Sie sind auf Seite 1von 239

Rudolf Štajner

O BIÆU BOJA

Tri predavanja održana u Dornahu


6., 7. i 8. maja 1921. godine
kao i dopuna od 9 predavanja održanih
izmeðu 1914. i 1924. godine

Elektronsko izdanje ove knjige dostupno je za ličnu upotrebu


zahvaljujući izdavaču na adresi: www.wortfuturis.com

Sva prava zadržava izdavač. Zabranjeno je svako preštampavanje,


javno publikovanje u bilo kom obliku ili umnožavanje.

Izdavač ne snosi odgovornost za sve eventualne greške koje su mogle


nastati u procesu konverzije u elektronsko izdanje ove knjige.

Zrenjanin, 2009. godina


Naslov originala
Rudolf Steiner - Das Wesen der Farben

Ungekürzte Ausgabe nach dem gleichnamigen Band


der Rudolf Steiner Gesamtausgabe
(herausgegeben von Hella Wiesberger und Hilde Raske)
Bibliographie-Nr. 291, ISBN 3-7274-2910-0
4. Auflage, Dornach 1991

Izdavaè
Atelje Forsa, Zrenjanin

Za izdavaèa
Ranko Savèiæ

Urednik
Siniša Nikoliæ
063/82 92 895

Prevod sa nemaèkog
Jelena Ðuriæ

Unos teksta
Predrag Radanoviæ

Korektura
Damir Brniæ

Realizacija
Atelje Forsa, Zrenjanin

Tiraž
500

Zrenjanin, 2001.
Godine 1921. Rudolf Štajner je održao tri predavanja pod naslovom
“O biæu boja”, koja i predstavljaju osnovu ove knjige. Devet preostalih
predavanja održanih izmeðu 1914. i 1924. godine, veæ su bila objavljena
u okviru izdanja celokupnih dela, a ovde su priložena kao dopuna ovom
kursu o bojama. Na taj naèin predstavljeno je biæe boja, poèev od èiste
tehnike slikanja, preko moralnog doživljaja, pa sve do pravog kosmièkog
znaèenja.

Delo Rudolfa Štajnera podeljeno je u tri dela: Spisi - predavanja -


umetnièko delo, kao što je to i predstavljeno u “Izdanju celokupnih
dela Rudolfa Štajnera”. Stenografisano saèuvane beleške njegovih bilo
otvorenih predavanja i kurseva, bilo održanih za pripadnike Antropo-
zofskog društva, prvenstveno nisu bili predviðeni za štampanje.
Pojavljivali su se iz potrebe za daljim objašnjenjima i to prvo kao
štampani rukopisi, jer Rudolf Štajner èesto uopšte nije bio u prilici da
sam koriguje spise. Pred smrt ukinuo je ogranièenje “Samo za èlanove”
koje je iskljuèivalo ostale ljude. Ovi tekstovi su provereni na osnovu
postojeæih izvora i objavljuju se širom sveta. Pa ipak, ne bi trebalo sas-
vim iskljuèiti i moguænost greške prilikom njihovog slušanja ili
prenošenja.
SADRŽAJ

Prethodne napomene izdavaèa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

O BIÆU BOJA

Predgovor Marije Štajner prvom izdanju iz 1929. godine . . . . . . . . . 14

PRVO PREDAVANJE , Dornah, 6. maj 1921. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Doživljaj boje - èetiri slikovne boje

Da bi se došlo do saznanja o obojenom, neophodno je prodreti u samo biæe boja


i to posmatranje podiæi do oseæajnog života. Neposredni doživljaj boje razjašnjen
je na primeru zelene boje i to u njenom odnosu prema crvenoj, boji breskvinog
cveta i plavoj boji. Boje u svojoj stvarnoj objektivnosti: zelenilo biljnog sveta kao
mrtva slika života - boja breskvinog cveta èovekovog inkarnata1 kao živa slika
duše - belo ili svetlost kao duševna slika duha - crno ili tmina kao duhovna slika
mrtvog. Raspored boja: crne, zelene, boje breskvinog cveta i bele u krugu: podi-
zanje od mrtvog kroz život ka duševnom i duhovnom.

DRUGO PREDAVANJE, Dornah, 7. maj 1921. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Slikovno biæe i sjajno biæe boja

Slikovni karakter boja: bele, crne, zelene i boje breskvinog cveta. Razlikovanje
onoga koji baca senku od onoga koji svetli. Nastanak zelene i boje breskvinog
cveta. Sjajni karakter žute, plave i crvene. Crna, bela, zelena i boja breskvinog
cveta su u najširem smislu boje senke; žuta, plava i crvena su modifikacije svetleæeg.
Slikovite i sjajne boje u spektru. Spoj raznobojne trake u krugu, žuto kao sjaj duha,
plavo kao sjaj duševnog, crveno kao sjaj živog. Poreðenje slikovnih boja s mirnim
slikama Zodijaka, sjajnih boja s planetama koje se kreæu. Znaèaj ovog uèenja o
bojama za umetnost. Zlatna pozadina u starom slikarstvu. Boja podiže èoveka iz
materijalnog u duhovno.

1 inkarnat - koža (prim. prev.)


TREÆE PREDAVANJE, Dornah, 8. maj 1921. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Boja i materija - slikanje iz boje

Veliko zagonetno pitanje: kako materija postaje obojena? Veza izmeðu zelenila
biljaka (slika) i Meseca, izmeðu preostalog obojenog biæa biljaka (sjaj) i Sunca.
Slikanje minerala, biljke, životinje, èoveka putem razlikovanja sjaja, sjajne slike,
razlikovanje slikovitog sjaja, slike. Stari slikari još nisu poznavali “sjaj”, samim tim
ni pejzaž, veæ samo “sliku”. Slikanje iz boje. Duševni život s bojama. Boja sa Ja i
astralnim telom obrazuje neraskidivo jedinstvo. Posmatranje boja uzdignuto do
duševnog kao usavršavanje geteanizma.

II

D O P U N E I Z C I K L U S A P R E D AVA N J A

Stvaralaèki svet boje


Dornah, 26. juli 1914. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Èovekov odnos prema boji. Podizanje iz nabujalog mora boja ka èistom Ja - pos-
matranju. Duša životinje i nabujalo more boja. Buduæi put ka nabujalom svetu
boja u vezi sa produhovljenjem astralnog tela. živi doživljaj boje: crvena i plava
kao predusretanje i udaljavanje; oblik i boja i mirovanje i kretanje. Skriveno bujan-
je boja u èovekovom organizmu. Buduæi zadatak umetnosti: zaroniti u elemen-
tarni život. “Gradnja” kao poèetak novog umetnièkog stremljenja.

Moralni doživljaj sveta boja i tonova


kao priprema za umetnièko stvaranje
Dornah, 1. januar 1915. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Put ka novoj umetnosti. Moralno - spiritualni doživljaj boja, tonova, oblika. Boje:
crvena, narandžasta, žuta, zelena i plava. Upoznavanje unutrašnje prirode
obojenog kao priprema za umetnièko stvaranje. Obrazovanje oblika iz boje.
Stvaralaèka delatnost duhova oblika, Elohima. Produbljivanje i oživljavanje èovek-
ovog duševnog života putem sveta tonova: prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta.
Pobeda svesti o èovekovoj povezanosti s vodeæim božansko-duhovnim snagama.
Svetlost i tama kao dva svetska entiteta
Dornah, 5. decembar 1920. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Hegel i Šopenhauer. Misao kao metamorfoza životnog koje je u prethodnom zem-


aljskom životu postojalo u udovima kao volja. Doživljaj misaonog elementa kao
svetlosti u imaginaciji, inspiraciji i intuiciji. Èovekova glava i vasiona. Vasiona kao
èulom spoznata svetlost koja se spolja pojavljuje kao misao; èovekova glava: u
unutrašnjem misao, koja se spolja na vidoviti naèin zapaža kao svetlost. Neprestano
umiranje prvobitnog sveta u mislima, u svetlosti: isijavajuæa lepota. Vidoviti
doživljaj volje kao materije, tame: gubljenje buduænosti u tami. Topla strana svet-
losnog spektra (crvena) odnosi se na prošlost, hemijska strana (plava) na
buduænost.

život u svetlosti i u težini


Dornah, 10. decembar 1920. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Povezanost prirodnog s moralno-duševnim. Ponor izmeðu èisto prirodnona-


uènog i religioznog pogleda na svet. Duhovna nauka kao most izmeðu fizièkog i
moralnog shvatanja sveta. Svetleæi svet svetlosti (svet svih èulnih opažaja) kao
umiruæi svet misli iz pradaleke prošlosti koji predstavlja rezultat moralnih proc-
esa. Sadašnji moralni impulsi kao svet tame koju probija svetlost. Preobražaj klica
volje u svetleæi svet. Moralni svetski poredak u buduænosti æe postati fizièki svets-
ki poredak. život u lakoæi, u svetlosti i u težini, u tami. Delovanje svetlosti i težine
prilikom prolaženja kroz razlièite planetarne sfere u životu izmeðu smrti i novog
roðenja. Moralizacija fizièkog putem produhovljenja pojmova.

Dva osnovna zakona uèenja o bojama u jutarnjem i veèernjem rumenilu i


u nebeskom plavetnilu - zdravlje i bolest u vezi sa uèenjem o bojama
Dornah, 21. februar 1923. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Uticaj boja na èovekov organizam. Zajednièko delovanje krvi kao organa života i
nerva kao organa svesti u èovekovom oku. Nastajanje jutarnjeg i veèernjeg rume-
nila (svetlost posmatrana kroz tamu: crveno) i nebeskog plavetnila (tama posma-
trana kroz svetlost: plavo). Procesi uništavanja i ponovnog oživljavanja u krvi i
nervu prilikom posmatranja boja. Dobijanje slikarskih boja: crvene iz ugljenika,
plave iz kiseonika, žute iz cvetova biljaka, plave iz njihovih korenja. Geteovo uèen-
je o bojama kao odbrana istine nasuprot Njutnovom uèenju o bojama. Obra-
zloženje zdravlja i bolesti u zavisnosti od uèenja o bojama. Ostvarenje nauke o
zvezdama starih pastirskih naroda.
Od prostorne perspektive do perspektive boja
Dornah, 2. jun 1923. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

Biæe umetnièkog. Slikarstvo. Dublje razumevanje za boje izgubljeno je u petoj


epohi, te je time postalo iskrivljeno plastièno razumevanje (naturalizam). Prvi
materijal u slikarstvu ipak predstavlja površina. Neophodni razvoj ka linijskoj i
prostornoj perspektivi sada se pak mora prevaziæi i vratiti na perspektivu boja.
Boja je zapravo nešto duhovno. Biæe boje u neživoj prirodi: boje dragog kamenja.
Dvodimenzionalni karakter slikarstva. Jednodimenzionalni karakter muzike.
Apolonova lira.

Duh i neduh u slikarstvu - Ticijan: “Vaznesenje Bogorodièino”


Dornah, 9. jun 1923. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

Lepo kao sjaj koji se otkriva, ružno - bez sjaja, skriva svoje biæe. Metali i boje. Boja,
svetlost i svetlo-tamno. Paleta boja i teène boje. Ticijan: “Vaznesenje Bogorodièi-
no”. Crtanje i slikanje. Geteovo trojstvo: mudrost, sjaj, snaga. Impresionizam i
ekspresionizam. Stare crkvene freske. Suština moderne izložbe.

Mera, broj i težina - Boja bez težine kao zahtev novog razvoja
slikarstva
Dornah, 29. jul 1923. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Mera, broj, težina. Istina, lepota, dobrota. Lepo u umetnosti. Pojmovi istog znaèen-
ja: haos i kosmos. Zlatna pozadina u starom slikarstvu. Ikona i madona. Èimabue,
Ðoto, Rafael i renesansa. Neophodno je težiti doživljaju boje kao elementu koji
sam sebe uzdiže kao i oslobaðanju boje od težine. Jedan takav pokušaj trebalo bi
da budu programska slikanja za umetnièka izvoðenja u Geteanumu.

Hijerarhije i biæe duge


Dornah, 4. januar 1924. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

Delatnost duhovnih hijerarhija u Saturnovoj, Sunèevoj i Meseèevoj fazi postojanja


Zemlje u odnosu na nastanak tame, svetlosti i boje. Imaginativno posmatranje
duge: njeno obrazovanje kroz elementarna biæa. Èovek kao èetvrta hijerarhija
unosi život u prelivajuæi svet boja.

Rudolf Štajner (hronološka skica života) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

Pregled izdanja celokupnih dela Rudolfa Štajnera. . . . . . . . . . . . . . 181


PRETHODNE NAPOMENE IZDAVAÈA

Svakom èoveku koji je imao sreæu da u svom životu doðe u dodir sa delom Rudolfa
Štajnera i da pri tome oseti velièinu milosti koja mu je time darovana, moralo je pre
ili kasnije da dopre do svesti i ovo pitanje ispunjeno divljenjem: Kakva se to mudrost,
snaga i lepota objavila kroz Antroposofiju i koliki broj praktiènih životnih podsticaja
smo dobili zahvaljujuæi Rudolfu Štajneru? Da bi se dobio odgovor na ovo pitanje kao
plod istinskog saznanja, potrebno je ozbiljno višegodišnje studiranje ovih objava iz
duhovnih svetova, kao i njihovo praktièno proveravanje kroz primenu u svakod-
nevnom životu. Gotovo da nema oblasti života i teme o kojima Štajner nije govorio
najèešæe u javnim predavanjima, a održao je preko 6000! Filosofija, istorija, umetnost
(sasvim novi impulsi kroz Euritmiju i Oblikovanje govora), muzika, arhitektura,
vajarstvo, slikarstvo, istorija umetnosti, vaspitanje (Waldorfska škola), medicina,
prirodne nauke, poljoprivreda, socijalni život, hrišæansko-religiozno delovanje su
oblasti u kojima se najsnažnije doživljava èinjenica da je duhovna nauka - Antroposofija
sam život koji nam iz duha stalno pritièe u zemaljsko postojanje, kao znaèajan dopri-
nos ljudskoj kulturi (možda i najznaèajniji u 20. veku) i uopšte èovekovoj egzistenciji
na planeti Zemlji.
Kao i u veæini drugih oblasti i u slikarstvu su podsticaji i molba Rudolfu Štajneru
došli od ljudi koji su bili delatni u toj oblasti, mada je prva njegova slika u temperi
(“Tkanje svetlosti”) nastala za potrebe izvoðenja jedne od misterijskih drama.
Srž knjige koja je pred èitaocem èine tri predavanja održana u Dornahu 6., 7. i 8.
maja 1921. godine kao kurs o osnovama uèenja o bojama za umetnièko stvaralaštvo.
U ovim predavanjima obraðuje se i jedno od najznaèajnijih pitanja: “Zbog èega se
materija pojavljuje u bojama?”; a koje nije dotaknuto u Geteovom uèenju o bojama.
Gete nije uspeo da se probije do problema - kako se boja fiksira na predmetima? I
upravo nam Rudolf Štajner pokazuje da se duhovnim istraživanjem može naæi odgo-
vor na to pitanje kroz saznanje povezanosti zemaljskog postojanja i kosmièkih stvar-
alaèkih moæi koje razlièitim zvezdanim snagama doprinose zemaljskom obojenju.
Jednu godinu kasnije, 1922., zamoljen je Rudolf Štajner od slikarke Heni Gek da
pokaže put školovanja za nastavu slikanja. Tako su nastale izmeðu godina 1922. i 1924.
njegove 23 skice za školovanje slikara. U istom vremenu za nastavu slikanja na
Geteanumu nastale su i njegove skice u pastelu.
U drugom delu ove knjige, koji obuhvata predavanja o bojama izmeðu 1914. i
1924. godine nalazimo osnove o terapiji bojama, perspektivi boja, lepom i ružnom,
kao i pojmove: mera, broj i težina u slikarstvu.
U poslednjoj godini rada Rudolfa Štajnera nastalo je i 5 njegovih akvarela koji su
tada bili izloženi uz program euritmijskih predstava. Na njima se neposredno može
videti osnovni princip Štajnerovog doprinosa slikarstvu buduænosti, a to je - slikanje
iz same boje, što znaèi “forma” mora da bude “delo boje”.
Mnogi slikari su nastavili ovom stazom i njihovim plodnim radom i inicijativama
osnovane su brojne umetnièke škole širom sveta. Na ovom mestu možemo navesti
dvojicu najznaèajnijih antroposofski orijentisanih slikara: Gerarda Wagnera i Bepe
Asencu koji su živeli i radili u Dornahu (Švajcarska) kraj Bazela, gde se nalazi graðe-
vina novog Geteanuma kao simbola i centra antroposofskog pokreta. Skroman izbor
njihovih slika nalazi se na kraju knjige.
Poslednjih godina se u Evropi sve više razvija terapeutsko slikanje, èiji je glavni
predstavnik bila Margareta Hauška, nemaèka slikarka i terapeut. Ono se primenjuje
kako u Waldorf školama i ustanovama za zdravstvenu pedagogiju, tako i u bolnicama
i klinikama koje svojim pacijentima nude neki od vidova slikarske terapije.
No bez obzira na to kakve individualne sklonosti ima èovek, da li prema ume-
tnièkom ili terapeutskom slikanju, jedno je sigurno: da bi se dobili pravi rezultati koji
æe zadovoljiti iskonsku težnju za doživljajem boja i njihovim saznavanjem, neæe biti
dovoljno samo èitanje ovih predavanja i “naslaðivanje” njihovim sadržajem, kao ni
puko posmatranje dela velikih majstora slikarstva. Naprotiv, biæe neophodno stati
pred akvarel papir i naneti èetkicom žutu, plavu, crvenu boju... a šta æe se dalje
dešavati, mora svako sam za sebe da otkrije.
Na kraju treba istaæi da se knjiga prvi put pojavljuje na srpskom jeziku u odliènom
prevodu Jelene Ðuriæ.

Siniša Nikoliæ
I

O BIÆU BOJA
Osnove duhovnonauènog uèenja o bojama za
umetnièko stvaralaštvo

Originalni crteži Rudolfa Štajnera


prikazani na tabli a predviðeni
za predavanja iz ove knjige objavljeni su
u okviru izdanja celokupnog dela u nizu
“Crteži na tabli za predavaèko delo”
Tom XVIII
PREDGOVOR

prvom izdanju iz 1929. godine

Kao i prilikom izdavanja predavanja namenjenih odreðenom krugu


uèenika neophodno je napomenuti da ni predavanja o biæu boja za
slikare na Geteanumu nisu bila predviðena za štampanje, veæ su nastala
iz doživljaja trenutka sa svim njegovim zadacima i zahtevima. Ona pred-
stavljaju živi razgovor uèitelja sa uèenicima, koji u sebe ukljuèuje sva
pitanja i želje uèenika kao i nejasnoæe koje su zahtevale ponovna
objašnjenja. Predavanja su bila stenografisana - a i sami dobro znamo
kako se kod živih i vatreno izgovorenih reèi ne može izbeæi da se pone-
ka nijansa preèuje ili pogrešno razume. Ali su baš u toj svojoj neposred-
noj svežini ona tim vrednija za hiljade uèenika koji uèe na delu Rudolfa
Štajnera, nego što bi to bila kakva pedantna stilizacija. Te opet primam
na sebe obavezu koja mi pripada, da i u ovoj formi uèinim pristupa-
ènim neprocenjivo bogato nasleðe Rudolfa Štajnera sa svim njegovim
snažnim impulsima oživljavanja za skoro svaku oblast znanja i umet-
nosti savremenog èoveèanstva.
Više nema prekrasnih slapova boja na obema kupolama izgorelog
Geteanuma - Herostat bi mogao da trijumfuje - ali æe misli i impulsi sa
ovog zgarišta delovati dvostruko jaèe. Skicirane napomene za kom-
pozicije i boje kao i Štajnerove programske slike za umetnièka izvoðe-
nja na Geteanumu, sada se malo po malo izdaju u boji.

Kada mi je Rudolf Štajner u leto 1903. godine, u nizu èasova o uèe-


nju o bojama držeæi u ruci upaljenu sveæu i jedan list hartije demon-
strirao nastanak žute i plave boje iz svetlosti i tame, njegove oèi svetlu-
cale su kao da su se identifikovale s biæem onoga o èemu je govorio i
tada je rekao: “Kada bih sada imao deset hiljada maraka da nabavim
neophodne instrumente, mogao bih svetu da dokažem istinitost
Geteovog uèenja o bojama.”
Onda je nedostajalo deset hiljada maraka, ali su Štajnerove podsti-
caje i smernice prihvatili njegovi uèenici i bilo bi dobro da njima poðe
za rukom da pruže ovaj dokaz.
Ova želja Rudolfa Štajnera - da se Geteovo uèenje o bojama, njegova
predstava o prirodi uzmu kao polazna taèka za osnivanje jednog
duhovnog pogleda na svet - vodi nas sve do poèetka osamdesetih godi-

14
na. Izmeðu 1883. i 1897. pojavljuju se njegovi uvodi za Geteova priro-
dno-nauèna dela u Kiršnerovom izdanju.
Dogmatika prirodno-nauènog pogleda i nefleksibilnost filozofske
misli dovele su do toga da ovaj poziv nije bio dovoljno zapažen. Rudolf
Štajner je morao da krene drugim putevima da bi razbio ukoèenost
današnjeg mišljenja i oslobodio ga krute forme.
Ono šta je on uèinio najbolje je izraženo reèima iz jedne od njegovih
misterijskih drama:

Bilo mu je jasno da se duhovna nauka


Može istinski dobro zasnovati samo
Ako se smisao za nauku i strogo mišljenje
Putem umetnièkog duha, krutog zahteva za oblikom
Oslobodi i iznutra ojaèa
Do pravog, svetu bliskog, doživljaja bivstva.

To je bilo delo Rudolfa Štajnera. I umetnici mogu na njegovoj vatri


koja pali svet, da dožive kako mrtvo oživljava i kako se silno pokreæu
snage sveg života kada se probiju ukoèeni zidovi našeg mrtvog intelek-
ta koji nas razdvajaju od stvaralaèke reèi.

Marija Štajner

15
O BIÆU BOJA

Prvo predavanje, Dornah, 6. maj 1921.

Doživljaj boje - èetiri slikovne boje

Boje o kojima æemo govoriti u naredna tri dana zanimaju fizièara no


ovu stranu boja neæemo ovoga puta spominjati, one zanimaju, ili bi pak
trebalo da zanimaju, psihologa tj. istraživaèa duše, ali pre svega one
moraju zanimati umetnika, slikara. I kada uzmemo u obzir predstave o
svetu boja koje su se do danas izgradile, onda moramo konstatovati da
je istraživaèu duše doduše dopušteno da kaže nešto o subjektivnom
doživljaju u susretu s bojama, ali da to pak ne može imati stvarni znaèaj
za spoznaju objektivnosti sveta boja èije saznanje ipak pripada samo
fizièaru. Tim pre nije dozvoljeno da umetnost u objektivnom smislu
odluèi o neèemu u vezi sa biæem boja i obojenog. Ljudi su danas daleko,
veoma daleko od onoga na šta je Gete mislio s èesto citiranom izrekom:
“Kome priroda poène da otkriva svoju oèitu tajnu, taj oseæa neodoljivu
èežnju za njenim najdostojnijim tumaèem, umetnošæu”.
Jednom èoveku koji poput Getea zaista stoji unutar umetnièkog, ne
može ni u jednom trenutku biti sumnjivo da ono što umetnik ima da
kaže o svetu boja mora da bude bezuslovno povezano s biæem obojenog.
U obiènom trivijalnom životu obojeno se obraðuje pre svega prema
površinama predmeta koje nam se predstavljaju kao obojene, prema
utiscima u prirodi o obojenom. Onda se dolazi do toga da se obojeno u
odreðenom smislu dobija nekako, rekao bih, fluktuirajuæe putem
poznatog pokušaja s prizmom, meðutim potrebno je pronaæi neki
drugi naèin kako bi se dospelo do nekakvog uvida u svet obojenog. I
pritom svakako treba imati u vidu da obojeno najpre treba prosuditi
prema subjektivnom utisku. I sami znate da je dosta dugo u fizici pos-
tojao obièaj, moglo bi se reæi i ružna navika, da se kaže: Ono što mi
opažamo kao svet obojenog, to u stvari postoji samo za naša èula, dok
napolju, u pravom svetu, objektivna boja ne predstavlja ništa drugo do
naroèitog kretanja talasa najfinije supstance koja se naziva etar.
Onaj koji zapravo pod definicijama, objašnjenjima datim na ovaj
naèin želi sebi nešto i da predstavi, taj ne može baš ništa s jednim takvim
pojmom koji treba da oznaèi vezu izmeðu onoga šta on kao utisak boje
spoznaje, doživljava, i izmeðu nekog pokretljivog etra. Ali kada se gov-

16
ori o boji, o kvalitetu boje, upravo se u vidu ima samo subjektivni uti-
sak, a teži se ka bilo èemu objektivnom. No tada se sasvim udaljavamo
od boja. Jer u svim izmišljenim eterskim treperenjima - oni su u stvar-
nosti izmišljeni - naravno da nema nièega više do našeg obojenog sveta.
Ako èovek želi da uðe u objektivno boja, on mora pokušati da se drži
samog sveta boja. On mora pokušati da ne izaðe iz sveta obojenog. I tek
onda se može nadati da je prodro u samo biæe boje.
Pokušajmo jednom da se udubimo u nešto što nam boja može pružiti
o èitavom raznolikom svetu. Samim tim što želimo da prodremo u biæe
obojenog, mi nekako moramo, pošto je izvesno da kod boje nešto i
oseæamo, da èitavo posmatranje uzdignemo do našeg oseæajnog života.
Mi moramo da pokušamo da pitamo svoj oseæajni život o svemu što kao
obojeno živi u našoj okolini. Pre svega, najbolje æemo postupiti ako
budemo na neki naèin idealno eksperimentisali, kako ne bismo imali
opšte date postupke koji su teški za analiziranje, a koji nam se ne èine
tako upadljivim, tako radikalnim da bismo doprli pravo do suštine.
Pretpostavimo sada da æu pokušati da Vam na površini naslikam
zelenilo, dakle pokriæu površinu zelenom bojom. Dakle, kada bih to
uradio onda bi površina izgledala kao neka površina pokrivena zele-
nom bojom. Sada Vas molim da prodrete u ono što se ne može naslutiti
- obièno se ne slika zelenom bojom na crnu. Sada æu Vam to prikazati
samo šematski. [Nacrtano je].
Tabla 12
Kada bismo jednostavno pustili da nas iz boje nešto oseæajno pod- Tabla 2
levo
stakne, mogli bismo na zelenoj kao takvoj da doživimo nešto što ne
treba dalje definisati. Niko neæe posumnjati u to da isto što možemo
doživeti na jednoj takvoj zelenoj boji, moramo doživeti i kada pogle-
damo biljni prekrivaè zemlje. Isto što doživljavamo na èistoj zelenoj,
doživeæemo i kroz biljni prekrivaè, jer je i on isto zelene boje. Moramo
odvratiti pogled od svega ostalog šta nam još ovaj biljni pokrivaè nudi,
jer želimo da vidimo samo zelenilo. I sada æemo pretpostaviti da æu ovo
zelenilo pokušati da približim Vašoj duši.
Kada bih ovo zelenilo oslikao neèim, mogao bih to uèiniti najra-
zlièitijim bojama. Sada æemo pred sobom imati samo tri boje.
Dakle ovde imam jedno zelenilo, ovde drugo, ovde treæe. Zamislite
sada da na prvu zelenu podlogu naslikam nešto crveno; u drugom
sluèaju, na drugo zelenilo neku vrstu boje breskvinog cveta - e, pa sad Tabla 1

tu boju nemam ovde, ali ipak æemo je zamisliti, i na treæe nešto plavo.
2 Rudolf Štajner je slikao na crnoj tabli, odnosno na crnom papiru koji je bio na njoj raširen.

17
Moraæete sada samo putem oseæaja da priznate da se nešto sasvim
Tabla 2 razlièito desilo u ova tri sluèaja, i da tu postoji jedan izvestan oseæajni
sadržaj kada u zelenu dodajem ovu crvenu formu, ili šta veæ, ili formu
boje breskvinog cveta, ili plavu. Reè je o tome da mi na neki naèin
želimo da izrazimo oseæajni sadržaj koji nam se sam tu postavlja pred
duševno oko.
Kada želimo nešto tako da izrazimo, moramo pokušati da to na neki
naèin opišemo, jer se apstraktnim definicijama ne može skoro ništa
postiæi. E sada, da bismo stigli do opisa, pokušajmo jednostavno nešto
zamisliti na onome što smo naslikali. Pretpostavimo sada da sam u
prvom sluèaju zaista hteo da stvorim oseæaj zelenog biljnog pokrivaèa
i u njega da ucrtam crvene ljude. Sasvim je svejedno da li æe oni biti
crveni u licu, ili æe im koža biti crvena, ili su obuèeni u crveno. Ovde
(na prvoj zelenoj) ucrtaæu crvene ljude, ovde na drugoj zelenoj ucr-
Tabla 1 taæu ljude boje breskvinog cveta - što bi otprilike odgovaralo ljudskom
inkarnatu i ovde (na treæoj zelenoj) ucrtaæu plave ljude. Sve ovo ne
èinim da bih podražavao nešto iz prirode, nego da bih sebi lakše mogao
Tabla 2 da predstavim oseæajni kompleks o onome što se zapravo ovde nalazi.
Zamislite sada da imate ovakav prizor: preko zelene livade idu crve-
ni ljudi, ili preko zelene livade idu ljudi boje breskvinog cveta, ili pak
plavi ljudi preko iste zelene livade - u sva tri sluèaja imamo sasvim
Tabla 1 razlièiti oseæajni kompleks! Kada pogledate prvi, kažete samom sebi:
ovi crveni ljudi koje vidim u zelenoj boji, na zelenoj livadi, oni mi èitavu
zelenu livadu èine još življom. Livada je još zelenija time što po njoj idu
crveni ljudi. Time što su na njoj crveni ljudi, zelena je još zasiæenija, još
življa. Razljutiæu se ako posmatram ove ljude kao crvene ljude. To je
skroz besmisleno, reæi æu, to nikako ne može da postoji. Sigurno bih
morao te crvene ljude slikati kao munje; oni bi morali da se kreæu. Jer
mirni crveni ljudi na zelenoj livadi deluju uznemiravajuæe u svom miru;
jer se oni veæ kreæu zahvaljujuæi svojoj crvenoj boji, oni prouzrokuju
nešto na livadi što je sasvim sigurno nemoguæe umiriti. Dakle, moram
zaæi u sasvim odreðeni oseæajni kompleks, ako uopšte želim da sklopim
jednu takvu predstavu.
To (kod druge zelene) ide sasvim dobro. Ljudi poput boje breskvi-
nog cveta mogu tu sasvim mirno da stoje; ne bi mi smetalo ni kada bi tu
stajali satima. Samim tim u svojim oseæanjima zapažam da ovi ljudi boje
Tabla 1 breskvinog cveta nemaju nikakav poseban odnos prema livadi, oni je
ne pokreæu, ne èine je zelenijom nego što jeste, sasvim su neutralni u

18
odnosu na nju. Mogu da stoje gde god hoæe, uopšte mi ne smetaju. Oni
zaista odgovaraju svugde. Oni nemaju nikakav unutrašnji odnos prema
zelenoj livadi.
Preæi æu na treæu zelenu: Vidim plave ljude na zelenoj livadi. Plava
boja, zar ne, ona èak ni ne zadržava; èak nipošto. Jer ovo plavetnilo ljudi
na zelenoj livadi prigušuje mi èitavu zelenu livadu. Livada je ukoèena u
svom zelenilu. Èak ni ne ostaje zelena. Pokušajte samo jedanput da sebi Tabla 2

na pravi naèin predstavite plave ljude, ili èak plava biæa kako se kreæu
po zelenoj livadi - mogu to biti i plavi duhovi koji se tu lagano kreæu, -
pokušajte to: livada prestaje da bude zelena, ona i sama uzima nešto od
tog plavetnila, postaje i sama plavkasta, prestaje da bude zelena. I kada
bi se ti plavi ljudi dugo zadržali tu, na zelenom, onda to sebi više uopšte
ne bih mogao da predstavim. Tada bih mislio da tu negde mora da pos-
toji neki ponor, a plavi ljudi mi oduzimaju livadu, nose je, bacaju u
ponor. To ne može nikako da uspe, jer zelena livada ne može da ostane,
kada tu stoje plavi ljudi, oni je uzimaju, odvode je.
Vidite, to je doživljaj boje. Èovek mora da ima ovaj oseæaj boje, jer u
suprotnom ne bi mogao ništa uèiniti od onoga šta je u stvari svet boja.
Kada èovek želi da upozna ono što doživljava, svoju najlepšu, najznaèa-
jniju primenu u mašti, onda on mora i da bude u stanju, mogao bih èak
reæi i da eksperimentiše na podruèju fantazije. Treba da se zapitamo:
Šta æe se desiti s zelenom livadom kad se po njoj kreæu crveni ljudi? -
Ona æe biti još zelenija, postaæe sasvim stvarna u svom zelenilu. Zeleno
naprosto poèinje da gori. Ali crveni ljudi oko sebe prouzrokuju jedan
takav život u zelenilu, kakav se naprosto ne može zamisliti kao miran
život; oni zapravo moraju da trèe. I kada bih zaista slikao nešto ovakvo,
onda nikako ne bih mogao mirne ljude, koji stoje, obojiti u crveno, veæ
bi ih morao tako naslikati, da … [praznina u tekstu]. Oni se kreæu kao u
kolu. Naslikati kolo s crvenim ljudima na zelenoj livadi bi bilo u redu.
Nasuprot tome, ljudi koji nisu obuèeni u crveno veæ u boju inkarnata
mogli bi na zelenoj livadi stajati èitavu veènost, livada bi ostala takva
kakva jeste. Ne bi se promenila ni za najmanju nijansu. Ali plavi ljudi bi
mi pobegli zajedno s livadom, jer èitava livada gubi svoje zelenilo zbog
plavih ljudi.
Kada se govori o doživljajima boje jednostavno se mora porediti. Ne
može se kao malograðanin govoriti o doživljaju boje, jer se na taj naèin
ne može ni doæi do doživljaja boje. Mora da se poredi. Meðutim, zar ne
govori i jedan obièan malograðanin u poreðenju kada kaže: jedna bili-

19
jarska kugla gura drugu. - Jeleni guraju, i volovi i bivoli zaista guraju, ali
bilijarske kugle se u stvari ne guraju. Pa i u fizici se može govoriti o
“guranju”, jer uopšte kad god želi da se zapoène neki razgovor, svugde
se upotrebljavaju analogni konteksti.
Dakle, to nam pruža takoreæi moguænost da u svetu boja kao takvom
nešto vidimo. To je nešto unutra, što mi moramo pronaæi kao biæe
boje.
Uzmimo sada jednu sasvim karakteristiènu boju - ovde smo je veæ
uoèili -, uzmimo baš onu boju koja nam leti u našoj okolini puna draži
izlazi u susret: zelenu boju. Vidimo je na biljkama. I mi smo veæ navik-
nuti da ovo zelenilo biljke posmatramo kao njenu osobinu. Zar ne, tako
povezanu sa biæem jedne stvari kao što je zelenilo povezano s biljkom,
mi jednostavno ne oseæamo nikako drugaèije. Mi ne oseæamo da je
neophodno da odreðene životinje zelene boje, mogu zaista biti samo
zelene; uvek mislimo da one mogu biti i neke druge boje. Meðutim, kod
biljaka uvek mislimo da joj zeleno pripada, da je zelenilo nešto njoj
svojstveno. Pokušajmo sada da upravo kod biljke prodremo do objek-
tivnog biæa boje, dok se za to vreme traga samo za subjektivnim biæem
boje.
Šta je biljka koja nam dakle u neku ruku oživljava zelenilo? Dakle, sa
aspekta duhovne nauke i sami znate da biljka svoje postojanje potvrðu-
je time da pored svog fizièkog tela ima i etersko telo. Ovo etersko telo
je ono koje zapravo živi u biljci. Ali ovo etersko telo nije zeleno. Biæe
koje biljku èini zelenom smešteno je baš u fizièkom telu biljke tako da
je zelenilo doduše prasvojstvo biljke, ali ipak ne može da èini pravo
prabiæe biljke. Jer se pravo prabiæe biljke nalazi u eterskom telu; i kada
biljka ne bi imala etersko telo, ona bi bila mineral. U tom svom miner-
alnom oživljava nam biljka uz pomoæ zelene boje. Etersko telo obojeno
je sasvim drugaèije. Ali etersko telo nam oživljava biljku putem miner-
alno zelenog. Kada posmatramo biljku u odnosu na etersko telo, kada
je u njenom zelenilu posmatramo u odnosu na etersko telo, da, onda
moramo da kažemo: postavimo s jedne stranu pravo biæe biljke, ono
etersko, i postavimo s druge strane zelenilo, i to tako što æemo ih apstrak-
tno odvojiti jedno od drugog; zakljuèak je da kada iz biljke izvadimo
zelenilo, onda kao da smo napravili samo kopiju neèega.
U tome što sam tu iz eterskog izvukao kao zeleno, imam zapravo samo
sliku biljke i ova slika je - to je svojstveno biljci - neizostavno zelena.
Dakle, zapravo sam dobio zelenilo u slici biljke. I time što sam biljci

20
sasvim suštinski pripisao zelenu boju, moram i ovo zelenilo pripisati
slici biljke, a u zelenilu moram da potražim posebno biæe slike biljke.
Vidite, sada smo došli do neèeg vrlo bitnog. Bilo ko ko u nekom
starom zamku ugleda galeriju predaka (ona se zasad još može videti),
sigurno neæe reæi ništa drugo nego: To su samo slike predaka, to nisu
pravi preci. - Zar ne, oni u stvari, preci, nisu tu; to su samo slike predaka.
Tako i kada vidimo zelenilo biljke ne vidimo njenu suštinu, isto kao što
i kod slika predaka ne vidimo pretke. Mi u zelenom koje stoji pred nama
imamo samo sliku biljke. Razmislite sada o tome da je zelenilo baš
svojstveno biljci, da je baš biljka od svih biæa pravo biæe života. Zar ne,
životinja ima dušu, èovek ima duh i dušu. Minerali nemaju život. Biljka
je biæe koju karakteriše to da ima život. životinje još uz to imaju i dušu.
Minerali još nemaju dušu. Èovek uz to ima duh. Mi ne možemo da
kažemo ni za èoveka, ni za životinju, ni za mineral da je njihovo biæe
život; upravo je nešto drugo biæe. Kod biljke je biæe život; zelena boja je
slika. Tako da zapravo ostajem sasvim objektivan kada kažem:

Zeleno predstavlja mrtvu sliku života

Vidite, (hoæemo da idemo induktivno kada želimo uèeno da se


Tabla 2
izrazimo) sada sam odjednom dobio za jednu boju nešto èime bih ovu
boju mogao objektivno da postavim u svet. Mogu da kažem, isto kao što
bih mogao reæi kada bih dobio neku fotografiju da ona pripada gos-
podinu N., isto tako bih mogao da kažem i: Kada imam zelenu boju
pred sobom, onda mi zelena predstavlja mrtvu sliku života. Sada ne
reflektujem samo subjektivni utisak, nego sam došao do toga da je zel-
ena zaista mrtva slika života.
Uzmimo sada ovu ovde boju, boju breskvinog cveta. Taènije bih
radije govorio o boji ljudskog inkarnata koja kod razlièitih ljudi narav-
no nije sasvim ista, ali tada dolazimo do jedne boje na koju zapravo
mislim kada govorim o boji breskvinog cveta … [praznina u tekstu].
Boja breskvinog cveta: dakle ljudski inkarnat, èovekova boja kože.
Pokušaæemo da doðemo do biæa ove èovekove boje kože. Èovekova
boja kože se obièno vidi samo spolja. Posmatraju se ljudi, i onda se ova
boja èovekove kože vidi spolja. Ali postavlja se pitanje da li se može
dostiæi svest o èovekovoj boji kože, ali kao spoznaja iznutra, slièno
onome šta smo uèinili kod zelene boje biljke. Dakle, do toga se svakako
može doæi na sledeæi naèin:

21
Kada bi èovek zaista pravilno pokušao sebi da predstavi da je on
iznutra prožet dušom i da zamisli da ovo njegovo stanje prožetosti
dušom prelazi u njegovo fizièko - telesno oblikovanje, onda bi sebi
mogao da predstavi da se ono što ga prožima dušom na neki naèin uliva
u oblikovanje. On živi život tako što u svoj oblik, inkarnat, uliva svoje
duševno. Šta je ovim htelo da se kaže, možda æete najbolje moæi da
približite svojoj duši tako što æete jednom videti ljude kod kojih se
duševno nešto pomaklo od kože, od spoljašnjeg oblika, kod kojih, mogli
bismo reæi, duševno ne prožima oblik. Kakvi æe biti onda ti ljudi? Oni
æe biti zeleni! život jeste u njima, ali su oni ipak zeleni. Govorite o zele-
nim ljudima i možete sasvim jasno opaziti ovo svojstveno zelenilo u
tenu kada se duša povlaèi. Prema tome primetiæete, tim pre što èovek
poima tu posebnu nijansu crvenog, doživljaj te nijanse u njemu.
Posmatrajte makar jednom temperament, humor kod zelenih ljudi i
kod onih koji imaju zaista svež inkarnat, te æete videti kako tu duša sebe
doživljava u inkarnatu. I ono što u inkarnatu zraèi ka spolja nije ništa
drugo do èovek koji sebe doživljava kao dušu u sebi. Možemo reæi: Ono
šta mi imamo pred sobom, u inkarnatu kao boju, jeste slika duše, prava
slika duše. Ali ako idete [ma koliko] daleko po svetu [videæete] da za sve
što se prikazuje kao ljudski inkarnat moramo da izaberemo boju breskvi-
nog cveta. Inaèe je, ustvari, neæemo ni pronaæi na spoljašnjim pred-
metima. Ovu boju možemo dobiti samo najrazlièitijim majstorijama u
slikarstvu; [jer] ono što se tu pokazuje kao ljudski inkarnat je slika
duševnog, ali nema sumnje nije samo duševno. To je živa slika duše.
Duša koja sebe doživljava, doživljava se u inkarnatu. To nije mrtvo kao
što je zelenilo biljaka mrtvo, jer kad èovek povlaèi dušu onda postaje
zelen: onda se približava mrtvome. Ali ja u inkarnatu imam živo.
Dakle:

Boja breskvinog cveta predstavlja živu sliku duše

Tabla 2 Imamo dakle sliku u prvom i sliku u drugom sluèaju.


Vidite, prešao sam na neku drugu boju. Pokušaæemo na objektivan
naèin da se držimo obojenog i da ne rasuðujemo samo o subjektivnom
utisku i onda æemo pronaæi nekakva talasanja i još štošta što bi onda
trebalo da bude objektivno. Može se èak, rekao bih, opipati da je sasvim
besmisleno odvajati ljudski doživljaj od inkarnata. Sasvim je drugaèiji

22
doživljaj u telesnom kada je inkarnat svež, nego kada èovek postaje
zelen. To je jedno unutrašnje biæe koje u boji zaista živi.
Sada kada uzmemo ono što smo imali kao treæe-plavu boju, onda
možemo reæi: ova plava boja isprva ni nije tako svojstvena nekom biæu,
kao što je biljci svojstvena zelena boja, tako da i ne možemo govoriti o
plavoj boji kao što možemo da govorimo o inkarnatu-boji breskvinog
cveta kod ljudi. Kod životinja ne nalazimo takve boje koje su prasvojst-
vene životinjama, kao što je ljudima i biljkama prasvojstven inkarnat i
zelena boja. Dakle, s plavom bojom ne možemo na ovaj naèin ništa da
povežemo s prirodom. No ipak želimo da idemo dalje, želimo da vidimo
da li možda možemo da dopremo još dalje u potrazi za biæem boje.
Pošto ne možemo da idemo preko plave boje, imamo pre svega
moguænost da preðemo na svetle boje; da bismo lakše i brže doprli do
cilja, uzmimo upravo ono što nam je poznato kao bela boja. Isprva ne
možemo da kažemo da je ma kojem biæu spoljašnjeg sveta svojstvena
bela boja. Mogli bismo se okrenuti carstvu minerala, no ipak želimo da
pokušamo da sebi na neki drugi naèin stvorimo objektivnu predstavu
o belom. I onda možemo reæi: kada pred sobom imamo belu boju i
izložimo je svetlosti, kada tu belu boju jednostavno osvetlimo, onda
oseæamo: ova bela boja je sigurno srodna sa svetlošæu. To u poèetku
ostaje kao kakav oseæaj. Ali u trenutku kada se dotaknemo Sunca, to
postaje više od oseæaja; Sunce nam isprva deluje sasvim jasno nijansir-
ano, barem što se tièe bele boje, i na sunce moramo svesti sve što po
svojoj prirodi predstavlja osvetljenost u našem svetu. Možemo reæi: ono
što nam se javlja kao Sunce, što živi kao belo, ali što u isto vreme oživljava
unutrašnje srodstvo sa svetlošæu, to ima osobenost da nam se u svemu
pokazuje putem sebe samog, a ne na isti naèin kao neka spo-ljašnja
boja. Jedna spoljašnja boja pokazuje nam se na stvarima. A nešto takvo
kakva je belina Sunca koju nam reprezentuje svetlost, ne pojavljuje nam
se neposredno na stvarima. Kasnije æemo se upustiti u onu vrstu boje
koja se kod papira ili krede ili neèeg sliènog oznaèava kao bela, ali æemo
baš tada morati da idemo zaobilaznim putem. Najpre, ako se usudimo
da priðemo beloj boji moramo da kažemo sebi: Belo nas vodi ka svet-
losti kao takvoj. Da bismo ovaj oseæaj sasvim izgradili nije potrebno
ništa drugo da uradimo, nego samo sebi da kažemo: Polarna kopija
belog je crno.

23
Uopšte više ne sumnjamo u to da je crna boja tmina; na taj naèin
æemo veoma lako moæi da identifikujemo belu boju kao svetlinu, kao
svetlost kao takvu. Ukratko, kada èitavo posmatranje podignemo do
nivoa oseæajnosti, onda æemo i pronaæi unutrašnju vezu izmeðu bele
boje i svetlosti. Ta æemo pitanja još dublje razmatrati narednih dana.
Kada sami razmišljamo o svetlosti, i ako pokušamo da se ne držimo
Njutnovog bauka, veæ stvari posmatramo nepristrasno, onda æemo reæi
sebi: Mi veæ vidimo boje. Izmeðu bele koja se pojavljuje kao boja i svet-
losti, mora da postoji nešto sasvim posebno. Stoga æemo isprva iskljuèi-
ti pravu belu boju. Ali naše je znanje o drugim bojama drugaèije nego
o svetlosti kao takvoj. Zapitajte se jednom da li Vi u stvari opažate svet-
lost. Sigurno je da ne biste ni opazili boje kada niste u osvetljenoj pros-
toriji. Svetlost je ta koja Vam omoguæuje da opazite boje; no ipak ne
možete reæi da i svetlost opažate na isti naèin kao i boje. Pa, svetlost se i
sama nalazi u prostoriji u kojoj opažate neku boju. Ona se nalazi u biæu
svetlosti i omoguæava opažanje boja. No, mi svetlost ne vidimo na naèin
na koji vidimo crvenu, žutu ili plavu boju. Svetlost je svugde gde je
osvetljeno, ali samu svetlost mi ne vidimo. Nju moramo fiksirati za
nešto ako želimo da je vidimo. Mora se fiksirati i mora se reflektovati.
Boja je na površini stvari, svetlost pak, - ne možemo reæi da je ona
prièvršæena za nešto - svetlost je nešto skroz - naskrôz fluktuirajuæe. I mi
sami kada se jednog jutra probudimo, i kada nas svetlost prožima i
obasjava, tada se oseæamo kao u svom pravom biæu, oseæamo unutra-
šnju srodnost svetlosti sa našim pravim biæem. A kada se noæu probu-
dimo u mrklom mraku, oseæamo da ne možemo da dopremo do svog
pravog biæa, tu smo na neki naèin uvuèeni sami u sebe, ali smo silom
prilika postali nešto što se sâmo ne oseæa kao u svom elementu. Takoðe
znamo da ono što dobijamo od svetlosti jeste zapravo dopiranje do
samog sebe. Nije istina da to ne poseduje slep èovek. On je organizovan
na takav naèin, a to zapravo i zavisi od organizacije. Prema svetlosti
imamo takav odnos kakav naše Ja ima prema svetu, no ipak ne sasvim
isti. Jer ne možemo reæi da time što nas svetlost ispunjava dolazimo do
Ja. Meðutim, svetlost je neophodna da bi došli do ovog Ja, pošto smo
ljudi koji vide.
O èemu se tu zapravo radi? U svetlosti za koju smo rekli da se post-
avlja u beloj boji (njihov unutrašnji odnos upravo želimo i da otkri-
jemo) nalazi se nešto što produhovljuje, što nas dovodi do našeg sopst-
venog duha. Naše Ja, tj. naše duhovno, je u vezi sa ovom prosve-tljenošæu.

24
Kada uzmemo ovo oseæanje (sve ono što živi u svetlosti i boji moramo
shvatiti kao oseæanje) onda æemo reæi: To je razlika izmeðu svetlosti i
onoga što u Ja živi kao duh. No svetlost nam daje nešto od svog sopst-
venog duha. Na taj naèin æemo putem svetlosti doživeti da se naše Ja
može zapravo na svetlosti doživeti iznutra.
Ako sve ovo sažmemo, ne možemo reæi ništa drugo sem da je Ja
duhovno, ali se mora duševno doživeti, ono se doživljava duševno na taj
naèin što se oseæa prosvetljeno. Sada æete videti kako to izgleda kada
sve ovo obuhvatimo jednom formulom:

Belo ili svetlost predstavlja duševnu sliku duha. Tabla 2

Prirodno je da sam Vam ovaj treæi korak morao sastaviti iz èistog


oseæaja. Pokušajte sada, kada imamo ovu formulu, da se što više udubite
u stvar; videæete da neèega zaista ima u tome:

Tabla 2
Zeleno predstavlja mrtvu sliku života,

boja breskvinog cveta predstavlja živu i prirodnu sliku duše,

bela ili svetlost predstavlja duševnu sliku duha.

A sada preðimo na crnu boju ili tamu. Veæ sami shvatate da o beloj
boji i o svetlom, o svetlosti, mogu da govorim u vezi sa njenim meðu-
sobnim odnosom s tamom, s crnom. Uzmimo, dakle, sada crnu boju.
Pokušajte sada nešto da zapoènete sa crnom bojom, s tamom! Nešto
možete zapoèeti. Bez sumnje je veoma lako naæi u prirodi crnu boju kao
bitnu osobenost neèega, kao što je zelena boja bitno svojstvo biljaka.
Dovoljno je da pogledate samo ugalj. I da biste sebi jasnije predstavili
to da je crna boja u vezi sa ugljem, zamislite da ugalj može biti sasvim
svetao i proziran: onda bi on svakako bio dijamant. Toliko je crna boja
znaèajna za ugalj, da bi on, kada ne bi bio crn nego beo i proziran, bio
dijamant. Tako je suštinski bitna ta crna boja za ugalj da ugalj èitavo
svoje bivstvo duguje upravo crnoj boji. Dakle, ugalj svoje tamno, crno,
ugljeno postojanje duguje upravo crnoj boji u kojoj se pojavljuje. Na isti
naèin kao što biljka ima svoju sliku u zelenom, tako i ugalj ima svoju
sliku u crnoj boji.

25
Smestite sada sebe samog u crno sve je oko Vas apsolutno crno -
crna tama - tu, u toj crnoj tami, jedno fizièko biæe ne može ništa uèiniti.
Kada biljka postaje ugalj iz nje se potiskuje život. Dakle, crna boja veæ
pokazuje da joj je život stran, da joj je on neprijatelj. To se pokazuje na
primeru uglja, jer kada se biljka ugljeniše postaje crna. život? U crnoj
boji se ne može ništa uèiniti. Duša? Ona išèezne kada je ovo strašno
crno u nama. No duh cveta, duh može prodreti kroz to crno, duh može
tu unutra da deluje.
Možemo reæi: Kada belu površinu oslikavate crnom bojom, onda
tom crnom bojom (pokušajte samo jednom da dokažete crno-belu-um-
etnost; tj. svetlo-tamno na podlozi; još æemo se vratiti na to) zaista
unosite duh u ovu belu površinu. Upravo potezom crne boje, crnom
površinom produhovljavate belu boju. Duh možete uneti u crnu boju.
Meðutim, to je i jedino što se može uneti u crnu boju. Time dobijate
formulu:

Tabla 2 Crno predstavlja duhovnu sliku mrtvog.

Sada smo u vezi sa objektivnom suštinom boja dobili jedan èudan


kružni tok. Ako sebi predstavimo ovaj kružni tok, uvek pred sobom u
boji vidimo sliku. Boja zapravo nije ništa realno, veæ je samo slika.
Jednom je slika mrtvog, jednom slika života, slika duše, slika duha (vidi
crtež). Kada tako idemo u krug dobijamo sledeæe: crna boja - slika mrt-
vog; zelena - slika života; boja breskvinog cveta - slika duše, bela boja -
slika duha. I ako bih hteo za sve to da naðem reè koja opisuje odgovara-
juæe svojstvo - a to je pridev, onda od prethodno navedenog proistièe
Tabla sledeæe: crno je duhovna slika mrtvog; zeleno je mrtva slika života; boja
breskvinog cveta je živa slika duše; bela je duševna slika duha.
U ovom krugu dobio sam moguænost da skrenem pažnju na osnovne
boje: crnu, belu, zelenu i boju breskvinog cveta i to na taj naèin da mi
prethodno pomenuto daje pridev za sledeæe: crno je duhovna slika
mrtvog; zeleno je mrtva slika života; boja breskvinog cveta je živa slika
duše; belo je duševna slika duha.
Uzmem li dakle carstvo prirode: carstvo mrtvog, carstvo živog,
carstvo duše, carstvo duha, onda se uzdižem - isto kao što se od mrtvog
uzdižem do živog, do duševnog; duhovnog - tako se uzdižem i ovde:
crno, zeleno, boja breskvinog cveta, belo. Vidite, isto kao što se istinski
mogu uzdignuti od mrtvog kroz život do duševnog i duhovnog, i kao

26
Tabla 2

što tu imam istinski svet oko sebe, tako istinski imam i svet oko sebe u
njegovim slikama i to tako što se uzdižem od crne preko zelene i boje
breskvinog cveta do bele. Zaista, to je toliko stvarno, kao što su i
Konstantin i Ferdinand i Felix, itd. stvarni preci, kao što se mogu uzdiza-
ti kroz ovo rodoslovno stablo, isto tako stvarno mogu se uzdizati kroz
slike i dobiæu slike ovog rodoslovnog stabla. Dok god je èovek duhovno
biæe pred sobom imam jedan svet: mineralno, biljno, životi-njsko,
duhovno carstvo. Uzdižem se kroz stvarnosti; no sama priroda mi daje
slike tih stvarnosti. Priroda oslikava sebe samu. Obojeni svet nije stvar-
nost, obojeni svet je veæ u prirodi i sam slika: a slika mrtvog je crna boja,
slika živog je zelena, slika duševnog je boja breskvinog cveta, slika duha
je bela boja.
Ovo nas uvodi u boju u odnosu na njenu objektivnost. To smo mor-
ali danas zakljuèiti da bismo mogli da idemo dalje, kako bismo i prodrli
u prirodu boje, u njenu suštinu. Jer ništa ne vredi kada se kaže da je boja
subjektivni utisak. To je za boju sasvim svejedno. Zelenoj je sasvim sve-
jedno da li se tu prolazi, ili smo se izbeèili na nju; meðutim, nije joj
svejedno, kada život daje sebi svoju sopstvenu boju i kada se on prov-
laèi kroz mineralno i u cvetu se pojavljuje kao obojeno itd.; kada se
život pojavi u svojoj sopstvenoj boji, on se spolja mora oslikati kao zelen.
I to je nešto što je objektivno. Da li zurimo u to ili ne, to je nešto sasvim
subjektivno. Ali objektivno je da se život, kada se pojavljuje kao život,
mora pojaviti u zelenoj boji, on se mora naslikati kao zelen.
Da, to je ono što sam danas hteo da kažem… [praznina u tekstu].
Dakle, sutra u pola devet nastavljamo sa daljim predavanjima o
uèenju o bojama.

27
O BIÆU BOJA

Drugo predavanje, Dornah, 7. maj 1921.

Slikovno biæe i sjajno biæe boja

Juèe smo pokušali da na neki naèin obuhvatimo biæe boja i na tom


putu smo pronašli: belu, crnu, zelenu i boju breskvinog cveta. I pro-
našli smo ih tako da možemo reæi: Ove boje su slike, i one su prisutne
unutar sveta s karakterom slike. No, videli smo da se govori o tome da
nešto drugo mora na neki naèin da uhvati ono suštinsko kako bi nastao
slikovni karakter boje. Videli smo npr. da mrtvo mora da uhvati živo, da
bi u mrtvom onda nastala slika života - zelena boja. Danas bih još jed-
nom pošao od onoga što smo juèe dobili kao rezultat i to tako što æemo
uspostaviti razliku izmeðu onoga koji prima i onoga koji daje, onoga u
kome se stvara slika i onoga koji napušta sliku. Sada æu Vam prikazati
sledeæe stepenovanje: Razlikujem - razumeæete izraz kada uzmete u
obzir sve ono što smo juèe uèinili -, dakle, razlikujem onoga koji baca
senku i onoga koji svetli. Ako je taj koji baca senku - duh, onda duh
prima ono što mu se dobacuje; ako je onaj koji baca senku duh i ako je
onaj koji svetli - èini se da je to protivreèno, ali zapravo nije -, i ako je
onaj koji svetli mrtvo, onda se u duhu gradi kao slika mrtvog, kao što
smo videli, crna boja [pogledaj šemu]. Ako je onaj koji baca senku
mrtvo i ako je onaj koji svetli živo, kao kod biljaka, onda se, kao što smo
videli, obrazuje zelena boja. Ako je onaj koji baca senku živo, a onaj koji
svetli duševno, onda se, kao što smo videli, kao slika obrazuje boja
breskvinog cveta. Ako je onaj koji baca senku duševno, a onaj koji svet-
li duh, onda se kao slika obrazuje bela boja.
Dakle, primeæujete da smo dobili ove èetiri boje s karakterom slike.
Tako da možemo reæi: Imamo onoga koji baca senku, onoga koji svetli i
dobijamo sliku. Ovde, znaèi, dobijamo èetiri boje - samo što morate i
belu i crnu da raèunate kao boje - ovde dobijamo èetiri boje sa slik-
ovnim karakterom: crnu, belu, zelenu, boju breskvinog cveta.

