Sie sind auf Seite 1von 29

Садржај ,,Велес"

Интернет магазин посвећен Словенима


Предговор
Пре свега.....................................................3
Археологија
Археолошка и лингвистичка потврда
етногенезе и ширења Словена...................4
Празници
Купала/Ивањдан..........................................8
Масленица..................................................11
Редакција
Уметност
Алфонс Муха - Словенска епопеја...........13
Одјеци времена на примеру Дедова
Адама Мицкиевича....................................15
Живот
Љубавни живот наших предака (1)..........18 Уредник: Никола Милошевић
Свете биљке Лектор: Бранислава
Бадњак.........................................................21 Текстови: Бранислава, Рамона Главаш,
Приче инспирисане духом предака Трзезбор Пиекутовски, Милован Павловић,
Вођени Књигом Велеса - предање прво..22 Иван Вељковић ака Кумори Мју-Ђишан, Никола
Поглед на стару веру Словена Милошевић, Леонид Зувић, Филип Стојановић
Дивинизација.............................................24
Историја Лого: Ненад Беленцан
Свјатослав Велики......................................26

Позивамо вас да се придружите редакцији.


Попуните следећи пријавни формулар. Након
неколико дана ћемо вас контактирати.
Сви текстови у часопису су ауторски и не
предстваљају званичан став читаве редакције.

Интернет адреса:
http://www.starisloveni.com

Контакт:
info@starisloveni.com

Страна 2
Предговор

Пре свега...
Поштовани читаоци, око документарних филмова и светску културу попут Игора
овог часописа, рађен је без Стравинског, Алфонса Мухе,
икаквих финансија, само Десанке Максимовић, као и
жељом и добром вољом људи многих других. Затим,
Пред вама је први број који су уложили труд да се све историја нам говори о нашем
часописа Велес. Овај часопис успешно заврши, и на тај пореклу и поступцима наших
је настао, након дугог рада начин допринесе предака кроз векове, што нам
везаног за сајт обавештености и едукацији задаје одговорност да не
(http://www.starisloveni.com/), заинтересованих за теме за погазимо оно што су они
као и након завршетка рада на које је тешко наћи адекватне створили, да поштујемо оно
документарној емисији о материјале, а које су многима што су нам они омогућили,
старим Словенима (Стари интересантне. као и да се поносимо њиховим
Словени - историја и херојским борбама за правду и
традиција, Стари Словени - Мотив покретања овакве, за животни простор.
веровања и обичаји). Идеја о сад интернет публикације, је
реализацији часописа који ће пропагирање вредности које Словени данас представљају
за тему имати Словене настао су временом избледеле, али највећу етничку групу у
је на форуму у оквиру сајта које су биле основа делања Европи. Они заузимају више
www.starisloveni.com, где је свих словенских народа. од половине територије
покренута расправа и где се Такође, ту је и неизбежна Европе, али и огроман
створило језгро редакције овог митологија, која нам говори ко простор у Азији. Како на
часописа. смо и шта смо. Митологија просторном, тако су Словени
На следећим страницама ћемо говори о ономе шта је заузели и значајно место на
говорити о историји, специфично наше, и какав смо културном и научном плану.
традицији, митологији, ми систем вредности гајили Многа дела, управо
култури и другим аспектима пре примања Хришћанства, а словенских научника и
живота словенских народа. који се, упркос уметника, променила су ток
Дакле, фокус је на Словенима, христијанизацији, великим историје. Управо ова дела
како кроз историју, тако и делом одржао до данас. Многи инспиришу наредне
данас, као и хипотезама шта људи данас практикују обичаје генерације словенских народа
би се могло догодити у за које не знају шта значе, и да постигну још више и да
будућности. Међутим, како је управо митологија објашњава допринесу својим радом у
највећи део редакције ове обичаје и открива одређеној области.
пореклом са Балкана, симболику сваке радње. Многа Најискреније се надамо да
вероватно је и да ће се добар веровања се нису до данас ћете уживати у читању
део текстова односити управо одржала, међутим, и даље наредних страница и да ћете
на Јужне Словене, али постоји огроман број обичаја и наћи многе занимљиве и
трудићемо се да, у складу са веровања који се практикују, инспиративне теме. А уколико
нашим могућностима, пишемо било као изворни обичаји или желите да се придружите
и о Западним и Источним преобучени у хришћанско редакцији часописа, било
Словенима. рухо. Митологијом Словена радећи на новим текстовима,
Часопис постоји само у били су мотивисани и многи прелому, илустрацијама, или
електронској форми, а разлог уметници који су на њеним неком другом аспекту можете
томе је што не постоје темељима стварали дела која се пријавити попуњавањем
средства да се овакво издање су даље обликовали како следећег формулара.
штампа. Сав рад око интернет културу својих народа, и свих
странице словенских народа, али многа Никола Милошевић
(www.starisloveni.com), као и од тих дела су обликовала

Страна 3
Археологија
Археолошка и лингвистичка потврда
етногенезе и ширења Словена
Вековима горућем питању о подручју које данас заузимају записивања помињу народ
словенским почецима одувек делови Белорусије, Украјине и Венеда или Венета. У првом
се с највећим успехом Пољске. Прије тога времена, реду, овде можемо да
прилазило са становишта за овако велику скупину убројимо Плинија Старијег и
археологије и лингвистике. народа, о чијом величини су Тацита, који у својој
Акценат на коришћење неретко са страхом "Германији" говори да Венеди
писаних историјских извора извјешћивали антички аутори, живе између Германа и Скита,
углавном може да се стави на карти Европе испуњеној напомињући да су
само на питања која се баве превирањима узрокованим напружањем и изгледом
нешто каснијом историјом сеобом народа, буквално нема ближи Германима него
Словена, а не формирањем места. Оно што је сасвим Скитима. Из свих античких
етника. Међутим, ове две познато јесте да већ извора са сигурношћу може да
научне дисциплине сусрећу се формирани словенски свет се закључи да Словени
с извесним потешкоћама: како почиње на реци Одри и заузимају подучје источно од
је лингвисту без простире се до средњег реке Висле, што средином VI
интердисциплинарне помоћи Дњепра - наиме, тај простор века потврђује Јорданес. Он
немогуће датирати језичке наводе сви аутори чије записе први спомиње име Sclavus,
елементе којима се бави, тако о Словенима познајемо, али их прилагођени облик имена
се археолог сусреће с готово сваки смешта у којиме се они сами називају.
проблемом да културне групе различите делове наведеног Венеди је, по њему, надређен
готово никад нису изједначене простора. појам за словенска племена,
с етником. Премда је у време од којих су главни Склавени и
када је археологија још била у Први спомен Словена Анти. "Уместо у градовима,
повојима таква поставка била налазимо код Херодота, који у живе у мочварама и шумама, а
темељна, данас сасвим четвртој књизи знамените потекли су сви из једног
поуздано можемо да говоримо "Историје" описује војни племена", пише овај научник,
о различитим видовима и поход персијског краља Дарија а индикативно је да се овај
различитом интензитету I против Скита, номадског назив сачувао до данас:
асимилирања старијег, народа добро познатог старим Финци су га преузели од
несловенског становништва од писцима. Међутим, наводећи Германа, па и данас Русију
стране Словена на различита племена тога називају Венеја.
новоосвојеним подручјима, народа, Херодот помиње и
што понекад може да значи "Ските ратаре", који дуго
много веће језичко него изазивају полемике међу
етничко словенско подручје. научницима. Посве је
Из тог је разлога праћење нелогично да овај изразито
топонимије, нарочито номадски народ, којему је
хидронимије - назива вода, такав начин живота у крви од
које представља главно оруђе његова формирања, одједном
у рукама лингвиста који постаје ратарски, и то баш у
изучавају Словене, често на подручју Подњепрја, па су се
климавим ногама. многи запитали није ли реч о
једним од најранијих прото-
Етник који је у археолошком Словена.
смислу препознатљив као
словенски, јавља се отприлике Сви каснији, антички извори, Словенска жигосана керамика
након 500. године нове ере, на различитим начином

Страна 4
Археологија

Оно што је напросто византијски и арапски писци етногенезу Словена одређује


фасцинирајуће, јесте да је, за време читавог раног лингвистика), у прва три века
иначе изванредно добро средњег века говоре о нове ере налазимо три
обавештеним античким јединственом словенском археолошки пепознaтљиве
ауторима, вековима језику - Sclavinica или lingua културне групе. То су
"промицао" народ који описују sclavinia. Тек у VI веку przeworska на западу,
као огроман. Како је то разликују Склавене и Анте и деломице старија зарубињечка
могуће; да ли се можда ради о њихове језике, док се на истоку и северу, те
издвајању од неке већ познате национализовани језици деломице млађа черњаховска
скупине, питања су на која још помињу много касније на југу тога подручја.
није дан потпун одговор. (примерице, lingua polonica међутим, доказано вандалска,
документирана је тек у XIII przeworska култура, много
Када говоримо о веку). Да су се неки превазилази подручје које
лингвистичким "Прасловени" од веће целине антички извори приписују
истраживањима, на темељу (можда балтославенске) Венетима, док зарубињечка и
велике сличности међу оделили већ у бронзано или черњаховска завршавају много
словенским језицима које гвоздено доба, како су то пре првог непобитног помена
видимо и данас, чини се да се хтели да виде неки лингвисти, Словена. Извесно је да су све
изворна, недиференцирана али и археолози, њихов три културе биле етнички
словенска заједница налазила самостални развој од хиљаду мешане, с (хипотетским)
на прилично малом и година пре времена миграција мањим или већим утицајем на
затвореном простору. Треба морао би значити много већу формирање словенског
напоменути да су ове диференцијацију. етника, али ниједна од њих
сличности биле још веће до није "протословенска".
половине XIX. века, када На питање ко су били
услед препородних покрета Протословени, археологија је
долази до стандардизација понудила неколико одговора.
националних језика, али и На подручју између Одре и
данас се Словени међу собом средњег Дњепра (које за
много боље разумеју него
говорници романских и
германских језика. Једна од
првих уочених сличности
јесте она с балтијским
језицима (који по својој
структури стоје међу
словенским и германским),
што је изродило и неколико
хипотеза о изворној
балтословенској језичкој
заједници/друштву. Извесно је
да су Словени приликом
ширења на запад знатно
смањили дотад балтијско
подручје, потиснувши овај, од
себе нешто старији слој
становништва, на саме
балтичке обале.

