1.

Pojam privrednog društva

Definicija.

Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju pravna i / ili fizička lica radi obavljanja neke
privredne delatnosti. Ta delatnost je proizvodnja robe, promet robe ili obavljanje privrednih
uslužnih delatnosti. Cilj obavljanja te delatnosti je lukrativni, što znači sticanje dobiti.

Svako privredno društvo je pravna ličnost. To znači da može preuzimati obaveze i sticati prava.
Ono ima svoje atribute (poslovno ime, poslovnu adresu-sedište, delatnosti) i svoju imovinu. Za
svoje obaveze ono odgovara celokupnom imovinom koju poseduje. Lica kojima privredno
društvo duguje iz poslova koje sa njima sklapa (poverioci društva) ne mogu se za namirenje duga
obraćati direktno članovima društva (vlasnicima udela u društvu). Takođe ni poverioci članova
društva (iz nekih međusobnih poslova koji nemaju veze s društvom) ne mogu se za izvršenje
obraćati društvu. Tek kada privredno društvo nema dovoljno imovine da izvrši svoje obaveze
može se postaviti pitanje odgovornosti sopstvenom imovinom članova društva za te obaveze. Da
li će i osnivači dodatno odgovarati svojom sopstvenom imovinom, kada imovina društva nije
dovoljna da se namire poverioci privrednog društva zavisi od oblika privrednog društva. Neki
oblici podrazumevaju odgovornost vlasnika kapitala solidarno celokupnom svojom imovinom
(kod komanditnog društva i ortačkog društva moguća je odgovornost ortaka celokupnom
sopstvenom imovinom za obaveze društva) ili od konkretnog slučaja (odgovornost u situaciji
kada lice koje ne odgovara sopstvenom imovinom za obaveze društva, zloupotrebi privredno
društvo za nezakonite ili prevarne ciljeve ili ako sa imovinom privrednog društva raspolažu kao
sa sopstvenom imovinom.).

1
Oblici privrednih društava

Oblici privrednih društava koje poznaje naš zakon su: ortačko društvo; komanditno društvo;
društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (otvoreno i zatvoreno).

Teorija prema sličnostima i razlikama ove oblike svrstava u dve kategorije: društva lica i društva
kapitala. Kod lica društva dominira lični odnos između osnivača i članova tog društva i u tu
kategoriju spadaju ortačko i komanditno društvo. Kod društava kapitala kao što im i samo ime
kaže primaran je kapital koji povezuje ulagače a ne lični međusobni odnos. Tu spadaju društvo s
ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Izbor između ponuđenih formi prepušten je
slobodnoj volji osnivača. Ipak treba imati u vidu da se neke delatnosti (kada je to posebnim
zakonom propisano) mogu obavljati samo u odeđenoj pravnoj formi privrednog društva. Primer
za to su banke koje se ne mogu osnovati u drugoj formi privrednog društva osim akcionarskog.

U poslovanju se često, za privredna društva koristi termin preduzeće. Teoretičari kojima je stalo
do preciznih definicija kažu da je preduzeće ekonomski pojam, a da njemu odgovara pravni
pandan-privredno društvo. Pošto naš Zakon o privrednim društvima koristi pojam privredno
društvo, a ne preduzeće i mi ćemo se, za obeležavanje takvih poslovnih subjekata, služiti tim
terminom.

Osnivači su lica koja ulažu svoja sredstva i napor da nastane jedno privredno društvo.
Zakonodavac kaže da osnivači mogu biti pravna i fizička lica. Dva oblika privrednog drutva,
akcionarsko i društvo ograničene odgovornosti, može da osnuje i jedan osnivač (jednočlano
društvo), dok je za ostale forme potrebno najmanje dva osnivača.

Osnivački akt predstavlja pravni osnov nastanka privrednog društva. To je pisani dokument, u
pisanoj formi izražena izjava volje, koja obavezno sadrži sve zakonom predviđene bitne
elemente potrebne za osnivanje privrednog društva i koju potpisuje jedan ili više osnivača.

