Beruflich Dokumente
Kultur Dokumente
Интернет адреса:
http://www.starisloveni.com
Контакт:
info@starisloveni.com
Страна 2
Предговор
Пре свега...
Поштовани читаоци, око документарних филмова и светску културу попут Игора
овог часописа, рађен је без Стравинског, Алфонса Мухе,
икаквих финансија, само Десанке Максимовић, као и
жељом и добром вољом људи многих других. Затим,
Пред вама је први број који су уложили труд да се све историја нам говори о нашем
часописа Велес. Овај часопис успешно заврши, и на тај пореклу и поступцима наших
је настао, након дугог рада начин допринесе предака кроз векове, што нам
везаног за сајт обавештености и едукацији задаје одговорност да не
(http://www.starisloveni.com/), заинтересованих за теме за погазимо оно што су они
као и након завршетка рада на које је тешко наћи адекватне створили, да поштујемо оно
документарној емисији о материјале, а које су многима што су нам они омогућили,
старим Словенима (Стари интересантне. као и да се поносимо њиховим
Словени - историја и херојским борбама за правду и
традиција, Стари Словени - Мотив покретања овакве, за животни простор.
веровања и обичаји). Идеја о сад интернет публикације, је
реализацији часописа који ће пропагирање вредности које Словени данас представљају
за тему имати Словене настао су временом избледеле, али највећу етничку групу у
је на форуму у оквиру сајта које су биле основа делања Европи. Они заузимају више
www.starisloveni.com, где је свих словенских народа. од половине територије
покренута расправа и где се Такође, ту је и неизбежна Европе, али и огроман
створило језгро редакције овог митологија, која нам говори ко простор у Азији. Како на
часописа. смо и шта смо. Митологија просторном, тако су Словени
На следећим страницама ћемо говори о ономе шта је заузели и значајно место на
говорити о историји, специфично наше, и какав смо културном и научном плану.
традицији, митологији, ми систем вредности гајили Многа дела, управо
култури и другим аспектима пре примања Хришћанства, а словенских научника и
живота словенских народа. који се, упркос уметника, променила су ток
Дакле, фокус је на Словенима, христијанизацији, великим историје. Управо ова дела
како кроз историју, тако и делом одржао до данас. Многи инспиришу наредне
данас, као и хипотезама шта људи данас практикују обичаје генерације словенских народа
би се могло догодити у за које не знају шта значе, и да постигну још више и да
будућности. Међутим, како је управо митологија објашњава допринесу својим радом у
највећи део редакције ове обичаје и открива одређеној области.
пореклом са Балкана, симболику сваке радње. Многа Најискреније се надамо да
вероватно је и да ће се добар веровања се нису до данас ћете уживати у читању
део текстова односити управо одржала, међутим, и даље наредних страница и да ћете
на Јужне Словене, али постоји огроман број обичаја и наћи многе занимљиве и
трудићемо се да, у складу са веровања који се практикују, инспиративне теме. А уколико
нашим могућностима, пишемо било као изворни обичаји или желите да се придружите
и о Западним и Источним преобучени у хришћанско редакцији часописа, било
Словенима. рухо. Митологијом Словена радећи на новим текстовима,
Часопис постоји само у били су мотивисани и многи прелому, илустрацијама, или
електронској форми, а разлог уметници који су на њеним неком другом аспекту можете
томе је што не постоје темељима стварали дела која се пријавити попуњавањем
средства да се овакво издање су даље обликовали како следећег формулара.
штампа. Сав рад око интернет културу својих народа, и свих
странице словенских народа, али многа Никола Милошевић
(www.starisloveni.com), као и од тих дела су обликовала
Страна 3
Археологија
Археолошка и лингвистичка потврда
етногенезе и ширења Словена
Вековима горућем питању о подручју које данас заузимају записивања помињу народ
словенским почецима одувек делови Белорусије, Украјине и Венеда или Венета. У првом
се с највећим успехом Пољске. Прије тога времена, реду, овде можемо да
прилазило са становишта за овако велику скупину убројимо Плинија Старијег и
археологије и лингвистике. народа, о чијом величини су Тацита, који у својој
Акценат на коришћење неретко са страхом "Германији" говори да Венеди
писаних историјских извора извјешћивали антички аутори, живе између Германа и Скита,
углавном може да се стави на карти Европе испуњеној напомињући да су
само на питања која се баве превирањима узрокованим напружањем и изгледом
нешто каснијом историјом сеобом народа, буквално нема ближи Германима него
Словена, а не формирањем места. Оно што је сасвим Скитима. Из свих античких
етника. Међутим, ове две познато јесте да већ извора са сигурношћу може да
научне дисциплине сусрећу се формирани словенски свет се закључи да Словени
с извесним потешкоћама: како почиње на реци Одри и заузимају подучје источно од
је лингвисту без простире се до средњег реке Висле, што средином VI
интердисциплинарне помоћи Дњепра - наиме, тај простор века потврђује Јорданес. Он
немогуће датирати језичке наводе сви аутори чије записе први спомиње име Sclavus,
елементе којима се бави, тако о Словенима познајемо, али их прилагођени облик имена
се археолог сусреће с готово сваки смешта у којиме се они сами називају.