28
Onaj koji baca senku Onaj koji sija Slika Tabla 3
Duh Mrtvo Crna
Mrtvo živo Zelena
živo Duševno Boja breskvinog cveta
Duševno Duh Bela

E pa kao što znate, postoje i druge takozvane boje za koje takoðe


moramo pronaæi njihovo biæe. Njega æemo pronaæi tako što se neæemo
služiti apstraktnim pojmovima, nego æemo se uz pomoæ oseæaja
približiti èitavoj stvari, i onda æete videti da smo došli do izvesnog
oseæajnog shvatanja drugih boja, kada sebi predstavimo sledeæe.
Zamislite mirnu belu boju. želimo da ovu belu, ovu mirnu belu boju, Tabla 3
gore
osvetlimo razlièitim bojama sa dve razlièite strane. S jedne strane æemo sredina
osvetliti ovu mirnu belu žutom bojom; a sa druge strane plavom. Dakle,
morate sami sebi da predstavite da ovde imamo mirnu belu i da æemo
ovu mirnu belu boju - to može da bude i umirujuæe bela prostorija - s
jedne strane osvetliti žutom, a sa druge strane plavom bojom. Tada
dobijamo zelenu. [nacrtano je].
Dakle, na ovaj naèin dobijamo zelenu boju. Mi zaista moramo ovaj
postupak sebi staviti taèno pred dušu: Imamo mirnu belu koju æemo sa
obe strane osvetliti, i to sa jedne žutom, a s druge strane plavom i
dobiæemo zelenu boju, koju smo veæ pronašli na drugi naèin.
Vidite, kada se kreæemo kroz živo nastajanje boje ne možemo na isti
naèin na koji smo tražili zelenu boju da tražimo i boju breskvinog cveta.
Boju breskvinog cveta moramo tražiti na neki drugi naèin. Ako zaželimo
da je pronaðemo, mogli bismo to uraditi na sledeæi naèin. Zamislite
sada ovu situaciju: Ovde æu naslikati crnu boju, ispod nje belu, zatim
opet crnu, pa belu i sve tako dalje, crnu, belu …. Meðutim, zamislite sada Tabla 3
gore
da ova crna i bela boja ne miruju, nego se kreæu, slivaju jedna u drugu. poludesno
Dakle, to bi bilo suprotno od onog gore navedenog: tamo sam imao
mirnu belu boju, koju sam osvetlio s obe strane tako da je samo osvetljen-
je bilo neprekidno delatno s leve i desne strane (žuta i plava). Sada
uzimam crnu i belu. Sigurno je da to sada ne mogu odmah naslikati, ali
zamislite da se ove dve boje slivaju jedna u drugu. I kao što sam ranije s
leve i desne strane osvetljavao žutom i plavom, zamislite onda da kroz
ovu neprestanu igru crne i bele boje bljesne, sine, crvena boja. Dobio
bih nešto kada bih jednostavno razmazao boje. Kada bih mogao da iza-

29
berem pravu nijansu, onda bih u ovim prelivima crne i bele boje, koje
sam osvetlio crvenom, dobio boju breskvinog cveta.
Vidite kako moramo da tražimo sasvim razlièite naèine za dobijanje
boja. Jednom moramo uzeti mirnu belu boju - dakle u skali koju ovde
veæ imamo, moramo jednu od slikovnih boja uzeti kao osnovu, a dve
druge boje koje još nemamo moramo osvetliti. Meðutim, ovde moramo
drugaèije postupiti. Ovde moramo uzeti dve boje koje imamo - crnu i
belu, moramo ih pokrenuti, a onda moramo uzeti boju koju još nismo
imali, naime crvenu boju, i njome osvetliti belu i crnu koje se kreæu.
Time primeæujete još nešto dok posmatrate život. Zeleno sreæete u
prirodi; boju breskvinog cveta zapravo sreæete samo - po mom mišljenju,
kao što sam juèe objasnio -, samo kod sasvim zdravog èoveka, zdravog
duševnog èoveka u njegovom organizmu. Rekao bih da u slikarstvu ne
dobijamo tako lako moguænost da predstavimo ovu nijansu boje. Jer
vidite i sami, ona bi se u stvari mogla predstaviti samo onda kada bi
pokrenuli belu i crnu, a onda ih osvetlili crvenim sjajem. Dakle, morao
bi se zapravo naslikati èitav proces. Taj proces se odvija i u ljudskom
organizmu; u njemu nikada nema mira, sve je u pokretu i samim tim
upravo u inkarnatu nastaje ova boja o kojoj govorimo. Meðutim, ovu
boju možemo samo približno dostiæi. Samim tim je i veæina portreta
zapravo samo maska, jer se dakle ono što zaista postoji kao inkarnat, u
osnovi može prikazati samo približno uz pomoæ razlièitih pokušaja;
meðutim, tu boju bismo mogli dostiæi samo kada bi imali neprestano
slivanje crne i bele boje koje bi prozraèili, osvetlili, crvenom.
Pokazao sam Vam iz same suštine stvari bitnu razliku u odnosu na
obojeno. Pokazao sam Vam kako se možemo služiti bojama koje imamo
kao slikovne boje; kako jednom možemo da upotrebimo mirnu belu
boju, i na taj naèin što je dvema bojama koje još nemamo osvetljavamo,
dobijamo drugu slikovnu boju, zelenu.
Dakle, možemo uzeti i dve boje, belu i crnu, koje se pokreæu jedna u
drugoj, i njih osvetliti bojom koju još nemamo i dobijamo drugu boju,
boju breskvinog cveta. Znaèi na sasvim razlièiti naèin dobijamo zelenu
i boju breskvinog cveta. Jednom nam je kao sjaj potrebna crvena, drugi
put žuta i plava. Sada æemo moæi i dalje da idemo ka biæu obojenog, ako
razmislimo još o neèemu.
Ako uzmemo u obzir boje koje smo juèe pronašli, onda možemo reæi
sledeæe: Zelena nam dopušta, zapravo uvek putem svog sopstvenog
biæa, da se njom bavimo u odreðenim granicama. Zelena se na neki

30
naèin ogranièava; nama nije antipatièno kada obojimo neku površinu Tabla 3
ispod
zelenom i ogranièimo je. No, zamislite da ste to uradili s bojom breskvi- boja
nog cveta. Sigurno je da se to ne može spojiti sa slikarskim oseæajem: breskvi-
nog cveta
ogranièena boja breskvinog cveta. Ova boja se može preneti zapravo
samo kao raspoloženje, a da se ne reflektuje na granice, da se ni ne
pomišlja na to da postoje granice. To se veæ može i doživeti, kada se
poseduje oseæaj boje. Na primer, pomislite na nešto zeleno: mogu se
zamisliti kartaški stolovi presvuèeni zelenom bojom. Pošto je kartanje
ogranièeno pedantna delatnost, nešto u suštini malograðansko, lako se
nešto ovako može zamisliti - prostorija sa zeleno presvuèenim stolovi-
ma. Ali mislim da bi èovek naprosto pobegao, kada bi ga neko pozvao
na partiju taroka, a da su stolovi pritom presvuèeni u lila. Meðutim, u
jednoj lila sobi na primer, u kojoj je èitav nameštaj tapaciran u lila, u njoj
bi se moglo, rekli bismo, govoriti mistièno, u najboljem i najgorem
smislu. Boje u ovakvom kontekstu nisu doduše antimoralne, ali su
amoralne. Dakle primeæujemo da iz prirode same boje nešto sledi, da
boje imaju unutrašnji karakter na osnovu kojeg se i zelena može
ogranièiti, a lila boja breskvinog cveta tj. inkarnat mogu se rasplinuti u
neodreðenom.
Pokušajmo sada da sa ove taèke gledišta obuhvatimo boje koje nam
juèe nisu stupile pred dušu. Uzmimo žutu boju. Uzmimo èitavo
unutrašnje biæe žute boje kada neku površinu obojimo ovom bojom. Tabla 3
gore
Pa vidite i sami, žuta boja na površini koja je ogranièena, zaista odbija, desno
u principu je to nepodnošljivo, za nekoga ko poseduje oseæaj za umet-
nost. Duša ne podnosi žutu površinu koja je ogranièena. Onda se mora-
ju ti granièni delovi obojiti manje žuto, zatim još slabije žuto, ukratko,
u sredini se mora imati puno žuta, koja æe da isijava ka slaboj žutoj boji
[nacrtano je]. U osnovi se žuta ne može zamisliti nikako drugaèije, kada
èovek želi da je oseti iz njenog sopstvenog biæa. žuta mora da zraèi, ona
u sredini mora biti punija, mora da zraèi, mora da se širi, a prilikom
širenja mora da postaje sve manje zasiæena, mora da postaje slabija. To
je, rekao bih, tajna žute boje. Kada bi ogranièili žutu boju to bi bilo isto
kao kada bi hteli da ismejemo biæe žute boje. Èovek je uvek odgovoran
za to kada se ogranièi žuta boja. Ne govori žuta da treba da se ogranièi,
jer ona ne želi da bude ogranièena, ona želi nekuda da zraèi. Doduše
uskoro æemo pogledati jedan sluèaj u kome žuto dozvoljava da bude
ogranièeno, ali æe nam upravo taj sluèaj pokazati kako je nemoguæe

31
ogranièiti žutu kao takvu, uzimajuæi u obzir njeno unutrašnje biæe. Ona
želi da zraèi.
Tabla 3 Meðutim, uzmimo plavu boju. Zamislite plavu površinu - ravnomer-
sredins
desno no obojenu. Može se zamisliti takva plava ravnomerno obojena površina,
ali u njoj ima nešto što nas vodi u vanljudsko. Kada Fra Anðeliko ravno-
merno oslikava površinu plavom bojom, on na neki naèin priziva
nadzemaljsko u zemaljsku sferu. U tom sluèaju on sebi može i da doz-
voli da ravnomerno oslika površinu plavom bojom, kada pušta da
nadzemaljsko prodire u zemaljsko. On ne bi dopustio da u sferi ljud-
skog ima ujednaèenu plavu površinu; jer plava kao takva svojim sopst-
venim biæem, svojim karakterom, ne dopušta glatku plavu površinu. Tu
mora da se umešalo neko božanstvo, ako je plava boja zaista ravnomer-
no obojena. Plava boja je po svom biæu èista suprotnost od žute. Naime,
ona zahteva da sa ruba zraèi ka unutra. Ona zahteva da na rubu bude
Tabla najzasiæenija, a ka unutrašnjosti sve manje [nacrtano je]. Kada plavu
nacrtamo na krajevima, zasiæenije (jaèe), a u unutrašnjosti manje
zasiæeno, onda se plava nalazi u svom prasvojstvenom elementu. Time
se i razlikuje od žute. žuta teži da je u sredini najzasiæenija, a onda se
gubi prema rubu. Plava se zgušnjava na svojim granicama, teèe u sebi
samoj, da bi tako napravila neku vrstu nasipa oko svetlije plave. Time se
ova plava otvara u svojoj prasvojstvenoj prirodi.
U svim ovim sluèajevima dolazimo do, rekao bih, oseæaja, èežnji koje
duša ima kada se susreæe s bojama. I kada su oni ispunjeni, tj. kada im
slikar zaista izaðe u susret, dakle kada on slika tako da slika iz same boje,
ono što boja sama zahteva, kada on dakle misli: sad si umoèio èetkicu u
zeleno, sad moraš biti pomalo i malograðanin i naneti zelenu boju s
oštrim dlaèicama; kada misli: Sada slikaš žutom, koju moraš pustiti da
zraèi, te se moraš premestiti u duh, u duh koji zraèi, kada slikar dok
slika plavom misli: Uvlaèim se u sebe samog, uvlaèim se u sopstvenu
unutrašnjost i oko sebe na neki naèin stvaram koru, tako i slikam dajuæi
plavoj neku vrstu kore - onda on i živi u unutrašnjosti boje, onda na slici
i slika ono što duša zapravo mora da želi kada se predaje biæu boje.
Kada se zaðe u umetnost mora se uzeti u obzir ono što modifikuje
èitavu stvar. Ovde Vam crtam krugove koje æu obojiti. Ovde se naravno
mogu nacrtati i druge figure, drugi prikazi. Tada bi se npr. kada se
poèinje crtati žuta, rekli bismo, prvo crta nekako usko, a onda se
proširuje, te æe žuta na poèetku drugaèije da zraèi nego kasnije, kada
se proširi. No žuto uvek mora da nadsja nešto drugo,

32
dok plava uvek mora biti smeštena na jedno mesto gde se stvari na
neki naèin skupljaju u sebi samima. Crvena boja, rekao bih, predstavlja
Table 3+4

izmirenje ove dve.


Možemo crvenu boju potpuno obuhvatiti na nekoj površini. Najbolje
æemo obuhvatiti crvenu, ako je razlikujemo od boje breskvi-nog cveta
u kojoj se štaviše, kao što smo ranije videli, ona na neki naèin nalazi kao
sjaj. Uzmite sada obe nijanse jednu pored druge, približnu boju breskvi-
nog cveta i crvenu. Ako dopustite da crvena boja svojim biæem zaista
deluje na dušu, kako Vam je onda? Da li se oseæate tako da kažete sebi:
Ova crvena deluje na mene kao mirno crvenilo. Što se tièe boje breskvi-
nog cveta, to nije sluèaj. Ona želi da se razdvoji, želi dalje da se proširi
[nacrtano je]. To je fina razlika izmeðu crvene i boje breskvinog cveta.
Boja breskvinog cveta teži da se razlije, želi da postane sve tanja i tanja Tabla 4
gore levo
sve dok ne ispari. Crvena boja ostaje, ali deluje samo kao površina; ona i polulevo
ne želi da zraèi, niti da ukrašava; ne želi da zraèi niti da se zgusne, ona
ostaje; ostaje u mirnom crvenilu; neæe da se raziðe, ona opstaje. Lila
boja breskvinog cveta, inkarnat, zapravo se ne održava, ona želi da je
uvek iznova oblikuju jer hoæe da ispari. To je razlika izmeðu ove boje
breskvinog cveta koju smo veæ imali i crvene boje koja spada u one boje
koje još nismo imali. Meðutim, sada imamo zajedno tri boje: plavu,
crvenu i žutu.
Juèe smo pronašli èetiri boje: crnu, belu, boju breskvinog cveta i
zelenu, sada se ispred nas nalaze crvena, plava i žuta i pokušali smo da
se oseæajno uživimo u ove tri boje, i da vidimo kako te boje utièu na
druge: pustili smo crvenu da utièe na crnu i belu koje su u pokretu;
žutu i plavu na mirnu belu, i lako æemo pronaæi razliku, ako se upusti-
mo u ono što nam je stupilo pred dušu. Kod boja koje smo juèe pronašli
nemamo moguænost da napravimo takvu razliku koju smo sada napravi-

33
li kod žute, plave i crvene. Danas smo bili primorani da pustimo da se
crna i bela, u sebi konsolidirane, pretapaju jedna u drugu, pošto smo
stvarali boju breskvinog cveta. No morali smo to uèiniti jer su crna i
bela slike koje se mogu pretapati jedna u drugu, te i mi to moramo
dopustiti. I boju breskvinog cveta moramo pustiti. Ona isparava sama
od sebe, a mi ne možemo s njom ništa zapoèeti, nemoæni smo pred
njenim nestajanjem. Ali ni ona sama ne može ništa da uèini: u njenoj
prirodi je da tako išèezava. U prirodi zelene boje je da sebi stvara granice.
Meðutim, boji breskvinog cveta ne uspeva da samu sebe diferencira
veæ ona ostaje ista kao crvena. Ona ne želi da se diferencira, jer bi se ona
i kao takva uzdigla i isparila. Ona bi odmah našla ravnotežu. Ako zamis-
lite boju breskvinog cveta i na njoj takve grumene [nacrtano je], to bi
Tabla 4 bilo grozno, zar ne! Ona bi smesta te grumene rastvorila, jer boja
sredina
polulevo breskvinog cveta stremi ka istovetnom, ujednaèenom skladu. Ako bi u
zelenoj boji bila još jedna druga zelena, to je onda stvar za sebe. Zelena
je takva da želi da bude ravnomerno naslikana i da se ogranièi. Ne
možemo da zamislimo svetleæu zelenu boju. Zar ne, možete da zamis-
lite zvezdu koja svetli, ali svetleæu žabu ne možete; bilo bi to sasvim
protivreèno žabi; ako bi svetlela. E pa, to je sluèaj i sa bojom breskvinog
cveta i sa zelenom.
Ako želimo da spojimo crnu i belu boju, onda ih moramo pustiti da
se slivaju jedna u drugu kao slike i to kao slike koje se kreæu. To je sas-
vim drugaèije kod ove tri boje koje smo danas pronašli.
Videli smo: žuta po svojoj prirodi na rubovima postaje sve slabija i
slabija, ona želi da zraèi; plava želi da se zaustavlja u sebi, dok crvena želi
da ostane ista, da nema granice, ali da deluje kao ujednaèeno mirna
crvena boja. Ona ne želi, ako se smem tako izraziti, ni da zraèi niti da se
zaustavlja, ona želi da u sebi ravnomerno deluje, želi da drži sredinu
izmeðu zraèenja i zgušnjavanja i izmeðu zgušnjavanja i razlivanja. To je
biæe crvene boje.
Dakle vidite, postoji osnovna razlika izmeðu onoga što u neku ruku
ili miruje ili se pokreæe, miruje kao zelena ili se pokreæe kao lila, i onoga
što je zatvoreno kao crna i bela boja. Ako želimo nekako da sastavimo
te boje, moramo ih sastaviti kao slike. Kod ostalih boja koje smo pronašli,
kao što su crvena, žuta i plava (crvena, žuta i plava po svojoj delatnosti,
unutrašnjoj pokretljivosti), one se razlikuju od unutrašnje pokretlji-
vosti lila boje. Lila želi da se rastopi (to nije unutrašnja pokretljivost),
ona želi da išèezne. Crvena je doduše mirna, to je pokret koji se umirio,

34
meðutim mi ne možemo da se umirimo na jednoj taèki, kada posma-
tramo ovu boju: želimo da crvena bude kao površina, kao ravnomerna
površina, ali bez granica. Kod žute i plave smo videli kako teže da se
diferenciraju jedna u drugoj.
Crvena, žuta i plava su drugaèije nego crna, bela, zelena i boja
breskvinog cveta. To vidite iz ovoga: crvena, žuta i plava imaju, za raz-
liku od boja koje imaju slikovni karakter, one imaju jedan drugaèiji
karakter, i ako uzmete u obzir ono što sam rekao o njima, onda æete
uvideti da je opravdana reè koju upotrebljavam za drugaèiji karakter
ovih boja. Crnu, belu, zelenu i boju breskvinog cveta nazvao sam slika-
ma, slikovnim bojama. Boje: žutu, crvenu i plavu zovem sjajnim bojama.
Crna, bela, zelena i boja breskvinog cveta nastaju kao slike. U žutoj,
plavoj i crvenoj stvari zablistaju; stvari pokazuju svoju površinu, one
sjaje. To je biæe i razlika u obojenom:
Crna, bela, zelena i boja breskvinog cveta imaju slikovni karakter,
one nešto oslikavaju. U žutoj, plavoj i crvenoj nešto sija.
žuta, plava, crvena: to je spoljašnja strana suštinskog. Zelena, boja
breskvinog cveta, crna, bela su uvek baèene slike, one su uvek nešto sa
senkom.
Možemo zakljuèiti: crna, zelena, boja breskvinog cveta i bela boja su
u najširem smislu boje senke. Senka duha u duševnom je bela boja.
Senka mrtvog u duhu je crna boja. Senka živog u mrtvom je zelena boja.
Senka duševnog u živom je boja breskvinog cveta. Senke ili slike su
nešto srodno.
Nasuprot ovome, u plavoj, crvenoj, žutoj imamo posla s neèim što
svetli, a ne sa senkom, sa neèim kod èega se biæe javlja spolja. U prethod-
nom sluèaju imali smo slike ili senke. Nasuprot tome, u crvenoj, plavoj
i žutoj boji imamo nešto što predstavlja modifikaciju svetleæeg. Zbog
toga ih nazivam sjajem. U njima na neki naèin zasijaju, zablistaju stvari.
Zbog toga ove boje po svom sopstvenom biæu u sebi sadrže prirodu
svetleæeg: žuta sija prema spolja, plava sija ka unutra - ona skuplja svoje
zrake, crvena ima u sebi neutralizaciju obe pomenute boje - ona ravno-
merno zraèi. Kada ovo ravnomerno zraèenje osvetljava belu i crnu koje
se pokreæu, onda nastaje boja breskvinog cveta. Kada u mirno belo s
jedne strane sija žuta, a s druge plava, onda nastaje zelena boja.
Vidite, ovde se sreæu stvari koje fizika - možete uzeti u obzir sve što
fizika danas daje o bojama - haotièno, sasvim haotièno meša. Tu se jed-
nostavno zapisuje skala: crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, indi-

35
go, ljubièasta. Ne misli se o tome šta se tu meša: u crvenoj recimo sjaj.
Ako idemo redom skalom, videæemo da ono što sija nestaje sve više i
više i tada ulazimo u jednu boju, u sliku, u boju senke - zelenu. Buduæi
da prelazimo na plavu boju, opet stižemo do sjaja, ali koji je sada supro-
tan od ovoga, dolazimo do sjaja koji se zaustavlja. Potom moramo pot-
puno izaæi van granica fizièkog, izvan obiène skale boja, da bi došli do
onoga što se zapravo ne može nikako drugaèije zamisliti nego u pokre-
tu. Kada crvena osvetli, zablista na crnoj i beloj, onda nastaje boja
breskvinog cveta.
Ukoliko uzmete uobièajenu šemu fizièara, onda morate reæi: Pa da,
crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, indigo, ljubièasta. Vidite, ovde
izlazim iz jednog sjaja, ulazim u pravu [slikovnu] boju, zatim opet pro-
Tabla 4 lazim preko sjaja da bih tek sada [opet] došao do [slikovne] boje.
levo
E, kada bih sada tu traku okrenuo da ne bude onako kao što je na
fizièkom planu veæ onako kako je u sledeæem, višem svetu, kada bih
toplu stranu spektra i hladnu stranu spektra okrenuo tako da bih to
zapravo naslikao ovako [pogledati crtež]: crvena, narandžasta, žuta,
zelena, plava, indigo, ljubièasta; kada bih ono što je kod trake boja
rasprostranjeno po jednoj liniji spojio, onda bih dobio [go-re] moju
Tabla 4 boju breskvi-nog cveta. Dakle, opet se vraæam boji. Boja gore, boja dole,
krug
sjaj desno, sjaj levo; samo
su još kao tajanstvene
ostale osnova za druge
boje, crna i bela boja.
Vidite, kada bih sada s
belom bojom išao [odoz-
do na gore], ona bi se
zaustavila u zelenoj, i tu
bi se susrela s crnom
[odozgo na dole] i u sre-
Tabla 4 dini bi se one sukobile:
putem crvenog sjaja one
æe dobiti boju breskvi-
nog cveta. Dakle moram
da zamislim belu i crnu
boju koje zahvataju jedna
drugu i stapaju se jedna u
drugu, i na taj naèin æu

36
dobiti komplikovani sastav boja koji bojama odgovara mnogo više od
onoga što možete naæi u knjigama fizike.
Dakle kažemo sjaj, no sjaj nam pokazuje da nešto sija. Šta to onda
sija? Pa vidite, kada imamo žutu boju, onda je potrebno samo sledeæe -
ali to morate ispitati samo oseæajem, a ne putem apstrakovanog razuma
- dakle, morate to sebi staviti pred dušu, potrebno je dakle da sami sebi
kažete: Kada prihvatam žutu boju, ona me zapravo tako pogaða da nas-
tavlja da živi u meni. žuta nastavlja da živi u meni. Razmislite, žuta nas
èini vedrim. A biti vedar znaèi u osnovi ispuniti se veæom unutra-šnjom
duševnom živahnošæu. Mi dakle, zahvaljujuæi žutoj boji, postajemo
bliži svome Ja. Drugim reèima, postajemo produhovljeni. Ako dakle
uzmemo žutu u njenom prabiæu kako se ona rasplinjava ka spo-ljašnosti,
i kada zamislite da ona dakle sija, jer je sama po sebi sjaj, i kada u Vašoj
unutrašnjosti zasija kao duh, onda æete morati reæi:
žuta boja je sjaj duha.
Plava, ona što se sažima, zgušnjava u sebi samoj, što se sama u sebi
održava, plava je sjaj duševnog
Tabla 4
Crvena, to ravnomerno ispunjavanje prostora, to je sjaj živog.
Zelena je slika živoga, a crvena je sjaj živog. To Vam se veoma lepo
pokazuje kada pokušate da pogledate crvenu boju na beloj površini,
prilièno zasiæenu crvenu; potom brzo sklonite pogled i vidite zelenu
boju kao kopiju, istu površinu kao zelenu kopiju. Crvena zraèi u Vama, Tabla 4
desno
ona stvara svoju vlastitu sliku u unutrašnjosti. No, šta je slika živog u
unutrašnjosti. Morate je umrtviti da biste dobili sliku. Slika živog je zel-
ena boja. Nije uopšte èudno da crvena kao sjaj, kada sija u Vama, daje
zelenu kao svoju sliku.
Dakle ovako dobijamo upravo ove tri sasvim razlièite prirode boja.
To su aktivne prirode boja. To je ono što sija, što je na neki naèin u svom
biæu diferencirano; ostale boje su mirne slike. Ovde imamo nešto što
ima svoju analogiju u kosmosu. U kosmosu imamo suprotnost zodi-
jaèkih slika koje su mirne slike, i ono što diferencira kosmos u vidu
planeta. To je samo poreðenje, ali poreðenje koje je zaista obrazloženo.
Možemo reæi: u crnoj, beloj, zelenoj i boji breskvinog cveta imamo
nešto što deluje kao umirujuæe. Èak i kada se kreæu, kada se stapaju
jedna u drugu, èak i onda su u unutrašnjosti mirne, kao kod crno-bele
u boji breskvinog cveta. U tri nijanse boja, u crvenoj, žutoj i plavoj,
imamo nešto što se unutra pokreæe, nešto planetarno. Zvezde nekret-
nice u crnoj, beloj, boji breskvinog cveta i zelenoj, planetarno u žutoj,

37
plavoj i crvenoj. žuta, plava i crvena nijansiraju druge boje. žuta i plava
nijansiraju belu u zelenu boju; crvena nijansira boju breskvinog cveta
i to tako što osvetljava belu i crnu koje deluju jedna u drugoj.
Ovde upravo vidite kosmos boja. Vidite svet kao boju u njenom
meðusobnom delovanju i vidite da zaista moramo priæi bojama ako
hoæemo da izuèavamo zakonitost obojenog. Mi ne treba da skrenemo
sa boje na nešto drugo, veæ moramo da ostanemo u samoj boji. I ako
shvatamo boje onda stižemo do toga da u samim bojama vidimo ono što
predstavlja njihov meðusobni odnos, ono što u njima sija, svetli, ono što
baca senku i daje sliku.
Razmislite šta to znaèi za umetnost. Imamo umetnika koji zna da kad
ima žutu, plavu i crvenu tad na svoju sliku treba da doèara nešto što po
svojoj unutrašnjosti ima aktivni karakter, što samo sebi daje karakter. A
ako on na crnoj i beloj radi sa bojom breskvinog cveta i zelenom bojom,
tada zna da veæ u boji daje karakter slike. Jedno ovakvo uèenje o bojama
je po svojoj prirodi tako živo da može neposredno preæi iz duševnog u
umetnièko. Na ovaj naèin æete obuhvatiti biæe boje tako da po samoj
boji prepoznate, takoreæi, šta ona želi: Prepoznaæete da žuta zapravo
želi da u sredini bude zasiæena, a da se ka krajevima razliva, jer to pred-
stavlja njenu sopstvenu prirodu i znaæete da morate nešto da uèinite
ako želite da fiksirate žutu boju, ako negde poželite da imate ravno-
mernu žutu površinu. A šta æete to uèiniti? Pa ovako, nešto mora da uðe
u žutu, nešto što žutoj boji oduzima njen karakter, njenu sopstvenu
volju. žutu treba uèiniti teškom. Kako se žuta može uèiniti teškom? Tako
što æe se u nju uneti nešto što æe joj dati težinu. Postaæe zlatna. Time ste
žutu boju lišili žute, na neki naèin ste ostavili žutu, ali ste joj oduzeli
njeno biæe. Neka Vam pozadina neke slike bude zlatna, tada je smete
ravnomerno naneti po površini, meðutim, žutoj ste dali težinu,
unutrašnju težinu. Oduzeli ste joj njenu sopstvenu volju. Vi je èvrsto
držite u sebi.
Zato su stari slikari, koji su za takve stvari imali oseæaj, jednostavno
znali da se u žutoj boji nalazi sjaj duha. Dakle, gledali su ka duhovnom,
ka sjaju duha u žutoj boji. Meðutim, želeli su da imaju duh ovde, na zem-
lji. Morali su joj dati težinu. Ako im je podloga, kao kod Èimabue, bila
zlatna, onda su duhovnom davali stan na zemlji, onda su na slici, na neki
naèin, predstavljali nebesko. I oblici su smeli izlaziti iz te zlatne pod-
loge, smeli su se razvijati na zlatnoj podlozi kao nešto što je tvorevina
duha. Ove stvari upravo zbog toga imaju neku unutrašnju zakonitost.

38
Dakle primeæujete, kada s žutom postupamo kao s bojom, onda ona
želi od sebe same da u sredini bude zasiæena i da se rastapa ka rubu. Ako
želite da je ravnomerno zadržite na površini, onda je morate metaliz-
irati. I time dolazimo do pojma metalizirane boje i pojma boje zadržane
u materiji o kojima æemo onda sutra govoriti.
Dakle vidite, boja se najpre mora obuhvatiti u svom trenutnom kara-
kteru, a tek onda se boja može obuhvatiti na telesnom, na spoljnim
stvarima. I o tome æemo govoriti sutra.
Vidite time je istovremeno otvoren put onome što sam tumaèio, put
spoznaje: materijalnog u bojama u traci boja jednog fizièara. U princi-
pu to ide i levo i desno u beskonaènost, što znaèi u neodreðeno. U duši
i duševnom sve se sažima. Zato moramo sažeti traku boja. Stoga mora-
mo obuèavati sebe da ne vidimo samo boju breskvinog cveta, nego i
ono pokretno u inkarnatu, obuèavati se da nam se inkarnat ne poka-
zuje samo na èoveku, nego da u njemu i živimo, da oseæamo ispunjenje
našega tela našom dušom i kao inkarnatom, jer je onda ovo ulaz, vrata
ka duhovnom svetu; tada ulazimo u duhovni svet. Boja je ta koja se
spušta do površine tela, ona je ta koja uzdiže èoveka od materijalnog i
vodi ga u duhovno.
Kao što sam veæ rekao, o tome æemo sutra dalje razgovarati.

O BIÆU BOJA

Treæe predavanje, Dornah, 8. maj 1921.

39
Boja i materija - slikanje iz boje

Obojeno smo razlikovali tako što smo iz biæa boja dobili crnu, belu,
zelenu i boju breskvinog cveta i to kao slike unutar obojenog biæa kao
takvog, i morali smo da od ovog slikovnog biæa boje razlikujemo ono
što sam ja oznaèio kao sjajno biæe boje i šta sreæemo u plavoj, žutoj i
crvenoj boji. I videli smo kako upravo plava, žuta i crvena boja imaju,
može se èak reæi, izvesne unutrašnje karakteristike volje koja se ogleda
u tome da su one upravo nešto sjajno, blistavo. Kao što veæ znate, boju
opažamo kao takozvanu boju spektra, kao što je vidimo na dugi na kojoj
boju opažamo kao takvu; osim toga, boju opažamo na telesnom. Takoðe
znamo da se moramo poslužiti telima kao slikovnim bojama, njihovim
telesnim sastavnim delovima, mešavinama itd. ako želimo da vežbamo
umetnost boje - slikarstvo. To nas onda vodi do jednog bitnog pitanja
koje je zapravo uopšte uzev pitanje èiji se odgovor ne može naæi nigde
u svakodnevnoj spoznaji sadašnjice, a to pitanje glasi: Kako se obojeno
kao takvo, kao nešto što smo upoznali kao fluktuirajuæe, bilo kao sliku
ili sjaj, kao bljesak, kako se ono odnosi prema telesnom, prema materi-
ji? Usled èega nam se materija kao takva pokazuje u bojama?
Svi oni koji su se bavili Geteovim “Uèenjem o bojama” možda æe
znati kako to pitanje zapravo nije dotaknuto ni kod Getea, uz svo
poštovanje njegove spoznaje, jer sa sredstvima koja su mu stajala na
raspolaganju, on jednostavno nije mogao da prodre do problema: Kako
se boja fiksira na telesnom? Pa ipak je ovo pitanje i u eminentnom smis-
lu pitanje umetnosti, slikarstva. Jer slikajuæi izvodimo takoreæi sami
ovaj fenomen, barem što se posmatranja tièe. Fiksiramo boju nastojeæi
da fiksirajuæi boju prouzrokujemo utisak slikarskog. Dakle upravo kada
želimo da se posmatranjem biæa boje uzdignemo do slikarstva, mora
nas zainteresovati ova obojena pojava materijalnog biæa. Pošto su veæ u
novije vreme fizièari zavladali biæem boje posmatrajuæi nauku o boja-
ma kao deo optike, tako nalazimo ovde, rekao bih, dostojna objašnjenja
novije fizike o obojenom biæu tela. Nailazimo, na primer, na doista dos-
tojno objašnjenje: zašto je telo crveno? Telo je crveno jer je progutalo
sve ostale boje i reflektira samo crvenu. - Taj je odgovor dostojan novije
fizike, jer je ona otprilike stvarana na logièkim naèelima. Po istom prin-
cipu: Zašto je neki èovek glup? On je glup iz razloga što je progutao svu
mudrost, a ka spolja zraèi samo glupost. Kada se ovaj princip fizike, koji

40
je u fizici uopšte uobièajen, primeni na preostali život, onda se, vidite,
ostvaruju takve interesantne stvari.
Gete je, kao što je reèeno, što se ovoga tièe bio pošteniji. On je sledio
svoj problem dokle god mu je to bilo moguæe sa sredstvima koja su mu
stojala na raspolaganju. U izvesnom smislu zaustavio se pred pitanjem:
Kako je to materija obojena?
Dakle podsetimo se naèina na koji smo došli do slikovnog karaktera
prve èetiri boje s kojima smo se susreli. Videli smo da zapravo uvek
imamo jedno biæe koje u nekom mediju ostvaruje svoju senku ili sliku.
Videli smo kako živo stvara svoju sliku u mrtvome i kako tako nastaje
zelena boja. Potom smo videli kako duševno daje svoju sliku u živom i
kako time nastaje boja breskvinog cveta. Videli smo kako se duhovno
oslikava u duševnom i kako na taj naèin nastaje bela boja i konaèno
kako se mrtvo oslikava u duhovnom i tako nastaje crna boja.
E sada imamo zapravo zbir onoga èemu u obojenom pripada karak-
ter slike. Ostalo ima sjajni karakter. Ovaj slikovni karakter sreæemo u
objektivnom svetu možda najizrazitije u zelenoj boji. Crna i bela su na
neki naèin graniène boje, koje iz tog razloga mnogi uopšte više i ne
posmatraju kao boje. Što se tièe boje breskvinog cveta videli smo da se
ona zapravo može obuhvatiti samo u pokretu. Tako da najpre u zelenoj
imamo ono što daje istinski slikovni karakter. I time bismo imali u
spoljnom svetu fiksiranu pravu boju, i to fiksiranu, kao što smo videli,
u biljnom carstvu. Dakle, u biljnom carstvu je zapravo izražen prakara-
kter fiksirano obojenog kao slike. Radi se o tome da se jednom možda
na biljnom zelenilu najzad ispita sama suština zelene boje. Stoga mora-
mo da proširimo problem uz pomoæ onoga što je danas opšte
priznato.
Znamo iz naše “Tajne nauke” kako je biljno ono što se zapravo stvor-
ilo za vreme prethodnog stanja metamorfoze naše Zemlje. Meðutim,
takoðe znamo da se èvrsti oblici još nisu obrazovali. Dakle moramo
reæi, da ako priðemo biljnom biæu imamo u biljnom nešto što se prvo
obrazovalo tokom prethodne metamorfoze našeg zemaljskog razvoja,
a onda se to oblikovalo unutar našeg zemaljskog razvoja i mi zatim
znamo da se ovo biljno za vreme starog meseèevog razvoja moralo
oblikovati u teènom, jer èvrsto kao takvo tada još nije postojalo. Što se
tièe teènog, možemo govoriti o tome da je obojeno kao talasanje
prožimalo ovo teèno. Tu nije bilo potrebno nešto fiksirati, jedino možda
na površini. Jedino na površini poèinje teèno da se približava èvrstom.

41
Ako pogledamo ranije stanje metamorfoze naše Zemlje možemo reèi
sebi: U stvaranju biljaka imamo posla sa fluktuirajuæom zelenom bojom
ili uopšte uzev sa fluktuirajuæom obojenošæu i sa onim što je zapravo
teèni element. I tek za vreme razvoja Zemlje, kao što ste mogli videti u
mojoj “Tajnoj nauci”, mogu biljke da dobiju svoju èvrstu formu, da se
uèlane u mineralno. U biljnom se može obrazovati nešto što ih èini
ogranièenim biæima, a ne fluktuirajuæim, tako da se tek za vreme oblik-
ovanja Zemlje stvorilo ono što mi danas nazivamo biljkom. Tek tu je
dakle morala boja na biljci da dobije karakter koji mi upravo na toj bilj-
ci opažamo, tek tu je nastala fiksirana zelena boja.
Pa ipak, ne nose biljke - barem veæina njih - na sebi samo ovu zelenu
boju, veæ i sami znate kako biljka kao takva tokom svoje metamorfoze
prelazi u drugo biæe boje, kao što recimo biljka ima žute, plave, bele
cvetove, ili možda crvene cvetove, kao i što plodovi - uzmite za primer
krastavac - kao što plodovi kad su zeleni prelaze u žuækastu boju. I ovo
sasvim površno posmatranje veæ može da Vam pokaže šta zapravo tu
deluje kada biljka poprimi neku drugu boju, a ne zelenu.
Ako li pak biljka dobije neku drugu boju a ne zelenu - primer za to
možete lako pronaæi, - onda je unutar onoga što stoji u vezi sa post-
ankom ove druge boje u stvari Sunce, neposredna sunèeva svetlost.
Zamislite nekad kako se biljke kada svoje cvetove ne mogu izložiti
Suncu, kako se èak skrivaju, uvijaju, okreæu prema njemu. I moæi æemo
dakle da pronaðemo neku vezu, i to veæ pri samom posmatranju,
izmeðu odreðenih nezelenih delova biljaka i Sunca. želeo bih reæi da
Sunce metamorfozira zelenu boju. Dakle ono je to koje zahvata zelenu
boju i dovodi je u neko drugo stanje. Ako povežemo raznoliku obojenost
biljnog s jednim nebeskim telom - površnim posmatranjem; kao što je
veæ reèeno - , onda nam ipak neæe biti teško da prizovemo u pomoæ
“Tajnu nauku” i upitamo je za savet: Šta ona na osnovu njenih posma-
tranja ima da kaže o moguæim odnosima izmeðu obojenog biljnog biæa
i sazvežða?
Onda se moramo zapitati: Koja zvezdana pojava najjaèe deluje na
Zemlju? Koja bi to bila zvezda koja bi mogla da deluje nasuprot Suncu,
koja bi mogla da u biæu biljke izazove nešto što bi sunèevu svetlost opet
na neki naèin metamorfoziralo, uništilo, prevelo u drugu boju? Šta je to
što unutar biljnog sveta može da prouzrokuje zelenu boju?
Dolazimo do onog nebeskog tela koje za nas na prvom mestu pred-
stavlja polarnu kopiju Sunca, dolazimo do Meseca. I duhovna nauka

42
može - danas æu Vam to samo nagovestiti -, ukazujuæi na sve osobine
meseèeve svetlosti naspram sunèeve svetlosti, ali pre svega ukazujuæi
na to kako to meseèeva svetlost deluje unutar sunèane tame, ona može
da konstatuje vezu izmeðu zelenila biljaka i upravo ovog biæa Meseca
kao što se može utvrditi veza izmeðu biæa ostalih boja kod biljaka i
Sunca. Te tako sada, kada nam je biljno pred nama, imamo meðusobno
delovanje Meseca i Sunca. Meðutim, istovremeno imamo objašnjenje
za to, zašto zelena postaje slika i zašto zelena nije i na biljkama sjajna kao
ostale boje. Ostale boje na biljci sjaje, imaju sjajni karakter. Razvijajte
oseæaj za to i pogledajte jednom boje cveta: one sjaje ususret. Uporedite
to sa zelenom: ona je fiksirana na biljci. U tome ne vidite ništa drugo
nego kopiju onoga što opažate u kosmosu. Sunèeva svetlost sija;
Meseèeva svetlost je slika Sunèeve svetlosti. Tako nalazite projekciju,
sliku, boju kao sliku opet u zelenilu biljke. Te dakle imate uz pomoæ
Sunca u biljci boju sjaja i imate boju fiksacije, boju slike u zelenoj.
Ove stvari se ne mogu nekako obuhvatiti grubim pojmovima fizike.
Ove stvari se moraju uzdiæi u oblast oseæajnog sveta i obrazložiti
produhovljenim oseæajem. Tada pak, samo od sebe sleduje uzdizanje u
umetnièko onoga što smo mi na taj naèin shvatili. Fizika je svojim meto-
dama, kojima je na nagovešten naèin grubo prišla svetu boja, proterala
sve umetnièko iz posmatranja boja, tako da umetnik uopšte ne zna šta
bi poèeo s onim šta je fizika rekla o svetu boja.
Meðutim, ako posmatramo obojeni svet biljaka tako da znamo da tu
uèestvuje i kosmièko, onda imamo u oblikovanju boje biljaka pred
sobom uzajamno delovanje sunèevih i meseèevih snaga -, tada pred
sobom imamo prvi element pomoæu koga možemo shvatiti kako se
boja donekle fiksira za jedan objekat i to isprva svakako za vegetabilni
objekat, i kako ona postaje boja tela. Ona postaje boja tela tako što iz
kosmosa ne deluje sjaj, nego iz kosmosa deluje veæ slika kao takva. Dakle
kod biljke imamo posla s tom zelenom koja postaje slika, tako što se u
toku razvoja Zemlje Mesec odvojio od te Zemlje. U ovom odvaja-nju
Meseca od Zemlje možemo potražiti istinsko poreklo zelene boje u
biljnom svetu. Jer samim tim biljka sada više ne može biti izložena
onome šta su same Meseèeve snage u Zemlji, veæ ona prima karakter
slike iz kosmosa.
Vidite, oseæaj poznaje ovaj kosmièki uzajamni odnos s biljnim sve-
tom i ako priupitamo naš oseæaj, onda æemo moæi putem umetnièkog
obuhvatanja biæa boje, iz tog oseæajnog sveta da sebi dobro približimo

43
ovaj zeleni drugi obojeni karakter biæa biljke. To je nešto posebno: Ako
vremenski zaðete u istoriju slikarstva, tu æete videti da su slikari, koji su
u ranijim epohama bili slavni, slikali ljude, ljudske situacije, no malo su
slikali prirodu s polja; malo su slikali pejzaže ako su oni bili ispunjeni
biljnim svetom. Sigurno je da se i za to može lako naæi trivijalno
objašnjenje. A to objašnjenje je da u stara vremena nije bilo tako uobièa-
jeno da se posmatra priroda, te je iz tog razloga nisu ni slikali. Meðutim
to je naravno samo trivijalno objašnjenje, iako je današnje èoveèanstvo
zadovoljno takvim objašnjenjima.
Meðutim, razlog za to je nešto sasvim drugo. Do slikanja pejzaža
dolazi zapravo u ono vreme, u kome ljudi bivaju zahvaæeni materijaliz-
mom i intelektualizmom, u kome sve više i više ljudskom civilizacijom
i kulturom ovladava jedno apstraktno biæe. Može se reæi: Slikanje
pejzaža je zapravo proizvod poslednja tri do èetiri veka. Ako se to ima u
vidu, onda se mora priznati: Tek u poslednja tri do èetiri veka je èovek
u svom duševnom poimanju došao do toga da obuhvati onaj element
koji ga èini sposobnim da slika pejzažnu prirodu. Zašto?
Ako pogledamo slike iz starih vremena shvatiæemo da sve one zapra-
vo nose jedan sasvim odreðen karakter. Upravo kada uporedimo - o
tome æemo onda još temeljnije razgovarati -, upravo kada u obojenom
napravimo razliku izmeðu slikovnog i sjajnog karaktera, onda æemo
uvideti da stari slikari u svom slikarstvu nisu pravili ovu razliku. I
naroèito kod ovih starih slikara nije uzeta u obzir, kao što smo mi to juèe
morali zahtevati, ova unutrašnja, voljna priroda sjaja na boji. Stari se
slikari nisu uopšte obazirali na to da žuta boja zahteva ivicu koja se ras-
plinjava. Oni su na to obratili pažnju onda kada su svoje slikarstvo
uzdigli na viši nivo duhovnog; meðutim, nisu se obazirali na to, kada su
slikali obièan svet. Nisu uzeli u obzir ni plavu boju i ono što smo mi od
nje zahtevali, èak su pre to èinili kod crvene boje. Možete to primetiti
na nekim Leonardovim slikama i još nekim, na primer Ticijanovim.
Meðutim, u principu ipak možemo reæi da ovu razliku izmeðu slike i
sjaja u biæu boje stari slikari nisu pravili. Zašto? Oni stoje u jednom
drugom odnosu prema obojenom svetu; oni posmatraju kao sliku èak
i ono što je u biæu boje sjaj; oni slikajuæi i samom sjaju daju karakter
slike. Meðutim, ako se onome što je u svetu boje sjaj, dâ karakter slike,
kada se od svega u biæu boje naèini slika, onda se ne može slikati biljni
predeo. A zašto ne?

44
E pa, ako hoæete da slikate predeo s biljkama koji æe zaista ostavljati
utisak živog, onda morate i same biljke, kako kod zelene tako i kod
drugih pojedinaènih boja, da naslikate nešto tamnije nego što one u
stvari jesu. Dakle morate zelenu boju biljke da naslikate tamnijom nego
što je zaista sama biljka. Morate svugde zelenu površinu naèiniti tamni-
jom nego što jeste. Morate i ono što je u svetu biljaka crveno ili žuto Tabla 5

uèiniti tamnijim nego što je ono zapravo. Nakon što ste na ovaj naèin
boju fiksirali u karakteru slike i obojili je nešto tamnije nego što je ona
stvarno, onda morate sve premazati nekom nijansom, a ova nijansa
mora zacelo biti žuækasto-bele boje. Dakle, celinu morate zadržati u
žuækasto-beloj svetlosti, i tek onda na pravi naèin dobijate ono što
zapravo predstavlja biljku. Morate naslikati sjaj na biæu biljke. Morate
dakle, preæi ka sjajnom karakteru boje, morate imati sjajni karakter
boje.
Sada bih Vas zamolio da sa ove taèke gledišta posmatrate èitavo
stremljenje modernog pejzažnog slikarstva, posmatrajte kako je ono Tabla 5

isprobavalo da sve više i više dokuèi tajnu slikanja vegetabilnog. Ako se


vegetabilno slika onako kakvo je spolja, neæe se dobiti ono pravo. Slika
ne pravi utisak živog. Slika æe tek onda praviti utisak živog, kada slikate
biljke tamnijim nego što su to one po svojoj boji i kada sve to prelijete
sjajem, neèim žuækasto-belim, dakle svetlucavim. Samim tim što stari
slikari nisu negovali ovo slikanje sjajem, slikanje, na ovaj naèin pros-
vetljenog vazduha, onda im je najzad i slikanje pejzaža bilo nedostupno.
To je ono što ste Vi posebno pred kraj 19. veka primetili u slikarstvu, to
traganje za moguænošæu da se obuhvati pejzažno. Slikanje predmeta
obasjanih prirodnom svetlošæu, i uopšte sve moguæe, pojavilo se kako
bi se obuhvatilo pejzažno. A ono se može uhvatiti tek onda kada se
upravo Vi odluèite da vegetabilno u svim njegovim nijansama boja nas-
likate tamnije i onda ga prelijete sjajem koji je žuækasto-beo. Naravno
Vi to morate uraditi u skladu s bojama i svim ostalim. Onda dolazite do
toga da na platnu ili bilo kojoj drugoj površini, zaista naslikate ono što
Vam daje utisak živog. To je stvar oseæaja, i taj oseæaj Vas vodi do toga da
se ono što nad svim buja, da se ta bujica, mora naslikati kao izraz kos-
mosa koji sija iznad svega što se kao sjaj na Zemlji izliva iz kosmosa.
Drugaèije se ne može doæi do tajne slikanja biljaka, dakle do prirode
prekrivene vegetacijom.
Ako ovo uoèite, onda æete još i uvideti da se iz samog biæa boje u
osnovi mora pronaæi sve ono što se želi dostiæi u slikarstvu. Koja se

45
onda sredstva koriste u slikarstvu? Imamo površinu, platno, papir ili
bilo šta, i na površini treba slikovito fiksirati ono što je tu. Meðutim ako
se nešto ne može slikovito fiksirati, kao što je to sluèaj s biæem biljke,
tada se mora preko toga barem prividno naneti karakter sjaja.
Vidite, još uvek nismo došli do razlièitih obojenih mineralnih sup-
stanca, do neživih stvari. Kod neživih stvari susreæemo se sa
neophodnošæu da stvar obuhvatimo oseæajem. Svet obojenog ne može
se savladati razumom. Stvar moramo osetiti. Sada Vas molim da razmis-
lite o tome da li u samoj unutrašnjosti biæa boje postoji nešto što Vam
na to ukazuje. Dakle ako se slika neorgansko, zidovi, ili bilo koji neživi
predmet, mora se zapitati: Da li tu postoji neka neophodnost da se ono
šta se tu slika, razume iz same boje, da se neposrednom spoznajom iz
boje to samo po sebi podrazumeva? To je zaista neophodno! Jer pomis-
lite samo na to šta se može podneti, a šta ne. Zar ne, kada na belu pod-
logu nacrtam crni sto onda se to oèigledno može podneti. Kada nacr-
tam plavi sto - zamislite jednu sobu sa iskljuèivo plavim nameštajem -,
ako posedujete oseæaj za estetsko uvideæete da je to nepodnošljivo. Isto
tako ne možete zapravo opremiti sobu žutim ili crvenim nameštajem.
Možete, kao što je veæ reèeno, da naslikate crne stolove na beloj osnovi
koliko Vam je volja; jeste da je to èisto crtanje, ali to se može. Zapravo se
neposredno na papiru ili platnu može fiksirati samo ono iz èega bi
trebalo da se pojavi neorgansko, neživo, koje isprva veæ u svojoj boji
dobija slikovni karakter. Moramo se dakle zapitati: Šta onda dopuštaju
boje crna, bela, zelena i boja breskvinog cveta, šta one dopuštaju na
neživim predmetima? Iz same boje se mora izneti ono što je moguæe
naslikati. I onda i dalje ostaje to da, ako se slika iz same boje, dakle iz
boje koja je i slika, da se zapravo još uvek ne dobija taj neživi predmet.
Dobila bi se samo puka slika. Veæ je sama boja slika; dakle dobila bi se
sama slika. Ne bi se izazvala predstava stolice, nego bi se dobila slika
stolice, ukoliko bi se ona morala slikati iz èiste boje koja je slika.
Šta se dakle mora uèiniti? Mora se pokušati da se slici, kada se slika
neživo, podari karakter sjaja. To je ono šta je posredi. Mora se svemu
onome šta u boji crnoj, beloj, zelenoj i boji breskvinog cveta ima slik-
ovni karakter, mora mu se dati unutrašnji svetlosni karakter, to znaèi
sjajni karakter. Onda se pak može ono što se na ovaj naèin oživljava sja-
jem, sada kombinovati s drugim bojama sjaja, s plavom, žutom i crven-
om. Morate dakle s onih boja koje imaju slikovni karakter da odstranite
taj slikovni karakter i da im date sjajni karakter. To znaèi da slikar mora

46
zapravo uvek kada slika neorgansko, da ima u vidu da u samim stvarima
postoji izvesni izvor svetlosti - bledi svetlosni izvor. On mora zamisliti
svoje platno ili svoj papir na odreðeni naèin kao nešto što sjaji. Na
površini mu je potreban sjaj svetlosti koga æe on slikati. Kada on slika
neorgansko, neživo, onda on mora da ima na umu, u svom duševnom
poimanju, da u osnovi neorganskih stvari leži jedna vrsta svetlosti, da
je njegova površina na odreðeni naèin prozirna i da sija.
Dakle dok slikamo, fiksirajuæi boju, doèaravajuæi je na površini dola-
zimo do toga da boji nekako moramo dati karakter reflektirajuæeg,
neèeg što vraæa sjaj, jer u protivnom ne slikamo veæ samo crtamo. Kada
se, kao što to noviji razvoj èoveèanstva zahteva, bude prodiralo sve dalje
i dalje, da se iz same boje izvadi naslikano, upravo onda æe se ovaj
pokušaj morati terati sve dalje i dalje kako bi se odgonetnula priroda,
suština boje, kako bi se boja u neku ruku prisilila na povratak, tj. ako je
boja slika da opet primi karakter sjaja da bi dakle u unutrašnjosti sijala.
Ako bi slikali na drugi naèin ne bismo ipak dobili ništa iz nežive prirode
što bi naslikano bilo podnošljivo. Zid kome nije namenjeno da bojom
bude premazan tako da iz unutrašnjosti sjaji, jedan takav zid u slikar-
skom nije nikakav zid, veæ samo slika zida. Mi moramo dovesti boju do
unutrašnjeg sjaja. Samim tim æemo je na izvestan naèin mineralizirati.
Mora se uvek sve više i više tražiti prelaz, ne može se slikati iz palete gde
se površina samo puko premazuje materijalnom bojom, gde se nikada
ne može na pravi naèin izazvati unutrašnji sjaj, nego se uvek mora sve
više i više prelaziti na slikanje iz èanèiæa. Moraæe se slikati samo s takvom
bojom koja je, pošto je vodena, dobila fluktuirajuæi sjaj. I zapravo se u
slikanje uvukao jedan neumetnièki element, samim tim što se prešlo na
slikanje s palete. To je materijalistièko slikanje, nerazumevanje
unutrašnje prirode boje, koju zapravo kao takvu materijalno telo nikad
ne bi progutalo, veæ ono živi u materijalnom telu i mora iz tog tela da
izaðe. Iz tog razloga moram da je dovedem do sjaja uvek kada je nano-
sim na površinu.
Znate da smo pokušali da dozovemo snagu sjaja, tako što smo
upotrebili biljne supstance koje najlakše mogu da doprinesu razvijanju
ovog unutrašnjeg sjaja. Onaj koji ima oseæaj za ove stvari, taj æe uvideti
kako zapravo u razlièitim stepenima obojeni minerali pokazuju ovaj
unutrašnji sjaj koji smo mi pokušali da stvorimo kada smo hteli da nas-
likamo mineral. Ako hoæemo da mineral naslikamo iz boje, a ne po
modelu, ne naturalistièki, veæ da ga stvorimo iz same boje, onda mora-

47
mo da nauèimo kako je neophodno da se mineralno obuhvati u
unutrašnjem postanju svetlosti. A kako to mineral unutrašnje sjaji?
Kada imamo obojeni mineral onda nam se boje pojavljuju tako što
Sunèeva svetlost osvetli mineral. Sunèeva svetlost ovde èini mnogo
manje nego kod biljke. U biljci Sunèeva svetlost stvara sve boje osim
zelene. Na obojenom mineralu, uopšte na obojenim neživim stvarima,
od Sunèeve svetlosti nemamo ništa drugo do onoga što imamo u tami
u kojoj su sve maèke sive ili crne i u kojoj se èak ne daju videti boje, tek
nam svetlost èini boje vidljivima. No, osnova boja je u unutrašnjem. A
zbog èega u unutrašnjem? Kako je dospela tamo? Time smo se opet
vratili na problem od koga smo danas zapravo i krenuli.
Da bih Vas doveo do zelenila biljaka, morao sam Vas uputiti na poja-
vu Meseca, kako je to opisano u mojoj “Tajnoj nauci”. Katkad Vas moram
uputiti i na druge pojave koji su se dogodili u evoluciji Zemlje.
Ako pratite ono što sam ja u svojoj “Tajnoj nauci” predstavio u odno-
su na razvoj Zemlje, onda æete zakljuèiti: Ona nebeska tela koja okružuju
Zemlju i pripadaju njenom planetarnom sistemu, bila su, kao što i sami
znate, u vezi sa èitavom Zemljom, s celom Zemaljskom planetom; ona
su prodrla van kao i Mesec. To svakako zavisi od postojanja Sunca.
Meðutim, uopšte uzev ako posmatramo Zemlju možemo ovo smatrati
jednim izdvajanjem. Vidite, od ovog izdvajanja drugih planeta zavisi
sada unutrašnja obojenost neživih predmeta kao takvih. Ono kruto
postaje obojeno, može da postane obojeno, time što Zemlja postaje
osloboðena onih snaga koje su još bile u njoj, kada su planete bile
spojene s njom, i, da te snage deluju spolja iz kosmosa i time stvaraju
unutrašnju snagu obojenog na obojenim mineralnim telima. To je
upravo ono što je mineralima ostalo od onoga što je otišlo, i sada deluje
iz kosmosa. Vidimo da je ovde sve mnogo više skriveno i tajanstveno,
nego što je to kod zelene boje biljaka. Meðutim, tu imamo nešto što
upravo i zato što je skriveno dublje zahvata biæe, i to ne samo biljno živo
biæe nego i mineralno neživo. I tako dok posmatramo - to bi trebalo
upravo ovde dakle opet spomenuti -, dok posmatramo obojenost tela,
dovedeni smo u stvari do neèega na šta se današnja fizika ne obazire.
Ponovo smo dovedeni do kosmièkog delovanja. Mi ne možemo tek tako
objasniti obojenost ako ne znamo da se ovo obojeno odnosi na ono šta
su zemaljska tela zadržala kao unutrašnju snagu kad su se ostale planete
izvukle iz Zemaljskog biæa.

48
Ono što bi trebalo da objasnimo kao crvenu boju kod neèeg miner-
alnog, to treba objasniti uzajamnim delovanjem Zemlje i nekih planeta,
na primer Marsa ili Merkura. Ono što treba da objasnimo kao žutu boju
u mineralnom, to moramo objasniti uzajamnim delovanjem Zemlje i
Jupitera ili Venere itd. Samim tim æe obojenost mineralnog sveta uvek
ostati tajna, dok god se opet ne odluèi da se Zemlja ponovo zamisli u
vezi sa izvanzemaljskim u kosmosu, upravo zato da bi se shvatila kao
obojena.
Vidite: Ako želimo da doðemo do živog, onda moramo dohvatiti
Sunèevu svetlost, Meseèevu svetlost i upravo onda dolazimo do zelene
boje, koja se fiksira na biljci, i do boja biljke koje onda iz biljke postaju
zrak, svetlost. No, ako želimo da shvatimo ono što nam iz unutrašnjosti
supstance sjaji ususret, što se od inaèe fluktuirajuæe spektarskog
uèvršæuje u unutrašnjosti tela, onda se moramo setiti da je jednom
davno i samo kosmièko bilo u unutrašnjosti Zemlje, i da ono samim tim
predstavlja poreklo onoga što se u Zemlji nalazi kao fluktuirajuæe, u
neku ruku teško fluktuirajuæe. Mi moramo upravo ono što se skriva
ispod površine mineralnog, da tražimo izvan Zemlje. To je suština do
koje se dolazi. Ono što se nalazi na površini zemlje lakše je objasniti iz
samog Zemaljskog, nego ono što je ispod površine zemlje. Ono što se
nalazi ispod površine zemlje, što je u unutrašnjosti zemlje, u unutrašnjosti
èvrstog, mora se objasniti vankosmièkim. Tako blistaju mineralni delo-
vi naše Zemlje u onim bojama koje su zadržali od onoga šta je izašlo u
planetama. I opet se te boje nalaze pod uticajem odgovarajuæih planeta
kosmièke okoline.
S tim u vezi je i to da mi dok slikamo, boju - neživo, fiksiramo na
površinu i time donekle moramo sa svetlošæu da idemo iza površine, da
èitavu površinu produhovimo kako bismo stvorili tajanstveno
unutrašnje svetlo. Naglasio bih da moramo ono što nam sija s planeta
da dovedemo iza površine na kojoj fiksiramo sliku; iza ove površine
moramo tu sliku postaviti u slikarskom na taj naèin, da ovo slikarsko
proizvede u nama organski utisak same suštine, a ne puke slike. Da
bismo naslikali neživo moramo produhoviti boju. Šta to zapravo pred-
stavlja?
Podsetite se šeme koju sam Vam dao i rekao: Ono što je crno jeste
slika mrtvog u duhovnom. Prividno stvaramo duhovno i u njemu slika-
mo mrtvo. I tako što ga bojimo i pretvaramo sve više i više u sjaj, stvara-

49
mo suštinu toga. To je ustvari postupak kog se moramo pridržavati pri-
likom slikanja neživog sveta.
Sada æete videti kako to biva kada se uzdignemo u životinjsko carst-
vo. Vidite, ako želite da slikate pejzaž u kome posebno deluje životinjsko
carstvo - to se opet može samo osetiti -, ako želite da u pejzaž unesete
životinjsko biæe, onda morate boju koju životinje imaju da naslikate
nešto svetlijom nego što to stvarno jeste, i preko toga morate da pro-
vuèete slabu plavièastu svetlost. Dakle, ako eventualno želite da nas-
likate nekakve, hajde recimo, crvene životinje - mada se to retko dešava
- onda nad tim morate imati slabu plavkastu svetlost, morate svugde
Tabla 5 gde iz vegetacije prelazite na životinju da pretvorite žuækasti sjaj u
desno
plavièasti.
To biste morali postepeno da uèinite; tek tada æete biti u moguænos-
ti da slikate životinjsko, u suprotnom æete samo stvarati utisak nežive
slike. Stoga možemo reæi: Kada slikamo neživo ono èitavo mora da bude
sjaj, mora da sija iz svoje unutrašnjosti. Kada slikamo živo, biljno, onda
to mora da deluje kao sjajna slika. Prvo slikamo sliku i to èak tako jako
Tabla 6 da se, rekli bismo, udaljujemo od prirodne boje. Dakle, time što slikamo
nešto tamnije dobijamo karakter slike, a potom prevlaèimo sjaj: sjajnu
sliku. Ako slikamo duševno ili pak životinjsko, onda moramo slikati
slikovni sjaj. Ne moramo da prelazimo na potpunu sliku. To postižemo
time što slikamo svetlije, dakle dovodimo sliku do sjaja, meðutim preko
svega prevlaèimo nešto što u izvesnom smislu muti èistu prozirnost.
Time dostižemo slikovni sjaj.
Uzdižemo li se još na duhovnoj lestvici, idemo li sve do èoveka, onda
moramo biti vièni tome da naslikamo èistu sliku.

