Е

Часопис за
националну културу

Ч
и друштвена питања

У
Год . XII, б р ој 45, 1/2010, Бе ­о ­г р ад
Из л аз и н а Ви д ов д ан 2010. год и н е

Ј С
200 дин / RS 5k m / 5 e u r / 7 u sa / 10 au d

ЦИза м
инА
Aнt

А
тски рат
и све

Н
је Друг
ифику

А
Ко фалс

Д РА
нсијери
ви фина кан
леро , Вати
Хит цизам

Т
изам, на
Фаш

У ашизам
и антиф
нск
шизам и слове ....
дни фа еризам
Запа ртав, хитл
ер је м
Хитл
 часопис за националну културу и друштвена питања
ГОДИНА 12  БРОЈ 45  БЕОГРАД, ВИДОВДАН 2010. Л.Г.  ЦЕНА 200 ДИН

УВОДНО СЛОВО 52  Ол­га Че­тве­ри­ко­ва,

02  Бранимир Нешић,
О од­го­вор­но­сти За­па­да
Др­ве­не пу­шке ­ ВАТИКАН И ЗЛО
и ме­тал­ни шмај­се­ри
56  Карлхајнц Дешнер,
04  Бошко Обрадовић, Улога Ватикана у доласку на
Европ­ски фа­ши­зам и ­ власт фашиста и нациста
срп­ски ан­ти­фа­ши­зам
64  Миша Ђурковић,
08  Владан Глишић, Ватикан и фашизам
Ми­то­ви ан­ти­фа­ши­зма 97  Никола Живковић,
66  Ра­до­ван Пи­ли­по­вић,
Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква пре­ма пра­ Срби у ратном дневнику
ХИТЛЕР И ЗАПАД Вермахта
16  Мар­ко Жив­ко­вић,
во­слав­ним Ср­би­ма 1941–1945.
98  Др Вељ­ко Ђу­рић Ми­ши­на,
Oд при­ја­те­ља до не­при­ја­те­ља НАЦИОКУЛТИЗАМ За­ти­ра­ње Срп­ства у Не­за­ви­сној
20  Хана Арент, 70  На­ци­сти и окул­ти­зам Др­жа­ви Хр­ват­ској
Ан­ти­се­ми­ти­зам ­ 102  Ра­до­ван Пи­ли­по­вић,
и национализам 74  Окултна историја нацизма
„Хан­џар“ SS ди­ви­зи­ја – ја­ни­ча­ри
22  Разговор са Исаком Асиелом РУСКА БОРБА хи­тле­ро­вог но­вог по­рет­ка
Сазнати истину је дуг ­ 82  Ка­зан­ска ико­на Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це 104  Александар Вељић,
према страдалима у борби против нацизма, По­сле­ди­це ма­ђар­ског нацизма
24  Др Ернст Нолте, За­штит­ни­ца Ру­си­је 106  Владимир Вељковић,
Страх и ње­го­ве на­ме­ре 86  Говор председника Русије Про­је­кат Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је у ­
26  Иво Андрић, Дмитрија Медведева у по­ли­ти­ци фа­ши­стич­ких си­ла
Фашистичка револуција На­род­ној скуп­шти­ни Ср­би­је, 110  Растислав В. Петровић,
29  Проф. др Милан Петровић, Борба против прекрајања истине Црногорство Секуле Дрљевића
Комунизам и фашизам 88  Беседа Дмитрија Медведева
34  Бојан Вићентић, 9. ма­ја 2010. го­ди­не у Москви, ЈУЧЕ, ДАНАС И СУТРА
Фа­ши­зам – про­шлост ­ Или победити или постати роб 112  Андреј Протић,
и са­да­шњост 89  Ан­дреј Ко­ну­ров, „Све­при­сут­ни фа­ши­зам“: ­
36  Херман Раушнинг, Дру­ги свет­ски рат: фал­си­фи­ку­је по­ли­тич­ки мит или ­
Разговори са Хитлером се све! дис­то­пи­ја на­ше­га до­ба?
40  Макс Ерен­рајх, 90  Ле­он
­ ид Ива­шов, 120  Живорад Јанковић,
Нацифашизам као последња Дру­ги свет­ски рат за­по­че­ли су Занемарени потреси
шанса Запада адеп­ти „Drang nach Osten“ 122  Данило Тврдишић,
43  Мр Радован Калабић, Четврти европски рајх
СРПСКА БОРБА 124  Предраг Р. Драгић Кијук,
Европа, Балкан и Западни фронт
92  Др Ко­ста Ни­ко­лић, Аме­ри­ка­ни­за­ци­ја Евро­пе као
48  Вилијам Ф. Енгдал, Са­ве­зни­ци, пар­ти­за­ни и чет­ни­ци
Ко је створио и финансирао по­врат­ни та­лас евро­пе­и­зи­ра­не
у Дру­гом свет­ском ра­т у Аме­ри­ке
Хитлера?

Две­ри срп­ске, ча­со­пис за на­ци­о­нал­ну кул­ту­ру и дру­штве­на пи­
та­ња, упи­сан је у Ре­ги­стар јав­них гла­си­ла 21. мар­та 2003. го­
ди­не под редним бро­јем 3535. Ча­со­пис је гла­си­ло Удру­же­ња
гра­ђа­на Срп­ски са­бор Двери и из­ла­зи че­ти­ри пу­та го­ди­шње о
ве­ли­ким цркве­ним пра­зни­ци­ма.
Пр­ви број иза­шао је Са­вин­да­на 1999. го­ди­не, као на­ци­о­нал­но
гла­си­ло сту­де­на­та ср­би­сти­ке не­по­сто­је­ће ка­те­дре за ср­би­сти­
ку Фило­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду.
Осни­ва­чи: Оливера Дуњић, Бра­ни­мир Не­шић и Бо­шко
Обрадо­вић
Ре­дак­циј­ски са­вет: Вла­дан Гли­шић, Ра­до­ван Твр­ди­шић, Са­
ша Бон­џић, Сре­тен Јо­кић, Да­ни­ло Твр­ди­шић, Јо­ван Ђор­ђе­
вић, Зо­ран Ра­до­ји­чић, Бошко Обрадовић и Бранимир Нешић
(главни и одговорни уредник)
Ре­дак­ци­ја: Даринка Тврдишић, Јелена Будимировић, Мар­ко
Жив­ко­вић, Ми­лош При­ца, Ли­ди­ја Гли­шић, Маша Вујановић,
Горан Игић, Владица Живановић, Ви­шња Костић,
Ни­ко­ла Ма­рин­ко­вић, Оливера Дуњић, Гордана Станковић,
Ана Марија Чорбић, Ратомир Крстић и Срђан Ного;
Лектура: Лингвистички сервис; Фотографија на ­
насловној страни: Бранко Гојковић; Пре­лом и при­пре­ма:
Bramar production; Се­кре­тар ре­дак­ци­је: Душица Бојовић;
Ди­стри­бу­ци­ја: Владан Димитријевић; Маркетинг: Југослав Тајић
Адре­са ре­дак­ци­је: Вишеградска 6-1/11, 11000 Бе­ог­ рад
Кон­такт те­ле­фон: 011/26-87-897
E-mail: in­fo­dve­ri­@ve­rat.net
Ин­тер­нет пред­ста­вља­ње: www.dve­ri­srp­ske.com
Штам­па: Штампарија Манастира Градац, Бе­ог­ рад

1/2010 l Двери српске l 1
 24  Европ­ски фа­ши­зам и
срп­ски ан­ти­фа­ши­зам
18  Ми­то­ви ан­ти­фа­ши­зма УВОДНО СЛОВО
Бранимир Нешић, главни и одговорни уредник

Др­ве­не пу­шке и
ме­тал­ни шмај­се­ри
И та­ко, у овом на­шем тран­зи­ци­о­ном хо­ду ка За­па­ду гра­ни­це Ср­би­је се
сво­де на оне ко­је је Хи­тлер на­пра­вио апри­ла 1941. го­ди­не. Оста­ло је још
да ре­ше пи­та­ње Ра­шке обла­сти и Пре­шев­ске до­ли­не и ето хи­тле­ров­ске
Ср­би­је не­ка­да, а са­да Ср­би­је по ме­ри Европ­ске уни­је и Аме­ри­ка­на­ца

М ој брат је ро­ђен 28. ју­на, а ја по­сле

не­пу­не две го­ди­не, 9. ма­ја.

не и па­до­ве.
Не­ра­зум­но брат­ско ри­вал­ство
је и у да­ту­ми­ма ро­ђе­ња има­ло сво­је успо­
У он­да­шњој ко­му­ни­стич­кој Ју­го­сла­ви­ји
ја сам имао пред­ност; ро­ђен­дан­ско сла­
вље мог бра­та ни­је би­ло „по­др­жа­но“ од
др­жав­них и дру­штве­них ин­сти­ту­ци­ја, док
је мој ро­ђен­дан - 9. мај, увек био ис­пра­
ћен за­ста­ва­ма, те­ле­ви­зиј­ским еми­си­ја­
ма, по­зи­тив­ном енер­ги­јом, еуфо­ри­јом и
при­чом да је не­ко­ли­ко де­це­ни­ја ра­ни­је
на тај дан зло – фа­ши­зам, би­ло по­бе­ђе­но
од стра­не до­бра – ан­ти­фа­ши­зма и да смо
ми, Ју­го­сло­ве­ни, би­ли као и у Пр­вом свет­
ском ра­ту – на стра­ни до­бра. Бра­то­вљев
ро­ђен­дан је сла­вљен у кру­гу по­ро­ди­це,
где је не­ко од ста­ри­јих, по­себ­но наш де­да
ко­ји је по стру­ци био учи­тељ (и увек са­
мо учи­тељ јер без пар­тиј­ске књи­жи­це се
ни­је мо­гло на­пре­до­ва­ти), спо­ми­њао да је
мој брат ро­ђен на је­дан ве­ли­ки и за Ср­
бе нај­зна­чај­ни­ји дан у исто­ри­ји. Ка­сни­је,
ка­да су Ср­би од Ју­го­сло­ве­на по­но­во по­
ста­ли Ср­би, па по­че­ли да сла­ве Ви­дов­дан
и „срп­ску“ Но­ву го­ди­ну и ка­ко се сла­ви и
ка­ко се не сла­ви, а и ја са њи­ма, он­да је
мој брат био у пред­но­сти. Тек ка­сни­је сам
схва­тио да је брат­ско ри­вал­ство бе­сми­
сле­но ко­ли­ко и не­ра­зум­но, и да су и је­дан
и дру­ги дан на­ших ро­ђе­ња, има­ли исти,
жи­вот­ни и сло­бо­дар­ски сми­сао.
Иако сам, да­кле, ро­ђен 9. ма­ја, на Дан
бор­бе про­тив фа­ши­зма, ипак је го­ди­на­ма
у мом жи­во­ту је­дан ок­то­бар­ски дан био
зна­чај­ни­ји у ства­ра­њу ан­ти­фа­ши­стич­ке
све­сти.
Сва­ког 14. ок­то­бра, у мом род­ном гра­ду
Кра­ље­ву, уче­ни­ци свих основ­них и сред­
њих шко­ла, оку­пља­ју се на јед­ном ме­сту.
Се­ћам се, осам­де­сет и пр­ве, ђак пр­вак,
са бу­ке­том цве­ћа ко­ји је мај­ка на­пра­ви­ла,
у ко­ло­ни два по два са оста­лим ђа­ци­ма,
пе­ша­чим не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра од Основ­
не шко­ле Вук Ка­ра­џић у Риб­ни­ци до ауто­
бу­ске ста­ни­це, а он­да пре­ко па­са­ре­ле
до од­ре­ди­шта. По­се­че­ни бе­ли хра­сто­ви
– спо­мен обе­леж­је и сим­бол кр­ва­вог кра­
ље­вач­ког ок­то­бра – ули­ва­ју ми је­зу. По­ла­
же­мо цве­ће на бе­ле хра­сто­ве, ста­ри­ји па­
ле све­ће, а до­зво­ли­ће ка­сни­јих го­ди­на да
и све­ште­ни­ци из­вр­ше па­ра­стос за не­ко­
ли­ко хи­ља­да по­би­је­них Кра­љев­ча­на дав­
не 1941. го­ди­не, 14. ок­то­бра. Још увек ви­
дим сли­ку на­шег учи­те­ља ка­ко нам при­ча
о тим стра­шним да­ни­ма, и ви­дим, та­да и
са­да, ис­пред и око се­бе, не­моћ­не за­ро­
бље­не љу­де, мо­је Кра­љев­ча­не, ту­жне и
по­гну­тих гла­ва ка­ко их све­за­них ру­ку не­
ку­да во­де; а он­да се мр­штим на хлад­но­
крв­не и над­ме­не Нем­це пр­ћа­стих но­се­ва,
коц­ка­стих ли­ца и бок­сер­ских бра­да, са
оном пла­во­пе­пе­ља­стом ко­сом и пе­га­вом
бле­дом ко­жом, са ме­тал­ним шмај­се­ри­ма
у ру­ка­ма ка­ко ви­чу: „Los, los...”, још увек
ви­дим жи­це с ко­ји­ма су по­ве­зи­ва­ли ру­ке
не­ду­жних љу­ди, осе­ћам бол ко­ји је остао
иза њих у цр­но за­ви­је­ном Кра­ље­ву, ви­
дим не­ра­зум­не тра­го­ве у ма­сно-цр­ве­ној
зе­мљи... Ја, ђак пр­вак, осам­де­сет и пр­ве,
гле­дам у ле­по по­ко­ше­ну зе­ле­ну тра­ву и
пи­там се да ли ис­под ме­не, где га­зим, има
још тра­го­ва кр­ви или је ки­ша све ис­пра­ла
и по­ти­сну­ла крв не­ду­жних не­где ду­бо­ко
у утро­бу зе­мље. Та­мо, ис­под оног бу­се­на
тра­ве, си­гур­но је има... По­ла­жем цве­ће
баш ту, и осе­тим, у тре­нут­ку, ве­ли­ко олак­
ша­ње: пао ми је ка­мен са ср­ца, ис­пу­нио
сам за­да­так... По­себ­но сам тог чуд­ног ок­
то­бар­ског да­на во­лео и са зеб­њом и не­

2 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

стр­пље­њем оче­ки­вао по­ча­сни пло­тун
на­ших вој­ни­ка (та­да су још увек би­ли на­
ши а не срп­ски), и са оста­лим де­ча­ци­ма
од­ме­ра­вао да ли су сви у исто вре­ме ис­
па­ли­ли по три мет­ка. Ко угра­би ча­ур ­ у био
је по­себ­но за­до­во­љан...
И та­ко, из го­ди­не у го­ди­ну, осам­де­сет
дру­га, осам­де­сет тре­ћа, че­твр­та... Сва­ке
го­ди­не исто: исти бе­ли по­се­че­ни хра­сто­
ви, цве­ће и све­ће, учи­те­ље­ва при­ча, ту­
жни Кра­љев­ча­ни и хлад­но­крв­ни Нем­ци,
кр­ва­ва зе­мља и зе­ле­на тра­ва, по­ча­сни
пло­тун и по­не­ка ча­у­ра у џе­пу.
Мр­зео сам не­мач­ке на­ци­сте и све фа­
ши­сте од­ре­да. Мо­жда је ко­лек­ти­ви­стич­ка
се­ан­са ко­ја се од­и­гра­ва­ла сва­ке го­ди­не у
ок­то­бру, ро­ди­ла у ме­ни то осе­ћа­ње, мо­
жда је би­ло пре­ра­но да са се­дам го­ди­на
осе­тим и ви­дим ка­ко око ме­не па­да­ју по­
би­је­ни љу­ди, ко­је сам са­њао да­ни­ма, мо­
жда је та мр­жња би­ла при­род­ни од­го­вор
упла­ше­ног де­те­та ко­је не раз­у­ме шта се
у ства­ри до­го­ди­ло тог ок­то­бар­ског да­на.
Све на­ше ка­сни­је рат­не де­чач­ке игре би­
ле су про­тив Не­ма­ца, Шва­ба и на­ци­ста, и
ја сам, са оста­лом ком­шиј­ском де­цом, др­
же­ћи у ру­ка­ма од др­ве­та скле­па­ну пу­шку
и скри­ва­ју­ћи се иза ћо­шка мо­је ку­ће, та­
ма­нио ис­пред се­бе не­ви­дљи­ве и ви­дљи­
ве Нем­це. Све­тио сам им се за оно што су
они из­и­стин­ски ура­ди­ли мо­јим Кра­љев­
ча­ни­ма, мом на­ро­ду. И ни­сам им се осве­
тио до­вољ­но. Др­ве­на де­чач­ка пу­шка не
пу­ца као не­мач­ки ме­тал­ни шмај­сер...
И са­да, ско­ро три­де­сет го­ди­на ка­сни­је,
осе­ћам га­ђе­ње пре­ма на­ци­сти­ма и њи­хо­
вим удво­ри­ца­ма, пре­ма њи­хо­вој без­об­
зир­но­сти и, у су­шти­ни, ма­ло­гра­ђан­ској
над­ме­но­сти, пре­ма па­ту­ља­стом и ру­жном
Адол­фу (гле­да­ју­ћи ње­га и Хи­мле­ра пи­там
се где су им очи би­ле па су се­бе сма­тра­ли
ари­јев­ци­ма), пре­ма не­мач­ким ме­тал­ним
шмај­се­ри­ма с ко­ји­ма су по­би­ли ви­ше од
два­де­сет ми­ли­о­на Ру­са, шест ми­ли­о­на Је­
вре­ја, три ми­ли­о­на По­ља­ка, пре­ко ми­ли­
он Ср­ба и ме­ђу њи­ма мо­јих три хи­ља­де
Кра­љев­ча­на 14. ок­то­бра...
И не схва­там, и ни­ка­да не­ћу схва­ти­ти,
ону не­људ­ску хлад­но­крв­ност и ђа­вол­ску
про­ра­чу­на­тост ка­да су кон­стру­и­са­ли га­
сне ко­мо­ре и број­не кре­ма­то­ри­ју­ме ши­
ром све­та, па је глав­ни про­на­ла­зак био
да вра­тан­ца за пот­па­љи­ва­ње бу­ду са
стра­не, ка­ко би не­сме­та­но мо­гли да уба­
ци­ју угу­ше­не љу­де у пе­ћи а да им не бу­де
вру­ће.
Ни­ка­да не­ћу има­ти раз­ум ­ е­ва­ња за оне
не­мач­ке гра­ђа­не, до­ма­ћи­це и про­фе­со­
ре уни­вер­зи­те­та, ко­ји су го­ди­на­ма зна­ли,
али су ћу­та­ли и пра­ви­ли се да не зна­ју,
да на не­ко­ли­ко сто­ти­на ме­та­ра од њи­
хо­вих ку­ћа са уре­ђе­ним дво­ри­шти­ма, и
бо­га­тим кућ­ним би­бли­о­те­ка­ма ве­ли­ких
не­мач­ких пи­са­ца и фи­ло­зо­фа, онај цр­ни
и гу­сти дим ко­ји се ви­је из дим­ња­ка кон­
цен­тра­ци­о­них ло­го­ра ко­ји им је у ком­ши­
лу­ку, ни­је од су­вих др­ва већ од људ­ских
ко­сти­ју и ме­са!
Ни­ка­да не­ћу про­на­ћи оправ­да­ње за оне
ко­ји су три­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка фи­нан­
сиј­ски по­мо­гли да Хи­тлер из мин­хен­ске
пив­ни­це у ко­јој се обра­ћао по­лу­пи­ја­ним
Ба­вар­ци­ма за не­ко­ли­ко го­ди­на по­ста­не
пр­ви чо­век Не­мач­ке, ни­ти за ону са­мо­про­
гла­ше­ну „је­ди­но­спа­са­ва­ју­ћу“ хри­шћан­ску
уста­но­ву ко­ја је скло­пи­ла пакт са ђа­во­лом
да би при­до­би­ла бла­га на зе­мљи.
Ни­ка­да не­ћу би­ти на стра­ни оних ко­
ји су ства­ра­ли звер у цен­трал­ној Евро­
пи да би за­ра­ти­ла са Ру­си­јом и оста­лим
сло­вен­ским на­ро­ди­ма ко­ји ни­су би­ли по
њи­хо­вом ша­бло­ну, за оне ко­ји су Је­вре­
је про­га­ња­ли, уби­ја­ли и уни­шта­ва­ли као
нај­го­ре зве­ри.
Ни­ка­да не­ћу пре­ста­ти да се бо­рим
про­тив оних ко­ји су на­ци­сте, фа­ши­сте а
по­себ­но уста­ше на кра­ју ра­та па­цов­ским
ка­на­ли­ма спа­ша­ва­ли па им да­ли дру­ги
иден­ти­тет са на­ме­ром да са­да ра­де за
њих, са истим ци­љем ко­ји су има­ли и на
по­чет­ку ра­та...
Ни­ка­да...
Да Шпен­глер ни­је на­пи­сао Про­паст За­
па­да, мо­жда Дру­гог свет­ског ра­та не би
би­ло, мо­жда би се за­пад­ња­ци уто­пи­ли у
сво­јој са­мо­за­љу­бље­но­сти и ква­зи­ве­ли­
чи­ни. Али, Шпен­гле­ро­ва књи­га им је би­
ла ша­мар отре­жње­ња да мо­ра­ју не­што да
ура­де ка­ко би за­у­ста­ви­ли сво­ју про­паст,
ма­кар мо­ра­ли да ство­ре оног ру­жног и
па­ту­ља­стог Хи­тле­ра, ис­ком­плек­си­ра­ног,
без­о­се­ћај­ног и не­ми­ло­срд­ног, баш она­
квог ка­кав им је био по­тре­бан у њи­хо­вом
ви­ше­ве­ков­ном пла­ни­ра­њу ши­ре­ња на
Ис­ток.
Оно што су за њих Ру­си на Ис­то­ку у ма­
кро­по­ли­тич­ком, то смо ми Ср­би на Бал­
ка­ну у ми­кро­по­ли­тич­ком пла­ну.
Пре­по­зна­ју ли Ср­би раз­ли­ку у бом­ба­ма
ко­је су па­ле на на­ше гла­ве од Аустро­уг­ а­
ра 1914, од на­ци­ста ‘41, „са­ве­зни­ка“ ‘44.
и НАТО-­ва­ца ‘99. го­ди­не 20. ве­ка? Из­уз­ ев
ових по­след­њих бом­би ко­је су има­ле
оси­ро­ма­ше­ни ура­ни­јум у се­би, па и дан-
да­нас уби­ја­ју Ср­бе, су­штин­ске раз­ли­ке
из­ме­ђу оних ко­ји бом­бар­ду­ју и њи­хо­вих
ци­ље­ва пре­ма они­ма ко­је уби­ја­ју, не­ма.
Спомен парк
у Краљеву
Сло­ми­ти кич­му Ср­би­ма на Бал­ка­ну - би­
ла је ми­сао ко­ја је во­ди­ла и Аустро­у­га­ре
у Пр­вом свет­ском ра­ту, на­ци­сте и њи­хо­ве
са­те­ли­те на по­чет­ку и у то­ку Дру­гог свет­
ског ра­та, али и „на­ше са­ве­зни­ке“ Ен­гле­зе
и Аме­ри­кан­це ‘44. и ‘99. го­ди­не. Сви они
су сма­тра­ли, ка­ко ре­че је­дан бри­тан­ски
агент, да се с по­бе­дом Ср­ба на Бал­ка­ну
оства­ру­је по­бе­да Ис­то­ка над За­па­дом, а
то они, као за­пад­ња­ци, не мо­гу се­би да
до­зво­ле. Ни по ко­ју це­ну.
И та­ко, у овом на­шем тран­зи­ци­о­ном
хо­ду ка За­па­ду гра­ни­це Ср­би­је се сво­де
на оне ко­је је Хи­тлер на­пра­вио апри­ла
1941. го­ди­не. Оста­ло је још да ре­ше пи­
та­ње Ра­шке обла­сти и Пре­шев­ске до­ли­не
и ето хи­тле­ров­ске Ср­би­је не­ка­да, а са­да
Ср­би­је по ме­ри Европ­ске уни­је и Аме­ри­
ка­на­ца. Срп­ски са­бор Две­ри, као па­три­
от­ски и сло­бо­дар­ски, са­мим тим ан­ти­
фа­ши­стич­ки и ан­ти­на­ци­стич­ки по­крет у
Ср­ба, оста­вља траг сво­јим бли­жњи­ма и
исто­ри­ји о на­ци­стич­ким зло­де­ли­ма ко­ји
су би­ли, ко­ји је­су и ко­ји ће, на жа­лост, би­
ти и осе­ти­ти се, по­но­во и по­но­во, на на­
шој на­па­ће­ној срп­ској ко­жи. До­бро у це­
лој при­чи је да ко­нач­но схва­ти­мо ко нас
и за­што би­је. Ако ин­те­лек­ту­ал­ци у Ср­би­ји
не­ма­ју хра­бро­сти да при­ме­те, схва­те и да
јав­но ка­жу и диг­ну свој глас про­тив угње­
та­ва­ња, уби­ја­ња и ла­га­ног ис­тре­бљи­ва­
ња срп­ског на­ро­да, он­да по­ста­ју као они
ба­вар­ски про­фе­со­ри ко­ји у сво­јим ле­по
уре­ђе­ним изба­ма не­мо по­сма­тра­ју цр­ни
ло­го­ра­шки дим, че­ка­ју­ћи сва­ки пр­ви дан
у ме­се­цу да по­диг­ну сво­ју ни­чим за­слу­же­
ну пла­ту од на­ци­стич­ких вла­сто­др­жа­ца.
Знам да овај број Две­ри у ме­диј­ском
све­ту пред­ста­вља др­ве­ну пу­шку у бор­би
про­тив ме­тал­них шмај­се­ра.
Али он, с дру­ ге стра­ не, пред­ ста­
вља
но­ву ге­не­ра­ци­ју Ср­ба ко­ји зна­ју ко нам
је ве­зи­вао и ве­зу­је ру­ке жи­цом и го­во­ри
нам: „Los, los...”.
Он, на кра­ју, пред­ста­вља све­ћу во­шта­
ни­цу и бу­кет цве­ћа на зна­ним и не­зна­ним
гро­бо­ви­ма не­ду­жно по­би­је­них Ср­ба.
Лич­но, с об­ја­вљи­ва­њем овог бро­ја
Две­ри осе­тих по­но­во, у тре­нут­ку, ве­ли­ко
олак­ша­ње: пао ми је ка­мен са ср­ца, ис­пу­
нио сам за­да­так...
1/2010 l Двери српске l 3
 УВОДНО СЛОВО
Бо­шко Об­ра­до­вић
Европ­ски фа­ши­зам и
срп­ски ан­ти­фа­ши­зам
Ср­би су се по­ја­ви­ли у иде­ал­ном исто­риј­ском тре­нут­ку
па­да Бер­лин­ског зи­да ка­да је тре­ба­ло скре­ну­ти па­жњу
са по­нов­ног ује­ди­ње­ња Не­мач­ке, а и до­бро су до­шли
као крив­ци за мно­ге не­ус­ пе­шне „про­до­ре на Ис­ток“
Т е­шко да у са­вре­ме­ном по­ли­тич­ком
реч­ни­ку има из­ра­уб ­ о­ва­ни­јег и по­гре­
шни­је ко­ри­шће­ног тер­ми­на од пој­ма
фа­ши­зам. Фа­ши­зам се одав­но про­ши­рио са
идеј­но и прак­тич­но аутен­тич­ног про­сто­ра
Ита­ли­је и по­стао уни­вер­зал­на иде­о­ло­шка
по­шта­па­ли­ца и ети­ке­та за на­мен­ско при­
ме­њи­ва­ње у ши­ро­ком ди­ја­па­зо­ну, а пре­ма
по­тре­ба­ма кре­а­то­ра јав­ног мње­ња. Не са­мо
да се у овој ре­ви­зи­о­ни­стич­кој ме­диј­ској
исто­ри­о­гра­фи­ји за­бо­ра­ви­ло ко су би­ли
пр­ви и пра­ви фа­ши­сти и њи­хо­ве пре­те­че,
по­др­жа­ва­о­ци и слу­ге, већ се оти­шло и да­ље:
соп­стве­но омра­же­но и зло­чи­нач­ко ли­це
по­че­ло се по­ту­ра­ти и на­ме­та­ти дру­го­ме.
Са­мо та­ко је кроз је­дан ан­ти­и­сто­риј­ски,
не­ху­ма­ни и не­ци­ви­ли­за­циј­ски ме­диј­ски
екс­пе­ри­мент срп­ски на­род од уло­ге фа­ши­
стич­ке жр­тве мо­гао до­спе­ти у по­зи­ци­ју
па­кле­не оп­ту­жбе за нео­фа­ши­зам. Ка­ко се
то до­го­ди­ло?
Не­по­зна­ти фа­ши­зам и ­
пре­ћу­та­ни ан­ти­фа­ши­зам
Да би­смо од­го­нет­ну­ли ову на­из­глед не­
нор­мал­ну ениг­му, мо­ра­мо се вра­ти­ти да­
ле­ко у про­шлост и по­тра­жи­ти из­во­ре нај­
ве­ћих то­та­ли­тар­них ре­жи­ма у 20. ве­ку.
Кри­за де­мо­кра­ти­је. Можда ни­ је до­
вољ­но на­гла­ше­но да је из­вор свих то­та­
ли­та­ри­за­ма 20. ве­ка у ве­ли­кој свет­ској
кри­зи ка­пи­та­ли­зма и де­мо­кра­ти­је, ко­ји су
по­ста­ли не­чо­веч­ни окви­ри за жи­вот људ­
ских за­јед­ни­ца. Ка­пи­та­ли­стич­ка и де­мо­
крат­ска ма­ни­пу­ла­ци­ја људ­ским ма­са­ма,
без­об­зир­ни сти­ца­лач­ки и вла­сто­љу­би­ви
им­пе­ра­ти­ви, са­ми су ство­ри­ли пред­у­
сло­ве за сво­је ру­ше­ње и тра­же­ње но­вих
4 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
со­ци­јал­них уре­ђе­ња. За­то је сва­ка из­ви­
то­пе­ре­на аку­му­ла­ци­ја ка­пи­та­ла и вла­сти
без со­ци­јал­не од­го­вор­но­сти и со­ли­дар­
но­сти из­вор ре­во­лу­ци­ја за ко­је се не зна
чиме ће за­вр­ши­ти.
Дар­ви­ни­зам као пре­те­ча на­ци­зма.
Дар­ви­ни­зам је пр­ви на­ци­зам. Из те­о­риј­
ског уче­ња о бес­по­штед­ној бор­би жи­
во­тињ­ских вр­ста у ко­јој са­мо нај­ја­чи оп­
ста­ју из­ро­ди­ла се иде­о­ло­ги­ја со­ци­јал­ног
дар­ви­ни­зма о бор­би из­ме­ђу љу­ди, кла­са,
на­ци­ја и др­жа­ва за пре­власт и ме­ђу­соб­
но ис­тре­бље­ње. Дар­ви­ни­зам ни­је, да­кле,
по­ку­шај на­уч­ног оправ­да­ња са­мо ате­и­
зма, већ и број­них иде­о­ло­шких и со­ци­јал­
них про­гра­ма ко­ји су усле­ди­ли, од ко­јих
је пр­ви бри­тан­ски ра­си­зам. Бри­тан­ским
ра­си­стич­ким ин­спи­ра­ци­ја­ма у ства­ра­њу
не­мач­ког на­ци­зма би требало посветити
посебну студију, баш као и бри­тан­ској (и
свет­ској) фа­сци­на­ци­ји Хи­тле­ром го­то­во
до са­мих по­че­та­ка Дру­гог свет­ског ра­та.
Тек се на ову бри­тан­ску на­уч­ну и иде­о­
ло­шку под­ло­гу на­до­ве­зу­је ни­че­ан­ска па­
ган­ска и окулт­на иде­ол­ о­ги­ја гер­ман­ског
над­чо­ве­ка, кр­ви и тла.
Фа­ши­стич­ки За­пад и сло­вен­ски ан­ти­
фа­ши­зам. Све три нај­ве­ће то­та­ли­тар­не
иде­о­ло­ги­је 20. ве­ка – фа­ши­зам, на­ци­зам
и ко­му­ни­зам – ду­хов­на су де­ца За­па­да,
тач­ни­је ре­че­но – ри­мо­ка­то­лич­ке Евро­пе.
Европ­ски ци­ви­ли­за­циј­ски из­у­ми су ло­ма­
че, ги­љо­ти­не и га­сне ко­мо­ре, а у Со­вјет­
ском Са­ве­зу па­тен­ти­ра­ни кон­цен­тра­ци­
о­ни ло­го­ри до мак­си­му­ма су уса­вр­ше­ни
у ср­цу Евро­пе – у на­ци­стич­кој Не­мач­кој.
Ни­је, и ја­сно је за­што ни­је, ни­ка­да до­вољ­
но на­гла­ше­на еле­мен­тар­на исто­риј­ска
чи­ње­ни­ца да су је­ди­ни све­на­род­ни от­
по­ри фа­ши­зму и на­ци­зму би­ли сло­вен­
ски – ру­ски, пољ­ски и срп­ски – а да се
сви дру­ги по­кре­ти от­по­ра, не ра­чу­на­ју­ћи
изо­ло­ва­ни бри­тан­ски и аме­рич­ки слу­чај,
не мо­гу по­ре­ди­ти са сло­вен­ским. Раз­ме­
ре, ме­ђу­тим, европ­ске ко­ла­бо­ра­ци­је са
Хи­тле­ром су огром­не и го­то­во да не­ма
европ­ског на­ро­да – из­уз­ ев Ср­ба – ко­ји
ни­је у редовима Трећег рајха сво­ју је­ди­
ни­цу послао на Ис­точ­ни фронт.
Кле­ро­фа­ши­зам. То је пра­ва и не­ис­при­
ча­на те­ма. Ка­кве су кон­кор­дат­ске спре­
ге из­ме­ђу на­ци­зма и ри­мо­ка­то­ли­ци­зма,
Тре­ћег Рај­ха и Ва­ти­ка­на? Ко­јим све „па­
цов­ским ка­на­ли­ма“ су нај­ве­ћи свет­ски
зло­чин­ци успе­ва­ли да се спа­су од прав­де
и пре­ба­це нај­че­шће у Аме­ри­ку, по­себ­но
Ју­жну, али и Се­вер­ну? Ка­ко су мно­ги од
њих ка­сни­је по­ста­ли углед­ни свет­ски др­
жав­ни­ци на обе стра­не Оке­а­на? Ко­ја оно
бе­ше „Цр­ква“ има нај­ја­чу ми­си­о­нар­ско-
ди­пло­мат­ску по­зи­ци­ју на све­ту, а по­себ­
но у Ју­жној Аме­ри­ци? Хо­ће­мо ли јед­ном
отво­ре­но и до кра­ја ука­за­ти на је­ди­ни
свет­ски ин­стин­ски кле­ро­фа­ши­зам – ва­
ти­кан­ски, ри­мо­ка­то­лич­ки? Тре­ба ли до­
ка­за – ево ви­ше­ве­ков­не исто­ри­је „Цр­кве“
у Хр­ва­та и њи­хо­вог, на ри­мо­ка­то­ли­ци­зму
уте­ме­ље­ног ви­ше­стру­ког ге­но­ци­да над
Ср­би­ма. Ако је Аушвиц вр­ху­нац исто­ри­је
Евро­пе, он­да је Ја­се­но­вац нај­ве­ћи до­мет
Ва­ти­ка­на.
На­ци­о­нал-со­ци­ја­ли­зам. Да ли смо се
ика­да за­пи­та­ли за­што је тер­мин фа­ши­
зам то­ли­ко фре­квент­ни­ји од тер­ми­на
на­ци­зам кад је на­ци­зам не­сум­њи­во био
не­у­по­ре­ди­во ве­ће зло за чо­ве­чан­ство од
фа­ши­зма? Да ли за­то што је на­ци­зам ор­
ги­нал­но не­мач­ки, па мо­же пре­ви­ше оп­
те­ре­ти­ти исто­риј­ску суд­би­ну на­ро­да ко­ји
га је прак­ти­ко­вао, док је фа­ши­зам, готово
осло­бо­ђен ита­ли­јан­ског при­зву­ка, по­де­
сан за уни­вер­зал­но тре­ти­ра­ње и ола­ко
ети­ке­ти­ра­ње? Или раз­лог ле­жи у то­ме
што је пра­во име на­ци­зма – на­ци­о­нал-со­
ци­ја­ли­зам, па се ује­ди­ње­ни со­ци­ја­ли­сти
и про­ле­те­ри свих зе­ма­ља осе­ћа­ју нез­
годно што су има­ли ова­квог иде­ол­ о­шког
срод­ни­ка?
Сви бал­кан­ски фа­ши­зми и срп­ски ан­
ти­фа­ши­зам. По­сто­ји ли на­род у бли­жем
бал­кан­ском окру­же­њу из­у­зев срп­ског ко­
ји ни­је био на стра­ни Си­ла осо­ви­не? И са
ко­јим бал­кан­ским и европ­ским на­ро­дом
би се дао упо­ре­ди­ти срп­ски от­пор пре­ма
на­ци­стич­ком оку­па­то­ру? Да ли је свет ко­
нач­но спре­ман да при­зна ко су пр­ви све­
на­род­ни уста­ни­ци у оку­пи­ра­ној Евро­пи и
ко­ји су европ­ски гра­до­ви пр­ви осло­бо­
ђе­ни од на­ци­ста?
Уме­сто то­га, срп­ски ан­ти­фа­ши­зам је у
за­пећ­ку, а фа­ши­стич­ки са­рад­ни­ци се ки­те
ту­ђим пер­јем. Ко­је су то ан­ти­фа­ши­стич­ке
тра­ди­ци­је окол­них на­ро­да на ко­је се они
да­нас по­зи­ва­ју?
И по­сле фа­ши­зма – фа­ши­зам! Ако је
бор­ба за жи­вот­ни про­стор, осва­ја­ње ту­
ђих те­ри­то­ри­ја ра­ди ис­ко­ри­шћа­ва­ња та­
мо­шњих ре­сур­са, једа­н од основ­них им­
пе­ри­јал­них ци­ље­ва фа­ши­зма и, по­себ­но,
на­ци­зма, он­да је фа­ши­зам и да­нас жив и
ње­го­во име је НА­ТО. При­ча­ти у на­ше вре­
ме о фа­ши­зму, а за­не­ма­ри­ти фа­ши­стич­ки
ка­рак­тер НА­ТО-пак­та ве­ли­ка је бе­сми­
сли­ца и нај­бо­ља про­ве­ра за све ан­ти­фа­
ши­сте ово­га све­та. Ба­шти­ни­ти ан­ти­фа­ши­
стич­ке тра­ди­ци­је из Дру­гог свет­ског ра­та
и исто­вре­ме­но би­ти члан фа­ши­стич­ких
НА­ТО-ми­си­ја ши­ром све­та пот­пу­ни је па­
ра­докс. За­то је је­ди­но истин­ско име са­
вре­ме­ног ан­ти­фа­ши­зма ан­ти-НА­ТО.
Ср­би као но­ви на­ци­сти. То­ли­ко пу­та је
по­ста­вље­но пи­та­ње за­што баш ми, Ср­би,
да бу­де­мо ода­бра­ни за глав­ног не­га­тив­
ца не са­мо у про­це­су рас­па­да бив­ше Ју­
го­сла­ви­је, већ – у јед­ном ча­су кра­јем 20.
ве­ка – на пла­не­тар­ном ни­воу. Ви­ше је мо­
гу­ћих од­го­во­ра. Да ли то што се на на­шим
про­сто­ри­ма ге­о­по­ли­тич­ки пре­ла­ма­ју Ис­
ток и За­пад, гра­ни­че ри­мо­ка­то­ли­ци­зам и
пра­во­сла­вље; фор­ми­ра ислам­ска тран­
сфер­за­ла и бу­ду­ћи ото­ман­ски ко­мон­велт;
пре­би­ја­ју ду­го­ви са ислам­ским све­том на
дру­гим осва­јач­ким тач­ка­ма пла­не­те та­
ко што се оку­пи­ра­не те­ри­то­ри­је у Ира­ку
ком­пен­зу­ју ства­ра­њем му­сли­ман­ске Бо­
сне и Хер­це­го­ви­не и Ко­со­ва у сре­ди­шту
Евро­пе?! Или је раз­лог у то­ме што – ка­ко
год се Ср­би по­на­ша­ли – За­пад ће их тре­
ти­ра­ти као „ма­ле Ру­се“ и ру­ску ка­ра­у­лу у
европ­ској ду­би­ни?
Мо­жда је нај­ва­жни­ји мо­тив ипак по­
тре­ба Не­мач­ке и Ва­ти­ка­на да се осло­бо­
де на­ци­стич­ке и ге­но­цид­не про­шло­сти и
соп­стве­ни исто­риј­ски те­рет пре­ба­це на
не­ко­га дру­гог. Ср­би су се по­ја­ви­ли у иде­
ал­ном исто­риј­ском тре­нут­ку па­да Бер­
лин­ског зи­да, ка­да је тре­ба­ло скре­ну­ти
па­жњу са по­нов­ног ује­ди­ње­ња Не­мач­ке,
а и до­бро су до­шли као ста­ри крив­ци за
мно­ге не­ус­ пе­шне „про­до­ре на Ис­ток“. А
по­што су на­ђе­ни но­ви на­ци­сти, не­до­ста­
ја­ли су још но­ви Јо­вре­ји, тј. но­ве жр­тве
ге­но­ци­да, и ту су се нај­пре сло­ве­нач­ки
и хр­ват­ски ри­мо­ка­то­ли­ци, а по­том и бо­
сан­ски и шип­тар­ски му­сли­ма­ни од­лич­но
укло­пи­ли. Ти­ме су на­ђе­ни и но­ви са­ве­
зни­ци за но­ве НА­ТО-ба­зе у Евро­пи и де­
фи­ни­тив­но оп­ко­ља­ва­ње Ру­си­је.
На­ша кри­ви­ца у све­му то­ме је јед­но­
став­на: ве­ко­ви­ма др­жи­мо из­уз­ ет­но зна­
чајни ге­о­стра­те­шки про­стор, ко­ји не би
тре­ба­ло да бу­де у на­шим ру­ка­ма, а има­мо
ве­ли­ку на­ци­о­нал­ну свест и др­жа­во­твор­
ну сна­гу. Зато глав­ни та­лас тзв. де­на­ци­
фи­ка­ци­је Ср­ба – на­кон ме­диј­ске и по­ли­
тич­ке опе­ра­ци­је – мо­ра би­ти учи­њен на
прав­ном, исто­риј­ском и про­свет­ном пла­
ну. Ср­би­ма тре­ба на­мет­ну­ти исто­риј­ску
кри­ви­цу, ком­плекс иза­зи­ва­ња свих ра­то­
ва у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји, но­ву би­о­гра­фи­ју
Да ли је свет
ко­нач­но спре­ман да
при­зна ко су пр­ви
све­на­род­ни уста­ни­ци
у оку­пи­ра­ној Евро­пи
и ко­ји су европ­ски
гра­до­ви пр­ви
осло­бо­ђе­ни од
на­ци­ста?
и иден­ти­тет зло­чи­нач­ког и ге­но­цид­ног
на­ро­да и др­жа­ве, и та­ко оне­спо­со­би­ти
ду­хов­ни, мо­рал­ни и др­жа­во­твор­ни по­
тен­ци­јал на­ци­је.
Ако је не­што са­вре­ме­ни фа­ши­зам, он­да
је то упра­во ово што се ра­ди са срп­ским
на­ро­дом и исто­риј­ском исти­ном о на­ма.
Да по­гле­да­мо са­мо де­лић тога у прак­си.
Ети­ке­ти­ра­ње као сред­ство ­
ме­диј­ског ра­та
Над срп­ским на­ро­дом у по­след­ње две
де­це­ни­је из­вр­шен је та­кав ме­диј­ски екс­
пе­ри­мент ка­кав до са­да ни­је за­бе­ле­жен.
На по­чет­ку про­шлог ве­ка (по за­вр­шет­ку
Пр­вог свет­ског ра­та) би­ли смо на­род чи­је
су мо­рал­не и вој­нич­ке осо­би­не сла­вље­не
у чи­та­вој Евро­пи и све­ту. На кра­ју тог ис­
тог ве­ка по­ста­ли смо сим­бол све­ко­ли­ког
зла и зло­чи­на на ку­гли зе­маљ­ској. Шта се
то до­го­ди­ло да је сли­ка срп­ског на­ро­да у
свету за нешто више од 70 година по­ста­
вље­на на­гла­вач­ке?
Би­ли смо, на­жа­лост, жр­тва јед­ног не­
би­ва­лог ме­диј­ског екс­пе­ри­мен­та, ме­диј­
ског ра­та ко­ји ни­ка­да ни­је пре­стао. На­ша
је нај­ве­ћа за­блу­да да тог ра­та ни­је ни би­
ло и да се он ни да­нас не во­ди.
У ме­диј­ском ра­ту би­ло ко­је вр­сте нај­
при­сут­ни­ја ме­то­да је ети­ке­ти­ра­ње про­
тив­ни­ка оном ети­ке­том ко­ја би у јав­ном
мње­њу мо­гла иза­зва­ти нај­ве­ћу па­жњу и
осу­ду. У мо­ру дез­ин­фор­ма­ци­ја и по­лу­и­
сти­на у ко­ји­ма жи­ви­мо, у кон­тро­ли­са­ном
ме­диј­ском све­ту у ко­ме не­ма ме­ста за
јав­ну рас­пра­ву и ми­шље­ње дру­ге стра­
не, ети­ке­ти­ра­ње је са­вр­шен ме­диј­ски
уда­рац. Оп­ту­жба се ла­ко пла­си­ра, брзо
се задобијају по­е­ни, а пи­та­ње је да ли ће
жр­тва ика­да има­ти мо­гућ­но­сти да ис­ка­
же свој став.
Број­не су ети­ке­те ко­ји­ма су срп­ски на­
род и ње­го­ва Цр­ква ду­жи низ го­ди­на из­
ложени. Ме­ђу­тим, већ ви­ше од по­ла ве­ка
јед­на ети­ке­та оп­сто­ја­ва, а да ни­је до­ве­де­
на у пи­та­ње. Ра­ди се, на­и­ме, о тзв. кле­ро­
фа­ши­зму. По­ли­тич­ки тер­мин или, тач­ни­је
ре­че­но, ети­ке­та кле­ро­фа­ши­зам по­ти­че
из ар­се­на­ла ко­му­ни­стич­ког но­во­го­во­ра.
Они ко­ји га да­нас из­но­ва при­ме­њу­ју пр­во
све­до­че о свом ду­хов­ном и иде­о­ло­шком
ис­хо­ди­шту, а тек по­том и о са­вре­ме­ним
по­ли­тич­ким ци­ље­ви­ма. Овај тер­мин је
уједно и до крај­њих гра­ни­ца нејасан: на
ко­ји клер (клир) и на ко­ји фа­ши­зам се
тач­но од­но­си.
Што се ти­че кле­ра, на на­шим про­сто­ри­
ма по зва­нич­ним, а по­себ­но не­зва­нич­ним
ста­ти­сти­ка­ма по­сто­је мно­ге „цр­кве“, па
са­мим тим и нај­ра­зли­чи­ји пред­став­ни­ци
„кле­ра“. Да ли су све те дру­штве­не фор­
ма­ци­је свр­ста­не у ову гру­пу кле­ро­фа­ши­
ста или је овај сим­па­тич­ни ко­му­ни­стич­ки
изум пред­ви­ђен са­мо за јед­ну Цр­кву и
њен клир?
Ко­ји је, тек, фа­ши­зам у пи­та­њу? До са­
да у свим по­ми­ња­њи­ма овог по­ли­тич­ког
тер­ми­на ни­смо чу­ли ни­ти јед­ну ње­го­ву
де­фи­ни­ци­ју да би­смо ко­нач­но са­зна­ли
шта се под тим пој­мом под­ра­зу­ме­ва. То
је, ваљ­да, и циљ: док год не­ма пре­ци­зне
де­фи­ни­ци­је, оста­је пу­но про­сто­ра да се
под овим пој­мом под­ра­зу­ме­ва све оно
за шта је онај ко­ји ети­ке­ти­ра за­ин­те­ре­со­
ван, тј. што је пред­мет ме­диј­ске об­ра­де.
Ве­ћи­на са­вре­ме­них по­ја­ва се де­ша­ва у
ме­диј­ском све­ту, док че­сто би­ва не­по­твр­
ђе­но да ли ти вир­ту­ел­ни до­га­ђа­ји има­ју
упо­ри­ште и у ре­ал­но­сти.
Уз ан­ти­се­ми­ти­зам – не­ма „леп­ше“ ети­
ке­те ко­ју не­ко мо­же да вам при­ши­је, а да
не мо­же­те да се бра­ни­те – од фа­ши­зма и
1/2010 l Двери српске l 5
 на­ци­зма. Оп­шта кул­ту­ра у Евро­пи и све­ту
у дру­гој по­ло­ви­ни 20. ве­ка уса­ди­ла је, са­да
већ као ар­хе­тип, згра­жа­ва­ње над са­мим
по­ми­ња­њем ове три ре­чи. Та­ко су ови
тер­ми­ни по­ста­ли нај­по­де­сни­је ети­ке­те за
сро­за­ва­ње по­ли­тич­ких и сва­ких дру­гих
не­ис­то­ми­шље­ни­ка и кон­ку­ре­на­та.
О ан­ти­се­ми­ти­зму у Ср­ба мо­гу го­во­ри­ти
са­мо они ко­ји или ни­шта не зна­ју о исто­
ри­ји срп­ско-је­вреј­ских од­но­са или тач­но
зна­ју шта и за­што то ра­де. Два на­ро­да ко­
ја, по­ред ста­ро­за­вет­не вер­ске тра­ди­ци­је,
ба­шти­не и за­јед­нич­ку стра­дал­ну исто­ри­ју
у истим ло­го­ри­ма за вре­ме Дру­гог свет­
ског ра­та, не мо­гу ни по ком осно­ву би­ти
у су­ко­бу сем у вир­ту­ел­ној ре­ал­но­сти оних
ко­ји­ма је тај су­коб по­тре­бан као из­го­вор
за но­ве оп­ту­жбе на ра­чун срп­ског на­ро­да.
Од­го­вор­ност сно­се и на­ши др­жав­ни ор­га­
ни, ко­ји, не о­тк­ ри­ва­ју­ћи ви­нов­ни­ке ан­ти­
се­мит­ских, као и мно­гих дру­гих ме­ђу­на­
ци­о­нал­них ис­па­да и ин­ци­де­на­та (ко­ји су,
у крај­њој ли­ни­ји, да­ле­ко ис­под свет­ског
про­се­ка), омо­гу­ћа­ва­ју да се за ове до­га­ђа­
је оп­ту­жу­је цео срп­ски на­род. Ако тра­жи­те нај­ве­ће са­вре­ме­не из­ра­зе
О фа­ши­зму не вре­ди ни ди­ску­то­ва­ти ан­ти­се­ми­ти­зма, нео­на­ци­зма, ра­сних не­ми­ра
док не­ко тај по­јам пр­во не де­фи­ни­ше. Ако
се ра­ди о ита­ли­јан­ском фа­ши­зму, не ви­ди­ и не­тр­пе­љи­во­сти, и фа­ши­зма – не­ће­те их
мо ка­ко мо­же­мо би­ти след­бе­ни­ци по­рет­
ка са ко­јим смо би­ли у рат­ном су­ко­бу. Ако
на­ћи у Ср­би­ји, не­го их по­тра­жи­те на За­па­ду
фа­ши­зам озна­ча­ва не­што ши­ри круг иде­ја,
он­да нај­пре да по­гле­да­мо ко­ји све са­вре­
ме­ни, нео­ко­ло­ни­јал­ни по­кре­ти у све­ту мо­ срп­ском на­ро­ду да­нас. Глав­ни ме­диј­ски ви­де ко­рен аутен­тич­не срп­ске кул­ту­ре и
гу да се под­ве­ду под ту де­фи­ни­ци­ју. Срп­ про­стор је за­тво­рен за по­ле­ми­ку по овим по­ли­ти­ке ста­ве ети­ке­ту фа­ши­ста, на­ци­ста
ски на­род у свом на­ци­о­нал­ном про­гра­му пи­та­њи­ма и да­ва­ње про­сто­ра они­ма ко­ји или ан­ти­се­ми­та же­ле­ћи да на томе иде­о­
ни­кад ни­је имао им­пе­ри­јал­не ци­ље­ве ни­ би мо­гли да од­го­во­ре на све оп­ту­жбе ко­ ло­шки про­фи­ти­ра­ју у овој 65-го­ди­шњи­ци
ти про­гон дру­гих ве­ра и на­ци­ја – под би­ло ји­ма смо као на­род кон­стант­но из­ло­же­ни. од по­бе­де над фа­ши­змом.
ко­јим иде­о­ло­шким из­го­во­ром. Као да се од­бра­на до­сто­јан­ства свог на­ро­ Крај­њи циљ ове ме­диј­ске рат­не стра­те­
Нај­зад, о на­ци­зму је до­вољ­но ре­ћи да би да до­жи­вља­ва као ве­ли­ки ми­нус ко­ји би ги­је је­сте да се сва­ки об­лик из­ра­жа­ва­ња
сва­ки онај ко­ји сле­ди иде­је ко­је су Евро­пу их ко­штао да­љег по­вољ­ног ста­ту­са у очи­ на­ци­о­нал­ног осе­ћа­ња, по­себ­но код Ср­ба,
и цео свет, а по­себ­но на­род из ко­га по­ти­че, ма стра­них мен­то­ра. под­ве­де под ове ети­ке­те. Је­дан из­ви­то­пе­
ко­шта­ле мно­го жи­во­та и ра­за­ра­ња, мо­рао ре­ни, шо­ви­ни­стич­ки и им­пе­ри­јал­ни вид
озбиљ­но да се за­бри­не за сво­је мен­тал­но Из­јед­на­чи­ти ро­до­љу­бље ­ на­ци­о­на­ли­зма (ка­кав је био на­ци­зам) та­ко
здра­вље. На­род ко­ји је пр­ви по­ди­гао уста­
нак про­тив на­ци­зма у оку­пи­ра­ној Евро­пи
са фа­ши­змом и на­ци­змом би по­стао по­кри­ће за об­ра­чун са би­ло ко­
јим ро­до­љу­бљем. Или ба­рем то ва­жи са­мо
не мо­же би­ти след­бе­ник тих иде­ја. Ме­диј­ски екс­пе­ри­мент коме смо из­ за Ср­бе. Јер сву­да на све­ту ис­по­ља­ва­ње
Нај­ве­ћи про­блем, ме­ђу­тим, ви­ди­мо у ложени има за циљ да срп­ском на­ро­ду на­ци­о­нал­ног осе­ћа­ња и же­сто­ко за­ла­га­
то­ме што се као на­род непрестано на­ла­ на­мет­не „де­на­ци­фи­ка­ци­ју“ ко­ју би­смо ње за оства­ри­ва­ње на­ци­о­нал­них ин­те­ре­
зи­мо у де­фан­зив­ној по­зи­ци­ји, ко­ја од нас до­бро­вољ­но при­хва­ти­ли или, још бо­ље, са ви­ше је не­го нор­мал­на ствар. Је­ди­но
зах­те­ва да се стал­но прав­да­мо и брани­ са­ми из­вр­ши­ли. Та де­на­ци­фи­ка­ци­ја не су Ср­би­ма ус­кра­ће­на ова пра­ва, шта­ви­ше
мо од не­ка­квих оп­ту­жби. Ети­ке­ти­ра­ње је пред­ста­вља ле­ги­ти­ман об­ра­чун са на­ци­ – оба­ве­зе ро­до­љу­бља. Дво­стру­ки стан­
толико са­вр­ше­на ме­диј­ска тех­ни­ка да и стич­ком про­шло­шћу у Ср­ба – јер ње ни­ дар­ди и крај­ње ли­це­мер­је ко­ји су обе­ле­
са­мо прав­да­ње ба­ца сен­ку на ваш став. ка­да ни­је ни би­ло – већ зго­дан па­ра­ван за жи­ли по­ли­ти­ку тзв. ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­
Нај­бо­ље би би­ло пре­ћу­та­ти та­ко нео­ га­ше­ње срп­ских на­ци­о­нал­них осе­ћа­ња и це пре­ма срп­ском на­ро­ду у по­след­њих 20
збиљ­не и зло­на­мер­не оп­ту­жбе. Ме­ђу­тим, оту­пљи­ва­ње од­бра­не ле­ги­тим­ног срп­ског го­ди­на на овом при­ме­ру се увек и из­но­ва
оне на­сто­је да по­ста­ну ме­диј­ске, прав­не и на­ци­о­нал­ног ин­те­ре­са. Од­ре­ђе­не „гру­пе про­ја­вљу­ју.
на­уч­не исто­риј­ске исти­не пре­ма ко­ји­ма се ин­те­лек­ту­ал­ а­ца“, не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је, Ми да­нас и увек тре­ба да ка­же­мо: не же­
кре­и­ра чи­тав дру­штве­ни жи­вот. За­то дру­ по­ли­тич­ке стран­ке и ме­ди­ји ко­ји се про­ти­ ли­мо да бу­де­мо ве­ћи на­ци­о­на­ли­сти не­го
гог из­бо­ра не­ма­мо, не­го да пре­да­но из­но­ ве (ре)афир­ма­ци­ји срп­ске све­то­сав­ске ду­ што су то Аме­ри­кан­ци, Је­вре­ји, Фран­цу­зи
си­мо исти­ну о себи са­ми­ма. То уме­сто нас хов­но­сти и кул­ту­ре исто­вре­ме­но на­сто­је­ или Нем­ци. Ко­ли­ко они бри­ну о свом на­
ни­ко дру­ги не­ће ура­ди­ти. ћи да уки­ну сва­ку уло­гу Цр­кве у дру­штву, ци­о­нал­ном ин­те­ре­су, толико нека буде
Ве­ли­ки про­блем це­ле ове при­че је­сте у не­пре­ста­но по­ку­ша­ва­ју да по­је­дин­ци­ма, до­зво­ље­но и на­ма. Не тра­жи­мо ни­шта ви­
то­ме што на­ши ме­ди­ји (да ов­де и не по­ми­ гру­па­ма, удру­же­њи­ма гра­ђа­на, по­ли­тич­ ше. Али не при­ста­је­мо ни на ма­ње јер ти­
ње­мо стра­не) јед­но­став­но оне­мо­гу­ћа­ва­ју ким стран­ка­ма или дру­гим ор­га­ни­за­ци­ ме би се по­но­во по­ка­за­ло да оно што ва­жи
ди­ја­лог по сва­ком од спор­них пи­та­ња у ја­ма ко­је у све­то­сав­ском по­гле­ду на свет за дру­ге не ва­жи и за нас, и обрат­но. Ве­ли­