проблемом да културне групе различите делове наведеног Венеди је, по њему, надређен
готово никад нису изједначене простора. појам за словенска племена,
с етником. Премда је у време од којих су главни Склавени и
када је археологија још била у Први спомен Словена Анти. "Уместо у градовима,
повојима таква поставка била налазимо код Херодота, који у живе у мочварама и шумама, а
темељна, данас сасвим четвртој књизи знамените потекли су сви из једног
поуздано можемо да говоримо "Историје" описује војни племена", пише овај научник,
о различитим видовима и поход персијског краља Дарија а индикативно је да се овај
различитом интензитету I против Скита, номадског назив сачувао до данас:
асимилирања старијег, народа добро познатог старим Финци су га преузели од
несловенског становништва од писцима. Међутим, наводећи Германа, па и данас Русију
стране Словена на различита племена тога називају Венеја.
новоосвојеним подручјима, народа, Херодот помиње и
што понекад може да значи "Ските ратаре", који дуго
много веће језичко него изазивају полемике међу
етничко словенско подручје. научницима. Посве је
Из тог је разлога праћење нелогично да овај изразито
топонимије, нарочито номадски народ, којему је
хидронимије - назива вода, такав начин живота у крви од
које представља главно оруђе његова формирања, одједном
у рукама лингвиста који постаје ратарски, и то баш у
изучавају Словене, често на подручју Подњепрја, па су се
климавим ногама. многи запитали није ли реч о
једним од најранијих прото-
Етник који је у археолошком Словена.
смислу препознатљив као
словенски, јавља се отприлике Сви каснији, антички извори, Словенска жигосана керамика
након 500. године нове ере, на различитим начином
Страна 4
Археологија
Страна 5
Археологија
Страна 6
Археологија
Страна 7
Празници
Купала и Ивањдан
Купала је празник летњег учеснике празника. За то
солстиција који се још увек Нормално, у својим време младићи секу дрво
обележава и међу настојањима да што боље (брезу, врбу, јавор) висине око
родноверним Словенима1 и реконструишу стару веру, они 2,5 метра и постављају га на
међу Хришћанима. Разлика је су се поделили на Родновере и место где ће се одвијати
само у датумима, будући да се Језичнике. Родновери сматрају прослава. То је, обично, чисто
хришћански празник да веру треба реконструисати, равно поље, брдашце, обала
обележава по новом календару и наставити тамо где су наши реке или језера. Потом,
- 7. јула, а родноверни по преци стали пре девојке украшавају дрво
старом - 24. јуна, тојест с 23. христијанизације, али никако цвећем и осталим украсима.
на 24. јун, иако празник се не сме изгубити из вида да Под дрвце се ставља лутка
званично пада око 21. јуна. ми данас живимо у 21. веку, и која представља лик Јарила, не
Код православних Руса тај да је начин живота потпуно већа од пола метра, која се
празник се зове Иван Купала, а измењен, те да се вера мора прави од сламе, гранчица, а
код православних Срба, ускладити са данашњим некад и од глине. Лутку облаче
Ивањдан. начином живота. Језичници, с у одећу, украшавају венцем,
друге стране, сматрају да цвећем и тракама. Уз лутку
Када су у питању родноверни треба у потпуности повратити иде и симбол мушког
Словени, празник Купала се стари начин упражњавања достојанства, фалус, обично
слави на стари, своје вере, што је веома тешко импресивне величине,
претхришћански начин, на и скоро немогуће, будући да о украшен црвеном бојом.
основу реконструкција које су вери наших предака није Испред Јарила, на
проистекле као резултат остало готово ништа записано. послужавнику или на тањиру
анализе хришћанског начина Ту су се, опет, појавили и поставља се храна. Младићи
слављења и старих записа разни опортунисти којима у спремају дрва и пале у
првих хришћанских монаха суштини и није стало ни до близини дрвета две ломаче.
који су описивали како чега посебно, до да зараде на Једну већу, од 6-8 метара
„грешници“ прослављају своје чистим душама људи који би висине, и у средини другу око
празнике. да се врате у стару веру и 7 метара висине, и на врх се
очувају традицију предака, те ставља точак обложен смолом
Родноверни празник су тако почели да шире раздор. или свежањ сламе или сувих
грана. Ту око те ватре ће се
Имајући у виду бројност Руса, Дакле, учесници празника који одвијати прослава. Такође,
који чине скоро половину се разумеју у правила обреда спрема се и друга ломача, не
словенског етноса, сасвим је бирају особу која ће бити тако велика, и то је погребна
разумљиво да код њих постоји задужена за припрему и ломача за Јарила. Венци,
више родноверних општина и спровођење празника. коприве и магичне траве
најбоља организација Различите обредне функције слажу се испред храма, ако
прослава старих током празника обављају постоји храм, или под брезом,
претхришћанских празника, па свештеници, задужена особа и освештавају се водом и
се информација о прослави или старешина. Већ од јутра ватром од стране присутних
овог празника састоји девојке беру цвеће и траву од свештеника или оних који их
углавном из руских извора. којих праве венце за све могу заменити.
Страна 8
Празници
Празник почиње око 16 свештеник диже руке ка небу и почне да бежи, а он трчи за
часова. Освештане траве и почиње да пева. Затим, пошто њом да је стигне. Кад је
венци деле се свим узме највећу погачу, иде с њом ухвати, води је ка ватри кроз
учесницима, и они се од првог до последњег коју скачу. Ако се од топлоте
окупљају око брезе. учесника. Свако мора да не раздвоје, постали су пар.