Процес распадања изворног


друштва и језика одвијао се
Налази из Микулчица, словенског великоморавског налазишта
између II и IV века, јер и

Страна 5
Археологија

Но, зато с апсолутном свакодневног посуђа које се "дњепарски тип"


сигурношћу можемо да појављује у свим раздобљима антропоморфне фибуле, који
говоримо о најранијој култури не може да омогући датирање, представља последњи стадиј
коју препознајемо као чисто али оно је могуће помоћу развоја овог предмета. Наиме,
словенску, јасно повезану с фибула, које се појављују као такве фибуле никада нису
већ формираним етником. То најпрепознатљивији прилог у пронађене изван Украјине, сем
је прашко-корчаковска гробовима Словена. Њих једног јединог, изненађујућег
култура, проширена од налазимо најпре у урнама, а и у литератури још
данашње Чешке до Украјине. представљају преузети готски необјављеног налаза с
Обележена је грубо израђеним изум из времена сеоби. мађарског локалитета
посудама које се отприлике у Међутим, Готи су након Цсакберенy.
VI веку појављују на подручју покрштавања у мисији
које су пре Словена држали бискупа Улфиле у IV веку, Још један препознатљиви
Лангобарди, око којих су се фибулу одбацили, док их словенски предмет који
настањивали Алемани, Саси и Словени задржавају и налазимо у женским
многи други. То су ручно развијају, па се сличне фибуле гробовима, јесу
израђене (лончарско коло у појављују од Балтика до слепоочничарке, кугластог
Европу су донели тек Келти!), Солуна у сличном контексту. или гроздастог облика.
изузетно грубе посуде од Код Словена, фибуле се Представљају типичан накит
непрочишћене глине с редовито појављују не само у веома налик минђушама,
кратким, изравнатим вратом урнама с паљевинским међутим, минђуше никада
на благо избоченом рамену. укопима, већ и након нису биле део женске моде,
Једна варијанта овог типа покрштавања у гробовима с већ су их понекад носили
јесте и тип Penkowka, костурним укопима. Наиме, мушкарци. С друге стране,
проширен на доњем току фибула није представљала слепоочничарке је носила
Дњестра и Дњепра, чије су накит, да би могла да се жена, уредно окачене на траку
посуде израђене с користи као гробни прилог, која се носила око главе.
наглашенијим S-профилом и чије је полагање било
избоченијим рубом обода. пагански обичај и стога
Овакве посуде биле су забрањено од стране Цркве.
намењене свакодневној Она је део женске ношње, те је
упораби; у њима су се држале као таква омогућила
намирнице и течности, да би састављање хронологије
потом исте те посдуе словенске културе. Ране
послужиле као урне за фибуле састоје се од два дела,
паљевинске укопе. Прашко- игле и украсне плочице, док су
корчаковска култура донела оне касније леване у једном
нам је и прва словенска комаду и стога много чвршће.
насеља, у којима налазимо у Важно је да фибула код
земљу полуукопане или словенских жена има
укопане настамбе с огњиштем другачију намену од готске,
у куту. такозване лучне фибуле, која је
придржавала одећу на
Овакве грубе посуде везаћемо раменима, па их у костурним
за Словене вековима, премда гробовима често налазимо
ће касније бити израђиване и положене на подручју карлице.
на спором лончарском колу, Увек изразито украшене, имају Реконструкција словенске женске
али још увек препознатљиве. зооморфну или траке за главу, Вирбенц, Немачка
Крајем 8. века, посуде ће антропоморфну главицу, а ова
добити нарочите жигове, као два типа никада нису нађени у
ознаку из које су радионице пару. Посебно привлачи
потекле. Монотоност грубог, пажњу један нарочити,

Страна 6
Археологија

Већ поменуто паљевинско и на аварски начин. Наиме, разликовати, па се сем


костурно покапање кључно је традиција степских народа племена Сораба, Ободрита,
за праћење развоја Словена, а другачије је од оне у Словена Љутића и других, помињу и
костурни укоп блиско је и Германа. У њиховом Чеси. Један од кључних
повезан не само с друштву, сваки положај може удараца словенском свету
покрштавањем, већ и с да се заслужи, без обзира на задала је сеоба Мађара
моћним Аварским каганатом, етничку и други припадност. средином IX века, чиме је
јер су његови носиоци, Тако налазимо на укопе подручје данашње Чешке и
проваљујући у Карпатску Словена на аварски начин, које Словачке одвојено од
котлину из степских подручја, препознајемо по нарочитом јужнословенскога света којему
потиснули велик број Словена аварском појасу. Он је, дакле, је до тада припадало, након
на запад. Бурни векови који ће политички, а не етнички чега се на панонском простору
да уследе обележени су симбол, јер показатељ етника формира словенско-мађарска
промењивим односом Авара и код Авара јесте укоп с коњем белобрдска култура са својом
Словена, тако да ће већ за (таоаном, изумрлим степским специфичном материјалном
време I аварског каганата, коњем). У оваквом словенском културом, да би у наредним
најраније аварске државе, укопу такође може да се нађе вековима стара словенска
доћи до устанка Словена на агроф, аварска копча која држи култура у потпуности пала у
подручју Чешке и Аустрије, плашт. окове хришћанства.
што ће довести до стварања
познате Самове државе, Након пропасти Аварског
унутар које се помињу и каганата, снаге у Европи Рамона Главаш
западни Словени под именом битно ће се изменити: велики
Сораби - врло вероватно, део заузимат ће Франци, а
Срби. Нови вал Словена у формираће се и велике, јаке
наше ће крајеве пристићи словенске државе, попут
негде између 630. и 641, када Великоморавске кнежевине
на позив цара Хераклија на која је одиграла велику улогу у
византијско подручје стижу примању хришћанства и тако
племена Хрвата и Срба, како одредила правац будућег
нас упућује дело "De развоја словенске културе.
administrando imperio" цара Крајем VIII века, већина
Константина VI Словена прешла је на
Порфирогенета. По њему, хришћанско, костурно
уследило је војевање с покапање, па налазимо и
Аварима, услед чега је дио гробља која показују такво
потчињен, да би се већ у напуштање изворне традиције
касноаварско доба могле спаљивања покојника.
препознати неке хрватске Међутим, неки изузетни
склавиније и српске локалитети указују на мањкаву
кнежевине. Тек када Авари христијанизацију захваљујући
Аладорф-гроб са
пропадају у IX веку, можемо којој је паганска традиција још
слепоочничаркама
да уочимо веће разлике међу остала у свести људи, што је у
Словенима, али чак и тада неким случајевима чак довело
налазимо неке скупине, до враћања паганском ритусу
примерице у Карантанији, које покапања. Тако на мађарском
су дуго времена археолошки налазишту Алшорајк - Хатари
посве непрепознатљиве као табла налазимо прелаз с
словенске. костурног на паљевински
укоп. Под утицајем размештаја
Велики аварски утицај може политичких снага у Европи,
да се види у укопима Словена Словени ће се све више

Страна 7
Празници

Купала и Ивањдан
Купала је празник летњег учеснике празника. За то
солстиција који се још увек Нормално, у својим време младићи секу дрво
обележава и међу настојањима да што боље (брезу, врбу, јавор) висине око
родноверним Словенима1 и реконструишу стару веру, они 2,5 метра и постављају га на
међу Хришћанима. Разлика је су се поделили на Родновере и место где ће се одвијати
само у датумима, будући да се Језичнике. Родновери сматрају прослава. То је, обично, чисто
хришћански празник да веру треба реконструисати, равно поље, брдашце, обала
обележава по новом календару и наставити тамо где су наши реке или језера. Потом,
- 7. јула, а родноверни по преци стали пре девојке украшавају дрво
старом - 24. јуна, тојест с 23. христијанизације, али никако цвећем и осталим украсима.
на 24. јун, иако празник се не сме изгубити из вида да Под дрвце се ставља лутка
званично пада око 21. јуна. ми данас живимо у 21. веку, и која представља лик Јарила, не
Код православних Руса тај да је начин живота потпуно већа од пола метра, која се
празник се зове Иван Купала, а измењен, те да се вера мора прави од сламе, гранчица, а
код православних Срба, ускладити са данашњим некад и од глине. Лутку облаче
Ивањдан. начином живота. Језичници, с у одећу, украшавају венцем,
друге стране, сматрају да цвећем и тракама. Уз лутку
Када су у питању родноверни треба у потпуности повратити иде и симбол мушког
Словени, празник Купала се стари начин упражњавања достојанства, фалус, обично
слави на стари, своје вере, што је веома тешко импресивне величине,
претхришћански начин, на и скоро немогуће, будући да о украшен црвеном бојом.
основу реконструкција које су вери наших предака није Испред Јарила, на
проистекле као резултат остало готово ништа записано. послужавнику или на тањиру
анализе хришћанског начина Ту су се, опет, појавили и поставља се храна. Младићи
слављења и старих записа разни опортунисти којима у спремају дрва и пале у
првих хришћанских монаха суштини и није стало ни до близини дрвета две ломаче.
који су описивали како чега посебно, до да зараде на Једну већу, од 6-8 метара
„грешници“ прослављају своје чистим душама људи који би висине, и у средини другу око
празнике. да се врате у стару веру и 7 метара висине, и на врх се
очувају традицију предака, те ставља точак обложен смолом
Родноверни празник су тако почели да шире раздор. или свежањ сламе или сувих
грана. Ту око те ватре ће се
Имајући у виду бројност Руса, Дакле, учесници празника који одвијати прослава. Такође,
који чине скоро половину се разумеју у правила обреда спрема се и друга ломача, не
словенског етноса, сасвим је бирају особу која ће бити тако велика, и то је погребна
разумљиво да код њих постоји задужена за припрему и ломача за Јарила. Венци,
више родноверних општина и спровођење празника. коприве и магичне траве
најбоља организација Различите обредне функције слажу се испред храма, ако
прослава старих током празника обављају постоји храм, или под брезом,
претхришћанских празника, па свештеници, задужена особа и освештавају се водом и
се информација о прослави или старешина. Већ од јутра ватром од стране присутних
овог празника састоји девојке беру цвеће и траву од свештеника или оних који их
углавном из руских извора. којих праве венце за све могу заменити.