6 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

ке си­ле има­ју сло­бо­ду да се по­на­ша­ју ка­
ко же­ле, али то не зна­чи да ми мо­ра­мо да
при­ста­не­мо на све об­ли­ке њи­хо­вог по­на­
ша­ња и дик­та­та, као што то ни­смо чи­ни­ли
ни у Дру­гом свет­ском ра­ту, због че­га се, за
раз­ли­ку од мно­гих дру­гих, да­нас мо­же­мо
по­но­си­ти. Од­лу­ка је са­мо на на­ма: хо­ће­мо
ли да се од­рек­не­мо се­бе и сво­га по­ре­кла
и му­ти­ра­мо у не­какав но­ви иден­ти­тет, ко­ји
би био у скла­ду са про­пи­са­ним ка­лу­пом,
или ће­мо по­све­до­чи­ти свој иден­ти­тет и на
ње­му гра­ди­ти сво­је ме­сто под Сун­цем.
Нео­на­ци­сти су на За­па­ду, ­
а не у Ср­би­ји
Ако тра­жи­те нај­ве­ће са­вре­ме­не из­ра­зе
ан­ти­се­ми­ти­зма, нео­на­ци­зма, ра­сних не­
ми­ра и не­тр­пе­љи­во­сти, и фа­ши­зма – не­
ће­те их на­ћи у Ср­би­ји, не­го их по­тра­жи­те
на За­па­ду.
По­сто­ји ли ствар­но про­блем но­вих на­
ци­стич­ких ис­па­да у Ср­би­ји или се ра­ди о
са­мо још јед­ном у ни­зу еле­ме­на­та вир­ту­
ел­не ре­ал­но­сти, ко­јој при­па­да се­ри­ја до­
га­ђа­ја као што су ан­ти­се­мит­ски гра­фи­ти у
Бе­о­гра­ду или ме­ђу­ет­нич­ки ин­ци­ден­ти у
Вој­во­ди­ни?
По­гле­дај­мо ства­ри са чи­сто здра­во­
ра­зум­ске стра­не. Мо­же ли при­пад­ник
срп­ског на­ро­да, ко­ји је те­шко стра­дао од
на­ци­ста у Дру­гом свет­ском ра­ту, би­ти про­
на­ци­стич­ки опре­де­љен? Мо­же ли при­
пад­ник јед­ног од сло­вен­ских на­ро­да би­ти
след­бе­ник иде­о­ло­ги­је ко­ја је, из­ме­ђу оста­
лих, же­ле­ла и уни­ште­ње Сло­ве­на? Да ли је
при­род­но да тој иде­ји сле­ду­ју уну­ци пр­
вих уста­ни­ка про­тив не­мач­ке оку­па­ци­је у
по­ро­бље­ној Евро­пи 1941. го­ди­не? Има ли
ту иче­га нор­мал­ног? На­рав­но да не­ма и да
се ту ра­ди о јед­ном со­ци­јал­ном и пси­хо­
ло­шком иш­ча­ше­њу. Ко­ји би би­ли раз­ло­зи
за ова­ко па­ра­док­са­лан иде­о­ло­шки из­бор
јед­не крај­ње ма­ле и мар­ги­нал­не гру­пе
мла­дих љу­ди у Ср­би­ји?
„Срп­ски на­ци­зам“ ни­је ни­ка­кав наш
про­из­вод, већ суб­кул­тур­на сек­та ко­ја нам
је до­шла са За­па­да. У на­шој исто­ри­ји и
пре­да­њу не­ма­мо ту вр­сту уче­ња и прак­се,
та­ко да но­во­пе­че­ни след­бе­ни­ци Хи­тле­ра
у Ср­би­ји, ако ствар­но по­сто­је, не­ма­ју ама
баш ни­ка­кве ве­зе са Срп­ством, и по­треб­на
је крај­ња зло­на­мер­ност да им се при­пи­ше
срп­ски ка­рак­тер. Мно­ги се ра­до ко­ри­сте
ова­квим ви­ше не­го ми­нор­ним по­ја­ва­ма
за европ­ски про­сек упра­во да би из­но­ва
до­ка­зи­ва­ли те­о­ри­ју о „не­по­пра­вљи­вом
срп­ском шо­ви­ни­зму“. Тек је у том кљу­чу
ра­зу­мљи­во за­што ова­кве те­ме до­би­ја­ју
на­слов­не стра­не. Ако на­ци­зма не­ма, тре­
ба га из­ми­сли­ти јер Ср­би мо­ра­ју по­ста­ти
но­ви на­ци­сти. Ме­ђу­тим, без об­зи­ра на све
то, оста­је пи­та­ње от­ку­да ова­кве гру­пе у
Ср­би­ји – ако за­и­ста по­сто­је.
Је­ди­ни лек и пре­вен­ци­ја од обо­љева­ња
срп­ске омла­ди­не од суб­кул­тур­них вред­но­сти
ове вр­сте је­сте бо­ље по­зна­ва­ње узро­ка и
по­сле­ди­ца тих псе­у­до­кул­ту­ра
Пр­во, не­ма след­бе­ни­ка на­ци­стич­ких
иде­ја ста­ри­јих од 30 го­ди­на. Да је у пи­та­
њу озби­љан про­дор јед­не иде­је у срп­ско
дру­штво, она би би­ла за­сту­пље­на у свим
ста­ро­сним до­би­ма, тј. при­сут­на по ду­би­
ни и ши­ри­ни на­ро­да. Ја­сно је да је она
екс­лу­зив­ни изум веома мла­дих љу­ди и да
се у тим го­ди­на­ма и за­вр­ша­ва ње­но тра­
ја­ње. Шта их при­вла­чи? Ту, нај­пре, има
оне ди­вље и кон­тра­про­дук­тив­не по­бу­не
мла­дог чо­ве­ка ко­ји во­ли да про­ба не­што
нео­бич­но, про­ка­же­но, за­бра­ње­но. На­ци­о­
нал­-со­ци­ја­ли­зам је до­вољ­но упор­но и же­
сто­ко не­ги­ран да би по­стао за­ни­мљив за
по­дра­жа­ва­ње. Пси­хо­ло­шки, то мла­ди­ма
зна­чи иде­ју ко­ја их из­два­ја из до­сад­не сва­
ко­дне­ви­це. Ка­да се то­ме при­до­да по­тре­ба
мла­дих да има­ју и иде­о­ло­шко-по­ли­тич­ку
по­за­ди­ну свог ман­гу­пи­ра­ња, ето до­бре
за­ба­ве за до­ко­не ти­неј­џе­ре и сту­ден­те.
Нај­зад, на­ци­о­нал­но и вер­ски не­пи­сме­на
омла­ди­на, ко­ја ни у по­ро­ди­ци, ни у шко­ли
ни­ти у ме­ди­ји­ма о те­ме­љи­ма свог на­ци­
о­нал­ног иден­ти­те­та није могла да научи
ништа правилно, та­ко ду­хов­но оси­ро­ма­
ше­на на­ци­о­нал­-со­ци­ја­ли­зам може лако
по­и­сто­ве­тити са се­би бли­ским схва­та­њем
ро­до­љу­бља.
У Евро­пи без Бо­га све је
мо­гу­ће и до­зво­ље­но
У пи­та­њу је јед­но обич­но не­по­зна­ва­ње
и срп­ског ро­до­љу­бља и иде­је на­ци­зма.
Ни ли­бе­ра­ли­зам, ни марк­си­зам, ни фа­ши­
зам ни на­ци­зам ни­су сло­вен­ски иде­ол­ о­
шки про­из­во­ди, већ нај­ду­бља ми­сао За­
па­да ко­ји се од­ре­као хри­шћан­ства. Ка­да
је Евро­па уме­сто Бо­го­чо­ве­ка ре­ши­ла да
сла­ви не­ке дру­ге вред­но­сти, убр­зо је те
но­ве кул­то­ве по­че­ла да обо­го­тво­ра­ва. Та­
ко је на­ста­ло обо­жа­ва­ње чо­ве­ка – гра­ђа­
ни­на и ње­го­вих пра­ва у ли­бе­ра­ли­зму тзв.
про­све­ти­тељ­ства Фран­цу­ске ре­во­лу­ци­је,
обо­жа­ва­ње јед­не кла­се и по­тре­ба за ње­
ном дик­та­ту­ром у марк­си­зму, обо­жа­ва­ње
па­ган­ске рим­ске др­жа­ве у фа­ши­зму и обо­
жа­ва­ње ра­се, кр­ви и тла у на­ци­о­нал­-со­
ци­ја­ли­зму. У све­оп­штој ду­хов­ној пу­сти­њи
ко­ја је – по­што је Бог про­гла­шен мр­твим –
завладала на Западу ла­ко се ра­ђа­ју слич­не
сек­те као псе­у­до­за­јед­ни­це и слич­не иде­је
као но­ва бо­жан­ства.
На дру­гој стра­ни – срп­ско ро­до­љу­бље
ни­је на­пу­сти­ло Бо­го­чо­ве­ка као ме­ри­ло
свих ства­ри и по­ја­ва и ди­рект­но је су­прот­
ста­вље­но сва­кој иде­ол­ о­ги­ји ко­ја уме­сто
хри­шћан­ства Евро­пи поставља дру­ге те­
ме­ље или ко­ја обо­го­тво­ра­ва би­ло ин­ди­
ви­дуу би­ло ко­лек­тив. Срп­ско ро­до­љу­бље
је на пр­вом ме­сту вр­хун­ска ети­ка – чој­ства
и ју­на­штва у слу­жби Бо­гу и сво­ме ро­ду, као
и сва­ком чо­ве­ку без об­зи­ра ком на­ро­ду
при­па­да. По­сто­ји ли на­род на све­ту ко­ји је
у свој мо­рал­ни ко­декс по­ста­вио пра­ви­ло
чој­ства – за­шти­те дру­гог од се­бе? То је ду­
бо­ко хри­шћан­ска по­у­ка и ја­сно го­во­ри о
ко­ре­ни­ма те не­пре­ва­зи­ђе­не вер­ске и гра­
ђан­ске ко­рект­но­сти и то­ле­ран­ци­је, ко­ја је
од­ув­ ек кра­си­ла српски на­род. Ка­ко и где је
све ово мо­гао да на­уч­ и мла­ди чо­век у Ср­
би­ји? На ко­јим иде­а­ли­ма је он од­ра­стао?
У ду­хов­ној и мо­рал­ној пу­сто­ши са­вре­ме­не
Ср­би­је тре­ба има­ти мно­го сре­ће. па про­
на­ћи оазу Цр­кве и спа­сити се од нај­ра­зли­
чи­ти­јих ис­ку­ше­ња, од ко­јих је на­ци­стич­ка
екс­тра­ва­ган­ци­ја кап у мо­ру.
Сви со­ци­јал­ни ло­мо­ви ко­је да­нас жи­ви­
мо по­год­но су тло за омла­дин­ску по­бу­ну и
сва­ку вр­сту мо­рал­не и фи­зич­ке про­па­сти,
али из­лаз се не на­ла­зи у без­лич­ном но­во­
го­во­ру без­гра­нич­них људ­ских пра­ва, већ
у тра­ди­ци­о­нал­ним за­јед­ни­ца­ма љу­ба­ви –
бра­ку, по­ро­ди­ци, па­ро­хи­ји, на­ци­ји, па­три­
от­ским удру­же­њи­ма и свим оним вред­но­
сти­ма ко­је жи­во­ту да­ју ви­ши сми­сао.
Не тре­ба ис­пу­сти­ти из ви­да ни чи­ње­ни­
цу да се овај на­род већ 20 го­ди­на на­ла­зи
на сту­бу сра­ма, да се и на­по­љу и уну­тра о
ње­му сло­бод­но и без ика­квих по­сле­ди­ца
мо­же из­го­во­ри­ти нај­ве­ћа мо­гу­ћа увре­да и
лаж, да не­ма кра­ја при­ти­сци­ма и уце­на­ма
спрам ње­га и да не­где мо­ра да про­ра­ди и
по­бу­на про­тив то­ли­ких по­ни­же­ња. То не
зна­чи да та по­бу­на тре­ба да уз­вра­ти ис­
тим сред­стви­ма. На­про­тив, нај­бо­љи од­го­
вор је уко­ре­њи­ва­ње у сво­ме ду­хов­ном и
на­ци­о­нал­ном иден­ти­те­ту, по са­мој сво­јој
при­ро­ди – све­чо­ве­чан­ском, ко­ји је, за­пра­
во, нај­ве­ћа смет­ња они­ма ко­ји кле­ветају
срп­ски на­род. Је­ди­ни лек и пре­вен­ци­ју од
обо­љева­ња срп­ске омла­ди­не од суб­кул­
тур­них вред­но­сти ове вр­сте је­сте бо­ље
по­зна­ва­ње узро­ка и по­сле­ди­ца тих псе­у­
до­кул­ту­ра, али још ви­ше ду­бо­ко и опит­но
упо­зна­ва­ње вред­но­сти сво­је ве­ре, ду­хов­
но­сти и кул­ту­ре.    z
1/2010 l Двери српске l 7
 УВОДНО СЛОВО
Владан Глишић

Ми­то­ви
ан­ти­фа­ши­зма
Но­ва, пу­ти­нов­ска Ру­си­ја од­лу­чи­ла је да свој по­вра­так на трон
свет­ске си­ле по­себ­ног зна­ча­ја об­зна­ни све­ту и кроз об­на­вља­ње
ис­тра­жи­ва­ња исто­риј­ске исти­не о то­ме шта се то ствар­но
де­ша­ва­ло у Дру­гом свет­ском ра­ту и ко је то у Евро­пи био на
ко­јој стра­ни, те ка­ко су се по­је­ди­ни на­ро­ди, њи­хо­ве ели­те,
али и по­не­ки „не­при­ко­сно­ве­ни“ по­ли­ти­ча­ри и „хе­ро­ји“ тих
вре­ме­на ствар­но по­на­ша­ли у ре­ал­ној исто­ри­ји

П ад Бер­лин­ског зи­да и ко­му­ни­стич­ког

по­рет­ка у Евро­пи осло­бо­дио је јед­ну
де­це­ни­ју ан­ти­ко­му­ни­стич­ке хи­сте­ри­је
у ве­ћем де­лу ис­точ­но­е­вроп­ских на­ро­да.
Усле­ди­ло је пре­струк­ту­ри­ра­ње исто­ри­је
тих на­ро­да, уз оба­ве­зан от­клон од оно­га
што се сма­тра­ло не­по­ре­ци­вим исто­риј­
ским исти­на­ма у вре­ме­ну ко­му­ни­стич­ке
дик­та­ту­ре.
У тој де­це­ни­ји по­сле па­да ко­му­ни­стич­
ког по­рет­ка на­ци­о­нал­на исто­ри­ја мно­гих
бив­ших ко­му­ни­стич­ких др­жа­ва то­ли­ко је
про­ме­ње­на да је Дру­ги свет­ски рат пре­
кро­јен та­ко да се ан­ти­фа­ши­стич­ка бор­
ба ниподаштава или пот­пу­но из­о­ста­вља.
Мно­ги од ис­точ­но­е­вроп­ских на­ро­да су,
једноставно, сма­тра­ли да је до­шло вре­
ме ка­да не­ће би­ти по­треб­но да се сти­де
исти­не да они ни­су ни уче­ство­ва­ли у ан­
ти­фа­ши­стич­кој бор­би јер је она из­јед­на­
ча­ва­на са ко­му­ни­стич­ким по­кре­ти­ма у
тим зе­мља­ма, по­кре­ти­ма не­у­ко­ре­ње­ним
у свом на­ро­ду и по­кре­ти­ма ко­је су са­мо
тен­ко­ви со­вјет­ске ар­ми­је мо­гли да до­ве­
ду на власт – про­тив во­ље на­ро­да. Ме­ђу­
тим, све вре­ме со­вјет­ске и ко­му­ни­стич­ке
до­ми­на­ци­је у тим др­жа­ва­ма је фал­си­фи­
ко­ва­на исто­ри­ја: ма­ле оба­ве­штај­не ко­
мин­тер­нов­ске струк­ту­ре су при­ка­зи­ва­не
као не­ка­кви ве­ли­ки, оп­ште­на­род­ни ан­ти­
фа­ши­стич­ки по­кре­ти, ко­јих у ствар­но­сти
у ве­ли­ком бро­ју ис­точ­но­е­вроп­ских зе­
ма­ља ни­ка­да ни­је ни би­ло. Та фал­си­фи­
ко­ва­на исто­ри­ја је ко­му­ни­стич­кој ели­ти
давала легитимитет да вла­да као да је она
избор народа и из­раз оп­ште­на­род­не во­
ље. У све­тлу та­кве и тако фал­си­фи­ко­ва­не
историје совјетска доминација ни­је би­ла
до­ми­на­ци­ја, већ ре­зул­тат до­бро­вољ­них
парт­нер­ских од­но­са ме­ђу брат­ским на­
ро­ди­ма, ко­ји су сво­је брат­ство ис­ко­ва­
ли у ви­хо­ру за­јед­нич­ке ан­ти­фа­ши­стич­ке
бор­бе.
Ка­да су нај­зад до­че­ка­ли пад Бер­лин­ског
зи­да, ти на­ро­ди су са олак­ша­њем про­го­
во­ри­ли исти­ну о исто­ри­ји Дру­гог свет­ског
ра­та и сво­јој уло­зи у њој: ни­ка­да ни­су би­ли
ма­сов­но ко­му­ни­стич­ки опре­де­ље­ни, а ка­
ко су се, исти­ни за во­љу, је­ди­но ко­му­ни­сти
у тим дру­штви­ма ак­тив­но су­прот­ста­вља­ли
фа­ши­зму, то зна­чи да у тим народима ни
ан­ти­фа­ши­стич­ка бор­ба ни­је има­ла не­ку
ве­ли­ку по­др­шку. То је исто­риј­ска исти­на о
ско­ро свим ис­точ­но­е­вроп­ским на­ро­ди­ма
осим По­ља­ка, ко­ји су има­ли озби­љан до­
при­нос у ан­ти­фа­ши­стич­кој бор­би, док су
на Бал­ка­ну ан­ти­фа­ши­стич­ку бор­бу има­ли
је­ди­но Ср­би и, у ма­њој ме­ри, Гр­ци.
Слу­чај Ис­точ­не Евро­пе
«Доба» при­сту­па­ња Европ­ској уни­ји до­
не­ло је ис­точ­но­е­вроп­ским ели­та­ма додат­
не главобоље. Ис­по­ста­ви­ло се да Европ­
ска уни­ја има стра­шну по­тре­бу да ве­ли­ча
сво­ју ан­ти­фа­ши­стич­ку тра­ди­ци­ју јер јој
она слу­жи за об­ра­чун са свим на­сла­га­ма
ксе­но­фо­би­је, ра­сних и на­ци­о­нал­них ис­
кљу­чи­во­сти, ко­је су ду­бо­ко уко­ре­ње­не у
за­пад­но­е­вроп­ска дру­штва и на­ци­је и ко­је
сва­ког ча­са мо­гу еска­ли­ра­ти, те сру­ши­ти
евро­а­тлант­ску тво­ре­ви­ну ко­ја се раз­ви­ја­
ла и ши­ри­ла на ис­ток при­ма­ју­ћи у свој са­
став мно­што ис­точ­но­е­вроп­ских др­жа­ва.
Опет се ис­по­ста­ви­ло да исто­риј­ски фал­си­
фи­кат о ан­ти­фа­ши­стич­кој тра­ди­ци­ји но­во­
при­мље­них чла­ни­ца ЕУ ни­је бес­ко­ри­стан
и да оно што су о «ве­ли­кој ан­ти­фа­ши­стич­
кој тра­ди­ци­ји» тих на­ро­да измишљали
Совјети и њихове комунистичке марио­
нете са­да мо­же да бу­де осве­же­но и веома
сврсисходно упо­тре­бље­но за шмин­ка­ње
исто­ри­је ових на­ро­да ка­ко би се упо­до­би­
ли по­тре­ба­ма по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти зах­
те­ва­не из Бри­се­ла.
Је­ди­но што ипак ни­ка­ко ни­су мо­гли да
при­хва­те, а то се из Бри­се­ла и Ва­шинг­то­на
од њих ни­је ни зах­те­ва­ло, је­сте об­на­вља­
ње исто­риј­ског се­ћа­ња на ве­ли­ки и истин­
ски и пре­су­дан до­при­нос ру­ског на­ро­да
и Цр­ве­не ар­ми­је у сла­ма­њу фа­ши­стич­ког
по­рет­ка у Евро­пи. Та­ко су ови на­ро­ди, но­
во­при­мље­ни у на­руч­је Европ­ске уни­је и
осталих евро­а­тлант­ских струк­ту­ра, мо­гли
да оста­ну же­сто­ко ан­ти­ру­ски и ан­ти­ко­му­
ни­стич­ки ори­јен­ти­са­ни иако су на­ста­вља­
ли одр­жа­ва­ње ко­му­ни­стич­ког фал­си­фи­ка­
та о не­ка­квој сво­јој уло­зи у ан­ти­фа­ши­стич­
кој бор­би.
Слу­чај Ру­си­је
Нај­у­пе­ча­тљи­ви­ји слу­ча­је­ви су бив­ше
при­бал­тич­ке др­жа­ве – чи­ји су на­ро­ди на­
ци­стич­ку вој­ску до­че­ка­ли као осло­бо­ди­о­
це, или бу­гар­ска др­жа­ва – ка­да је на власт
вра­ти­ла пред­став­ни­ка цар­ске ди­на­сти­
је ко­ја је би­ла са­ве­зник Хи­тле­ров то­ком
Дру­гог свет­ског ра­та, а убе­дљи­во сам врх
овог на­ка­зног ли­це­мер­ја за­у­зи­ма Хр­ват­
ска – ко­ја је би­ла нај­о­длуч­ни­ји Хи­тле­ров

8 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

 Руски војник поставља заставу СССР-а
са­ве­зник и нај­кр­ва­ви­ји ње­гов пред­став­
на пораженом Рајхстагу
ник на Бал­ка­ну.
Пре­ћут­ни до­го­вор из­ме­ђу ста­рих
европ­ских пре­сто­ни­ца и но­вих евро­у­ниј­
ских чла­ни­ца био је, по сво­јој при­ро­ди,
окре­нут про­тив Ру­си­је и ње­ног до­при­но­
са ан­ти­фа­ши­стич­кој тра­ди­ци­ји Евро­пе,
као што је то све вре­ме био и до­го­вор ко­ји
је Ср­бе и њи­хо­ву ан­ти­фа­ши­стич­ку тра­ди­
ци­ју имао да из­бри­ше са исто­риј­ске ма­пе
све­та.
То је мо­гло да тра­је од­ре­ђе­но вре­ме,
док је до­ми­на­ци­ја атлант­ске, аме­рич­ке и
за­пад­но­е­вроп­ске по­бе­де у Хлад­ном ра­ту
би­ла не­при­ко­сно­ве­на, те се по­бе­да над
Си­ла­ма осо­ви­не сма­тра­ла ма­ње зна­чај­
ном, а ако се о њој мо­ра­ло го­во­рити, он­
да се па­жња окре­та­ла ан­гло­а­ме­рич­ким
са­ве­зни­ци­ма и зна­ча­ју њи­хо­ве бор­бе, док
се до­при­нос сло­вен­ских на­ро­да у бор­би
про­тив Си­ла осо­ви­не гу­рао у стра­ну – по­
што је на че­лу те бор­бе био ру­ски на­род,
ко­му­ни­стич­ка Ру­си­ја, док су мно­ги дру­ги
на­ро­ди објек­тив­но са­ра­ђи­ва­ли са Хи­тле­
ро­вим по­рет­ком и његовом вој­ном си­лом
и има­ли бе­зна­чај­ну уло­гу у овом ве­ли­ком
ра­ту. На­ро­ди ко­ји су истин­ски да­ли нај­ве­ћи
Но, свет се у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­
на опет зна­чај­но ме­ња, од­нос сна­га пре­ до­при­нос осло­бо­ђе­њу Евро­пе од Хи­тле­ра
те­же у ко­рист ис­точ­них си­ла на­су­прот
за­пад­ног све­та и, ка­ко то обич­но би­ва,
је­су, пре све­га, Ру­си и дру­ги на­ро­ди СССР-а,
при­ли­ком пре­па­ки­ва­ња свет­ске мо­ћи по­ по­што је њи­хо­ва Цр­ве­на ар­ми­ја под­не­ла
чи­ње и пре­кра­ја­ње зва­нич­не исто­риј­ске нај­ве­ће жр­тве и за­да­ла нај­же­шће уда­ре Вер­
сли­ке о вре­ме­ни­ма ко­ја су бит­на за ле­ги­
ти­ми­тет но­вих и ста­рих до­ми­ни­ра­ју­ћих мах­ту и ње­го­вим са­ве­зни­ци­ма
цен­та­ра мо­ћи.
Та­ко је но­ва, пу­ти­нов­ска Ру­си­ја од­лу­чи­
ла да свој по­вра­так на трон свет­ске си­ле
по­себ­ног зна­ча­ја свету об­зна­ни и кроз об­ јом Евро­пе при то­ме ми­сле­ћи на ан­ти­фа­ на­ци­о­нал­на не­то­ле­ран­ци­ја еска­ли­ра – те
на­вља­ње ис­тра­жи­ва­ња исто­риј­ске исти­ ши­стич­ке осно­ве Европ­ске уни­је. се та­ко фа­ши­зам (ко­јим се де­фи­ни­шу др­
не о то­ме шта се то ствар­но де­ша­ва­ло у Ма ко­ли­ко на­из­глед сме­шно и ба­нал­ жав­на устрој­ства Си­ла осо­ви­не у до­ са­да
Дру­гом свет­ском ра­ту и ко је то у Евро­пи но зву­чи да се не­ко уоп­ште озбиљ­но ба­ нај­ве­ћем и нај­у­жа­сни­јем свет­ском ра­ту)
био на ко­јој стра­ни, те ка­ко су се по­је­ди­ни ви про­фи­ли­са­њем (па и из­ми­шља­њем) ту по­ја­вљу­је као нај­по­жељ­ни­је стра­ши­ло
на­ро­ди, њи­хо­ве ели­те, али и по­не­ки „не­ не­ка­квих ан­ти­фа­ши­стич­ких ко­ре­на ЕУ, то које сва­ко­днев­но треба јав­но спа­љи­ва­ти
при­ко­сно­ве­ни“ по­ли­ти­ча­ри и „хе­ро­ји“ тих се ипак де­ша­ва и то ни­је не­ва­жна став­ка у не би ли се Евро­пља­ни што ви­ше уда­љи­
вре­ме­на ствар­но по­на­ша­ли. кон­стру­и­са­њу оно­га што се на­зи­ва „по­ли­ ли од на­сла­га не­то­ле­ран­ци­је што их но­си
Ру­си­ја је на ову од­бра­ну исто­риј­ске тич­ка ко­рект­ност“ ка­да се раз­ма­тра став њи­хо­ва на­ци­о­нал­на исто­ри­ја.
исти­не о де­ша­ва­њи­ма у Дру­гом свет­ском не­ког на­ро­да или др­жа­ве пре­ма про­бле­ Да би се сли­ка Дру­гог свет­ског ра­та
ра­ту би­ла при­ну­ђе­на ка­да је уочи­ла ко­ му фа­ши­зма: фа­ши­зам се као исто­риј­ски до­вољ­но укло­пи­ла у по­тре­бе „ан­ти­фа­ши­
ли­ко је да­ле­ко оти­шао про­цес ре­ви­зи­је фе­но­мен да­нас ко­ри­сти за об­ра­чун са стич­ког“ по­ли­тич­ки ко­рект­ног пе­ди­греа
исто­ри­је у свим но­во­е­вроп­ским зе­мља­ма, свим на­сла­га­ма ксе­но­фо­би­је, на­ци­о­на­ли­ ЕУ, ис­по­ста­ви­ло се да је по­треб­но мно­го
али и у ста­рим европ­ским пре­сто­ни­ца­ма, зма, ре­ли­ги­о­зне ис­кљу­чи­во­сти и осталих ин­тер­ве­ни­са­ти на исто­риј­ској исти­ни и
ко­је су и те ­ка­ко има­ле ин­те­реса да исто­ вр­ста по­ли­тич­ки не­ко­рект­ног по­на­ша­ња да је – уз мно­го ба­жда­ре­ња – Евро­па по­
риј­ску исти­ну ма­ло на­шмин­ка­ју, а сво­ју са ста­но­ви­шта оно­га што бри­сел­ска би­ ста­ла при­род­ни ба­шти­ник сло­бо­дар­ске и
уло­гу у том ра­зор­ном свет­ском ра­ту учи­ ро­кра­ти­ја сма­тра при­хва­тљи­вим и не­при­ ан­ти­фа­ши­стич­ке тра­ди­ци­је, те је исто то
не (не)што леп­шом. хва­тљи­вим. зах­те­ва­ла и од но­во­при­до­шлих чла­ни­ца
Европ­ска уни­ја је­сте тво­ре­ви­на ко­ја не­ са ис­то­ка Евро­пе – бив­ших при­пад­ни­ца
Слу­чај Европ­ске Уни­је ма ни­ка­кве на­де на оп­ста­нак ако у др­жа­ва­ со­вјет­ског ла­ге­ра.
ма – чла­ни­ца­ма то­ле­ри­ше не­то­ле­ран­ци­ју
Јед­но­став­но ре­че­но, по­след­њих два­ мо­ти­ви­са­ну ра­сним, на­ци­о­нал­ним или Из­ми­шља­ње ан­ти­фа­ши­
де­сет го­ди­на све­том је вла­дао Ва­шинг­тон
а Евро­пом Бри­сел, и они су има­ли екс­
ре­ли­ги­о­зним раз­ло­зи­ма. Та­ко је веома по­
жељ­но да се у не­по­сред­ној исто­ри­ји на­ђе
стичких тра­ди­ци­ја, ко­јих не­ма
клу­зив­но пра­во да осми­сле и исто­риј­ску не­ка по­ја­ва ко­ја сли­ко­ви­то, и то ужа­сним Било би са­свим ко­рект­но и у сва­ком по­
исти­ну о Дру­гом свет­ском ра­ту и оно­ме сли­ка­ма и број­ка­ма по­ка­зу­је ка­ко из­гле­да гле­ду при­хва­тљи­во ка­да би ЕУ од сво­јих
што они зо­ву ан­ти­фа­ши­стич­ком тра­ди­ци­ свет, па и Евро­па ка­да ра­сна, вер­ска или др­жа­ва – чла­ни­ца тра­жи­ла да оне ис­под

1/2010 l Двери српске l 9
 на­сла­га за­бо­ра­ва мало откпају сво­је ан­ти­
фа­ши­стич­ке тра­ди­ци­је и да их опет – та­ко
углан­ца­не – ста­ве у из­лог зва­нич­них на­
ци­о­нал­них исто­ри­ја. Ме­ђу­тим, про­блем
се по­ја­вио у то­ме што су бри­сел­ске ели­те
са­свим до­бро зна­ле да та­квих ан­ти­фа­ши­
стич­ких тра­ди­ци­ја ствар­но не­ма ни­ти их је
ика­да би­ло у зе­мља­ма чла­ни­ца­ма ЕУ, чак
на­су­прот – за­бо­рав је ле­по по­крио ру­жне
сло­је­ве исто­риј­ских исти­на о то­ме ка­ко су
чла­ни­це ЕУ често би­ле ба­шти­ни­ци нај­о­
крут­ни­јих фа­ши­стич­ких тра­ди­ци­ја. И он­да
се при­сту­пи­ло оно­ме што је ко­ло­ни­јал­на и
им­пе­ри­јал­на Евро­па ра­ди­ла већ пу­но пу­та
у про­шлим ве­ко­ви­ма – из­ми­шља­њу исто­
ри­је то­ли­ко да се од око­ре­лог фа­ши­сте на­
сли­ка пи­то­ми ан­ти­фа­ши­ста. То је зах­те­ва­но
и од дру­гих на­ро­да, по­го­то­во од оних ко­ји
су би­ли спрем­ни да по сва­ку це­ну уђу у ЕУ.
Је­ди­ни ко­ји то ни­су мо­ра­ли да ра­де би­ли
су По­ља­ци и, на­рав­но, Ср­би, али Ср­би су
се евро­а­тлант­ским ин­те­гра­ци­ја­ма су­прот­
ста­вља­ли, па је би­ло при­род­но да се њи­ма
до­де­ли уло­га ба­шти­ни­ка баш нај­ру­жни­је
европ­ске тра­ди­ци­је – фа­ши­зма и сва­ко­вр­
сне не­то­ле­ран­ци­је. Та­ко је оправ­да­на агре­
си­ја евро­а­тлант­ске вој­ске на Ср­бе и при­ка­
за­на као нор­мал­ни и очекивани об­ра­чун
ан­ти­фа­ши­стич­ке Евро­пе са фа­ши­стич­ким
Ср­би­ма. То што је ова исто­риј­ска не­прав­да
то­ли­ко очи­глед­на ни­је би­ло ва­жно по­што
не­моћ­ни Ср­би ни­су мо­гли да ураде ни­шта,
већ са­мо да по­не­су ети­ке­ту да су на­след­ни­
ци баш оних иде­о­ло­ги­ја ко­је су нај­су­ро­ви­је
уни­шта­ва­ле управо њих.
Ова по­тре­ба ЕУ да се по­ка­же као при­
род­ни ба­шти­ник ан­ти­фа­ши­стич­ке тра­ди­
ци­је је­сте ре­зул­тат то­га што је она одав­но
са­мо про­тек­то­рат САД-а, ко­је је­су би­ле
озбиљ­на ан­ти­фа­ши­стич­ка си­ла то­ком
Дру­гог свет­ског ра­та и које су, као та­кве,
сво­ју по­сле­рат­ну свет­ску до­ми­на­ци­ју
оправ­да­ва­ле мо­рал­ним ка­пи­та­лом те ан­
ти­фа­ши­стич­ке бор­бе. Уз то је и чи­ње­ни­ца
хо­ло­ка­у­ста, ко­ја је зна­чај­но ути­ца­ла на
фор­ми­ра­ње мо­дер­ног све­та, оба­ве­зи­ва­ла
ЕУ да се пре­ма њој од­ре­ди, а то је зна­чи­
ло да се увек бу­де буд­но ан­ти­фа­ши­стич­ки
опре­де­љен. Ако је ЕУ же­ле­ла, а је­сте, да
бу­де члан овог пре­сти­жног и моћ­ног клу­
ба си­ла – по­бед­ни­ца над фа­ши­змом и да
се упи­ше у при­ја­те­ље на­ро­да ко­ји је стра­
шно и нео­пи­си­во стра­дао у хо­ло­ка­ус­ ту,
мо­ра­ла је да про­на­ђе или из­ми­сли сво­је
ан­ти­фа­ши­стич­ке тра­ди­ци­је.
Слу­чај Аме­ри­ке
САД су свој ан­ти­фа­ши­стич­ки пре­стиж
ко­ри­сти­ле као мо­рал­ни из­го­вор да вла­
да­ју све­том по­сле Дру­гог свет­ског ра­
та, и ка­да су по­бе­ди­ле и у Хлад­ном ра­ту,
ура­ди­ле су оно што обично чи­не – ни­су
про­ме­ни­ле мо­дел ко­ји до­би­ја. Та­ко је са­
да тре­ба­ло мо­рал­но оправ­да­ти и то што
10 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
су као је­ди­на пре­о­ста­ла су­пер­си­ла сво­ју
до­ми­на­ци­ју по­ди­гле на још ве­ћи ни­во и
пре­тво­ри­ле се у не­при­ко­сно­ве­ног го­спо­
да­ра све­та. Иде­је о де­мо­кра­ти­ји, људ­ским
пра­ви­ма, тр­жи­шној при­вре­ди, аме­рич­ком
сну и свим дру­гим пред­но­сти­ма аме­рич­
ког по­ли­тич­ког и дру­штве­ног мо­де­ла је­су
би­ле очи­глед­не у од­но­су на по­ра­же­ни со­
вјет­ски мо­дел, али је остајао про­блем на
ни­воу ан­ти­фа­ши­стич­ке тра­ди­ци­је по­што
је по­ра­же­ни СССР (чи­ји је на­след­ник Ру­
си­ја) био нај­о­збиљ­ни­ја ан­ти­фа­ши­стич­ка
др­жа­ва и ње­го­ву тра­ди­ци­ју ни­ка­ко ни­су
мо­гли да при­ка­жу као мрач­но фа­ши­стич­
ку. Ипак, и за то су на­шли мо­дел и по­што
им је овај мон­стру­о­зни ма­не­вар пре­кра­
ја­ња исто­ри­је већ ус­пео са оку­пи­ра­ним
Ср­би­ма, по­кре­ну­ли су ма­ши­не­ри­ју „исто­
ри­ча­ра у ци­ви­лу“ ко­ји су кре­ну­ли да из­
јед­на­ча­ва­ју Ста­љи­на са Хи­тле­ром и та­ко
ни­по­да­шта­ва­ју до­при­нос ру­ског на­ро­да
у бор­би про­тив Си­ла осо­ви­не. „Да­кле, Ру­
си је­су пу­ца­ли у на­ци­сте, али, у су­шти­ни,
они су јед­на­ко мрач­ни и ни­шта ни­су бо­љи
од омра­же­ног фа­ши­зма, ко­ји су САД хра­
бро по­ра­зи­ле, док ЕУ и да­нас ба­шти­ни ту
тра­ди­ци­ју бо­ре­ћи се про­тив мо­гућ­но­сти
да се фа­ши­зам по­вам­пи­ри, по­го­то­во код
Ср­ба и Ру­са...“ – нај­јед­но­став­ни­је при­ка­
за­но, ова­ко зву­чи док­три­на ко­јом су це­ле
две де­це­ни­је евро­а­тлант­ски исто­ри­ча­ри
по­ку­ша­ва­ли да Ср­бе и Ру­се ис­ти­сну из ан­
ти­фа­ши­стич­ке тра­ди­ци­је све­та.
Ме­ђу­тим, Пу­ти­но­ва Ру­си­ја је по­ре­ме­ти­
ла од­но­се сна­га и ре­ши­ла да ви­ше не се­ди
на оп­ту­же­нич­ког клу­пи ре­зер­ви­са­ној за
по­ра­же­не зе­мље. И упра­во кре­ће озбиљ­
на ак­ци­ја ру­ске др­жа­ве на спре­ча­ва­њу
не­на­уч­не ре­ви­зи­је исто­риј­ске исти­не о
Дру­гом свет­ском ра­ту и об­но­ви пре­сти­жа
ан­ти­фа­ши­стич­ких тра­ди­ци­ја Цр­ве­не ар­
ми­је и ње­них са­ве­зни­ка.
Срп­ски слу­чај
Да­нас у Ср­би­ји не­ма оних ко­ји има­ју
сна­ге да са др­жав­нич­ком му­дро­шћу при­
сту­пе овом по­слу и за Ср­бе из­бо­ре исти
ста­тус ка­кав ће за Ру­се из­бо­ри­ти њи­хо­ва
др­жа­ва. Че­сто се де­ша­ва да крип­то­ти­то­и­
стич­ке сна­ге – би­ло да се на­ла­зе на стра­ни
На­то-кви­слин­га, би­ло да глу­ме бор­це про­
тив аме­рич­ке оку­па­ци­је – овај ру­ски та­лас
ко­ри­сте ка­ко би по­но­во и је­ди­но Ти­ту вра­
ти­ли оре­ол ан­ти­фа­ши­стич­ког бор­ца при­
кри­ва­ју­ћи чи­ње­ни­цу да је у пар­ти­зан­ском
по­кре­ту баш он био најсум­њи­вија ка­ри­ка
по­што је пред­ста­вљао лич­ност оба­ве­штај­
но по­ве­за­ну са на­ци­стич­ким слу­жба­ма и
пре не­го што је Дру­ги свет­ски рат по­чео.
Овај текст, као и цео број Две­ри срп­ских,
по­све­ћен европ­ском фа­ши­зму и сло­вен­
ском ан­ти­фа­ши­зму је­сте по­ку­шај да се
срп­ском на­ро­ду у це­ли­ни вра­ти исто­риј­
ско ме­сто ко­је му при­па­да на три­би­на­ма
по­бед­ни­ка над фа­ши­змом. По­треб­но је за­
то прет­ход­но раз­мон­ти­ра­ти на­ка­зну кон­
струк­ци­ју евро­а­тлант­ске ан­ти­фа­ши­стич­ке
ми­то­ма­ни­је.
Ми­то­ви и њи­хо­во на­лич­је
Исти­на о Дру­гом свет­ском ра­ту је вео­
ма сло­је­ви­та, па по­јед­но­ста­вљи­ва­ња увек
има­ју укус пре­кра­ја­ња исто­риј­ске исти­не.
Ипак, не­ка по­јед­но­ста­вљи­ва­ња ни­је мо­
гу­ће из­бе­ћи, али она о ко­ји­ма ће­мо ов­де
го­во­ри­ти ни­су по­сле­ди­ца по­тре­бе да се
сло­же­ни до­га­ђа­ји пред­ста­ве јед­но­став­но
ка­ко би се схва­тио њи­хов сми­сао. Ова по­
јед­но­ста­вљи­ва­ња су пре­тво­ре­на у ми­то­ве
по­год­не за ма­сов­ну упо­тре­бу уз ја­сну на­
ме­ру да се њи­ма оства­ри од­ре­ђе­на по­ли­
тич­ка ма­ни­пу­ла­ци­ја.
За­што је ан­ти­на­ци­стич­ка бор­ба ­
по­ста­ла ан­ти­фа­ши­стич­ка
Ве­ли­ка уло­га Тре­ћег рај­ха, Хи­тле­ра и
на­ци­зма у иза­зи­ва­њу Дру­гог свет­ског
ра­та није спор­на. Са­ве­знич­ка ко­а­ли­ци­
ја про­тив Си­ла осо­ви­не, на чи­јем че­лу је
би­ла Не­мач­ка, ни­је до­би­ла на­зив ан­ти­хи­
тле­ров­ска или ан­ти­на­ци­стич­ка ко­а­ли­ци­ја,
већ је на­зва­на ан­ти­фа­ши­стич­ком ко­ал­ и­
ци­јом. За­што је то та­ко ако би веома ла­ко
мо­гло да се до­ка­же да оне др­жа­ве ко­је су
се­бе на­зи­ва­ле фа­ши­стич­ким ни­су би­ле
спрем­не ни­ти су же­ле­ле да иза­зо­ву рат та­
квих раз­ме­ра ка­кав је иза­зва­ла Хи­тле­ро­ва
Не­мач­ка? Све оно што је тај рат учи­ни­ло
тоталним и то­ли­ко ра­за­ра­ју­ћим (хо­ло­ка­
уст, блиц­криг, кон­цен­тра­ци­о­ни ло­го­ри за
ра­сно уни­ште­ње, те­ро­ри­стич­ка бом­бар­
до­ва­ња ци­вил­них ци­ље­ва) је­су те­ко­ви­не
на­ци­стич­ке иде­о­ло­ги­је и ме­то­до­ло­ги­је
ра­то­ва­ња.
Ова тер­ми­но­ло­шка за­ме­на ни­је слу­чај­
на и је­сте по­сле­ди­ца ви­ше­стру­ких по­ли­
тич­ких ма­не­ва­ра уну­тар ан­ти­фа­ши­стич­ке
ко­ал­ и­ци­је.
Тер­мин ан­ти­фа­ши­зам при­па­да тра­ди­ци­
ји ле­вих по­кре­та и сво­ју ве­ли­ку про­мо­ци­ју
на­ла­зи у Шпан­ском гра­ђан­ском ра­ту, ка­да
су се та­ко на­зи­ва­ле раз­не вој­ске у бор­би
про­тив Фран­ко­ве ар­ми­је, озна­че­не као
фа­ши­стич­ке. Три­де­се­тих го­ди­на два­де­се­
тог ве­ка по­сто­ја­ла је оштра иде­ол­ о­шка,
по­ли­тич­ка, па и ору­жа­на бор­ба из­ме­ђу
ко­му­ни­стич­ких, со­ци­ја­ли­стич­ких и дру­гих
ле­вих по­кре­та и фа­ши­стич­ких и кле­ро-фа­
ши­стич­ких по­кре­та ши­ром Евро­пе (Фран­
цу­ска, Шпа­ни­ја, Пор­ту­га­ли­ја, Аустри­ја,
Пољ­ска, ...). У то вре­ме гра­ђан­ске сна­ге у
Евро­пи су би­ле по стра­ни или че­сто веома
на­кло­ње­не фа­ши­стич­кој оп­ци­ји као ре­
ак­ци­ји на по­ли­тич­ко на­си­ље и екс­тре­ми­
зам ко­ји је до­ла­зио са ле­ви­це. По­ја­ва на­
ци­о­нал-со­ци­ја­ли­зма у Не­мач­кој још увек
ни­је по­сма­тра­на као бит­на пре­крет­ни­ца,

