65),
Pravilnik o registraciji muzeja („Službeni list SRBiH“, broj 18/61 i 29/65), Pravilnik o uslovima za osnivanje
muzeja („Službeni list SRBiH“, broj 18/61) i Pravilnik o načnu vođenja knjiga, inventara i kartoteke muzeja
(„Službeni list SRBiH“, broj 18/61),

Član 38.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SRBiH“.

93
Ikbal Cogo

1977. godina SLUŽBENI LIST SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE BiH Broj 20

180.

Na osnovu člana 349. stav 1. tačka 5. Ustava Socijalističke Republike Bosne i Hecegovine, Predsjedništvo
Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine izdaje

UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O MUZEJU REVOLUCIJE
BOSNE I HERCEGOVINE

Proglašava se Zakon o Muzeju revolucije Bosne i Hercegovine, koji je donijela Skupština Socijalističke Republike
Bosne i Hercegovine na sjednici Vijeća udruženog rada od 10. juna 1977. godine i na sjednici Skupštine
Republičke zajednice kulture od 31. maja 1977. godine.

PR broj 243/77
10. juna 1977. godine
Sarajevo
Predsjednik
Predsjedništva SRBiH
Rato Dugonjić, s. r.

ZAKON
O MUZEJU REVOLUCIJE BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1.

Muzej revolucije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu : Muzej) nastavlja rad po odredbama ovog zakona.
Sjedište Muzeja je u Sarajevu.

Član 2.

Muzej je organizacija udruženog rada u oblasti kulture za obavljanje muzejske djelatnosti koja se odnosi na
istoriju revolucionarnog radničkog pokreta, narodnooslobodilačke borbe i socijalističke revolucije i razvoj
socijalističkog samoupravnog društva u Bosni i Hercegovini.

Član 3.

U okviru svoje djelatnosti Muzej obavlja sljedeće poslove:


- sistematski istražuje i prikuplja muzejski materijal iz istorije revolucionarnog radničkog pokreta,
narodnooslobodilačke borbe i socijalističke revolucije i razvoja socijalističkog samoupravnog društva
u Bosni i Hercegovini,
- stručno obrađuje, održava, sistematizuje i čuva prikupljeni materijal,
- priređuje stalne, povremene i pokretne izložbe,
- izdaje stručne, naučne i druge publikacije iz oblasti kojom se bavi,
- pruža pomoć u stručnom radu srodnim muzejima u Socijalističkoj Republici Bosni i Hercegovini,

94
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

- vrši i druge poslove predviđene Zakonom o muzejskoj djelatnosti („Službeni list SRBiH“, broj 6/76) i
statutom Muzeja.

U ostvarivanju zadataka iz prethodnog stava Muzej sarađuje sa ostalim muzejima i drugim srodnim organizacijama
i doprinosi opštem i kulturnom uzdizanju radnih ljudi i građana u Socijalističkoj Republici Bosni i Hercegovini.

Član 4.

U upravljanju određenim poslovima Muzeja učestvuju i predstavnici osnivača, koje imenuje Skupština SRBiH,
kao i predstavnici zainteresovanih organizacija udruženog rada i drugih samoupravnih organizacija i zajednica i
društveno-političkih organizacija (u daljem tekstu: predstavnici društvene zajednice).
Statutom Muzeja bliže se određuju zainteresovane organizacije i zajednice, kao i broj članova koje imenuju
odnosno delegiraju u odgovarajući organ upravljanja Muzeja.

Član 5.

Predstavnici društvene zajednice učestvuju u:


- praćenju i razmatranju rada Muzeja i utvrđivanju smjernica za njegov rad,
- donošenju godišnjeg, srednjoročnog i dugoročnog plana i programa rada i razvoja Muzeja,
- utvrđivanju osnovne namjene korištenja sredstava i osnovnih uslova sticanja dohotka i poslovanja,
- odlučivanju o otvaranju stalnih i povremenih postavki i izložbi,
- davanju saglasnosti za razmjenu muzejskog materijala,
- preduzimanju posebnih mjera za zaštitu i čuvanje muzejskog materijala,
- utvrđivanju predloga statuta,
- imenovanju i razrješenju inokosnog poslovodnog organa.

Član 6.

Na odredbe samoupravnog sporazuma o udruživanju Muzeja, saglasnost daje Skupština SRBiH.

Član 7.

Na Muzej se primjenjuju odredbe Zakona o muzejskoj djelatnosti ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Član 8.

Muzej je dužan da uskladi svoju organizaciju i poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od tri mjeseca od
dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 9.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o Muzeju revolucije Bosne i Hercegovine („Službeni
list SRBiH“, broj 9/67).

Član 10.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SRBiH“.

95
Ikbal Cogo

1977. godina SLUŽBENI LIST SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE BiH Broj 20

181.

Na osnovu člana 349. stav 1. tačka 5. Ustava Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine, Predsjedništvo
Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine izdaje

UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O ZEMALJSKOM
MUZEJU BOSNE I HERCEGOVINE

Proglašava se Zakon o Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine, koji je donijekla Skupština Socijalističke
Republike Bosne i Hercegovine na sjednici Vijeća udruženog rada od 10. juna 1977. godine, na sjednici
Društveno-političkog vijeća od 10. juna 1977. godine i na sjednici Skupštine Republičke zajednice kulture od
31. maja 1977. godine.

PR broj 244/77
10. juna 1977. godine
Sarajevo
Predsjednik
Predsjedništva SRBiH
Rato Dugonjić, s. r.

ZAKON
O ZEMALJSKOM MUZEJU BOSNE
I HERCEGOVINE

Član 1.

Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Muzej) nastavlja rad po odredbama ovog zakona.
Sjedište Muzeja je u Sarajevu.

Član 2.

Muzej je organizacija udruženog rada u oblasti kulture koja obavlja muzejsku, naučnoistraživačku i obrazovno-
vaspitnu djelatnost.

Član 3.

U okviru svoje djelatnosti Muzej obavlja sljedeće poslove:


- vrši sistematska istaživanja i prikuplja materijal i građu iz oblasti arheologije, etnologije, botanike,
zoologije, paleontologije, mineralogije i petografije,
- stručno obrađuje, održava, sređuje, zaštićuje, čuva i izlaže muzejski materijal i građu,

- putem stalnih, povremenih i pokretnih izložbi upoznaje javnost sa materijalnom i duhovnom kulturom
naroda i narodnosti Bosne i Hercegovine,

- prikazuje na odgovarajući muzeološki način geološku prošlost, biljni i životinjski svijet i prirodna

96
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

bogatstva Bosne i Hercegovine,


- vrši naučnu obradu muzejskog materijala i podataka,
- objavljuje rezultate svog naučnoistraživačkog i stručnog rada i čini ih dostupnim javnosti putem
publikacija,
- radi na unapređivanju muzeologije i na usavršavanju stručnog i naučnog kadra,
- radi na opštem i kulturnom uzdizanju građana,
- vrši i druge poslove predviđene Zakonom o muzejskoj djelatnosti i statutom Muzeja.

Član 4.

U upravljanju određenim poslovima od posebnog društvenog interesa učestvuju i predstavnici osnivača, kao
i predstavnici zainteresovanih organizacija udruženog rada i drugih samoupravnih organizacija i zajednica i
društveno-političkih organizacija (u daljem tekstu: predstavnici društvene zajednice).
Statutom Muzeja bliže se određuju zainteresovane organizacije i zajednice, kao i broj članova koje imenuju
odnosno delegiraju u odgovarajući organ upravljanja Muzeja.

Član 5.

Predstavnici društvene zajednice učestvuju u:


- praćenju i razmatranju rada Muzeja i utvrđivanja smjernica za njegov rad,
- donošenju godišnjeg, srednjoročnog i dugoročnog plana i programa rada i razvoja Muzeja,
- utvrđivanju osnovne namjene korištenja sredstava i osnovnih uslova sticanja dohotka i poslovanja,
- razmatranju i odobravanju projekata iskopavanja, naučnoistraživačkog rada, stalnih i povremenih
postavki i izložbi,
- davanju saglasnosti za otvaranje stalnih i povremenih postavki i izložbi,
- davanju saglasnosti za razmjenu muzejskog materijala,
- davanju saglasnosti za udruživanje muzeja,
- preduzimanju posebnih mjera za zaštitu i čuvanje muzejskog materijala,
- potvrđivanju izbora u naučnoistraživačko zvanje u skladu sa samoupravnim sporazumom,
- utvrđivanju predloga statuta,
- imenovanju i razrješavanju inokosnog poslovodnog organa.

Član 6.

Na Muzej se primjenjuju odredbe Zakona o muzejskoj djelatnosti („Službeni list SRBiH“, broj 6/76) ako ovim
zakonom nije drukčije određeno.

Član 7.

Muzej je dužan da uskladi svoju organizaciju i poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od tri mjeseca od
dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 8.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine („Službeni
list SRBiH“, broj 9/67).

Član 9.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SRBiH“.

97
Ikbal Cogo

1977. godina SLUŽBENI LIST SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE BiH Broj 20

182.

Na osnovu člana 349. stav 1. tačka 5. Ustava Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine, Predsjedništvo
Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine izdaje

UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O MUZEJU
KNJIŽEVNOSTI I POZORIŠNE UMJETNOSTI
BOSNE I HERCEGOVINE

Proglašava se Zakon o Muzeju književnosti i pozorišne umjetnosti Bosne i Hercegovine, koji je donijela
Skupština Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine na sjednici Vijeća udruženog rada od 10. juna 1977.
godine, na sjednici Društveno-političkog vijeća od 10. juna 1977. godine i na sjednici Skupštine Republičke
zajednice kulture od 31. maja 1977. godine.

PR broj 245/77
10. juna 1977. godine
Sarajevo
Predsjednik
Predsjedništva SRBiH
Rato Dugonjić, s. r.

ZAKON
O MUZEJU KNJIŽEVNOSTI I POZORIŠNE
UMJETNOSTI BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1.

Muzej književnosti Bosne i Hercegovine nastavlja rad pod nazivom: Muzej književnosti i pozorišne umjetnosti
Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Muzej).

Sjedište Muzeja je u Sarajevu.

Član 2.

Muzej je organizacija udruženog rada u oblasti kulture koja obavlja muzejsku djelatnost za književnost i
pozorišnu umjetnost Bosne i Hercegovine.

Član 3.

U okviru svoje djelatnosti Muzej obavlja sljedeće poslove:


- sistematski istražuje i prikuplja muzejski materijal koji se odnosi na književno stvaralaštvo i pozorišnu
umjetnost Bosne i Hercegovine,
- stručno obrađuje, održava, čuva i sistematizuje prikupljeni materijal u svojim zbirkama,

98
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

- priređuje stalne, povremene i pokretne izložbe,


- izdaje dokumentarnu građu o razvoju književnosti i pozorišne umjetnosti u Bosni i Hercegovini,
- vrši i druge poslove predviđene Zakonom o muzejskoj djelatnosti („Službeni list SRBiH“, broj 6/76) i
statutom Muzeja.
U ostvarivanju zadataka iz prethodnog stava Muzej sarađuje sa ostalim muzejima i drugim srodnim
organizacijama i doprinosi opštem kulturnom uzdizanju radnih ljudi i građana Socijalističke Republike Bosne
i Hercegovine,

Član 4.

U upravljanju određenim poslovima Muzeja učestvuju i predstavnici osnivača, koje imenuje Skupština SRBiH,
kao i predstavnici zainteresovanih organizacija udruženog rada i drugih samoupravnih organizacija i zajednica i
društveno-političkih organizacija (u daljem tekstu: predstavnici društvene zajednice).
Statutom Muzeja bliže se određuju zainteresovane organizacije i zajednice, kao i broj članova koje imenuju
odnosno delegiraju u odgovarajući organ upravljanja Muzeja.

Član 5.

Predstavnici društvene zajednice učestvuju u:


- praćenju i razmatranju rada Muzeja i utvrđivanju smjernica za njegov rad,
- donošenju godišnjeg, srednjoročnog i dugoročnog plana i programa rada i razvoja Muzeja,
- utvrđivanju osnovne namjene korišćenja sredstava i osnovnih uslova sticanja dohotka i poslovanja,
- odlučivanju o otvaranju stalnih i povremenih postavki i izložbi,
- davanju saglasnosti za razmjenu muzejskog materijala,
- preduzimanju posebnih mjera za zaštitu i čuvanje muzejskog materijala,
- utvrđivanju predloga statuta,
- imenovanju i razrješenju inokosnog poslovodnog organa.

Član 6.

Na odredbe samoupravnog sporazuma o udruživanju Muzeja saglasnost daje Skupština SRBiH.

Član 7.

Na Muzej se primjenjuju odredbe Zakona o muzejskoj djelatnosti ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Član 8.

Muzej je dužan da uskladi svoju organizaciju i poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od tri mjeseca od
dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 9.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o Muzeju književnosti Bosne i Hercegovine („Službeni
list SRBiH“, broj 38/67).

Član 10.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SRBiH“.

99
Ikbal Cogo

1977. godina SLUŽBENI LIST SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE BiH Broj 20

183.

Na osnovu člana 349. stav 1. tačka 5. Ustava Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine, Predsjedništvo
Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine izdaje

UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O UMJETNIČKOJ
GALERIJI BOSNE I HERCEGOVINE

Proglašava se Zakon o Umjetničkoj galeriji Bosne i Hercegovine, koji je donijela Skupština Socijalističke
Republike Bosne i Hercegovine na sjednici Vijeća udruženog rada od 10. juna 1977. godine, na sjednici
Društveno-političkog vijeća od 10. juna 1977. godine i na sjednici Skupštine Republičke zajednice kulture od
31. maja 1977. godine.

PR broj 246/77
10. juna 1977. godine
Sarajevo
Predsjednik
Predsjedništva SRBiH
Rato Dugonjić, s. r.

ZAKON
O UMJETNIČKOJ GALERIJI BOSNE I
HERCEGOVINE

Član 1.

Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Galerija) nastavlja rad po odredbama ovog zakona.
Sjedište Galerije je u Sarajevu.

Član 2.

Galerija je organizacija udruženog rada u oblasti kulture koja obavlja muzejsku djelatnost za likovne umjetnosti.

Član 3.

U okviru svoje djelatnosti Galerija obavlja sljedeće poslove:


- sistematski istražuje, prikuplja, čuva, obrađuje, restaurira, konzervira, kolekcionira i javno izlaže
umjetnička djela iz oblasti likovnih umjetnosti, a naročito umjetnika iz Bosne i Hercegovine i umjetnika
čija se djela svojim sadržajem odnose na Bosnu i Hercegovinu,
- organizuje i održava stalnu postavku bosanskohercegovačke likovne umjetnosti,
- stručno i naučno izučava i obrađuje likovne umjetnosti, posebno Bosne i Hercegovine,

100
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

- objavljuje rezultate svog stručnog rada i čini ih dostupnim javnosti,


- omogućava održavanje postavki djela iz svoje kolekcije u drugim mjestima Socijalističke Republike
Bosne i Hercegovine,
- organizuje i održava povremene izložbe istaknutih likovnih umjetnika, djela iz svoje kolekcije i iz
drugih galerija i kolekcija u zemlji i inostranstvu,
- doprinosi unapređivanju likovne umjetnosti, širenju likovne kulture i razvijanju smisla i ljubavi prema
likovnoj umjetnosti,
- sarađuje sa ostalim galerijama i drugim srodnim organizacijama,
- vrši i druge poslove predviđene statutom Galerije u skladu sa ovim zakonom.

Član 4.

U upravljanju određenim poslovima Galerije učestvuju i predstavnici osnivača, koje imenuje Skupština
SRBiH, kao i predstavnici zainteresovanih organizacija udruženog rada i drugih samoupravnih organizacija i
zajednica i društveno-političkih organizacija (u daljem tekstu: predstavnici društvene zajednice).
Statutom Galerije bliže se određuju zainteresovane organizacije, kao i broj članova koje imenuju odnosno
delegiraju u odgovarajući organ upravljanja Galerije.

Član 5.

Predstavnici društvene zajednice učestvuju u:


- praćenju i razmatranju rada Galerije i utvrđivanju smjernica za njen rad,
- donošenju godišnjeg, srednjoročnog i dugoročnog plana i programa rada i razvoja Galerije,
- utvrđivanju osnovne namjene korišćenja sredstava i osnovnih uslova sticanja dohotka i poslovanja,
- odlučivanju o otvaranju stalnih i povremenih postavki i izložbi,
- odobravanju objavljivanja publikacija,
- davanju saglasnosti za razmjenu djela iz fondova Galerija,
- preduzimanju posebnih mjera za zaštitu i čuvanje djela likovnog stvaralaštva,
- utvrđivanju predloga statuta,
- imenovanju i razrješenju inokosnog poslovodnog organa.

Član 6.

Na Galeriju se primjenjuju odredbe Zakona o muzejskoj djelatnosti („Službeni list SRBiH“, broj 6/76) ako
ovim zakonom nije drukčije određeno.

Član 7.

Galerija je dužna da uskladi svoju organizaciju i poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od tri mjeseca od
dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 8.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o Umjetničkoj galeriji Bosne i Hercegovine („Službeni
list SRBiH“ broj 35/69).

Član 9.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SRBiH“.

101
Ikbal Cogo

1978. godina SLUŽBENI LIST SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE BiH Broj 23

279.

Na osnovu člana 28. stav 2. Zakona o muzejskoj djelatnosti („Službeni list SRBiH“, broj 6/76), republički
sekretar za obrazovanje, nauku, kulturu i fizičku kulturu donosi

PRAVILNIK
O NAČINU VOĐENJA ULAZNE KNJIGE, KNJIGE
INVENTARA I KARTOTEKE MUZEJSKOG
MATERIJALA

Član 1.

Muzeji, muzejske zbirke, muzejske izložbe i muzejske spomen-kuće (u daljem tekstu: muzeji) vode ulaznu
knjigu, knjigu inventara i kartoteku muzejskog materijala na način utvrđen ovim pravilnikom.

Član 2.

Ulazna knjiga služi za evidenciju cjelokupnog muzejskog materijala koji stalno ili privremeno ulazi u muzej, ili
izlazi iz muzeja.
Knjiga inventara je glavna knjiga u koju se zavodi svaki muzejski materijal koji trajno ulazi u zbirku.
Knjiga inventara služi za registrovanje i opis muzejskog materijala i za pouzdanu i laku kontrolu redovnog stanja
odgovarajuće zbirke.
Kartoteka služi za brzo pronalaženje muzejskog materijala i za izvođenje osnovnih statističkih i sadržajnih
podataka o materijalu. Muzejski materijal se upisuje u kartice po lokalitetima, vrstama ili kriteriju koji najbolje
odgovara potrebama muzeja.

Član 3.

Ulazna knjiga sadrži rubrike: redni broj, datum prijema, naziv i kratak opis muzejskog materijala iz člana 3.
Zakona o muzejskoj djelatnosti, broj predmeta i količina materijala, gdje je i kada iskopan ili nađen, ko ga je
pronašao, gdje je zapisan, da li je zamijenjen ili otkupljen, ko je ponudio muzejski materijal (njegovo mjesto
prebivališta), šta je bilo s materijalom, kada je i kome materijal trajno ili privremeno izdat i kada je vraćen, potpis
izdavaoca i primaoca materijala i napomena.

Član 4.

Knjiga inventara sadrži rubrike: redni broj, datum zavođenja, opis, a prema prirodi materijala i skica, kada je i
kako nabavljen, cijena otkupa, muzejska vrijednost, očuvanost, izvršene zaštitne mjere i gdje su obavljene, gdje
se nalazi materijal i napomena.

Član 5.

Na biblioteke muzeja primjenjuju se odredbe Zakona o bibliotečkoj djelatnosti („Službeni list SRBiH“, broj
14/78).
Na arhivski materijal muzeja primjenjuju se odredbe Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi („Službeni list
SRBiH“, broj 9/74).

102
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 6.

Prema potrebi, muzeji mogu pored ulazne knjige, knjige inventara i kartoteke voditi i druge pomoćne knjige.

Član 7.

Sve knjige u muzejima moraju biti tvrdo uvezane, prošivene, numerisane po stranicama i ovjerene pečatom i
potpisom odgovornog lica.

Član 8.

Podaci o muzejskom materijalu unose se crnim mastilom, a ispravke crvenim mastilom.


Pogrešno upisani tekst u ulaznu knjigu, knjigu inventara i kartoteku muzejskog materijala precrtava se
dijagonalnom crvenom linijom, tako da tekst ostaje čitljiv.

Član 9.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SRBiH“.

Broj 02-624/9
14. jula 1978. godine
Sarajevo
Član Izvršnog vijeća,
republički sekretar,
Esad Horozić, s. r.

103
Ikbal Cogo

1987. година СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ БиХ Број 12

138.

На основу члана 349 став 1. тачка 5. Устава Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине,
Предсједништво Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, доноси

УКАЗ
О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА
ЗАКОНА О МУЗЕЈСКОЈ ДЈЕЛАТНОСТИ

Проглашава се Закон о измјенама Закона о музејској дјелатности који је донијела Скупштина


Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине на сједици Вијећа удруженог рада од 21. априла
1987. године, на сједници Вијећа општина од 21. априла 1987. године, и на сједници Скупшине Савеза
заједница културе Босне и Херцеговине од 16. априла 1987. године.

ПР број 887
8. маја 1987. године
Сарајево
Предсједник
Предсједништва СРБиХ,
Мато Андрић, с. р.

ЗАКОН
О ИЗМЈЕНАМА ЗАКОНА О МУЗЕЈСКОЈ
ДЈЕЛАТНОСТИ

Члан 1.

У Закону о музејској дјелатности („Службени лист СРБиХ“ број 6/76) у члану 34. став 1. у уводној
реченици број „10.000“ замјењује се бројем „100.000“.

У ставу 2. број „3.000“ замјењује се бројем „30.000“.

Члан 2.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу СРБиХ“.

104
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1993. godina SLUŽBENI LIST REPUBLIKE BiH Broj 13

265.

Na osnovu Amandmana LI tačka 5. stav 3. na Ustav Republike Bosne i Hercegovine, Predsjedništvo Republike
Bosne i Hercegovine, na prijedlog Vlade Republike Bosne i Hercegovine, donosi

UREDBU SA ZAKONSKOM SNAGOM


O MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

I – OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovom uredbom uređuje se muzejska djelatnost koja obuhvata: sistematsko istraživanje, prikupljanje, stručnu i
naučnu obradu, čuvanje, zaštitu i prezentiranje muzejskog materijala.

Član 2.

Muzejski materijal obuhvata: proizvode prirode; proizvode ljudskog rada i duha; predmete, dokumente i druga
svjedočanstva o pojavama i procesima u društvu, istorijskim zbivanjima, kulturnom, naučnom, političkom,
ekonomskom i tehničkom razvoju, životu i običajima ljudskih zajednica, životu i djelu istaknutih ličnosti, kao i
druge predmete koji svjedoče o razvoju prirode i društva od praistorije do danas.

Član 3.

Muzejska djelatnost je djelatnost od posebnog društvenog interesa.

Član 4.

Muzejsku djelatnost obavlja muzej i galerija (u daljem tekstu: muzej).


Muzejsku djelatnost obavlja i muzejska zbirka, a određene poslove muzejske djelatnosti obavlja muzejska izložba.

Član 5.

Muzejska djelatnost finansira se u skladu sa Zakonom o finansiranju potreba i interesa društva u oblasti kulture
(„Službeni list SRBiH“, broj 39/90).

Član 6.

Na muzej se primjenjuje Uredba sa zakonskom snagom o ustanovama („Službeni list RBiH“, br. 6/92 i 8/93),
ako ovom uredbom nije drugačije određeno.

II – MUZEJSKI MATERIJAL

Član 7.

Muzej pribavlja muzejski materijal prikupljanjem na terenu, iskopavanjem, kupovinom, razmjenom, poklonom
i zavještanjem.
Ugovor o kupovini, razmjeni i poklonu muzejskog materijala sastavlja se u pismenom obliku.

105
Ikbal Cogo

Član 8.

Muzejski materijal stručno se i naučno obrađuje primjenom savremenih metoda u obradi muzejskog materijala.

Član 9.

Zaštita i korišćenje muzejskog materijala, kao dobra kulturno-istorijskog nasljeđa, uređuje se Zakonom o zaštiti
i korišćenju kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa („Službeni list SRBiH“, br. 20/85 i 12/87 i „Službeni list
RBiH“, broj 3/93).

Član 10.

Strano pravno ili fizičko lice može istraživati i prikupljati muzejski materijal na teritoriji Republike Bosne i
Hercegovine (u daljem tekstu: Republika), pod uslovom da to istraživanje i prikupljanje obavlja u saradnji sa
odgovarajućim muzejom u Republici.
Za istraživanje i prikupljanje iz stava 1. ovog člana muzej sa kojim strano pravno ili fizičko lice sarađuje dužno je
pribaviti prethodnu saglasnost Ministarstva obrazovanja, nauke, kulture i sporta.

Član 11.

Muzejski materijal može se izuzetno rashodovati na osnovu prijedloga stručne komisije koju obrazuje upravni
odbor muzeja, u skladu sa pravilima muzeja.

Član 12.

U slučaju prestanka rada muzeja osnivač muzeja će odrediti muzej ili drugo pravno lice koje će preuzeti muzejski
materijal muzeja koji prestaje sa radom.

III- MUZEJ

Član 13.

Muzej je ustanova u oblasti kulture koja obavlja muzejsku djelatnost.

Član 14.

Muzej se može osnovati i početi da obavlja djelatnost ako je obezbijeđen odgovarajući muzejski materijal,
prostorije i oprema za obavljanje muzejske djelatnosti, potreban broj stručnih muzejskih radnika i sredstva za
osnivanje i početak rada muzeja.

Bliže uslove iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministar obrazovanja, nauke, kulture i sporta (u daljem tekstu:
ministar).

Član 15.

Muzej može trajno obavljati djelatnost ako ispunjava uslove utvrđene Normativima i standardima za muzejsku
djelatnost, u skladu sa Zakonom o finansiranju potreba i interesa društva u oblasti kulture.

Uslove iz stava 1. ovog člana muzej je dužan da ispuni najkasnije u roku od dvije godine od dana početka
obavljanja djelatnosti.

106
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 16.

Muzej:
- istražuje, prikuplja i obrađuje muzejski materijal,
- čuva muzejski materijal od oštećenja, uništenja i nestajanja,
- obezbjeđuje mjere zaštite muzejskog materijala, posebno za vrijeme ratnog ili vanrednog stanja,
- obezbjeđuje korišćenje muzejskog materijala u kulturne, naučne, vaspitno-obrazovne i druge svrhe
putem njegovog prezentiranja u okviru stalnih ili povremenih izložbi i na drugi način,
- omogućava naučnim i stručnim radnicima proučavanje muzejskog materijala,
- brine se o čuvanju i održavanju muzejskog materijala koji se nalazi van muzeja na području na kojem
obavlja svoju djelatnost,
- obavlja naučnoistraživački rad u skladu sa zakonom,
- objavljuje rezultate svog stručnog i naučnoistraživačkog rada putem vlastitih publikacija i na drugi
način,
- ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti muzejske djelatnosti,
- obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i pravilima muzeja.

Član 17.

Muzejom upravlja upravni odbor.


Pored poslova utvrđenih u članu 27. Uredbe sa zakonskom snagom o ustanovama, upravni odbor muzeja:
- odobrava projekte iskopavanja, istraživanja i prezentacije muzejskog materijala,
- daje saglasnost na razmjenu muzejskog materijala,
- nalaže preduzimanje posebnih mjera za čuvanje i zaštitu muzejskog materijala.

Član 18.

Muzejom rukovodi direktor.


Za direktora muzeja može biti imenovano lice koje ima visoku stručnu spremu iz oblasti kojom se muzej bavi i
istaknuti je stručnjak u muzejskoj djelatnosti, naučni ili kulturni radnik.
Bliži uslovi za imenovanje direktora muzeja utvrđuju se pravilima muzeja.
Direktor muzeja imenuje se za vrijeme od četiri godine i može biti ponovo imenovan.

Član 19.

Stručne poslove muzejske djelatnosti obavljaju muzejski radnici koji imaju odgovarajuću stručnu spremu i
stručno zvanje.
Bliži propis o stručnim zvanjima, uslovima i načinu sticanja stručnih zvanja u muzejskoj djelatnosti donosi
ministar, po prethodno pribavljenom mišljenju muzeja iz člana 25. stav 1. ove uredbe.

Član 20.

Pravno ili fizičko lice koje ima muzejski materijal može osnovati muzejsku zbirku ili muzejsku izložbu.
Odredbe ove uredbe shodno se primjenjuju na muzejsku zbirku i muzejsku izložbu ako se osniva kao ustanova.

Član 21.
Muzejska zbirka istražuje, prikuplja, stručno i naučno obrađuje, čuva i prezentira muzejski materijal.
Muzejska izložba prezentira muzejski materijal koji se odnosi na određenu temu, period, djelatnost, događaj,
instituciju ili ličnost.

107
Ikbal Cogo

Član 22.

Muzeji se, radi obavljanja poslova od zajedničkog interesa, mogu udruživati na osnovu ugovora u zajednicu
muzeja ili drugi oblik udruživanja.
O udruživanju iz stava 1. ovog člana odlučuje upravni odbor muzeja.

Član 23.

Muzej obavještava javnost o programima istraživanja, stalnim i povremenim izložbama i značajnim otkrićima,
na način utvrđen pravilima muzeja.

Član 24.

Muzej vodi sljedeće evidencije: ulaznu i izlaznu knjigu, knjigu inventara, knjigu poklona, kartoteku i fototeku
muzejskog matrijala.
Bliži propis o sadržaju i načinu vođenja evidencija iz stava 1. ovog člana donosi ministar.

IV – MUZEJI OD JAVNOG INTERESA ZA REPUBLIKU

Član 25.

Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, Istorijski muzej Bosne i Hercegovine, Muzej književnosti i pozorišne
umjetnosti Bosne i Hercegovine i Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: muzeji od javnog
interesa za Republiku) nastavljaju rad kao javne ustanove koje obavljaju muzejsku djelatnost u javnom interesu
Republike. Prava osnivača prema muzejima od javnog interesa za Republiku vrši Skupština Republike Bosne i
Hercegovine.

Član 26.

Muzeji od javnog interesa za Republiku, pored poslova utvrđenih u članu 16. ove uredbe, obavljaju i matične
poslove muzejske djelatnosti u određenim oblastima, i to:
- Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine u oblasti arheologije, etnologije, biologije i geologije,
- Istorijski muzej Bosne i Hercegovine u oblasti istorije Bosne i Hercegovine od srednjeg vijeka do danas,
- Muzej književnosti i pozorišne umjetnosti Bosne i Hercegovine u oblasti književnosti i pozorišne
umjetnosti,
- Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine u oblasti likovne umjetnosti.

Član 27.

Matični poslovi muzejske djelatnosti su:


- vođenje centralnog kataloga muzejskog materijala iz odgovarajućih oblasti,
- razvijanje i unapređivanje stručnog rada muzeja iz odgovarajuće oblasti, obavljanje stručnog nadzora i
pružanje stručne pomoći,
- staranje o stručnom usavršavanju muzejskih radnika.

Član 28.

Muzeji su dužni da odgovarajućem matičnom muzeju dostavljaju obavještenja i podatke potrebne za obavljanje
matičnih poslova.

108
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 29.

Nadzor nad zakonitosti rada muzeja od javnog interesa za Republiku vrši Ministarstvo obrazovanja, nauke,
kulture i sporta.

V – KAZNENE ODREDBE

Član 30.

Novčanom kaznom od 80.000 do 120.000 dinara kazniće se za prekršaj muzej, ako:


1. ne zatraži prethodnu saglasnost za istraživanje i prikupljanje muzejskog materijala koje vrši strano
pravno ili fizičko lice (član 10. stav 2);
2. rashoduje muzejski materijal suprotno odredbi člana 11. ove uredbe;

3. ne vodi ulaznu knjigu i izlaznu knjigu, knjigu inventara, knjigu poklona, kartoteku i fototeku muzejskog
materijala (član 24);
4. ne dostavi matičnom muzeju obavještenja i podatke potrebne za obavljanje matičnih poslova (član 28).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u muzeju novčanom kaznom od 15.000 do 25.000
dinara.

VI – PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 31.

Postojeći muzeji dužni su da:


- usklade svoju organizaciju i djelatnost sa odredbama ove uredbe i donesu pravila muzeja, u roku od šest
mjeseci od dana njenog stupanja na snagu,
- obezbijede uslove za trajno obavljanje djelatnosti utvrđene Normativima i standardima za muzejsku
djelatnost, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ove uredbe.

Član 32.

Za vrijeme ratnog stanja Skupština Republike Bosne i Hercegovine zadržava prava i obaveze osnivača prema
Muzeju Bosanske krajine Banja Luka, Muzeju Hercegovine Mostar, Regionalnom muzeju Doboj i Muzeju
istočne Bosne Tuzla.

Član 33.

Postojeći muzeji koji su osnovani za obilježavanje određenog istorijskog događaja ili ličnosti mogu nastaviti rad
kao odjeljenje, zbirka ili izložba odgovarajućeg regionalnog muzeja, zavičajnog muzeja ili Istorijskog muzeja
Bosne i Hercegovine.

Član 34.

Skupština Republike Bosne i Hercegovine odnosno skupština opštine ili skupština gradske zajednice odlučiće
o zadržavanju odnosno preuzimanju prava i obaveza osnivača prema muzejima iz člana 32. ove uredbe i drugim
muzejima, shodno odredbama čl. 61, 62. i 63. Uredbe sa zakonskom snagom o ustanovama, u roku od tri
mjeseca od prestanka ratnog stanja.

109
Ikbal Cogo

Član 35.

Ministar će donijeti bliže propise iz člana 14. stav 2, člana 19. stav 2. i člana 24. stav 2. ove uredbe, u roku od tri
mjeseca od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Do donošenja propisa iz člana 24. stav 2. ove uredbe primjenjivaće se Pravilnik o načinu vođenja ulazne knjige,
knjige inventara i kartoteke muzejskog materijala („Službeni list SRBiH“, broj 23/78).

Član 36.

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaju da važe: Zakon o muzejskoj djelatnosti („Službeni list SRBiH“, br.
6/76 i 12/87), Zakon o Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovine („Službeni list SRBiH“, broj 20/77), Zakon
o Muzeju revolucije Bosne i Hercegovine („Službeni list SRBiH“, broj 20/77), Zakon o Muzeju književnosti i
pozorišne umjetnosti Bosne i Hercegovine („Službeni list SRBiH“, broj 20/77) i Zakon o Umjetničkoj galeriji
Bosne i Hercegovine („Službeni list SRBiH“, broj 20/77).

Član 37.

Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom listu RBiH“.

PR broj 1519/93
2. juna 1993. godine
Sarajevo
Predsjednik
Predsjedništva RBiH,
Alija Izetbegović, s. r.

110
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1993. godina SLUŽBENI LIST REPUBLIKE BiH Broj 20

451

Po izvršenom sravnjivanju sa izvornim tekstom, utvrđeno je da su se u tekstu Uredbe sa zakonskom snagom


o muzejskoj djelatnosti, koja je objavljena u "Službenom listu RBiH", broj 13/93 od 7. juna 1993. godine,
potkrala greška, pa se daje

ISPRAVKA
UREDBE SA ZAKONSKOM SNAGOM O MUZEJSKOJ
DJELATNOSTI

U članu 25 . u stavu 1, članu 26. alineji 2. i u članu 33. umjesto riječ "Istorijski" u različitom padežu treba da
stoji riječ "Historijski" u odgovarajućem padežu.

PR broj 1519/93
18. septembra 1993. godine
Sarajevo
Zamjenik generalnog
sekretara Predsjedništva RBiH,
Alija Selimović, s.r.

111
Ikbal Cogo

1994. godina SLUŽBENI LIST REPUBLIKE BiH Broj 2

29.

Na osnovu člana 24. stav 2. Uredbe sa zakonskom snagom o muzejskoj djelatnosti („Službeni list RBiH“, br.
13/93 i 20/93), ministar obrazovanja, nauke, kulture i sporta, donosi

PRAVILNIK
O SADRŽAJU I NAČINU VOĐENJA ULAZNE I
IZLAZNE KNJIGE, KNJIGE INVENTARA, KNJIGE
POKLONA, KARTOTEKE I FOTOTEKE
MUZEJSKOG MATERIJALA

Član 1.

Muzej i galerija (u daljem tekstu: muzej) vodi sljedeće evidencije: ulaznu knjigu, izlaznu knjigu, knjigu inventara,
knjigu poklona, kartoteku i fototeku muzejskog materijala na način utvrđen ovim pravilnikom.
Evidencije iz stava 1. ovog člana mogu se voditi i kao datoteke na magnetnom mediju.
Odredbe ovog pravilnika primjenjuju se i na muzejsku zbirku i muzejsku izložbu, ako se osniva kao ustanova.

Član 2.

Ulazna knjiga služi za registrovanje muzejskog materijala koji trajno ili privremeno ulazi u muzej.
Izlazna knjiga služi za registrovanje muzejskog materijala koji trajno ili privremeno izlazi iz muzeja.
Knjiga inventara je glavna knjiga koja služi za registrovanje muzejskog materijala koji trajno ulazi u zbirku, kao i
za pouzdanu i laku kontrolu redovnog stanja zbirke.
Knjiga poklona služi za registrovanje muzejskog materijala koji je poklonjen muzeju.
Kartoteka i fototeka služe za efikasno pronalaženje i korištenje muzejskog materijala i osnovnih statističkih i
sadržajnih podataka o tom materijalu. Muzejski materijal se upisuje u kartice i fotografiše po tematici, lokalitetu,
vrsti ili drugom kriteriju koji najbolje odgovara potrebama muzeja.