1 Родновери је назив за грађане словенских земаља - Словене који су се вратили претхришћанској


вери, а пошто наши преци нису имали назив за своју религију, овај назив је општеприхваћен од
стране свих Словена, будући да име асоцира на родну, стару, претхришћанску веру наших предака.

Страна 8
Празници

Празник почиње око 16 свештеник диже руке ка небу и почне да бежи, а он трчи за
часова. Освештане траве и почиње да пева. Затим, пошто њом да је стигне. Кад је
венци деле се свим узме највећу погачу, иде с њом ухвати, води је ка ватри кроз
учесницима, и они се од првог до последњег коју скачу. Ако се од топлоте
окупљају око брезе. учесника. Свако мора да не раздвоје, постали су пар.
Учесницима се редом дели дотакне хлеб десном руком и Ако се раздвоје, свако мора
посуда са хмељним напитком, да пожели жељу. После наћи себи другог пара. Када се
после чега се читају текстови обављеног ритуала треба се склопе сви парови старешина
и песме у славу Јарила, а око ставља у ватру, након чега се пита: «Да ли сте сви
дрвета сви учесници праве на посебном тањиру опростили?». Ако још увек
коло. После читања, неко од освештава за дељење на има неко ко је увређен и није
оних који играју у колу руши прослави. некоме нешто опростио, суди
лутку Јарила и она пада, а коло се јавно. У близини ватре
се зауставља. Мушкарци Потом девојке почињу да прави се фешта, а од хране су
подижу Јарила покушавајући играју коло око брезе и да обавезни каша, јаја, сало,
као да га пробуде, а затим га певају, а момци покушавају да палачинке и пиво. Сваком се у
носе до погребне ломаче на ухвате брезу. Онај коме то руке ставља парче освештане
коју га стављају. Док лутка успе бежи према реци где чека хране донесене из храма, и
гори људи пију напитак од остале. Свештеници кидају потом се код ватре певају
меда у његову част, једу, брезу на комадиће и деле свим песме, причају приче, легенде
причају о његовом рођењу које учесницима, пошто се ти итд. Током ноћи, запали се
ће уследити на пролеће, итд. комадићи сматрају дрвени точак и котрља до
По другом правилу «Јарила» плодоносним. После тога се воде. На реци се размењују
не пале, већ глинену лутку дрвце баца у воду, а за њим и венци, после чега свако
разбијају и бацају у реку или цвеће, освештане траве, итд. ставља свој венац на постоље
сламнату лутку кидају и Затим, скинувши са себе направљено од гранчица и
закопавају у поље. одећу, учесници одлазе да се сламе и пушта низ воду, а за
купају. Када се накупају, негде то време девојке певају.
Храна која је стајала испред око сумрака, окупљају се око
лутке једе се у част Јарила. главне ватре коју, по правилу, На обали се пале ватре,
Иначе, храна која се припрема пали нека девојка. Тада парови се скидају и купају
за празнике, по правилу, не почиње весеље, игра се коло, голи у реци, а после купања
зове се жртва, већ треба. И то пева се гласно и свира. воде љубав. Они који немају
не само код Руса, већ и код партнера окупљају се око
Срба. После јела, сви се Затим на сцену ступају млади. главне ватре, неко иде на
окупљају у полукруг око Обичај је да девојка лупне спавање, а некога одреде да до
храма или у круг око брезе, а неког младића по леђима и јутра чува стражу како би
заштитио празник. Од ноћи до
јутра свештеници скупљају
лековиту „купаљску“ росу и
беру лековите траве. Празник
се завршава у свитање.

Купала је, иначе, празник


посвећен Дажбогу, зрелом
сунцу и мушкарцу чија
владавина долази после
владавине Јарила, младог
сунца, младог мушкарца. Зато
се Јарило сахрањује, а родиће
се поново крајем марта на
Плетење венаца на Ивањдан

Страна 9
Празници

пролећну равнодневницу када би, потом, почеле да певају и


се сахрани Морана (Марена), играју коло око ватре. Песме
богиња зиме, хладноће и су биле углавном
смрти. провокативне и изазивачке,
будући да су их до брда
Ивањдан пратили младићи са
родитељима. Младићи би
Када је у питању прослава узвраћали девојкама својим,
Ивањдана, у Србији и Црној такође провокативним
Гори обичај је био да девојке песмама.
плету венце од ивањског
цвећа, које после стављају на О томе колико се задржао
домове, па чак и бацају на стари купаљски обичај говори
кров, и они ту остају током и чињеница да би девојке
целе године. Обичај је да убрале прутиће од клена или
девојке гледају јутарње сунце врбе и њима лупкале младиће Украинска поштанска
кроз венце како би биле здраве желећи им да порасту, буду маркица са мотивима
и лепе. Венце, такође, односе јаки и здрави, и изражавале слављења Купале
и на гробове својих предака. многе лепе жеље које девојке
Обичај прављења венаца од могу пожелети младићима.
давнина означава Потом би ишли да се купају у
прослављање природе и реку.
природних лепота. Понекад се
у те венце стављао и бели лук За овај празник прескакале су
јер се сматрало да се тако кућа се ватре и носиле упаљене
чува од грома. брезове коре, такозване
„лиле“, јер се задржало
На Ивањдан су људи прали веровање да ватра чисти и
стоку како би спречили појаву одбија зле силе. Увече би се
куге, а такође су се прале и организовале сеоске прославе
иконе светаца, па се где би се народ веселио, а
претпоставља да је обичај младићи и девојке наставили
наших предака на Купалу био да се међусобно провоцирају
да перу фигуре својих песмама. Као што знамо из
божанстава. Наиме, прослава традиције наших предака,
крсне славе и светаца после тих забава склопили би
наслеђена је од наших предака се многи парови и неки не би
који су славили своја могли да издрже навалу
божанства, али једно посебно, страсти, те би прослава често Војтех Герсон - Купала (1897)
у зависности од тога чиме су завршавала као и код наших
се бавили у животу и чија предака...
помоћ им је била
најпотребнија, будући да је
свако божанство имало своје Бранислава
значење.

У неким деловима Србије и


Црне Горе девојке би се
окупиле на неком брдашцу и
најстарија од њих је имала
част да упали ватру. Девојке

Страна 10
Празници

Масленица - Масница - Комоједица


Масленица је старословенски Хришћанству, као Марене, и Јаровит би увек
празник којим се обележава претходница великог поста, а победио. Такође, људи би
завршетак зиме и почетак у Русији се још увек одржао направили од сламе лутку
пролећа. Тај дан истовремено назив Масленица. Марене коју би потом
представља опраштање од запалили и играли око ватре
зиме и Богиње смрти, Марене Људи су од памтивека славећи Марену и
(Моране), и добродошлицу и доживљавали долазак пролећа приређујући јој испраћај до
слављење Бога Јаровита као почетак новог живота и следеће зиме.
(Геровит, Јарило), који се указивали поштовање сунцу
сматрао код Старих Словена које даје снагу и живот свему Стари Словени су увек палили
Богом младог сунца. Празник живом. У част сунца, наши ватру приликом својих
Масленица слави се на дан преци су у почетку пекли ритуала јер је она код њих
пролећне равнодневнице, округле колаче, а касније када представљала успостављање
углавном 20. или 21. марта, а су научили, почели су да везе са боговима. У случају
обележавају га и припадници спремају и палачинке. Прва испраћаја Марене, током
старословенске вере и палачинка која би се испекла ритуала који је представљао
Хришћани. на овај дан била би посвећена њен погреб, учесници би
Богу Велесу који се тада, како играли два кола од којих би
Познато је да је Словене било се веровало, будио из зимског једно ишло у смеру казаљке на
веома тешко превести у сна. На палачинке се углавном сату – за развитак и рођење
Хришћанство, јер то је мазао мед или маслац. новог, а друго би ишло
подразумевало потпуну супротно од смера казаљке на
промену начина живота и Прослава Масленице састојала сату – за испраћај и умирање
поимање света око себе, а не се од низа ритуала којима се старог. Такође су имали обичај
само религије и веровања. Јако указивала част Богу Сунца, да са брда откотрљају у реку
је тешко људе који више Јаровиту, и испраћала Богиња запаљен точак. Масленица је
миленијума негују своје зиме и смрти, Марена, такође код старих Словена била и
обичаје, традицију и културу уз одређене почасти. Обичај је празник када су се људи
убедити да се тога одрекну и био да се организује ритуална клањали душама својих
прихвате другачије веровање. борба између Јаровита и предака, и тај обичај се данас
Посебно је било тешко код Срба зове «Задушнице».
потпуно преобратити
православне Словене, који су
међу последњима примили
Хришћанство. Будући да нису
желели да одбаце своје богове,
празнике и обичаје, без обзира
на насиље и забране које је над
њима спроводила њихова
власт, црква је пронашла
компромис и већину
старословенских,
традиционалних празника,
преобукла у хришћанско рухо.
Тако је и Масленица наставила
да се прославља као «Сирна
седмица» у православном Изношење лутке Моране у Пољској

Страна 11
Празници

И данас се, још увек, у неким испољавањем насиља.