Исто­риј­ска је исти­на да су у Евро­пи то­ком
Хи­тле­ро­ве оку­па­ци­је је­ди­ни ефи­ка­сан и
ору­жа­ни от­пор, по це­ну ве­ли­ких људ­ских
жр­та­ва, пру­жа­ли пре­те­жно сло­вен­ски
на­ро­ди, пре све­га Ру­си, По­ља­ци и Ср­би
већ се сам тај по­крет, ње­гов ли­дер и њи­
хов вр­то­гла­ви успон у не­мач­ком дру­штву
по­сма­трао као део фа­ши­стич­ког по­кре­та
ши­ром Евро­пе. Ову коб­ну гре­шку свет ће
у надолазећем рату пла­ти­ти ми­ли­о­ни­ма
жи­во­та.
И по­ред то­га што је то­ком три­де­се­тих
го­ди­на про­шлог ве­ка глав­ни про­тив­ник
фа­ши­зма био ле­ви и ко­му­ни­стич­ко-со­ци­
ја­ли­стич­ки по­крет, док је гра­ђан­ска Евро­
па ста­ја­ла по стра­ни или чак, у тој борби,
по­др­жа­ва­ла фа­ши­зам, крај ове де­це­ни­је
до­не­ће нео­че­ки­ва­ни пре­о­крет. СССР као
цен­тар ко­му­ни­стич­ке ак­ци­је це­лог све­та
пот­пи­су­је спо­ра­зум Ри­бен­троп–Мо­ло­
тов са Хи­тле­ро­вом Не­мач­ком и на­ред­них
не­ко­ли­ко го­ди­на сре­ди­ште су­ко­ба се са
фа­ши­стич­ко-ан­ти­фа­ши­стич­ког су­ко­ба ле­
ви­це и екс­трем­не де­сни­це помера на су­
коб гра­ђан­ске Евро­пе, под бри­тан­ским
вођ­ством, и на­ци­стич­ке Не­мач­ке, ко­ја је
из­ра­сла у озбиљ­ну прет­њу европ­ској без­
бед­но­сти. Ипак, по при­ро­ди фа­на­тич­не и
ира­ци­о­нал­не мр­жње ко­ју је Хи­тлер га­јио
пре­ма Сло­ве­ни­ма и бољ­ше­ви­зму, ова па­
у­за у су­ко­бља­ва­њу траје крат­ко и већ по­
сле неколико го­ди­на Не­мач­ка за­по­чи­ње
то­тал­ни рат про­тив СССР-а, чи­ме све ко­му­
ни­стич­ке сна­ге у Евро­пи поново по­ста­ју
за­кле­ти не­при­ја­тељ на­ци­зма, те се у пр­ви
план вра­ћа ре­то­ри­ка гра­ђан­ског ра­та из
Шпа­ни­је. Са­да но­ви са­ве­зни­ци по ну­жди
– СССР са мно­штвом ко­му­ни­стич­ких по­
кре­та и ге­ри­ла ши­ром Евро­пе (по­др­жа­ни
од нај­моћ­ни­је оба­ве­штај­не струк­ту­ре тог
вре­ме­на – Ко­мин­тер­не) са јед­не, и ан­гло­а­
ме­рич­ки ори­јен­ти­сан део гра­ђан­ске Евро­
пе, с дру­ге стра­не, мо­ра­ју да осми­сле про­
па­ганд­ну ма­три­цу до­вољ­но ја­сну за мо­
би­ли­са­ње гра­ђа­на Евро­пе у ве­ли­ку бор­бу
про­тив Хи­тле­ра и ње­го­вих са­ве­зни­ка. И,
као и увек, це­не­ћи из­у­зет­на до­стиг­ну­ћа
ко­му­ни­стич­ког агит­про­па (јед­не од нај­бо­
љих про­па­ганд­них ма­ши­не­ри­ја у исто­ри­ји
чо­ве­чан­ства), за­пад­ни са­ве­зни­ци при­хва­
та­ју по­де­лу чо­ве­чан­ства на ан­ти­фа­ши­
стич­ко и фа­ши­стич­ко јер је ова­ква по­де­ла
ско­ро као ар­хе­тип­ска по­де­ла на до­бро и
зло. Истин­ска по­де­ла би би­ла по­де­ла све­
та на хи­тле­ров­ски и ан­ти­хи­тле­ров­ски део,
али то што је по­де­ла оста­ла на фа­ши­зму и
ан­ти­фа­ши­зму је­сте не више него по­ли­тич­
ко-про­па­ганд­на под­ва­ла ко­ју су обе стра­
не овог но­вог са­ве­зни­штва ко­ри­сти­ле у
ме­ђу­соб­ном над­и­гра­ва­њу.
Ко­му­ни­стич­ки ан­ти­хи­тле­ров­ски по­кре­
ти су же­ле­ли да се кроз об­ра­чун са Хи­тле­
ром ота­ра­се и свих дру­гих фа­ши­стич­ких
ре­жи­ма у Евро­пи (без об­зи­ра на то да ли
су они уче­ство­ва­ли у ра­ту на стра­ни Хи­
тле­ра), док су про­бри­тан­ске европ­ске
ели­те ову ко­му­ни­стич­ку ини­ци­ја­ти­ву ан­
ти­фа­ши­зма при­хва­та­ле ка­ко би из­бе­гле
да се отво­ри пи­та­ње њи­хо­ве са­рад­ње са
фа­ши­стич­ким по­кре­ти­ма у вре­ме ка­да су
фа­ши­зам ви­де­ли као ефи­ка­сну бра­ну про­
тив бољ­ше­ви­за­ци­је сво­јих др­жа­ва. Та­ко је
по­де­ла оста­ла на фа­ши­зму и ан­ти­фа­ши­зму
иако ни­је би­ла пот­пу­но по­ду­дар­на са ре­
ал­но­шћу.
Још јед­на чи­ње­ни­ца је бит­на да би се
схва­ти­ло ка­ко је по­де­ла све­та на ан­ти­фа­
ши­стич­ки и фа­ши­стич­ки у Дру­гом свет­
ском ра­ту уме­сто по­де­ле на хи­тле­ров­ски и
ан­ти­хи­тле­ров­ски, ко­ја би би­ла исти­ни­ти­ја,
постала доминантна: нај­ве­ћи део ан­ти­хи­
тле­ров­ске бор­бе у оку­пи­ра­ној Евро­пи во­
ди­ле су ко­му­ни­стич­ке ге­ри­ле и оба­ве­штај­
не мре­же и оне су (од тре­нут­ка ка­да је Хи­
тле­ра на­пао СССР) под­не­ле нај­ве­ће жр­тве
у тој бор­би, по­го­то­во у За­пад­ној Евро­пи.
Мит о европ­ском ан­ти­фа­ши­зму ­
раз­от­кри­ва исти­ну о ­
европ­ском фа­ши­зму и ­
сло­вен­ском ан­ти­фа­ши­зму
Чињеница је да су у Евро­пи то­ком Хи­
тле­ро­ве оку­па­ци­је је­ди­ни ефи­ка­сан и
ору­жа­ни от­пор, по це­ну ве­ли­ких људ­ских
жр­та­ва, пру­жа­ли пре­те­жно сло­вен­ски на­
ро­ди, пре све­га Ру­си, По­ља­ци и Ср­би. Др­
жа­ве и на­ро­ди ко­ји са­да чи­не Европ­ску
уни­ју су или са­ра­ђи­ва­ли са Хи­тле­ром или
мир­но че­ка­ли да се рат за­вр­ши, а он­да да
се при­кљу­че по­бед­ни­ку.
Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја је ра­то­ва­ла са Хи­тле­
ром и под сво­јом вој­ном ко­ман­дом оку­пи­
ла остат­ке европ­ских вој­ски, док је у оку­
пи­ра­ној Евро­пи има­ла мре­жу сво­јих оба­
ве­шта­ја­ца и ди­вер­за­на­та. Ме­ђу­тим, ова
мре­жа ни­ка­да ни­је би­ла у ста­њу да бар
је­дан не­сло­вен­ски европ­ски на­род по­диг­
не на отво­ре­ни ору­жа­ни уста­нак про­тив
Хи­тле­ра. То је исти­на о ан­ти­фа­ши­стич­ком
до­при­но­су са­да­шњих чла­ни­ца ЕУ и ми­ту о
њи­хо­вим по­кре­ти­ма от­по­ра. Ова исти­на,
ме­ђу­тим, не ума­њу­је хе­рој­ски до­при­нос
оних Фран­цу­за, Да­на­ца, Хо­лан­ђа­на, Не­ма­
ца и дру­гих Евро­пља­на ко­ји су сво­је жи­
во­те по­ло­жи­ли у бор­би про­тив на­ци­зма.
Њи­хо­ва ма­ло­број­ност – у од­но­су на жр­тве
на­ро­да ко­ји су се ору­жа­ним устан­ци­ма су­
прот­ста­ви­ли Хи­тле­ру – са­мо је до­каз ко­ли­
ко је њи­хо­ва лич­на жр­тва би­ла ве­ли­ка јер
би­ла је на­су­прот ве­ћин­ском рас­по­ло­же­њу
у њи­хо­вим на­ро­ди­ма.
До­бро је по­зна­та и исти­на о то­ме да су
Не­мач­ка, Ита­ли­ја, Аустри­ја, Шпа­ни­ја, Ма­
ђар­ска, Хр­ват­ска, па и Фран­цу­ска има­ле
на власти сво­је ја­ке и аутен­тич­ке фа­ши­
стич­ке по­кре­те. Ме­ђу­тим, но­ва от­кри­ћа у
ар­хи­ва­ма бри­тан­ских оба­ве­штај­них слу­
жби са­да ба­ца­ју све­тло и на чи­ње­ни­цу да
су бри­тан­ски аген­ти би­ли и љу­ди по­пут
ита­ли­јан­ског фа­ши­стич­ког во­ђе Бе­ни­та
Му­со­ли­ни­ја (од 1917) или уста­шког по­
глав­ни­ка Ан­те Па­ве­ли­ћа (од 1925). Ка­да се
у об­зир узме и на­ци­стич­ка фа­сци­ни­ра­ност
ра­си­стич­ком им­пе­ри­јал­ном по­ли­ти­ком
Бри­та­ни­је, до­ла­зи­мо до чи­ње­ни­це да је
ути­цај Ве­ли­ке Бри­та­ни­је на ра­ђа­ње и раст
фа­ши­зма у Евро­пи из­ме­ђу два свет­ска ра­
та био огро­ман. Исто та­ко је по­зна­то да су
пред­став­ни­ци аме­рич­ког круп­ног ка­пи­та­
ла (по­пут Фор­да и дру­гих ком­па­ни­ја) би­ли
озбиљ­ни фи­нан­си­је­ри на­ци­стич­ке вла­сти
и ин­ве­сти­то­ри у не­мач­ку при­вре­ду и рат­
ну ма­ши­не­ри­ју. Ка­да се ово­ме при­до­да и
чи­ње­ни­ца да су Бри­тан­ци, за­јед­но са оба­
ве­штај­ним струк­ту­ра­ма САД-а, а пре­ко
мре­же Ва­ти­ка­на, по­мо­гли мно­гим на­ци­
стич­ким, уста­шким и фа­ши­стич­ким зло­
чин­ци­ма да током Хладног рата по­бег­ну
у др­жа­ве Ла­тин­ске Аме­ри­ке, он­да крај­ње
сум­њи­во из­гле­да њи­хо­во пра­во да се по­
зи­ва­ју на свој ан­ти­фа­ши­стич­ки до­при­нос
у Дру­гом свет­ском ра­ту.
На­ро­ди ко­ји су истин­ски да­ли нај­ве­ћи
до­при­нос осло­бо­ђе­њу Евро­пе од Хи­тле­ра
је­су, пре све­га, Ру­си и дру­ги на­ро­ди СССР-а
по­што је њи­хо­ва Цр­ве­на ар­ми­ја под­не­ла
нај­ве­ће жр­тве и за­да­ла нај­же­шће уда­ре
Вер­мах­ту и ње­го­вим са­ве­зни­ци­ма. По­моћ
ко­ју је вој­ска САД-а, В. Бри­та­ни­је и дру­гих
европ­ских на­ро­да у са­ста­ву ан­гло­а­ме­рич­
ких сна­га да­ла Цр­ве­ној ар­ми­ји је­сте ве­ли­
ка, али је не­у­по­ре­ди­во ма­ње бит­на ако се
зна да су се глав­не бит­ке до 1944. во­ди­ле
на Ис­точ­ном фрон­ту, где је Вер­махт из­гу­
био нај­ве­ћи део сво­је сна­ге. Ис­кр­ца­ва­ње
у Нор­ман­ди­ји би­ло би пот­пу­ни фи­ја­ско да
су та­мо че­ка­ле све­же не­мач­ке ди­ви­зи­је и
да оне прет­ход­но нису ис­кр­ва­ри­ле на Ис­
точ­ном фрон­ту. С дру­ге стра­не, на­ро­ди
ко­ји су у оку­пи­ра­ној Евро­пи озбиљ­но пру­
жа­ли ору­жа­ни от­пор Си­ла­ма осо­ви­не би­
ли су По­ља­ци, Ср­би и, не­што ма­ње, Гр­ци.
Сви оста­ли европ­ски на­ро­ди ни­су има­ли
озби­љан ору­жа­ни по­крет от­по­ра про­тив
на­ци­стич­ке оку­па­ци­је. По­сле­рат­ни ми­то­
ви о не­ка­квом ве­ли­ком по­кре­ту от­по­ра
у Фран­цу­ској, Дан­ској, Хо­лан­ди­ји и слич­
ним др­жа­ва­ма је­су обич­на из­ми­шљо­ти­на.
На­рав­но да је би­ло хра­брих по­је­ди­на­ца и
1/2010 l Двери српске l 11
 гру­па ко­је су се на раз­не, че­сто не­на­сил­
не и суб­вер­зив­не на­чи­не су­прот­ста­вља­ли
Хи­тле­ру, те су мно­ги од њих и стра­да­ли,
али ка­да се то упо­ре­ди са стра­шним стра­
да­њи­ма По­ља­ка и Ср­ба и са же­сто­ким
ору­жа­ним устан­ци­ма ко­је су на­ши на­ро­ди
по­ди­за­ли, он­да се овај за­пад­но­е­вроп­ски
по­крет от­по­ра на­ци­зму мо­же све­сти на
оно што је за­и­ста и био – про­ду­же­на ру­
ка оба­ве­штај­не мре­же Са­ве­зни­ка и ни­шта
ви­ше.
Мит о ју­го­сло­вен­ском ­
ан­ти­фа­ши­зму – ­
исти­на је да је по­сто­јао ­
са­мо срп­ски ан­ти­фа­ши­зам
Као и мит о брат­ству и је­дин­ству ју­го­
сло­вен­ских на­ро­да, ко­јим су ти­то­и­сти уз
по­др­шку за­пад­них ме­тро­по­ла срп­ски на­
род преко пола века држали у по­кор­но­
сти, та­ко је и мит о ју­го­сло­вен­ском ан­ти­
фа­ши­зму обич­на под­ва­ла.
На Бал­ка­ну су, по­ред Ср­ба, је­ди­но Гр­ци
има­ли јак ору­жа­ни по­крет, ко­ји је пру­жао
от­пор пр­во Ита­ли­ји, а он­да и Не­мач­кој све
вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та. Тај по­крет је
био по­де­љен на гра­ђан­ски и ко­му­ни­стич­
ки део, а ко­му­ни­стич­ки је био да­ле­ко ор­
га­ни­зо­ва­ни­ји и ак­тив­ни­ји. То, ме­ђу­тим,
ни­је сме­та­ло ан­гло­а­ме­рич­ким сна­га­ма да
га у кр­ви ли­кви­ди­ра­ју по ка­пи­ту­ла­ци­ји Не­
мач­ке, ка­да су грч­ки пар­ти­за­ни зах­те­ва­ли
да се на­ро­ду омо­гу­ћи сло­бод­но из­ја­шња­
ва­ње о то­ме у ка­квом ће по­рет­ку жи­ве­ти.
На про­сто­ри­ма бив­ше Кра­ље­ви­не Ју­го­
сла­ви­је ни­је би­ло ни­ка­квог ју­го­сло­вен­ског
ан­ти­фа­ши­зма у вре­ме ка­да је Хи­тле­ро­ва
Не­мач­ка би­ла не­при­ко­сно­ве­ни го­спо­дар
Евро­пе. Та­да је је­ди­ни ан­ти­фа­ши­зам био
срп­ски јер су оба ге­рил­ска ан­ти­фа­ши­стич­
ка по­кре­та – и рав­но­гор­ски и пар­ти­зан­ски
– чи­ни­ли у ве­ли­кој ве­ћи­ни Ср­би. Хр­ва­ти,
бо­сан­ски му­сли­ма­ни, Шип­та­ри, Ма­ђа­ри,
Бу­га­ри и дру­ги би­ли су са­ве­зни­ци Хи­тле­ра
и че­сто су су­ро­ви­је са­ти­ра­ли срп­ске уста­
ни­ке и на­род не­го са­ми не­мач­ки и ита­ли­
јан­ски оку­па­то­ри. И у овим на­ро­ди­ма по­
сто­је ча­сни из­уз­ е­ци ко­ји су сво­је жи­во­те
по­ло­жи­ли у бор­би про­тив на­ци­зма и ње­
го­вих са­ве­зни­ка, али су они још ма­ло­број­
ни­ји не­го ан­ти­фа­ши­сти у за­пад­но­е­вроп­
ским на­ро­ди­ма.
Два срп­ска ­
ан­ти­фа­ши­стич­ка по­кре­та
Срп­ски ан­ти­фа­ши­зам се ор­га­ни­зо­вао у
два ору­жа­на, ге­рил­ска по­кре­та, ме­ђу­соб­
но су­ко­бље­на, али ма­ње – ви­ше јед­на­ко
ан­ти­фа­ши­стич­ки опре­де­ље­на. Пр­ви, ко­
ји се ору­жа­но ор­га­ни­зо­вао и по­чео сво­ју
бор­бу и пре на­па­да Не­мач­ке на СССР, био
је Рав­но­гор­ски по­крет ђе­не­ра­ла Дра­же
Ми­ха­ил­ о­ви­ћа – Ју­го­сло­вен­ска вој­ска у
12 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Први устаник против нацизма у окупираној Европи -
Отаџ­би­ни (ЈВуО), и дру­ги, ко­ји је сво­ја ору­
жа­на деј­ства за­по­чео тек по ди­рек­ти­ви из
Мо­скве, тј. по от­по­чи­ња­њу не­мач­ке ин­ва­
зи­је на СССР, пар­ти­зан­ски по­крет – На­
род­но­-о­сло­бо­ди­лач­ка вој­ска (НОВ).
Гра­ђан­ски рат, ко­ји је по­тре­сао срп­ски
на­род услед су­ко­бља­ва­ња ова два ан­ти­
фа­ши­стич­ка по­кре­та, до­вео је до до­дат­них
и не­по­треб­них жр­та­ва, и он са­мо све­до­чи
о не­до­ра­сло­сти та­да­шњих срп­ских ели­та,
као и о чи­ње­ни­ци да су на че­лу пар­ти­зан­
ског по­кре­та би­ли про­фе­си­о­нал­ни ре­во­
лу­ци­о­на­ри (да­на­шњом тер­ми­но­ло­ги­јом
ре­че­но – те­ро­ри­сти) ко­ји су ста­ње оп­штег
ра­та про­тив Ср­ба на Бал­ка­ну и по­тре­бу
срп­ског на­ро­да да се ору­жа­но ор­га­ни­зу­је
и за­шти­ти ис­ко­ри­сти­ли ка­ко би «ре­во­лу­
ци­о­нар­ном бор­бом» до­гра­би­ли власт и у
наредних неколико деценија ор­га­ни­зо­
ва­ли је­дан ду­бо­ко ан­ти­срп­ски по­ре­дак. У
све­му ово­ме права уло­га Јо­си­па Бро­за још
ни да­нас ни­је ра­све­тље­на, али за­то још ис­
тра­ја­ва мит о то­ме ка­ко је он био ве­ли­ки
ан­ти­фа­ши­стич­ки во­ђа на Бал­ка­ну.
Ти­то­и­стич­ка дик­та­ту­ра је чи­та­вог свог
тра­ја­ња бес­кру­пу­ло­зно фал­си­фи­ко­ва­ла
исто­ри­ју пра­ве­ћи ми­то­ве о ју­го­сло­вен­
ском ан­ти­фа­ши­зму, о то­ме ка­ко је Рав­но­
гор­ски по­крет био кви­слин­шки, ка­ко је
Броз био не­при­ко­сно­ве­ни во­ђа НОВ-а (а
исти­на је да је све сво­је кон­ку­рен­те то­ком
ра­та ли­кви­ди­рао за то че­сто користећи
на­ци­стич­ку оба­ве­штај­ну струк­ту­ру, као
што је и исти­на да су пар­ти­за­ни за ње­го­во
ли­дер­ство ве­ћи­ном са­зна­ли тек на кра­ју
ра­та) и на кра­ју пра­ве­ћи нај­мон­стру­о­зни­
ји од свих ми­то­ва и ла­жи – из­јед­на­ча­ва­ње
чет­нич­ког Рав­но­гор­ског по­кре­та са хр­ват­
ским уста­ша­ма. То је било то­ли­ко без­оч­но
Ђенерал Дража са својим српским народом
да би мо­гло да се упо­ре­ди је­ди­но са мо­
гућ­но­шћу да не­ко Де Го­лов по­крет из­јед­
на­чи са на­ци­стич­ким СС-ом.
Ка­ко је пар­ти­зан­ски по­крет у Ср­би­ји и
све­ту већ пре­те­ра­но про­мо­ви­сан као је­
ди­ни ан­ти­фа­ши­стич­ки по­крет, нор­мал­но
је и исто­риј­ски ис­прав­но што се не­пре­
кид­но зах­те­ва ре­ха­би­ли­та­ци­ја Рав­но­гор­
ског по­кре­та јер је то нај­бо­љи на­чин да се
сру­ши ан­ти­срп­ски мит о ју­го­сло­вен­ском
ан­ти­фа­ши­зму.
Исти­на о оста­лим ­
бал­кан­ским на­ро­ди­ма
Исти­на о на­ро­ди­ма Бал­ка­на је и та да
су Бу­га­ри ма­сов­но по­др­жа­ва­ли свој ца­
ри­стич­ки мо­нар­хо-фа­ши­зам и да су би­ли
су­ро­ви оку­па­то­ри Ср­би­је и Ма­ке­до­ни­је,
да су Шип­та­ри би­ли ма­сов­но ор­га­ни­зо­ва­
ни у фа­ши­стич­ке фор­ма­ци­је ко­је су спро­
во­ди­ле ге­но­цид над Ср­би­ма (што и да­нас
чи­не), да су бо­сан­ски му­сли­ма­ни по­др­
жа­ва­ли уста­шку др­жа­ву, а пред крај ра­та
и са­ми фор­ми­ра­ли сво­је, му­сли­ман­ске СС
је­ди­ни­це – Хан­џар ди­ви­зи­ју, док су ма­сов­
но уче­ство­ва­ли у нај­стра­шни­јем ге­но­ци­ду
над Ср­би­ма по­чет­ком не­мач­ко-ита­ли­јан­
ске оку­па­ци­је. Ма­ђа­ри су та­ко­ђе да­ва­ли
пот­пу­ну на­род­ну по­др­шку Хор­ти­је­вој фа­
ши­стич­кој дик­та­ту­ри и спро­ве­ли не­ко­ли­
ко стра­шних ге­но­цид­них ак­ци­ја про­тив
Ср­ба и Је­вре­ја. Ипак, убе­дљи­во нај­стра­
шни­ји и нај­не­чо­веч­ни­ји траг у то­ку Дру­гог
свет­ског ра­та на Бал­ка­ну, а мо­жда и ши­ре,
оста­ви­ли су Хр­ва­ти.
Уста­шки ре­жим је­сте био са­ста­вљен од
ша­чи­це те­ро­ри­ста ко­ји су на власт до­ве­
де­ни не­мач­ким и ита­ли­јан­ским тен­ко­ви­
ма, али је била из­не­на­ђу­ју­ћа ма­сов­на по­
др­шка ко­ју су њи­хо­ви пла­но­ви бр­зо до­би­
ли у хр­ват­ском на­ро­ду. Већ по­сле не­пу­них
ме­сец да­на од до­ла­ска на власт уста­ше
успе­ва­ју да ор­га­ни­зу­ју ма­сов­ну ег­зе­ку­ци­ју
срп­ског ста­нов­ни­штва у НДХ – ма­сов­ност
ег­зе­ку­то­ра ко­ји су при­хва­ти­ли да у име хр­
ват­ства и ри­мо­ка­то­лич­ке ве­ре на нај­стра­
шни­је на­чи­не уби­ја­ју Ср­бе, без об­зи­ра на
пол и уз­раст, је­сте збу­њу­ју­ћа јер је си­гур­
но да уста­шка ор­га­ни­за­ци­ја ни­је има­ла
та­ко раз­гра­на­ту ин­фра­струк­ту­ру ко­ја би
та­ко брзо тако ма­со­ван зло­чин могла да
ор­га­ни­зу­је на та­ко ве­ли­ком про­сто­ру. Ова
чи­ње­ни­ца нај­о­збиљ­ни­је све­до­чи о хр­ват­
ских ма­сама јер осве­тља­ва сву ду­би­ну ра­
си­стич­ке и ре­ли­ги­о­зне мр­жње ко­ја је де­
це­ни­ја­ма би­ла уса­ђи­ва­на у тај на­род. Уста­
ше су са­мо пре­по­зна­ле тај мрач­ни по­рив
и сво­ју власт за­сно­ва­ле на под­сти­ца­њу тог
уби­лач­ког на­го­на код свог на­ро­да. Хр­ват­
ске ели­те, ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква у Хр­ва­та
(уз по­др­шку Ва­ти­ка­на и па­пе) де­це­ни­ја­ма
су при­пре­ма­ле хр­ват­ске ма­се да од­го­во­ре
на су­ма­ну­ти по­зив уста­ша. И од­зив је био
ма­со­ван и мон­стру­о­зан.
По­себ­но је по­треб­но рас­крин­ка­ти мит о
хр­ват­ским пар­ти­за­ни­ма.
„Хр­ват­ски ан­ти­фа­ши­зам“
Нај­бе­зоч­ни­је ли­це­мер­је хр­ват­ских др­
жав­ни­ка је­сте оно ка­да се они по­зи­ва­ју
на не­ка­кве ан­ти­фа­ши­стич­ке и пар­ти­зан­
ске тра­ди­ци­је. Они то, на­рав­но, чи­не као
нај­бе­скру­пу­ло­зни­ји ба­шти­ни­ци оног фал­
си­фи­ко­ва­ња исто­ри­је ко­је се де­ша­ва­ло у
мно­гим на­ро­ди­ма ко­ји су се не­дав­но осло­
бо­ди­ли од ко­му­ни­зма, па би да по­ли­тич­ки
ко­рект­но при­ка­жу сво­ју уло­гу у Дру­гом
свет­ском ра­ту ка­ко би Европ­ску уни­ју уми­
лостивили да их при­ми у сво­је окри­ље. У
слу­ча­ју Хр­ват­ске овај ма­не­вар фал­си­фи­
ко­ва­ња исто­ри­је је нај­бе­стид­ни­ји.
На­и­ме, ка­да хр­ват­ски пред­сед­ник ка­же
да су Хр­ва­ти пр­ви пар­ти­за­ни у Евро­пи, то
је мон­стру­о­зна не­и­сти­на ко­ју мо­же из­ре­
ћи са­мо чо­век без има­ло мо­рал­не од­го­
вор­но­сти. То би би­ло рав­но из­ја­ви не­мач­
ког пред­сед­ни­ка да је Не­мач­ка, уства­ри,
пр­ва жр­тва на­ци­зма по­што су пр­ви Је­вре­
ји по­би­је­ни у ло­го­ри­ма на тлу Не­мач­ке.
Исти­на о устан­ку у Хр­ват­ској 1941. је­сте
да су те ору­жа­не фор­ма­ци­је чи­ни­ли Ср­би
ко­ји су узе­ли оруж­је у ру­ке ка­ко би се од­
бра­ни­ли од уста­шког ге­но­ци­да (оног ге­но­
ци­да ко­ји је у том тренутку до­био ма­сов­ну
по­др­шку Хр­ва­та) и да они ни­су би­ли ни
све­сни ан­ти­фа­ши­стич­ке ди­мен­зи­је сво­је
бор­бе јер се тада ни­су бо­ри­ли чак ни про­
тив Си­ла осо­ви­не, већ са­мо про­тив хр­ват­
ске вој­ске, ко­ја би их, да се ни­су ору­жа­но
су­прот­ста­ви­ли, све од­ре­да по­би­ла на нај­
звер­ски­ји на­чин.
Ти­то­и­стич­ка дик­та­ту­ра, по­др­жа­на од
евро­ат­ лант­ских струк­ту­ра и Ва­ти­ка­на, де­
це­ни­ја­ма је тро­ва­ла свест на­шег на­ро­да
из­ми­шља­ју­ћи и креирајући ми­то­ве о ан­ти­
фа­ши­стич­кој бор­би. То је, раз­у­ме се, ра­ђе­
но и у дру­гим др­жа­ва­ма у ко­му­ни­стич­ком
ла­ге­ру. Али ова фал­си­фи­ко­ва­на исто­ри­ја у
бив­шој Ју­го­сла­ви­ји има посебну димензију
јер је нај­ве­ћи број ми­то­ва слу­жио да би се
по­кри­ла срам­на уло­га Хр­ва­та и дру­гих ју­
го­сло­вен­ских на­ро­да у по­др­шци на­ци­зму,
ко­ја је би­ла да­та не за­то што су њи­хо­ве
ели­те ве­ро­ва­ле у тај по­ре­дак, већ за­то што
им је тај по­ре­дак омо­гу­ћа­вао нај­су­ро­ви­је
и не­ка­жње­но зло­ста­вља­ње Ср­ба.
Мит о ри­мо­ка­то­лич­ком ­
по­кре­ту от­по­ра
Уло­га Ва­ти­ка­на у Дру­гом свет­ском ра­ту
је из­у­зет­но срам­на, о чему је писао ве­ли­
ки број свет­ских исто­ри­ча­ра и ин­те­лек­
ту­а­ла­ца, та­ко да је ово је­дан од сла­би­је
одр­жа­ва­них и одржаних ми­то­ва. Ипак,
ка­да Ва­ти­кан од­го­ва­ра на бол­ну исти­ну
да је био до­бар Хи­тле­ров и Му­со­ли­ни­јев
сарадник, он­да у пр­ви план ста­вља мит о
ри­мо­ка­то­лич­ком стра­да­њу од фа­ши­зма и
сла­ба­шном от­по­ру ко­ји су пружили не­ки
ри­мо­ка­то­лич­ки ин­те­лек­ту­ал­ци.
Исти­на је­сте да су хи­ља­де ри­мо­ка­то­
лич­ких све­ште­ни­ка стра­да­ле од на­ци­ста и
да су мно­ги од њих из­гу­би­ли жи­во­те, али
углав­ном у Пољ­ској. То је би­ло све­штен­
ство ни­жег ран­га на ле­стви­ци ри­мо­ка­то­
лич­ке хи­је­рар­хи­је, и они су стра­да­ли као
про­тив­ни­ци на­ци­стич­ке оку­па­ци­је ко­ји
су би­ли укљу­че­ни у пољ­ски по­крет от­по­
ра – они сво­је су­прот­ста­вља­ње на­ци­зму
нису за­сни­ва­ли на ста­ву Ва­ти­ка­на, већ на
пољ­ском па­три­о­ти­зму и стра­да­ли су као
пољ­ски ро­до­љу­би, а не као след­бе­ни­ци
Ва­ти­ка­на.
Тач­но је и да су у другим европским
народима ма­ње гру­пе ри­мо­ка­то­лич­ких
ин­те­лек­ту­а­ла­ца би­ле ор­га­ни­зо­ва­не у сла­
ба­шни и не­на­сил­ни по­крет от­по­ра – у Ита­
ли­ји, Не­мач­кој, Фран­цу­ској, ... Стра­да­ју­ћи
као про­тив­ни­ци Хи­тле­ро­вог по­рет­ка, ови
хра­бри љу­ди са хри­шћан­ским ето­сом би­
ли су осно­ва оно­га што ће по­сле ра­та би­ти
де­мо­хри­шћан­ски по­крет у Ита­ли­ји, За­пад­
ној Не­мач­кој, Ба­вар­ској (со­ци­јал­но-хри­
шћан­ски по­крет) и ко­ји ће у пр­вој де­це­ни­
ји по­сле Дру­гог свет­ског ра­та обликовати
социјално одговорни модел капитализма.
И ка­да се Ва­ти­кан по­зи­ва на пољ­ско све­
штен­ство и ри­мо­ка­то­лич­ке иде­о­ло­ге де­
мо­хри­шћан­ских гру­па и њихов от­по­р на­
ци­зму, он не из­ми­шља, већ из­но­си исти­ну
о њи­хо­вој бор­би про­тив на­ци­зма, али та
исти­на је са­мо део це­ле исти­не, и Ва­ти­кан
по ко зна ко­ји пут ов­де ко­ри­сти је­зу­ит­ску
лу­ка­вост – за ма­ни­пу­ла­ци­ју је по­лу­и­сти­на
увек бо­ља од не­и­сти­не.
Де­мо­хри­шћан­ски по­крет Евро­пе је­сте
ни­као из ри­мо­ка­то­лич­ких (у Хо­лан­ди­ји
и из про­те­стант­ских) гру­па от­по­ра на­ци­
зму, али ње­го­ва ма­сов­ност и ути­цај ду­го
де­це­ни­ја по­сле Дру­гог свет­ског ра­та нису
за­сно­ва­ни на овим ма­лим тач­ка­ма от­по­ра
Хи­тле­ру. Они је­су би­ли ин­спи­ра­ци­ја, али
је пра­ва ин­фра­струк­ту­ра мо­дер­них де­
мо­хри­шћан­ских пар­ти­ја у Евро­пи на­ста­ла
мно­го ра­ни­је. Ис­тра­живањем њених ко­
рена, от­кри­ва се мрач­на уло­га Ва­ти­ка­на
у по­др­шци Му­со­ли­ни­је­вом и Хи­тле­ро­вом
по­хо­ду на власт у сво­јим на­ро­ди­ма.
Ва­ти­кан је, наиме, од по­ло­ви­не 19. ве­ка
у Евро­пи (Не­мач­ка, Фран­цу­ска, Ита­ли­ја, ...)
имао про­блем са но­во­на­ста­лим кон­цеп­
том на­ци­о­нал­них др­жа­ва, ко­је су же­ле­ле
да њи­хо­ви гра­ђа­ни буду пот­пу­но укло­
пље­ни у су­ве­ре­ну власт сво­јих др­жав­них
по­ре­да­ка. Јед­но­став­ни, агре­сив­ни на­ци­о­
на­ли­зам тог вре­ме­на ни­је тр­пео уни­вер­
зал­не цен­тре мо­ћи ка­кав је био Ва­ти­кан,
ко­ји су гра­ђа­не на­ци­о­нал­них др­жа­ва ри­
мо­ка­то­лич­ке ве­ре оба­ве­зи­ва­ли да сво­ју
по­кор­ност ду­гу­ју том цен­тру (рим­ском
па­пи), ван др­жа­ве ко­јој су при­па­да­ли. Та­
ко је от­по­че­ло оно што ће се у Би­змар­
ко­вој Не­мач­кој на­зва­ти „кул­тур­ни рат“, тј.
Би­змар­ков по­ку­шај да на ни­воу ци­вил­ног
дру­штва Нем­це ри­мо­ка­то­лич­ке ве­ре отрг­
не из по­кор­но­сти Ва­ти­ка­ну. Ова бор­ба је
би­ла же­сто­ка и у Ита­ли­ји (ко­ја ће тек под
Му­со­ли­ни­јем ре­гу­ли­са­ти сво­је од­но­се са
Ва­ти­ка­ном), као и у Фран­цу­ској. Оно што
је за­ни­мљи­во за ову те­му је­сте чи­ње­ни­ца
да су ри­мо­ка­то­лич­ки вер­ни­ци ову бор­бу
из­др­жа­ли ор­га­ни­зо­ва­ни у ве­ли­ке ри­мо­
ка­то­лич­ке по­ли­тич­ке стран­ке, од ко­јих
су нај­зна­чај­ни­је би­ле На­род­на пар­ти­ја у
Ита­ли­ји и Пар­ти­ја цен­тра у Не­мач­кој. Ове
ве­ли­ке пар­ти­је ри­мо­ка­то­ли­ка ор­га­ни­зо­
ва­них да се од­бра­не од се­ку­лар­не агре­си­
је про­тив ва­ти­кан­ског ути­ца­ја у Ита­ли­ји и
Не­мач­кој че­сто су би­ле на вла­сти и има­ле
су огром­ну и раз­гра­на­ту пар­тиј­ску ин­
фра­струк­ту­ру, као и озбиљ­но упо­ри­ште
у ве­ли­ком де­лу гла­сач­ког те­ла на­ве­де­них
др­жа­ва.
Ме­ђу­тим, ка­да у Ита­ли­ји на сце­ну сту­пи
Му­со­ли­ни­јев фа­ши­стич­ки по­крет, Ва­ти­кан
са њим пра­ви до­го­вор и ру­ко­вод­ству На­
род­не пар­ти­је (Par­ti­ti Po­po­lo­re) наређује
да уки­не свој рад и са­му пар­ти­ју, па да ин­
фра­струк­ту­ру пар­ти­је ста­ви на рас­по­ла­га­
ње фа­ши­сти­ма и да гла­сач­ко те­ло убе­ди
да је са­да вре­ме да се по­др­жи фа­ши­стич­ки
ре­жим. То исто ће Ва­ти­кан учи­ни­ти и де­сет
го­ди­на ка­сни­је у Не­мач­кој уки­да­ју­ћи пар­
ти­ју Цен­тра (Cen­trum) и упу­ћу­ју­ћи сво­је
ри­мо­ка­то­лич­ке гла­са­че да убу­ду­ће по­др­
жа­ва­ју на­ци­стич­ки ре­жим.
По­сле Дру­гог свет­ског ра­та, ка­да ду­ва­ју
но­ви евро­а­тлант­ски и, опет, ан­ти­со­вјет­ски
1/2010 l Двери српске l 13
 и ан­ти­ко­му­ни­стич­ки ве­тро­ви, Ва­ти­кан об­
на­вља струк­ту­ру ко­ју је по­зај­мио фа­ши­
сти­ма и на­ци­сти­ма, и са­да од ових струк­
ту­ра ста­рих ри­мо­ка­то­лич­ких пар­ти­ја пра­
ви ве­ли­ке де­мо­хри­шћан­ске пар­ти­је у Ита­
ли­ји и За­пад­ној Не­мач­кој, док у јав­но­сти
осми­шља­ва мит о то­ме ка­ко су ове моћ­не
пар­ти­је на­ста­ле од ма­ло­број­них гру­па ри­
мо­ка­то­лич­ког от­по­ра Хи­тле­ру (гру­па ко­је
су у сво­јим на­ро­ди­ма и у са­мом ри­мо­ка­
то­лич­ком по­рет­ку увек би­ле мар­ги­нал­не
и не­у­ти­цај­не).
Фа­ши­стич­ки па­па и
уста­шки по­крет
На­кло­ност па­пе Пи­ја XII Хи­тле­ру и Му­
со­ли­ни­ју је оп­ште­по­зна­та, као и ње­го­ва
пре­ћут­на са­гла­сност са ан­ти­се­мит­ском
кам­па­њом у Евро­пи, али оно што је ма­ње
по­зна­то јесте са­ста­нак из­ме­ђу ње­га и над­
би­ску­па Спел­ма­на (САД) одр­жан по­ло­ви­
ном 1943, ка­да је овај окрет­ни и ути­цај­ни
над­би­скуп папи пре­до­чио чи­ње­ни­цу да ће
Хи­тлер из­гу­би­ти рат (већ је Цр­ве­на ар­ми­ја
до­би­ла бит­ке код Кур­ска и на Ста­љин­гра­
ду). То је Ватикану био знак да мо­ра хит­
но да на­пу­шта брод ко­ји то­не, а за ко­ји се
па­па Пи­је XII та­ко све­срд­но при­ве­зао. И
већ та­да је осми­шље­на иде­ја о ује­ди­ње­ној
Евро­пи као ан­гло­а­ме­рич­кој бра­ни про­
тив бу­ду­ћег не­при­ја­те­ља, а та­да­шњег са­
ве­зни­ка, СССР-а, и ко­му­ни­стич­ке на­је­зде,
ко­ја ће се де­си­ти ка­да пад­не Хи­тле­ров
по­ре­дак. Већ та­да су осми­шље­ни ан­гло­
а­ме­рич­ка по­др­шка и спа­са­ва­ње ка­дро­ва
фа­ши­стич­ких и на­ци­стич­ких ре­жи­ма ши­
ром Евро­пе, у до­број ве­зи са Ва­ти­ка­ном, а
ко­ји ће би­ти упо­тре­бљи­ви за «мирнодоп­
ску» бор­бу про­тив Со­вје­та. Ка­на­ли ко­ји­ма
ће се они из­вла­чи­ти на аме­рич­ки кон­ти­
нент ићи ће пре­ко раз­гра­на­те оба­ве­штај­
не мре­же Ва­ти­ка­на („па­цов­ски ка­на­ли“)
уз обез­бе­ђе­ње бри­тан­ских и аме­рич­ких
аге­на­та. Та­ко ће мно­ги рат­ни зло­чин­ци са
зна­чај­ним ути­ца­јем у ри­мо­ка­то­лич­ким на­
ро­ди­ма Евро­пе или струч­ња­ци у на­у­ци и
оба­ве­штај­ном ра­ду из­бе­ћи за­слу­же­ну ка­
зну и мно­го де­це­ни­ја по­сле ра­та мир­но
ужи­ва­ти све бла­го­деати сло­бо­де у Ју­жној
и Се­вер­ној Аме­ри­ци.
За­ни­мљи­во је и да је иде­ја Европ­ске уни­
је би­ла осми­шље­на као европ­ски фронт
пре­ма СССР-у и да су ње­ни осни­ва­чи би­ли
по­ли­ти­ча­ри ри­мо­ка­то­лич­ког опре­де­ље­
ња ко­ји су у Не­мач­кој и дру­гим др­жа­ва­ма
– осни­ва­чи­ма би­ли по­ве­за­ни са на­ци­стич­
ким и фа­ши­стич­ким тра­ди­ци­ја­ма.
Нај­мрач­ни­ја уло­га Ва­ти­ка­на у по­др­шци
фа­ши­стич­ким ре­жи­ми­ма оства­ре­на је у
Хр­ват­ској, где су као офи­ци­ри НДХ мно­ги
ри­мо­ка­то­лич­ки све­ште­ни­ци уче­ство­ва­ли
у нај­стра­шни­јим ма­са­кри­ма над Ср­би­ма.
Ри­мо­ка­то­лич­ки кли­ри­ци (оба по­ла) би­ли
су на че­лу кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра смр­
ти, ка­кав су Ја­се­но­вац и остали ло­го­ри у
14 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
У овом тре­нут­ку САД, ЕУ и НА­ТО пакт оства­ру­ју
све еле­мен­те фа­ши­стич­ке опа­сно­сти у свет­ским
раз­ме­ра­ма. У том сми­слу би­ти ис­кре­ни ан­ти­фа­
ши­ста да­нас зна­чи би­ти про­тив дик­та­та из Бри­се­
ла и Ва­шинг­то­на и бо­ри­ти се про­тив НА­ТО-пак­та.
НДХ. Не­ча­сни рад ри­мо­ка­то­лич­ких „ча­
сних се­ста­ра“ остао је упам­ћен и у ло­го­
ри­ма за уби­ја­ње срп­ске, је­вреј­ске и ром­
ске де­це у Ја­стре­бар­ском. Ка­да је ор­ги­ја
уби­ја­ња Ср­ба иза­зва­ла ма­сов­ни ору­жа­ни
уста­нак у срп­ским кра­је­ви­ма НДХ-а, Бер­
лин је мо­рао да за­у­зда хр­ват­ску вој­ску јер
је пре­ти­ла опа­сност да се по­ре­дак на том
де­лу Евро­пе пре­тво­ри у све­оп­шти ха­ос.
Та­да над­би­скуп Сте­пи­нац (ко­га је Ва­ти­кан
про­гла­сио за све­ца) по­чи­ње ма­сов­но „по­
кр­шта­ва­ње“ Ср­ба и њи­хо­во пре­во­ђе­ње из
пра­во­слав­не у ри­мо­ка­то­лич­ку ве­ру – ово
„по­кр­шта­ва­ње“ је учи­ње­но у сен­ци хр­ват­
ског но­жа јер је из­бор Ср­ба био из­ме­ђу
стра­шне смр­ти и мо­гућ­но­сти да се са бли­
жњи­ма пре­жи­ви у ри­мо­ка­то­лич­кој ве­ри.
Та­да је, у окви­ру не­мач­ког пла­на па­ци­фи­
ко­ва­ња НДХ-а, осми­шље­на и оку­па­тор­ска
фар­са са „Хр­ват­ском пра­во­слав­ном цр­
квом“, ко­ја се ових да­на об­на­вља у са­да­
шњој не­за­ви­сној др­жа­ви Хр­ват­ској.
Кру­ну на лу­ци­фер­ско лу­кав­ство Ва­ти­
ка­на у спа­ша­ва­њу Хр­ва­та од за­слу­же­не
ка­зне због уче­шћа у ге­но­ци­ду и са­ве­зни­
штва са Хи­тле­ром је­сте ор­га­ни­зо­ва­ње
ма­сов­ног пре­ла­ска хр­ват­ске вој­ске, на
кра­ју ра­та, из ре­до­ва Си­ла осо­ви­не у пар­
ти­зан­ску вој­ску, тј. под ко­ман­ду Јо­си­па
Бро­за. Ка­ко су и Хр­ва­ти (пре­ко Ва­ти­ка­на)
са­зна­ли да Хи­тлер гу­би рат, већ кра­јем
1943, а ин­тен­зив­но 1944. по­чи­њу по­ку­
ша­ји Па­ве­ли­ћа да пре­го­ва­ра са Ан­гло­
аме­ри­кан­ци­ма, за­тим пре­го­во­ри уста­ша
и пар­ти­за­на у За­гре­бу, па суб­вер­зив­на
ак­ци­ја хр­ват­ских по­ли­ти­ча­ра, по­др­жа­них
Чер­чи­лом, у Лон­до­ну ка­ко би ју­го­сло­вен­
ска кра­љев­ска вла­да и ди­на­сти­ја пре­шле
на стра­ну Јо­си­па Бро­за и из­да­ли ђе­не­ра­
ла Ми­ха­ил­ о­ви­ћа и Рав­но­гор­ски по­крет.
Та­да чи­та­ве је­ди­ни­це хр­ват­ске вој­ске са
све на­о­ру­жа­њем од Павелића пре­ла­зе
под Бро­зо­ву ко­ман­ду. Ни та­да ни­су во­ди­
ле бор­бе про­тив не­мач­ке вој­ске, већ су
ис­ко­ри­шће­не да 1944, са­да са пар­ти­зан­
ским пе­то­кра­ка­ма уме­сто хр­ват­ске ша­
хов­ни­це на капама, из­вр­ше упад у Ср­би­ју
и учи­не ма­сов­не зло­чи­не над срп­ским
на­ро­дом, ко­ји је био опре­де­љен за Рав­
но­гор­ски ан­ти­фа­ши­стич­ки по­крет.
Та­ко и бли­ски ро­ђак до­ско­ра­шњег хр­
ват­ског пред­сед­ни­ка Ме­си­ћа, пот­пу­ков­
ник Ме­сић, рат за­вр­ша­ва као ви­со­ки офи­
цир На­род­но­-о­сло­бо­ди­лач­ке вој­ске Ју­го­
сла­ви­је (зва­нич­ни на­зив за пар­ти­зан­ске
фор­ма­ци­је) иако је то­ком ра­та био ко­ман­
дант уста­шке вој­ске ко­ја се на Ис­точ­ном
фрон­ту борила про­тив Цр­ве­не ар­ми­је.
Овај детаљ на нај­бо­љи на­чин при­ка­зу­је
ка­ко су Хр­ва­ти, ми­ље­ни­ци Ва­ти­ка­на, из­у­
зет­но до­бро при­ме­ни­ли стра­те­ги­ју фал­си­
фи­ко­ва­ња исти­не и ства­ра­ња ми­та о не­ка­
квом ри­мо­ка­то­лич­ком ан­ти­фа­ши­зму.
Евро­а­тлант­ски про­па­ганд­ни ­
мит о са­вре­ме­ном ­
ан­ти­фа­ши­зму
Дру­ги свет­ски рат је до­га­ђај ко­ји је про­
из­вео фа­тал­не по­сле­ди­це у свет­ској исто­
ри­ји, те ње­го­ве по­сле­ди­це и да­нас осе­ћа­
мо. Са­вре­ме­на струк­ту­ра мо­ћи у свет­ским
окви­ри­ма не би мо­гла да се раз­у­ме без
све­сти о то­ме ко је био по­ра­жен, а ко по­
бед­ник Дру­гог свет­ског ра­та. То се нај­бо­
ље ви­ди у Са­ве­ту без­бед­но­сти Ује­ди­ње­
них на­ци­ја (нај­ви­ши ор­ган ОУН), који чи­не
си­ле по­бед­ни­це над Хи­тле­ром.
Европ­ска уни­ја је на­ста­ла до­ста по­сле
окон­ча­ња овог свет­ског су­ко­ба, и ње­на
по­тре­ба да се ле­ги­ти­ми­ше као не­ко ко се
укла­па у по­сле­рат­ни ан­ти­фа­ши­стич­ки по­
ре­дак је раз­лог због ког раз­не струк­ту­ре
ЕУ та­ко ин­си­сти­ра­ју на ан­ти­фа­ши­стич­ким
тра­ди­ци­ја­ма ме­ђу др­жа­ва­ма – чла­ни­ца­ма
ЕУ. Већ је на­ве­де­но да ЕУ чи­не др­жа­ве ко­је
истин­ски не­ма­ју ан­ти­фа­ши­стич­ку тра­ди­
ци­ју, па су мо­ра­ле на­кнад­но да је из­ми­
шља­ју ради постизања по­ли­тич­ке ко­рект­
но­сти, те због креирања и (п)одржавања
оп­ште сли­ке о ан­ти­фа­ши­стич­кој тра­ди­ци­
ји ЕУ, а исту ан­ти­фа­ши­стич­ку по­ли­тич­ку
ко­рект­ност тра­же и од но­во­при­мље­них
чла­ни­ца (по це­ну слич­ног фал­си­фи­ко­ва­ња
исто­ри­је). Не­ма­ли зна­чај има и по­тре­ба да
се на­пра­ви от­клон од свих иде­о­ло­шких
тра­ди­ци­ја (та­ко бли­ских за­пад­но­е­вроп­
ским и сред­ње­е­вроп­ским на­ро­ди­ма) ко­је
на­ги­њу ан­ти­се­ми­ти­зму.
По­ред на­ве­де­них, за ожи­вља­ва­ње ан­
ти­фа­ши­стич­ке тра­ди­ци­је Евро­пе по­сто­ји
и је­дан мно­го при­зем­ни­ји раз­лог, ко­ји се
веома че­сто не да та­ко ла­ко уочи­ти. То је
иде­ол­ о­шка остра­шће­ност и иде­о­ло­шко
по­ре­кло бри­сел­ске би­ро­кра­ти­је и ње­них
ру­ко­во­де­ћих ка­дро­ва. На­и­ме, мно­ги чел­
ни­ци евро­а­тлант­ских струк­ту­ра су не­ка­
да­шњи троц­ки­сти, ба­шти­ни­ци нај­ек­стрем­
ни­јих ле­вих иде­ја.
Сту­дент­ске де­мон­стра­ци­је 1968. ни­
су окон­ча­не по­ра­зом ле­вих иде­ја, ко­је
су их ин­спи­ри­са­ле. Тај сту­дент­ски бунт
ши­ром Евро­пе био је са­мо вр­ху­нац де­
це­ниј­ског ле­ви­ча­ре­ња ме­ђу сту­дент­ском
омла­ди­ном. Али иако је та­да СССР био
зва­нич­но упо­ри­ште ле­ви­ча­ра све­та, на
за­па­ду Евро­пе, па и на За­па­ду уоп­ште је
би­ла ја­ка ин­док­три­на­ци­ја сту­де­на­та јед­
ном дру­гом ле­ви­цом – оном ко­ја је би­ла
остра­шће­но не­при­ја­тељ­ски рас­по­ло­же­на
пре­ма со­вјет­ском ла­ге­ру и ко­му­ни­стич­кој
тра­ди­ци­ји, сву је не­кри­тич­ки свр­ста­ва­ју­
ћи у ста­љи­ни­зам. Та ле­ва тра­ди­ци­ја би­ла
је троц­ки­стич­ка. Троц­ки је, као и Ле­њин,
на власт у Ру­си­ји до­шао уз оби­ла­ту по­
моћ ме­ђу­на­род­ног круп­ног ка­пи­та­ла, те
је троц­ки­стич­ки по­крет све вре­ме имао
не­при­род­ну по­др­шку Вол­стри­та и слич­
них фи­нан­сиј­ских уста­но­ва у све­ту. Раз­лог
је био јед­но­ста­ван: иде­ја о пер­ма­нент­ној
ре­во­лу­ци­ји, бе­за­ви­чај­но­сти и ана­ци­о­
нал­но­сти (зва­нич­ном ин­тер­на­ци­о­на­ли­
зму ле­ви­це) увек је би­ла сјај­но оруж­је за
ру­ше­ње свих на­род­њач­ких, на­ци­о­нал­но
опре­де­ље­них, тра­ди­ци­о­нал­них и ор­ган­
ски по­ве­за­них дру­шта­ва, др­жа­ва и ели­та.
Сва­ка озбиљ­на еко­ном­ска ана­ли­за увек
је по­ка­зи­ва­ла да су ова­ква дру­штва и др­
жа­ве истин­ски нај­о­збиљ­ни­ја пре­пре­ка
свет­ском обр­ту ме­ђу­на­род­ног ка­пи­та­ла и
оства­ре­њу про­фи­та на гло­бал­ном ни­воу.
Троц­ки­стич­ки ре­во­лу­ци­о­на­ри и њи­хо­вом
иде­ол­ о­ги­јом ин­спи­ри­са­не револуције ни­
ка­да ни­су би­ли смет­ња мул­ти­на­ци­о­нал­
ним кор­по­ра­ци­ја­ма, већ њи­хо­во нај­дра­же
и нај­суб­вер­зив­ни­је ору­ђе.
Ка­да је 1968. сту­дент­ска ре­во­лу­ци­ја
у свом ма­ни­фест­ном об­ли­ку про­па­ла у
Европи, троц­ки­стич­ке во­ђе ове по­бу­не
су при­ме­ни­ле Грам­ши­је­ву стра­те­ги­ју „ду­
гог мар­ша кроз ин­сти­ту­ци­је“ или оно­га
што троц­ки­сти зо­ву ен­три­зам – ула­зак у
по­сто­је­ће гра­ђан­ске уста­но­ве и по­ла­ко
пре­о­бли­ко­ва­ње њи­хо­ве су­шти­не из­ну­
тра то­ли­ко да на кра­ју по­ста­ну сво­ја су­
прот­ност.
Мно­ги од ових ли­де­ра троц­ки­зма, сту­
дент­ског бун­та 1968, да­нас се на­ла­зе на
че­лу ра­зних европ­ских пар­ти­ја, ме­ди­ја,
ин­сти­ту­ци­ја на­у­ке, умет­но­сти и дру­гих
обла­сти дру­штве­ног жи­во­та – јед­ном реч­
ју, чи­не евро­у­ни­јат­ску и евро­а­тлант­ску
ели­ту.
Под ма­ском ан­ти­фа­ши­зма
Њи­хов ар­хине­при­ја­тељ је остао исти
иако се ре­то­ри­ка од троц­ки­стич­ке пре­
тво­ри­ла у нео­ли­бе­рал­ну – пер­ма­нент­на
ре­во­лу­ци­ја је пре­тво­ре­на у гло­ба­ли­зам,
а иде­ја о бес­кла­сном дру­штву без на­ци­
о­нал­них гра­ни­ца у гло­бал­ну ин­те­гра­ци­ју
за­рад про­мо­ци­је људ­ских и ма­њин­ских
пра­ва. Не­при­ја­тељ је увек исти – тра­ди­ци­
о­нал­не на­ци­о­нал­не, кул­тур­не и дру­штве­
не вред­но­сти и уста­но­ве и на­ро­ди ко­ји их
се упорно др­же или их чу­ва­ју.
Нај­е­ле­гант­ни­ји на­чин да се са свим тра­
ди­ци­о­нал­ним вред­но­сти­ма европ­ских
на­ро­да об­ра­чу­на је за­ле­пити им ети­ке­ту
– фа­ши­зма.
Ма ко­ли­ко ова­кве ети­ке­те би­ле бе­сми­
сле­не, уз ве­ли­ку ме­диј­ску ма­ши­не­ри­ју
цен­зу­ре и про­мо­ци­је гло­бал­них ели­та и
ње­них ста­во­ва, мно­ги аутен­тич­ни европ­
ски ли­де­ри и на­род­ни по­кре­ти би­ли су
(екс­трем­ним ма­ни­ром Ла­ва Троц­ког и ње­
го­вих са­бо­ра­ца) дис­кри­ми­ни­са­ни, цен­зу­
ри­са­ни и осу­ђе­ни на дру­штве­ну мар­ги­ну
јер су про­гла­ше­ни за фа­ши­стич­ке.
Та­ко се мит о не­пре­кид­ном и буд­ном
евро­ат­ лант­ском ан­ти­фа­ши­зму пот­хра­њу­је
пер­ма­нент­ном по­тре­бом крип­то­троц­ки­
ста да, као нео­ли­бе­рал­не пер­ја­ни­це, стал­
но уда­ра­ју на све аутен­тич­не европ­ске
на­род­не по­кре­те и во­ђе. Та­ко они огром­
ни де­фи­цит де­мо­крат­ског ле­ги­ти­ми­те­та
бри­сел­ске би­ро­кра­ти­је оправ­да­ва­ју по­
тре­бом да се не­пре­кид­но об­ра­чу­на­ва са
из­ми­шље­ним европ­ским фа­ши­змом.
Ни­је по­треб­но под­се­ти­ти ко­ли­ко је овај
мо­дел ола­ко пре­не­сен ме­ђу евро­а­тлант­
ске про­мо­те­ре у Ср­би­ји, ко­ји на ол­тар свог
евро­у­ни­јат­ског ан­ти­фа­ши­зма свакоднев­
но приносе по­не­ког ин­те­лек­ту­ал­ца или
ор­га­ни­за­ци­ју срп­ских па­три­о­та ети­ке­ти­
ра­ју­ћи их као фа­ши­сте.
По­сто­је мно­ге те­о­ри­је фа­ши­зма, од ко­
јих су не­ке по­ли­тич­ки и исто­риј­ски уте­ме­
ље­не јер се ба­ве ана­ли­зом кон­крет­них по­
јав­них об­ли­ка овог по­ли­тич­ког кон­цеп­та,
док су не­ке то­ли­ко фан­та­стич­не и на­уч­но
не­у­те­ме­ље­не да су од­ли­ке фа­ши­стич­ке
дик­та­ту­ре про­ши­ри­ле до гра­ни­це на ко­јој
се сва­ки по­ли­тич­ки си­стем у све­ту мо­же
озна­чи­ти као фа­ши­стич­ки.
Оно по че­му је фа­ши­зам од­ув­ ек био
пре­по­зна­тљив јесте спрем­ност да се др­
жав­ни и на­ци­о­нал­ни ин­те­ре­си јед­ног на­
Хитлер и Мусолини, јун 1940. године
ро­да оства­ру­ју агре­сив­ним ра­том про­тив
ин­те­ре­са дру­гих на­ро­да, и то увек уз кр­
ше­ње ме­ђу­на­род­ног пра­ва. Фа­ши­стич­ка
др­жа­ва има екс­пан­зив­ну им­пе­ри­ја­ли­
стич­ку по­ли­ти­ку и спрем­на је да своје
интересе широм света остварује рат­ном
ма­ши­не­ри­јом, без об­зи­ра на то што се
ње­не та­ко де­фи­ни­са­не ин­те­ре­сне сфе­ре
на­ла­зе хи­ља­да­ма ки­ло­ме­та­ра да­ле­ко од
др­жав­них гра­ни­ца.
Фа­ши­стич­ке др­жа­ве у свом окру­же­њу
и ши­ром све­та (у оно­ме што су де­фи­ни­са­
ле као сфе­ру сво­јих ин­те­ре­са) про­из­во­де
осва­јач­ке ра­то­ве, ру­ше ме­ђу­на­род­ни
прав­ни по­ре­дак, док у уну­тра­шњој по­
ли­ти­ци спро­во­де то­та­ли­тар­ну кон­тро­лу
це­ло­куп­ног дру­штва, те су­спен­ду­ју гра­
ђан­ска пра­ва и сло­бо­де за­сно­ва­не на
сло­бо­дар­ским тра­ди­ци­ја­ма људ­ске ци­ви­
ли­за­ци­је.
Да­нас је сва­ка евро­ат­ лант­ска ан­ти­фа­
ши­стич­ка при­ча сме­шна и ла­жна јер се
исто­вре­ме­но док они лар­ма­ју око мар­ги­
нал­них пот­кул­тур­них гру­па озна­ча­ва­ју­ћи
их као не­ка­кву фа­ши­стич­ку опа­сност, и
док аутен­тич­не на­род­не по­кре­те ши­ром
Евро­пе из­ба­цу­ју из по­ли­тич­ке утак­ми­це
ети­ке­том фа­ши­зма – у центрима евроат­
ланске моћи се од­и­гра­ва пра­ва об­но­ва
пу­зе­ћег фа­ши­зма.
У овом тре­нут­ку САД, ЕУ и НА­ТО пакт
оства­ру­ју све еле­мен­те фа­ши­стич­ке опа­
сно­сти у свет­ским раз­ме­ра­ма. У том сми­
слу би­ти ис­кре­ни ан­ти­фа­ши­ста да­нас
зна­чи би­ти про­тив дик­та­та из Бри­се­ла и
Ва­шинг­то­на и бо­ри­ти се про­тив НА­ТО-
пак­та.
Аутен­тич­ним са­рад­ни­ци­ма фа­ши­зма
да­нас би мо­гли да се озна­че сви они ко­ји
су за без­ус­ лов­но ис­пу­ња­ва­ње дик­та­та из
Бри­се­ла и Ва­шинг­то­на и не­пре­кид­но ја­
ча­ње и про­ши­ре­ње НА­ТО-пак­та.  z
1/2010 l Двери српске l 15
 20  Ан­ти­се­ми­ти­зам
22  Сазнати истину
24  Страх и ње­го­ве на­ме­ре
26  Фашистичка револуција
29  Комунизам и фашизам
34  Фа­ши­зам – про­шлост и са­да­шњост