Član 3.

Ulazna knjiga sadrži rubrike: redni broj (zavodi se svake godine od broja jedan); datum upisa; naziv i kratak
opis muzejskog materijala iz člana 2. Uredbe sa zakonskom snagom o muzejskoj djelatnosti (u daljem tekstu:
predmet); broj komada iz kojih se predmet sastoji (u daljem tekstu: komad); mjesto i vrijeme nastanka
predmeta i njegovo porijeklo; datum i način pribavljanja predmeta; redni broj iz knjige inventara; otkupna
cijena predmeta; rok vraćanja predmeta (ako je ulazak privremen); potpis davaoca i primaoca; napomene.

Član 4.

Izlazna knjiga sadrži rubrike: redni broj; datum upisa; naziv i kratak opis predmeta; broj komada; redni broj iz
knjige inventara; kome se predmet predaje; broj akta o predaji predmeta; razlog predaje predmeta; rok vraćanja
predmeta (ako je izlazak privremen); potpis davaoca i primaoca; napomene.

Član 5.

Knjiga inventara sadrži rubrike: redni broj; signatura; datum upisa; naziv i opis predmeta; broj komada;
vrsta i oblik predmeta; mjesto i vrijeme nastanka predmeta i njegovo porijeklo; istorijat predmeta; muzejska
vrijednost predmeta; očuvanost predmeta; datum i način pribavljanja predmeta; otkupna cijena predmeta;
izvršene zaštitne mjere i gdje su obavljene; napomene.

112
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 6.

Knjiga poklona sadrži rubrike: redni broj; datum upisa; naziv i kratak opis predmeta; broj komada; redni broj
iz knjige inventara; ime i adresa poklonodavca; napomene.

Član 7.

Muzej može u knjigama iz čl. 3. do 6. ovog pravilnika prilagoditi nazive rubrika svojim potrebama odnosno
uvesti i nove rubrike, zavisno od oblasti kojom se muzej bavi.

Član 8.

Knjige iz čl. 3. do 6. ovog pravilnika su tvrdo uvezane, numerisane po stranicama i ovjerene potpisom direktora
muzeja i pečatom muzeja.

Član 9.

Podaci u knjige iz čl. 3. do 6. ovog pravilnika upisuju se službenim mastilom ili hemijskom olovkom.
Ispravka podataka vrši se na taj način što se pogrešno upisani tekst precrta tako da ostane čitljiv, a ispod njega se
upiše ispravan tekst.
Izmjena podataka vrši se na taj način što se upisani tekst precrta crvenim mastilom ili olovkom tako da ostane
čitljiv, a ispod njega se upiše novi tekst i u rubrici „napomene“ upiše razlog za izmjenu podataka.

Član 10.

Muzeji su dužni da usaglase svoj rad sa odredbama ovog pravilnika, u roku od tri mjeseca od dana njegovog
stupanja na snagu.

Član 11.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o načinu vođenja ulazne knjige, knjige
inventara i kartoteke muzejskog materijala („Službeni list SRBiH“, broj 23/78).

Član 12.

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom listu RBiH“.

Broj 02-021-460/93
7. januara 1994. godine
Sarajevo
Ministar
prof. dr Enes Duraković, s. r.

113
Ikbal Cogo

1994. godina SLUŽBENI LIST REPUBLIKE BiH Broj 2

30.

Na osnovu člana 14. stav 2. Uredbe sa zakonskom snagom o muzejskoj djelatnosti („Službeni list RBiH“, br.
13/93 i 20/93), ministar obrazovanja, nauke, kulture i sporta, donosi

PRAVILNIK
O USLOVIMA ZA OSNIVANJE I POČETAK
OBAVLJANJA DJELATNOSTI MUZEJA I GALERIJA

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se bliži uslovi za osnivanje i početak obavljanja djelatnosti muzeja i galerija (u
daljem tekstu: muzej) koji se odnose na muzejski materijal, prostorije i opremu za obavljanje muzejske djelatnosti
i potreban broj stručnih muzejskih radnika.

Član 2.

Muzej treba da ima osnovni fond muzejskog materijala iz oblasti kojom se muzej bavi koji po značaju i obimu
omogućavaju proučavanje i prezentaciju kulturno-istorijskog razvoja područja na kojem se muzej obavlja svoju
djelatnost.

Član 3.

Muzej treba da ima sljedeće prostorije:


- izložbeni prostor za stalnu postavku i povremene izložbe,
- depoe za sistematske zbirke,
- radionice za održavanje, restauriranje, prepariranje i konzerviranje muzejskog materijala,
- prostoriju za održavanje predavanja grupama posjetilaca,
- radne prostorije za stručne i druge radnike,
- stručnu biblioteku.
Prostorije iz stava 1. ovog člana treba da budu suhe, zračne, odgovarajuće osvijetljene i osigurane od elementarnih
nepogoda.

Član 4.

Muzej treba da ima opremu koja odgovara namjeni prostorija iz člana 3. ovog pravilnika i oblasti kojom se muzej
bavi, a naročito:
- opremu za čuvanje muzejskog materijala od oštećenja, uništenja i nestajanja,
- opremu za provođenje mjera zaštite muzejskog materijala, posebno za vrijeme ratnog ili vanrednog
stanja,
- opremu radionica iz člana 3. stav 1. alineja 3. ovog pravilnika,
- tehničke uređaje i druga sredstva za savremeno istraživanje, obradu i korištenje muzejskog materijala,
- drugu opremu potrebnu za obavljanje osnovne djelatnosti muzeja.

114
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 5.

Muzej treba da ima najmanje četiri stručna radnika u radnom odnosu na neodređeno vrijeme sa punim radnim
vremenom, i to:
- kustosa za svaku oblast kojom se bavi,
- muzejskog pedagoga,
- preparatora,
- bibliotekara ili knjižničara.

Član 6.

Muzej može početi da obavlja djelatnost kada organ uprave koji vrši nadzor nad zakonitosti rada muzeja
rješenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi iz čl. 2. do 5. ovog pravilnika.

Član 7.

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom listu RBiH“.

Broj 02-021-459/93
7. januara 1994. godine
Sarajevo
Ministar
prof. dr Enes Duraković, s. r.

115
Ikbal Cogo

1995. godina SLUŽBENI LIST REPUBLIKE BiH Broj 7

103.

Na osnovu člana 19. stav 2. Zakona o muzejskoj djelatnosti („Službeni list RBiH“, br. 13/93 i 13/94), ministar
obrazovanja, nauke, kulture i sporta, po prethodno pribavljenom mišljenju Zemaljskog muzeja Bosne i
Hercegovine, Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine, Muzeja književnosti i pozorišne umjetnosti Bosne i
Hercegovine i Umjetničke galerije Bosne i Hercegovine, donosi

PRAVILNIK
O STRUČNIM ZVANJIMA, USLOVIMA I NAČINU STICANJA
STRUČNIH ZVANJA U MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

I – OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom regulišu se: vrste stručnih zvanja, uslovi i način sticanja stručnih zvanja i priznavanje
zatečenih stučnih zvanja u muzejskoj djelatnosti.

Član 2.

Odredbe ovog pravilnika ne osnose se na radnike zaposlene u muzeju ili galeriji (u daljem tekstu: muzej) koji
obavljaju administrativno-tehničke, pravne, finansijske ili pomoćne poslove.

II – VRSTE STRUČNIH ZVANJA I NAČIN NJIHOVOG STICANJA

a) Vrste i uslovi za sticanje stručnih zvanja

Član 3.

Stručni radnici u muzejskoj djelatnosti moraju imati propisanu stručnu spremu i radno iskustvo u struci, te
položen stručni ispit za odgovarajuće stručno zvanje.

Član 4.

Stručna zvanja u muzejskoj djelatnosti utvrđuju se zavisno od vrste i složenosti poslova određenog radnog mjesta
i od vrste i stepena stručne spreme potrebne za obavljanje poslova određenog radnog mjesta.

Član 5.

Stručna zvanja u muzejskoj djelatnosti su:


 preparator, muzejski tehničar, muzejski fotograf, muzejski crtač, muzejski stolar - maketar, vrtlar i
knjižničar,
 viši preparator, viši muzejski tehničar, viši muzejski fotograf, viši muzejski crtač, viši muzejski stolar -
maketar, viši vrtlar i viši knjižničar,
 kustos, muzejski pedagog, konzervator, dokumentarista, bibliotekar, ilustrator i muzejski arhitekta,

116
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

 viši kustos, viši muzejski pedagog, viši konzervator, viši dokumentarista, viši bibliotekar, viši ilustrator
i viši muzejski arhitekta,
 muzejski savjetnik, muzejski pedagog - savjetnik, konzervator - savjetnik, dokumentarista - savjetnik,
bibliotekar - savjetnik, ilustrator - savjetnik i muzejski arhitekta - savjetnik.
Stručna zvanja iz alineja 1. i 3. stava 1. ovog člana su osnovna stručna zvanja, a zvanja iz alineja 2, 4. i 5. stava 1.
ovog člana su viša stručna zvanja.

Član 6.

Stručno zvanje preparatora, muzejskog tehničara, muzejskog fotografa, muzejskog crtača, muzejskog stolara -
maketara, vrtlara odnosno knjižničara, stiče radnik koji je završio srednju školu odgovarajućeg usmjerenja, ima
godinu dana radnog iskustva u struci i položen odgovarajući stručni ispit. Srednja škola i usmjerenje iz stava 1.
ovog člana utvrđuje se opštim aktom muzeja.

Član 7.

Stručno zvanje višeg preparatora, višeg muzejskog tehničara, višeg muzejskog fotografa, višeg muzejskog crtača,
višeg muzejskog stolara - maketara, višeg vrtlara odnosno višeg knjižničara, stiče radnik koji ima odgovarajuće
osnovno stručno zvanje iz člana 5. stav 1. alineja 1. ovog pravilnika, najmanje pet godina radnog iskustva u struci
i ostvarene rezultate u radu.
Pod ostvarenim rezultatima u radu iz stava 1. ovog člana podrazumijeva se ispoljena sposobnost za samostalno
organizovanje stručnog rada, kao i:
 za zvanje višeg preparatora: učešće u najmanje 10 povremenih i dvije stalne izložbe ili najmanje 15
završenih restauracija ili inovacija u radnom procesu,
 za zvanje višeg muzejskog tehničara: učešće u najmanje 10 povremenih i dvije stalne izložbe ili izrada
ilustracija za najmanje 15 publikacija,
 za zvanje višeg muzejskog fotografa: učešće u najmanje 10 povremenih i dvije stalne izložbe ili izrada
fotografija za najmanje 15 publikacija,
 za zvanje višeg muzejskog crtača: učešće u najmanje 10 povremenih i dvije stalne izložbe ili izrada
ilustracija za najmanje 15 publikacija,
 za zvanje višeg muzejskog stolara - maketara: učešće u najmanje 10 povremenih i dvije stalne izložbe,
kaširanje i oprema eksozicionog materijala i izrada odgovarajućih maketa,
 za zvanje višeg vrtlara: učešće u rekonstrukciji najmanje 10 izložbi u botaničkom odsjeku i učešće u
terensko-istraživačkim poslovima,
 za zvanje višeg knjižničara: stručno i samostalno sređivanje knjižnog fonda, prikupljanje i obrada
podataka o fondu i stvaraocima, davanje podataka o bibliotečkoj građi i upravljanje čitaonicom.

Član 8.

Stručno zvanje kustosa, muzejskog pedagoga, konzervatora, dokumentariste, bibliotekara, ilustratora osnosno
muzejskog arhitekte, stiče radnik koji je završio odgovarajući fakultet odnosno umjetničku akademiju, ima
godinu dana radnog iskustva u struci i položen odgovarajući ispit.
Fakultet, odnosno umjetnička akademija iz stava 1. ovog člana utvrđuje se opštim aktom muzeja.

Član 9.

Stručno zvanje višeg kustosa, višeg muzejskog pedagoga, višeg konzervatora, višeg dokumentariste, višeg
bibliotekara, višeg ilustratora odnosno višeg muzejskog arhitekte, stiče radnik koji ima odgovarajuće osnovno
stručno zvanje iz člana 5. stav 1. alineja 3. ovog pravilnika, ostvarene rezultate u radu, kao i:

117
Ikbal Cogo

a) najmanje pet godina radnog iskustva u struci ili


b) naučni stepen magistra nauka i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Pod ostvarenim rezultatima u radu iz stava 1. ovog člana podrazumijeva se ispoljena sposobnost za samostalno
organzovanje stručnog rada, kao i:
 za zvanje višeg kustosa: realizacija najmanje jedne stalne izložbe i najmanje jedan objavljen stručni
odnosno naučni rad ili realizacija jedne povremene izložbe ili najmanje četiri objavljena stručna
odnosno naučna rada ili objavljena knjiga, monografija, opsežan katalog odnosno druga odgovarajuća
publikacija, kao i zapaženi rezultati na unapređivanju osnovne djelatnosti muzeja,
 za zvanje višeg muzejskog pedagoga: realizacija najmanje četiri povremene izložbe ili najmanje pet
objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređivanju pedagoške
djelatnosti muzeja,
 za zvanje višeg konzervatora: konzevacija muzejskog materijala za najmanje tri stalne odnosno 12
povremenih izložbi ili najmanje pet objavljenih stručnih odnosno naučnih radova,
 kao i zapaženi rezultati na primjenjivanju odnosno iznalaženju novih metoda konzervacije, restauracije
i zaštite muzejskih materijala,
 za zvanje višeg dokumentariste: realizacija najmanje četiri povremene izložbe ili najmanje pet
objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređenju poslova vođenja
dokumentacije,

 za zvanje višeg bibliotekara: realizacija najmanje četiri povremene izložbe ili najmanje pet objavljenih
stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređenju bibliotečke djelatnosti
muzeja,
 za zvanje višeg ilustratora: likovna rješenja za najmanje tri stalne odnosno 12 povremenih izložbi ili
najmanje pet objavljenih stučnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati u primjeni likovnih
i estetskih rješenja u djelatnosti muzeja,
 za zvanje višeg muzejskog arhitekte: izrada idejnog projekta, plana izložbe i izvedbenog projekta
enterijera za najmanje tri stalne izložbe ili izrada plana za 12 povremenih izložbi ili najmanje pet
objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati u unapređivanju arhitektonsko-
tehničkih rješenja i njihovoj primjeni u djelatnosti muzeja.

Član 10.

Stručno zvanje muzejskog savjetnika, muzejskog pedagoga - savjetnika, konzervatora - savjetnika, dokumentariste
- savjetnika, bibliotekara - savjetnika, ilustratora - savjetnika odnosno muzejskog arhitekte - savjetnika stiče
radnik koji ima odgovarajuće više zvanje iz člana 5. stav 1. alineja 4. ovog pravilnika, ostvarene rezultate u radu,
kao i:
a) deset godina radnog iskustva u struci ili
b) naučni stepen magistra nauka i najmanje sedam godina radnog iskustva u struci ili
c) naučni stepen doktora nauka i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Izuzetno, stručno zvanje iz stava 1. ovog člana može steći i radnik koji nema odgovarajuće više zvanje, ako
ima osnovno stručno zvanje iz člana 5. stav 1. alineja 3. ovog pravilnika, 15 godina radnog iskustva u struci i
ostvarene rezultate u radu. Pod ostvarenim rezultatima u radu iz st. 1. i 2. ovog člana podrazumijeva se ispoljena
sposobnost za samostalno organizovanje stručnog rada, kao i:
 za zvanje muzejskog savjetnika: realizacija najmanje dvije stalne izložbe i najmanje dva objavljena
stručna odnosno naučna rada ili realizacija najmanje 10 povremenih izložbi i najmanje 10 objavljenih
stručnih odnosno naučnih radova ili najmanje dvije objavljene knjige, monografije, opsežna kataloga
odnosno
muzeja, druge odgovarajuće publikacije, kao i zapaženi rezultati na unapređenju osnovne djelatnosti

118
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

 za zvanje muzejskog pedagoga - savjetnika: realizacija najmanje 10 povremenih izložbi ili najmanje
10 objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređenju pedagoške
djelatnosti muzeja,
 za zvanje konzervatora - savjetnika: konzervacija muzejskog materijala za najmanje 6 stalnih odnosno
30 povremenih izložbi ili najmanje 10 objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi
rezultati na primjenjivanju odnosno iznalaženju novih metoda konzervacije, restauracije i zaštite
muzejskog materijala,
 za zvanje dokumentariste - savjetnika: realizacija najmanje 10 povremenih izložbi ili najmanje 10
objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređivanju poslova
vođenja dokumentacije,
 za zvanje bibliotekara - savjetnika: realizacija najmanje 10 povremenih izložbi ili najmanje 10
objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređenju bibliotečke
djelatnosti muzeja,
 za zvanje ilustratora - savjetnika: likovna rješenja za najmanje 6 stalnih odnosno 30 povremenih izložbi
ili 10 objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati u primjeni likovnih i
estetskih rješenja u djelatnosti muzeja,
 za zvanje muzejskog arhitekte - savjetnika: izrada idejnog projekta, plana izložbe i izvedbenog projekta
za najmanje četiri stalne izložbe ili izrada plana za najmanje 20 povremenih izložbi ili najmanje 10
objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređenju arhitektonsko-
tehičkih rješenja i njihovoj primjeni u djelatnosti muzeja.

Član 11.

Pod objavljenim stručnim odnosno naučnim radovima iz člana 9. stava 2. i člana 10. stava 3. ovog pravilnika
podrazumijevaju se stručni odnosno naučni radovi iz oblasti kojom se muzej bavi, muzeologije, odnosno uže
struke radnika koji stiče stručno zvanje, a koji su objavljeni u stručnim odnosno naučnim, domaćim odnosno
stranim časopisima.

b) Postupak za sticanje osnovnih stručnih zvanja

Član 12.

Postupak za sticanje osnovnih stručnih zvanja iz člana 5. stav 1. alineja 1. i 3. ovog pravilnika pokreće se
podnošenjem zahtjeva za polaganje stručnog ispita.
Radnik koji prvi put zasniva radni odnos u muzeju dužan je da nakon isteka najmanje jedne a najviše dvije
godine rada u muzeju položi stručni ispit za odgovarajuće stručno zvanje.
Zahtjev za polaganje stručnog ispita podnosi radnik koji ispunjava uslove za sticanje osnovnog stručnog zvanja
(u daljem tekstu: kandidat) a podnosi se komisiji za polaganje stručnog ispita (u daljem tekstu: Komisija).

Uz zahtjev se prilaže:
- dokaz o ispunjavanju uslova iz člana 6. ili člana 8. ovog pravilnika koji se odnosi na stručnu spremu i radno
iskustvo,
- mišljenje mentora o pismenom stručnom radu kandidata.
Mentora određuje muzej u kojem je kandidat zaposlen.

Član 13.

Stručni ispit se polaže pred Komisijom koju zajednički obrazuju Zemaljski muzej BiH, Historijski muzej BiH,
Muzej književnosti i pozorišne umjetnosti BiH i Umjetnička galerija BiH, kao muzeji koji obavljaju matične
muzejske djelatnosti u odgovarajućim oblastima (u daljem tekstu: matični muzeji).

119
Ikbal Cogo

Komisija se sastoji od predsjednika i četiri člana, i to:


- muzeologa ili istaknutog stručnjaka iz muzejske djelatnosti,
- diplomiranog pravnika,
- stručnjaka iz oblasti kojom se bavi kandidat, a koji mora imati najmanje isti stepen stručnog zvanja koji treba
da stekne kandidat,
- profesor stranog jezika.
Predsjednik i članovi komisija iz stava 2. alineja 1. i 2. ovog člana su stalni i imenuju se za vrijeme od četiri
godine, a članovi komisije iz stava 2. alineja 3. i 4. ovog člana su promjenjivi i imenuju se za polaganje stručnog
ispita svakog pojedinog kandidata.

Član 14.

Stručni ispit se sastoji iz opšteg i posebnog dijela.


Opšti dio stručnog ispita se polaže usmeno, a obuhvata materiju koja se odnosi na zakonsku regulativu muzejske
djelatnosti i poznavanje stranog jezika.

Posebni dio stručnog ispita polaže se pismeno i usmeno, a obuhvata materiju iz uže struke kandidata i muzeologije.
Pismeni dio stručnog ispita je stručni rad iz oblasti kojom se kandidat bavi.
Usmeni dio stručnog ispita polaže se nakon pozitivne ocjene pismenog rada od strane Komisije.

Član 15.

Kandidatu koji položi stručni ispit Komisija izdaje uvjerenje o položenom stručnom ispitu i sticanju
odgovarajućeg stručnog zvanja.

Član 16.

Kandidat koji nije položio stručni ispit može ponovo pristupiti polaganju nakon tri mjeseca od dana predhodnog
polaganja stručnog ispita.
Stručni ispit se može polagati najviše tri puta.
Kandidatu koji ni nakon trećeg puta ne položi stručni ispit prestaje radni odnos, u skladu sa zakonom.

Član 17.

Radnik koji nije prije zasnivanja radnog odnosa u muzeju položio stručni ispit u nekoj srodnoj djelatnosti dužan
je da položi dopunski iz onih predmeta koji nisu obuhvaćeni stručnim ispitom koji je ranije položio.
Dopunski ispit iz stava 1. ovog člana radnik je dužan da položi u roku od dvije godine od dana zasnivanja radnog
odnosa u muzeju.

Član 18.

Troškove polaganja stručnog ispita snosi muzej u kojem je kandidat zaposlen, a troškove ponovljenog ispita, po
pravilu, snosi kandidat.

Član 19.

Predsjedniku i članovima Komisije pripada naknada za rad u Komisiji.


Visinu naknade iz stava 1. ovog člana dogovorno utvrđuju matični muzeji.

120
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 20.

Komisija vodi evidenciju o svom radu i za svakog kandidata formira dosije u koji se unose svi podaci u vezi sa
podnošenjem zahtjeva i donošenjem odluka.

c) Postupak za sticanje viših stručnih zvanja

Član 21.

Postupak za sticanje stručnih zvanja iz člana 5. alineja 2, 4. i 5. ovog pravilnika pokreće se podnošenjem zahtjeva
komisiji za sticanje višeg stručnog zvanja.
Zahtjev iz stava 1. ovog člana podnosi kandidat koji ispunjava uslove za sticanje višeg stručnog zvanja. Uz zahtjev
za sticanje višeg stručnog zvanja prilaže se:
- dokaz o ispunjavanju uslova iz člana 7, 9. i 10. ovog pravilnika,
- mišljenje muzeja u kojem je kandidat zaposlen o stručnom radu kandidata.

Član 22.

O sticanju višeg stručnog zvanja odlučuje komisija koju imenuju matični muzeji iz reda istaknutih stručnjaka iz
muzejske djelatnosti.
Komisija za sticanje višeg stručnog zvanja sastoji se od predsjednika i četiri člana, a imenuje se za vrijeme od
četiri godine.
Predsjednik i članovi Komisije moraju imati najmanje isto stručno zvanje koje treba da stekne kandidat.

Član 23.

Komisija za sticanje višeg stručnog zvanja određuje dva recenzenta iz uže struke kandidata koji će dati stručnu
ocjenu o ispunjavanju uslova za sticanje višeg stručnog zvanja.
Recenzenti iz stava 1. ovog člana moraju imati najmanje isto stručno zvanje koje treba da stekne kandidat.

Član 24.

Na osnovu podnesenih dokaza i recenzija o stručnom radu kandidata, Komisija iz člana 22. ovog pravilnika
odlučuje o sticanju višeg stručnog zvanja i o tome donosi odgovarajuće rješenje.

Član 25.

U slučaju negativnog rješenja, kandidat ima pravo žalbe Komisiji za sticanje višeg stručnog zvanja, u roku od 15
dana od dana dostavljanja rješenja.
Za rješavanje po žalbi kandidata matični muzeji imenuju još dva člana Komisije iz reda istaknutih stručnjaka iz
muzejske djelatnosti.
Komisija u proširenom sastavu pribavlja još jednu recenziju i donosi konačnu odluku.

Član 26.

Kandidat koji nije stekao više stručno zvanje ima pravo da podnese ponovni zahtjev, u roku od godinu dana od
dana podnošenja predhodnog zahtjeva.

Član 27.

Na Komisiju za sticanje višeg stručnog zvanja shodno se primjenjuju članovi 18. do 20. ovog pravilnika.

121
Ikbal Cogo

III - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 28.

Radnici koji su položili stručni ispit i stekli stručno zvanje do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, zadržavaju
stečena stručna zvanja.

Član 29.

Radnici koji se na dan stupanja na snagu ovog pravilnika zateknu u radnom odnosu u muzeju dužni su da polože
odgovarajući stručni ispit, u roku od dvije godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, radnici koji na dan stupanja na snagu ovog pravilnika imaju najmanje
15 godina radnog staža u muzeju ili su stekli naučni stepen magistra ili doktora nauka u muzejskoj djelatnosti,
nisu dužni da polažu stručni ispit.

Član 30.

Muzeji su dužni da usaglase svoje opšte akte sa odredbama ovog pravilnika, u roku od tri mjeseca od dana
njegovog stupanja na snagu.

Član 31.

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom listu RBiH“.

Broj 02-021-292/95
19. januara 1995. godine
Sarajevo

MINISTAR
dr Enes Karić, s.r.

122
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

3. MUZEJSKO ZAKONODAVSTVO
U REPUBLICI SRPSKOJ
(1992. – 2012.)
123
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1992. година СЛУЖБEНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Број 18

707.

На основу члана 2. тачке 12. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“,
број 15/92) и чл. 4. и 6. Закона о јавним службама („Службени гласник Републике Српске“, број 17/92)
Влада Републике Српске, на сједници одржаној 13. новембра 1992. донијела је

ОДЛУКУ
О ОСНИВАЊУ МУЗЕЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Члан 1.

Оснива се Музеј Републике Српске, са привременим сједиштем у Бања Луци.


Музеј Републике Српске је установа у државној својини, која обавља послове јавне службе од интереса за
остваривање права и дужности Републике Српске у области културе.

Члан 2.

Дјелатност Музеја Републике Српске је музејска, општег типа, за више тематских подручја.

Члан 3.

За оснивање и почетак рада Музеја Републике Српске средства у износу од 1.000.000 динара обезбјеђује
Република Српска.
Средства за оснивање и почетак рада Музеја Републике Српске чине и објекти и техничко-технолошка
опрема за обављање музејске дјелатности, као и музејски материјал од значаја за Републику Српску.

Члан 4.

Средства за рад Музеја Републике Српске обезбјеђиваће се из истих извора и на исти начин као за остале
установе у области културе, чији је оснивач Република Српска.

Члан 5.

Међусобна права и обавезе између оснивача и Музеја Републике Српске заснивају се на законима и
прописима о јавним службама и о обављању дјелатности у области културе.

Члан 6.

До именовања Управног одбора Музеја Републике Српске, послове органа управљања обављаће садашњи
Савјет Музеја Босанске Крајине.

Члан 7.

До именовања директора Музеја Републике Српске, послове директора обављаће садашњи директор
Музеја Босанске Крајине.

Члан 8.

Влада Републике Српске именоваће Управни и Надзорни одбор, као и директора Музеја Републике
Српске до 31. децембра 1992. године.
Управни одбор је дужан да донесе Статут Музеја, у року од 30 дана од дана именовања.

125
Ikbal Cogo

Члан 9.

Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

Број 02-416
13. новембра 1992. год.
Предсједник
Владе,
Проф. др Бранко Берић, с.р.

126
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1994. година СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Број 9

244.

На основу члана 2. тачка 12. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“,
број 15/92) и чл. 4. и 6. Закона о јавним службама („Службени гласник Републике Српске“, бр. 17/92 и
11/93). Влада Републике Српске, д о н о с и

ОДЛУКУ
О ОСНИВАЊУ ГАЛЕРИЈЕ ЛИКОВНИХ
УМЕТНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Члан 1.

Оснива се Галерија ликовних уметности Републике Српске, са привременим седиштем у Бања Луци.
Галерија ликовних уметности Републике Српске је установа у државној својини, која обавља послове
јавне службе од интереса за остваривање права и дужности Републике Српске у области културе.

Члан 2.

Средства за оснивање Галерије ликовних уметности Републике Српске чине објекти и дела из ликовних
и примењених уметности, као и дела из свих врста уметности која имају својство културног добра од
значаја за Републику Српску.

Члан 3.

Средства за рад Галерије ликовних уметности Републике Српске обезбеђују се из буџета Републике
Српске и из других извора насталих обављањем делатности, у складу са законом.

Члан 4.

Међусобна права и обавезе између оснивача и Галерије ликовних уметности Републике Српске заснивају
се на законима и прописима о јавним службама и о обављању делатности у области културе.

Члан 5.

До именовања Управног одбора Галерије ликовних уметности Републике Српске, послове Галерије и
послове органа управљања обављаће Уметничка галерија у Бања Луци и органи управљања те Галерије.

Члан 6.

До именовања директора Галерије ликовних уметности Републике Српске, послове директора обављаће
директор уметничке галерије у Бања Луци.

Члан 7.

Влада Републике Српске именоваће Управни и Надзорни одбор, као и директора Галерије ликовних
уметности Републике Српске, најкасније до 31. децембра 1996. године.
Управни одбор је дужан да донесе Статут Галерије ликовних уметности Републике Српске у року од 30
дана од дана именовања.

127
Ikbal Cogo

Члан 8.

Ступањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о оснивању Галерије ликовних уметности Српске
Републике Босне и Херцеговине („Службени гласник српског народа у БиХ“, број 12/92).

Члан 9.

Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

Број 02-185/94.
27. априла 1994. године
Председник
Владе,
Др Владимир Лукић, с.р.

128
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

1999. година СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Број 35

897.

На основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске и члана 116. Пословника Народне скупштине
Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 10/96), Народна скупштина Републике
Српске, на Осмој седници одржаној 11. новембра 1999. године, донела је

ЗАКОН
О МУЗЕЈСКОЈ ДJЕЛАТНОСТИ

I – ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Под музејском делатношћу у смислу овог закона подразумева се систематско истраживање, прикупљање,
обрада, чување, стручна обрада, проучавање, заштита, излагање и публиковање музејске грађе.

Члан 2.

Задатак музејске делатности је да музејска грађа као део националне и општељудске културне баштине
буде сачувана, проучена и доступна јавности.
Субјекти музејске делатности у смислу овог закона дужни су поштовати међународно прихваћене
документе музејске делатности и професије, као што је Статут Међународног савета за музеје (ICOM),
те Кодекс професионалне етике ICOM-a.

Члан 3.

Музејску делатност обављају: музеји, музејске збирке, меморијални музеји, музејске спомен-куће (у
даљем тексту: музејске установе), као јавне установе.
Музејске установе се повезују у музејску мрежу која се темељи на друштвеној потреби да целокупно
подручје Републике Српске буде систематски обухваћено музејском делатношћу путем општих и
специјализованих музејских установа.
Начин и критеријуме за повезивање у музејску мрежу Републике Српске прописује министар науке и
културе на предлог Музејског савета Републике Српске.

Члан 4.

Музејска делатност је делатност од посебног интереса за Републику Српску.

Члан 5.

Рад музејских установа је јаван.


Јавност рада остварује се нарочито: објављивањем програма истраживања и идејних пројеката, сталних и
повремених изложби у земљи и иностранству.
Ближе одредбе о остваривању јавности утврђују се статутом и другим општим актима музејске установе.

Члан 6.

Надзор над законитошћу рада музејске установе републичког значаја врши Министарство науке и културе
(у даљем тексту: надлежно Министарство), а осталих музејских установа општински органи надлежни за
послове културе, на чијем подручју се налази седиште музејске установе.

129
Ikbal Cogo

II – МУЗЕЈСКА ГРАЂА

Члан 7.

Под музејском грађом сматрају се: производи природе (минерали, руде, биљни и животињски свет),
производи људског рада и духа (оруђа, оружја, одевни и украсни предмети и други материјални производи
кућне радиности и занатства, уметничка остварења и други духовни производи), предмети, документи
и друга сведочанства о појавама и процесима у друштву, животу и обичајима људских заједница, животу
и делу истакнутих личности, историјским збивањима, културном, научном, политичком, економском,
техничком развоју, као и други предмети који сведоче о развоју природе и друштва од праисторије до
данас.

Члан 8.

На музејску грађу која има значај културног добра, примењују се одредбе Закона о културним добрима
(„Службени гласник Републике Српске“, број 11/95), уколико овим законом није другачије одређено.
Музејска грађа је у својини Републике.

Члан 9.

Музејске установе прибављају музејску грађу сакупљањем на начин својствен појединим стручним
дисциплинама и то: теренским истраживањем, ископавањем, откупом, поклоном, завештањем,
копирањем и на друге начине.
Музејске установе прибављају музејску грађу у правилу на подручју за које су основане.

Члан 10.

Музејску грађу и стучну документацију о тој грађи, музејске установе могу учинити доступним научним
и стучним организацијама и лицима у сврху обраде и публикација, уз претходну сагласност директора.

Члан 11.

Ради употпуњавања музејске грађе, музејске установе могу размењивати грађу међусобно и са архивима,
библиотекама и другим организацијама и установама, у земљи и иностранству ради употпуњавања
целине збирки.
Музејске установе не смеју давати и размењивати јединствене и ретке примерке као ни предмете који су
сходно Закону о културним добрима утврђени као културно добро од изузетног и великог значаја.
Размену музејске грађе у смислу става 1. овог члана одобрава управни одбор, на основу мишљења
Музејског савета Републике Српске.

Члан 12.

Музејска установа сме поверити музејску грађу на чување у складу са Законом о културним добрима.
Музејска установа може примити на трајно или привремено чување и излагање музејску грађу, ако је
чување и излагање те грађе са природом и делокругом њеног рада и ако је може сигурно чувати.

Члан 13.

Музејска грађа може се расходовати само на основу предлога посебне стручне комисије коју образује
управни одбор, на предлог Музејског савета.

130
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

III – МУЗЕЈСКЕ УСТАНОВЕ

Члан 14.

Музејску делатност у смислу члана 3. овог закона обављају установе које континуирано излажу и на други
начин презентују музејску грађу.
Музеји су установе које систематски истражују, прикупљају, обрађују, чувају, стручно заштићују,
проучавају и публикују музејску грађу. Музеји могу (према потреби) као облике свога рада образовати
изложбе или сталне поставке и ван свога седишта.
Музеолошка изложба на музеолошки начин презентује одређену тему, период, догађај или личност.
Сталне музејске поставке, стручно обрађују, заштићују и чувају, а изузетно и прибављају музејски
материјал, ради попуњавања поставке.
Музејску збирку чини скуп истородног или разнородног музејског материјала. Музејску збирку могу
да чувају установе, предузећа и појединци. Музејска збирка може бити доступна јавности, само ако је
претходно стручно обрађена и на стручан начин изложена.
Меморијални музеји су знаменита места од посебног значаја везаног за историју народа и непокретна
културна добра од изузетног значаја за Републику Српску.
Музејска спомен-кућа је аутентичан амбијент, везан за одређени историјски период, догађај или личност.
Установе, предузећа и друге организације могу обављати послове чувања и излагања музејске грађе,
везане за вршење њихове делатности, путем формирања организационих јединица које немају својство
правног лица (музеји у саставу).
На права и обавезе радника који раде у организационим јединцима из претходног става, сходно се
примењују одредбе овог закона и Закона о културним добрима.

Члан 15.

У оквиру својих делатности музеји се могу бавити и издавачком, услужном, продајном делатношћу и
научним радом, у складу са овим законом и прописима којима се уређује научно-истраживачка делатност.

Члан 16.

Према својој делатности музеји могу бити општег типа за више тематских подручја или посебни.
Музеји оппштег типа обављају делатност која се може истовремено односити на историју, културу,
народно стваралаштво, природу, привреду и друге области одређеног подручја.
Посебни музеји обављају делатност која се односи на поједине групе науке, уметности, привреде,
здравственог просвећивања народа, на одређене историјске епохе и догађаје, као и на живот и рад
појединих организација или историјских личности (природњачки музеји, археолошки музеји,
етнографски, војни, меморијални, музеји књижевности, просвете, уметничке галерије и сл.).

Члан 17.

Музејске установе својом делатношћу обухватају одговарајућа подручја за која су основана.

IV – ОСНИВАЊЕ МУЗЕЈСКИХ УСТАНОВА

Члан 18.

Као централне установе за обављање музејске делатности у Републици Српској, оснива се Музеј Републике
Српске и Музеј савремене уметности Републике Српске.

131
Ikbal Cogo

Члан 19.

Музејску установу из члана 3. овог закона могу основати Република, град или општина као и друга правна
и физичка лица.
Средства за почетак рада музејске установе обезбеђује оснивач.
Изузетно, музејска установа се може основати заједно са другим домаћим или страним правним или
физичким лицем, ако оснивач (Република, град, општина) обезбеђује преко 50% средстава за оснивање и
сталност обављања делатности музејске установе.

Члан 20.

Музејска установа се може основати ако је утврђен делокруг рада и ако су обезбеђени материјални,
смештајни, кадровски и други услови за оснивање и рад музејске установе, које обезбеђује оснивач у
складу са овим законом и нормативима и стандардима за музејску делатност.
Нормативе и стандарде за музејску делатност утврђује министар на предлог Музејског савета.

Члан 21.