словенским земљама спроводи
обред испраћања зиме и Код Јужних Словена се на овај
Марене, и уз певање дан обележавао долазак
одговарајућих ритуалних пролећа и слављење Богиње
песама пали лутка која Весне, која је код њих била
симболизује Богињу Марену, Богиња пролећа. О ритуалима
која се потом баца у реку. који су приређивани не зна се
Увођењем Хришћанства готово ништа, или сасвим
изменио се обред и начин мало, јер је Хришћанство у
празновања код православних потпуности учврстило свој
Хришћана, те се недеља пре утицај и избрисало све трагове
Великог поста назива «Сирна старословенске религије и
седмица», док је у Русији обичаја, а православно је
празник задржао свој стари посебно оснажило након
назив – Масленица. На тај дан ослобођења од Отоманске
су учесници обреда лутку од империје, под утицајем Руске
сламе, симбол Марене, православне цркве. Све што је
облачили у женску одећу, остало су датуми разних Лутка Моране на
носили је кроз село, понекад и хришћанских празника, Масленици
на колима, и закопавали у усклађени са датумима
земљу или палили или, обележавања старословенских
просто, кидали на комаде, а светковина.
остатак сламе би расипали по
пољу.
Бранислава
Дани Масленице код
Хришћана су променљивог
карактера, у зависности од
тога када почиње Велики пост.
У Русији, на пример, сваки
дан има своје име. Последњи
дан, недеља, назива се Недеља
великог поста, када се
спроводи обред опраштања, и
почиње пост. На тај дан се у
православним храмовима
верници обраћају једни
другима тражећи опроштај ако
су се случајно замерали једни Борис Микхаилович Кустодиев - Масленица
другима у току протеклих
годину дана, а за узврат
добијају одговор «Бог
опрашта». Након тога,
ритуално би палили лутку
Марене коју су звали
«Страшило Масленице». Од
недавно се више не практикује
паљење Марене приликом
прославе хришћанске
Масленице, јер хришћански
свештеници то сматрају

Страна 12
Култура

Алфонс Муха - Словенска епопеја


Алфонс Муха је рођен 24. јула касније постати познато као непрекидно из сопствених
1860. године у селу Иванчице Словенска епопеја. Муха је у корена народа, и да је за
у јужној Моравској (Чешка). циклусу 20 великих платана очување овог континуитета
Завршио је Словенску хтео да ухвати најбитније неопходно познавање његове
гимназију у Брну, где је моменте историје Словена. историјске прошлости.
зарађивао за живот као певач у Договорио се са Чарлсом У литератури имамо
црквеном хору. Након што Креном у Америци да ће он прекрасна дела која народу -
није био примљен на Прашку сносити трошкове за овај људима стављају пред
Академију, кратко је радио као циклус, а да ће слике бити душевни поглед ток наше
писар у суду у Иванчицама. У дате Прагу. Муха је почео да историје - како славне - тако и
овом периоду је спремао ради на Словенској епопеји жалосне.
позоришта ентузијаста, 1910. године у замку Збирох, а И у музици симфоније и
дизајнирао је плакате и становници села су му често циклуси, везујући се за нашу
позивнице. 1879. године служили као модели. Циклус историју, буде љубав према
одлази у Беч да ради као је завршио 1928. године, и домовини путем уметности.
сликар позоришних тада је написао следећи текст: Хтео сам да проговорим на
декорација. Затим одлази у свој начин кроз душу народа,
Микулов (Морава) где слика ,,Већ 1900. године сам у телесним видом, који најбрже
портрете становника. 1885. Паризу хтео да другу утиске преноси у свест.
године одлази на академију у половину свог живота Слика делује, рекао бих,
Минхен, а две године касније посветим раду који би помогао агресивно: без обзира улази
на академију Јулиан у Паризу. да изградимо и ојачамо код кроз отворено око у душу.
Постао је славан готово преко нас осећање народне свести. Ствар је посматрача да с њом
ноћи, када је насликао по Сигуран сам да развој сваког наложи по својој вољи. Може
поруџбини париске глумице, народа може успешно да се да је прође не пропуштајући је
Саре Бернхарт, плакат за настави само тада, уколико у свест, или сведен
представу Гисмонд (1894- израста органски и спољашношћу рада може да
1895). Најславнији Мухин
период био је на прелому 19. и
20. века. У Америци су га
дочекали као највећег
декоративног уметника.
Међутим, упркос свему, Муха
је желео да се врати у Чешку.
Након стварања прве
Чехословачке републике (1918.
године), Муха дизајнира прве
чехословачке поштанске
маркице и новчанице. Радио је
и дизајн накита, интеријера,
омота за чоколаде,
наполитанки, цигарета, флаша,
календара, ресторанских
менија, прозора (катедрала св.
Вита у Прагу 1931. године)...
Међутим, Муха је цео живот Алфонс Муха - Славље Световида на Аркони
сањао о стварању дела које ће

Страна 13
Култура
се заустави пред њим и можда
да тражи његов садржај,
смисао и на крају у њему нађе
мало једро, или лепоте или
истине, због ког је настао. Рад
овај, сада завршен, сматрао
сам својом обавезом.
Остварење тако великог дела
без обимних средстава било је
немогуће.
Мој пријатељ, господин Чарлс
Р. Крен, иако Американац, има
велику љубав према
Словенству, схватио је моје
жеље и помогао је да се мој
сан реализује. 1910. године у
Чикагу смо се договорили да
ће он помоћи у сношењу
трошкова везаних са мојим
делом, које ће бити даровано
граду Прагу.
Циљао сам на својим сликама
све што би могло да подсећа
на велике спорове и проливену
крв.
Смислом мог дела никад није
било рушити, већ увек
градити, постављати мостове,
јер нас све мора да храни нада
да ће се цело човечанство
зближити, и то тим јаче
уколико се добро спозна
међусобно.
Срећан ћу бити буде ли мој
скроман допринос допринео
скромном снагом ка овом
познању - бар за сад код нас, у
нашој словенској породици.
Праг 1928.
Алфонс Муха"

Алфонс Муха је умро 14. јула


1939. године од упале плућа,
Плакат за изложбу Словенске епопеје
након саслушања Гестапа.
Сахрањен је на гробљу на
Вишехраду у Прагу.

Никола Милошевић

Страна 14
Култура
Одјеци древних времена на примеру
Дедова Адама Мицкиевича
Адам Мицкиевич рођен је а шта се догађало у збиљи, у чудну причу о витезу који се
1798. године у селу Заосје селима из песниковог краја? добровољно дао зачарати у
(данашња Белорусија). У првој сцени Дедова, Девица, камен.
Сматран је народним будућа љубавница, упушта се Још су ту: Духови Стрелац и
пророком и највећим пољским у маштарије. Говори се о томе Густав који траже љубав.
песником романтизма. До 57. како у природи владају полна Црни Ловац (зли дух) који се
године свог живота створио је правила, схватана као љубав и руга Густаву.
позамашан песнички опус. хармонија. Тако је и међу Збор младића подсећа на
Његово деловање, не само људима, уколико су две особе законе владајуће светом. За
песничко, било је одлучујуће предодређене једна за другу, њих су изгубљени сви они
за формирање пољске према свеопштем природном који су у своје младе дане
колективне свести. Једно од праву морају се наћи. били неактивни, лењи,
његових најпознатијих изоловани од околине, који се
остварења су “Дедови”, драма У другој сцени на обред нису знали “веселити
у којој приказује обичај Дедова иде поворка људи. младости”.
словенских и балтичких Група стараца (на челу с
племена који је, иако у врло Гусларом), збор младића и Поворка се затвара у
редукованој и измењеној жене. Гуслар, понављајући: напуштеној цркви, затварају
форми, очуван до данашњих “Тамно свуда, глуво свуда, шта се врата, прекривају прозори,
дана. То је данас „Дан мртвих“ ће то бити, шта ће то бити” и не сме ући ни трачак
или „Душни дан“. “Дедови иду!” предводи групу. светлости.
Збор то понавља. Неки жале за
Обред “Дедова” који описује својим блиским, а удовици Гуслар је особа која предводи
Мицкиевич сеже својим која жали за мужем младићи Дедове, одрађује ритуалне
корењем дубоко у одговарају: активности: пали шаку
претхришћанско доба, но у “За њега мису дај млада кудеље, котао пун вотке или
времену у којем је живео удовице, а за нас живе дај лепу венац посвећеног биља, сваки
песник та светковина још увек реч”. пут дозивајући одговарајућу
се славила у многим деловима Старцу саветују: “Узми мало групу духова.
Литваније. Људи су га славили среће од нас срећних, тражи Изговара:
потајно јер је био забрањиван мртве међу нама живима”.
и строго кажњаван од Цркве. Гуслар стално позива: “Ко је ”Позивамо, заклињемо”,
Аутор спомиње у предговору жалостан, кога сећања муче и ”Остави нас на миру! А куш!
Дедова: ко жели нека из света мудраца А куш!”
дође на Дедове.»
“У садашњим временима, због
светлог свештенства и На путу према напуштеној
властелина који настоје капелици поред гробља
искоренити овај обичај везан јављају се разне приказе
уз празноверне праксе и лутајућих душа:
расипност, често претерану, дете, које не памти мајку
грађанство слави Дедове умрлу при његовом рођењу,
потајно у капелицама или моли Старца да га врати кући.
напуштеним кућама близу Овај, с горчином у срцу,
гробља.” поздравља свога унука,
благослови га и иде на Дедове.
Шта се то збива у овој драми, Младић Заклети прича неку Адам Мицкиевич, портрет