Учесницима се редом дели дотакне хлеб десном руком и Ако се раздвоје, свако мора
посуда са хмељним напитком, да пожели жељу. После наћи себи другог пара. Када се
после чега се читају текстови обављеног ритуала треба се склопе сви парови старешина
и песме у славу Јарила, а око ставља у ватру, након чега се пита: «Да ли сте сви
дрвета сви учесници праве на посебном тањиру опростили?». Ако још увек
коло. После читања, неко од освештава за дељење на има неко ко је увређен и није
оних који играју у колу руши прослави. некоме нешто опростио, суди
лутку Јарила и она пада, а коло се јавно. У близини ватре
се зауставља. Мушкарци Потом девојке почињу да прави се фешта, а од хране су
подижу Јарила покушавајући играју коло око брезе и да обавезни каша, јаја, сало,
као да га пробуде, а затим га певају, а момци покушавају да палачинке и пиво. Сваком се у
носе до погребне ломаче на ухвате брезу. Онај коме то руке ставља парче освештане
коју га стављају. Док лутка успе бежи према реци где чека хране донесене из храма, и
гори људи пију напитак од остале. Свештеници кидају потом се код ватре певају
меда у његову част, једу, брезу на комадиће и деле свим песме, причају приче, легенде
причају о његовом рођењу које учесницима, пошто се ти итд. Током ноћи, запали се
ће уследити на пролеће, итд. комадићи сматрају дрвени точак и котрља до
По другом правилу «Јарила» плодоносним. После тога се воде. На реци се размењују
не пале, већ глинену лутку дрвце баца у воду, а за њим и венци, после чега свако
разбијају и бацају у реку или цвеће, освештане траве, итд. ставља свој венац на постоље
сламнату лутку кидају и Затим, скинувши са себе направљено од гранчица и
закопавају у поље. одећу, учесници одлазе да се сламе и пушта низ воду, а за
купају. Када се накупају, негде то време девојке певају.
Храна која је стајала испред око сумрака, окупљају се око
лутке једе се у част Јарила. главне ватре коју, по правилу, На обали се пале ватре,
Иначе, храна која се припрема пали нека девојка. Тада парови се скидају и купају
за празнике, по правилу, не почиње весеље, игра се коло, голи у реци, а после купања
зове се жртва, већ треба. И то пева се гласно и свира. воде љубав. Они који немају
не само код Руса, већ и код партнера окупљају се око
Срба. После јела, сви се Затим на сцену ступају млади. главне ватре, неко иде на
окупљају у полукруг око Обичај је да девојка лупне спавање, а некога одреде да до
храма или у круг око брезе, а неког младића по леђима и јутра чува стражу како би
заштитио празник. Од ноћи до
јутра свештеници скупљају
лековиту „купаљску“ росу и
беру лековите траве. Празник
се завршава у свитање.
Страна 9
Празници
Страна 10
Празници
Страна 11
Празници
Страна 12
Култура
Страна 13
Култура
се заустави пред њим и можда
да тражи његов садржај,
смисао и на крају у њему нађе
мало једро, или лепоте или
истине, због ког је настао. Рад
овај, сада завршен, сматрао
сам својом обавезом.
Остварење тако великог дела
без обимних средстава било је
немогуће.
Мој пријатељ, господин Чарлс
Р. Крен, иако Американац, има
велику љубав према
Словенству, схватио је моје
жеље и помогао је да се мој
сан реализује. 1910. године у
Чикагу смо се договорили да
ће он помоћи у сношењу
трошкова везаних са мојим
делом, које ће бити даровано
граду Прагу.
Циљао сам на својим сликама
све што би могло да подсећа
на велике спорове и проливену
крв.
Смислом мог дела никад није
било рушити, већ увек
градити, постављати мостове,
јер нас све мора да храни нада
да ће се цело човечанство
зближити, и то тим јаче
уколико се добро спозна
међусобно.
Срећан ћу бити буде ли мој
скроман допринос допринео
скромном снагом ка овом
познању - бар за сад код нас, у
нашој словенској породици.
Праг 1928.
Алфонс Муха"
Никола Милошевић
Страна 14
Култура
Одјеци древних времена на примеру
Дедова Адама Мицкиевича
Адам Мицкиевич рођен је а шта се догађало у збиљи, у чудну причу о витезу који се
1798. године у селу Заосје селима из песниковог краја? добровољно дао зачарати у
(данашња Белорусија). У првој сцени Дедова, Девица, камен.
Сматран је народним будућа љубавница, упушта се Још су ту: Духови Стрелац и
пророком и највећим пољским у маштарије. Говори се о томе Густав који траже љубав.
песником романтизма. До 57. како у природи владају полна Црни Ловац (зли дух) који се
године свог живота створио је правила, схватана као љубав и руга Густаву.
позамашан песнички опус. хармонија. Тако је и међу Збор младића подсећа на
Његово деловање, не само људима, уколико су две особе законе владајуће светом. За
песничко, било је одлучујуће предодређене једна за другу, њих су изгубљени сви они
за формирање пољске према свеопштем природном који су у своје младе дане
колективне свести. Једно од праву морају се наћи. били неактивни, лењи,
његових најпознатијих изоловани од околине, који се
остварења су “Дедови”, драма У другој сцени на обред нису знали “веселити
у којој приказује обичај Дедова иде поворка људи. младости”.
словенских и балтичких Група стараца (на челу с
племена који је, иако у врло Гусларом), збор младића и Поворка се затвара у
редукованој и измењеној жене. Гуслар, понављајући: напуштеној цркви, затварају
форми, очуван до данашњих “Тамно свуда, глуво свуда, шта се врата, прекривају прозори,
дана. То је данас „Дан мртвих“ ће то бити, шта ће то бити” и не сме ући ни трачак
или „Душни дан“. “Дедови иду!” предводи групу. светлости.