За оснивање и рад музејска установа мора имати зграду са следећим просторијама:


- изложбени простор за сваку збирку,
- депое (системске збирке) суве и зрачне,
- препараторску радионицу,
- за предавање музејских педагога групама посетилаца (у музејским установама у којима постоји
педагошка служба),
- радне просторије за стручне и друге раднике,
- потребна финансијска средства.

Члан 22.

Музејска установа мора да има:


- кустоса за сваку струку,
- музејског педагога – професора (ако постоји педагошка служба),
- препаратора,
- чувара збирки (у већим музејским установама).

Члан 23.

Музејска установа може почети са радом када надлежно министарство решењем утврди да су испуњени
услови за почетак рада.
Музејске установе се уписују у регистар музеја који води надлежно министарство. Садржај регистра,
поступак и рок уписа уређује се правилником који доноси министар науке и културе, на предлог Музејског
савета Републике Српске.

Члан 24.

Ако надлежно министарство на предлог Музејског савета утврди да музејска установа не испуњава неки
од услова предвиђених за оснивање и рад музејске установе, затражиће од музејске установе и њеног
оснивача да отклоне недостатке у року који не може бити краћи од 6 месеци ни дужи од годину дана.
Ако и после истека рока из претходног става недостаци не буду отклоњени, Музејски савет предложиће
оснивачу укидање музејске установе.

132
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Одлуку о укидању доноси оснивач.


Оснивач је дужан одлуку о укидању доставити надлежном министарству.

Члан 25.

Оснивач који укида музејску установу дужан је да у тој одлуци наведе мере које је неопходно предузети у
циљу смештаја и заштите музејске грађе. Исто тако дужан је одредити и орган, односно установу која ће
преузети музејску грађу, и о томе обавестити Музеј Републике Српске.

Члан 26.

Музејске установе обавезне су водити улазну књигу, књигу инвентара и картотеку музејске грађе.
Ближе прописе о начину вођења улазне књиге, књиге инвентара и картотеке, прописује министар науке и
културе на предлог Музејског савета Републике Српске.

V – МАТИЧНОСТ У МУЗЕЈСКОЈ ДЕЛАТНОСТИ

Члан 27.

Матичност у музејској делатности је организовани облик стручног деловања унутар мреже музејских
установа у Републици Српској, а проводе је матичне музејске установе.
Добијање статуса матичне музејске установе зависи од врсте и значаја музејске грађе којом музејска
установа располаже, стручној оспособљености, те расположивом простору и опреми.
Матичне музејске установе делују тако да омогућавају јединственост стручног приступа музејском раду,
стручну помоћ и стручни надзор над радом музејских установа.
Средства за обављање матичне делатности обезбеђују се у буџету Републике.

Члан 28.

Матичне музејске установе у Републици Српској су:


1. Приједор,
2. Добој и
3. Требиње.

Члан 29.

Стручни надзор над радом музејских установа и заштитом музејске грађе врше матични музеји, а над
радом матичних музеја и заштитом њихове музејске грађе централне музејске установе.
Музејске установе су дужне да одговарајућем матичном музеју достављају обавештења и податке потребне
за обављање матичних послова.

VI – РУКОВОЂЕЊЕ И УПРАВЉАЊЕ
МУЗЕЈСКОМ УСТАНОВОМ

Члан 30.

Организација и управљање музејском установом уређује се статутом и другим општим актима, у складу
са законом.

133
Ikbal Cogo

Члан 31.

Музејском установом руководи директор.


За директора може бити именовано лице које има високу стручну спрему и најмање 3 године радног
искуства, и које испуњава и услове утврђене статутом музејске установе. Директора музејских установа
чији је оснивач Република именује Влада Републике Српске, а других музејских установа оснивач.
Директор се именује на период од четири године, уз могућност поновног избора.

Члан 32.

Директор:
- организује послове и руководи њима у складу са законом и актима музејске установе,
- одговара за законитост рада,
- предлаже план и програм рада музејске установе,
- заступа музејску установу,
- одлучује о појединачним правима, обавезама и одговорностима радника на раду и у вези са радом,
- доноси акт о систематизацији,
- предлаже управном одбору нацрте општих аката које доноси управни одбор,
- извршава одлуке управног одбора,
- покреће дисциплински поступак и изриче дисциплинске мере радницима,
- обавља и друге послове по налогу управног одбора у складу са статутом и општим актима музејске
установе.

Члан 33.

Управни одбор је орган управљања музејском установом.


Чланове управног одбора музејских установа чији је оснивач Република именује Влада Републике српске,
а других музејских установа оснивач.
Управни одбор има најмање три члана.
Број и састав чланова управног одбора утвђује се актом о оснивању музејске установе. У управни одбор
именују се и чланови из реда запослених у музејској установи.
Чланови управног одбора именују се на период од четири године.

Члан 34.

Управни одбор:
- на предлог директора, а уз сагласност оснивача доноси статут и друге опште акте,
- доноси пословник о раду,
- одлучује о пословању музејске установе,
- усваја периодичне извештаје о пословању и годишњи обрачун,
- на предлог директора доноси програме рада музеја,
- одлучује о коришћењу средстава музеја у складу са законом,
- расписује конкурс за директора и даје предлог надлежном органу за именовање и разрешење
директора,
- бира председника управног одбора,
- другостепени је орган у решавању приговора жалби на одлуку директора,
- обавља и друге послове који су му стављени у задатак законом и општим актима музејске установе.

134
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Члан 35.

Надзорни одбор музејских установа чији је оснивач Република именује Влада Републике Српске, а других
музејских установа оснивач.

Члан 36.

Број чланова и састав надзорног одбора, као и његова права и дужности утврђује се актом о оснивању
музејске установе.
У надзорни одбор иманују се и чланови из реда запослених у музејској установи.

VII – МУЗЕЈСКИ САВЕТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Члан 37.

Музејски савет Републике Српске је орган који врши стручне, саветодавне и друге послове од интереса за
обављање, развој и унапређење музејске делатности, а нарочито:
- предлаже дугорочни програм рада и развоја музејске делатности на подручју Републике Српске,
- прати, анализира и утврђује постигнута остварења као и стање у музејској делатности и предлаже
мере за њихово унапређење,
- разматра питање мреже музејских установа и у том смислу даје предлог оснивачу,
- предлаже нормативе и стандарде за обављање музејске делатности,
- предлаже прописе за вођење улазне књиге, књиге инвентара, картотеке као и регистра музејске
грађе,
- предлаже план и програм полагања стручних испита радника музејске струке, сходно Закону о
културним добрима, те комисију за полагање стручних испита,
- одлучује у случају спора о смештају музејске грађе,
- предузима мере за спровођење међународних конвенција које се односе на музејску делатност,
- образује стручне комисије за пружање стручне помоћи музејским установама и за надзор над
провођењем прописа за вођење улазне књиге, књиге инвентара и картотеке,
- доноси пословник о своме раду,
- обавља и друге послове утврђене законом и другим прописима.

Члан 38.

Музејски савет састоји се од председника и шест чланова, а именује се из реда истакнутих уметника,
научних, јавних и стручних радника.
Влада Републике Српске именује чланове Музејског савета.
Мандат чланова Музејског савета траје четири године, уз могућност поновног избора.
Средства за рад Музејског савета Републике Српске обезбеђују се у оквиру средстава надлежног
министарства које за потребе Музејског савета обавља стручне и административне послове.

135
Ikbal Cogo

VIII – СТРУЧНИ МУЗЕЈСКИ РАДНИЦИ

Члан 39.

Стручне послове музејске делатности обављају музејски радници који имају одговарајућу стручну спрему
и стручно знање.

Члан 40.

Стручна музејска звања су:


- препаратор, музејски техничар,
- виши препаратор, виши музејски техничар,
- кустос, конзерватор,
- виши кустос, виши конзерватор,
- кустос-саветник, конзерватор-саветник.

Члан 41.

Услови за стицање стручног звања су:


- за звање препаратора и музејског техничара – средња стручна спрема,
- за звање вишег препаратора и вишег музејског техничара – виша стручна спрема или 10 година
проведених на раду у звању препаратора или музејског техничара и признати стручни радови,
- за звање кустоса и конзерватора – висока стручна спрема,
- за звање вишег кустоса и вишег конзерватора – академски степен магистра и пет година проведених
на раду у звању кустоса, стручни радови од значаја за унапређење музејске делатности, нарочито
истицање у стручном раду у музејској установи и способности за самостално организовање
стручног рада,
- за звање кустоса-саветника – доктор наука или пет година проведених у звању вишег кустоса и
стучни или научни радови од посебног значаја за унапређење музејске делатности.

Члан 42.

Општим актом музејске установе утврђују се радна места за која су потребна одговарајућа музејска
стручна звања.

Члан 43.

Ради утврђивања способности за вршење стручних послова и стицање услова за добијање стручног звања,
полаже се стручни испит.

Члан 44.

Право на полагање стручног испита имају кандидати са школском спремом прописаном за одговарајуће
звање и најмање годину дана стручне праксе.

Члан 45.

Полагање стручног испита се врши на начин и по поступку који је прописан овим законом и Законом о
културним добрима.
Трошкове првог полагања стручног испита сноси установа у којој је лице засновало радни однос.

136
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

IX – СРЕДСТВА ЗА РАД

Члан 46.

У Буџету Републике Српске за обављање делатности централних и матичних музејских установа,


обезбеђују се средства за плате и материјалне трошкове, док се средства за текуће и инвестиционо
одржавање обезбеђују у буџету града, односно општине на чијем подручју је седиште централне, односно
матичне музејске установе.

Средства за обављање музејске делатности установа које немају статус централне, односно матичне
музејске установе обезбеђују се у буџету оснивача и то средства за текуће и инвестиционо одржавање
објекта, материјалне трошкове и плате запослених.

Музејске установе средства за рад могу обезбедити и непосредно од корисника, продајом производа и
услуга, донаторством и из других извора у складу са законом.

Члан 47.

Средства за посебне пројекте у области музејске делатности делом се обезбеђују у буџету оснивача, а
делом из других извора у складу са законом.

Члан 48.

Музејске установе своје пројекте, са предрачунима трошкова потребних за њихову реализацију, достављају
најкасније до краја октобра текуће године надлежном министарству.
Министар утврђује који ће се пројекти, односно делови пројеката, финансирати средствима Буџета
Републике Српске, по претходно прибављеном мишљењу Музејског савета Републике Српске.

Члан 49.

Надлежно министарство врши надзор над реализацијом пројеката и наменским коришћењем средстава
која се обезбеђују у Буџету Републике Српске.

Музејске установе су дужне да најмање једном годишње достављају извештаје о свом раду, односно
остваривању пројеката-програма, и коришћењу средстава Буџета Републике Српске.

X – КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 50.

Новчаном казном од 200 КМ до 15.000 КМ казниће се за прекршај музејска установа ако:


- изврши размену музејске грађе супротно одредбама члана 11. овог закона,
- ако расходује музејску грађу супротно одредби члана 13. обог закона,
- ако почне са радом без решења Министарства науке и културе да су испуњени услови за почетак
рада (члан 23.),
- ако не води прописану улазну књигу, књигу инвентара и картотеку музејског материјала (члан
26.),
- не достави матичном музеју обавештења и податке потребне за обављање матичних послова
(члан 28.).
Новчаном казном од 20 КМ до 1.500 КМ казниће се и одговорно лице у музејској установи за прекршај
из претходног става.

137
Ikbal Cogo

XI – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 51.

Постојеће музејске установе ускладиће своју организацију са одредбама овог закона у року од годину
дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 52.

Прописе за извршење овог закона надлежни орган донеће у року од шест месеци од дана ступања на снагу
овог закона.

Члан 53.

Радници музејских установа без стручног испита затечени на радним местима за која су прописана
стручна звања дужни су да положе стручни испит у року од годину дана од дана ступања на снагу овог
закона.
Радник који у року од једне године од ступања на радно место не положи стручни испит за звање
прописано на том радном месту, распоређује се на радно место за које испуњава прописане услове. Ако
таквог радног места нема или радник одбије да прихвати понуђено радно место престаје му радни однос.
Од обавезе полагања стручног испита ослобађају се радници који имају најмање 10 година радног стажа
на стучним пословима музејске делатности.

Члан 54.

Ступањем на снагу овог закона престаје да се примењује Закон о музејској делатности („Службени лист
СР БиХ“, бр. 6/76 и 12/87) и Закон о Музеју књижевности и галерији БиХ („Службени лист СР БиХ“,
број 20/77).

Члан 55.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

Број: 01-1182/99
11. новембра 1999. године
Бања Лука
Председник
Народне скупштине,
Петар Ђокић, с.р.

138
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

2002. година СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РС Број 19.

275.

На основу члана 23. став 2. Закона о музејској делатности („Службени гласник Републике Српске“, број
35/99), а по предлогу Музејског савета Републике Српске, министар науке и културе доноси

ПРАВИЛНИК
О САДРЖАЈУ И НАЧИНУ ВОЂЕЊА РЕГИСТРА МУЗЕЈА

Члан 1.

Овим правилником прописује се садржај – подаци који се уписују у регистар, начин на који се води
регистар као и рокови за упис у регистар.

Члан 2.

Министарство науке и културе води регистар свих музеја, музејских збирки, музејских спомен-кућа,
меморијалних музеја, сталних музејских поставки, музеолошких изложби као и музеја у саставу установа,
предузећа и других организација (у даљем тексту: музеји), а који имају седиште на територији Републике
Српске.

Члан 3.

У регистар музеја уписује се оснивање, престанак рада, промене имена-назива, статусне и друге промене
субјекта уписа у регистар.

Члан 4.

У регистар музеја уписују се следећи подаци: редни број и датум уписа у регистар, назив и седиште
музеја, назив и адреса оснивача, број и датум акта о оснивању, делатност музеја, извори средстава за
оснивање и почетак рада музеја, број и датум пријаве за упис у регистар, број, датум и место уписа у
судски регистар, број и датум акта о престанку рада, статусним и другим битним променама, напомена и
потпис овлашћеног лица које је извршило упис у регистар.

Члан 5.

Упис података у регистар врши се на основу изворних докумената или њихових оверених фотокопија,
која се прилажу уз пријаву за упис.

Члан 6.

Регистар је јавна књига.


Регистар је тврдо укоричена књига, чији су листови нумерисани.
Странице регистра су подељење на рубрике које садрже податке из члана 3. овог правилника.

Члан 7.

Упис у регистар врши се тако што се на једној страници уписује само један музеј.
Исправак погрешног уписа података врши се на тај начин што се погрешно уписани податак прецрта,
тако да остане читљив, а испод њега се уписује тачан (исправан) податак.

139
Ikbal Cogo

Члан 8.

Брисање музеја из регистра врши се на тај начин што се црвеном оловком дијагонално прецрта цели лист
на коме су уписани подаци о музеју, а у рубрици „напомена“ уписује црвеном оловком датум и разлог
брисања из регистра.
У случају статусних промена музеја, постојећи музеј брише се из регистра на начин утврђен у предходном
ставу, а нови музеј уписује под новим редним бројем.

Члан 9.

Упис у регистар врши се у року од 15 дана од дана пријема пријаве за упис.

Члан 10.

О извршеном упису у регистар, Министарство науке и културе Републике Српске, субјекту уписа издаје
решење о извршеном упису.

Члан 11.

Постојећи музеји дужни су поднети пријаву за упис у регистар, у року од шест месеци од дана ступања на
снагу овог правилника.

Члан 12.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике
Српске“.

Број: 06/6-61-142/02
5. марта 2002. године
Бања Лука
Министар
Проф.др Митар Новаковић, с.р.

140
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

2002. година СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Број 19

276.

На основу члана 26. став 2. Закона о музејској делатности („Службени гласник Републике Српске“, број
35/99), а на предлог Музејског савета Републике Српске, министар науке и културе доноси

ПРАВИЛНИК
О САДРЖАЈУ И НАЧИНУ ВОЂЕЊА УЛАЗНЕ КЊИГЕ,
КЊИГЕ ИНВЕНТАРА И КАРТОТЕКЕ МУЗЕЈСКЕ ГРАЂЕ

Члан 1.

Овим правилником прописује се саджај и начин вођења улазне књиге, књиге инвентара и картотеке
музејске грађе.

Члан 2.

Музеји, музејске збирке, музејске спомен куће и меморијални музеји (у даљем тексту: музејске установе)
воде улазну књигу, књигу инвентара и картотеку музејске грађе, на начин утврђен овим правилником.

Члан 3.

Улазна књига служи за евиденцију целокупне музејске грађе која трајно или привремено улази у музејску
установу.
Књига инвентара служи за регистровање и опис музејске грађе и за контролу редовног стања одговарајуће
збирке.
Књига инвентара је главна књига у коју се заводи музејска грађа која трајно улази у збирку.
Картотека служи за детаљан опис музејске грађе, брзо проналажење музејске грађе и за извођење
основних статистичких и садржајних података о музејској грађи.

Члан 4.

Улазна књига садржи следеће податке (рубрике): редни број, датум уласка, назив и кратак опис музејске
грађе, количину (број) музејске грађе, начин набавке, да ли трајно или привремено улази, потпис
издаваоца и примаоца музејске грађе и напомена.

Члан 5.

Улазна књига има нумерисане листове и оверава се потписом директора и печатом музеја.
Подаци у улазну књигу уписују се ручно мастилом. Брисање података у улазној књизи врши се на тај
начин што се црвеним мастилом дијагонално прецрта цели лист на коме су садржани подаци, а у рубрици
„напомена“ уписује се црвеним мастилом на основу ког акта и када је извршено брисање, што се оверава
потписом овлашћеног лица.

Члан 6.

Књига инвентара садржи следеће податке (рубрике): редни број, инвентарски број, назив предмета,
опис, начин набавке, датум уласка у музеј и напомену.
Књига инвентара има нумерисане листове и оверава се потписом директора и печатом музеја.
Подаци у књигу инвентара уписују се мастилом, а допуне и брисање података у књизи инвентара врше се
на начин утврђен у члану 5. овог правилника.

141
Ikbal Cogo

Члан 7.

Подаци у књигу инвентара уносе се на основу картотеке музејске грађе.


Картотеку музејске грађе чине инвентарски картони који се воде по врстама музејске грађе и то за
уметничка дела и историјске предмете у области: археологије, нумизматике, ликовне уметности, историје,
етнографије, примењене уметности, природе и њеног развоја, науке и технике.

Члан 8.

Подаци о уметничко-историјском делу у области археологије уписују се у инвентарски картон на обрасцу


ИКА-1/1 формата 23 х 23 цм.
Подаци о уметничко-историјском делу у области нумизматике уписују се у инвентарски картон на
обрасцу ИКН-2/1 формата 23 х 23 цм.
Подаци о уметничко-историјском делу у области ликовне уметности уписују се у инвентарски картон на
обрасцу ИКЛ-3/1 формата 23 х 23 цм.
Подаци о уметничко-историјском делу у области историје уписују се у инвентарски картон на обрасцу
ИКИ-4 формата 23 х 23 цм.
Подаци о уметничко-историјском делу у области етнографије уписују се у инвентарски картон на обрасцу
ИКЕ-5 формата 23 х 23 цм.
Подаци о уметничко-историјском делу у области примењене уметности уписују се у инвентарски картон
на обрасцу ИКПУ-6 формата 23 х 23 цм.
Подаци о уметничко-историјском делу у области природе и њеног развитка уписују се у инвентарски
картон на обрасцу ИКП-7 формата 21 х 29,5 цм.
Подаци о уметничко-историјском делу у области науке и технике уписују се у инвентарски картон на
обрасцу ИКТ-8 формата 23 х 23 цм.
Подаци о уметничко-историјском делу уписују се у инвентарски картон писаћом машином.
Ако се уметничко-историјско дело чува ван музеја, у инвентарском картону у рубрици „напомена“ уписује
се име и адреса сопственика, односно правног лица које користи и управља уметничко-историјским
делом.

Члан 9.

Обрасци ИКА-1, ИКН-2/1, ИКЛ-3/1, ИКИ-4, ИКЕ-5, ИКПУ-6, ИКП-7, ИКТ-8 и КЦР одштампани
су уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 10.

На библиотеке музеја примењују се одредбе Закона о библиотечкој делатности.


На архивски материјал музеја примењују се одредбе Закона о архивској делатности.

Члан 11.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да се примењује Правилник о начину вођења улазне
књииге, књиге инвентара и картотеке музејског материјала („Службени лист СР БиХ“, број 23/78).

Члан 12.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике
Српске“.

142
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Број: 06/6-61-143/02
5. марта 2002. године
Бања Лука
Министар,
Проф. др Митар Новаковић, с.р.

Назив и место музеја Образац ИКА 1/1

Број матичне Ознака и број


Инв. број Збирка Предмет Смештај
документације негатива
Место, потес, локалитет, парцела

Доба Култура, период

Материјал и техника Фотографија

Ширина Дужина Висина Дебљина Пречника Тежина

Опис

Околност налаза Број књиге улаза Категорија Вредност

Историјат или одређена локација за археолошки предмет

Литература о предмету

Станје предмета Конзервација и рестаурација (број конзерваторског досјеа)

Напомена Предмет обрадио

Назив и место музеја Образац ИКН -2/1


Број матичне
Инв. број Држава - град Бладар Брста новца
документације
Време емитовања-
Ковница Номинал
оснивања
Аутор - гравер Знак Положај жигова Цитат
Фотографија
Ознака
Број
Материјал и техника Димензије Тежина и број
комада
негатива
Аверс
Фотографија Реверс
Налазиште - или одређена локација за археолошко ископавање
Очуваност Конзервација (број конзервацијског досјеа)

Начин набавке Бр. књиге улаза Цена Категорија

Литература

Смештен Предмет обрадио Напомена

143
Ikbal Cogo

Назив и место музеја Образац ИКЛ -3/1


Инвентарски број Број матичне документације Име уметника Број и ознака негатива
Назив дела Време и школа
Материјал и техника Димензије
Сигнатура Каталог Форографија
Излагао
Опис
Начин набавке Број улазне кнјиге Број деловодног протокола Набавна цена Категорија
и датум
Стање предмета Рестаурација (број рестаураторског досјеа)
Репродукције
Осигурање Смештено Предмет обрадио Напомена

Назив и место музеја Образац ИКИ -4


Број
Инвентарски број Предмет Збирка Број и ознака негативе
документације
Време настанка Место настанка Аутор
Стил, школа и радионица
Форографија
Материјал и техника
Ширина Дужина Висина Дебљина Пречник Грама
Опис
Начин набавке Број улазне Број деловодног протокола и
Откупна цена Категорија
(поклон, откуп, од кога) кнјиге датум
Историјат
Станје предмета Конзервација и рестаурација (број конзерваторског досјеа)
Литература о предмету
Смештено Предмет обрадио Напомена

Назив и место музеја Образац ИКE -5


Број матичне Назив Народни
Инвентарски број Број комада Збирка Категорија
документације предмета назив
Место Општина Етнографско - географска област Република, покрајина
Предмет припада групи
Националној - етничкој Конфесионалној Социјалној Професионалној
ОПИС - материјал, функција, изглед, припадао полу, узраст
Мере
Предмет чини целину с предметима по бројем
Место за фотографију Техника и начин обраде
Стари инвентарски
Број негатива
број
Историјат предмета: где је направлјен, када и ко га је направио, да ли је изобичајен, распространјеност, преданје
Подаци о продавцу - дародавцу
Предмет је публикован
Станје - очуваност предмета
Конзерваторско препараторски радови (број конзерваторског досјеа)
Начин набавке Број улазне кнјиге Број рачуна Број деловодног протокола Цена откупа
Набавио Обрадио
Напомене

144
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Образац ИКПУ -6
Инвентарски Број матичне
Предмет Збирка Број примјерака Ознака и број негатива
број документације
Време настанка Место настанка Аутор
Стил, школа и радионица
Фотографија
Материјална техника
Ширина Дужина Висина Дебљина Пречник Грама
Опис
Начин набавке (поклон, откуп, од кога) Број улазне књиге Број деловодног протокола Откупна цена Категорија
Историјат
Стање предмета Конзервација и рестаурација (број конзерваторског досјеа)
Литература о предмету
Смештено Предмет обрадио Напомена

Образац ИКП -7
Међународни код Музеја Назив предмета:
Пол, старост, развојни стадијум: број примерака или фрагмената код /_/_/_/_/_/_/
/_/_/

Сакупио: Налазиште:
Име:
Датум:
/_/_/_/_/_/_/_/_/_/
Идентификовао: УТМ
Име: /_/_/_/_/
Датум:
/_/_/_/_/_/_/_/_/_/

Препарирао: Станиште, формација Збирка:


Име: Назив:
Датум: код /_/_/_/_/ _/
/_/_/_/_/_/_/_/_/_/ Инвентарски број:
Конзерваторско - рестаураторски радови: /_/_/_/_/_/_/_/_/
Име: Колекторски број:
Датум: /_/_/_/_/_/_/_/_/
/_/_/_/_/_/_/_/_/_/ код /_/_/_/ Смештај:
собе /_/_/
ормар /_/_/
кутија /_/_/_/_/
преграда /_/_/
Промена смештаја, подаци о излагању: Фоторафија:

Мере: /_/_/_/_/_/ /_/_/_/_/ /_/_/_/_/

Напомена: Стари инв. бр. Начин набавке:


/_/_/_/_/

145
Ikbal Cogo

Образац ИКТ -8

Назив предмета Број негатива

Инвентарни број Регистарски број

Година производње Фабричко/серијски број/знак

Број примерака Стање предмета

Начин набавке
Материјали и техника
Од кога

Вредност откупа Конзерв./рестаур. Број досијеа Ознака

Шифра збирке Датум пријема/завођенја

Шифра смештаја

Излагано
Произвођач / конструктор
Осигурано

Име аутора

Стил/школа Време настанка

Статус

С А ПВ ПА Ц Д У ЦОМ
Опис предмета (димензије, изглед...) Историјат

Литература/документација Напомена

С - ускладиштено, А - активно, ПБ - изложено, ПА - доступно истраживанјима, Датум Кустос


Ц - под активном рестаурацијом, У - изложено у станју из употребе,
ЦОМ - сложено у деловима

146
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

2003. година СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Број 61

634.

На основу члана 20. став 2. Закона о музејској дјелатности („Службени гласник Републике Српске“, број
35/99), а по приједлогу Музејског савјета Републике Српске, Министарство просвјете и културе доноси

ПРАВИЛНИК
О НОРМАТИВИМА И СТАНДАРДИМА ЗА МУЗЕЈСКУ
ДЈЕЛАТНОСТ

Члан 1.

Овим правилником утврђују се нормативи и стандарди за установе које обављају музејску дјелатност у
погледу врсте музејске установе, кадра, простора и техничке опреме.

Члан 2.

Према врсти дјелатности музеји се дијеле на:


а) музеје општег типа,
б) посебне (специјализоване) музеје.

Члан 3.

Музеји општег типа сакупљају, обрађују и излажу музејску грађу, различите музејске специјалности.
Имају кустосе за музејско подручје (музејску грађу) која је предмет његовог сакупљања, обраде и излагања.

Члан 4.

Посебни (специјализовани) музеји посједују музејску грађу одређене специјалности, имају најмaње два
кустоса специјалисте за музејску грађу те специјалности.

Члан 5.

У Републици Српској осим музеја општег типа, могу се основати посебни (специјални) музеји, и то:
- музеји умјетности, историје, археологије, етнологије, природњачки музеји, музеји науке и технике,
меморијални музеји, спомен-куће, еко-музеји, етно-музеји, зоолошки вртови, акваријуми, изложбене
галерије, резервати природе – ботаничке баште.

Члан 6.

Према свом значају музеји опшег и посебног типа дијеле се на:


- централне републичке установе,
- регионалне музејске установе,
- општинске музејске установе.

Члан 7.

Централне (републичке) музејске установе општег и посебног типа посједују грађу са цијелог подручја
Републике Српске и БиХ и шире.
Представљају центар музејске матичности у Републици Српској и повезују дјелатност свих музејских
подручја са својом музејском дјелатношћу, на цјелокупном подручју Републике Српске.

147
Ikbal Cogo

Члан 8.

Централне музејске установе испуњавају услове у погледу:


- фонда музејске грађе са цјелокупног подручја Републике Српске и БиХ од великог и посебног значаја,
- кадрова,
- простора и опреме,
- програма дјелатности за краткорочно и дугорочно раздобље,
- излагања музејске грађе,
- матичности.

Члан 9.

Музејска грађа у установама које се баве музејском дјелатношћу сакупља се:


- ископавањем из земље и воде археолошких и других предмета,
- истраживачким радом на терену (етнографски и други предмети),
- сакупљањем на терену (флора, фауна и геологија),
- поклонима појединаца, државних установа,
- путем легата, оставштине,
- размјеном музејске грађе,
- куповином.

Члан 10.

Музејске установе имају писани документ о политици сакупљања, који се редовно контролише, а сваких
пет година евидентира.

Члан 11.

Контролу и редефинисање писаног документа о политици сакупљања врши и усваја управни одбор
централног музеја, а на препоруку коју чини стручни колегијум музеја и директор.

Члан 12.

Критеријуми за набавку грађе у музејским установама, морају бити у складу са ICOM-овим кодексом
професионалне етике (чл. од 3.1. до 3.7.).

Члан 13.

Музеј планира набавку музејске грађе у односу на програм дјелатности, фонд грађе који је изложен у
поставци или је смјештен у депое музеја, врсту грађе и територија коју музеј покрива.

Члан 14.

Средства за откуп грађе у музејима износе најмање 10% вриједности материјалних трошкова годишњег
програма дјелатности, а за републичке музејске установе средства за откуп музејске грађе обезбјеђују се
у буџету Републике.

Члан 15.

Централна музејска установа има заступљене кустосе за музејску област којом се бави централна музејска
установа, а број кустоса се одређује у зависности од врсте, обима и значаја музејске грађе.

148
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Члан 16.

Кустос мора имати:


- ВСС,
- бавити се научно-истраживачким радом, као и радом са посјетиоцима (публиком), путем музејских
поставки,
- напредовати у струци добијајући стручна звања у складу са Законом о музејској дјелатности,
- стицати научна звања у складу са Законом о научно-истраживачком раду.

Члан 17.

Централна музејска установа општег типа има (запошљава) најмање онолико кустоса различитог
профила, колико је потребно да се покрије свака ужа специјалност којом се бави музеј.
Број кустоса одређене специјалности се повећава у складу са врстом, обимом и значајем музејске грађе
која представља подручје дјелатности централног музеја.

Члан 18.

Централна музејска установа посебног типа (специјални музеј) има кустосе – специјалисте за дјелaтност
музејског подручја због којег је основан музеј, с тим да запошљава најмање четири кустоса специјалисте
за подручје уже специјалности посебног музеја.
Број кустоса – специјалиста се повећава у складу са обимом и значајем музејске грађе која је предмет уже
специјалности и посебности музеја.

Члан 19.

Централна музејска установа општег или посебног типа уз кустосе специјалисте за музејске збирке
обавезно има:
- кустоса – педагога,
- кустоса – документаристу,
- библиотекара,
- сарадника за контакте са јавношћу,
- фотографа,
- конзерватора,
- рестауратора,
- препаратора.

Члан 20.

Централни (републички) музеј општег и посебног типа има помоћни кадар за манипулативне послове
(техничка обрада музеалија, асистентски послови у припремама изложби), са средњом стручном спремом
музеолошког или неког другог смјера уз посебну специјалну обуку.

Члан 21.

Републички централни музеј општег или посебног типа на једног кустоса са научним звањем обезбјеђује
два помоћна стручна радника, који раде као тим.

Члан 22.

На пет кустоса најмање два кустоса треба да имају научно звање, а сви остали кустоси стручна звања.

149
Ikbal Cogo

Члан 23.

За сваког запосленог радHика у централној музејској установи неопходна је додатна специјализација у


виду краћих и дужих курсева који се односе на специфичне послове запослених.

Члан 24.

Кустоси у музејима имају предвиђен сљедећи распоред радног времена:


- 1/3 радног времена је посвећена раду са музејском грађом,
- 1/3 радног вемена је посвећена презентовању грађе,
- 1/3 радног времена је посвећена стручном усавршавању, планирању и другим стручним пословима у
обављању музејске дјелатности.

Члан 25.

Централна музејска установа обавља конзерваторско-рестаураторске, као и препараторске захвате на


музејској грађи за све музејске установе у Републици Српској, кoје немају специјалисте (конзерваторе,
препараторе) за музејску грађу за коју је потребна интервенција.

Члан 26.

Централна музејска установа може да се бави издавачком дјелатношћу за област музејске дјелатности за
коју је основана.

Члан 27.

У погледу просторних услова, централни музеј посједује: депое који заузимају најмање 1/3 изложбеног
простора, просторе за документацију и регистрацију музејске грађе, библиотеку, педагошки рад,
радионице за конзервацију, рестаурацију и препарацију, изложбени простор, продавницу, простор за
административну службу. Укупан простор којим располаже централна музејска установа минимално
износи 2.000 м2. (Предвиђени простори за музејске установе налазе се у прилогу Правилника).

Члан 28.

Централни (републички) музеј је савремено опремљен и има:


- противпожарне, алармне и клима уређаје,
- компјутеризована сва одјељења, са базом података, веб страницом, Интернетом – савремену опрему за
рад са музејском грађом за свако подручје музејске специјалности чијом се дјелатношћу музеј бави.
(Табеларни прикази могућих рјешења за кадрове, простор и опрему дати су у прилогу овог правилника.)

Члан 29.

Општи и посебни централни музеји израђују (припремају) програм дјелатности за веће раздобље, а
годишње га спроводе.

Члан 30.

Основни садржај програма музејске дјелатности представља:


- утврђивање грађе (дефинисање задатака, преглед грађе, избора, литературе, терена, евидентирање,
квалитативно оцјењивање);
- прикупљање грађе (заштита предмета на терену, преузимање и депоновање грађе, набавка музеалија,
инвентарисање, картотечко и компјутерско документовање);

150
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

- заштита грађе (заштитно протектирање предмета, распоређивање предмета, распоређивање предмета у


депое, препарирање или рестаурирање предмета, документирање о обављеном захвату);
- истраживање грађе (кабинетско, лабораторијско и теренско истраживање);
- излагање грађе (сталне и повремене поставке).

Члан 31.

Републичка (централна) музејска установа, општег или посебног типа, има сталну поставку.
Годишње припрема четири до пет изложби које могу бити: научно-истраживачке, просвјетно-педагошке,
информативно-пропагандне, међународне, домаће итд.

Члан 32.

Ни једна изложба не може се организовати без стручне припреме која садржи и публикације типа
каталога, плаката, позивница, летака, итд.

Члан 33.

Стална поставка у музеју, припрема се хронолошки, грађа се распоређује према развоју, музејским
подручјима, према различитим угловима гледања из различитог временског раздобља, те представља
студијске радове који се могу презентовати и као дјелимичне изложбе чији заједнички резултат представља
презентацију цјелокупне музејске грађе и чини сталну поставку.

Члан 34.

Централна музејска установа општег или посебног типа представља матичну установу за све музеје у
Републици Српској из музејског подручја у којем он дјелује.

Члан 35.

Задаци матичности централне музејске установе су:


- стручно повезивање у музејску мрежу,
- пружање стручне помоћи ради заштите покретних културних добара,
- доношење стручних упутстава о условима и начину чувања, коришћења и одржавања покретних
културних добара,
- организовање семинара и предавања ради усвршавања радника који раде на пословима заштите
покретних културних добара,
- утврђивање покретних добара од великог значаја на приједлог установе заштите,
- вођење централног регистра покретних културних добара по врстама,
- образовање и вођење комјутерског информационог центра за покретна културна добра по врстама,
- вршење стручног надзора над радом музејских установа и заштиотом музејске грађе матичних
(регионалних) музеја,
- издавање „Зборника“ научно-стручне публикације ради објављивања стручних и научних радова из
области музејске дјелатности,
- праћење и информисање матичне музејске установе о достигнућимна музејске струке у европским и
свјетским размјерама, путем музејских часописа, књига, као и узимањем учешћа на семинарима који се
одржавају у иностранству,
- обављање и других послова у складу са Законом о музејској дјелатности.

151
Ikbal Cogo

Члан 36

Регионални музеј општег и посебног типа, основан је за више општина, односно ширу регију и:
- посједује музејску грађу из свих подручја регије на којој дјелује,
- посједује документацију која се односи на музејску грађу дјелокруга регионалног музеја,
- има интерну библиотеку и простор за најнужнију обраду грађе,
- врши презентацију историјске и материјалне културе за регију за коју обавља статус матичности,
- обавља стручне послове заштите грађе културне и природне баштине на регији коју покрива,
- преузима улогу матичних послова за општинске музеје и музејске збирке смјештених на подручјима чију
регију покрива,
- води регистар покретне музејске грађе општинских музеја и музејских збирки,
- припрема извјештаје и податке на захтјев централне музејске установе.

Члан 37.

Број кустоса у регионалном музеју одговара врсти и броју и значају збирки које музеј посједује.
Регионални музеј општег типа мора имати најмање три кустоса специјалисате за постојеће збирке, једног
кустоса документаристу и једног кустоса педагога. Регионални музеј посебног типа мора имати минимум
два кустоса специјалисте из подручја музејске специјалности којом се бави посебни музеј и једног кустоса
документаристу и једног кустоса педагога.
Остали кадровски услови могу се комбиновати из табеларног приказа кадрова и осталих запослених у
складу са потребама регионалног музеја.

Члан 38.

Општа полазишта за просторне стандарде регионалног музеја, прилагођена су обиму и врсти музејске
грађе и броју запослених радника, с тим да регионални музеј има минимум 800 м2 разноврсних површина.

Члан 39.