ХИТЛЕР И ЗАПАД
36  Разговори са Хитлером
40  Нациизам као последња шанса Запада
43  Европа, Балкан и Западни фронт
48  Ко је створио и финансирао Хитлера
52  О од­го­вор­но­сти За­па­да

Мар­ко Жив­ко­вић

Oд при­ја­те­ља
до не­при­ја­те­ља
Ка­да го­во­ри­мо о ра­си­зму у по­ли­тич­ком сми­слу, по­ја­ва Хи­тле­ра
ни­је би­ла не­што но­во. Мо­ра­мо по­ме­ну­ти и по­ло­жај цр­нач­ког
ста­нов­ни­штва у Аме­ри­ци ко­ји се ни­је мно­го раз­ли­ко­вао од
од­но­са пре­ма ма­њи­на­ма на по­чет­ку Хи­тле­ро­ве вла­да­ви­не.

У по­ли­ти­ци и ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма

ни­кад ни­је цр­но или бе­ло. Исти­на,
иде­о­л о­г и­ј а, прав­д а и по­ш те­њ е у
ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма увек су уз­ми­ца­ли
пред се­бич­ним по­ли­тич­ким и еко­ном­ским
ин­те­ре­си­ма. Све­сно, ве­ли­ке си­ле су да­ва­ле
под­стрек и за­мах фа­ши­стич­кој Ита­ли­ји и
на­ци­стич­кој Не­мач­кој.
Ни­је нам циљ да се ба­ви­мо де­таљ­ном
исто­ри­јом ди­пло­ма­ти­је из­ме­ђу два ра­та,
већ да ука­же­мо на мо­мен­те и до­га­ђа­је
ка­да су за­пад­не си­ле зарад својих инте­
реса охра­бри­ва­ле и по­ма­га­ле Му­со­ли­ни­
ја и Хи­тле­ра и ти­ме свет по­ла­ко гу­ра­ле у
но­ви рат.
До­ла­ском Му­со­ли­ни­­ја на че­ло Ита­ли­је
1923. у од­но­си­ма са де­мо­крат­ским вла­да­
ма се, у први мах, ништа није променило
– је­ди­но је ју­го­сло­вен­ска вла­да по­ка­за­ла
отво­ре­ну бо­ја­зан зна­ју­ћи ка­кве су на­ме­
ре ита­ли­јан­ских фа­ши­ста пре­ма Ри­је­ци.
У по­чет­ку је Му­со­ли­ни скри­вао сво­је на­
ме­ре, а оне су би­ле тај­но про­кла­мо­ва­не у
ак­тив­ној по­ли­ти­ци пре­ма Бал­ка­ну, По­ду­
на­вљу, Сре­до­зе­мљу и Афри­ци. Му­со­ли­ни
је сма­трао да је по­ре­дак ко­ји је ус­по­ста­
вљен на овим те­ри­то­ри­ја­ма не­пра­ве­дан
пре­ма Ита­ли­ји и да „по­том­ци ве­ли­ких
Ри­мља­на“ има­ју пра­во и оба­ве­зу да га
про­ме­не. Фа­ши­стич­ка Ита­ли­ја је у сво­јој
по­ли­ти­ци ре­ван­ши­зма во­ђе­на ме­га­ло­ма­
ни­јом и не­за­до­вољ­ством јер је – иако је у
прошлом рату би­ла на стра­ни са­ве­зни­ка
– сма­тра­ла да ни­је до­вољ­но на­гра­ђе­на у
те­ри­то­ри­јал­ном про­ши­ре­њу. То не­за­до­
вољ­ство је нарочито ис­ка­зи­ва­но у од­но­
су пре­ма Кра­ље­ви­ни Југославији.
Ита­ли­ја се по­зи­ва­ла на обе­ћа­ње са­ве­
зни­ка да ће – ако уђе у рат про­тив Цен­
трал­них си­ла – до­би­ти Дал­ма­ци­ју, Рије­
ку и Ис­тру. То се ни­је де­си­ло, и оштри­ца
ита­ли­јан­ског ре­ван­ши­зма се окре­ну­ла
пре­ма Ју­го­сла­ви­ји. По до­ла­ску на власт,
Му­со­ли­ни ни­је зна­нич­но по­ка­зи­вао сво­
је на­ме­ре, већ се кон­це­три­сао да учвр­сти
свој ре­жим, али је тај­но по­чео са при­пре­
ма­ма да по­кре­не пи­та­ње Ри­је­ке и да из­
вр­ши анек­си­ју те обла­сти.
Ста­тус Ри­је­ке је и да­ље био ма­ње – ви­
ше отво­рен и че­као је ме­ђу­соб­ни до­го­
вор Ита­ли­је, Ју­го­сла­ви­је и европ­ских др­
жа­ва. Му­со­ли­ни, међутим, ни­је же­лео да
че­ка, па је по­слао ге­не­ра­ла Дар­ди­на да са
вој­ском за­у­зме Ри­је­ку. Зва­нич­но је то био
са­мо­и­ни­ци­ја­тив­ни по­сту­пак са­мог Дар­
ди­на како се пред све­том не би по­ка­за­ло
да иза све­га ја­сно сто­ји вла­да у Ри­му.
Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја је уло­жи­ла
про­тест и тра­жи­ла да се осу­ди ова­кав по­
сту­пак, али је тај апел на­иш ­ ао на ћу­та­ње
две на­ја­че европ­ске др­жа­ве – Фран­цу­ске
и Ве­ли­ке Бри­та­ни­је.
Ула­зак ита­ли­јан­ске вој­ске у Ријеку је
имао прећут­ну по­др­шку Лон­до­на и Па­
ри­за, ко­ји ни­су же­ле­ли да због не­ких Ју­
го­сло­ве­на за­о­штре од­но­се са Ита­ли­јом.
Уме­сто да вр­ше при­ти­сак на Му­со­ли­ни­ја,
ове две др­жа­ве су се окре­ну­ле Бе­о­гра­ду
и са­ве­то­ва­ле да се при­зна свр­шен чин.
Не­ма­ју­ћи са­ве­зни­ка и раз­у­ме­ва­ње у
овом пи­та­њу, а стал­но под при­ти­ском за­
пад­них си­ла да по­пра­ви сво­је од­но­се са
Ри­мом, Ју­го­сла­ви­ја ни­је има­ло не­ког из­
бо­ра. Та­ко је 1924. пот­пи­сан спо­ра­зум из­
ме­ђу вла­да Ита­ли­је и Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­
ви­је у ко­ме је при­зна­та анек­си­ја Ри­је­ке.
Пр­ва жр­тва фа­ши­зма је па­ла, и то је би­ла
Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја.
Му­со­ли­ни је ви­део да га свет при­хва­та
као рав­но­прав­ног парт­не­ра, а схва­тио је,
што ће уско­ро раз­у­ме­ти и Хи­тлер, да су
вер­сај­ске од­ред­бе са­мо сло­во на па­пи­
ру и да ће европ­ске за­пад­не си­ле зарад
својих интереса увек жр­тво­ва­ти пра­ва
ма­лих на­ро­да.

16 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

 Фа­ши­стич­ка Ита­ли­ја је има­ла вер­ног
са­ве­зни­ка у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји. Бри­
та­ни­ја је до из­ве­сне ме­ре подржавала
Мусолинијеву агре­сив­ну по­ли­ти­ку ка­ко
би се на Ме­ди­те­ра­ну до­би­ла рав­но­те­жа
фран­цу­ској фло­ти. Лон­дон је, наиме, био
за­бри­нут због мо­ћи ко­је Фран­цу­ска и
ње­на фло­та имају по Сре­до­зе­мљу. Не­ма
ви­ше бро­до­ва цар­ске Ру­си­је и Осман­ског
цар­ства, та­ко да је је­ди­ни так­мац бри­тан­
ској мор­на­ри­ци у овом де­лу све­та би­ла
фран­цу­ска фло­та.
Британија се окреће
Мусолинију и Хитлеру
Лон­дон је знао да се од­но­си Фран­цу­
ске и Ита­ли­је ква­ре, па се постарао да
се по­ста­ви као су­ди­ја у сва­ком фран­цу­
ско-ита­ли­јан­ском су­ко­бу, и ти­ме из­ву­че
ко­рист за се­бе. Та­ко је 1925. и до­шло до
су­сре­та Му­со­ли­ни­ја и Ости­на Чем­бр­ле­на
у Ра­па­лу. Чем­бр­лен се на том састанку са­
гласио са италијанском политиком пре­ма
Ети­о­пи­ји и дао зе­ле­но све­тло да се кре­не
у екс­пло­та­ци­ју при­род­них бо­га­тста­ва те
зе­мље, ко­ја је, тре­ба ре­ћи, би­ла ме­ђу­на­
род­но при­зна­та и чланица Дру­штва на­
ро­да.
Бри­та­ни­ја ће при­зна­ти до­ми­нан­тан
еко­ном­ски по­ло­жај Ита­ли­је у Ети­о­пи­ји,
а да­та је са­гла­сност и за по­ли­ти­ку пре­ма
Бал­ка­ну и Тур­ској. Стра­те­зи у Лон­до­ну
су се на­да­ли да ће раз­би­ти си­стем Ма­ле
Атан­те, ко­ји је био под ути­ца­јем Фран­
цу­ске, и да ће ис­ко­ри­сти­ти Му­со­ли­ни­јев
притисак на Тур­ску да вла­ду у Ан­ка­ри
убе­ди да пи­та­ње Мо­су­ла реши у сво­ју ко­
рист јер се Бри­тан­ска им­пе­ри­ја снад­бе­
ва­ла наф­том из тог региона.
Са бри­тан­ским ве­тром у ле­ђи­ма, Ита­
ли­ја је ус­пе­ла да се уме­ша у бал­кан­ске
про­бле­ме и збли­жи се са Ма­ђар­ском, још
јед­ном др­жа­вом спрем­ном за ре­ван­ши­
стич­ку по­ли­ти­ку пре­ма су­се­ди­ма.
По­стиг­ну­ти су и зна­чај­ни ус­пе­си у при­
вред­ној и по­ли­тич­кој пе­не­тра­ци­ји у Ети­
о­пи­ји. На Бал­ка­ну је по­стиг­нут још је­дан
успех у пот­пу­ном пот­чи­ња­ва­њу Ал­ба­ни­је
– на ужас Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је.
Адолф Хи­тлер 1933. до­ла­зи на власт.
Стр­пљи­во је че­као да кре­не у раз­би­ја­ње
вер­сјај­ског си­сте­ма, што му је убр­зо по­
Сту­па­ју­ћи у пре­го­во­ре са на­ци­сти­ма, са­ма
бри­тан­ска вла­да је пре­кр­ши­ла од­ред­бе
Вер­сај­ског спо­ра­зу­ма о то­на­жи ко­ја је
до­зво­ље­на да бу­де у по­се­ду Не­мач­ке,
а тре­ба при­ме­ти­ти да о овим пре­го­во­ри­ма
ни­је оба­ве­сти­ла ни сво­је са­ве­зни­ке ни
Дру­штво на­ро­да, а на то је би­ла оба­ве­зна
шло за ру­ком, и то уз по­моћ Бри­та­на­ца.
Фран­цу­ска је, наиме, озбиљ­но схва­ти­ла
опа­сност ко­ја се над њом над­ви­ла до­ла­
ском на­ци­ста на власт, а исто­вре­ме­но је
би­ла све­док да не мо­же оче­ки­ва­ти да ће
у Лон­до­ну имати вер­ног са­ве­зни­ка, ко­ји
ће по­што­ва­ти прин­ци­пе. За­то се Па­риз
све ви­ше окре­ће Со­вјет­ском Са­ве­зу са
на­дом да ће на тако ути­ца­ти да се оту­пи
оштри­ца не­мач­ке по­ли­ти­ке и до­би­је јак
са­ве­зник.
Ка­да је до­шло до фран­цу­ско-со­вјет­
ског спо­ра­зу­ма ре­ак­ци­ја Лон­до­на је би­ла
па­нич­на. Као ре­ак­ци­ја на фран­цу­ско-со­
вјет­ско збли­жа­ва­ње, Бри­та­ни­ја се окре­
ну­ла Хи­тле­ру ка­ко би се су­про­ста­ви­ла
до­го­во­ру Мо­скве и Па­ри­за – ну­де­ћи му
из­ла­зак из изо­ла­ци­је. Хи­тлер је је­два до­
че­као ова­кву по­ну­ду. Раз­го­во­ри су во­
ђе­ни о по­мор­ском на­о­ру­жа­њу – ма­да за
Хи­тле­ра ово ни­је то­ли­ко бит­но ко­ли­ко
чи­ње­ни­ца да је при­хва­ћен као рав­но­
прав­ни парт­нер.
Сту­па­ју­ћи у пре­го­во­ре са на­ци­сти­ма,
са­ма бри­тан­ска вла­да је пре­кр­ши­ла од­
ред­бе Вер­сај­ског спо­ра­зу­ма о то­на­жи
ко­ја је до­зво­ље­на да бу­де у по­се­ду Не­
мач­ке, а тре­ба при­ме­ти­ти да о овим пре­
го­во­ри­ма ни­је оба­ве­сти­ла ни сво­је са­ве­
зни­ке ни Дру­штво на­ро­да, а на то је би­ла
оба­ве­зна.
Две го­ди­не по­сле до­ла­ска на власт, уз
већ при­мет­не про­го­не Је­вре­ја и по­ли­тич­
ких про­тив­ни­ка, Хи­тлер 1935. пре­ко Бри­
та­на­ца по­ста­је рав­но­прав­ни парт­нер. По
по­стиг­ну­том спо­ра­зу­му Не­мач­ка мо­же
има­ти 35% мор­на­ри­це у од­но­су на бри­
тан­ску фло­ту. Ан­гло-не­мач­ки спо­ра­зум
је до­зво­лио да Не­мач­ка по­се­ду­је и под­
мор­ни­це у сна­зи од 60%, а у по­себ­ним
окол­но­сти­ма и до 100 % бри­тан­ске под­
мор­нич­ке фло­те. Ово је био ве­ли­ки успех
за Хи­тле­ра, који је уви­део да су Бри­тан­ци
ису­ви­ше ве­ли­ки его­и­сти, да ће за­рад сво­
јих ин­те­ре­са по­га­зи­ти сво­је оба­ве­зе пре­
ма са­ве­зни­ци­ма и да не­ће по сва­ку це­ну
одр­жа­ти вер­сај­ски сис­тем у Евро­пи.
На­пад на Ети­о­пи­ју
Те 1935. го­ди­не усле­дио је и отво­ре­ни
ита­ли­јан­ски на­пад на Ети­о­пи­ју: фа­ши­
стич­ка Ита­ли­ја је пр­во ста­ви­ла под еко­
ном­ску кон­тро­лу све што је мо­гла, а он­да
се од­лу­чи­ла да је и вој­но за­у­зме. Ве­ли­ка
Бри­та­ни­ја је и те­ ка­ко би­ла упо­зна­та и –
са­гла­сна са овим пла­но­ви­ма.
Ве­ћи­на ве­ли­ких си­ла је јавно осудила
агре­си­ју на Ети­о­пи­ју. САД су јав­но из­ја­ви­
ле да се не­ће ме­ша­ти, а европ­ске си­ле су
– сва­ка због сво­јих ин­те­ре­са – од­лу­чи­ле
да Италији уве­ду санк­ци­је. Фран­цу­ска је
је­ди­на реаговала оштри­је и искре­но осу­
ди­ла агре­си­ју. Бри­та­ни­ја је, иако пот­пу­но
све­сна по­др­шке ко­ју је да­ва­ла Му­со­ли­
ни­ју, схва­ти­ла да и њој не од­го­ва­ра баш
то­ли­ко ја­ча­ње Ита­ли­је – због ва­жно­сти
сопствених­ по­зи­ци­ја у Су­да­ну и Егип­ту.
Дру­штво на­ро­да Италији уво­ди санк­
ци­је на наф­ту и рат­ни ма­те­ри­јал. САД су
про­гла­си­ле не­ут­ рал­ност и из­ја­ви­ле да
се не­ће ме­ша­ти. Ва­шинг­тон је од­мах по­
чео да кр­ши санк­ци­је про­да­ју­ћи наф­ту и
за­бра­нио је про­да­ју оруж­ја не са­мо Ита­
ли­ји, не­го и Ети­о­пи­ји. Тако је до­шло до
из­јед­ња­ча­ва­ња жр­тве и агре­со­ра, а и са­
ме санк­ци­је на увоз ору­жи­ја су ви­ше по­
го­ди­ле си­ро­ма­шну Ети­о­пи­ју него Италију.
Санк­ци­је – због по­ли­ти­ке САД-а – ни­су
до­ве­ле ни до ­ка­квих ре­зул­та­та.
Фран­цу­ска и Бри­та­ни­ја су се упла­ши­ле
да би Му­со­ли­ни де­фин­тив­но мо­гао да се
окре­не Хи­тле­ру скла­па­ју­ћи са њим бли­
же са­ве­зни­штво, па су ну­ди­ле ре­ше­ње
ко­је би га бар де­ли­мич­но за­до­во­љи­ло.
План је под­ра­зу­ме­вао да се Ита­ли­ји пре­
пу­сте две трећине ети­оп­ске те­ри­то­ри­је,
а ети­оп­ски вла­дар би као обе­ште­ће­ње
до­био лу­ку Асаб. Ети­о­пи­ја је би­ла пу­но­
пра­ван члан Дру­штва на­ро­да, а ве­ли­ке
си­ле су је бу­квал­но ко­ма­да­ле на тај­ним
са­стан­ци­ма!
Овај план је убр­зо про­пао због про­ти­
вље­ња опо­зи­ци­је у француском и бри­
танском пар­ла­мен­ту, али је по­ка­зао до­
кле су за­пад­не др­жа­ве спрем­не да иду.
Ка­да је план про­пао, од­лу­чи­ло се да
се санк­ци­је по­ош ­ тре, али су глав­ни снад­
бе­вач наф­том и си­ро­ви­на­ма би­ле моћ­не
САД. На кри­ти­ке из европ­ских пре­сто­
ни­ца до­шла је чу­ве­на из­ја­ва ми­ни­стра
спољ­них по­сло­ва САД-а да се Ва­шинг­тон
ра­ди­је опре­де­лио за мо­рал­не, а не тр­го­
вач­ке санкције према Италији.
Рат је завршен 1936. и про­гла­ше­на је
анек­си­ја Ети­о­пи­је. Ита­ли­јан­ски краљ је
сво­јој ти­ту­ли до­дао и по­ча­сни на­зив – цар
Ети­о­пи­је. Ве­ли­ке си­ле су, на сву сво­ју сра­
мо­ту, јед­но­став­но при­хва­ти­ле по­сто­је­ће
ста­ње и, на ини­ци­ја­ти­ву Бри­та­ни­је, те исте
го­ди­не Италији уки­ну­ле санк­ци­је. Та­ко се
за­вр­ши­ла ова успе­шна де­мон­стра­ци­ја
агре­сив­не фа­ши­стич­ке по­ли­ти­ке.
Рајнска област
Убр­зо је усле­ди­ла но­ва кри­за. Хи­тлер
је, и по­ред про­ти­вље­ња сво­јих ге­не­ра­
ла, одлучио да ре­ши пи­та­ње по­врат­ка
1/2010 l Двери српске l 17
 рас­пра­ва у Дру­штву на­ро­да по­во­дом гра­
ђан­ског ра­та у Шпа­ни­ји.
Не са­мо да све оно што се де­ша­ва­ло
на тлу Шпа­ни­је европским владама ни­је
отво­ри­ло очи, него су и оне са­ме кре­ну­ле
да још ви­ше охра­бру­ју агре­сив­ну по­ли­ти­
ку Ита­ли­је и Не­мач­ке.
Усле­дио је ан­гло-ита­ли­јан­ски спо­ра­зум
1938. Бри­та­ни­ја је, наиме, стра­хо­ва­ла да
је Му­со­ли­ни са Фран­ком по­сти­гао спо­ра­
зум о не­ким про­ме­на­ма у Сре­до­зе­мљу, па
је же­ле­ла да се за­шти­ти са те стра­не. Ита­
ли­ја је за очу­ва­ње ста­у­са кво на Сре­до­
зе­мљу добила си­гур­ност свог по­ло­жа­ја,
ме­ђу­соб­но оба­ве­шта­ва­ње о по­кре­ти­ма
стра­них тру­па у Ис­точ­ној Афри­ци, те да
Ита­ли­ја и Бри­та­ни­ја има­ју рав­но­прав­не
ин­те­ре­се у Је­ме­ну и Са­у­диј­ској Ара­би­ји,
пло­вид­бу Су­ец­ким ка­на­лом чак и слу­ча­ју
ра­та, ме­ђу­на­род­но при­зна­ње ита­ли­јан­
Потписивање Минхенског споразума, Адолф Хитлер и британски
ских осва­ја­ња у Ети­о­пи­ји и од­ре­ше­не ру­
премијер Невил Чемберлен се рукују 30. септембра 1938.
ке у Шпа­ни­ји, с тим што по за­вр­шет­ку гра­
ђан­ског ра­та мо­ра да вра­ти све вој­ни­ке и
да не тра­жи не­ке те­ри­то­ри­јал­не до­бит­ке.
Мин­хен­ски спо­ра­зум је би­ла нај­ве­ћа сра­мо­та Му­со­ли­ни ни­је ни са­њао да ће Бри­та­ни­ја
та­ко ла­ко пре­ћи пре­ко ме­ђу­на­род­них за­
за­пад­них де­мо­кра­ти­ја пред Хитлеровом ко­на и пра­ви­ла Друш­тва на­ро­да.
агре­сив­ном по­ли­ти­ком – Су­де­ти су отрг­ну­ти
из са­ста­ва јед­не не­за­ви­сне др­жа­ве и пре­да­те Агре­сив­ност се ис­пла­ти
Не­мач­кој за­рад европ­ског ми­ра – ка­ко су се Охра­брен Мусолинијевим ус­пе­си­ма, а
правдали фран­цу­ски и бри­тан­ски по­ли­ти­ча­ри на­ро­чи­то по­др­шком ко­ју је имао од стра­
не Бри­та­ни­је и ње­не спрем­но­сти да пра­ви
ком­про­ми­се, Хи­тлер је кре­нуо у ре­ал­ и­за­
ци­ју сво­је по­ли­ти­ке. На­ци­стич­ки ре­жим
је управо на примеру Шпаније и Италије
уви­део да се агре­сив­ност ис­пла­ти.
Рајн­ске обла­сти у са­став Не­мач­ке. Он се Ве­ли­ке си­ле су се од­мах по­де­ли­ле. Со­ Усле­дио је ан­шлус (ује­ди­ње­ње) са
од­лу­чио да, јед­но­став­но, по­кре­не вој­ску вјет­ски Са­вез је отво­ре­но стао на стра­ну Аустри­јом, 1937, ко­је су за­пад­не си­ле
и про­гласи при­сје­ди­ње­ње. Био је уве­рен ре­пу­бли­ка­на­ца и по­чео да ша­ље ору­ж­је и при­хва­ти­ле без об­зи­ра на на­чин на ко­ји
да ће се Ен­гле­ска по­ми­ри­ти са тим, а да до­бро­вољ­це. Бри­та­ни­ја на Вла­ду на­род­ је то из­ве­де­но. А убр­зо је до­шло и до ко­
Фран­цу­ска не­ће ра­то­ва­ти са­ма. ног фрон­та није гледала са симпатијама – ма­да­ња Че­хо­сло­вач­ке пу­тем Мин­хен­ског
Не­мач­ка вој­ска је 1936. ушла у Рајн­ску због ути­ца­ја ко­му­ни­ста. Иако не­у­трал­на, спо­ра­зу­ма, 1938. Мин­хен­ски спо­ра­зум
област. Ре­ак­ци­ја европ­ских др­жа­ва је би­ сво­јом по­ли­ти­ком и по­ступ­ци­ма ишла је је би­ла нај­ве­ћа сра­мо­та за­пад­них де­мо­
ла бла­га иако је ова­кав по­сту­пак зна­чио фа­ши­стима у корист. Пре­ко Пор­ту­га­ла, уз кра­ти­ја пред Хитлеровом агре­сив­ном
ди­рект­но кр­ше­ње вер­сај­ских прин­ци­па. одо­бре­ње лон­дон­ске вла­де, по Ен­гле­ској по­ли­ти­ком – Су­де­ти су отрг­ну­ти из са­
Фран­цу­ска је би­ла ве­о­ма уз­ме­ми­ре­на, и су се ку­по­ва­ли ави­о­ни и рат­ни ма­те­ри­јал ста­ва јед­не не­за­ви­сне др­жа­ве и пре­да­ти
њен ге­не­рал­штаб је вр­шио при­ти­сак да за тру­пе ге­не­ра­ла Фран­ка. На­ци­стич­ка Не­мач­кој за­рад европ­ског ми­ра – ка­ко су
се по­кре­не пре­вен­тив­ни рат. Мо­жда би Не­мач­ка је од­мах кре­ну­ла да по­ма­же сво­ се правдали фран­цу­ски и бри­тан­ски по­
по­ли­ти­ча­ри и по­кле­кли, али је сви­ма ја­ ју иде­о­ло­шку бра­ђу у „све­том ра­ту про­тив ли­ти­ча­ри.
сно да би Фр­на­цу­ска у том ра­ту би­ла са­ бољ­ше­ви­зма“. Сла­ти су ави­о­ни, вој­ни­ци и Крах у Мин­хе­ну и да­ље ко­ма­да­ње Че­хо­
ма. Лон­дон је ја­сно ста­вио до знања да оба­ве­штај­ци, ко­ји су уче­ствовали и у вој­ сло­вач­ке је нај­зад по­ка­за­ло да се Хи­тле­
не­ће по­др­жа­ти би­ло ка­кву вој­ну ак­ци­ју и ним опе­ра­ци­ја­ма. Аме­ри­кан­ци су по­но­во ру не мо­же ве­ро­ва­ти и да он не­ма на­ме­ру
апе­ло­вао је на стр­пље­ње. про­гла­си­ли не­ут­ рал­ност и, на­рав­но, ви­ да се ту за­у­ста­ви. По­де­ла Пољ­ске и сам
Све се за Хи­тле­ра, ко­ји је ужи­вао у то­ дев­ши још јед­ну до­бру при­ли­ку да за­ра­ на­пад на ту др­жа­ву 1939. би­ла јекап која
ме да су за­пад­не си­ле ду­бо­ко по­де­ље­не, де, снад­бе­ва­ли наф­том ге­не­ра­ла Фран­ка. је и за западне силе прелила чашу, и усле­
завршило веома повољно. Убр­зо су ме­ша­ње и ути­цај Не­мач­ке дио је нај­кр­ва­ви­ји рат у људ­ској исто­ри­ји.
и Ита­ли­је по­ста­ли са­свим отво­ре­ни, па За по­че­так тог ра­та и за сам тај рат кри­
Гра­ђан­ски рат у Шпа­ни­ји су оне и пр­ве при­зна­ле вла­ду ге­не­ра­ла ви­ца није са­мо на на­ци­стич­кој по­ли­ти­ци
Фран­ка и по­сла­ле сво­је ам­ба­са­до­ре у Не­мач­ке, већ и на по­пу­стљи­вој по­ли­ти­ци
И гра­ђан­ски рат у Шпа­ни­ји је почео Са­ла­ман­ку, где је би­ло се­ди­ште ње­го­ве са­мих за­пад­них де­мо­кра­ти­ја.
1936. Рат је по­чео вој­ним уда­ром фа­ши­ вла­де. Бри­та­ни­ја и Фран­цу­ска су уви­де­ Од­нос за­пад­них ве­ли­ких си­ла пре­ма
ста пред­во­ђе­ним ге­не­ра­лом Фран­ком ле да и њи­ма, ако већ мо­ра­ју да би­ра­ју, фа­ши­зму и на­ци­зму и њи­хо­ва не­спрем­
про­тив ре­пу­бли­кан­ске вла­де. Вој­ни удар ви­ше од­го­ва­ра­ да по­бе­де фа­ши­сти. Ути­ ност да им се на вре­ме од­у­пру мо­же­мо
се де­сио уз отво­ре­ну по­моћ и уче­шће ца­јем ове две зе­мље спре­че­на је и сва­ка об­ја­сни­ти ути­ца­јем не­ко­ли­ко фак­то­ра:
Ита­ли­је.

18 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

1. Вред­но­сти ­
фашизма и на­ци­зма
По­ја­ва фа­ши­зма и на­ци­зма и вред­но­
сти ко­је до­но­се ове иде­о­ло­ги­је на западу
ни­су пред­ста­вља­ле то­ли­ку но­ви­ну. Ра­си­
зам је не­што што је вековима било део
по­ли­ти­ке ко­ло­ни­јал­них европ­ских си­ла.
Ра­сни од­нос пре­ма ста­нов­ни­штву у бри­
танским и француским ко­ло­ни­ја­ма ни на
па­пи­ру није био мно­го дру­га­чи­ји од Хи­
тле­ро­вог пла­на о ари­јев­ској ра­си го­спо­
да­ра. Уоста­лом, Хи­тлер је о расизму учио
од бри­тан­ских ин­те­лек­ту­ал­ а­ца. Да не го­
во­ри­мо о фран­цу­ским ра­си­сти­ма и исто­
ри­ји ан­ти­се­ми­ти­зма кроз ве­ћи­ну европ­
ских др­жа­ва.
Схва­та­ње да бе­ла ра­са Ан­глосак­со­на­ца
и ари­јев­ских го­спо­да­ра тре­ба да вла­да
све­том ни­је би­ло стра­но европ­ским по­
ли­ти­ча­ри­ма – без об­зи­ра на по­ли­тич­ко
опре­де­ље­ње. Бри­тан­ски де­мо­кра­та или
фран­цу­ски ле­ви­чар су то би­ли у сво­јим
зе­мља­ма, а у по­ли­ти­ци пре­ма ко­ло­ни­ја­
ма су би­ли отво­ре­ни ра­си­сти. Ка­да го­во­
ри­мо о ра­си­зму у по­ли­тич­ком сми­слу, по­
ја­ва Хи­тле­ра ни­је би­ла не­што но­во – мо­
ра­мо по­ме­ну­ти и по­ло­жај цр­нач­ког ста­
нов­ни­штва у Аме­ри­ци, ко­ји се ни­је мно­го
раз­ли­ко­вао од од­но­са пре­ма ма­њи­на­ма
на по­чет­ку Хи­тле­ро­ве вла­да­ви­не. Да­нас
нам то из­гле­да стра­шно, али по­сто­ја­ње
екс­трем­но де­сних пар­ти­ја, удру­же­ња и
по­кре­та је у ве­ћи­ни европ­ских др­жа­ва и
у САД-у би­ло не­што нор­мал­но. Ко­ли­ко је
би­ло чла­но­ва на­ци­стич­ке пар­ти­је три­де­
се­тих го­ди­на то­ли­ко је би­ло и при­пад­ни­
ка Кју Клакс кла­на у САД-у.
Још јед­на по­ја­ва у на­ци­зму није из­гле­
да­ла но­во. То је схва­та­ње да др­жав­ни ка­
пи­та­ли­зам, али и ја­ка со­ци­јал­на по­ли­ти­ка,
је­су нај­бо­љи си­стем за јед­ну зе­мљу. Др­
жав­ни ин­тер­вен­ци­о­ни­зам је би­ла по­ли­
ти­ка ве­ћи­не свет­ских др­жа­ва. Уоста­лом,
сам Ру­звелт је по­ли­ти­ком Њу-ди­ла ра­дио
оно што ће ка­сни­је и Хи­тлер у Не­мач­кој.
Ни на­ци­зам, а ни фа­ши­зам за­пад­ним
си­ла­ма нису представљали изазов ни у
идеј­ном, ни у еко­ном­ском ни у по­ли­тич­
ком сми­слу – он је то је­ди­но био за Со­
вјет­ски Са­вез.
2. Еко­ном­ски раз­ло­зи
Свет­ској еко­но­ми­ји су – после економ­
ске кризе тридесетих година – очај­но по­
треб­на тр­жи­шта за ула­га­ње ка­пи­та­ла.
Не­мач­ка је би­ла нај­ве­ћа европ­ска др­
жа­ва, са огром­ним мо­гућ­но­сти­ма и тр­
жи­штем. Еко­ном­ске ре­фор­ме на­ци­ста су
Не­мач­ку као ни­кад до тада отвориле за
ин­ве­сти­ра­ње, бан­кар­ско по­сло­ва­ње и
ула­га­ње ка­пи­та­ла. Исо­вре­ме­но, Хи­тле­ро­
ви пла­но­ви ве­за­ни за об­но­ву вој­не ин­ду­
стри­је су зах­те­ва­ли огро­ман увоз наф­те и
рат­ног ма­те­ри­ја­ла.
Не­ма ком­па­ни­је свет­ског ни­воа ко­ја
ни­је има­ла уде­ла у еко­ном­ском опо­рав­ку
Не­мач­ке и, са­мим тим, у кон­со­ли­да­ци­ји и
ја­ча­њу на­ци­стич­ког ре­жи­ма.
3. Соп­стве­ни ге­о­-по­ли­тич­ки ­
ци­ље­ви
Тек ка­да је до­шло до на­па­да на Пољ­ску,
за­пад­не си­ле су пр­ви пут сложно ре­а­го­
ва­ле.
У чи­тавом пе­ри­оду из­ме­ђу два ра­та ме­
ђу­соб­ни су­ко­би су оне­мо­гу­ћа­ва­ли за­јед­
нич­ку по­ли­ти­ку пре­ма Хи­тле­ру и Му­со­ли­
ни­ју. Ова два дик­та­то­ра су то ма­е­страл­но
ко­ри­сти­ла.
Од др­жа­ва ко­је су сво­је ин­те­ре­се ста­
вља­ле чак и у слу­жбу по­ли­ти­ке Ита­ли­је и
Не­мач­ке мо­же­мо као нај­од­го­вор­није ис­
та­ћи Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју и САД. Бри­та­ни­ја
је че­сто са­ра­ђи­ва­ла са Му­со­ли­ни­јем и Хи­
тле­ром, че­сто на ште­ту сво­јих са­ве­зни­ка,
а пр­ва је и омо­гу­ћи­ла из­ла­зак Хи­тле­ра из
изо­ла­ци­је и при­ми­ла га као рав­но­прав­
ног парт­не­ра – за­рад свог ри­ва­ли­те­та са
Фр­ан­цу­ском. Док је Лон­дон по­ли­тич­ки
ду­вао у ле­ђа фа­ши­зму и на­ци­зму, САД су
то ра­ди­ле на еко­ном­ском пла­ну. Во­ђе­ни
еко­ном­ским ин­те­ре­си­ма и мо­гућ­но­шћу
огром­них про­фи­та, аме­рич­ки ка­пи­та­
ли­сти су у немачку индустрију уло­жи­ли
огро­ман но­вац. У слу­ча­ју Ита­ли­је и фа­ши­
стич­ке Шпа­ни­је САД су кр­ши­ле и ме­ђу­на­
род­не санк­ци­је и про­давале им наф­ту и
рат­ни ма­те­ри­ја­л. Европ­ске др­жа­ве су мо­
гле само да не­мо по­сма­тра­ју. САД су би­ле
ису­ви­ше моћ­не, а, уз то, и ни­су би­ле члан
Дру­штва на­ро­да.
Да ве­ли­ке си­ле ни­су би­ле то­ли­ко ру­
ко­во­ђе­не соп­стве­ним ин­те­ре­си­ма и да
је по­сто­ја­ла за­јед­нич­ка по­ли­ти­ка, сам
Хи­тлер не би имао подршку, коју је иско­
ристио у из­град­њи но­вог европ­ског по­
рет­ка.
4. Иде­о­ло­шки раз­ло­зи
Од тре­нут­ка ка­да се по­ја­вио на по­ли­
тич­кој сце­ни Евро­пе, фа­ши­зам и на­ци­зам
су свог смрт­ног не­при­ја­те­ља ви­де­ли у ко­
му­ни­зму.
У др­жа­ва­ма у ко­јима су ова два си­сте­
ма ус­пе­ла да се при­гра­бе вла­сти од­мах се
по­че­ло са си­сте­мат­ским про­го­ном ко­му­
ни­ста, со­ци­ја­ли­ста, ле­во ори­јен­ти­са­них
ин­те­лек­ту­а­ла­ца и син­ди­ка­та. У го­ди­на­ма
у ко­ји­ма се на ко­му­ни­зам гле­да­ло као на
нај­ве­ћу опа­сност за за­пад­ну де­мо­кра­ти­
ју и за­пад­не вред­но­сти мно­ге европ­ске
вла­де су ви­ше во­ле­ле да има­ју по­сла са
екс­трем­ном де­сни­цом. Де­ли­мич­но је тај
страх и био оправ­дан због ве­о­ма агре­
сив­не по­ли­ти­ке Ко­мин­тер­не и тај­не по­
др­шке ко­ју су ко­му­ни­сти ши­ром Евро­пе
до­би­ја­ли из Мо­скве.
У гра­ђан­ским ра­то­ви­ма и по­ли­тич­ким
су­ко­би­ма фа­ши­сти су увек има­ли по­др­
шку де­мо­крат­ских вла­да. То је била и те
­ка­ко зна­чај­на став­ка у успе­ху ових екс­
трем­них иде­о­ло­ги­ја.
5. По­ли­ти­ка ­
ре­ван­ши­зма
Неопходно је по­ме­ну­ти и је­дан би­тан
де­таљ успе­ха фа­ши­стич­ке Ита­ли­је и на­
ци­стич­ке Не­мач­ке у ме­ђу­на­род­ној по­ли­
ти­ци. На­и­ме, по­сле Пр­вог свет­ског ра­та је
ус­по­ста­вљен тзв. вер­сај­ски си­стем, ко­ји
је према пораженим странама био то­ли­
ко строг и ри­ги­дан да је не­ми­нов­но до­
вео до по­ли­ти­ке ре­ван­ши­зма. Ми­ли­о­ни
Не­ма­ца су оста­ли из­ван сво­је др­жа­ве и
на новим територијама по­ста­ли гра­ђа­ни
дру­гог ре­да. Ве­ли­ке си­ле су же­ле­ле да ка­
зне Не­мач­ку, а не­све­сно су је – због та­кве
по­ли­ти­ке – економски уни­шта­ва­ле по­ли­
тич­ки и емо­ци­о­нал­но стал­но је по­ни­жа­
ва­ју­ћи. Због то­га је и сам Хи­тлер имао ве­
ли­ку по­др­шку сво­јих гра­ђа­на, на­ро­чи­то
на по­чет­ку вла­да­ви­не, ка­да је по­сти­гао
успе­хе у еко­но­ми­ји и ује­ди­ње­њу Не­ма­ца.
Да­нас се сви исто­ри­ча­ри сла­жу да је
сам Вер­сај од п ­ о­чет­ка у се­би са­др­жао се­
ме бу­ду­ћег ра­та, и да се ни­је во­ди­ла по­
ли­ти­ка ре­ван­ши­зма, ни сам Хи­тлер не би
имао по­вода за сво­ју по­ли­ти­ку. Гре­шке
ко­је су учи­ње­ње 1919. из­бег­ну­те су 1945,
ка­да се пре­ма по­ра­же­ној Не­мач­кој по­ве­
ла ипак бла­жа по­ли­ти­ка.
Те­ри­то­ри­је
Дру­ги свет­ски рат ни­је по­чео као бор­
ба де­мо­кра­ти­је про­тив то­та­ли­та­ри­зма.
Он пред­ста­вља са­мо про­ду­же­так су­ко­ба
ве­ли­ких си­ла око те­ри­то­ри­ја, бо­гат­ства
и еко­ном­ске над­мо­ћи и ин­те­ре­са. Тек ка­
сни­је, ка­да се свет уве­рио у ка­кве зло­чи­не
по­је­ди­нац мо­же да од­ве­де чи­та­ве на­ро­
де и ка­кве су раз­ме­ре тог зло­чи­на, он је
уисти­ну по­стао бор­ба до­бра и зла. Али тек
ка­сни­је.
Уоста­лом, да је Хи­тлер по­бе­дио, у ње­
го­вом по­рет­ку би би­ло ме­ста и за Аме­
ри­кан­це, Бри­тан­це, Фран­цу­зе и ве­ћи­ну
европ­ских на­ро­да, али не би би­ло места
за Сло­ве­не, Је­вре­је и Ро­ме.
За за­пад­не европ­ске на­ро­де рат са Хи­
тле­ром је био иза­зов хе­ге­мо­ни­ји транс-
атлант­ских др­жа­ва у по­ли­тич­ком, вој­ном
и у еко­ном­ском сми­слу, ко­ја је до­ве­де­на у
пи­та­ње од стра­не две европ­ске си­ле – на­
ци­стич­ке Не­мач­ке и фа­ши­стич­ке Ита­ли­је.
А за Ср­бе, Ру­се и Је­вре­је то је био рат за
го­ли оп­ста­нак. Рат за пре­жи­вља­ва­ње.
Њи­хо­во ме­сто у Хи­тле­ро­вој Евро­пи су га­
сне ко­мо­ре и кон­це­тра­ци­о­ни ло­го­ри. Не­
ма ве­ће сра­мо­те него чу­ти ка­ко се данас
упра­во Ср­би оп­ту­жу­ју за фа­ши­зам.  z
1/2010 l Двери српске l 19
 ХИТЛЕР И ЗАПАД
Хана Арент
Ан­ти­се­ми­ти­зам
и национализам
Чи­ње­ни­ца је да је мо­дер­ни ан­ти­се­ми­ти­зам
про­пор­ци­о­нал­но ра­стао са опа­да­њем тра­ди­ци­о­нал­ног
на­ци­о­на­ли­зма и да је до­сти­гао свој кли­макс тач­но у
мо­мен­ту ка­да се рас­пао европ­ски си­стем на­ци­о­нал­них
др­жа­ва и ње­гов дра­го­це­ни ба­ланс мо­ћи
З а мно­ге је још увек то не­срећ­на слу­
чај­ност што се на­ци­стич­ка иде­о­ло­ги­ја
кон­цен­три­са­ла око ан­ти­се­ми­ти­зма и
што је на­ци­стич­ка по­ли­ци­ја, до­след­но и
бес­ком­про­ми­сно, ци­ља­ла на про­га­ња­ње
и ко­нач­но на ис­тре­бље­ње Је­вре­ја. Тек је
ужас ко­нач­не ка­та­стро­фе, а још ви­ше бес­
кућ­ни­штво и ис­ко­ре­ње­ност пре­жи­ве­лих,
из­ба­цио у пр­ви план „је­вреј­ско пи­та­ње“ у
на­шем сва­ко­днев­ном по­ли­тич­ком жи­во­ту.
Оно што су са­ми на­ци­сти твр­ди­ли да је
њи­хо­во глав­но от­кри­ће – уло­га је­вреј­ског
на­ро­да у свет­ској по­ли­ти­ци – и њи­хов глав­
ни ин­те­рес – про­га­ња­ње Је­вре­ја у це­лом
све­ту – јав­но мње­ње је сма­тра­ло из­го­во­ром
да се при­до­би­ју ма­се или за­ни­мљи­вим
де­ма­го­шким сред­ством.
Са­свим је ра­зу­мљи­во то што на­ци­
стич­ке па­ро­ле ни­ко ни­је узи­мао озбиљ­
но. То је аспект са­вре­ме­не исто­ри­је
ко­ји нај­ви­ше ири­ти­ра и ба­ца у за­бу­ну:
да од свих ве­ли­ких не­ре­ше­них пи­та­ња
овог ве­ка баш овај на­из­глед ма­ли и не­
ва­жан је­вреј­ски про­блем има сум­њи­ву
част да је це­лу па­кле­ну ма­ши­ну ста­вио
у по­гон. Та­ква не­сла­га­ња узро­ка и по­
сле­ди­це вре­ђа­ју наш здрав ра­зум, да не
го­во­ри­мо о исто­ри­ча­ре­вом осе­ћа­њу за
рав­но­те­жу и хар­мо­ни­ју. У по­ре­ђе­њу са
са­мим до­га­ђа­ји­ма, сва об­ја­шње­ња ан­
ти­се­ми­ти­зма као да су не­про­ми­шље­но
и вра­то­лом­но из­ве­де­на да би при­кри­
ла про­блем ко­ји та­ко озбиљ­но угро­жа­
ва на­ше осе­ћа­ње про­пор­ци­је и на­ду у
ду­шев­но здра­вље.
Јед­но од ових бр­зо­пле­тих об­ја­шње­
ња је из­јед­на­ча­ва­ње ан­ти­се­ми­ти­зма
са нео­бу­ ­зда­ним на­ци­о­на­ли­змом и ње­
го­вим ксе­но­фо­бич­ним из­ли­ви­ма. На
20 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
жа­лост, чи­ње­ни­ца је да је мо­дер­ни ан­
ти­се­ми­ти­зам про­пор­ци­о­нал­но ра­стао
са опа­да­њем тра­ди­ци­о­нал­ног на­ци­о­
на­ли­зма и да је до­сти­гао свој кли­макс
тач­но у мо­мен­ту ка­да се рас­пао европ­
ски си­стем на­ци­о­нал­них др­жа­ва и ње­
гов дра­го­це­ни ба­ланс мо­ћи.
Схва­ти­ло се већ да на­ци­сти ни­су би­
ли јед­но­став­но на­ци­о­на­ли­сти. Њихова
на­ци­о­на­ли­стич­ка про­па­ган­да би­ла је
упе­ре­на на са­пут­ни­ке, а не на убе­ђе­
не чла­но­ве; овим дру­ги­ма, на­про­тив,
ни­ка­да ни­је би­ло до­зво­ље­но да из­гу­бе
из ви­да до­след­но над­на­ци­о­на­лан при­
ступ по­ли­ти­ци. На­ци­стич­ки „на­ци­о­на­
ли­зам“ има ви­ше за­јед­нич­ких аспек­та
са ско­ра­шњом на­ци­о­на­ли­стич­ком про­
па­ган­дом у Со­вјет­ском Са­ве­зу, ко­ја та­
ко­ђе слу­жи да пот­хра­ни пред­ра­су­де у
ма­са­ма.
На­ци­сти су га­ји­ли истин­ски пре­зир,
ко­ји ни­кад ни­су по­ре­кли, пре­ма уско­
сти на­ци­о­на­ли­зма, пре­ма про­вин­ци­ја­
ли­зму на­ци­о­нал­них др­жа­ва и ви­ше пу­
та су по­но­ви­ли да је њи­ма „по­крет“, ин­
тер­на­ци­о­нал­ног де­ло­кру­га као и бољ­
ше­вич­ки, ва­жни­ји од ијед­не др­жа­ве
ко­ја ну­жно мо­ра да бу­де ве­за­на за од­
ре­ђе­ну те­ри­то­ри­ју. И не са­мо на­ци­зам,
не­го и пе­де­сет го­ди­на ан­ти­се­мит­ске
исто­ри­је го­во­ри про­тив из­јед­на­ча­ва­ња
ан­ти­се­ми­ти­зма са на­ци­о­на­ли­змом. Пр­
ве ан­ти­се­мит­ске пар­ти­је у по­след­њим
де­це­ни­ја­ма де­вет­на­е­стог ве­ка би­ле су
ме­ђу пр­ви­ма ко­је су се ин­тер­на­ци­о­нал­
но удру­жи­ле. Од са­мог по­чет­ка оне су
са­зи­ва­ле ин­тер­на­ци­о­нал­не кон­гре­се и
ба­ви­ле се ко­ор­ди­на­ци­јом ин­тер­на­ци­
о­нал­них или, у нај­ма­њу ру­ку, ин­тер­е­
вроп­ских ак­тив­но­сти.
Глав­ни трен­до­ви, као што је по­кла­па­
ње опа­да­ња мо­ћи на­ци­о­нал­них др­жа­
ва са по­ра­стом ан­ти­се­ми­ти­зма, те­шко
да ће се икад ва­ља­но об­ја­сни­ти са­мо
јед­ним раз­ло­гом или јед­ним узро­ком.
Исто­ри­чар се у нај­ве­ћем бро­ју та­квих
слу­ча­је­ва су­о­ча­ва са ве­о­ма сло­же­ном
исто­риј­ском си­ту­а­ци­јом где ско­ро да
има сло­бо­ду да изо­лу­је је­дан чи­ни­лац
као „дух вре­ме­на“, а то зна­чи да не­што
гу­би. Има сва­ка­ко не­ко­ли­ко ко­ри­сних
оп­штих пра­ви­ла. За на­ше свр­хе глав­но
од њих је То­кви­ло­во ве­ли­ко от­кри­ће (у
L’An­cien Régi­me et la Révo­lu­tion, књи­га II,
пог. 1) мо­ти­ва же­сто­ке мр­жње ко­ју су
фран­цу­ске ма­се осе­ти­ле пре­ма плем­
ству кад је из­би­ла Ре­во­лу­ци­ја – мр­жња
ко­ја је под­ста­кла Бер­ка да при­ме­ти да
се ре­во­лу­ци­ја ви­ше ба­ви­ла „по­ло­жа­јем
плем­ства“ не­го ин­сти­ту­ци­јом кра­ља.
Пре­ма То­кви­лу, фран­цу­ски на­род је мр­
зео плем­ство кад је оно гу­би­ло власт
ви­ше не­го што га је икад ра­ни­је мр­зео
упра­во за­то што са бр­зим гу­бит­ком ре­
ал­не мо­ћи код плем­ства ни­је до­шло и
до зна­чај­ног сма­ње­ња бо­гат­ства. Све
док је плем­ство др­жа­ло нео­гра­ни­че­ну
моћ ју­рис­дик­ци­је, на­род га ни­је са­мо
тр­пео не­го га је и по­што­вао. Кад су пле­
ми­ћи из­гу­би­ли сво­је при­ви­ле­ги­је, из­
ме­ђу оста­лих при­ви­ле­ги­је екс­пло­а­ти­
са­ња и угње­та­ва­ња, на­род их је по­чео
сма­тра­ти па­ра­зи­ти­ма без ика­кве ствар­
не уло­ге у упра­вља­њу зе­мљом. Дру­гим
ре­чи­ма, ни угње­та­ва­ње ни­ти екс­пло­а­
та­ци­ја као та­кви ни­су увек глав­ни раз­
лог за кив­ност; бо­гат­ство без ви­дљи­ве