Ukoliko privredno društvo osniva jedan osnivač onda on donosi odluku o osnivanju, a ako je reč
o više osnivača onda osnivački akt ima formu ugovora. Bez svih dokumenata koje treba podneti
nema registracije, odnosno biće poništena ako se otkrije manjkavost.

Cilj kome teže lica koja osnivaju privredno društvo radi obavljanja registrovane, dopuštene
delatnosti, je sticanje dobiti. Osnivači dakle ulažu svoja sredstva, napor i rizik sa željom da
uvećaju imovinsku vrednost i svoju dobrobit. To je osnovni motiv pokretač u svakom poduhvatu
ove vrste.

Vreme na koje se osniva privredno društvo

Najčešće kada osnivaju privredno društvo, osnivači to čine sa neodređenim vremenom trajanja.
Pojedine svetske kompanije stare su više od sto godina. Ima naravno i onih, a to dopušta i naš
zakonodavac, koje u svom osnivačkom aktu odrede da društvo traje samo određeno vreme.

2
Takođe privredno društvo može prestati da postoji nastupanjem određenog događaja (na primer
postoji dok ima rude u rudniku koji eksploatiše) ili postizanjem određenog cilja.

Delatnost privrednog društva

Brojne su delatnosti koje može da obavlja privredno društvo. Osnovni je princip da ono može
obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti ukoliko ispuni propisane uslove. Primera radi
prostor u kome privredno društvo može da obavlja registrovanu delatnost mora da ispunjava
određene uslove u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapređenja životne
sredine, kao i druge propisane uslove. Ukoliko je propisano da je za pojedine delatnosti potrebno
dobiti saglasnosti ili dozvolu državnog organa, ne mogu se obavljati dok se one ne pribave (na
primer trgovina oružjem je na režimo dozvola).

Registracija

Svako privredno društvo nastaje upisom u registar privrednih društva. Taj registar se vodi kod
Agencije za privredne registre i upis (kao i ispis) je regulisan posebnim propisima. Osnivači na
registraciju podnose akt o osnivanju i druge prateće spise radi upisa. Momentom upisa, privredno
društvo stiče svojstvo pravnog lica. U pravnom smislu to znači da od tada ono ima svoju
imovinu i može da stiče prava i preuzima obaveze u poslovanju.

Poslovna jedinica društva.

Privredno društvo može imati svoj ogranak-deo, na nekoj drugoj lokaciji od one koja je sedište
društva. Reč je o poslovnoj jedinici koja je samo na prvi pogled samostalna i kada je pravo u
pitanju ona nema samostalnost. Preciznije rečeno nema svojstvo pravnog lica. Pravno lice je
privredno društvo čiji je ona deo tako da ta jedinica nema sopstvenu imovinu (sve što poseduje je
u vlasništvu privrednog društva) iako može imati poseban račun i određena ovlašćenja. Praktična
posledica toga je da ukoliko nesolventno društvo odlazi u stečaj sa njim ide i poslovna jedinica
ma kako ona pojedinačno imala uspešne poslovne rezultate (deli sudbinu društva čiji je integralni
deo).

Ulog-udeo i imovina privrednog društva

Imovina privrednog društva nastaje kao ukupan zbir uloga osnivača. Osnivačkim aktom se
precizira šta svaki od osnivača unosi u vidu uloga u privredno društvo. Ulozi mogu biti u novcu
ili to može biti nenovčani ulog. Nenovčani ulozi su ulozi u stvarima i pravima, radu i uslugama,
kao i udeli i akcije u drugim privrednim društvima. Pošto svaki ulog mora da se izrazi u novcu,
vrednost nenovčanih uloga utvrđuju osnivači sporazumom. Ukoliko ne postignu saglasnost,
procenu vrednosti uloga mogu poveriti ovlašćenom procenjivaču, ili će to na njihov zahtev
učiniti sud.
Ulog (novčani ili nenovčani) je ono što ulagač unosi u privredno društvo. Momentom ulaganja
ta uneta vrednost postaje deo imovine privrednog društva i ulagač nema više nikakvo pravo na
predmet tog uloga, na njegov povraćaj ili na kamatu na taj ulog. Sve što je uneto u privredno
društvo kao ulog i sve što to društvo stekne poslovanjem, predstavlja imovinu privrednog društva