Уколико регионалне музејске установе посједују музејску грађу која због недостатка стручног кадра
није квалитетно обрађена, неопходно је стручне послове у вези те грађе повјерити централној музејској
установи.

Члан 40.

Сви остали услови у регионалном музеју који су везани за фонд и значај музејске грађе, протектовање и
документовање, као и излагање музејске грађе, одговарају нормативима и стандардима који се примјењују
за функиционисање централне музејске установе.

Члан 41.

Општински музеј дјелује на подручју једне општине и посједује и презентује музејску грађу са подручја
те општине,
- посједује зграду са просторијама за: изложбе, депое за чување музејске грађе, простор за документацију
и интерну библиотеку, радни простор за кустосе и административне раднике, приручну радионицу за
превентивне захвате на музејској грађи, запошљава бар једног кустоса за музејску грађу која је за тај музеј
најзначајнија, једног препаратора и документаристу, једног библиотекара, а стручну помоћ добија од
матичног музеја.

152
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Члан 42.

Установа, предузеће и појединци могу да чувају и презентују јавности музејску збирку, али само ако је
та музејска збирка стручно обрађена и на стручан начин изложена. Излагање музејске збирке одобрава
музеј којем је повјерена дјелатност заштите музејских предмета на тој територији.

Члан 43.

Свако физичко и правно лице може основати музејску установу ако испуни услове за оснивање музеја, и
то:
- ако посједује фонд музејског материјала који по значају и обиму може задовољити потребе ради којих
се музеј оснива,
- ако има зграду која испуњава минимум простроних стандарда овог правилника,
- ако запошљава барем једног кустоса и једног документаристу,
- ако има одређена финансијска средства за почетак рада музеја,
- ако су обезбијеђене основне техничке и заштитне мјере за правилно чување и одржавање музејског
материјала и ако испуњава и друге услове за почетак рада музеја у складу са Законом о музејској
дјелатности.

Број: 6-01-2695/03
15. јула 2003. године
Бања Лука
Министар,
Др Гојко Савановић, с.р.

153
Ikbal Cogo

ТАБЕЛАРНИ ПРИКАЗ

Кадрови и административни радници запослених у музејској струци

а) стручни сарадници стручна


спрема
кустоси
1. кустос за историју (општу и савремену) ВСС

2. кустос за историју културе и умјетности ВСС

3. кустос за археологију (праисторија, антика, средњи вијек) ВСС

4. кустос етнолог (материјална и духовна етнологија) ВСС

5. кустос за природословље (геологија, зоологија, ботаника) ВСС

6. кустос за технику ВСС

7. кустос за педагогију или кустос музеолог ВСС

8. документариста – информатичар ВСС

9. рестауратор – конзерватор ВСС

10. библиотекар ВСС

11. евидентичар за матичну службу ССС

12. фотограф, мултимедијални техничар ССС

13. препаратори (дрво, метал, керамика, тканина, папир, итд.) ССС

14. музејски манипулант/ица ССС

Управни, административни и други радници

директор/ица ВСС

правник – секретар (правник/ца – секретар) ВСС

економиста – финансијски аналитичар ВСС

благајник/ица ССС

секретарица – дактилограф/киња ССС

кућни мајстор – домар ССС

портир – чувар ОШ

чистачица ОШ

154
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Простори и опрема

Простор у музејским установама је прилагођен просторним условима зграде у којима је смјештен музеј,
с тим да обавезно мора имати: депо, приручну радионицу, простор за изложбе, простор за библиотеку и
документацију, радне просторије за кустосе и најнеопходније административне раднике.
За централне музејске установе просторни нормативи одговарају табеларном приказу, с тим да један те
исти простор може послужити за више намјена, уколико музеј не располаже адекватним простором.
Укупна површина простора у централној музејској установи је минимално 2.000 м2 и у регионалним –
матичним музејима минимално износи 800 м2.
Пожељно је да музејске установе посједују опрему, која је понуђена у табеларном приказу. Само централне
музејске установе морају имати читаоницу, самостални лабораториј за извођење техничких поступака
фотографисања и рестаураторско-конзерваторских и препараторских радова.
Специјализоване или посебне музејске установе републичког значаја морају имати централну
лабораторију из подручја своје уже специјалности.

а) Депои
Прелазни депо за прву заштиту предмета Простор се налази уз довозну рампу и у близини
препараторских радионица, гдје је омогућен
приступ за камион.
Одвојени музејски депои за појединачне врсте грађе Депои су урађени на начин да осигурају сигурно
чување грађе и заштиту грађе од крађе и штетних
утицаја које је могуће предвидјети. (Музејски
депои би требало да заузимају најмање 1/3, а иначе
1/2 површине изложбеног простора; освјетљење
у депоима је умјетно). Транспорт музејске грађе у
згради је добро ријешен.

Депои за микрофилмове, филмове, магнетофонске Депо је затворен (бункер). Климатски услови:


траке и други филмовани материјал температура 12о С, релативна влага 60%.

Строги депо за музеалије прве категорије које не Дио депоа је уређен за смјештај најдрагоцјенијхих
могу бити изложене музеалија уз одговарајућу климу и заштитне
уређаје.
Трезор Трезор је уређен према нормативима који
вриједе за банковне трезоре и служи за чување
најдрагоцјенијих музеалија.
Простор за водитеља депоа Бар 10 м

б) Простор за стручну обраду музејске грађе, лабораторијску и техничку обраду музејске грађе

Самостални простори за документацију грађе


Самостални лабораториј Омогућено је извођење техничких поступака
за фотографисање, развијање филмова и
микрофилмовање, стога је раздвојен на фото-
атеље, тамне коморе за повећавања и израду
црно-бијелих и колор фотографија и на депое
фототеке.

155
Ikbal Cogo

Потребна опрема
Сав намјештај у свим депоима, ормари с
претинцима, полице, панои за слике, све је
од метала. Обавезан је јонизирајући детектор
и ватрогасни уређаји. Депои морају бити
уређени у односу на захтјеве материјала који се
у њима налази (мјерач влаге, овлаживач зрака с
каналским хидростатом, метална опрема, клима
уређаји, заштитни уређаји, благајнички систем
претинаца.
Стандардна канцеларијска опрема:
Метални ормари за документацију, картотеке
и нацрте (обзиром на број предмета), рачунар с
штампачем и копир за умножавање или терминал
за прикључивање на вањски рачунар. Компјутер
са базом података и обавезно укључен у мрежу
музеја (умрежавање).
Одговарајућа опрема за фотолабораторију,
фотоапарати, дигитална камера, опрема за
микрофилмовање, метални ормари за фототеку и
материјал, хемикалије, микрофилмови.
Самосталне рестаураторске и препараторске Радионице су уређене према прописима за
радионице, одвојене у односу на материјал са којим радионице и хемијске лабораторије, а уз
раде (метал, дрво, кожа, тканина, папир итд.) радионице је складиште за запаљиве и опасне
материјале (посебан бункер за хемикалије),
простор за хватаче материја и простор за
привремени смјештај грађе.
Кабинети кустоса Самостални радни простори за сваког кустоса
или бар 10 м2 на кустоса. Радни простори
морају бити уређени према општим прописима
о хигијенским и техничким мјерама заштите на
раду; обавезно је дневно свјетло.

ц) Изложбени простори

Простори за сталне изложбе, односно музејске Изложбени простор је осигуран за стручну


збирке поставку музејске грађе и несметано разгледање
грађе. Простори су уређени на начин да
омогућавају посјетиоцима прелажење из
простора у простор, према редосљеду којег
диктирају приказана раздобља и експонати.
Стални изложбени простор има сталну поставку.
Изложбени простори за повремене изложбе Дио изложбених простора у музеју је намијењен
повременим изложбама у вријеме трајања
повремене изложбе.

156
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

д) Простори за припремање изложби, складиште за изложбене конструкције


Посједује: Осим стандардне канцеларијске опреме
(цртаћи сто за копирање с прозирним стаклом
освјетљењем и апаратима за противпожарну
заштиту).

Одговарајућу рестаураторску и препараторску


опрему у односу на материјал којим се ради.

Опрема за рад на терену


Осим стандардне канцеларијске опреме (писаћи
столови, ормари, регали за приручну литературу),
сва одјељења у музеју су компјутеризована
(компјутери, штампачи, скенери, електронски
фотоапарати, Интернет, CD писач за нарезивање
одређене музејске грађе на дискове ради заштите
и чувања).

Изложбене конструкције (витрине, панои,


полице, конзоле, подлошци, пултови, растер
електричне енергије за рад аудиовизуелних
уређаја, звучне дија филмске пројекције,
мултивизија, телевизија и сигнализација стања
температуре и влаге), треба прилагодити
потребама музејске грађе.

е) Простори за студијску, образовну, информативну и сличну дјелатност


Библиотека Општи национални музеј има средишњу музејску
библиотеку, с одговарајућим фондом стручне
и научне литературе и одговарајућим избором
периодике из подручја музеологије и појединих
музејских струка. Библиотека је уређена према
савременим начелима библиотекарства и
мора бити функционално повезана с одјелом
документације и информативно-документарним
центром, и фототеком (помоћу компјутера).

Читаоница Читаоница омогућава да бар 1-5 корисника


истовремено несметано користи библиотечку
грађу, потребно је дневно свјетло.

157
Ikbal Cogo

Простор за каталог, водитеља библиотеке, Библиотечка грађа је уређена према одредби


библиотекаре и књижничаре 7. члана Правилника о стручним и техничким
условима за почетак рада библиотеке; дневно
свјетло, радни простор за библиотекаре најмање
10 м2 на сваког радника.

Спремиште библиотеке (за књиге, музејске Простори су уређени на начин да омогућавају


публикације) заштиту грађе од опасности које је могуће
предвидјети; освјетљење може бити умјетно.

Предаваоница За образовни, пропагандни рад, предавања,


пригодне културне приредбе, стручне сусрете и
симпозијуме – 100 сједала, пројекцијско платно,
дија-пројектор и опрема, графоскоп, озвучење,
видео-пројектор, дијапозитиви, филмови, касете,
магнетофон.

Кабинет музејског педагога Бар 10 м2


Кабинет за матичне задатке Бар 10 м2
Библиотека мора имати осигуран редован прилив
нових стручних књига и периодике (домаћа и
страна литература).

Мјеста за коришћење литературе морају бити


опремљена примјереном умјетном расвјетом,
утичницама за прикључивање микрочитача и
интерног компјутера, полицама за приручну
литературу.

Библиотека је опремљена: металним ормарима


за каталоге, канцеларијском опремом, интерним
телефоном, фотокопирним апаратом, машином
за резање папира, компјутером са штампачем и
обавезна је противпожарна заштита.

ф) Простори за управне и административне раднике


Канцеларија директора (секретарица, Простори су уређени према општим прописима
рачуноводство, дактилобиро) о хигијенским и техничким мјерама заштите на
раду.

Соба за сједнице За синдикат радника 35 сједишта

158
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

г) Технички и други услови


Улазни хол с рецепцијом и продајом улазница,
каталога, разгледница, сувенира,

Простор за интерну ТВ,

Телефонска централа,

Вратарска ложа,

Гардероба за посјетиоце,

Санитарије за посјетиоце,

Санитарије за музејске раднике,

Склониште за запослене.
Склонниште мора бити урађено у складу са
упутством.

Гаража за возила Комби и малолитражно возило.

159
Ikbal Cogo

2008. година СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Број 89

1797.

На основу тачке 2. Амандмана XL на Устав Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“,
број 28/94), доносим

УКАЗ
О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О МУЗЕЈСКОЈ
ДЈЕЛАТНОСТИ

Проглашавам Закон о музејској дјелатности, који је Народна скупштина Републике Српске усвојила
на Двадесетој сједници, оджаној 4. јуна 2008. године, а Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног
суда Републике Српске, Одлуком број: УВ-2/08, од 11. септембра 2008. године, утврдило да Законом
о музејској дјелатности нису повријеђени витални национални интереси конститутивног бошњачког
народа.

Број: 01-020-1194/08
16. септембра 2008. године
Бања Лука
Предсједник
Републике,
Др Рајко Кузмановић, с.р.

ЗAKOН
О МУЗЕЈСКОЈ ДЈЕЛАТНОСТИ

I – ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређују се услови и начин обављања музејске дјелатности, музејска грађа, оснивање,
организација и начин рада музејских установа, руковођење и управљање музејским установама, Музејски
савјет Републике Српске, стручни музејски радници, финансирање музејске дјелатности, те друга питања
од значаја за музејску дјелатност.

Члан 2.

Музејска дјелатност у смислу овог закона је систематско истраживање, прикупљање, обрада, чување,
стручна обрада, проучавање, заштита, излагање и публиковање музејске грађе.

Члан 3.

(1) Музејска дјелатност има задатак да музејску грађу, као дио националне и опште људске културне
баштине сачува, проучи и учини да буде доступна јавности.
(2) Субјекти музејске дјелатности у смислу овог закона дужни су да поштују међународно прихваћене
документе музејске дјелатности и професије, као што је Статут Међународног савјета за музеје (ICOM),
те Кодекс професионалне етике ICOM-a.

160
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Члан 4.

(1) Музејска дјелатност је дјелатност од општег интереса за Републику Српску (у даљем тексту:
Република).
(2) Музејску дјелатност обављају установе које поред дјелатности из члана 2. овог закона континуирано
излажу и на други начин презентују музејску грађу.

Члан 5.

(1) Музејску дјелатност обављају: музеји, меморијални музеји, спомен подручја која се баве музејском
дјелатношћу, музеји на отвореном, као и музејске спомен-куће (у даљем тексту: музејске установе), као и
музејске збирке у саставу установа и других правних лица (у даљем тексту: збирка у саставу) који се баве
музејском дјелатношћу у смислу овог закона.
(2) Музејске установе систематски истражују, прикупљају, обрађују, чувају, стручно заштићују,
проучавају, излажу и публикују музејску грађу.
(3) Меморијални музеји и спомен подручја су знаменита мјеста од посебног значаја који су у вези са
историјом народа и културна добра од изузетног значаја за Републику.
(4) Музејска спомен-кућа је аутентичан амбијент одређеног вида градитељства који се тиче одређеног
историјског периода, догађаја или личности.
(5) Музеј на отвореном је подручјe са израженим елементима природних и радом створених
вриједности, као јединствене цјелине.

Члан 6.

(1) Рад музејских установа је јаван.


(2) Јавност рада остварује се нарочито: објављивањем програма истраживања и идејних пројеката
путем научних и стручних публикација, књига, монографија, каталог и часописа, сталних и повремених
изложби у земљи и иностранству.
(3) Ближе одредбе о остваривању јавности утврђују се статутом и другим општим актима музејских
установа.

II – МУЗЕЈСКА ГРАЂА

Члан 7.

Под музејском грађом сматрају се:


а) производи природе:
1) минерали,
2) руде и
3) биљни и животињски свијет,
б) производи љуског рада и духа:
1) оруђа,
2) оружја,
3) одјевни и украсни предмети и други материјални производи кућне радиности и занатства,
4) умјетничка остварења и други духовни производи,
в) предмети, документи и друга свједочанства о појавама и процесима у друштву, животу и обичајима
људских заједница, животу и дјелу истакнутих личности, историјским збивањима, културном, научном,
политичком, економском, техничком развоју, као и други предмети који свједоче о развоју природе и
друштва од праисторије до данас.

161
Ikbal Cogo

Члан 8.

(1) На музејску грађу која има значај културног добра примјењују се одредбе Закона о културним
добрима (“Службени гласник Републике Српске”, број 11/95), уколико овим законом није другачије
одређено.
(2) Музејска грађа је у својини Републике.

Члан 9.

(1) Музејске установе прибављају музејску грађу сакупљањем на начин својствен појединим стручним
дисциплинама, и то:
а) теренским истраживањем,
б) ископавањем,
в) откупом,
г) поклоном,
д) завјештањем,
ђ) насљеђивањем,
е) размјеном,
ж) легатом,
з) копирањем и
и) на друге начине.
(2) Завјештање и легат не могу се отуђити.
(3) Музејске установе прибављају музејску грађу по правилу на подручју за које су основане.
(4) Централне музејске установе прибављају музејску грађу са цијелог простора Републике, Босне и
Херцеговине и осталих земаља.

Члан 10.

(1) Музејска грађа у оквиру музејске установе може се континуирано излагати и на други начин
презентовати.
(2) Музејске установе и збирке у саставу према потреби могу као облике свога рада приредити изложбе
и ван свога сједишта.
(3) Музеолошка изложба на музеолошки начин презентује одређену тему, период, догађај или личност.
(4) У оквиру сталне музејске поставке стручно се обрађују, заштићују и чувају, а изузетно и прибављају
музејски материјали, а ради попуњавања поставке.
(5) Музејску збирку чини скуп истородног или разнородног музејског материјала.
(6) Музејску збирку могу да чувају установе, предузећа и појединци.

(7) Музејска збирка може бити доступна јавности само ако је претходно стручно обрађена и на стручни
начин изложена.

Члан 11.

(1) Музејске установе и збирке у саставу воде документацију о музејској грађи.


(2) Музејска грађа и музејска документација штите се као културно добро и на њих се примјењују
прописи о заштити културних добара.
(3) Музејска документација садржи податке о музејским предметима који су потребни за њихову
стручну обраду, идентификацију, одређивање поријекла и стања у којем су прибављени, процјену

162
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

вриједности, а ради увида у стање музејске грађе.


(4) Музејске установе и збирке у саставу дужне су да омогуће увид у музејску грађу и музејску
документацију свим заинтересованим правним и физичким лицима ради њене научне и стручне обраде
и публикације.
(5) Министар просвјете и културе (у даљем тексту: министар) на приједлог Музејског савјета Републике
Српске (у даљем тексту: Музејски савјет) доноси Правилник о утврђивању услова и начина остваривања
увида у музејску грађу и музејску документацију.

Члан 12.

(1) Ради употпуњавања музејске грађе и цјелине збирке, музејске установе могу размјењивати музејску
грађу међусобно и са архивима, библиотекама и другим установама из области културе.
(2) Размјена музејске грађе може се обавити на основу одобрења директора, а уз прибављено мишљење
Музејског савјета и сагласност оснивача.
(3) Музејске установе не могу давати и размјењивати јединствене и ријетке примјерке, као ни предмете
који су на основу Закона о културним добрима утврђени као културно добро од изузетног и великог
значаја.

Члан 13.

(1) Музејске установе могу повјерити музејску грађу на чување другим музејским установама у складу са
Законом о културним добрима.
(2) Музејска установа може примити на трајно или привремено чување и излагање музејску грађу, ако је
чување и излагање те грађе са природом и дјелокругом њеног рада и ако је може сигурно чувати.
(3) Министар на приједлог Музејског савјета доноси Правилник о нормативима и стандардима о
смјештају музејске грађе.

Члан 14.

(1) Музејске установе и збирке у саставу дужне су да сваких пет година изврше попис музејске грађе.
(2) У поступку пописивања музејске грађе утврђује се број и стање музејских предмета, степен њихове
оштећености, документованост сваког предмета и мјере заштите.
(3) Министар доноси Правилник о начину пописа музејске грађе, на приједлог Музејског савјета.

III – МУЗЕЈСКЕ УСТАНОВЕ

Члан 15.
(1) Према својој дјелатности, музејске установе могу бити:
а) општег типа за више тематских подручја и
б) посебне – специјализоване.
(2) Музејске установе општег типа обављају дјелатност која се може истовремено односити на историју,
културу, народно стваралаштво, природу, привреду и друге области одређеног подручја.
(3) Посебне – специјализоване музејске установе обављају дјелатност која се односи на поједине групе
науке, умјетности, привреде, здравственог просвјећивања народа, на одређене историјске епохе и
догађаје, као и на живот и рад појединих организација или историјских личности (природњачки музеји,
археолошки музеји, етнографски музеји, војни музеји, меморијални музеји, спомен подручја која се баве
музејском дјелатношћу, музеј књижевности, музеј просвјете, музеј савремене умјетности, музеј историје,
музеј науке и технике и сл.).
(4) Музејске установе својом дјелатношћу обухватају одговарајућа подручја за која су основана.

163
Ikbal Cogo

(5) Према надлежности музејске установе могу бити:


а) централне,
б) матичне (музејске установе којима је на основу рјешења министра утврђен статус матичности) и
в) локалне (чији је оснивач град или општина, а немају статус матичности).

Члан 16.

Као централне музејске установе за обављање музејске дјелатности у Републици постоје:


а) Музеј Републике Српске и
б) Музеј савремене умјетности Републике Српске.

Члан 17.

(1) Музејске установе повезују се у музејску мрежу која се заснива на друштвеној потреби да цјелокупно
подручје Републике буде систематски обухваћено музејском дјелатношћу путем општих и посебних –
специјализованих музејских установа.
(2) Начин и критеријуме за повезивање музејских установа у музејску мрежу Републике прописује
министар на приједлог Музејског савјета .
(3) Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада) утврђује мрежу музејских установа у Републици.

Члан 18.

У оквиру својих дјелатности, музејске установе се могу бавити издавачком, услужном и продајном
дјелатношћу у складу са важећим законским прописима.

IV – ОСНИВАЊЕ И ПРЕСТАНАК РАДА МУЗЕЈСКИХ УСТАНОВA

Члан 19.

(1) Музејску установу могу основати Република, град и општина, као и друга правна и физичка лица у
складу са овим законом и Законом о систему јавних служби („Службени гласник Републике Српске“,
број 68/07).
(2) Централне музејске установе оснива Република.

Члан 20.

(1) Музејска установа може се основати и почети да ради ако:


а) је утврђен дјелокрог рада музејске установе,
б) посједује фонд музејског материјала који по значају и обиму може задовољити потребе ради којих се
музеј оснива и
в) су обезбијеђени:
1) материјални,
2) смјештајни и
3) кадровски и други услови за оснивање и рад музејске установе које обезбјеђује оснивач у складу са
овим законом.
(2) У погледу простора оснивач мора обезбиједити зграду у којој ће бити смјештена музејска установа,
која има:
а) изложбени простор за сваку збирку,
б) депое за смјештај музејске грађе,

164
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

в) рестаураторско-конзерваторску радионицу и
г) радне просторије за стручне и друге раднике.
(3) Министар доноси рјешење којим утврђује испуњеност услова за оснивање и почетак рада музејске
установе.
(4) Министар на приједлог Музејског савјета доноси Правилник о нормативима и стандардима за
музејску дјелатност.

Члан 21.

(1) Музејске установе се уписују у Регистар музеја који води Министарство просвјете и културе (у
даљем тексту: Министарство).
(2) Министар на приједлог Музејског савјета доноси Правилник о садржају и начину вођења регистра
музеја.

Члан 22.

(1) Оснивач, уз претходно прибављено мишљење Музејског савјета може донијети одлуку о престанку
рада музејске установе.
(2) Одлука мора да садржи одредбе о даљој бризи и заштити музејске грађе и музејске документације.

Члан 23.

(1) Музејске установе дужне су да воде улазну књигу, књигу инвентара и картотеку музејске грађе.
(2) Министар доноси Правилник о садржају и начуну вођења улазне књиге, књиге инвентара и
картотеке музејске грађе.

V – МАТИЧНОСТ У МУЗЕЈСКОЈ ДЈЕЛАТНОСТИ

Члан 24.

(1) Матичност у музејској дјелатности је организовани облик стручног дјеловања унутар мреже
музејских установа у Републици, а спроводе је матичне музејске установе.
(2) Матичне музејске установе дјелују тако да омогућавају јединственост стручног приступа музејском
раду, стручну помоћ и стручни надзор над радом музејских установа.
(3) Услови за утврђивање матичности прописују се Правилником о нормативима и стандардима за
музејску дјелатност.
(4) Министар на приједлог Музејског савјета доноси рјешење којим утврђује или укида статус
матичности музејске установе.
(5) Статус матичних музеја имају централне музејске установе и музејске установе за које је рјешењем
министра утврђено да имају статус матичности.

VI – РУКОВОЂЕЊЕ И УПРАВЉАЊЕ МУЗЕЈСКОМ УСТАНОВОМ

Члан 25.

Организација и управљање музејском установом уређује се у складу са Законом о систему јавних служби.

Члан 26.

(1) Директор музејске установе:


а) представља,

165
Ikbal Cogo

б) заступа и
в) одговоран је за законитост рада музејске установе.
(2) Статутом музејске установе утврђују се услови за избор директора.
(3) Директоре централних музејских установа именује и разрјешава Влада на период од четири године
уз претходно спроведен поступак јавне конкуренције.
(4) Директоре музејских установа којима је на основу рјешења министра утврђено да имају статус
матичности, на период од четири године и уз претходно спроведен поступак јавне конкуренције,
именује министар.
(5) Директоре музејских установа којима није утврђен статус матичности, а чији је оснивач град,
односно општина, именује скупштина града, односно општине, на период од четири године уз
претходно спроведен поступак јавне конкуренције.

Члан 27.

Директор:
а) је одговоран за материјално-финансијско пословање музејске установе,
б) предлаже план и програм рада музејске установе,
в) доноси акт о систематизацији радних мјеста уз претходну сагласност Министарства,
г) одлучује о појединачним правима, обавезама и одговорностима радника на раду и у вези са радом,
д) предлаже Управном одбору опште акте,
ђ) извршава одлуке Управног одбора,
е) покреће дисциплински поступак и изриче дисциплинске мјере радницима у првостепеном поступку,
ж) на крају сваке календарске године, а и по налогу надлежних, подноси Министарству извјештај о свом
раду,
з) предлаже пословник о раду стручног колегијума у чијем су саставу сви запослени кустоси и
и) обавља и друге послове утврђене законом и статутом музејске установе.

Члан 28.

(1) Управни одбор је орган управљања у музејским установама.


(2) Број чланова Управног одбора утврђује се актом o оснивању и не може бити мањи од три члана.
(3) Запослени у музејској установи не могу бити чланови Управног одбора.
(4) Чланови Управног одбора музејских установа именују се на период од четири године.
(5) Након спроведеног поступка јавне конкуренције, а на приједлог Министарства чланове управног
одбора централних музејских установа именује Влада.
(6) Чланове управног одбора музејских установа, којима је на основу рјешења министра утврђено да
имају статус матичности, након спроведеног поступка јавне конкуренције на период од четири године
именује министар .
(7) Чланове управног одбора музејских установа, којима није утврђен статус матичности, а чији је
оснивач град, односно општина, именује скупштина града, односно општине, на период од четири
године, уз претходно спроведен поступак јавне конкуренције.

Члан 29.

Управни одбор:
а) уз сагласност оснивача доноси:
1) статут,

166
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

2) пословник о раду стручног колегијума,


3) програме рада и развоја музеја и
4) финансијски план.
б) предлаже промјене у организацији рада музеја,
в) разматра и усваја периодичне извјештаје о пословању и годишњи обрачун,
г) доноси Правилник о коришћењу властитих прихода у складу са законом и статутом установе,
д) бира предсједника Управног одбора и његовог замјеника,
ђ) доноси пословник о свом раду,
е) рјешава приговоре и жалбе на одлуке директора,
ж) на крају сваке календарске године, а и по налогу, подноси министру извјештај о раду и
з) обавља и друге послове који су му одређени законом и општим актима музејске установе.

VII – МУЗЕЈСКИ САВЈЕТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Члан 30.

(1) Музејски савјет, као стручно тијело које врши стручне, савјетодавне и друге послове од интереса за
обављање, развој и унапређивање музејске дјелатности, предлаже министру:
а) дугорочан програм рада и развоја музејске дјелатности на подручју Републике,
б) Правилник о нормативима и стандардима за музејску дјелатност,
в) Правилник о утврђивању услова и начину остваривања увида у музејску грађу и музејску
документацију,
г) Правилник о садржају и начину вођења регистра музеја,
д) Правилник о начину пописа музејске грађе,
ђ) Правилник о садржају и начину вођења улазне књиге, књиге инвентара и картотеке музејске грађе,
е) Правилник о нормативима и стандардима о смјештају музејске грађе,
ж) Програм полагања стручних испита радника запослених у музејској струци,
з) Правилник о стицању музејских стручних звања у музејској струци и
и) чланове комисије за полагање стручног испита и стицање стручних звања.
(2) Као стручно и савјетодавно тијело, Музејски савјет:
а) доноси одлуку о смјештају музејске грађе у случају спора,
б) предузима мјере за спровођење међународних конвенција које се односе на музејску дјелатност,
в) формира стручне комисије за пружање стручне помоћи музејским установама за надзор над
спровођењем прописа за вођење документације,
г) прати, анализира и утврђује постигнута остварења, као и стање у музејској дјелатности и предлаже
мјере за њихово унапређивање и
д) обавља и друге послове утврђене законом и другим прописима на захтјев надлежног министарства.

Члан 31.

(1) Музејски савјет има пет чланова од којих се бира предсједник Музејског савјета.
(2) Министар доноси рјешење о именовању Музејског савјета од којих три члана предлаже министар, а
два члана предлаже Удружење музејских радника Републике.
(3) Чланови Музејског савјета могу бити само најистакнутији стручњаци са највишим стручним
и научним звањима из области музејске струке, различитих музејских профила из земље или
иностранства.

167
Ikbal Cogo

(4) Средства за рад Музејског савјета обезбјеђује Министарство приликом планирања буџетске године,
а на основу планираних активности Музејског савјета за текућу годину.
(5) Музејски савјет доноси Пословник о свом раду.
(6) Мандат чланова Музејског савјета је четири године и може се обнаваљати.

Члан 32.
(1) Музејски стручни радници могу дјеловати кроз Музејско друштво Републике Српске и кроз друге
видове организовања, у складу са Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске („Службени
гласник Републике Српске“ број 52/01 и 42/05).
(2)Музејско друштво Републике Српске има право на финансијску подршку Министарства уколико
су програми намијењени за рад и стручно усавршавање чланова удружења ради афирмације музејске
струке.

VIII – СТРУЧНИ МУЗЕЈСКИ РАДНИЦИ

Члан 33.

(1) Стручне послове музејске дјелатности обављају музејски радници који имају одговарајућу стручну
спрему и стручно звање.
(2) Стручни музејски радници дужни су да се у свом раду придржавају кодекса музејске струке, закона и
других прописа којима се уређује обављање музејске дјелатности.

Члан 34.

(1) Музејска звања су:


а) кустос, виши кустос и музејски савјетник и
б) музејски педагог, виши музејски педагог и музејски педагог савјетник.
(2) Стручне послове у музеју обављају: документаристи, информатичари, конзерватори-рестауратори,
библиотекари, архивисти, као и други стручњаци зависно од потреба музеја.
(3) Помоћне стручне послове у музеју обављају: препаратори и виши препаратори, музејски техничари
и виши музејски техничари, књижничари, архивски техничари и фотографи.

Члан 35.

Услови за стицање музејских звања су:


а) кустос: висока стручна спрема и положен стручни испит за кустоса,
б) виши кустос: пет година радног искуства у звању кустоса и објављени стручни радови од значаја за
унапређивање музејске струке или академски степен магистра и три године проведене у звању кустоса,
в) музејски савјетник: десет година радног искуства у звању вишег кустоса и стручни или научни
радови од нарочитог значаја за унапређивање музејске струке или доктор наука и три године радног
искуства у звању вишег кустоса,
г) музејски педагог: висока стручна спрема и положен стручни испит за музејског педагога,
д) виши музејски педагог: пет година радног искуства у звању музејског педагога и стручни радови
од значаја за унапређивање музејске педагогије или академски степен магистра и три године радног
искуства у звању музејског педагога и
ђ) музејски педагог савјетник: десет година радног стажа у звању вишег музејског педагога, и стручни
или научни радови од нарочитог значаја за унапређивање музејске педагогије или научни докторат и
три године радног искуства у звању вишег музејског педагога.

168
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Члан 36.

Услови за обављање стручних послова у музеју су:


а) документариста и информатичар: висока стручна спрема и положен стручни испит,
б) конзерватор-рестауратор: висока стручна спрема, положен стручни испит и
в) библиотекар и архивиста: услови су прописани Законом о библиотечкој дјелатности („Службени
гласник Републике Српске“, број 52/01) и Законом о архивској дјелатности („Службени гласник
Републике Српске“, број 35/99).

Члан 37.

Запослени у музејским установама из члана 36. овог закона могу стицати виша звања ако испуњавају
сљедеће услове:
а) виши документариста и виши информатичар: пет година радног искуства на пословима
документаристе и информатичара у музејској струци и стручни радови од значаја за унапређивање
музејске струке или академски степен магистра и три године проведене на пословима документаристе и
информатичара у музејској струци,
б) документариста савјетник и информатичар савјетник: десет година радног искуства на пословима
вишег документаристе и информатичара и стручни или научни радови од нарочитог значаја за
унапређивање музејске струке или докторат наука и три године проведене на пословима вишег
документаристе и информатичара у музејској струци,
в) виши конзерватор-рестауратор: пет година проведених на пословима конзерватора-рестауратора у
музејској струци и стручни радови од значаја за унапређивање конзерваторско-рестаураторске струке
или академски степен магистра и три године проведене на пословима рестауратора у музејској струци,
г) конзерватор-рестауратор савјетник: десет година проведених на пословима вишег конзерватора-
рестауратора у музејској струци и научни радови од значаја за унапређивање конзерваторско-
рестаураторске струке или докторат наука и три године проведене на пословима вишег конзерватора-
реастауратора у музејској струци,
д) звање вишег библиотекара и библиотекара савјетника, вишег архивисте и архивског савјетника стичу
запослени у музејским установама под условима прописаним Законом о библиотечкој дјелатности и
Законом о архивској дјелатности.

Члан 38.

Услови за обављање помоћних стручних послова у музејима:


а) препаратор: средња стручна спрема и положен стручни испит за препаратора,
б) виши препаратор: виша стручна спрема и положен стручни испит за вишег препаратора или десет
година радног искуства у звању препаратора и положен стручни испит за препаратора,
в) музејски техничар: средња стручна спрема и положен стручни испит за музејског техничара,
г) виши музејски техничар: виша стручна спрема и положен стручни испит за вишег музејског
техничара или десет година радног искуства у звању вишег музејског техничара и положен стручни
испит за вишег музејског техничара и
д) фотограф: средња стручна спрема и објављени радови у стручним музејским публикацијама.

Члан 39.

(1) Изузетно од члана 35. тч. а) и г) и чл. 36. и 38. овог закона у музејским установама и збиркама у
саставу могу се запослити и лица која нису положила одговарајући стручни испит под условом да га
положе у року од годину дана од дана заснивања радног односа.

169
Ikbal Cogo

(2) Лицима која не положе стручни испит престаје радни однос истеком рока у којем су били дужни да
га положе.

Члан 40.

Министар на приједлог Музејског савјета доноси Правилник о стицању музејских стручних звања.

Члан 41.

(1) Право на полагање стручног испита имају кандидати који испуњавају услове у погледу стручне
спреме и потребно радно искуство предвиђено Правилником о систематизацији радних мјеста.
(2) Полагање стручног испита, као и висина трошкова и начин плаћања прописује се Програмом
полагања стручних испита радника запослених у музејској струци и Правилником о стицању музејских
стручних звања.
(3) Министар на приједлог Музејског савјета доноси Програм о полагању стручних испита.

IX – ФИНАНСИРАЊЕ МУЗЕЈСКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

Члан 42.

Музејске установе средства за обављење дјелатности могу обезбиједити из:


а) буџета,
б) непосредно од корисника,
в) продајом производа и услуга на тржишту,
г) донаторством,
д) спонзорством и
ђ) из других извора у складу са Законом о систему јавних служби.

Члан 43.

Финансијска средства за рад централних музејских установа обезбјеђују се из буџета Републике, из


буџета града Бања Лука и из властитих прихода, и то:
а) из буџета Републике:
1) плате и накнаде запослених,
2) материјални трошкови,
3) програмске активности,
4) дио средстава за инвестиције,
5) обезбјеђење средстава за осигугурање, музејске грађе и документације у оквиру музејских установа,
као и простора у којима је смјештена, код осигуравајућег друштва за оне ризике и у обиму у којем је
сагласан оснивач и
6) дио средстава за откуп музејских експоната и музејске грађе може се обезбиједити из буџета
Републике.
б) из буџета Града:
1) дио програмских активности у складу са споразумом закљученим између Министарства и града,
2) дио средстава за инвестиције и
3) дио средстава за откуп музејских експоната и музејске грађе може се обезбиједити из буџета
општине-града.
в) остали трошкови финансирају се из прихода музеја.

170
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Члан 44.

Финансијска средства за рад музејских установа којима је на основу рјешења министра утврђен статус
матичности обезбјеђују се:
а) из буџета Републике:
1) плате и накнаде запосленима,
2) дио програмских активности и дио средстава за инвестиције и
3) рад матичне службе.
б) из буџета општине:
1) дио програмских активности,
2) материјални трошкови,
3) одржавање и средства за инвестиције,
4) обезбјеђење средстава за осигугурање, музејске грађе и документације у оквиру музејских установа
и збирки у саставу, као и простора у којима је смјештена, код осигуравајућег друштва за оне ризике и у
обиму у којем је сагласан оснивач и
5) средства за откуп музејских експоната и музејске грађе могу се обезбједити из буџета општине-града.
в) остали трошкови финансирају се из прихода музеја.

Члан 45.

(1) Музејске установе своје програмске активности са предрачунима трошкова потребних за њихову
реализацију доставаљају најкасније до краја октобра текуће године Министарству, односно надлежним
службама у општини или граду.
(2) Захтјев мора садржавати финансијске показатеље из чл. 43. и 44. уз материјални доказ о учешћу
евентуално других субјеката у пројекту.
(3) Музејска установа мора обезбиједити гаранцију од општине или града и од Министарства у вези са
испуњавањем финансијских обавеза према захтјеву и те податке мора доставити општини или граду и
Министарству.
(4) Централне музејске установе и музејске установе којима је на основу рјешења министра утврђен
статус матичности дужне су да сачине годишњи извјештај о приходима и расходима.