Збор то понавља. Неки жале за
Обред “Дедова” који описује својим блиским, а удовици Гуслар је особа која предводи
Мицкиевич сеже својим која жали за мужем младићи Дедове, одрађује ритуалне
корењем дубоко у одговарају: активности: пали шаку
претхришћанско доба, но у “За њега мису дај млада кудеље, котао пун вотке или
времену у којем је живео удовице, а за нас живе дај лепу венац посвећеног биља, сваки
песник та светковина још увек реч”. пут дозивајући одговарајућу
се славила у многим деловима Старцу саветују: “Узми мало групу духова.
Литваније. Људи су га славили среће од нас срећних, тражи Изговара:
потајно јер је био забрањиван мртве међу нама живима”.
и строго кажњаван од Цркве. Гуслар стално позива: “Ко је ”Позивамо, заклињемо”,
Аутор спомиње у предговору жалостан, кога сећања муче и ”Остави нас на миру! А куш!
Дедова: ко жели нека из света мудраца А куш!”
дође на Дедове.»
“У садашњим временима, због
светлог свештенства и На путу према напуштеној
властелина који настоје капелици поред гробља
искоренити овај обичај везан јављају се разне приказе
уз празноверне праксе и лутајућих душа:
расипност, често претерану, дете, које не памти мајку
грађанство слави Дедове умрлу при његовом рођењу,
потајно у капелицама или моли Старца да га врати кући.
напуштеним кућама близу Овај, с горчином у срцу,
гробља.” поздравља свога унука,
благослови га и иде на Дедове.
Шта се то збива у овој драми, Младић Заклети прича неку Адам Мицкиевич, портрет
Страна 15
Култура
ЕЛЕМЕНТИ ЛУДИЧНИ Приказа која ћути, носе са Овде се види спајање древне
И САКРАЛНИ собом јаке контрасте. Такве традиције ( «А куш, а куш!») и
опречности стварају такође хришћанске терминологије
Пагански обред Дедова тама и светло свећа. С музичке («У име Оца и
преживео је у народној стране, то су стално Сина…,Господњи крст»).
традицији, но био је обогаћен понављајући рефрени збора,
ипак новим елементима. На посебно онај који највише
давне паганске традиције подиже напетост: ЗАТИРАЊЕ СВЕСТИ
наталожила се хришћанска
култура, састав хришћанских ”Тамно свуда, глуво свуда, Цела сфера паганских
пракса, веровања и симболи, Шта ће то бити, шта ће то народних пракси преклапа се
као што је рекао Мицкиевич: бити?” са сфером повезаном с
”Наши Дедови имају ту хришћанским религијским
посебност, што су пагански Као место вечне среће наводи култом. У претходно
обреди промешани с се небо, а проклето место је цитираном одломку Гуслара
представама хришћанске пакао. Највиша инстанца којој Мицкиевич обраћа пажњу на
религије, поготово јер Душни се обраћа Гуслар је Бог. време овога славља – исто оно
дан пада у време тог славља. Говори се о “Божјој када и хришћани славе Душни
Народ разуме да храном, заповести”, “уредби Божјој” – дан. Улога оба славља је
пићем и песмама доприноси цели свет је устројен од Бога. слична, треба помоћи душама
олакшању душама из С развојем акције јављају се и које још морају испаштати за
чистилишта”. други ликови везани уз своје грехе пре него што
сакралну сферу. Када се приступе вечном миру. Прости
У Дедовима су испреплетени приказује Пастирица Гуслар народ запажајући те
елементи обредни, ритуални, пита: подударности не напушта
магијске фразе, изрази, своју праксу већ их спаја с
симболи. ”А јел то слика Богородице? хришћанским веровањима. А
Елемент лудични Дедова веже Ил је то анђеоски облик?” управо је ово и био циљ
се с традицијом паганског Цркве, да се кроз сличности
обреда. Лудичност означава Облик анђелчића попримају и постепено наметне
забаву, разоноду, театрално духови деце, говори се и о хришћанска догматика и с
умеће. У множини то су игре, злим духовима, о падању под временом аутоматизам
светковине повезане с глумом, њихову моћ. послушности црквеној
представом. Дедови су Осим Бога, Светог Тројства институцији. Колико је тај
театрални обред – представа. јављају се такође предмети циљ до данашњих дана
С овим слављем се веже цели везани уз хришћанску успешно остварен, о томе би
низ ритуалних активности, религију: крст, шкропило се могло расправљати. Морало
позивања, заклетви, клетви. узето с олтара, велика свећа. је доћи до многих
Све се оне одвијају у Хришћански сакрум улази и у компромиса, због укорењених
посебном окружењу: на ритуална призивања, те навика “припростог” народа.
гробљу, у затвореној капелици заклетве гуслара. Он отправља Елита владара ради својих
где не допире трачак дечје душе, позивајући се на интереса прихватала је ту
светлости, поред леса. Свето Тројство и “Крст послушност без отпора. Адам
Господњи”: Мицкиевич уз “светло
Драматургија целог обреда је свештенство” у уводу
необична, стварају је заједно ”Сада идите с Богом спомиње и “властелине”
сликарски елементи и музичка А ко молбу не услиши, којима нису одговарале
дела. Духови: мали У име Оца, Сина, Духа. народне “растрошне”
Анђелчићи, одурна Приказа Видите ли Господњи крст? свечаности, јер су сељаци
Злог Властелина, пуна Не желите јела, пића. трошили оно што би се могло
љупкости Пастирица и бледа Пустите нас на миру! од њих запленити.
А куш, а куш!”
Страна 16
Култура
Страна 17
Живот
Страна 18
Живот
Страна 19
Живот
учествовала у породичним био начин одевања девојака у заједничким просторијама,
пословима. зависности од тога да ли су посебно током празника
зреле или нису. На југу Русије "Слава предака". У те своје
Имајући у виду некадашњи незрела девојка није носила на спаваће просторије примале
привилегован положај жена у себи хаљину, већ неушивену су младиће током паузе.