функ­ци­је мно­го је не­под­но­шљи­ви­је јер
ни­ко не мо­же да раз­у­ме за­што би се
оно то­ле­ри­са­ло.
Ан­ти­се­ми­ти­зам је до­сти­гао вр­ху­нац
ка­да су Је­вре­ји исто­вре­ме­но из­гу­би­ли
сво­је јав­не функ­ци­је и ути­цај и оста­ли
без иче­га, са­мо са бо­гат­ством. Кад је
Хи­тлер до­шао на власт, не­мач­ке бан­ке
би­ле су ско­ро пот­пу­но ју­ден­ре­ин (а баш
ту су Је­вре­ји др­жа­ли кључ­не по­зи­ци­је
то­ком ви­ше од сто го­ди­на), а не­мач­ка
је­вреј­ска за­јед­ни­ца у це­ли­ни, по­сле
ду­гог по­сто­ја­ног ја­ча­ња дру­штве­ног
по­ло­жа­ја и бро­ја, та­ко је бр­зо сла­би­
ла да су ста­ти­сти­ча­ри пред­ви­де­ли њен
не­ста­нак за не­ко­ли­ко де­це­ни­ја. Ста­ти­
сти­ке, исти­на, не мо­ра­ју да по­го­де пра­
ве исто­риј­ске про­це­се; ипак, вред­но је
па­жње да је ста­ти­сти­ча­ри­ма на­ци­стич­
ко про­га­ња­ње и ис­тре­бљи­ва­ње мо­гло
да из­гле­да као бе­сми­сле­но убр­за­ва­ње
про­це­са ко­ји би се ве­ро­ват­но од­ви­јао у
сва­ком слу­ча­ју.
Исто је би­ло у ско­ро свим за­пад­но­е­
вроп­ским зе­мља­ма. Драј­фу­со­ва афе­ра
ни­је екс­пло­ди­ра­ла под Дру­гим цар­
ством, ка­да су на­пре­дак и ути­цај фран­
цу­ске је­вреј­ске за­јед­ни­це би­ли ве­ли­ки,
већ у Тре­ћој ре­пу­бли­ци, ка­да су Је­вре­
ји има­ли све али су не­ста­ли са зна­чај­
них по­ло­жа­ја (иако не и са по­ли­тич­ке
сце­не). Аустриј­ски ан­ти­се­ми­ти­зам ни­је
по­стао на­си­лан за вла­да­ви­не Ме­тер­
ни­ха и Фра­ње Јо­си­фа, већ у по­рат­ној
аустриј­ској ре­пу­бли­ци, ка­да је би­ло
са­вр­ше­но ја­сно да ве­ро­ват­но ни­јед­
на дру­га гру­па ни­је пре­тр­пе­ла то­ли­ки
гу­би­так ути­ца­ја и пре­сти­жа не­стан­ком
Хаб­сбур­шке мо­нар­хи­је. /.../
Те­о­ри­ја ­
жр­тве­ног јаг­ње­та
Те­рор да­ка­ко, по­ста­је об­лик вла­сти
тек кад се раз­ви­је до крај­њих гра­ни­ца.
Да би се за­вео то­та­ли­тар­ни ре­жим, те­
рор мо­ра да се пред­ста­ви као ин­стру­
Крематоријум у логору Дахау
мент ко­ји ће но­си­ти по­себ­ну иде­ол­ о­ги­
ју; а та иде­о­ло­ги­ја мо­ра да при­до­би­је
на­кло­ност мно­гих, чак и ве­ћи­не, пре
не­го што се те­рор учвр­сти.
За исто­ричаре је ва­жно то што су Је­
вре­ји, пре не­го што су по­ста­ли глав­не
жр­тве мо­дер­ног на­си­ља, би­ли у цен­тру
на­ци­стич­ке иде­ол­ о­ги­је. А јед­на иде­о­
ло­ги­ја ко­ја тре­ба да убе­ди и да мо­би­
ли­ше љу­де не мо­же про­из­вољ­но да
би­ра сво­ју жр­тву. Дру­гим ре­чи­ма, ако у
оче­ви­дан фал­си­фи­кат као што су „Про­
то­ко­ли си­он­ских му­дра­ца“ ве­ру­је та­
ко мно­го љу­ди да то мо­же да по­ста­не
текст це­лог по­ли­тич­ког по­кре­та, за­да­
так исто­ри­ча­ра ни­је ви­ше да рас­крин­
ка­ва фал­си­фи­кат, ни­ти да из­ми­шља
об­ја­шње­ња ко­ји­ма се од­ба­цу­је глав­на
по­ли­тич­ка и исто­риј­ска чи­ње­ни­ца о
тој ства­ри: да се фал­си­фи­ка­ту ве­ру­је.
Та чи­ње­ни­ца је ва­жни­ја од (исто­риј­ски
го­во­ре­ћи, дру­го­ра­зред­не) окол­но­сти
што је у пи­та­њу фал­си­фи­кат.
Те­о­ри­ја жр­тве­ног јаг­ње­та оста­је та­ко
је­дан од глав­них по­ку­ша­ја да се спа­се
озбиљ­ност ан­ти­се­ми­ти­зма и ва­жност
чи­ње­ни­це да су се Је­вре­ји на­шли у
сре­ди­шту бу­ре до­га­ђа­ја. Исто то­ли­ко
је ра­ши­ре­на и су­прот­на док­три­на „веч­
ног ан­ти­се­ми­ти­зма“ по ко­јој је мр­жња
пре­ма Је­вре­ји­ма нор­мал­на и при­род­на
ре­ак­ци­ја ко­јој исто­ри­ја са­мо да­је ма­ње
или ви­ше мо­гућ­но­сти. По­вре­ме­на рас­
плам­са­ва­ња мр­жње не тра­же по­себ­но
об­ја­шње­ње, јер су она при­род­не по­
сле­ди­це ве­чи­тог про­бле­ма. Са­мо се по
се­би раз­у­ме да су ову док­три­ну при­хва­
ти­ли про­фе­си­о­нал­ни ан­ти­се­ми­ти; она
да­је нај­бо­љи мо­гу­ћи али­би за све ужа­
се. Ако је исти­на да чо­ве­чан­ство већ
ви­ше од две хи­ља­де го­ди­на ин­си­сти­ра
на уби­ја­њу Је­вре­ја, тад је уби­ја­ње Је­
вре­ја нор­мал­но, чак ху­ма­но за­ни­ма­ње,
а мр­жња пре­ма Је­вре­ји­ма је оправ­да­на
и не тра­жи до­дат­не ар­гу­мен­те.
Мно­го ви­ше из­не­на­ђу­је је­дан дру­ги
аспект овог об­ја­шње­ња, прет­по­став­ка
веч­ног ан­ти­се­ми­ти­зма, ко­ју је при­хва­
ти­ло ве­о­ма мно­го не­при­стра­сних исто­
ри­ча­ра, па чак и ве­ли­ки број Је­вре­ја.
То је она чуд­на по­ду­дар­ност због ко­је
ова те­о­ри­ја оста­је та­ко опа­сна и збу­њу­
ју­ћа. Њена еска­пи­стич­ка осно­ва у оба
при­ме­ра је иста: баш као што ан­ти­се­
ми­ти ра­зу­мљи­во же­ле да из­бег­ну од­
го­вор­ност за сво­ја де­ла, та­ко Је­вре­ји,
на­пад­ну­ти и бра­не­ћи се, што је још ра­
зу­мљи­ви­је, ни под ко­јим усло­ви­ма не
же­ле да рас­пра­вља­ју о свом дêлу од­го­
вор­но­сти. У слу­ча­ју је­вреј­ских и че­сто
хри­шћан­ских по­кло­ни­ка ове док­три­
не, ме­ђу­тим, еска­пи­стич­ке тен­ден­ци­је
зва­нич­них апо­ло­ге­та се за­сни­ва­ју на
ва­жни­јим и ма­ње ра­ци­о­нал­ним мо­ти­
ви­ма.
Веч­ни ан­ти­се­ми­ти­зам
Ра­ђа­ње и по­раст мо­дер­ног ан­ти­се­
ми­ти­зма би­ло је про­пра­ће­но и спо­је­но
са је­вреј­ском аси­ми­ла­ци­јом, се­ку­ла­ри­
за­ци­јом и од­у­ми­ра­њем ста­рих ре­ли­гиј­
ских и ду­хов­них вред­но­сти ју­да­и­зма.
До­го­ди­ло се за­пра­во да су ве­ли­ки де­
ло­ви је­вреј­ског на­ро­да у исто вре­ме
би­ли угро­же­ни фи­зич­ким из­у­ми­ра­њем
спо­ља и рас­па­да­њем из­ну­тра. У тој си­
ту­а­ци­ји Је­вре­ји, за­бри­ну­ти за оп­ста­нак
свог на­ро­да, ба­ца­ли би се са чуд­ним,
очај­нич­ким, по­гре­шним ту­ма­че­њем,
на уте­шну иде­ју да би ан­ти­се­ми­ти­зам,
ипак, мо­гао би­ти од­лич­но сред­ство за
очу­ва­ње за­јед­ни­це овог на­ро­да, та­ко
да би тврд­ња о веч­ном ан­ти­се­ми­ти­зму
чак са­др­жа­ла веч­ну га­ран­ци­ју за по­сто­
ја­ње Је­вре­ја.
Ова пра­зно­ве­ри­ца, ова се­ку­ла­ри­зо­
ва­на па­ро­ди­ја иде­је веч­но­сти са­др­жа­
на у ве­ри у иза­бра­ност и ме­си­јан­ску
на­ду, би­ла је пот­кре­пље­на чи­ње­ни­цом
да су то­ком мно­гих ве­ко­ва Је­вре­ји ис­
ку­си­ли же­сто­ко хри­шћан­ско не­при­
ја­тељ­ство ко­је је би­ло за­и­ста моћ­но
сред­ство очу­ва­ња, ду­хов­но као и по­
ли­тич­ко. Је­вре­ји су по­гре­шно схва­ти­ли
мо­дер­ни не-хри­шћан­ски ан­ти­се­ми­ти­
зам као ста­ру вер­ску мр­жњу пре­ма Је­
вре­ји­ма – и то уто­ли­ко на­и­ви­ни­је што
је њи­хо­ва аси­ми­ла­ци­ја за­о­би­шла хри­
шћан­ство у ње­го­вом ре­ли­ги­о­зном и
кул­тур­ном ви­ду.
Су­о­че­ни са очи­глед­ним симп­то­мом
сла­бље­ња хри­шћан­ства, они су ода­тле
у свем не­зна­њу мо­гли да за­ми­сле да је
мо­дер­ни ан­ти­се­ми­ти­зам не­ка­кво ожи­
вља­ва­ње та­ко­зва­ног „мрач­ног до­ба“.
Не­по­зна­ва­ње и по­гре­шно раз­ум ­ е­ва­ње
соп­стве­не про­шло­сти би­ло је де­ли­
мич­но од­го­вор­но за њи­хо­во фа­тал­но
пот­це­њи­ва­ње ак­ту­ел­не и не­за­пам­ће­не
опа­сно­сти ко­ја их је че­ка­ла.  z
Део из предговора Хане Арент,
„Извори тоталитаризма“
1/2010 l Двери српске l 21
 ХИТЛЕР И ЗАПАД
Мно­ги од зло­чи­на­ца ко­је је Зу­роф от­крио жи­ве или
су жи­ве­ли у 22 зе­мље ши­ром све­та, углав­ном у др­жа­ва­ма
де­мо­крат­ског по­рет­ка ко­је су, у нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва,
од­би­ја­ле да са­ра­ђу­ју с ис­тра­жи­ва­чи­ма, ак­тив­но или па­сив­но
спре­ча­ва­ју­ћи да ти зли­ков­ци од­го­ва­ра­ју за сво­ја не­де­ла
Г о­спо­дин Исак Аси­ел се ра­до ода­звао мол­
би Две­ри срп­ских да све нас – по­во­дом
бро­ја о фа­ши­зму – под­се­ти на ве­ли­ка
стра­да­ња је­вреј­ског и срп­ског на­ро­да за
вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та. Где су ко­ре­ни
ан­ти­се­ми­ти­зма у све­ту, ка­ко се чу­ва се­ћа­ње
на не­ду­жно стра­да­ле, ка­кав је од­нос Ср­ба
и Је­вре­ја у Ср­би­ји да­нас са­мо су не­ка пи­та­
ња ко­ја смо по­ста­ви­ли ува­же­ном ра­би­ну
Је­вреј­ске за­јед­ни­це у Ср­би­ји.
Го­спо­ди­не Аси­ел, ре­ци­те нам ка­ко да­нас,
¾¾
са дис­тан­це од 65 го­ди­на, гле­да­те на
огром­не пат­ње и стра­да­ње је­вреј­ског
на­ро­да у Дру­гом свет­ском ра­ту?
– На­ци­стич­ки Рајх је по­ста­вио ја­сан
циљ: то­тал­но уни­ште­ње је­вреј­ске по­пу­
ла­ци­је – до по­след­њег му­шкар­ца, же­не
и де­те­та. Би­ла је то пла­ни­ра­на по­ли­ти­ка
јед­не моћ­не др­жа­ве, ко­ја се свим сво­јим
сна­га­ма устре­ми­ла да уни­шти је­дан на­род
у це­ло­сти. Је­вре­ји ни­су би­ли осу­ђе­ни на
смрт због сво­јих вер­ских ни­ти по­ли­тич­ких
убе­ђе­ња, ни­ти за­то што су би­ли еко­ном­
ска или вој­на прет­ња на­ци­стич­кој др­жа­
ви – ­у­би­ја­ни су због са­ме чи­ње­ни­це свог
ро­ђе­ња. Док су у на­о­па­кој и мон­стру­о­зној
сли­ци ра­са и на­ро­да на­ци­сти мно­ге на­ро­
де озна­чи­ли као „ун­тер­мен­шен“ или под-
љу­де, до­тле су Је­вре­је озна­чи­ли као га­мад
– а њу тре­ба ис­тре­би­ти. Ка­ко об­ја­сни­ти
чи­ње­ни­цу да се у Аушвиц де­пор­ту­је по­ла
ми­ли­о­на ма­ђар­ских Је­вре­ја 1944. го­ди­не,
22 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Разговор са Исаком Асиелом, рабином
Јеврејске заједнице у Србији
Сазнати
истину је
дуг према
страдалима
на­кон ис­кр­ца­ва­ња Са­ве­зни­ка у Нор­ман­
ди­ји, док је са ис­то­ка уве­ли­ко на­ди­ра­ла
Цр­ве­на ар­ми­ја, та­ко да се ја­сно ви­де­ло да
ће Нем­ци не­из­бе­жно из­гу­би­ти рат?
Ка­ко је би­ло мо­гу­ће да ан­ти­се­ми­ти­зам
¾¾
средином прошлог века то­ли­ко на­ра­сте
и пре­тво­ри се у је­зи­ви ра­си­зам про­тив
Је­вре­ја? И ка­ко је уоп­ште би­ло мо­гу­ће
да се ме­ђу љу­ди­ма ја­ви та­ко за­стра­шу­
ју­ћа ра­си­стич­ка иде­о­ло­ги­ја – ка­ква је
би­ла на­ци­о­нал-со­ци­ја­ли­зам – ко­ја је
људе пре­тва­ра­ла у зве­ри и под­сти­ца­ла
их на за­стра­шу­ју­ће зло­чи­не?
– По­глед на свет ко­ји је про­кла­мо­вао да
је из­вор сва­ког зла – Је­вре­јин. Је­вре­јин је
био крив за ин­тер­на­ци­о­на­ли­зам, па­ци­фи­
зам, де­мо­кра­ти­ју, марк­си­зам, за на­ста­нак
хри­шћан­ства, про­све­ће­но­сти, сло­бод­ног
зи­дар­ства. Ис­ку­пље­ње Не­ма­ца и „ари­јев­
ског“ чо­ве­чан­ства за­ви­си­ло је од „ко­нач­
ног ре­ше­ња“ „је­вреј­ског пи­та­ња“. Је­вре­ји
су би­ли де­мон­ски „свет­ски не­при­ја­тељ“
без чи­јег уни­ште­ња не­ће би­ти „ми­ра“ у
Евро­пи, ко­ја мо­ра би­ти под не­мач­ким ру­
ко­вод­ством. По­бе­де Вер­мах­та до­ве­ле су
по пр­ви пут ми­ли­о­не Је­вре­ја под не­мач­ку
власт. Ме­ђу­тим, Хи­тле­ров успон на власт
не би био мо­гућ без огром­них гу­би­та­ка
не­мач­ке вој­ске у Пр­вом свет­ску ра­ту и без
тра­у­ма­тич­них по­сле­ди­ца не­мач­ког вој­ног
по­ра­за. Пре Хи­тле­ра ра­си­стич­ки ан­ти­се­
ми­ти­зам у Немачкој ни­је имао на­ро­чи­то
мно­го успе­ха. Ан­ти­се­ми­ти­зам је био мно­го
ја­чи у цар­ској Ру­си­ји, у Ру­му­ни­ји, Аустро-
угар­ској, те мо­нар­хи­ји Хаб­збур­га, Пољ­ској,
Сло­вач­кој и Аустри­ји, ко­је су из те мо­нар­
хи­је про­и­за­шле. Не­мач­ка је до 1933. још
увек би­ла др­жа­ва за­сно­ва­на на вла­да­ви­
ни за­ко­на. Чи­ње­ни­ца да су Нем­ци и дру­ги
Евро­пља­ни од 1933. та­ко ла­ко при­хва­та­ли
де­мо­ни­за­ци­ју Је­вре­ја по­сле­ди­ца је ста­ри­је
тра­ди­ци­је хри­шћан­ског ан­ти­ју­да­и­зма, ко­ји
је већ уста­но­вио пред­ста­ву о Је­вре­ји­ну као
зе­ле­на­шу кр­во­пи­ји, из­дај­ни­ку, из­вр­ши­о­цу
ри­ту­ал­них уби­ста­ва, опа­ком за­ве­ре­ни­ку
про­тив хри­шћан­ског све­та и – бо­го­у­би­ци.
Кад је јед­ном ра­си­стич­ки ан­ти­се­ми­ти­зам
по­стао др­жав­на иде­о­ло­ги­ја Тре­ћег рај­ха,
уз про­па­ган­ду и мно­штво ан­ти­је­вреј­ских
за­ко­на, по­сле­ди­це су би­ле ужа­сне.
Ср­би и Је­вре­ји су има­ли мно­го то­га
¾¾
за­јед­нич­ког у сво­јој исто­ри­ји. Та­ко нам
је би­ло за­јед­нич­ко и стра­да­ње на овим
про­сто­ри­ма од стра­не на­ци­ста. И Ср­би
су, као и Је­вре­ји, би­ли од стра­не уста­
ша озна­че­ни као на­ци­ја ко­ју тре­ба
ис­тре­би­ти?
– Да, Ср­би, Је­вре­ји и Ро­ми, и то због са­
ме чи­ње­ни­це свог ро­ђе­ња, а љу­ди дру­ге
на­род­но­сти, Хр­ва­ти, му­сли­ма­ни и остали
због свог ан­ти­фа­ши­стич­ког де­ло­ва­ња и
про­ти­вље­ња иде­ол­ о­ги­ји уста­штва.
Ко­ли­ко се ме­ђу је­вреј­ским на­ро­дом, пре
¾¾
 све­га у Изра­е­лу, и ши­ром све­та зна о
стра­хо­та­ма ло­го­ра Ја­се­но­вац?
– Зна се од кра­ја Дру­гог свет­ског ра­та.
Име Ја­се­но­вац се на­ла­зи у Јад-Ва­ше­му,
као и на свим дру­гим спо­ме­ни­ци­ма ло­го­
ри­ма уни­ште­ња ко­је су по­ди­гле је­вреј­ске
ор­га­ни­за­ци­је или уста­но­ве у све­ту.
Не­дав­но је у Бе­о­гра­ду про­мо­ви­са­на
¾¾
књи­га го­спо­ди­на Ја­ше Ал­му­ли­ја, ко­ја
ка­зу­је о је­зи­вим звер­стви­ма у ло­го­ру
Ја­се­но­вац. Ја­се­но­вац је, по ре­чи­ма
ауто­ра, био нај­мон­стру­о­зни­ја и нај­е­фи­
ка­сни­ја фа­бри­ка смр­ти. Сти­че се ути­сак
да у Евро­пи и све­ту ипак не по­сто­ји
до­вољ­на свест о то­ме ко­ли­ко је за­стра­
шу­ју­ће би­ло то ме­сто. Та­ко, на при­мер,
у ло­го­ру Да­хау на ма­пи на­ци­стич­ких
ло­го­ра не­ма Ја­се­нов­ца. Шта учи­ни­ти по
том пи­та­њу?
– Ве­ро­ват­но га не­ма на ма­пи у Да­хауу
за­то што на­ци­сти ни­су осно­ва­ли Ја­се­но­
вац, не­го уста­ше, ко­је су би­ли Хр­ва­ти, а не
Нем­ци. По­треб­но је по­ра­ди­ти на то­ме да
се о ло­го­ру Ја­се­но­вац ви­ше са­зна. Вла­да
Ре­пу­бли­ке Срп­ске је по­кре­ну­ла је­дан ме­
мо­ри­јал про­је­кат на те­му До­ње Гра­ди­не
– Ја­се­нов­ца, и то сма­трам до­брим ко­ра­
ком на­пред. Од­бор за Ја­се­но­вац Све­тог
Ар­хи­је­реј­ског Са­бо­ра Срп­ске Пра­во­слав­
не Цр­кве ор­га­ни­зу­је се­ми­на­ре на те­му Ја­
се­нов­ца. Ове го­ди­не је на обе­ле­жа­ва­њу
про­бо­ја за­то­че­ни­ка ло­го­ра Ја­се­но­вац у
До­њој Гра­ди­ни – поред број­не де­ле­га­ци­је
из Изра­е­ла – било и ме­ђу­на­род­них по­сма­
тра­ча, што је знак да се ства­ри по­ла­ко, али
си­гур­но ме­ња­ју.
Да ли се да­нас у Ср­би­ји – нарочито
¾¾
младим људима – до­вољ­но го­во­ри о
ге­но­ци­ду над Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма и
Ро­ми­ма почињеном у НДХ?
– Када сам био у осмом раз­ре­ду основ­
не шко­ле, 1979. године смо ор­га­ни­зо­ва­но
по­се­ти­ли му­зеј у Ја­се­нов­цу. Та­да сам пр­
ви пут имао при­ли­ке да ви­дим филм ко­ји
су сни­ми­ле са­ме уста­ше – ка­ко бру­тал­но
уби­ја­ју за­то­че­ни­ке. Би­ло је је­зи­во и муч­но
и уре­за­ло ми се у пам­ће­ње. Не знам ка­ко
се да­нас обрађује те­ма Ја­се­нов­ца, али ми­
слим да тај до­ку­мен­тар­ни филм тре­ба увр­
сти­ти у про­грам.
По­сле ра­та су усле­ди­ли ве­ли­ка бор­ба
¾¾
је­вреј­ског на­ро­да за исти­ну о њи­хо­вом
стра­да­њу и на­по­ри да се пре­жи­ве­ли
зло­чин­ци про­на­ђу и при­ве­ду прав­ди.
Ре­ци­те нам не­што о то­ме.
– То је ве­ли­ки дуг пре­ма стра­да­ли­ма.
Да ни­је ло­ва­ца на на­ци­сте – по­пут Си­мо­
на Ви­зен­та­ла и, да­нас, Ефра­и­ма Зу­ро­фа,
ко­ји је на­ста­вио Ви­зен­та­лов по­сао – мно­
ги зло­чин­ци би ума­кли прав­ди. Ме­ђу­тим,
про­блем је у то­ме што нај­че­шће не по­сто­
ји по­ли­тич­ка во­ља да се зло­чин­ци из­ве­ду
пред суд. Шта ре­ћи за то да је Ефра­им Зу­
Писмо Јаше Алмулија  „Тај­мсо­вом књи­жев­ном до­дат­ку“
18.11.1993.
Ко је убијао Јевреје у Србији
... У фа­ши­стич­кој НДХ ко­ја је би­ла Хи­тле­ров са­ве­зник то­ком Дру­гог свет­ског ра­та,
не 24.000 не­го пре­ко 33.000 Је­вре­ја је из­гу­би­ло жи­во­те, око 21.000 из са­ме Хр­ват­ске
и 12.000 из БиХ, ко­ја је би­ла при­по­је­на Хр­ват­ској са не­мач­ким бла­го­сло­вом. Ве­ли­ка
ве­ћи­на од 33.000 је­вреј­ских жр­та­ва би­ла је уби­је­на или из­глад­њи­ва­на и му­че­на до
смр­ти у кон­цен­тра­ци­о­ним ло­го­ри­ма у са­мој Хр­ват­ској под упра­вом Хр­ват­ске уста­
шке гар­де. Око 5.000 је пре­да­то Нем­ци­ма да бу­де де­пор­то­ва­но у Аушвиц.
У Ср­би­ји, ко­ја је би­ла под не­мач­ком вој­ном оку­па­ци­јом, не 23.000 не­го око 14.000
Је­вре­ја из­гу­би­ло је жи­вот, го­то­во ис­кљу­чи­во у ру­ка­ма Не­ма­ца. Око 5.000 је­вреј­ских
му­шка­ра­ца би­ло је стре­ља­но од не­мач­ке вој­ске у од­ма­зди за гу­бит­ке учи­ње­не им
од стра­не срп­ских пар­ти­за­на. Око 7.500 удо­ви­ца и си­ро­ча­ди по­гу­бље­них му­шка­ра­
ца би­ло је по­гу­бље­но га­сом у не­мач­ком кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру бли­зу Бе­о­гра­да;
око 800 је од­ве­де­но из је­вреј­ске бол­ни­це у Бе­о­гра­ду и та­ко­ђе угу­ше­но; и не­ко­ли­ко
сто­ти­на је би­ло уби­је­но од стра­не Не­ма­ца у ма­лим гра­до­ви­ма.
Оп­ту­жба да је ре­жим Ми­ла­на Не­ди­ћа, по­ста­вљен од Не­ма­ца у Ср­би­ји ав­гу­ста
1941, са ен­ту­зи­ја­змом уче­ство­вао у Хо­ло­ка­у­сту, је­сте дру­га не­тач­на из­ја­ва у пи­
сму го­спо­ди­на Хо­а­реа. Ни­ка­кво ан­ти­је­вреј­ско за­ко­но­дав­ство ни­је спро­ве­де­но од
стра­не овог ре­жи­ма, ни­је­дан ло­гор смр­ти за Је­вре­је ни­је по­диг­нут, ни­ти је ика­квим
упра­вља­но и прак­тич­но ни­ка­кво уби­ство ни­је из­вр­ше­но (од овог ре­жи­ма). Све то
би­ло је учи­ње­но од стра­не не­мач­ке вој­ске, по­ли­ци­је и СС-а, ко­ји су го­то­во у пот­пу­
но­сти уни­шти­ли срп­ску и је­вреј­ску по­пу­ла­ци­ју до ма­ја 1942. док се не­ко­ли­ко сто­ти­
на Је­вре­ја још увек са­кри­ва­ло код срп­ских при­ја­те­ља. Не­мач­ка по­ли­ци­ја их је ло­ви­
ла и мно­ги су ухва­ће­ни уз по­моћ по­ли­ци­је ло­јал­не Не­ди­ће­вом ре­жи­му, при­ву­че­ни
нов­ча­ном на­гра­дом ко­ју су Нем­ци ис­пла­ћи­ва­ли. Ово је све што се мо­же про­на­ћи о
Не­ди­ћу у об­ја­вље­ном ис­тра­жи­ва­њу Са­ве­за Је­вреј­ских оп­шти­на Ју­го­сла­ви­је. Нем­ци
су се са­ми ба­ви­ли Је­вре­ји­ма у Ср­би­ји; ду­жност Не­ди­ће­вог ре­жи­ма би­ла је да бри­не
о уну­тра­шњој ад­ми­ни­стра­ци­ји.
По­лу­и­сти­на у пи­сму го­спо­ди­на Хо­а­реа од­но­си се на кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ба­
њи­ца у Бе­о­гра­ду. То је сва­ка­ко био ло­гор смр­ти и са срп­ским по­ли­циј­ским осо­бљем,
али ни­је био на­ме­њен Је­вре­ји­ма. Овај ло­гор је ус­по­ста­вљен по не­мач­ком уре­ђе­њу
и срп­ски пер­со­нал је био под­ре­ђен кон­тро­ли Ге­ста­поа. Ло­гор је био на­ме­њен Ср­
би­ма ко­ји су се су­прот­ста­ви­ли не­мач­кој оку­па­ци­ји, пар­ти­за­ни­ма, ко­му­ни­сти­ма и
ли­бе­рал­ним па­три­от­ а­ма. Од 23.697 осо­ба ко­је су би­ле за­тво­ре­не у овај ло­гор са­мо
455 би­ли су Је­вре­ји.  Ја­ша Ал­му­ли
роф от­крио 2.884 љу­ди осум­њи­че­них да но је аси­ми­ло­ва­на у срп­ско дру­штво. Мно­
су би­ли на­ци­сти или њи­хо­ви са­у­че­сни­ци, ги од њих не­ма­ју ја­сну пред­ста­ву о је­вреј­
а да је са­мо у јед­ном је­ди­ном слу­ча­ју ус­ ству ни­ти има­ју је­вреј­ски иден­ти­тет, та­ко
пео да свој лов на на­ци­сте кру­ни­ше успе­ да је те­шко го­во­ри­ти о срп­ско-је­вреј­ским
хом, и то у слу­ча­ју Дин­ка Ша­ки­ћа, јед­ног од­но­си­ма у Ср­би­ји данас – са члан­ством
од за­по­вед­ни­ка ло­го­ра Ја­се­но­вац, ко­ме је у је­вреј­ским за­јед­ни­ца­ма ко­је, у најбољем
у За­гре­бу су­ђе­но за зло­чи­не у Ја­се­нов­цу. случају, не пре­ла­зи број­ку од 1.500 ду­ша.
Осу­ђен је на 20 го­ди­на за­тво­ра 4. ок­то­бра. Међу грађанством по­сто­је ин­те­ре­со­ва­ње
1999. и умро је у за­тво­ру 20. ју­ла 2008. го­ за ју­да­и­зам и спрем­ност да се по­не­што
ди­не. Са­хра­њен је у уста­шкој уни­фор­ми уз са­зна о је­вреј­ској исто­ри­ји, тра­ди­ци­ји и
пом­пен­зан опро­штај. Мно­ги од зло­чи­на­ца умет­но­сти. Ге­не­рал­ни став пре­ма Је­вре­ји­
ко­је је Зу­роф от­крио жи­ве или су жи­ве­ ма је по­зи­ти­ван, ма­да има и ожи­вља­ва­ња
ли у 22 зе­мље ши­ром све­та – углав­ном у пред­ра­су­да и сте­ре­о­ти­па оли­че­них у те­о­
др­жа­ва­ма де­мо­крат­ског по­рет­ка, ко­је су, ри­ја­ма за­ве­ра, ко­је, на­ жа­лост, цве­та­ју, и у
у нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва, од­би­ја­ле да ко­ји­ма су Је­вре­ји не­за­о­би­ла­зан еле­мент.
са­ра­ђу­ју с ис­тра­жи­ва­чи­ма ак­тив­но или Ми­слим да смо за­ко­ра­чи­ли у вре­ме ка­да
па­сив­но спре­ча­ва­ју­ћи да ти зли­ков­ци од­ по­чи­ње­мо да уви­ђа­мо слич­но­сти, ка­да
го­ва­ра­ју за сво­ја не­де­ла. раз­ли­ке ни­су ка­мен спо­ти­ца­ња. Као дру­
штво ипак са­зре­ва­мо и раз­ви­ја­мо свест
Ка­кви су данас од­но­си Ср­ба и Је­вре­ја?
¾¾ о се­би и дру­гом као дру­гу и са­бра­ту, што
– Ма­ло је Је­вре­ја у Ср­би­ји данас, а ве­ћи­ је јед­на­ко хри­шћан­ски и је­вреј­ски по­зив:
на њих су у по­зним го­ди­на­ма. Омла­ди­на је „Љу­би бли­жњег свог као се­бе са­мог.“ Ово
углав­ном из ме­шо­ви­тих бра­ко­ва, и пот­пу­ је стих из То­ре и из Но­вог за­ве­та.  z
1/2010 l Двери српске l 23
 ХИТЛЕР И ЗАПАД
Др Ернст Нолте

Страх и
ње­го­ве на­ме­ре
Нео­б­уз­ да­на страст об­у­хва­та Хи­тле­ра кад год је реч о
бољ­ше­ви­зму. У ње­му ви­ди до са­да нај­ра­ди­кал­ни­ји об­лик
је­вреј­ског ге­но­ци­да. Ко­ли­ко год да је Беч из­ван сва­ке сум­ње
био ва­жан за Хи­тле­ра, ипак је ве­ли­ко пи­та­ње да ли би без
ис­ку­ства бољ­ше­вич­ке ре­во­лу­ци­је и без Ди­три­ха Екар­та
по­стао она лич­ност ко­ја се исто­ри­ји на­мет­ну­ла

З а Хи­тле­ра је ка­рак­те­ри­стич­но да се
код ње­га страх не­по­сред­но пре­тва­
ра у мр­жњу. Ина­че не би мо­гао да се
на­да и да ве­ру­је, јер: „Ка­ко се не­ко ста­ње
уоп­ште мо­же из­ме­ни­ти, ако не­ма ди­рект­
них кри­ва­ца?” Уни­вер­зал­ни кри­вац је, као
што је по­зна­то, Је­вреј. Али нај­пре тре­ба, без
на­ро­чи­тог на­гла­ша­ва­ња узроч­них од­но­са,
на­бро­ја­ти оне фе­но­ме­не у ко­ји­ма Хи­тлер
ви­ди суд­бо­но­сне зна­ко­ве про­па­да­ња и ко­ји
га за­то ис­пу­ња­ва­ју стра­хом.
Уну­тра­шња сна­га на­из­глед то­ли­ко моћ­
не пред­рат­не Не­мач­ке је — на­кон ана­
ли­зе у Мо­јој бор­би — пре све­га осла­бље­
на јед­ном „ко­ли­ко нео­б­уз­ да­ном то­ли­ко
штет­ном ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­јом“, што је за
по­сле­ди­цу има­ло опа­сно на­за­до­ва­ње се­
љач­ког ста­ле­жа. Плем­ство ма­ча је ста­ло
иза фи­нан­сиј­ског плем­ства, али је исто то­
ли­ко ко­бан био по­вра­так лич­ног пра­ва на
по­сед у при­вре­ди и пре­лаз вла­сни­штва у
ру­ке ано­ним­них ак­ци­о­нар­ских дру­шта­ва.
То је зна­чи­ло оту­ђи­ва­ње по­се­да у од­но­
су на за­по­сле­не и ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­ју
при­вре­де. Ма­мо­ни­за­ци­ја је исто­вре­ме­но
во­ди­ла ка је­вре­ји­за­ци­ји ду­шев­ног жи­во­та
и про­па­да­њу на­го­на за спа­ри­ва­њем, што
је на­сту­пи­ло пре не­го што се по­ја­вио си­
фи­лис, а с њим и грех свих гре­хо­ва, упе­рен
„про­тив кр­ви и ра­се“. На ду­хов­ном по­љу је
исто то­ли­ко опа­сна би­ла ку­га умет­нич­ког
бољ­ше­ви­зма, ко­ја уме­сто ле­по­те ста­вља
ку­би­стич­ке гри­ма­се и та­ко те­жи уни­ште­
њу осно­ва кул­ту­ре. У ње­го­вом су­сед­ству
је ли­бе­рал­на штам­па сво­јим за­ла­га­њем за
то­ле­ран­ци­ју и де­мо­кра­ти­ју, као и сво­јом
ла­жном бор­бом про­тив „ми­ли­та­ри­зма“
ко­па­ла гроб не­мач­ком на­ро­ду. Је­вре­ји­за­
ци­ја ми­шље­ња је во­ди­ла пре­зи­ра­њу ма­ну­
ел­ног ра­да и та­ко у на­ро­ду отво­ри­ла онај
по­нор због ко­је­га је рат из­гу­бљен и ре­во­
лу­ци­ја до­жи­ве­ла успех.
Хитлер:
за све су криви Јевреји
Мно­ге из­ја­ве у го­во­ри­ма и раз­го­во­ри­ма
упот­пу­ња­ва­ју ову сли­ку. То што де­пер­со­
на­ли­за­ци­ја при­вре­де зна­чи је­вре­ји­за­ци­ју,
увек ће би­ти ак­ту­ел­но; ту и та­мо се оп­ту­
жба не­по­сред­но усме­ра­ва и про­тив гра­
ђан­ства као та­квог. Ње­го­ва је ве­ли­ка исто­
риј­ска кри­ви­ца што се ни на ко­ји на­чин
ни­је по­бри­нуо за но­во­на­ста­ли Че­твр­ти
ста­леж. Али још го­ра од то­га је чи­ње­ни­ца
што је са гра­ђан­ством на власт до­шао по­
гре­шан део на­ро­да, ко­ме су не­до­ста­ја­ле
„хе­рој­ске и ју­нач­ке осо­би­не“. Слој гра­ђан­
ства на­ро­чи­то бли­зак Је­вре­ји­ма је­су ин­те­
лек­ту­ал­ци. Они има­ју дар да све по­бр­ка­ју
и уне­су кон­фу­зи­ју ме­ђу нај­јед­но­став­ни­је
ства­ри. На­у­ка ко­ју су уста­но­ви­ли иза­зи­ва
нај­ве­ће ште­те, јер „оне­спо­со­бља­ва“ и по­
спе­шу­је сла­бост. Кад би се свет пре­пу­стио
не­мач­ким про­фе­со­ри­ма, они би чо­ве­чан­
ство пре­тво­ри­ли у кре­те­не с огром­ним
гла­ва­ма.
Је­вреј­ски ин­те­лек­ту­ал­ и­зам је про­на­шао
„еман­ци­па­ци­ју же­на“, ко­ја хо­ће да из­ме­ша
оне сфе­ре ко­је је Бог раз­дво­јио; он по­ку­
ша­ва да оства­ри чак та­ко лу­де по­ду­хва­те
као што је еман­ци­па­ци­ја цр­на­ца, дре­су­ра
по­лу­мај­му­на. Гор­ка кри­тич­ност ин­те­лек­
ту­а­ла­ца не­ма ни­ка­кву дру­штве­но ко­ри­сну
функ­ци­ју: рас­тва­ра­ње, то је ње­го­во де­ло
и ње­го­ва на­ме­ра. Још го­ре сме­ра­ју они
умет­нич­ки бољ­ше­ви­ци ко­ји ли­ва­де сли­
ка­ју пла­во, не­бо зе­ле­но, обла­ке сум­пор­
но-жу­то и пу­шта­ју на во­љу сво­јој пр­ља­вој
фан­та­зи­ји: они же­ле да уби­ју ду­шу на­ро­да.
Они се ни на ко­ји на­чин не раз­ли­ку­ју од
оних Је­вре­ја ко­ји ор­га­ни­зу­ју ноћ­ни жи­вот
и све нор­мал­не оби­ча­је окре­ћу тум­бе.
Али и не­што уда­ље­ни­је по­ја­ве се иден­
ти­фи­ку­ју као симп­то­ми де­ка­ден­ци­је. Сво­
јим раз­бој­нич­ким ге­слом „Сло­бод­на тр­
го­ви­на“ Је­вре­ји су уни­шти­ли сто­ти­на­ма
го­ди­на ста­бил­ну це­ну хле­ба у Ве­не­ци­ји,
и за­хва­љу­ју­ћи овом прин­ци­пу зе­мљи­ште
да­нас по­ста­је објект спе­ку­ла­ци­је.
Ве­о­ма рет­ко се на­ла­зе оп­шти­је ка­рак­
те­ри­сти­ке кул­тур­ног ста­ња без не­по­сред­
ног по­ли­тич­ког од­но­са или оп­ту­жбе, на
при­мер: Не­мач­ка по­ста­је по­ла­ко објект за
по­сма­тра­ње и раз­гле­да­ње, или: „У на­шим
ду­ша­ма ни­је ви­ше ни­шта чвр­сто, ни­је ви­
ше ни­шта уко­ре­ње­но. Све је спо­ља­шње,
ле­ти по­ред нас. Ми­шље­ње на­шег на­ро­да
по­ста­је не­мир­но и жур­но. Цео жи­вот би­
ва у пот­пу­но­сти рас­ки­дан, и оби­чан чо­век
ви­ше не раз­ум ­ е ин­те­ли­ген­ци­ју не­мач­ке
на­ци­је.”
Очи­глед­но је да Хи­тлер сво­јом кри­ти­
ком, баш као и Мо­рас, ци­ља на про­цес
еман­ци­па­ци­је уоп­ште. Из­ве­сно је да је
реч о по­зна­тим то­по­си­ма кон­зер­ва­тив­не
кри­ти­ке кул­ту­ре у ње­ном ан­ти­се­мит­ском
об­ли­ку, и у њи­ма ни­је по­треб­но тра­жи­ти
ни­ка­кву ли­те­рар­ну ори­ги­нал­ност у фор­
му­ла­ци­ји. Али се мо­же по­ста­ви­ти пи­та­ње
да ли је ика­да не­ки прак­тич­ни по­ли­ти­чар