Страна 15
Култура
ЕЛЕМЕНТИ ЛУДИЧНИ Приказа која ћути, носе са Овде се види спајање древне
И САКРАЛНИ собом јаке контрасте. Такве традиције ( «А куш, а куш!») и
опречности стварају такође хришћанске терминологије
Пагански обред Дедова тама и светло свећа. С музичке («У име Оца и
преживео је у народној стране, то су стално Сина…,Господњи крст»).
традицији, но био је обогаћен понављајући рефрени збора,
ипак новим елементима. На посебно онај који највише
давне паганске традиције подиже напетост: ЗАТИРАЊЕ СВЕСТИ
наталожила се хришћанска
култура, састав хришћанских ”Тамно свуда, глуво свуда, Цела сфера паганских
пракса, веровања и симболи, Шта ће то бити, шта ће то народних пракси преклапа се
као што је рекао Мицкиевич: бити?” са сфером повезаном с
”Наши Дедови имају ту хришћанским религијским
посебност, што су пагански Као место вечне среће наводи култом. У претходно
обреди промешани с се небо, а проклето место је цитираном одломку Гуслара
представама хришћанске пакао. Највиша инстанца којој Мицкиевич обраћа пажњу на
религије, поготово јер Душни се обраћа Гуслар је Бог. време овога славља – исто оно
дан пада у време тог славља. Говори се о “Божјој када и хришћани славе Душни
Народ разуме да храном, заповести”, “уредби Божјој” – дан. Улога оба славља је
пићем и песмама доприноси цели свет је устројен од Бога. слична, треба помоћи душама
олакшању душама из С развојем акције јављају се и које још морају испаштати за
чистилишта”. други ликови везани уз своје грехе пре него што
сакралну сферу. Када се приступе вечном миру. Прости
У Дедовима су испреплетени приказује Пастирица Гуслар народ запажајући те
елементи обредни, ритуални, пита: подударности не напушта
магијске фразе, изрази, своју праксу већ их спаја с
симболи. ”А јел то слика Богородице? хришћанским веровањима. А
Елемент лудични Дедова веже Ил је то анђеоски облик?” управо је ово и био циљ
се с традицијом паганског Цркве, да се кроз сличности
обреда. Лудичност означава Облик анђелчића попримају и постепено наметне
забаву, разоноду, театрално духови деце, говори се и о хришћанска догматика и с
умеће. У множини то су игре, злим духовима, о падању под временом аутоматизам
светковине повезане с глумом, њихову моћ. послушности црквеној
представом. Дедови су Осим Бога, Светог Тројства институцији. Колико је тај
театрални обред – представа. јављају се такође предмети циљ до данашњих дана
С овим слављем се веже цели везани уз хришћанску успешно остварен, о томе би
низ ритуалних активности, религију: крст, шкропило се могло расправљати. Морало
позивања, заклетви, клетви. узето с олтара, велика свећа. је доћи до многих
Све се оне одвијају у Хришћански сакрум улази и у компромиса, због укорењених
посебном окружењу: на ритуална призивања, те навика “припростог” народа.
гробљу, у затвореној капелици заклетве гуслара. Он отправља Елита владара ради својих
где не допире трачак дечје душе, позивајући се на интереса прихватала је ту
светлости, поред леса. Свето Тројство и “Крст послушност без отпора. Адам
Господњи”: Мицкиевич уз “светло
Драматургија целог обреда је свештенство” у уводу
необична, стварају је заједно ”Сада идите с Богом спомиње и “властелине”
сликарски елементи и музичка А ко молбу не услиши, којима нису одговарале
дела. Духови: мали У име Оца, Сина, Духа. народне “растрошне”
Анђелчићи, одурна Приказа Видите ли Господњи крст? свечаности, јер су сељаци
Злог Властелина, пуна Не желите јела, пића. трошили оно што би се могло
љупкости Пастирица и бледа Пустите нас на миру! од њих запленити.
А куш, а куш!”

Страна 16
Култура

Ипак, такав тврдоглави сељак чути, историјском вихору. Да некоме


још се дуго скривао и трпео Мертво говорење и свети од њих кажемо зашто пале
због спонтане навике чувања елементи ватре, зашто једу на гробљу,
традиције. Колико се Црква Пак ћеш помиловат душе зашто певају, испричамо о
удаљила од свог првобитног твојих мертвих Адаму Мицкиевичу, вероватно
наука због те политике, друго би нас бледо гледао.
је питање, но аутоматизам ...Ке питају помоћ на њихов
послушности постао је нешто мертви дан Они то више не знају, но
што се данас подразумева, а Дуси ке су в муках, помилуј одјеци древних времена и
сељакова ћуд остала је госпоје! даље живе у њиховим срцима.
непромењена (само што данас
с таквим истим жаром брани ... Гроб му се отвара поред
ово у чему се више не може твога двора Трзезбор Пиекутовски
достојно препознати његово закрај њега расте стабло од
исконско). јагора
Кроз столећа, саставним,
помно испланираним ... Свицу, али дуплир вев ној
деловањем, одузета му је друге руке,
душа, оно што је било заиста да буде посвећено за не мертве
његово, и усађен је имплант душе
који га је претворио у
несвесног роба, а ћуд му је ...А мени ки кантам колач како
остала иста. брату
а Тону твојему облију, кот
Колико је снажан овај обичај, погачу
колико је дубоко укорењен не
само у словенско већ уопште у ...Сад ме наговара моја
индоевропско биће, говори кумпанија
чињеница да упркос силним да буду приправне смоква и
настојањима и репресијама ракија«
Цркве, покушајима да га
замени даном Свих светих, све На острву Цресу, близу места
до данас, поред оног црквеног, Валун, налази се осамљено
народ слави и Душни дан. гробље с малом црквицом св.
Марка. Једном приликом кад
Анте Тенор («Записи с отока сам био у Валуну мој
Цреса крајем XIX и почетком познаник, рођени Цресанин и
XX стољећа») почетком XX његов пријатељ, стари
стољећа записао је «Мертво Валуњанац, рекли су ми да се
пјевање», песму која се пева сваког 2. новембра увече ту
на Душни дан, рано ујутро окупљају мештани Валуна и
пред мисом, и коју «зна свако околних села. Свако доноси
у Цресу»: нешто за јело, нешто за пити,
стављају то све на стари
»Прија нег ја почмем овдје камени сто на гробљу и
вапијати, вечерају заједно, причају,
Свих сусед около проштење запевају до касних ноћних
питати сати. Они и као «горљиви
Ја знам да нас хоте сви суседи католици» још даље славе свој
судити Дан (Ноћ) мртвих – вечеру с
Мертво говорење, кда буду прецима, упркос временско-

Страна 17
Живот

Љубавни живот наших предака (1)


Недавно ми је до руку дошла семе на земљу, мајка земља
једна статистика из Однос између мушкараца и зна како то да употреби.
осамдесетих година прошлог жена у старословенским Нормално, било је и периода у
века која се односила на породицама току године када се то
сразмеру склопљених и практиковало у затвореном, и
разведених бракова у Београду У старословенском друштву тада је постојала могућност да
у току једне године. Током те жена је уживала изузетно дође до неочекиваног
године у Београду је поштовање, највероватније потомства. Али ништа за то,
склопљено 10.000 бракова, а због своје способности да на жена која је рађала ванбрачну
разведено 12.000. Довољно је свет донесе потомство, а децу уопште није била објекат
сетити се свих оних потомство је нешто што је мржње, подсмеха и томе
разведених људи које одувек Словенима било слично. Напротив, та деца су
познајемо, ванбрачне деце, најважније. Претпоставља се одгајана потпуно исто као и
насиља у породици, и томе да је ово поштовање жене остала, и о њима су сви
сличних друштвених наслеђено још из неолита. водили бригу у породици.
деформитета каквих у Вероватно је то поштовање Једино што је било пожељно
савременом друштву има управо и разлог зашто су жене да се за дете нађе отац. Значи
много. Прво што ми је пало на увек биле те које су иницирале да се ни у оно време није
памет јесте да корене таквог љубавни чин. рађало више непланиране
поремећаја у друштвеним деце него што је то данас
односима потражим у Оно што је било случај, без обзира на сва
прошлости, у једном тренутку карактеристично у савремена средства заштите
у прошлости када је нешто породичном животу наших од нежељене трудноће.
што је до тада нормално предака јесте да је човек могао
функционисало, од тада имати жена колико је то могао Много је доказа да брак за
постало поремећено. Какве су себи материјално да приушти, Словене никада није
нам то записе у ДНК оставили док су његове жене, с друге представљао препреку ка
наши преци који нас стране, могле да воде љубав с упражњавању слободног
онемогућавају да стабилно ким су хтеле. Ово је од стране секса. Ствари стоје другачије
водимо своје емотивне неких путописаца него што се обично мисли о
животе, у складу са окарактерисано као широка словенским народима. У
„општеприхваћеним словенска демократија, док су старим временима није се
нормама“? свештена лица и римске и знало за љубомору, вероватно
цариградске цркве то сматрала зато што код Словена није био
И тако, упорно истражујући, анархијом. Уколико је човек развијан осећај власништва
дођох до рада проф. др Ђузепе имао више жена, главна би над људским бићима, као што
Мајела, италијанског била она која је рађала. Ако су је то постао случај увођењем
политиколога, професора на све рађале, онда је била главна Хришћанства. Они су чак и
Универзитету у Напуљу, који она која је родила више деце. своје ратне заробљенике
је одлучио да свој живот пуштали после неког времена,
посвети истраживању историје Интересантно је и то да су и често се догађало да они
Словена и Источне Европе. У наши преци знали за coitus остану међу њима
припреми овог текста, између interuptus, и због тога су Један од првих података о
осталог, доста су ми помогла и најрадије водили љубав под брачним обичајима у старих
сазнања до којих је он дошао ведрим небом, уз филозофију Словена изнео је чувени
истражујући старину наших да када мушкарац проспе своје арапски мислилац и етнограф,
предака. Масуди.

Страна 18
Живот

Он каже да, уколико би кућном окружењу. Такође је (Торлак), северозападу


младожења открио да је млада неопходно истаћи важност Бугарске (Шопска област) и у
пре брака била девица, он би жена у источнословенским неким областима Македоније.
је отерао речима: „Да си ишта земљама где су жене биле Интересантно како је
вредела, до сада би већ била спремне на тежак рад каквим територија на којој се то
вољена и нашла би некога ко су се, иначе, бавили углавном највише упражњавало на
би те ослободио девичанства“. мушкарци. Занимљиво је и да Балкану хомогена, и
Због тога се дешавало да су жене биле те које су представља тромеђу Србије,
девојке, како би избегле доносиле одлуке о томе за кога Македоније и Бугарске. Било
подсмех од стране момака и ће се њихово дете удати или с је случајева у Србији када су
осталих девојака, одлазе код ким ће се оженити. синови убијали очеве пошто
сеоских врачева да их Интересантно колико је то и би им супруге рекле шта се
ослобађају девичанства, и то даље опстало у данашњим десило. Даље, може се
се догађало чак и у временима, и углавном ћемо цитирати и чувени арапски
хришћанско време. Тај обичај чути мајке како гунђају на етнолог и путописац, Ибн-
је, када се сазнало за то, црква избор брачних партнера своје Фадлан, који је говорио о
строго забранила. деце. обичају међу словенским
женама да када им умре муж
Жене су увек практиковале У одређеним моментима и прво посете све мушкарце у
слободне односе с другим ситуацијама толерисало се, заједници, а после спавају са
мушкарцима уколико су им како многоженство тако и шест његових најближих
мужеви били у рату. Без многомуштво. Као пример рођака.
мушке руке домаћинство би многоженства можемо навести
пропало, а посебно би пример руског кнеза Развод је у наших предака био
представљало проблем Владимира који је имао 5 жена толерисан без проблема. На
уколико нису имали и 200-300 љубавница у сваком пример, жена се могла
наследника. Удовице су имале већем руском граду, и пример развести ако је муж био
сва права, а у Славонији су Самоа који је имао 12 жена. импотентан, хомосексуалац
младићи с њима највише Разним декретима московских или на било који начин
општили. патријарха, од 16. века нису се онеспособљен. Муж је могао
сматрали неверством да се разведе уколико му је
Оно што је интересантно у сексуални односи између жена била неплодна, стара или
односима између мужева и ожењених мушкараца и болесна. Уколико је неким
жена јесте да је већ у 19. веку слободних девојака. Као случајем муж малтретирао
улога жене знатно ојачана у пример многомуштва може се жену, она је имала право да се,
властелинским и богатијим навести пример снохачества. уз сагласност своје породице,
домаћинствима. Осим Овај обичај се упражњавао разведе од њега. У случају
мушкарца, као главе породице, уколико је син малолетан, или када је хтела да побегне од
и његова жена је била глава уколико из било којих разлога њега, морала је имати
куће. Ово се посебно односи није у могућности да испуни подршку своје породице.
на Србију где је жена, глава своју брачну дужност. У том Обично би се, као што је
куће, позната као "домаћица", случају га је, у циљу случај и данас, помирила с
у Бугарској је то била продужења лозе, одмењивао њим и вратила. Ретко кад је то
"домакина", а у Русији његов отац или старији брат. био коначан развод. У Русији
"хозјајка". У неким су жене биле у потпуности
случајевима, посебно у Црква је толерисала независне, тако да су бракови
Србији, домаћице су биле снохачество и за то се знало, углавном били крхки. У
главне у породици, и нису иако нико о томе није јавно српским династијским
биле под ауторитетом говорио. Тај обичај се породицама средњег века, у
домаћина. Њена реч је била практиковао у 18. и 19. веку у Србији и Босни, домаћица је
главна када се радило о кући и Русији, на југоистоку Србије била плаћена и активно је