друштву, није ни чудо да је сукњу закачену око струка.
данас толико истакнута Мале девојчице су носиле на Чињеница је да су се посете
потреба за феминизмом у себи само кошуље или ништа младића девојкама одвијале
словенским земљама, ништа уопште. По речима Вука углавном пред религиозне
мање него у западним. Углед Караџића, мале девојчице у празнике. У неким
жене у друштву је изузетно Шибенику су до 15. године случајевима, у Украјини, они
опао, и сасвим је нормално да ишле потпуно голе. Још и у младићи и девојке који су
су феминистичких покрети у 19. веку у Црној Гори није учествовали у прослављању
сталном порасту, посебно они било ништа чудно видети псовали су оне који нису
који промовишу стари култ младе слободне девојке како учествовали. Родитељи се
Велике мајке. На пример, у седе са голим прсима, или у нису бунили због ових
Црној Гори се подређеност кошуљи која се зове "оплече", сусрета, посебно зато што је
жене мужу највише огледа у која је остављала груди обичај сматран старомодним,
чињеници да муж натовари на потпуно обнажене. Чим би а пошто је успостављен од
жену терет од око 60-70 девојка обукла на себе хаљину, стране предака, мора се
килограма који она вуче идући то је значило да је сазрела. поштовати. Посебна
пешке, а он иде поред ње како карактеристика живота
би му руке биле слободне "за У Србији, када је девојка ишла словенске младежи је да се
случај изненадне опасности". да игра у колу, тада се знало да младићи нису никада
У данашњем словенском је већ зрела и спремна за брак. окупљали, већ су својим
друштву жена се само Било је и осталих симбола присуством давали допринос
теоретски изједначава са који су означавали да ли је девојачким окупљањима.
мужем, а малтретирање које девојка слободна или није, као
пијани руски мужеви са што је, на пример, да ли јој је По извештајима етнографа из
својим пијаним пријатељима глава покривена или није. 19. века који су се бавили
спроводе над својим женама је Незреле девојке су носиле обичајем "Слава предака",
само доказ о упропаштености кратку косу и шишале се, а приликом посета младића
психологије словенског човека. оног тренутка кад би почеле упражњавао се секс са
да пуштају косу и играју коло, слободним девојкама. Било је
Живот младих знало се да су зреле. Сматрало ситуација када је међу некима
се да коса није само украс преовладала чедност, а међу
Да би се боље разумело зашто главе, већ и да има разне другима сексуални нагон.
невера, која се с времена на магичне моћи. У свим Такве контрадикције су биле
време одвијала у шумама и на словенским земљама и данас дуго присутне у словенским
пољима, није угрожавала везе је познат трик да ако девојка друштвима, на пример при
међу супружницима и није хоће да се свиди неком крштењима или свадбеним
била осуђивана у заједници, младићу, треба да стави једну обичајима када би млади били
потребно је осврнути се на влас своје косе негде код њега обнажени пред осталима, а
предбрачне сексуалне у гардеробу или слично. притом још жена није имала
традиције словенске младежи, ни покривену главу.
посебно адолесцената. Девојке су саме себи правиле
одећу, а када су могле, често су [Наставиће се...]
У жена, границу преласка у се окупљале. Не само што су
зрелост представљају два радиле заједно, већ је то често Бранислава
главна момента, пубертет и било далеко од куће где су
трудноћа. Карактеристичан је спавале ван домова у
Страна 20
Свете биљке
Бадњак
Бавећи се углавном уочи Божића, најрадоснијег домаћинском џепу новаца.
пољопривредом и хришћанског празника, рано Колико варница, толико у тору
сточарством, стари Словени су ујутру домаћин или мушки оваца.
били у нераскидивој вези са чланови породице одлазе у Колико варница, толико
природом. Тако је настао мит шуму да секу бадњак. У неким прасади и јагањаца.
који и дан данас живи. местима секу се два или три Колико варница, толико гусака
бадњака, док у другим у и пилади,
Култ биљака и дрвећа био је зависности од броја мушких а највише здравља и весеља.
веома битан у старословенској чланова у породици. Када сече
вери, а посебно место у том бадњак домаћин стане испред Из свега овога можемо да
култу заузимао је храст - њега окренут истоку, а онда закључимо да је култ биљака и
бадњак. У предхришћанско поспе бадњак житом и ватре, кроз овај обичај, и
време Словени су испод поздрави га речима: "Добро даље веома присутан. То нам
храста приносили жртве јутро и честит ти Бадњи дан". доказује да храст, без обзира
боговима и верује се да је тада Затим се прекрсти, помоли на све што се кроз историју
храст имао улогу храма. За богу и пољуби дрво. Када се дешавало, одолева времену
време Турака у Србији се, у осече, бадњак треба да падне доказујући да је и даље свето
недостатку цркава, народ на источну страну, при чему се словенско дрво.
окупљао испод освештаног пази да се не заустави на
храста где су се обављале неком оближњем дрвету. Милован Павловић
молитве и многи други верски Домаћин га онда односи кући
ритуали. Такав храст се у и прислања уз њу поред
народу зове "запис" и на улазних врата. Увече се
његовом стаблу се урезује крст бадњак уноси у кућу и налаже
- симбол Хришћанства. Поред на ватру, тај чин нам говори о
верских обреда, код тих блиској повезаности култа
храстова - записа одржавају се дрвета и ватре у које се
сабори и народна весеља на веровало код старих Словена.
