Ћирило и Методије (грч. Κύριλλος και Μεθόδιος, стсл.

Кѷриллъ и Меѳодїи) су били браћа из

Солуна, који су у 9. веку ширили писменост и хришћанство међу Словенима у Великоморавској
кнежевини и Панонији. Својим радом они су помагали културни напредак Словена због чега су
остали упамћени као „словенски апостоли“. Ћирило и Методије су направили глагољицу, прво
писмо Словена. Након њихове смрти њихови ученици су наставили њихов просветитељски рад.
Православна црква их слави 24. маја.

по налогу византијског цара Михаила III и Патријарха Константинопоља Фотијуса, оба брата су
860. отишла као мисионари међу турско-татарске Хазаре у јужној Русији да би спречили
ширење јудаизма. Ова мисионарска мисија је била неуспешна, пошто је касније хазарски Каган
поставио јудаизам као националну религију. Непосредно након повратка из Русије Ћирило се
запослио као наставник филозофије на цариградској високој школи, а Методије је постао
игуман у манастиру где је пребивао. Две године након мисије у Русији (860. године) браћа су
ангажовани за нову мисију код Словена. Наиме, 862. посланство моравског кнеза Растислава
затражило је од цара Михаила епископа и свештенике који ће проповедати на словенском
језику хришћанску веру. Задатак је био велики и деликатан. На подручју простране
Растислављеве државе хришћанство су ширили франачки свештеници из регенсбуршке и
пасавске бискупије. Бојећи се њиховог политичког утицаја, Растислав је у Византији тражио
ослонац против цара Лудвига Немачког, испод чије се власти жестоком борбом истргао.
Растислављева замисао је била да самостална моравска црква с домаћим свештенством и
властитим литургијским језиком постане брана сваком страном утицају.

Византија је удовољила Растислављевој жељи и послала му Ћирила и Методија. Браћа су се за

овај посао озбиљно спремила: Ћирило је саставио прво словенско писмо (глагољица) и на језик
македонских Словена из околине Солуна (који су од детињства добро знали) превели су
најнужније црквене књиге. На тај начин су створили први словенски књижевни језик и
поставили темеље словенској књижевности. Године 863. браћа су кренула на пут и 864. су
стигли кнезу Растиславу који их је гостољубиво примио. Успех њихове мисије, многобројни
ученици и народне симпатије изазвали су реакцију латинског клера. Против словенских
мисионара је почела подмукла борба. Главни аргумент противника словенске литургије била је
тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити
верски обреди: хебрејски, грчки и латински.

Након трогодишњег боравка у Моравској, браћа су пошла на пут како би епископ замонашио
Методија и нове словенске свештенике. Дошавши у Панонију, неко време су се задржали на
двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенској црквеној књизи.
Стекавши и ту много ученика, пошли су у Венецију, где су морали да воде оштру полемику с
тамошњим „тројезичњацима“. Одатле нису кренули за Цариград, где је уморен цар Михаило, а
власт је преузео Василије I Македонац, већ су отишли у Рим. Папа Хадријан је у словенским
мисионарима видео добре помагаче у борби против осиљених и непослушних франачких
надбискупа и њиховог суверена, те их је свечано примио.

У Риму се Ћирило разболео и убрзо умро. Сахрањен је у цркви Светог Климента, која се налази
у Риму, око 400 метара северно од Колосеума, где су сахрањене и његове мошти. Мошти се
налазе у бетонском саркофагу у крипти цркве и место су ходочашћа многих Словена. Изнад
саркофага се налази више мермерних спомен-плоча, на којима су исписане изјаве захвалности
за Ћирилов просветитељски рад код Словена. Плоче су углавном са текстом „Кирилу
Словенском, захвалан ..... народ”, где се налазе захвалнице Бугара, Руса, Чеха, Словенаца,
Словака, Црногораца, Украјинаца, Хрвата, Македонаца итд. Једино још увек не постоји плоча са
захвалношћу српског нарда (о томе је писано Српској патријаршији у Београду још 2010.
године, али никакав одговор на то писмо није добијен из Патријаршије). По смрти Ћирила,
Методије је молио папу Хадријана да брата пренесе у Солун и тамо га сахрани (будући да су
они Солунци), али Папа је одбио захтев и дао налог да се Ћирило сахрани у горе поменутој
базилици, у знак заслуга за Римску државу и просветитељски рад, као и за чињеницу да је у
Рим са Крима донео мошти Папе Клемента Првог (по коме је и базилика добила име), а који је
умро у егзилу.[4]

Чим је Методије дошао у Панонију, латински свештеници су га напали као јеретика, а када је
стигао у Моравску (где је Растислава збацио његов синовац, њитрански кнез Светоплук)
локални бискупи су Методија позвали на свој синод, осудили га и бацили у тамницу, где је
остао две и по године. Тек 873. године, на папин налог, Методије је пуштен из тамнице, али је
словенска литургија забрањена. Како је Методије ипак наставио своју делатност, те се
словенско богослужење све више ширило по Моравској, против њега је подигнута оптужница у
Риму, те је 879. позван пред папу да се оправда. Папа Јован VIII, настојећи да не оштети римске
позиције у Моравској, потврдио је словенско богослужење булом Марљивост твоја (Industriae
tuae) из 880. године. Исто је учинио и цариградски патријарх Фотије 882. године.

Методије је у Моравској превео на словенски језик Библију. Након његове смрти, у Моравској
је забрањена словенска литургија, а кнез Светоплук је прогнао његове ученике. Неки од њих су
продати у ропство, а неки су успели да се склоне у Бугарску, Македонију, Рашку и приморску
Хрватску, где су наставили свој рад.

Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије су ударили темеље словенској

писмености. Њихови ученици Климент и Наум су саставили писмо ћирилицу.