Страна 19
Живот
учествовала у породичним био начин одевања девојака у заједничким просторијама,
пословима. зависности од тога да ли су посебно током празника
зреле или нису. На југу Русије "Слава предака". У те своје
Имајући у виду некадашњи незрела девојка није носила на спаваће просторије примале
привилегован положај жена у себи хаљину, већ неушивену су младиће током паузе.
друштву, није ни чудо да је сукњу закачену око струка.
данас толико истакнута Мале девојчице су носиле на Чињеница је да су се посете
потреба за феминизмом у себи само кошуље или ништа младића девојкама одвијале
словенским земљама, ништа уопште. По речима Вука углавном пред религиозне
мање него у западним. Углед Караџића, мале девојчице у празнике. У неким
жене у друштву је изузетно Шибенику су до 15. године случајевима, у Украјини, они
опао, и сасвим је нормално да ишле потпуно голе. Још и у младићи и девојке који су
су феминистичких покрети у 19. веку у Црној Гори није учествовали у прослављању
сталном порасту, посебно они било ништа чудно видети псовали су оне који нису
који промовишу стари култ младе слободне девојке како учествовали. Родитељи се
Велике мајке. На пример, у седе са голим прсима, или у нису бунили због ових
Црној Гори се подређеност кошуљи која се зове "оплече", сусрета, посебно зато што је
жене мужу највише огледа у која је остављала груди обичај сматран старомодним,
чињеници да муж натовари на потпуно обнажене. Чим би а пошто је успостављен од
жену терет од око 60-70 девојка обукла на себе хаљину, стране предака, мора се
килограма који она вуче идући то је значило да је сазрела. поштовати. Посебна
пешке, а он иде поред ње како карактеристика живота
би му руке биле слободне "за У Србији, када је девојка ишла словенске младежи је да се
случај изненадне опасности". да игра у колу, тада се знало да младићи нису никада
У данашњем словенском је већ зрела и спремна за брак. окупљали, већ су својим
друштву жена се само Било је и осталих симбола присуством давали допринос
теоретски изједначава са који су означавали да ли је девојачким окупљањима.
мужем, а малтретирање које девојка слободна или није, као
пијани руски мужеви са што је, на пример, да ли јој је По извештајима етнографа из
својим пијаним пријатељима глава покривена или није. 19. века који су се бавили
спроводе над својим женама је Незреле девојке су носиле обичајем "Слава предака",
само доказ о упропаштености кратку косу и шишале се, а приликом посета младића
психологије словенског човека. оног тренутка кад би почеле упражњавао се секс са
да пуштају косу и играју коло, слободним девојкама. Било је
Живот младих знало се да су зреле. Сматрало ситуација када је међу некима
се да коса није само украс преовладала чедност, а међу
Да би се боље разумело зашто главе, већ и да има разне другима сексуални нагон.
невера, која се с времена на магичне моћи. У свим Такве контрадикције су биле
време одвијала у шумама и на словенским земљама и данас дуго присутне у словенским
пољима, није угрожавала везе је познат трик да ако девојка друштвима, на пример при
међу супружницима и није хоће да се свиди неком крштењима или свадбеним
била осуђивана у заједници, младићу, треба да стави једну обичајима када би млади били
потребно је осврнути се на влас своје косе негде код њега обнажени пред осталима, а
предбрачне сексуалне у гардеробу или слично. притом још жена није имала
традиције словенске младежи, ни покривену главу.
посебно адолесцената. Девојке су саме себи правиле
одећу, а када су могле, често су [Наставиће се...]
У жена, границу преласка у се окупљале. Не само што су
зрелост представљају два радиле заједно, већ је то често Бранислава
главна момента, пубертет и било далеко од куће где су
трудноћа. Карактеристичан је спавале ван домова у

Страна 20
Свете биљке

Бадњак
Бавећи се углавном уочи Божића, најрадоснијег домаћинском џепу новаца.
пољопривредом и хришћанског празника, рано Колико варница, толико у тору
сточарством, стари Словени су ујутру домаћин или мушки оваца.
били у нераскидивој вези са чланови породице одлазе у Колико варница, толико
природом. Тако је настао мит шуму да секу бадњак. У неким прасади и јагањаца.
који и дан данас живи. местима секу се два или три Колико варница, толико гусака
бадњака, док у другим у и пилади,
Култ биљака и дрвећа био је зависности од броја мушких а највише здравља и весеља.
веома битан у старословенској чланова у породици. Када сече
вери, а посебно место у том бадњак домаћин стане испред Из свега овога можемо да
култу заузимао је храст - њега окренут истоку, а онда закључимо да је култ биљака и
бадњак. У предхришћанско поспе бадњак житом и ватре, кроз овај обичај, и
време Словени су испод поздрави га речима: "Добро даље веома присутан. То нам
храста приносили жртве јутро и честит ти Бадњи дан". доказује да храст, без обзира
боговима и верује се да је тада Затим се прекрсти, помоли на све што се кроз историју
храст имао улогу храма. За богу и пољуби дрво. Када се дешавало, одолева времену
време Турака у Србији се, у осече, бадњак треба да падне доказујући да је и даље свето
недостатку цркава, народ на источну страну, при чему се словенско дрво.
окупљао испод освештаног пази да се не заустави на
храста где су се обављале неком оближњем дрвету. Милован Павловић
молитве и многи други верски Домаћин га онда односи кући
ритуали. Такав храст се у и прислања уз њу поред
народу зове "запис" и на улазних врата. Увече се
његовом стаблу се урезује крст бадњак уноси у кућу и налаже
- симбол Хришћанства. Поред на ватру, тај чин нам говори о
верских обреда, код тих блиској повезаности култа
храстова - записа одржавају се дрвета и ватре у које се
сабори и народна весеља на веровало код старих Словена.
којима се верници друже, Ватра се обично одржава
спремају традиционалну гозбу, током целе ноћи све до јутра
и уз коју чашицу шљивовице, када у кућу долази
склапају нова пријатељства. У "положајник" или "радован" -
данашње време у неким први посетилац који на Божић
деловима Србије многа села сврати у тај дом. Обично је то
имају бар по једно такво дрво млада мушка особа, и тај
које се поштује и ни у ком ритуал има велику важност за
Бадњак
случају не сме бити посечено. овај празник. "Положајник"
улазећи у кућу поздравља
Храст је код старих Словена укућане са: "Христос се роди"
био посвећен богу Перуну и на шта они одговарају:
до данашњих дана се поштује "Ваистину се роди". Он затим
и игра значајну улогу, посебно одлази до ватре и жарачем је
у православној вери. распаљује говорећи:

Бадњи дан и Божић Колико варница, толико среће


у овој кући.
Код Срба на Бадњи дан, дан Колико варница, толико у

Страна 21
Приче инспирисане духом предака

Вођени Књигом Велеса


Предање Прво животиња као топот лешева. ухватио се за стомак и
Лишће је откинуто падало фљуснуо доле на тротоар.
Подне се спушта полако, неизмерно дуго и напето и Вриштао је од болова, али му
окупирајући небо над Бачком ништа бољи осећај није био се на лицу оцртавао осмех.
Паланком. Зграде неизмењене када би дотакло тло. Коначно, мислио је. Коначно
још од шездесетих година Ни Давору није било боље. нешто узбудљиво, другачије.
прошлог века самим својим Пробао је да не размишља о Тог тренутка је упао у
изгледом наносе очај притиску који спољни свет хипнотички транс. Знао је да
пролазницима који нису има на њега, али је одбијао да је заспао, а опет и да није
ништа веселији. Кретање на се врати у себе, где га је поспан.
путевима је споро и тешко, морила анима до тачке када би Тог јутра Давор је осетио да
монотоно, без икаквих најрадије завриштао и сам му неко прстом боцка лице.
узбуђења, игде. себи откинуо крајнике. Ходао Било му је непријатно.
У једној од тих зграда ради је споро. Односно, убеђивао је - Буди се, идоте! – чуо се
Давор, рачуновођа у својим себе да му је ход спор. Почео глас, женски и благ. – Буди се,
позним двадесетим, обореног је да се гуши, те је олабавио устај!
погледа и меланхоличан. кравату. Пар корака након ове - А...ко....? – Давор је мрмљао
Дубоко је заузет куцањем радње је застао. док је покушавао да отвори
неког пројекта, иако се чини Испред њега је стајао човек очи. Лежао је на трави усред
да то ради немарно и у капуту и шеширу с повезом неког шумарка. До њега је
аматерски. преко вилице. седела девојка златноплаве
- Побратиме, ош’ на неко - Еј, друг, треба ли ти омањи косе, зелених очију и
пићенце вечераске? – пита га ’уздизај’? – упита га фигура у спуштених обрва. Добро, љута
једно од ведријих лица у капуту, смех се назирао иза је, помислио је Давор, и питао
великој али загушљивој мараме. се због чега, и што баш на
просторији. - Појасни мало боље... – њега.
- Не могу, мрзи ме... – једва додаде Давор, помало срећан - Колико је сати...? – једва
процеди Давор кроз зубе. што ће барем на две секунде у састави питање Давор.
- Добро-де, твој избор, – његовом спором животу нешто - То није битно сада, - додаде
додаде овај. да се деси да га избаци из оштро девојка. - Битно ти је
Радно време се коначно колотечине. да поразмислиш о твом
приближило крају, те сви - Нудим ти...овај...суво положају мало.
радници у просторији, њих грожђе, - рече фигура, држећи - Каквом положају? – упита
шест, устадоше и пођоше ка у руци свежањ нечега што је Давор, сад већ мало разбуђен.
излазу. Само Давор се стварно и личило на суво - Трудна сам, - одговори му
осврнуо, мислећи да је грожђе. – Ова сорта се пали и девојка.
заборавио нешто. Онда је пуши. Заинтересован? - А...ко, шта, МОЛИМ?! –
уследила рутина изласка – низ - Врло, - рече Давор и извади зграну се Давор и поскочи од
степенице, дуг ходник, опет паре. Чим завршише с непријатног изненађења.
степенице, па излазна врата с разменом, Давор настави - Лепо си ме чуо. Трудна сам.
полумртвим портиром својим путем, и у свом ходу - Али како? Па ми нисмо--
Време напољу се доласком припали једну туру купљене - И те како јесмо, барабо, и
вечери само погоршало. Тесан робе. то трипут. Ниси могао да се
ваздух и мртав плочник су Осећај је био невероватан. зауставиш.
употпунили улогу окова Мучнина, бол, грцање, гушење
пролазницима. Лет птица је – и све то за мање од три
деловао као пад. Ход секунде. Повратио је пар пута,

Страна 22
Приче инспирисане духом предака

- Чееееекај мало! - прекиде је Давор заћута. Никоме ово У том тренутку га ухвати за
Давор. – Под један, не сећам није никада поменуо. руку и погледа га са сузама у
се да сам те игде ИКАДА Штавише, и сам је то очима.
упознао, јуче или икад заборавио. Сручио се натраг - Молим те, брани ме! –
уопште, а под два, нико не на траву и погледао у процеди она молећиво и
може тако рано да зна да је у златокосу девојку благим и пискавим гласом.
другом стању. Биолошки је невиним, скоро дечјим Давор је истог трена осетио
немогуће. погледом. нешто што до тада није могао,
- Стварно? – додаде заједљво - И која си ти богиња, јелте? нешто за шта је мислио да је у
девојка. – Под један, сећаш ли – упита је. њему одавно умрло. Осетио је
се ти ичега од јуче? - Жива, - одговори му саосећање, љубав, страх.
Давор бледо погледа у траву девојка, благо се смешећи. - Помоћи ћу ти, Живо, - на
под ногама. - Аха...и стварно смо...? крају рече Давор, грлећи је
- Управо. А под два, ја ни - Јесмо, јуначе, јесмо. обема рукама. – Кунем ти се
нисам подређена ’нормалним - Аха...И трудна си, кажеш? свиме, помоћи ћу ти.
биолошким процесима.’ - Да. Лице јој се озарило, и
- А јел? – додаде Давор - Мхм....И због тога се девојка узајамно стисну
љутито. – А како то? Да ниси љутиш на мене? Давора у њен крхки, али чврст
Марсовац? - Ма не! – одсечно рече загрљај. Стајали су у истом
- Не. Ја сам богиња. девојка. – Љутим се што си ме положају читав минут, што се
На ово Давор прасну у смех. оставио да те оволико дуго и њему и њој чинило као
- Клибери се колико хоћеш, ја чекам да се пробудиш. Скроз читава вечност. Она пријатна,
ти говорим истину. сам била усамљена. не она стварна.
- Ијаој, мајко, Срби, зар је Давор је остао без речи. Пар је онда пешака излазио
’Пчелица’ до те мере пуна и - Али сада морам да те из шумарка. Лакат под лакат,
без места?! – за себе рече заплашим за минут, - нешто Давор и девојка су гледали
срдито Давор, гледајући у озбиљније рече девојка. – право испред себе, не
нешто зеленије крошње дрвећа. Видиш, дете које се роди из усуђујући се да гледају једно у
- Не верујеш ми, Даворе? – оваквог зачећа, мене као друго из страха да ће тај
упита га девојка. богиње и тебе као човека, ће поглед бити мањи по
- Уф, знаш ми име, то бити посебно, те ће Морана важности од онога што једно
ДЕФИНИТИВНО доказује да вероватно да потегне армију и према другом осећају. Давор је
си богиња – саркастично по да га се реши. био срећан. Знао је да га чека
прозуби Давор. - А то значи...шта? – упита мукотрпан задатак, неизлечиве
- Видиш, знам много више, Давор, видно нервозан. ране и могући крвав пораз и
Даворе Митровићу, од мајке - То значи да у наредних болна смрт, али је био срећан.
Марије и оца Свјатослава, девет месеци морамо да га Добио је, коначно, нешто што
рођен у Омску, растао у штитимо свиме чим можемо, - му је фалило-- не, оно што је
Припијату, запослио се у рече девојка. – Што значи да свима у граду, у држави, на
Србији и водио љубав само мораш да увежбаш уметност и целој планети фалило читав
шест пута досад. занат бојевања не би ли ме живот.
Давор поскочи и зацрвене се бранио. Добио је сврху.
од беса. - Аргх...! – мрзовољно додаде
- Шпијунираш ме, а?! Давор. [наставиће се]
Уходиш? Склони се од мене, - Погине ли дете, гинем и ја, -
или, кумим те Богом, зовем одсечно рече девојка и устаде. Кумори Мју-Ђишан
полицију. Давор је погледа уплашено.
- Док ти је мајка умирала, - А погинем ли ја, цео Горњи
размишљао си о салашу који Дом се распада и ниједна нова
ти је обећала док си имао три душа неће да се роди, нити ће
године, - најзад додаде девојка. усеви да успеју.

Страна 23
Поглед на стару веру Словена

Дивинизација
Да ли су богови Старих методом, завиривањем у Огромне истесане главе на
Словена, у ствари, били људи историје народа, цивилизација киповима представљале су
који су се у словенском или култура које су, можда, лица и ликове припадника
Пантеону обрели захваљујући познавале неки облик “беле расе брадатих људи”,
својим, можда и наднаравним дивинизације, и нама би били односно њихове поглавице
особинама? Ову претпоставку пружени, ако не и прави или богове. Чини ми се
изнео је још Спасоје Васиљев, одговори засновани на очигледним да је код старих
један од најбољих познавалаца аналогији, оно бар поуздани Инка управо била реч о
религије Старих Словена из путокази у културу и Старих спровођењу поступка
старе српске етнолошке школе. Словена, наравно, приликом дивинизације.
У делу “Словенска испитивања хипотезе и о Да сада размотримо, пошто
митологија” Васиљев наводи њиховој дивинизацији. смо утврдили да су Инке
податак о забележеним Чини ми се да би дивинизирале (не)обичне
изворима у појединим поређење могло да почне припаднике својих народа,
крајевима који кажу да се, на освртом на културу старих односно себе саме, да ли
пример, Перун “звао неки Инка. У некада веома постоји сличност у неким
човек”, те да није сасвим популарној књизи “Кон Тики”, другим карактеристикама
искључено да су Стари норвешки биолог и културе између Инка и Старих
Словени “дивинизирали и на авантуриста, Тур Хајердал, Словена, које би дозволиле и
престо богова доводили тек обавештава нас да је Сунце нашим прецима примену
обичне људе”. А дивинизација Тики био назив бога Инка, а поступка дивинизације. Једна
је термин који означава, према који је био представљен лицем од тих карактеристика је
Милану Вујаклији, “обожење, белог, брадатог човека. Шта познавање или непознавање
обоготворење, стављање више, Хајердал је тада изнео и писма. За Старе Словене
некога у ред богова, хипотезу ду су Кон Тики и официјелна наука тврди да су
обожавање”. његов народ “беле расе”, били неписмени до појаве
Могућност бежавши од ратова, путовали Ћирила и Методија. За Старе
дивинизације и производње у на сплавовима из Перуа преко Инке да су познавали облик
божанства сасвим обичних (?) Тихог Океана и населили претписма, такозвани систем
људи отвара нам нова питања острва веома удаљене кипуа, ужади са чворовима
у погледу карактера културе у Полинезије, као и нешто који су означавали неке
којој је дивинизација, чак и ближе Ускршње острво. предмете, бића или појаве.
хипотетички, могла да буде Боравивши на Уксршњем Међутим, чини се управо да
изведена. Питања би била острву са својом на примеру кипуа постоји
једноставна: каква је култура експедицијом, Хајердал је нека сличност и врста
која спроводи поступак тамо пронашао кипове аналогије између Инка и
дивинизације? Из које истесаних људских глава које Старих Словена. Из старих
културне матрице је је “непознати народ беле расе” текстова је позната и код
дивинизација изведена, саградио при свом доласку са Словена, што је касније
односно из које океана. Кипови пронађени на остало и код Срба,нека врста
карактеристике културе Ускршњем острву много су комуникацијског медија попут
проистиче? која је сврха и циљ личили на оне пронађене у кипуе - то су оне чувене
дивинизације - шта се њоме у Перуу, постојбини Инка, те је “черте и зарези”, које помиње
једној култури постиже? и одатле Хајердал извео средњовековни писац
Наравно, ово би била само хипотезу да су и на Ускршњим Црноризац Храбар.
нека од питања. острвима тамошње кипове
Компаративном градиле, исто тако, Инке.