Neživo: sjaj
Biljno: sjajna slika
Duševno, životinjsko: slikovni sjaj
Tabla 6 Produhovljeno, èovek: slika

Baš ovo su èinili slikari koji još nisu slikali prirodu; oni su upravo
stvarali èistu sliku. I tu onda dolazimo do potpune slike. To znaèi da
moramo da obuhvatimo i one boje koje u slikama sreæemo kao sjajne.
To se dešava tako što im u izvesnom smislu oduzimamo njihov karakter
sjaja kada slikamo èoveka; tretiramo ih kao slike. To znaèi premazu-
jemo površinu žutom bojom i pokušavamo da to na neki naèin

50
motivišemo: žuta površina æe zapravo na ivici donekle da bude iskrza-
na, izbrisana. Inaèe nigde drugde nije dozvoljeno žutu imati drugaèije
nego ovako da se na rubu briše. Kada se slikaju ljudi, žutoj se može
odstraniti njeno sopstveno biæe boje i potom naèiniti slika. Onda se na
ovaj naèin preobražavaju sjajne boje u slikovne boje i time se dolazi do
ljudskog, i nema potrebe brinuti ni o èemu drugom do o pukoj provid-
nosti medijuma.
Samo svakako prvo se mora razviti oseæaj za ono što nastaje iz boje
kada ona prelazi u karakter slike. Vidite, može se ustvari proæi kroz
èitavo biæe boje (ukoliko se ovo biæe boje izražava u slikarstvu), da bi se
stekao oseæaj za to šta je razlika izmeðu slikovitog i onoga što živi u sjaju.
Slikovito se zapravo više približava misaonom, i što dalje idemo u sliko-
vitom to se više približavamo misaonom. Kada slikamo èoveka možemo
zapravo slikati samo naše misli o njemu. Ali ta misao o njemu mora
stvarno biti baš oèigledna misao. Ona se mora proživeti u boji. A živi se
u boji onda kada je èovek u stanju da negde postavi žutu površinu i da
sebi kaže: Ona mora biti iskrzana; preobraziæu je u sliku, moram je
dakle modifikovati uz pomoæ graniènih boja. Dakle, na svojoj slici se
moram nekako izviniti žutoj boji, što joj oduzimam njenu volju.
Na ovaj naèin vidite kako je ustvari moguæe slikati iz same boje; kako
je moguæe svet boja kao takav, posmatrati kao nešto što se u toku raz-
voja naše Zemlje razvijalo na taj naèin što je boja prvo osvetlila Zemlju
kao sjaj iz kosmosa. Onda se boja povukla u unutrašnjost predmeta
tako što je ono što je u Zemlji istupilo iz Zemlje i sada zraèi. I mi pratimo
ovaj doživljaj u obojenom, ovo kosmièko u obojenom pratimo i
doživljavamo i time dobijamo moguænost da živimo u samoj boji. život
u boji je kada pred sobom imam boju rastvorenu u èanèiæu i kada
umoèivši èetkicu prilazim površini da bi je fiksirao, preneo u nešto
èvrsto, nema života u boji dok god stojim s paletom i razmazujem boje
jednu po drugoj, kada su mi boje na paleti veæ same po sebi materijalne
i kada ih potom samo namažem na površinu. Na taj naèin ne živim u
boji, veæ van boje. živim u boji tek onda kada boju u teènom stanju
moram da pretvorim u èvrsto. Tako donekle doživljavam ono što je
sama boja doživela kada se iz starog Meseèevog stanja razvila do Zemlje
i tek tu se fiksirala. Jer nastanak neèeg èvrstog povezano je sa Zemljom.
Tu nastaje opet odreðen odnos prema boji. S bojom moram da se
duševno saživim, moram znati da se sa žutom bojom radujem, kod
crvene da oseæam njeno dostojanstvo ili pak njenu ozbiljnost, a s plavom

51
da delim njeno blago raspoloženje koje bi se skoro moglo nazvati plaèlji-
vim [ili èak izaziva plaè]. Moram znati da produhovim boju ako hoæu da
u njoj izazovem unutrašnje moguænosti. Ne smem da slikam bez ovog
duhovnog razumevanja boje, a pogotovu ne onda kada želim da slikam
neorgansko, neživo. To ne znaèi da treba da se slika simbolièno, to ne
znaèi da treba da se razvija potpuno neumetnièko: jedna boja znaèi
jedno, druga boja drugo. Nije reè o tome da boje znaèe nešto drugo od
onoga što su one same; suština je u tome da se s bojom može živeti.
život s bojom je prestao onog trenutka kada se prestalo slikati s
bojom iz èanèiæa, taj život uvek prestaje onda kada se preðe na boje sa
palete. I zahvaljujuæi ovom prelazu sa slikanja uz pomoæ boja iz èanèiæa
na slikanje s bojama s palete mi danas imamo sve moguæe vrste èiviluka
koji bi trebalo da predstavljaju ljude, a koje su portretisti dosta slikali.
To su lutke, èiviluci i tome slièno, tu nema baš nièega što je zaista živo.
To živo se može naslikati tek onda kada èovek zaista zna da živi s
bojom.
To je ono što sam Vam želeo nagovestiti tokom ova tri predavanja.
No, to bi se naravno moglo još proširiti u nedogled. O tome æemo
možda razgovarati nekom drugom prilikom. Sada sam želeo samo da
nagovestim, da zapoènem s takvim posmatranjima.
Vidite, ono što se najèešæe èuje je ustvari to, da se umetnici formalno
boje svega nauènog i da ne žele da im se išta od spoznaje i nauke petlja
u njihovu umetnost. Još je Gete (iako on još nije mogao da dopre do
unutrašnjih osnova boje, ali je pružio dosta podstreka za to) -, dakle, veæ
je Gete sasvim jasno izrazio svoj stav o tom strahu slikara od umet-
nièkog: “Do sada se kod slikara javio strah, tj. odluèno izbegavanje svih
teoretskih posmatranja u vezi sa bojom i svim onim što joj pripada,
meðutim, ovo im ne treba uzeti za zlo. Jer ono što se dosada nazivalo
teoretskim bilo je bez osnove i nestabilno i ukazivalo je na dotadašnje
iskustvo. želimo da naši napori bar donekle umanje ovaj strah i pod-
staknu umetnika da praktièno dokaže i doživi postavljena naèela.”
Ako se postupa na pravi naèin uz pomoæ spoznaje, onda se ono što
se spoznaje uzdiže iz apstraktnog u konkretno umetnièko; a to je naroèi-
to sluèaj kod jednog tako fluktuirajuæeg elementa kao što je svet boja. I
samo je dekadenca naše nauke odgovorna za to, da se umetnici s pra-
vom toliko pribojavaju teoretskog. Ovo teoretsko je puko materijalno
- intelektualno, koje posebno sreæemo u modernoj fizikalnoj optici.
Obojeni element je fluktuirajuæi i kod njega bi bilo najpoželjnije da

52
slikar boju ne prièvrsti onako kako je ona prièvršæena za paletu, nego
da je ostavi u njenom teènom stanju u posudici. Meðutim, kada onda
doðe fizièar i poène na tabli da crta sve i svašta i govori, iz ovoga ... izlazi
žuta, a iz ovog ljubièasta boja onda èoveku prosto doðe da pobegne od
svega toga. To nije posao fizike. Fizika bi trebalo da ostane kod pitanja
svetlosti koja se širi u prostoru. Obojeno se ne može nikako posmatrati,
ako se èovek ne uzdigne do duševnog. Jer je sasvim besmisleno govor-
iti da je obojeno subjektivno koje ... [praznina u tekstu]. I onda se uz to
i govori: (a pritom se nema nikakva konkretna predstava o Ja) da napolju
postoji nekakav objektivni povod koji deluje na nas, na naše Ja -, što je
potpuno besmisleno. Samo Ja je u unutrašnjosti boje. To Ja i ljudsko
astralno telo nikako se ne mogu razlikovati od obojenog, oni žive u
obojenom i tim više se nalaze izvan fizièkog tela èoveka, kada su pove-
zani s obojenim; Ja i astralno telo ocrtavaju boje tek u fizièkom i eter-
skom telu. To je ono što je bitno. Tako da je besmisleno pitanje o delo-
vanju objektivnog obojenog na subjektivno. Jer u unutrašnjosti boje se
veæ nalazi ono što je Ja, što je astralno telo i sa bojom se i pojavljuju Ja i
astralno telo. Boja unosi Ja i astralno telo u fizièko i etarsko. Tako da ako
želimo da shvatimo istinu, moramo jednostavno da preokrenemo èitav
naèin posmatranja.
Dakle, sve ono što se uvuklo u fiziku i ono što fizika obuhvata svojim
crtama: linijama, mora se iz nje izvuæi. Prvo mora da nastupi jedan peri-
od u kojem bi se uopšte preziralo crtanje u fizici, ako je ono u vezi s
bojom, i u kojem bi trebalo pokušati obuhvatiti boju u njenom flu-
ktuiranju, u njenom životu.
To je ono do èega se dolazi. Tada èovek sam od sebe iz teorije stvara
umetnost. Onda se stvara naèin posmatranja obojenog koji je prih-
vatljiv i za umetnika, jer kada ovakav naèin posmatranja umetnik spoji
sa samim sobom, kada sasvim živi u njemu, onda ovakvo posmatranje
u njegovom duševnom poimanju nije nikakvo teoretsko mišljenje nego
je život u samoj boji. I pošto umetnik živi u bojama, on samim bojama
prepušta odgovor na pitanje kako one treba da se fiksiraju.
Tim se dolazi do zakljuèka da se sa bojama mogu voditi razgovori i
da one same mogu da kažu na koji naèin žele da se nalaze na površini.
To je ono što jedan naèin posmatranja koji pre svega želi da prodre u
stvarnost, uzdiže do umetnièkog. Naša fizika nam je ruinirala ovaj naèin
posmatranja. Zbog toga se danas sasvim odluèno mora naglasiti:
Posmatranja fizike ne smeju više da korumpiraju one stvari koje se pre

53
svega odnose na psihologiju i estetiku, veæ se mora shvatiti da je ovde
u pitanju jedna sasvim druga vrsta i naèin posmatranja. U geteanizmu
uoèavamo duhovne i duševne elemente. Taj se geteanizam mora dalje
izgraðivati. On na primer još ne razlikuje boje kao slike i kao sjaj.
Moramo razmišljati o geteanizmu kao o neèem živom da bismo išli
dalje. A to možemo samo na osnovu duhovne nauke.

54
II

DOPUNE IZ CIKLUSA PREDAVANJA


STVARALAÈKI SVET BOJE
Dornah, 26. juli 1914.
Dopustite da danas nastavimo s razmatranjima o umetnièkim pred-
metima koje smo ovde dotakli. To treba da budu razmatranja koja bi
nam mogla poslužiti kao misli uz èiju pomoæ bismo dospeli do dugo
oèekivanog cilja. Ako hoæemo ispravno da mislimo o onome što je na
neki naèin naš zadatak, u poèetku sasvim primitivan, onda može biti
važno da pred dušu postavimo nešto što je možda uopšte uticalo na nju
prilikom posmatranja umetnièkih ostvarenja ljudi i njihove veze sa
ljudskom kulturom.
Herman Grim, znaèajan kritièar umetnosti 19. veka, izjasnio se,
reklo bi se radikalno, u vezi s Geteom. On je naime objavio kada æe tek
doæi vreme u kojem æe èoveèanstvo uvideti ono najvažnije kod Getea.
To vreme je 2000. godina. Zar ne, to je podosta vremena koje treba da
protekne da bi èoveèanstvo po njegovom mišljenju razumelo ono
najvažnije kod Getea. I upravo kada se pogleda naše vreme, ne oseæamo
da bi trebalo da protivreèimo ovoj radikalnoj proceni. Jer šta to vidi
Herman Grim kao najvažniju stvar kod Getea? Ne to što je Gete bio
pesnik ili da je stvorio ovo ili ono umetnièko delo, veæ upravo to da je
on sve što je stvorio, stvorio iz èitavog, punog, ljudskog, da sve pojedi-
nosti njegovog stvaralaštva za osnovu imaju impulse pune ljudskosti. I
sme se reæi da je naše vreme zaista daleko od shvatanja onoga što je
upravo u Geteu živelo kao puna èoveènost. Sigurno je da ovim svojim
reèima ja nikako ne želim da ukazujem na èesto kuðeni specijalistièki
nauèni naèin posmatranja. Ovaj naèin posmatranja je s jedne strane
neophodan. Ali mnogo oštrija od nauène specijalizacije jeste specijal-
izacija našeg života! Jer ona dovodi do toga da pojedina duša koja je
uokvirena ovim ili onim specijalnim krugom predstava ili oseæaja, sve
manje i manje može da razume drugu dušu koja je opet specijalizovana
u neèem drugom. Danas su donekle svi ljudi specijalizovane duše.
Meðutim, na sasvim poseban naèin se sreæemo sa ovim viðenjem o
specijalizovanim dušama, kada posmatramo umetnièki razvoj èoveèan-
stva. I upravo zbog toga je neophodno - i ako se to moglo desiti samo u
primitivnim poèecima -, da se na neki naèin (na koji je veæ upozoreno
u ranijim predavanjima) ponovo sažima èitav duhovni život. Iz ovog
sažimanja celog duhovnog života æe proiziæi umetnièka forma. Da bi se
ovo dokazalo nije uopšte potrebno mnogo razmatranja. Pošto možda
najbolje razumemo kada polazimo od neèeg bliskog, onda bih ukazao
na sasvim mali deo onih potpuno neshvaæenih i èesto tako smešnih
napada na naš duhovni pokret koji su danas tako èesti.

57
Misle da mogu da nas ocrne s punim pravom (danas se veæ može
reæi da je to sasvim bez osnova) i da ukažu na to da smo mi pogrešili
time što smo tu i tamo svoje prostorije oblikovali na onakav naèin koji
je nama odgovarao. Prebacuju nam da smo naše prostorije za sastanke
oblagali šarenim zidovima i dosta nam se prigovaralo zbog kao što kažu,
“èudesnosti” naše “Jovanove graðevine” za koju se kaže da je za jednu
pravu teozofiju, tako se izražavaju, ipak totalno nepotrebna. U odreðen-
im krugovima “prava teozofija” se posmatra kao jedna duševna zbrka
sastavljena od svakojakih tamnih oseæaja koja se naslaðuje time da bi
duša u sebi mogla da razvije jedno više Ja, a pritom u vidu nema ništa
drugo sem egoistiènih oseæaja. I sa stanovišta ove duševne smese, ove
nejasne zanesenosti, misli se da je suvišna potreba da se jedna duhovna
struja iživi u spoljnoj formi, ako ta forma mora u poèetku da bude i
primitivna. U ovim krugovima se misli da se èak svuda gde se èovek
nalazi može æaskati o ovoj duševnoj zbrci, ovoj nejasnoj zanesenosti u
vezi sa božanskim Ja u èoveku. Po èemu je onda nužno da se napada to
doživljavanje u ovim ili onim neobiènim oblicima?
Dakle, dragi moji prijatelji, nepotrebno je tražiti da ovi ljudi koji
ovako nešto prigovaraju, zaista i mogu da misle, ovako nešto danas se
može zahtevati od vrlo malo ljudi. Meðutim neke nam stvari moraju biti
potpuno jasne da bismo barem mogli da na odreðena pitanja u sopst-
venoj duši damo pravi odgovor.
želeo bih da Vaš duhovni pogled usmerim ka jednom umetniku koji
je s kraja 18. veka s velikom nadarenošæu stupio u umetnièki život kao
crtaè i slikar: Carstens. Neæu da govorim o vrednosti njegove umet-
nosti, niti da opisujem njegova dela i biografiju, nego samo želim da
skrenem pažnju, dragi moji prijatelji, da se u ovom èoveku skrila, ako
ne velika slikarska, onda velika crtaèka snaga. Ako se samo pogleda u
njegovu dušu i obrati pažnja na njegovu umetnièku èežnju onda se
upravo kod njega na odreðeni naèin može videti šta tu zapravo nedosta-
je. želeo je da stvara olovkom, da crta ideje da ih slikarski otelotvori,
meðutim on to nije mogao onako kao što su to mogli Rafael ili Leonardo,
ili što se tièe poezije - Dante. Rafael, Leonardo i Dante živeli su u boga-
toj, sadržajno bogatoj kulturi, koja je u isto vreme zaista živela u ljuds-
kim dušama; u jednoj kulturi koja je obuhvatala ljudsku dušu. Rafael je
imao duboki razlog za to što je slikao madone. Ono što je bilo madona,
živelo je u ljudskim srcima, u ljudskim dušama i - izgovoreno na najple-
menitiji naèin - iz duše publike strujalo je nešto u susret stvaralaštvu

58
ovog umetnika. Kada je Dante ljudsku dušu vodio sve do duhovnih
oblasti, bilo je potrebno da od onoga, što na neki naèin u svakoj duši
odzvanja, uzme samo njen sadržaj. Moglo bi se reæi da su ovi umetnici
u svojim dušama imali nešto što je kao osnova uèestvovalo u opštoj kul-
turi - Uzme li se bilo šta, pa makar i zabaèeno delo tadašnje nauène
kulture, naæi æe se da su za ovu nauènu kulturu svugde ipak polazne
taèke, navodnice bile ono što je živelo u svim dušama, èak i u najnižim
krugovima. Uèenjaci onih kulturnih krugova u kojima je Rafael stvorio
svoje madone, priznavali su samu ideju madone, tako da je ova ideja
živela u njima. I tako su se ostvarenja umetnosti javljala kao izraz opšteg,
jedinstvenog, duhovnog života. To je ono što se u pojedincu ponovo
javilo kod Getea, na naèin na koji je to bilo moguæe na prelasku iz 18. u
19. vek. To je ono što se tako malo razume u ovom našem vremenu,
toliko malo da npr. Herman Grim, kao što je reèeno, treba da saèeka
2000. godinu da bi se na neki naèin za svet opet otvorilo jedno takvo
razumevanje.
Vratimo se opet Carstens-u. On uzima Homerovu “Ilijadu” i ono što
je tu proèitao, i to onda utiskuje u forme koje stvara njegova olovka. Da,
razmislite kako su se drugaèije odnosili 18. i poèetak 19. veka prema
Homerovim likovima, nego možda Rafaelova duša prema likovima
madone ili prema drugim motivima ovog vremena! Reklo bi se da se
sadržaj umetnosti podrazumevao za velike umetnièke epohe, jer je
proistekao iz onoga šta iz unutrašnjosti pokreæe ljudska srca. 19. vek je
predstavljao poèetak vremena u kojem je umetnik morao da potraži
sadržaje onoga šta je želeo da stvori. Brzo smo doživeli da je umetnik
donekle postao jedna vrsta kulturnog pustinjaka koji je uopšte uzev
imao posla samo sa samim sobom i kod koga bi se postavilo pitanje:
Kakav je njegov lièni odnos sa svetom likova? Mogla bi se pregledati
istorija ljudske umetnosti u 19. veku kako bi se videlo kako stoji stvar u
ovom smislu sa umetnošæu.
I tako je došlo do toga da je nastupio ne samo prohladan, nego hla-
dan odnos èoveèanstva prema umetnosti koji i danas postoji. Danas se
zamišlja jedan èovek u nekom modernom gradu koji ide kroz nekakvu
galeriju ili izložbu slika. Da, dragi moji prijatelji, tu on ne sreæe ono što
pokreæe njegovu dušu, ono što mu je duševno blisko, veæ nešto što,
radikalno izraženo, za njega u odreðenom smislu postaje skup zagon-
etki koje mogu biti rešene tek onda, kada se on na neki naèin udubi u
poseban odnos koji ovaj ili onaj umetnik ima prema prirodi ili bilo

59
èemu drugom. Ovde se nalazimo pred individualnim zagonetkama ili
zadacima. I dok se veruje - to je najznaèajnije u èitavoj stvari, dok se
veruje da se rešavaju umetnièke zagonetke, u stvari se u najveæoj meri
neprestano rešavaju neumetnièki zadaci, naime, psihološki zadaci tipa
kako je ovaj ili onaj umetnik danas posmatrao prirodu, ili zadaci neèi-
jeg pogleda na svet i tome slièno; meðutim svi oni ne dolaze u obzir
kada se èovek udubi u velike umetnièke epohe. Tu u obzir dolaze pravi
umetnièki zadaci, èak i za obiène posmatraèe pravi estetski zadaci, jer
je ono “Kako” nešto što umetniku zadaje posla, dok je “Šta” samo sup-
stanca, nešto što ga obavija, u šta je on uronjen. Moglo bi se reæi: Naši
umetnici više uopšte nisu umetnici, oni su posmatraèi sveta i to sa jedne
posebne taèke gledišta i ono što oni posmatraju, što primeæuju, veæ
svako u zavisnosti od svog temperamenta, to i stvaraju. Meðutim, to su
psihološki zadaci neèijeg posmatranja sveta, zadaci istorijskog posma-
tranja itd.; Naše je vreme pak gotovo potpuno izgubilo suštinsko umet-
nièko posmatranje onog “Kako”, èesto nedostaje srce za ovakvu vrstu
posmatranja.
Dobar deo krivice za sve ono na šta je s malo reèi skrenuta pažnja,
snosi naše iz osnova teoretsko posmatranje sveta. Ljudi su postali tako
praktièni što se tièe industrije, tehnike, komercijalnih odnosa, ali isto
tako eminentno praktièni u odnosu prema njihovom mišljenju o svetu,
prema predstavama koje stvaraju o svetu. Nije samo teško izgraditi most
izmeðu onoga šta, na primer, naša današnja nauka posmatra i onoga šta
u umetniku postoji. Kao njegovo posmatranje sveta, nego i samo mali
broj ljudi ima uopšte potrebu za ovim povezivanjem. I reèi kao što su
one Geteove: “Umetnost je manifestacija skrivenih zakona prirode koji
bez nje nikada ne bi mogli da se izraze” -, su za naše vreme potpuno
nerazumljive, iako poneko misli da ih razume. Jer naše vreme se èvrsto
drži onih najspoljašnjijih, najapstraktnijih prirodnih zakona, zakona
koji se, moglo bi se reæi, svugde oslanjaju na apstraktno matematièko;
ovo vreme ne želi da se udubi u stvarnost koja bi prekoraèila to apstrak-
tno - matematièko ili nešto njemu slièno. Samim tim nije uopšte èudno
to što je naše vreme zapravo izgubilo onaj živi element duše koji oseæa
da u povezanostima sveta deluje ona supstancijalnost verovatno proiste-
kla iz tih povezanosti, kako bi mogla da nastane umetnost.
Umetnost se nikada neæe razviti iz nauènih pojmova, kao ni iz
apstraktno - teozofskih, veæ možda samo “krhka” alegorija ili ukoèeni
simbolizam, ali umetnost ne. Upravo ono što današnje vreme zamišlja,

60
njegove predstave o svetu same po sebi veæ nisu umetnost, streme ka
tome da budu neumetnièke. Šta su samo boje postale u našem nauènom
posmatranju? Titraji najapstraktnijeg u materiji, etra; titraji etra te i te
talasne dužine itd. Razmislite barem koliko su samo ti talasi pokretljivog
etra, koje naša današnja nauka traži, koliko su oni daleko od neposredne
živosti boja. To je moguæe samo ako je sasvim zaboravljeno da se obrati
pažnja na ono živo, na ovo neposredno kod boje. Skoro smo pri kraju
našeg poslednjeg izloženog posmatranja ukazali na to kako je element
boje u osnovi bujan, živ i u njemu mi isto tako živimo, stapamo se sa
svojim dušama. Takoðe sam ukazao na to da æe doæi jedno vreme u
kojem æe se ponovo uvideti živa veza izmeðu nabujalog sveta boja i
onoga što se spolja prikazuje kao obojeno biæe i predmet.
Èoveku je teško zato što je on da bi izgradio svoje Ja tokom evolucije
Zemlje, izašao iz ovog nabujalog mora boja i dospeo gotovo do èistog Ja
- posmatranja. Uz pomoæ Ja èovek se uzdiže iz nabujalog mora boja;
životinjski svet još sasvim stoji u ovom nabujalom moru boja, a èinjeni-
ca da ova ili ona životinja ima žuto, braon, crveno, crno ili belo perje ili
vunu stoji u vezi sa èitavim odnosom duše ove životinje prema nabu-
jalom moru boja. životinja posmatra predmete svojim astralnim telom,
kao što ih mi posmatramo svojim Ja, i ona uliva u ovo astralno telo ono
što je prisutno od snaga u zajednièkoj duši životinja. Besmisleno je
verovati da životinja (èak i više životinja) vidi svet onako kako ga èovek
vidi. No, današnjem èoveku je ovo sasvim nerazumljivo. Kada èovek
danas stoji kraj nekog konja, on veruje da ga konj vidi na isti naèin kao
i on konja. Jer za njega je sasvim prirodno da misli da ako konj ima oèi
da može da ga vidi isto kao i on konja. No ipak je upravo ovo totalno
besmisleno. Jer kao što èovek ne vidi anðela, sem ako nije vidovit, tako
ni konj ne može da vidi èoveka, ako nije vidovit, jer èovek za konja jed-
nostavno ne postoji kao fizièko biæe veæ samo kao duhovno biæe - i
samo zato što je konj obdaren odreðenom vidovitošæu, on opaža èove-
ka kao pravo anðeosko ljudsko biæe. Ono što konj vidi na èoveku sasvim
je razlièito od onoga što mi vidimo na konju. Sam naèin našeg kretanja
za životinje predstavlja (takoðe za više životinje) osobinu pravih avet-
nih biæa. Kada bi životinje znale da govore i to svojim sopstvenim
jezikom, a ne onako kako one sada “govore”, onda bi tek èovek video da
životinji ne pada na pamet da ljude posmatra kao sebi ravna biæa, veæ
kao viša, avetna biæa. Ako bi one svoje telo gledale kao da se sastoji iz
krvi i mesa, onda je sasvim sigurno da nebi smatrale da se i ljudsko telo

61
sastoji isto od krvi i mesa. A kada se to danas izgovori, onda to “mozgo-
vima današnjice” deluje kao èista glupost; danas smo toliko daleko od
stvarnosti.
Pomoæu naroèite veze izmeðu astralnog tela i zajednièke duše3,
narasta u životinji poput bujice osetljivost za ono živo i stvaralaèko kod
boje. I isto onako kako mi posmatramo neki predmet koji u nama budi
požudu, pa potom uzimamo predmet jednim pokretom ruke, tako i
kod životinje u èitavom organizmu utièe to neposredno stvaralaèko u
boji, i potom se ono uliva u perje ili vunu i boji životinju. Veæ sam ranije
napomenuo da naše vreme ne može da shvati zašto je polarni medved
bele boje; bela boja je proizvod njegovog okruženja, a èinjenica da beli
medved “beli”, znaèi kod njega otprilike ono isto (razlika je samo u ste-
penu) kao kad se èovek maši rukom da bi ubrao ružu. Ono živo i produk-
tivno u okolini deluje na polarnog medveda tako da u njemu pokreæe
nagonske snage i èini da on “pobeli”.
Kod èoveka se povuklo ovo živo pokretanje i biæe u obojenom, te je
on poèeo da izgraðuje svoje Ja. Nikada èovek ne bi mogao da izgradi
svoje Ja da je ostao tako živo u moru boja, da je npr. pod utiskom
odreðenog crvenila, recimo zore, razvio nagon da ovu zoru produk-
tivno - imaginativno utisne u odreðene delove njegove kože. Tako nešto
bilo je prisutno za vreme starog Meseèevog vremena. Posmatranje
jedne takve prirodne pojave kao što je zora, delovalo je tada još uvek na
taj naèin da je zora uticala na ono šta je u to vreme bio èovek, i da se
ogledanje tog utiska u neku ruku odbilo u boji, koja je opet prožela
suštinu nekadašnjeg èoveka i potom se ponovo ispoljila na odreðenim
delovima njegovog tela. Da bi èovek u svom Ja mogao da razvija sopst-
veni pogled na svet, morao je tokom razvoja Zemlje da istupi iz nabuja-
log mora boja. On je morao u svom obliku da postane neutralan spram
ovog bujnog mora boja. Èovekova boja kože, onakva kakva je u umer-
enim zonama, u suštini je izraz njegovog Ja, izraz apsolutne neutral-
nosti spram spoljašnjeg bujnog mora boja. Ako se podsetimo samo
najprimitivnije spoznaje iz oblasti duhovne nauke, onda æemo se setiti,
dragi moji prijatelji, da je èovekov zadatak da opet pronaðe put
natrag.
Fizièko, etersko i astralno telo izgradili su se za vreme saturnovog,
sunèevog i meseèevog doba, Ja tokom razvoja Zemlje. Èovek mora da
pronaðe moguænost da astralno telo ponovo produhovi, da ga ponov-
3 ili grupne duše (prim. prev.)

62
no prožme onim što je sebi obezbedilo njegovo Ja. Samim tim što je
èovek produhovio astralno telo i time pronašao put natrag, on mora i
da pronaðe nabujale talase boja i njihovo povijanje iz koga se on izdigao
ka razvoju svoga Ja, isto kao što je kada se izdigao iz mora, pogledao oko
sebe šta se to spolja nalazi. I mi zaista živimo u takvom vremenu u kojem
mora da poène (ako ne želimo da izumre povezanost èoveka sa svetom)
ovo poniranje u duhovne bujice prirodnih snaga, tj. duhovnih snaga
koje leže iza prirode. Moramo ponovo da steknemo moguænost, ne
samo da puko posmatramo boje i da ih nanosimo kao nešto spoljašnje,
veæ moramo da pronaðemo naèin da živimo s bojom, naèin da doživimo
unutrašnju, životnu snagu boje. To ne možemo uèiniti dok god samo
kao slikari prouèavamo kako se ova ili ona boja tamo ili vamo predstav-
lja i to zureæi u nju; moæi æemo to samo onda kada zajedno s dušom opet
uronimo u naèin na koji se recimo talasaju crvena ili plava boja; onda
kada nam bujica boja postane zaista živa. Dragi moji prijatelji, moæi
æemo to samo onda kada budemo u stanju da ono što se nalazi u boji
oživimo na taj naèin da se ne moramo baviti simbolikom boja (to bi
naravno bilo sasvim besmisleno), veæ da zaista otkrijemo ono što se
nalazi u boji, u unutrašnjosti boje, kao što je i kod èoveka koji se smeje,
snaga smeha u njemu samom. To æemo moæi samo u sluèaju da potražimo
put ka nabujalom svetu boja - pošto sam veæ skrenuo pažnju na to da se
sam èovek sa svojim Ja uzdigao iz ustalasanog sveta boja. Ako èovek
boju doživljava onako kako to veæina ljudi danas oseæa i to, kako bih
rekao, da ovde vidi crvenu ili tamo plavu boju, dakle ako èovek crvenu
ili plavu doživljava tako da jednostavno oseæa da je ova površina crvena,
a ona plava [nacrtano je], onda je sigurno da on nikada ne može da se
približi i zaista doživi pravo biæe obojenog. Naravno, još manje to može
kada razumom prekrije samu suštinu, i potom iza crvene vidi jedan, a
iza plave neki drugi simbol. To bi još manje dovelo do doživljaja obojenog
elementa. Zapravo se govori o tome da treba da èitavu dušu prepusti-
mo onome što nam govori iz boje. Tada æemo prilazeæi crvenoj boji da
osetimo nešto agresivno spram nas samih, nekakav napad, nešto što Tabla 7

juriša na nas. Tada to izlazi iz crvenog i prilazi nam. Kada bi sve dame
bile obuèene u crveno i tako šetale po ulici, onda bi onaj koji poseduje
fini oseæaj za crvenu boju mogao u potaji da veruje, da bi sve one mogle
nasrnuti na njega i to upravo zbog boje njihove odeæe. Crvena posedu-
je nešto agresivno, nešto što nas predusreæe. Plava boja nekako odlazi

63
od nas, napušta nas, za njom gledamo sa setom, možda èak i sa
èežnjom.
Koliko smo samo u sadašnjosti udaljeni od jednog takvog živog
razumevanja boje, može se videti iz neèega na šta sam veæ skrenuo
pažnju: izvrstan umetnik Hildebrand izrièito tvrdi da se boja nalazi
upravo na površini i da ne postoji ništa drugo do boje na površini; da tu
nema nièeg drugog do površine premazane bojom, da je s bojom sas-
vim drugaèije nego s oblikom koji nam npr. daje distancu. Meðutim,
boja nam daje više od distance i èinjenica da i sam umetnik kao što je
Hildebrand to ne oseæa, mora da ukazuje na duboki simptom u našoj
stvarnosti. Nemoguæe je uživeti se u pravu prirodu boje, ako se nep-
osredno ne može preæi iz mirovanja u kretanje, ako neposredno nije
jasno da ti se crvena površina približava, a da se plava udaljava od tebe,
da se ove dve boje pokreæu u suprotnom smeru. Može se dospeti još
dalje, ako se udubi u ovaj život boje. Time uviðamo da, ako bismo npr.
imali dve kugle u ovim bojama, a pritom verujemo u boju, uviðamo da
više nikako ne bismo mogli da zamislimo da ove dve kugle mirno stoje;
to ne dolazi u obzir. Ako bismo ih tako zamislili bilo bi kao da smo umrt-
vili ovaj živi oseæaj, jer nam on neposredno pokazuje da se crvena i
plava kugla okreæu jedna oko druge - jedna ka posmatraèu, a druga od
njega. I ono što je na nekoj figuri crveno, za razliku od onoga što je
plavo, zaista se prema toj plavoj postavlja tako da se kroz boju u figuri
pokreæe sam život. živi svet prihvata figuru samo ako ona svetluca u
boji.
Kada pred sobom imate forme, onda su svakako one te koje miruju
- forma stoji. Meðutim, u trenutku kada tu formu obojimo - u tom tre-
nutku se forma uzdiže iz mirnog stanja i to putem unutrašnjeg pokreta
boje i time kroz nju polazi vrtlog sveta, vrtlog duhovnosti. Ako obojite
formu, onda je neposredno oživljavate onim što u svetu predstavlja
dušu, svetsku dušu, jer boja ne pripada samoj formi, jer boja kojoj Vi
dajete sopstvenu formu ovu formu povezuje sa njenim okruženjem,
štaviše i sa èitavim svetom. Moglo bi se reæi da se prilikom bojenja neke
forme mora osetiti to da se formi moraš približiti na takav naèin da joj
daruješ dušu - kada mrtav oblik oživljavate bojom, Vi u njega udahnju-
jete dušu.
Potrebno je samo malo približiti se ovom živom, unutrašnjem kre-
tanju boje da bi se osetilo kako èovek ne stoji neposredno naspram
boje, nego kao da je negde iznad ili ispod nje; kako sama boja unutrašnje

64
opet oživljava. Za onoga koji samo zuri u boju i posmatra je na apstrak-
tan naèin, ali je pritom ne doživljava kao živu, za njega bi se jedna kugla
crvene boje mogla okretati oko druge plave boje, a on ne bi oseæao
potrebu da kretanje na bilo koji naèin promeni. Može on biti veliki
matematièar, može on biti i najveæi metafizièar, no ipak da ne razume
šta to znaèi život s bojom, jer za njega je boja kao nešto mrtvo što se
pomera s jednog mesta na drugo. Meðutim, u stvarnosti se to ne dešava,
ako èovek živi s bojom: boja sjaji, ona se menja u sebi samoj i boja æe
neposredno - npr. crvena kada se bude kretala, pred sobom da ima
nešto poput aure narandžaste, žute ili zelene boje. Kod neke druge boje
- recimo plave, biæe drugaèije. - Nažalost, ovde u nedostatku svih boja
nisam u moguænosti da sve ovo nacrtam i predstavim na odgovarajuæi
naèin. Tabla 7

Dakle, ovde imate jednu vrstu igre boja. Ona nam pokazuje da kada
se èovek, rekli bismo, saživi sa bojom, onda on crvenu boju oseæa kao
napadnu, kao nešto od èega bi želeo da pobegne, nešto što bi želeo da
izbegne, dok plava sama odlazi, a za njom sledi èežnja. Ako je èovek u
stanju da ovo neposredno oseæa kod boja, ako on može tako da se saživi
s njom da su mu crvena i plava na opisani naèin žive i pokretne, onda
bi on zaista svojom dušom sledio žive i pokretne valove boja i u njoj
oseæao napade i èežnje, beg i predanu molitvu kako se kao u vrtlogu
prepliæu. I ako bi se od ovoga, predstavljenog naravno na umetnièki
naèin, stvorio detalj na formalnom obliku, onda bi se ovom obliku koji
kao takav miruje oduzeo ovaj mir. U tom trenutku, koji sada ovde
zamišljamo, postojao bi neki formalni oblik i da bi se na njemu nas-
likalo - time bi se stvorilo jedno živo kretanje (dok bi forma i dalje mirno
stajala) koje ne pripada samo tom obliku nego i snagama i pokretnom
biæu oko tog oblika. Posredstvom duše obliku se oduzima to materi-
jalno nepokretno, ta èista uoblièenost. Trebalo bi da stvaralaèke, ele-
mentarne moæi sveta nešto ovako i uslikaju u svet; jer sve to što èovek
treba da primi od snaga èežnje upravo je ono što bi se moglo doživeti u
plavoj boji. To bi èovek s jedne strane morao nositi oblikovano u svojoj
glavi, a sve ono što je izraženo u crvenoj boji on bi morao da ima kao
oblik koji narasta iz organizma ka mozgu. Ove dve struje utièu na graðu
èovekovog mozga. Spolja je svet - ono za èim èovek èezne i šta uvek biva
preplavljeno onim što iz sopstvenog tela vodi nagore. Preko dana situ-
acija je sledeæa: ono što se nalazi u plavoj polovini jaèe buja od onoga u
crveno-žutoj polovini. Kod ljudskog fizièkog organizma situacija preko

65
noæi je obrnuta. Vernu kopiju ovoga možemo naæi kod onoga što obiè-
no nazivamo dvolisnim lotosovim cvetom4, a koji zapravo za posma-
traèa pokazuje isto kretanje, tj. istu obojenost. I niko neæe moæi na pravi
naèin da prozre ono što u svetu oblika živi kao produktivno, kao gornji
deo èovekove glave, ako ne bude u stanju da prati ovo skriveno tala-
sanje boja koje je i kod èoveka isto tako “skriveno”.
Dragi moji prijatelji, umetnost mora da nastoji u tome da ponovo
stupi u elementarni život; umetnost je dovoljno dugo posmatrala,
studirala prirodu, pokušavala da odgonetne sve zagonetke prirode da
bi potom u umetnièkim delima u nekoj drugoj formi podarila ono do
èega je mogla doæi njenim posmatranjem. Meðutim, ono što živi u ele-
mentima je za današnju umetnost mrtvo. Vazduh je mrtav, voda je
mrtva, svetlost je mrtva, pa i oblik onakav kakav je danas predstavljen
skulpturama i on je mrtav. Stvoriæe se jedna nova umetnost, onda kada
ljudska duša bude nauèila kako da se utopi i udubi u živo elementarno.
O tome se može polemisati, može se i misliti da to ne treba raditi;
meðutim, tada polemiše samo ljudska nemarnost. Jer ili æe se èovek sa
svom svojom ljudskošæu uživeti u elementarno, u elementarne sile i
primiti duh i dušu spoljašnjeg, ili æe umetnost sve više i više postajati
pustinjaèki posao pojedinaène duše, èime æe moæi da zainteresuje psi-
hologiju za ovu ili onu dušu, no nikada neæe dostiæi ono što jedino i
samo umetnost može da dostigne. Kada se govori o ovim stvarima dosta
se govori o buduænosti, meðutim ovoj buduænosti mi moramo priæi s
oèima otvorenim za duhovnu nauku, jer bez toga gledamo samo u
mrtvo i ono što u ljudskoj buduænosti izumire.
Zbog toga se mora potražiti unutrašnja veza izmeðu onoga šta na
našem tlu stvaramo kao oblike i boje, i onoga što kao duhovno saznanje
pokreæe našu dušu u najdubljoj unutrašnjosti kao nešto što za nas živi
u duhu, isto kao što su u Rafaelu živele madone, zbog èega je on i mogao
postati umetnik madona. Samo ako bi nam uspelo da se uživimo u
forme i to èisto umetnièki, bez simbolike, bez alegorije, u ono što u
našem pogledu na svet živi kao živa supstanca duše, a ne kao apstraktna
misao, kao mrtva spoznaja ili kao apstraktno znanje, kada bi nam to
pošlo za rukom, onda bi nasluæivali nešto od onoga na šta se zapravo
misli kod razvoja umetnosti, a na šta je upravo skrenuta pažnja.
Zbog toga mora da postoji jedinstvo koje je postojalo kod Getea i to,
reklo bi se, putem znaèajne karme izmeðu onoga šta se spolja stvara i
4 èakra koja se nalazi izmeðu obrva - "treæe oko" (prim. prev.)

66
onoga što prožima dušu do njenog najdubljeg biæa. Mora se povezati
ono što je po sadržaju duhovne nauke danas još uvek apstraktna ideja i
ono što stvara naša ruka, dleto ili èetkica. Ostvarivanje ovakve veze
remeti današnja spoljna, apstraktna kultura koja našim delima ne
dopušta da ožive. Zbog toga je i razumljivo neosnovano verovanje da bi
duhovna spoznaja mogla ubiti ono umetnièko. Sigurno je da je u mnogi-
ma mnogo toga umrtvljeno; sva ta mrtva alegorisanja i simbolisanja sva
ta zapitkivanja: šta znaèi ovo? A šta ono? - veæ sam skrenuo pažnju na to
da nema potrebe uvek pitati za znaèenje ovoga ili onoga. Isto koliko je
bespotrebno pitati za znaèenje “grkljana”, jer je on živi organ za ljudski
govor, isto tako moramo i ono što živi u oblicima, u bojama da posma-
tramo kao živi organ duhovnog sveta. Sve dokle god se temeljno ne
naviknemo da ne pitamo za simbole i alegorije i da ne tumaèimo mitove
i predanja alegorijski i simbolièki, dotle neæemo ni doæi do pravih
duhovnih spoznaja, niti æemo osetiti živi dah duha koji se kreæe kroz
èitav kosmos, niti sve ono što živi u kosmosu, a prožima likove mitova i
bajki.
No ipak odnekud se mora poèeti! Taj poèetak neæe biti savršen. I
niko ne treba da veruje u to da je taj poèetak za nas nešto savršeno.
Meðutim, svaki prigovor je isto toliko glup, koliko i svaki drugi prigo-
vor koji svet okreæe protiv našeg duhovnog pokreta optužujuæi nas da
duhovno nema nikakve veze sa onim što mi predstavljamo. Ono što
ljudi misle da mogu da tvrde, to znamo i mi sami. Sve to naklapanje o
“višem Ja”, sva ta zanesenost koja govori o približavanju ljudske duše
božanskom, sve to se može obuhvatiti i spoljnom formom, a to, dragi
moji prijatelji, to mi veæ znamo. Znamo i da bi se èovek mogao nalaziti
svugde dok pokreæe duhovnu nauku u njenom idejnom i pojmovnom
karakteru. No, povrh pukog idejnog bavljenja duhovnom naukom, mi
oseæamo da duhovna nauka ulivajuæi se živo u dušu, zahteva i posebno
okruženje koje se razlikuje od onoga koje nam pruža izumiruæa kultu-
ra. I uistinu nije potrebno da nam spoljni svet saopštava oèitu istinu da
bi se duhovna nauka u idejnom smislu mogla pokrenuti i u drugim
prostorijama koje nisu kao naše oživljene formama. No, dragi moji pri-
jatelji, ozbiljno, ozbiljnije i najozbiljnije mora postati zahtev za prihva-
tanjem ideala duhovne nauke u duši. I potrebno nam je još dosta toga
da bi ovu ozbiljnost, ovu pokretnu silu, ovaj unutrašnji duševni elan
potpuno i sasvim prihvatili. O duhovnoj nauci i njenom životu u spolj-
njem svetu lako se može govoriti na taj naèin da se ne pogodi biæe i

67
suština te nauke. Kada se danas tako èesto vidi kako se najjaèe napada
ovaj naš duhovni pokret pa i mi sami, onda se pojavljuje neki èudan
oseæaj. Èovek èita o ovim ili onim kritikama i, ako je pri zdravoj pameti,
pita se: O èemu se ovde zapravo govori? Opisane su svakojake fantazije
koje nemaju nikakve veze s nama! Upravo su one te koje treba kritiko-
vati. U svetu ima toliko malo smisla za prihvatanje novog duhovnog
elementa, te ovaj svet ne stvara sliènu, veæ potpuno razlièitu karikatu-
ru, pa potom govori o ovoj karikaturi i bori se protiv nje. Postoje èak i
ljudi koji veruju da ovo treba opovrgnuti. Èovek se može okrenuti pro-
tiv toga, ali se ne može opovrgnuti nešto što je neko drugi zamislio i što
nema sliènosti s onim što je on hteo da prikaže. No, mi moramo u svojim
dušama voditi raèuna o tome kakav smisao za istinu i istinitost pred-
stavlja osnovu ovim stvarima, da, dragi moji prijatelji, jer time možemo
ojaèati ono što treba da nikne iz duhovne nauke, što rekao bih, treba da
stupi u spoljašnji materijalni svet i to tako što æe oživeti sebe. Dokaz za
to da svet nije postao tolerantniji i razumniji vidi se upravo u stavu
savremenog sveta protiv naše duhovne nauke. Svet zaista nije postao ni
razumniji ni tolerantniji.
Intimno stapanje naše duše s duhovnom naukom, možda je najjaèe
prilikom udubljivanja u jednu takvu problematiku kao što je problema-
tika boja. Jer zaista, time što i sami doživljavamo živost nabujalih boja,
time i sami napuštamo svoj oblik i saživljavamo se sa kosmièkim životom.
Boja je duša prirode i èitavog kosmosa, a mi postajemo deo te duše tako
što se uživljavamo u obojeno - Ovako nešto bih danas samo nagovestio,
pa bih sledeæi put još više zašao u biæe obojenog sveta i u biæe slikarst-
va.
Dragi moji prijatelji, morao sam ova razmatranja dopuniti s par
napomena u vezi sa kritikom našeg duhovnog pokreta koja zapravo ne
razume ništa od onoga èemu mi stremimo. Možemo samo da želimo,
dragi moji prijatelji, da æe pristalice našeg pokreta udubljivanjem u sve
strane u pravcu duhovne nauke naæi moguænost da izaðu na kraj s jed-
nom èinjenicom koja je zaista gotovo simptomatièna u naše vreme, a to
je: prodiranje neistinitosti i neistine u poimanje onoga što pokušava da
se postavi u duhovni svet. I sigurno je da mi neæemo skrivati od sveta
našu duhovnu struju kao nešto pustinjaèko; svet æe moæi da dobije ono-
liko koliko hoæe. Ali ono što bi trebalo da svet uzme, ako zaista razume
naš pokret, jeste jedinstveno u èitavoj ljudskoj prirodi i svaka pojedi-
nost ljudskog stvaranja proizilazi iz èitave te ljudske prirode.

68
Ono što sam rekao, nisam govorio da bih kritikovao sadašnjicu, nego
sam o tome prièao sa izvesnom setom, jer što se više šire želje i strem-
ljenja našeg pokreta, to su ljudi sve zlonamerniji - zaista, možda ne sves-
no, no ipak manje ili više nesvesno su zlonamerni; i pošto ni u našim
redovima još nije sasvim stvoren naèin na koji bi se ocenjivale ovakve
stvari, niti naèin kojim bi èovek ipak ozbiljno zauzeo stav i naš pokret
zamislio upravo kao nešto novo, kao novi poèetak, sigurno je da æe doæi
i do prevazilaženja te “zamisli”. Èak i mi sami možemo možda samo da
“zamišljamo”. A oni koji mogu više od “zamišljanja” u ovom smislu, oni
æe doæi do suštine - možda tek onda kada doðe vreme o kome je govorio
Herman Grim, vreme, kada æe Gete biti shvaæen u potpunosti. Za
razumevanje jedne takve reèenice potrebna je izvesna skromnost koja
pak nedostaje savremenom duhovnom životu. Duhovna nauka je upra-
vo ta koja može da duši približi ovu skromnost i svu ozbiljnost koju ona
nosi.
žalosno je posmatrati sve one kritike sa svih strana na raèun naše
duhovne struje, i to upravo sada kada je svet poèeo nešto od toga i da
shvata. Svet nije mogao da vidi ništa, dok god je ta struja bila èisto
duhovna, a sada, kada i može i da vidi nešto što ne razume, sada svet
ispušta iz svih rupa - ako tako mogu da se izrazim - svoje disharmoniène
zvuke. I to æe postajati sve jaèe i jaèe. Meðutim, moramo biti svesni toga
da æemo u poèetku oseæati setu, odreðenu setu, no u nama æe narastati
snaga da se zauzmemo za nešto što prihvatamo ne samo kao puko
ubeðenje, veæ kao život sam. I tu æe eterski život prožeti ljudsku dušu, a
ono što æe u toj ljudskoj duši živeti, biæe više od teoretskog ubeðenja
kojima se ljudi danas toliko ponose. Onaj koji prihvati takvu ozbiljnost
u svojoj duši, on æe s ovom ozbiljnošæu primiti i potpuno uverenje da
nas koreni ovog sveta, koreni našeg ljudskog postojanja mogu nositi
onda kad ih èovek traži u duhovnom - i ovo èvrsto uverenje potrebno
je èoveku više ili manje - u zavisnosti od vremena u kojem živi. Da li setu
oseæamo kada govorimo o odnosu naše duhovne struje prema njenom
odjeku u svetu? - ako je to seta onda æe iz štimunga ove sete sigurno
proizaæi štimung snage o kome veæ znate i koji potièe od spoznaje da je
izvor ljudskog života u duhu i da æe duh èoveka izvesti iz sve dishar-
monije zbog koje on i oseæa samo setu: Iz ovog štimunga primiæe èovek
snagu.
Možda bi se upravo danas o duhovnim delima moralo govoriti sa još
veæom setom u grudima, nego što je ona zbog razmimoilaženja strem-

69
ljenja našeg duhovnog pokreta i njegovog odjeka u svetu: disharmonije
u svetu æe se odvijati na drugaèiji naèin, kada èoveèanstvo jednom bude
uvidelo ono što duhovna svetlost može da pokrene u ljudskom srcu - a
na èemu mi insistiramo s našom duhovnom naukom. I kada obratimo
pažnju na ono što nekoga èini setnim u sudbini Evrope, onda je seta
zbog našeg pokreta neznatna. Ispunjen i uzdignut ovom setom, izgovo-
rio sam Vam sve ovo, meðutim, istovremeno sam prožet i živim ubeðen-
jem, da bez obzira na ono što èoveèanstvo Evrope èeka u bližoj ili daljoj
buduænosti, da u nama može da živi èvrsto ubeðenje koje proizilazi iz
žive spoznaje da æe duh pobedonosno voditi èoveka kroz sva iskušenja.
Zaista, trebalo bi da u danima sete, u ozbiljnim trenucima kao što su ovi
danas, ne samo da bi trebalo, nego je neophodno da govorimo o delima
naše duhovne nauke, jer u nama mora da postoji vera da æe Sunce obas-
jati i ovu duhovnu nauku, bez obzira što to danas i nije baš sluèaj, i da
æe ono biti sve jaèe i jaèe, sve svetlije i svetlije i da æe postati Sunce mira,
ljubavi i harmonije.
I ovo su ozbiljne reèi, dragi moji prijatelji, i one nam daju pravo da
svim srcem budemo uz dela duhovne nauke kada doðu teški èasovi.

MORALNI DOžIVLJAJ SVETA BOJA I TONOVA KAO
PRIPREMA ZA UMETNIÈKO STVARANJE

Dornah, 1. januar 1915.

70
Svaka stvar, svaka èinjenica u svetu, svako èovekovo ponašanje, svi
oni imaju dve strane i istovremeno èine dva razlièita pola.
Juèe sam Vam skrenuo pažnju na to kako iz razumevanja i oseæaja za
našu duhovno-nauènu predstavu o svetu treba da se u ljudsku dušu
ulije strahopoštovanje i predanost duhovnom svetu. Druga strana ovog
strahopoštovanja i predanosti jeste energièni rad na samom sebi,
energièno upravljanje evolutivnim faktorima u sopstvenoj duši, samo-
posmatranje i to na takav naèin da oseæaje koje stièemo iskustvom uvek
koristimo tako da nešto iz njih i uèimo, i u vezi sa našim snagama - da
uvek napredujemo da bi izbegli opasnost da izgubimo sebe bez obzira
na sve što se oko nas dogaða i šta nas u životu èeka i da li to uopšte
razumemo ili ne. I da uvek imamo moguænost da se održimo i da
možemo u sebi naæi snagu da razvijamo razumevanje za ono što nam se
u spoljašnjem svetu èesto može uèiniti nerazumljivim, a pored svega da
omoguæimo da strahopoštovanje prema stvarima, koje smo juèe spom-
injali, deluje na evoluciju naše duše, kako bi ova duša pak mogla da
stekne pravo razumevanje za postojanje sveta: dragi moji prijatelji, na
ovaj naèin sam Vam želeo uputiti novogodišnji pozdrav na poèetku
predstojeæe godine. želeo bih da oživimo seæanje na strahopoštovanje,
seæanje na energièan rad na sebi samima. Kao simbol za rezultat ovog
seæanja pojavio se u ovoj novogodišnjoj noæi pun Mesec iz kosmosa. Da
je bilo obrnuto, da je poèetak ove godine bio obeležen mladim Mesecom,
onda bih obrnutim redosledom približio seæanja Vašim srcima. Onda
bih juèe završio godinu seæanjem na snagu unutrašnje evolucije, a
danas bih podstakao seæanje na strahopoštovanje.
Treba obratiti pažnju na jedan ovakav simbol kao što je Mesec koji
nas obasjava iz makrokosmosa, i to je nešto što uvek iznova treba pos-
matrati kao vrlo važno. I kada u ovoj godini budemo imali koji miran
trenutak, treba da dopustimo ovom znaku da deluje na nas i to na takav
naèin da nas isprva podstakne na razmišljanja šta to snaga
strahopoštovanja može da napravi od nas, što može biti od velike važnosti
u ovoj godini, a potom i na razmišljanje šta to snaga unutrašnjeg održanja,
oèuvanja duševne energije, može da naèini od nas.
U zvezdama je zapisan ovaj niz za predstojeæu godinu i svet æe pon-
ovo uvideti da je èitanje iz zvezda ipak znaèajno za èoveka. Te je potreb-
no obratiti pažnju i u ovim pojedinostima na veliki zakon ljudskog pos-
tojanja i dostiæi harmoniju izmeðu makrokosmosa i mikrokosmosa.
Ovih dana nam se u meseèevoj fazi makrokosmos pojavljuje na najele-

71
mentarniji naèin, a harmoniju s ovim makrokosmosom nalazimo u
mikrokosmosu, ako se ponašamo u skladu s njim u toku ove godine
koja se raða pod tako bolnim okolnostima.
Ako obratite pažnju na to šta nam se kao osnovna karakteristika
provlaèilo kroz rasprave poslednjih dana, shvatiæete da u odnosu na
èinjenice koje su nam postale važne tokom bavljenja duhovnom nau-
kom, a odnose se na život u ovom nestalnom vremenu, donekle i u
vremenu nade, u vremenu u kojem slutimo kako treba da se odvijaju
dalje stvari na Zemlji u toku kulturnog razvoja èoveèanstva, shvatiæete
kako æe nastupiti prevrat od èisto materijalnog do spiritualnog poiman-
ja sveta. Meðutim, ovo što je sada objašnjeno ne može da deluje u punoj
snazi, ako ne obuhvati sva podruèja našeg života, a naroèito u velikoj
meri duhovno podruèje.
Veæ smo iz mnogih tumaèenja mogli da primetimo kako pravo
oseæajno, a ne samo razumsko shvatanje duhovne nauke mora imati -
kao rezultat prevrat u umetnièkom stvaranju i doživljaju umetnosti, i to
uplivom u snage koje nam duhovna nauka pruža u vezi sa umetnièkim
shvatanjem sveta. Pokušali smo da rastumaèimo jednu vrstu impulsa
koji predstavljaju samo deliæ duhovno - nauènih impulsa i koji mogu da
uplove u umetnièka ostvarenja i u sve ono što mi kao umetnost imamo
pred sobom.
Ako potpuno utonemo u oseæanja i oseæaje duhovno-nauène pred-
stave o svetu, onda æemo moæi da vidimo jedno novo vreme u kojem æe
put do umetnosti biti umnogome drugaèiji nego što je do sada bio,
ispunjeniji životom, i u kojem æe ljudska duša mnogo intenzivnije
doživljavati sredstvo umetnièkog stvaranja, a boju i ton mnogo intim-
nije - èak moralno i spiritualno, doæi æe vreme u kojem æemo kroz umet-
nièko delo moæi da osetimo tragove doživljaja umetnikove duše u kos-
mosu.
Do sada je umetnièko stvaranje i doživljaj umetnosti bio uglavnom
jedna vrsta spoljašnjeg promatranja, odraz onoga što je spolja moglo
dopreti do umetnika. Potreba oslanjanja na prirodu i na model, posta-
jala je sve veæa i veæa. Ovo ne treba shvatiti jednostrano - u smislu
napuštanja prirode u buduæem umetnièkom stvaralaštvu, napuštanja
spoljašnje stvarnosti - to nikako. Treba skrenuti pažnju na još inten-
zivnije jedinstvo sa spoljašnjim svetom jedno tako jako jedinstvo koje
se ne ogranièava samo na spoljašnji utisak boje, tona i forme, veæ se

72
okreæe onome što se može doživeti iza te iste boje i forme, onome šta se
u boji, tonu i formi objavljuje.
U ovom smislu æe ljudske duše u buduænosti otkriti mnogo toga
znaèajnog. Oni æe svoje moralno-spiritualno biæe zaista spojiti s onim
šta nam sada daje samo èulni privid. I može se predvideti beskonaèno
produbljenje ljudske duše na ovom podruèju. Uzmimo kao osnovu
jednu pojedinost. Jednostavno zamislimo da smo pogled uperili u
površinu cinober-crvene boje, i da nam je pritom pošlo za rukom da
zanemarimo sve ono što se nalazi oko nas i da se sasvim koncentrišemo
na doživljaj ove boje, tako da je ne pojmimo samo kao nešto što nekako
deluje na nas, nego kao boju koja je u nama, s kojom smo sjedinjeni.
Onda æemo moæi da osetimo da smo sada u jednom svetu u kojem smo
i sami postali boja i to iz dubina našeg duševnog biæa i gde god da
odemo sa svojom dušom, ona æe biti ispunjena crvenom bojom, svugde
æemo biti u crvenoj i sa njom i iz nje živeti. - Sve ovo se neæe moæi
doživeti samo intenzivnim duševnim životom, neophodno je da odgo-
varajuæi oseæaj preðe u moralni doživljaj i to u pravi moralni doživljaj.
Ako tako prolazimo kroz svet prožeti crvenom bojom, sjedinjeni s
njom, i ako nam je i sama duša i èitav svet crven, onda neæemo moæi, a
da ne osetimo da nas u ovom crvenom svetu u kojem smo i sami crveni
prožima supstanca božjeg gneva i to sa svih strana, a posebno tamo gde
se u nama možda nalazi zlo i greh. U beskonaènom crvenom prostoru
verovatno æemo se oseæati kao pred božjim sudom, a naš moralni oseæaj
biæe kao moralni oseæaj naše duše u èitavom beskonaènom prostoru. I
kada potom nastupi reakcija i bilo šta se pojavi u našoj duši, kada dakle,
doživimo sami sebe u beskonaènoj crvenoj, mogao bih reæi - i u pojedi-
naènoj crvenoj, onda se to sve može iskazati jedino reèima: Mi uèimo
da se molimo. Kada je èovek u stanju da u crvenoj doživi blistavost i
plamen božjeg gneva, sa svim ovim što kao zlo može da poèiva u ljud-
skoj duši, i kada u crvenoj iskusi šta to znaèi moliti se, onda je doživljaj
crvene boje beskonaèno produbljen. Tada možemo i da osetimo kako
se to crvena boja putem forme postavlja u prostoru.
Mi smo tada u moguænosti da shvatimo naèin na koji doživljavamo
neko biæe koje zraèi dobrim i koje je ispunjeno božanskom dobrotom i
milosrðem, biæe koje bi želeli da osetimo u prostoru. Potom oseæamo
da je neophodno da ovo oseæanje oblikujemo iz boje i smestimo ga u
prostor božanskog milosrða, božanske dobrote. Osetiæemo potrebu da
razredimo prostor, kako bi dobrota i milosrðe zraèili. Pre njih sve je

73
bilo tako skupljeno, sasvim koncentrisano u središtu, a sada su se ova
dobrota i milosrðe tako postavili u prostor da teraju unatrag, kao što se
i oblaci razilaze tako se i oni razilaze i èovek uzmièe pred milosrðem, a
mi imamo oseæaj da sredinu moramo obojiti nekom vrstom slabe roza-
ljubièaste boje koja zraèi ka unutrašnjosti u odnosu na raspršenu crve-
nu boju [pogledaj crtež].
Onda æemo biti svom svojom dušom uz formiranje ove boje. I svom
svojom dušom osetiæemo nešto što su oseæala i biæa koja su posebno
zaslužna za postojanje Zemlje i koja su, kada su se uzdigla do stepena
Elohima, nauèila da iz boja stvaraju svet oblika. Nauèiæemo da oseæamo
nešto od stvaralaèkog duha Duhova oblika i onda æemo shvatiti kako
oblikovane boje mogu postati delo - što je veæ rastumaèeno u našoj
prvoj misterijskoj drami. Shvatiæemo i nešto od toga da obojena površina
za nas postaje nešto što moramo prevladati, jer s bojom idemo u univer-
zum.
Kada se pritom razvije i snažna želja, onda možemo oseæati isto ono
što je i Štrader oseæao u trenutku kada je video Capesiusovu sliku i
rekao: “želeo bih da ovo platno probijem”.
Ako pogledate jednu misterijsku dramu, onda æete uoèiti pokušaj
da se nešto tako zaista prikaže na umetnièki naèin, kao što se i nama
prikazuje pokušaj naše duše da se izdigne od kosmièkih sila dok saoseæa

s duhovima kosmosa. To je zaista bio poèetak svake umetnosti. Meðutim,


potom je moralo nastupiti materijalistièko vreme, a stara umetnost sa
svojim božanskim nijansiranjem i svojom sposobnošæu da duhovno

74
izražava kroz materiju, morala je da postane nadriumetnost drugog
reda, u osnovi umetnost materijalistièkog vremena koja ne stvara, veæ
samo podražava. To je znak svega sekundarno-umetnièkog, svega nazo-
vi umetnièkog što ume samo da kopira, što predmete posmatranja
koristi samo za podražavanje i èemu nije od primarnog znaèaja da oblik
istovremeno sjedini s graðom.
Uzmimo neki drugi primer. Uèiniæemo isto ono što smo uèinili s
crvenom površinom, samo što æemo sada uzeti površinu više narandžaste
boje. S površinom ove boje iskusiæemo nešto potpuno drugaèije. Ako
se utopimo u nju i sjedinimo s njom, onda neæemo više moæi da oseæa-
mo gnev božji, nego možda najviše, a i to u maloj meri, dostojanstvenu
ljutnju koja želi da nam se poveri i ispuni nas unutra-šnjom snagom, a
ne samo da nas kazni.
Kada se sjedinimo s površinom narandžaste boje, kretaæemo se tako
da æemo sa svakim daljim korakom oseæati, da samim tim što živimo u
njenim snagama i sami postajemo sve jaèi i jaèi i da nas ono što dolazi iz
ove boje ne kažnjava i ne osuðuje, nego snaži. Tako se uži-vljavamo u
narandžastu boju. Tada oseæamo èežnju da dokuèimo suštinu stvari i
sjedinimo je sa samim sobom. život s crvenom bojom uèi nas da moli-
mo. život s narandžastom bojom uèi nas spoznaji, èežnji za spoznajom
suštine stvari.
Ako sve to isto uèinimo s žutom površinom, u ovom doživljaju
osetiæemo, mogao bih reæi, kao da smo premešteni na poèetak našeg
vremenskog ciklusa. Oseæamo kao da živimo u snagama iz kojih smo
stvoreni, kao da smo pristupili prvoj zemaljskoj inkarnaciji. Ono što
èovek predstavlja tokom èitavog svog života na Zemlji, srodno je s onim
što sreæemo u svetu gde smo sjedinjeni s žutom bojom.
Veoma je lako identifikovati se sa zelenom bojom i s njom krenuti u
svet - lako iz tog razloga, jer je potrebno samo pogledom preæi preko
zelene livade i potom pokušati da se zanemari sve ostalo, treba se pot-
puno koncentrisati na zelenu livadu, utonuti u nju, posmatrati zelenu
kao površinu mora boja i potom uroniti u nju. Ako pokušamo da živimo
na ovaj naèin, onda æemo doživeti unutrašnji rast snaga u onome šta je
èovek tokom jedne inkarnacije. Doživeæemo unutrašnje ozdravljenje,
no u isti mah i jednu vrstu unutrašnje sebiènosti, uzburkanosti ego-
istiènih snaga u nama samima.
Ako bi isto to uèinili s plavom površinom, onda bi osetili potrebu da
idemo sve dalje i dalje, da prevladamo sopstveni egoizam, èak post-

75
anemo i deo makrokosmosa i u sebi razvijamo predanost. I oseæali
bismo se sreænima, ako bismo mogli da zadržimo ovakvu predstavu pri
susretu sa božanskom milošæu. Kako bi samo èovek osetio božansku
milost, ako bi tako išao kroz svet.
Tako se spoznaje unutrašnja priroda obojenog. I kao što je veæ reèe-
no, možemo predvideti da æe doæi vreme u kojem æe sve ono što je slikar
kao umetnik pripremao, predstavljati jedan poseban moralni doživljaj
u boji - mnogo intimniji nego što je to bio sluèaj u davnim vremenima
- doživljaj koji æe biti priprema za umetnièko stvaranje. Ovo su sve samo
pojedinaèni nagoveštaji koji æe se u buduænosti još više razraditi. Oni
æe sa kolosalnim smislom za umetnièko stvaranje obuhvatiti ljudsku
dušu i oživeti je, za razliku od materijalistièkog kulturnog razvoja u ovo
naše moderno doba koji je opustošio dušu i uèinio je pasivnom.
Unutrašnje snage moraju opet probuditi duše, njih mora obuhvatiti
unutrašnja snaga stvari. Moguænost za to predstavljaju boje koje se u
svetu talasaju.
Na sasvim slièan naèin može se i uz pomoæ sveta tonova produbiti i
oživeti duševni život èoveka. Suština minule epohe u odnosu na ovu
sada, jeste ta, da je èovek neki ton doživljavao takav kakav je i potom
posmatrao odnos jednog tona prema drugom. U buduænosti æe èovek
svojim doživljajem moæi da prodre iza tona. On æe ton posmatrati goto-
vo kao prozor kroz koji se dospeva u duhovni svet; on tada neæe zavisi-
ti od nekakvih neodreðenih oseæaja kako da uklopi jedan ton s drugim
kako bi npr. napravio melodiju, veæ æe iza svakog tona - kroz sam ton -
duša opet doživljavati moralno - spiritualni svet. Duša æe kao kroz pro-
zor prodirati u spiritualni svet. Tajne pojedinaènih tonova otkrivaæe se
u njihovom doživljaju.
Još smo uvek veoma daleko od ovog oseæaja kojim bismo se mogli
kroz svaki ton uzdiæi iz èulnog u spiritualni svet. To vreme æe doæi. Ton
æemo oseæati kao prozor koji su naèinila božanstva iz spiritualnog ka
fizièko - èulnom svetu, i mi æemo tonom dostiæi taj svet. Na primer, pri-
mom koju apsolutno oseæamo - i to ne u vezi sa drugim tonovima ton-
ske skale -, njom æemo dostiæi uspon iz èulnog u spiritualni svet, doduše
na veoma opasan naèin. Opasnost je u tome što nas ovaj uspon može
potpuno zarobiti, tako što prima velikom snagom uvlaèi kroz tonski
prozor i mi potpuno nestajemo u spiritualnom svetu. Kada primu
budemo oseæali kao apsolutnu, uvideæemo da smo za spiritualno još
uvek isuviše slabi u fizièko - èulnom svetu i da bi nas spiritualni svet

76
uvukao, ako bismo mu se kroz prozor približili. To æe biti moralni oseæaj
koji bi mogli da posedujemo usponom u spiritualno kroz primu. No, ja
Vam to sada opisujem sasvim jednostavno, meðutim, to æe biti sasvim
izdiferencirano i s mnogo razlièitih pojedinosti kada to budemo
doživeli.
Kada se kroz sekundu kao kroz prozor budemo uspeli iz fizièkog u
spiritualni svet, osetiæemo se kao da u duhovno - spiritualnom svetu
postoje moæi koje se gotovo žaloste zbog naše slabosti i koje kažu: Dakle,
bio si slab u fizièko - èulnom svetu! Ako se samo kroz primu uspeš u
duhovni svet onda æu morati da te razložim, da te uvuèem, da te raspršim
ili rascepkam. Meðutim, ako se sekundom popneš, pokazaæu ti nešto iz
duhovnog sveta i podsetiti te na nešto što postoji i s one strane - Èudno
je to što kada kroz sekundu uðemo iz fizièkog u spiritualni svet kao da
nas susreæe mnoštvo tonova koji kao da nas doèekuju. Kada kroz apso-
lutnu primu uðemo u spiritualni svet, onda je to potpuno nemi svet.
Kada sekundom stupamo u svet, u njemu èujemo tihe tonove razlièite
visine koji nas teše zbog slabosti. Ovako sigurno ne bismo smeli da
uðemo kroz prozor neke kuæe u fizièko - èulnom svetu, jer bi nas tu
neko od vlasnika èudno posmatrao, kada bismo mu tako ušli kroz pro-
zor i pritom poneli sa sobom i sam prozor. Meðutim, u duhovnom svetu
to se mora uèiniti, moraju se poneti tonovi, èovek se s njima mora iden-
tifikovati i potom živeti u kuæici s one strane sveta koja nas odvaja od
fizièko - èulnog i u kojem su èak i prozori predstavljeni kao tonovi.
Ako se tercom uðe u duhovni svet, onda se oseæa još jaèa slabost. Što
se tièe spiritualnog sveta, osetiæemo da smo u fizièko - èulnom svetu
bili zapravo suštinski slabi u odnosu na njegov spiritualni sadržaj. Sada
kada smo i sami postali ton, osetiæemo u odnosu na tercu, da onde
imamo prijatelje koji nisu i sami terce, ali koji joj se približavaju, veæ
prema tome kako je ko bio stvoren u fizièko - èulnom svetu. Dok ulaskom
kroz sekundu èujemo tihi zvuk mnogih tonova u kojima se tako i živi
kad se uðe kroz nju, kroz tercu sreæemo gotovo prijateljske tonove. Oni
koji žele da postanu kompozitori moraæe da uðu posebno kroz tercu,
jer tamo æe èuti nizove tonova, kompozicije koje æe podstaæi njihovo
umetnièko stvaranje. Neæe nam uvek prilaziti isti tonovi, nego æe to
zavisiti od raspoloženja, doživljaja, temperamenta, ukratko od èitavog
života onoga koji kroz tercu ulazi u duhovni život: beskonaèna razno-
likost tonskog sveta æe proisteæi iz toga.