Члан 46.

Министар након увида у материјалне доказе о учешћу других субјеката у финансирању пројекта,
на приједлог стручних служби утврђује које ће пројекте, односно дијелове пројеката финансирати
средствима буџета Републике и доноси рјешење о томе.

X - НАДЗОР НАД РАДОМ МУЗЕЈА

Члан 47.

Управни надзор над радом музејских установа врши Министарство.

Члан 48.

(1) Министар именује Комисију која врши стручни надзор над радом централних музејских установа.
(2) Комисија има пет чланова и именује се из реда стручних лица из области музеалства, с тим да
чланови комисије не могу бити из реда запослених лица централне музејске установе која је предмет
стручног надзора.

171
Ikbal Cogo

(3) Стручни надзор над радом музејских установа којима је на основу рјешења министра утврђен статус
матичности врше централне музејске установе.
(4) Стручни надзор над радом музејских установа чији је оснивач град, општина и друга правна или
физичка лица, а немају статус матичности, врше музејске установе које имају утврђен статус матичности.
(5) Музејске установе дужне су да приликом надзора и контроле надлежним музејским установама
доставе на увид све тражене податке.

Члан 49.

(1) Министарство врши надзор над реализацијом пројеката и намјенском коришћењу средстава која се
обезбјеђују из буџета Републике.
(2) Музејске установе дужне су да након спроведене планиране активности доставе извјештај стручним
службама Министарства.
(3) Министарство може извршити детаљну провјеру утрошка финансијских средстава и тражити
додатна образложења, уколико је то потребно.

XI – КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 50.
(1) Новчаном казном од 5.000,00 КМ до 15.000,00 КМ казниће се за прекршај музејска установа, ако:
а) изврши размјену музејске грађе супротно одредбама овог закона,
б) почне да ради без рјешења Министраства о испуњењу услова за почетак рада,
в) не води прописану документацију у вези са музејском грађом и
г) не достави тражене податке и обавјештења матичним и централним музејским установама, као и
Министарству.
(2) Новчаном казном од 500,00 КМ до 1.500,00 КМ казниће се и одговорно лице у музејској установи
за прекршај из става 1. овог члана.

XII – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 51.

Постојеће музејске установе ускладиће своју организацију са одредбама овог закона у року од годину
дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 52.

(1) Радници музејских установа који немају положен стручни испит, а раде на радним мјестима за која
су прописана стручна звања и положен стручни испит, дужни су да положе стручни испит у року од
једне године од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Раднику који не положи стручни испит, који је прописан као услов, у року од једне године од дана
распоређивања на радно мјесто, престаје радни однос.
(3) Од обавезе полагања стручног испита ослобађају се радници који су на пословима музејске струке,
за које је потребан положен стручни испит, провели најмање 20 година рада.

Члан 53.

Након констутисања испитних комисија, полагање стручних испита, као и стицање музејских звања,
моћи ће се обављати само у Републици Српској и Босни и Херцеговини .

172
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Члан 54.

(1) Министар ће именовати чланове Музејског савјета у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог
закона.
(2) Уколико Удружење музејских радника не предложи два члана Музејског савјета у року од 30 дана од
дана ступања на снагу овог закона, министар ће именовати и та два члана у Музејски савјет.
(3) Музејски савјет обавезан је да се конституише у року 30 дана од дана именовања.

Члан 55.

Влада ће у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона донијети Одлуку о мрежи
музејских установа Републике Српске (члан 17. овог закона).

Члан 56.
Министар ће у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона донијети:
а) Правилник о утврђивању услова и начину остваривања увида у музејску грађу и музејску
документацију (члан 11. овог закона),
б) Правилник о нормативима и стандардима о смјештају музејске грађе (члан 13. овог закона),
в) Правилник о начину пописа музејске грађе (члан 14. овог закона),
г) Правилник о нормативима и стандардима за музејску дјелатност (члан 20. овог закона),
д) Правилник о садржају и начину вођења регистра музеја (члан 21. овог закона),
ђ) Правилник о садржају и начину вођења улазне књиге, књиге инвентара и картотеке музејске грађе
(члан 23. овог закона) и
е) Правилник о стицању музејских стручних звања (члан 41. овог закона) и
ж) Програм полагања стручних испита радника запослених у музејској струци (члан 41. овог закона).

Члан 57.

Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о музејској дјелатности («Службени гласник
Републике Српске», број 35/99).

Члан 58.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

Број: 01- 883/08


04. јуни 2008. године
Бања Лука
Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с.р.

173
Ikbal Cogo

2012. година СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Број 57

1268.

На основу Амандмана XL тачка 2. на Устав Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“,
број 28/94), доносим

УКАЗ
О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА
И ДОПУНАМА ЗАКОНА О МУЗЕЈСКОЈ ДЈЕЛАТНОСТИ

Проглашавам Закон о измјенама и допунама Закона о музејској дјелатности, који је Народна скупштина
Републике Српске усвојила на Деветнаестој сједници, одржаној 6. јуна 2012. године, а Вијеће народа
14. јуна 2012. године констатовало да усвојеним Законом о измјенама и допунама Закона о музејској
дјелатности није угрожен витални национални интерес ни једног конститутивног народа у Републици
Српској.

Број 01-020-1937/12
15. јуна 2012. године
Бања Лука
Предсједник
Републике,
Милорад Додик, с.р.

ЗАКОН
О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА
О МУЗЕЈСКОЈ ДЈЕЛАТНОСТИ

Члан 1.

У Закону о музејској дјелатности („Службени гласник Републике Српске“, број 89/08), (у даљем тексту:
Закон), члан 7. мијења се и гласи:
„(1) Музејском грађом сматра се:
а) материјално културно насљеђе и
б) нематеријално културно насљеђе.
(2) Материјално културно насљеђе подразумијева оно што је створила природа или је створио човјек
својим радом, а то су:
а) производи природе:
1) минерали,
2) руде,
3) биљни свијет,
4) животињски свијет;
б) производи људског рада:
1) оруђе,

174
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

2) оружје,
3) одјевни предмети,
4) украсни предмети,
5) производи кућне радиности,
6) производи занатства,
7) умјетничка остварења.
(3) Нематеријално културно насљеђе су знања, умијећа и вјештине које се односе на природу и човјека
и које представљају основ за производњу материјалних културних добара, која се преносе са генерације
на генерацију и пружају осјећај идентитета и континуитета, а са циљем његовог очувања, које заједнице,
групе и поједници препознају као дио свог културног насљеђа.
(4) У складу са ставом 2. овог члана, нематеријално културно насљеђе подразумијева:
а) језик и говор;
б) усмена предања;
в) књижевност и друге облике језичког изражавања;
г) извођачке умјетности;
1) музика;
2) пјесме;
3) игре и други извођачки облици;
д) догађаје о појавама и процесима у друштву који свједоче о развоју природе и друштва од праисторије
до данас;
ђ) знања и друштвене праксе о обичајима, вјерским обичајима, обредима и свечаностима и вјештине
стечене на основу тога;
е) вјештине које се односе на традиционалне занате и
ж) оригиналне поступке и начине израде умјетничког дјела.
(5) Очување нематеријалног културног насљеђа спроводи се чувањем записа о њима, као и подстицањем
њиховог преношења и његовања у изворним и другим срединама.
(6) Министар, на приједлог Музејског савјета, у року од шест мјесеци, доноси Правилник о обиљежавању
и начину чувања записа о нематеријалној музејској грађи.“

Члан 2.

Послије члана 7. додаје се нови члан 7а., који гласи:

Члан 7а.

(1) Иницијативу за проглашење поједине нематеријалне музејске грађе у нематеријално културно добро
могу поднијети: академски истраживачи, све заинтересоване организације, удружења грађана, правна и
физичка лица.
(2) Поступци утврђивања и проглашења нематеријалне музејске грађе у нематеријално културно добро,
као и заштита тих добара, спроводи се у складу са законским прописима којима се дефинишу културна
добра у Републици.
(3) У случају да иницијативу поднесу лица из става 1. овог члана, Музеј Републике Српске припрема
процедуре за утврђивање привремене заштите над нематеријалном музејском грађом у складу са ставом
2. овог закона.
(4) Министар, на приједлог Музејског савјета, у року од шест мјесеци, доноси Правилник о поступку за
предлагање, утврђивање и проглашење нематеријалног културног добра.“.

175
Ikbal Cogo

Члан 3.

Послије члана 29. у поглављу VII – МУЗЕЈСКИ САВЈЕТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ додаје се нови члан
29а., који гласи:

Члан 29а.

(1) Ради унапређивања квалитета музејске дјелатности, Влада формира Музејски савјет као савјетодавно
тијело.
(2) Музејски савјет има пет чланова.
(3) Музејски савјет дјелује као савјетодавно тијело.
(4) Чланови Музејског савјета могу бити најистакнутији стручњаци са највишим стручним и научним
звањима из области музејске струке, различитих музејских профила из земље или иностранства.
(5) Структура чланова Музејског савјета, по правилу, одражава национални састав конститутивних
народа и осталих.
(6) Чланове Музејског савјета у поступку јавне конкуренције, на приједлог Министарства, именује Влада.
(7) Рок за пријављивање кандидата за чланове Музејског савјета је 15 дана од дана објављивања јавног
конкурса.
(8) Министарство упућује влади приједлог кандидата за чланове Музејског савјета у року од 60 дана од
дана објављивања јавног конкурса.
(9) Мандат чланова Музејског савјета траје четири године.
(10) Исто лице може бити изабрано за члана Музејског савјета највише два пута.
(11) Музејски савјет бира предсједника из реда својих чланова.
(12) Средства за рад Музејског савјета обезбјеђује Министарство приликом планирања буџетске године,
а на основу планираних активности Музејског савјета за текућу годину.
(13) Музејски савјет доноси пословник о свом раду.
(14) Влада, на приједлог Министарства, разрјешава чланове Музејског савјета уколико не реализују
послове планиране планом рада и послове из њихове надлежности утврђене чланом 30. ст. 1. и 2. Закона.“.

Члан 4.

У члану 30. у ставу 1. послије ријечи: „Музејски савјет“ запета и ријечи: „као стручно тијело које
врши стручне, савјетодавне и друге послове од интереса за обављање, развој и унапређивање музејске
дјелатности.“ бришу се.
У тачки и) тачка се замјењује запетом и додају се нове т. ј), к) и л), које гласе:
„ј) Правилник о поступку за предлагање, утврђивање и проглашење нематеријалног културног добра,
к) Правилник о биљежењу и начину чувања записа о нематеријалној музејској грађи и
л) план рада Музејског савјета за период на који је изабран.“.

Члан 5.

Члан 31. брише се.

Члан 6.

Члан 47. мијења се и гласи:


„(1) Управни надзор над спровођењем Закона и подзаконских прописа донесених на основу њега врши
Министарство.
(2) Инспекцијски надзор над спровођењем Закона врши Републичка управа за инспекцијске послове.“

176
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Члан 7.

Послије члана 48. додаје се нови члан 48а., који гласи:

Члан 48а.

У вршењу инспекцијског надзора инспектор је овлашћен да музејској установи наложи:


а) отклањање недостатака насталих неизвршавањем или неправилном примјеном Закона и других
подзаконских прописа и аката,
б) да прибави рјешење о испуњености услова,
в) да изврши упис у Регистар музеја који води Министарство,
г) да донесе општа акта у складу са законским порописима,
д) вођење прописане евиденције и документације,
ђ) отклањање недостатака у поступку вођења и чувања прописане евиденције и документације,
е) могућност давања на увид музејске грађе и музејске документације свим заинтересованим правним и
физичким лицима ради њене научне и стручне обраде и публикације,
ж) отклањање недостатака у поступку размјене музејске грађе,
з) директору или управном одбору да поништи одлуку која је у супротности са Законом и другим
подзаконским прописима и актима донесеним на основу тог закона,
и) отклањање недостатака у погледу стицања статуса матичности музејске установе,
ј) ангажовање музејских радника у складу са законом,
к) да упути на полагање стручног испита раднике који немају положен стручни испит за одговарајући
степен образовања, у складу са прописима,
л) и друге мјере и предузме радње за које је овлашћен овим или другим законом или другим подзаконским
прописом донесеним на основу тог закона.“.

Члан 8.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

Број: 01-870/12
6. јуна 2012. године
Бања Лука
Предсједник
Народне скупштине,
Мр Игор Радојичић

177
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

4. MUZEJSKO ZAKONODAVSTVO KANTONA


U FEDERACIJI BOSNE I HERCEOVINE
( 2000. -2011.)
179
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

2000. godina SLUŽBENE NOVINE KANTONA SARAJEVO Broj 2

Na osnovu člana 12. stav 1. tačka c. i člana 18. stav 1. tačka b. Ustava Kantona Sarajevo (“Službene novine
Kantona Sarajevo“, br. 1/96, 2/96, 3/96 i 16/97), Skupština Kantona Sarajevo, na sjednici održanoj 18. februara
2000. godine, donijela je

ZAKON
O MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

I - OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se sistematsko istraživanje, prikupljanje, stručna i naučna obrada, čuvanje, zaštita i
prezentiranje muzejskog materijala (u daljem tekstu: muzejska djelatnost) od značaja za Kanton Sarajevo (u
daljem tekstu: Kanton), Grad Sarajevo (u daljem tekstu: Grad) i općine na teritoriji Kantona (u daljem tekstu:
općina), nadzor nad zakonitošću rada muzeja i druga pitanja od značaja za muzejsku djelatnost.

Član 2.

Muzejski materijal obuhvata: proizvode prirode, proizvode ljudskog rada i duha, predmete, dokumente i druga
svjedočanstva o pojavama i procesima u društvu, historijskim zbivanjima, kulturnom, naučnom, političkom,
ekonomskom i tehničkom razvoju, životu i običajima ljudskih zajednica, životu i djelu istaknutih ličnosti, kao i
druge predmete koji svjedoče o razvoju prirode i društva od prahistorije do danas.

Član 3.

Muzejska djelatnost je djelatnost od posebnog interesa za Kanton.

Član 4.

Muzejsku djelatnost obavljaju muzej i galerija (u daljem tekstu: muzej).


Za obavljanje muzejske djelatnosti može se oformiti muzejska zbirka.
Za vršenje izlagačke muzejske djelatnosti može se oformiti muzejska izložba.

Član 5.

Na muzej se primjenjuju odredbe zakona kojim se uređuje rad ustanova, ako ovim zakonom nije drugačije
uređeno.

Član 6.

Muzejska djelatnost finansira se u skladu sa Zakonom.


Sredstva za osnivanje i rad muzeja, muzejske zbirke ili muzejske izložbe obezbjeđuje osnivač.

II - MUZEJSKI MATERIJAL

Član 7.

Muzej pribavlja muzejski materijal iskopavanjem, kupovinom, razmjenom, poklonom i zavještanjem.

181
Ikbal Cogo

Ugovor o kupovini, razmjeni i poklonu sastavlja se u pismenoj formi.

Član 8.

Muzej vrši obradu muzejskog materijala primjenom savremenih naučnih metoda.

Član 9.

Zaštita i korišćenje muzejskog materijala, kao dobra kulturne baštine vrši se u skladu sa odredbama zakona
kojim se uređuje zaštita kulturne baštine.

Član 10.

Istraživanje i prikupljanje muzejskog materijala na teritoriji Kantona može se vršiti samo u saradnji sa Javnom
ustanovom “Muzej Sarajeva“ (u daljem tekstu: Muzej Sarajeva).
Ako istraživanje i prikupljanje muzejskog materijala vrši strano pravno ili fizičko lice neophodna je prethodna
saglasnost kantonalnog ministarstva nadležnog za poslove kulture (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Član 11.

Muzejski materijal se može rashodovati, samo ukoliko je izgubio muzeološku vrijednost.


Rashodovanje muzejskog materijala vrši se na prijedlog stručne komisije.
Komisiju za rashodovanje muzejskog materijala obrazuje Upravni odbor u skladu sa pravilima muzeja.

Član 12.

U slučaju prestanka rada muzeja, osnivač muzeja će odrediti muzej ili drugo pravno lice koje će preuzeti muzejski
materijal muzeja koji prestaje sa radom.

III - MUZEJ

Član 13.

Muzej se osniva kao ustanova za obavljanje muzejske djelatnosti u svim oblicima svojine.

Član 14.

Muzej se može osnovati i početi sa radom ako je obezbijeđen odgovarajući muzejski materijal, prostorije i
oprema za obavljanje muzejske djelatnosti, potreban broj stručnih muzejskih radnika i sredstva za osnivanje i
početak rada muzeja.
Uslove iz stava 1. ovog člana utvrđuje kantonalni ministar nadležan za poslove kulture (u daljem tekstu:
ministar).

Član 15.

Muzej može trajno obavljati djelatnost ako ispunjava uslove utvrđene Normativima i standardima za muzejsku
djelatnost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje ustanova.

Uslove iz stava 1. ovog člana muzej je dužan da ispuni najkasnije u roku od pet godina od dana početka obavljanja
djelatnosti.

182
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 16.

Muzej:
- istražuje, prikuplja i obrađuje muzejski materijal,
- čuva muzejski materijal od oštećenja, uništenja i nestajanja,
- obezbjeđuje mjere zaštite muzejskog materijala, posebno za vrijeme ratnog ili vanrednog stanja,
- obezbjeđuje korišćenje muzejskog materijala u kulturne, naučne, vaspitno-obrazovne i druge svrhe putem
njegovog prezentiranja u okviru stalnih ili povremenih izložbi i na drugi način,
- omogućava naučnim i stručnim radnicima proučavanje muzejskog materijala,
- brine se o čuvanju i održavanju muzejskog materijala koji se nalazi van muzeja na području na kojem obavlja
svoju djelatnost,
- obavlja naučnoistraživački rad u skladu sa zakonom,
- objavljuje rezultate svog stručnog i naučnoistraživačkog rada putem vlastitih publikacija i na drugi način,
- ostvaruje saradnju na području Bosne i Hercegovine i međunarodnu saradnju u oblasti muzejske djelatnosti,
- obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i pravilima muzeja.

Član 17.

Organ upravljanja u muzeju je Upravni odbor.


Pored poslova utvrđenih zakonom kojim se uređuje rad ustanova, Upravni odbor:
- odobrava projekte iskopavanja, istraživanja i prezentacije muzejskog materijala,
- daje saglasnost na razmjenu muzejskog materijala,
- nalaže preuzimanje posebnih mjera za čuvanje i zaštitu muzejskog materijala.

Član 18.

Rukovodni organ u muzeju je direktor muzeja.


Za direktora muzeja može biti imenovano lice koje ima visoku stručnu spremu iz oblasti kojom se muzej bavi i
istaknuti je stručnjak u muzejskoj djelatnosti, naučni ili kulturni radnik.

Član 19.

Muzejsku djelatnost obavljaju muzejski radnici koji imaju odgovarajuću stručnu spremu i stručno zvanje.
Propis o stručnim zvanjima, uslovima i načinu sticanja stručnih zvanja u muzejskoj djelatnosti donosi ministar,
po prethodno pribavljenom mišljenju Muzeja Sarajeva.

Član 20.

Svako ko ima muzejski materijal može osnovati muzejsku zbirku ili muzejsku izložbu.
Odredbe ovog zakona shodno se primjenjuju na muzejsku zbirku i muzejsku izložbu, ako se osniva kao ustanova.

Član 21.

Muzejska zbirka istražuje, prikuplja, stručno i naučno obrađuje, čuva i prezentira muzejski materijal.
Muzejska izložba prezentira muzejski materijal koji se odnosi na određenu temu, period, djelatnost, događaj,
instituciju ili ličnost.

Član 22.

Muzeji se, radi obavljanja poslova od zajedničkog interesa mogu udruživati na osnovu ugovora u zajednicu

183
Ikbal Cogo

muzeja ili drugi oblik udruživanja.


O udruživanju iz prethodnog stava odlučuje Upravni odbor muzeja.

Član 23.

Muzej obavještava javnost o programima istraživanja, stalnim i povremenim izložbama i značajnim otkrićima,
na način utvrđen pravilima muzeja.

Član 24.

Muzej vodi sljedeće evidencije: ulaznu i izlaznu knjigu, knjigu inventara, knjigu poklona, kartoteku i fototeku
muzejskog materijala.
Propis o sadržaju i načinu vođenja evidencija iz prethodnog stava donosi ministar.

IV - MUZEJ SARAJEVA

Član 25.

Muzej Sarajeva nastavlja rad kao javna ustanova koja obavlja muzejsku djelatnost u javnom interesu Kantona.
Prava osnivača prema Muzeju Sarajeva vrši Skupština Kantona Sarajevo.

Član 26.

Muzej Sarajeva, pored poslova utvrđenih u članu 16. ovog zakona, sarađuje sa drugim muzejima na području
Bosne i Hercegovine radi obezbjeđivanja i podsticanja jedinstvenog obavljanja matičnih poslova muzejske
djelatnosti prema međunarodnim standardima i radi uvezivanja u međunarodna muzejska udruženja.

Član 27.

Muzej Sarajeva obavlja matične poslove za muzeje koje na području Kantona Sarajevo osnuju Kanton, Grad i
općine kao i druga pravna i fizička lica u skladu sa odredbama ovog zakona.
Matični poslovi su:
- vođenje kataloga muzejskog materijala za područje Kantona Sarajevo;
- razvijanje i unapređivanje stručnog rada muzeja u djelatnostima za koje je Muzej Sarajeva registrovan;
- obavljanje stručnog nadzora i pružanje stručne pomoći;
- staranje o stručnom usavršavanju muzejskih radnika.

Član 28.

Muzeji su dužni da odgovarajućem matičnom muzeju dostavljaju obavještenja i podatke potrebne za obavljanje
matičnih poslova.

V - NADZOR

Član 29.
Nadzor nad zakonitošću rada muzeja vrši Ministarstvo.
Nadzor nad provođenjem odredbi ovog zakona i propisa donesenih za njegovo provođenje vrši Ministarstvo.

184
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

VI - POSLOVI LOKALNE SAMOUPRAVE

Član 30.

Grad i općine sa teritorije Kantona vrše na svom području poslove iz samoupravnog djelokruga koji se odnose
na:
- osnivanje muzeja, muzejske zbirke ili muzejske izložbe od interesa za Grad, odnosno općinu;
- nadzor nad zakonitošću rada nad muzejima čiji su osnivači.

VII - KAZNENE ODREDBE

Član 31.

Novčanom kaznom od 500 do 5.000 KM kaznit će se za prekršaj muzej, ako:


1. ne zatraži prethodnu saglasnost za istraživanje i prikupljanje muzejskog materijala koje vrši strano pravno i
fizičko lice (član 10. stav 2.);
2. rashoduje muzejski materijal suprotno odredbi člana 11. ovog zakona;
3. ne vodi ulaznu knjigu i izlaznu knjigu, knjigu inventara, knjigu poklona, kartoteku i fototeku muzejskog
materijala (član 24.);
4. ne dostavi matičnom muzeju obavještenja i podatke potrebne za obavljanje matičnih poslova (član 28.).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kaznit će se i odgovorno lice u muzeju, novčanom kaznom od 100 do 1.000
KM.

VIII - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 32.

Muzej Sarajeva dužan je da uskladi svoju organizaciju i djelatnost sa odredbama ovog zakona i donese pravila
muzeja, u roku od šest mjeseci od dana njegovog stupanja na snagu.
Osnivač Muzeja Sarajeva dužan je da obezbijedi uslove za trajno obavljanje djelatnosti, u roku od pet godina od
dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 33.

Ministar nadležan za poslove kulture obavezan je u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona
donijeti propise iz člana 14. stav 2., člana 15. stav 1., člana 19. stav 2. i člana 24. stav 2. ovog zakona.

Do donošenja propisa iz prethodnog stava ovog zakona primjenjivat će se:


- Pravilnik o uslovima za osnivanje i početak obavljanja djelatnosti muzeja i galerija (“Službeni list RBiH“, broj
2/94);
- Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja ulazne i izlazne knjige, knjige inventara, knjige poklona, kartoteke i
fototeke muzejskog materijala (“Službeni list RBiH“, broj 2/94);
- Pravilnik o stručnim zvanjima, uslovima i načinu sticanja stručnih zvanja u muzejskoj djelatnosti (“Službeni
list RBiH“, broj 7/95).

Član 34.

Danom stupanja na snagu ovog zakona na teritoriji Kantona prestaje primjena Zakona o muzejskoj djelatnosti
(“Službeni list RBiH“, br. 13/93, 20/93 - ispravka i 13/94) na muzejsku djelatnost utvrđenu ovim zakonom.

185
Ikbal Cogo

Član 35.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenim novinama Kantona Sarajevo“, a
primjenjivat će se po isteku roka za donošenje propisa iz člana 33. ovog zakona.

Broj 01-02-54/00
18. februara 2000. godine
Sarajevo
Predsjedavajući
Skupštine Kantona Sarajevo
Mirsad Kebo, s. r.

186
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

2000. godina SLUŽBENE NOVINE KANTONA SARAJEVO Broj 24

Na osnovu člana 14. stav 2. Zakona o muzejskoj djelatnosti („Službene novine Kantona Sarajevo“; broj 2/00),
ministar kulture i sporta, donosi

PRAVILNIK
O USLOVIMA ZA OSNIVANJE I RAD MUZEJA, MUZEJSKIH ZBIRKI, MUZEJSKIH IZLOŽBI I
GALERIJA

I - OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom uređuju se uslovi za osnivanje i rad muzeja, muzejskih zbirki, muzejskih izložbi i galerija
u pogledu sredstava za osnivanje i početak rada, osnovnog fonda muzejskog materijala, prostorija, opreme i
stručnog kadra muzeja.

a) Osnovni fond muzejskog materijala

Član 2.

Osnivač muzeja obezbjeđuje osnovni fond muzejskog materijala onog značaja i obima koji omogućava
proučavanje i prezentaciju kulturno-historijskog razvoja područja na kojem muzej obavlja svoju djelatnost.
Muzej može otpočeti sa radom ako:
1. struktura početnog fonda muzejskog materijala po svom sastavu odgovara muzejskoj oblasti kojom se
muzej bavi,
2. muzejski materijal bude stručno obrađen, upisan u knjigu inventara, smješten u police po odgovarajućem
sistemu i iskazan u katalozima muzeja,
3. ispunjava druge uslove propisane ovim pravilnikom.

b) Prostorije muzeja

Član 3.

Prstorije koje muzej mora imati čini:


1. prostor za smještaj, izlaganje i čuvanje stalne postavke i povremenih izložbi;
2. najmanje jedan depo za sistematske zbirke;
3. radionica za održavanje, restauraciju, prepariranje i konzerviranje muzejskog materijala;
4. muzejska biblioteka;
5. prostor za održavanje predavanja grupama posjetilaca;
6. prostor za smeštaj uprave muzeja, stručnih radnika i drugih radnika;
7. prostor sa potrebnim sanitarnim uređajima odvojeno za posjetioce i za službeno osoblje u skladu sa
posebnim propisima.

U prostorijama iz tač. 1., 2. i 3. iz prethodnog stava, treba da je obezbijeđena odgovarajuća temperatura i suhoća
zraka, odgovarajuće osvjetljenje, kao i zaštita od elementarnih nepogoda.

187
Ikbal Cogo

c) Oprema muzeja

Član 4.

Oprema muzeja treba da odgovara namjeni muzejskih prostorija i oblasti kojom se muzej bavi.
Muzej treba da ima opremu za:
1. čuvanje muzejskog materijala od oštećenja, uništenja i nestajanja;
2. provođenje mjera zaštite muzejskog materijala u svim uslovima čuvanja (mirnodopski, vanredni, ratni
i sl.);
3. održavanje, restauriranje, prepariranje i konzerviranje muzejskog materijala;
4. tehničke uređaje i druga sredstva za savremeno istraživanje, obradu i korištenje muzejskog materijala;
5. drugu opremu potrebnu za obavljanje osnovne djelatnosti muzeja.

d) Stručni kadar

Član 5.

Muzej treba da ima odgovarajući broj stručnih radnika sa položenim stručnim ispitom za muzejsku djelatnost
zavisno od oblasti muzejske djelatnosti kojoj pripada muzejski materijal.

Muzej treba da ima:


1. kustosa za svaku oblast muzejske djelatnosti;
2. muzejskog bibliotekara;
3. preparatora;
4. konzervatora;
5. muzejskog pedagoga.
U nedostatku materijalnih sredstava i raspoloživih kadrova, više muzeja može zajednički da obezbijedi pojedine
stručne kadrove iz prethodnog stava.

Član 6.

Muzejska zbirka, muzejska izložba i galerija za izložbenu djelatnost mora imati odgovarajući prostor, opremu i
najmanje jedno stručno lice za muzejsku oblast koju pokriva.

Član 7.

Sredstva za osnivanje i početak rada muzeja, muzejske zbirke, muzejske izložbe ili galerije u svakom posebnom
slučaju treba da svojim značajem i obimom budu dovoljna da vjerno predstave teme, periode djelatnosti,
događaje, institucije ili ličnosti u odnosnim muzejskim oblastima na koje se muzejski materijal odnosi.

Član 8.

Muzej, muzejska zbirka, muzejska izložba ili galerija može početi da obavlja svoju djelatnost kada Ministarstvo
nadležno za poslove kulture (u daljem tekstu: Ministarstvo) rješenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi propisani
ovim pravilnikom.

II - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 9.

Osnivači muzeja, muzejskih zbirki, muzejskih izložbi i galerija obavezni su podnijeti dokumentovan zahtjev

188
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Ministarstvu u cilju dokazivanja da ispunjavaju uslove propisane ovim pravilnikom za bavljenje muzejskom
djelatnošću u roku od tri mjeseca od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 10.

Stupanjem na snagu ovog pravilnika na području Kantona Sarajevo prestaje sa primjenom Pravilnik o uslovima
za osnivanje i početak obavljanja djelatnosti muzeja i galerija („Službeni list RBiH“, broj 20/94).

Član 11.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenim novinama Kantona Sarajevo“.

Broj 12-03-40/438/00
28. marta 2000. godine
Sarajevo
Ministar
Esma Hadžagić, s. r.

189
Ikbal Cogo

2001. godina SLUŽBENE NOVINE KANTONA SARAJEVO Broj 6

Na osnovu člana 19. stav 2. Zakona o muzejskoj djelatnosti (“Službene novine Kantona Sarajevo“, broj 2/00), po
prethodno pribavljenom mišljenju Javne ustanove “Muzej Sarajeva“, ministar kulture i sporta Kantona Sarajevo,
donosi

PRAVILNIK
O STRUČNIM ZVANJIMA U MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

I - OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom uređuju se: uslovi i način sticanja stručnih zvanja, vrste stručnih zvanja, program polaganja
stručnog ispita za obavljanje muzejske djelatnosti (u daljem tekstu: stručni ispit), način polaganja i izdavanja
uvjerenja o stručnom ispitu i priznavanje zatečenih stručnih zvanja u muzejskoj djelatnosti.

Član 2.

Stručna zvanja u muzejskoj djelatnosti su osnovna stručna zvanja, viša stručna zvanja i najviše stručno zvanje u
muzejskoj djelatnosti.

Član 3.

Stručna zvanja u muzejskoj djelatnosti utvrđuju se:


- prema vrsti i složenosti poslova određenog radnog mjesta;
- prema vrsti i stepenu stručne spreme potrebne za njihovo obavljanje.

Član 4.

Stručni zaposlenici muzeja moraju imati:


- propisanu stručnu spremu;
- radno iskustvo u struci i
- položen stručni ispit za odgovarajuće stručno zvanje.

Član 5.

Odredbe ovog pravilnika ne primjenjuju se na zaposlenike u muzeju koji obavljaju administrativno-tehničke,


pravne, finansijske ili pomoćne poslove.

II - STRUČNA ZVANJA

a) Vrste stručnih zvanja

Član 6.

Osnovna stručna zvanja u muzejskoj djelatnosti su:


- preparator, muzejski tehničar, muzejski fotograf, muzejski crtač, muzejski stolar - maketar, vrtlar, knjižničar;
- kustos, muzejski pedagog, konzervator, dokumentarista, bibliotekar, ilustrator i muzejski arhitekta.

190
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 7.

Viša stručna zvanja su:


- viši preparator, viši muzejski tehničar, viši muzejski crtač, viši muzejski stolar - maketar, viši vrtlar, viši knjižničar;
- viši kustos, viši muzejski pedagog, viši konzervator, viši dokumentarista, viši bibliotekar, viši ilustrator i viši
muzejski arhitekta.

Član 8.

Najviša stručna zvanja su:


- muzejski savjetnik, muzejski pedagog - savjetnik, konzervator - savjetnik, dokumentarista - savjetnik,
bibliotekar - savjetnik, ilustrator - savjetnik i muzejski arhitekta - savjetnik.

b) Uslovi za sticanje stručnih zvanja

Član 9.

Osnovno stručno zvanje u okviru srednje stručne spreme iz člana 6. alineja 1. ovog pravilnika stiče zaposlenik
koji je završio srednju školu odgovarajućeg usmjerenja, ima godinu dana radnog iskustva u struci i položen
odgovarajući stručni ispit.
Srednja škola i usmjerenje iz stava 1. ovog člana utvrđuje se općim aktom muzeja.

Član 10.

Više stručno zvanje u okviru srednje stručne spreme iz člana 7. alineja 1. ovog pravilnika stiče zaposlenik koji
ima odgovarajuće osnovno stručno zvanje iz člana 6. alineja 1. ovog pravilnika, najmanje pet godina radnog
iskustva u struci i ostvarene rezultate u radu, kao i ispoljenu sposobnost za samostalno organizovanje stručnog
rada.
Sposobnost za samostalno organizovanje stručnog rada zaposlenika utvrđuje direktor muzeja svojim rješenjem.
Direktor će donijeti rješenje iz prethodnog stava ako utvrdi da je nosilac osnovnog stručnog zvanja ostvario:
- za zvanje višeg preparatora: učešće u najmanje 10 povremenih i dvije stalne izložbe ili najmanje 15 završenih
restauracija ili inovacija u radnom procesu;
- za zvanje višeg muzejskog tehničara: učešće u najmanje 10 povremenih i dvije stalne izložbe ili izrada ilustracija
za najmanje 15 publikacija;
- za zvanje višeg muzejskog fotografa: učešće u najmanje deset povremenih i dvije stalne izložbe ili izrada
fotografija za najmanje 15 publikacija;
- za zvanje višeg muzejskog crtača: učešće u najmanje deset povremenih i dvije stalne izložbe ili izrada ilustracija
za najmanje 15 publikacija;
- za zvanje višeg muzejskog stolara - maketara: učešće u najmanje deset povremenih i dvije stalne izložbe,
kaširanje i oprema ekspozicionog materijala i izrada odgovarajućih maketa;
- za zvanje višeg vrtlara: učešće u rekonstrukciji najmanje 10 izložbi u botaničkom odsjeku i učešće u terensko-
istraživačkim poslovima;
- za zvanje višeg knjižničara, stručno i samostalno sređivanje knjižnog fonda, prikupljanje i obrada podataka o
fondu i stvaraocima, davanje podataka o bibliotečkoj građi i upravljanju čitaonicom.

Član 11.

Osnovno stručno zvanje u okviru visoke stručne spreme iz člana 6. alineja 2. ovog pravilnika: kustosa,
muzejskog pedagoga, konzervatora, dokumentariste, bibliotekara, ilustratora, odnosno muzejskog arhitekte,
stiče zaposlenik koji je završio odgovarajući fakultet, odnosno umjetničku akademiju, ima godinu dana radnog

191
Ikbal Cogo

iskustva u struci i položen odgovarajući stručni ispit.


Fakultet odnosno umjetnička akademija iz stava 1. ovog člana utvrđuje se općim aktom muzeja.

Član 12.

Više stručno zvanje u okviru visoke stručne spreme: višeg kustosa, višeg muzejskog pedagoga, višeg
konzervatora, višeg dokumentariste, višeg bibliotekara, višeg ilustratora, odnosno višeg muzejskog arhitekte,
stiče zaposlenik koji ima odgovarajuće osnovno stručno zvanje iz člana 6. alineja 2. ovog pravilnika, ostvarene
rezultate u radu kao i:
a) najmanje pet godina radnog iskustva u struci ili
b) naučni stepen magistra nauka i najmanje tri godine radnog iskustva u struci ili
c) naučni stepen doktora nauka i najmanje dvije godine radnog iskustva u struci.
Pored rezultata ostvarenih u radu iz stava 1. ovog člana potrebno je da zaposlenik ispoljava sposobnost za
samostalno organizovanje stručnog rada.
Sposobnost za samostalno organizovanje stručnog rada zaposlenika utvrđuje direktor muzeja svojim rješenjem.
Direktor će donijeti rješenje iz prethodnog stava ako utvrdi da je nosilac osnovnog stručnog zvanja ostvario:
- za zvanje višeg kustosa: realizacija najmanje jedne stalne izložbe i najmanje jedan objavljen stručni odnosno
naučni rad ili realizacija jedne povremene izložbe i najmanje četiri objavljena stručna odnosno naučna rada
ili objavljena knjiga, monografija, opsežan katalog odnosno druga odgovarajuća publikacija, kao i zapaženi
rezultati na unaprijeđivanju osnovne djelatnosti muzeja;
- za zvanje višeg muzejskog pedagoga: učešće u realizaciji najmanje četiri povremene izložbe ili najmanje pet
objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređivanju pedagoške djelatnosti
muzeja;
- za zvanje višeg konzervatora, konzervacija muzejskog materijala za najmanje tri stalne odnosno 12 povremenih
izložbi ili najmanje pet objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na primjenjivanju
odnosno iznalaženju novih metoda konzervacije, restauracije i zaštite muzejskog materijala;

- za zvanje višeg dokumentariste: učešće u realizaciji najmanje četiri povremene izložbe ili najmanje pet objavljenih
stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređivanju poslova vođenja dokumentacije;
- za zvanje višeg bibliotekara: učešće u realizaciji najmanje četiri povremene izložbe ili najmanje pet objavljenih
stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređivanju bibliotečke djelatnosti muzeja;
- za zvanje višeg ilustratora: likovna rješenja za najmanje tri stalne ili 12 povremenih izložbi ili najmanje pet
objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati u primjeni likovnih i estetskih rješenja u
djelatnosti muzeja;
- za zvanje višeg muzejskog arhitekte: izrada idejnog projekta, plana izložbe i izvedbenog projekta enterijera
za najmanje tri stalne izložbe ili izrada plana za 12 povremenih izložbi ili najmanje pet objavljenih stručnih
odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređivanju arhitektonsko-tehničkih rješenja i njihovoj
primjeni u djelatnosti muzeja.