24 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

 Антијеврејски графити у Аустрији
од зна­ча­ја та­ко че­сто и из­ри­чи­то из­ра­жа­
вао уве­ре­ња ова­кве вр­сте. Си­гур­но је да је
Хи­тлер ори­ги­на­лан са сво­јом пот­пу­но мо­
но­ма­ни­ја­кал­ном упор­но­шћу ко­јом тра­жи
„узроч­ни­ка“ свих за­стра­шу­ју­ћих до­га­ђа­ја
и сва­ки пут га ви­ди ис­кљу­чи­во у Је­вре­ју.
Ме­ђу­на­род­но је­вреј­ство
Сво­ђе­ње сло­је­ви­тих про­це­са ви­со­ког
сте­пе­на ну­жно­сти на јед­ног је­ди­ног и
ви­дљи­вог узроч­ни­ка увек зна­чи не­дво­
сми­сле­ну сим­пли­фи­ка­ци­ју и нај­че­шће
ње­го­во не­из­мер­но пре­це­њи­ва­ње. Та­ко
о ак­тив­но­сти Је­вре­ја у при­вре­ди ка­же
сле­де­ће: „Он све те­ме­љи­ти­је уни­шта­ва
осно­ве јед­не за на­род уисти­ну ко­ри­сне
при­вре­де. За­о­би­ла­зним пу­тем ак­ци­је он
ула­зи у кр­во­ток на­ци­о­нал­не про­дук­ци­је,
пре­тва­ра је у ку­пов­ни објект не­по­ште­
не тр­го­ви­не и та­ко пред­у­зе­ћи­ма оти­ма
осно­ве за лич­ну имо­ви­ну. Тек та­да сту­па
из­ме­ђу по­сло­да­ва­ца и рад­ни­ка оно уну­
тра­шње оту­ђе­ње ко­је ка­сни­је во­ди ка
кла­сном ра­сло­ја­ва­њу.” Или, при­ме­ра ра­
ди, Хи­тлер у јед­ном од сво­јих ра­них го­во­
ра по­ста­вља пи­та­ње: „Ко је за­и­ста но­си­
лац огра­ни­ча­ва­ња на­та­ли­те­та и ми­сли о
исе­ља­ва­њу? Ме­ђу­на­род­но је­вреј­ство.”
Оту­да ни­ма­ло чуд­но не зву­чи чу­до­ви­
шна те­за да је Је­вреј тај „ко­ји у сво­јим ру­
ка­ма др­жи кон­це суд­би­не чо­ве­чан­ства“.
Али та те­за по­ка­зу­је шта се под­ра­зу­ме­ва
под „Је­вре­јом“: на­и­ме, сам про­цес исто­ри­
је. И са­свим у хо­ри­зон­ту овог из­јед­на­ча­ва­
ња кре­та­ли су се они ра­ни раз­го­во­ри са
Ди­три­хом Екар­том.
Од суп­тил­но­сти и ди­фе­рен­ци­ра­но­сти
Мо­ра­со­вог уче­ња о не­при­ја­те­љи­ма, Хи­
тлер је, да­кле, био ве­ом ­ а да­ле­ко. Као во­
ђа со­ци­јал­де­мо­кра­ти­је још ра­но је от­крио
Је­вре­је. Је­вреј мо­же са­мо да хва­ли пар­ла­
мент: уста­но­ву ко­ја је „пр­ља­ва и не­и­сти­
ни­та као и он сам“. Све оно што се у све­ту
до­га­ђа на ште­ту Не­мач­ке има је­дан те исти
ко­рен: бу­ду­ћи да су обо­је је­вреј­ски, марк­
си­зам мо­же да бу­де ју­ри­шна че­та ме­ђу­на­
род­ног бер­зан­ског ка­пи­та­ла. Ако је Мо­
рас ме­ђу број­ним не­при­ја­те­љи­ма из­ве­сну
пред­ност да­вао Је­вре­ји­ма, то је код Хи­тле­
ра до­ве­де­но до крај­но­сти и исто­вре­ме­но
спу­ште­но на нај­ни­жу ле­стви­цу. Хи­тле­ро­ва
Спаљена синагога у Берлину 1938.
ту­ма­че­ња је­вреј­ске сек­су­ал­но­сти у Мо­јој
бор­би под­се­ћа­ју на Lan­ca cu Li­ben­fel­sa и
ука­зу­ју на озло­гла­ше­ног Штрај­хе­ро­вог Ју­
ри­шни­ка.
Нео­бу­ ­зда­на страст об­у­хва­та Хи­тле­ра
кад год је реч о бољ­ше­ви­зму. У ње­му ви­
ди до са­да нај­ра­ди­кал­ни­ји об­лик је­вреј­
ског ге­но­ци­да. Ко­ли­ко год да је Беч из­ван
сва­ке сум­ње био ва­жан за Хи­тле­ра, ипак је
ве­ли­ко пи­та­ње да ли би без ис­ку­ства бољ­
ше­вич­ке ре­во­лу­ци­је и без Ди­три­ха Екар­та
(ко­ји му је очи­глед­но на нај­им­пре­сив­ни­ји
на­чин про­ту­ма­чио ову ре­во­лу­ци­ју) по­стао
она лич­ност ко­ја се исто­ри­ји на­мет­ну­ла.
Крај оне кон­струк­ци­је у Мо­јој бор­би је ве­
ро­ват­но нај­не­по­сред­ни­ји из­раз по­ла­зне
те­зе ње­го­вог по­ли­тич­ког де­ло­ва­ња: „Са­да
по­чи­ње по­след­ња ве­ли­ка ре­во­лу­ци­ја. Ти­
ме што за­до­би­ја по­ли­тич­ку моћ он од­ба­
цу­је и по­след­ње ма­ске ко­је је још но­сио.
Од де­мо­крат­ског на­род­ног Је­вре­ја по­ста­
је кр­ва­ви Је­вреј и на­род­ни ти­ра­нин. У не­
ко­ли­ко го­ди­на по­ку­ша­ва да ис­тре­би но­си­
о­це на­род­не ин­те­ли­ген­ци­је оти­ма­ју­ћи од
на­ро­да њи­хо­во при­род­но ду­хов­но вођ­
ство чи­ни их зре­лим за ро­бов­ску суд­би­ну
стал­ног угње­та­ва­ња. Нај­у­жа­сни­ји при­мер
ове вр­сте пру­жа Ру­си­ја... Крај ни­је, ме­ђу­
тим, са­мо крај сло­бо­де на­ро­да ко­је Је­вреј
угње­та­ва, не­го и крај овог на­род­ног па­ра­
зи­та са­мог. На­кон смр­ти жр­тве уми­ре пре
или ка­сни­је и вам­пир.”
У Екар­то­вом спи­су је, ме­ђу­тим, Хи­тлер
Ле­њи­но­вом бољ­ше­ви­зму као узрок прет­
по­ста­вио је­дан дру­ги бољ­ше­ви­зам, на­и­
ме, Мој­си­јев: из­ме­ђу ова два бољ­ше­ви­зма
ста­вље­на је исто­ри­ја и ту­ма­че­на као бор­
ба из­ме­ђу два прин­ци­па, та­ко што су по­
је­ди­нач­ни исто­риј­ски фе­но­ме­ни до­би­ја­ли
сво­је ме­сто и би­ва­ли оце­њи­ва­ни по свом
од­но­су пре­ма овим прин­ци­пи­ма. О овом
го­ње­њу не­при­ја­те­ља кроз исто­ри­ју, ко­је
код Мо­ра­са за­у­зи­ма то­ли­ко мно­го про­
сто­ра, у Хи­тле­ро­вим де­ли­ма, они­ма од­ре­
ђе­ним за јав­ност, не­ма пу­но ре­чи. Ка­ко би
у про­те­стант­ској Не­мач­кој смео да обе­ло­
да­ни оно схва­та­ње ре­фор­ма­ци­је ко­је му
при­пи­су­је Екарт? А и Не­мач­ка је до го­ди­
не 1945. би­ла су­ви­ше хри­шћан­ска да би се
и нај­моћ­ни­ји чо­век у не­мач­кој исто­ри­ји
ика­да усу­дио да апо­сто­ла Па­вла јав­но на­
зо­ве бољ­ше­ви­ком. Је­ди­но је, не та­ко рет­
ко, мо­гао да на­зна­чи да бољ­ше­ви­зам сма­
тра по­бу­ном (на чи­јем че­лу сто­је Је­вре­ји)
сло­је­ва ни­же ра­се про­тив сво­јих го­спо­да­
ра, и то по­бу­ном ко­ја је без­вре­ме­на по­ја­
ва, и да би се мо­гле по­ву­ћи не­ке па­ра­ле­ле
из­ме­ђу да­на­шњег вре­ме­на и епо­хе па­да
Ри­ма. Али да је за ње­га апо­стол Па­вле за­и­
ста, као у оном спи­су, увек био цен­трал­на
фи­гу­ра је­вреј­ског бољ­ше­ви­зма (као и за
Мо­ра­са), то је ко­нач­но до­ка­за­ло тек пр­во
об­ја­вљи­ва­ње Раз­го­во­ра за сто­лом.
О Апостолу Павлу
Па­вле је, та­ко ов­де пи­ше, од иде­је Хри­
ста, ко­ји је био ари­је­вац, на­пра­вио по­ла­
зи­шну иде­ју за ро­бо­ве свих вр­ста про­тив
го­спо­да­ра и њи­хо­вог ауто­ри­те­та. Па­вло­
ва ре­ли­ги­ја, ка­сни­је на­зва­на хри­шћан­
ством, ни­је ни­шта дру­го не­го да­на­шњи
ко­му­ни­зам. Ово хри­шћан­ство је нај­те­жи
уда­рац ко­ји је ика­да по­го­дио чо­ве­чан­
ство. Оно је уни­шти­ло рим­ско цар­ство, а
по­сле­ди­ца то­га је би­ла ноћ што је тра­ја­
ла сто­ле­ћи­ма. Хри­шћан­ство је прет­ход­ни
об­лик бољ­ше­ви­зма, бољ­ше­ви­зам је из­да­
нак хри­шћан­ства — и обо­је су из­ми­шљо­
ти­не Је­вре­ја ра­ди пре­о­бра­ћа­ња дру­штва.
Хри­шћан­ство је уни­шти­ло ве­дри и ја­сни
ан­тич­ки свет, бољ­ше­ви­зам се спре­ма да
уни­шти власт бе­ле ра­се у све­ту. Бун­тов­
ник од ју­че се зо­ве Ша­ул, бун­тов­ник од
да­нас Мар­до­хаи.
Из­ве­сно је да су ове ми­сли у те­ор­ ет­ском
сми­слу све са­мо не ори­ги­нал­не. Из­ве­сно
је да не про­би­ја­ју хо­ри­зонт „укуп­не ан­
ти­се­мит­ске ли­те­ра­ту­ре“ чи­јим се по­зна­
ва­њем Хи­тлер још ра­но хва­ли­сао. Али
упра­во из овог аспек­та ука­зу­ју на ве­о­ма
уоч­љи­ву и ка­рак­те­ри­стич­ну цр­ту, на­и­ме
да мр­жњи про­тив хри­шћан­ства од­го­ва­ра
уз­ди­за­ње рим­ске цр­кве као ви­да вла­да­ви­
не. И Хи­тлер ис­ка­зу­је, пре­ма то­ме, уче­ње
о исто­риј­ским по­ја­ва­ма не­при­ја­те­ља ко­ји
иза­зи­ва страх и ко­ји за­слу­жу­је мр­жњу, и
то уче­ње са­свим од­го­ва­ра Мо­ра­со­вој док­
три­ни, иако је мно­го јед­но­став­ни­је.
Извор:
Ернст Нолте,
„Фашизам у својој епохи“, Просвета,
Београд, 1990, стр. 404-409
1/2010 l Двери српске l 25
 Пророчка писма ­
Иве Андрића ­
Фашистичка ­
револуција
Од­мах ва­ља ре­ћи да су сред­ства ко­ји­ма се слу­жио фа­ши­зам ­
у одб­ра­ни по­сто­је­ћег ре­да би­ла још мно­го да­ље од за­ко­на ­
и ци­ви­ли­зо­ва­них оби­ча­ја не­го она ко­ји­ма се слу­жио ­
со­ци­јал­ко­му­ни­зам до ма­ло­час
И з­ван Ита­ли­је по­сто­ји да­нас, на­ро­чи­то у ши­ро­ким сло­је­ви­
ма, јед­но ра­ши­ре­но и упро­ште­но ми­шље­ње о фа­ши­зму,
о си­ла­ма ко­је га кре­ћу и ци­ље­ви­ма за ко­ји­ма иде. Као у
све до­га­ђа­је и по­кре­те и у ње­га свак уно­си сво­је те­жње и сво­је
осе­ћа­је. За јед­не, то је сви­ре­па ре­ак­ци­ја и сле­пи те­рор пла­ће­
них бан­да у слу­жби ка­пи­та­ли­зма и ми­ли­та­ри­зма. За дру­ге, то је
ве­ли­чан­ствен ре­волт на­ци­о­нал­не све­сти и про­све­ће­них кла­са
про­ти без­ум­ном цр­ве­ном те­ро­ру за­ве­де­них ма­са и мо­сков­ских
аги­та­то­ра. На­рав­но да је фа­ши­зам и јед­но и дру­го – по ма­ло, али
он је уз то плод мно­гих и ра­зно­род­них ути­ца­ја ко­ји се пот­пу­но
из­ми­чу ка­лу­пи­ма и де­ви­за­ма ши­ро­ких ма­са ко­је су скло­не
ге­не­ра­ли­са­њу.
По свом по­ре­клу фа­ши­зам је не­сум­њи­во ре­во­лу­ци­о­нар­не
при­ро­де. Он по­ти­че, за­пра­во, још из го­ди­не 1914, до­ба огор­че­не
бор­бе из­ме­ђу ин­тер­вен­ци­о­ни­ста и не­у­тра­ли­ста. Нај­о­длуч­ни­ји
ин­тер­вен­ци­о­ни­сти би­ли су упра­во љу­ди ко­ји су се или раз­ви­ли
или уско­чи­ли из со­ци­ја­ли­стич­ких ре­до­ва (Бисолати, Мусолини).
Ин­тер­вен­ци­о­ни­сти су на свет­ски рат гле­да­ли као на ре­во­лу­ци­
о­на­ран фе­но­мен и од уче­ство­ва­ња Ита­ли­је у ње­му оче­ки­ва­ли
убр­зан про­цес осве­ште­ња ни­жих кла­са и пу­ну еман­ци­па­ци­ју
про­ле­та­ри­ја­та. He тре­ба за­бо­ра­ви­ти да је Мусолинијев лист „Po­
po­lo d’ Ita­lia“ за вре­ме це­лог ра­та с по­но­сом но­сио нат­пис „Со­ци­
ја­ли­стич­ки днев­ник“. Го­ди­не 1918. иш­че­за­ва тај нат­пис.
Под крај ра­та на­ста­је пре­ви­ра­ње ме­ђу ин­тер­вен­ци­о­ни­сти­
ма. Бисолати, са сво­јом гру­пом, оста­је ве­ран пр­вот­ним ци­ље­
ви­ма (и ако убла­же­ним) и, по свр­шет­ку ра­та, за­сту­па по­ли­ти­ку
Вилсонове пра­вед­но­сти и рим­ског пак­та, уме­ре­ну, ми­ро­љу­
би­ву и де­мо­крат­ску. Дру­ги, ве­ћи, део ин­тер­вен­ци­о­ни­ста (са Д
Анунцијем и Мусолинијем) оштро ре­а­гу­је на де­мо­крат­ски мир
„од­ри­ца­ња“ по ко­ме Ита­ли­ја оста­је без при­зна­ња за ње­но дра­го­
це­но уче­ство­ва­ње и без пра­вед­на уде­ла у по­бе­ди. Ту се по пр­ви
пут до­ди­ру­је по свом по­ре­клу ре­во­лу­ци­о­нар­ни ин­тер­вен­ци­о­
26 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
на­ли­зам са ин­тран­си­гент­ним на­ци­о­на­ли­змом кон­зер­ва­тив­них
кру­го­ва. Од то­га до­ба они иду за­јед­но док се по­све не из­гу­бе је­
дан у дру­гом.
Али на­гли раз­мах со­ци­ја­ли­зма ко­ји се ја­вља не­по­сред­но по­
сле ра­та, ба­ца за не­ко вре­ме пот­пу­но у сен­ку ин­тер­вен­ци­о­ни­сте
и њи­хо­ве ци­ље­ве.
За­мо­ре­не ра­том и раз­о­ча­ра­не сум­њи­вим пло­до­ви­ма сум­њи­
ве ита­ли­јан­ске по­бе­де, ма­се ли­стом гр­ну у со­ци­ја­ли­стич­ке ор­га­
ни­за­ци­је. У по­мет­њи иде­ја и еко­ном­ским те­шко­ћа­ма без кра­ја,
со­ци­ја­ли­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је се стре­ло­ви­то уве­ћа­ва­ју по бро­ју
чла­но­ва. У њи­ма „пред­рат­ни“ со­ци­ја­ли­сте са утвр­ђе­ним ре­дом
иде­ја и ду­го­го­ди­шњим ор­га­ни­за­циј­ским вас­пи­та­њем, оста­ју у
ма­њи­ни пре­ма сто­ти­на­ма хи­ља­да но­вих чла­но­ва ко­ји до­ла­зе
раз­о­ча­ра­ни и жељ­ни чу­да.
Ту по­чи­ње „ми­ра­ку­ли­стич­ка“ так­ти­ка ита­ли­јан­ског со­ци­ја­ли­
зма и хи­пер­тро­фи­је сна­ге ко­ју је по­чео да зло­у­по­тре­бља­ва пре
не­го је мо­гао да је упо­тре­би.
Ко је био 1919, 1920. и 1921. у Ита­ли­ји то­ме је до­бро по­зна­
та она раз­дра­жљи­ва и те­шка ат­мос­фе­ра у ко­јој се кре­тао јав­ни
и при­ват­ни жи­вот те зе­мље. Из­бо­ри су, јед­ни за дру­гим, да­ва­ли
пле­би­сци­тар­ну ве­ћи­ну со­ци­ја­ли­сти­ма. Ma­ce су у но­вој пси­хо­зи
ко­ја ни­је не­го на­лич­је рат­не пси­хо­зе. Штрај­ко­ви се хи­ља­де по
Ита­ли­ји и чи­не и она­ко те­жак жи­вот не­мо­гу­ћим. Све што под­
се­ћа на тек ми­ну­ли рат про­го­ни се огор­че­ном по­ру­гом и ор­га­
ни­зо­ва­ним бој­ко­том. Ме­да­ље се са­кри­ва­ју. Рат­на за­слу­га по­ста­је
сра­мо­та. У про­вин­ци­ји се „цр­ве­не ба­ро­ни­је“ оти­ма­ју вла­сти ко­ја
не­ма сна­ге ни да за­шти­ти сво­је ор­га­не. Же­ле­зни­ча­ри кон­тро­ли­
шу во­зо­ве и за­у­ста­вља­ју их на сред пру­ге чим ви­де да у њи­ма
има жан­дар­ма. Др­жа­ва на то ре­а­ги­ра та­ко – да жан­дар­ме пре­
во­зи ка­ми­о­ни­ма. Углед та­кве др­жав­не вла­сти па­да, на­рав­но, из
да­на у дан. Пар­ла­мент је ту­жна ко­пи­ја ста­ња у зе­мљи. Не­за­до­
вољ­ство је оп­ште и свак оче­ку­је да бар ре­во­лу­ци­о­нар­на олу­ја
олак­ша ат­мос­фе­ру.
У са­мој со­ци­ја­ли­стич­кој пар­ти­ји и по­ред днев­ног при­ти­ца­ња
сна­га, осе­ћа се те­жак уну­тар­њи рас­цеп ко­ји ко­чи сва­ку ак­ци­ју
ве­ћег сти­ла. Она ми­ра­ку­ли­стич­ка ле­ви­ца све ви­ше хва­та ма­ха у
пар­тиј­ском вод­ству и за­љу­ља­ним ма­са­ма. До­ла­зи до отво­ре­ног
екс­о­ду­са ко­му­ни­ста, па до де­ле­ња пар­ти­је на гру­пе и ни­ан­се.
Ре­во­лу­ци­ја се обе­ћа­је на утвр­ђе­не ро­ко­ве. „Од­се­ци­те ми гла­ву
ако у ју­ну не бу­де ре­во­лу­ци­ја!“ го­во­ри­ло се 1920. по збо­ро­ви­
ма. Кад су по­ста­вље­ни ро­ко­ви до­ла­зи­ли а го­вор­ни­ци са­мо по­
ја­ча­ва­ли ре­то­ри­ку, у ма­са­ма се по­че­ла по­ла­ко ко­ле­ба­ти ве­ра у
цр­ве­но чу­до.
Ме­ђу­тим су пар­тиј­ски кон­гре­си би­зан­тин­ском ин­тран­си­гент­
но­шћу и же­сти­ном рас­пра­вља­ли о на­чи­ну на ко­ји ће се про­ве­
сти до­ла­зак про­ле­та­ри­ја­та на власт, о си­ли и оправ­да­но­сти си­
ле, о 21 тач­ци из Мо­скве. Та­ко је итал. со­ци­ја­ли­зам гу­био сво­ју
ча­со­ви­ту, ве­ли­ку сна­гу и дра­го­це­но вре­ме у ма­гло­ви­тим од­лу­
ка­ма и сит­ним чар­ка­њи­ма и клао бур­жо­а­зи­ју ту­пим но­жем, док
је ни­је до­вео до оча­ја и екс­пло­зи­је у без­ум­ну ре­ак­ци­ју.
У сеп­тем­бру 1920. до­ла­зи до пр­вог ве­ћег ре­во­лу­ци­о­нар­ног
исту­па рад­нич­ких ма­са: ме­та­лур­гиј­ски рад­ни­ци оку­пи­ра­ју фа­
бри­ке. Али тај по­јав ко­ји је иза­звао ве­ли­ку за­бри­ну­тост у Евро­
пи и Ита­ли­ји, окре­нуо се у пр­ви ја­сан и не­сум­њив симп­том ре­
во­лу­ци­о­нар­не не­мо­ћи и без­из­глед­но­сти.
При­себ­ност и мир ве­ли­ког сем­пли­фи­ка­то­ра Гиолитиа, и ха­
млет­ска нео­д­луч­ност и све ве­ћа по­це­па­ност со­ци­ја­ли­стич­ког
вод­ства до­при­не­ли су мно­го да се овај рад­нич­ки по­крет, по­чет
са за­но­сом и ве­ли­ким на­да­ма, свр­шио обич­ном по­ви­ши­цом
пла­те и илу­зор­ним обе­ћа­њем ра­де­нич­ке кон­тро­ле. У фа­бри­ке
су се вра­ти­ли соп­стве­ни­ци, укло­ње­не су ба­ри­ка­де и спу­ште­не
цр­ве­не за­ста­ве. Ве­ли­ко и но­во раз­о­ча­ра­ње у ма­са­ма. Ре­во­лу­
ци­ја, ко­ја је из­гле­да­ла си­гур­на као су­тра­шњи дан, ука­зи­ва­ла се
да­ле­ка и те­шка. A у очи­ма гра­ђа­ни­на ко­ји је већ био при­пра­ван
на нај­го­ре, по­чео је да спла­шња­ва ре­во­лу­ци­о­нар­ни ба­ук. На­
ред­ни оп­штин­ски из­бо­ри да­ли су до­ду­ше, по за­ко­ну ус­тра­ја­но­
сти ма­са, опет знат­ну ве­ћи­ну со­ци­јал-ко­му­ни­сти­ма, али је ве­ра
у ско­ру ре­во­лу­ци­ју би­ла де­фи­ни­ти­во по­др­ма­на, и ре­ак­ци­ја се
по­ма­ља­ла. Со­ци­ја­ли­зам је на­ста­вљао сво­ју уло­гу, али то је би­ла
уло­га тра­гич­ног ју­на­ка ко­ји, сло­мљен у се­би, на­ста­вља још је­
дан цео чин да се кре­ће али свр­ше­так му ни­је те­шко пред­ви­де­
ти. Ре­ак­ци­ја је би­ла не­ми­нов­на али њу ни­је пре­у­зе­ла ни од­већ
ком­про­ми­то­ва­на др­жав­на власт, ни на­ци­о­на­ли­стич­ка стран­ка.
Оно што је про­ме­ни­ло сра­змер сна­га, што је по­кре­ну­ло ан­ти­
бољ­ше­вич­ку офан­зи­ву у Ита­ли­ји и ко­нач­но, ство­ри­ло усло­ве
за ре­жим ко­ји да­нас вла­да ни­су би­ли ста­ро­вич­ња­ци, иде­о­ло­зи
ни гор­љи­ви ви­ши офи­ци­ри из на­ци­о­на­ли­стич­ке стран­ке. Кад
се 1921. у не­ко­ли­ко на­вра­та го­во­ри­ло о др­жав­ном уда­ру и вој­
ној дик­та­ту­ри ко­ју би во­ди­ли Дуче д' Аоста и Д' Анунцио, сви
по­зна­ва­о­ци при­ли­ка су са сме­шком до­че­ки­ва­ли та­кве ве­сти.
Ма ка­кав об­лик узе­ла да­на­шња дик­та­ту­ра Бенита Мусолинија,
чи­ње­ни­ца је не­по­бит­на и зна­чај­на да ита­ли­јан­ски кон­зер­ва­
тив­ни и ка­то­лич­ки на­ци­о­на­ли­зам ни­је на­шао од­зи­ва у ма­са­ма и
ни­је по­бе­дио, не­го je и сам ап­сор­бо­ван од јед­ног по­кре­та чи­ји
су осно­ви би­ли мно­го ши­ри, раз­ло­зи мно­го ре­ал­ни­ји и сред­
ства „са­вре­ме­ни­ја“.
Већ у про­ле­ћу 1919. по Ита­ли­ји се ор­га­ни­зу­ју Удру­же­ња Бо­
ра­ца. Пре­ма цр­ве­ној бу­ји­ци то су би­ли ма­ло­број­ни ну­кле­у­си
оних ко­ји су рат хте­ли и у ње­му уче­ство­ва­ли, и у ра­ту и по­бе­ди
гле­да­ли је­дан услов за раз­вој на­ци­о­нал­них сна­га и вред­но­сти.
Бе­сно со­ци­ја­ли­стич­ко ни­по­до­шта­ва­ње ра­та и вој­ске ко­ја га је
во­је­ва­ла, Нитијева ам­не­сти­ја вој­них бе­гу­на­ца, сит­на и круп­на
на­си­ља ан­ти­ми­ли­та­ри­стич­ки рас­по­ло­же­них ма­са, све је то иза­
зва­ло ду­бо­ко и ако ча­со­ви­то не­моћ­но огор­че­ње у тој ма­њи­ни
ко­ја je у ра­ту уло­жи­ла све сво­је енер­ги­је и у по­бе­ду све сво­је
на­де, а сад се на­шла осра­мо­ће­на, оста­вље­на и над­ви­ка­на од
пре­вр­тљи­вих ма­са.
У 1919. фор­му­ли­сан про­грам Fa­scia но­си још пу­не ка­рак­те­ри­
сти­ке сво­га ре­во­лу­ци­о­нар­ног по­ре­кла и вид­но под­ле­же ути­
1/2010 l Двери српске l 27
 To је би­ла мрач­на, су­ро­ва ре твр­ди да је „фа­ши­зам у по­след­ње две го­ди­не во­дио сво­ју
бор­бу са 99% из­гле­да на по­бе­ду“.
про­вин­ци­ја ко­ја је до­шла у Со­ци­ја­ли­сти су ис­пр­ва од­го­ва­ра­ли не ма­ње кр­ва­вим и сви­ре­
Рим жељ­на бор­бе и вла­сти; пим ис­па­ди­ма, али је њи­хо­ва обра­на оста­ла дез­ор­га­ни­зо­ва­на
и по­је­ди­нач­на и њи­хов от­пор је све ви­ше сла­био. Та­ко се хи­
то је би­ло на­лич­је ко­му­ни­зма сто­ри­ја опет јед­ном на­ша­ли­ла. Док су со­ци­ја­ли­сти во­ди­ли ду­ге
ко­ји ни­је ус­пео, ди­ску­си­је и ре­фе­рен­ду­ме „за упо­тре­бу си­ле“ или про­ти њој, до­
тле је јед­на од­луч­на и без­об­зир­на ма­њи­на ље­ва­ла жи­ву крв и
на­је­зда фу­ка­ре и ско­ро­је­ви­ћа не­ум­ о­љив пе­тро­леј.
Па­лан­ка, за­ва­ђе­на и сит­ни­ча­ва као сву­да у све­ту, на­шла је
у но­вим бор­ба­ма јед­ну по­лу­за­ко­ни­ту, но­ву фор­му­лу за сво­је
ста­ре мр­жње и зле ин­стинк­те. За­јам­че­на нео­д­го­вор­ност и не­
ка­жњи­вост ма ка­квог на­си­ља и култ то­ља­ге (опе­ва­ног „man­ga­
ца­ју ре­во­лу­ци­о­нар­ног вре­ме­на у ком је са­ста­вљен. Ту се н. пр. nel­la“) и brow­nin­ga при­вла­чио је јед­на­ко ро­ман­тич­не мла­ди­ће
пред­ви­ђа уки­да­ње се­на­та, са­зи­ва­ње јед­не На­род­не Скуп­шти­не и кри­ми­нал­не ти­по­ве.
на 3 го­ди­не, ко­ја ће од­ре­ди­ти об­лик вла­да­ви­не, де­ли­мич­на на­ Ко је у но­вем­бру 1921, за фа­ши­стич­ког кон­гре­са у Ри­му ви­
ци­о­на­ли­за­ци­ја ин­ду­стри­је, ре­ви­зи­ја рат­них уго­во­ра и ли­фе­ра­ дио њи­хо­ве по­вор­ке ка­ко, у цр­ним ко­шу­ља­ма са мр­твач­ким
ци­ја, 85% по­ре­за на рат­ну до­бит итд. Али вре­ме им још за ду­го гла­ва­ма, раз­ба­ру­ше­не ко­се и па­рад­на ко­ра­ка, про­ла­зе мир­ним
ни­је по­вољ­но. Рат је у ма­са­ма и од­већ омра­жен. Из­бо­ри 1919. рим­ским ули­ца­ма, тај је у њи­ма мо­гао да чи­та по­ре­кло и пут фа­
по­ка­зу­ју ма­ло­број­ност Fa­scia и уса­мље­ност њи­хо­вих во­ђа. ши­зма. Из­у­зи­ма­ју­ћи по ко­јег оду­ше­вље­на и бра­да­та про­фе­со­
Ме­ђу­тим до­га­ђа­ји су се раз­ви­ја­ли ка­ко смо на­пред при­ка­за­ ра и га­здин­ске си­но­ве, и сту­ден­те с на­о­ча­ри­ма, све су то би­ла
ли. У ма­са­ма је сла­би­ла ве­ра у ре­во­лу­ци­ју. Услед не­сра­зме­ра из­ бру­тал­на, не­ин­те­ли­гент­на ли­ца ви­ол­ ент­них па­ла­нач­ких ти­по­ва.
ме­ђу ре­чи и де­ла све је вид­ни­је би­ва­ло „уну­тар­ње рас­тва­ра­ње Го­ло­гла­ви, бле­ди и мо­дри од сту­де­ни, у не­ком бе­сном за­но­су
со­ци­ја­ли­зма“. Та­да на­сту­па хи­сто­рич­ки мо­ме­нат за оне сме­ле и они су но­си­ли сво­је за­ста­ви­це и сво­је ка­рак­те­ри­стич­не па­ро­
огор­че­не, ве­ћи­ном еко­ном­ски по­др­ма­не и не­збри­ну­те ма­њи­не ле („Me ne fre­go!“ „Dis­pe­ra­ta“) и ма­ха­ли чво­ра­стим то­ља­га­ма или
ин­тер­вен­ци­о­ни­ста, рат­ни­ка, сту­де­на­та, бив­ших офи­ци­ра, иде­а­ про­стим ко­ма­ди­ма не­из­ра­ђе­на гво­жђа и оло­ва, ко­ји су очи­то
ли­ста и ви­ол­ ент­них ти­по­ва, жар­ких па­три­о­та и ма­гло­ви­тих ре­ би­ли по­све­ће­ни тра­ди­ци­јом мно­гих туч­ња­ва. To је био све го
во­лу­ци­о­на­ра, ко­ји су се у про­ле­ћу 1919. би­ли ор­га­ни­зо­ва­ли у ту­ци­брат.
Fa­sci ita­li­a­ni di com­bat­ti­men­to. Te иде­ал­ и­стич­ке ма­њи­не, до са­да To је би­ла мрач­на, су­ро­ва про­вин­ци­ја ко­ја је до­шла у Рим
сла­бе бро­јем и сред­стви­ма, до­би­ва­ју не­на­да­ну по­моћ. жељ­на бор­бе и вла­сти; то је би­ло на­лич­је ко­му­ни­зма ко­ји ни­је
Осе­ћа­ју­ћи да ре­во­лу­ци­о­нар­ни за­нос ма­са сла­би, ја­вља се у ус­пео, „гр­ја­ду­шчиј хам“, на­је­зда фу­ка­ре и ско­ро­је­ви­ћа.
се­вер­ној Ита­ли­ји, у аграр­ним про­вин­ци­ја­ма, где је цр­ве­ни те­ У пр­вом че­тве­ро­ре­ду тих буч­них и бес­крај­них по­вор­ки по­
рор зе­мљо­рад­нич­ких ли­га нај­же­шћи, на­гла ре­ак­ци­ја. По­сед­ ка­за­ли су ми јед­ног чо­ве­ка о ком се до тад ма­ло го­во­ри­ло. У
ни­ци, сит­не и круп­не га­зде и по­сло­дав­ци сва­ке ру­ке по­ма­жу, там­но-сме­ђем, ду­гач­ком ка­пу­ту, са ши­ро­ким жу­тим ли­цем и
из раз­ло­га вр­ло ма­ло иде­ал­них но­во­о­сно­ва­не fa­scie. Баш у тим жар­ким ве­ли­ким очи­ма, сту­пао је оштро и па­дао у очи сви­ма. У
аграр­ним пре­де­ли­ма ни­чу пр­ве „squ­a­dre“ за ди­рект­ну ак­ци­ју це­лој по­ја­ви би­ло је не­што су­ро­во и фра­тар­ско. To је био Бенито
про­ти со­ци­ја­ли­сти­ма, а по­сед­ни­ци огра­ни­че­ни дво­го­ди­шњим Мусолини.
стра­хо­ва­њем и так­ну­ти у ин­те­ре­се, по­ма­жу их обил­но и уче­ Ha том кон­гре­су чу­ла се о ње­му пр­ви пут реч „Du­ce“ (вођ) и
ству­ју у њи­ма че­сто и са­ми. Ме­ђу­тим др­жав­на власт по­сма­тра та­да је, бар у ши­рој јав­по­сти, пр­ви пут би­ло ја­сно да је то чо­век
ту бор­бу са не­ут­ рал­но­шћу ко­ја је ви­ше не­го бе­не­во­лент­на за ко­ји ре­пре­зен­ту­је и во­ди фа­ши­зам. Го­ди­ну да­на доц­ни­је из­ве­ла
фа­ши­зам. Та­да се­љач­ке мa­ce, нај­ма­ње све­сне, по­чи­њу да се га је та мрач­на и за­пе­ну­ша­на бу­ји­ца и учи­ни­ла го­спо­да­ром Ита­
окре­ћу фа­ши­зму истом бр­зи­ном и фа­на­ти­змом ко­јим су пре две ли­је и ње­не суд­би­не.  z
го­ди­не при­ла­зи­ле ка со­ци­ја­ли­зму. Ве­ли­ка ин­ду­стри­ја, са сво­је
стра­не бр­зо је упо­зна­ла у фа­ши­зму сред­ство и пут за осло­бо­ђе­ „Ју­го­сло­вен­ска њи­ва“, За­греб, април 1923.
ње од ко­му­ни­стич­ке мо­ре и ни­је ште­ди­ла по­ма­жу­ћи га. И фа­ши­
зам по­чи­ње да се ши­ри бр­зи­ном за­ра­зе.
Од­мах ва­ља ре­ћи да су сред­ства ко­
ји­ма се слу­жио фа­ши­зам у об­ра­ни по­
сто­је­ћег ре­да би­ла још мно­го да­ље од
за­ко­на и ци­ви­ли­зо­ва­них оби­ча­ја не­го
Бе­ни­то Му­со­ли­ни - бри­тан­ски агент
она ко­ји­ма се слу­жио со­ци­јал­ко­му­ни­ Ита­ли­јан­ски фа­ши­стич­ки дик­та­тор Бе­ни­то Му­со­ли­ни био је пред крај Пр­вог
зам до ма­ло­час. свет­ског ра­та бри­тан­ски агент, от­кри­ва на на­слов­ној стра­ни лон­дон­ски днев­ник
По­че­ле су чу­ве­не ка­зне­не екс­пе­ Гар­ди­јан. Му­со­ли­ни је упло­вио у по­ли­тич­ке во­де уз по­моћ нов­ца ко­ји му је бри­
ди­ци­је, про­тив се­ла и ва­ро­ши. Број тан­ска кон­тра­о­ба­ве­штај­на слу­жба МИ5 пла­ћа­ла, ка­ко би у ли­сту Il po­po­lo di Ita­li­ja,
рад­нич­ких до­мо­ва за­па­ље­них у јед­ ко­ји је уре­ђи­вао, об­ја­вљи­вао са­ве­знич­ку пр­о­па­ган­ду, пи­ше бри­тан­ски лист.
ној го­ди­ни пре­шао је 200. Од фа­ши­ста
про­скри­бо­ва­ни рад­нич­ки во­ђе су на­ И не са­мо то: Му­со­ли­ни­је­ви мом­ци, ита­ли­јан­ски рат­ни ве­те­ра­ни, би­ли су
пу­шта­ли сво­ја ме­ста. Су­ко­би, уби­ства спрем­ни да иза­ђу на ули­це да би “убе­ди­ли” де­мон­стран­те ко­ји су тра­жи­ли мир да
и на­си­ља сва­ке ру­ке по­ста­ла су сва­ко­ оста­ну код ку­ће, пре­нео је Би-Би-Си.
днев­на ствар. Имућ­ни­је кла­се су по­
ма­га­ле, штам­па је за­та­шка­ва­ла, а др­ Му­со­ли­ни је за сво­је услу­ге био вр­ло до­бро пла­ћен-до­би­јао је око 100 фун­ти
жав­на власт се чи­ни­ла сле­па и глу­ва, и не­дељ­но, што је ско­ро 7.000 да­на­шњих евра, пи­ше днев­ник Гар­ди­јан.
за­то ни­је мно­го кад пи­сац ове бро­шу­
14. октобар 2009. године, Daily News, Из­вор: РТС

28 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

ХИТЛЕР И ЗАПАД

Проф. др Милан Петровић

Комунизам и фашизам
- идеолошке антитезе и синтезе
Хитлерову идеологију сачињавају четири компоненте –
политички дарвинизам, антисемитизам, антимарксизам,
посебно антибољшевизам, и освајање животног простора за
Немце на тлу Русије – и оне се једна у другу уклапају

К
омунизам и фашизам на први пог­
лед представљају апсолутне суп­
ротности. Два репрезентативна фа­
шистичка режима, италијански фашизам
и немачки националсоцијализам (наци­
зам), јављају се као свесне и крајње агре­
сивне реакције на марксизам, посебно на
коминтерновски бољшевизам. Та реак­
ција је на светском политичком плану до­
била израз у закључењу Антикоминтерна
пакта 25. новембра 1936. између нацис­
тичке Немачке и феудалимперијалис­
тичког Јапана. Том пакту је 6. новембра
1937. приступила и фашистичка Италија,
а на пролеће 1939. још и Маниукуо (ма­
рионетска творевина Јапана у кинеској
провинцији Манџурији), Мађарска и
Шпанија, те, коначно, 25. новембра 1941,
и Финска, Данска, Словачка, Румунија,
Хрватска, Бугарска и кинеска „национал­
на влада“ у Нанкингу.
Врхунац фашистичке антикомунис­
тичке реакције био је напад Немачке на
Совјетски Савез 22. јуна 1941. Тај догађај
је добио карактер највећег војног похода
у историји човечанства и сукоб Немачке
и Италије са либералним европским
државама претворио у Други светски
рат, који је покосио више десетина мили­
она људских живота, али и уништио фа­
шистичке велесиле и њихове савезнике.
Само две неутралне фашистичке држа­
ве, Шпанија и Португалија, које су успеле
да се уклопе у хладноратовску страте­
гију Запада, преживеле су 1945. годину.
Могућност уклапања у фронт либерал­
них држава показује да у тим земљама
нису постојали „чисти“ фашистички ре­
жими. Португалија и Шпанија су до 1974,
односно 1976. биле војне диктатуре које
су се ослањале на одређене поставке
клерикално-фашистичке идеологије.
„Чисти“ или „радикални“ фашизми, на­
против, подразумевају присуство масов­
ног фашистичког покрета или партије
као носиоца монопола политичког ор­
ганизовања. Стога се ти режими јављају
као једнопартијске диктатуре, парток­
ратије – какве су и комунистички режи­
ми. Комунизму и фашизму заједнички је
најпре тај антилиберални негативизам.
Идеолози фашизма су као битно обе­
лежје фашизма истицали усмереност
фашизма како против марксизма, тако
и против либерализма. Ј. Гебелс, нацис­
тички министар пропаганде, забележио
је следеће: „Упркос томе, Мусолини је по
први пут почистио марксизам из света
чињеница, по први пут пружио класи­
чан доказ да марксизам може да буде
превазиђен као раднички покрет, и то
полазећи не од реакционарних, већ од
социјалних мотива. Фашизам је био први
универзалнополитички процес против
либерализма, оног духовног света пред­
става који је започео 1789. године јури­
шем на Бастиљу и у тешким револуцио­
нарним трзајима освојио једну земљу за
другом, да би на концу уронио народе у
марксизам, демократију, анархију и клас­
но лудило.”1
Али фашизам и бољшевизам нису
били напросто антилиберални. Они су то
били и у једном појачаном смислу – као
тоталитарни.
1  Ј. Goebbels, Der Faschismus und seine praktischen Ergeb­
nisse, Berlin 1934, cit. in: E. Nolte (ed.), Theorien über den Fas­
chismus, 6. ed., Königstein/Ts. 1984, 314 id.
Тоталитарне диктатуре
Најпознатије дефинисање тоталитарне
диктатуре потиче од Карла Ј. Фридриха
и Збигњева К. Бжежинског. По њихо­
вом тумачењу, тоталитарна диктатура
има шест битних особина, које заједно
чине тоталитарни „синдром“, а то су:
официјелна идеологија, једна странка
масовног карактера коју обично води
једно лице – „диктатор“, терористичка
полиција усмерена против читавих кла­
са становништва, монопол над средс­
твима масовних комуникација, монопол
над оружјем и централистичка контрола
и усмеравање целокупне економије.2
Недостатак овог схватања је одсуство
појма тоталитаризма, што онемогућује
научну расправу о њему. Тоталитаризам
спада у домен правне науке и опште те­
орије државе, које не познају концепт
„синдрома“, већ дају дефиниције појмова.
Тоталитаризам је најисправније дефини­
сати као перманентно опсадно стање.
Чињеница да се и бољшевички и фа­
шистички режими несумњиво јављају
као тоталитарни навела је одређени
број аутора да између њих стави знак
једнакости.3 Но, истоветност бољше­
визма и фашизма унутар тоталитаризма
још увек је чисто спољашње природе.
Тоталитаризам као перманентно опсад­
но стање јесте форма коју могу да заоде­
ну садржински крајње различита држав­
на уређења. Примерице, античка Спарта
је била тоталитаран град – држава, као
2  C. J. Friedrich/Z. K. Brzezinski, Totalitarian Dictatorship
and Autосгасу, Cambridge, Mass. 1956, 3 idd.
3  Тамо, passim. A. Brunner, Rechtsslaat gegen Totalstaat,
Zürich 1948,1, passim, II, 11 idd.

1/2010 l Двери српске l 29
 што је данас и исламско-фундамента­
листички Иран тоталитаран. У једном ис­
торијском разматрању као што је ово та
форма може да послужи само као оквир
анализе која се удубљује у свет индиви­
дуалних појмова.
У почетном раздобљу покрет чији су
родоначелници и „класици“ били Маркс
и Енгелс био је од стране знатног дела
својих присталица, у првом реду немач­
ких социјалдемократа, схваћен као пуки
егзекутор идеологије покрета као једи­
но исправне идеологије, због чега га је
Енгелс и назвао „научни социјализам“.
Њена средишња тачка је неминовност
револуције пролетаријата против бур­
жоазије, која се окончава укидањем при­
ватне својине и ишчезавањем класног
друштва.
У складу са овом идејом, пролетаријат
ће бити принуђен да се организује у„кла­
су“ и, потом, у „политичку странку“, те да
као такав спроведе револуцију како
због тога што ће представљати голему
већину становништва, тако и због све
несносније беде у коју ће га капитализам
неминовно гу­рати.4 Та кључна места из
Марксовог и Енгелсовог програмског
списа, Манифеста Комунистичке пар­
тије, гласе:
„Од свих класа које данас стоје насуп­
рот буржоазије, једино је пролетаријат
збиља револуционарна класа... Сви до­
садашњи историјски покрети били су
покрети мањина или у интересу мањи­
на. Пролетерски покрет је самосвестан,
самосталан покрет огромне већине у
интересу огромне већине... Модерни
мануелни радник... уместо да се његови
животни услови побољшавају с прогре­
сом индустрије, све дубље тоне испод
егзистенцијалних услова своје сопстве­
не класе. Он постаје бедник (паупер),
и беда (пауперизам) развија се много
брже него становништво и богатство.
И овде постаје јасно да буржоазија није
надаље способна да буде владајућа кла­
са у друштву, те да своје егзистенцијалне
услове намеће друштву као доминан­
тан закон. Она је неспособна да влада
зато што није у стању да обезбеди свом
робу егзистенцију унутар свог робовлас­
ништва... Друштво не може дуже да живи
под том буржоазијом, другим речима,
њена егзистенција је надаље неспојива
са друштвом.”5
Енгелс додаје: „Претварајући све више
и више велику већину становништва у
пролетере, капиталистички начин про­
изводње ствара (политичку) снагу која је
принуђена, под претњом да буде кажње­
на про-пашћу, да тај преврат изведе...
Спровођење тог дела које ослобађа свет
4  Communist Manifesto. Socialist Landmark, London
1948, 137 idd.
5  Тамо, 138, 140 id.
30 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
је историјски позив модерног пролета­
ријата... Довођење до свести данас пот­
лачене класе која је позвана на акцију,
о условима и природи њене сопствене
акције задатак је... научног социјализма.”6
У револуционарној борби пролета­
ријата кључно питање јесте питање
државе. По једном Марксовом писму
Кугелману (Kugelmann), стару „бирок­
ратско-милитаристичку машинерију“
нужно је „разбити“.7 Уместо ње биће ус­
постављена нова држава, „диктатура
пролетаријата“, која ће свим мерама ле­
гализованог насиља превести приватну
својину у јавну или државну и уништити
преостале установе грађанског друшт­
ва, остварујући уз то максималну цен­
трализацију и концентрацију власти;
Манифест налаже да морају да ишчезну
и робноновчани односи, то јест тржишна
привреда.8
Та најапсолутнија и најтоталитарнија
држава у историји човечанства почеће
после предузимања револуционарних
мера да„одумире“. Енгелс у Анти-Дирингу
пише: „Чим више не буде било ниједне
класе која се држи у потлачености, чим
с класном владавином и борбом за поје­
диначни опстанак која је заснована на
досадашњој анархији буду одстрањене
колизије и ексцеси што одатле произи­
лазе, неће бити ничега више што би се
репримирало, што чини нужним при­
суство једне посебне репресивне силе,
једне државе. Први акт у коме држава
стварно наступа као репрезентант целог
друштва – узимање у посед средстава за
производњу у име друштва - истовре­
мено је њен последњи самосталан акт
као државе. Захватање државне власти
у друштвене односе постаје на једном
подручју за другим сувишно и онда се
само од себе успављује. На место владе
над људима (лицима) ступа управљање
стварима и вођење производних проце­
са. Држава се не ’укида’ – она одумире.”9
Маркс 1846. истиче: „Трудбеничка кла­
са поставиће у току развитка на место
старог грађанског друштва једну асо­
цијацију која искључује класе и њихову
супротност и неће више бити никакве
збиљске политичке власти.”10
Концепт „одумирања државе“ био је
управљен против анархиста, посебно
Бакуњина. Бакуњин је проповедао да
радничко сељачке револуционарне
масе треба да пре и изнад свега униште
државу, што би за последицу имало и
нестанак права својине.11 Рус Бакуњин,
6  F. Engels, Die Entwicklung des Sozialismus vonder Utopie
zur Wisscnschaft, Berlin, l907, 48, 54.
7  Neue Zeit, XX, 1, 707.
8  Communist Manifesto, 145.
9  F. Engels,Anti-Dühring, Berlin 1952, 347 id.
10  К. Маrх, Das Elend der Philosophie, Berlin 1947,188.
11  M. Bakunin, Slaallichkeit und Anarchie und andere
Марксов велики ривал у револуцио­
нарном покрету, жигосао је Маркса као
ауторитарног комунисту и експонента
немачког јеврејства – хиперцентрализо­
вана интернационална држава за коју се
Маркс и комунисти боре мора да има и
једну „централну банку“, која би се нала­
зила у рукама Јевреја.12
„Одумирање државе“ као нужан про­
цес после револуционарног одузимања
средстава за производњу подразумева
да никаква револуција против државе
као такве неће више бити потребна.
Међутим, из шкртих излагања Маркса
и Енгелса уопште се не види која би
то сила приморала комунистичког
Левијатана да без спољашње принуде
напусти историјску позорницу. Наиме,
већ би сам чин подржављења средста­
ва за производњу створио нову класну
разлику, разлику између управљача
стварима и масе извршилаца, тим пре
што се„управљање стварима“ и„вођење
производног процеса“ уопште не могу
одвојити од владања људима. Сазнање
да би дотична хипердржава остала да
постоји и унутрашњом неминовношћу
довела до стања сличног оријенталној
деспотији изнео је још Бакуњин: „Речи
’учени социјалист’ и ’научни социјали­
зам’, које се стално срећу у радовима
и говорима Ласала (Lassalle) и Маркса,
већ саме доказују да такозвана народ­
на држава неће бити ништа друго доли
крајње деспотска владавина народним
масама од стране једне нове и бројно
веома мале аристократије стварних или
наводних књижевника.“13
Тумачење Маркса често губи из вида
компоненту дуалитста, присутну у ње­
говом делу. Маркс је, наиме, истицао као
право доба пролетерске револуције вре­
ме када пролетаријат постане „огромна
већина“ становништва, али он уопште
није имао ништа ни против пролетерске
рсиолуције коју би „превремено“ подиг­
ла и партија мањинског пролетаријата.
Поприште такве револуције је за њега
и Енгелса била у првом реду Русија. У
предговору руском издању Манифеста,
из 1882, класици марксизма пишу: „А сад
Русија! Током револуције од 1848–49. го­
дине нису само европски принчеви, него
такође и европска буржоазија, нашли
спас од пролетаријата побудивши Русију
да интервенише. Цар је био прокламо­
ван главом европске реакције. Данас је
он у Гатчини заробљеник револуцио­
нарног рата, а Русија образује авангарду
(!) револуционарне акције у Европи.“14
Schriften, ed. H. Stuke, Frankfurt-Berlin-Wien 1972, 246
idd, 249.
12  Тамо, 401.
13  Тамо, 614.
14  Communist Manifesto, 108.