77
Ako se kvartom prodre u duhovni svet onda æe se iskusiti nešto
èudno: sada ni sa jedne strane ne stižu drugaèiji tonovi, veæ samo oni
tonovi - koje smo veæ iskusili s tercom i sada oni u seæanjima žive u našoj
duši. I dok tako budemo živeli sa svojim tonskim seæanjima, ulaskom
kroz kvartu u spiritualni svet, primetiæemo da ova seæanja uvek poprim-
aju drugaèije boje, da se èesto kreæu od najjasnije svetlosti i bistrine sve
do krajnje žalosti, èas su sunèano sjajna, èas mirno i zagrobno tužna.
Stišavanje glasa, penjanje i spuštanje tona, ukratko - èitav tok jednog
tonskog dela, zavisiæe od ovih tonskih seæanja.
Kvinta pruža više subjektivna iskustva i doživljaje, ona pokreæe,
obogaæuje duševni doživljaj. Ona deluje gotovo kao èarobni štapiæ koji
iz nedostižnih dubina stvara tajne tonskog sveta.
Ovakvi doživljaji ne mogu se dostiæi onda kada se stvari i pojave u
svetu samo puko posmatraju i slušaju, veæ samo onda kada se oni
doživljavaju u samoj duši. Ovakav naèin doživljavanja boja i tonova, èak
i oblika, ukratko - svega umetnièkog mora se pronaæi, kako bi se izašlo
iz okvira èisto površnog odnosa prema stvarima - što je odluka materi-
jalistièkog vremena - i prodrlo u istinsku dubinu stvari i tajne koje one
kriju.
Tada æe èovek postati svestan beskonaèno važne èinjenice da pos-
toji veza izmeðu njega i božansko - duhovnih snaga (koje materijalis-
tièka svest smatra podsvesnim), snaga koje ga vode kroz svet. Onda æe
od svih stvari stupiti nešto poput unutrašnjeg doživljaja onih snaga
koje, npr., èoveka vode od jedne inkarnacije do druge.
Ako neku lokomotivu ne ložimo onda ona neæe moæi da vuèe voz.
Snage koje stvaraju dogaðaje u svetu, moraju se neprestano podstreki-
vati. Isto tako se moraju podstrekivati i one snage koje èoveka teraju da
napreduje. To se i dogaða. Meðutim, èovek mora da nauèi da je zaista
povezan s tim silama.
Jednom davno iskusio sam nešto vredno pomena. Tièe se jednog
pravnika, advokata koji je bio vrlo poznat u mestu u kojem sam i ja neko
vreme živeo; bio je to izuzetno èuveni advokat kod koga su ljudi napros-
to trèali kad god su imali nešto sporno i za koga su verovali da mora da
pobedi i u najtežim sluèajevima. U veæini sluèajeva tako je i bilo. Njegova
sposobnost advokatske dijalektike bila je izvanredno velika i ljudi koji
su ga poznavali to su veoma cenili. Jednom je dobio težak proces nekog
bogatog èoveka. U sluèaju osude bila je u pitanju ozbiljna kazna, za
bogatog èoveka. Advokat je upotrebio sve svoje znanje i umešnost.

78
Održao je dug govor, a auditorijum je imao utisak da porota mora da
oslobodi optuženog, jer u suprotnom niko zapravo ne bi imao nikakvu
ideju šta bi još mogao da smisli, pa da posle ovoga unapredi advokatsku
umetnost. Svi oni koji su saslušali ovaj govor i uverili se u advokatovu
umešnost, mislili su da æe porotnici sigurno osloboditi optuženog.
Meðutim, u ovom suðenju nije uèestvovao samo spretni branilac
nego i spretan sudija koji je bez obzira što još nije bilo tako kasno da bi
se presuda mogla izreæi i tog dana, rekao da želi to da odloži za sutra.
Sledeæeg dana - pre podne - trebalo je da se porotnici sastanu, jer su i
preko noæi imali vremena da o èitavoj stvari još jednom dobro razmisle.
Došao je i sledeæi dan. Ovo “otezanje za još jednu noæ”, kako ga je
advokat nazvao, bilo im je vrlo neprijatno. Suðenje je poèelo, porotnici
su se povukli i svi su u najveæoj napetosti oèekivali izricanje presude;
meðutim, pomenutom advokatu bilo je najteže. Porotnici su se vratili
veæ posle 15 minuta i kada ih je advokat video da se tako brzo vraæaju,
pao je u nesvest. Da, zaista se onesvestio. Jedan od njegovih prijatelja ga
je ubrzo povratio. Optuženi je zaista bio osuðen. Meðutim, advokat je
to saznao tek pošto se osvestio.
Šta bi se o tome moglo reæi kada se èinjenice posmatraju samo spo-
lja, na osnovu ovoga što nam pruža ljudsko shvatanje? Moglo bi se reæi
da je advokat jedan vrlo èastoljubiv èovek kome je toliko mnogo stalo
da dobije proces, te se veæ pre izricanja presude onesvestio. Pošto je
video da se porotnici tako brzo vraæaju, bio je siguran da je optuženi
osuðen, jer da su hteli da ga oslobode verovatno bi se duže savetovali.
Meðutim, stvar nije u tome, ona se takvom može uèiniti samo onome
ko je površno posmatra. Iza ove prièe krije se jedan drugi sloj dogaðaja.
Ovaj drugi sloj ili prièa je sledeæa: Pomenuti advokat bio je neko vreme
pre ovog procesa obuzet kockanjem - ovo znam, jer sam ga dobro poz-
navao. On je uzimao novac koji su mu poveravali, i uz pomoæ njega se
kockao na berzi. Za njega je to bila prava patnja i kratko vreme pre ovog
sluèaja prokockao je veliku kolièinu novca koja mu je bila po-verena.
Meðutim, bilo mu je obeæano da æe ako dobije sluèaj, da dobije toliko
novca koliko mu je bilo potrebno da izmiri dugove.
Dakle, on se nije onesvestio samo zbog povreðene èasti, jer je gubit-
kom procesa njegova egzistencija bila zaista uništena. Jer sada on više
nije ni mogao da misli na to da povrati novac koji je prokockao. Èitava
njegova egzistencija zavisila je dakle od tog suðenja. Nesvest je bila sim-
bolièko nagoveštavanje toga da je on za ovu inkarnaciju bio potpuno

79
uništen. Potom je morao da otputuje u Ameriku gde je na nezavidan
naèin morao da preživi ostatak svoje inkarnacije.
Na primeru jednog ovakvog sluèaja vidimo sledeæe. Vidimo da se u
životu vrlo èesto dešava da se krivo rasuðuje, jer uvek može biti ljudi
koji nikada ništa neæe saznati od onoga što se dešava iza procesa. Kada
bi oni videli i èuli ovako školovanog advokata u toku njegove rasprave
i posle videli kako pada u nesvest, onda bi oni mogli da tvrde: Postoje
ljudi koji èak mogu da padnu u nesvest zbog povreðenog samoljublja.
-I kod ove procene mogu i da ostanu.
Da bi se o ovako neèemu pravilno rasuðivalo, potrebno je dublje
poznavati èinjenice. Mnoge stvari moramo da poznajemo s razlièitih
strana, jer bi u suprotnom mogli i da dobro procenimo jedan sloj, a da
previdimo druge i na kraju ipak pogrešno procenimo situaciju. Takvo
posmatranje je površno. No, stvar ima dublju pozadinu. Ovaj èovek
morao je da pronaðe put iz ove inkarnacije u sledeæu. Ovde imamo i
primer kako se to snage mudro usmeravaju ka duši kojoj su neophodne,
da bi je vodile iz jedne inkarnacije u drugu. I advokat se našao u jednom
ovakvom životnom konfliktu i to tako da mu je taj konflikt potrošio
moguænost za egzistenciju. Došao je u strašan položaj da više nije bilo
snaga koje bi ga sprovele do sledeæe inkarnacije. Te snage nisu mogle
ni dopreti do njegove svesti. Zbog toga je i pad bio neophodan kako bi
se svest na kratko ugasila. Za kratko vreme u toku kojeg je svest u èoveè-
joj duši ugašena, moguæe je da u nju stupe najrazlièitiji oblici spoljne
spiritualnosti. Dakle, u ovom trenutku u dušu ulaze snage koje su
odreðene za to da joj povrate impuls, pokretnu silu za prelazak u iduæu
inkarnaciju. Sigurno je da se ovaj proces dešava na najrazlièitije naèine.
Ono što sam Vam ja sada opisao bio je isto tako sluèaj za sebe.
Ove pokretne sile su uvek tu. Time sam hteo da Vam pokažem kako
je svestan život èoveka povezan sa nesvesnim tokom i kako u svesnom
toku postoje momenti u kojima je svest potisnuta, kako bi iz nesvesnog
nešto moglo da priðe. Ovi nesvesni trenuci ponekad ne moraju dugo
da traju, to mogu biti kratki trenuci nesvestice - pa ipak u tim trenucima
može beskonaèno mnogo spiritualno - vitalnih snaga da ozraèi ljudsku
dušu, kako dobrih tako i loših snaga, sposobnih i za jedno i za drugo.
Ovaj primer i sve to što sam s tim u vezi hteo da kažem, pomenuo
sam zbog toga da bih pokazao kako èovek mora, dok posmatra svet, da
pokuša da obrati pažnju i na veze koje su za materijalistièki pogled na
svet nevažne.

80
Doæi æemo do toga da postepeno posmatramo povezanosti koje u
životu postoje, tako da prepoznamo trenutke u kojima se spiritualno
približava svakom èoveku. U buduænosti nam se svet više neæe prikazi-
vati tako jednostrano, kao što se to danas èini njegovim materijalnim
tumaèenjem, veæ æe se svet ubuduæe predstavljati na taj naèin što æe se
materijalno smeštati na njegovo mesto, a u isto vreme æe se i znati da
postoji i nešto više od èiste materijalne pojave, jer kroz tu materijalnu
pojavu izbija spiritualno.
Kao što smo u bojama i tonovima videli prozore kroz koje se duhov-
no uzdižemo u spiritualni svet, tako nam i život donosi prozore kroz
koje duhovni svet stupa u ovaj naš fizièki svet. Advokatova nesvestica je
bila jedan od tih prozora. Ako pravilno tumaèimo ovaj dogaðaj, onda
moramo da kažemo: Kroz jedan ovakav prozor dopire spiritualni život
do nas. Vidimo kako ovde u nas ulaze snage koje ne možemo objasniti
pukim èulima. Dakle, postoje prozori kod tonova kroz koje se uzdižemo
do spiritualnog sveta. A postoje i prozori kroz koje spiritualno dopire
do nas, kada se zaustavimo u fizièko - èulnom svetu.
Ako ne bismo primetili uspon spiritualnog k nama kroz jedan ovakav
prozor, bilo bi to isto kao kada bi neko ko ne zna da èita otvorio neku
lepu knjigu. Pred njim se nalazi isto što i pred onim koji zna da èita,
samo što on na belom papiru vidi samo žvrljotinu koju ne može da ras-
tumaèi, veæ jedino možda da je opiše. Samo onaj koji zna da èita je u
stanju da u ovoj knjizi prati neku sudbinu ili mudrost skrivenu ovim
naroèitim znacima. Onaj koji ne ume da èita iz pojava u svetu zapravo
je u kosmosu nepismen. Meðutim, onaj koji zna da èita, u ovim stvarima
išèitava tok duhovnog sveta. Za današnje materijalno doba karakteris-
tièno je da su ljudi zahvaljujuæi materijalizmu nepismeni za kosmos, i
to gotovo stopostotno. Danas kada je procenat nepismenih u razvijen-
im zemljama znatno smanjen, poveæava se broj nepismenih za pojave u
kosmosu.
Zadatak duhovne nauke je da redukuje ovu kosmièku nepismenost.
Danas postoji malo ljudi koji su nepismeni u bukvalnom smislu te reèi.
U doba starog vidovnjaštva ljudi su bili mnogo manje duhovno nepis-
meni. Meðutim, zbog svega toga ne bi trebalo da budemo oholi. Istina
je to da ako budemo slutili svoj zadatak u duhovnoj nauci, onda æemo
moæi da èitamo iz kosmosa. Meðutim, pritom ne smemo da izgubimo
našu smernost, jer obzirom na današnje vreme, još uvek se nalazimo na
stepenu osnovne škole. I jedva da æemo veæ uspeti da nauèimo da èita-

81
mo, dobro je ako nauèimo i da srièemo. No ipak smo prožeti impulsom
promene koji se unosi radi razvitka èoveèanstva. I ako oseæamo ovaj
impuls, onda se na pravi naèin postavljamo prema onome što znaci
vremena od nas zahtevaju, kao pravi èlanovi duhovno - nauènog pokre-
ta.

SVETLOST I TAMA KAO DVA SVETSKA ENTITETA

Dornah, 5. decembar 1920.

Iz juèerašnjeg predavanja zakljuèiæete da oni koji svet posma-


traju kao da je protkan neèim što se može nazvati kosmièka misao,
zapravo ga posmatraju jednostrano; ovakav naèin posmatranja bio je
posebno karakteristièan za Hegela. I oni koji kao osnovu vide volju isto
su tako jednostrani u posmatranju sveta. Bila je to Šopenhauerova ideja

82
koja je poèivala na voljnoj prirodi. Videli smo kako èak i ovakve nazovi
sklonosti da se svet posmatra kao dejstvo misli, upuæuju na prirodu
zapadnog èoveka koji više naginje ka misaonoj strani sveta. Možemo
skrenuti pažnju i na to kako Hegelova filozofija misli poprima sasvim
drugaèijioblikuzapadnjaèkompogledunasvet,ikakouŠopenhauerovim
oseæajima živi sklonost karakteristièna zapravo za orijentalnog èoveka,
što nam pokazuje Šopenhauerovu bliskost budizmu i uopšte orijental-
nom pogledu na svet.
U osnovi se svaki od ovih naèina posmatranja može oceniti samo
kada se sagleda sa svih gledišta duhovne nauke. Na ovaj naèin èini nam
se sažimanje sveta s gledišta misli ili volje kao nešto apstraktno; poseb-
no novo doba ljudskog razvoja naginje ka ovakvim apstrakcijama, o
èemu sam èesto govorio. Duhovna nauka ima za zadatak da èoveèanst-
vo vrati na konkretno poimanje sveta u skladu sa stvarnošæu. I upravo
jedno ovakvo shvatanje sveta æe biti svesno unutrašnjih razloga, na
osnovu kojih su nastale pomenute jednostranosti u shvatanju sveta.
Ono što su videli ljudi poput Hegela, Šopenhauera, koji su svakako
znaèajni, genijalni umovi, zaista postoji u svetu, samo se mora posma-
trati na pravi naèin.
Danas želimo da razjasnimo da mi kao ljudi u sebi doživljavamo
misao. Dakle, kada èovek govori o svom misaonom doživljaju, onda ga
on oseæa neposredno. I sigurno je da on ovaj misaoni doživljaj ne bi ni
imao, da svet nije prožet mislima. Jer kako bi èovek uopšte mogao i da
doðe do misli u svom èulnom opažanju, ako ta misao kao takva ne bi
postojala u svetu.
Pitanje je kako to mi iz drugih posmatranja znamo da je èovekova
organizacija glave tako izgraðena, da je on u stanju da prihvati u sebe
misao iz sveta. Glava je oblikovana od misli i stvorena od njih. Meðutim,
èovekova organizacija glave ukazuje u isto vreme na raniji život na
Zemlji. Mi znamo da je èovekova glava zapravo rezultat metamorfoze
ranijeg zemaljskog života, dok organizacija èoveèjih udova ukazuje na
jedan buduæi zemaljski život. Grubo govoreæi rekli bismo da je naša
glava nastala tako što su se udovi iz prošlog zemaljskog života metamor-
fozom preobratili u glavu. Udovi kakve ih mi danas imamo sa svim nji-
hovim pojedinostima, preobratiæe se u glavu koju æemo nositi u nared-
nom zemaljskom životu. Sada u životu izmeðu roðenja i smrti deluju
prvenstveno u našoj glavi misli. Kao što smo veæ videli, ove misli su
istovremeno preobražaj, metamorfoza onoga što je u našim udovima u

83
ranijem zemaljskom životu delovalo kao volja. A ono što danas deluje
kao volja u našim udovima, to æe se u sledeæem zemaljskom životu pre-
obraziti u misao.
Kada sve ovo uzmete u obzir, možete da kažete: Misao se zapravo
pojavljuje kao nešto što se tokom evolucije èoveka neprestano javlja iz
volje kao metamorfoza. Volja se zapravo pojavljuje kao nešto što je na
odreðeni naèin klica misli. Tako da možemo reæi: da se volja postepeno
razvija u misli. Ono što je najpre volja, kasnije postaje misao. Kada pos-
matramo sebe kao biæa s takvom organizacijom glave, onda moramo da
obratimo pažnju i na prošlost u kojoj smo imali karakter volje. Ako pos-
matramo buduænost, moramo sebi pripisati karakter volje u našim
udovima i reæi: u buduænosti æe to biti ono što je izgraðeno u našoj
glavi, tj. “èovek misli”. Meðutim, mi neprestano u sebi nosimo oba. Mi
smo na neki naèin stvoreni iz kosmosa tako što se misao iz prošlosti
Tabla 8 organizuje u nama s voljom koja teži u buduænost.
gore
Ono što se organizuje na ovakav naèin spajanjem misli i volje i èiji
izraz onda predstavlja spoljašnju organizaciju èoveka, vidljivo je poseb-
no sa stanovišta duhovne nauke.
Onaj èovek koji se razvija do spoznaja imaginacije, inspiracije,
intuicije, on na èoveku neæe videti samo èulno vidljivu glavu, veæ on
Tabla 8 objektivno vidi i ono što je kroz glavu “èovek misli”. Tako možemo reæi:
dole
uz pomoæ sposobnosti koje se kod èoveka javljaju normalno u razdo-
blju izmeðu roðenja i smrti, èovek glavu vidi u onoj konfiguraciji u
kojoj se ona pokazuje fizièki. Putem razvijene spoznaje uz pomoæ
inspiracije i intuicije postaje vidljiv èak i sklop misaonih sila koji leži u
osnovi organizacije glave i koji stiže iz prethodnih inkarnacija, reè vid-
ljiv - naravno koristimo u prenesenom smislu. Kako on to postaje vid-
Krug i ljiv? Postaje vidljiv samo u sluèaju da za ovu pojavu možemo da upotrebi-
misli
mo izraz koji ukazuje na to da on poèinje da svetli.
U situaciji kada ljudi sa stanovišta materijalizma kritikuju ovakve
stvari, vidljivo je koliko današnjem èoveèanstvu nedostaje sposobnost
oseæaja kojim bi shvatili šta se zapravo ovim stvarima misli. U svojoj
“Teozofiji” i drugim delima, dovoljno jasno sam ukazao na to da se nar-
avno ne radi o tome da se pojavljuje jedan novi fizièki svet, odnosno
novo izdanje fizièkog sveta kada se imaginacijom, inspiracijom, intuici-
jom gleda na ono šta je “èovek misli”. Meðutim, ovaj doživljaj isti je kao
Svetleæi i onaj kada se fizièki svet posmatra na svetlosti. Taènije govoreæi, mor-
venac
alo bi se reæi da èovek pod uticajem spoljašnje svetlosti stvara odreðeni

84
doživljaj. Isti doživljaj koji se javlja tokom èulnog posmatranja svetlosti
u spoljašnjem svetu, javlja se i u imaginaciji naspram misaonog elemen-
ta glave. Te se može reæi: Misaoni element se objektivno gledano pos-
matra kao svetlost, ili bolje reèeno, doživljava se kao svetlost. Kao ljudi
koji misle živimo u svetlosti. Spoljašnju svetlost vidimo fizièkim èulima;
ne vidi se svetlost koja prelazi u misao, jer se u njoj živi, jer je ona isto
što i “èovek misli”. Ne može se videti ono što smo mi sami. Kada se izaðe
iz misli i stupi u imaginaciju, inspiraciju, onda èovek stupa taèno
naspram njih i vidi misaoni element kao svetlost. Ako govorimo o celok-
upnom svetu, onda možemo reæi: Mi u sebi imamo svetlost; samo nam
se ta svetlost ne pojavljuje kao svetlost jer u njoj živimo i jer nam se ona
pretvara u misao, samim tim što se svetlošæu služimo i u njoj živimo. - Na Tabla 8
tekst
neki naèin mi nadvladavamo svetlost, Vi prisvajate svetlost koja Vam se
inaèe samo spolja pojavljuje. Vi je diferencirate u sebi. Vi u njoj delate.
I to je upravo Vaše mišljenje, Vaše delovanje u svetlosti. Vi ste svetlosna
biæa samo što to ne znate, jer živite u svetlosti. No, misao koju stvarate
jeste život u svetlosti. I kada mišljenje posmatrate spolja, tada vidite
svetlost.
Sada zamislite kosmos [pogledaj crtež]. Po danu vidite kako kosmo-
som protièe svetlost, meðutim, zamislite da kosmos posmatrate spolja.
Dakle, obrnimo sada to. Veæ smo imali ljudsku glavu koja je u sebi
sadržala misao u razvoju, a spolja bila svetlost. U kosmosu imamo svet-
lost koju možemo videti èulima. Ako izaðemo iz kosmosa i posmatramo
ga spolja [strelice] kako nam on onda izgleda? Kao sklop misli! Kosmos
- iznutra svetlost, spolja gledano misli. Glava èoveka - unutra misao,
spolja gledano svetlost.

Tabla 9

To je jedan naèin posmatranja kosmosa koji Vam može biti izuzetno


koristan i dobar ako zaista želite da se upustite u te stvari. Vaše mišljenje,
èitav Vaš duševni život postaæe mnogo pokretljiviji nego što je inaèe,
ako nauèite na koji naèin to sebi treba da predstavite: kada bih izašao iz
sebe, kao što je to èesto sluèaj kad zaspim, i kada bih obratio pažnju na
svoju glavu i tj. na sebe kao na èoveka koji misli, video bih sebe kako
svetlim. Ako bih izašao iz sveta prožetog svetlošæu i posmatrao ga spol-
ja, onda bih ga video kao tvorevinu sastavljenu od misli. Svet bih opazio

85
Tabla 9 Tabla 8
kao misaono biæe. - Dakle primeæujete, svet- lost i misao
pripadaju jedna drugoj, one su jedno te isto, samo su posmatrane s dve
razlièite strane.
Misao koja živi u nama zapravo je to što nam dolazi iz prošlosti, što
je najzrelije u nama, proizvod ranijih zemaljskih života. Ono što je rani-
je bila volja, postalo je misao, a misao se sada pojavljuje kao svetlost. Iz
toga možete osetiti da tamo gde je svetlost, tu je i misao, ali kako to?
Misao u kojoj jedan svet neprestano izumire. Jedan prošli svet, jedan
davni svet izumire u misli, ili drugaèije reèeno, u svetlosti. I to je jedna
od tajni sveta. Mi posmatramo svemir. On je prožet svetlošæu. U svet-
losti živi misao. Ali u toj svetlosti prožetoj mislima živi svet koji izumire.
U svetlosti neprekidno izumire svet.
Kada neki èovek posmatra svet poput Hegela, on zapravo posmatra
neprestano izumiranje sveta. Ovi ljudi su sasvim posebna vrsta “ljudi
misli” koji posebno streme opadanju, izumiranju sveta. U umiranju im
život postaje lep. Grci, koji su zapravo bili ispunjeni živim ljudskim
biæem, oseæali su radost, kada im je u svetu koji je umirao zablistala sva
njegova lepota. Svet nije bio lep, ako nije mogao i da umire; bilo ono što
se pojavljivalo iz blistavosti svetlosti sveta koji je neprekidno umirao.
Tako se kvalitativno posmatra kosmos. S Galilejem je novo vreme poèe-
lo da posmatra svet kvantitativno, i danas su ljudi veoma ponosni na to
da prirodne pojave posmatraju matematièki, kako se to svagda èini u
nauci, dakle neživo teorijski. Hegel je svakako upotrebljavao sadržajno
bogatije pojmove za shvatanje sveta, nego što su to matematièki poj-
movi, ali njega je posebno privlaèilo sve što je, postalo zrelo i što umire.
Moglo bi se reæi da je Hegel stajao spram sveta isto kao i èovek naspram
drveta u cvatu. U trenutku kada treba da izniknu plodovi, ali se još uvek
nisu pojavili, u tom trenutku kada su cvetovi u punom cvatu u drvetu

86
deluje moæ svetlosti i, tada u drvetu deluje misao nošena svetlošæu. Na
taj naèin je Hegel posmatrao sve pojave u svetu. On je primeæivao
spoljašnji svet, ono što se odvaja u svemu najkonkretnijem.
Šopenhauer je posmatrao svet na razlièit naèin. Ako želimo da ispi-
tamo njegove pobude, onda moramo u ljudima da posmatramo nešto
drugo, tj. ono što tek poèinje. To je elemenat volje koji nosimo u svojim
udovima. Kao što sam èesto napominjao, mi to zapravo doživljavamo na
isti naèin na koji doživljavamo i svet u snu. Elemenat volje doživljavamo
nesvesno. Da li možemo da ovaj elemenat volje na neki naèin pogleda-
mo spolja, kao što misli posmatramo spolja? Ako uzmemo u obzir volju
kako se razvija u nekom od ljudskih udova i ako se zapitamo, a da pri-
tom volju posmatramo s druge strane, dakle sa stanovišta imaginacije,
inspiracije ili intuicije, kakva paralela postoji u pogledu na to da mi
misli gledamo kao svetlost? Kako to vidimo volju kada je posmatramo
uz pomoæ razvijenih snaga posmatranja tj. uz pomoæ vidovitosti? Kada
posmatramo volju uz pomoæ vidovitosti, onda doživljavamo nešto što
vidimo spolja. Kada posmatramo misao uz pomoæ vidovitosti,
doživljavamo svetlost, svetlucanje. Kada uz pomoæ snage vidovitosti
posmatramo volju, ona postaje sve deblja i deblja dok se ne pretvori u
materiju. Ako je Šopenhauer bio vidovit, onda je pred njim biæe volje
stajalo kao automat materije, jer materija je spoljašnja strana volje.
Materija je iznutra volja, kao što je svetlost unutra misao. A spolja je volja
materija, kao što je i misao spolja svetlost. Zbog toga sam i bio u
moguænosti da i kod ranijih promatranja skrenem pažnju na sledeæe:
Kada èovek na mistièan naèin uroni u svoju voljnu prirodu, tada oni
koji zapravo mistiku ne shvataju ozbiljno, a u stvarnosti teže ka lagod- Tabla 8
gore
nosti i ka doživljaju najsnažnijeg egoizma, tada ti samoposmatraèi veru- desno
ju da æe tu pronaæi duh. Meðutim, kada bi oni tim svojim samoposma-
tranjem išli zaista dovoljno daleko, onda bi otkrili pravu, materijalnu
prirodu èoveka. Jer to nije ništa drugo do poniranje u materiju. Kada se
uroni u prirodu volje, onda se otkriva prava priroda materije. Savremeni
filozofi prirode samo fantaziraju kada kažu da se materija sastoji iz
molekula i atoma. Prava priroda materije otkriva se tek onda kada se u
nju uroni. Tada se nalazi druga strana volje, a to je materija. I u ovoj
materiji, tj. u volji, otkriva se u osnovi ono što predstavlja svet koji izno-
va zapoèinje, koji se iznova raða.
Posmatrate svet: opkoljeni ste svetlošæu. U svetlosti izumire jedan
davni svet. Vi stupate na tvrdu materiju - nosi Vas snaga sveta. U svet-

87
losti misaono isijava lepota. U sjaju lepote izumire davni svet. Svet
nestaje u svojoj moæi, snazi, sili, ali i u svojoj tami. Buduæi svet nestaje u
tami i u elementu materije i volje.
Ako fizièari jednom poènu ozbiljno da govore, onda oni neæe
špekulisati s pojmovima atoma i molekula kao što to danas èine, veæ æe
reæi: Spoljašnji svet se sastoji iz prošlosti, a u svojoj unutrašnjosti on ne
nosi molekule i atome, veæ buduænost. I kada se jednom bude reklo da
nam prošlost blista u sadašnjosti i da prošlost svugde skriva budu-
ænost, tek onda æe se pravilno govoriti o svetu, jer sadašnjost je pre
svega proizvod prošlosti i buduænosti. Buduænost se zapravo nalazi u
snazi materije. Prošlost blista u lepoti svetlosti, a pritom je svetlost sve
što se objavljuje i pojavljuje u tonu i toploti.
Èovek može da razume sebe tek onda, ako shvati sebe kao jezgro
Tabla 8 buduænosti obavijeno svetlosnom aurom misli koja potièe iz prošlosti.
dole
desno Može se reæi da je duhovno gledano, èovek prošlost tamo gde blista u
lepoti svoje aure, ali prikljuèeno ovoj auri prošlosti je nešto što se kao
tama meša sa svetlošæu koja isijava iz prošlosti, nešto što se prenosi u
buduænost. Svetlost je nešto što isijava iz prošlosti, tama nešto što uka-
zuje na buduænost. Svetlost je misaone prirode, tama je voljne prirode.
Hegel je bio naklonjen svetlosti koja se razvija u procesima rasta i to u
najzrelijem cvatu. Šopenhauer posmatra svet, kao èovek koji stoji pred
drvetom i zapravo se ne raduje lepoti cveta, veæ iz unutrašnje pobude
dole levo samo èeka trenutak kada æe iz cvetova svugde izniknuti klice plodova.
narandžasta Njega raduje èinjenica da tu postoji snaga rasta, to ga podstièe, polazi
mu voda na usta kada može da misli o tome, da æe iz breskvinog cveta
plava nastati breskva. Od svetlosne prirode on se okreæe onome što ga iz
dubine srca potresa, onome što se iz svetlosne prirode cveta razvija kao
nešto što se može materijalno istopiti na njegovom jeziku, onome što se
kao plod razvija prema buduænosti. Èinjenica je da postoji dvostruka
priroda sveta, i èovek posmatra ispravno svet samo onda kada ga pos-
matra u njegovoj dvostrukosti, jer tek onda može da doðe do istine koja
pokazuje konkretnost ovoga sveta; u suprotnom, on posmatra samo
njegovu apstraktnost. Ako na drveæu posmatrate samo njihov cvet,
onda zapravo živite samo od prošlosti. Dakle, ako posmatrate proleænu
prirodu sveta, možete reæi sebi: Ono što su bogovi u prošlosti stvorili u
ovom svetu, to se otkriva u lepoti proleæa. Ako posmatrate svet plodova
u jesen, onda možete reæi: Ovde poèinje novo delo bogova, ovde otpada
ono što je sposobno za dalji razvoj, šta se razvija u buduænosti.

88
Stvar je u tome da èovek ne stvori sebi sliku o svetu putem puke
špekulacije, veæ da èovek celim svojim biæem obuhvati svet. Zaista se u
cvetu šljive može, rekao bih, dohvatiti prošlost, a u šljivi osetiti
buduænost. Ono šta nekome sija u oèima je u uskoj vezi sa onim od èega
je èovek iz prošlosti postao. Ono što se nekom s ukusom rastapa na
jeziku zavisi od onoga iz èega se èovek podigao u buduænost, kao što je
to uèinio Feniks iz svog pepela. Tu se svet zaista može dostiæi u oseæan-
ju. Po tom principu “dostizanja sveta u oseæaju” rukovodio se i Gete,
uvek kada je posmatrao svet. On je recimo posmatrao zeleni svet bilja-
ka. On nije poznavao ono što mi danas zovemo duhovnom naukom, ali
samim tim što je posmatrao zelenilo biljke koja se još uvek nije rascveta-
la, dostigao je ono što se istièe u sadašnjosti, a potièe od onog izistin-
skog drevnog u biljnom svetu; jer veæ u biljci se u cvatu pojavljuje
prošlost, meðutim, to što nije sasvim prošlo jeste zelenilo lista.
Ako pogledamo zelenilo prirode, shvatiæemo da je upravo ono to
koje na neki naèin nije sasvim izumrlo, koje prošlost nije tako jako zah-
vatila [pogledaj crtež zeleno]. Meðutim, ono što ukazuje na buduænost
zapravo dolazi iz tame, iz mraka. Tamo gde zeleno prelazi u plavièasto,
tamo je ono što u prirodi pokazuje buduænost [plavo].
Nasuprot ovome, tamo gde se ukazuje na prošlost, tamo gde se nal-
azi ono što dovodi stvari do cvata i èini ih zrelim, tamo je toplina (crve-
na boja), tamo svetlo ne razbistrava sâmo, veæ punom snagom prodire
u unutrašnjost i prelazi u toplinu. Sve bi se ovo zapravo moralo nacr-
tati na takav naèin i da se kaže: Za zelenilo, biljni svet, vezuje se tama,
tamo gde se zelenilo preliva u plavu boju to bi isto osetio i Gete iako
nije upoznao duhovnu ili tajnu nauku. Ono što osvetljava i što je ispun- Tabla 8

jeno toplinom, stajalo bi s druge strane. Tu stojimo i sami kao ljudi, tu i


sami posedujemo ono što spolja oseæamo u zelenom biljnom svetu, tu

je èovek sam po sebi kao ljudsko etersko telo u boji breskvinog cveta,
kao što sam to više puta naglasio. To je boja koja se javlja kada plava
prelazi u crvenu. To je èovek sam. Kada se zaðe u svet boja, može se reæi:

89
Èovek sam stoji u boji breskvinog cveta, a naspram njega se nalazi zel-
gore ena boja.
levo

Objektivno nam sve to pruža biljni svet. S jedne strane imamo pla-
vièasto, tamno, s druge strane svetlo, crvenkasto-žuækasto.
Meðutim, pošto se nalazimo u boji breskvinog cveta, pošto živimo u
njoj, to se u obiènom životu vrlo malo može opaziti, isto kao što se i
teško opaža misao kao svetlost. Ono što èovek doživljava on to ne opaža,
zbog toga on izostavlja boju breskvinog cveta i gleda samo crvenu boju
koju s jedne strane proširuje, i plavu boju koju opet proširuje s druge
strane; na taj naèin nam se prikazuje dugin spektar boja. Meðutim, to je
Tabla 8

samo varka. Prava slika spektra dobila bi se kada bi se ova traka boja
savila u krug. Èovek zapravo krivi ovu sliku, jer kao takav stoji usred
boje breskvinog cveta i posmatra svet boja samo od plave ka crvenoj i
od crvene preko zelene ka plavoj boji. U trenutku kada bismo videli
ovaj aspekt, svaka bi nam se duga èinila kao krug, kao valjak s kružnim
presekom.
Ovo poslednje sam Vam samo napomenuo kako bih Vam skrenuo
pažnju na to, da je Geteovo posmatranje prirode istovremeno duhovno
posmatranje koje sasvim odgovara pravom duhovnom pogledu na svet.
Ako se približimo Geteu kao istraživaèu prirode, možemo reæi: Iako
nije poznavao duhovnu nauku, on je prirodnu nauku posmatrao sas-
vim u smislu duhovne nauke. No, ono što nama danas mora biti od
izuzetne važnosti je to, da je svet, pa èak i èovek, sastavljen od svetlosti,
misli, misli o svetlosti sa materijom volje i od volje materije, a ono što

90
konkretno sreæemo u svetu, to je na najrazlièitije naèine sagraðeno ili
prožeto svetlošæu misli, mislima o svetlosti, voljom materije i materi-
jom volje.
Tako se kosmos mora posmatrati kvalitativno, a ne samo puko kvan-
titativno, jer se samo tako može pravilno shvatiti. Time se u kosmos
ukljuèuje i neprestano izumiranje, izumiranje prošlosti u svetlosti,
izranjanje buduænosti u tami. Stari Persijci su na osnovu svoje instik-
tivne vidovitosti nazivali ovo izumiranje prošlosti u svetlu - Ahura
Mazdao, a ono što su oseæali kao buduænost u mraènoj volji - Ahriman.
Otuda i ova dva svetska entiteta, svetlost i tama: u svetlosti - živa
misao, prošlost koja umire; u tami volja koja nastaje, buduænost koja
dolazi. Sada kada smo otišli tako daleko da misao ne posmatramo samo
apstraktno veæ kao svetlost, a volju kao tamu u njenoj materijalnoj
prirodi, kada smo došli do toga da smo u stanju da, recimo, toplu stranu
svetlosnog spektra posmatramo kao deo koji je povezan s prošlošæu, a
materijalnu, hemijsku stranu spektra vezujemo onda za buduænost,
samim tim smo sada prešli iz èisto apstraktnog u konkretno. Više nismo
suvi, pedantni mislioci koji rade samo glavom, veæ znamo da je ono što
misli u našoj glavi, u stvari isto što nas okružuje kao svetlost. I više nismo
ljudi prepuni predrasuda koji se svetlosti samo raduju, veæ znamo: U
svetlosti je smrt, svet koji umire. Na svetlosti možemo da osetimo i svu
tragiènost sveta. Dakle iz apstraktnog, iz misaonog, prelazimo u svet
koji buja. I u tami vidimo deo buduænosti koja se raða. U tome nalazimo
èak i ono što je podstrekivalo strastvene prirode poput Šopenhauera.
Ukratko, iz apstraktnog prodiremo u konkretno. Pred nama nastaju
svetske tvorevine umesto pukih misli ili apstraktnih impulsa volje.
To je ono za èim smo danas tragali. Sledeæi put æemo u onome što se
na èudan naèin konkretizovalo (misao kao svetlost, volja kao tama)
potražiti izvor dobra i zla. Dakle, iz unutrašnjeg sveta stupamo u kos-
mos i tu ne tražimo samo uzroke dobra i zla u jednom apstraktnom ili
religiozno-apstraktnom svetu, veæ želimo da vidimo na koji naèin
možemo da spoznamo dobro i zlo, pošto smo zapoèeli time da smo
misao dostigli u njenoj svetlosti, a volju osetili u njenoj tami. O tome
više sledeæi put.

ŽIVOT U SVETLOSTI I U TEŽINI

91
Dornah, 10. decembar 1920.

Prilikom poslednjeg predavanja raspravljali smo o moguænosti da s


jedne strane uoèimo u carstvu prirode ono što je na odreðeni naèin u
vezi sa moralnim i duševnim, a s druge strane da u duševnom vidimo
ono što postoji u prirodi. I upravo što se ovoga tièe stoji zapravo današnje
èoveèanstvo pred jednom, reklo bi se, teškom zagonetkom. Èesto sam

92
u javnim predavanjima govorio o tome da kada èovek primeni prirodne
zakone na svemir i kada se osvrne na prošlost, da onda s jedne strane
mora da prizna da je sve što vidimo u našoj okolini proisteklo iz nekog
pramaglovitog stanja, dakle iz neèeg sasvim materijalnog i da se potom
na neki naèin izdiferenciralo, oblikovalo, da bi iz toga onda proizašla
biæa mineralnog, biljnog i životinjskog carstva, pa i sam èovek. Ovo æe
na odreðeni naèin opet biti tu na kraju sveta, možda u drugaèijoj formi
nego što je bilo na poèetku, kao nešto èisto fizièko. Tada æe iz osnova
išèeznuti ono što mi nazivamo moralom, naši ideali biæe zaboravljeni,
a ostaæe samo veliko groblje fizièkog; a unutar ovog fizièkog stanja
kraja, duševni razvoj èoveka biæe totalno beznaèajan, jer je upravo on
predstavljao neku vrstu iluzije. Jedino realno biæe onda ono što se raz-
vija do najjaèe diferenciranosti razlièitih biæa iz pramagle, da bi se
potom opet vratilo u opšte, talogu slièno stanje sveta.
Do jednog ovakvog posmatranja mora doæi èak i onaj koji se èasno,
tj. èasno samo za sebe samog, izjašnjava za današnje, prirodno posma-
tranje sveta, mora doæi do zakljuèka da jedno ovakvo posmatranje ne
može nikada da sagradi most izmeðu fizièkog i moralno-duševnog.
Zbog toga je jednom ovakvom pogledu na svet, u sluèaju da ne želi da
bude sasvim materijalistièki i da u materijalistièkim postupcima vidi
jedinu svrhu sveta, neophodna jedna vrsta drugog, apstraktno nasta-
log sveta, koji se zasniva samo na veri, jer nauka priznaje samo prvi
materijalni svet. Osnova takve vere jeste ta, da sve ono što u ljudskoj
duši vaskrsava kao dobro ne može da održi ravnotežu u svetu; moraju
da postoje odreðene sile koje nagraðuju dobro i kažnjavaju zlo (ako se
i filozofski razmišlja o ovome doðe se do istih zakljuèaka). U današnje
vreme postoje ljudi koji priznaju oba pogleda na svet, bez obzira na to
što meðu njima ne postoji nikakva veza. Postoje ljudi koji s jedne strane
dopuštaju da im se kaže sve ono što pruža èisto prirodno-nauèno pos-
matranje sveta, koji slede Kant-Laplasovu teoriju o pramagli, slede sve
ono što se predlaže kao šljaki slièno stanje kraja u našem razvoju, i koji
povrh svega priznaju nekakve religiozne poglede na svet da æe se dobro
delo na neki naèin isplatiti, a zlo biti kažnjeno i tome slièno. Èinjenica
da u naše vreme postoji mnogo ljudi koji dozvoljavaju svojoj duši i jedan
i drugi pogled, dolazi odatle, što danas postoji tako malo duševnih
aktivnosti, jer da one postoje onda jedna te ista duša ne bi s jedne strane
mogla da prihvati ureðenje sveta koje iskljuèuje realnost moralnog, a s

93
druge strane opet da ukljuèi nekakve sile koje nagraðuju dobro, a
kažnjavaju zlo.
Uporedite moralni i fizièki pogled na svet sa onim što iz misaone i
oseæajne komotnosti današnjih ljudi stoji bez ikakve veze, uporedite to
s onim što sam ja poslednji put naznaèio kao proizvod duhovne nauke.
Mogu Vam skrenuti pažnju na to da mi oko sebe najpre vidimo svet
svetlosnih pojava, dakle sve ono što nam se u spoljašnjoj prirodi pojav-
ljuje tim putem i što nazivamo svetlošæu. Mogu Vam skrenuti pažnju i
na to, kako da se posmatra sve ono što kao svetlost postoji oko nas, što
predstavlja umiruæe svetske misli, dakle svetske misli koje su nekada u
pradalekoj prošlosti bile misaoni svetovi odreðenih biæa, misaoni
svetovi - iz kojih su biæa sveta prepoznala svoje tadašnje svetske tajne.
Ono što su tada bile misli to nam danas svetli na taj naèin što predstav-
lja leš misli, tj. svetsku misao koja umire: to nam svetli kao svetlost. -
Potrebno je samo da otvorite moju “Tajnu nauku” i da proèitate
odreðene stranice, pa da znate da èovek u pradalekoj prošlosti nije pos-
tojao kao biæe kakvo je danas. Na primer, u Saturnovo doba od èoveka
je postojala samo neka vrsta èulnog automata. Meðutim, takoðe znate
da je kosmos i onda bio naseljen kao što je i danas. No, onda su druga
biæa iz kosmosa zauzimala onaj stepen u kosmosu koji danas ima èovek.
Znamo da su ona duhovna biæa koja nazivamo Arhaima ili prapoèeci-
ma, da su ona u toku starog Saturnovog perioda bila na onom stepenu
razvoja na kojem je danas èovek. Oni nisu bili ljudi, zar ne, kakvi su ljudi
danas, ali su se nalazili na stepenu èoveka. I pored sasvim razlièite kon-
stitucije, ipak su bili na stepenu ljudskog razvoja. Za vreme starog
Sunèevog perioda Arhanðeli su stajali na stepenu razvoja èoveka, itd.
Dakle, gledamo pradaleku prošlost i kažemo sebi: Onako kako mi
danas koraèamo kroz svet kao misaona biæa, tako su i ova biæa s karak-
terom èoveka tada išla kroz svet. Ono što je onda živelo u njima postalo
je spoljašnja misao sveta. A ono što je tada misaono živelo u njima, tako
da bi se spolja moglo videti samo kao njihova svetlosna aura, to se vidi
u svetu, javlja se u èinjenici i svetlosti, te u njima možemo videti umiruæe
svetove misli. U ove èinjenice svetlosti uigrava sada i tama, i nasuprot
svetlosti, u tami se svakako iživljava ono što se duševno-duhovno može
nazvati volja, a s orjentalne taèke gledišta - ljubav. Tako da posmatrajuæi
svet s ove strane, mi vidimo svetleæi svet - ako tako smem da se izrazim;
meðutim, mi ovaj svetleæi svet ne bismo ni videli kada u njemu ne bi
mogli da opazimo i tamu, jer bi taj svet našim èulima bio uvek proziran.

94
U onome što kao tama prožima svet treba na prvom stadijumu duševnog
da tražimo ono što kao volja živi u nama. Isto kao što i spoljašnji svet
može da se posmatra kao sklad izmeðu tame i svetlosti, isto tako se i
naše unutrašnje biæe, ako se nalazi u prostoru, može posmatrati kao
svetlost i tama. Samo što je za našu sopstvenu svest svetlost misao, pred-
stava, tama u nama - volja, postaje dobrota, ljubav, itd.
Vidite, ovde smo dobili jedan pogled na svet u kojem ono što je u
duši - nije samo duševno, i u kojem ono što je u prirodi - nije samo
prirodno, jedan pogled na svet u kojem je ono što je spolja, u prirodi,
rezultat ranijih moralnih postupaka, i u kojem su umiruæi misaoni
svetovi - svetlost. Iz toga možemo da izvedemo zakljuèak: Kada u sebi
nosimo svoje misli, time su one, kao misli koje žive u nama, svojom sna-
gom osloboðene od naše prošlosti. Meðutim, mi neprestano svojom
voljom prožimamo misli iz celog preostalog organizma. Jer upravo ono
što mi nazivamo najèistijim mislima predstavlja ostatke iz stare prošlosti
prožete voljom. Tako da je i èisto mišljenje protkano voljom - u novom
izdanju “Filozofije slobode” to sam energièno naglasio. Meðutim, ono
što nosimo u sebi odnosi se na daleke buduænosti i to što je sada u nama
samo prva klica, to æe u dalekim buduænostima svetlucati u spoljašnjoj
manifestaciji. Tada æe postojati biæa koja æe posmatrati svet isto kao što
mi sada sa Zemlje posmatramo svet i reæi æe: Nas osvetljava jedna priro-
da oko nas. Zašto nas ona obasjava baš na taj naèin? Jer su ljudi na Zemlji
na jedan odreðeni naèin izvršili dela, jer ono što danas posmatramo
oko sebe predstavlja rezultat onoga što su ljudi na Zemlji nosili u sebi
kao klicu. - Sada stojimo tu i posmatramo spoljašnju prirodu. Možemo Tabla 10
2. figura
tu da stojimo kao suvi, hladnokrvni apstraktni mislioci, ili èak poput s leva
fizièara da analiziramo svetlost i njene pojave - i te pojave analiziraæemo
tako hladno, kao ljudi u laboratorijama; time æe nastati mnogo toga
lepoga i duhovitoga, meðutim mi tada pred spoljašnjim svetom neæemo
stajati kao potpuni ljudi. Biæemo potpuni ljudi tek kada budemo u
moguænosti da osetimo ono što se pojavljuje u izlasku Sunca, u plavom
nebeskom svodu, u zelenoj biljci, kada budemo mogli da osetimo ono
što opažamo u žuborenju talasa - jer svetlost se ne odnosi samo na svet-
lost koju opaža naše oko, veæ ovde upotrebljavam izraz svetlost za sve
èulne opažaje. U svemu tome što opažamo oko sebe, šta tu u stvari vid-
imo? Vidimo svet koji svakako može da uzdigne našu dušu, koji se na
odreðeni naèin našoj duši otkriva kao neophodan svet kako bismo
uopšte bili u stanju da jedan tako smisleni svet smisleno i posmatramo.

95
Ako pred svetom stojimo puko poput fizièara i suvo ga analiziramo,
onda nismo potpuni ljudi. Potpuni ljudi smo tek onda kada kažemo:
Sve ono što svetluca, što odjekuje, jeste zapravo to što su pre mnogo
vremena, u prastaroj prošlosti izgradila biæa u svojim dušama; njima mi
treba da budemo zahvalni. - Mi tada svet ne posmatramo poput suvih
fizièara, veæ sa zahvalnošæu, zahvalnošæu ovim biæima koja su u toku
Saturnovog doba živela milionima godina kao ljudi, kao što i mi danas
živimo kao ljudi, i koja su mislila i oseæala na taj naèin da mi danas
imamo ovako divan svet oko nas. Ovo je znaèajan rezultat stvarnog pos-
matranja sveta koji nas vodi tome da svet ne posmatramo kao suvu
svakidašnjicu, veæ s puno zahvalnosti prema onim biæima koja su nam
u drevnoj prošlosti svojim mišljenjem i svojim delima stvorila ovaj za
nas uzvišeni svet. Ovo treba sebi predstaviti s potrebnim intenzitetom,
jer time oseæamo neophodnu zahvalnost prema onim drevnim preci-
ma koji su nam darovali ovakvo okruženje kakvo danas imamo. Potrebno
je ispuniti se ovim mislima i smoæi snage pa reæi sebi: Svoje misli i
oseæaje moramo usmeriti na odreðeni naèin, na naèin koji je za nas
moralno idealan, kako bi onim biæima koja dolaze posle nas stvorili svet
za koji bi nam oni morali biti zahvalni, isto kao što smo i mi zahvalni
našim drevnim precima koji nas u bukvalnom smislu te reèi sada
okružuju poput sjajnih duhova. Mi danas posmatramo svetleæi svet; pre
više miliona godina bio je to jedan moralan svet. Mi u sebi nosimo mor-
alan svet; nakon milion godina biæe to svet koji sija.
Vidite, jedan vredan pogled na svet vodi ka ovakvom oseæaju sveta.
Posmatranje sveta bez prave vrednosti vodi doduše ka svakojakim ide-
jama i pojmovima, ka svakojakim teorijama o svetu, meðutim on ne
ispunjava èoveka, jer njegov oseæaj ostaje prazan. Ovo svakako ima i
svoju praktiènu stranu, iako današnji ljudi jedva da uviðaju praktiènu
stranu svega toga. Meðutim, onaj koji ovom svetu želi dobro i koji zna
da ne sme da dopusti da svet ode u propast, on bi trebalo da pogleda u
buduænost u kojoj ljudi neæe izlaziti u 8 ujutru iz kuæe s nemarnim,
ravnodušnim oseæajem i neæe se vraæati u 11, 12 ili 13 èasova kuæi s
istim nemarnim, ravnodušnim oseæajem, najviše možda ponosni na
èinjenicu da su eto postali mnogo pametniji - pa èak i da možda i jesu
postali pametniji. Ne, ako pogledamo u buduænost videæemo i
moguænost da oni koji s posla izlaze u 11, 12 ili 13 èasova u isto vreme
napuštaju i prostore ispunjene univerzalnim oseæajima prema svetu; u
njihove duše biæe pored mudrosti usaðen i oseæaj postojeæeg sveta,

96
zahvalnost prema drevnoj prošlosti u kojoj su delovala biæa stvarajuæi
prirodu kakvu mi danas imamo, i naravno oseæaj velike i neophodne
odgovornosti proistekao iz èinjenice da æe naši moralni impulsi kasnije
postati sjajni svetovi. Sigurno je da ostaje vera kada se ljudima kaže:
Realna je pramagla, realna je šljaka buduænosti, a izmeðu ovoga, biæa
sebi stvaraju moralne iluzije koje poput pene rastu u njima. Ovo pos-
lednje neæe se èuti od vere; ona bi to morala reæi, ako bi bilo pošteno.
Zar to nije u suštini isto kao kad èovek sebi kaže: Jeste, postoji odmazda
jer priroda je takva: tvoje misli postaju svetlost. Pojavljuje se moralno
ureðenje sveta. Ono što je u jednom vremenu predstavljalo moralno
ureðenje sveta, u drugom je fizièko ureðenje i obratno - ono što je u
jednom razdoblju bilo fizièki poredak u drugom je moralni poredak.
Sve moralno je odreðeno za to, da preðe u fizièko. Da li je èoveku koji
duhovno posmatra svet potreban još neki ekstra dokaz za moralni
poredak sveta? Ne, u prirodi posmatranoj na duhovni naèin nalazi se i
samo opravdanje za moralno ureðenje sveta. Ka ovoj slici se èovek
uzdiže, onda kada drugog èoveka posmatra, rekao bih, - u njegovoj
punoj ljudskosti.
Poðimo sada od jedne pojave kroz koju prolazimo svaki dan. Znamo
da san i buðenje poèivaju na èinjenici da se èovek u svome Ja i svom
astralnom telu odvaja od fizièkog i eterskog tela. Šta bi to trebalo da
znaèi u odnosu na kosmos? Zamislimo sada da su fizièko, etersko, astral-
no telo i Ja vezani meðusobno u budnom stanju. Zamislite sada kako su
oni u toku spavanja razdvojeni: Šta sada predstavlja, rekao bih, kos-
mièku razliku izmeðu oba stanja? Vidite, ako posmatrate stanje u toku
sna, onda u ovom stanju doživljavate svetlost. Samim tim što doživljavate
svetlost doživljavate i umiruæi misaoni svet prošlosti. I pošto donekle
doživljavate umiruæi misaoni svet prošlosti, postajete skloni tome i
osetljivi na to, da duhovni svet opažate na onaj naèin na koji se on pruža
prema buduænosti. Èinjenica da današnji èovek sve to oseæa samo tupo, Tabla 10
levo
ne menja stvar. Ono što nam je sada bitno je to da smo u ovom stanju ovalni
osetljivi na svetlost. oblik

Kad uronimo u telo onda postajemo unutrašnje duševno (kada u sredini


i desno
kažem unutrašnje duševno to znaèi da smo mi upravo duše, a ne neka- ovalni
kve vage) osetljivi na tamu. No, ovo nema samo negativnu stranu, jer oblik

time postajemo osetljivi na još nešto drugo. U snu smo osetljivi na svet-
lost, u budnom stanju na težinu. Rekao sam da nismo vage, mi ne post-
ajemo prijemèivi za težinu tim što merimo svoja tela, meðutim, pon-

97
iruæi u svoja tela postajemo unutrašnje, duševno prijemèivi za težinu.
Ne èudite se što ove reèi na poèetku deluju pomalo neodreðeno. Obièna
svest je za pravi duševni doživljaj isto tako uspavana u budnom stanju,
kao što je uspavana svest uspavana u snu. Èovek s današnjom normal-
nom svešæu, u snu ne opaža da živi u težini. Meðutim, to je ipak tako:
Osnovni doživljaj èoveka koji spava jeste život u svetlosti. U snu on nije
duševno osetljiv na težinu, na samu èinjenicu težine. Težina je u neku
ruku uzeta od njega. On živi u lakoj svetlosti. On ne zna ništa o težini.
On upoznaje težinu isprva podsvesno. To se smesta prepušta imag-
inaciji: èovek upoznaje težinu, time što uranja u svoje telo.
Duhovna nauka to predstavlja na sledeæi naèin. Ako se uzdignete do
spoznajnog stepena imaginacije, onda æete moæi da posmatrate eter-
sko telo jedne biljke. Posmatranjem njenog eterskog tela imaæete
unutrašnji doživljaj da etersko telo biljke neprestano vuèe na gore, eter-
sko telo biljke je bestežinsko. Nasuprot tome, ako posmatrate etersko
telo nekog èoveka, primetiæete da ono ima težinu, èak i za imaginativno
poimanje. Jednostavno oseæate da je teško. Na osnovu ovoga stižemo
do spoznaje da je npr. etersko telo èoveka nešto što duši predaje težinu.
No, to je nadèulni drevni fenomen. U snu duša živi u svetlosti i samim
tim u lakoæi. U budnom stanju ona živi u težini. Telo je teško. Ta se sila
prenosi na dušu. Duša živi u težini. To se prenosi u svest: Zamislite tre-
nutak buðenja, u èemu se on sastoji? Kada spavate, ležite u krevetu, ne
mièete se, volja Vam je oduzeta. U stvari, oduzete su Vam i predstave
samim tim što Vam je oduzeta volja, jer volja nije u svom sopstvenom
telu, ne služi se èulima; zato su Vam oduzete predstave. Osnovna èin-
jenica je oduzimanje volje. Kako se volja pokreæe? Tako što duša zbog
tela oseæa težinu. Taj zajednièki život duše i tela daje zemaljskom èoveku
èinjenicu volje. A prestanak volje u èoveku stupa onog trenutka kad se
èovek nalazi u svetlosti.
Samim tim postoje dve kosmièke sile - svetlost i težina - postavljene
kao dve velike suprotnosti u kosmosu. Zaista, svetlost i težina su kos-
mièke suprotnosti. Ako zamislite planetu, onda teža vuèe ka središtu,
svetlost pokazuje suprotan smer od središta ka kosmosu [strelica]. Mi
zamišljamo svetlost kao nešto što miruje. U stvarnosti ona pak
pokazuje smer od planeta. Onaj koji težu zamišlja kao silu privlaèenja u
stilu Njutna, taj zapravo razmišlja na prilièno materijalistièki naèin, jer
on kao da zamišlja nekakvog demona ili nešto slièno, kako sedi u
unutrašnjosti Zemlje i nekakvim nevidljivim konopcem privlaèi kamen.

98
Govori se o sili privlaèenja koju niko nikada nije mogao da dokaže, sem
svojom predstavom. Meðutim, ipak se govori o toj sili privlaèenja. Ljudi
ne žele o ovoj stvari da daju jasnu sliku, a opet žele da u stilu Njutna
govore o sili privlaèenja. Zapadna kultura se približava tom stadijumu
da æe u svemu što postoji tražiti moguænost da to sebi predstavi putem
èula. Dakle neko bi tako mogao i da kaže: S obzirom na to da silu priv-
laèenja predstavljate kao nevidljivi konopac, onda biste u najmanju
Tabla 11

ruku morali svetlost da zamislite kao neko odbijanje, odbacivanje.