3
i potpuno je nezavisno i odvojeno od lične imovine ulagača. Ličnosti i imovine privrednog
društva i njegovih osnivača su odvojene.

Osnovni kapital

Ukupna vrednost udela, odnosno akcija u društvu naziva se osnovni kapital društva.
Kao protivvrednost za unet ulog, ulagač dobija udeo u privrednom društvu, strazmeran vrednosti
unetog uloga. Primera radi ukoliko dva lica osnuju privredno društvo tako što jedan od osnivača
(lice A) unese u privredno društvo novčani ulog u visini od 2.000 evra (dinarska protivvrednost),
a drugi osnivač opremu vrednu 4.000 evra, onda je osnovni kapital tog društva 6.000 evra (2.000
+ 4000). Prvi osnivač ima udeo u privrednom društvu u visini od 2000 evra (1/3 vrednosti
imovine društva) a drugi 4000 evra (2/3). Ni jedan od njih ne može uzeti nazad svoj ulog (ni
novac ni opremu). To je imovina privrednog društva i njom može raspolagati privredno društvo
odlukom svojih organa (na primer skupština ili upravni odbor).

Osnivač može da raspolaže jedino udelom (da pokloni ili proda nekome 1/3, odnosno 2/3
vrednosti društva po tržišnoj ceni (onoliko koliko neko hoce da plati). Može se desiti da lice A
proda svoj udeo po ceni koja je viša, ista ili niža od vrednosti koju je uložio u društvo (2000
evra), ali nikada ne može da iz privrednog društva uzme nazad vrednost uloga. Može da istupi ili
bude isključen ali tim ćemo se posebno pozabaviti kasnije.

Atributi privrednog društva.

Identifikacija i individualizacija privrednog društva u pravnom prometu postiže se uz pomoć

njegovih atributa. Ti atributi, individualne pravne karakteristike, privredno društvo čine
prepoznatljivim, osobenim, u odnosu na sve druge učesnike na tržištu. Ono ima posebno
poslovno ime, određenu poslovnu adresu-sedište, preciziranu delatnost itd. Identični atributi dva
privredna društva na istom tržištu izazvali bi konfuziju. Sposobnost razlikovanja privrednih
društva je osnov da ona grade svoju reputaciju na tržištu i da njihovi klijenti mogu da prepoznaju
koja roba i usluge dolaze upravo od kompanije kojoj su ukazali poverenje.

Poslovno ime

Na prvom mestu jedno privredno društvo od drugog na tržištu razlikujemo po imenu. Poslovno
ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje. Da bi vršilo svoju funkciju prpoznavanja i
razlikovanja, logično je da ono ne može da bude zamenljivo sa poslovnim imenom drugog
privrednog društva, niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti.

Sedište

Sedište privrednog društva je njegova poslovna adresa, tačnije mesto iz koga se upravlja
poslovima društva. Sedište društva se precizira u osnivačkom aktu društva i upisuje se u
Registar. Svaka naknadna promena poslovne adrese mora se prijaviti registru.

4
Zastupanje

Privredno društvo preko zastupnika zaključuje ugovore i vrši drugi pravne poslove na tržištu i
radnje prema državnim organim. Lice koje zastupa privredno društvo mora biti ovlašćeno za
takvo postupanje. To ovlašćenje može se zasnivati na samom zakonu, na opštem aktu privrednog
društva (ugovor o osnivanju), aktu nadležnog organa, ili na izjavi volje (punomoćje).

2. FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA

2.1. ORTAČKO DRUŠTVO

Pojam

Ortačko društvo je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u
svojstvu ortaka društva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.

Odgovornost ortaka-snošenje rizika za poslovanje ortačkog društva

Kod ovog oblika privrednog društva pravilo je da ortaci ortačkog društva odgovaraju solidarno
za sve obaveze koje preuzme društvo u svom poslovanju, celokupnom svojom imovinom, ako sa
poveriocem nije drukčije ugovoreno. Za svoje obaveze ortačko društvo odgovara celokupnom
svojom imovinom. Kada ta imovina nije dovoljna da se namire poverioci ortačkog društva,
aktivira se zakonska odredba koja kaže da rizik poslovanja ortačkog društva snose ortaci
celokupnom svojom imovinom. Konkretno to znači da sve one obaveze koje preuzme ortačko
društvo, a koje prevaziđu njegovu imovinu, dužni su da iz lične imovine nadoknade ortaci. Tu
svoju zakonom predviđenu obavezu ortaci mogu izuzetno isključiti u konkretnom poslu, ali samo
u dogovoru sa drugom ugovornom stranom.

Raspolaganje ortačkim udelom

Kada se govori o raspolaganju udelom mogu se javiti dve situacije. Ortak može svoj udeo preneti
drugim ortacima ili ga ponuditi licu izvan društva. Ukoliko se radi o prenosu udela među
ortacima on je bez zakonskih ograničenja, dakle slobodan.

Poslovođenje

Vođenje poslova privrednog društva usmereno je ka njegovom efikasnom pozicioniranju na

tržištu. Uspeh se meri zadovoljenjem interesa ortaka na dug rok. Osnovno pravilo je da svaki
ortak ortačkog društva ima pravo i obavezu da vodi poslove društva (poslovođenje). Naravno
treba imati u vidu složenost poslovanja i značaj veštine poslovođenja. Po pravilu ukoliko ima
veći broj ortaka, oni će se dogovoriti i zbog operativne efikasnosti poveriti funkciju upravljanja
jednom od njih.

5
Dobit

Osnovni razlog zbog kojeg su se ortaci upustili u poslovni poduhvat je sticanje dobiti. Osnovno
pravilo kod ortačkog društva je da se dobit raspodeljuje ortacima na jednake delove. Kako svaki
biznis ne donosi samo dobit već može da se završi i sa gubitkom

Gubitak ortačkog društva raspodeljuje se na ortake društva na jednake delove.

2.2. KOMANDITNO DRUŠTVO

Komanditno društvo je privredno društvo (kategorija društva lica) koje osnivaju dva ili više
fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim
poslovnim imenom, pri čemu najmanje jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze i
naziva se komplementar, a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog
uloga-komanditor.

Kao i kod drugih oblika privrednih društava komplementar i komanditor unose uloge u
komanditno društvo formirajući tako njegovu imovinu. Komanditno društvo za svoje obaveze
odgovara celokupnom tom, svojom imovinom.

Ulog

Kada je u pitanju ulog koji se može uneti u komanditno društvo, pravilo je da on može biti
novčani i nenovčani. Interesantno je da nenovčani ulog može da bude i u obliku izvršenog rada i
usluga u komanditnom društvu

Dobit i gubitak

Osnovno pravilo, koje se može drugačije postaviti autonomnim aktima društva, je da

komanditori i komplementari učestvuju u deobi dobiti i snošenju gubitka društva srazmerno
procentu udela u društvu.

Poslovođenje

Poslovođenje u komanditnom društvu poverava se jednom ili više komlementara. Samo oni
mogu da vode poslove i zastupaju društvo. Komanditor nikada ne može da vrši funkciju
poslovođenja društvom niti da ga zastupa prema trećim licima.
Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari, preostali komanditori ne mogu po prirodi
stvari da zadrže ovu formu privrednog društva, ukoliko društvu ne pristupi najmanje jedan
komplementar u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komplementara. Ukoliko
protekom tog roka u društvu i dalje ostanu samo komanditori oni mogu u daljem roku od tri
meseca doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme i postati društvo sa ograničenom
odgovornošću ili akcionarsko društvo. U protivnom društvo će prestati da postoji.