којима се верници друже, Ватра се обично одржава
спремају традиционалну гозбу, током целе ноћи све до јутра
и уз коју чашицу шљивовице, када у кућу долази
склапају нова пријатељства. У "положајник" или "радован" -
данашње време у неким први посетилац који на Божић
деловима Србије многа села сврати у тај дом. Обично је то
имају бар по једно такво дрво млада мушка особа, и тај
које се поштује и ни у ком ритуал има велику важност за
Бадњак
случају не сме бити посечено. овај празник. "Положајник"
улазећи у кућу поздравља
Храст је код старих Словена укућане са: "Христос се роди"
био посвећен богу Перуну и на шта они одговарају:
до данашњих дана се поштује "Ваистину се роди". Он затим
и игра значајну улогу, посебно одлази до ватре и жарачем је
у православној вери. распаљује говорећи:
Страна 21
Приче инспирисане духом предака
Страна 22
Приче инспирисане духом предака
- Чееееекај мало! - прекиде је Давор заћута. Никоме ово У том тренутку га ухвати за
Давор. – Под један, не сећам није никада поменуо. руку и погледа га са сузама у
се да сам те игде ИКАДА Штавише, и сам је то очима.
упознао, јуче или икад заборавио. Сручио се натраг - Молим те, брани ме! –
уопште, а под два, нико не на траву и погледао у процеди она молећиво и
може тако рано да зна да је у златокосу девојку благим и пискавим гласом.
другом стању. Биолошки је невиним, скоро дечјим Давор је истог трена осетио
немогуће. погледом. нешто што до тада није могао,
- Стварно? – додаде заједљво - И која си ти богиња, јелте? нешто за шта је мислио да је у
девојка. – Под један, сећаш ли – упита је. њему одавно умрло. Осетио је
се ти ичега од јуче? - Жива, - одговори му саосећање, љубав, страх.
Давор бледо погледа у траву девојка, благо се смешећи. - Помоћи ћу ти, Живо, - на
под ногама. - Аха...и стварно смо...? крају рече Давор, грлећи је
- Управо. А под два, ја ни - Јесмо, јуначе, јесмо. обема рукама. – Кунем ти се
нисам подређена ’нормалним - Аха...И трудна си, кажеш? свиме, помоћи ћу ти.
биолошким процесима.’ - Да. Лице јој се озарило, и
- А јел? – додаде Давор - Мхм....И због тога се девојка узајамно стисну
љутито. – А како то? Да ниси љутиш на мене? Давора у њен крхки, али чврст
Марсовац? - Ма не! – одсечно рече загрљај. Стајали су у истом
- Не. Ја сам богиња. девојка. – Љутим се што си ме положају читав минут, што се
На ово Давор прасну у смех. оставио да те оволико дуго и њему и њој чинило као
- Клибери се колико хоћеш, ја чекам да се пробудиш. Скроз читава вечност. Она пријатна,
ти говорим истину. сам била усамљена. не она стварна.
- Ијаој, мајко, Срби, зар је Давор је остао без речи. Пар је онда пешака излазио
’Пчелица’ до те мере пуна и - Али сада морам да те из шумарка. Лакат под лакат,
без места?! – за себе рече заплашим за минут, - нешто Давор и девојка су гледали
срдито Давор, гледајући у озбиљније рече девојка. – право испред себе, не
нешто зеленије крошње дрвећа. Видиш, дете које се роди из усуђујући се да гледају једно у
- Не верујеш ми, Даворе? – оваквог зачећа, мене као друго из страха да ће тај
упита га девојка. богиње и тебе као човека, ће поглед бити мањи по
- Уф, знаш ми име, то бити посебно, те ће Морана важности од онога што једно
ДЕФИНИТИВНО доказује да вероватно да потегне армију и према другом осећају. Давор је
си богиња – саркастично по да га се реши. био срећан. Знао је да га чека
прозуби Давор. - А то значи...шта? – упита мукотрпан задатак, неизлечиве
- Видиш, знам много више, Давор, видно нервозан. ране и могући крвав пораз и
Даворе Митровићу, од мајке - То значи да у наредних болна смрт, али је био срећан.
Марије и оца Свјатослава, девет месеци морамо да га Добио је, коначно, нешто што
рођен у Омску, растао у штитимо свиме чим можемо, - му је фалило-- не, оно што је
Припијату, запослио се у рече девојка. – Што значи да свима у граду, у држави, на
Србији и водио љубав само мораш да увежбаш уметност и целој планети фалило читав
шест пута досад. занат бојевања не би ли ме живот.
Давор поскочи и зацрвене се бранио. Добио је сврху.
од беса. - Аргх...! – мрзовољно додаде
- Шпијунираш ме, а?! Давор. [наставиће се]
Уходиш? Склони се од мене, - Погине ли дете, гинем и ја, -
или, кумим те Богом, зовем одсечно рече девојка и устаде. Кумори Мју-Ђишан
полицију. Давор је погледа уплашено.
- Док ти је мајка умирала, - А погинем ли ја, цео Горњи
размишљао си о салашу који Дом се распада и ниједна нова
ти је обећала док си имао три душа неће да се роди, нити ће
године, - најзад додаде девојка. усеви да успеју.