Страна 24
Поглед на стару веру Словена

Црте и зарези урезивани у две културе које поседују две


штап били су у функцији сличне, а веома значајне
контроле плаћања у трговини културне црте или детаље,
(вероватно је још од тих непобитно спроводила
времена у нашем народу поступак дивинизације, да ли
остало да “данас пијем” или би било грешка тврдити да је
“узимам” - “на црту”!). Дало дивинизирала и друга култура,
би се претпоставити да су и нарочито ако је један од
кипуе Инка, осим најбољих њених познавалаца
представљања језичких (Васиљев) и сам изнео ту
творевина, могле да служе и у претпоставку?
исту сврху - бележења, Даљи напор био би
рачунања, вођења усредсређен на проучавање
рачуноводства приликом обличја старословенских
размене роба и добара. Као и идола (уколико их има
обрнуто, да су штапови сачуваних) и видети да ли су и
Старих Словена са својим они, слично киповима Инка,
цртама и резама, могли да представљали људске ликове,
саопштавају и неке језичке ликове својих (не)обичних
творевине, да буду нека врста сународника (па чак и да ли су
претписма. Отуда су кипуе и имали браде!) који су, тако,
штапови са чертама и резама произведени у богове…
веома сличне карактеристике у
две, временски не толико, али Леонид Зувић
просторно веома удаљене
културе. Друго, на Ускршњим
острвима пронађене су и
дашчице са симболима за које
се сматра да су симболи писма
(непознато ми је да ли су
сачуване и одгонетнуте), и да
су их донеле Инке, тај “бели,
брадати народ непознате
расе”. Нама је, пак, данас
позната “Велесова књига”,
састављена од одређеног броја
исписаних брезових дашчица,
која говори о писмености
Словена и пре доласка
Солунске браће, а чијој
реконструкцији је Украјинска
академија наука последње две
деценије 20. века посветила
велику пажњу. То је друга
сличност у културним
детаљима култура Старих
Инка и Старих Словена. Прва
су кипуа и штап, друга је
сачувано писмо на дашчицама.
Сада лако можемо да
закључујемо: ако је једна од

Страна 25
Историја

Свјатослав Велики
снажан, ратничког духа и
витешког држања. Међу
војском је био изузетно
омиљен јер је са њима делио
војнички живот. Са њима је
спавао на отвореном са седлом
уместо јастука, делио њихове
оскудне оброке, а у биткама је
увек био у првом реду. Често
је носио чисту белу одећу, али
је вероватно
најпрепознатљивији по
дугачким брковима и
обријаном главом са
Иако се и даље воде полемике пунолетности, земљом је перчином. Изглед који ће
око тачне године његовог владала мајка Олга. Сем ње, касније усвојити Козаци који
рођења, већина модерних улогу у васпитавању младог ће поред тога делити и његов
историчара се слаже да је то кнеза имали су и очеви жар за битком и словенством.
942. година. Међутим, као што бољари, Свенељд и Асмуд.
ћемо видети, цео његов живот Брзо после преузимања власти
је прожет опречним У периоду до Свјатославове 963. године, Свјатослав се
тумачењима оскудних пунолетности и преузимања упутио у свој први војнички
историјских извора и престола, док је била на челу поход. Хазарско царство је
општепознате чињенице да Кијева, кнегиња Олга се бројало своје последње дане
историју пишу победници. покрстила у Цариграду. Као иако је у том тренутку било
Син је наводних крштено име узела је име изузетно снажна, пространа и
сакандинаваца Игора Јелена. Иако покрштена у стабилна држава у којој је
Рјуриковича и Олге од Кијева. православље на двору Јудаизам био главна религија
Модерна историја констатује тадашњег цара Константина више од 150 година. Тадашњи
да је име Свајтослав прво Порфирогенита, познато је да Хазарски каганат је узимао
аутентично словенско име те је кокетирала и са данак од околних словенских
владарске лозе. Међутим, не римокатоличком црквом на племена и контролисао велике
успевају да објасне зашто би двору Отона I. Упркос трговачке путеве на штету
једна викиншка (варјашка) убеђивањима мајке, Византије.
владарска лоза учинила такав Свајтослав је остао одан
уступак. Гледајући германску родној вери све до смрти. По Било због наметања данка
освајачку културу то преузимању престола прогнао словенским племенима, било
представља невероватан је римокатоличког бискупа и због потенцијалне претње
преседан. његову свиту, иако је према тадашњој Кијевској Русији,
оним ретким сународницима било због могућег наговора
О Свјатославовом одрастању хришћанима био толерантан. увек моћи жељне Византије,
се практично ништа не зна. млади Свјатослав креће на
Оно што је сигурно је да му је По извештајима ондашњих јеврејску Хазарију. Између
отац Игор убијен од стране историчара и летописаца, 965. и 968. године освојио је и
Древљана када је имао свега Свјатослав је био плавоок и опљачкао све веће хазарске
неколико година. До његове светлокос, средњег раста али градове и тврђаве између
Крима, Дагестана, долинe

Страна 26
Историја

Волге и Азовског мора. Међу кнеза и главнине војске, 969. Од тог тренутка Свајтослав је
освојеним местима је била Печенези окупирају главни увећао војску Словенима који
важна хазарска тврђава Саркел град у коме су се у том су у великом броју
која је под Свјатославом тренутку налазила насељавали Тракију и који су
названа Бела Тврђава (што је Свјатославова три сина и мајка једнако мрзели Византију.
дослован превод Саркела) и Олга. Чувши за невоље кући, Кнез такође издаје наређење
главни град каганата Итил кнез одлаже даље да се не харају градови који
(Атил), на ушћу Волге. У том напредовање и враћа се са му се мирно предају.
походу је сем Хазара победио делом војске. Уклонивши Почетком 970. године Руска
и турска племена волшких претњу Печенега, Свјатослав армија осваја град Филипољ
Бугара, Јаса (Алана) и Касога по повратку у Кијев обзнањује (данашњи Пловдив). У паници
(Чечена). Иако Хазарски да главни град пребацује из захваћеном Цариграду, у пучу,
каганат није у потпуности Кијева, за који никада није на престо долази Јован
освојен, више се никада није много марио, у Перејаславц Цимијскије.
опоравио од Свјатославовог (данас село Преслав у
похода. Румунији) на Дунаву и поред Пошто су преговори новог
свађе са бољарима и мајком цара са Свјатославом пропали,
Освајањем Хазарије, Олгом која умире брзо после руски кнез напада
Свјатослав је учинио услугу тога. Адријанопољ (данашњи
Византији сломивши великог Лулебургаз у Турској) и
противника на њихов рачун, поново престрашује
али је у исто време и сам становништво Цариграда.
постао могућа претња. Да би Али, на жалост, то је био и
младог кнеза одвратили од његов последњи војни успех.
граница Византије, али и да би И поред побуне у Малој
уништио још једног Азији, цар Јован успева да се
противника за њих, цар прегрупише и потисне
Нићифор II Фока Свјатославу Свјатослава дуж Дунава,
шаље гласника са предлогом освајајући гарнизон по
да изфинансирају поход на гарнизон, укључујући и
Бугаре на Дунаву са којима су Перејаславц, где су
тада били у сукобу. Кнез ослободили бугарску царску
прихвата понуду и око 968. породицу. Кнез се са већином
године са војском од 60 000, војске повукао на сам исток
људи међу којима је било и Бугарске у град Доростол
неколико хиљада турских (данашњу Силистру). После
плаћеника Печенега, Дунавом По мајчиној смрти, Свјатослав тромесечног одолевања
улеће у северну Бугарску остаје доследан у својој византијској војсци,
освојивши 80 градова дуж намери да пребаци главни град Свјатослав је 971. склопио
реке и потпуно поразивши на Дунав, а Кијевску Русију примирје са царом Јованом
бугарског цара Бориса II и дели на три управне јединице Цимискријем. У повратку
његову војску. између синова Јарополка, кући, на реци Дњепру,
Олега и Владимира, и у лето Свајтослава и остатак његових
Византија тада схвата да је 969. креће у нов поход на људи је ухватила велика зима
учинила грешку јер је уместо Бугарску. У силовитом налету, и јака глад. Десеткованог,
ослабљене Бугарске добила појачан турским најамничким почетком 972. године,
велику Руску империју која је племенима, Печенезима и Свјатослава нападају и у
продирала све дубље на Мађарима, Свјатослав поново борби убијају Печенези. По
Балкан. Тада Грци потплаћују поражава Бориса II који му легенди, вођа Печенега Курја
турско племе Печенега да постаје вазал и коме у је од кнежеве лобање
нападну сам Кијев. У одсуству заточеништво узима породицу. направио пехар за пиће.

Страна 27
Историја

Иако је Свјатослав био долазак Владимира на власт Русији. Наиме, вајар Вјачеслав
уистину велики ратник који је кијевске Русије, али пре свега Кликов је извајао скулптуру
уништио два царства и постао због неслућених могућности Свјатослава на коњу који гази
реална опасност и Византији до којих је могло да дође хазарског војника који на
лично, није се могао носити са потпуним сједињавањем са штиту, како је првобитно
политиком. За собом није Словенима на Балкану. Нема замишљено, има Давидову
оставио уређену државу са сумње да би карта и данашње звезду. Наравно, уследиле су
достојним наследницима, што Европе била потпуно оштре реакције Јевреја и
је довело до потпуног губитка другачија. силна извињења градских и
свих територија дуж Дунава регионалних политичара, тако
до Балкана. У самој Русији Као једна од последица да коначна верзија нема
убрзо је дошло до борбе његових похода по Дунаву је Ционске симболе.
између његових синова око уздизање Самуиловог царства
трона из које је Владимир и словенске Македоније на
изашао као победник. Као и тим територијама. Царства Филип Стојановић

Статуа Свјатослава у Белгороду

већина великих људи, имао је које је пружило велики отпор


несрећу да му деца буду Византији, али и које је крвљу
супротност. Иако је Владимир и сузама платило тај отпор.
био далеко од било каквог
слабића, једнако далеко је био И поред свега, Свјатослав је
и од „Јарког Сунца“, епитета био и остао велики херој у
који су му наденули очима, пре свих, источних
хришћански поглавари. Био је Словена. Био је инспирација
човек који је ударио један од песницима, сликарима,
последњих ексера на ковчегу писцима и државницима
ионако измученог словенства Русије, Украјине, Белорусије
насилним покрштавањем као и Козацима. Неколико
комплетне Русије 988. године. његових бисти је подигнуто
широм ових земаља, али је
За Свајтославом остаје жал највеће контраверзе извала
због преране смрти из много последња, подигнута 2005.
разлога. Један је већ поменути године у граду Белгороду у

Страна 28
Радан, Доњи Статовац