Dakle, svetlost bi se onda morala predstaviti kao sila odbijanja. Za onoga
koji želi više da ostane u stvarnosti, za njega je dovoljno da jednostavno
može da uvidi kosmièku suprotnost izmeðu svetlosti i težine.
E sada vidite, sve ovo što sam sada rekao za èoveka je važno kod
mnogo èega. Ako obratimo pažnju na svakodnevni doživljaj sna i buðen-
ja, onda kažemo: u snu èovek s podruèja težine ulazi u podruèje svet-
losti. Kada èovek dovoljno dugo živi u svetlosti bez težine, kod njega se
opet javlja živa èežnja da opet bude okružen težom, te joj se i vraæa -
budi se. Postoji neprekidna oscilacija izmeðu života u svetlosti i života
u težini, sna i buðenja. Onaj ko do finoæe razvije svoju oseæajnu sposob-
nost, taj æe moæi ovo neposredno i da oseti kao lièni doživljaj, kako se
diže iz težine u svetlost i kako opet iziskuje postojanje težine dok se
budi.
Meðutim, zamislite sada nešto sasvim drugaèije, zamislite èoveka
kao biæe vezano za Zemlju izmeðu roðenja i smrti. On je vezan za Zemlju

99
time što æe njegova duša koja je izvesno vreme živela u svetlosti, u ovom
stanju izmeðu roðenja i smrti uvek iznova oseæati glad za težinom i
time æe se uvek vraæati u nju. Kad nastupi jedno stanje u kojem æe se
izgubiti ova glad za težinom, tad æe èovek sve više i više slediti svetlost
- o tome æemo još govoriti. On to èini do jedne odreðene granice
[pogledaj crtež - crvena boja]. Èovek sledi svetlost do jedne odreðene
granice, a kada dospe do najudaljenije periferije

kosmosa onda je potrošio to što mu je dala težina izmeðu roðenja i


smrti, i tada se u njemu javlja jedna nova èežnja za težinom i on poèi-nje
put – [pogledaj crtež, belo] ka novom utelovljenju. U razmaku izmeðu
smrti i novog roðenja, u ponoæ postojanja, pojavljuje se jedna vrsta
gladi za težinom. To je najpre najopštiji pojam za ono što èovek doži-
vljava kao èežnju da bi se vratio jednom novom zemaljskom životu. Sada
kada se èovek vraæa tom novom zemaljskom životu, on mora da proðe
kroz sferu susednih, drugih nebeskih tela. Oni na njega deluju na najra-
zlièitiji naèin, a rezultat ovog delovanja donosi on sa sobom time što
putem zaèeæa stupa u ovaj fizièki život. Iz ovoga vidite kako je važno
zapitati se: U kakvom to odnosu stoje zvezde u sferama kroz koje èovek
Tabla 11

prolazi vraæajuæi se na Zemlju? Jer veæ prema tome kako èovek prolazi
kroz svoju zvezdanu sferu formira se na razlièiti naèin njegova èežnja
Tabla za zemaljskom težom. Nekako ne isijava samo Zemlja odreðenu težinu
za kojom èovek onda opet èezne, veæ i ostala nebeska tela èijim sferama

100
on koraèa u susret novom životu, i ona svojim težama deluju na njega.
Tako da èovek vraæajuæi se, svakako može da dospe u razlièite položaje
koji npr. potvrðuju sledeæe: Vraæajuæi se na Zemlju èovek opet èezne za Tabla 11
desno
zemaljskom težinom. Meðutim, on prvo prolazi kroz Jupi-terovu sferu. krug i
strela
Jupiter takoðe zraèi svoju težinu koja je takva da èežnji za zemaljskom
težom daje izvesni radosni prizvuk. Dakle, u duši neæe živeti samo
èežnja za zemaljskom težom, veæ æe ova èežnja poprimiti radosnu nijan- bele
taèke
su. Èovek prolazi kroz sferu Marsa. On èezne za zemaljskom težinom.
Prijatno raspoloženje veæ je u njemu. I Mars deluje svojom težinom na
èoveka, usaðuje, kalemi aktivnost u dušu koja radosno èezne za zem- srednja
taèka
aljskom težinom, da bi se onda predala ovoj zemaljskoj težini, kako bi
snažno iskoristila sledeæi fizièki život izmeðu roðenja i smrti. Sada je
duša otišla veæ toliko daleko da u svojim podsvesnim dubinama nosi
impuls, kako bi jasno èeznula za zema-ljskom težinom i zemaljsku inkar-
naciju snažno iskoristila, tako da radost puna èežnje, èežnja puna rados-
ti, dolaze do punog izražaja. Èovek prolazi još kroz Venerinu sferu.
Ovde se sa radosnom èežnjom koja prelazi u snagu, meša i shvatanje
životnih zadataka s puno ljubavi.
Vidite, govorimo o razlièitim težinama koje potièu od nebeskih tela
i dovodimo ih u vezu s onim što može da živi u duši. Kada posmatramo
svemir mi opet tražimo moguænost da ono prostorno - fizièki obuh-
vaæeno, izrazimo u isto vreme i moralno. Ako znamo da u težini živi
voljni element i da je s druge strane volji suprotstavljena svetlost, onda
smemo reæi: S Marsa, Jupitera i Venere se odbija svetlost; u isto vreme
u silama teže živi modifikacija nastala uz pomoæ svetlosti. Znamo da u
svetlosti žive kosmièke misli koje umiru, dok u silama teže žive duše,
zato što se one kreæu kroz prostor. Mi svet posmatramo fizièki, meðutim
posmatramo ga i moralno. Ne postoje fizièko i moralno jedno pokraj
drugoga, veæ je samo èovek u svojoj ogranièenosti sklon da kaže da je s
jedne strane fizièko, a s druge moralno. - Ali to nije taèno, to je u suštini
jedinstveno, samo što se posmatra s razlièitih strana. Svet koji se razvija
ka svetlosti, istovremeno se razvija ka nadoknadi koja se objavljuje.
Smisleni poredak sveta proizilazi iz prirodnog svetskog poretka.
Èovek mora da bude naèisto sa tim da se do ovakvog posmatranja
sveta ne stiže putem filozofske interpretacije, veæ se èovek razvija tako
što uz pomoæ duhovne nauke postepeno uèi kako da produhovi fizièke
pojmove; samim tim, oni sami od sebe prelaze u moralno. I kada èovek

101
uèi da kroz fizièki svet prozre svet u kojem prestaje fizièko a poèinje
duhovno, onda on i spoznaje da je moralno upravo u tome.
Vidite, na osnovu izvesnih predstava moglo bi se zaista doæi do toga
da se, kako bih rekao, na sasvim uèeni naèin duši približi sve ovo što
sam ja upravo isprièao - sada æu pred kraj to i pokušati da Vam predsta-
vim, i ako je to možda van naèina mišljenja veæine Vas. Ovde imate jednu
liniju koja nije elipsa, veæ se razlikuje od elipse time što je više savijena
[crtež levo] - na graðevinama èesto viðate ovakve linije, elipsa bi bila
otprilike ovakva [na crtežu oznaèeno taèkicama]. Meðutim, ovo je
samo specijalni oblik te linije; ako se izmeni matematièka jednaèina
onda ova linija može dobiti i ovaj oblik [lemniskata - krivulja nalik na
osmicu]. To je ista ona linija kao i prethodna. Jednu crtam uokolo i

završavam ovde; drugi put, pod izvesnim pretpostavkama, ne idem


skroz do gore, veæ okreæem i završavam dole. Meðutim, ista linija ima
još jedan oblik. Ako odavde poènem, onda moram prividno ovde i da
Tabla 10 završim; sada moram da izaðem iz ravni, iz prostora, moram da preðem
levo i
dole ovamo i opet se vraæam ovde. Sada opet moram da izaðem iz prostora i
Tabla 11 da nastavim ovde liniju i da je završim dole. Onda je to ista linija samo
levo
nešto modifikovana. To nisu dve linije, to je samo jedna linija, postoji
samo jedna matematièka jednaèina za obe; to je jedna jedina linija,
samo što sam morao da izaðem iz prostora. Ako ovako nastavimo, onda
naime još nešto dolazi u obzir: jednostavno mogu da uzmem ovu liniju

[lemniskatu], ali moram da zamislim da se polovina ove linije nalazi u


prostoru: pošto ovde treba da je zakrivim, moram da izaðem i iz pros-
tora. E, onda je završavam ovako: onda je druga polovina i samo je ona
van obiènog prostora; dakle nije unutar njega. Mada je i ona tu. I ako bi

102
se ovakav naèin predstavljanja, koji bi danas, recimo, matematièari
mogli sasvim da koriste da hoæe, ako bi se on izgradio, onda bi se došlo
do druge predstave o izlaženju iz prostora i vraæanju u prostor. To
svakako odgovara realnosti. Jer svaki put kada se bavite neèim, onda i
razmišljate o tome; pre nego što nešto hoæete onda izlazite iz prostora,
a ako pokrenete ruku, onda se opet vraæate u prostor. U meðuvremenu Tabla 10
dole
ste izvan, s druge strane prostora.
Tabla 11
Ova predstava o drugoj strani prostora se mora potpuno razviti. 2. figura
Tada se dolazi do prave nadèulne predstave, ali pre svega dolazi se do levo

realne moralne predstave. Današnje shvatanje sveta tako teško može da


predstavi sebi moralno u njegovoj stvarnosti, jer ljudi apsolutno sve što
žele da predstave, žele da predstave samo u prostoru, žele da odrede
meru, težinu i broj, dok zapravo stvarnost u svakoj taèki, rekao bih,
pronalazi prostor i potom se opet vraæa u njega. Postoje ljudi koji sebi
predstavljaju Sunèev sistem, u Sunèevom sistemu komete, pa kažu:
Kometa se pojavljuje, zatim prolazi kroz jednu veoma dugu elipsu i
posle izvesnog vremena se vraæa. - Ovo ne važi za veæinu kometa. U
stvari je tako da se komete pojavljuju, izlaze, tu se raspršuju, prestaju,
meðutim s druge strane se opet stvaraju, stvaraju se i vraæaju se; najzad
opisuju linije kojima se ne vraæaju. Zašto? Jer komete izlaze iz prostora
i vraæaju se sa sasvim druge strane. U kosmosu je sasvim moguæe da se
komete raspršuju negde van prostora i da se s druge strane vraæaju u
prostor.
Sutra Vas neæu dalje muèiti ovim stvarima koje sam Vam pokušao
predstaviti u poslednjih deset minuta, jer znam da su one veæem broju
Vas sasvim strane. No ipak Vam moram ponekad skrenuti pažnju da bi Tabla 11
lopta
duhovna nauka mogla da raèuna na to da najrazvijenije nauène pred- gore
poludesno
stave i sve ono što je danas ostalo bez duha, i to pre svega kod egzaktnih
nauka, da sve to zaista produhovi, kada bi postojala prilika ili drugim prikaz
komete
reèima, moguænost za tako nešto. Na žalost, moguænost ne postoji; kružno
naroèito kod takvih stvari kao što je matematika, itd. koje su danas poèev od
gore
možda u najveæoj meri ostale bez duha. I zbog toga je duhovna nauka, desno do
sredine
kao što sam veæ naglasio na otvorenom predavanju u Bazelu, za sada desno
odreðena da obrazovanim laicima dokaže svoju valjanost - što su joj i
prebacivali mnogi koji su želeli da budu samo uèeni. Da uèenjaci nisu
toliko bili u zabludi što se tièe duhovnih posmatranja, onda duhovna
nauka ne bi ni morala puko da se dokazuje uèenim laicima, jer ona

103
može da raèuna s najvišim nauènim predstavama i to s punom
egzaktnošæu zato što je svesna svoje odgovornosti.
U stvari, nauènici se prema ovim stvarima ophode na najèudniji
naèin. Vidite, postoji jedan uèeni gospodin - skoro sam baš na javnom
predavanju skrenuo pažnju na njega - koji je oèigledno èuo da se ovde,
u Dornahu, održavaju kursevi na fakultetu. On je naime èuo ranije
nešto o Waldorfskim školama i èini mi se da je u “Waldorfskim novosti-
ma” proèitao moj govor prilikom otvaranja Waldorfskih škola, i još
jedan drugi sastav. U tom svom govoru iz konteksta sam imenovao jed-
nog pedagoga koji je po mnogo èemu istomišljenik ovog uèenjaka.
Gospoda koja tako èesto odbacuju Antropozofiju, su u jednoj takvoj
prilici gotovo hipnotisana sugestijom i autosugestijom jer èuju: Ovde
se spominje èovek koji je moj nauèni istomišljenik. Zbog toga je gospo-
din postao veoma pažljiv. Dakle bilo mu je oèigledno teško zbog svega
onoga što se predavalo na fakultetskim kursevima u Dornahu. No, zbog
toga se on ipak nije libio da napiše sledeæe: ”Na fakultetskim kursevima
antropozofa u Dornahu kod Bazela, održanim u jesen iste godine,
izreèena je nada da æe odatle poteæi velike, nove ideje, koje æe pred-
voditi novi razvoj našeg naroda i udahnuti mu novi život. Onaj koji
dokaže etièke osnove ovog pokreta na osnovu njegove prave vrednosti,
neæe moæi da ima ovu nadu, ako se ove osnove kritièki ne provere, a ovi
redovi upravo daju povod za to.”
E sada, zašto su uopšte “ovi redovi” i napisani. Dakle, kursevi na
fakultetima i njihova etièka osnova moraju biti provereni i kritikovani,
i moraju imati posla sa neèim što je samo jedan takav gospodin
deklamirao i što on naziva niskim moralnim nivoom, jer jedan ovakav
gospodin poèinje svoj sastav, kome je inaèe dao ime “Moralne zablude”,
sledeæim reèima: ”U vremenima niskog moralnog stanja, koja nemaèki
narod još nije stvarno doživeo, preko je potrebno odbraniti velike
oblasti morala onako kako su ih to Kant i Herbart postavili, i ne doz-
voliti da nas ometu relativistièka stremljenja. Da bi se ispunila tvrdnja
Frajherna fon Štajna da jedan narod može ostati jak samo onda ako
neguje vrline pomoæu kojih je i postao velik, mora da jedan od prvih
zadataka bude razrešenje svih moralnih pojmova.”
Ovaj èovek datira razrešenje moralnih pojmova od perioda rata i
smatra da je vredno pomena - i to da je za žaljenje ”što u ovom razrešenju
uèestvuje i jedan spis osnivaèa Antropozofije u Nemaèkoj, Rudolfa
Štajnera; mada se ne osporava idealistièka osnova ovog pokreta koja

104
poèiva na jakom unutrašnjem razvoju svake individue” - naime, to je on
preuzeo iz par èlanaka “Waldorfskih novosti” - “i da se u njegovom planu
za troèlanstvo èovekovog organizma, o kojem se govorilo u broju 222
“Dana”, mogu naæi zdrave misli, neophodne za blagostanje naroda.
Meðutim, u delu “Filozofija slobode” (Berlin 1918.) on preteruje sa
svojim individualistièkim stavovima na naèin koji vodi ka razrešenju
socijalne zajednice i zbog toga mora biti odstranjen.”
Dakle videæete, “Filozofija slobode” napisana je iz niskog moralnog
nivoa proisteklog iz rata! Ovaj dobri èovek nije naravno, deset godina
obraæao pažnju na “Filozofiju slobode”, koja je još tad postojala, nego je
naime proèitao samo poslednje izdanje iz 1918. godine, tako da nije
uzeo u obzir koliko je zapravo stara ova knjiga, i koliko smo mi daleko
otišli i do kakvih smo sve tumaèenja stigli, kada on još nije ni govorio o
niskom moralnom stanju. No, dobro! Tako daleko je dogurala savesnost
ovog mladog stvaraoca. Taj èovek nije samo profesor filozofije, veæ pre
svega pedagog. Dakle, on ne predaje samo na fakultetima, veæ kao ped-
agog obrazuje i decu. I sam je tako dobro vaspitan da je oseæao da je spis
“Filozofija slobode” napisan 1918. godine. Zbog toga mu je i lako da
izveštava o nameri ovog spisa. Zamislite: “Filozofija slobode” je izašla
1893. Dakle ideje su nastale onda. Ako i prihvatimo da je delo nastalo
onda, kakav onda smisao imaju sledeæe reèi koje predstavljaju kulmi-
naciju sastava: “Ovi slobodni ljudi dr Štajnera, upravo više i nisu ljudi.
Oni su veæ na Zemlji stupili u svet Anðela. Antropozofija im je pomogla
u tome.”
E sad, molim Vas lepo: “Filozofija slobode” izašla je 1893. godine i
objavljena s namerom da ljudima pruži jednu etiku, a Antropozofija
pomaže ljudima da dopru do nje: “Zar ne bi onda morala da postoji
neizreciva blagodet u sred raznovrsne pometnje ovog zemaljskog
života da bi se prošlo u jedno takvo okruženje? Ako pretpostavimo da
jednoj maloj èeti poðe za rukom da sa sebe skine sve ljudsko i preðe u
èistije bivstvo u kojem je dopušteno puno iživljavanje slobodnog s one
strane dobra i zla - šta onda ostaje širokoj masi ljudi u najveæoj meri
isprepletanoj materijalnim nevoljama i brigama koje nosi život?“ Dakle
primeæujete da je stvar predstavljena tako kao da se “Filozofija slobode”
pojavila u Berlinu 1918. godine, a Antropozofija je služila tome da obra-
zuje one ljude predstavljene u ovoj knjizi!
Naši uèenjaci sa ovakvom savesnošæu pišu o stvarima. Sa istom
ovakvom savesnošæu pisao je jedan doktor teologije da se ovde navod-

105
no fabricira Hristova statua visoka 1 metar, na èijem su gornjem delu
luciferske crte, a dole životinjska obeležja, naspram èega stoji èinjenica
da svaka statua Hrista gore ima èisto ljudsko, idealno lice, a dole trupac.
I to nije opisano tako kao da je njemu, doktoru teologije, to neko rekao,
veæ on piše kao da je ovu èinjenicu on konstatovao, kao da je i sam bio
tamo. Sada sam se setio i jedne anegdote koju sam javno pomenuo u
Bazelu na predavanju, kako neko konstatuje da li je pijan ili trezan kada
se uveèe vrati kuæi: treba leæi u krevet i staviti cilindar kraj sebe na
pokrivaè; ako ga èovek normalno vidi - onda je trezan, ako ga vidi duplo
- onda je pijan. Èovek mora da bude u tako nekom stanju da bi video
ono što je ovde uraðeno kao Hristova statua, a na naèin na koji je to
video veæ pomenuti doktor teologije.
Na osnovu ovih napada može se u ovom sluèaju postaviti pitanje: Šta
je sve ovo za teologe? Šta je to za hrišæane? Šta je to za mlade stvaraoce
koji imaju takav odnos prema istini i istinoljublju, i kako mora da izgle-
da jedna nauka ukrašena jednim takvim oseæajem za istinu i istinolju-
blje? Zapravo takvu nauku danas zastupa veæina ljudi na propovedioni-
cama i u knjigama, èoveèanstvo živi od ovakve nauke.
Pored svih drugih zadataka koje ima duhovna nauka, njen je zadatak
i da proèisti duhovnu atmosferu od sveg neistinoljublja, od svih laži
koje ne vladaju samo u spoljašnjem životu veæ se mogu dokazati i u
dubinama pojedinih nauka. I upravo iz ovih dubina izbija onda ono što
tako razorno deluje u socijalnom životu. Treba skupiti snagu i pros-
vetliti ove stvari pravom svetlošæu. Meðutim, za to je svakako neophod-
no da se èovek prvo zagreje za jedno posmatranje sveta koje zaista gradi
most izmeðu moralnog i fizièkog ureðenja sveta, pri èemu se svetlost
Sunca može posmatrati istovremeno kao koncentracija zalazeæih,
svetskih misli, a ono što izvire iz dubina Zemlje kao priprema za ono što
æe živeti u buduænosti kao klica, volja, kao svet prožet voljom.
DVA OSNOVNA ZAKONA UÈENJA O BOJAMA U JUTARNJEM I
VEÈERNJEM RUMENILU I NEBESKOM PLAVETNILU

ZDRAVLJE I BOLEST
U VEZI SA UÈENJEM O BOJAMA

Odgovori na pitanja radnika prilikom gradnje Geteanuma


Dornah, 21. februar 1923.

106
Da bi se pravilno odgovorilo na poslednje pitanje, reæi æu pak nešto
o bojama - koliko je to moguæe.
Èovek zapravo ne može ni da razume boje, ako ne razume ljudsko
oko, jer boje se mogu samo okom opaziti. On ne zna kako bi još mogao
da opazi boje, ali istina je da ih on opaža i na drugi naèin, a ne samo
okom. Zamislite sada jednog slepog èoveka. On se drugaèije oseæa u
osvetljenoj, a drugaèije u mraènoj prostoriji. Meðutim, to je tako slabo
da on to ni ne primeæuje. To je tako slab oseæaj, no za njega je on ipak
od velikog znaèaja, iako ga ne opaža. Ni slep èovek ne bi mogao npr. da
živi u podrumu, nedostajala bi mu svetlost. I postoji razlika u tome kada
se slepac dovede u svetlu prostoriju s žutim prozorima ili u tamnu pros-
toriju, što se mene tièe i u svetlu prostoriju, ali s plavim prozorima. To
utièe sasvim drugaèije na život. Meðutim, to su stvari koje æemo nauèi-
ti da razumemo tek onda kada shvatimo kakav odnos ima oko prema
boji.
Verovatno ste iz onoga što sam Vam ovde predavao veæ zakljuèili, da
su u èoveku najvažnije dve stvari. Dakle, dve stvari su najvažnije u nje-
govom organizmu. Prva je krv; jer kada èovek ne bi imao krv, on bi istog
trenutka umro. On ne bi mogao da obnovi svoj život u svakom trenut-
ku, a život se mora stalno obnavljati. Dakle, zamislite telo bez krvi - vid-
eæete èoveka kao mrtav predmet. Ako zamislite telo bez nerava vid-
eæete èoveka koji izgleda kao i svaki drugi, no on ne bi imao svest; on
ne bi mogao da razmišlja, da oseæa, da se kreæe. Dakle moramo zak-
ljuèiti da je èovek svestan samo onda kada ima nerve. A za život mu je
potrebna krv. Znaèi, krv je organ života; nervi su organ svesti. Meðutim,
svaki organ ima i nerve i krv. A ljudsko oko je u osnovi zaista èovek u
malom, ono ima nerve i krv, i ako zamislite oko kako izlazi iz glave (vidi
crtež), onda se u tom oku šire venice. Onda se šire i mnogi nervi. Dakle,
vidite šta imate u ruci - nerve i cirkulaciju krvi, to isto imate i u glavi.
Dakle, u oku izgleda ovako: Zamislite sada kako na oko deluje spo-
ljašnji, osvetljeni svet. Razmislite, pa najlakše i možete zamisliti spo-
ljašnji svet koji je osvetljen. Danju je spoljašnji svet kojim prolazite
osvetljen - to se podrazumeva. Meðutim teško je steæi utisak o tom sas-
vim osvetljenom spoljašnjem svetu. Pravi utisak dobiæete, ako zamislite
poluosvetljeni svet u zoru i uveèe, kada oko sebe vidite juta-rnje i
veèernje rumenilo. Iz njih se može mnogo nauèiti.
Jer šta je zapravo prisutno u zoru i predveèe? Zamislite izlazak sunca
(vidi crtež). Sunce se uzdiže. Dok se uzdiže ono ne može da sija pravo

107
na Vas. Sada crtam prividni tok, onako kako ga mi vidimo; zapravo se
pokreæe Zemlja, a Sunce ne, no sada to nema veze. Dakle, Sunce najpre
Tabla 12

šalje svoje zrake ovde, pa potom ovde. Znaèi kada Vi stojite tu, Vi onda
u zoru ne vidite sunce, veæ osvetljene oblake. Ovde su oblaci. I zapravo
na ovim oblacima sedi svetlost.
E sad draga moja gospodo, šta je to zapravo? To je vrlo pouèno. Pošto
se Sunce još uvek nije sasvim uzdiglo, ovde je još mraèno; ovde oko Vas
je još uvek mraèno, a tamo u daljini, nalaze se Suncem obasjani oblaci.
Da li to možete da razumete? Dakle, kada stojite ovde Vi vidite kroz
tamu oko Vas osvetljene oblake. Vidite svetlost kroz tamu. Stoga možemo
reæi: u jutarnjem i veèernjem rumenilu kroz tamu se vidi svetlost. Tada
takoðe možete videti da je svetlost gledana kroz tamu crvene boje.
Znaèi, svetlost gledana kroz tamu èini se kao da je crvene boje. Svetlost
je crvena kada se posmatra kroz tamu.
Sada æu Vam reæi nešto drugo. Zamislite da je veæ prošla zora i da je
dan i da slobodno gledate u vazduh, kako se to èesto èini. I šta vidite?
Tabla 12

108
Vidite takozvano plavo nebo. Ono doduše nije tu, no Vi ga ipak vidite.
Ono se, istina, nastavlja do u beskraj, a Vi ga ipak vidite i kako poput
plave ljuske obavija Zemlju. Zašto je to tako?
Potrebno je samo da razmislite kako izgleda daleki svemirski pros-
tor - naime on je mraèan. Daleki svemirski prostor je mraèan. Sunce sija
samo na Zemlji i to zato što je oko Zemlje vazduh te se sunèevi zraci
hvataju i èine svetlost, naroèito kada prolaze kroz vlažan vazduh.
Meðutim, u dalekom svemirskom prostoru potpuno je crno, mraèno.
Iako da bi èovek, kada bi i po danu stajao tu i gledao kroz tminu, morao
videti crno. Meðutim, ne vidi se crno, veæ plavo, jer je sve okolo osvetlje-
no suncem. Vazduh i voda u vazduhu su osvetljeni.
Dakle, kroz svetlost vidite sasvim jasno tamu. Kroz svetlost, kroz
osvetljenje vidite tamu. Stoga možemo reæi da je tama kroz svetlost
plave boje.
To su dva osnovna zakona uèenja o bojama koje jednostavno možete
uoèiti posmatranjem okoline. Ako jutarnje i veèernje rumenilo shva-
tite na pravi naèin, onda kažete: svetlost viðena kroz tamu, mrak, crvene
je boje. Kada danju gledate tamno prostranstvo neba kažete: tama pos-
matrana kroz svetlost je plave boje, jer je sve oko Vas osvetljeno.
Vidite, na ovakav sasvim prirodan naèin èovek je uvek posmatrao;
sve dok ljudi nisu postali “pametni”. Još su narodi starog veka u Aziji
znali da je svetlost kroz tamu crvena, a tama kroz svetlost plava, kada su
bili još pametni na naèin koji sam Vam onomad objasnio. Ovako su svet
posmatrali èak i stari Grci. To se protezalo kroz èitav srednji vek sve dok
ljudi nisu postali pametni, negde u 14., 15., 16., 17. veku. Kada su napokon
postali pametni, poèeli su da izmišljaju svakojake veštaèke nauke i da se
udaljavaju od prirodnog. I onda je jedan od njih izmislio jednu posebno
veštaèku nauku o bojama; bio je to englez Njutn, koji je od sve svoje
pameti (nadam se da znate u kom smislu upotrebljavam sada reè pamet,
naime zaista ozbiljno) rekao ovako nešto: Pogledajmo dugu (jer kada
èovek postane pametan on više ne posmatra ono što je prirodno, što se
pojavljuje svaki dan, zoru i veèe, veæ nešto sasvim neobièno, zar ne;
nešto što bi se trebalo razumeti tek onda kada se u istraživanju daleko
dogura) - no; Njutn je rekao: Pogledajmo dugu. U njoj vidimo sedam
boja, to su: crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, indigo plava, lju-
bièasta. To su sedam boja koje se u dugi vide po tom redosledu kojim je
napisano. Kada pogledate dugu, onda ove boje možete sasvim jednos-
tavno da razlikujete.

109
Njutn je stvorio jednu veštaèku dugu tako što je zamraèio svoju sobu,
pokrio prozor crnim papirom, na kojem je napravio malu rupu. Time
je dobio sasvim malu svetlosnu traku. U nju je uneo prizmu, staklo koje
tako izgleda, trouglasto staklo iza koga je postavio zastor.

Dakle, imao je prozor s rupom, malo svetlosno strujanje, prizmu i


iza nje zastor. Tada se pojavila duga; pojavile su se crvena, narandžasta,
žuta, zelena, plava, indigo, ljubièasta, sve ove boje. Šta je Njutn rekao?
Rekao je: ovde prodire bela svetlost; uz pomoæ prizme dobijam sedam
duginih boja. Dakle ovih sedam boja veæ se nalaze unutar bele svetlosti,
Tabla 12 potrebno ih je samo izvuæi. - Vidite, to je najjednostavnije objašnjenje.
Nešto se tumaèi tako što se kaže da to nešto veæ postoji unutar neèega,
treba ga samo izvuæi.
U stvari je on morao reæi sebi: S obzirom da nemam obièno staklo,
veæ prizmu, tj. staklo s takvom špicastom konvergentnom površinom,
naspram koje stavljam zastor, onda s jedne strane svetlost koja prolazi
Tabla 12

kroz taman prostor postaje crvena, te s te strane imamo crvenu boju, a


s druge strane se javlja plava boja, jer tama prolazeæi kroz svetlost post-
aje plava. Ono što je izmeðu toga jesu upravo prelivi. Mora da je to sebi
rekao.
Meðutim, vreme je tako da se uvek pokušava da se sve u svetu objas-
ni na taj naèin, da se sve traži unutar onoga iz èega bi se nešto i trebalo
objasniti. To je najjednostavniji naèin, zar ne? Kada treba da se objasni
npr. kako je nastao èovek onda se kaže: Pa, on se veæ nalazi u jajetu
majke i odatle se razvija. To je fino objašnjenje kada se kaže . . . [prazni-
na u tekstu] - Kao što ste videli nama to i nije tako lako. Mi moramo
pozvati u pomoæ èitav svemir koji tek onda stvara jaje iz majke. Meðutim,
prirodna nauka pokušava da sve ... [praznina u tekstu]. Njutn je dakle

110
rekao: Veæ Sunce u sebi sadrži sve boje, potrebno ih je samo izvuæi iz
njega.
Meðutim, to uopšte nije tako. Kada Sunce u zoru hoæe da stvori
rumenilo, ono mora prvo da obasja oblake, a mi moramo da kroz tamu
vidimo crvenu boju. A kada je nebeski svod plav, to onda nije od Sunca,
jer Sunce tu ne sija, tu je mraèno, tamno, a plavu boju vidimo zahvalju-
juæi osvetljenom vazduhu na zemlji. Tada dakle vidimo tamu kroz svet-
lost - plava boja.
Zakljuèak je da bi trebalo stvoriti jednu pravu fiziku u kojoj bi se
moglo videti kako se kroz prizmu s jedne strane vidi svetlost kroz tamu,
a s druge strane tama kroz svetlost. Meðutim, za ljude je to isuviše neu-
godno. Oni misle da je najbolje reæi da je sve u svetlosti i da to treba
samo izneti iz nje. - Onda bi se moglo reæi èak i da je jednom u svetu
postojalo džinovsko jaje, koje je sadržalo èitav svet i da smo iz njega mi
sve izvadili! - To je Njutn uèinio s bojama. Meðutim, u stvari se èitava
tajna boja može sasvim razgonetnuti kada se na pravi naèin razume
jutarnje rumenilo i nebesko plavetnilo.
Cela stvar mora da se posmatra u odnosu na naše oko, i uopšte u
odnosu na èitav ljudski život. Svi znate da postoji jedno biæe koje se
posebno uzbuðuje crvenom bojom - dakle onda kada svetlost deluje
kroz tamu: to biæe je bik. Svima je dobro poznato da se bik strašno
uzbuðuje zbog crvene boje. To dakle znate s jedne strane. Nešto od te
bikove prirode ima i èovek. On se ne uzbuðuje direktno od crvene boje,
ali æete primetiti pojavu da kad èovek stalno živi pod crvenom svetlošæu
da je i on pomalo uznemiren. Postaje kao bik. Èak sam i upoznao pesni-
ke koji nisu mogli da stvaraju u svom normalnom telesnom stanju; onda
bi uvek sedali u sobu u kojoj su svetla zasenili crvenim zastorom. Nakon
toga bi dobili inspiraciju i mogli bi da stvaraju. Dakle, bik se razjari,
èovek na ovaj naèin može da stvori i pesmu, kada se izloži crvenoj svet-
losti! Stvar je samo u tome da li ta pesnièka inspiracija dolazi od spolja
ili iznutra. To, dakle imamo s jedne strane.
S druge strane, saznaæete da ljudi koji su prozreli te stvari, mogu
uèiniti one koji to nisu prozreli sasvim pitomim, èak i poniznim, ako
upotrebe plavu boju ili crnu, potpuno crnu boju. Tako su na primer za
vreme adventa u katolicizmu, crkve, ali pre svega odore plave boje, jer
tada bi ljudi trebalo da budu ponizni. I oni takvi zaista jesu. Èovek oseæa
kao da je sroðen s poniznošæu. A posebno ako je pre toga izbacio sve iz
sebe - poput bika, kao što je to sluèaj za vreme poklada5, kada se oblaèi

111
ne samo tamna, veæ sasvim crna odeæa. Kroz svoje divljanje èovek post-
aje ponizan. Trebalo bi i tamo gde postoje dve pokladne nedelje, duplo
produžiti i vreme posta! Ne znam samo da li æe se to i desiti. Iz svega
ovoga æete zakljuèiti da na ljude na sasvim razlièiti naèin deluje to, da li
èovek svetlost opaža kroz tamu - crvena boja, ili tamu opaža kroz svet-
lost - plava boja.
Posmatrajte oko. U njemu su nervi i krv. Kada oko gleda crvenu
boju, zoru ili bilo šta crvene boje, šta ono pritom doživljava? E pa vidite,
kada oko posmatra crvenu boju, onda crvena svetlost prožima ove sas-
vim fine venice. I crvena svetlost je svojstvena po tome što uvek poma-
lo razara krv. Samim tim razara i nerv, jer on može da živi samo kada ga
prožima krv. Tako i bik oseæa kad stoji spram crvene: Sto mu gromova,
èitava krv u glavi mi je razorena! Moram se odupreti tome! Zato on i
podivlja, jer ne želi da dopusti da mu nešto razara krv.
Meðutim, ovo je veoma dobro, ne baš možda kod bika, ali kod èove-
ka i drugih životinja jeste. Jer kad god pogledamo u crvenu boju i krv
nam se malo razori, onda s druge strane deluje èitavo telo tako što bolje
šalje kiseonik u oko kako bi se krv ponovo stvorila.
Razmislite samo kako je to jedan divan proces: Kada se svetlost gleda
kroz tamu (dakle crvena boja), onda se najpre razara krv, iz tela se isi-
sava kiseonik da bi potom kiseonik oživeo oko. Sada znamo kada
oživimo u oku, da je zapravo crveno negde tu. No, da bismo mogli da
opazimo tu crvenu boju mora prvo da nam se pomalo razori krv, nerv.
U oko treba da pošaljemo život, tj. kiseonik. I na sopstvenom oživljavanju
oka, tom buðenju oka, primeæujemo da je tu negde crvena boja.
Vidite sad, samim tim da èovek pravilno opaža crvenkastu svetlost i
da je uvek može pravilno prihvatiti, samim tim je èovek zdrav. Jer
kiseonik koji dolazi iz tela, oživljava tada èitavo telo i sam èovek dobija
zdravu boju u licu. On zaista oživljava.
Nije to sluèaj samo kod onoga èije je oko zdravo i koji vidi, veæ i kod
onoga èije oko nije zdravo i koji ne vidi; jer svetlost deluje kroz svetle
boje; tada oživljava èovekova glava i ta živost deluje na èitav organizam
i daje mu zdravu boju. Kada živimo u svetlosti i kada možemo svetlost
pravilno da prihvatimo, onda dobijamo i zdravu boju.
Zbog toga je veæ veoma važno da èovek ne bude odgajan u mraènim
prostorijama u kojima bi mogao postati mrtav i ponizan, veæ u svetlim,
žuækastim ili crvenkastim prostorijama u kojima bi putem svetlosti
pravilno preradio kiseonik u sebi. Iz toga zakljuèujete da sve što je u
5 karneval (prim. prev.)

112
vezi sa crvenom bojom, kod èoveka je zapravo i u vezi sa razvojem krvi.
Kada opažamo crvenu boju, nerv biva razoren.
Zamislite sada da kroz svetlost gledamo tamu - plava boja. Tama ne
razara našu krv; ona nam ostavlja krv nerazorenu. Dakle, i nerv ostaje
nerazoren, zato što je i krv takva. Rezultat toga je da se èovek u sebi
zaista dobro oseæa. Takav oseæaj potièe od èinjenice da plava boja ne
napada ni krv ni nerv. A u poniznosti ima neèega rafiniranog. Naime,
kada se gore za oltarom nalaze sveštenici u plavoj ili crnoj odori, a dole
sede ljudi koji konstantno posmatraju plavu odeæu, onda se tim ljudima
ne razaraju vene i nervi u oku te se oni tu oseæaju strašno dobro. Zapravo
sve služi tome da se ljudi dobro oseæaju. Nemojte samo da verujete da
se to ne zna! Jer ti ljudi su znali još onu staru nauku. Novija nauka nas-
tala je kod prosveæenih ljudi, kao što je npr. Njutn.
Table 12+13

Možemo zakljuèiti: plava boja stvara u èoveku unutrašnji oseæaj


zadovoljstva, za njega je to nesvesno, ali u sebi samom on oseæa da tu, u
plavoj boji on može lako da živi. Tu èovek oseæa sebe, a kod crvene boje
on oseæa kao da nešto želi da prodre u njega. Moglo bi se reæi da kod
plave boje nerv ostaje neošteæen, a telo šalje oseæaj zadovoljstva u oko
i samim tim u èitavo telo.
Dakle primeæujete, to je razlika izmeðu plavih i crvenih boja. žuta
boja je samo varijanta crvene, a zelena varijanta plave boje. Samim tim
se može reæi: s obzirom na to koliko u èoveku deluju nerv ili krv, toliko
on više oseæa crvenu ili plavu boju.
Vidite, to se može primeniti i na bojama. Dakle, ako pokušam u
slikarstvu da na pravi naèin stvorim crvenu boju, onda moram stvoriti
boju koja sadrži sve ono što je potrebno da bi pokrenulo èoveka da u
sebi razvije kiseonik. I tako se malo pomalo dolazi do toga da se za
slikarstvo dobija crvena boja kada se pokuša dokazati koliko ugljenika
sadrže materije u svetu. Ako na pravi naèin pomešamo ugljenik i druge
supstance, onda dobijam tajnu bojenja crvenom bojom. Dakle, ako

113
upotrebim biljke kako bih dobio slikarske boje, onda se pre svega radi
o tome da sve svoje postupke, kao što su mrvljenje, paljenje itd. uredim
na takav naèin da mi slikarska boja sadrži ugljenik. Ako ona na pravi
naèin sadrži ugljenik onda dobijam svetlu, crvenkastu boju. Ako nasu-
prot ovome, imam takav materijal koji sadrži puno kiseonika - dakle ne
ugljenika veæ kiseonika - i ako mi poðe za rukom da unesem kiseonik
kao kiseonik, onda dobijam tamnije boje, tj. plavu boju.
Kada u biljci spoznam ono živo, onda otuda mogu stvoriti zaista
svoje boje.
Zamislite da uzimam suncokret. On je sasvim žut, dakle, svetle je
boje. žuta je bliska crvenoj, tj. svetlosti viðenoj kroz tamu. Ako sun-
cokret obradim tako da u svoju slikarsku boju unesem pravi postupak
koji se nalazi u cvetu, onda dobijam jednu dobru žutu boju kojoj
spoljašnja svetlost ne može mnogo da naudi; jer cvet suncokreta je veæ
ukrao od sunca tajnu stvaranja žute boje. Dakle, ako u svom slikarstvu
dobijem isti postupak koji poèiva i u suncokretovom cvetu, onda mogu
da pravilno nanesem žutu boju, ako je ona dovoljno gusta.
Sada æu recimo da uzmem neku drugu biljku, npr. vodopiju6 - to je
plavi cvet koji raste uz ivicu puta; ako imam ovu plavu biljku i ako želim
da iz nje dobijem neku slikarsku boju, onda to neæu moæi; od nje neæu
dobiti ništa. Meðutim, nešto od nje mogu i da dobijem ako koren
obradim na pravi naèin; ovde poèiva postupak koji zapravo biljku boji
u plavo.
Kada je cvet žut, onda se u cvetu dešava to što stvara žutu boju;
meðutim, ako je cvet plav, onda je koren taj koji prodire do cveta. Dakle,
ako želim da napravim plavu slikarsku boju onda moram da upotrebim
koren èivite7 kako bih dobio tamniju plavu, ili koren vodopije da bih
dobio plavu slikarsku boju. Moram ih obraditi hemijskim putem i to u
tolikoj meri da mi daju plavu boju.
Na ovaj naèin mogu stvarnim izuèavanjem da doðem do toga da iz
biljke dobijem slikarske boje. Do toga ne mogu stiæi Njutnovim putem
koji jednostavno kaže: Pa da, u sunèevoj svetlosti je sve, ja to samo treba
da iznesem odatle. To se možda može upotrebiti samo u novèaniku. Sve
što potrošim za jedan dan moram ujutru imati u novèaniku. Tako to
zamišljaju ovi pametni ljudi, kao da je svet jedna velika vreæa u kojoj se
sve nalazi. Meðutim, to ovde ipak nije sluèaj.

6 cikorija

114
Mora se znati kako se to npr. žuta boja nalazi u suncokretu ili
maslaèku, a kako plava u vodopiji. Postupci koji vodopiji ili èiviti daju
plavu boju nalaze se u korenu; dok se postupci koji suncokret ili
maslaèak boje u žuto nalaze u cvetu. I tako moram u ponovo oživljenoj
hemiji da oponašam proces cvetanja biljke iz kojih onda dobijam svetle
boje. Kada oponašam procese koji se odvijaju u korenu, onda dobijam
tamne boje.
Vidite, ovo što sam Vam sada isprièao je s jedne strane nešto što je
razumljivo pravom ljudskom razumu, dok je u osnovi ova prièa s dugom
sastavljenom od crvene, narandžaste, žute, zelene, plave, indigo-plave,
ljubièaste zapravo nestvarna.
U istoriji se sve tako odigralo da su uopšte svi ljudi u Geteovo vreme
verovali u ono što je Njutn poduèavao: Sunce je veliki džak u kojem se
skrivaju takozvanih sedam boja. Potrebno ih je samo išèaèkati da bi se
pojavile. U to su verovali svi ljudi. O tome se uèilo, uèi se još i danas.
Gete je bio taj koji nije verovao u sve ove stvari, veæ je želeo da se i
sam uveri u èinjenice o kojima se svugde uèilo. A inaèe ljudi obièno
kažu da ne veruju u autoritete. Meðutim, kada se doðe do toga da se
veruje u ono što se uèi na fakultetima, onda u to ljudi danas strahovito
veruju, veruju u sve èemu ih poduèavaju. Gete nije želeo da neprikos-
noveno veruje u sve, veæ je želeo sam da sve to dokaže uz pomoæ apara-
ta kao što je prizma i slièno, koje je pozajmio s univerziteta u Jeni, i
mislio je: Sada æu i sam uèiniti ono što su uèinili profesori i onda æu
videti o èemu je tu zapravo reè.
Naravno, Gete nije odmah došao do toga i aparati su dosta dugo bili
kod njega, a da on nije ništa uèinio. U to vreme radio je upravo nešto
drugo. A onda je dvorskom savetniku Bitneru vreme postalo predugo,
aparati su mu bili potrebni i hteo je da ih mu Gete vrati. Tada je Gete
rekao: Moram na brzinu nešto uèiniti! - i dok ih je veæ pakovao, pogledao
je kroz prizmu. Rekao je samom sebi: Mora da i beli zid lepo izgleda u
dugama, umesto bele boje mora da se pojavljuju crvena, zelena, žuta
itd. boja. - Pogledao je kroz prizmu i veæ se unapred radovao da æe èitav
zid videti u razlièitim bojama, no nije video ništa: Zid je bio beo kao i
ranije, jednostavno samo beo. Gete je naravno bio isuviše iznenaðen.
Šta se to onda nalazi iza, pitao se. I vidite, iz ovoga je proizašlo èitavo
njegovo uèenje o bojama. Rekao je: èitava stvar se mora još jednom
prekontrolisati. Narodi staroga veka su rekli: svetlost viðena kroz tamu
7 indigo biljka

115
= crvena boja, tama gledana kroz svetlost = plava boja; kada crvenoj
postepeno dajem prelaze nastaje žuta boja; kada plavu uspnem do
crvene onda ona s jedne strane postaje zelena, a s druge ljubièasta. To
su prelivi. I tako je Gete preradio svoje uèenje o bojama i ono je istina
postalo bolje nego u srednjem veku.
I eto, mi danas imamo jedno uèenje o bojama posmatrano od strane
fizièara kao džak iz koga se vade svih sedam boja i koje se svugde
poduèava, i s druge strane imamo Geteovo uèenje o bojama koje plavet-
nilo neba, jutarnje i veèernje rumenilo razume na pravi naèin, isto kao
Table 11+12 što sam Vam i ja sada objasnio. Postoji oèigledna razlika izmeðu
Njutnovog i Geteovog uèenja o bojama. Tu razliku ljudi najpre ne
zapažaju; jer oni posmatraju stvari kao i fizièari. Oni uèe o Njutnovom
uèenju o bojama, koje se pre svega nalazi u svim knjigama. Može se na
veoma pametan naèin zamišljati kako se u dugi pojavljuju - crvena,
narandžasta, žuta, zelena, itd. boja. No, stvar nije takva kada je tu priz-
ma! Meðutim, više se ne razmišlja o ... [praznina u tekstu]: Pristalice
Njutna to veæ znaju, ali ne žele to sebi da priznaju. Naime, kada se s
jedne strane posmatra kiša, onda se kroz Suncem obasjanu kišu vidi
tama, vidi se plava boja duge. Meðutim, ispred toga se onda vidi površina
na kojoj se kroz tamu vidi svetlost tj. s druge strane crvena boja. Dakle,
sve se može objasniti na isti naèin: Svetlost kroz tamu je crvena, tama
kroz svetlost je plava.
Kao što je veæ reèeno, ljudi posmatraju sve na naèin na koji im fiz-
ièari to objašnjavaju, a s druge strane posmatraju slike na kojima su
upotrebljene boje i ne pitaju se dalje zašto je ovo crveno, a ovo žuto, ne
povezuju dve obiène stvari.
Da, draga moja gospodo, slikar mora da ih povezuje. On ne može
samo da zna da je ovo ovde džak u kome se nalaze sve boje - jer on ni u
kom sluèaju ovde nema posla ni sa kakvim džakom - veæ slikar mora da
iz živih biljaka ili drugih živih materija izvlaèi ono pravo, kako bi mogao
da svoje boje pomeša na pravi naèin, mora da razume ... [praznina u
tekstu]. Zbog toga je stanje danas takvo da slikari zaista razmišljaju o
tome, no postoje i slikari koji uopšte ne misle, veæ jednostavno kupuju
svoje boje; meðutim, oni koji razmišljaju o tome na koji bi naèin dobili
neku boju i kako bi trebalo da je upotrebe, oni kažu: Treba poæi od
Geteovog uèenja o bojama. Ono nam nešto kazuje. S Njutnovim uèen-
jem o bojama, svojstvenim za fizièara, ne možemo mi, slikari, ništa. -
Dakle, publika ne povezuje slikanje sa uèenjem o bojama fizièara. A

116
slikar! On i zbog toga voli Geteovo uèenje o bojama. Slikar kaže sebi: O,
Bože, fizièari nisu naša briga; oni govore nešto u vezi sa njihovom stru-
kom. Oni mogu da rade šta hoæe. Mi se držimo starog Geteovog uèenja
o bojama. - Slikari sebe smatraju umetnicima i misle da je nepotrebno
da zalaze u uèenje fizièara. Pa to je èak i neprijatno. Time dolazi do
neprijateljstva i mnogo èega drugog.
Tako se i sve stvari danas nalaze izmeðu onoga što o bojama piše u
knjigama i onoga što zapravo jeste. Kod Getea je postojala jednostavna
želja za odbranom istine, koja ga je terala da se usprotivi Njutnovoj i
modernoj fizici. Zapravo se i ne može stvarno razumeti priroda, a da se
ne doðe do Geteovog uèenja o bojama. I zbog toga je sasvim prirodno
da se na jednom Geteanumu brani i Geteovo uèenje o bojama. Meðutim,
onda kada se ne ostaje samo kod religioznih ili moralnih podruèja,
nego se zalazi i u pojedine delove fizike, onda èovek za sobom ima
gomilu fizièara koji ga progone.
Dakle, vidite da je odbrana istine u današnje vreme nešto izuzetno
teško. Meðutim, potrebno je samo da vidite na kakav to komplikovan
naèin fizièari objašnjavaju plavetnilo neba! Naravno, ako poðem od
pogrešnog principa, a pritom želim da objasnim nešto jednostavno
kako se npr. crni kosmièki prostor promatran kroz svetlost vidi plavo,
onda od svega toga moram napraviti strahovito komplikovano
objašnjenje. A tek zora i veèe! Ova poglavlja uglavnom poèinju ovako:
Da, plavetnilo neba danas još uvek nije sasvim objašnjivo; moglo bi se
iz ovoga protumaèiti i ovo i ono. - Uz pomoæ svega onoga što fizièari
imaju u onoj maloj rupi kojoj se Gete toliko rugao, a kroz koju oni
propuštaju malo svetlosti u sobu, kako bi onako u mraku ispitali svet-
lost, uz pomoæ svega toga ne mogu se objasniti èak ni najjednostavnije
stvari. I tako se i dolazi do toga da se najzad ne razume ništa više vezano
za boju.
Ako se razume da razaranje krvi i potom oživljavanje ... [praznina u
tekstu] - jer kad u sebi imam krv razorenu svetlošæu, onda pozivam sav
kiseonik u sebi i oživljavam se; na taj su naèin ljudi zdravi. Ako je oko
mene neprestano tama ili nešto plavkasto, onda neprestano oživljavam;
no, to mi je previše, te postajem bled jer sam prepun života. Tako se s
jedne strane može zdravo crvenilo kod èoveka razumeti na osnovu pri-
manja kiseonika kada se èovek pravilno izloži svetlosti, a bleda boja lica
može se razumeti iz neprestanog primanja ugljeniène kiseline. Ona je

117
suprotna od kiseonika, ona želi da uðe u moju glavu. To me i èini
bledim.
Danas u Nemaèkoj možete videti gotovo samo bledu decu. No, to
potièe od

èinjenice da ima isuviše mnogo ugljeniène kiseline. A kada èovek stvara


previše ove kiseline - ugljenièna kiselina nastaje sjedinjenjem ugljenika
i kiseonika -, tada on upotrebljava ugljenik za stvaranje te kiseline.
Dakle, u jednom tako bledom detetu onda se sav ugljenik koji ono ima,
neprestano pretvara u ugljeniènu kiselinu. Zbog toga je ono bledo. Šta
ja onda moram da radim? Moram da mu dam nešto èime æe se spreèiti
to veèito stvaranje ugljeniène kiseline, èime æe izostati i ugljenik. A to
Tabla 13

mogu da uèinim onda ako mu dam karbonatni kreè. Time se ponovo


pokreæu funkcije, o tome sam Vam veæ prièao sa sasvim druge taèke
gledišta, i èovek zadržava ugljenik koji mu je potreban i ne pretvara ga
neprestano u ugljeniènu kiselinu. Kiseonik se sada penje u glavu i
oživljava procese u njoj, životne procese, jer se ugljenièna kiselina sas-
toji od ugljenika i kiseonika. Kada je kiseonik predan ugljeniènoj kise-
lini, onda su potisnute životne funkcije.
Kada bih na primer, bledog èoveka doveo u predeo pun svetlosti,
onda bi on bio podstaknut da ne predaje neprestano sav svoj ugljenik
ugljenièkoj kiselini, jer svetlost isisava kiseonik u glavu. Tada æe on opet
dobiti zdravu boju. To isto mogu postiæi i uz pomoæ karbonatnog kreèa,
tako što dobijam kiseonik te ga èovek ima na raspolaganju.

118
Sve mora da se povezuje jedno s drugim. Na osnovu uèenja o bojama
mora se shvatiti i zdravlje i bolest. To æete moæi samo ako poðete od
Geteovog uèenja o bojama, jer se ono zasniva jednostavno na zakonima
prirode, a nikako od Njutnovog uèenja o bojama koje je u stvari
izmišljeno i koje nema veze sa prirodom, te i ne može da objasni najjed-
nostavnije pojave kao što su izlazak i zalazak sunca i plavo nebo.
želim da Vam kažem još nešto. Zamislite sada stare pastirske narode
koji su gonili svoja stada i spavali pod vedrim nebom. Za vreme svog
sna, oni su bili izloženi ne samo plavom veæ i mraènom nebu. A tamo
gore nalazi se bezbroj, svetlucavih zvezda [nacrtano je].
Dakle zamislite mraèno nebo s bezbroj sjajnih zvezda i ispod njega
èoveka koji spava. Od tamnog neba potièe sada proces umirenja èoveka
i istinskog dobrog oseæanja onoga koji spava. Èitav èovek je prožet
tamom te je u sebi miran. Tama prouzrokuje san. No, ovde nad èovekom
sijaju zvezde. I svugde gde ga dodiruje njihov zrak, èovek se pomalo
uzbuðuje. Iz tela tu struji kiseonik. I zraci zvezda susreæu se sa zracima
kiseonika i èovek je sasvim prožet ovim zracima kiseonika. I on postaje
Tabla 13

odraz kiseonika u èitavom zvezdanom nebu.


Dakle, stari pastirski narodi su èitavo zvezdano nebo prihvatali u
svoja umirena tela i to kao u slikama koje su u sebe upisale protok
kiseonika. Onda su se budili. Imali su san o tim slikama. Iz toga je nast-
ala njihova nauka o zvezdama, prekrasna nauka o zvezdama. Oni nisu
sanjali da Ovan ima toliko i toliko zvezda, veæ su zaista videli životinju
ovna, videli su bika, itd. i time su u sebi, u slikama, oseæali èitavo zvez-
dano nebo.
To je ono što nam je ostalo od starih pastirskih nauka kao pesnièka
mudrost koja ponekad sadrži isuviše mnogo toga što je još i danas pouè-
no. To se može razumeti kada se zna da èovek šalje svakom svetlosnom

119
zraku, svakom zvezdanom zraku jedan zrak kiseonika i sam postaje
nebo, unutrašnje nebo kiseonika.
Èovekov unutrašnji život jeste život u astralnom telu, jer on u snu
doživljava èitavo nebo. Bilo bi nam veoma loše da ne potièemo od ovih
starih pastirskih naroda. Naime, svi ljudi vode poreklo od ovih naroda.
Na osnovu nasledstva mi još posedujemo spoznaju unutrašnjeg zvez-
danog neba. U snu, dok ležimo u krevetu, još uvek razvijamo- iako slabi-
je nego narodi starog veka - ovo seæanje na naèin na koji su jednom
davno pastiri ležali u polju i u sebe upijali kiseonik. Mi više nismo
pastiri, no ipak smo nešto i nasledili, imamo nešto što možda i ne
možemo najbolje da izrazimo, jer je izbledelo, utonulo u tamu. Èitavo
èoveèanstvo je deo iste celine. I ako èovek hoæe da spozna to što danas
još nosi u sebi, onda on mora da se vrati u stara vremena. Svi ljudi na
Zemlji su nastali od ovih naroda i u sebi nose njihovo nasleðe.

OD PROSTORNE PERSPEKTIVE DO PERSPEKTIVE BOJA

Dornah, 2. jun 1923.

Juèe sam pokušao da objasnim da antropozofski pogled na svet


mora civilizaciju èoveèanstva dovesti do toga da umetnost ponovo
primi u sebe i to na intenzivniji naèin, nego što se to moglo desiti pod
uticajem materijalizma ili naturalizma. Pokušao sam da pokažem kako

120
to, ako smem tako da se izrazim, antropozofski pogled posmatra tvor-
evine arhitekture, formu arhitekture, i kako ljudi oseæaju umetnost
odevanja, iako se mnogi smeju kada se o tome govori kao o umetnosti,
jer je danas uopšte ne smatraju umetnošæu. Zatim, skrenuo sam pažnju
i na to kako èovek može da se posmatra na umetnièki naèin u odnosu
na njegovo telesno uoblièenje i to tako što sam ukazao na ljudsku glavu
i na èinjenicu da je ona kosmièki odreðena, te samim tim odreðuje i
èitavog èoveka.
Pokušajmo sada još jedanput da pred sebe postavimo važne
momente ovog trostrukog, umetnièkog posmatranja sveta. Ako pogle-
damo arhitektonske forme, onda moramo u njima uoèiti nešto u smislu
onoga što sam Vam juèe objašnjavao, nešto što ljudska duša donekle
oèekuje kada na neki naèin napušta fizièko telo, a posebno dok umire.
Kao što sam rekao, ona se za vreme njenog fizièkog života na Zemlji
navikla da svojim fizièkim telom stupi u prostorni odnos sa okolinom.
Ona doživljava forme prostora, no ove forme su zapravo samo forme
spoljašnjeg fizièkog sveta. Kada ljudska duša tokom smrti napušta fi-
zièki svet, ona u neku ruku traži prostor da utisne svoju sopstvenu
formu. Ona traži one linije, one površine, najzad sve one forme kroz
koje se razvila iz prostora i ušla u duhovni svet. A to su uglavnom arhi-
tektonske forme, dok god one i dolaze u obzir kao umetnièke. Ako
hoæemo da razumemo umetnost u arhitekturi, onda moramo da pos-
matramo kako duša napušta ljudsko telo, kao i njene potrebe kada osta-
vi prostor.
Da bismo uopšte razumeli umetnost oblaèenja, ukazao sam Vam na
radost odevanja kod primitivnih naroda - koji barem imaju zajednièki
oseæaj o tome da su iz duhovnog sišli u fizièki svet, da su utonuli u fiz-
ièko telo, ali kao duše govore sebi: U ovom fizièkom telu ne oseæamo
omot, veæ nešto drugo što bi mogli da osetimo shodno našem boravku
u duhovnom svetu. Tada i nastaje instinktivna, oseæajna potreba da se
u tim bojama i u tim, ako smem tako da se izrazim, krojevima traži omot
koji bi odgovarao seæanju iz predzemaljskog postojanja. Kod primi-
tivnih naroda veæ u naèinu oblaèenja donekle vidimo nespretnu formu,
nespretni oblik astralnog biæa èoveka kakav je èovek imao pre nego što
se spustio u zemaljsko postojanje. Tako da i u arhitekturi uvek vidimo
stremljenje ljudske duše nakon napuštanja fizièkog tela. U umetnosti
odevanja, ako se ona uopšte može i smatrati umetnošæu, vidimo ono

121
èemu je ljudska duša stremila pošto je iz duhovnog uronila u fizièki
svet.
Kada se onda na pravi naèin oseæa ono što sam ja juèe poslednje
izložio u vezi sa oblikom èovekove glave - koja predstavlja metamorfozu
njegovog telesnog oblika iz ranijeg zemaljskog života, kada se oseæa
pravi rezultat onoga što su stvorila biæa viših hijerarhija u nebeskom,
duhovnom domu i to sve iz povezanosti snaga u prošloj inkarnaciji,
onda se i razume i preobražaj ljudske glave, tj. njenog gornjeg dela. I
kada se osim toga razume i èitav srednji deo glave, odnosno, oblik nosa,
donji deo oèiju, onda i dobijamo ono što je pri formiranju glave prešlo
iz duhovnog sveta, veæ prilagoðeno oblikovanju grudi kod èoveka.
Oblik nosa je u vezi sa disanjem, dakle s onim što veæ pripada èoveku s
grudima. A ako pravilno razumemo donji deo glave, oblik nosa i brade,
onda veæ uoèavamo znake privikavanja na zemaljski život. Tako se može
razumeti èitav èovek. U svakom ispupèenju gornjeg dela glave, u pojavi
donje lobanje ili njenom izostajanju, tj. u svim delovima lica može se
osetiti kako u samoj formi neposredno oživljava nadèulno biæe èoveka.
I onda se može osetiti onaj intimni odnos èovekovog gornjeg dela lica
(i oblina uopšte) sa nebesima, odnos srednjeg dela lica s prostranstvi-
ma Zemlje, u neku ruku sa svim onim što kao vazduh i kao etar okružuje
Zemlju, i može se osetiti kako se veæ u oblikovanju usta i brade (koji
stoje u unutrašnjem odnosu s èitavim sistemom èoveèjih udova i sa
sistemom varenja) može naslutiti okovanost èoveka za Zemlju. Èitav
èovek se može razumeti na èisto umetnièki naèin, tj. kao kopija duhovnog
u neposrednoj stvarnosti.
Tako se može reæi: U vajarstvu se èovek posmatra duhovno, kakav je
on u stvari, arhitektura pokazuje kako duša napušta telo, a umetnost
oblaèenja kako se duša opet uvlaèi u telo. - Umetnost oblaèenja prika-
zuje nešto što dolazi pre zemaljskog života, a arhitektura nešto što dola-
zi posle. Zbog toga arhitektura polazi od graðenja grobova, kao što sam
Vam to juèe predstavio. Nasuprot tome, vajarstvo ukazuje na naèin na
koji èovek svojom zemaljskom formom utièe neposredno na duhovno,
kako on postepeno prevladava zemaljsko - naturalistièko, i kako on u
svakoj svojoj pojedinaènoj formi i obliku predstavlja izraz duhovnog.
Posmatrali smo one umetnosti koje su bile u vezi sa prostornim for-
mama, dakle one koje moraju da prikažu raspodelu odnosa izmeðu lju-
dske duše i sveta na primeru fizièkog, prostornog tela.