Карл Маркс
У предговору немачком издању
Манифеста Комунистичке партије из
1890. налази се – уз одговор класика на
питање руских марксиста о томе да ли се­
оска заједничка својина у Русији може да
непосредно пређе у „вишу“, комунистич­
ку форму својине на земљи – и израз њи­
ховог уверења да комунистичка револу­
ција може најпре да избије у аграрној, ин­
дустријски неразвијеној Русији: „Једини
одговор који је на то питање данас могућ
је следећи: Ако руска револуција поста­
не сигнал пролетерској револуцији на
Западу, тако да се обе узајамно допуња­
вају, онда садашња руска заједничка
својина на земљишту може да служи као
исходишна тачка једном комунистичком
развитку.“15 Русија је, дакле, још за живо­
та Маркса и Енгелса била од њих и њима
блиских кругова предодређена да поста­
не расадник комунизма.
Слично томе, Маркс је до неба уздизао
Париску комуну из 1871. јер је сматрао
да „њена истинска тајна била је ово: она
је суштински била једна влада раднич­
ке класе, резултат борбе производеће
против присвајајуће класе, коначно от­
кривена форма под којом се могло испу­
нити политичко ослобођење рада“.16 На
страну то што је режим Париске комуне
пре био анархистички него комунистич­
ки – овде је значајније то да је Комуна
била устанак мањине управљен против
националне владе која је уживала под­
ршку Парламента изабраног 8. фебру­
ара 1871. године – само нешто више од
месец дана пре проглашења Комуне (18.
марта 1871).17
Ако се изостави услов да је за проле­
терску револуцију неопходно да „огром­
на већина“ становништва буде пролета­
ријат који живи у неизмерној беди, ако
се, дакле, прихвати став да пролетерску
револуцију може да изведе и мањина
15  Тамо, 112.
16  К. Маrх, Der Bürgerkrieg in Frankreich, Berlin 1891,
49.
17  B.: Ch. Seignobos, Histoire politique de l’Europe contem­
poraine. Evolution des partis et des formes politiques 1814-
1896, 4, ed, Paris 1905, 172 idd.
Уз велику материјалну
подршку Немачке, која се
налазила у рату са Русијом
- Лењин и његови другови
примили су од пруских
милитариста 80 милиона
златних марака - извели су
бољшевици свој преврат, и
то не само против
грађанства и племства, него
и против странака левице
против већине, у том случају не може
бити говора ни о каквом „одумирању
државе“. Остаје једино тотална држава,
која спроводи перманентну револуцију
што плива у крви. Маркс и Енгелс су, без
даљњег, били свесни те консеквенце –
штавише, усхићено су захтевали физичко
истребљење поседничких класа. Маркс
у Немачкој идеологији са одушевљењем
пореди комунистичку револуцију са те­
рористичким фазама Француске рево­
луције 1789–1795. године: „Свети цркве­
ни отац (Бруно Бауер) чудиће се дакако
веома, кад се Судњи дан проломи над
њим - дан чија је зора одблесак горућих
градова на небу, када под тим ’небес­
ким хармонијама’ мелодија Марсељезе
и Кармањоле уз обавезну грмљавину
топова одзвања у његовом уху, а уз то
гиљотина удара такт; када опака ’маса’
урличе ça ira çа ira и укида ’самосвест’
помоћу вешања на фењерима.”18 У го­
вору, који је 14. априла 1856. одржао у
Лондону, Маркс прети: „У Средњем веку
постојао је у Немачкој један тајни суд,
назван суд Феме. Егзистирао је да би
кажњавао недела владајуће класе. Када
би нека кућа била означена црвеним
крстом, знало се да је Фема њеног посед­
ника осудила на смрт. Све куће Европе (!)
означене су сада тајанственим црвеним
крстом. Историја је судија – извршилац
њене пресуде пролетер.“19
Његов животни пратилац, Енгелс,
такође је знао да падне у сличан де­
лиријум: „Само се дакле смело борите
даље, ви милостива господо од капита­
ла! Ви сте нам засад нужни... Ви морате
да уништите патријархализам, морате
да централизујете, морате да све мање
или више непоседничке класе претво­
рите у стварне пролетере, у регруте за
нас... Као награду за то треба да владате
једно кратко време. Треба да диктирате
законе, треба да се сунчате у сјају вели­
чанства које сте створили, треба да бан­
кетирате у краљевској сали и просите
18  К. Маrх/F. Engels, Werke (MEW), Berlin 1961 idd,
III, 70 id.
19  Тамо, XII, 3-4.
Лењин
лепу краљевску кћер, али, не заборавите
то – џелат стоји на вратима’.“20
Октобарска револуција
Таква „ирегуларна“ револуција била
је бољшевичка Октобарска револуција
у Русији. Уз велику материјалну подр­
шку Немачке, која се налазила у рату са
Русијом, Лењин и његови другови су од
пруских милитариста примили 80 мили­
она златних марака21 – извели су бољше­
вици свој преврат, и то не само против
грађанства и племства, него и против
странака левице.
Бољшевици су 6. јануара 1918. расте­
рали слободно изабрану Уставотворну
скупштину, у којој су управо левичари
имали већину, и успоставили своју пар­
тократију, маскирану фиктивном влашћу
совјета. Ускоро је угушена и физички уни­
штена свака опозиција тоталитарне дик­
татуре. Чак су и кронштатски морнари,
који су у довођењу бољшевика на власт
одиграли веома значајну улогу када су се
марта 1921. побунили тражећи пре свега
успостављање истинске власти совјета,
били пометени гвозденом метлом. Тиме
су бољшевици показали да не зависе ни
од кога и да не зазиру ни од чега.
Многозначан је последњи апел крон­
штатских морнара: „Свима, свима, сви­
ма! ... Гацајући до бедара у братској крви
трудбеника, крвожедни фелдмаршал
Троцки је као први отворио ватру на
револуционарни Кронштат, зато што се
подигао против комуниста да би поно­
во успоставио истинску власт Совјета... У
том мору крви даве комунисти сва вели­
ка и светла обећања и пароле радничке
револуције... Живот под јармом постао
је ужаснији од смрти... Овде у Кронштату
положен је камен темељац Треће рево­
луције,... која ће ослободити један нов
широк пут ка стваралачкој делатности у
духу социјализма.“22
20  Тамо, IV, 502 id.
21  В.: А. Kerensky, Russia and History’s Turning Point, New
York l965, 301 idd.
22  F. Kool/E. Oberlander (ed.),Arbeiterdemocratie oder
1/2010 l Двери српске l 31
 Тако је марксистичка идеологија пре­
творена у оруђе у рукама бољшевич­
ке партије, тачније њених вођа, које су
захваљујући томе стекле неограничен
идеолошки и политички маневарски
простор. Да би марксистичка идеологија
могла да врши ту функцију, бољшевици
су прогласили монопол на њено тума­
чење посредством концепата „јединс­
тва теорије и праксе“ и „партијности“.23
„Тај принцип партијности“, вели Ветер,
„темељи се на схватању да се пролета­
ријат“ – боље речено комунистичка пар­
тија – „у погледу сазнања истине налази
у привилегисаној ситуацији; у неку руку
он се јавља као носилац једне нове врсте
’откровења’.“24
Ти концепти су комунистичким вођама
омогућавали да свако друго тумачење
марксизма прогласе за „ревизионизам“,
па чак и злочин. Иронија је судбине да
су тај маневарски простор и монопол
партијског вође, посредством концеп­
та „перестројке“ М. Горбачова (коју је
руски писац А. Зиновјев пророчки на­
звао „катастројка“),25 довели до само­
уништења како совјетске комунистичке
партије, тако и самог Совјетског Савеза
1990–1991.26
Управо идеолошки монопол и слобо­
дан идеолошки и политички маневарс­
ки простор једне тоталитарне партије и
вође доводе до значајне подударности
бољшевизма и националсоцијализма.
Поред милитаристичко-милитократ­
ског карактера, битно обележје фашизма
представља и примат вође и покрета
над идеологијом и доктрином. То је за
нацистичку Немачку својевремено ус­
тврдио један од најутицајнијих мислила­
ца 20. века, Мартин Хајдегер (Heidegger),
рекавши да сада коначно законе људског
бића не опредељују више догме и идеје:
вођа, и једино он, сада је и у будућности
стварност Немачке и њен закон.27
Италијански фашизам, који је осцили­
сао од левице ка десници и од деснице
ка левици (у Италијанској Социјалној
Републици 1943–1945), није имао сопс­
твену особену идеологију. Један од узро­
ка овог одсуства сопствене идеологије
јесте његова релативна слабост. Да би
владао, Мусолини је морао да улази у
компромис са неком другом снагом и да
Parteidiktatur, München 1972, II, 385 idd.
23  B.: G. A. Wetler, Der dialektische Materialismus. Seine
Geschichte und sein System in der Sowjetunion, 5. ed,
Freiburg 1960, 301 idd, 313 idd.
24  Тамо, 315.
25  Kulastroïka, Lausanne 1990.
26  B.: Д. Додер/Л. Бренсон, Пут без повратка. Политичка
биографија Михаила Горбачова, Београд 1991.
27  М. Heidеgger, Die Selbstbehauptung der deutschen
Universität, Breslau 1933.
32 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
јој се прилагођава: најпре са краљем (то
јест војском), Римоkатоличком црквом
и индустријом и, најзад, са Хитлеровом
Немачком.
Национал-социјализам је, попут ко­
мунизма, имао сасвим одређену идео­
логију. Та идеологија је била сматрана
делом вође, фирера (Führer), који је ис­
кључиво по свом нахођењу могао да је
тумачи и примењује. Другим члановима
покрета није било допуштено критичко
бављење идеологијом национал-соција­
лизма. Од њих се, напротив, очекивао
сасвим ирационалан став – да као слепо
верујући верници утону у покрет, који је
својом монументалном симболиком и
својим театрално-колосалним парадама,
маршевима и митинзима био политичка
црква побеснеле немачке нације.
Хитлерова борба
Идеологију национал-социјализма
формулисао је Хитлер 1925–1927. годи­
не у књизи Моја борба (Mein Kampf), која
садржи његову политичку биографију,
политичку религију и национал-соција­
листички акциони програм, и коју су
његове присталице крстиле као „Коран
националсоцијалистичког немачког ос­
лободилачког покрета“.28 Ту идеологију
сачињавају четири компоненте – по­
литички дарвинизам, антисемитизам,
антимарксизам, посебно антибољше­
визам, и освајање животног простора
за Немце на тлу Русије – и оне се једна
у другу уклапају тако да Е. Нолте мора
да каже: „Обухваћене у целину, оне ипак
образују једну идејну зграду чија до­
следност и конзистентност одузимају
дах.“29
Кључна тачка те идеологије је био
својеврстан одговор на Манифест и
његова прерада. Оно што је за Маркса
и Енгелса буржоазија, то су за Хитлера
Јевреји и бољшевици; оно што је за
Маркса и Енгелса пролетаријат, то је за
Хитлера немачки народ; оно што је за
Маркса и Енгелса пролетерска револу­
ција, то је за Хитлера стицање животног
простора на тлу јеврејско-бољшевичке
империје. Он пише:
„Сада почиње велика, последња рево­
луција. Када Јеврејин стекне политичку
власт, он збацује са себе и оно мало коп­
рене што још има. Од демократског на­
родног Јеврејина постаје Јеврејин крво­
лок и тиранин народа. За мало година
он покушава да истреби националне
носиоце интелигенције, и чини народе,
28  Bade/Hoffmann (ed), Deutschland erwacht. Werden,
Kampf und Sieg der NSDAR, 1933, 31.
29  E. Nolte, Der Faschismus in seiner Epoche. Action françai­
se, Italienischer Faschismus, Nationalsozialismus, 7. ed, Mün­
chen-Zürich 1986, 55.
лишавајуђи их њиховог природног ду­
ховног вођства, зрелим за ропски јарам
трајног подјармљења.
Најјезивији пример те врсте нуди
Русија, где је он, делимично под нечо­
вечним мукама, са уистину фанатичним
дивљаштвом побио или пустио да умре
од глади три милиона људи, да би једној
хрпи јеврејских литерата и берзанских
бандита обезбедио владавину над јед­
ним великим народом.
Али крај није само крај слободе на­
рода које Јевреји подјармљују, него и
крај тог паразита народа. Након смрти
жртве, пре или касније умире такође и
вампир...
Колико год да је Русу по себи немогуће
да властитим снагама збаци Јеврејинов
јарам, толико је и Јеврејину немогуће
да на дужи рок очува то силно царство.
Он сам није елемент организације, већ
је фермент декомпозиције. Дивовско
царство на Истоку зрело је за слом. А
крај јеврејске владавине у Русији биће
такође крај Русије као државе...
Ни западна ни источна оријентација
не сме да буде будући циљ наше спољ­
не политике, већ источна политика у
смислу стицања нужне груде за наш не­
мачки народ.”30
Када је у фебруару и марту 1945. у раз­
говорима са Гебелсом и Борманом, који
су касније објављени као „Хитлеров по­
литички тестамент“, објашњавао немач­
ки ратни пораз, Хитлер је његов узрок
видео у својој недовољној револуцио­
нарној радикалности. Требало је да се
стави на чело исламских народа и по­
веде их у антиколонијалну револуцију;
требало је да у Шпанији уместо Франка,
племства и цркве подржи комунисте –
Хитлер је, иначе, изузетно ценио црвене
шпанске борце31 – те да француску рад­
ничку класу ослободи и збрише „скле­
ротичну буржоазију“.32
И премда су вође национал-соција­
лизма и фашизма у бољшевизму ви­
деле смртног непријатеља, оне су му
се после Стаљиновог доласка на власт
нескривено дивиле. Хитлер је у доба
сарадње са Стаљином изјавио да је
Совјетски Савез одбацио јеврејско-ин­
тернационалистички елемент и постао
национална држава вође (nationaler
Führer-staat).33 Штавише, чак и за време
рата на живот и смрт између Немачке и
Русије, он није крио необичан респект
30  А. Hitler, Mein Kampf, 691-695. ed, München 1942,
358, 743, 757.
31  H. Picker, Hitlers Tischgespräche im Führerhauptquartier,
ed. G. Ritter, Bonn 1951, 108.
32  H. R. Trevor-Roper (ed.),Le Testament politigue de
Hitler, Paris 1959, 108.
33  E. Nolte, Die faschistischen Bewgungen, 9. ed, München
1984, 164.

И премда су вође национал-социјализма и
фашизма у бољшевизму виделе смртног
непријатеља, оне су му се после Стаљиновог
доласка на власт нескривено дивиле
према комунистичком вођи; за њега
је он „генијални Стаљин“, чији је узор
Џингис Кан, због чега само Немачка има
супериорнији привредни систем од
Совјетског Савеза.34 Истом мишљу био
је вођен и Мусолини када је устврдио
да стаљинизам представља развој бољ­
шевизма у правцу једне врсте фашизма
– додуше, фашизма Џингис Кана.35 Све
ово показује да фашизам и национал-
социјализам нису представљали само
антитетичан одговор на бољшевизам,
већ и његову репродукцију.
Али још од 1924. сукобљени марксис­
ти су почели да једни друге квалификују
као фашисте. После неуспелог комунис­
тичког устанка у Немачкој, Зиновјев,
тада председник Извршног комитета
Коминтерне, окарактерисао је у јануару
1924. леве социјалдемократе као „кри­
ло фашиз­ма“. Не губећи време, Стаљин
је у септембру исте године изнео став
да су фашизам и социјал-демократија
близанци. Одатле је изведена разлика
између Национал-социјалистичке пар­
тије као облика „националфашизма“ и
немачке Социјал-демократске партије
као облика „социјал-фашизма“. Јасно је,
међутим, да се ту није радило ни о как­
вим појмовним разликама, већ о изли­
вима политичких страсти.
Нешто је сасвим друго када је
Владимир Аптонов-Овсејенко, про­
слављени освајач Зимског дворца у
Октобарској револуцији, а погубљен
1938. током Стаљинове друге револу­
ције одозго, презриво добацио ислед­
нику НКВД-а: „Ви сте непријатељ наро­
да. Ви сте прави правцати фашиста.”36
То се, наравно, није односило само на
тог иследника, већ на Стаљинов апарат
у целини – апарат који се са водећим
комунистима обрачунавао далеко суро­
вије него Хитлер у Немачкој и Мусолини
у Италији.
Титоизам
Када је Тито у Југославији, пошто је то­
ком грађанског рата и „прве револуције“
1941–1945. посебно у Србији уништио
снаге грађанског национализма, по­
34  HitlersTischgespräche, н.д, 113 лд.
35  H. Rauschning, Die Revolution des Nihilismus, Zürich
1938, cit. in: Nolte (ed.),Theorien, н.д, 344.
36  R. Conquest, Am Anfang starb Genosse Kirow, Säu­
berungen unter Stalin, Düsseldorf 1970, 547.
чео да 1948. с крајњом бруталношћу
спроводи „другу револуцију“ – против
просовјетски опредељених комуниста.
Убиствима и мучењима у концентраци­
оним логорима, посебно на Голом отоку,
била је подвргнута елита Комунистичке
партије Југославије, опет нарочито српс­
ког и црногорског порекла: 630 књижев­
ника, глумаца и уметника, 253 судија и ту­
жилаца, 50 адвоката, 313 новинара,37 као
и око 7.000 официра38 Због тога су евро­
пске комунистичке партије, окупљене у
наследнику Коминтерне, Информбироу,
1949. анатемисале његов режим детер­
минишући га као фашистички.
Да се овде није радило само о пропа­
ганди, већ да та дисквалификација посе­
дује истиниту срж, потврђује свакако во­
дећи историчар фашизма Ернст Нолте:
„Ако је било могуће да из социјализма та­
кође произађе један ’фашизам’, шта онда
преостаје од оне темељне теорије фа­
шизма, која чини одговорним монопол­
ски капитализам? Ако је ’друштвена база’
тог прелаза била околност, што се Тито
одвећ ослањао на сељаке, онда је ипак
упоредив аргумент изнесен већ дваде­
сетих година од стране марксистичких
критичара против ортодоксног карак­
тера бољшевичке револуције... Нису ли
социјално порекло и реално одређивање
циљева вођа румунске Гвоздене гapде’ и
мађарских ’крсташа Стреластог крс-
та’ били при свој разлици у суштини
ucти? Нису ли у овој полемици између
совјетских и југословенских комунис­
та ишчезле са становишта апстрактног
постављања циљева тако разумљиве и
апсолутне разлике између ’социјализма’
и ’фашизма’.”39
Обострани квалификатив „фашизам“
и „фашистички“ искрснуо је и у полеми­
ци између Совјетског Савеза и НР Кине
у време кинеске „културне револуције“
1966–1976.40
Историја идеологија комунизма и
фашизма може да послужи уклањању
предрасуда у погледу разумевања и
објашњења тачака додира двају антаго­
37  Д. Марковић, Истина o Голом отоку, Београд
1987, 197.
38  М. Djilas, Tïto. TheStory from Inside, New York 1980,
87.
39  E. Nolte, Deutschland und der Kalte Krieg, 2. ed. Stut­
tgart 1985, 219 (подвукао M. П).
40  Тамо, 477.
нистичких покрета и осветљавању њихо­
ве тамне позадине. Те тачке су следеће:
– Сарадња немачких национал-соција­
листа и комуниста крајем 1932, која je
довела до заједничке нацистичко-кому­
нистичке подршке штрајку берлинских
железничара почетком новембра те го­
дине. Томе је следило довођење Хитлера
на власт од стране конзервативних сна­
га и реакционарног председника Рајха
Хинденбурга, које је у одређеној мери
морало бити мотивисано страхом од
коалиције нациста, комуниста и социјал­
демократа.41 Значајна је и тада изречена
Хитлерова претња да ће уколико се ње­
гова партија „сутра“ распадне, Немачка
„прекосутра“ имати десет милиона кому­
ниста више.42
– На пакт Совјетског Савеза и Немачке
од 23. августа 1939, којим су разграни­
чене интересне сфере двеју држава у
Источној Европи, надовезала се и ко­
лаборација комунистичких партија са
Немачком, нарочито Комунистичке
партије Француске, која је трајала до
немачког напада на Совјетски Савез.43 У
време те колаборације црвени шпански
борци се из концентрационих логора
у Француској враћају у своје матич­
не земље, што нарочито у Југославији
представља један од битних услова ко­
мунистичког устанка.
– Сарадња извесних челника КПЈ (А.
Хебранг, Моша Пијаде) са усташама још
од времена заједничког робијања у
Краљевини Југославији. Односи кому­
ниста са фашистичким окупатором до
јулског устанка 1941. Совјетска обаве­
штајна служба у окупираној Југославији
и њено разарање у Београду и Загребу
(пад Мустафе Голубића, односно Ивана
Сребрењака-Антонова).
– Револуционарни рат у Југославији
и фашизам. Загребачки споразум из
јуна 1942. између Италијана и усташа о
пропуштању партизана из Црне Горе на
запад.44 Мартовски преговори 1943. из­
међу Тита и Немаца.
– Савремени токови. Комунизам, фа­
шизам и популизам. Комунизам и фаши­
зам у Трећем свету и Јужној Америци.
Перонизам. Суседство фашистичких и
марксистичко-лењинистичких мисаоних
токова код јужноамеричких интелектуа­
лаца.45  z
41  В.: H.Brüning,Memorien 1978, München 1972, II,
668.
42  Ј. Fest, Hitler Eine Biographie, Frankfurt/Main-Berlin
1989, 496.
43  B.: F. Borkenau, Der europäische Kommunismus. Sei­
ne Geschichte von 1917 bis zur Gegenwart, München 1952
(?), 278 idd.
44  Б. Петрановић, Србија у Другом светском раtу 1939-
1945, Београд 1992, 287.
45  В.: Е. Halperin, Die Ausstrahlung des Castrismus auf
Südamerika, in: Europa-Archiv, 1966, I, 767 idd.
1/2010 l Двери српске l 33
 ХИТЛЕР И ЗАПАД
Бојан Вићентић
Фа­ши­зам –
про­шлост и са­да­шњост
У сво­јој осно­ви, фа­ши­зам је дар­ви­ни­стич­ки а не
ре­ли­ги­о­зни по­крет, и фа­ши­зам бор­бу сма­тра
основ­ним на­чи­ном пре­жи­вља­ва­ња, и ода­тле и
цр­пи на­дах­ну­ће и оправ­да­ње за на­сил­не ак­ци­је
Н а пр­ви по­глед – о фашизму је речено
све. Овом иде­ол­ о­ги­јом су се ба­ви­ли
на­уч­ни­ци из ра­зних обла­сти, и фа­ши­
зам је са­гле­дан из свих угло­ва. Али ови опи­си
су нај­че­шће да­ва­ни са иде­о­ло­шком обо­је­но­
шћу и има­ју тен­ден­ци­о­зни при­ступ, њи­хо­ва
свр­ха ни­је не­при­стра­сно при­ка­зи­ва­ње јед­
не иде­о­ло­ги­је и хлад­на ана­ли­за ре­зул­та­та
ко­је је ова до­не­ла, већ се углав­ном ра­ди о
же­љи и намери да се ова иде­ја пред­ста­ви
као ап­со­лут­но цр­на. Су­шти­на је у то­ме да
се иде­о­ло­шки, па и прак­тич­но, фа­ши­зам
не раз­ли­ку­је зна­чај­но од иде­о­ло­ги­ја чи­ји је
са­вре­ме­ник, а од ко­јих су не­ке да­нас ве­о­ма
ра­ши­ре­не и по­пу­лар­не.
Вре­ме ка­да фа­ши­зам на­ста­је је­сте по­че­
так 20. ве­ка. У европ­ској исто­ри­ји крај 19. и
по­че­так 20. ве­ка пред­ста­вља веома тур­бу­
лент­но раз­до­бље. У овом пе­ри­о­ду ши­ром
Евро­пе букте број­не ре­во­лу­ци­је и устан­
ци, као и ло­кал­ни ра­то­ви – ме­ђу­др­жав­ни
и гра­ђан­ски. Евро­па ме­ња свој по­ли­тич­ки
лик из­ла­зе­ћи из пе­ри­о­да ап­со­лу­ти­зма, а
но­ве иде­о­ло­ги­је и по­ли­тич­ке иде­је бу­ја­ју
и настају прак­тич­но сва­ко­днев­но, но­ше­
не та­ла­сом ко­ји је за­по­че­ла ре­во­лу­ци­ја у
Фран­цу­ској.
Но­ве иде­је, углав­ном ле­пе­за ле­ви­чар­
ских по­кре­та, до­но­се по­бу­ну про­тив ста­
рих ре­жи­ма и на­чи­на раз­ми­шља­ња, пред­
ста­вља­ју­ћи јед­на­кост ме­ђу дру­штве­ним
сло­је­ви­ма и бор­бу за пра­ва по­тла­че­них
– у овом слу­ча­ју ши­ро­ких рад­нич­ких, се­
љач­ких и си­ро­тињ­ских сло­је­ва – као свој
глав­ни циљ.
Ово је и вре­ме на­стан­ка но­вих европ­
ских др­жа­ва и ја­вља­ња но­вих ве­ли­ких
си­ла – пре свих Не­мач­ке и Ита­ли­је – ко­је
же­ле пре­ра­спо­де­лу те­ри­то­ри­ја, ко­ло­ни­ја
и сфе­ра ути­ца­ја, ко­је су би­ле у ру­ка­ма ста­
рих си­ла – Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, Фран­цу­ске
и, де­лом ,Ру­си­је (ру­ски ути­цај је био при­
34 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
су­тан на Бал­кан­ском по­лу­о­стр­ву и бор­би
за ис­точ­но Сре­до­зе­мље, док су ко­ло­ни­је
и глав­ни то­ко­ви европ­ске по­ли­ти­ке би­ли
у ру­ка­ма за­пад­них си­ла). Сви ови до­га­
ђа­ји на ве­ли­кој сце­ни узро­ко­ва­ли су, као
што је већ ре­че­но, по­ја­ву ве­ли­ког бро­ја
ре­во­лу­ци­о­нар­них по­кре­та и иде­ја, ко­ји
су про­па­ги­ра­ли на­си­ље као је­ди­ни на­чин
оства­ре­ња ци­ље­ва. Та­кав је слу­чај и са фа­
ши­змом.
Фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја
Ко­лев­ка фа­ши­стич­ке иде­је је Ита­ли­ја.
Др­жа­ва ко­ја је на­ста­ла ује­ди­ње­њем рас­
цеп­ка­них те­ри­то­ри­ја, че­сто под стра­ном
вла­шћу, ја­ви­ла се као ве­ли­ка си­ла ко­ја у
европ­ској и свет­ској по­ли­ти­ци жели свој
део колача. Иако су оста­ле си­ле при­хва­ти­
ле Ита­ли­ју као зна­ча­јан фак­тор у ме­ђу­на­
род­ним од­но­си­ма, пр­е­пу­шта­ње де­ла ути­
ца­ја но­во­на­ста­лој др­жа­ви ни­је ишло ни
ла­ко ни бр­зо јер је, подраз­у­мева се, сва­ко
во­дио ра­чу­на о соп­стве­ним ин­те­ре­си­ма.
Та­ко се на про­сто­ру Апе­ни­на ја­вља плод­
но тло за ши­ре­ње бор­бе­них иде­ја и по­пу­
ли­зма јер но­ве по­ли­тич­ке во­ђе тра­же на­
сил­но оства­ре­ње пра­ва и обе­ћа­ња да­тих
Ита­ли­ја­ни­ма. Ме­ђу број­ним по­кре­ти­ма и
иде­ја­ма, по­чео је да цве­та и фа­ши­зам.
Фа­ши­стич­ка иде­ол­ о­ги­ја се фор­ми­ра­ла
под ути­ца­јем ви­ше иде­ја, а кључ­не лич­
но­сти фа­ши­зма су про­ла­зи­ле кроз ви­ше
иде­ол­ о­шких фа­за, те је су­шти­на фа­ши­зма
пи­та­ње око ко­га се и данас ломе ко­пља.
Ква­ли­фи­ка­ци­је ове иде­о­ло­ги­је иду од
крај­ње де­сне до ле­ве ори­јен­та­ци­је, тако
да на­уч­ни­ци фа­ши­зам смештају у распо­
ну од екс­трем­не де­сни­це до ан­ти­марк­
си­стич­ког со­ци­ја­ли­зма. Ка­да се по­ми­ње
со­ци­ја­ли­стич­ки ути­цај на фа­ши­зам, оно
што је чи­ње­ни­ца је­сте да фа­ши­зам има и
марк­си­стич­ке ко­ре­не.
Пре­те­чом фа­ши­стич­ког по­кре­та и ње­го­
вим глав­ним на­дах­ну­ћем сма­тра­ју се иде­
је Га­бри­је­леа Д'Анун­ци­ја. Овај ита­ли­јан­ски
пе­сник, фи­ло­зоф и по­ли­тич­ки ак­ти­ви­ста
прак­тич­но пр­ви по­чи­ње да за­сту­па гле­ди­
шта ита­ли­јан­ског на­ци­о­на­ли­зма и тра­жи
оства­ре­ње ита­ли­јан­ских те­ри­то­ри­јал­них
же­ља, пре све­га на ра­чун Аустро­у­гар­ске
(понајпре Истра и Дал­ма­ци­ја). Ње­го­ве
иде­је ћ
­ е имати веома ве­ли­ки ути­цај на Бе­
ни­та Му­со­ли­ни­ја, по­кре­та­ча фа­ши­стич­ког
по­кре­та, ко­ји је у сво­јој ра­ној фа­зи био со­
ци­ја­ли­ста и чак, пре­ма соп­стве­ним ре­чи­
ма, ан­ти­па­три­о­та.
До­ла­зак Пр­вог свет­ког ра­та и еко­ном­
ски и по­ли­тич­ки по­тре­си ути­чу на Му­со­ли­
ни­ја да про­ме­ни ста­во­ве и об­ли­ку­је но­ву
иде­ју, ко­ју ће на­зва­ти фа­ши­зам. Сам на­зив
но­вог по­кре­та во­ди ко­рен од ре­чи fascio,
што зна­чи сноп, и сим­бо­ли­зу­је је­дин­ство
и за­јед­нич­ку сна­гу при­пад­ни­ка по­кре­та.
Му­со­ли­ни по­кре­ће и лист Popolo D' Italia,
гла­си­ло по­кре­та.
У фа­ши­стич­кој иде­о­ло­ги­ји глав­ни по­
сту­лат је др­жа­ва, ко­ја се сма­тра нај­са­вр­
ше­ни­јим об­ли­ком ор­га­ни­зо­ва­ња људ­ског
дру­штва, и све се под­ре­ђу­је ја­кој др­жа­ви.
Фа­ши­сти као узор узи­ма­ју рим­ску др­жа­ву,
чи­јим истин­ским на­след­ни­ком сма­тра­ју
Ита­ли­ју.
Мare nostrum
Ши­ре­ње др­жа­ве, у овом слу­ча­ју ши­
ре­ње Ита­ли­је на Сре­до­зе­мље, сма­тра се
при­род­ним пра­вом и – оба­ве­зом. Та­ко
фа­ши­сти Сре­до­зем­но мо­ре на­зи­ва­ју сво­
јим усва­ја­ју­ћи ста­ро­рим­ски из­раз Mare
nostrum (наше море). Ов­де се фа­ши­сти су­
ко­бља­ва­ју са ко­му­ни­сти­ма јер се ко­му­ни­
 Упо­ре­ђи­ва­њем
основ­них на­че­ла
фа­ши­зма и на­ци­зма
раз­ли­ке по­ста­ју
очи­глед­не.
Узми­мо основ­ни
по­сту­лат на­ци­зма,
ра­сну те­о­ри­ју о
над­љу­ди­ма, ви­шој
ари­јев­ској ра­си.
Ова­ква иде­ја у
фа­ши­зму не по­сто­ји.
зам про­ти­ви др­жа­ви, ко­ју сма­тра ин­стру­
мен­том из­ра­бљи­ва­ња рад­нич­ке кла­се.
Ме­ђу­тим, слич­но ко­му­ни­сти­ма, и фа­ши­
сти су при­ста­ли­це јед­но­пар­тиј­ске дик­та­
ту­ре, у ко­јој је во­ља и сло­бо­да по­је­дин­ца
под­ре­ђе­на од­лу­ка­ма вла­да­ју­ће пар­ти­је.
Су­коб два по­кре­та се од­ви­ја и по пи­та­
њу дру­штве­них од­но­са. Док ко­му­ни­сти
ве­ру­ју да из­ме­ђу бо­га­тих и си­ро­ма­шних,
рад­ни­ка и по­сло­да­ва­ца, вла­да­ју не­пре­
мо­сти­ве раз­ли­ке и кла­сну бор­бу сма­тра­ју
жи­вот­ним пи­та­њем, фа­ши­сти се за­ла­жу са
кла­сну са­рад­њу у ци­љу ја­ча­ња за­јед­ни­це
– др­жа­ве. Та­ко фа­ши­сти као свој еко­ном­
ски про­грам по­чи­њу да ну­де кор­по­ра­ти­
ви­зам пред­ста­вља­ју­ћи то на­че­ло као „тре­
ћи пут“, од­но­сно за­ме­ну за ка­пи­та­ли­зам и
ко­му­ни­зам. По­ме­ни­мо и то да се иде­ја о
са­рад­њи или бар тр­пе­љи­во­сти ме­ђу кла­
са­ма ја­вља и код још не­ких ле­ви­чар­ских
по­кре­та, уме­ре­ни­јих у од­но­су на ко­му­ни­
зам, по­пут со­ци­јал­де­мо­кра­ти­је, та­ко да и
овај фа­ши­стич­ки став о кла­сној са­рад­њи
као ви­ду бор­бе за пра­ва рад­ни­ка пред­ста­
вља по­вод да се фа­ши­зам ипак свр­ста ме­
ћу ле­ви­чар­ске иде­о­ло­ги­је.
Ва­жна од­ли­ка фа­ши­стич­ког по­кре­та је­
су бор­бе­ност и упо­тре­ба на­си­ља у оства­
ри­ва­њу ци­ље­ва, и у те свр­хе су фа­ши­сти
обра­зо­ва­ли по­себ­не од­ре­де, по­зна­те као
„цр­не ко­шу­ље“, ко­ји су се фи­зич­ки об­ра­
чу­на­ва­ли са не­ис­то­ми­шље­ни­ци­ма. Али
тре­ба на­гла­си­ти да по­сто­ја­ње ова­квих
ју­ри­шних од­ре­да ни­је био ни­ка­кав екс­
клу­зи­ви­тет фа­ши­ста – слич­не фор­ма­ци­је
су по­сто­ја­ле и де­ло­ва­ле и код оста­лих ре­
во­лу­ци­о­нар­них, бор­бе­них по­кре­та, по­пут
ко­му­ни­ста.
Битна ставка у идеологији фашизма је
и од­нос пре­ма ре­ли­ги­ји. Фа­ши­зам је у
основи дар­ви­ни­стич­ки, а не ре­ли­ги­о­зни
Мусолини и Хитлер
по­крет; фа­ши­зам бор­бу сма­тра основ­
ним на­чи­ном пре­жи­вља­ва­ња, и ода­тле и
цр­пи на­дах­ну­ће и оправ­да­ње за на­сил­не
ак­ци­је.
Ка­да ого­ли­мо фа­ши­стич­ке ста­во­ве и
по­сма­тра­мо са­мо њи­хо­ву су­шти­ну, мо­
же се за­кљу­чи­ти да се ова иде­о­ло­ги­ја по
основ­ном схва­та­њу и на­чи­ну де­ло­ва­ња не
раз­ли­ку­је од оста­лих ре­во­лу­ци­о­нар­них
по­кре­та тог до­ба.
Фашизам и нацизам
У са­вре­ме­ном све­ту по­јам фа­ши­зам има
из­ра­зи­то не­га­ти­ван при­звук и сим­бо­ли­
зу­је све нај­го­ре осо­би­не ко­је по­ли­тич­ка
иде­ја мо­же да има. По­врх све­га, из­раз
фа­ши­зам по­ста­је ки­шо­бран под ко­ји се
гу­ра­ју ра­зни дру­ги об­ли­ци ор­га­ни­зо­ва­ња
и мно­ге иде­је ко­је се од фа­ши­зма раз­ли­
ку­ју ко­ли­ко и од, ре­ци­мо, ко­му­ни­зма. Та­
ко знак јед­на­ко­сти ко­ји се ста­вља из­ме­ђу
ита­ли­јан­ског фа­ши­зма и не­мач­ког на­ци­о­
нал-со­ци­ја­ли­зма пред­ста­вља ви­ше по­ку­
шај по­ли­тич­ке дис­ква­ли­фи­ка­ци­је не­го ли
су­штин­ску по­ве­за­ност ове две иде­је.
Упо­ре­ђи­ва­њем основ­них на­че­ла фа­ши­
зма и на­ци­зма раз­ли­ке по­ста­ју очи­глед­не.
Узми­мо основ­ни по­сту­лат на­ци­зма, ра­сну
те­о­ри­ју о над­љу­ди­ма, ви­шој, ари­јев­ској
ра­си. Ова­ква иде­ја у фа­ши­зму не по­сто­ји.
Исто та­ко, ан­ти­је­вреј­ство, ко­је је ка­рак­те­
ри­сти­ка на­ци­зма, у иде­о­ло­ги­ји фа­ши­зма
ни­је за­сту­пље­но. У Ита­ли­ји су се про­го­ни
Је­вре­ја де­си­ли до­ла­ском Не­ма­ца на ита­
ли­јан­ску те­ри­то­ри­ју, од 1943. године, ка­да
у се­вер­ном де­лу Ита­ли­је на­ци­сти прак­
тич­но пре­у­зи­ма­ју власт.
Раз­ли­ке по­сто­је и у од­но­су пре­ма ре­
ли­ги­ји, од­но­сно хри­шћан­ству. Фа­ши­сти,
иако дар­ви­ни­сти, ни­су би­ли из­ра­зи­ти про­
тив­ни­ци хри­шћан­ства, а Му­со­ли­ни је по
до­ла­ску на власт, 1929. го­ди­не пот­пи­сао
кон­кор­дат­ски уго­вор са Ри­мо­ка­то­лич­ком
цр­квом, од­но­сно уго­вор о сло­бо­ди де­ло­
ва­ња цр­кве, док је Римокатоличка цр­ква
при­зна­ла ита­ли­јан­ски др­жа­ву. На­ци­сти
су, са дру­ге стра­не, има­ли не­тр­пе­љи­ви­ји
став пре­ма хри­шћан­ству, па и отво­ре­но
ан­ти­цр­кве­не по­те­зе, по­пут хап­ше­ња и
за­тва­ра­ња цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка и
огра­ни­ча­ва­ња Цр­кве у јав­ном де­ло­ва­њу,
и по то­ме су бли­жи ко­му­ни­сти­ма не­го фа­
ши­сти­ма.
По­ја­ва фа­ши­зма не пред­ста­вља ни­ка­кав
уса­мље­ни слу­чај и по­ли­тич­ко-иде­о­ло­шки
ин­ци­дент еруп­ци­је пле­мен­ских, при­ми­тив­
них на­ци­о­на­ли­стич­ких на­го­на, ка­ко се то
че­сто же­ли пред­ста­ви­ти.
Фа­ши­зам је де­те свог до­ба и усло­ва ко­ји
су та­да вла­да­ли, сли­чан је сво­јој иде­о­ло­
шкој бра­ћи и се­стра­ма ко­ји се ра­ђа­ју у исто
вре­ме. Раз­ли­ка је са­мо у то­ме што је по­сле
свог исто­риј­ског по­ра­за фа­ши­зам пао у
не­ми­лост сво­јих срод­них иде­о­ло­ги­ја, а по­
бед­ни­ци су че­сто не­ми­ло­срд­ни, као што је
нај­ве­ћа мр­жња че­сто упу­ће­на на на­ма нај­
слич­ни­је.  z
1/2010 l Двери српске l 35
 Херман Раушнинг ­
Поверљиви ­
разговори ­
са Хитлером
Књига Хермана Раушнинга (1887–1982) Поверљиви разговори са Хитлером, бившег функци-
онера и активног члана Хитлерове Националсоцијалистичке партије, који је средином 40-их
година пребегао на Запад, и данас, после више од 70 година од њеног објављивања (први
пут објављена 1939, код нас, на српском језику, штампана 1940. године), изазива различи-
те реакције. Неки мисле да се ради о првокласном документу који показује праве намере
Адолфа Хитлера, док други историчари сматрају да се ради о вештој савезничкој пропа-
ганди. Без обзира ко је прави аутор, ово дело – објављено 1939! – визионарски је поглед
на све оно што ће се у следећим годинама крвавог Другог светског рата заиста и догодити.
Преносимо најзанимљивије делове из наведене књиге.

У ле­то 1932, Да­ре, нај­мла­ђи члан пар­ти­је из­ме­ђу оних ко­ји су

доц­ни­је ушли у пр­ву вла­ду Хи­тле­ро­ву, и ко­ји се упи­њао да
де­фи­ни­ше бу­ду­ћу не­мач­ку по­ли­ти­ку на ис­то­ку Евро­пе, био је
са­звао ужи круг љу­ди на кон­фе­рен­ци­ју. У ства­ри, глав­не ли­ни­је те
по­ли­ти­ке би­ле су већ на­гла­ше­не у Хи­тле­ро­вој „Мо­јој бор­би“.
Да­ре, ко­ји је сту­ди­рао агро­но­ми­ју, при­мио је на се­бе ду­жност
да ста­ви у на­уч­ну и прак­тич­ну при­ме­ну ра­си­стич­ку док­три­ну.
Он је спре­мао ве­ли­ку кар­то­те­ку о би­ол­ о­шком са­ста­ву на­ци­о­
нал­со­ци­ја­ли­стич­ке ели­те и на­ро­чи­то С. С. фор­ма­ци­је. По „же­љи
Хи­тле­ра, он је баш ра­дио ге­не­ал­ о­шко ста­бло но­во­га плем­ства,
по нај­бо­љим прин­ци­пи­ма од­га­ји­ва­ча и се­лек­ци­је сто­ке. И Да­ре
ми по­ка­за цео тај иде­ал­но сре­ђе­ни ма­те­ри­јал. У то вре­ме Хи­
млер је био за­бра­нио С. С. чла­но­ви­ма, да се же­не без на­ро­чи­те
до­зво­ле. А то је до­зво­ла да­ва­на са­мо по­сле со­лид­ног би­ол­ о­
шког пре­гле­да сва­ког од брач­них кан­ди­да­та.
— Ов­де се ства­ра но­во плем­ство, ми ода­би­ра­мо нај­чи­сти­ју
крв, об­ја­сни ми Да­ре, и по­ка­за пр­стом на оне ме­тал­не кар­то­те­
ке. Ка­ко смо би­ли спо­соб­ни да ре­ге­не­ри­ше­мо ста­рог ха­но­вер­
ског ко­ња, та­ко ће­мо по­но­во ство­ри­ти чи­сти тип нор­диј­ског
Нем­ца, по­год­ним укр­шта­њем кроз ге­не­ра­ци­је. Мо­жда ће мо­ћи
да се ре­ге­не­ри­ше и цео не­мач­ки на­род. Али ово пле­ме­тво би­ће
нај­чи­сти­ја се­лек­ци­ја у нај­бо­љем зна­че­њу те ре­чи. Ја же­лим да
сви бо­љи се­ља­ци уђу у С. С. гру­пу, до­да­де Да­ре. У то­ме људ­ском
ре­зер­во­а­ру ми ће­мо цр­пе­ти но­во плем­ство. Оно што је не­ка­да
на­ше плем­ство ра­ди­ло ин­стинк­тив­но, ми ће­мо од са­да ра­ди­ти
ме­тод­ски и пре­ма би­ол­ о­шком ис­ку­ству на­уч­них ме­то­да. У на­
шем пре­ла­зном до­бу ми смо при­мо­ра­ни да за­ме­ни­мо ин­стинкт
ра­ци­о­нал­ним ме­ра­ма. Пред­ви­ђам ства­ра­ње „пле­мић­ких ко­ле­
џа“ у ко­ји­ма ће но­ва ари­сто­кра­ти­ја би­ти при­пре­ма­на да да­је
го­спо­да­ре стра­ним на­ро­ди­ма, при­по­је­ним бу­ду­ћем не­мач­ком
Рај­ху.
Је­дан од Да­ре­о­вих при­ста­ли­ца из­ло­жи на­ро­чи­те ду­жно­
сти „по­ли­ти­ке ис­точ­ног про­сто­ра“. Из­ме­ђу оста­лог он ре­че да
би тре­ба­ло ство­ри­ти је­дан блок др­жа­ва, као што се по­че­ло за
вре­ме свет­ског ра­та. У цен­тру 6и би­ло че­лич­но је­згро, јед­на ве­
ли­ка цен­трал­на др­жа­ва. Њој би при­па­да­ла Че­шка, Мо­рав­ска,
Аустри­ја. Око то­га бло­ка, низ ма­њих и сред­њих ва­зал­них др­
жа­ва. Оне ће би­ти оклоп ве­ли­ког не­мач­ког цар­ства. Бал­тич­ке
зе­мље, Пољ­ска сма­ње­на на њен ге­о­граф­ски по­јам, и одво­је­на
од мо­ра, Ма­ђар­ска по­ве­ћа­на, Ср­би­ја и Хр­ват­ска оде­ље­не јед­
на од дру­ге, сма­ње­на Ру­му­ни­ја, Укра­ји­на по­де­ље­на на из­ве­стан
број по­крај­ни, ру­ске зе­мље на ју­гу и Кав­ка­зу, та­ква би из­гле­да­ла
бу­ду­ћа не­мач­ка кон­фе­де­ра­ци­ја, од ко­је би Не­мач­ка из­вла­чи­ла
огром­не ко­ри­сти. На се­ве­ро-ис­то­ку, као клин Фин­ска, на ју­го­и­
сто­ку Ђур­ђи­јан­ска или под не­ким слич­ним име­ном, Кав­каз као
дру­ги клин. Све то це­мен­ти­ра­но за­јед­нич­ком вој­ском, при­вре­
дом и нов­ча­ним си­сте­мом, као и спољ­ном по­ли­ти­ком. Али та
фор­ма­ци­ја би­ла би без бу­дућ­но­сти, до­да­де пре­да­вач, ако се не
би још ра­ни­је на­пра­вио план ра­се­ља­ва­ња и на­се­ља­ва­ња. Зби­
ља, ве­ли­ку опа­сност за бе­лу нор­диј­ску ра­су пред­ста­вља огром­
на плод­ност сло­вен­ских и ис­точ­них на­ро­да, ко­ји као сви ин­
фе­ри­ор­ни еле­мен­ти за­ме­њу­ју ква­ли­тет кван­ти­те­том, од­но­сно
спо­соб­но­шћу ра­ђа­ња њи­хо­вих же­на. За­то би тре­ба­ло оте­ра­ти
сло­вен­ског се­ља­ка са ње­го­ве зе­мље и ство­ри­ти од ње­га про­
ле­те­ра, не би ли ње­гов на­та­ли­тет опао. Зе­мљу тре­ба да­ти у ру­ке
не­мач­кој го­спод­ској кла­си. На це­лом том ис­точ­ном про­сто­ру
са­мо Не­мац има пра­ва на ве­ли­ке по­се­де. На­род оста­лих кла­са
има да бу­де роб, би­ло по­љо­при­вред­ни рад­ник на не­мач­ким по­
се­ди­ма у Рај­ху, би­ло не­ква­ли­фи­ко­ван рад­ник у ин­ду­стри­ји.

36 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

 Дру­ги го­вор­ник за­тим из­ло­жи аграр­но по­ли­тич­ку стра­ну то­га
пи­та­ња. Тре­ба по­но­во по­ста­ви­ти ве­ли­ке по­се­де и да­ти их у ру­ке
ис­кљу­чи­во Нем­ци­ма. Ство­ри­ће се но­ви за­кон о на­сле­ђу, ко­ји ће
при­мо­ра­ти Нем­це ли­ше­не на­след­ства да иду у ис­точ­не зе­мље,
где ће опет по­ста­ти ве­ли­ко­по­сед­ни­ци. Не­мач­ко аграр­но пи­та­ње
не­ће се ни­ка­да мо­ћи оства­ри­ти у са­мој Не­мач­кој, већ на ис­точ­
ном про­сто­ру, где ће упра­вља­ти на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­сти. Не­мач­ки
по­љо­при­вред­ни рад­ник по­ста­ће или сам по­сед­ник или ква­ли­
фи­ко­ва­ни рад­ник у ин­ду­стри­ји. Пољ­ске ра­до­ве из­во­ди­ће стра­ни
на­ро­ди као јеф­тин над­ни­чар. Људ­ска кул­ту­ра не мо­же се раз­ви­
ја­ти без из­ве­сног об­на­вља­ња роп­ства.
За­тим је Да­ре узео реч. Он је ре­као да сло­вен­ска плод­ност тре­
ба да бу­де сма­ње­на. То је пр­ва ду­жност. Дру­га је да тре­ба ство­ри­
ти у Не­мач­кој кла­су го­спо­да­ра. То је нај­ду­бље зна­че­ње „по­ли­ти­ке
ис­точ­ног про­сто­ра“. Дру­гим ре­чи­ма, не­мач­ка ели­та тре­ба да по­
ста­не го­спо­да­рем Евро­пе, и по­сле це­ло­га све­та. Да­ре да­је чак и
име том но­вом не­мач­ком плем­ству: Адел. Да­кле, по­ла­зна тач­ка
је со­ци­јал­на ре­кон­струк­ци­ја бу­ду­ће Не­мач­ке и Евро­пе. Тре­ба ме­
тод­ски по­ста­ви­ти но­ви со­ци­јал­ни ред или тач­ни­је, хи­је­рар­хиј­ски
ред. Али та­кав по­ку­шај се не мо­же ни по­че­ти на ма­лој те­ри­то­ри­
ји, као што је Не­мач­ка. За то је по­тре­бан цео кон­ти­нент, це­ла зе­
мља. У исто вре­ме, док се кон­стру­и­ше тај здра­ви еле­ме­нат, тре­ба
на све мо­гу­ће на­чи­не уни­шти­ти оно што не ва­ља у ста­ром све­ту.
И сред­њи ста­леж тре­ба да се уни­шти, као и рад­нич­ки свет. Све
тре­ба вра­ти­ти на не­зна­ње и па­ган­ство. Кул­ту­ра и на­у­ка пред­ста­
вља­ју из­ве­сну опа­сност за вла­да­ју­ће кла­се. Сло­бо­дан при­ступ
кул­ту­ри и на­у­ци опа­сан је за одр­жа­ва­ње кла­се ро­бо­ва. Зна­ње и
на­у­ка тре­ба да бу­ду ре­зер­ви­са­ни са­мо за при­ви­ле­го­ва­не. Та­ко
ће и на­у­ка до­би­ти сво­ју не­ка­да­шњу уло­гу да пру­жа го­спо­да­ри­ма
сред­ства за до­ми­на­ци­ју људ­ске при­ро­де.
Као што је не­мач­ка се­о­ска кла­са не­ис­црп­ни из­вор гер­ма­ни­зма,
и за­то има да бу­де на­ро­чи­то фа­во­ри­зи­ра­на, мо­ра се но­во плем­
Планирао да биолошки ослаби,
ство оси­гу­ра­ти од де­ге­не­ра­ци­је стро­гом би­о­ло­шком се­лек­ци­ уништи и пороби Словене
јом. Уло­га је то­га плем­ства ван етич­ких гра­ни­ца не­мач­ке зе­мље
у да­ва­њу стро­гих го­спо­да­ра ко­ји ће на­ме­та­ти не­мач­ку до­ми­на­
ци­ју. Зна­чај „јун­ке­ра“ из Ис­точ­не Не­мач­ке баш је у то­ме што су се — Што се ти­че бал­тич­ких зе­ма­ља, то је дру­га ствар; њих ће­мо
увек др­жа­ли као го­спо­да­ри, као ма­ли кра­ље­ви над под­ре­ђе­ним ла­ко по­гер­ма­ни­ти. Има ту еле­ме­на­та, ко­ји су већ уве­ли­ко не­мач­
им на­ро­дом. Оту­да је и пру­ски „јун­кер“ био од­у­век нај­бо­љи тип ки, и са­мо пред­ра­су­де и гор­дост бал­тич­ких гро­фо­ва ни­су да­ли да
не­мач­ки, и у бор­би за сло­бо­ду, као и у су­ко­бу са Је­вре­ји­ма. бу­ду пра­ви Нем­ци.
Та­ко је го­во­рио овај про­рок на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­зма. За њим Хи­ Про­бле­ми гра­ни­ца ма­ло ме ин­те­ре­су­ју. Не же­лим да се у то­ме
тлер узе реч: мо­ја по­ли­ти­ка ис­цр­пе. Та­ко исто од­ба­ци­ћу и сен­ти­мен­та­ли­зам за
— Дра­ги мо­ји дру­го­ви, све што је ов­де ре­че­но има да оста­не Ју­жним Ти­ро­лом, и не­ћу до­зво­ли­ти да се због то­га по­ква­ре на­ши
нај­стро­жја тај­на. Ни­је те­шко при­ме­ти­ти да оно о че­му се са­да ов­ при­ја­тељ­ски од­но­си са Ита­ли­јом. Што се ти­че Ел­за­са и Ло­ре­на,
де го­во­ри­ло пре­ла­зи раз­у­ме­ва­ње ве­ћи­не на­ших дру­го­ва ко­ји то је дру­га ствар. Њих се не­ће­мо ни­ка­да од­ре­ћи, не за­то што су
ни­су при­сут­ни ов­де. Али: Да­ре има пра­во. они на­ста­ње­ни Нем­ци­ма, већ и да би за­о­кру­гли­ли на­ше гра­ни­
— Што се ти­че на­ше по­ли­ти­ке на ис­то­ку Евро­пе, тач­но ре­че­но це на за­па­ду, исто та­ко као што нам је по­треб­на Че­шка на ју­гу и
на на­шем ис­точ­ном жи­вот­ном про­сто­ру ја је пот­пи­су­јем до­слов­ По­знањ, за­пад­на Пру­ска, Шле­зи­ја и Бал­тич­ке зе­мље на ис­то­ку и
но. Ме­ђу­тим, дра­ги мо­ји дру­го­ви, има јед­на ствар ко­ју мо­ра­те се­ве­ру.
увек има­ти на уму. Ми не­ће­мо ни­ка­да до­ћи до свет­ске хе­ге­мо­ Хи­тлер на­ста­ви:
ни­је, ако не­ма­мо пре то­га у цен­тру на­ше­га ути­ца­ја јед­но је­згро — Пре­ма то­ме, си­ту­а­ци­ја је чи­ста. За на­ше на­пре­до­ва­ње на
со­лид­не мо­ћи, твр­до као че­лик, је­згро од осам­де­сет или сто ми­ Ис­ток и Ју­го­за­пад, ја не­ћу ићи прав­ци­ма ко­је је од­ре­дио Лу­ден­
ли­о­на Не­ма­ца, ко­ји чи­не јед­ну пот­пу­ну це­ли­ну. Пре­ма то­ме, мо­ дорф или не­ко дру­ги. Ја ћу се по­ви­но­ва­ти са­мо за­ко­ну че­ли­ка
ја пр­ва ду­жност је да ство­рим то је­згро ко­је, не са­мо што ће нас на­ше исто­риј­ске ево­лу­ци­је. Кад Не­мач­ка бу­де на­о­ру­жа­на, све те
ство­ри­ти не­по­бед­ни­ма, већ ће нам да­ти, јед­ном за сваг­да, ре­ша­ ма­ле др­жа­ви­це по­ну­ди­ће јој се за са­ве­зни­ка. Не­ће то би­ти не­ка
ва­ју­ћу над­моћ­ност над сви­ма европ­ским на­ро­ди­ма. То­ме је­згру па­ци­фи­стич­ка Па­не­вро­па, са до­бром тет­ком Не­мач­ком у сре­ди­
при­па­да­ју та­ко исто и Че­шка и Мо­рав­ска, као и ис­точ­не по­кра­ ни, ко­ја ће пре­кра­ћи­ва­ти се­би вре­ме у вас­пи­та­њу те дра­ге де­чи­
ји­не Пољ­ске. це. Ми не ми­сли­мо да га­ји­мо сво­је пре­вре­ме­не на­след­ни­ке. Ми
— Кад бу­де­мо ство­ри­ли но­ви ве­ли­ки не­мач­ки Рајх у свој ње­го­ хо­ће­мо јед­ном за сваг­да, јед­ну гер­ма­ни­зи­ра­ну Евро­пу са та­квим
вој о­гром­но­сти, ми ће­мо ра­се­ли­ти из­ве­сне на­ро­де. Има раз­ло­га по­ли­тич­ким и би­ол­ о­шким осно­ва­ма, ко­ји ће би­ти веч­ни и не­
да то чи­ни­мо, а има­ће­мо и тех­нич­ка сред­ства да то спро­ве­де­ пре­кид­ни фак­то­ри ње­но­га по­сто­ја­ња. И ми то не ми­сли­мо са­мо
мо. Пре­ба­ци­ће­мо Че­хе, као и дру­ге Сло­ве­не у Си­бир. По­треб­но у еко­ном­ском сми­слу. Да­бо­ме да ће­мо ко­ри­сти­ти жи­то, угаљ и
је оте­ра­ти Че­хе из цен­трал­не Евро­пе. Док су год ту, они ће би­ти ру­де су­сед­них зе­ма­ља, али на­ша је глав­на ми­сао да по­ста­ви­мо за
ле­гло ху­сит­ске и бољ­ше­вич­ке про­па­ган­де. Да ово оства­ри­мо у сваг­да на­шу до­ми­на­ци­ју, и да је та­ко уко­ре­ни­мо да има да тра­је
по­вољ­ном тре­нут­ку, не­ћу жа­ли­ти да жр­тву­јем два до три ми­ли­ нај­ма­ње хи­ља­ду го­ди­на. Да се до то­га до­ђе, тре­ба не­што дру­го, а
о­на Не­ма­ца. не по­ли­тич­ки са­ве­зи и еко­ном­ски уго­во­ри, као што то ми­сле фон