Član 13.

Najviše stručno zvanje stiče zaposlenik koji ima odgovarajuće više stručno zvanje iz čl. 10. odnosno 12. ovog
pravilnika, ostvarene rezultate u radu, kao i:
a) deset godina radnog iskustva u struci ili
b) naučni stepen magistra nauka i najmanje sedam godina radnog iskustva u struci ili
c) naučni stepen doktora nauka i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Izuzetno, najviše stručno zvanje može steći i zaposlenik koji ima stručno zvanje iz člana 12. stav 1. ovog pravilnika,

192
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

dvadeset godina radnog iskustva u struci kao i ostvarene rezultate u radu.

Pored rezultata ostvarenih u radu iz st. 1. i 2. ovog člana potrebno je da zaposlenik ispoljava sposobnost za
samostalno organizovanje stručnog rada.
Sposobnost za samostalno organizovanje stručnog rada zaposlenika utvrđuje direktor muzeja svojim rješenjem.
Direktor će donijeti rješenje iz prethodnog stava ako utvrdi da je nosilac višeg stručnog zvanja ostvario:
- za zvanje muzejskog savjetnika: realizacija najmanje dvije stalne izložbe i najmanje dva objavljena stručna
odnosno naučna rada ili realizacija najmanje 10 povremenih izložbi i najmanje 10 objavljenih stručnih odnosno
naučnih radova ili najmanje dvije objavljene knjige, monografije, opsežna kataloga odnosno druge odgovarajuće
publikacije, kao i zapažene rezultate na unapređivanju osnovne djelatnosti muzeja;
- za zvanje muzejskog pedagoga - savjetnika: učešće u realizaciji najmanje 10 povremenih izložbi ili majmanje 10
objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređivanju pedagoške djelatnosti
muzeja;
- za zvanje konzervatora - savjetnika: konzervacija muzejskog materijala za najmanje šest stalnih odnosno 30
povremenih izložbi ili majmanje 10 objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na
primjenjivanju odnosno iznalaženju novih metoda konzervacije, restauracije i zaštite muzejskog materijala;
- za zvanje dokumentariste savjetnika: učešće u realizaciji najmanje 10 povremenih izložbi ili najmanje 10
objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređivanju poslova vođenja
dokumentacije;
- za zvanje bibliotekara - savjetnika: učešće u realizaciji najmanje 10 povremenih izložbi ili najmanje 10
objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređivanju bibliotečke djelatnosti
muzeja;
- za zvanje ilustratora savjetnika: likovna rješenja za najmanje šest stalnih ili 30 povremenih izložbi ili
objavljenih stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati u primjeni likovnih i estetskih rješenja u
djelatnosti muzeja;

- za zvanje muzejskog arhitekte - savjetnika: izrada idejnog projekta, plana izložbe i izvedbenog projekta enterijera
za najmanje četiri stalne izložbe ili izrada plana za najmanje 20 povremenih izložbi ili najmanje 10 objavljenih
stručnih odnosno naučnih radova, kao i zapaženi rezultati na unapređivanju arhitektonsko-tehničkih rješenja i
njihovoj primjeni u djelatnosti muzeja.

Član 14.

Izuzetno pojedino osnovno, više i najviše stručno zvanje za odgovarajuće muzejske djelatnosti stiču zaposlenici
sa odgovarajućom višom stručnom spremom iz čl. 6., 7. i 8. ovog pravilnika, na način i pod uslovima određenim
za sticanje zvanja visoke stručne spreme.

Član 15.

Pod objavljivanjem stručnih odnosno naučnih radova iz člana 12. stav 4. ovog pravilnika smatra se objavljivanje
u stručnim odnosno naučnim, domaćim i stranim časopisima i povremenim publikacijama iz oblasti kojom se
muzej bavi, odnosno iz uže struke muzejskog zaposlenika.
Pod izrazom “stalna postavka“ iz čl. 10., 12., i 13. ovog pravilnika podrazumijeva se muzejska izložba u trajanju
od najmanje deset godina. Preispitivanje njene opravdanosti obavezno se vrši svakih slijedećih deset godina.

III - POSTUPAK ZA STICANJE OSNOVNIH STRUČNIH ZVANJA

a) Postupak za sticanje osnovnih stručnih zvanja

193
Ikbal Cogo

Član 16.

Lice koje prvi put zasniva radni odnos u muzeju dužno je da nakon isteka najmanje jedne, a najviše dvije godine
obavljanja poslova muzejske djelatnosti položi odgovarajući stručni ispit.

Lice koje je prije zasnivanja radnog odnosa u muzeju položilo stručni ispit u drugoj djelatnosti dužno je da
položi dopunski stručni ispit iz onih predmeta muzejske djelatnosti koji nisu obuhvaćeni stručnim ispitom koji
je ranije položio, u roku od dvije godine od dana zasnivanja radnog odnosa u muzeju.

Član 17.

Lice iz člana 16. ovog pravilnika ima pravo na stručno osposobljavanje za samostalno obavljanje poslova
muzejske djelatnosti i pripremanje za polaganje stručnog ispita (u daljem tekstu: stručna obuka).
Stručna obuka obavlja se u skladu sa programom koji donosi direktor muzeja.
Stručnu obuku nadgleda neposredni rukovodilac lica iz člana 16. ovog pravilnika ili lice koje on odredi, a koje
mora imati visoku stručnu spremu.

Član 18.

O sticanju osnovnog stručnog zvanja odlučuje komisija koju po principu matičnosti kantonalne Javne ustanove
“Muzej Sarajeva“ (u daljem tekstu: Muzej Sarajeva) imenuje Upravni odbor Muzeja Sarajeva na prijedlog
direktora Muzeja Sarajeva.
Komisija za polaganje stručnog ispita i sticanje osnovnog stručnog zvanja (u daljem tekstu: Komisija) sastoji se
od stalnih članova i ispitivača za određeni predmet.
Stalni članovi su predsjednik i dva člana od kojih je jedan stručnjak za muzejsku djelatnost, a drugi diplomirani
pravnik.
Predsjednik i članovi Komisije moraju imati visoku stručnu spremu iz odgovarajuće oblasti i imaju svoje
zamjenike.

Član 19.

Komisija ima sekretara koji vodi zapisnik sa sjednica i obavlja druge administrativne poslove za Komisiju.
Sekretar Komisije mora imati najmanje srednju stručnu spremu, a imenuje ga Upravni odbor.
Članovi Komisije, njihovi zamjenici i sekretar Komisije imenuju se na period od četiri godine.

Član 20.

Postupak za sticanje osnovnog stručnog zvanja pokreće se podnošenjem pismenog zahtjeva Komisiji.
Zahtjev iz stava 1. ovog člana podnosi lice koje ispunjava uslove za sticanje osnovnog stručnog zvanja (u daljem
tekstu: kandidat).
Uz zahtjev se prilaže:
- dokaz o ispunjavanju uslova iz čl. 9., 11. i 14. ovog pravilnika koji se odnosi na školsku spremu i radno iskustvo;
- mišljenje neposrednog rukovodioca kandidata o njegovom radu u toku stručne obuke;
- potvrda o novčanoj uplati za troškove rada Komisije.
Lice koje polaže dopunski stručni ispit uz zahtjev prilaže i uvjerenje o položenom stručnom ispitu u drugoj
djelatnosti.

Član 21.

Na osnovu podnesenog zahtjeva i priložene dokumentacije, Komisija cijeni da li su ispunjeni uslovi za polaganje

194
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

stručnog ispita i sticanje osnovnog stručnog zvanja i dostavlja kandidatu pismeno obavještenje o vremenu i
mjestu polaganja stručnog ispita.
Pismeno obavještenje dostavlja se najkasnije petnaest dana prije vremena određenog za polaganje stručnog
ispita.

Član 22.

Stručni ispit polaže se pred Komisijom.


Komisija organizuje polaganje stručnih ispita najmanje dvaput godišnje.
Stručni ispit se sastoji iz općeg i posebnog dijela, a polaže se usmeno.

Član 23.

Opći dio obuhvata materiju koja se odnosi:


1. ustavno uređenje Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine i Kantona Sarajevo;
2. zakonsku regulativu muzejske djelatnosti;
3. osnovno poznavanje jednog stranog jezika.

Član 24.

Posebni dio stručnog ispita obuhvata stručne predmete muzejske djelatnosti i to:
1. istraživanje, prikupljanje i obradu muzejske građe;
2. zaštita i čuvanje muzejske građe;
3. historija muzejske djelatnosti;
4. metodologija u muzejskoj djelatnosti;
5. katalogizacija i formalni katalozi;
6. stvarni katalozi - stručni i predmetni;
7. informacijska služba u muzejima;
8. informatizacija u muzejskoj djelatnosti.
Posebni dio stručnog ispita polaže se teoretski i praktično.

Član 25.

Bliži obim gradiva općeg i posebnog dijela stručnog ispita prema visini stručne spreme utvrđuje Upravni odbor
“Muzej Sarajeva“, na prijedlog direktora Muzeja Sarajeva.
U cilju pravilnog utvrđivanja i obima gradiva općeg i posebnog dijela, direktor je ovlašćen pribaviti mišljenja
istaknutih naučnih institucija iz zemlje i inostranstva.

Član 26.

Stručnom ispitu prisustvuju: predsjednik, stalni članovi Komisije, ispitivač za pojedini predmet i sekretar
Komisije.
Svaki član Komisije ima pravo da postavlja pitanja kandidatu.

Član 27.

Uspjeh kandidata na stručnom ispitu ocjenjuje se posebno za svaki pojedini predmet.


Komisija ocjenjuje konačni uspjeh kandidata na osnovu prosječnog uspjeha iz pojedinih predmeta.
Konačni uspjeh kandidata na stručnom ispitu ocjenjuje se sa: “položio“ ili “nije položio“.

195
Ikbal Cogo

Odluka o uspjehu kandidata na stručnom ispitu donosi se većinom glasova stalnih članova Komisije. Ispitivač
učestvuje u ocjenjivanju uspjeha kandidata samo za predmet koji je ispitivao.

Član 28.

Kandidat koji na ispitu ne pokaže zadovoljavajuće znanje iz najviše dva predmeta, ima pravo da iz tih predmeta
polaže popravni ispit.
Popravni ispit polaže se najkasnije u roku od tri mjeseca od dana polaganja stručnog ispita.
Ako kandidat ne pristupi polaganju popravnog ispita smatrat će se da ispit nije položio.

Član 29.

Započeti ispit može se odložiti ako je kandidat zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga bio spriječen da
nastavi ispit.
O odlaganju ispita odlučuje Komisija.
Ako kandidat neopravdano odustane od započetog ispita smatrat će se da ispit nije položio.

Član 30.

Kandidat koji nije položio stručni ispit može ponovo pristupiti polaganju u roku od tri mjeseca od dana
prethodnog polaganja stručnog ispita.
Stručni ispit može se polagati najviše tri puta.
Kandidatu koji ni nakon trećeg puta ne položi stručni ispit prestaje radni odnos, ako ne prihvati raspored na
drugo radno mjesto koje odgovara njegovim stručnim sposobnostima ili ako u muzeju takvog radnog mjesta
nema.

Član 31.

Kandidatu koji položi stručni ispit Komisija izdaje uvjerenje o položenom stručnom ispitu i rješenje o sticanju
odgovarajućeg osnovnog stručnog zvanja.
Oblik i sadržaj uvjerenja iz stava 1. ovog člana propisuje direktor Muzeja Sarajevo.
Uvjerenje i rješenje iz stava 1. ovog člana i drugi akti u vezi sa polaganjem stručnog ispita dostavljaju se i muzeju
u kome je kandidat zaposlen.

Član 32.

Troškove polaganja stručnog i dopunskog ispita snosi muzej u kome je kandidat zaposlen, a troškove ponovljenog
ispita snosi kandidat.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, troškove polaganja stručnog i dopunskog ispita može snositi kandidat, ako
muzej u kome je zaposlen nema sredstava.

Član 33.
Predsjedniku i članovima Komisije pripada naknada za rad u Komisiji.
Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje Upravni odbor Muzeja Sarajevo, na prijedlog direktora Muzeja
Sarajevo.

Član 34.

Komisija vodi evidenciju o svom radu i za svakog kandidata formira dosje u koji se unose svi podaci u vezi sa
sticanjem osnovnog stručnog zvanja.

196
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

b) Postupak sticanja višeg i najvišeg stručnog zvanja u muzejskoj djelatnosti

Član 35.

O sticanju višeg odnosno najvišeg stručnog zvanja odlučuje komisija koju imenuje kantonalni ministar nadležan
za kulturu na usaglašen prijedlog Upravnog odbora i direktora Muzeja Sarajevo iz reda istaknutih stručnjaka
muzejske djelatnosti.
Komisija za sticanje višeg odnosno najvišeg stručnog zvanja sastoji se od predsjednika i četiri člana.
Stalni članovi Komisije su predsjednik i dva člana od kojih je jedan stručnjak za muzejsku djelatnost, a drugi
diplomirani pravnik.
Povremeni članovi Komisije iz stava 1. ovog člana moraju imati najmanje visoku stručnu spremu odgovarajućeg
smjera iz oblasti u kojoj kandidat polaže stručni ispit.

Član 36.

Postupak za sticanje višeg odnosno najvišeg stručnog zvanja pokreće se podnošenjem pismenog zahtjeva
kandidata Komisiji iz člana 35. ovog pravilnika.
Uz zahtjev se prilaže:
- dokaz o ispunjavanju odgovarajućih uslova iz čl. 10., 11., 12. ili 13. ovog pravilnika;
- rješenje iz člana 10. stav 2., člana 12. stav 3. odnosno člana 13. stav 3. ovog pravilnika;
- potvrda o novčanoj uplati za troškove rada Komisije.

Član 37.

Na osnovu podnesenog zahtjeva i priložene dokumentacije Komisija iz člana 35. ovog pravilnika odlučuje o
sticanju višeg odnosno najvišeg stručnog zvanja i o tome donosi odgovarajuće rješenje.
U slučaju negativnog rješenja, kandidat ima pravo žalbe, Komisiji za sticanje višeg odnosno najvišeg stručnog
zvanja, čiji se broj povećava za još dva člana koje imenuje Upravni odbor iz reda istaknutih stručnjaka iz
odgovarajuće muzejske djelatnosti.
Komisija u sastavu iz stava 1. ovog člana razmatra žalbu i donosi konačno rješenje.

Član 38.

Kandidat koji je dobio negativno rješenje ima pravo da podnese ponovni zahtjev za sticanje višeg odnosno
najvišeg stručnog zvanja u roku od godinu dana od dana podnošenja prethodnog zahtjeva.

Član 39.

Na pitanja koja se odnose na plaćanje troškova, naknadu za rad i vođenje evidencije o radu i kandidatima
Komisije za sticanje višeg odnosno najvišeg stručnog zvanja shodno se primjenjuju odredbe čl. 32. do 34. ovog
pravilnika.

IV - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 40.

Lica zatečena na poslovima muzejske djelatnosti koja su položila stručni ispit i stekla stručno zvanje po važećim
propisima u muzejskoj djelatnosti do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, zadržavaju stečena stručna zvanja
i nisu dužna polagati stručni ispit u skladu sa ovim pravilnikom.
Licima koja su položila stručni ispit na području drugog kantona ili entiteta, priznaje se položeni stručni ispit,
s tim da Komisija u slučaju nepodudarnosti Programa stručnog ispita može odlučiti, na prijedlog direktora

197
Ikbal Cogo

muzeja da kandidat za prijem u radni odnos polaže predmete koji nisu obuhvaćeni položenim ispitom.
Na lica zatečena na poslovima muzejske djelatnosti koja nisu položila stručni ispit po važećim propisima u
muzejskoj djelatnosti do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, primjenjuju se odredbe člana 19. stav 2. Zakona
o muzejskoj djelatnosti (“Službene novine Kantona Sarajevo“, broj 2/00) o stručnom ispitu, kao i odredbe ovog
pravilnika.

Član 41.

Postojeći muzeji čiji osnivači su Kanton Sarajevo, Grad Sarajevo i općine sa područja Kantona Sarajevo dužni
su da usaglase svoja opća akta sa odredbama ovog pravilnika, u roku od tri mjeseca od dana njegovog stupanja
na snagu.

Član 42.

Upravni odbor Muzeja Sarajeva dužan je da formira Komisiju iz člana 18. stav 1. ovog pravilnika, u roku od tri
mjeseca od dana njegovog stupanja na snagu.
Kantonalni ministar nadležan za kulturu formirat će Komisiju iz člana 35. stav 1. u roku od tri mjeseca od dana
stupanja na snagu ovog pravilnika.

Član 43.

Stupanjem na snagu ovog pravilnika, na području Kantona prestaje primjena Pravilnika o stručnim zvanjima,
uslovima i načinu sticanja stručnih zvanja u muzejskoj djelatnosti (“Službeni list RBiH“, broj 7/95).

Član 44.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenim novinama Kantona Sarajevo“.

Broj 12-03-40-1198/01
17. januara 2001. godine
Sarajevo
Ministar
Esma Hadžagić, s. r.

198
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

2005. godina SLUŽBENE NOVINE KANTONA SARAJEVO broj 7.

Na osnovu člana 12. tačka c) i člana 18. tačka b) Ustava Kantona Sarajevo (“Službene novine Kantona Sarajevo”,
broj 1/96, 2/96, 3/96, 16/97, 14/00, 4/01 i 28/04), Skupština Kantona Sarajevo, na sjednici od 10. marta 2005.
godine, donijela je

ZAKON
O IZMJENI I DOPUNI ZAKONA O MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

Član 1.

U članu 18. stav 2. Zakona o muzejskoj djelatnosti (“Službene novine Kantona Sarajevo”, broj 2/00), mijenja se
i glasi: “Za direktora može biti imenovano lice koje ima visoku stručnu spremu društvenog smjera i istaknuti je
stručnjak u muzejskoj djelatnosti, naučni ili kulturni radnik.”

Član 2.

U članu 26. dodaje se stav 2. koji glasi:


“Muzej Sarajeva sarađuje sa Komisijom za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine u vezi
proglašenja imovine u posjedu ili vlasništvu Muzeja nacionalnim spomenikom zbog njenog kulturnog,
istorijskog, vjerskog ili etničkog značaja.”

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenim novinama Kantona Sarajevo”.

Broj 01-02-8650/05
10. marta 2005. godine
Sarajevo
Predsjedavajuća
Skupštine Kantona Sarajevo
Meliha Alić, s. r.

199
Ikbal Cogo

2001. godina SLUŽBENI GLASNIK UNSKO-SANSKOG KANTONA Broj 6.

508.

Na osnovu člana 5 (1) C, odjeljak B poglavlja V Ustava Unsko-sanskog kantona, donosim,

ODLUKU
O PROGLAŠENJU ZAKONA O
MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

Proglašava se Zakon o muzejskoj djelatnosti koji je donijela Skupština Unsko-sanskog kantona na sjednici
održanoj 12. jula 2001.godine.

Broj:02-169/3-01
30. jula 2001.god
Bihać
Predsjednik
. Unsko-sanskog kantona
Amir Avdić

Na osnovu člana 10 b. odjeljak A, poglavlje V Ustava Unsko-sanskog kantona, Skupština Unsko-sanskog


kantona, na 7. sjednici održanoj 12.07.2001. godine, donijela je

ZAKON
O MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

I OPĆE ODREDBE

Član 1.

Muzejska djelatnost obuhvata: sistematsko prikupljanje, čuvanje, proučavanje, izlaganje i publikovanje


muzejskih predmeta koji svojim materijalom i oblikom dokumentiraju realnost u kojoj su nastali, odnosno iz
kojih su izdvojeni.

Član 2.

Muzejski materijal obuhvata: proizvode prirode, proizvode ljudskog rada i duha, predmete, dokumente i druga
svjedočanstva o pojavama i procesima u društvu, historijskim zbivanjima, kulturnom, naučnom, političkom,
ekonomskom i tehničkom razvoju, životu i običajima ljudskih zajednica, životu i djelu istaknutih ličnosti, kao i
druge predmete koji svjedoče o razvoju prirode i društva od prahistorije do danas.

Član 3.

Muzej pribavlja muzejski materijal prikupljanjem na terenu, iskopavanjem, kupovinom, razmjenom, poklonom
i zavještanjem.

200
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

O pravnim poslovima iz predhodnog stava zaključuje se ugovor u pismenom obliku.

Član 4.

Na obavljanje muzejske djelatnosti primjenjuju se propisi o zaštiti kulturno-historijskog naslijeđa.

Član 5.

Muzejska djelatnost je od javnog interesa.

Član 6.

Muzejsku djelatnost obavljaju muzej i galerija (u daljem tekstu: muzej).


Muzej se u pravilu osniva kao ustanova u svim oblicima svojine.

Član 7.

Muzejsku djelatnost obavlja i muzejska zbirka, a određene poslove muzejske djelatnosti obavlja i muzejska
izložba.

Član 8.

Na muzej koji se osniva kao ustanova primjenjuju se opći propisi o ustanovama, ako ovim Zakonom nije drukčije
određeno.

Član 9.

Strano pravno i fizičko lice može istraživati i prikupljati muzejski materijal na području Unsko-sanskog kantona
(u daljem tekstu: Kanton) samo uz suradnju sa Muzejom Unsko-sanskog kantona.

Član 10.

Muzejski materijal može se izuzetno rashodovati na osnovu prijedloga stručne komisije koju obrazuje upravni
odbor muzeja, u skladu sa pravilima muzeja.

Član 11.

U slučaju prestanka rada muzeja, osnivač muzeja će odrediti muzej ili drugo pravno lice koje će preuzeti muzejski
materijal.

II MUZEJ

1. Zajedničke odredbe

Član 12.

Muzej je neprofitna javna ustanova u službi društva i njegova razvoja i otvorena javnosti koja obavlja djelatnost
iz člana 1. ovog Zakona.
Muzej kao javnu ustanovu mogu osnovati kanton i općina.
Više osnivača može zajednički osnovati muzej a međusobna prava i obaveze uređuju se ugovorom. Osnivači
mogu biti domaće i strane fizičke i pravne osobe.
Muzej se može udruživati u zajednicu muzeja ili drugi oblik udruživanja.

201
Ikbal Cogo

Član 13.

Muzeji mogu biti opći (multidisciplinirani) i specijalizirani (umjetnički, arheološki, historijski, etnografski,
muzeji kulturne antropologije, prirodoslovni muzeji fizičke antropologije, muzeji znanosti, tehnologije i sl.).

Član 14.

Muzejska zbirka je niz umjetno povezanih i akumuliranih rukotvorina, tvorevina prirode i duhovnog
naslijeđa sa unaprijed određenom svrhom.

Član 15.

Muzejska izložba je prezentacija muzejskih predmeta koji se odnose na određenu temu, period, djelatnost,
događaj, instituciju ili ličnost.

Član 16.

Pravno i fizičko lice koje ima muzejske predmete može osnovati muzejsku zbirku ili muzejsku izložbu.

Član 17.

Muzej vodi slijedeće evidencije:


- ulaznu i izlaznu knjigu
- knjigu inventara,
- knjigu poklona,
- kartoteku i
- fototeku muzejskog materijala.
Bliže propise o sadržaju i načinu vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana donosi resorni ministar na prijedlog
Muzeja Unsko-sanskog kantona.

Član 18.

Muzejsku građu i stručnu dokumentaciju o toj građi muzej je dužan učiniti dostupnim znanstvenim
institucijama i pojedincima koji se bave znanstveno istraživačkim radom.
Način korištenja muzejske građe i stručne dokumentacije muzej uređuje svojim pravilima.

Član 19

Muzej može početi sa radom na osnovu rješenja resornog ministarstva kojim se utvrđuje da je osiguran
odgovarajući muzejski materijal, prostorije i oprema za obavljanje muzejske djelatnosti i potreban broj stručnih
muzejskih radnika.
Bliže uvjete iz stava 1. ovog člana utvrđuje resorno ministarstvo.
Rješenje o postojanju uvjeta za početak rada muzeja donosi resorni ministar u roku od 30 dana od dana
podnošenja zahtjeva.

III UPRAVLJANJE, RUKOVOÐENJE I NADZOR

1. Upravljanje

Član 20.

Muzejom kao javnom ustanovom upravlja upravni odbor.

202
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 21.

Upravni odbor muzeja ima pet članova.


Predsjednika i članove upravnog odbora imenuje i razrješava Vlada Unsko-sanskog kantona, odnosno organ
određen statutom općine.
Dva člana upravnog odbora biraju se iz reda zaposlenih u muzeju.
Mandat članova upravnog odbora traje četiri godine i mogu biti ponovo imenovani na još jedan mandatni
period.
Članovi upravnog odbora mogu biti razriješeni dužnosti prije isteka mandata ukoliko se utvrdi njihova
odgovornost za neuspješan ili nezakonit rad muzeja.
Upravni odbor odlučuje većinom glasova svih članova.
Ostala pitanja vezana za rad upravnog odbora uredit će se pravilima muzeja.

Član 22.

Upravni odbor ima nadležnost:


- donosi pravila i druga opća akta,
- imenuje i razrješava direktora,
- odobrava projekte iskopavanja, istraživanja i prezentacije muzejskog materijala,
- donosi finansijski plan i usvaja finansijske izvještaje,
- podnosi osnivaču izvještaj o poslovanju,
- odlučuje o prigovoru zaposlenika na rješenja direktora,
- vrši i druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima
O nadležnostima iz alineje 1. i 2. saglasnost daje Vlada Unsko-sanskog kantona.

2. Rukovođenje

Član 23.

Muzejom rukovodi direktor.

Član 24.

Za direktora muzeja kao javne ustanove, može biti imenovano lice koje ima visoku školsku spremu i
radno iskustvo. Školska sprema i radno iskustvo propisuju se pravilima muzeja.
Direktora muzeja imenuje upravni odbor na osnovu saglasnosti Vlade Unsko-sanskog kantona odnosno organa
određenog statutom općine.
Mandat direktora traje četiri godine. Po isteku mandata isto lice može biti ponovo imenovano na ovu dužnost.

3. Nadzorni odbor

Član 25.

Nadzorni odbor je organ kontrole poslovanja u Muzeju.


Nadzorni odbor ima 3 člana od kojih se 2 imenuju iz reda predstavnika osnivača, a jedan iz reda stručnih radnika
zaposlenih u muzeju.
Predsjednika i članove nadzornog odbora imenuje u ime osnivača Vlada Unsko-sanskog kantona odnosno
organ određen statutom općine na vrijeme od četiri godine.

203
Ikbal Cogo

IV MUZEJ UNSKO-SANSKOG KANTONA

Član 26.

Muzej Unsko-sanskog kantona je od javnog interesa za Kanton i osniva ga Skupština Unsko-sanskog kantona.
Muzej se finansira iz sredstava osnivača.

Član 27.

U okviru svoje djelatnosti Muzej obavlja slijedeće poslove:


- istražuje, prikuplja i obrađuje muzejski materijal,
- čuva muzejski materijal od oštećenja, uništenja i nestajanja,
- osigurava mjere zaštite muzejskog materijala,
- osigurava korištenje muzejskog materijala u kulturne, naučne, vaspitno-obrazovne i druge svrhe putem
njegovog prezentiranja u okviru stalnih ili povremenih izložbi i na drugi način,
- omogućava naučnim i stručnim radnicima proučavanje muzejskih materijala,
- brine se o čuvanju i održavanju muzejskog materijala koji se nalazi van Muzeja na području na kojem Muzej
obavlja svoju djelatnost,
- obavlja znanstveno-istraživački rad u skladu sa zakonom,
- objavljuje rezultate stručnog i znanstveno-istraživačkog rada putem vlastitih publikacija i na drugi način,
- obavještava javnost o programima istraživanja, stalnim i povremenim izložbama i značajnim otkrićima na
način utvrđen Pravilima Muzeja,
- ostvaruje međunarodnu suradnju u oblasti muzejske djelatnosti, u skladu sa zakonom,
- obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Pravilima Muzeja.

Član 28.

Muzej Unsko-sanskog kantona obavlja matične poslove muzejske djelatnosti na području Kantona.
Matični poslovi su:
- vođenje centralnog kataloga muzejskog materijala,
- razvija i unapređuje stručni rad Muzeja,
- stara se o stručnom usavršavanju muzejskih radnika i
- obavlja stručni nadzor.
Muzeji su dužni da matičnom muzeju dostavljaju obavještenja i podatke potrebne za obavljanje matičnih
poslova.

V UPRAVNI NADZOR

Član 29.

Nadzor nad zakonitim radom Muzeja vrši resorno ministarstvo.

VI OSOBLJE MUZEJA

Član 30.

Stručne poslove muzejske djelatnosti obavljaju zaposlenici koji imaju odgovarajuću stručnu spremu i stručno
zvanje u skladu sa propisima koje donosi nadležni organ.

204
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

VII KAZNENE ODREDBE

Član 31.

Novčanom kaznom u iznosu do 5.000 do 10.000 KM kaznit će se za prekršaj strano pravno i fizičko lice:
- koje istražuje i prikuplja muzejski materijal suprotno članu 8. ovog Zakona.

Član 32.

Novčanom kaznom u iznosu od 1.000 do 2.000 KM kaznit će se za prekršaj muzejska ustanova:


- ako postupi suprotno članu 9. ovog Zakona
- ako Muzeju Unsko-sanskog kantona ne dostavi podatke potrebne za obavljanje matičnih poslova.

VIII ZAVRŠNE ODREDBE

Član 33.

Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Unsko-sanskog kantona”.

Broj: 01-1-49/01
12. jula 2001.god.
Bihać
Predsjedavajući Skupštine
Unsko-sanskog kantona
mr. Muhamed Beganović

205
Ikbal Cogo

2003. godina SLUŽBENI GLASNIK UNSKO-SANSKOG KANTONA Broj 10

828.

Na osnovi člana 10 (2) A, odjeljak A poglavlja V Ustava Unsko-sanskog kantona, donosim

ODLUKU
O PROGLAŠENJU ZAKONA O IZMJENAMA
ZAKONA O MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

Proglašava se Zakon o izmjenama Zakona o muzejskoj djelatnosti, koji je donijela Skupština Unsko-sanskog
kantona na 11. sjednici održanoj 31. jula 2003. godine.

Broj: 01/1-77a/03
31. jula 2003. god.
Bihać
Predsjedavajuća Skupštine
Unsko-sanskog kantona
dr Jasminka Durić

Na osnovu člana 10. tačka b) poglavlja V odjeljak A Ustava Unsko-sanskog kantona, Skupština Unsko-sanskog
kantona na 11. sjednici održanoj 31. jula 2003.godine donijela je

ZAKON
O IZMJENAMA ZAKONA O MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

Član 1.

U članu 21. Zakona o muzejskoj djelatnosti („Službeni glasnik Unsko-sanskog kantona“ br. 6/01) vrši se izmjena
u stavu 1. Tako što se riječ „pet“ zamjenjuje sa riječju „tri“, a u stavu 3. riječ „dva“ zamjenjuje s riječju „jednog“ i
riječ „biraju“ zamjenjuje s riječju „bira“.

Član 2.

Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Unsko-sanskog kantona“.

Broj: 01-1-77/03
31. jula 2003. god.
Bihać
Predsjedavajuća Skupštine
Unsko-sanskog kantona
dr Jasminka Durić

206
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

2002. godina SLUŽBENE NOVINE TUZLANSKOG KANTONA Broj 10

160.

Na osnovu poglavlja IV, odjeljak B, člana 33. stav 1. tačka e) Ustava Tuzlanskog kantona, donosim

UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA
O MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

Proglašava se Zakon o muzejskoj djelatnosti, koji je donijela Skupština Tuzlanskog kantona na sjednici od 5. 7.
2002. godine.

Broj: 01-584/02
Tuzla, 9. 7. 2002. godine
Predsjednik
Tuzlanskog kantona,
Mr. Selim Bešlagić, v.r.

ZAKON
O MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

I - OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se: uslovi i način obavljanja muzejske djelatnosti od značaja za Tuzlanski kanton (u
daljem tekstu: Kanton) i općine na području Kantona (u daljem tekstu: općina), osnivanje i način rada muzeja,
muzejska zvanja, nadzor nad zakonitošću rada muzeja i druga pitanja od značaja za muzejsku djelatnost.

Član 2.

Muzejska djelatnost je djelatnost od posebnog interesa za Kanton.

Član 3.

Muzejsku djelatnost obavljaju muzeji kao ustanove, muzejske zbirke, te muzeji, galerije i muzejske zbirke unutar
ustanova i drugih pravnih lica pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Izuzetno, muzejsku djelatnost obavljaju i galerije kao ustanove ako imaju muzejsku građu.

Član 4.

Muzejska djelatnost obuhvata: prikupljanje, čuvanje i istraživanje kulturnih i prirodnih dobara, te njihova
stručna i naučna obrada, čuvanje, zaštita i prezentiranje muzejske građe, muzejske dokumentacije, muzejskih
lokaliteta i nalazišta, njihovo neposredno i posredno predočavanje javnosti putem stalnih i povremenih izložbi,
te objavljivanje podataka i saznanja o muzejskoj građi i muzejskoj dokumentaciji putem stručnih, naučnih
časopisa i drugih sredstava informisanja.

207
Ikbal Cogo

Član 5.

Sredstva za osnivanje i rad muzeja, galerije i muzejske zbirke obezbjeđuje osnivač.

II - MUZEJSKI MATERIJAL

Član 6.

Muzejski materijal obuhvata: proizvode prirode, proizvode ljudskog rada i duha, predmete, dokumente i druga
svjedočanstva o pojavama i procesima u društvu, istorijskim zbivanjima, kulturnom, naučnom, političkom,
ekonomskom i tehničkom razvoju, životu i običajima ljudskih zajednica, životu i djelu istaknutih ličnosti, kao i
druge predmete koji svjedoče o razvoju prirode i društva od praistorije do danas.

Član 7.

Muzej pribavlja muzejski materijal prikupljanjem na terenu, iskopavanjem, kupovinom, razmjenom, poklonom
i zavještanjem.
Ugovor o kupovini, razmjeni i poklonu muzejskog materijala sastavlja se u pismenoj formi.

Član 8.

Muzej vrši obradu muzejskog materijala stručno i uz primjenu savremenih naučnih metoda.

Član 9.

Zaštita i korištenje muzejskog materijala kao dobra kulturno-istorijskog naslijeđa, vrši se u skladu sa odredbama
zakona kojim je uređena ova oblast na nivou F BiH.

Član 10.

Istraživanje i prikupljanje muzejskog materijala na teritoriji Kantona može se vršiti samo u saradnji sa Javnom
ustanovom Muzej istočne Bosne Tuzla.
Strano pravno ili fizičko lice može istraživati i prikupljati muzejski materijal na teritoriji Kantona, pod
uslovom da se to istraživanje i prikupljanje obavlja u saradnji i pod nadzorom Muzeja istočne Bosne Tuzla i na
osnovu prethodno pribavljene saglasnosti Ministarstva obrazovanja, nauke, kulture i sporta (u daljem tekstu:
Ministarstvo).

Član 11.

Muzejski materijal može se, izuzetno, rashodovati samo ukoliko je izgubio muzejsku vrijednost.
Rashodovanje muzejskog materijala se vrši na prijedlog stručne komisije.
Stručnu komisiju za rashodovanje muzejskog materijala obrazuje Upravni odbor muzeja, u skladu sa pravilima
muzeja.

III - MUZEJ

Osnivanje muzeja

Član 12.

Muzej se osniva kao ustanova u oblasti kulture za obavljanje muzejske djelatnosti u svim oblicima svojine.
Muzej ima svojstvo pravnog lica.

208
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 13.

Muzej:
- istražuje, prikuplja i obrađuje muzejski materijal
- čuva muzejski materijal od oštećenja, uništenja i nestajanja
- obezbjeđuje mjere zaštite muzejskog materijala, posebno za vrijeme ratnog stanja ili vanrednih prilika
- obezbjeđuje korištenje muzejskog materijala u kulturne, naučne, odgojno-obrazovne i druge svrhe putem
njegovog prezentiranja u okviru stalnih ili povremenih izložbi i na drugi način
- omogućava naučnim i stručnim radnicima proučavanje muzejskog materijala
- brine se o čuvanju i održavanju muzejskog materijala koji se nalazi van muzeja na području na kojem obavlja
svoju djelatnost
- obavlja naučno istraživački rad u skladu sa zakonom
- objavljuje rezultate svog stručnog i naučnoistraživačkog rada putem vlastitih publikacija i na drugi način
- ostvaruje međukantonalnu, međuentitetsku i međunarodnu saradnju u oblasti muzejske djelatnosti
- obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i pravilima muzeja.