122
Ako se spustimo još jedan stepenik niže u besprostorno, onda iz
vajarstva prelazimo u slikarstvo. Slikarstvo se može osetiti na pravi
naèin tek onda, kada èovek može da raèuna sa slikarskim materijalom.
Danas, u petoj postatlantskoj epohi, slikarstvo je na odreðeni naèin naj-
jasnije i najjaèe poprimilo karakter koji vodi u naturalistièko. To je
možda najuoèljivije u èinjenici da je zapravo u slikarstvu izgubljeno
dublje razumevanje boja i da je u novije vreme slikarsko razumevanje
postalo takvo da ono u stvari predstavlja, kako bih rekao, lažno plastiè-
no razumevanje. Danas bismo želeli da slikamo na platnu èoveka koga
smo osetili plastièno, vajarski. Tome se pridružila i prostorna perspek-
tiva, koja se zapravo pojavila tek u petoj postatlanskoj epohi i koja per-
spektivom linije izražava da je nešto napred, a nešto pozadi, tj. ona želi
da na platnu doèara oblik prostora. Tako se èovek pre svega odrièe
slikarskog materijala, jer slikar ne stvara u prostoru, veæ na platnu, i
zato je besmisleno težiti za oseæajem prostora kada je njegov prvi
materijal površina.
Nemojte nikako misliti da se ja na nekakav fantastièan naèin suprot-
stavljam prostornom oseæaju, jer je za razvoj èoveèanstva bilo neo-
phodno doèarati prostornu perspektivu na površini - podrazumeva se
da je do toga moralo doæi. Meðutim, to se mora opet prevaziæi. No, ne
na takav naèin da ta perspektiva u buduænosti ne bi trebalo da se
razume. Moramo je razumeti, meðutim takoðe moramo pronaæi naèin
da se vratimo perspektivi boja kako bismo je opet imali. Za to naravno
nije neophodno samo teoretsko razumevanje, jer ni iz jedne vrste teo-
retskog razumevanja zapravo ni ne nastaje impuls za umetnièko stvaran-
je, veæ je potrebno da deluje nešto jaèe, elementarnije od teoretskog
razumevanja. To se može desiti. Stoga bih želeo da Vam preporuèim da
se ponovo osvrnete na ono što sam jednom rekao o svetu boja, i što je
onda Albert Štefan ponovio na svojstveno njemu divan naèin, tako da
je taj prikaz mnogo bolji za èitanje od onoga što je ovde prvobitno dato.
To se može proèitati u “Geteanumu”. To je prvo. Drugo, želeo bih da
razmotrite sledeæa pitanja. U prirodi vidimo boje. Na stvarima koje
brojimo, merimo, ukratko na svim stvarima koje fizièki tretiramo, mi
vidimo boje. Meðutim, boja je zapravo nešto duhovno i to bi moralo
antropozofima da bude sasvim jasno. Èak i na mineralima vidimo boje,
a minerali su prirodna biæa, nisu duhovna po onome kako ih mi vidimo.
Fizika je u poslednje vreme to sebi sasvim pojednostavila. Ona kaže: Pa
da, boje se ne mogu nalaziti na mrtvom, materijalnom, jer su one nešto

123
duhovno. Dakle, boje se nalaze unutar duše, a spolja je nešto mrtvo -
materijalno i tu vibriraju atomi. Atomi potom deluju na oko, na nerv, ili
na nešto drugo što ostaje nedefinisano i onda u duši oživljavaju boje. -
To je samo tumaèenje iz neznanja.
Da bi nam stvar bila potpuno jasna ili da bi se dovela do taèke na
kojoj bi se mogla razjasniti, posmatraæemo mrtvi obojeni svet, miner-
alni svet. Kao što je reèeno vidimo boje i na fizièkim stvarima, na onome
što procenjujemo, brojimo, premeravamo. Na svemu tome vidimo
boju. Meðutim, sve to što opažamo na stvarima ne daje boju. Fizièari
mogu da barataju s brojevima, zapreminom, težinom, a opet se ne
približavaju boji. Zbog boje æe i fizièar upotrebiti izreku: Boje se nalaze
samo u duši.
želeo bih da se izrazim slikovito na sledeæi naèin. Zamislite da u levoj
ruci držim crveni list, u desnoj, recimo, zeleni list i da pred Vama i
crvenim i zelenim listom izvodim odreðene pokrete. Jedanput prekri-
vam crveni list zelenim, drugi put zeleni crvenim listom. Naizmenièno
izvodim ove pokrete. Da bi pokreti bili karakteristièniji, zeleni list
pomièem prema gore, crveni prema dole. Recimo da sam to danas
izveo pred Vama. Nakon tri nedelje neæu opet doneti ovde zeleni i crve-
ni list, veæ dva bela lista i njih æu na isti naèin pokretati. Pašæe Vam na
pamet: Iako on sada ima bele listove, pre tri nedelje je izazvao odreðene
opažajne utiske uz pomoæ crvenog i zelenog lista. Pretpostavimo sada
da svako od Vas ima tako živu maštu, te priseæajuæi se vidi isti fenomen
koji je video pre tri nedelje sa zelenim i crvenim listom, i ako sad
pomeram samo dva bela lista. Vaša mašta je toliko živa da ni ne pomišljate
na to da su to samo beli listovi, jer usled mojih istih pokreta vidite iste
harmonije boja koje sam u Vama izazvao pre tri nedelje. Pred Vama se
dešava isto što i onda, bez obzira što sada nemam crveni i zeleni list -
nemam èak nikakvu boju - no izvodim iste pokrete.
E sad, nešto slièno se dešava i u prirodi kada vidite, recimo, zeleni
dragi kamen. Samo što zeleni dragi kamen ne zavisi od Vaše duševne
fantazije, veæ apeluje na fantaziju skoncentrisanu u Vašem oku, jer
èoveèje oko je sa svojim krvnim žilama i nervnim nitima sazdano sve od
fantazije, ono je rezultat delotvorne mašte. I kada gledate zeleni dragi
kamen ne možete ga ni videti drugaèije nego onako kako je on pre
nebrojeno mnogo vremena izgraðen od zelene boje iz duhovnog sveta,
tako ga i vidite, jer je Vaše oko fantastièan organ. U onom trenutku kada
ugledate zeleni dragi kamen, Vi svoje oko vratite u daleka vremena i

124
zelena boja Vam se pojavljuje kao takva, jer su božansko-duhovna biæa
iz duhovnog sveta stvarala ovu supstancu zelenom bojom. Kada na
dragom kamenju vidite zelenu, crvenu, plavu, žutu boju Vi gledate
unazad, u beskrajno davne prošlosti. Naime, dok gledamo boje mi ne
vidimo samo ono što je sada tu, veæ se vraæamo u daleke vremenske
perspektive. Mi u stvari ni ne možemo da vidimo jedan obojeni dragi
kamen u sadašnjosti, isto kao i kada stojimo u podnožju brda i ne
možemo videti neku ruševinu na njenom vrhu iako se nalazi u našoj
neposrednoj blizini. Pošto smo od svega toga dosta udaljeni, moramo
to i posmatrati u perspektivi.
Kada pred nama stoji topaz mi ga ne možemo posmatrati samo u
tom sadašnjem trenutku; moramo uzeti u obzir i vremensku perspek-
tivu. I podstaknuti dragim kamenom posmatramo vremensku pers-
pektivu i vidimo prauzrok stvaranja Zemlje pre lemurske epohe našeg
zemaljskog razvoja, i iz duhovnog posmatramo kako je stvoren dragi
kamen i vidimo i razlog zašto je on obojen. Tu naša fizika èini nešto
strašno apsurdno. Ona pred nas stavlja ovaj svet, a iza - atome koji lebde
i koji u nama treba da stvore boje; meðutim božansko - duhovna biæa su
ta koja su pre beskrajno dugo vremena stvarala, i koja ponovo oživljavaju
u bojama kamenja i bude živo seæanje na njihovo predvremensko
stvaranje. Kada neživu prirodu vidimo obojenu, onda u odnosu na nju
oživljavamo seæanje na davno prošla vremena. I svaki put kada se u
proleæe pred nama pojavi zeleni biljni prekrivaè, onda onaj koji razume
to izranjanje zelenila u prirodi shvata da ne gleda puku stvarnost, veæ
se vraæa u ono vreme u kojem je u toku stare Sunèeve epohe iz duhovnog
stvaran biljni svet i u kojem je to zelenilo izneto iz duhovnog sveta.
Vidite, mi pravilno posmatramo obojenost prirode onda kada nas
obojeno podstakne da u toj prirodi primeæujemo davno božansko
stvaranje.
Potrebna nam je moguænost da umetnièki živimo s bojom. Tako na
primer, kao što sam i sâm èesto tumaèio i kao što ste mogli da proèitate
u predavanjima štampanim u “Geteanumu”, potrebno je površinu
osetiti na odgovarajuæi naèin kada se na nju nanese plava boja; tada kao
da se sve pomera unazad; kada je premažem crvenom ili žutom bojom,
onda kao da se sve približava. Jer perspektiva boja, ne linije, je nešto do
èega mi moramo opet doæi: Oseæaj površine, udaljavanje i približavanje,
ali ne udaljavanje i približavanje uz pomoæ linijske perspektive koja
zapravo uvek želi varkom da doèara plastièno, veæ udaljavanje i

125
približavanje uz pomoæ boja na površini - intenzivno, ne ekstenzivno.
U suštini kad god želim da pokažem da je nešto agresivno, da se na
površini nalazi nešto što želi da odskoèi, onda slikam žuto-crvenom
bojom. Ako je nešto mirno i udaljava se od mene onda ga slikam plavo-
ljubièastom bojom. Intenzivna perspektiva boja! Kod svih starih slika-
ra, èak i kod slikara rane renesanse, videæete apsolutan oseæaj za ovu
perspektivu boje. Ona je postojala svugde, sve dok s petom postat-
lantskom epohom nije na mesto ove intenzivne perspektive stupila
linijska perspektiva.
Time se slikarstvo povezuje s duhovnim. Vidite, èudno je to kako
ljudi danas razmišljaju kako bi prostor naèinili još veæim prostorom,
ako žele da izaðu iz njega. I na ovaj materijalistièki naèin oni upotre-
bljavaju èetvrtu dimenziju. Meðutim, ta èetvrta dimenzija uopšte ne
postoji, njen je zadatak samo da uništi treæu dimenziju, kao što dugovi
uništavaju imovinu. Èim se izaðe iz trodimenzionalnog prostora ne
ulazi se u èetvorodimenzionalni prostor ili što se mene tièe, ulazi se u
èetvrtu dimenziju prostora koja je u stvari dvodimenzionalna, zato što
je èetvrta dimenzija uništila treæu i preostala je samo druga kao jedina
realna, i kada se iz treæe dimenzije fizièkog prelazi u etersku sve je
odreðeno kao dvodimenzionalno. Etersko možemo razumeti samo
tako, ako zamislimo da je orijentisano prema dvema dimenzijama.
Meðutim, reæi æete: ali i u eterskom se kreæem odavde na onamo, tj. u
tri dimenzije. Samo što treæa dimenzija za etersko nije ni od kakvog
znaèaja, znaèajne su uvek samo dve dimenzije. Treæa dimenzija se
izražava samo nijansama crvene, žute, plave, ljubièaste, onako kako ih
nanosim na površinu bez obzira gde se ta površina nalazila; sve to u
eterskom ne menja treæu dimenziju, samo se boja menja i sasvim je
svejedno gde postavljam površinu, potrebno je samo da boju promen-
im na odgovarajuæi naèin. Time èovek dobija moguænost da živi sa
bojom, da živi sa njom u dve dimenzije. Tako se od prostornih umet-
nosti èovek uzdiže do dvodimenzionalnih umetnosti kao što je slikarst-
vo, i time prevazilazi puku prostornost. Sve što je u nama samo oseæaj,
nema nikakve veze sa tri prostorne dimenzije, samo je volja u vezi sa
njima, oseæaj ne, on je zatvoren u dve dimenzije. Samim tim pronalazi-
mo i ono što je u nama oseæajno, a to je moguænost vraæanja u ono što
slikarstvo može da doživi u dve dimenzije, kada ove dve dimenzije zais-
ta razumemo na pravi naèin.

126
Vidite, èovek se mora izvuæi iz trodimenzionalnog materijalnog,
ako želi da se iz arhitekture, umetnosti odevanja i vajarstva razvije do
slikarstva. Slikarstvo je umetnost za koju se može reæi da je èovek može
doživeti dušom, jer kad èovek kao slikar stvara ili uživa, onda on to
najpre doživljava dušom. Meðutim, on zapravo doživljava nešto
spoljašnje. On to i oseæa u perspektivi boja. Više ne postoji nikakva raz- Tabla 17

lika izmeðu spoljašnjeg i unutrašnjeg. Ne može se reæi ono što se mora


reæi u arhitekturi, da duša želi da stvara forme koje su joj potrebne da
bi gledala u telo. U vajarstvu bi duša želele da oblikuje forme u èisto
oblikovanog èoveka; tu je èovek postavljen u prostoru, u sadašnjosti na
njemu prirodan naèin. Sve to u slikarstvu ne dolazi u obzir. Tu nema
smisla govoriti o tome da je nešto unutra, a nešto spolja ili da je duša
unutra ili spolja. Dok duša živi u boji, ona je neprestano u duhovnom.
Ono što se doživljava u slikarstvu jeste takozvano slobodno kretanje
duše u kosmosu. Uopšte se ne postavlja pitanje da li mi neku sliku
doživljavamo u svojoj unutrašnjosti, ili je posmatramo spolja dok je
gledamo obojenu ne uzimajuæi u obzir nesavršenost spoljašnjih medija
boje.
Nasuprot tome, mi potpuno ulazimo u ono što duša doživljava kao
duhovno, kao duhovno-duševno, kada zaðemo u muziku. Tada potpu-
no moramo da izaðemo iz prostora. Muzika je linijska, jednodimenzi-
onalna. Ona se i doživljava u jednoj dimenziji, u vremenskoj liniji.
Meðutim, ona se istovremeno doživljava tako da èovek svet oseæa kao
svoj vlastiti. Duša ne želi da pribavi važnost onome što joj treba dok
uranja u fizièko ili dok ga napušta, ona samo želi da u muzici doživi ono
što u njoj sada na Zemlji duševno-duhovno živi i treperi. Ako se prouèava-
ju tajne muzike onda se stiže do onoga - o tome sam veæ jednom govorio
- što su zapravo još Grci mislili sa Apolonovom lirom, a zna se da su se
Grci zaista dobro razumeli u te stvari. Ono što se doži-vljava muzikom
jeste skriveno, ali èoveku svojstveno prilagoðavanje na unutrašnje har-
monièno-melodiène odnose svetskog postojanja iz kojih je on i sam
oblikovan. Predivne strune (one imaju sposobnost da preobražavaju),
jesu zapravo èovekove nervne niti koje se šire iz kièmene moždine. To
je Apolonova lira, ova kièmena moždina koja se završava u mozgu i širi
pojedine nervne niti po èitavom telu. Na ovim nervnim nitima svira
duševno-duhovni èovek unutar zemaljskog sveta. Najsavršeniji instru-
ment ovoga sveta je sam èovek, a svaki muzièki instrument kao èarob-
nim štapiæem stvara po èovekovim merilima tonove i to umetnièke,

127
dok god on u zvuku strune nekog novog instrumenta nešto oseæa, nešto
što je putem nervnih vlakana i krvi povezano s njegovom konstituci-
jom. Dok god èovek ima nerve, on je u svojoj unutrašnjosti saèinjen od
muzike i muziku umetnièki oseæa, sve dok je muzikalno u skladu sa
tajnom njegove sopstvene muzikalne graðe.
Kada se èovek posveti muzici, on onda apeluje na ono svoje duševno-
duhovno koje živi na Zemlji. U istoj meri u kojoj Antropozofija otkriva
tajne unutrašnje duhovno-duševne prirode èoveka, moæi æe one isto
tako uspešno da deluju na muziku, ne na puku teoriju, veæ na muzika-
lno stvaranje. Razmislite, zaista nema nièeg teorijskog u tome kada
kažem da posmatramo neživi materijalni svet. To što ga vidimo obojenog,
to je zapravo naše kosmièko priseæanje. - Zahvaljujuæi pravilnom
antropozofskom posmatranju stvari, mi uèimo da na bogovima koji su
delovali pre poèetka vremena razumemo kako to oni u svom prast-
varanju prizivaju sebe u seæanje u dragom kamenu, u obojenim pred-
metima i to samo posredstvom boja. Ako opazimo da su stvari obojene
zato što se bogovi kroz njih izražavaju, onda to izaziva onaj entuzijazam
koji proizilazi iz doživljaja u duhovnom. To nije nikakvo teoretisanje, to
je nešto što neposredno može ispuniti dušu unutrašnjom snagom. Iz
ovoga ne proizilazi teorija umetnosti. Ovim može biti podstaknuto
umetnièko stvaralaštvo, i samo uživanje u umetnosti. Zbog toga je i
prava umetnost pre svega traganje za povezanošæu èoveka sa duhovnim,
bilo da je to duhovno ono koje èovek išèekuje kada dušom izlazi iz tela,
bilo da je to duhovno ono koje bi on želeo da saèuva u seæanju kada
uranja u telo, ili duhovno za koje oseæa da mu je blisko, pošto puku
prirodu svoje okoline ne oseæa bliskom, bilo da je u duhovnom bliži
svetu obojenog, svetu u kojem nestaje unutrašnje i spoljašnje, u kojem
se duša kreæe kroz kosmos tako što pliva, lebdi, u kojem oseæa svoj sop-
stveni život u kosmosu i u kojem na svakom mestu može putem boje da
postoji. Duša može još u zemaljskom da oseæa povezanost sa kosmièko-
duševno-duhovnim, kao što to oseæa u muzici.
E sada, stižemo i do pesništva. Nešto što sam rekao u odnosu na
pesnièka oseæanja starih vremena kada je pesništvo bilo još sasvim
umetnièko, može nam skrenuti pažnju na to kako su ljudi oseæali ovo
pesništvo kada su još bili živo povezani sa duhovno-duševnim svetom.
Veæ sam juèe prièao o tome kako u pravom umetnièkom vremenu ne
bi bilo prikladno prikazivati kako se Hinc i Kunc šetaju po pijaci u
nekom malom selu, jer kada bi èovek otišao na tu pijacu i posmatrao

128
Hinca i Kunca, njihove pokrete, njihove razgovore, shvatio bi da su oni
uvek bogatiji od onih koje bi mogao opisati. Grcima u doba procvata
umetnosti èinilo bi se sasvim apsurdnim prikazivati ljude na pijacama
ili u njihovim kuæama. U naturalizmu se javila èudna težnja da se u
pozorištu upotrebljavaju iskljuèivo naturalistièke scene, èak što se tièe
i scenarija. Isto kao što slikarstvo ne bi bilo to, kada èovek ne bi slikao
na površini veæ bi se boja na neki naèin oblikovala u prostoru, isto tako
ni pozorišna umetnost nije umetnost kada se njena odreðena, data, sce-
narijska sredstva ne shvate na umetnièki naèin. Zamislite samo, kada bi
èovek želeo da zaista sledi taj naturalistièki duh, onda on ne bi mogao
da od pozornice napravi nekakvu sobu i da ima gledaoce. On takvu
sobu ne bi mogao da napravi, jer takve sobe ne postoje, a i zimi bi se u
njima smrzavao. Prave sobe su zatvorene sa sve èetiri strane. Ako bi
èovek želeo da odigra
neku predstavu sasvim naturalistièki, on bi onda morao da zatvori
pozornicu i odigra je iza bine. Ne znam samo koliko bi onda ljudi kupi-
lo ulaznice, ali s obzirom na naturalistièku realnost u pozorišnoj umet-
nosti - morao bi da postoji i èetvrti zid. O ovome sam govorio na kra-
jnje ekstreman naèin, ali je to u svakom sluèaju taèno.
Tabla 14

Moram da Vas upozorim na nešto o èemu sam Vam èesto govorio.


Homer svoju “Ilijadu” poèinje tako što kaže: “Pevaj mi, muzo, o srdžbi
Pelejada Ahila”. To nije nikakva fraza, to je èinjenica da je Homer imao
pozitivan doživljaj, da se on uzdigao do nadzemaljskog božansko-
duhovnog biæa koje se služilo njegovim telom, kako bi epiku umetnièki

129
oblikovalo. Epika oznaèava gornje bogove za koje se oseæalo da su
ženski, jer su bili plodonosni i upravo zbog toga su i predstavljali ženske
bogove, muze. On je potražio gornje bogove, stavio im je na raspola-
Tabla 14 ganje svoje ljudsko biæe kako bi time u dogaðajima izrazio kosmièke
misli. Vidite, time što se gornjim bogovima stavlja na raspolaganje
èovek, oni puštaju epskom da govori. Homer poèinje: “Pevaj mi, o muzo,
o èoveku koji je mnogo putovao”. - On misli na Odiseja. Njemu ne bi
palo na pamet da ljudima doèara ono što je sam izmislio ili video - Jer
zašto bi to i èinio? To može svako sam da uèini. Homer želi da sebe stavi
na raspolaganje gornjim božansko-duhovnim biæima, kako bi oni izra-
zili svoje viðenje povezanosti ljudi na zemlji. Tako nastaje epski spev.
A dramsko pesništvo? No, ako pomislimo samo na period pre Eshila,
videæemo da ono proizilazi iz prikaza boga Dionisa koji deluje iz dubi-
na. Prvo je jedina liènost Dionis, pa potom Dionis i njegovi pomoænici
- hor koji se grupiše oko njega, kako bi predstavljao refleks onoga što ne
èine ljudi veæ podzemni bogovi, bogovi volje, koji se služe èove-kovim
oblikom kako bi na bini delovala božja, a ne èoveèja volja. Tek poste-
Tabla peno sa zaboravljanjem povezanosti izmeðu èoveka i duhovnog sveta,
proizašlo je èisto ljudsko delovanje na bini i to iz delovanja bogova koji
su se služili ljudima. Ovaj proces se desio još u Grèkoj izmeðu Eshila - tu
još vidimo božanske impulse koji deluju preko ljudi, pa sve do Euripida
- tu ljudi veæ stupaju kao ljudi, meðutim još uvek s nadzemaljskim impul-
sima; pravi naturalizam moguæ je tek u novije vreme.
Meðutim, èovek i u pesništvu mora da pronaðe put ka duhovnom.
Stoga možemo reæi: Epsko se obraæa gornjim bogovima. Dramsko se
obraæa donjim bogovima, prava drama vidi kako se svet podzemnih
bogova penje ka Zemlji. Èovek može postati oružje za delovanje
podzemnog sveta bogova. Ako u neku ruku posmatramo svet kao ljudi,
onda u umetnosti imamo ono što je, rekao bih, spolja neposredno natu-
ralistièko. Nasuprot tome, u dramatièkom nam se uzdiže donji duhovni

130
Tabla 15

svet. U epskom se gornji duhovni svet spušta. Epski je prikazati muzu


koja se spušta kako bi se kroz èovekovu glavu služila èovekom, muzu
koja kao muza besedi šta to ljudi rade na zemlji ili šta se uopšte radi u Tabla

kosmosu. Dramatika je ono što se diže iz dubine sveta, što se služi èovek-
ovim telom kako bi delovala volja, volja podzemnih bogova. Tabla 15

Moglo bi se reæi: U hodnicima zemaljskog postojanja kao iz oblaka


silazi božanska muza epske umetnosti; kao iz dubine zemlje dižu se u
dimu dionizijsko-podzemne, božansko-duhovne moæi i voljom deluju
kroz èoveka naviše. Meðutim, svugde moramo gledati kroz zemaljska
polja, kako se na neki naèin dramsko poput vulkana uzdiže i kako se od
gore epsko spušta poput kiše koja nosi blagoslov. A ono što se dogaða
na istom nivou na kojem smo i mi, tamo gde mi u neku ruku vidimo
krajnje glasnike gornjih bogova kako s puno oseæaja deluju zajedno sa
do-njim bogovima na istom nivou kao i mi, i tamo gde kosmièko (koje
ne treba oseæati kao teorijsko kosmièko, veæ u njegovom punom obli-
ku) podstrekuje, èini sreænim, zasmejava, klièe i to sve putem duhov-
no-vatrenih nimfi odgore, tu, u sredini svega, èovek se pretvara u lirsko.
On ne oseæa dramsko koje se uzdiže, niti epsko koje se spušta, veæ
životno lirsko koje je na istom nivou kao i on, to duhovno tananih
oseæanja koje ne pada poput kiše na šumu, niti ne izbija kao vulkan i
otkida drveæe, veæ šum u lišæu, naslaðuje se cvatom, piri u vetru. Sve

131
ono gde mi u materijalnom slutimo duhovno te nam se srce uzdiže, dah
postaje veseo, a duša se spaja sa prirodnim znacima duhovno-duševnog,
sve to je na istom nivou na kojem smo i mi i tu živi i tka lirsko i kao da
vedrim licem gleda ka višim bogovima, a nešto setnim licem ka nižim;
Tabla to lirsko se s jedne strane može izgraditi do dramsko-lirskog, a s druge
strane do epsko-lirskog u kojem èovek svojim posrednikom, svojim
oseæajnim biæem, doživljava okolinu zemlje i sve ono, što kao i on, pos-
toji na Zemlji.
Vidite, kada se stvarno stupi u duhovni svet kosmièkih pojava, ne
može se zaista ništa drugo uèiniti no dopustiti da iskrivljene - apstrak-
tne predstave postepeno preðu u živo, obojeno, oblikovano biæe. Rekao
bih da idejni prikaz sasvim iznenada postaje umetnièki prikaz, jer sve
ono što se nalazi oko nas živi u umetnièkom. Zbog toga je preko potreb-
no probuditi sve one bezobzirno apstraktne pojmovne odredbe (kao
što su: fizièko telo, etersko telo, astralno telo, sve ono što je pojmovno
idealno, drsko pravolinijski, što neki mogu i da suvo teoretišu i jezivo
nauèno da obrazlažu) i prevesti ih u umetnièku boju i formu. To je
suštinska potreba Antropozofije.
Zbog toga se može i izraziti nada da æe se èoveèanstvo zaista oslo-
boditi naturalizma, pedanterije i prostaštva. Èoveèanstvo je zarobljeno
u malograðanstvu, pedanteriji, primitivizmu, abstrakciji, teoriji, pukoj
nauci, takozvanoj praksi (jer o pravoj praksi ovde ne može biti govora),
duboko je zašlo u sve to i potreban mu je polet. I sve dok taj polet ne
postoji, Antropozofija ne može ni da napreduje, jer u neumetnièkom
elementu ona ne može da diše. Slobodno može da diše tek u umetnosti.
Ako se shvati na pravi naèin, ona æe voditi do umetnièkog, a da pri-tom
ne žrtvuje ništa od spoznajnog.
DUH I NEDUH U SLIKARSTVU
TICIJANOVO DELO “VAZNESENJE BOGORODIÈINO”

Dornah, 9. jun 1923.

Danas bih želeo da dodam još nešto predavanjima koja sam održao
u poslednjih nekoliko dana. Ranije sam èešæe govorio o duhu jezika. A

132
Vi veæ iz moje “Teozofije” znate da kada se u Antropozofiji govori o
duhovnom biæu da se pritom misli na pravo duhovno biæe, isto kao i
kada se govori o duhu jezika da se onda misli na pravo duhovno biæe za
pojedine jezike u koje se èovek uživljava i koji mu nekako daju snagu iz
duhovnih svetova, da bi izrazio svoje misli koje u njemu kao zemaljskom
biæu u poèetku postoje kao mrtvo nasledstvo duhovnog sveta. Zbog
toga je, u vezi sa Antropozofijom, sasvim prikladno u obliku jezika
potražiti smisao koji dolazi iz duhovnih svetova i koji je u izvesnom
stepenu nezavistan i od samog èoveka.
E sad, veæ sam Vam skrenuo pažnju na to da mi na sasvim poseban
naèin oznaèavamo pravi element umetnièkog tj. lepog, i njemu supro-
tan element. Govorimo o lepom i o njegovoj suprotnosti u pojedinim
jezicima - o ružnom. Ako bismo na sasvim odreðeni naèin lepo oznaèi-
li kao i ružno, onda ne bismo više govorili o lepom, pošto je suprotno
od mržnje ljubav, veæ bismo govorili o prijatnom. Onda bi morali da
govorimo prijatno - ružno. Meðutim, mi govorimo o lepom i o ružnom
(Schön/Häßlich) i time iz jezièkog duha stvaramo znaèajnu razliku
kada jednu stvar i njen antonim imenujemo na ovakav naèin. Lepo - je
u nemaèkom jeziku reè srodna sa reèju - sjaj; u drugim jezicima moraju
se pronaæi slièni primeri. Nešto što je lepo (schön) ono i sjaji (scheint),
to znaèi iznosi svoje biæe na površinu. To je biæe lepog koje se ne skriva,
veæ svoju unutrašnjost prenosi na spoljni oblik. Tako da je lepo ono što
svoju unutrašnjost otkriva spoljašnjom formom, a svetleæe je ono što
isijava svetlost u svet i otkriva svoje biæe. Ako bismo u tom smislu gov-
orili i o suprotnom od lepog, morali bismo reæi da je to nešto što se
skriva, ne svetli, potiskuje svoje biæe, veèito ostaje prikriveno plaštom i
ne otkriva se. Kada govorimo o lepom oznaèavamo dakle nešto objek-
tivno. Ako bismo isto tako objektivno govorili o suprotnom od lepoga,
onda bismo to morali oznaèiti jednom reèju koja bi kazivala nešto što
se skriva, nešto što spolja drugaèije izgleda nego što stvarno jeste.
Meðutim, time se udaljavamo od objektivnog i približavamo subjek-
tivnom i samim tim oznaèavamo naš lièni odnos prema onome što se
skriva, i shvatamo da to što se skriva mi ne možemo da vidimo, to mora-
mo mrzeti. Dakle, sve ono što nam pokazuje drugaèije lice nego što je
ono stvarno, jeste suprotno od lepog. Meðutim, mi to tako prikazujemo
ne iz osnove našeg biæa, veæ na osnovu naših emocija, kao nešto što
moramo mrzeti zato što se skriva i ne ispoljava.

133
Dakle, ako obratimo pažnju na jezik, onda nam se može objaviti duh
jezika. Moramo da se zapitamo: Za èim mi zapravo težimo kada ume-
tnošæu stremimo ka lepom u najširem smislu? Za èim mi onda žudimo?
Veæ u samoj èinjenici da iz duha jezika moramo izabrati jednu reè za
lepo, reè koja izlazi iz nas samih (kod antonima mi ostajemo u sebi, sa
svojim emocijama, mržnjom), veæ u toj èinjenici da mi moramo izaæi iz
sebe pokazujemo da se u lepom nalazi veza sa duhovnim svetom van
nas. Jer šta tu onda sija? Ono što vidimo èulima nema potrebe da sija, jer
ono je tu. Ono što nam sija, što dakle u èulnom isijava i svoje biæe objav-
ljuje u èulnom, to je duhovno. Kada objektivno govorimo o lepo-m kao
o lepom, mi tada veæ unapred umetnièko lepo posmatramo kao duhov-
no koje se kroz umetnost pojavljuje i objavljuje u svetu. Zbog toga je
zadatak umetnosti da obuhvati ono što sjaji, što isijava, što se objavljuje,
i kao duh prožima i oživljava svet. I svaka prava umetnost traži duhov-
no. Èak i kada umetnost hoæe da prikaže ružno, muèno (što se takoðe
može desiti), onda ona neæe prikazati nešto èulno-muèno, veæ duhovno
koje u èulno-muènom objavljuje svoje biæe. Ružno može postati lepo
kada se duhovno svetleæi objavi u ružnom. Meðutim, kada umetnièko
treba da deluje lepo, onda tu uvek mora da postoji veza sa duhovnim.
Dakle vidite, polazeæi od ovog gledišta posmatraæemo sada jednu
granu umetnosti, tj. slikarstvo. U poslednjih par dana veæ smo govorili
o njemu utoliko pre što se u slikarstvu putem boje, putem svetlosti u
boji, objavljuje duhovno biæe. Može se reæi da je u ono vreme kada je
èovek još posedovao pravu unutrašnju spoznaju o bojama, mogao na
pravi naèin i da se prepusti duhu jezika kako bi boje povezao sa svetom.
Kada biste se vratili u stara vremena u kojima je instinktivno vido-
vnjaštvo bilo uroðeno, onda biste npr. pronašli metale kod kojih kao da
se oseæa da oni njihovo biæe objavljuju u boji, a da pritom nemaju zem-
aljska imena. Postoji veza izmeðu naziva metala i planeta, jer bi bila
sramota, ako smem tako da se izrazim, da se ono što se izražava bojom
oznaèi samo kao nešto zemaljsko. Boja se posmatrala kao nešto boža-
nsko-duhovno, nešto što je samo pozajmljeno zemaljskim stvarima u
smislu koji sam Vam razjasnio pre par dana. Kada se u boji zlata oseæalo
i zlato, onda se u zlatu nije videlo samo nešto zemaljsko, veæ se u zlatnoj
boji videlo i Sunce koje se objavljuje iz kosmosa. Dakle, èovek je gleda-
juæi boju na zemaljskoj stvari, veæ unapred video nešto što prevazilazi
zemaljsko. Tek kada se to uzdizalo do živih stvari, tek onda im se pripi-
sivala njihova sopstvena boja, jer su se žive stvari približavale duhu, te

134
su i smele da odražavaju duh. Oseæa se da životinje imaju svoju boju
zbog toga što se u njima duhovno-duševno neposredno objavljuje.
E sad, možete se vratiti u stara vremena u kojima se umetnost oseæa-
la u duši. Vidite, tada se uopšte nije ni moglo doæi ni do kakvog slikarst-
va. Zar ne, ipak nije umetnost obojiti neko drvo zelenom bojom ili ga
naslikati - skoro je glupo reæi da neko slika drvo; to nije umetnost, iz
razloga što šta god neko i postigao podražavajuæi prirodu, u prirodi je
sve ipak uvek lepše i prirodnije. Priroda je uvek punija života. Nema
nikakvog smisla kopirati ono što veæ postoji u prirodi. No, èak i pravi
slikar to ne èini. Pravi slikar koristi predmet da bi recimo pustio Sunce
da sija na tom predmetu, ili da bi posmatrao nekakav refleks boja iz
okoline, ili da bi uhvatio stapanje i prelive svetlog i tamnog na tom
predmetu. Dakle, postoji predmet koji se slika i, on je uvek samo povod
za slikanje. Zato i kažemo da èovek nikada ne slika cvet pod prozorom,
naravno, on slika svetlost koja dopire kroz prozor i koju on vidi kroz
cvet. Dakle, on slika obojenu svetlost Sunca. To slika. Cvet je samo povod
da bi uhvatio svetlost.
Ako preðemo na slikanje èoveka, onda to možemo uèiniti èak još
duhovnije. Slikati èelo èoveka kao èelo èoveka - onako kako se veruje da
se ono vidi - jeste stvarno besmisleno, to nije slikarstvo. Meðutim, ako
se slikaju sunèevi zraci na èovekovom èelu ili prigušena svetlost na
njemu, igra svetlo-tamnog dakle, sve ono za šta predmet daje povod,
ono što u trenutku proðe i što se povezuje s neèim duhovnim, sve to
uhvatiti èetkicom i bojom, zapravo i jeste zadatak slikanja.
Onome koji ima oseæaj za slikarstvo nije do toga, da recimo u nekom
enterijeru posmatra èoveka koji eventualno kleèi pred oltarom. Ja sam
jednom prilikom posetio neku izložbu sa svojim poznanikom. Tu smo
videli sliku èoveka kako kleèi pred oltarom. Videli smo ga od nazad.
Slikar je postavio sebi za zadatak da uhvati sunèev zrak upravo onako
kako je on padao na èovekova leða. Kada je moj poznanik video sliku,
prokomentarisao je: Meni bi bilo lepše da se èovek vidi spreda! - Elem,
vidite i sami da je to interesovanje samo za materijalno, a ne i za umet-
nièko. On je želeo da slikar izrazi kakav je to èovek, itd. Meðutim, za to
postoji samo jedno opravdanje kada želi da se izrazi nešto što bi se
opazilo kroz boju. Kada bih ja hteo da prikažem nekog èoveka na bole-
snièkoj postelji koji boluje od odreðene bolesti, to bi mogla da bude
umetnost ako bih prouèavao boju lica kako bih bolest èulno izrazio.
Ako bih, recimo, hteo da predstavim kako se èitav kosmos odražava u

135
èovekovom inkarnatu, u njegovoj boji mesa - i to bi mogla biti umet-
nost. Meðutim, da slikam gospodina Lemana kako eto, sedi pored mene
- to mi kao prvo ni ne bi pošlo za rukom, zar ne, a kao drugo to i nije
zadatak umetnosti; umetnost je predstaviti kako ga Sunce obasjava,
kako se svetlost presijava o njegove guste obrve. Dakle, treba stiæi do
toga da èitav svet deluje na biæe koje slikam. A sredstvo kojim to postižem
jeste svetlost - tama, jeste boja, jeste zadržan trenutak koji bi prošao da
ga ja ne fiksiram.
Takve stvari su ljudi oseæali u vreme koje i nije tako daleko od ovog
našeg, kada se nije moglo zamisliti da se Bogorodica Marija predstavlja
bez preobraženog lica, to znaèi: lice na kojem preovladava svetlost i na
osnovu toga prevazilazi uobièajeno ljudsko shvatanje. Ona se nije
mogla zamisliti drugaèije do u crvenoj haljini i plavom ogrtaèu, jer je
samo na taj naèin Bogorodica pravilno predstavljena u zemaljskom
životu: u crvenoj haljini izražene su sve emocije zemaljskog, u plavom
ogrtaèu izraženo je duševno zaogrnuto duhovnim, a u preobraženom
licu produhovljenost na kojem preovladava svetlost kao otkrovenje
duha. Meðutim, sve ovo se ne shvata na pravi umetnièki naèin dok god
se oseæa iskljuèivo ovako kao što sam sada nagovestio. Ja sam to sad
donekle preveo na neumetnièki jezik. To se oseæa kao umetnost tek u
trenutku kada se iz crvene boje, plave boje i svetloga, svetlost doživi u
svom odnosu prema bojama i tami, i to kao svet za sebe, tako da ne pos-
toji ništa više sem boje, a boja èoveku može toliko toga da kaže da se iz
nje, iz kontrasta svetlog i tamnog, može iznedriti lik Device Marije.
Istinu govoreæi, èovek mora da zna da živi s bojom. Èoveku boja
treba da bude nešto što se emancipovalo od teškog materijalizma. Jer se
teški materijalizam zapravo odupire boji kad god èovek želi da je upotre-
bi na umetnièki naèin. Zbog toga se i èitavo slikarstvo opire slikanju sa
bojama s palete. Te boje uvek prikazuju izvesnu težinu kada se upotrebe
na platnu. S njima èovek ne može da živi. On može da živi samo s teènim
bojama. I u životu koji se razvija izmeðu èoveka i teène boje, i u tom
posebnom odnosu koji nastaje kada teènu boju samo nanese na platno
- razvija se život boje, tada se iz boje može zaista razumeti svet. Tek tada
nastaje slikarstvo kada se bojom obuhvati sjaj, otkrovenje, svetlost kao
nešto živo, a tek iz tog živog se onda na platnu stvara oblik. Veæ iz toga
samo po sebi nastaje jedan svet. Jer ako razumete boju, onda razumete
i sastav èitavog sveta.

136
Vidite, Kant je jednom rekao: Dajte mi materiju, a ja æu vam stvoriti
svet. - E pa sad, mogli ste mu i dati materiju, ali možete biti sasvim sig-
urni da on od nje ne bi mogao da naèini nikakav svet, jer se iz materije
ne može stvoriti svet. Meðutim, uz pomoæ ustalasanog oruða boja veæ
bi se i mogao stvoriti svet. Mogao bi se stvoriti iz tog razloga, što svaka
boja ima neposredan, rekao bih, lièan, srodan odnos prema neèem
duhovnom u svetu. A mi smo danas više ili manje, u ovom materijalis-
tièkom vremenu, gotovo sasvim izgubili pojam slikarstva, sam èin
slikarstva, sa izuzetkom primitivnih poèetaka u impresionizmu, a
posebno u ekspresionizmu, no ipak to su samo poèeci. Jer danas veæina
uopšte ni ne slika veæ samo kopira oblike i to tako što ih crta, a potom
premazuje površinu. Meðutim, to su obojene površine koje nisu nasli-
kane, koje nisu roðene iz boja, iz kontrasta svetlo-tamnog.
U svakom sluèaju ne smeju se ove stvari pogrešno razumeti. Ako
neko podivlja i poène jednostavno da amaterski reða boje jednu do
druge, a pritom veruje da prevazilazi ono što sam ja nazvao crtežom,
onda je sasvim sigurno da on neæe postiæi ono što sam mislio. Jer kada
sam rekao da treba prevaziæi crtež, pritom nisam mislio da crtež uopšte
ne treba da postoji, veæ sam smatrao da crtež treba izvuæi iz boje, izrodi-
ti ga bojom. Veæ boja sama daje crtež, potrebno je samo znati živeti u
boji. Ovaj život u boji onda vodi prave umetnike do sposobnosti da ne
vode raèuna o preostalom svetu i da svoja umetnièka dela stvaraju samo
iz boja.
Pogledajmo npr. Ticijanovo delo “Vaznesenje Bogorodièino”. To je
jedno umetnièko delo, rekao bih, prepuno starih umetnièkih principa.
Tu više ne postoji onaj živi doživljaj boje kao kod Rafaela i naroèito kod
Leonarda, meðutim, tu ipak postoji jedna vrsta tradicije, tako da se on
i nije mnogo udaljio od tog života u boji. Pokušajte da doživite ovo
Ticijanovo delo. Kada ga pogledate, možete da kažete - ovde je zeleno,
ovde crveno, a ovde plavo. Jeste, no pogledajte sada svaku boju ponao-
sob. Ako posmatrate šta to pojedine boje, kako bih rekao, zajedno gov-
ore, onda æete osetiti kako je on živeo u obojenom i kako je zaista u
ovom sluèaju iz njega dobio ova tri sveta. Posmatrajte samo taj predivan
sled ova tri sveta. Dole su apostoli koji doživljavaju Marijino vaznesenje.
Pogledajte samo kako ih je stvorio iz boje. Zahvaljujuæi boji vidi se kako
su oni vezani za zemlju, no ne oseæa se težina boja, veæ se oseæaju samo
tamne boje na donjem delu Ticijanove slike i kroz tamu se doživljava
vezanost apostola za zemlju. U èitavom sklopu boja na Bogorodièinom

137
liku doživljava se meðucarstvo. Ona je još uvek donjim delom povezana
sa zemljom. Ako budete imali priliku za to, pogledajte na slici kako se u
boji Marijinog lika u donjem delu širi prigušena tamna boja da bi onda
preovladala svetlost kako bi veæ treæe carstvo u punom sjaju obuhvatilo
Marijinu glavu koja bi onda i sama nadmašivala svojim sjajem; bojom je
takoðe naznaèeno da su noge i dalje vezane za zemlju. Pogledajte samo
kako je u unutrašnjem doživljaju boje zaista podeljeno donje carstvo,
meðucarstvo, nebesko carstvo i prihvatanje Bogorodice od Boga Oca.
Kako biste razumeli ovu sliku morate upravo zaboraviti na sve ostalo, i
èitavu stvar posmatrati s aspekta boje, jer su kroz boju ovde izražena tri
stepena sveta, a ne misaono, ne intelektualno, veæ sasvim umetnièki.
Može se reæi da je za slikarstvo sasvim neophodno obuhvatiti ovaj sjajni
svet, svet sjajne objave u kontrastu svetlo-tamnog i u samoj boji, kako bi
se umetnièko uzdiglo iznad zemaljsko-materijalnog, a opet ispod
duhovnog. Jer kada bi se ono i podiglo do duhovnog, onda više ne bi ni
bilo sjaja, prešlo bi u mudrost. Meðutim, mudrost nije više umetnost,
mudrost dopire do neoblikovanog carstva Božjeg.
Zbog toga bi se moglo reæi: Kod pravog umetnika koji prikazuje
ovako nešto kao Ticijan “Vaznesenje Bogorodièino”, mi i sami oseæamo
da kada pogledamo to prihvatanje Marijino od Boga Oca, bolje reèeno,
njenu glavu, da se ne bi smelo iæi dalje u postupku prikazivanja svet-
losti. Stiglo se do krajnje granice. U istom trenutku ako bi se krenulo
dalje prešlo bi se u intelektualno, a to nije umetnost. Ne sme se dodati
ni najmanja stvar u prikazu svetlosti. Jer ako bi se isuviše oštro prešlo u
konture, to bi postalo intelektualno, tj. neumetnièko. U stvari, u gorn-
jem delu slika je zaista u opasnosti da preðe u neumetnièko. Slikari
posle Ticijana upravo su to i uèinili. Pogledajte samo prikaz Anðela do
u Ticijanovo vreme. Zar ne, kad god dospemo do nebeskog regiona,
dolazimo do Anðela. Obratite pažnju kako je samo brižljivo prikriven
izlazak iz boje. U vreme pre Ticijana, a na neki naèin i na njegovom
primeru, možete ako hoæete da se upitate: Zar Anðeli ne bi mogli biti i
oblaci? - Naime, ako to ne možete uèiniti, ako ne možete barem ostati u
nedoumici da li je to privid ili ne, ili ako veæ sasvim odluèite da to nije
privid i preðete u postojanje duhovnog, onda prestaje umetnièko.
Ako obratimo pažnju na 17. vek, tu je stvar sasvim drugaèija. Tu se
veæ sam materijalizam umešao u prikazivanje duhovnog. Veæ i sami
primeæujete kako su Anðeli naslikani, rekao bih, ne na umetnièki naèin,
veæ rutinski, što se moguæe brže moglo; za te Anðele mi se više ne

138
možemo zapitati da nisu to možda oblaci. Da, tu veæ poèinje umovanje,
tu prestaje umetnost.
Ako se sad opet vratimo na apostole, onda nas obuzima oseæaj da je
jedino umetnièko na ovoj slici zapravo Bogorodica. U gornjem delu
vreba opasnost da æe sve preæi u èistu mudrost bez oblika. Ako se zaista
dostigne ova bezobliènost, onda to prelazi, rekao bih, na neki naèin u
umetnièko savršenstvo, jer se umetnik odvažio da priðe sve do ponora
gde bi se svakim novim korakom moglo samo crtati. Meðutim, crtanje
nije isto što i slikanje. Dakle, tu gore, približavamo se mudrosti. A veliki
umetnik je onaj koji u èulno unosi što više mudrosti, koji, pokušaæu da
se konkretno izrazim, ima sposobnost da od Anðela koje slika stvori
prividne okrugle oblake koji trepere u svetlosti.
Od donjeg dela slike prelazi se na lepotu, na samu Bogorodicu, koja
kao da lebdi u mudrosti, a Ticijan ju je mogao lepo oblikovati samim
tim što ona još uvek nije prispela, veæ još stremi ka visinama. Sve to
ostavlja takav utisak da imamo oseæaj da kada bi se ona još malo uzvinu-
la, da bi morala preæi u mudrost. Tu umetnost nema više šta da kaže. Ako
li se spustimo malo niže, onda stižemo do apostola, tu razmišljamo:
Umetnik u bojama traži naèin da apostole predstavi vezane za zemlju.
- Meðutim, tu vreba jedna druga opasnost. Ako bi se Bogorodica nala-
zila samo malo niže, onda je on ne bi mogao prikazati u svoj njenoj
unutrašnjoj lepoti. Jer da se Bogorodica nalazila nešto niže (mada nema
ni razloga za tako nešto), da sedi meðu njima, ona ne bi mogla da izgle-
da ovako kako izgleda izmeðu neba i zemlje. Ne bi mogla nikako tako
da izgleda. Jer vidite i sami, dole stoje apostoli u svojoj smeðoj boji,
Bogorodica se tu ne uklapa. Jer mi u tom sluèaju ni ne bismo mogli da
ostanemo pri tome da apostoli u sebi nose zemaljsku težinu. Zbog toga
to i mora drugaèije da izgleda. U suprotnom bi poèelo da se crta. Sve to
možete zakljuèiti samo na osnovu ove karakteristiène Ticijanove slike.
A zbog èega?
Braon boja sama po sebi zapravo ni ne može da predstavi lepotu
takvu kakva je Bogorodica u stvari, tu se mora predstaviti nešto što ni
ne odgovara mnogo lepome. No i to mora biti lepo samim tim što se
objavljuje nešto drugo, od onoga što se smatra lepim. Vidite, kada bi
Bogorodica sedela ili stajala meðu apostolima u istoj boji, to bi onda
bilo stvarno uvredljivo. Bilo bi užasno uvredljivo. Sada govorim samo o
ovoj slici, ne govorim o tome da bi svaki prikaz Bogorodice kako stoji
na zemlji bio za umetnika uvredljiv, meðutim, što se tièe ove slike, za

139
svakoga koji je posmatra na umetnièki naèin bilo bi kao šamar videti
Bogorodicu kako stoji na zemlji. Zašto? Vidite, kada bi ona stajala s apos-
tolima u istoj boji, onda bi se moralo reæi da je umetnik Bogorodicu
predstavio kao punu vrlina. U stvari, on je tako prikazao apostole. Ne
možemo ni da zamislimo ništa drugo nego da apostoli puni vrlina
gledaju naviše. Meðutim, što se tièe Bogorodice mi to ne možemo reæi.
Kod Bogorodice je toliko oèigledno da njene vrline ne smemo
naglašavati. To bi bilo isto kao kada bismo želeli da Boga prikažemo s
puno vrlina. Ono što se podrazumeva, što postoji, što je bivstvo samo,
to se ne sme predstaviti samo pukim spoljašnjim prividom. Zbog toga
Bogorodica mora da lebdi, mora da se nalazi u predelu u kojem æe biti
iznad vrlina, u kojem se za nju neæe moæi na osnovu boje kazati da je
puna vrlina, kao što se i za Boga samog ne može reæi da ima vrlina. On
je vrlina sama. Meðutim, ova reèenica je apstraktna i ona bi se više ukla-
pala u filozofske misli. To nema nikakve veze s umetnošæu. No, što se
tièe apostola mi moramo priznati da je umetniku pošlo za rukom da uz
pomoæ boje predstavi apostole kao ljude pune vrlina. Oni imaju
vrline.
Pokušajmo da se ponovo približimo duhu jezika. Šta zapravo znaèi
biti pun vrlina (tugendhaft sein)? To znaèi biti valjan (tauglich sein); jer
je vrlina u vezi sa valjanošæu, sa sposobnošæu da se bude valjan, da se
doraste nekoj stvari, da se nešto može - sve to znaèi biti pun vrlina
(tugendhaft). Meðutim, konaèno se dolazi i do toga na šta se misli kada
se pomisli na vrlinu, recimo kao što je to predstavio Gete, koji je govo-
rio o trojstvu mudrosti, sjaja i snage, tj. o vrlini u tom smislu. Sjaj = lep-
ota, umetnost. Mudrost = ono što prelazi u spoznaju, saznanje bez obli-
ka. Vrlina, snaga = ono što je zaista valjano, što je sposobno za nešto
znaèajno.
Vidite, ovo trojstvo cenilo se još od davnina. Da mi je neki èovek u
davna vremena rekao da mu je preko glave kada ljudi prièaju o istini-
tom, lepom i dobrom, ja bih mu verovao, jer onaj koji želi da govori u
frazama, taj æe i govoriti o istinitom, lepom i dobrom. - Meðutim, samo
ako se osvrnemo na starija vremena, videæemo da sve ove stvari èovek
doživljava svom svojom dušom. želeo bih da kažem da se sa aspekta
lepog, sa aspekta umetnosti, i na Ticijanovoj slici u gornjem delu može
videti mudrost, ali ne sama mudrost, jer je ona još u umetnosti i iz nje
zraèi, naslikana; u središnjem delu je lepota, u donjem je vrlina, val-
janost. No, ispitaæemo sada suštinu, znaèaj valjanosti. Uz pomoæ duha

140
jezika dospevamo do dubine stvaralaèke duše jednog jezika. Onaj koji
stvari samo površno posmatra, njemu bi moglo da padne na pamet i
ovako nešto: bio jednom u crkvi neki bogalj i slušao propoved nekog
sveštenika koji se služio najrazlièitijim frazama, kako je na svetu sve
dobro i lepo i korisno. Bogalj je na kraju saèekao sveštenika kod izlaza
iz crkve i pitao ga: Rekli ste da je po Božjoj zamisli sve na svetu dobro,
da li je i na meni onda sve u najboljem redu? Sveštenik mu je odgovorio:
Za jednog bogalja jeste i više nego dobro! - Kada se stvari posmatraju
ovako površno, onda se ne dopire do suštine, zar ne? Današnji naèin
posmatranja sveta gotovo je u svim domenima upravo tako površan.
Ljudi se danas sasvim pretrpavaju takvim površnim karakteristikama,
definicijama, i uopšte ni ne primeæuju da se sa svojim idejama samo
vrte u krug.
Što se tièe vrlina, nije stvar u tome da smo mi sposobni da nešto ura-
dimo, veæ da smo sposobni za nešto duhovno, da kao ljudi pronaðemo
svoje mesto u duhovnom svetu. I samo takvi ljudi su, u pravom smislu
te reèi, puni vrlina, potpuni ljudi koji svojom voljom ne samo otkrivaju
veæ ostvaruju duhovno u sebi. Time se stupa u oblast koja se doduše
nalazi u èoveku, ali dopire i do religioznog, koja se više ne nalazi u
oblasti umetnièkog, a još manje u oblasti lepog. Sve u svetu je stvoreno
na taj naèin da ima i svoj suprotni pol. Samim tim se i na Ticijanovoj slici
može reæi da je umetnik u gornjem delu slike iznad Bogorodièine glave
došao u opasnost da istupi iz domena lepote. Tu je na ivici mudrosti. U
donjem delu slike je na ivici nekog drugog ponora. I dok god prikazu-
jemo vrlinu, dakle nešto što èovek iz duhovnog treba da ostvari u svom
sopstvenom biæu, tada uvek nanovo istupamo iz lepog, iz umetnièkog.
Ako pokušamo da naslikamo èoveka koga odlikuju vrline shvatiæemo
da to možemo uèiniti samo onda ako vrlinu okarakterišemo spoljašnjim
sjajem, a što se mene tièe i u poreðenju s njenom suprotnošæu, tj.
porokom. No i sam umetnièki prikaz vrline ne prikazuje više umetnost;
u naše vreme ljudi su se veæ udaljili od umetnosti.
A kako se i ne bismo udaljili od umetnosti kada su se jednostavno
vratili sirovi naturalistièki odnosi u kojima nema nièeg duhovnog. Bez
duhovnog nema ni umetnièkog. Iz tog razloga se u današnje vreme u
impresionizmu i ekspresionizmu i javlja težnja ka duhovnim vrednos-
tima. Iako je to sve samo poèetak ipak predstavlja mnogo više od neu-
metnièkog modela sirovog naturalizma. Ako pojam umetnièko - lepog

141
shvatite na ovaj naèin, onda æete npr. i moæi da shvatite pojavu tragiènog
u umetnosti.
Èovek koji se okreæe svojim mislima i vodi svoj život na intelektu-
alan naèin, ne može nikad da bude tragièan. Ni èovek koji smerno živi
pun vrlina, ne može biti tragièan. Tragièan može postati samo onaj koji
na neki naèin stremi ka demonskom, to znaèi ka duhovnom. Odreðena
osoba postaje tragièna tek onda kada se u njoj nalazi demonsko, bilo u
dobrom ili rðavom obliku. Danas je vreme takvo da èovek postaje slo-
bodan i da demonski èovek zapravo predstavlja anahronizam. Èitav
smisao pete postatlantske epohe zasniva se na tome da èovek iz demon-
skog biæa izrasta u slobodnog èoveka. Meðutim, samim tim što èovek
postaje slobodan, nestaje takoreæi i moguænost za opstanak tragiènog.
Ako posmatrate stare tragièke junake, veæinom likove iz Šekspirovih
dela, onda æete primetiti suštinu demonskog koja vodi ka tragiènom.
Tu gde èovek predstavlja pojavu demonsko-duhovnog sveta, tu gde
kroz njega zraèi demonsko-duhovno, gde se objavljuje, gde èovek na
neki naèin postaje medijum demonskog, tu je stvorena moguænost za
tragièno. U tom smislu ono više ili manje nestaje, iz razloga što se èovek
kao slobodno biæe mora osloboditi demonskog. Do danas on to još nije
uèinio. On upravo u današnje vreme ulazi u demonsko.
To u stvari i predstavlja veliki zadatak, misiju, našeg vremena da se
èovek izbori iz demonskog i postane slobodan.
Meðutim, kada se oslobodimo unutrašnjih demona koji od nas prave
tragiène liènosti, onda se tim teže oslobaðamo spoljašnjih demona. Jer
u trenutku kada èovek stupi u kontakt sa spoljnim svetom, onda i za
novijeg èoveka poèinje neka vrsta demonskog. Naše misli moraju da
budu sve slobodnije i slobodnije. I kao što sam predstavio u svojoj
“Filozofiji slobode” - kada misli postanu impulsi za volju, onda i volja
postaje slobodna. To su suprotnosti koje se mogu osloboditi, slobodne
misli i slobodna volja. Izmeðu toga nalazi se preostali ljudski deo koji je
u vezi s karmom. I kao što je demonsko nekada vodilo do tragiènog,
tako æe i kod modernog èoveka doživljaj karme moæi da dovede do
duboke duševne tragike. Tragedija æe pak moæi da doživi procvat, tek
onda kada ljudi budu doživeli karmu. Dok god se zadržavamo u svojim
mislima, do tada smo slobodni. Kada misli pretvorimo u reèi, one više
ne pripadaju nama. Šta sve može da nastane od samo jedne moje izgov-
orene reèi! Neko drugi je prihvata. Obavija je drugim emocijama,
drugim oseæajima. Reè živi dalje. Time što reè putuje od jednog èoveka

142
ka drugom, ona postaje moæ (koja je zapravo) proistekla iz samog èove-
ka. To je njegova karma kojom je on povezan sa svetom, a koja se opet
može sruèiti na njega. Tu može nastati tragièno i to na osnovu reèi koja
predvodi èovekovo postojanje i koja ne pripada nama veæ duhu jezika.
Mi upravo danas vidimo èoveèanstvo kako je, rekao bih, sklono tragiènoj
situaciji i to zbog precenjivanja jezika, reèi. Narodi se po jezicima razd-
vajaju u razlièite grupe, žele da se na osnovu jezika podele. To predstav-
lja osnovu za tragiku ogromnih razmera koja æe se još u ovom veku
survati na Zemlju. To je tragika karme. Kada bi o doživljenoj tragici
mogli da govorimo kao o demonskoj tragici, onda bi i o buduæoj tragici
morali da govorimo kao o tragici karme.
Umetnost je veèna, menjaju se samo njene forme. Ako uzmete u
obzir da svugde postoji veza izmeðu duhovnog i umetnièkog, onda
æete i razumeti da je umetnièko zapravo to èime se stvarajuæi je i
uživajuæi u njoj dopre do duhovnog sveta. Pravi umetnik može i u
pustinji bez ikoga da stvori sliku. Njemu je svejedno ko æe od ljudi da
vidi tu sliku i da li æe je neko uopšte i videti, jer on ju je stvarao u jednoj
drugoj zajednici, stvorio ju je u duhovno-božanskoj zajednici. Bogovi
su ga nadgledali. U njihovom okruženju ju je stvorio. Šta umetniku
znaèi da li æe se neki èovek diviti njegovoj slici ili ne. Zbog toga umet-
nici mogu da budu i potpuno sami. Meðutim, s druge strane èovek ni
ne može da bude umetnik, a da svoje biæe ne prikaže svetu koji posma-
tra kao duhovni. Ako se negde izgubi ova duhovna veza, onda se menja
i sama umetnost, meðutim ona se više ili manje preobražava u neumet-
nost.
Vidite, umetnik može da stvara samo onda ako se umetnièko delo
nalazi u vezi sa celim svetom. Stari umetnici su toga i bili svesni kada su
npr. slikali po zidovima crkve, jer su te slike bile vodièi za vernike,
ispovednike, - to su umetnici znali; sve se to nalazilo u zemaljskom
životu tim pre što je ovaj zemaljski život prožet duhovnim.
Ne može postojati ništa gore od toga, nego da se slika samo za izložbe.
U osnovi je najgore videti izložbu slika ili skulptura gde se sve moguæe
nalazi preko reda, gde jedno pored drugog stoje dela koja uopšte ne bi
trebalo tako da stoje, jer je to potpuno besmisleno. Samim tim što je
oslikavanje crkvi i kuæa prešlo u slikanje slika, mislim da je ono i izgu-
bilo pravi smisao. Kada je slika uokvirena, jedva da se nešto može i
zamisliti; to je kao da gledamo kroz prozor i to što vidimo nalazi se
napolju - i ništa više od toga. Meðutim, ipak je najgore slikati samo za

143
izložbe! O tome više nema ni govora. Zar ne, razdoblje koje na izložbi
uopšte i vidi bilo kakvu moguænost za umetnost, upravo je i izgubilo
vezu s umetnošæu. Jednostavno to zakljuèujete na primeru svega što se
mora uèiniti za produhovljenje kulture, kako bi se opet pronašao put
ka duhovno-umetnièkom. Na primer, izložbe se moraju sasvim pre-
vaziæi. Sigurno je da pojedini umetnici oseæaju gaðenje prema
izložbama, meðutim živimo u vreme u kojem mišljenje pojedinca ne
znaèi baš mnogo, jer i ne može samo da uplovi u globalni svetski poredak
koji bi vodio ljude do ponovne totalne slobode kao što je to davno bio
sluèaj kada su i nastale prave kulture, jer èinjenica je da mi danas ni
nemamo pravu kulturu.
Pri stvaranju pravih kultura i samim tim i prave umetnosti mora da
uèestvuje i duhovni pogled na svet.

MERA, BROJ I TEŽINA - BOJA BEZ TEŽINE KAO ZAHTEV NOVOG


RAZVOJA SLIKARSTVA

Dornah, 29. jul 1923.

Tokom života na Zemlji èovek menja svoja stanja svesti izmeðu bde-
nja, spavanja i sna - to smo veæ razmatrali ovih dana. U malom ciklusu
predavanja povodom skupa delegata upravo sam i pokušao da rastu-
maèim èitav znaèaj sanjanja. Danas æemo zapoèeti sa pitanjem: Da li je
u biti èoveka kao zemaljskog biæa da živi u ova tri stanja svesti?