6
 2.3. DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

Društvo s ograničenom odgovornošću je oblik privrednog društva koje osniva jedno i/ili više
pravnih i fizičkih lica (može i fizičko i pravno lice), u svojstvu članova društva, radi obavljanja
određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom.

Društvo s ograničenom odgovornošću ima svoju početnu imovinu koja se sastoji od uloga
osnivača i koja se uvećava ili smanjuje u zavisnosti od rezultata poslovanja i prikupljanja
dodatnog kapitala (novi ulozi). Društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom
imovinom.

Od odgovornosti privrednog društva za sopstvene obaveze trebalo bi razlikovati odgovornost

člana društva. Član društva s ograničenom odgovornošću ne odgovara za obaveze društva, osim
do visine ugovorenog uloga koji treba da unese u imovinu društva. Takođe i obrnuto, društvo ne
odgovara za obaveze koje preme trećem licu ima njegov član. Reč je o odvojenim imovinama i
odvojenim obavezama.

Članstvo u društvu s ograničenom odgovornošću je ograničeno i ono može imati najviše 50

članova. Ukoliko se broj članova poveća iznad tog broja, ali maksimalno do 100 članova, i taj
broj se održi u periodu dužem od godinu dana, društvo će promeniti pravnu formu i postati
zatvoreno akcionarsko društvo.

Društvo s ograničenom odgovornošću u postupku osnivanja mora da ima osnivački akt koji
obavezno sadrži: puno ime i prebivalište svakog fizičkog lica i poslovno ime i sedište svakog
pravnog lica člana društva; poslovno ime i sedište društva; delatnost; iznos osnovnog kapitala i
iznos, vrstu i vrednost uloga svakog osnivača i opis vrste i vrednost nenovčanog uloga i dr.

Minimalni osnovni kapital

Kod društva s ograničenom odgovornošću postoji zakonom određen minimum novčanog dela
osnovnog kapitala koji mora biti uplaćen. On na dan uplate iznosi najmanje 500,00 (petstotina)
evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu. Ovaj ulog je moguće uplatiti iz dva puta, od
čega se najmanje polovina uplaćuje na privremeni račun do registracije društva, a ostatak se
uplaćuje na račun društva u roku od dve godine od dana registracije.

2.3.1 Organi DOO

Direktor ili upravni odbor

Društvo s ograničenom odgovornošću može da ima direktora ili upravni odbor, Izbor između ove
dve mogućnosti konkretizuje se osnivačkim aktom. Direktor, odnosno članovi upravnog odbora
bira se na sednici skupštine

7
Upravni odbor

Broj članova upravnog odbora mora da bude neparan i određuje se osnivačkim aktom ili
ugovorom članova društva s ograničenom odgovornošću.

Kooptacija

Ako se broj članova upravnog odbora društva s ograničenom odgovornošću smanji ispod broja
članova određenog osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva, preostali članovi mogu
kooptacijom dopuniti upravni odbor do potrebnog broja članova, ako je tako određeno
osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva. To znači da uprkos činjenici da skupština bira
članove upravnog odbora, sami članovi mogu to učiniti da se ne bi remetio normalan rad
upravnog odbora ali će to skupština potvrditi.

3. AKCIONARSKO DRUŠTVO

Pojam

Akcionarsko društvo (AD) je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih
lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim
imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije.
Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom.
Akcionari akcionarskog društva odgovaraju za obaveze društva do iznosa ugovorenog uloga.