Страна 23
Поглед на стару веру Словена
Дивинизација
Да ли су богови Старих методом, завиривањем у Огромне истесане главе на
Словена, у ствари, били људи историје народа, цивилизација киповима представљале су
који су се у словенском или култура које су, можда, лица и ликове припадника
Пантеону обрели захваљујући познавале неки облик “беле расе брадатих људи”,
својим, можда и наднаравним дивинизације, и нама би били односно њихове поглавице
особинама? Ову претпоставку пружени, ако не и прави или богове. Чини ми се
изнео је још Спасоје Васиљев, одговори засновани на очигледним да је код старих
један од најбољих познавалаца аналогији, оно бар поуздани Инка управо била реч о
религије Старих Словена из путокази у културу и Старих спровођењу поступка
старе српске етнолошке школе. Словена, наравно, приликом дивинизације.
У делу “Словенска испитивања хипотезе и о Да сада размотримо, пошто
митологија” Васиљев наводи њиховој дивинизацији. смо утврдили да су Инке
податак о забележеним Чини ми се да би дивинизирале (не)обичне
изворима у појединим поређење могло да почне припаднике својих народа,
крајевима који кажу да се, на освртом на културу старих односно себе саме, да ли
пример, Перун “звао неки Инка. У некада веома постоји сличност у неким
човек”, те да није сасвим популарној књизи “Кон Тики”, другим карактеристикама
искључено да су Стари норвешки биолог и културе између Инка и Старих
Словени “дивинизирали и на авантуриста, Тур Хајердал, Словена, које би дозволиле и
престо богова доводили тек обавештава нас да је Сунце нашим прецима примену
обичне људе”. А дивинизација Тики био назив бога Инка, а поступка дивинизације. Једна
је термин који означава, према који је био представљен лицем од тих карактеристика је
Милану Вујаклији, “обожење, белог, брадатог човека. Шта познавање или непознавање
обоготворење, стављање више, Хајердал је тада изнео и писма. За Старе Словене
некога у ред богова, хипотезу ду су Кон Тики и официјелна наука тврди да су
обожавање”. његов народ “беле расе”, били неписмени до појаве
Могућност бежавши од ратова, путовали Ћирила и Методија. За Старе
дивинизације и производње у на сплавовима из Перуа преко Инке да су познавали облик
божанства сасвим обичних (?) Тихог Океана и населили претписма, такозвани систем
људи отвара нам нова питања острва веома удаљене кипуа, ужади са чворовима
у погледу карактера културе у Полинезије, као и нешто који су означавали неке
којој је дивинизација, чак и ближе Ускршње острво. предмете, бића или појаве.
хипотетички, могла да буде Боравивши на Уксршњем Међутим, чини се управо да
изведена. Питања би била острву са својом на примеру кипуа постоји
једноставна: каква је култура експедицијом, Хајердал је нека сличност и врста
која спроводи поступак тамо пронашао кипове аналогије између Инка и
дивинизације? Из које истесаних људских глава које Старих Словена. Из старих
културне матрице је је “непознати народ беле расе” текстова је позната и код
дивинизација изведена, саградио при свом доласку са Словена, што је касније
односно из које океана. Кипови пронађени на остало и код Срба,нека врста
карактеристике културе Ускршњем острву много су комуникацијског медија попут
проистиче? која је сврха и циљ личили на оне пронађене у кипуе - то су оне чувене
дивинизације - шта се њоме у Перуу, постојбини Инка, те је “черте и зарези”, које помиње
једној култури постиже? и одатле Хајердал извео средњовековни писац
Наравно, ово би била само хипотезу да су и на Ускршњим Црноризац Храбар.
нека од питања. острвима тамошње кипове
Компаративном градиле, исто тако, Инке.
Страна 24
Поглед на стару веру Словена
Страна 25
Историја
Свјатослав Велики
снажан, ратничког духа и
витешког држања. Међу
војском је био изузетно
омиљен јер је са њима делио
војнички живот. Са њима је
спавао на отвореном са седлом
уместо јастука, делио њихове
оскудне оброке, а у биткама је
увек био у првом реду. Често
је носио чисту белу одећу, али
је вероватно
најпрепознатљивији по
дугачким брковима и
обријаном главом са
Иако се и даље воде полемике пунолетности, земљом је перчином. Изглед који ће
око тачне године његовог владала мајка Олга. Сем ње, касније усвојити Козаци који
рођења, већина модерних улогу у васпитавању младог ће поред тога делити и његов
историчара се слаже да је то кнеза имали су и очеви жар за битком и словенством.
942. година. Међутим, као што бољари, Свенељд и Асмуд.
ћемо видети, цео његов живот Брзо после преузимања власти
је прожет опречним У периоду до Свјатославове 963. године, Свјатослав се
тумачењима оскудних пунолетности и преузимања упутио у свој први војнички
историјских извора и престола, док је била на челу поход. Хазарско царство је
општепознате чињенице да Кијева, кнегиња Олга се бројало своје последње дане
историју пишу победници. покрстила у Цариграду. Као иако је у том тренутку било
Син је наводних крштено име узела је име изузетно снажна, пространа и
сакандинаваца Игора Јелена. Иако покрштена у стабилна држава у којој је
Рјуриковича и Олге од Кијева. православље на двору Јудаизам био главна религија
Модерна историја констатује тадашњег цара Константина више од 150 година. Тадашњи
да је име Свајтослав прво Порфирогенита, познато је да Хазарски каганат је узимао
аутентично словенско име те је кокетирала и са данак од околних словенских
владарске лозе. Међутим, не римокатоличком црквом на племена и контролисао велике
успевају да објасне зашто би двору Отона I. Упркос трговачке путеве на штету
једна викиншка (варјашка) убеђивањима мајке, Византије.