144
Mora nam biti potpuno jasno da u okviru zemaljskog postojanja
samo èovek živi u ova tri stanja svesti. Kod životinja je to sasvim drugaèi-
je. životinji nedostaje onaj duboki san bez snova koji je uglavnom kara-
kteristièan kod èoveka izmeðu uspavljivanja i buðenja, osim toga
životinja isto tako nije ni posve budna kao èovek kad se probudi i pre
nego što treba da zaspi. Budno stanje životinje zapravo lièi na èovekov
san. Samo što su svesni doživljaji viših životinja odreðeniji, ispunjeniji,
mogao bih èak reæi - slièni nestalnim èovekovim snovima. No s druge
strane životinja se nikad ne nalazi u tako visokom stepenu besvesnog
stanja kao što je to èovek u dubokom snu.
Zbog toga se životinja u istoj meri ni ne razlikuje od svog okruženja
kao èovek. Na ovaj naèin životinja ni nema spoljašnji i unutrašnji svet
poput èoveka. Ako bismo preveli na ljudski jezik to bi znaèilo da u tupoj
svesti viših životinja živi vera da one èitavo svoje unutrašnje biæe sma-
traju kao deo spoljašnjeg sveta.
Kada životinja vidi biljku, ona nema oseæaj da je tu, izvan nje, jedna
biljka, a da je ona zapravo biæe za sebe, veæ životinja neposredno
doživljava odreðenu simpatiju ili antipatiju prema toj biljci. Na neki
naèin životinja u sebi oseæa ono što biljka ispoljava. Èinjenica je da u
današnje vreme ljudi mogu da primete tako malo toga što im se ne
prikazuje na sasvim oèigledan naèin - i upravo je to razlog zbog kojeg
im se i skriva moguænost da spaze ovu istinu, veæ na osnovu samog
ponašanja životinje.
Samo kod èoveka postoji ovako oštra i jasna razlika izmeðu njegovog
unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Zbog èega èovek priznaje postojanje
spoljašnjeg sveta? Odkud kod njega uopšte potreba da pravi razliku
izmeðu unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta? Ta potreba se javila zbog toga
što se u toku sna njegovo Ja i njegovo astralno telo odvaja od fizièkog i
eterskog tela, može se reæi da on u snu svoje fizièko i etersko telo
prepušta same sebi i nalazi se sa onim što pripada spoljašnjem svetu. U
toku sna mi delimo sudbinu spoljašnjih stvari. Isto kao što su u budnom
stanju stolovi i klupe, drveæe i oblaci izvan našeg fizièkog i eterskog
tela, pa ih nazivamo spoljašnjim svetom, isto tako u toku sna naše astral-
no telo i naše sopstveno Ja pripadaju spoljašnjem svetu. Upravo iz tog
razloga se u toku sna nešto i dogaða.
Da bismo videli šta se to u stvari dogaða, poðimo prvo od sasvim
normalnog budnog stanja. Izvan nas su predmeti. Nauèno mišljenje je
postepeno dovelo do toga da se prihvati postojanje samo onih fizièkih

145
stvari u svetu koje se mogu premeriti, izmeriti i prebrojati. Sadržaj naše
nauke odreðen je težinom, merom i brojem.
Koristimo raèunske operacije koje su nekada važile za zemaljske
stvari, premeravamo stvari, ocenjujemo ih. I to èemu odredimo težinu,
masu i broj, to nam zapravo i predstavlja fizièki svet. Neko telo ne bismo
ni smatrali fizièkim, ako njegovo postojanje ne bismo mogli da dokažemo
uz pomoæ vage. Meðutim, boje, tonovi, èak i oseæaji toplote i hladnoæe,
zapravo svi èulni opažaji, onda lebde negde iznad stvari koje se mogu
meriti i brojati. Ako želimo da odredimo neku fizièku stvar, onda je to
što èini njegovo stvarno fizièko biæe upravo ono što se može meriti i
brojati i sa èim fizièar želi jedino da ima posla. O boji i tonu on kaže: Da,
i tu se dogaða nešto što ima veze sa merenjem i brojanjem. - I pojavu
boje on razjašnjava na isti naèin: Spolja se nalaze oscilacije koje utièu na
èoveka i te utiske on oznaèava kao boje, tonove itd. - Zapravo bi se moglo
reæi da sa svim ovim stvarima: tonovima, bojama, toplotom i hladnoæom,
fizièar ni ne zna šta bi mogao da uèini. On ih posmatra kao svojstva
neèega što bi on mogao da odredi uz pomoæ vage ili èistom raèunicom.
Boje su prilepljene za fizièko, iz fizièkog se odvaja ton, iz fizièkog se
izvija toplota ili hladnoæa. Kaže se: nešto što ima težinu, ono ima i crve-
nu boju, crveno je.
Kada je èovek u stanju sna, onda se nešto drugo dešava s njegovim
Ja i astralnim telom. Tada se stvari uopšte ne mere, ne broje i ne odreðu-
ju. Tada stvari ne postoje na osnovu zemaljskih merila. Dok spavamo
oko nas nema stvari koje bismo mogli da premerimo, i koliko god to
èudno izgledalo, koje bismo mogli neposredno i da izbrojimo. Nikakva
se merila ne mogu upotrebiti na našem Ja ili astralnom telu u toku
sna.
Meðutim, ono što tada postoji jesu, ako smem tako da se izrazim,
èulni oseæaji koji slobodno lebde. Samo što èovek u stanju razvoja u
kakvom je danas ne može da opazi talas crvene boje, talas tona, itd.
Èitava stvar bi se mogla šematski prikazati na sledeæi naèin. Moglo
bi se reæi: Na zemlji imamo èvrste stvari koje se mogu meriti [ljubièasti
lukovi], i na te stvari prianjaju u neku ruku crvena i žuta boja, dakle ono
što èula opažaju na telima. Dok spavamo, žuta predstavlja telo koje se
slobodno kreæe, crvena takoðe, one ne zavise od uslova težine, veæ slo-
bodno lebde. Isto se dešava i sa tonom: ne zvoni zvono, veæ lebdi
zvuk.

146
I kada vidimo nešto u ovom našem fizièkom svetu, onda mi to neka-
ko podižemo; to je prvo samo stvar, jer bi inaèe moglo da nam se priv-
iða. Tome se mora pridružiti i težina. Zbog toga je èovek tako sklon da
Tabla 16

sve ono što se pojavljuje u fizièkom svetu, a on to pritom ne oseæa kao


da ima težinu (kao što je to sluèaj s bojama duge), posmatra kao privid.
Ako otvorite bilo koju knjigu fizike u njoj æete naæi objašnjenje da je to
samo privid. Realna je samo kap kiše. I u nju se ucrtavaju linije koje ne
oznaèavaju baš ništa od onoga što se tu stvarno nalazi; one se zamišljaju
u prostoru i nazivaju zracima. Meðutim, tu ne postoje zraci. Zato se i
kaže da to oko projektuje. Ova projekcija onda i predstavlja nešto što se
u fizici upotrebljava na veoma èudan naèin. Dakle, zamisliæemo sada da
posmatramo neki crveni predmet. Kako bi se uverili da to nije privid,
mi ga podižemo i on je težak: time je on dokazao svoje postojanje.
Onaj koji se osvešæuje van svog fizièkog i eterskog tela, u svom Ja i
svom astralnom telu, taj shvata da veæ u bojama i zvucima koji slobodno
lebde postoji nešto; no to je nešto sasvim drugo. U boji koja slobodno
lebdi postoji tendenca da se ona udalji daleko od sveta; ona u sebi ima
protivtežu. Stvari na zemlji teže ka središtu Zemlje [vidi crtež na strani
147, strelica nadole]; a boje koje lebde teže slobodno ka svemiru [strel-
ica naviše].
I tu postoji nešto što lièi na meru. To naime opažamo onda kada
vidimo negde neki mali crvenkasti oblak i ovaj mali crvenkasti oblak je,
što se mene tièe, oivièen moænom žutom bojom:

147
I to se meri, ali kvalitativno - crvenom, sjajnijom bojom meri se
manje sjajna, žuta boja. I kao što bi Vam fizika rekla:
Ovo je pet metara -tako Vam ovde crvena boja govori [pogledaj
crtež]:
Ako bih se proširila, onda bih se pet puta više približila žutoj boji.
Tabla 16 Moram se proširiti, moram biti jaèa, tek onda æu preæi u žutu boju. - Na
taj naèin se ovde meri.
Ovde je još teže razjasniti brojanje, jer kad brojimo onako kako mi
Tabla 17 znamo, onda uglavnom brojimo samo grašak ili jabuke koji jednostav-
no stoje jedno pored drugog. I uvek imamo oseæaj da kada od jedinice

napravimo dvojku, da je onda toj jedinici sasvim svejedno da se pored


nje nalazi još i dvojka. U životu èoveka to je drugaèije; tu je ponekad
Tabla 17 jedinica prepuštena dvojci. No, to veæ prelazi u duhovni svet. Meðutim,
što se tièe prave matematike, uvek je svejedno kako se deli i šta se sabira.

Kod nas to nije sluèaj.

148
Ako ovde negde postoji neka jedinica [pogledaj crtež] odreðene
vrste, onda ona zahteva još tri ili pet istih. To uvek ima neki unutrašnji
odnos prema neèem drugom, tu broj predstavlja stvarnost. I kada post-
ajemo svesni kako to izgleda kada se sa Ja i astralnim telom nalazimo
spolja, onda dolazimo do toga da odreðujemo stvari kao što su masa,
broj i težina, ali na suprotan naèin.
I onda kada nam gledanje i slušanje više ne predstavlja samo neo-
dreðeno talasanje crvene i žute boje i tonova, veæ kada poènemo da i u
tim stvarima oseæamo neki red, onda opažamo duhovna biæa koja se
ostvaruju, realizuju u tim èulnim oseæajima. Tada stupamo u pozitivni
duhovni svet, svet i delatnost duhovnih biæa. Isto kao što na Zemlji stu-
pamo u život i delatnost zemaljskih stvari, tako što ih merimo, brojimo, crvene i
bele
isto tako dolazimo i do saznanja o duhovnim biæima tako što prisvajamo taèke
samo ono kvalitativno, ono što predstavlja suprotnost težinskom stan-
ju, odnosno ono što želi da se lagodno proširi i u svemirski prostor, ono
što boju meri bojom. Ova duhovna biæa prožimaju i sve ono što obuh-
vata carstvo prirode.
U budnom stanju èovek vidi samo spoljašnju stranu minerala, bilja-
ka i životinja. Meðutim, dok spava, on se nalazi sa svim duhovnim što
živi u ovim biæima prirodnog carstva. I kada se potom prilikom buðen-
ja opet vraæa u sebe, onda njegovo Ja i astralno telo zadržavaju nak-
lonost, afinitet prema spoljašnjim stvarima i time navode èoveka da
prizna spoljašnji svet. Kada èovek ne bi bio organizovan tako da mu je
potreban san, onda on ne bi ni priznavao spoljašnji svet. Naravno da to
ne zavisi od toga da li neko pati od nesanice. Jer ja nisam govorio o vari-
janti da èoveku uopšte ne treba san, veæ o tome da on nije organizovan
tako da mu je potreban san. Radi se o ureðenju za odreðene aktivnosti.
Zbog toga se èovek i razboli kada ne može da spava, jer nesanica nije
usklaðena s njegovim biæem. Stvari su zaista takve: Baš zbog toga što
èovek tokom spavanja prebiva sa stvarima spoljašnjeg sveta, a kada se
probudi naziva ih spoljašnjim svetom, upravo zbog toga on i dospeva
do njega i posmatra ga kao takvog.
Èovekov odnos prema spavanju pruža zemaljski pojam stvarnosti.
Kako? E pa ovako, za nas je stvarnost nešto spoljašnje što na pravi naèin
možemo u sebi da reprodukujemo kada to spoljašnje ispravno doživimo.
Meðutim, za to nam je neophodno unutrašnje ustrojstvo za san. Ne
bismo imali nikakav pojam o stvarnosti kada naše ureðenje ne bi bilo
takvo da nam je potrebno spavanje. Tako da možemo da zakljuèimo:

149
Zahvaljujuæi stanju sna mi imamo i istinu. Da bismo se prepustili istini
stvari, moramo izvesno vreme u svom postojanju da provedemo sa tim
stvarima. Stvari nam nešto govore o sebi samo onda kada tokom spav-
anja svom svojom dušom prebivamo uz njih.
Druga je stvar sa stanjem sna. Kao što sam Vam i napomenuo u krat-
kom ciklusu predavanja povodom skupa delegata, san je povezan sa
seæanjem, s unutrašnjim duševnim životom, prvenstveno sa onim što
živi u seæanju. Kada je san ispunjen svetom tona i boja koje slobodno
lebde, onda smo mi na pola izvan svoga tela. Kada sasvim uronimo u
san onda iste snage koje se poput živih talasa razabiraju u snu postaju
snage seæanja. Onda se i mi sami na isti naèin ne razlikujemo od
Tabla 17 spoljašnjeg sveta. Tada se mi sami poklapamo sa spoljašnjim svetom,
tada sa svojim simpatijama i antipatijama živimo tako snažno u
spoljašnjem svetu da stvari ni ne oseæamo kao simpatiène ili antipatiène,
veæ se sama simpatija i antipatija slikovito prikazuju.
Ako u nama ne bi postojala moguænost da sanjamo i da u sebi
produžavamo te snage sna, onda ne bismo ni imali lepotu. Sama èin-
jenica da u nama postoji sklonost ka lepoti, poèiva na tome da mi
možemo da sanjamo. Naše prozaièno bivstvo ima da zahvali snazi sna
što mi imamo seæanje; što se tièe postojanja umetnièkog u èoveku, mi
zahvaljujemo opet istoj snazi sna što nam je podarila lepotu. Dakle:
stanje sna povezano je sa lepotom. Naèin na koji oseæamo i stvaramo
nešto lepo slièan je sa nestalnom, delotvornom snagom sanjanja.
Prilikom doživljaja i stvaranja lepog oseæamo se i to upravo samo
upotrebom svog fizièkog tela - slièno kao što se oseæamo dok sanjamo
kada smo izvan svog fizièkog tela ili samo jednom polovinom povezani
sa njim. Postoji vrlo malo razlika izmeðu snova i života u lepoti.
U današnje materijalistièko vreme ljudima je ponestalo duha da pri-
mete ovu malu razliku, te jedva i da postoji svest o èitavom znaèaju le-
pote. Èovek se u snu mora obavezno tome predati kako bi doživeo ove
slobodne valove. No, kada se èovek preda slobodi, tom unutrašnjem
raðanju slobodne volje, dakle kada bude bio svestan te razlike i živeo u
njoj, onda on više neæe imati oseæaj da je to isto kao i sanjanje, pošto je
isto upravo onda kada se upotrebe snage fizièkog tela.
Danas æe ljudi morati dugo da razmišljaju o tome na šta se to mislilo
kada se govorilo o “haosu”. Postoje najrazlièitije definicije reèi “haos”.
U stvarnosti se on može okarakterisati samo na sledeæi naèin: Kada
èovek stupi u stanje svesti u kojem prestaje doživljaj težine i zemaljske

150
mere, a stvari poèinju da postaju lagane, ali još ne žele da preðu u svemir,
nego se još drže u horizontali, u ravnoteži, i kada išèeznu èvrste granice
i kada se valovita nesigurnost sveta još uvek posmatra fizièkim telom,
ali i uz pomoæ duševne konstitucije sna, tada èovek posmatra haos. A
san je samo senovito talasanje haosa u èoveku.
Još su u Grèkoj ljudi oseæali da se fizièki svet ne može ulepšati. Fizièki
svet je eto nužda prirode, on je takav kakav je. Ulepšati se može samo
ono što je u haosu. Kada se haos pretvori u kosmos onda nastaje lepota.
Zbog toga su haos i kosmos pojmovi istog znaèenja. Kosmos, koji zapra- Tabla 17

vo oznaèava lep svet, ne može se stvoriti od zemaljskih stvari, veæ samo


od haosa i to oblikovanjem haosa. A ono što se èini sa zemaljskim stva-
rima je samo materijalno podražavanje oblikovanog haosa.
To je sluèaj sa svim umetnièkim. U Grèkoj je još postojala živa zamis-
ao o odnosu haosa prema kosmosu. Jer je tu misterijska kultura još
imala izvesnog uticaja.
Meðutim, ako obiðemo sve ove svetove (svet u kojem je èovek svestan
dok spava i svet u kojem je èovek polusvestan u stanju sna) i zaðemo
svugde, dobrotu neæemo naæi nigde. Biæa unutar nje su od svog
prapoèetka predodreðena da budu puna mudrosti. U njima se nalazi
delotvorna mudrost, u njima se nalazi lepota. Meðutim nema nikakvog
smisla govoriti o dobroti tih biæa, kada bi bilo govora o tome da ih mi
kao ljudi sa Zemlje, nekako upoznamo. O dobroti možemo da govorimo
tek onda kada postoji razlika izmeðu unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta,
tako da dobrota može ili ne može da prati duhovni svet.
Kao što je spavanje dodeljeno stvarnosti a stanje sna lepoti, tako je i
budno stanje dodeljeno dobroti.
spavanje: istina
stanje sna: lepota, haos
budno stanje: dobrota

Meðutim, to ne odgovara onome što sam rekao ovih dana, da kada


èovek napušta zemaljsko i ulazi u kosmos, da on onda mora da napusti
i zemaljske pojmove kako bi govorio o moralnom svetskom poretku.
Jer je moralno ureðenje sveta u duhovnom svetu ...... isto tako predo-
dreðeno, kao što je na Zemlji predodreðena kauzalnost. Samo što je ona
tamo duhovne prirode: predodreðenost ili stanje - odreðenosti u sebi.
Dakle, tu ne postoji protivreènost.

151
Tabla 17 Meðutim, što se tièe èovekove prirode moramo sebi da razjasnimo
sledeæe: Ako želimo da imamo ideju istine, onda moramo da se okren-
emo spavanju; ako želimo ideju lepote, onda moramo da se obratimo
stanju sna; želimo li ideju dobrote, moramo se okrenuti budnom stan-
ju.
Dakle; kada je èovek budan on na osnovu svog fizièkog i eterskog
organizma nije predodreðen za istinu, veæ za dobrotu. Stoga moramo
tim pre doæi do ideje o dobrom.
E sad, pitam ja Vas: Èemu onda stremi današnja nauka kada želi da
objasni èoveka? Ona se neæe dosetiti toga da budnog èoveka objasni
putem istine kroz lepotu do dobrote, ona æe sve objasniti na osnovu
spoljašnje kauzalne neophodnosti koja odgovara samo ideji istine. Tu
se ni ne stiže do onoga što se kreæe i živi u budnom èoveku, veæ možda
samo do onoga što predstavlja èovek koji spava. Ako danas pažljivo
èitate antropološke knjige i obraæate pažnju posebno na duševne
osobenosti i snage sveta, onda imate sledeæi utisak: Sve što nam današnja
nauka prièa o èoveku zaista je lepo. Meðutim, kakav je zapravo onda taj
èovek o kojem nam ona tako lepo prièa? On neprestano leži u krevetu.
Ne može da se pokrene. Pokret se, na primer, ovde apsolutno ne
objašnjava. Takav èovek neprestano leži u krevetu.
Nauka ovde spominje samo èoveka u krevetu. Ne može biti nikako
drugaèije. Ona tumaèi samo èoveka koji spava. Ako bismo takvog èove-
ka želeli da pokrenemo, onda bismo to morali uèiniti mehanièkim
putem. Zbog toga i ova nauka predstavlja nauèni mehanizam. Zbog
toga bi se u ovog usnulog èoveka morala uneti èitava mašinerija koja bi
njega, tu tešku vreæu, pokrenula kada treba da ustane, a uveèe opet
spustila u krevet.
Dakle, ova nauka nam ne govori apsolutno ništa o èoveku koji obi-
lazi svet, koji se kreæe i živi, koji je budan. Jer ono što njega pokreæe
sadržano je u ideji o dobroti, a ne u ideji istine koju prvo susreæemo u
spoljašnjim stvarima. O tome se vrlo malo razmišlja. Imamo oseæaj da
bismo èoveku kojeg danas opisuju psiholog ili anatomièar najradije
želeli da kažemo: Probudi se, probudi se, hajde, pa ti spavaš! Pod utica-
jem ovakvog posmatranja sveta ljudi su se navikli na stanje spavanja. I
èesto sam morao da naglašavam da ljudi zapravo prespavaju sve moguæe
stvari zato što su opsednuti naukom. Danas je i neobrazovan èovek
opsednut naukom i to zahvaljujuæi popularnim èasopisima koji iznose
svugde sve moguæe podatke. Nikada nije bilo toliko ljudi opse-dnutih

152
naukom kao danas. Sasvim je neobièno to, kako to sve èovek mora da
govori da bi adekvatno opisao realne odnose ovog vremena. Èovek se
mora prepustiti nekom sasvim drugaèijem naèinu objašnjavanja od
onog koji je danas uobièajen.
Tako to biva i kada se èovek ponekad naðe u društvu materijalista.
Kada je materijalizam bio u punom jeku, onda su se mogle naæi i takve
knjige, kao recimo i ova koja u jednom poglavlju kaže: Èovek, zapravo,
sam po sebi nije ništa. On je proizvod kiseonika iz vazduha, proizvod
odreðenog stepena toplote ili hladnoæe. On je u stvari - tako se na
patetièan naèin završava ovaj materijalistièki opis - rezultat svakog
daška vetra.
Ako uzmemo u obzir ovaj materijalistièki opis i stvarno zamislimo
takvog èoveka, onda on u najboljem sluèaju predstavlja nekog neu-
rotièara. Materijalisti nikada nisu opisivali ništa drugo. Kada veæ nisu
primetili da opisuju ljude koji spavaju i kada veæ nisu takoreæi ostali pri
svojoj ulozi, veæ su želeli da idu dalje, opet nisu ništa drugo èinili veæ
opisivali krajnje neurotièare koji nisu sposobni èak ni za život. Jer upra-
vo ova nauèna epoha nikada nije stigla do živog èoveka.
Nalazimo se pred velikim zadacima, a s obzirom na stanje stvari
danas, mi te zadatke moramo na taj naèin izvesti da buduænost svetske
istorije bude jedino moguæe rešenje. Ono što je sada potrebno jeste
korak ka duhovnom svetu. Treba pronaæi drugi pol onoga što je uèi-
njeno. No, šta se uopšte i postiglo u toku 19. veka, koji je za materijaliste
tako velièanstven? Šta je tu toliko bitno?
Moramo zaista priznati da je na neki èudesan naèin ljudima pošlo za
rukom da spoljašnji svet na osnovu mase, broja i težine odrede kao
zemaljski svet. U tome je veliki udeo imao 19. i poèetak 20. veka.
Meðutim, nasuprot ovome, u neodreðenom i dalje lepršaju èulni oseæa-
ji, boje, tonovi. Fizièari su sasvim prestali da govore o bojama i tonovi-
ma; oni govore o talasanjima vazduha i etra, no to nisu ni boje ni tonovi.
Talasanja vazduha ne èine tonove, veæ možda najviše medium kojim se
oni prenose. Tu uopšte nema govora o onome što predstavljaju èulni
kvaliteti. Do toga tek treba ponovo doæi. Èinjenica je da se danas
primeæuje samo ono što se može odrediti uz pomoæ vage, instrumenta
ili èistom raèunicom. Sve ostalo je èoveku negde promaklo.
I još kada uz sve to i teorija relativiteta unese grandiozan nered (juèe
sam Vam veæ govorio o tome) u sve ono što se meri, raèuna i broji, onda
se sve raspada i razdvaja. Meðutim, na odreðenim granicama strada i

153
ova teorija relativiteta. Ona se ne uništava uz pomoæ pojmova - uz pomoæ
zemaljskih pojmova ne može se izbeæi teorija relativiteta; o tome sam
veæ govorio na jednom drugom mestu -, ali uz pomoæ realnosti uvek se
mogu izbeæi pojmovi relativiteta. Jer ono što se može meriti, brojati i
raèunati, to svojom merom, brojem i težinom stupa u sasvim poseban
odnos prema spoljašnjoj èulnoj stvarnosti.
U Štutgartu je bio neki fizièar, a možda ih je bilo i više koji se bunio
protiv naèina na koji su antropozofi analizirali teoriju relativiteta.
Potom je on tokom jedne diskusije izveo jednostavan eksperiment
kojim je pokazao da je sasvim svejedno da li kod sebe imam kutiju sa
šibicama kojoj približavam šibicu i palim je, ili imam šibicu koju ne
pomeram, a palim je uz pomoæ kutije sa šibicama; u oba sluèaja šibica
gori. To je relativna stvar.
Èinjenica je da je to ovde relativno. Sve je to relativno i u odnosu na
sve što obuhvata Njutnov ili Euklidov prostor. Meðutim, dok god u
obzir dolaze realnosti poput težine i teže, onda to i više nije tako lako
kao što je to zamišljao Ajnštajn, jer se tada pojavljuju pravi odnosi. Mora
se zaista opet govoriti paradoksalno. Relativitet može da važi upravo
onda kada na mesto èitave stvarnosti stupi matematika, geometrija i
mehanika. Meðutim, ako se upustimo u pravu stvarnost, onda to više
ne dolazi u obzir. Jer u krajnjoj liniji nije samo relativno, ako èovek jede
teleæe peèenje ili teleæe peèenje jede njega! Na primeru šibice i kutije
sa šibicama to još i ima smisla, ali što se tièe teleæeg peèenja njega mora-
mo jesti, ne može ono nas da pojede. I upravo ove stvari ogranièavaju
pojmove relativiteta. A kada bi se ove stvari jednostavno isprièale, odgo-
vor bi bio: U tako neèemu nema ni najmanje razumevanja za jednu tako
ozbiljnu teoriju. - No logika je ipak takva, nema druge, ja je ne mogu
uèiniti drugaèijom.
Dakle, stvar je u tome da treba uvideti kako s obzirom na težinu, -
koja èini osnovu fizièkog tela -, nigde nema mesta za boje, tonove, itd. S
ovom tendencijom zaboravlja se nešto izuzetno važno. Naime, zaborav-
lja se umetnièko. Samim tim što sve više i više uranjamo u fizièka merila,
umetnost se oprašta od nas. U knjigama fizike nigde se više ne može
naæi nijedan trag umetnosti. U njima se sve što ima veze sa umetnošæu
otklanja. Strašno je u današnje vreme uopšte i uzimati neku knjigu fizike
ako u èoveku postoji i trunka oseæaja za lepo. Ljudima izmièe umetnost
upravo u onome u èemu je istkana lepota, u boji i tonu koje bi trebalo
da su slobodne poput ptice, a koje se danas priznaju samo ako su

154
prièvršæene za teške stvari. Umetnost išèezava upravo zbog toga. I što
ljudi više zalaze u fiziku, to se oni više udaljavaju od umetnosti! Razmislite
samo: Naša fizika je velièanstvena. Zaista nema potrebe da nas iko kudi
i ako na polju Antropozofije kažemo: Sjajna je naša fizika. - Meðutim,
ona živi od toga da porièe umetnost. U svakoj pojedinosti ona opstaje
samo tako što negira umetnost, jer je stigla dotle da svet obraðuje na
takav naèin, da umetnik više uopšte ne vodi raèuna o fizièaru.
Recimo, mislim da muzièar danas ne mari baš mnogo za to da
prouèava teoriju fizike u vezi sa akustikom. Za njega je to isuviše dos-
adno, on o tome ne brine. Ni slikar neæe rado prouèavati ono strašno
uèenje o bojama koje su izmislili fizièari. Ako iole vodi raèuna o bojama,
onda æe se on po pravilu okrenuti Geteovom uèenju o bojama. Ono je
po mišljenju fizièara pogrešno. Fizièari žmure na jedno oko i kažu: Pa i
nije tako bitno da li æe slikar prihvatiti pravu nauku o bojama ili ne. -
Današnje vreme je takvo da na osnovu fizièarevog pogleda na svet,
umetnost mora da propadne. Samim tim moramo sebi postaviti pitan-
je: Zašto je onda uopšte postojala umetnost starijih vremena?
Ako se vratimo u prastara vremena, vremena u kojima su ljudi bili
još vidoviti, onda æemo primetiti da oni tada nisu ni obraæali pažnju na
meru, broj i težinu zemaljskih stvari. Njima tada to nije bilo bitno, više
su pažnje poklanjali tonovima i bojama na zemaljskim stvarima.
Razmislite samo da se hemija raèuna tek od Lavoazjea sa Zakonom
o održanju mase; to je nešto više od sto godina! Težina se u predstavama
o svetu primenjuje tek na kraju 18. veka. U starije doba nije postojala
svest o tome da se sve mora odreðivati na osnovu mere, broja i težine.
Èovek se svim svojim srcem predavao raznolikom svetu boja, talasima
i pokretima tonova; on se podavao njima, a ne talasanju vazduha. U
njima se živelo i onda kada se živelo u fizièkom svetu.
No, kakve su bile moguænosti onoga koji je živeo u ovim bestežinskim,
èulnim opažajima? On je mogao, recimo, da posmatra ljude ne onako
kako mi to danas èinimo, veæ ih je posmatrao kao rezultat èitavog kos-
mosa. Èitav kosmos se slio u jednog èoveka. On je više predstavljao
mikrokosmos od onoga što unutar njegove kože stoji na ovom komadiæu
zemlje na kojem on stoji. Èovek se zamišljao kao kopija sveta. U njega
su se boje ulivale sa svih strana i dale mu boju. Kroz èoveka je odjekiva-
la harmonija sveta i dala mu je oblik.
Èoveèanstvo danas jedva da može i da razume naèin na koji su gov-
orili stari misterijski uèitelji svojim uèenicima. Jer danas kad èovek želi

155
da objasni ljudsko srce, on uzima embrion i posmatra kako se u njemu
formiraju krvni sudovi i kako prvo nastaje crevo, pa se tek onda poste-
peno formira srce. Sigurno je da stari uèitelji nisu ovako govorili svojim
uèenicima! Njima se to nije èinilo mnogo bitnijim od, recimo, štrikanja
èarapa, jer na kraju krajeva postupci su sasvim slièni. Oni su isticali
nešto drugo, nešto mnogo bitnije. Govorili su: Ljudsko srce je proizvod
zlata koje svugde živi u svetlosti i koje istièe iz kosmosa i obrazuje ljud-
sko srce. Oni su zamišljali da u svemiru deluje
svetlost koja u sebi nosi zlato. U svetlosti je svugde zlato, ono u njoj
deluje i živi. I kad se èovek naðe u životu na Zemlji, onda se njegovo srce
(nadam se da znate da se ono menja nakon sedam godina) ne sastoji od
krastavaca, salate i teleæeg peèenja, koja on u meðuvremenu jede, veæ
je ono izgraðeno od zlata iz svetlosti - a to su znali ovi stari uèitelji. A
krastavci i salata predstavljaju samo podstrek èinjenici da je srce
sagraðeno od zlata iz celog svemira, zlata koje se kreæe u svetlosti.
Jeste, ljudi su govorili drugaèije i èovek mora postati svestan tih raz-
lika, mora opet da nauèi sebe da govori na taj naèin samo na drugom
stepenu svesti. Sve ono što je nekada postojalo na podruèju npr. slikarst-
va pa je potom nestalo, sve ono gde se slikalo direktno iz svemira jer
èovek još nije imao težinu, sve to je ostavilo poslednje tragove kod
Èimabue, a posebno kod slikanja ikona u Rusiji. Ikona je slikana iz spo-
Tabla 17

ljašnjeg sveta, iz makrokosmosa, ona na neki naèin predstavlja iseèak


makrokosmosa. Meðutim, èovek je odjednom zalutao. Nije mogao
dalje, jer za èoveèanstvo ovakav naèin posmatranja jednostavno nije
više postojao. Ako bi neko želeo da slika ikonu i da u tome zaista i sam
uèestvuje, a ne samo uz pomoæ tradicije i molitve, onda bi on morao da
zna kako treba da postupa sa zlatom. Nanošenje zlatne boje na sliku
bilo je jedna od najveæih tajni starih majstora. Staro slikarstvo je pred-

156
stavljalo sposobnost da se iz pozadine zlata iznese ono što je uoblièeno
na èoveku.
Izmeðu Èimabue i Ðota nalazio se veliki ponor. Jer Ðoto je zapoèeo
upravo ono što je onda Rafaelo znaèajno unapredio. Èimabue je toga
bio svestan zahvaljujuæi tradiciji, Ðoto je postao skoro naturalista.
Primetio je da tradicija više ne oživljava u njegovoj duši. Pošto mu kos-
mos više nije na dohvat ruke, on mora da se okrene fizièkom èoveku.
Više se ne može slikati iz zlata, sada se mora slikati iz mesa.
To je konaèno otišlo tako daleko da je slikarstvo prešlo u sve ono što
je umnogome svojstveno slikarstvu 19. veka. Ikone više nemaju težinu,
one kao da “isijavaju” iz sveta; one zaista nemaju težinu. Samo se one
danas više ne mogu slikati, no ako bi se slikale u prvobitnom obliku,
onda one uopšte ne bi imale težinu.
Ðoto je prvi poèeo da slika stvari tako da one imaju težinu. Iz toga je
onda nastalo i to, da sve što se slika ima èak i na slici svoju težinu, i preko
toga se samo površno premazuje boja; i same boje odnosile su se prema
onome što je naslikano, na isti naèin na koji je i fizièar objasnio nas-
tanak boje na površini stvari kao nekakvo posebno talasanje. Konaèno
je umetnost poèela da preraèunava težinu. Ðoto je to zapoèeo na
estetsko-umetnièki naèin, a Rafael je doveo do punog cvata.
Može se reæi da se tu svemir rastavio od èoveka i da je težak èovek
postao jedino što se sada još samo može videti. I pošto još uvek nisu
išèezli oseæaji iz starog vremena, onda je meso takoreæi postalo što je
manje moguæe teško, meðutim èinjenica je da je ipak postalo teško.
Onda je nastala madona kao suprotnost ikoni: ikona koja nema težinu i
madona koja je ima, èak i kada je lepa. Lepota se još uvek održala.
Meðutim, ikone se uopšte više ne mogu slikati, jer ih èovek više ne
doživljava. Nema istine u tome kada ljudi danas veruju da doživljavaju
ikone. Zbog toga je i kultura ikone uronila u neku vrstu sentimentalne
neistine. To predstavlja slepu ulicu u umetnosti, jer postaje šematsko,
tradicionalno.
Rafaelovo slikarstvo poèiva zapravo na onome što su stvorili Ðoto i
Èimabue, i ono može da ostane umetnost samo ukoliko ga obasjava
stari sjaj lepote. Donekle su i blistavi, renesansni slikari davali sjaj svojim
slikama preko kojih su stavljali sjajno zlato, jer se kod njih još uvek
oseæalo nešto od tog zlata koje se kreæe u svetlosti.
Meðutim, to je prestalo. I tako je nastao naturalizam. Èoveèanstvo
danas stoji u umetnosti izmeðu dve stolice, izmeðu ikone i madone i

157
time je upuæeno da otkrije ono što predstavlja èistu boju, èist ton koji
se suprotstavlja težini, meri i broju. Moramo nauèiti da slikamo iz boje.
Pa makar nam i pokušaji bili poèetnièki i loši, naš je zadatak da slikamo
iz boje, da doživimo samu boju osloboðenu od težine. U tim stvarima
moramo biti svesni, èak i kao umetnici svesni moguænosti da delamo.
I samo ako se osvrnete na ono èemu smo težili u jednostavnim
pokušajima naših programa, onda æete videti da je veæ uèinjen prvi
korak ka oslobaðanju boja od težine, ka doživljaju boje kao elementa
koji sam sebe nosi, korak ka progovaranju boje. Ako bi to pošlo za
rukom, onda bi se iz slobodnog elementa boje, tona, opet stvorila umet-
nost osloboðena od težine, nasuprot neumetnièkom, fizièkom pogledu
na svet koji želi da uguši svaku umetnost.
Jeste, svi mi sedimo izmeðu dve stolice, izmeðu ikone i madone, ali
moramo da ustanemo. Fizika kao nauka nam u tome ne pomaže. Veæ
sam Vam rekao da èovek mora neprestano da leži kada na sebi primen-
juje znanja fizièke nauke. Meðutim, mi sad moramo ustati! Za to nam je
potrebna duhovna nauka. U njoj se nalazi životni element koji nas
uzdiže od težine ka bestežinskoj boji, ka realnosti boje, od povezanosti
s naturalizmom u muzici sve do slobodne muzièke umetnosti, itd.
Na primeru svega izgovorenog vidimo kako se govori o osvešæenju,
o buðenju èoveèanstva. Ono što bi mi trebalo da prihvatimo jeste taj
impuls buðenja, impuls gledanja i posmatranja onoga što jeste i što nije
i traženja zahteva da se poðe dalje. Zbog toga bih želeo da upravo ovim
razmatranjima završim ovo predavanje (isto kao što sam to uèinio na
skupu delegata) pre poèetka letnjeg raspusta, pošto mi predstoji put u
Englesku. Ove stvari uznemiravaju naše vreme. I kao što sam pokušao
da rastumaèim, neophodno je pustiti nešto drugo da nas svojim sjajem
pokrene.
Prièao sam Vam o tome kako se i jedan filozof novog vremena zapi-
tao: Kuda zapravo vodi intelektualizam? Odgovor na ovo pitanje našao
je sam: Da se sagradi neka ogromna mašina koja bi se postavila u središte
Zemlje kako bi je odatle raspršila u sve moguæe svemirske prostore! Taj
filozof je priznao to samom sebi. Ostali se ne usuðuju da priznaju!
I tako sam pokušao da Vam sa razlièitih strana (kao npr. juèe kada
sam Vam pokazao kako teorija relativiteta rastvara pojmove koji su pos-
tojali još pre 30, 40 godina, da jednostavno ih rastapa kao što se sneg
rastapa na Suncu) pokažem kako svugde postoje zahtevi za težnjom ka
Antropozofiji. I kao što je izjavio filozof Eduard fon Hartman: Ako je

158
svet takav kakvim ga moramo zamišljati - tj. onakav kakvim ga on zamišlja
u 19. veku -, onda ga zaista moramo rasprsnuti u svemir, jer ne možemo
da izdržimo da živimo u njemu, a stvar je samo u tome da jednoga dana
stignemo tako daleko da smo u moguænosti to i da izvedemo. Moramo
priželjkivati to vreme u kojem æemo svet rasturiti na sve strane univer-
zuma. - Ranije su se samo relativisti još brinuli o tome da ljudi više nem-
aju pojmove! Rastapaju se prostor, vreme, kretanje, a onda se može i
bez toga oèajavati tako, da se pod odreðenim pretpostavkama u ovom
rasprskavanju u univerzum vidi najveæe zadovoljstvo. Meðutim, èovek
mora jasno da se upozna sa svim što bi mu u ovo današnje vreme moglo
pružiti odreðene podsticaje za to.

HIJERARHIJE I BIÆE DUGE

Dornah, 4. januar 1924.

Nadovezao bih se na ono što sam Vam veæ izložio na kursu tokom
Božiæa; u toku ova tri veèernja predavanja želeo bih da Vam kažem nešto
što se tièe istraživanja duhovnog života i njegovog razvoja u novije
vreme. O ovom novijem duhovno-nauènom razvoju èesto se govorilo u
kontekstu Rozenkrojcera i ostalih okultnih naziva, a moja je želja da
Vam sada predstavim i unutrašnju stranu ovih istraživanja duhovnog
života. Zbog toga je neophodno da Vam u uvodu kažem nešto o samom
naèinu poimanja sveta koji se ustalio u 9., 10. i 11. veku, a potom je
postepeno išèezao zapravo tek negde pri kraju 18. veka, premda se èak
kod pojedinih sledbenika održao i u 19. veku. Dakle, danas ne bih želeo

159
da Vam dajem istorijski pregled, veæ bih hteo da Vašoj duši približim
duševne zamisli odreðenih liènosti. Obièno se uopšte ne razmišlja o
tome koliko se pre relativno kratkog vremena razlikovao svet poimanja
ljudi koji su sebe smatrali ljudima spoznaje od ovog danas. Danas èovek
govori o hemijskim materijama, o 70 ili 80 hemijskih materija, a da pri-
tom uopšte nije ni svestan da time zaista ne govori skoro ništa kada ih
oznaèava kao kiseonik, azot, itd. Jer kiseonik predstavlja nešto što pos-
toji samo u odreðenim uslovima, u uslovima odreðene toplote i drugim
koji se tièu zemaljskog života. Ipak, nemoguæe je da bi razuman èovek
mogao da s tako neèim poveže pojam realnosti, npr. kada nešto pri
povišenoj temperaturi za toliko i toliko stepeni menja svoju masu, isto
kao i što èovek to èini pod odreðenim uslovima i živi kao fizièko biæe. I
upravo bi ovakvi pojmovi, ovakve predstave morali da prevaziðu rela-
tivno postojanje i uzdignu se do pravog postojanja što upravo i pred-
stavlja osnovu istraživanja života u prvoj polovini i sredini srednjeg
veka.
Sada i govorim o prelazu iz 9. u 10. vek, jer je vreme i shvatanje ljudi
pre ovog vremena bilo sasvim duhovno. Jednom zaista upuæenom
èoveku 9. veka ne bi npr. moglo ni da padne na pamet da uzimajuæi u
obzir Anðele, Arhanðele ili Serafime vidi bilo šta što se ne bi u realnosti
izjednaèilo (i to samo u realnosti) sa fizièkim èovekom koga jednos-
tavno vidimo. Možete primetiti da su ovi upuæeni ljudi baš u to vreme,
pre poèetka 10. veka, govorili o duhovnim biæima, o takozvanim inteli-
gencijama kosmosa, kao o biæima sa kojima je èovek mogao da se sus-
retne, bez obzira što su ljudi znali da je veæ davno prošlo vreme kada su
ljudi imali ovu privilegiju. Meðutim, oni su znali da pod odreðenim
okolnostima uticaj ovih biæa postoji. Nije se, na primer, smelo nikako
prevideti da su se mnogobrojna sveštenièka lica, katolièki sveštenici,
sve do 9., 10. veka u toku bogosluženja susretali s duhovnim biæima, s
inteligencijama kosmosa i to prilikom izvoðenja odreðene radnje.
Meðutim, sa 9., 10. vekom postepeno je išèezla i svest ljudi da postoji
neposredna veza izmeðu njih i prave kosmièke inteligencije, a sve se
više pojavljivala svest o kosmièkim elementima - zemlji, vodi, teènosti,
vazduhu, toploti, vatri. Isto kao što se nekada govorilo o kosmièkoj
inteligenciji koja je regulisala kretanje planeta i vodila ih pored zvezda
nekretnica i dalje, tako se odsada govorilo o, rekao bih, neposrednom
okruženju Zemlje. Govorilo se o elementima zemlje, vode, vazduha i
vatre. Nije se obraæala pažnja na hemijske materije u današnjem smislu.

160
To se desilo tek mnogo kasnije. No vidite, imali biste sasvim pogrešnu
predstavu, ako biste mislili da su upuæeni ljudi èak i u 13., 14. veku, a na
neki naèin èak i u 18. veku, pod pojmovima toplota, vazduh, voda, zem-
lja podrazumevali isto ono što podrazumevaju današnji ljudi. Ljudi
danas govore o toploti samo još kao o stanju u kojem se nalazi telo. O
pravom toplotno-eterskom više nema ni govora. Moglo bi se reæi da su
zato vazduh i voda postali danas za èoveka nešto najapstraktnije, i neo-
phodno je da se udubimo u suštinu tih predstava kakve su nekada bile.
I iz tog razloga želeo bih da Vam prikažem naèin na koji su razmišljali
upuæeni ljudi u ono vreme.
Kada sam pisao svoju “Tajnu nauku”, bio sam primoran da razvoj
Zemlje ipak pomalo i uskladim s pojmovima koji se danas koriste. U 13.,
12. veku oni bi se mogli drugaèije predstaviti. Onda bi se u odreðenom
poglavlju “Tajne nauke” moglo naæi sledeæe: Tu bi se prvo morala stvor-
iti predstava o biæima koja se mogu oznaèiti kao biæa prve hijerarhije:
Serafimi, Heruvimi, Troni. Serafimi su okarakterisani kao biæa kod
kojih ne postoji subjekat i objekat, veæ se oni slivaju u jedno, oni ne bi
mogli reæi: Izvan mene su predmeti - veæ: Svet postoji i ja sam svet, i svet
je ja - oni imaju pojam o sebi, i doduše tako da ova biæa, Serafimi, pozna-
ju sebe kroz doživljaj o kojem je èoveku ostao još samo slabi odraz kada
on, eto recimo, iskusi nešto što ga ispuni žarkim oduševljenjem.
Ponekad je èak i teško objasniti današnjem èoveku šta je to žarko
oduševljenje, jer su èak i ljudi s poèetka 19. veka bolje znali nego mi šta
to zapravo predstavlja. Tada se još i dogaðalo da je neki pesnik èitao
neku svoju pesmu, a ljudi su na to reagovali s takvim oduševljenjem -
oprostite, ali zaista je bilo tako - da bi današnji èovek na to izjavio: Pa ovi
su svi poludeli! - Na taj naèin su se oni pokretali, na taj naèin je u njih
ulazila toplota. Danas se èovek èak smrzne i ako ne i pri samoj pomisli
da bi ljudi trebalo da budu oduševljeni.
I upravo na osnovu tog elementa oduševljenja koji se posebno odo-
maæio u srednjoj i istoènoj Evropi, na osnovu tog duševnog oduševljenja
koje se uzdiže do nivoa svesti i samim tim i predstavlja svesni element,
na osnovu njega treba i zamisliti unutrašnji život Serafima. Svesni ele-
ment Heruvima može se zamisliti kao potpuno iskusan element u sves-
ti, pun svetlosti, te i sama misao neposredno postaje svetlost koja sve
obasjava. Element Trona predstavlja nešto što nosi milost i sam svet.
Dakle, ovo je samo skica. O tome bih mogao reæi još mnogo toga.
želeo bih samo da Vam kažem, da su u ono vreme ljudi možda i pokušavali

161
da okarakterišu svojstva ovih biæa. Onda mora da su i govorili: Hor
Serafima, Heruvima i Trona deluje zajedno i to na taj naèin da Troni
èine jezgro (pogledaj crtež; središnji deo, crveno-lila boje), Heruvimi iz
tog jezgra puštaju da zraèi njihovo sjajno biæe (žuti prsten). Serafimi
obavijaju èitavu celinu plaštom oduševljenja koji sija daleko ka svemir-
skom prostoru (crveni omotaè).
Meðutim, sve ovo što sam nacrtao predstavljaju biæa i to: u sredini
Trone okružene Heruvinima, a oko njih su još i Serafimi. To su biæa koja
lebde jedna kraj drugih, delaju, misle, žele, oseæaju jedni kroz druge. To
su bivstva. I kada bi biæe koje bi imalo moguænost odgovarajuæeg
oseæanja prošlo kroz prostor u kojem Troni èine jezgro, Heruvimi okvir,
a Serafimi neku vrstu završnog rama, to biæe bi u okviru delovanja prve
hijerarhije osetilo toplinu u razlièitim stranama, toplinu na razlièitim
mestima, negde višu, a negde dublju toplotu. No sve je to tako duševno-
duhovno da je duševni doživljaj u našim èulima istovremeno fizièki
doživljaj, te kada se biæe oseæa duhovno toplim, oseæaj je isti kao kada
biste se nalazili u nekoj vreloj prostoriji. U kosmosu je jednom nastala
takva povezanost biæa prve hijerarhije koja je izgradila Saturn. Toplota
Tabla 18 nam samo dokazuje da su ta biæa zaista tu. Znaèi, toplota nije ništa drugo
sem dokaza da ta biæa postoje.
želeo bih da Vam slikovito razjasnim neke stvari. Zamislite da Vam je
neki èovek drag. Oseæate kao da Vas njegovo prisustvo greje. Zamislite
sada da doðe neki èovek koji razmišlja na strahovito apstraktan naèin i
da kaže: Jeste, taj èovek mene zapravo ne interesuje, za mene on ne
postoji, mene interesuje samo toplota koju on širi. - Meðutim, on sig-
urno neæe reæi: Mene interesuje samo toplota koju on širi -, veæ æe reæi:
Mene u svemu tome interesuje samo toplota. - Naravno, on prièa glupos-
ti, to možete i sami da zakljuèite, jer kada nema èoveka koji širi toplotu,
sigurno je da nema ni toplote. Toplota je uslovljena èovekovim prisus-
tvom. Ona je samo po sebi ništa. Tako moraju postojati Serafimi,
Heruvimi i Troni, jer bez njih nema ni toplote. Toplota predstavlja samo
objavu Serafima, Heruvima i Trona.
Vidite, u to vreme o kojem govorim postojalo je bukvalno na obojen-
im crtežima sve ovo što sam Vam upravo opisao. Kada se govorilo o
Tabla 18 elementima, govorilo se o elementima toplote, a pod tim su se zapravo
podrazumevali Heruvimi, Serafimi i Troni. To je Saturnovo postojanje.

162
Tabla 18

Ako se išlo dalje, onda se govorilo da samo Serafimi, Heruvimi i


Troni imaju moæ da stvore tako nešto i to postave u kosmos. Samo ta
najviša hijerarhija ima tu sposobnost. Samim tim što je ta najviša hijer-
arhija na poèetku nastanka sveta postavila nešto takvo, mogao je razvoj
dalje da teèe. Dalji razvoj mogli su onda voditi Serafimovi, Heruvimovi
i Tronovi sinovi. I to se dešavalo zaista tako što su Serafimi, Heruvimi i
Troni stvorili biæa druge hijerarhije - Kiriotete, Diname, Eksusie, koji su
prodrli u ovaj saturnski, topao prostor stvoren uz pomoæ Serafima,
Heruvima i Trona. U to prodiru mlaða, naravno kosmièki mlaða biæa.
Kako deluju ova biæa? Dok se Heruvimi, Serafimi i Troni objavljuju u
elementu toplote, biæa druge hijerarhije objavljuju se u elementu svet-
losti. Ovde (crvena pozadina na crtežu) gde je Saturn taman stiže top-
lota. A unutar tamnog, mraènog sveta Saturnovog postojanja izdiže se
ono što sinovi prve hijerarhije Eksusie, Diname i Kiriotete mogu da
stvore.
Unutar Saturnove toplote nastaje unutrašnje stanje prosvetljenosti
i to na taj naèin što u njega prodire druga hijerarhija. Ovo unutrašnje
postojanje prosvetljenosti povezano je sa zgušnjavanjem toplote.
Iz samog elementa toplote nastaje vazduh. Te tu imamo prodirnu
drugu hijerarhiju u objavi svetlosti. No, mora Vam biti jasno da tu zapra-
vo prodiru samo biæa. Za neko biæe koje ima odgovarajuæu sposobnost
opažanja tu prodire svetlost. Svetlost je ta koja oznaèava puteve tih biæa.

163
Gde svetlost zaðe, tu pod odreðenim uslovima nastaju senke, tama,
tamna senka. Senka je nastala prodiranjem druge hijerarhije u svetlos-
nu formu. Šta je ta senka predstavljala? Vazduh. I zaista, sve do 15., 16.
veka ljudi su znali šta je to vazduh. Danas znaju samo da se on sastoji od
kiseonika, azota, itd., a time, po mom mišljenju, nije reèeno ništa više,
Tabla 18 nego kada bi neko znao da se sat sastoji od stakla i srebra, a da pored
toga ne zna ništa više o njemu. Tako i kad ljudi kažu da se vazduh sastoji
od kiseonika i azota, oni njega onda ne posmatraju kao kosmièku poja-
vu i ne znaju ništa o njemu; meðutim, sasvim je druga stvar kada se kaže:
Vazduh je senka svetlosti iz kosmosa. - Dakle, prodiranjem druge hijer-
arhije u Saturnovu toplotu nastaje pojava svetlosti (beli zraci) i senka
svetlosti, tj. vazduh (zelene vijugave linije). Tu gde on nastaje, nalazi se
Sunce. Na ovaj naèin se moralo govoriti u 13., 12. veku.
Tabla 18

No, idemo dalje. Dalji razvoj vode sinovi druge hijerarhije - Arhai,
Arhanðeli i Anðeli. Ova biæa donose nešto novo u element sjaja koji je
prvo prošao kroz drugu hijerarhiju i k sebi privukao svoju senku,
vazdušnu tamu - dakle ne nehajnu neutralnu tamu, Saturnovu tamu,
koja jednostavno predstavlja odsustvo svetlosti, veæ onu koju je izned-
rila sama suprotnost svetlosti. Treæa hijerarhija - Arhai, Arhanðeli i
Anðeli svojim sopstvenim biæem doprinose ovom razvoju, tako što

164
dodaju još jedan elemenat koji je nalik našim željama, našim nagonima
da nešto dostignemo, našim èežnjama.
Time se desilo sledeæe: neko biæe, Arhanðeo ili Anðeo susrelo se tu
sa elementom svetlosti, s mestom gde se nalazila svetlost (pogledaj
crtež na strani 164, taèka na svetlosnom zraku desno). Na osnovu
osetljivosti na svetlost javio se na ovom mestu nagon, želja za tamom.
Biæe Anðela unelo je svetlost u tamu, odnosno, ono je unelo tamu u sve- Tabla 18

tlost. Ova biæa postala su posrednici, vesnici izmeðu svetlosti i tame.


Posledica toga bila je da je onda ono što je ranije samo blještalo u svet-
losti i za sobom vuklo svoju senku, vazdušnu tamu, da je ono poèelo da
se preliva u svim bojama te se svetlost pojavljivala u tami, a tama u svet-
losti. Treæa hijerarhija je bila ta, koja je iz svetlosti i tame išèarala boju.
Vidite, ovde morate da približite svojoj duši jedan, takoreæi istorijski
dokument. Kada se u Aristotelovo vreme raspitivalo za misteriju nas-
tanka boje, onda se znalo da s tim u vezi stoje biæa treæe hijerarhije. O
tome je govorio Aristotel u vezi sa harmonijom boja kada je izgovorio
da boja predstavlja zajednièko delovanje svetlosti i tame. Meðutim,
izgubljen je onaj duhovni element koji je omoguæavao da se iza toplote
vide biæa prve hijerarhije, iza svetlosti i njene senke - tama i biæa druge Tabla

hijerarhije, a iza blistavih boja u jednoj kosmièkoj povezanosti i biæa


treæe hijerarhije. I ništa drugo nije preostalo do kobne Njutnove nauke
o bojama, kojoj su se posveæeni smejali sve do 18. veka, u kojem je ona
postala idol upravo za one ljude koji su se smatrali struènjacima fizike.
Sigurno je da èovek i ne može da zna baš ništa o duhovnom svetu,
kada je Njutnova nauka o bojama postala uzor savremenog sveta. Kada
je èovek duševno podstaknut duhovnim svetom, kao što je to bio Gete,
onda se on opire toj nauci. On brani istinu i strahovito kritikuje neis-
tinu. Nikada Gete nije tako snažno nešto kritikovao, nego kada je imao
priliku da kritikuje Njutna, tada je žestoko kritikovao te koještarije.
Takve stvari se danas ne mogu ni zamisliti, iz jednostavnog razloga što
danas onaj koji ne priznaje Njutnovu nauku o bojama za fizièare pred-
stavlja budalu. Meðutim, u Geteovo doba on nije bio potpuno sam. On
je bio možda jedini koji je svoje mišljenje glasno izgovorio, ali bilo je još
ljudi koji su èak i pred kraj 18. veka znali kako se boja raða u duhovnom
svetu.
Dakle, vidite, vazduh je senka svetlosti. I isto kao što pri nastanku
svetlosti pod odreðenim uslovima postoji i tamna senka, isto tako nas-
taje jedan element, kada se tu nalazi boja i deluje kao stvarna (a tako

165
može da deluje samo dok prodire u vazdušni element), kada ta boja
prodire u vazdušni elemenat, deluje u njemu, dakle kada ona ne pred-
stavlja samo odsjaj, refleksnu boju, veæ je stvarna i kipti u vazdušnom
elementu, onda iz realne boje nastaje teèni, vodeni element - kao i što
pritisak pod odreðenim uslovima stvara otpor. I kao što senka svetlosti
kosmièki gledano predstavlja vazduh, tako je i voda u kosmosu odsjaj,
delo boje.
Sigurno æete reæi: Pa mi to ne razumemo. - No, pokušajte barem jed-
nom da shvatite boju izistinski, u njenom pravom smislu. Evo uzmimo
crvenu boju - pa zar zaista verujete da je crvena po svom biæu samo
neutralna površina koju možemo da posmatramo kao i
svaku drugu? Crvena je boja koja napada. To sam veæ par puta pomen-
uo. Èovek bi želeo da pobegne od crvene, ona odbija. Za plavo-ljubièas-
tom bojom bi èovek želeo da potrèi, ona uvek izmièe pred njim, ona
uvek postaje sve tamnija. U bojama živi baš sve. Boje predstavljaju jedan
svet, a duševni elemenat se u svetu boja zaista oseæa tako, kao da ne
može a da se ne kreæe kada sledi boje doživljajem duše.
Vidite, danas èovek samo zuri u dugu. Ako se ona posmatra samo uz
pomoæ imaginacije, onda æe se na njoj primetiti elementarna biæa koja
su tu veoma zaposlena. Ova elementarna biæa pokazuju strašno èudne
pojave. Ovde (kod crvene i žute boje) se vidi kako iz duge neprestano
izlaze odreðena elementarna biæa. Ona se onda kreæu dalje. U trenutku
kada se približe donjem rubu zelene boje kao da ih nešto privuèe. Ovde
ona nestaju (kod zelene i plave boje). Na drugoj strani se onda opet
pojavljuju. Za onoga koji uz pomoæ imaginacije posmatra dugu, ona mu
konstantno pruža priliku da vidi izviranje duhovnog sveta i njegovo
Tabla 19

166
išèezavanje. Duga nam zaista predstavlja duhovni put, to je predivno.
Istovremeno se na ovim duhovnim biæima primeæuje da ona izlaze s
velikim strahom a vraæaju se sa nesavladivom hrabrošæu. Kada posma-
tramo crveno-žutu boju vidimo kako izbija strah, dok kad posmatramo
plavo - ljubièastu imamo oseæaj da tu živi nešto poput hrabrosti, srèanos-
ti.
E sad, zamislite da ovde više nemamo samo dugu, veæ æu ovde nacr-
tati jedan prorez (pogledaj crtež, gore), a dugu æu da okrenem ovako Tabla 19

(okrenuta za 90°), i sada biæa ovde izlaze, a ovde nestaju, dakle, ovde je
strah, a ovde hrabrost (pogledaj crtež na strani 168). Hrabrost ponovo
išèezava. Kada bi oko bilo tako usmereno, da je ovde duga, ovde crvena,
žuta itd., onda bi duga postala punija. Iz toga biste mogli i da zamislite
da tu nastaje vodeni element. I u tom vodenom elementu žive sada
duhovna biæa koja zaista predstavljaju neku vrstu odsjaja biæa treæe
hijerarhije.
Može se reæi da kada bi se èovek približio upuæenima iz 11., 12., 13.
veka, da bi on onda morao da razume te stvari. Vi ne možete da razum-
ete jednog Albertusa Magnusa, ako ga èitate sa svim onim što zna
današnji èovek. Vi ga morate èitati na taj naèin da ste svesni toga da je
duhovni svet za njega predstavljao realnost; tek onda æete razumeti
kako je on to upotrebljavao reèi i kako se izražavao.
I na taj naèin se vazduh i voda pojavljuju kao odsjaji hijerarhija.
Druga hijerarhija prodire u obliku svetlosti, treæa hijerarhija u obliku Tabla 19
desno
boje. Samim tim što se ovo stvara, dostiže se postojanje Meseca.
Stižemo i do èetvrte hijerarhije. Pokušaæu da Vam isprièam na naèin
kojim su razmišljali ljudi u 12., 13. veku. Dakle, tu smo kod èetvrte hijer-
arhije. Mi danas o tome ništa ne govorimo, ali u 12., 13. veku o njoj se
itekako govorilo. Šta je zapravo èetvrta hijerarhija? To je èovek. Sam
èovek predstavlja èetvrtu hijerarhiju. Meðutim, pod èetvrtom hijerar-
hijom se nije nikako podrazumevalo ovo krajnje èudno biæe što ide na

167
Tabla 19

dve noge i stari, jer se upuæenima onda, današnji èovek èinio kao èud-
novato biæe. Oni su govorili o prvobitnom èoveku pre nego što je
zgrešio, koji je postojao u takvom obliku da je imao moæ nad Zemljom,
kao što su Anðeli, Arhanðeli i Arhai imali moæ nad Mesecom, kao i što
su biæa druge hijerarhije imala moæ nad Suncem, a biæa prve nad
Saturnom. Govorilo se o èoveku u toku njegovog prvobitnog zem-
aljskog postojanja i jedino bi se tako moglo govoriti o èoveku kao o
èetvrtoj hijerarhiji. Zajedno s ovom èetvrtom hijerarhijom stiglo je
svakako kao dar viših hijerarhija nešto što su te više hijerarhije samo
posedovale, što su one brižljivo èuvale i što same nisu upotrebljavale:
stigao je život. život je ušao i u sjajni svet boja koji sam ja pokušao da
Vam rastumaèim.
Verovatno æete se zapitati: Pa zar stvari nisu živele i ranije? - Dragi
moji prijatelji, odgovor na ovo pitanje možete naæi u samom èoveku.
Vaše Ja i Vaše astralno telo nemaju život, ali ipak postoje. Duhovnom i
duševnom nije potreban život. život poèinje tek u Vašem eterskom telu
i on predstavlja nešto krajnje spoljašnje. Tako i život dolazi tek posle
Meseca, sa postojanjem Zemlje, s evolucijom koja pripada našoj Zemlji.
Proživeo se sjajni svet boja. Ne samo da su sada Anðeli, Arhanðeli i drugi
èeznuli da tamu unesu u svetlost, a svetlost u tamu i da time u planeta-

168
ma izazovu igru boja, veæ se javio i zahtev da se ova igra boja zaista
doživi i približi duši. Èeznuli su da dožive dominantnost tame nad
svetlošæu i da pritom osete slabost, opuštenost, i nasuprot tome, da
osete aktivnost kada svetlost zavlada mrakom. Jer šta se dogaða kada
trèite? Tada Vam se dešava da svetlost u Vama dominira nad tamom,
kada sedite ili ste lenji onda mrak vlada nad svetlošæu. Tu postoje delo-
vanja boja, duševni prelivi boja. Kada je došla èetvrta hijerarhija, èovek,
onda je nastupilo prelivanje boja ispunjeno životom. I u tom trenutku
kosmièkog postanja zapoèele su snage iz preliva boja da stvaraju kon-
ture. život koji je zaokružio, omeðio boje, stvorio je nešto èvrsto kristal-
no. I otuda evo nas unutar zemaljskog života.
Stvari koje sam Vam sada predstavio, bile su zapravo polazne istine
srednjevekovnih alhemièara, okultista, rozenkrojcera i drugih, koji su
zaista doživeli svoj procvat negde od 9., 10. veka pa sve do 14., 15. veka;
iako o njima današnja istorija i ne govori baš mnogo, oni su imali dosta
sledbenika u 18., pa i na poèetku 19. veka mada su ih mnogi smatrali
èudacima. Samo su se onda te stvari potpuno sakrivale. Moderno pos-
matranje sveta dovelo je do toga da se desilo sledeæe. Zamislite sada
pored mene nekog èoveka. Prestajem da se interesujem za tog èoveka i
skidam mu samo odeæu i kaèim je na èiviluk koji se gore širi u obliku
kruga, ali me èovek više uopšte ne interesuje. I dalje zamišljam: Ovo je
èovek (pogledaj crtež na strani 170); šta se to mene tièe da se u ovoj
odeæi može skriti tako nešto kao što je èovek? To je èovek (èiviluk)!
Dakle vidite šta se to desilo s prirodnim elementima. Ljude više ne
interesuje da se iza toplote ili vatre nalazi prva hijerarhija, iza svetlosti
i vazduha druga, iza tzv. hemijskog etra, etra boje i vode treæa hijerar-
hija, a iza životnih elemenata i zemlje èetvrta hijerarhija ili èovek. Dajte
samo èiviluk i na njega obesite odelo! To je prvi èin. Drugi èin pak
poèinje na Kantov naèin! Tada poèinje kantianizam, i samim tim što tu
stoji èiviluk s odeæom èovek poèinje samo da filozofira šta bi tu moglo
biti stvar - po - sebi, a tièe se ove odeæe. Zakljuèak je da se ova stvar po -
sebi, tj. ova odeæa, ne može spoznati. Vrlo oštroumno! Naravno, kada se
prvo skine èovek, onda ostane samo èiviluk s odeæom i onda može da Tabla 19
levo
se o toj odeæi filozofira i vrlo zgodno špekuliše. Tu se upravo nalazi
èiviluk, zar ne, na kojem visi odeæa i onda se o tome filozofira na Kantov
naèin: Stvar - po - sebi se ne može spoznati - ili na Helmholctišov naèin:
Ova odeæa ne može imati oblike, i sve su to sitna zrnca uskovitlane
prašine, a unutra su atomi koji se skrivaju, te odela èuvaju svoj oblik.