Član 14.

Muzej može osnovati domaće i strano pravno i fizičko lice, na način propisan ovim i drugim zakonom.
Muzej mogu osnovati dva ili više osnivača, a u skladu sa ovim i drugim zakonom.
Ako muzej osniva dva ili više osnivača, njihova međusobna prava i obaveze se utvrđuju ugovorom.
Muzej kao javnu ustanovu mogu osnovati Skupština Kantona, odnosno općinsko vijeće ili u svojstvu suosnivača
Skupština Kantona i općinsko vijeće.

Član 15.

Muzej može biti osnovan ako su, u skladu sa Normativima i standardima za muzejsku djelatnost, obezbijeđeni
slijedeći uslovi:
- odgovarajući broj zaposlenika
- odgovarajući muzejski materijal
- odgovarajući prostor i oprema
- finansijska sredstva potrebna za osnivanje i početak obavljanja djelatnosti muzeja.
Finansijska sredstva za osnivanje i rad muzeja obezbjeđuje osnivač, odnosno suosnivači.
Normative i standarde iz stava 1. ovog člana donosi ministar obrazovanja, nauke, kulture i sporta (u daljem
tekstu: ministar).
Bliže uslove za osnivanje i rad muzeja iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministar.

Član 16.

Akt o osnivanju muzeja sadrži:


- naziv osnivača
- naziv i sjedište muzeja
- djelatnost muzeja
- iznos sredstava za osnivanje i početak rada i način njihovog obezbjeđivanja
- prava i obaveze muzeja u pravnom prometu
- međusobna prava i obaveze između osnivača i muzeja
- način raspolaganja viškom prihoda i način na koji se pokriva višak rashoda nad prihodima

209
Ikbal Cogo

- lice koje će do imenovanja organa rukovođenja predstavljati i zastupati muzej i njegova ovlaštenja i odgovornosti
- rok za donošenje pravila, pravilnika o unutrašnjoj organizaciji muzeja, imenovanje organa upravljanja,
rukovođenja i nadzora nad radom muzeja i
- druga pitanja od značaja za rad muzeja.

Član 17.

Muzej se upisuje u Registar ustanova kulture (u daljem tekstu: Registar), koji vodi Ministarstvo.
Bliži propis o obliku i sadržaju obrazaca i postupku za upis i brisanje iz Registra donosi ministar.

Član 18.

Provjeru uslova za rad muzeja vrši Ministarstvo.


Ministarstvo je dužno da u roku od 30 dana od dana prijema prijave, izvrši provjeru uslova za rad.
Rješenje o upisu muzeja u Registar donosi ministar na prijedlog stručne komisije.
Muzej može početi sa radom nakon provjere uslova iz člana 15. ovog zakona i upisa u Registar.
Provjera uslova za rad, upis i brisanje iz Registra, kao i prestanak rada muzeja, vrši se u skladu sa ovim zakonom.

Upravljanje i rukovođenje muzejom


Upravni odbor

Član 19.

Organ upravljanja u muzeju je Upravni odbor.


Upravni odbor muzeja sačinjavaju predstavnici zaposlenika muzeja i predstavnici osnivača.
Predsjednika i članove Upravnog odbora muzeja imenuje i razrješava osnivač.
Predsjednika i članove Upravnog odbora muzeja čiji je osnivač Skupština Kantona imenuje i razrješava Vlada
Kantona.
Upravni odbor muzeja ima predsjednika i četiri člana. Dva člana Upravnog odbora muzeja imenuju se iz reda
zaposlenih u muzeju.
Predsjednik i članovi Upravnog odbora imenuju se na vrijeme od četiri godine i po isteku ovog vremena mogu
biti ponovo imenovani.
Članovi Upravnog odbora muzeja mogu biti razriješeni dužnosti i prije isteka mandata, ukoliko se utvrdi
njihova odgovornost za neuspješan ili nezakonit rad muzeja.

Član 20.

Upravni odbor muzeja:


- donosi pravila muzeja
- utvrđuje program rada muzeja
- utvrđuje planove rada i razvoja
- usvaja godišnji izvještaj o radu muzeja na prijedlog direktora muzeja
- imenuje i razrješava direktora muzeja na osnovu provedenog konkursa, a uz saglasnost osnivača muzeja
- donosi finansijski plan i usvaja godišnji obračun
- donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji i ostala opšta akta
- usmjerava, kontroliše i ocjenjuje rad direktora
- odlučuje o prigovoru zaposlenih na rješenja kojima je drugi organ, određen pravilima muzeja, odlučio o pravu,

210
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

obavezi i odgovornosti iz radnog odnosa u prvom stepenu


- po potrebi imenuje stručne komisije
- podnosi osnivaču, najmanje jedanput godišnje, izvještaj o poslovanju muzeja.
Upravni odbor donosi odluke većinom glasova svih članova, ako zakonom ili pravilima muzeja za odlučivanje o
pojedinim pitanjima nije određena druga, kvalificirana većina.

Direktor muzeja

Član 21.

Muzejom rukovodi direktor.


Za direktora muzeja može biti imenovano lice koje ima visoku stručnu spremu iz oblasti kojom se muzej bavi,
najmanje 5 godina radnog iskustva, te da se odlikuje stručnim, radnim i organizacionim
sposobnostima.
Direktora muzeja imenuje i razrješava Upravni odbor uz prethodnu saglasnost osnivača, odnosno suosnivača.
Saglasnost na imenovanje direktora muzeja čiji je osnivač Skupština Kantona daje Vlada Kantona.
Direktor muzeja imenuje se na četiri godine, na osnovu javnog konkursa i po isteku mandata može biti ponovo
imenovan.
Upravni odbor ukoliko ne imenuje direktora, imenovat će vršioca dužnosti direktora na period do šest mjeseci.

Član 22.

Direktor muzeja:
- predlaže Upravnom odboru program rada muzeja
- neposredno rukovodi radom muzeja
- zastupa i predstavlja muzej u pravnom prometu i saradnji s drugim pravnim i fizičkim licima
- odgovara za blagovremenu realizaciju godišnjeg programa rada muzeja
- predlaže Upravnom odboru unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mjesta
- odlučuje o zasnivanju i prestanku radnog odnosa zaposlenika u muzeju u skladu sa zakonom
- donosi pojedinačne akte u skladu sa zakonom i pravilima muzeja
- odlučuje o korištenju sredstava do iznosa utvrđenog pravilima muzeja
- izvršava odluke Upravnog odbora muzeja
- podnosi Upravnom odboru izvještaj o finansijskom poslovanju muzeja
- izdaje naredbe za izvršenje finansijskog plana
- odgovara za rezultate poslovanja i zakonitost rada muzeja
- odobrava projekte iskopavanja, istraživanja i prezentacije muzejskog materijala
- daje saglasnost na razmjenu muzejskog materijala
- nalaže preduzimanje posebnih mjera za čuvanje i zaštitu muzejskog materijala
- obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i pravilima muzeja.
Za svoj rad i za rezultate rada, direktor muzeja je odgovoran Upravnom odboru.
Direktor jednom godišnje podnosi Upravnom odboru izvještaj o svom radu.

Član 23.

Direktor muzeja je dužan da obustavi od izvršenja opšti akt koji nije u saglasnosti sa ustavom ili je u suprotnosti
sa zakonom, kao i pojedinačni akt kojim se nanosi šteta muzeju ili društvenoj zajednici i da o tome obavijesti

211
Ikbal Cogo

osnivača.
Ako osnivač u roku od 30 dana od dana prijema obavještenja ne preduzme odgovarajuće mjere i o tome ne
obavijesti direktora muzeja, akt koji je obustavio direktor može se izvršiti.

Član 24.

Direktor može biti razriješen dužnosti i prije isteka vremena na koje je imenovan:
- na lični zahtjev
- ako se utvrdi da je odgovoran za neuspješan ili nezakonit rad muzeja
- u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i pravilima muzeja.
Prijedlog za prijevremeno razrješenje direktora iz razloga iz stava 1. alineja 2. ovoga člana, može dati osnivač,
predsjednik odnosno član Upravnog odbora ili Nadzorni odbor muzeja.
Postupak razrješenja direktora uređuje se pravilima muzeja, u skladu sa zakonom.

Nadzorni odbor

Član 25.

Nadzorni odbor je organ kontrole poslovanja muzeja.


Nadzorni odbor ima predsjednika i dva člana.
Predsjednika i članove Nadzornog odbora imenuje i razrješava osnivač.
Jedan član Nadzornog odbora imenuje se iz reda stručnih zaposlenika u muzeju.
Predsjednik i članovi Nadzornog odbora imenuju se na vrijeme od četiri godine i po isteku ovog vremena mogu
biti ponovo imenovani.
Predsjednika i članove Nadzornog odbora muzeja čiji je osnivač Skupština Kantona imenuje Vlada Kantona.

Član 26.

Nadzorni odbor:
- analizira izvještaj o poslovanju muzeja
- obavlja nadzor nad upotrebom sredstava za rad, pregleda godišnji izvještaj o poslovanju i godišnji obračun
- pregleda i provjerava urednost i zakonitost vođenja poslovnih knjiga
- izvještava osnivača, Upravni odbor i direktora o rezultatima nadzora.

Stručni organ muzeja

Član 27.

Stručni organ muzeja je stručni savjet, kao stručno savjetodavno tijelo.


Stručni savjet muzeja raspravlja o svim stručnim pitanjima rada muzeja, daje mišljenja i prijedloge u vezi sa
organizacijom rada i razvojem muzejske djelatnosti, te obavlja i druge poslove u skladu sa pravilima muzeja.
Djelokrug rada, sastav i način imenovanja članova stručnog savjeta, prava, obaveze i odgovornosti, bliže se
uređuje pravilima muzeja.

Član 28.

212
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Stručne poslove muzejske djelatnosti obavljaju zaposlenici muzeja koji imaju odgovarajuću stručnu spremu i
stručno zvanje.
Radni odnos u muzeju zasniva se sa zaposlenicima muzeja u skladu sa Zakonom o radu i ovim zakonom.
Izbor zaposlenika muzeja vrši se putem konkursa ili oglasa u skladu sa pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji
muzeja, pravilima muzeja i ovim zakonom.
Bliži propis o stručnim zvanjima, uslovima i načinu sticanja stručnih zvanja u muzejskoj djelatnosti donosi
ministar.

Udruživanje muzeja

Član 29.

Muzeji se, radi obavljanja poslova od zajedničkog interesa, mogu udružiti u zajednicu muzeja.
Odluku o udruživanju iz prethodnog stava donosi Upravni odbor muzeja.
Poslovi od zajedničkog interesa, međusobna prava i obaveze muzeja koji se udružuju u zajednicu muzeja uređuju
se ugovorom.

Javnost rada muzeja

Član 30.

Muzej obavještava javnost o programima istraživanja, stalnim i povremenim izložbama i značajnim otkrićima,
na način utvrđen pravilima muzeja.

Sredstva za rad muzeja

Član 31.

Sredstva za rad muzeja obezbjeđuju se iz:


- sredstava osnivača
- prihoda ostvarenih djelatnošću muzeja
- od naknada za obavljanje intelektualnih usluga, od naknada za rad od korisnika usluga, marketinga, iz legata,
poklona i zavještanja, donacija pravnih i fizičkih lica i humanitarnih organizacija i drugih izvora, pod uslovima
utvrđenim zakonom i aktom o osnivanju muzeja.
Sredstva za rad muzeja osim iz sredstava osnivača, mogu se obezbjediti i iz budžeta Kantona ili druge općine,
ako je program ili dio programa muzeja od javnog interesa za Kanton ili drugu općinu.
Da je program ili dio programa muzeja od javnog interesa za Kanton ili drugu općinu, utvrđuje odlukom Vlada
Kantona na prijedlog Ministarstva, odnosno općinsko vijeće na prijedlog nadležne općinske službe.
Kriterije, na osnovu kojih se utvrđuje da je program ili dio programa muzeja od javnog interesa za Kanton
ili drugu općinu, utvrđuje Vlada Kantona na prijedlog Ministarstva, odnosno općinsko vijeće na prijedlog
nadležne općinske službe.
Međusobna prava i obaveze u pogledu obezbjeđenja sredstava u smislu stava 2. ovog člana regulišu se ugovorom
između Kantona i općine.

213
Ikbal Cogo

Dokumentacija i evidencija muzeja

Član 32.

Muzej vodi slijedeće evidencije:


- ulaznu i izlaznu knjigu
- knjigu inventara
- knjigu poklona
- kartoteku i fototeku muzejskog materijala.
Bliži propis o sadržaju i načinu vođenja evidencija iz stava 1. ovog člana donosi ministar.

Prestanak rada muzeja

Član 33.

Muzej prestaje s radom ako ne ispunjava uslove iz članova 15. i 18. ovog zakona, ako po ocjeni osnivača nema
više potrebe za njegovim radom ili ako osnivač utvrdi da ne obavlja djelatnost radi koje je osnovan i drugim
slučajevima utvrđenim zakonom i aktom o osnivanju.
U slučaju prestanka rada muzeja osnivač muzeja će odrediti muzej ili drugo pravno lice koje će preuzeti muzejski
materijal od muzeja koji prestaje sa radom i kome će biti predata imovina muzeja.

Muzejska zbirka, galerija i muzejska izložba

Član 34.

Pravno ili fizičko lice koje ima muzejski materijal može osnovati muzejsku zbirku, galeriju ili organizovati
muzejsku izložbu.

Član 35.

Muzejska zbirka istražuje, prikuplja, stručno i naučno obrađuje, čuva i prezentira muzejski materijal.
Muzejska izložba prezentira muzejski materijal koji se odnosi na određenu temu, period, djelatnost, događaj,
instituciju ili ličnost.

Član 36.

Odredbe ovog zakona o osnivanju, registrovanju, obavljanju djelatnosti, organu upravljanja, nadzora i
rukovođenja, stručnom organu muzeja, finansiranju muzeja kao javnih ustanova odgovarajuće se primjenjuju
na rad muzejskih zbirki i galerija.
Na muzejske zbirke i galerije, ako se osnivaju kao ustanove, pored odredbi ovog zakona, primjenjuju se i opšti
propisi o ustanovama.

IV - MUZEJ ISTOČNE BOSNE TUZLA

Član 37.

Muzej istočne Bosne Tuzla, pored poslova utvrđenih u članu 13. ovog zakona, obavlja i matične poslove
muzejske djelatnosti prema međunarodnim standardima i radi na povezivanju sa međunarodnim muzejskim
udruženjima.

214
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 38.

Muzej istočne Bosne Tuzla obavlja matične poslove za muzeje koje na području Kantona osnivaju Kanton i
općine kao i druga pravna i fizička lica u skladu sa odredbama ovog zakona.
Matični poslovi muzejske djelatnosti su:
- vođenje centralnog kataloga muzejskog materijala za područje Kantona
- razvijanje i unapređivanje stručnog rada muzeja u djelatnostima za koje je muzej registrovan
- obavljanje stručnog nadzora i pružanje stručne pomoći
- staranje o stručnom usavršavanju zaposlenika muzeja.

Član 39.

Muzeji su dužni da matičnom muzeju dostavljaju obavještenja i podatke potrebne za obavljanje matičnih
poslova.

V - POSLOVI LOKALNE SAMOUPRAVE

Član 40.

Općine sa teritorije Kantona, u skladu sa ovim zakonom, na svom području vrše poslove iz samoupravnog
djelokruga koji se odnose na: osnivanje muzeja, galerije i muzejske zbirke od interesa za općinu.

VI - NADZOR

Član 41.

Nadzor nad zakonitosti rada muzeja vrši Ministarstvo.


Nadzor nad provođenjem odredbi ovog zakona i propisa donesenih za njegovo provođenje vrši Ministarstvo.

VII - KAZNENE ODREDBE

Član 42.

Novčanom kaznom od 500 do 5.000 KM kazniće se za prekršaj muzej, ako:


1. ne vrši stručni nadzor nad istraživanjem i prikupljanjem muzejskog materijala koje obavlja strano pravno ili
fizičko lice (član 10. stav 2.)
2. rashoduje muzejski materijal suprotno odredbi člana 11. ovog zakona
3. počne sa radom prije upisa u Registar (član 18.)
4. ne vodi ulaznu knjigu i izlaznu knjigu, knjigu inventara, knjigu poklona, kartoteku i fototeku muzejskog
materijala (član 32.)
5. ne dostavi matičnom muzeju obavještenja i podatke potrebne za obavljanje matičnih poslova (član 39.).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u muzeju novčanom kaznom od 100 do 1.000 KM.
Novčanom kaznom od 500 do 5.000 KM kazniće se za prekršaj strano pravno i fizičko lice ako:
- otpočne istraživanje i prikupljanje muzejskog materijala na području Kantona, a da prethodno nije pribavilo
saglasnost Ministarstva (član 10. stav 2.).

VIII - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

215
Ikbal Cogo

Član 43.

Postojeći muzeji dužni su da:


- usklade svoju organizaciju, djelatnost i pravila muzeja sa odredbama ovog zakona, u roku od tri mjeseca od
dana stupanja na snagu ovog zakona
- obezbijede uslove za trajno obavljanje djelatnosti utvrđene Normativima i standardima za muzejsku djelatnost,
u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 44.

Ministar će donijeti bliže propise iz člana 15. stav 3. i 4., člana 17. stav 2., člana 28. stav 4. i član 32. stav 2. ovog
zakona, u roku od dva mjeseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja propisa iz prethodnog stava, primjenjivati će se, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom,
odredbe:
- Pravilnika o uslovima za osnivanje i početak obavljanja djelatnosti muzeja i galerija (“Sl. list RBiH”, br. 2/94)
- Pravilnika o stručnim zvanjima, uslovima i načinu sticanja stručnog zvanja u muzejskoj djelatnosti (“Službeni
list RBiH”, br. 2/94)
- Pravilnika o sadržaju i načinu vođenja ulazne i izlazne knjige, knjige inventara, knjige poklona, kartoteke i
fototeke muzejskog materijala (“Službeni list RBiH”, br. 7/95).

Član 45.

Danom stupanja na snagu ovog zakona na području Kantona prestaje da važi Zakon o muzejskoj djelatnosti
(“Službeni list RBiH”, br. 13/93, 20/93 i 13/94).

Član 46.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenim novinama Tuzlanskog kantona”.

Bosna i Hercegovina
Federacija Bosne i Hercegovine
TUZLANSKI KANTON
Skupština
Broj: 01-02-353-16/01
Tuzla, 5. 7. 2002. godine
Predsjednik
Skupštine Tuzlanskog kantona,
Dr. Izet Žigić, v.r.

216
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

2009. godina SLUŽBENE NOVINE TUZLANSKOG KANTONA Broj 17

636.

Na osnovu člana 32. Zakona o muzejskoj djelatnosti („Službene novine Tuzlanskog kantona“, broj 10/02),
ministar obrazovanja, nauke, kulture i sporta donosi

PRAVILNIK
o sadržaju i načinu vođenja ulazne i izlazne knjige,
knjige inventara, knjige poklona, kartoteke i
fototeke muzejskog materijala

Osnovne odredbe

Član 1.
(Predmet pravilnika)

(1) Ovim pravilnikom propisuje se sadržaj i način vođenja ulazne i izlazne knjige, knjige inventara, knjige
poklona, kartoteke, fototeke muzejskog materijala, način njihovog vođenja i sadržaja i način i rokovi dostavljanja
podataka za vođenje ovih evidencija.
(2) Muzej vodi slijedeće evidencije:
1. ulaznu knjigu, izlaznu knjigu,
2. knjigu inventara, knjigu poklona,
3. kartoteku i fototeku muzejskog materijala na način utvrđen ovim pravilnikom.
(3) Evidencije iz stava (2.) ovog člana mogu se voditi i kao datoteke na magnetnom mediju (CD - ROOM disc,
floopy).
(4) Odredbe ovog pravilnika primjenjuju se i na muzejsku zbirku i muzejsku izložbu, ako se osniva kao ustanova.

Član 2.
(Namjena dokumentacije)
(1) Ulazna knjiga služi za registrovanje muzejskog materijala koji trajno ili privremeno ulazi u muzej.
(2) Izlazna knjiga služi za registrovanje muzejskog materijala koji trajno ili privremeno izlazi iz muzeja.
(3) Knjiga inventara je glavna knjiga koja služi za registrovanje muzejskog materijala koji trajno ulazi u zbirku,
kao i pouzdanu i laku kontrolu redovnog stanja zbirke.
(4) Knjiga poklona služi za registrovanje muzejskog materijala koji je poklonjen muzeju.

(5) Kartoteka i fototeka služe za efikasno pronalaženje i korištenje muzejskog materijala i osnovnih statističkih i
sadržajnih podataka o tom materijalu. Muzejski materijal se upisuje u kartice i fotografiše po tematici, lokalitetu,
vrsti ili drugom kriteriju koji najbolje odgovara potrebama muzeja.

Član 3.
(Ulazna knjiga)

Ulazna knjiga sadrži rubrike:


1. redni broj (zavodi se svake godine od broja jedan),
2. datum upisa,

217
Ikbal Cogo

3. naziv i kratak opis muzejskog materijala iz člana 6. Zakona o muzejskoj djelatnosti (u daljem tekstu:
predmet); broj komada iz kojih se predmet sastoji (u daljem tekstu:komad),
4. mjesto i vrijeme nastanka predmeta i njegovo porijeklo,
5. datum i način pribavljanja predmeta,
6. otkupna cijena predmeta,
7. rok vraćanja predmeta (ako je ulazak privremen); potpis davaoca i primaoca i
8. napomene.

Član 4.
(Izlazna knjiga)

Izlazna knjiga sadrži rubrike:


1. redni broj,
2. datum upisa,
3. naziv i kratak opis predmeta,
4. broj komada,
5. redni broj iz knjige inventara,
6. kome se predmet predaje,
7. broj akta o predaji predmeta,
8. razlog predaje predmeta,
9. rok vraćanja predmeta (ako je izlazak privremen),
10. potpis davaoca i primaoca i
11. napomene.

Član 5.
(Knjiga inventara)

Knjiga inventara sadrži rubrike:


1. redni broj,
2. signatura,
3. datum upisa,
4. naziv i opis predmeta,
5. broj komada,
6. vrsta i oblik predmeta,
7. mjesto i vrijeme nastanka predmeta i njegovo porijeklo,
8. historijat predmeta,
9. muzejska vrijednost predmeta,
10. očuvanost predmeta,
11. datum i način pribavljanja predmeta,
12. otkupna cijena predmeta,
13. izvršene zaštitne mjere i gdje su obavljene,
14. redni broj ulazne knjige i
15. napomene.

218
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 6.
(Knjiga poklona)

Knjiga poklona treba da sadrži rubrike:


1. redni broj,
2. datum upisa,
3. naziv i kratak opis predmeta,
4. broj komada,
5. redni broj iz knjige inventara,
6. ime i adresa poklonodavca i
7. napomene.

Član 7.
(Mogućnost prilagođavanja naziva rubrika potrebama muzeja)

Muzej može u knjigama iz članova 3. do 6. ovog pravilnika prilagoditi nazive rubrika svojim potrebama odnosno
uvesti i nove rubrike, zavisno od oblasti kojom se muzej bavi.

Član 8.
(Obaveza uvezivanja, numerisanja i ovjeravanja)

Knjige iz čl. 3. do 6. ovog pravilnika su tvrdo uvezane, numerisane po stranicama i ovjerene potpisom direktora
muzeja i pečatom muzeja.

Član 9.
(Upis, ispravka i izmjene podataka)

(1) Podaci u knjige iz članova 3. do 6. ovog pravilnika upisuju se službenim mastilom ili hemijskom olovkom.
(2) Ispravka podataka vrši se na taj način što se pogrešno upisani tekst precrta tako da ostane čitljiv, a ispod njega
se upiše ispravan tekst.
(3) Izmjena podatak vrši se na taj način što se upisani tekst precrta crvenim mastilom ili olovkom tako da ostane
čitljiv, a ispod njega se upiše novi tekst i u rubrici „napomene“ upiše razlog za izmjenu podataka.

Član 10.
(Obaveza usaglašavanja rada sa odredbama ovog pravilnika)

Muzeji su dužni da usaglase svoj rad sa odredbama ovog pravilnika, u roku od tri mjeseca od dana njegovog
stupanja na snagu.

Član 11.
(Stupanje na snagu pravilnika)

Pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenim novinama Tuzlanskog kantona“.

219
Ikbal Cogo

BOSNA I HERCEGOVINA
Federacija Bosne i Hercegovine
TUZLANSKI KANTON
Ministarstvo obrazovanja, nauke,
kulture i sporta
Broj: 10/1-40-23547-1/09
Tuzla, 30.12.2009.
MINISTRICA
Prof. dr. Mirzeta Hadžić-Suljkić, v.r.

220
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

2009. godina SLUŽBENE NOVINE TUZLANSKOG KANTONA Broj 17

637.

Na osnovu člana 15. Zakona o muzejskoj djelatnosti („Službene novine Tuzlanskog kantona“, broj 10/02),
ministar obrazovanja, nauke, kulture i sporta, donosi

PRAVILNIK
o uslovima za osnivanje i rad muzeja

I - OSNOVNE ODREDBE

Član 1.
(Predmet pravilnika)

Ovim pravilnikom propisuju se bliži uslovi za osnivanje i početak obavljanja djelatnosti muzeja koji se odnose
na: muzejski materijal, prostorije za obavljanje muzejske djelatnosti, opremu za obavljanje muzejske djelatnosti,
potreban broj stručnih muzejskih radnika i finansijska sredstva za obavljanje muzejske djelatnosti.

II - USLOVI ZA OSNIVANJE I POČETAK RADA MUZEJA

Član 2.
(Uslovi za osnivanje muzeja)

Muzej mogu osnovati domaće i strano pravno i fizičko lice, na način propisan zakonom, ovim pravilnikom,
standardima i normativima za muzejsku djelatnost ukoliko je osiguran:
1. odgovarajući muzejski materijal,
2. odgovarajuće prostorije i oprema,
3. potreban broj stručnih muzejskih djelatnika i
4. finansijska sredstva za obavljanje muzejske djelatnosti.

Član 3.
(Osnovni fond muzejskog materijala)

Muzej treba da ima osnovni fond muzejskog materijala iz oblasti kojom se muzej bavi koji po značenju i obimu
omogućava proučavanje i prezentaciju kulturno-historijskog blaga područja na kojem muzej obavlja svoju
djelatnost.

Član 4.
(Prostor)

(1) Muzej treba da ima slijedeće prostorije:


1. izložbeni prostor za stalnu postavku i povremene izložbe,
2. depoe za sistematske zbirke,
3. radionice za održavanje, restauriranje, prepariranje i konzerviranje muzejskog materijala,
4. prostorije za održavanje predavanja grupama posjetilaca, radne prostorije za zaposlenike,
5. stručnu biblioteku.
(2) Prostorije iz stava (1) ovog člana treba da budu suhe, zračne, odgovarajuće osvijetljene i osigurane od
elementarnih nepogoda, provala i otuđivanja.

221
Ikbal Cogo

Član 5.
(Oprema)

Muzej treba da ima opremu koja odgovara namjeni, a posebno:


1. opremu za čuvanje muzejskog materijala od oštećenja, uništenja i nestajanja,
2. opremu za provođenje mjera zaštite muzejskog materijala, posebno za vrijeme ratnog ili drugog
vanrednog stanja,
3. opremu radionica iz člana 6. stav (1) alineja 3). ovog pravilnika,

4. tehničke i informatičke uređaje i druga sredstva za savremeno istraživanje, obradu i korištenje muzejskog
materijala,
5. drugu opremu potrebnu za obavljanje osnovne djelatnosti muzeja.

Član 6.
(Stručno osoblje)

Muzej treba da ima najmanje četiri stručna zaposlenika u radnom odnosu na neodređeno vrijeme sa punim
radnim vremenom, i to:
1. kustosa za svaku oblast kojom se bavi,
2. muzejskog pedagoga,
3. preparatora,
4. knjižničara, višeg knjižničara ili bibliotekara.

Član 7.
(Finansiranje)

Finansijska sredstva za osnivanje i rad muzeaj osigurava osnivač.

Član 8.
(Upis u Registar ustanova kulture)

Pored upisa u sudski registar, muzej se upisuje u Registar ustanova kulture (u daljem tekstu: Registar), koji vodi
Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta Tuzlanskog kantona (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Član 9.
(Provjera uslova za osnivanje i rad muzeja)

(1) Radi utvrđivanja uslova propisanih ovim pravilnikom ministar obrazovanja, nauke, kulture i sporta (u
daljem tekstu: ministar) obrazuje komisiju.
(2) Rješenje o upisu muzeja u Registar donosi ministar, na prijedlog stučne komisije.
(3) Muzej može početi da obavlja djelatnost nakon što Ministarstvo utvdi da su ispunjeni uslovi iz članova 2. do
7. ovog pravilnika i upisa u Registar.

Član 10.
(Primjena pravilnika na osnivanje galerije ili muzejske zbirke)
Odredbe ovog pravilnika primjenjuju se na osnivanje galerije ili muzejske zbirke kao samostalnih pravnih lica.

Član 11.
(Stupanje na snagu pravilnika)
Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenim novinama Tuzlanskog kantona“.

222
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

BOSNA I HERCEGOVINA
Federacija Bosne i Hercegovine
TUZLANSKI KANTON
Ministarstvo obrazovanja, nauke,
kulture i sporta
Broj: 10/1-40-23547-2/09
Tuzla, 30.12.2009.
M I N I S T R I CA
Prof. dr. Mirzeta Hadžić-Suljkić,v.r.

223
Ikbal Cogo

2011. godina SLUŽBENE NOVINE TUZLANSKOG KANTONA Broj 13

400.

Na osnovu člana 24. stav 1. tačka c) Ustava Tuzlanskog kantona („Službene novine Tuzlansko-podrinjskog
kantona“ br. 7/97 i 3/99 i „Službene novine Tuzlanskog kantona“ br. 13/99, 10/00, 14/02, 6/04 i 10/04), na
prijedlog Vlade Tuzlanskog kantona, Skupština Tuzlanskog kantona, na sjednici održanoj 28.9.2011. godine,
donosi

ZAKON
O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O
MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

Član 1.

U Zakonu o muzejskoj djelatnosti („Službene novine Tuzlanskog kantona“, broj: 10/02), u članu 10. u stavu 2.,
riječ „Strano“ zamjenjuje se riječima „Domaće i strano“.
U istom članu iza stava 2. dodaje se novi stav 3., koji glasi: „Domaće i strano pravno ili fizičko lice koje vrši
istraživanje na teritoriji Kantona, dužno je sav muzejski materijal i dokumentaciju sa istraživanja predati u
Muzej“.

Član 2.

U članu 19. stav 5. mijenja se i glasi:


„Upravni odbor muzeja ima predsjednika i dva člana. Jedan član Upravnog odbora imenuje se iz reda zaposlenih
u muzeju“.
U istom članu iza stava 7. dodaju se novi stavovi 8. i 9., koji glase:
„Privremeni Upravni odbor imenuje se u slučaju ukoliko dođe do razrješenja članova Upravnog odbora iz
razloga navedenih u prethodnom stavu ovog člana, u slučaju kada se Upravni odbor ne može konstituisati u
skladu sa ovim zakonom ili kada se postupak koji prethodi imenovanju ne okonča u zakonom utvrđenom roku.
Imenovanje privremenog Upravnog odbora vrši se na period do 60 dana“.

Član 3.

U članu 21. stav 2. mijenja se i glasi:


„Za direktora muzeja može biti imenovano lice koje ima visoku stručnu spremu društvenog smjera ili ekvivalent,
pet godina radnog iskustva iz oblasti kulture nakon sticanja stručne spreme, te da se odlikuje stručnim, radnim
i organizacionim sposobnostima“.
U istom članu iza stava 5. dodaje se novi stav 6., koji glasi:
„Isto lice može biti imenovano za direktora muzeja kao javne ustanove najviše dva puta.
Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.
U istom članu iza stava 7. dodaje se novi stav 8., koji glasi:
„Vršilac dužnosti ima sva prava i dužnosti direktora“.

Član 4.

U članu 25. iza stava 6. dodaju se novi stavovi 7., 8., 9. i 10., koji glase:
„Članovi Nadzornog odbora muzeja kao javne ustanove mogu biti razriješeni dužnosti i prije isteka mandata
ukoliko se utvrdi njihova odgovornost za neuspješan i nezakonit rad.
U slučaju razrješenja članova Nadzornog odbora, iz razloga utvrđenih u stavu 7. ovog člana, imenuje se

224
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

privremeni Nadzorni odbor muzeja.


Privremeni Nadzorni odbor muzeja se imenuje i u slučaju kada se Nadzorni odbor ne može konstituisati u
skladu sa ovim zakonom ili kada se postupak koji prethodi imenovanju ne okonča u zakonom utvrđenom roku.
Imenovanje privremenog Nadzornog odbora muzeja vrši se na period do 60 dana“.

Član 5.

Član 41. mijenja se i glasi:


„Nadzor nad zakonitosti rada muzeja vrši Ministarstvo. Inspekcijski nadzor nad provođenjem odredbi ovog
zakona, propisa donesenih na osnovu ovog zakona, pojedinačnih akata, uslova i načina rada muzeja vrši nadležna
inspekcija“.

Član 6.

Danom stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ će pokrenuti postupak razrješenja postojećeg i imenovanja
Upravnog odbora muzeja u skladu sa ovim zakonom.
Danom razrješenja Upravnog odbora iz stava 1. ovog člana nadležni organ je dužan imenovati privremeni
Upravni odbor.
Lice koje je, prije stupanja na snagu ovog zakona, imenovano u muzeju dva ili više puta za direktora ne može se
ponovo imenovati za direktora ili vršioca dužnosti direktora muzeja kao javne ustanove.
Danom stupanja na snagu ovog zakona Upravni odbor je dužan pokrenuti postupak razrješenja postojećeg i
imenovanja direktora muzeja kao javne ustanove u skladu sa ovim zakonom.
Danom razrješenja direktora iz stava 4. ovog člana Upravni odbor je dužan imenovati vršioca dužnosti direktora.

Član 7.

Muzej je dužan uskladiti svoju djelatnost i opće akte sa odredbama ovog zakona u roku od 60 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.

Član 8.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenim novinama Tuzlanskog kantona“.

Bosna i Hercegovina
- Federacija Bosne i Hercegovine -
TUZLANSKI KANTON
Skupština
Broj: 01-02-477-5/11
Tuzla, 28.9.2011. godine
Predsjednik
Skupštine Tuzlanskog kantona,
Bajazit Jašarević, v.r.

225
Ikbal Cogo

2003. godina SLUŽBENE NOVINE ZENIČKO-DOBOJSKOG KANTONA Broj 15

290.

Na osnovu člana 37. tačka h. Ustava Zeničko-dobojskog kantona („Službene novine Federacije BiH“, broj: 7/96
i „Službene novine Zeničko-dobojskog kantona“, broj: 1/96 i 10/00), Skupština Zeničko-dobojskog kantona
na XII sjednici održanoj dana 29.10.2003. godine, donosi

ZAKON
O MUZEJSKOJ DJELATNOSTI

I – OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obavljanja muzejske djelatnosti od značaja za Zeničko-dobojski kanton
(u daljem tekstu: Kanton) i općine na području Kantona (u daljem tekstu: općina), osnivanje i način rada
muzeja, nadzor nad zakonitošću rada muzeja i druga pitanja od značaja za muzejsku djelatnost.

Član 2.

Muzejska djelatnost je djelatnost od posebnog društvenog interesa za Kanton.

Član 3.

Muzejsku djelatnost obavlja muzej i galerija.


Za obavljanje muzejske djelatnosti može se oformiti muzejska zbirka.
Za vršenje izlagačke muzejske djelatnosti može se oformiti muzejska izložba.

Član 4.

Muzejska djelatnost obuhvata: prikupljanje, čuvanje i istraživanje kulturnih i prirodnih dobara, njihovu stručnu
i naučnu obradu, čuvanje, zaštitu i prezentiranje muzejske građe, muzejske dokumentacije, muzejskih lokaliteta
i nalazišta, njihovo neposredno i posredno predočavanje javnosti putem stalnih i povremenih izložbi, te
objavljivanje podataka i saznanja o muzejskoj građi i muzejskoj dokumentaciji putem stručnih, naučnih časopisa
i drugih sredstava informisanja.

Član 5.

Sredstva za osnivanje i rad muzeja, muzejske zbirke ili muzejske izložbe obezbjeđuje osnivač.
Vlada kantona može donijeti odluku o pružanju finansijske pomoći muzejskim ustanovama.

II – MUZEJSKI MATERIJAL

Član 6.

Muzejski materijal obuhvata: proizvode prirode, proizvode ljudskog rada i duha, predmete, dokumente i druga
svjedočanstva o pojavama i procesima u društvu, istorijskim zbivanjima, kulturnom, naučnom, političkom,
ekonomskom i tehničkom razvoju, životu i običajima ljudskih zajednica, životu i djelu istaknutih ličnosti, kao i
druge predmete koji svjedoče o razvoju prirode i društva od praistorije do danas.

226
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 7.

Muzej pribavlja muzejski materijal prikupljanjem na terenu, iskopavanjem, kupovinom, razmjenom, poklonom
i zavještanjem.
Ugovor o kupovini, razmjeni i poklonu muzejskog materijala sastavlja se u pismenoj formi.