Vrste uloga i njihovo unošenje u društvo

Ulog u akcionarsko društvo može biti u novcu ili u stvarima i pravima. Ulozi u novcu uplaćuju
se najmanje 50%, do registracije akcionarskog društva, a ostatak najkasnije u roku od dve godine
od dana registracije društva.
Nenovčani ulozi ne mogu biti, za razliku od nekoh drugih formi privrednog društva, biti u radu i
uslugama društvu, bilo da su izvršeni ili budući. Izuzetno zakonodavac dopušta da nenovčani
ulog u zatvoreno akcionarsko društvo bude u izvršenom radu i uslugama za društvo, ako je to
određeno osnivačkim aktom društva. U zamenu za ulog akcionari dobijaju akcije.
Ako akcionari ulažu uloge u stvarima i pravima, obavezno je da jedan ili više ovlašćenih
procenjivača sastavljaju izveštaj o proceni pre registracije društva.

Zatvoreno i otvoreno akcionarsko društvo

Akcionarsko društvo može biti zatvoreno i otvoreno. Ako u osnivačkom aktu nije navedena vrsta
akcionarskog društva, smatra se da je akcionarsko društvo otvoreno.

Zatvoreno društvo

Zatvoreno akcionarsko društvo je društvo čije se akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili
ograničenom broju drugih lica. Ono može imati najviše 100 akcionara. Ukoliko se taj broj

8
akcionara poveća i održi iznad 100, u periodu dužem od godinu dana, to društvo postaje
otvoreno akcionarsko društvo. Zatvorenom društvu nije dopušteno da vrši upis akcija javnom
ponudom niti da na drugi način nudi svoje akcije javnim putem. Zatvoreno društvo može da
pređe u otvoreno društvo, odnosno obrnuta uz ispunjavanje zakonskih uslova (Zakon o
privrednim društvima i zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti).

Otvoreno društvo

Osnovna karakteristika otvorenog akcionarskog duštva je da ono javno prikuplja kapital.

Osnivači putem javnog poziva za upis i uplatu akcija, nastoje da privuku investitore u postupku
osnivanja društva. Nakon osnivanja akcionarsko društvo može vršiti i dalje javne pozive javnom
ponudom i prospektom u skladu sa relevantnim propisima.

Velika prometljivost akcija kod otvorenog akcionarsko društvo povlači pravilo da se ne može
ograničiti prenos akcija trećim licima (nema prava preče kupovine).

Akcije i druge hartije od vrednosti

Akcionarsko društvo može izdavati dve vrste akcija: obične (redovne) i preferencijalne
(povlašćene) akcije. Akcionarsko društvo mora da ima bar jednu običnu akciju. Nije moguće
pretvoriti običnu akciju u preferencijalne akcije ili druge hartije od vrednosti, a može biti
predviđeno pravo konvertovanja preferencijalnih u obične.

U našem pravnom sistemu moguće je izdavati samo akcije na ime dok se akcije na donosioca ne
mogu emitovati.

Izdavanje akcija akcionarskog društva vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište
hartija od vrednosti. Izdate akcije i druge hartije od vrednosti i identitet akcionara obavezno se
upisuje kod Centralnog registra za hartije od vrednosti, a mogu se upisati i u knjigu akcija
akcionarskog društva (može se voditi i u elektronskoj formi). Svaki akcionar ima pravo uvida u
knjigu akcija.

Dividende.

Odlukom skupštine može se odobriti plaćanje dividendi na akcije.

Izuzetno takvu odluku akcionarskog društva o odobrenju plaćanja dividendi može da donese i
upravni odbor ako je to određeno osnivačkim aktom društva ili ga za to ovlasti skupština
akcionara, u skladu sa osnivačkim aktom.

Dividende se mogu plaćati u novcu i u akcijama, drugim hartijama od vrednosti ili u drugoj
imovini, osim ako je osnivačkim aktom društva drukčije određeno.