169
Tako se vremenom razvijalo mišljenje. Meðutim, sve je to apstrakt-
no, nalik na senku. No mi danas živimo s tim mišljenjem, u tim
špekulacijama. Na osnovu tog mišljenja mi danas stvaramo naš celok-
upni prirodnonauèni pogled na svet. Iako ne priznajemo da mislimo
ato-mistièki, upravo to i èinimo. Jer èovek još dugo neæe priznati da nije
neophodno odsanjati kovitlavu igru atoma, veæ je neophodno èoveku
opet vratiti odelo. Na tome mora insistirati duhovna nauka.
želeo sam da Vam danas slikovito predstavim naèin na koji su ljudi
nekada mislili, a što se može proèitati u starijim èasopisima, mada i to
sad veæ retko. Na osnovu toga isplivavaju i veoma interesantne èi-njen-
ice: jedan nordijski hemièar opet je objavio jedan deo Baziliusa
Valentinusa, a èitavu stvar je posmatrao sa stanovišta današnje hemije.
I naravno, on nije mogao da kaže ništa drugo do da je sve to što tu stoji
male glupost - njemu je to tako izgledalo s današnje taèke gledišta kada se
žute
linije radi u laboratorijama, a eksperimenti se izvode uz pomoæ retorti i osta-
Tabla 19

lih savremenih instrumenata. Bazilije Valentinus izrazio je na slikovit


naèin jedan deo embriologije. To predstavlja deo embriologije. Ako
razmislimo onako kako ljudi danas misle, onda æemo verovatno zak-
ljuèiti da je tu opisan neki laboratorijski ogled koji je sasvim besmislen.
Jer se u laboratoriji upravo ne može izvesti deo embriologije, sem ako
nije u pitanju Wagner8, koji ipak pripada ranijem vremenu.
Ove se stvari danas opet moraju razmatrati. I u vezi sa velikim isti-
nama o kojima sam Vam govorio ovih dana uoèi Božiæa, želeo sam da

170
Vam skrenem pažnju na sudbinu duhovnog života u poslednjim veko-
vima svetskog razvoja.

8 Lik iz Geteovog “Fausta” II deo, koji je eksperimentom u laboratoriji stvorio Homunkula - sliku èovekove
entelehije. (prim. prev.)

171
Rudolf Štajner
(hronološka skica života)

1861 Rudolf Štajner je roðen u Kraljevcu na maðarsko-hrvatskoj granici


27. februara. Njegov otac Johan Štajner, èinovnik na austrijskoj južnoj

železnici i majka Franciska poreklom su iz Donje Austrije.

1863 Kada je imao dve godine njegov otac postaje šef železnièke stanice u
Potšahu. Ovde je proživeo Rudolf Štajner šest godina svog detinjstva.
Sestra Leopoldina i brat Gustav su roðeni u ovom periodu.

1868 Porodica Štajner napušta Potšah i seli se u Nojderfl u blizini maðarske


granice. Ovde žive 11 godina. Rudolf Štajner polazi u školu i od
pomoænog uèitelja Hajnriha Gangla dobija jedan udžbenik geometrije.
Geometrija na njega ostavlja snažan utisak.

1872 Štajner upisuje realnu školu u Viner-Nojštatu. On ima više sklonosti


prema predmetima iz prirodnih nauka, ali ne zapostavlja ni ostale oblasti.
Tako u èetrnaestoj godini èita Kanta - “Kritika èistog uma”, i razvija jedan
pozitivan odnos prema istoriji i književnosti.

1875 Poèinje da daje èasove slabijim ðacima iz svog i nižih razreda. I to su


poèeci iz kojih je kasnije krenuo njegov pedagoški rad.

1879 U ovoj godini završava Rudolf Štajner maturu sa ocenom „zreo sa


odliènim”. Njegov otac dobija premeštaj u Incersdorf kod Beèa, i pošto
želi da mu sin postane inženjer i preuzme njegovu službu, upisuje ga na
tehnièku visoku školu u Beèu. Kao glavne predmete upisuje u index -
biologiju, hemiju, fiziku i matematiku, ali i književnost, filosofiju i
istoriju. Na visokoj školi Štajner sluša predavanja Karla Julija Šreera. Ovaj

ga upuæuje na prouèavanje Getea i po prvi put èita „Faust”.

1880 Na svojim putovanjima od Incersdorfa do škole u Beèu, Štajner upoznaje


travara èije ime nije pomenuo, ali je upornim traženjem Emila Boka
utvrðeno da se radi o Felixu Koguckom.

1882 Karl Julije Šreer predlaze Štajnera za saradnika na izdavanju Geteovih


prirodno-nauènih spisa, u okviru „Nemaèka nacionalna literatura”.

1883 Prvi tom Geteovih prirodno-nauènih spisa je završen i komentarisan u

173
Štajnerovom uvodu na 60 strana. Ostali tomovi izlaze do 1897.

1884 Rudolf Štajner poèinje da radi kao kuæni uèitelj kod porodice Špeht. Tu
provodi sledeæih šest godina u vaspitavanju 4 deèaka. Naroèito rad sa
bolesnim Otom Špehtom, daje mu impulse za kasnije nastalu zdravstvenu
pedagogiju.

1886 Objavljuje knjigu „Osnovi teorije saznanja Geteovog pogleda na svet sa


naroèitim osvrtom na Šilera”. U ovoj godini upoznaje pesnikinju Mariju
Eugeniju dela Graciju.

1888 Drži predavanje u Beèu u Geteovom udruženju. Tema je: „Gete kao otac
nove estetike”.

1889 K. J. Šreer predlaže rukovodstvu Gete - Šilerovog arhiva u Vajmaru da


obrate pažnju na mladog istraživaèa Geteovih radova - Rudolfa Štajnera.

Ubrzo posle toga je angažovan u Vajmaru. To je istovremeno i prva


Štajnerova poseta Nemaèkoj.

1890 U septembru Štajner se seli u Vajmar i poèinje njegova saradnja u Gete-

Šilerovom arhivu. U vajmarskom periodu dolazi do susreta sa: Eduardom


Hartmanom, Ernestom Hekelom, Hermanom Grimom, Gabrijelom Rojter,
Otom Erihom Hartlebenom i drugima. U èasopisu „Nacionalni listovi” u
Beèu izlazi više Štajnerovih èlanaka.

1891 Rudolf Štajner je promovisan u doktora filosofije na univerzitetu u


Roštoku. Sadržaj njegove disertacije objavljen je godinu dana kasnije pod
naslovom: „Istina i nauka-predigra jedne filosofije slobode”.

1893 Štajner poèinje da prouèava dela Fridriha Nièea. U novembru izlazi


Štajnerovo glavno filosofsko delo „Filosofija slobode”. Ona sadrži u èisto
misaonom obliku veæ sve ono što je autor kasnije razvio kao
Antroposofiju.

1894 Nièeova sestra, Elizabeta Ferster-Nièe, susreæe Štajnera u Vajmaru i poziva


ga da doðe u njihovu kuæu u Naumburg. Nièe je veæ tada jako bolestan.
Kod jedne posete Nièeovoj kuæi Štajner se prvi put sreæe sa njim. Na
šezdeseti roðendan Ernesta Hekela pozvan je i Rudolf Štajner. To je
njihov prvi susret.

1895 Kao rezultat istraživanja Nièea izlazi knjiga: „Fridrih Nièe, borac protiv
svoga vremena”.

1897 Završava se saradnja Rudolfa Štajnera u Gete-Šilerovom arhivu. Izlazi


174
poslednji tom Geteovih prirodno-nauènih spisa. Štajner se seli u Berlin i
postaje saizdavaè èasopisa „Magazin za književnost”.

1898 Prvi Štajnerov susret sa pesnikom i publicistom Ludvigom Jakobovskim.


Za njegov èasopis „Društvo” Štajner piše veliki broj èlanaka. Jakobovski
obrazuje oko sebe krug pesnika i umetnika kojima se pridružuje i Štajner.

1899 ženidba sa Anom Ojnike.


Postaje nastavnik u školi za obrazovanje radnika, koju je osnovao Vilhelm
Libkneht. Drži predavanja o istoriji, književnosti i retorici. Ovde radi šest

godina.

1900 Vrhunac ove Štajnerove delatnosti je govor koji je održao u jednom


berlinskom cirkusu povodom 500-godišnjice Gutembergovog jubileja,
pred 7.000 slovoslagaèa i štampara.
U Vajmaru umire Nièe... Dobija poziv za prvo predavanje u teosofskoj
biblioteci u kuæi grofa Brokdorfa. U krugu teosofa Štajner upoznaje
Mariju fon Sivers. Tu sledi niz predavanja na temu Mistika. Sledeæe godine
izlazi knjiga: „Mistika u raðanju duhovnog života novog doba i njen
odnos prema modernom pogledu na svet”.
U decembru umire Ludvig Jakobovski. Štajner drži posmrtni govor.

1902 Štajner postaje èlan teosofskog društva, a Marija fon Sivers sekretarica
teosofske biblioteke u Berlinu. Putuje na kongres evropske sekcije
teosofskog društva u London. Prvi lièni kontakti sa Ani Besant i H. S.
Olkotom. U oktobru sledi osnivanje nemaèke sekcije teosofskog društva
èiji sekretar postaje Rudolf Štajner. Drži ciklus predavanja „Od Zaratustre
do Nièea”, izlazi knjiga „Hrišæanstvo kao mistièka èinjenica i misterije

starog veka”. U okviru delatnosti na školi za obrazovanje radnika u


Berlinu susret sa Rozom Luxemburg.

1903 Štajner nastavlja intenzivnu predavaèku delatnost, pre svega u Berlinu,


Vajmaru, Kelnu i Hamburgu. Poèetak otvorenog niza predavanja u kuæi
arhitekata u Berlinu. Osnivanje èasopisa „Lucifer”, koji je kasnije nazvan
„Lucifer-Gnozis”.

1904 R. Štajner objavljuje znaèajna dela: „Teosofija” i “Kako se postižu sazna-


nja viših svetova?”, najvažnija knjiga na putu antroposofskog školovanja.
Od 1904 - 1908 izlaze èlanci pod naslovom: „Iz akaša hronike” i „Lucifer-
Gnozis”. Na meðunarodnom teosofskom kongresu u Amsterdamu govori
Štajner - “Matematika i okultizam”. Nižu se predavanja u Štutgartu,
Minhenu, Kelnu, Hajdelbergu i drugim gradovima. Štutgart i Minhen
postaju centri njegove predavaèke delatnosti.
175
1905 U januaru završava Štajner svoj rad u školi za obrazovanje radnika. Sledi
novi teosofski kongres u Londonu. Štajner referiše temu: „Okultne
osnove u Geteovom stvaralaštvu”. Zapoèinje knjigu: „Stepeni višeg
saznanja”.

1906 Godišnji teosofski kongres u Parizu. Štajner referiše „Teosofija u


Nemaèkoj pre 100 godina”. Posle toga sledi ciklus od 18 predavanja. U
Parizu je i prvi susret sa francuskim piscem Eduardom Šireom. Izmeðu
njih se razvija dugogodišnje prijateljstvo.

1907 Ani Besant postaje predsednik teosofskog društva. Distanca izmeðu


nemaèke sekcije i meðunarodnog društva postaje sve veæa. Na godišnjoj
skupštini društva, ovoga puta u Minhenu Štajner govori o „Posveæenje
Rozenkrojcera”. U Bazelu sledi niz predavanja o Jovanovom Evanðelju.
Prvi susret sa studentima medicine i predavanje „Vaspitanje sa gledišta
duhovne nauke”.

1908 Štajner se zadržava više nedelja u Skandinaviji. Održava prva predavanja u


Kristijaniji (Oslo) u Norveškoj. Zatim predavanja u Hamburgu i
Nirnbergu. Teme: Jovanovo Evanðelje i Apokalipsa. Slikar Vasilij
Kandinski sluša Štajnera u Berlinu. Inspirisan ovim predavanjem radi
sliku “Arijel”.

1909 Putuje sa predavanja na predavanje. U Kaselu govori o Jovanovom


Evanðelju, u Bazelu o Lukinom Evanðelju. Novi ciklus u Kristijaniji:
„Teosofija na osnovu Apokalipse”. U januaru se upoznaje sa pesnikom
Kristijanom Morgenšternom, koji postaje èlan teosofskog društva i ostaje
u tesnoj vezi sa Štajnerom do svoje smrti 1914.

1910 Izlazi „Tajna nauka u skici”. Izmeðu 1910 - 1913 nastaju Misterijske drame.
Prva drama „Dveri posveæenja” izvodi se u Minhenu.
Predavanja i ciklusi u Bernu, Štokholmu, Rimu, Minhenu... (o stvaranju
sveta, Matejevo Evanðelje, Jovanovo Evanðelje).
Štajner po prvi put govori o ponovnom pojavljivanju Hrista u etarskom.
Albert Štefen pristupa teosofskom društvu. U Hornu (Austrija) umire
Štajnerov otac, Johan Štajner.

1911 Kraj nemaèke sekcije teosofskog društva je neizbežan. Teosofi vide u


indijskom deèaku Krišnamurtiju (Džidu Krišnamurti, roðen 1895)
ponovnu inkarnaciju Hrista, što Štajner smatra besmislenim i istupa iz
društva. Sa veæim brojem saradnika stvara osnove za delovanje
antroposofskog društva.
Na 4. meðunarodnom filosofskom kongresu u Bolonji, govori na temu
„Psihološke osnove i saznajno-teoretsko mesto Antroposofije”.
Slede predavanja u Kopenhagenu „Duhovno voðstvo èoveka i
176
èoveèanstva”. Štampa se i knjiga pod istim naslovom. U Minhenu se izvodi
druga misterijska drama „Ispit duše”. Novi ciklus u Pragu „Okultna
fiziologija”. Susret sa Francom Kafkom. Umire Štajnerova žena -
Ana Štajner.

1912 Za Božiæ se u Kelnu osniva antroposofsko društvo. Poèinje kelnski ciklus


„Bhagavad Gita i Pavlove poslanice”. Ruski pisac Andrej Bjeli (Boris
Bugajev) sreæe po prvi put Štajnera i u toku sledeæe èetiri godine sluša
mnoga predavanja. Izvodi se treæa misterijska drama „Èuvar praga”. U
septembru, u Botmingenu, Štajner održava prvi kurs Euritmije.

1913 U februaru se održava 1. Generalna skupština antroposofskog društva u


Berlinu. Oko 3.000 saradnika je u društvu. Štajner preuzima dužnost
predavaèa i savetnika.
Marija fon Sivers, Mihael Bauer i Karl Unger èine upravu. Preduzima se
izgradnja graðevine u Dornahu u Švajcarskoj i kamen temeljac je
postavljen u septembru. Izvodi se èetvrta misterijska drama „Probuðenje
duše”. U ovoj godini dolazi do susreta sa Nikolajem Berðajevim.
Predavanja i ciklusi u:
Helsingforsu (Finska) „Okultne osnove Bhagavad Gite”,
Berlinu „Misterije istoka i hrišæanstva”.

1914 U martu umire pesnik Kristijan Morgenštern. Izlazi knjiga „Zagonetke


filosofije”, kao istorijski pregled filosofskih pravaca.
Na svetu noæ 24. decembra venèavaju se Marija fon Sivers i
Rudolf Štajner.

1915 Radovi na graðevini u Dornahu se nastavljaju. Ciklusi predavanja:


„Sudbine èoveka i sudbine naroda” (Berlin), „Putevi duhovnog saznanja i
obnova umetnièkog pogleda na svet” (Dornah).

1916 Alexander fon Bernus osniva èasopis za duhovnu nauku i umetnost:


„Carstvo”. Pored pesnika kao što su Rilke, Dojbler i Lasker-Šuler,
pojavljuje se i Štajner.
Predavanja i putovanja u:
Bern „Duhovno ujedinjenje èoveèanstva kroz Hristov impuls”,
Berlin „Biæe sveta i Jastvo”,
Dornah „Istorijska posmatranja”.

1917 Štajner zapoèinje u Dornahu rad na 9 metara visokoj skulpturi od


brestovog drveta koju naziva „Reprezentant èoveèanstva”.
Razvija ideju o troèlanstvu socijalnog organizma. U knjizi „O
zagonetkama duše” daje osnovni prikaz troèlanosti èovekovog organizma.
Predavanja u Berlinu, Minhenu i Dornahu.

177
1918 Kraj prvog svetskog rata.
Izlazi „Geteova duhovnost u njenoj objavi kroz Fausta i kroz bajku o
zmiji i Ljiljani”. Štajner govori u Berlinu („Veèno u èovekovoj duši”),
Cirihu („Dopuna današnje nauke kroz Antroposofiju”) i Dornahu
(„Osnovni socijalni zahtev našeg vremena”).

1919 U mnogim gradovima Štajner drži predavanja o troèlanosti socijalnog


organizma. Osnovna ideja pokreta za troèlanstvo je u tome, da socijalni

život èoveèanstva može postati zdrav, ako ga ljudi svesno rašèlane. Po


Štajneru potrebno je rašèlaniti društvo na državu, privredu i duhovni
život. Time je dat nov realistièan sadržaj starim idealima francuske
revolucije: Sloboda u duhovnoj oblasti, Jednakost u pravima i Bratstvo u
privredi.
Izlazi knjiga „Jezgro socijalnog pitanja u životnim potrebama sadašnjosti
i
buduænosti”.
U julu izlazi po prvi put èasopis „Troèlanost socijalnog organizma”.
Septembra se otvara prva „Waldorf” škola u Štutgartu. U Cirihu se izvodi
prva predstava Euritmije. Nastavljaju se ciklusi predavanja „Misija
arhanðela Mihaila”, zatim „Duhovno-nauèna obrada socijalnih i
pedagoških pitanja”.

1920 Kursevi u Štutgartu i Dornahu:


„Uèenje o svetlosti i uèenje o toploti”,
„Duhovno-nauèna posmatranja govora”.
Održava za 35 lekara niz predavanja na temu: „Duhovna nauka i
medicina”. Osnivaju se klinièko-terapeutski instituti u Arleshajmu
(Švajcarska) i Štutgartu (Nemaèka). Ponovo brojna putovanja sa
predavanjima u Štutgartu, Berlinu, Bazelu.

1921 Prvi meðunarodni kongres antroposofskog pokreta održava se u


Štutgartu. Tema je: „Antroposofija - njeni saznajni koreni i životni
plodovi”.
Na Štajnerov šezdeseti roðendan izlazi prvi broj èasopisa „Tri” u
Štutgartu. U Dornahu je osnovan nedeljni èasopis „Geteanum”.
U Arleshajmu i Štutgartu pod voðstvom Dr Ite Wegman poèinju sa radom
klinièko-terapeutski instituti. U Štutgartu se održavaju dva kursa za
teologe.

1922 Predavanja i kursevi. U Beèu se održava drugi meðunarodni kongres


antroposofskog pokreta. Tema je: „Suprotnosti istoka i zapada”. U
Dornahu Štajner drži kurs o nacionalnoj ekonomiji.
Osniva se „Christengemeinschaft” zajednica hrišæana. Predavanja za
radnike na izgradnji Geteanuma. Putovanje u Veliku Britaniju i 12
predavanja u Oxfordu „Duhovno-duševne snage umetnosti vaspitanja”.
178
Prva škola Euritmije osniva se u Štutgartu pod voðstvom Marije Štajner.
U novogodišnjoj noæi 1922/23 izgoreo je Geteanum u požaru.

1923 Na Božiæ se osniva opšte antroposofsko društvo sa sedištem u Dornahu.


Štajner pokreæe osnivanje „Slobodna visoka škola za duhovnu nauku” na
Geteanumu.
„Filosofsko-antroposofska izdavaèka kuæa” koju je 1908. god. osnovala
Marija Štajner za izdavanje Štajnerovih dela premešta se iz Berlina u
Dornah. Na zahtev mnogih saradnika Štajner poèinje u èasopisu
„Geteanum” da objavljuje autobiografske èlanke pod naslovom „Moj
životni put”. Predavaèka delatnost se nastavlja: Prag, Kristijanija,
Štutgart...

1924 U februaru zapoèinju predavanja o karmi. Održavaju se u mnogim


gradovima, meðu njima su Dornah, Breslau, London, Pariz i Prag. Ciklus
obuhvata ukupno 81 predavanje.
U Dornahu se održava i Ton-Euritmijski kurs u osam predavanja
„Euritmija kao vidljivo pevanje”. 4 meseca kasnije (u junu) novi kurs:
„Euritmija kao vidljivi govor”. Štajner završava novi model Geteanuma. U
Štutgartu govori pred skoro 2.000 slušalaca „Metodika obuèavanja i
životni uslovi vaspitanja”. U Kobervicu (Šlezija) daje poljoprivredni kurs
iz kojeg proizlaze osnove bio-dinamièke poljoprivrede.
U julu kurs za lekare i pedagoge iz zdravstvene pedagogije.
U avgustu poslednje Štajnerovo putovanje u inostranstvo, Engleska. U
mestu Torki održava se letnji kurs engleskog antroposofskog društva.
U septembru: kurs „Oblikovanje govora i dramska umetnost”.
28. septembra Rudolf Štajner održava svoje poslednje predavanje u
Dornahu. Poèetak bolesti.

1925 U Dornahu zapoèinje izgradnja drugog Geteanuma prema Štajnerovom


modelu.
30. marta umro je Rudolf Štajner u Dornahu.
Izlazi knjiga „Osnove za proširenje umetnosti leèenja prema duhovno-
nauènim saznanjima”, koju je Štajner napisao zajedno sa Dr Itom
Wegman.

179
IZDANJE CELOKUPNIH DELA
RUDOLFA ŠTAJNERA

PREGLED

Knjige su sistematizovane prema redosledu koji imaju u izdanju celokupnih dela


— ICD-(Gesamtausgabe - GA) izdavaèke kuæe Rudolf Štajner iz Dornaha (Švajcarska).
Uz rednu numeraciju ICD - br. i naslov knjige, data je i godina njenog nastanka.

A) SPISI

I. Dela

ICD - br.

1 Geteovi prirodno-nauèni spisi


1884 - 1897

2 Osnovi teorije saznanja Geteovog pogleda na svet sa naroèitim


osvrtom na Šilera
1886

3 Istina i nauka
1892

4 Filosofija slobode
1894

5 Fridrih Nièe, borac protiv svoga vremena


1895

6 Geteov pogled na svet
1897

7 Mistika u raðanju duhovnog života novog doba i njen odnos prema

181
modernom pogledu na svet
1901

8 Hrišæanstvo kao mistièka èinjenica i misterije starog veka


1902

9 Teosofija
1904
10 Kako se postižu saznanja viših svetova?
1904 - 1905

11 Iz Akaša - hronike
1904 - 1908

12 Stepeni višeg saznanja


1905 - 1908

13 Tajna nauka u skici


1910

14 Èetiri misterijske drame


Dveri posveæenja. Ispit duše. Èuvar praga. Probuðenje duše.
1910 - 1913

15 Duhovno voðstvo èoveka i èoveèanstva


1911

16 Jedan put za samosaznanje èoveka


1912

17 Prag duhovnog sveta


1913

18 Zagonetke filosofije
1914

19 (Misli iz vremena rata) sadržano u ICD - br. 24

20 O zagonetki èoveka
1916

21 O zagonetkama duše
1917

22 Geteova duhovnost u njenoj objavi kroz Fausta i kroz bajku


182
“O zmiji i Ljiljani”
1918

23 Jezgro socijalnog pitanja u životnim potrebama sadašnjosti i


buduænosti 1919

24 Èlanci o troèlanosti socijalnog organizma i o situaciji vremena


1915 - 1921

25 Kosmologija, religija i filosofija


1922
26 Antroposofske vodilje
1924 - 1925

27 Osnove za proširenje umetnosti leèenja prema duhovno-nauènim


saznanjima
Dr Rudolf Štajner i Dr Ita Wegman
1925

28 Moj životni put


1923 - 25

II. Sabrani èlanci

29 Sabrani èlanci za dramaturgiju


1889 - 1900

30 Metodske osnove Antroposofije


1884 - 1901

31 Sabrani èlanci za kulturu i istoriju


1887 - 1901

32 Sabrani èlanci za književnost


1884 - 1902

33 Biografije i biografske skice


1894 - 1905

34 Lucifer - Gnozis
1903 - 1908

35 Filosofija i Antroposofija
1904 - 1918

36 Misao Geteanuma usred krize kulture sadašnjice


183
1921 - 1925

III. Objavljivanja iz nasleða

38 Pisma 1881 - 1890, Tom I

39 Pisma 1890 - 1925, Tom II

40 Istinite izreke
1900 - 1925

43 Stare narodne božiæne igre


1915 - 1925

44 Nacrti, fragmenti i paralipomena za èetiri misterijske drame


1910 - 1913
45 Antroposofija
1910

B) PREDAVANJA

I. Otvorena predavanja

51 O filosofiji, istoriji i književnosti


(34 predavanja u Berlinu)
1901 - 1905

52 Spiritualno uèenje o duši i posmatranje sveta


(18 predavanja u Berlinu)
1903 - 1904

53 Poreklo i cilj èoveka


Osnovni pojmovi duhovne nauke
(23 predavanja u Berlinu)
1904 - 1905

54 Zagonetke sveta i Antroposofija


(22 predavanja u Berlinu)
1905 - 1906

55 Saznanje nadèulnog u našem vremenu i njegov znaèaj za današnji život


(13 predavanja u Berlinu i Kelnu)
1906 - 1907

184
56 Saznanje duše i duha
(15 predavanja u Berlinu i Minhenu)
1907 - 1908

57 Gde i kako se nalazi duh?


(18 predavanja u Berlinu)
1908 - 1909

58 Metamorfoze duševnog života - Staze doživljajâ duše


prvi deo
(9 predavanja u Berlinu i Minhenu)
1909

59 Metamorfoze duševnog života - Staze doživljajâ duše drugi deo


(9 predavanja u Berlinu)
1910

60 Odgovori duhovne nauke na velika pitanja postojanja


(15 predavanja u Berlinu)
1910 - 1911

61 Ljudska istorija u svetlosti duhovnog istraživanja


(16 predavanja u Berlinu)
1911 - 1912

62 Rezultati duhovnog istraživanja


(14 predavanja u Berlinu)
1912 - 1913

63 Duhovna nauka kao životno dobro


(12 predavanja u Berlinu)
1913 - 1914

64 Iz sudbonosnog vremena
(14 predavanja u Berlinu, Nirnbergu i Minhenu)
1914 - 1915

65 Iz Srednje-evropskog duhovnog života


(15 predavanja u Berlinu)
1915 - 1916

66 Duh i materija, život i smrt


(7 predavanja u Berlinu)
1917

185
67 Veèno u èovekovoj duši.
Besmrtnost i sloboda
(10 predavanja u Berlinu)
1918

72 Sloboda - besmrtnost - socijalni život


(10 predavanja u Bazelu i Bernu)
1917 - 1918
73 Dopuna današnje nauke kroz Antroposofiju
(8 predavanja u Cirihu)
1917 - 1918

74 Filosofija Tome Akvinskog


(3 predavanja u Dornahu)
1920

76 Oploðujuæe dejstvo Antroposofije na struène nauke


(7 predavanja u Dornahu)
1921

77a Zadatak Antroposofije prema nauci i životu


(predavanja i govori, Darmštat)
1921

77b Umetnost i Antroposofija


(predavanja i govori, Dornah)
1921

78 Antroposofija, njeni saznajni koreni i životni plodovi


(8 predavanja u Štutgartu)
1921

79 Stvarnost viših svetova


[8 predavanja u Kristijaniji (Oslo)]
1921

81 Impulsi obnove kulture i nauke


(7 predavanja u Dornahu)
1922

82 Ovim èovek postaje ceo èovek


(6 predavanja u Den Hagu)
1922

186
83 Suprotnosti istoka i zapada
(10 predavanja u Beèu)
1922

84 Šta je hteo Geteanum i šta æe Antroposofija?


(11 predavanja - Bazel, Dornah, Prag, Beè, Pariz)
1923 - 1924

II. Predavanja ispred èlanova antroposofskog društva

93 Legenda hrama i zlatna legenda


(20 predavanja u Berlinu)
1904 - 1906

93a Osnovni elementi ezoterije


(31 predavanje u Berlinu)
1905

94 Kosmogonija
(43 predavanja u raznim gradovima)
1906

95 Pred vratima teosofije


(14 predavanja u Štutgartu)
1906

96 Izvorni impulsi duhovne nauke


(20 predavanja u Berlinu)
1906 - 1907

97 Hrišæanska misterija
(31 predavanje u raznim gradovima)
1906 - 1907

98 Prirodna i duhovna biæa - njihovo dejstvo u našem vidljivom svetu


(18 predavanja u raznim gradovima)
1907 - 1908

99 Teosofija Rozenkrojcera
(14 predavanja u Minhenu)
1907

100 Razvoj èoveèanstva i saznanje Hrista


(22 predavanja u Kaselu i Bazelu)
1907
187
101 Mitovi i sage. Okultni znaci i simboli
(16 predavanja u Berlinu, Štutgartu i Kelnu)
1907

102 Unutrašnje dejstvo duhovnih biæa na èoveka


(13 predavanja u Berlinu)
1908

103 Jovanovo Evanðelje


(12 predavanja u Hamburgu)
1908

104 Jovanova Apokalipsa


(13 predavanja u Nirnbergu)
1908

104a Iz zapisa u slikama Jovanove Apokalipse


[crteži slušalaca sa 4 predavanja u Minhenu i 12 predavanja
u Kristijaniji (Oslo)]
1907 - 1909

105 Svet, Zemlja i èovek


(11 predavanja u Štutgartu)
1908

106 Egipatski mitovi i misterije


(12 predavanja u Lajpcigu)
1908

107 Duhovno-nauèno poznavanje èoveka


(19 predavanja u Berlinu)
1908 - 1909

108 Odgovor na svetska i životna pitanja kroz Antroposofiju


(21 predavanje u raznim gradovima)
1908 - 1909

109 Princip spiritualne ekonomije u vezi sa pitanjem ponovnog utelovljenja


(23 predavanja u raznim gradovima, od toga 10 u Budimpešti)
1909

110 Duhovne hijerarhije i njihovo ogledanje u fizièkom svetu


(10 predavanja u Dizeldorfu)
1909

188
112 Jovanovo Evanðelje u odnosu prema tri ostala Evanðelja, naroèito prema
Lukinom Evanðelju
(14 predavanja u Kaselu)
1909

113 Istok u svetlosti zapada


(9 predavanja u Minhenu)
1909

114 Lukino Evanðelje


(10 predavanja u Bazelu)
1909

115 Antroposofija, psihosofija, pneumatosofija


(12 predavanja u Berlinu)
1909 - 1911

116 Hristov impuls i razvoj Ja - svesti


(7 predavanja u Berlinu)
1909 - 1910

117 Dublje tajne postanka èoveèanstva u svetlosti Evanðelja


(12 predavanja u raznim gradovima)
1909

118 Dogaðaj Hristove pojave u etarskom svetu


(16 predavanja u raznim gradovima)
1910

119 Makrokosmos i mikrokosmos


(11 predavanja u Beèu)
1910

120 Objave karme


(11 predavanja u Hamburgu)
1910

121 Misija pojedinih duša naroda u vezi sa germansko-nordijskom mitologijom


[11 predavanja u Kristijaniji (Oslo)]
1910

122 Tajne biblijskog stvaranja sveta


(11 predavanja u Minhenu)
1910

123 Matejevo Evanðelje


189
(12 predavanja u Bernu)
1910

124 Putovanje u oblast Markovog Evanðelja


(13 predavanja u Berlinu, Minhenu, Hanoveru i Koblencu)
1910 - 1911

125 Putevi i ciljevi duhovnog èoveka


(14 predavanja u raznim gradovima)
1910

126 Okultna istorija


(6 predavanja u Štutgartu)
1910 - 1911

127 Misija nove duhovne objave


(16 predavanja u raznim gradovima)
1911

128 Okultna fiziologija


(9 predavanja u Pragu)
1911

129 Svetska èuda, duševni ispiti i duhovne objave


(11 predavanja u Minhenu)
1911

130 Ezoterno hrišæanstvo i duhovno voðstvo èoveèanstva


(23 predavanja u raznim gradovima)
1911 - 1912

131 Od Isusa do Hrista


(11 predavanja u Karlsrueu)
1911

132 Evolucija sa stanovišta istinitosti


(5 predavanja u Berlinu)
1911

133 Zemaljski i kosmièki èovek


(9 predavanja u Berlinu)
1911 - 1912

134 Svet èula i svet duha


190
(6 predavanja u Hanoveru)
1911 - 1912
135 Ponovno utelovljavanje i karma
(5 predavanja u Berlinu i Štutgartu)
1912

136 Duhovna biæa u nebeskim telima i prirodnim carstvima


(11 predavanja u Helsingforsu)
1912
137 Èovek u svetlosti okultizma, teosofije i filosofije
[10 predavanja u Kristijaniji (Oslo)]
1912

138 O inicijaciji. O veènosti i trenutku. O duhovnoj svetlosti i životnoj tami


(8 predavanja u Minhenu)
1912

139 Markovo Evanðelje


(10 predavanja u Bazelu)
1912

140 Okultna istraživanja o životu izmeðu smrti i novog roðenja


(20 predavanja u raznim gradovima)
1912 - 1913

141 život izmeðu smrti i novog roðenja u odnosu prema kosmièkim


èinjenicama
(10 predavanja u Berlinu)
1912 - 1913

142 Bhagavad Gita i Pavlove poslanice


(5 predavanja u Kelnu)
1912 - 1913

143 Iskustva nadèulnog. Tri puta duše ka Hristu


(14 predavanja u raznim gradovima)
1912

144 Misterije istoka i hrišæanstva


(4 predavanja u Berlinu)
1913

145 Koju važnost ima okultni razvoj èoveka za njegove omotaèe - fizièko telo,
etarsko telo, astralno telo - i za njegovo Sopstvo?
(10 predavanja u Den Hagu)
1913
191
146 Okultne osnove Bhagavad Gite
(9 predavanja u Helsingforsu)
1913

147 Tajne praga


(8 predavanja u Minhenu)
1913

148 Iz Akaša - istraživanja. Peto Evanðelje


(18 predavanja u raznim gradovima)
1913 - 1914

149 Hrist i duhovni svet. O traganju za svetim Gralom


(6 predavanja u Lajpcigu)
1913 - 1914

150 Svet duha i njegovo uviranje u fizièko postojanje


(10 predavanja u raznim gradovima)
1913

151 Ljudska i kosmièka misao


(4 predavanja u Berlinu)
1914

152 Pred stepeni za Misteriju na Golgoti


(10 predavanja u raznim gradovima)
1913 - 1914

153 Unutrašnje biæe èoveka i život izmeðu smrti i novog roðenja


(8 predavanja u Beèu)
1914

154 Kako se stièe razumevanje za duhovni svet?


(7 predavanja u raznim gradovima)
1914

155 Hrist i ljudska duša


(10 predavanja u Kopenhagenu i Norkepingu)
1912 - 1914

156 Okultno èitanje i okultno slušanje


(11 predavanja u Dornahu i Bazelu)
1914

157 Sudbine èoveka i sudbine naroda


192
(14 predavanja u Berlinu)
1914 - 1915

157a Obrazovanje sudbine i život posle smrti


(7 predavanja u Berlinu)
1915

158 Povezanost èoveka sa elementarnim svetom


(7 predavanja u raznim gradovima)
1912 - 1914

159 Tajna smrti


(15 predavanja u raznim gradovima)
1915

161 Putevi duhovnog saznanja i obnova umetnièkog pogleda na svet


(13 predavanja u Dornahu)
1915

162 Pitanja umetnosti i života u svetlosti duhovne nauke


(13 predavanja u Dornahu)
1915

163 Sluèaj, neophodnost i predviðanje


(8 predavanja u Dornahu)
1915

164 Vrednost mišljenja za jedno za èoveka zadovoljavajuæe saznanje


(11 predavanja u Dornahu)
1915

165 Duhovno ujedinjenje èoveèanstva kroz Hristov impuls


(13 predavanja u raznim gradovima)
1915 - 1916

166 Neophodnost i sloboda u svetskim dogaðajima i u ljudskim delima


(5 predavanja u Berlinu)
1916

167 Sadašnje i prošlo u èovekovom duhu


(12 predavanja u Berlinu)
1916

168 Veza izmeðu živih i mrtvih


193
(8 predavanja u raznim gradovima)
1916

169 Biæe sveta i Jastvo


(7 predavanja u Berlinu)
1916

170 Zagonetka èoveka. Duhovne pozadine ljudske istorije


(Kosmièka i ljudska istorija, Tom I. - 15 predavanja u Dornahu)
1916

171 Unutrašnji impulsi razvoja èoveèanstva. Gete i kriza devetnaestog veka


(Kosmièka i ljudska istorija, Tom II. - 16 predavanja u Dornahu)
1916

172 Karma èovekovog poziva u odnosu na Geteov život


(Kosmièka i ljudska istorija, Tom III. - 10 predavanja u Dornahu)
1916

173 Vremensko-istorijska posmatranja. Karma neistinitosti - prvi deo


(Kosmièka i ljudska istorija, Tom IV. - 13 predavanja u Dornahu i Bazelu)
1916

174 Vremensko-istorijska posmatranja. Karma neistinitosti - drugi deo


(Kosmièka i ljudska istorija, Tom V. - 12 predavanja u Dornahu)
1917

174a Srednja Evropa izmeðu istoka i zapada


(Kosmièka i ljudska istorija, Tom VI. - 12 predavanja u Minhenu)
1914 - 1918

174b Duhovne pozadine prvog svetskog rata


(Kosmièka i ljudska istorija, Tom VII. - 16 predavanja u Štutgartu)
1914 - 1921

175 Graðevno kamenje za saznanje Misterije na Golgoti


(17 predavanja u Berlinu)
1917

176 Istine razvoja èoveka i èoveèanstva.


Karma materijalizma
(17 predavanja u Berlinu)
1917

194
177 Spiritualne pozadine spoljašnjeg sveta.
Pad duhova mraka
(Duhovna biæa i njihova dejstva, Tom I. - 14 predavanja u Dornahu)
1917

178 Individualna duhovna biæa i njihovo dejstvo u èovekovoj duši


(Duhovna biæa i njihova dejstva, Tom II. - 9 predavanja u S. Galenu, Cirihu i
Dornahu)
1917
179 Istorijska neophodnost i sloboda.
Sudbinski uticaji iz sveta mrtvih
(Duhovna biæa i njihova dejstva, Tom III. - 8 predavanja u Dornahu)
1917

180 Misterijske istine i božiæni impulsi.


Stari mitovi i njihovo znaèenje
(Duhovna biæa i njihova dejstva, Tom IV. - 16 predavanja u Bazelu i
Dornahu)
1917 - 1918

181 Zemaljsko umiranje i svetski život. Antroposofski životni darovi.


Neophodnost svesti za sadašnjost i buduænost
(21 predavanje u Berlinu)
1918

182 Smrt kao životna promena
(7 predavanja u raznim gradovima)
1917 - 1918

183 Nauka o postanku èoveka


(9 predavanja u Dornahu)
1918

184 Polarnost trajnosti i razvoja u èovekovom životu


(15 predavanja u Dornahu)
1918

185 Istorijska simptomatologija


(9 predavanja u Dornahu)
1918

185a Razvojno-istorijske osnove za formiranje socijalnog mišljenja


(8 predavanja u Dornahu)
1918

186 Osnovni socijalni zahtev našeg vremena.


195
U promenjenom stanju vremena
(12 predavanja u Dornahu i Bernu)
1918

187 Kako èoveèanstvo može ponovo naæi Hrista?


Trostruka senka života našeg vremena i nova Hristova svetlost
(8 predavanja u Bazelu i Dornahu)
1918 - 1919

188 Geteanizam, preobražajni impuls i misao vaskrsenja


(12 predavanja u Dornahu)
1919

189 Socijalno pitanje kao pitanje svesti


(Duhovne pozadine socijalnog pitanja, Tom I. - 8 predavanja u Dornahu)
1919

190 Impulsi prošlosti i buduænosti u socijalnim dogaðanjima


(Duhovne pozadine socijalnog pitanja, Tom II. - 12 predavanja u Dornahu)
1919

191 Socijalno razumevanje iz duhovno-nauènog saznanja


(Duhovne pozadine socijalnog pitanja, Tom III. - 15 predavanja u Dornahu)
1919

192 Duhovno-nauèna obrada socijalnih i pedagoških pitanja


(17 predavanja u Štutgartu)
1919

193 Unutrašnji aspekt socijalne zagonetke


(10 predavanja u Cirihu, Bernu, Hajdenhajmu i Berlinu)
1919

194 Misija arhanðela Mihaila


(12 predavanja u Dornahu)
1919

195 Svetski Silvester* i Novogodišnje misli


(5 predavanja u Štutgartu)
1919 - 1920

196 Duhovne i socijalne promene u razvoju èoveèanstva


(18 predavanja u Dornahu)
1920

197 *Suprotnosti
Silvester - veèeuuoèi
razvoju èoveèanstva
Nove godine (prim. prev.)
196
(11 predavanja u Štutgartu)
1920

198 Lekoviti èinioci za socijalni organizam


(17 predavanja u Dornahu i Bernu)
1920

199 Duhovna nauka kao saznanje osnovnih impulsa socijalnog oblikovanja


(17 predavanja u Dornahu i Berlinu)
1920

200 Nova duhovnost i doživljaj Hrista dvadesetog veka


(7 predavanja u Dornahu)
1920

201 Slaganja izmeðu mikrokosmosa i makrokosmosa


Èovek - jedan hijeroglif svemira
(Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom I. - 16 predavanja u
Dornahu)
1920

202 Most izmeðu svetske duhovnosti i èovekovog fizièkog.


Traganje za novom Izis, božanskom Sofijom
(Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom II. - 16 predavanja u
Dornahu, Bernu i Bazelu)
1920

203 Odgovornost èoveka za razvoj sveta kroz njegovu duhovnu povezanost sa


planetom Zemljom i sa zvezdama
(Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom III. - 18 predavanja u
Štutgartu, Dornahu i Den Hagu)
1921

204 Perspektive razvoja èoveèanstva


Materijalistièki saznajni impuls i zadatak Antroposofije
(Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom IV. - 17 predavanja u
Dornahu)
1921

205 Èovekovo postajanje, duša sveta i duh sveta - prvi deo:


Èovek kao telesno-duševno biæe u njegovoj vezi sa svetom
(Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom V. - 13 predavanja u
Štutgartu, Bernu i Dornahu)
1921
197
206 Èovekovo postajanje, duša sveta i duh sveta - drugi deo:
Èovek kao duhovno biæe u istorijskom nastajanju
(Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom VI. - 11 predavanja u
Dornahu)
1921

207 Antroposofija kao kosmosofija - prvi deo:


Karakteristike èovekovog biæa u zemaljskom i kosmièkom podruèju
(Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom VII. - 11 predavanja u
Dornahu)
1921

208 Antroposofija kao kosmosofija - drugi deo:


Oblikovanje èoveka kao rezultat kosmièkih dejstava
(Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom VIII. - 11 predavanja u
Dornahu)
1921

209 Nordijski i srednje-evropski duhovni impulsi


Praznik pojave Hrista
(Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom IX. - 11 predavanja u
raznim gradovima)
1921

210 Stare i nove metode posveæenja


(14 predavanja u Dornahu, Manhajmu i Breslau)
1922

211 Misterija Sunca i misterija smrti i vaskrsenja


Egzoterno i ezoterno hrišæanstvo
(12 predavanja u raznim gradovima)
1922

212 Èovekov duševni život i duhovne težnje u vezi sa razvojem Sveta i Zemlje
(9 predavanja u Dornahu)
1922

213 Pitanja èoveka i odgovori Sveta


(13 predavanja u Dornahu)
1922

214 Tajna Triniteta


(11 predavanja u Dornahu, Oxfordu i Londonu)
198
1922

215 Filosofija, kosmologija i religija u Antroposofiji
„francuski kurs”
(10 predavanja u Dornahu)
1922

216 Osnovni impulsi svetsko-istorijskog postajanja èoveèanstva


(8 predavanja u Dornahu)
1922

217 Duhovne dejstvujuæe snage u zajednièkom životu stare i mlade generacije


(13 predavanja u Štutgartu)
1922

217a Saznanje - zadatak omladine


1920 - 1924

218 Duhovne povezanosti u oblikovanju èovekovog organizma


(16 predavanja u raznim gradovima)
1922

219 Odnos zvezdanog sveta prema èoveku i èoveka prema zvezdanom svetu
(12 predavanja u Dornahu)
1922

220 živo saznavanje prirode. Intelektualni pad u greh i spiritualno podizanje


(12 predavanja u Dornahu)
1923

221 Zemaljsko znanje i nebesko saznanje


(9 predavanja u Dornahu)
1923

222 Impulsiranje svetsko-istorijskih dogaðanja kroz duhovne moæi


(7 predavanja u Dornahu)
1923

223 Godišnji tok kao proces disanja Zemlje i èetiri velika praznika.
Antroposofija i ljudska narav
(9 predavanja u Dornahu i Beèu)
1923

224 Ljudska duša u njenoj povezanosti sa božansko-duhovnim


199
individualnostima.
Pounutarnjenje godišnjih praznika
(11 predavanja u raznim gradovima)
1923

225 Tri perspektive Antroposofije


(12 predavanja u Dornahu)
1923

226 Èovekovo biæe, èovekova sudbina i razvoj sveta


[7 predavanja u Kristijaniji (Oslo)]
1923

227 Saznanje inicijacije


(13 predavanja u Penmenmoru)
1923

228 Nauka inicijacije i saznanje zvezda


(8 predavanja u raznim gradovima)
1923

229 Sadoživljaj toka godine u èetiri kosmièke imaginacije


(6 predavanja u Dornahu i Štutgartu)
1923

230 Èovek kao sazvuk stvaralaèke, delotvorne i oblikujuæe svetske Reèi


(12 predavanja u Dornahu)
1923
231 Nadèulni èovek, shvaæen antroposofski
(7 predavanja u Den Hagu)
1923

232 Oblikovanja misterija


(14 predavanja u Dornahu)
1923

233 Svetska istorija u antroposofskom osvetljenju i kao osnova za saznanje


èovekovog duha
(9 predavanja u Dornahu)
1923
233a Misterijska mesta srednjeg veka
(10 predavanja u Dornahu)
1924

234 Antroposofija. Rezime posle dvadeset jedne godine


(9 predavanja u Dornahu)
200
1924

235 Ezoterna posmatranja karmièkih povezanosti


Tom I
(12 predavanja u Dornahu)
1924

236 Ezoterna posmatranja karmièkih povezanosti


Tom II
(17 predavanja u Dornahu)
1924

237 Ezoterna posmatranja karmièkih povezanosti


Tom III: Karmièke povezanosti antroposofskog pokreta
(11 predavanja u Dornahu)
1924

238 Ezoterna posmatranja karmièkih povezanosti


Tom IV: duhovni život sadašnjice u povezanosti sa antroposofskim
pokretom
(10 predavanja i 1 govor u Dornahu)
1924

239 Ezoterna posmatranja karmièkih povezanosti


Tom V
(16 predavanja u Pragu, Parizu i Breslau)
1924

240 Ezoterna posmatranja karmièkih povezanosti


Tom VI
(15 predavanja u raznim gradovima)
1924

243 Svest posveæenih


(11 predavanja u Torkiu)
1924

245 Uputstva za ezoterno školovanje


1903 - 1913

Spisi i predavanja o istoriji antroposofskog pokreta i


antroposofskog društva

201
253 Problem zajednièkog života u antroposofskom društvu.
O krizi u Dornahu od 1915. godine
(7 predavanja u Dornahu)
1915

254 Okultni pokret u devetnaestom veku i njegov odnos prema svetskoj kulturi
(13 predavanja u Dornahu)
1915

257 Antroposofsko formiranje zajednice


(10 predavanje u Štutgartu i Dornahu)
1923

258 Istorija i uslovi antroposofskog pokreta u odnosu prema antroposofskom


društvu
(8 predavanja u Dornahu)
1923

259 Sudbinska godina 1923 u istoriji antroposofskog društva


(govori - skupovi - dokumenti, januar - decembar 1923)

260 Božiæno zasedanje sa osnivanjem Opšteg antroposofskog društva 1923/24


Dornah

260a Konstitucija Opšteg antroposofskog društva i Slobodne visoke škole za


duhovnu nauku.
Ponovna izgradnja Geteanuma 1924 - 1925

261 Naši mrtvi


(govori, seæanja i meditativne izreke 1906 - 1924, sa dva predavanja u Kaselu
1914)

262 Rudolf Štajner/Marija Štajner - fon Sivers:


Prepiska i dokumenti 1901 - 1925

63/1 Rudolf Štajner/Edit Merion: Prepiska


2
(Pisma - izreke - skice, 1912 - 1924)

264 O istoriji i iz sadržaja prvog odeljka ezoterne škole 1904 - 1914


(pisma, dokumenti i predavanja)

265 O istoriji i iz sadržaja saznajno-kultnog odeljka ezoterne škole 1904 - 1914


(pisma, dokumenti i predavanja 1906 - 1914 i saznajno-kultni rad 1921 -
1924)

266 Iz sadržaja ezoternih èasova


202

266/1 Tom I: 1904 - 1909

266/2 Tom II: 1910 - 1912

266/3 Tom III: 1913 - 1914

267 Duševne vežbe - Tom I


(Vežbe sa reè - i simbol - meditacijama za metodièan razvoj viših saznajnih
snaga, 1904 - 1924)

268 Duševne vežbe - Tom II


(Mantrièke izreke)

269 Ritualni tekstovi za sveèanosti slobodne hrišæanske religijske nastave


1919

270 Ezoterna obuka za prvu klasu Slobodne visoke škole


I - IV za duhovnu nauku na Geteanumu 1924
(19 èasova i 7 ponovljenih èasova održanih u Dornahu 1924, kao i 4
pojedinaèna èasa održana u Pragu, Bernu i Londonu 1924)

III.   Predavanja i kursevi iz pojedinih oblasti života

Predavanja o Umetnosti

271 Umetnost i saznanje umetnosti


(9 predavanja u raznim gradovima)
1888 - 1921

272 Duhovno-nauèna tumaèenja Geteovog „Faust”-a


(Tom I - 15 predavanja u raznim gradovima)
1910 - 1916

273 Duhovno-nauèna tumaèenja Geteovog „Faust”-a


(Tom II - 12 predavanja u Dornahu i jedno predavanje u Pragu)
1916 - 1919

274 Govori o starim narodnim božiænim igrama


(18 govora uz izvoðenje božiænih igara u Dornahu)
1915 - 1924

203
275 Umetnost u svetlosti misterijske mudrosti
(8 predavanja u Dornahu)
1914 - 1915

276 Umetnièko u svojoj svetskoj misiji


[8 predavanja u Kristijaniji (Oslo) i Dornahu]
1923

Predavanja o Euritmiji

277 Euritmija. Objava duše koja govori


(Govori uz izvoðenje euritmijskih predstava, 1918 - 1924)

277a Nastajanje i razvoj Euritmije


1908 - 1924

278 Euritmija kao vidljivo pevanje


(8 predavanja u Dornahu)
1924

279 Euritmija kao vidljivi govor


(17 predavanja u Dornahu i Penmenmoru)
1922 - 1924

Predavanja o Oblikovanju govora

280 Rudolf Štajner/Marija Štajner - fon Sivers:


Metodika i biæe Oblikovanja govora
1919 - 1924

281 Rudolf Štajner/Marija Štajner - fon Sivers:


Umetnost recitovanja i deklamovanja
(14 predavanja i govora u raznim gradovima)
1912 - 1923

282 Rudolf Štajner/Marija Štajner - fon Sivers:


Oblikovanje govora i dramska umetnost
(19 predavanja u Dornahu)
1921 - 1924

Predavanja o Muzici

283 Biæe muzikalnog i doživljaj tona u èoveku


(8 predavanja u raznim gradovima)
204
1906 - 1923

Predavanja o Oblikotvornim umetnostima i arhitekturi

284 Slike okultnih peèata i stubova


(14 predavanja u raznim gradovima)
1907 - 1923

286 Putevi ka novom stilu gradnje


(8 predavanja u Berlinu i Dornahu)
1911 - 1924

287 Graðevina u Dornahu kao znamen istorijskog postanka i umetnièki-


preobražavajuæeg impulsa
(5 predavanja u Dornahu)
1914

289 Graðevna misao Geteanuma


Tom I: tekst
1920 - 1921

290 Graðevna misao Geteanuma


Tom II: slike
1920 - 1921

291 O biæu boja


(12 predavanja u Dornahu)
1914 - 1924

291a Saznanje boja


1894 - 1925

Predavanja o Istoriji umetnosti

292 Istorija umetnosti kao odraz unutrašnjih duhovnih impulsa


Tom I: tekst
Tom II: slike
1916 - 1917
Predavanja o Vaspitanju

293 Opšte poznavanje èoveka kao osnova pedagogije (I)


(14 predavanja u Štutgartu)
1919

294 Umetnost vaspitanja. Metodsko-didaktièki (II)


205
(14 predavanja u Štutgartu)
1919

295 Umetnost vaspitanja. Savetovanja o seminarima i predavanja o nastavnom


planu (III)
(15 savetovanja i 3 predavanja u Štutgartu)
1919

296 Vaspitanje kao socijalno pitanje


(6 predavanja u Dornahu)
1919

297 Ideja i praksa Waldorfske škole


(10 predavanja u raznim gradovima)
1919 - 1920

297a Vaspitanje za život


(5 predavanja u raznim gradovima)
1921 - 1924

298 Rudolf Štajner u Waldorfskoj školi


(predavanja i govori za decu, roditelje i uèitelje Waldorfske škole u
Štutgartu)
1919 - 1924

299 Duhovno-nauèna posmatranja govora


(6 predavanja u Štutgartu)
1919 - 1920

300 Sastanci sa uèiteljima slobodne Waldorfske škole 1919 - 1924


a - c Tom I, Tom II, Tom III

301 Obnavljanje pedagoško-didaktièke umetnosti kroz duhovnu nauku


(14 predavanja u Bazelu)
1920

302 Saznanje èoveka i oblikovanje nastave


(8 predavanja u Štutgartu)
1921

302a Vaspitanje i nastava iz saznanja èoveka


(9 predavanja u Štutgartu)
1920 - 1923

303 Zdrav razvoj èovekovog biæa


206
(16 predavanja u Dornahu)
1921 - 1922

304 Vaspitne i nastavne metode na antroposofskoj osnovi


(9 predavanja u raznim gradovima)
1921 - 1922

304a Antroposofsko poznavanje èoveka i pedagogija


(9 predavanja u raznim gradovima)
1923 - 1924

305 Osnovne duhovno-duševne snage umetnosti vaspitanja
(12 predavanja u Oxfordu)
1922

306 Pedagoška praksa sa stanovišta duhovno-nauènog saznanja èoveka


(8 predavanja u Dornahu)
1923

307 Sadašnji duhovni život i vaspitanje


[14 predavanja u Ilkleju (Jorkšir)]
1923

308 Metodika obuèavanja i životni uslovi vaspitavanja


(5 predavanja u Štutgartu)
1924

309 Antroposofska pedagogija i njene predpostavke
(5 predavanja u Bernu)
1924

310 Pedagoška vrednost saznanja èoveka i kulturna vrednost pedagogije
10 predavanja u Arnhajmu (Holandija)
1924

311 Umetnost vaspitavanja iz shvatanja èovekove biti


7 predavanja u Torkiu (Engleska)
1924
Predavanja o Medicini

312 Duhovna-nauka i medicina


(20 predavanja u Dornahu)
1920

207
313 Duhovno-nauèna stanovišta za terapiju
(9 predavanja u Dornahu)
1921

314 Fiziološki-terapeutsko na temelju duhovne nauke. Terapija i higijena


(12 predavanja u Dornahu i Štutgartu)
1920 - 1924

315 Zdravstvena Euritmija


(8 predavanja u Dornahu i Štutgartu)
1921 - 1922

316 Meditativna posmatranja i uputstva za produbljenje umetnosti leèenja
(13 predavanja u Dornahu)
1924

317 Zdravstveno-pedagoški kurs


(12 predavanja u Dornahu)
1924

318 Zajednièko delovanje lekara i dušebrižnika
(Kurs pastoralne medicine, 11 predavanja u Dornahu)
1924
319 Antroposofsko saznanje èoveka i medicina
(11 predavanja u raznim gradovima)
1923 - 1924

Predavanja o Prirodnoj nauci

320 Duhovno-nauèni impulsi za razvoj fizike, I


(prvi prirodno-nauèni kurs, 10 predavanja u Štutgartu)
1919 - 1921

321 Duhovno-nauèni impulsi za razvoj fizike, II
(drugi prirodno-nauèni kurs, 14 predavanja u Štutgartu)
1920

322 Granice saznanja prirode i njihovo savladavanje
(8 predavanja u Dornahu)
1920

323 Odnos razlièitih prirodno-nauènih oblasti prema astronomiji


(treæi prirodno-nauèni kurs, 18 predavanja u Štutgartu)
1921

208
324 Posmatranje prirode, eksperiment, matematika i saznajni stepeni
duhovnog istraživanja
(8 predavanja u Štutgartu)
1921

324a Èetvrta dimenzija


(8 predavanja u Berlinu)
1905 - 1908

325 Prirodna nauka i svetsko-istorijski razvoj èoveèanstva od starih vremena


(6 predavanja u Dornahu i Štutgartu)
1921

326 Momenat nastanka prirodne nauke u svetskoj istoriji i njen dalji razvoj
(9 predavanja u Dornahu)
1922 - 1923
Predavanja o Poljoprivredi

327 Duhovno-nauène osnove za napredovanje poljoprivrede


(poljoprivredni kurs, 9 predavanja u Kobervicu i Dornahu)
1924

Predavanja o socijalnom životu i o troèlanosti socijalnog organizma

328 Socijalno pitanje


(6 predavanja u Cirihu)
1919

329 Osloboðenje èovekovog biæa kao temelj novog socijalnog oblikovanja


(9 predavanja u Bazelu, Bernu i Winterturu)
1919

330 Novo oblikovanje socijalnog organizma


(14 predavanja u Štutgartu)
1919

331 Saveti u preduzeæu i socijalizacija


Štutgart, 1919

332a Socijalna buduænost


(6 predavanja u Cirihu)
1919

333 Sloboda misli i socijalne snage


(6 predavanja u Ulmu, Berlinu i Štutgartu)
1919
209
334 Od jedinstvene države do troèlanog socijalnog organizma
(11 predavanja u raznim švajcarskim gradovima)
1920

338 Kako se deluje za impuls troèlanstva socijalnog organizma?


(12 predavanja u Štutgartu)
1921

339 Antroposofija, socijalno troèlanstvo i govorna umetnost


(6 predavanja u Dornahu)
1921

340 Nacionalno-ekonomski kurs, Tom I


(14 predavanja u Dornahu)
1922
341 Nacionalno-ekonomski seminar, Tom II
(6 savetovanja sa uèesnicima „Nacionalno-ekonomskog kursa”)
1922

Predavanja i kursevi o hrišæansko-religioznom delovanju

342 Predavanja i kursevi o hrišæansko-religioznom delovanju, I


Antroposofske osnove za obnovljeno hrišæansko-religiozno delovanje
(6 predavanja i 2 savetovanja u Štutgartu)
1921

343 Predavanja i kursevi o hrišæansko-religioznom delovanju, II


Spiritualno saznavanje - religiozno oseæanje - kultno delanje
(29 predavanja u Dornahu)
1921

344 Predavanja i kursevi o hrišæansko-religioznom delovanju, III


Predavanja pri osnivanju zajednice hrišæana
(19 predavanja u Dornahu)
1922

345 Predavanja i kursevi o hrišæansko-religioznom delovanju, IV


O biæu dejstvujuæe Reèi
(4 predavanja u Štutgartu)
1923

346 Predavanja i kursevi o hrišæansko-religioznom delovanju, V


Apokalipsa i delovanje sveštenika
(18 predavanja u Dornahu)
1924
210
Predavanja za radnike na Geteanumu

347 Saznanje èovekovog biæa prema telu, duši i duhu.


O ranijim stanjima Zemlje
(10 predavanja u Dornahu, Tom I)
1922

348 O zdravlju i bolesti


Osnove duhovno-nauènog uèenja o èulima
(18 predavanja u Dornahu, Tom II)
1923

349 O životu èoveka i Zemlje


O biæu hrišæanstva
(13 predavanja u Dornahu, Tom III)
1923

350 Ritmovi u kosmosu i u èovekovom biæu


Kako se dolazi do gledanja duhovnog sveta?
(16 predavanja u Dornahu, Tom IV)
1923

351 Èovek i Svet. Dejstvo duha u prirodi.


O biæu pèela
(15 predavanja u Dornahu, Tom V)
1923

352 Priroda i èovek u duhovno-nauènom posmatranju        


(10 predavanja u Dornahu, Tom VI)
1924

353 Istorija èoveèanstva i pogledi na svet prosveæenih naroda


(17 predavanja u Dornahu, Tom VII)
1924

354 Stvaranje sveta i èoveka


Zemaljski život i uticaj zvezda
(14 predavanja u Dornahu, Tom VIII)
1924

Prevod sa nemaèkog: Siniša Nikoliæ


Izvor: Katalog des Gesamtwerks-Rudolf Steiner Verlag.
Dornach (CH), 1997/98
211
SLIKE
214
Rafael - Sikstinska madona (centralni deo)
Ticijan - Vaznesenje Bogorodièino
Gerard Wagner - Božiæni motiv
Gerard Wagner - Troèlani èovek
Gerard Wagner - Novi život
Gerard Wagner - Parsifal
Gerard Wagner - Èudo smrti
Beppe Assenza - Meditacija II
Beppe Assenza - Argo
Beppe Assenza - Elementarni krug
Beppe Assenza - Majka i dete
Hilde Boos - Hamburger - Izlazak sunca na jezeru

Hilde Boos - Hamburger - Zalazak sunca na jezeru


Fiorenza Di Angelis - Opraštanje
Fiorenza Di Angelis - Gral
Fiorenza Di Angelis - Zodijak
N. Sombart - Uspenje
N. Sombart - Pieta
M. Vološina - Sveti Mihailo
Rudolf Štajner - Tkanje svetlosti
Rudolf Štajner - Tri kralja
Rudolf Štajner - Svetlost i tama (Lucifer i Ariman)
Rudolf Štajner - Meseèev jahaè
Rudolf Štajner - Prabiljka
Rudolf Štajner - Novi život
Rudolf Štajner - Uskrs (tri krsta)