владарска лоза учинила такав Свајтослав је остао одан
уступак. Гледајући германску родној вери све до смрти. По Било због наметања данка
освајачку културу то преузимању престола прогнао словенским племенима, било
представља невероватан је римокатоличког бискупа и због потенцијалне претње
преседан. његову свиту, иако је према тадашњој Кијевској Русији,
оним ретким сународницима било због могућег наговора
О Свјатославовом одрастању хришћанима био толерантан. увек моћи жељне Византије,
се практично ништа не зна. млади Свјатослав креће на
Оно што је сигурно је да му је По извештајима ондашњих јеврејску Хазарију. Између
отац Игор убијен од стране историчара и летописаца, 965. и 968. године освојио је и
Древљана када је имао свега Свјатослав је био плавоок и опљачкао све веће хазарске
неколико година. До његове светлокос, средњег раста али градове и тврђаве између
Крима, Дагестана, долинe
Страна 26
Историја
Волге и Азовског мора. Међу кнеза и главнине војске, 969. Од тог тренутка Свајтослав је
освојеним местима је била Печенези окупирају главни увећао војску Словенима који
важна хазарска тврђава Саркел град у коме су се у том су у великом броју
која је под Свјатославом тренутку налазила насељавали Тракију и који су
названа Бела Тврђава (што је Свјатославова три сина и мајка једнако мрзели Византију.
дослован превод Саркела) и Олга. Чувши за невоље кући, Кнез такође издаје наређење
главни град каганата Итил кнез одлаже даље да се не харају градови који
(Атил), на ушћу Волге. У том напредовање и враћа се са му се мирно предају.
походу је сем Хазара победио делом војске. Уклонивши Почетком 970. године Руска
и турска племена волшких претњу Печенега, Свјатослав армија осваја град Филипољ
Бугара, Јаса (Алана) и Касога по повратку у Кијев обзнањује (данашњи Пловдив). У паници
(Чечена). Иако Хазарски да главни град пребацује из захваћеном Цариграду, у пучу,
каганат није у потпуности Кијева, за који никада није на престо долази Јован
освојен, више се никада није много марио, у Перејаславц Цимијскије.
опоравио од Свјатославовог (данас село Преслав у
похода. Румунији) на Дунаву и поред Пошто су преговори новог
свађе са бољарима и мајком цара са Свјатославом пропали,
Освајањем Хазарије, Олгом која умире брзо после руски кнез напада
Свјатослав је учинио услугу тога. Адријанопољ (данашњи
Византији сломивши великог Лулебургаз у Турској) и
противника на њихов рачун, поново престрашује
али је у исто време и сам становништво Цариграда.
постао могућа претња. Да би Али, на жалост, то је био и
младог кнеза одвратили од његов последњи војни успех.
граница Византије, али и да би И поред побуне у Малој
уништио још једног Азији, цар Јован успева да се
противника за њих, цар прегрупише и потисне
Нићифор II Фока Свјатославу Свјатослава дуж Дунава,
шаље гласника са предлогом освајајући гарнизон по
да изфинансирају поход на гарнизон, укључујући и
Бугаре на Дунаву са којима су Перејаславц, где су
тада били у сукобу. Кнез ослободили бугарску царску
прихвата понуду и око 968. породицу. Кнез се са већином
године са војском од 60 000, војске повукао на сам исток
људи међу којима је било и Бугарске у град Доростол
неколико хиљада турских (данашњу Силистру). После
плаћеника Печенега, Дунавом По мајчиној смрти, Свјатослав тромесечног одолевања
улеће у северну Бугарску остаје доследан у својој византијској војсци,
освојивши 80 градова дуж намери да пребаци главни град Свјатослав је 971. склопио
реке и потпуно поразивши на Дунав, а Кијевску Русију примирје са царом Јованом
бугарског цара Бориса II и дели на три управне јединице Цимискријем. У повратку
његову војску. између синова Јарополка, кући, на реци Дњепру,
Олега и Владимира, и у лето Свајтослава и остатак његових
Византија тада схвата да је 969. креће у нов поход на људи је ухватила велика зима
учинила грешку јер је уместо Бугарску. У силовитом налету, и јака глад. Десеткованог,
ослабљене Бугарске добила појачан турским најамничким почетком 972. године,
велику Руску империју која је племенима, Печенезима и Свјатослава нападају и у
продирала све дубље на Мађарима, Свјатослав поново борби убијају Печенези. По
Балкан. Тада Грци потплаћују поражава Бориса II који му легенди, вођа Печенега Курја
турско племе Печенега да постаје вазал и коме у је од кнежеве лобање
нападну сам Кијев. У одсуству заточеништво узима породицу. направио пехар за пиће.
Страна 27
Историја
Иако је Свјатослав био долазак Владимира на власт Русији. Наиме, вајар Вјачеслав
уистину велики ратник који је кијевске Русије, али пре свега Кликов је извајао скулптуру
уништио два царства и постао због неслућених могућности Свјатослава на коњу који гази
реална опасност и Византији до којих је могло да дође хазарског војника који на
лично, није се могао носити са потпуним сједињавањем са штиту, како је првобитно
политиком. За собом није Словенима на Балкану. Нема замишљено, има Давидову
оставио уређену државу са сумње да би карта и данашње звезду. Наравно, уследиле су
достојним наследницима, што Европе била потпуно оштре реакције Јевреја и
је довело до потпуног губитка другачија. силна извињења градских и
свих територија дуж Дунава регионалних политичара, тако
до Балкана. У самој Русији Као једна од последица да коначна верзија нема
убрзо је дошло до борбе његових похода по Дунаву је Ционске симболе.
између његових синова око уздизање Самуиловог царства
трона из које је Владимир и словенске Македоније на
изашао као победник. Као и тим територијама. Царства Филип Стојановић
Страна 28
Радан, Доњи Статовац