9
Organi akcionarskog društva

Skupština akcionara

Skupštinu akcionarskog društva čine akcionari. Svaki akcionar lično ili preko punomoćnika ima
pravo učestvovanja u radu skupštine akcionara. Takođe ima pravo glasa ako ima akcije sa
pravom glasa. Njegovo je pravo i da podnosi predloge i da zahteva odgovore u vezi sa pitanjem
iz dnevnog reda, kao i pravo da postavlja pitanja u vezi sa dnevnim redom.

Skupštini akcionara, po pravilu, prisustvuju i učestvuju u radu direktor ili članovi upravnog
odbora, članovi nadzornog odbora, kao i revizor.

Vrste skupštine

Godišnja skupština akcionara saziva se i održava jednom godišnje.

Akcionarsko društvo može sazvati i vanrednu skupštinu akcionara, na zahtev upravnog odbora ili
po pisanom zahtevu akcionara sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa o pitanju predloženom za
vanrednu skupštinu.

Upravni odbor i izvršni odbor

Zatvoreno akcionarsko društvo ima direktora ili upravni odbor.

Otvoreno akcionarsko društvo ima upravni odbor.

Članove upravnog odbora biraju akcionari na svakoj godišnjoj skupštini ili na vanrednoj
skupštini sazvanoj radi tog izbora. Broj glasova koje za svakog člana upravnog odbora ima svaki
akcionar jednak je broju posedovanih akcija.

Izabranom direktoru ili članovima upravnog odbora, mandat traje do prve sledeće godišnje
skupštine.

Upražnjeno mesto u upravnom odboru popunjava se kooptacijom na prvoj narednoj sednici

odbora, ako osnivačkim aktom ili statutom društva nije drukčije određeno.

Predsednika upravnog odbora imenuje, između svojih članova, upravni odbor.

Predsednik upravnog odbora akcionarskog društva je po pravilu generalni direktor društva.

Izvršni odbor

Obavezan organ u otvorenom akcionarskom društvu je izvršni odbor. Zatvoreno akcionarsko

društvo ne mora ali može imati izvršni odbor. Članovi izvršnog odbora se nazivaju izvršni
direktori i njih bira (i u svako vreme može da razreši) upravni odbor iz reda lica koji su članovi

10
upravnog odbora ili drugih lica. Osnovni zadatak izvršnog odbora je sprovođenje odluka
upravnog odbora i aktivnost vezana sa vođenjem poslova i tekućim poslovima društva.

Revizor

Akcionarsko društvo ima revizora čiji su položaj i ovlašćenja utvrđeni zakonom kojim se uređuje
računovodstvo i revizija.

Stručni poverenik

Na predlog manjinskih akcionara akcionarskog društva koji raspolažu sa najmanje 20%

osnovnog kapitala društva, skupština akcionara može da izabere stručnog poverenika radi
pregleda finansijskih izveštaja kao i poslovnih knjiga društva u poslednje tri godine.

Stručni poverenik ovlašćen je da pregleda poslovne knjige i dokumentaciju akcionarskog društva

i da traži obaveštenja i izjave od članova upravnog odbora i nadzornog odbora društva, kao i od
lica zaposlenih u društvu a oni su dužni da ih daju bez odlaganja i istinito.

Sekretar društva

Otvoreno akcionarsko društvo ima sekretara. Njega bira upravni odbor društva.

Odgovoran je za vođenje knjiga akcionara, za pripremu sednica i vođenje zapisnika skupštine

akcionara i sednica upravnog odbora, izvršnog odbora i nadzornog odbora društva, registra
zapisnika sednica skupštine akcionara, registra zapisnika sednica upravnog odbora i nadzornog
odbora društva i čuvanje određenih dokumenata.

Sekretar otvorenog akcionarskog društva odgovoran je za organizovanje rada i praćenje

izvršavanja odluka skupštine akcionara, upravnog odbora i nadzornog odbora društva.