Član 8.

Muzej vrši obradu muzejskog materijala stručno i uz primjenu savremenih naučnih metoda.

Član 9.

Zaštita i korištenje muzejskog materijala kao dobra kulturno-istorijskog naslijeđa, vrši se u skladu sa odredbama
zakona kojim se uređuje zaštita kulturne baštine.

Član 10.

Istraživanje i prikupljanje muzejskog materijala na teritoriji Kantona može se vršiti samo u saradnji sa jednom
od postojećih muzejskih ustanova na području Kantona.
Strano pravno ili fizičko lice može istraživati i prikupljati muzejski materijal na teritoriji Kantona, pod uslovom
da se to istraživanje i prikupljanje obavlja u saradnji i pod nadzorom jedne od postojećih muzejskih ustanova na
području Kantona, a na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti od Kantonalnog ministarstva za obrazovanje,
nauku, kulturu i sport (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Član 11.

Muzejski materijal se može rashodovati samo ukoliko je izgubio muzejsku vrijednost.


Odluku o rashodovanju muzejskog materijala donosi upravni odbor na prijedlog stručne komisije.
Stručnu komisiju za rashodovanje muzejskog materijala obrazuje Upravni odbor muzeja, u skladu sa pravilima
muzeja.

III – MUZEJ

Član 12.

Muzej je ustanova u oblasti kulture za obavljanje muzejske djelatnosti u svim oblicima svojine.

Član 13.

Muzej:
- istražuje, prikuplja i obrađuje muzejski materijal
- čuva muzejski materijal od oštećenja, uništenja i nestajanja
- obezbjeđuje mjere zaštite muzejskog materijala, posebno za vrijeme ratnog stanja ili vanrednih prilika
- obezbjeđuje korištenje muzejskog materijala u kulturne, naučne, vaspitno-obrazovne i druge svrhe putem
njegovog prezentiranja u okviru stalnih ili povremenih izložbi i na drugi način
- omogućava naučnim i stručnim radnicima proučavanje muzejskog materijala
- brine se o čuvanju i održavanju muzejskog materijala koji se nalazi van muzeja na području na kojem obavlja
svoju djelatnost
- obavlja naučno istraživački rad u skladu sa zakonom
- objavljuje rezultate svog stručnog i naučnoistraživačkog rada putem vlastitih publikacija i na drugi način
- ostvaruje međukantonalnu, međuentitetsku i međunarodnu saradnju u oblasti muzejske djelatnosti

227
Ikbal Cogo

- obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i pravilima muzeja.

Član 14.

Muzej može osnovati domaće i strano pravno i fizičko lice, na način propisan ovim zakonom.
Muzej mogu osnovati dva ili više osnivača, a u skladu sa ovim zakonom.
Ako muzej osniva dva ili više osnivača, njihova međusobna prava i obaveze se utvrđuju ugovorom.
Muzej kao javnu ustanovu mogu osnovati Skupština Kantona, odnosno općinsko vijeće ili u svojstvu suosnivača
Skupština Kantona i općinsko vijeće.

Skupština Kantona može osnovati Kantonalni muzej. Kantonalni muzej je javna ustanova koja obavlja muzejsku
djelatnost u javnom interesu Kantona.

Član 15.

Muzej može biti osnovan ako su, u skladu sa Normativima i standardima za muzejsku djelatnost, obezbijeđeni
sljedeći uslovi:
- odgovarajući muzejski materijal
- odgovarajući prostor i oprema
- stručni muzejski radnici
Normative i standarde iz stava 1. ovog člana donosi ministar za obrazovanje, nauku, kulturu i sport (u daljem
tekstu: ministar).
Bliže uslove za osnivanje i rad muzeja iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministar.

Upravljanje i rukovođenje muzejom


Upravni odbor

Član 16.

Organ upravljanja u muzeju je Upravni odbor.


Predsjednika i članove Upravnog odbora muzeja imenuje i razrješava osnivač.
Predsjednika i članove upravnog odbora muzeja čiji je osnivač Skupština Kantona imenuje i razrješava Vlada
Kantona u skladu sa Zakonom o ministarskim, vladinim i drugim imenovanjima Federacije Bosne i Hercegovine.
Upravni odbor muzeja ima predsjednika i dva člana.
Predsjednik i članovi Upravnog odbora imenuju se na vrijeme od četiri godine i po isteku ovog vremena mogu
biti ponovo imenovani.
Ako je osnivač muzeja fizičko lice ono ima pravo da neposredno upravlja muzejom.

Član 17.

Upravni odbor muzeja:


- donosi pravila muzeja
- utvrđuje program rada muzeja
- utvrđuje planove rada i razvoja
- usvaja godišnji izvještaj o radu muzeja na prijedlog direktora muzeja
- imenuje i razrješava direktora muzeja na osnovu provedenog konkursa, a uz saglasnost osnivača muzeja
- donosi finansijski plan i usvaja godišnji obračun
- donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji i ostala opšta akta

228
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

- usmjerava, kontroliše i ocjenjuje rad direktora


- odlučuje o prigovoru zaposlenih na rješenja kojima je drugi organ, određen pravilima muzeja, odlučio o pravu,
obavezi i odgovornosti iz radnog odnosa u prvom stepenu.
- podnosi osnivaču, najmanje jedanput godišnje, izvještaj o poslovanju muzeja.

Direktor muzeja

Član 18.

Muzejom rukovodi direktor.


Za direktora muzeja može biti imenovano lice koje ima visoku stručnu spremu iz oblasti kojom se muzej bavi,
najmanje 5 godina radnog iskustva, stručne, radne i organizacione sposobnosti, te je stručnjak u muzejskoj
djelatnosti ili pak naučni ili kulturni radnik.
Direktora muzeja imenuje i razrješava Upravni odbor uz prethodnu saglasnost osnivača, odnosno suosnivača.
Saglasnost na imenovanje direktora muzeja čiji je osnivač Skupština Kantona daje Vlada Kantona.
Direktor muzeja imenuje se na četiri godine, na osnovu javnog konkursa i po isteku mandata može biti ponovo
imenovan.
Upravni odbor ukoliko ne imenuje direktora, imenovat će vršioca dužnosti direktora na period od šest mjeseci.
Ukoliko je osnivač ustanove fizičko lice, odluke o izboru i imenovanju direktora, odnosno vršioca dužnosti
direktora bliže će se urediti osnivačkim aktima.

Član 19.
Direktor može biti razriješen dužnosti i prije isteka vremena na koje je imenovan:
- na lični zahtjev
- ako se utvrdi da je odgovoran za neuspješan ili nezakonit rad muzeja
- u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i pravilima muzeja.
Prijedlog za prijevremeno razrješenje direktora iz razloga iz stava 1. alineja 2. ovog člana, može dati osnivač,
predsjednik odnosno član Upravnog odbora ili Nadzorni odbor muzeja.
Postupak razrješenja direktora uređuje se pravilima muzeja, u skladu sa zakonom.

Nadzorni odbor

Član 20.

Nadzorni odbor je organ kontrole poslovanja muzeja.


Nadzorni odbor ima predsjednika i dva člana.
Predsjednika i članove Nadzornog odbora imenuje i razrješava osnivač.
Predsjednik i članovi Nadzornog odbora imenuju se na vrijeme od četiri godine i po isteku ovog vremena mogu
biti ponovo imenovani.
Predsjednika i članove Nadzornog odbora muzeja čiji je osnivač Skupština Kantona imenuje Vlada Kantona u
skladu sa Zakonom o ministarskim, vladinim i drugim imenovanjima federacije Bosne i Hercegovine.
Ukoliko je osnivač ustanove fizičko lice, odluke o izboru i imenovanju članova nadzornog odbora bliže će se
urediti osnivačkim aktima.

Član 21.

229
Ikbal Cogo

Nadzorni odbor:
- analizira izvještaj o poslovanju muzeja
- obavlja nadzor nad upotrebom sredstava za rad, pregleda godišnji izvještaj o poslovanju i godišnji obračun
- pregleda i provjerava urednost i zakonitost vođenja poslovnih knjiga
- izvještava osnivača, Upravni odbor i direktora najmanje jedanput godišnje o rezultatima nadzora.

Stručni organ muzeja

Član 22.

Stručni organ muzeja je stručni savjet, kao stručno savjetodavno tijelo.


Stručni savjet muzeja raspravlja o svim stručnim pitanjima rada muzeja, daje mišljenje i prijedloge u vezi sa
organizacijom rada, programom rada i razvojem muzejske djelatnosti, te obavlja i druge poslove u skladu sa
pravilima muzeja.
Djelokrug rada, sastav i način imenovanja članova stručnog savjeta, prava, obaveze i odgovornosti, bliže se
uređuju pravilima muzeja.

Član 23.

Stručne poslove muzejske djelatnosti obavljaju zaposlenici muzeja koji imaju odgovarajuću stručnu spremu i
stručno zvanje.
Radni odnos u muzeju zasniva se sa zaposlenicima muzeja u skladu sa Zakonom o radu i ovim zakonom.
Izbor zaposenika muzeja vrši se putem konkursa ili oglasa u skladu sa pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji
muzeja, pravilima muzeja i ovim zakonom.
Bliži propis o stručnim zvanjima, uslovima i načinu sticanja stručnih zvanja u muzejskoj djelatnosti donosi
ministar.

Udruživanje muzeja

Član 24.

Muzeji se, radi obavljanja poslova od zajedničkog interesa, mogu udružiti u zajednicu muzeja.
Odluku o udruživanju iz prethodnog stava donosi osnivač.
Poslovi od zajedničkog interesa, međusobna prava i obaveze muzeja koji se udružuju u zajednicu muzeja uređuju
se ugovorom.

Javnost rada muzeja

Član 25.

Muzej obavještava javnost o programima istraživanja, stalnim i povremenim izložbama i značajnim otkrićima,
na način utvrđen pravilima muzeja.

Sredstva za rad muzeja

230
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

Član 26.

Sredstva za rad muzeja obezbjeđuju se od:


- osnivača
- prihoda ostvarenih djelatnošću muzeja
- naknada za obavljanje intelektualnih usluga, od naknada za rad od korisnika usluga, marketinga, iz legata,
poklona, zavještanja, donacija pravnih i fizičkih lica i humanitarnih organizacija i drugih izvora, pod uslovima
utvrđenim zakonom i aktom o osnivanju muzeja
- i dijelom iz Budžeta Kantona prema odluci Vlade.

Dokumentacija i evidencija muzeja

Član 27.

Muzej vodi sljedeće evidencije:


- ulaznu i izlaznu knjigu
- knjigu inventara
- knjigu poklona
- kartoteku i fototeku muzejskog materijala.
Bliži propis o sadržaju i načinu vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana donosi ministar.

Prestanak rada muzeja

Član 28.

Muzej prestaje s radom ako ne ispunjava uslove iz člana 15, ako po ocjeni osnivača nema više potrebe za njegovim
radom ili ako osnivač utvrdi da ne obavlja djelatnost radi koje je osnovan i drugim slučajevima utvrđenim
zakonom i aktom o osnivanju.
U slučaju prestanka rada muzeja osnivač muzeja će odrediti muzej ili drugo pravno lice koje će preuzeti muzejski
materijal od muzeja koji prestaje sa radom i kome će biti predata imovina muzeja.

Muzejska zbirka, galerija i muzejska izložba

Član 29.

Pravno ili fizičko lice koje ima muzejski materijal može osnovati muzejsku zbirku, galeriju ili organizovati
muzejsku izložbu.

Član 30.

Muzejska zbirka istražuje, prikuplja, stručno i naučno obrađuje, čuva i prezentira muzejski materijal.
Muzejska izložba prezentira muzejski materijal koji se odnosi na određenu temu, period, djelatnost, događaj,
instituciju ili ličnost.

Član 31.

231
Ikbal Cogo

Odredbe ovog zakona o osnivanju, obavljanju djelatnosti, organu upravljanja, nadzora i rukovođenja, stručnom
organu muzeja, finansiranju muzeja kao javnih ustanova se primjenjuju na rad muzejskih zbirki i galerija.
Na muzejske zbirke i galerije, ako se osnivaju kao ustanove, pored odredbi ovog zakona, primjenjuju se i opšti
propisi o ustanovama.

IV NADZOR

Član 32.

Nadzor nad zakonitosti rada muzeja, kao i nadzor nad provođenjem odredbi ovog zakona i propisa donesenih
za njegovo provođenje vrši Ministarstvo za obrazovanje, nauku, kulturu i sport.

V KAZNENE ODREDBE

Član 33.

Novčanom kaznom od 500 do 5.000 KM kazniće se za prekršaj muzej, ako:


1. ne vrši stručni nadzor nad istraživanjem i prikupljanjem muzejskog materijala koje obavlja strano
pravno ili fizičko lice (član 10. stav 2)
2. rashoduje muzejski materijal suprotno odredbi člana 11. ovog zakona

3. ne vodi ulaznu knjigu i izlaznu knjigu, knjigu inventara, knjigu poklona, kartoteku i fototeku muzejskog
materijala (član 27)

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u muzeju novčanom kaznom od 100 do 1.000 KM.
Novčanom kaznom od 500 do 5.000 KM kazniće se za prekršaj strano pravno i fizičko lice ako:
- otpočne istraživanje i prikupljanje muzejskog materijala na području Kantona, suprotno članu 10, stav 1. ovog
zakona.

VI PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 34.

Postojeći muzeji dužni su da:


- usklade svoju organizaciju, djelatnost i pravila muzeja sa odredbama ovog zakona, u roku od tri mjeseca od
dana stupanja na snagu ovog zakona
- obezbijede uslove za trajno obavljanje djelatnosti utvrđene Normativima i standardima za muzejsku djelatnost,
u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 35.

Ministar će donijeti bliže propise iz člana 15. stav 2. i 3, člana 23. stav 4. i član 27. stav 2. ovog zakona, u roku od
dva mjeseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja propisa iz prethodnog stava, primjenjivat će se, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom,
odredbe:
- Pravilnika o uslovima za osnivanje i početak obavljanja djelatnosti muzeja i galerija („Sl. list RBiH“, br. 2/94)

232
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

- Pravilnika o stručnim zvanjima, uslovima i načinu sticanja stručnog zvanja u muzejskoj djelatnosti („Sl. list
RBiH“, br. 2/94)
- Pravilnika o sadržaju i načinu vođenja ulazne i izlazne knjige, knjige inventara, knjige poklona, kartoteke i
fototeke muzejskog materijala („Službeni list RBiH“, broj 7/95).

Član 36.

Danom stupanja na snagu ovog zakona na području Kantona prestaje primjena Zakona o muzejskoj djelatnosti
(„Službeni list RBiH“, broj 13/93, 20/93 i 13/94).

Član 37.

Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenim novinama Zeničko-dobojskog kantona“.

Broj: 01-02-23112/03
29.10.2003. godine
Zenica
PREDSJEDAVAJUĆI
Husejin Smajlović, s. r.

233
Ikbal Cogo

2007. godina SLUŽBENE NOVINE ZENIČKO-DOBOJSKOG KANTONA Broj 20

444.

Na osnovu člana 14. stav 1. Zakona o kantonalnim i drugim tijelima kantonalne uprave („Službene novine
Zeničko-dobojskog kantona“, broj: 15/04 i 06/07), a u vezi sa članom 15 stav 2. Zakona o muzejskoj djelatnosti
(„Službene novine Zeničko-dobojskog kantona“, broj: 15/03) ministrica Ministarstva za obrazovanje, nauku,
kulturu i sport, donosi:

PRAVILNIK
O USLOVIMA ZA OSNIVANJE I RAD MUZEJA

I – OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom uređuju se uslovi za osnivanje i rad muzeja u pogledu sredstava za osnivanje i početak rada,
osnovnog fonda muzejskog materijala, prostorija, opreme i stručnog kadra muzeja.

Osnovni fond muzejskog materijala

Član 2.

Osnivač muzeja obezbjeđuje osnovni fond muzejskog materijala onog značaja i obima koji omogućava
proučavanje i prezentaciju kulturno-historijske baštine i razvoj područja na kojem muzej obavlja svoju djelatnost.
Muzej može otpočeti s radom ako:
- struktura početnog fonda muzejskog materijala po svom sastavu odgovara muzejskoj oblasti kojom se muzej
bavi;
- muzejski materijal bude stručno obrađen, upisan u knjigu inventara, smješten u police po odgovarajućem
sistemu i iskazan u katalozima muzeja;
- ispunjava druge uslove propisane ovim pravilnikom.

Prostorije muzeja

Član 3.
Prostorije koje muzej mora imati čini:
- prostor za smještaj, izlaganje i čuvanje stalne postavke i povremenih izložbi;
- najmanje po jedan depo za sistematske zbirke;
- radionica za održavanje, restauraciju, prepariranje i konzerviranje muzejskog materijala;
- muzejska biblioteka;
- prostor za održavanje predavanja grupama posjetilaca;
- prostor za smještaj uprave muzeja, stučnih radnika i drugih zaposlenika;
- prostor sa potrebnim sanitarnim uređajima odvojeno za posjetioce i službeno osoblje u skladu sa posebnim
propisima.

234
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

U prostorijama iz alineja 1., 2. i 3. prethodnog stava, treba da je obezbijeđena odgovarajuća temperatura i suhoća
zraka, odgovarajuće osvjetljenje, kao i zaštita od elementarnih nepogoda, a sve u skladu sa posebnim propisima,
pravilima i standardima koji regulišu ovu oblast.

Oprema muzeja

Član 4.

Oprema muzeja treba da odgovara namjeni muzejskih prostorija i oblasti kojom se muzej bavi.
Muzej treba da ima opremu za:
- čuvanje muzejskog materijala od oštećenja, uništenja i krađe;
- provođenje mjera zaštite muzejskog materijala u svim uslovima čuvanja (mirnodopski, vanredni, ratni);
- održavanje, restauriranje, prepariranje i konzerviranje muzejskog materijala;
- tehničke uređaje i druga sredstva za savremeno istraživanje, obradu i korištenje muzejskog materijala u skladu
sa profesionalnim standardima i pravilima struke,
- drugu opremu porebnu za obavljanje osnovne djelatnosti muzeja.

Stručni kadar

Član 5.

Muzej treba da ima odgovarajući broj stručnih radnika sa položenim stručnim ispitom za muzejsku djelatnost
zavisno od oblasti muzejske djelatnosti kojoj pripada muzejski materijal.
Muzej treba da ima:
- kustosa za svaku oblast muzejske djelatnosti;
- muzejskog bibliotekara;
- preparatora;
- konzervatora;
- muzejskog pedagoga.
U nedostatku materijalnih sredstava i raspoloživih kadrova, više muzeja može zajednički da obezbijedi pojedine
stručne kadrove iz prethodnog stava.

Član 6.

Sredstva za osnivanje i rad muzeja padaju na teret osnivača, a trebaju da svojim obimom budu dovoljna da se
vjerno predstave teme, periodi, događaji, institucije ili ličnosti u odnosnim muzejskim oblastima na koje se
muzejski materijal odnosi.

Član 7.

Osnivači muzeja obavezni su podnijeti dokumentovan zahtijev Ministarstvu za obrazovanje, nauku, kulturu
i sport Zeničko-dobojskog kantona (u daljem tekstu Ministarstvo) u cilju dokazivanja da ispunjavaju uslove
propisane ovim pravilnikom za bavljenje muzejskom djelatnošću.
Ministarstvo će formirati Komisiju za procjenu uslova za bavljenje muzejskom djelatnošću, a koja će u roku od
trideset (30) dana Ministarstvu dostaviti izvještaj.

235
Ikbal Cogo

Član 8.

Muzej može početi da obavlja svoju djelatnost kada Ministarstvo rješenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi
propisani ovim pravilnikom.

II – PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 9.

Stupanjem na snagu ovog pravilnika na području Zeničko-dobojskog kantona prestaje sa primjenom Pravilnik
o uslovima za osnovanje i početak obavljanja djelatnosti muzeja i galerija („Službeni list RBiH“, broj 20/94).

Član 10.

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom donošenja i objaviti će se u „Službenim novinama Zeničko-dobojskog
kantona“.

Broj: 10-02-27213/07
Zenica, 21.11.2007. godine
MINISTRICA
Zdenka Merdžan, s.r.

236
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

2009. godina SLUŽBENE NOVINE ZENIČKO-DOBOJSKOG KANTONA Broj 14

321.

Na osnovu člana 14. stav 1. Zakona o kantonalnim i drugim tijelima kantonalne uprave - Prečišćeni tekst
(„Službene novine Zeničko-dobojskog kantona“, broj: 13/08), a u vezi sa članovima 29., 31. i 32., Zakona o
muzejskoj djelatnosti („Službene novine Zeničko-dobojskog kantona“, broj 15/03), ministrica Ministarstva za
obrazovanje, nauku, kulturu i sport, donosi:

PRAVILNIK
O USLOVIMA ZA OSNIVANJE I RAD
MUZEJSKIH ZBIRKI, MUZEJSKIH IZLOŽBI I GALERIJA

Član 1.
(Predmet pravilnika)
Ovim pravilnikom uređuju se uslovi za osnivanje i rad muzejskih zbirki, muzejskih izložbi i galerija u pogledu
sredstava za osnivanje i početak rada, osnovnog fonda muzejskog materijala, prostorija, opreme i stručnog kadra.

Član 2.
(Osnivanje zbirke i galerije i organizovanje izložbe)
Pravno i fizičko lice koje ima muzejski materijal može osnovati muzejsku zbirku, galeriju ili organizovati
muzejsku izložbu.

Član 3.
(Muzejska zbirka i izložba)
1) Muzejska zbirka istražuje, prikuplja stručno i naučno obrađuje, čuva i prezentira muzejski materijal.
2) Muzejska izložba prezentira muzejski materijal koji se odnosi na određenu temu, period, djelatnost, događaj,
instituciju ili ličnost.

Član 4.
(Osnovni fond muzejskog materijala zbirke i galerije)
1) Osnivač zbirke i galerije obezbjeđuje osnovni fond muzejskog materijala koji omogućava muzeološko
istraživanje i prezentaciju.
2) Zbirka i galerija mogu otpočeti s radom ako:
a) struktura početnog fonda muzejskog materijala po svom sastavu odgovara muzejskoj oblasti kojom se
zbirka i galerija bave;
b) muzejski materijal bude stručno obrađen, upisan u knjigu inventara, smješten u odgovarajući
muzeološki mobilijar i iskazan u katalozima zbirke i galerije;
c) ospunjava druge uslove propisane ovim pravilnikom.

Član 5.
(Prostorni uslovi za zbirke i galerije)

1) Prostorije koje zbirka i galerija moraju imati:


a) prostor za smještaj, izlaganje i čuvanje stalne postavke;
b) najmanje jedan depo za zbirke;
c) prostor za održavanje predavanja grupama posjetilaca;

237
Ikbal Cogo

d) prostor za smještaj stručnh radnika;


e) prostor sa potrebnim sanitarnim uređajima odvojeno za posjetioce i službeno osoblje u skladu sa
posebnim propisima;
2) U prostorijama iz alineje a) i b) prethodnog stava, treba da je obezbijeđena odgovarajuća temperatura i suhoća
zraka, odgovarajuće osvjetljenje, kao i zaštita od elementarnih nepogoda.
3) Neophodno je u prostorima namijenjenim za muzejske zbirke i galerije osigurati sve asepekte bezbijednosti
posjetilaca i zaposlenih.
4) Podnosilac zahtjeva dužan je pribaviti i priložiti rješenja nadležnih organa o ispunjavanju uslova iz stava (1),
(2) i (3) ovog člana.

Član 6.
(Oprema muzeja)
1) Oprema zbirke i galerije treba da odgovara namjeni prostorija i oblasti kojom se oni bave.
2) Zbirka i galerija treba da imaju opremu za:
a) čuvanje muzejskog materijala od oštećenja, uništenja i nestajanja;
b) provođenje mjera zaštite muzejskog materijala u svim uslovima čuvanja (mirnodobski, vanredni, ratni
i sl.);
c) drugu opremu potrebnu za obavljanje osnovne djelatnosti izložbe i galerije.

Član 7.
(Stručni kadar)

Muzejska zbirka, muzejska izložba i galerija za izložbenu djelatnost mora imati uz odgovarajući prostor i opremu,
najmanje jedno stručno lice za muzejsku oblast koju pokriva.

Član 8.
(Sredstva za osnivanje i rad)

Sredstva za osnivanje i rad muzejske zbirke, muzejske izložbe ili galerije obezbjeđuje osnivač, odnosno podnosilac
zahtjeva.

Član 9.
(Podnošenje zahtjeva)
1) Osnivači muzejskih zbirki, muzejskih izložbi i galerija obavezni su podnijeti dokumentovan zahtjev
Ministarstvu za obrazovanje, nauku, kulturu i sport (u daljem tekstu Ministarstvo) u cilju dokazivanja da
ispunjavaju uslove poropisne ovim pravilnikom za bavljenje muzeološkom djelatnošću u roku od tri mjeseca od
dana njegovog stupanja na snagu.
2) Ministarstvo će formirati Stručnu komisiju za procjenu uslova za obavljanje djelatnosti muzejske zbirke,
muzejske izložbe i galerije, a koja će u roku od trideset (30) dana Ministarstvu dostaviti izvještaj o svome radu,
uključujući i obrazložene stručne prijedloge, mjere i preporuke.
3) Troškove rada Stručne komisije snosi podnosilac zahtjeva.
4) Sastav Stručne komisije i iznos sredstava potrebnih za naknadu rada , će se utvrditi posebnim rješenjem
Ministarstva.

Član 10.
(Početak obavljanja djelatnosti)
1) Muzejska zbirka, muzejska izložba ili galerija može početi da obavlja svoju djelatnost kada Ministarstvo
Rješenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi propisani ovim pravilnikom.

238
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

2) Rješenje Ministarstva je konačno.

Član 11.
(Primjena zakonskih propisa na zbirke i galerije)
1) Odredbe Zakona o muzejskoj djelatnosti („Službene novine Zeničko-dobojskog kantona“ broj 15/03.) koje
se tiču osnivanja, obavljanja djelatnosti, organa upravljanja, nadzora i rukovođenja, stručnog organa muzeja,
finansiranja muzeja kao javnih muzeja, adekvatno se primjenjuju na rad muzejskih zbirki i galerija.
2) Na muzejske zbirke i galerije, ako se osnivaju kao ustanove, pored odredbi zakona iz stava (1) ovog člana,
primjenjuju se i opšti propisi o ustanovama.

Član 12.
(Stupanje na snagu)
Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenim novinama Zeničko-dobojskog
kantona“.

Broj: 10-40-24342/09
Zenica, 02.10.2009. godine
MINISTRICA
Zdenka Merdžan, s.r.

239
Ikbal Cogo

5. SUMMARY

The scientific and professional literature in Bosnia and Herzegovina has not considered the issue of
legislation on museums to a great extent during the past decades. Although tens of museums and galleries on
the territory of Bosnia and Herzegovina actively work (the first museum collection was established in 1884 in
Humac near Ljubuški, and the first public museum institution – the National Museum was founded in 1888 in
Sarajevo), legislation apparently seems not to have been an interesting issue for research and analysis.
During the period of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes/the Kingdom of Yugoslavia (1918-1941) the
common legal act on museums did not exist although it was drafted on several occasions. In those days, there
were two public museums in Bosnia and Herzegovina (the above-mentioned National Museum in Sarajevo and
the Museum of Vrbas Province in Banja Luka founded in 1930) and the management staff of these museums
was appointed by the Ministry of Education in Belgrade.
The first law on museum activities was adopted in Bosnia and Herzegovina after the World War II
(1947) which made Bosnia and Herzegovina the first republic in Yugoslavia have such a legal act (Macedonia
passed its own law in 1948 and Serbia in 1951).
Before passing the Law on Museums (which contained 6 articles), the Decision on Protection of Cultural
Monuments was made in February 1945 in Belgrade. It was signed by Marshall Tito and it was binding for the
entire country.
The amendments to the first Law on Museums were adopted in 1948. During 1960 a new, and much
more extensive law on museums was passed and it contained 52 articles (during 1960s all the republics of former
Yugoslavia passed their own laws on museums some of which for the first time such as Croatia, for instance).
The laws were passed by the Assembly upon the proposal of the Government and the Ministry in charge. The
last amendments to the law on museums in Bosnia and Herzegovina before 1992 were passed in 1987.
in force. During the recent war (1992-1995) the legally binding Regulation on Museums dating from 1993 was
After Dayton Peace Agreement had been signed in Paris in 1995, the state of Bosnia and Herzegovina
ceased being in charge of science, education and culture on the basis of Annex IV (which makes the Constitution
of Bosnia and Herzegovina). This means that the field of cultural activities became the responsibility of the
entity of Republika Srpska and the cantons in the Federation of Bosnia and Herzegovina.
The issue of museum activities was regulated in Republika Srpska by the law and the respective by-laws
while in the Federation of Bosnia and Herzegovina several cantons have legally stipulated museum activities by
the corresponding laws (e.g. Canton Sarajevo in 2000, Zenica-Doboj Canton in 2003, Tuzla Canton in 2002,
Bihać in 2001 and West Herzegovina Canton in 2009).
It is interesting to note that Bosnia and Herzegovina has never had the legally regulated central museum
institution (there used to exist „central“ museum institutions for certain fields such as archaeology, ethnology or
history) nor have there been any common standards or norms for the museum activities (to provide the required
minimal space for storing, library, the defined minimal smaller or larger space as the standard for the museum
institutions etc.).
It is particularly interesting that even nowadays Bosnia and Herzegovina does not have the museum
of technology, traffic and the like, and, thus, there is no legal regulation to define such exhibits within the field
of museum activities. There is no Technical Museum (traffic, railway, post etc.) which is, nowadays, normally
present in the European museum practice.
Presently, this kind of legislation exists in Republika Srpska according to which the Museum of
Republika Srpska and the Museum of Modern Arts of Republika Srpska represent the central museum
institutions in that entity.

They have also adopted the norms and standards for museum activities.

240
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

6. BIBLIOGRAFIJA

Izvori

- Službeni list Federalne Bosne i Hercegovine (1945)


- Službeni list Federativne Narodne Republike Jugoslavije (1947; 1948)
- Službeni list Narodne Republike Bosne i Hercegovine (1945-1961)
- Službeni glasnik Sreza Sarajevo (1961)
- Službeni list Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine (1964-1991)
- Službeni list Republike Bosne i Hercegovine (1993-1995)
- Službeni glasnik Republike Srpske (1992-2012)
- Službene novine Kantona Sarajevo (2000-2005)
- Službene novine Tuzlanskog kantona (2002-2011)
- Službeni glasnik Unsko - sanskog kantona (2001-2003)
- Službene novine Zeničko - dobojskog kantona (2003-2009)
- Ustav SFRJ, Beograd, april 1963. god.
- Ustavi BiH, FBiH i RS, Sarajevo 1997. god.
- Ustav Federacije BiH – Neslužbeni prećišćeni tekst
(uključeni amandmani I-CIX), Sarajevo 1997. god.
- Razgovor sa dr.sc.Adnanom Busuladžićem ( februar 2016.)
- web:http://digitalizovanaizdanja.sluzbenenovine.rs/DigitalizovanaIzdanja/pages/home.
xhtml;jsessionid=65BD095F7F09 BC9D3BD054A8A2882150 (pristupio 9.12.2015.)

Literatura

ADEMOVIĆ i dr. 2012. Nedim Ademović, Joseph Marko i Goran Marković, Ustavno pravo
Bosne i Hercegovine, izd. Fondacija Konrad Adenauer, Sarajevo

ANTOLOVIĆ 2012. Jadran Antolović, GAP Analiza zakonodavstva Bosne i Hercegovine u


polju kulture, Sarajevo

BENAC 1963. Alojz Benac, Uvod u: Anali Zemaljskog muzeja 1938-1962,


izd. Zemaljski muzej, Sarajevo, 3-21

COGO 2014. Ikbal Cogo, Prilog poznavanju muzejskog zakonodavstva u BiH od 1993.
do 2012. godine, Zbornik Radova Filozofskog fakulteta u Zenici,
god.12, knj.XII, Zenica, 321-332

DEDIĆ 2001. Sead Dedić, Upravno pravo Bosne i Hercegovine, izd.Pravni fakultet u
Bihaću i Magistrat Sarajevo, Bihać-Sarajevo

DIMIĆ 1996. Ljubodrag Dimić, Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941,


Tom I – III, izd. Svetovi, Beograd

241
Ikbal Cogo

DRAMUŠIĆ 1963. Vojin Dramušić, Ljetopis Zemaljskog muzeja BiH od 1938 do 1962 u:
Anali Zemaljskog muzeja u Sarajevu 1938-1962, izd. Zemaljski muzej
Sarajevo, 23-140

HOFMAN 2001. Ivan Hofman, Komitet za kulturu i umetnost pri vladi FNRJ (ustanova i
njena arhivska građa), Arhiv 2, izd.Arhiv Jugoslavije, Beograd, 42-49

JURANOVIĆ 2010. Martina Juranović-Tonejc, Zakonska regulativa u zaštiti pokretne


-TONEJC baštine u doba Nezavisne države Hrvatske, Godišnjak zaštite
spomenika kulture Hrvatske, br.33/34, Zagreb, 15-22

KATZ 2011. Vera Katz, Društveni i ekonomski razvoj Bosne i Hercegovine


1945.-1953., ed. Historijske monografije, knj.6, izd.Institu za istoriju,
Sarajevo

KRIVOŠEJEV 2012. Vladimir Krivošejev, Muzeji, menadžment, turizam – ka savremenom


muzeju, od teorije do prakse, izd.Narodni muzej Valjevo, Valjevo

KRSTIĆ, 1987. Branislav Krstić i Dušan Pajović, Zakonodavstvo urbanizma,


PAJOVIĆ arhitekture, baštine, prostornog uređenja, čovjekove sredine,
izd. Naučna knjiga, Beograd

KRSTIĆ 2010. Branislav Krstić, Spomenička baština – svjdočanstvo i budućnost


prošlosti, izd. Službeni glasnik, Beograd

KUMOVIĆ 2004. Mladenko Kumović, Muzejsko obrazovanje u Finskoj, Češkoj Republici i Srbiji
i Crnoj Gori- komparativni pregled, izd. Muzej Vojvodine, Novi Sad

LEKA 2012. Alma Leka, Muzeji, zbirke i galerije u Bosni i Hercegovini, izd. ICOM
BiH, Sarajevo

MEŠTROVIĆ 2003. Iva Meštrović, Upravnopravnoo uređenje muzejske djelatnosti,


ETHNOLOGICA DALMATICA, vol.12, br.1, izd.Etnografski muzej,
Split, 133-155

MILIŠIĆ 2007. Senija Milišić, Institucionaliziranje nauke u Bosni i Hercegovini, izd.Institut


za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava,
Sarajevo

MOAČANIN 1962. Fedor Moačanin, Muzeji i njihov pravni položaj, Muzeji, br.15,
izd. Savez muzejskih društava Jugoslavije, Beograd, 27-36

242
Muzejsko zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini od 1945. do 2012. godine

OKLOPČIĆ 1990. Jagoda Oklopčić, Muzejski zakoni i zaštita muzejske građe,


Informatica Museologica, 3-4, Zagreb, 26-27

RIZVANBEGOVIĆ 1976. Izet Rizvanbegović, Razvojini put Muzejskog društva Bosne i Hercegovine,
Muzeologija, br.20, Zagreb, 109-135

TOPALOVIĆ 1979/80. Venceslav Topalović, Aktuelni problemi muzejske službe i djelatnosti


sa osvrtom na muzejske zakone i njihovo sprovođenje,
ZBORNIK RADOVA, god.V-VI, br.5-6, izd. Muzej Revolucije BiH,
Sarajevo, 575-584

TODOROVIĆ 2015. Ljubo Todorović, Registar propisa Bosne i Hercegovine 2015.,


izd.Fineks, Sarajevo

VISKOVIĆ 1996 Nikola Visković, Država i pravo, izd. Studentska štamparija, Sarajevo

243
Ikbal Cogo

7. BILJEŠKA O PRIREĐIVAČU

Ikbal Cogo (Zenica,1982.) opću gimnaziju završio u rodnom gradu a zvanje


profesor historije stekao krajem 2004. na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Akademske
2006/2007. upisao postdiplomski studij historijskih nauka–smjer ilirologija (odobrena
tema mag.rada) a 2013. stekao zvanje bakalaureat arheologije na istom fakultetu.
Privodi kraju i II ciklus studija arheologije.

Od januara 2005.god. radi u Muzeju grada Zenice (zvanje kustos 2006.;


zvanje arhivist 2009.; zvanje viši kustos 2011.) na poslovima voditelja historijske
zbirke i stručne muzejske biblioteke. Po različitim osnovama sarađivao sa Komisijom za
očuvanje nacionalnih spomenika BiH, Ministarstvom za obrazovanje, nauku, kulturu i sport Ze-do kantona te
mnogim muzejskim ustanovama u BiH i regiji. Učestvovao na više domaćih i međunarodnih stručnih/naučnih
simpozija, radionica i skupova (Dubrovnik, Cetinje, Beograd, Kladovo, Novi Sad, Tuzla, Sarajevo, Goražde).
Boravio na petnaestodnevnom studijskom putovanju u Egiptu 2009. godine. Autor je prve monografije
zeničkog muzeja te više muzejskih izložbi (stalne postavke u Zenici te na tvrđavama Vranduk i Tešanj). Član je
nacionalnog komiteta ICOM-a BiH i Matice hrvatske.

244
Štampanje ove knjige potpomogle su:
Fondacija za izdavaštvo Federacije BiH, Sarajevo
i Grad Zenica

245