4. PRESTANAK PRIVREDNOG DRUŠTVA: LIKVIDACIJA I STEČAJ

Privrena društva nastaju upisom u odgovarajući registar i prestaju da postoje brisanjem iz tog
registra. Nekada je taj prestanak rezultat volje vlasnika (članova društva) a nekada se to dogodi i
bez njihove volje. Ovaj drugi slučaj najčešće će biti kada krše zakonske odredbe ili kada ne
posluju dobro i usled prezaduženosti nisu u stanju da trajnije izvršavaju svoje obaveze. Društvo
koje ne poštuje propisana pravila ili je veoma neuspešno prouzrokuje štetu drugim učesnicima na
tržištu tako da je interes države da ih blagovremeno ukloni.

Privredno društvo može da prestane da postoji na tri načina. Prvi je statusnom promenom i o
tome smo već govorili. Druga dva su likvidacija i stečaj i o tome će na ovom mestu biti više reči.

11
4.1. LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA

Likvidacija privrednog društva predstavlja prestanak solventnog privrednog društva. Solventnost

oličava sposobnost privrednog društva da trajno ispunjava svoje obaveze. Konkretno to znači da
se postupak likvidacije sprovodi nad društvom koje ima dovoljno finansijskih sredstava za
pokriće svih svojih obaveza, ali prestaje da postoji iz nekih drugih razloga. Na primer privredno
društvo će biti likvidirano ako mu je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti (jer ne
ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, a u određenom roku ne ispuni te uslove, odnosno ne
promeni delatnost) Takođe može prestati u slučaju kada prestanu da postoje prirodni i drugi
uslovi za obavljanje delatnosti ili pak istekom vremena za koje je osnovano i sl.

4.2. STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTVA

Pojam

Stečaj predstavlja oblik prestanka privrednog društva koji se sprovodi nad nesolventnim
privrednim društvom. Nesolventnost znači nesposobnost plaćanja u dužem vremenskom roku.
Ovaj postupak je uređen Zakonom o stečajnom postupku1.
Na stečajni postupak banaka i osiguravajućih organizacija,primenjuje se poseban Zakon o stečaju
i likvidaciji banaka i društava za osiguranje (ipak sva pitanja koja nisu uređena tim posebnim
zakonom, rešavaju se po Zakonu o stečajnom postupku).

Bankrotstvo i reorganizacija

Stečajni postupak obuhvata bankrotstvo i reorganizaciju. Bankrotstvo podrazumeva namirenje

poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika. Prestaje da postoji privredni subjekt.
Pod reorganizacijom se podrazumeva postupak koji ima za cilj spašavanje privrednog društva i
njegov oporavak. Taj postupak podrazumeva namirenje poverilaca, na način i pod uslovima
određenim planom reorganizacije.

Nesposobnost plaćanja

Osnovna razlika između privrednog društva nad kojim se sprovodi stečajni postupak
(bankrotstvo ili reorganizacija) i privrednog društva koje prestaje postupkom likvidacije je
njegova nesposobnost za plaćanje.
Smatra se da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ako:
1) ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;
2) je potpuno obustavio svoja plaćanja u periodu od 30 dana;
3) učini verovatnim da svoje već postojeće obaveze neće moći da ispuni po dospeću - preteća
nesposobnost za plaćanje-pretpostavka nesposobnosti plaćanja

12
 LITERATURA:

 Ljubojević,Gordana: Poslovno pravo,2005. Novi Sad

SADRŽAJ

13
 1. Pojam privrednog društva .................................................................... 1
2. Forme privrednih društava .................................................................. 5
2.1. Ortačko društvo ............................................................................ 5
2.2. Komanditno društvo ...................................................................... 6
2.3. Društvo s ograničenom odgovornošću .......................................... 7
2.3.1. Organi DOO .......................................................................... 7
3. Akcionarsko društvo............................................................................... 8
4. Prestanak privrednog društva:likvidacija i stečaj ............................. 11
4.1. Likvidacija privrednog društva .................................................... 12
4.2. Stečaj privrednog društva ............................................................. 12
LITERATURA ........................................................................................... 13
SADRŽAJ ................................................................................................... 14

14