1/2010 l Двери српске l 37
 Па­пен и Ху­ген­берг. То су де­ти­ња­ри­је ли­бе­ра­ла, ко­ји во­де сво­ју
зе­мљу пра­во u бан­крот­ство. Ми смо по­ста­вље­ни да­нас пред не­
у­мит­ну ствар­ност да мо­ра­мо ство­ри­ти но­ви со­ци­јал­ни по­ре­дак.
Ако у то­ме успе­мо он­да ће­мо мо­ћи да из­ве­де­мо ве­ли­ко исто­риј­
ско де­ло на­ше­га на­ро­да.
Тај­на на­ше­га успе­ха би­ће у то­ме што ће­мо мо­ћи по­ста­ви­ти у
сре­ди­шту на­ше по­ли­тич­ке жи­вот­не бор­бе за­кон ствар­не вла­сти.
А пра­ва власт не мо­же се ро­ди­ти та­мо где не­ма пра­ве пот­чи­ње­
но­сти. Не мо­же би­ти рав­но­прав­но­сти ме­ђу љу­ди­ма. Ми има­мо
хра­бро­сти да од то­га не са­мо на­пра­ви­мо наш за­кон, већ и да му
се при­ла­го­ди­мо. Оту­да, не­ћу ни­ка­да при­зна­ти дру­гим на­ро­ди­ма
иста пра­ва као не­мач­ком на­ро­ду. Наш циљ је да под­јар­ми­мо дру­
ге на­ро­де, и не­мач­ки на­род је по­зван да дâ све­ту сво­је го­спо­да­ре.
Ка­кав ће из­гле­да­ти бу­ду­ћи со­ци­јал­ни по­ре­дак у све­ту, из­ло­
жи­ћу вам у не­ко­ли­ко ре­чи: би­ће пре све­га кла­са го­спо­де, за­тим
до­ла­зи хи­је­рар­хи­ја при­пад­ни­ка на­ше стран­ке и она ће пред­
ста­вља­ти но­ве сред­ње кла­се. Нај­зад би­ће ве­ли­ка ма­са на­ро­да
— ко­лек­тив по­слу­ге и ма­лих љу­ди, ко­ји то има да оста­ну за сва
вре­ме­на. На нај­ни­жем ступ­њу би­ће по­ко­ре­ни на­ро­ди, ко­је ће­мо
хлад­но на­зи­ва­ти: ро­бо­ви. А над сви­ма но­во ви­со­ко плем­ство са­
ста­вље­но од нај­за­слу­жни­јих и од­го­вор­них во­ђа!
Да, ја сам у све­му са­гла­сан са на­шим дру­гом Да­ре­ом. На ис­
то­ку на­ћи ће­мо по­ље за екс­пе­ри­мен­те. Та­мо ће се ро­ди­ти но­ви
европ­ски со­ци­јал­ни по­ре­дак. У то­ме је ве­ли­ки зна­чај на­ше по­ли­
ти­ке на ис­то­ку.
Још је­дан де­таљ на за­вр­шет­ку. Мо­гу­ће је да ће­мо у на­шу но­ву
ари­сто­кра­ти­ју при­ми­ти и не­ког пред­став­ни­ка дру­гих на­род­но­
сти, ко­ји се по­ка­же услу­жан у на­шој бор­би. И по тој ства­ри ми­
слим исто као Да­ре и Хи­млер. Ра­сно-би­о­ло­шки раз­ло­зи са­мо су
је­дан део на­шег си­сте­ма. У оста­лом, уско­ро ће­мо на­ћи уске гра­
ни­це да­на­шњег на­ци­о­на­ли­зма, јер ве­ли­ке им­пе­ри­је ра­ђа­ју се
исти­на из на­ци­о­на­ли­зма, али га убр­зо оста­вља­ју за со­бом.
Та­ко до­ла­зим на оно што се на­зи­ва кул­ту­ра и обра­зо­ва­ње. Као
што све ово о че­му смо ов­де раз­го­ва­ра­ли мо­ра оста­ти тај­на ме­ђу
на­ма, та­ко је си­гур­но да оп­шта на­род­на про­све­та мо­ра јед­ном за
сваг­да би­ти уки­ну­та. Она је ра­зор­ни отров ко­је је сло­бо­дар­ство
про­на­шло да са­мо се­бе уни­шти. Мо­же би­ти са­мо је­дан сте­пен
обра­зо­ва­ња за сва­ку кла­су. Пот­пу­на сло­бо­да обра­зо­ва­ња и на­у­
ке са­мо је при­ви­ле­ги­ја ели­те и оних ко­је та ели­та хо­ће да при­ми
у тај ред. Сва на­у­ка мо­ра оста­ти под стал­ном кон­тро­лом. На­у­ка
је ин­стру­ме­нат жи­во­та, али не ње­гов сми­сао. И за­то ће­мо, да би
би­ли се­би до­след­ни, оста­ви­ти ши­ро­ке ма­се ни­жих кла­са бла­го­
де­ти­ма не­пи­сме­но­сти.
У тим но­вим елит­ним шко­ла­ма, ко­је ћу осно­ва­ти, и ко­је тре­ба
да по­се­ћу­ју сви бу­ду­ћи чла­но­ви на­ше ари­сто­кра­ти­је, на­ре­ди­ћу
да се пре­да­је Је­ван­ђе­ље сло­бод­ног чо­ве­ка, чо­ве­ка го­спо­да­ра
жи­во­та и смр­ти, ко­ји је из­над људ­ско­га стра­ха и пред­ра­су­да, чо­
ве­ка ко­ји вла­да сво­јим нер­ви­ма и ми­ши­ца­ма, али ко­ји ће вла­да­ти
и над свим на­па­сти­ма ду­ха и осе­ћа­ња.
АН­ТИ­ХРИСТ
Су­тра­дан сам био код Хи­тле­ра. Тај дан био је од ве­ли­ке ва­жно­
сти, јер су то­га да­на ус­по­ста­вље­ни „штат­хал­те­ри“ или пред­став­
ни­ци Рај­ха у сви­ма по­кра­ји­на­ма. Та ме­ра има­ла је за циљ да за
вре­ме­на угу­ши се­па­ра­ти­стич­ке тен­ден­ци­је, ко­је су по­че­ле да се
по­ја­вљу­ју. Та­ко, у Ба­вар­ској ауто­но­ми­стич­ки по­крет по­стао је вр­
ло опа­сан за на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­зам. Да је Ба­вар­ска мо­гла ис­ко­ри­
сти­ти свој по­год­ни тре­ну­так а на­ро­чи­то да је принц Ру­прехт био
ви­ше енер­ги­чан, из­ве­сно је да би Ба­вар­ска мо­нар­хи­ја при­пре­ми­
ла на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­стич­ком по­кре­ту брз и су­ров крај. Ре­фор­ма
ста­ре Не­мач­ке узе­ла би дру­ги пра­вац и дру­ге об­ли­ке.
Наш раз­го­вор био је по­во­дом тих до­га­ђа­ја, ко­ји су иза­зва­ли
нај­о­збиљ­ни­је бри­ге Хи­тле­ра. Због то­га су и два га­у­лај­те­ра Штрај­
хер из Фран­ко­ни­је и Ваг­нер из Мин­хе­на по­зва­ни у Бер­лин. Ни­сам
38 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
чуо по­че­так раз­го­во­ра, али у тре­нут­ку кад сам ушао, чуо сам Хи­
тле­ров оштри глас ка­ко од­го­ва­ра на не­ко пи­та­ње Штрај­хе­ра:
— Ре­ли­ги­је? Ни јед­на ни дру­га не­ма бу­дућ­но­сти. На­ро­чи­то за
Нем­це. Фа­ши­зам мо­же, ако хо­ће, да се по­ми­ри са цр­квом. Мо­гу и
ја. За­што не? То ме не­ће ни нај­ма­ње спре­чи­ти да ис­ко­ре­ним Хри­
шћан­ство у Не­мач­кој. Та­ли­ја­ни, на­ив­ни љу­ди, мо­гу у исто вре­ме
би­ти и хри­шћа­ни и не­зна­бо­шци. Та­ли­ја­ни и Фран­цу­зи, ко­ји жи­ве
на се­лу у ства­ри су не­зна­бо­шци. Хри­шћан­ство је код њих са­мо
спо­ља. Али Не­мац ни­је исто. Он гле­да ства­ри озбиљ­но; он је или
јед­но или дру­го, ни­ка­да обо­је. Уоста­лом, мо­жда Му­со­ли­ни ни­ка­
да не­ће ус­пе­ти да од сво­јих фа­ши­ста на­пра­ви хе­ро­је, све­јед­но је
да ли су хри­шћа­ни или не­зна­бо­шци.
За наш на­род, обр­ну­то, ве­ра је ва­жна ствар. Све за­ви­си од то­
га хо­ће ли оста­ти ве­ран овом је­вреј­ском хри­шћан­ству и мо­ра­лу
са­ми­ло­сти или ве­ро­ва­ти у но­ву, ја­ку, хе­рој­ску ве­ру, у Бо­га при­
ро­де.
По­сле ма­лог од­мо­ра Хи­тлер на­ста­ви:
— Оста­ви­мо све сит­ни­це! И Ста­ри и Но­ви за­вет су исти је­вреј­
ски швин­дле­рај. Не­мач­ка цр­ква! Не­мач­ко хри­шћан­ство! Мо­же
се би­ти Не­мац или хри­шћа­нин, обо­је не! Мо­же­те из­ба­ци­ти оног
епи­леп­ти­ча­ра Па­вла из хри­шћан­ства! И дру­ги су то чи­ни­ли. Мо­
же се од Ису­са на­чи­ни­ти пле­ме­ни­ти чо­век и од­ре­ћи ње­го­во бо­
жан­ско по­ре­кло. То су већ чи­ни­ли ви­ше пу­та у ра­зним вре­ме­ни­
ма. Ми­слим да има у Аме­ри­ци и Ен­гле­ској и та­квих хри­шћа­на, и
они се зо­ву „уни­тар­ци“ или слич­но. Све то не вре­ди, јер се чо­век
не мо­же осло­бо­ди­ти хри­шћан­ског ду­ха, ко­ји ми хо­ће­мо да уни­
шти­мо. Ми хо­ће­мо сло­бод­не љу­де, ко­ји зна­ју и ко­ји осе­ћа­ју Бо­га
у се­би.
На не­ку при­мед­бу Штрај­хе­ра или Ге­бел­са, Хи­тлер про­го­во­ри:
— Би­ла би глу­пост од на­ше стра­не да од Хри­ста пра­ви­мо Ари­
јев­ца. А ево шта ће­мо ми да учи­ни­мо. Спре­чи­ће­мо пре све­га да
цр­ква чи­ни ма шта дру­го осим оно­га што чи­ни са­да, то јест, не­ка
сва­ко­га да­на гу­би по ма­ло. Ми­сли­те ли да ће ма­се кад год по­ста­ти
по­но­во хри­шћан­ске? Глу­пост. Ни­кад ви­ше! По­по­ви ће са­ми се­би
ис­ко­па­ти гроб. Они ће нам са­ми про­да­ти сво­га бо­га. Да са­чу­ва­ју
сво­је по­ло­жа­је и пла­те, при­ста­ће на све.
А ми шта има­мо да ра­ди­мо? Тач­но исто оно што и са­ма ка­то­лич­
ка цр­ква кад је по­ко­ра­ва­ла мно­го­бо­шце у сво­ју ве­ру: са­чу­ва­ти
све што се са­чу­ва­ти мо­же и да­ти то­ме дру­ги сми­сао: На при­мер,
Ус­крс не­ће би­ти ус­кр­сну­ће, већ веч­но об­на­вља­ње на­ше­га на­ро­
да, Бо­жић ће би­ти ро­ђен­дан не­мач­ког спа­си­те­ља. Ми­сли­те ли ви
да по­по­ви не­ће пре­да­ва­ти ве­ру не­мач­ког бо­га у сво­јим цр­ква­ма,
ти по­по­ви ко­ји не ве­ру­ју ви­ше ни у шта и ко­ји вр­ше са­мо је­дан за­
нат. Уме­сто Хри­сто­вог кр­ста узе­ће ку­ка­сти крст. Уме­сто Хри­сто­ве
кр­ви сла­ви­ће крв не­мач­ког на­ро­да. Да, при­ста­ће на све оно, и ви,
Штрај­хе­ру, ви­де­ће­те по­но­во пу­не цр­кве на­ро­да. А ако хо­ће­мо,
ство­ри­ће­мо но­ву ве­ру, са­мо то­ме још ни­је вре­ме.
Хи­тлер се за­ус­ та­ви и за­ми­сли, за­тим на­ста­ви:
— За са­да све мо­же и ова­ко да иде. Али не за ду­го! Че­му та уни­
та­ри­стич­ка цр­ква: не­мач­ка цр­ква, одво­је­на од Ри­ма? Све је то
про­шло. Ја знам шта мо­ра би­ти и кад по­год­ни тре­ну­так до­ђе, ја
ћу се већ по­ста­ра­ти да све из­ме­ним. Без ре­ли­ги­је не­мач­ки на­род
не мо­же би­ти ста­би­лан. А ка­ква ће би­ти ње­го­ва ре­ли­ги­ја? Ни­ко
још не зна. Осе­ћа­мо је са­да, и то је до­вољ­но.
Не­ко из дру­штва упи­та не­што Хи­тле­ра, и он од­го­во­ри ово:
– Не, ни­ка­ко не! Ти про­фе­со­ри и не­зна­ли­це зи­да­ју ку­лу од ка­
ра­та, не­ка­кву нор­диј­ску ми­то­ло­ги­ју. Да, они ми са­мо сме­та­ју. За­
што их тр­пим? За­то што по­ма­жу ра­за­ра­њу, иза­зи­ва­ју не­ре­де, а
сва­ки не­ред ства­ра но­во. Не­мир је ства­ра­лач­ки! Они ће сру­ши­
ти цр­кву, уну­тар­њим ру­ше­њем. Чим ре­чи цр­кве бу­ду би­ле са­мо
пра­зне фра­зе, го­то­ви су, не сум­њај­те!
Опет га пре­ки­до­ше не­ким пи­та­њи­ма и Хи­тлер са­мо до­да­де:
— Хри­сто­ва цр­ква, при­зна­јем, ве­ли­ка је ствар! Ми­слим на то
што је из­др­жа­ла две хи­ља­де го­ди­на. То ми им­по­ну­је! Има­мо и ми
мно­го че­му да се на­у­чи­мо. И ми мо­ра­мо то­ли­ко исто ис­тра­ја­ти у
под­јарм­љи­ва­њу све­та!
 Руски војник на бојном пољу
ХИ­ТЛЕР И РУ­СИ­ЈА
Тек ка­сни­је, у про­ле­ће 1934, до­знао сам за Хи­тле­ро­ве пла­но­ве
о Ру­си­ји.
— Кох, га­ул­ ај­тер из Ке­ниг­збер­га, пред­ла­же ми, ре­као је том
при­ли­ком Хи­тлер, да скло­пи­мо са­вез с Ру­си­јом, и са­мо нас то
мо­же из­ву­ћи из бла­та. Он би хтео да се спо­ра­зу­ме­мо с Ру­си­јом
про­тив Пољ­ске. А за­што да не скло­пим тај са­вез, ако мо­гу на тај
на­чин да по­пра­вим свој по­ло­жај. Али ја чу­вам ову мо­гућ­ност као
свој по­след­њи адут, ко­ји ће би­ти суд­бо­но­сна од­лу­ка мог жи­во­та.
Али о то­ме не тре­ба мно­го да се го­во­ри на ду­гач­ко и на ши­ро­ко,
и на­ро­чи­то не тре­ба да се из­ве­де су­ви­ше ра­но. Ако се ика­да ја
ре­шим да се­цу­јем на Ру­си­ју, ни­шта ме не­ће спре­чи­ти да се још
је­дан­пут окре­нем и да уда­рим на њу, ка­да мо­ји ци­ље­ви на за­па­ду
бу­ду оства­ре­ни.
Би­ло би на­ив­но ми­сли­ти да ће­мо ми ићи јед­ним пу­тем до кра­ја.
Ми ће­мо ме­ња­ти на­ше прав­це по по­тре­би, не са­мо у вој­нич­ком
сми­слу. Али за са­да оста­ни­мо на­шој зва­нич­ној док­три­ни, и на­
ста­ви­мо да ви­ди­мо у бољ­ше­ви­зму на­шег смрт­ног не­при­ја­те­ља.
Ми мо­ра­мо по­ку­ша­ти да на­ста­ви­мо офан­зи­ву тач­но одан­де где
су се на­ше ар­ми­је за­ус­ та­ви­ле по­след­њег ра­та. Глав­ни наш циљ
је још увек, као и у про­шло­сти, да уни­шти­мо за сваг­да пре­те­че
ма­се им­пе­ри­ја­ли­стич­ког пан­сла­ви­зма. Не­мач­ка не­ће мо­ћи да се
про­ши­ри и уве­ћа под при­ти­ском ове ма­се. Не за­бо­ра­ви­мо да је
раз­мно­жа­ва­ње сло­вен­ских на­ро­да ја­че од свих оста­лих на­ро­да у
Евро­пи. Ни­шта не мо­же из­бе­ћи од­лу­чу­ју­ћу бит­ку из­ме­ђу не­мач­
ког и пан­сла­ви­стич­ког ду­ха, из­ме­ђу ра­се и ма­са. У то­ме је по­нор
ко­ји ни­ка­кви за­јед­нич­ки ин­те­ре­си не мо­гу ис­пу­ни­ти. Хи­је­рар­хи­ја
го­спо­да­ра мо­ра да пот­чи­ни раз­мно­жа­ва­ње ро­бо­ва. Ми смо је­ди­
ни на­род спо­со­бан да ство­ри­мо ве­ли­ки кон­ти­нен­тал­ни про­стор,
на­ме­ћу­ћи сво­ју пе­сни­цу и не пот­пи­су­ју­ћи уго­во­ре са Мо­сквом.
Ову по­след­њу игру ми ће­мо од­и­гра­ти и до­би­ти. По­бе­да ће ис­
пред нас раз­ва­ли­ти вра­та свет­ске хе­ге­мо­ни­је. То не зна­чи да ја
не­ћу са Ру­си­јом ићи пар­че пу­та ако ми је то од ко­ри­сти, али са
уна­пред утвр­ђе­ном на­ме­ром да се вра­тим на наш глав­ни циљ,
чим бу­дем то мо­гао.
ИС­ТРЕ­БЉЕ­ЊЕ СЛО­ВЕН­СКИХ НА­РО­ДА ­
ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ПРО­ГРАМ
Хи­тле­ро­ва по­ли­ти­ка је без­об­зир­но ис­ко­ри­шћа­ва­ње слу­чај­них
окол­но­сти, и ко­ја не ми­сле­ћи од­ба­цу­је у из­ве­сним тре­ну­ци­ма
оно што је час ра­ни­је сма­тра­ла за сво­је основ­но на­че­ло. У тој ка­
рак­те­ри­сти­ци огле­да се и са­ма Хи­тле­ро­ва про­шлост, ње­
го­ва про­шлост по­ли­тич­ког аген­та, увек спрем­ног да ис­ко­
ри­сти сва­ку при­ли­ку, да­нас да ко­ке­ти­ра са марк­си­сти­ма,
су­тра да се про­да ба­вар­ским мо­нар­хи­сти­ма.
Две осо­би­не до­ми­ни­ра­ју у ње­го­вом ка­рак­те­ру: ње­го­ва
бес­при­мер­на ла­жљи­вост и ње­го­ва раз­о­ру­жа­ва­ју­ћа на­
ив­ност, ко­ја за­бо­ра­вља на све што је не­дав­но обе­ћа­но и
ре­че­но. Ве­ћи­на тих на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­ста, а ме­ђу њи­ма
пред­ња­чи Хи­тлер, као хи­сте­рич­не же­не, гу­бе ла­ко пам­ће­
ње за ства­ри ко­јих се не же­ле се­ћа­ти. Че­сто ми се до­го­ди­ло
да ме Хи­тлер за­чу­ђе­но по­гле­да и из­ја­ви да он та­ко не­што
ни­ка­да ни­је ре­као, па да бих се по­звао на не­ке ње­го­ве ра­
ни­је ре­чи. Са­мо они љу­ди ко­ји мо­гу ла­ко да пре­ла­зе пре­ко
лич­них убе­ђе­ња, мо­гу да во­де по­ли­ти­ку та­ко ла­ких по­ли­
тич­ких за­о­кре­та. Та­ко се из чо­ве­ка за ко­га се ве­ро­ва­ло да
је док­три­на­рац, из­љу­штио по­ли­ти­чар ко­ји је за љу­бав вла­
сти увек спре­ман да по­га­зи чи­та­ву сво­ју про­шлост.
У раз­го­во­ру о сво­јим спољ­но­по­ли­тич­ким пла­но­ви­ма,
Хи­тлер је по­но­во обра­тио па­жњу на јед­но пи­та­ње ко­је
вре­ди да се по­ме­не. Хи­тлер је обра­тио па­жњу на опа­сност
да не­мач­ки на­род има у се­би мно­го сло­вен­ске кр­ви.
— Нај­ма­ње што мо­же­мо да учи­ни­мо, то је да спре­чи­мо
да­љи при­лив сло­вен­ске кр­ви. При­зна­јем да ће ова опа­
сност би­ти са­мо ве­ћа, кад бу­де­мо осво­ји­ли ве­ли­ке по­кра­
ји­не, у ко­ји­ма жи­ве ис­кљу­чи­во Сло­ве­ни. А тих сло­вен­ских ма­са
не­ће­мо мо­ћи та­ко ла­ко да се осло­бо­ди­мо.
— За­то је на­ша ду­жност да ис­тре­бљу­је­мо на­ро­де. Мо­ра­мо
раз­ви­ти по­себ­ну тех­ни­ку ис­тре­бљи­ва­ња. А шта зна­чи у ства­
ри ис­тре­бљи­ва­ње? Да ли под тим ми­сли­мо на ис­тре­бљи­ва­ње,
на уни­ште­ње чи­та­вих на­ро­да. Раз­ум ­ е се, та­ко ће по при­ли­ци
ствар ис­па­сти. Кад већ имам сна­ге да без ика­кве гри­же са­ве­
сти ша­љем у смрт цвет не­мач­ке мла­де­жи, зар не­мам пра­во да
уни­штим ми­ли­о­не оне ин­фе­ри­ор­не ра­се ко­ја се мно­жи као га­
мад! Ја их не­ћу све по­у­би­ја­ти, не­го са­мо спре­чи­ти да се мно­же,
и за­то ћу му­же­ве ра­ста­ви­ти од же­на. Има мно­го на­чи­на да се
је­дан на­род уни­шти си­сте­мат­ски и без ра­та. У оста­лом, ја не
кри­јем да ћу то да учи­ним. По­сле свет­ског ра­та са фран­цу­ске
стра­не пре­ба­че­но је Нем­ци­ма да их има два­де­сет ми­ли­о­на су­
ви­ше. При­хва­там ту реч! И ми се упра­вља­мо пре­ма њи­хо­вим
иде­ја­ма. Са­мо тих два­де­сет ми­ли­о­на су­ви­шних у Евро­пи, ми
ће­мо од­би­ти на дру­гој стра­ни. То ће би­ти план­ско уни­шта­ва­
ње на­ро­да. Је­дан од нај­ва­жни­јих за­да­та­ка не­мач­ке по­ли­ти­ке у
бу­дућ­но­сти би­ће да свим сред­стви­ма спре­ча­ва да­ље ши­ре­ње
сло­вен­ских на­ро­да. При­род­ни ин­стинкт да­је сва­ко­ме жи­во­
ме ство­ру пра­во да сво­га про­тив­ни­ка не са­мо по­бе­ди, не­го и
уни­шти. У до­брим ста­рим вре­ме­ни­ма по­бед­ник је имао пра­во
да ис­тре­би чи­та­ве на­ро­де. Ми ће­мо би­ти ху­ма­ни­ји, то ће­мо
спро­ве­сти без кр­ви, спре­ча­ва­њем ра­ђа­ња.
АПО­КА­ЛИП­СА НО­ВОГ МЕ­СИ­ЈЕ
Хи­тлер је ти­пи­чан, ис­ко­ре­њен чо­век, ко­ји тр­пи под пра­зни­
на­ма по­вр­шне на­о­бра­збе, ко­ји бр­зо и без трун­ке об­зи­ра су­
ди и ра­су­ђу­је. Он при­па­да оној ка­те­го­ри­ји про­сеч­них Не­ма­ца,
ко­ји се без осе­ћа­ја за тра­ди­ци­ју ба­ца­ју пр­вој ши­ме­ри у на­ру­
чај, др­же­ћи се гр­че­ви­то ње, да не би опет би­ли су­но­вра­ће­ни
у ни­шта­ви­ло. У ства­ри, сва­ки Не­мац сто­ји са јед­ном но­гом у
оној по­зна­тој зе­мљи Атлан­ти­ди, тра­же­ћи у њој но­ву до­мо­ви­ну
и бо­гат­ство. Ова дво­стру­ка осо­би­на код Не­ма­ца, ова спо­соб­
ност жи­вље­ња у два све­та; ко­ја омо­гу­ћу­је да у исти мах жи­ве
у ре­ал­ном све­ту и да се пре­ма­ша­ју у свет има­ги­на­ци­је — све
се то на­ро­чи­то од­но­си на Хи­тле­ра и на ње­гов ма­гич­ни со­ци­ја­
ли­зам. На­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­зам је био за све љу­де нео­ства­ре­них
сно­ва и ам­би­ци­ја не­ка вр­ста вра­ћа­ња ве­ли­ке ма­ги­је. А сам Хи­
тлер је био пр­ви ме­ћу њи­ма, ве­ли­ки све­ште­ник и жрец но­ве
тај­не ре­ли­ги­је.  z
1/2010 l Двери српске l 39
 ХИТЛЕР И ЗАПАД
Макс Ерен­рајх
Нацифашизам као
последња шанса Запада
Же­ља да се спа­си оно што се ви­ше ни­је мо­гло спа­сти,
об­ја­шња­ва уве­ли­ко и спрем­ност из­ве­сних вр­сних
за­пад­них ин­те­лек­ту­а­ла­ца да при­вре­ме­но или трај­но,
де­ли­мич­но или без­ма­ло то­тал­но, по­др­же фа­ши­зам и
оста­ле по­кре­те бли­ске ње­му
П ре­су­ду фа­ши­зму исто­ри­ја је до­не­ла. На
оп­ту­же­нич­кој клу­пи на­шла се ве­ћи­на
по­ли­ти­ча­ра, др­жав­ни­ка и вој­ни­ка ко­ји
су пре ра­та и за вре­ме ра­та нај­не­по­сред­ни­је
ова­пло­ћи­ва­ли фа­ши­стич­ки по­крет, из­у­зев
оних ко­је је не­су­здр­жа­ни гнев по­бед­ни­ка
су­сти­гао, као и оних ко­ји су, стре­пе­ћи од
та­квог кра­ја, ус­пе­ли са­ми се­би да пре­су­де.
Али, с пре­су­дом фа­ши­зму ово кошмар­но
по­гла­вље са­вре­ме­не исто­ри­је са­мо је при­
видно окон­ча­но: ра­за­ра­ња ко­је је фа­ши­зам
за со­бом оста­вио и бес­при­ме­рна не­људ­скост
ко­ју је са таквом отво­ре­но­шћу ис­по­љио
би­ли су су­ви­ше тра­ум ­ а­тич­ни да би их на­ша
свест, па и на­ша са­вест мо­гли чак и у ово
вре­ме по­ти­сну­ти у за­бо­рав. Фа­ши­зму се и
са­да су­ди, су­ди­ће му се све док бу­де љу­ди
спрем­них да се у би­ло ком ви­ду са­гла­се с
њим. И да­нас, не­коли­ко де­це­ни­ја по­сле ове
из­ја­ло­вље­не и осу­је­ће­не људ­ске аван­ту­ре,
го­то­во да ни­смо ка­дри да по­ве­ру­је­мо у то
да су ми­ли­о­ни Не­ма­ца и Ита­ли­ја­на мо­гли,
пред ди­ле­мом љу­бав или мр­жња, тр­пе­љи­
вост или на­си­ље, да ско­ро без дво­ум ­ ље­ња
окре­ну ле­ђа трај­ним иде­а­ли­ма ху­ма­ни­те­та.
Ме­ђу­тим, јед­на исти­на је мо­жда још по­ра­
зни­ја: фа­ши­зам у свом чи­стом ви­ду или
фа­ши­зам као је­дан од об­ли­ка агре­сив­ног
на­ци­о­на­ли­зма мо­гао је да бу­де про­ла­зно
или трај­но ис­ку­ше­ње и ни­за вр­сних ин­те­
лек­ту­ал­ а­ца. Чак и јед­ног Бе­не­де­та Кро­чеа,
Зор­жа Бер­на­но­са, То­ма­са Ма­на, Гот­фри­да
Бе­на, Освал­да Шпен­гле­ра, Ви­ље­ма Ба­тле­ра
Јеј­тса, Т. С. Ели­о­та, Езре Па­ун­да!
До­ду­ше, ни­је­дан од ових мар­кант­них
пред­став­ни­ка за­пад­не кул­ту­ре чи­ја се
дра­ма на­шла на стра­ни­ца­ма Ха­мил­то­
40 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
но­ве књи­ге у су­шти­ни ни­ка­да ни­је био
спре­ман да се у пот­пу­но­сти по­и­сто­ве­ти са
фа­шизмом ни као по­ли­тич­ком иде­о­ло­ги­
јом ни као дру­штвеном чи­ње­ни­цом: чак
и у вре­ме ка­да још ни­је отво­ре­но ну­дио
кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре уме­сто сло­бо­де,
рат уме­сто ди­ја­ло­га, фа­ши­зам ни из да­
ле­ка ни­је био ка­дар да бу­де при­хва­тљи­
ва ал­тер­на­ти­ва за ве­ли­ке иде­а­ле европ­
ске ху­ма­ни­стич­ке кул­ту­ре. Зар су Кро­че
и Пи­ран­де­ло у сво­јој ду­ши уоп­ште мо­гли
да бу­ду фа­ши­сти? Ни­је ли пр­ви био од­већ
при­вр­жен иде­ал­ и­зму да би га је­дан су­ро­
ви праг­ма­ти­зам мо­гао да оду­ше­ви, дру­ги
од­већ склон ре­ла­ти­ви­зму да би искре­но
кре­нуо за по­кре­том ко­ји је се­бе уз­ди­зао
на сту­пањ је­ди­не исти­не? Па ипак, обо­
ји­ца су у од­ре­ђе­ном тре­нут­ку свет­ске
исто­ри­је мо­гли, сва­ки на свој на­чин, да се
ма­кар и де­ли­мич­но или про­ла­зно са­гла­
се с Му­со­ли­ни­је­вом дик­та­ту­ром: Кро­че,
хе­ге­ли­ја­нац, био је бли­зу то­га да по­ве­ру­је
у њу као спа­си­о­ца др­жа­ве; Пиран­де­ло, ре­
ла­ти­ви­ста ко­ји је у су­шти­ни че­знуо за ап­
со­лут­ним ослон­цем, па­дао је у ис­ку­ше­ње
да у Му­со­ли­ни­је­вој др­жа­ви ви­ди го­то­во
по­ет­ски, ако не и ме­та­физич­ки по­ку­шај да
се људ­ским на­по­ром и сред­стви­ма са­зда
ре­ал­ност над­моћ­ни­ја од свих дру­гих!
Иде­ол­ о­ги­ја за­сно­ва­на на дик­та­ту­ри би­
ла је у осно­ви стра­на и То­ма­су Ма­ну, ин­те­
лек­ту­ал­цу раз­ви­је­ног осе­ћа­ња за сло­бо­ду.
Али, у вре­ме пр­вог свет­ског ра­та Ман је
мо­гао, по­не­сен пли­мом не­мачког на­ци­о­
на­ли­зма, да се са­гла­си са ра­том. За та­кав
свој став на­ла­зио је ап­сурд­но оправ­да­ње:
за ње­га, обо­жа­ва­о­ца ле­по­те и ду­ха, рат је у
су­шти­ни био есте­тич­ки фе­но­мен! А ка­сни­
је, у вре­ме успо­на на­ци­о­нал-со­ци­ја­ли­зма,
мо­гао је да пад­не и у за­блу­ду ни­шта ма­ње
ап­сурд­ну: у Хи­тле­ру да ви­ди лич­ност нео­
п­ходну Не­мач­кој!
Фашистичко опредељење
Слич­не за­блу­де, ка­ко нам са­оп­шта­ва
Ала­стер Ха­мил­тон, ни­су ми­мо­и­шле ни
фран­цу­ске ин­те­лек­ту­ал­це. У тре­нут­ку сво­
је сла­бо­сти ко­ја се по­кла­па­ла са слабо­шћу
и по­ни­же­њем ње­го­ве тек по­ра­же­не до­мо­
ви­не ни­је ли Фран­соа Мо­ри­јак јед­но од
сво­јих де­ла по­светио не­мач­ком офи­ци­ру,
чла­ну про­па­ганд­ног шта­ба оку­па­ци­о­них
сна­га? Из пре­зи­ра пре­ма Фран­цу­ској на­
пред­них по­гле­да ни­је ли Ан­ри де Мон­
тер­лан прећут­но одо­бра­вао са­рад­њу са
Хи­тле­ро­вом Не­мач­ком? А тек Јејтс, онај
по­зни Јејтс, из­не­ве­ри­тељ идеала сво­је
мла­до­сти: мо­гао је да се оду­ше­ви иде­о­
логи­јом Ђен­ти­леа, да идеа­ли­зу­је др­жа­ву,
ми­сти­фи­ку­је крв, гло­ри­фи­ку­је суд­би­ну!
Вре­ме ра­ђа­ња и успо­на фа­ши­зма би­ло
је за из­ве­сне ин­те­лек­ту­ал­це, не­ма сум­ње,
вре­ме муч­ног опре­де­ље­ња. Би­ло је то
вре­ме по­тре­са гра­ђан­ског дру­штва, ду­бо­
ке кри­зе ко­ја се у усло­ви­ма пр­вог свет­ског
ра­та и ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је са ра­зи­не
економ­ског и по­ли­тич­ког зби­ва­ња нео­
до­љи­во пре­но­си­ла у свет људ­ског ду­ха,
у свет има­ги­на­ци­је и иде­ја. Је­дан свет се
љу­љао ако не и ру­шио, а с њим се љуљао
и ру­шио и при­ват­ни свет умет­ни­ка и књи­
жев­ни­ка ко­ји ни­ка­да ни­је мо­гао да бу­де
до­вољ­но за­тво­рен и ли­чан да би био ка­
 Фридрих Ниче
дар да по­сто­ји сам од се­бе и само за се­
бе. На­сту­пи­ло је вре­ме кри­зе умет­ни­ко­ве
све­сти и вре­ме кри­зе умет­ни­ко­ве са­ве­сти:
пред по­ра­зним чи­ње­ни­ца­ма дру­штве­ног
жи­во­та, пред стварно­шћу људ­ске пат­ње
као не­по­сред­не по­сле­ди­це стања у дру­
штву, рав­но­ду­шност или све­сно сле­пи­ло
ви­ше ни­су мо­гли да бу­ду ни­чи­ји од­го­вор.
Бол­ни­је не­го икад умет­ник је, су­о­чен с
та­квом ствар­но­шћу, осе­ћао сву оштри­ну
сво­је ди­ле­ме: оста­ти и да­ље при­вр­жен
сво­јим у осно­ви есте­тич­ким иде­а­ли­ма
или се из етич­ких по­буда отво­ри­ти ши­
ром све­ту, окре­ну­ти дру­гом, чо­ве­ку од кр­
ви и ме­са, чак и по це­ну жр­тво­ва­ња свог
присног, стро­го лич­ног све­та. У тој кли­ми
и том вре­мену као да је би­ло не­чег суд­
бин­ског, го­то­во ес­ха­толо­шког: јед­ни­ма
се дра­ма­тич­но убр­за­ва­ње до­га­ђа­ја мо­гло
учи­ни­ти као увод у ко­на­чан рас­плет ако
не и ис­пу­ње­ње крај­њег сми­сла исто­ри­је,
док се, пак, дру­ги­ма то чи­ни­ло пра­вим ко­
шма­ром. За пр­ве, би­ла је то не­ми­нов­ност
са ко­јом се од ср­ца тре­ба­ло са­гла­си­ти, за
дру­ге ни­шта дру­го до смак све­та, прет­ња
пре­ра­ног са чи­ме се не би сме­ло ни по ко­
ју це­ну по­ми­ри­ти. У сва­ком слу­ча­ју би­ло
је то вре­ме ис­ку­ше­ња, вре­ме ка­да је умет­
ник мо­гао, ка­ко је исто­ри­ја обе­ло­да­ни­ла,
да се оглу­ши о сво­ју са­вест, за­бо­ра­ви на
сво­ју ети­ку.
Пропаст Запада
Кра­јем Пр­вог свет­ског ра­та, у без­на­де­
жној, апо­ка­лип­тич­кој ат­мос­фе­ри фрон­
то­ва и ма­сов­них ра­зара­ња, угле­да­ла је
свет књи­га ко­ја је су­ге­стив­но али по­ма­ло
не­у­ро­тич­но од­сли­ка­ва­ла све ес­ха­то­ло­
шке на­де и зеб­ње из­ве­сних европ­ских
ин­те­лек­ту­ал­ а­ца пред симп­то­ми­ма кри­
зе гра­ђан­ског дру­штва: био је то СУ­МРАК
ЗА­ПА­ДА, по­ет­ско фи­ло­зоф­ска сту­ди­ја
Освал­да Шпен­гле­ра, не­мач­ког ин­те­лек­
ту­ал­ца за­о­ку­пље­ног суд­би­ном све­та ко­ји
се ге­о­граф­ски и кул­тур­но огра­ни­ча­вао на
За­пад. Сво­јим су­на­род­ни­ци­ма и суд­бин­
Томас Ман
ским са­пут­ни­ци­ма Шпен­глер је пре­до­ча­
вао су­мор­не пер­спек­ти­ве: оно што је по
сво­јој по­ли­тич­кој, еко­ном­ској и кул­тур­
ној би­ти у исто­ри­ји ова­пло­ћи­ва­ло За­пад,
до­жи­вља­ва­ло је свој не­из­бе­жан рас­плет.
Не­мач­ки исто­ри­чар је био не­у­мо­љив: па­
то­сом ста­ро­за­вет­ног про­ро­ка го­во­рио је
о то­ме ка­ко суд­би­на ку­ца на вра­та За­па­да,
али суд­би­на ко­ја је уме­сто по­бе­да и сја­ја
мо­гла од сад да до­но­си са­мо по­ра­зе и ни­
шта­ви­ло за­бо­ра­ва. Те ре­чи упе­ча­тљи­во,
по­ет­ски ин­то­ни­ра­не мо­гле су у оно вре­
ме да се при­хва­те као ре­чи са­ме суд­би­не:
Шпен­глер се ни­је по­зи­вао ни на бо­жан­ска
про­ви­ђе­ња ни на ин­ту­и­ци­ју ми­сти­ка, већ
на но­тор­не чи­ње­ни­це свет­ске исто­ри­је
и спо­соб­ност свог ду­ха да опе­ри­ше ана­
ло­ги­ја­ма и да их ну­ди као не­при­ко­сно­ве­
не исти­не. Ве­ро­вао је у исто­ри­ју, али не
исто­ри­ју као не­по­но­вљив, не­по­вра­тан
про­цес: ни­је био хе­ра­кли­ти­ја­нац већ дух
спре­ман да чак и вре­ме и жи­вот под­ре­ди
јед­ном прин­ци­пу ко­ји је пре­ма ње­го­вом
ми­шље­њу имао пре­ро­га­ти­ве нај­ду­бље за­
ко­ни­то­сти: би­ла је то не­ка вр­ста мо­ћи суд­
би­не, нео­бја­шњи­ве, не­до­ступ­не си­ле ко­ја
се ни­је мо­гла по­и­сто­ве­ти­ти ни са ка­квим
свој­ством при­ро­де или бо­жан­ског би­ћа,
већ си­ле ко­ја се са­др­жа­ва­ла у са­мом фак­
ту по­сто­ја­ња и ко­ја се са­мо као по­сто­ја­ње
и по­ста­ја­ње мо­гла пој­ми­ти. И та не­у­хва­
тљи­ва, при­мор­ди­јал­на си­ла од­ре­ђи­ва­ла
је и суд­би­ну ве­ли­ких људ­ских ком­плек­са
ка­кве су кул­ту­ре и суд­би­ну мо­на­да ка­кве
су људ­ске ин­ди­ви­дуе. ствар из­гу­бље­ну уна­пред или се угле­да­ти
Шпен­глер је био убе­ђен да је от­крио
бар из­ве­сну за­ко­ни­тост у ра­ђа­њу у про­па­
да­њу кул­ту­ра, ако је већ у прин­ци­пу би­ло
не­мо­гу­ће об­ја­сни­ти су­шти­ну са­ме за­ко­ни­
то­сти: све до­са­да­шње кул­ту­ре, уве­ра­вао
је он, има­ле су по­пут љу­ди свој од­ре­ђе­ни
век и своја од­ре­ђе­на раз­до­бља, али су по­
пут љу­ди има­ле и сво­ју ин­ди­ви­ду­ал­ност:
не са­мо сво­ју мла­дост, зре­лост и ста­рост
већ и свој не­по­но­вљив суд­бин­ски об­лик
и мо­тив. Шпен­глер се ни­је устру­ча­вао да
про­кр­ста­ри огром­ним про­сто­ром људ­ске
Езра Паунд
про­шло­сти, ни­је се кло­нио то­га да сил­но
људ­ско на­сле­ђе ова­пло­ће­но у уметнич­
ким де­ли­ма, фи­ло­зоф­ско-ре­ли­гиј­ским ви­
зи­ја­ма, дру­штве­ним си­сте­ми­ма и на­уч­ним
по­гле­ди­ма про­пу­сти кроз фил­тре сво­јих
кла­си­фи­ка­ци­ја и ана­ло­ги­ја, и да већ за­
мо­ре­ном, оту­ђе­ном ин­те­лек­ту­ал­цу у име
исто­ри­је и суд­би­не са­оп­шти њи­хо­ву пре­
су­ду: од аго­ни­је спо­ре, не­из­бе­жне, кул­ту­
ру и ци­ви­ли­за­ци­ју За­па­да ни­шта ни­је мо­
гло да спа­се као што у сво­је вре­ме ни­шта
ни­је мо­гло да спа­се ни Еги­пат, ни Ва­ви­лон,
ни Ати­ну, ни Рим. А та пре­су­да би­ла је пре­
су­ђе­ни­ма уто­ли­ко бол­ни­ја што су­мрак За­
па­да ни­је не­ми­нов­но зна­чио и су­мрак це­
лог све­та: мла­ђи, пер­спек­тив­ни жи­вот­ни и
суд­бин­ски об­лик тре­ба­ло је да сме­ни већ
ис­тро­ше­ни.
Бо­ри­ти се и да­ље за ­
из­гу­бље­ну ствар
У оно вре­ме Шпен­гле­ро­ва књи­га мо­гла
је да оста­ви сна­жан ути­сак: не­ки су у њој
от­кри­ва­ли исти­ну то­ли­ко очи­глед­ну; да се
већ мо­гла сма­тра­ти апо­дик­тич­ком; не­ки
су се у ду­би­ни сво­је ду­ше с њом сла­га­ли
иако их она у све сво­је те­зе ни­је мо­гла са­
свим да убе­ди. Али, без об­зи­ра на све, ова
књи­га је би­ла про­во­ка­тив­на, под­сти­ца­ла
је на раз­ми­шља­ње, до­во­ди­ла до оча­ја­ња,
ста­вља­ла пред ди­ле­ме: ка­ко се по­на­ша­ти
у вре­ме су­мра­ка све­та за ко­ји се ду­шом
и те­лом при­ра­сло? Бо­ри­ти се и да­ље за
на Ри­мља­не, до­сто­јан­стве­не, све­сне исти­
не да их је исто­ри­ја от­пи­са­ла, али и све­
сне то­га да од њих за­ви­си ка­кву ће аго­ни­ју
да иза­бе­ру: ако сво­ју бу­дућ­ност већ ви­ше
ни­су мо­гли да иза­бе­ру, у сво­јој по­след­њој
сло­бо­ди мо­гли су бар са­ми да иза­бе­ру
свој крај, од­лу­че сво­ју смрт.
Пре­ма соп­стве­ној ви­зи­ји Шпен­глер ни­
је мо­гао да оста­не рав­но­ду­шан: су­мрак За­
па­да, осе­ћао је он, у крај­њој ана­ли­зи зна­
чио би и су­мрак пру­си­ја­ни­зма и нем­ства,
оног што му је би­ло при­ра­сло за ср­це.
1/2010 l Двери српске l 41

Фашизам пред­ста­вљен као по­след­ња шан­са
За­па­да, ис­по­љио се као ве­ли­ка об­ма­на.
У име од­бра­не по­губ­них фик­ци­ја и
ап­страк­ци­ја као што су култ си­ле, зов ра­се, мит
кр­ви и тла, моћ суд­би­не, фа­ши­зам се око­мио на
оно што је од­у­век би­ла срж пра­вог ху­ма­ни­зма:
сло­бо­ду, исти­ну, прав­ду,
јед­на­кост, људ­ско до­сто­јан­ство.
У су­шти­ни, Шпен­глер, Не­мац, ни­је мо­гао
да се по­ми­ри са Шпен­гле­ром, фи­ло­зо­фом
и ви­зи­о­на­ром, па је чак и по це­ну да из­
не­ве­ри сво­ју ви­зи­ју, мо­рао да оства­ри бар
не­што на­де том све­ту осу­ђе­ном на не­ста­
ја­ње. И упра­во та на­да, бо­ље ре­ћи же­ља
да се спа­се оно што се ви­ше ни­је мо­гло
спа­сти, об­ја­шња­ва уве­ли­ко и спрем­ност
из­ве­сних вр­сних за­пад­них ин­те­лек­ту­а­ла­
ца да при­вре­ме­но или трај­но, де­ли­мич­но
или без­ма­ло то­тал­но, по­др­же фа­ши­зам и
оста­ле по­кре­те бли­ске ње­му.
У епи­ло­гу сво­је књи­ге Шпен­глер је фор­
му­ли­сао за­кљу­чак ко­ји је још пре фак­тич­
ког ро­ђе­ња фа­ши­зма го­то­во из­не­на­ђу­ју­
42 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Освалд Шпенглер
ће аде­кват­но са­жи­мао ње­го­ву иде­ол­ о­шку
бит.
Исто­ри­ја све­та је суд над све­том
„Исто­ри­ја све­та је суд над све­том“, пи­
сао је Шпен­глер. „Она је увек да­ва­ла пра­
во жи­во­та ја­чим, пу­ни­јим са­мих се­бе, све­
сни­јим, за­пра­во пра­во на по­сто­ја­ње без
об­зи­ра на то да ли је оно пред буд­ним
би­ћем пра­вич­но, она је увек исти­ну и пра­
вич­ност жр­тво­ва­ла мо­ћи и ра­си и осу­ђи­
ва­ла на смрт љу­де и на­ро­де ко­ји­ма је би­
ла ва­жни­ја исти­на од де­ла, а пра­вич­ност
бит­ни­ја од мо­ћи”. Као да све још ни­је из­гу­
бље­но, са­оп­шта­вао је Шпен­глер буду­ћим
бар­јак­та­ри­ма фа­ши­зма, као да су се За­пад
или бар Не­мач­ка, мо­гли спа­сти очај­нич­
ким на­по­ром, мо­би­ли­са­њем свих сво­јих
сна­га ко­је оте­ло­тво­ру­ју нај­су­ро­ви­ји вид
жи­во­та, по­на­ша­ња и по­сто­ја­ња макар и
на ра­чун вред­но­сти ка­кве су — исти­на по
се­би, прав­да, љу­бав пре­ма дру­гом. У свом
за­кључ­ку Шпен­глер је од­сту­пао од се­бе,
ви­до­ви­тог исто­ри­ча­ра: ви­ше то ни­је би­ла
ем­фа­тич­на кон­ста­та­ци­ја фи­ло­зо­фа и визи­
о­на­ра за­ди­вље­ног али ту­жног пред исти­
ном ко­ју је пр­ви са­гле­дао, већ по­зив да се
ова не­при­јат­на исти­на ак­ци­јом и си­лом
осу­је­те. Шпен­глер је оста­вљао про­сто­ра
и на­де це­за­ри­зму, са­вре­ме­ним реч­ни­ком
— фа­ши­стич­кој дик­та­ту­ри.
Ни он ни­је био до­сле­дан на­ци­ста: у из­
ве­сним тре­ну­ци­ма умео је да се од­лич­но
дис­тан­ци­ра од ап­сурд­но­сти хи­тле­ри­зма,
на при­мер ан­ти­се­ми­ти­зма. Али, и по­ред
то­га пред су­дом исто­ри­је он не би мо­гао
да се по­ја­ви чи­сте са­ве­сти: ње­го­ва ви­зи­
ја За­па­да, кра­ја јед­ног све­та и дру­штва
то­ли­ко при­ра­слих ср­цу оних ко­ји су се с
њи­ма еко­ном­ски, по­ли­тич­ки или кул­тур­
но по­и­сто­ве­ћи­ва­ли, мо­гла је у не­мир­ни­
ма, кри­тич­ним, го­ди­на­ма да де­лу­је за­ра­
зно: пот­пи­ру­ју­ћи осе­ћа­ње на­ци­о­нал­ног,
ра­ сног, па и кул­ тур­
ног его­ из­ма она је
пре­пла­ше­не, по­ко­ле­ба­не ин­те­лек­ту­ал­це
ин­ди­рект­но при­пре­ма­ла за то да у Хи­тле­
ру и Му­со­ли­ни­ју ви­де мо­дер­не Це­за­ре,
је­ди­не још спо­соб­не лич­но­сти да осу­је­те
пре­су­ду исто­ри­је. Нај­зад, ни­је ли во­ђа на­
ци­о­нал-со­ци­ја­ли­зма про­гла­ша­вао се­бе и
свој по­крет за за­штит­ни­ка не са­мо Евро­пе
већ и За­па­да као за­јед­нич­ког ста­ва пре­ма
жи­во­ту и за­јед­нич­ког сти­ла жи­вље­ња? А
пред­ста­ва та­квог За­па­да, За­па­да као не­
по­но­вљи­ве суд­бин­ске по­ве­за­но­сти Гер­
ма­на и Ро­ма­на, ни­је ли свој нај­за­ра­зни­ји
вид по­при­ми­ла у Шпен­гле­ро­вој ви­зи­ји
суд­би­не ве­ли­ких кул­ту­ра?
Ве­ли­ка об­ма­на
Фашизам, од­но­сно це­за­ри­зам пред­ста­
вљен као по­след­ња шан­са За­па­да, ис­по­
љио се као ве­ли­ка об­ма­на. У име од­бра­не
по­губ­них фик­ци­ја и ап­страк­ци­ја као што
су култ си­ле, зов ра­се, мит кр­ви и тла, моћ
суд­би­не, фа­ши­зам се око­мио на оно што
је од­у­век би­ла срж пра­вог ху­ма­ни­зма:
сло­бо­ду, исти­ну, прав­ду, јед­на­кост, људ­ско
до­сто­јан­ство. Би­ла је то стра­хот­на, по­губ­
на об­ма­на: ин­те­лек­ту­ал­ци ко­ји су мо­жда
по це­ну су­ро­вих ис­ку­ше­ња би­ли спрем­
ни да се у овом или оном ви­ду са­гла­се са
фа­ши­змом из сво­јих за­блу­да пре­ну­ли би
се обич­но пре­ка­сно: сво­је уче­шће у не­за­
пам­ће­ном зло­чи­ну ви­ше ни­су мо­гли ни­
чим оправ­да­ти.  z
Предговор у књизи
Алистера Хамилтона „Фашизам и
интелектуалци 1941-1945“, Београд,
Издавачка кућа „Вук Караџић“, 1978.
ХИТЛЕР И ЗАПАД
Мр Радован Калабић
Европа, Балкан
и Западни фронт
Чак ни Стаљину, који је иначе био опрезан и неповерљив,
ни на крај памети није било да ће га Черчил обманути
и у следећој, 1943. години, отварање
Другог фронта по други пут одложити за 1944.
П отомцима у Европи и данас трну
зуби од „киселог грожђа“ које
је британски премијер Винстон
Черчил, уз невољну сагласност и млако
противљење САД-а, износио пред Јосифа
Висарионовича Стаљина на бојишну
трпезу баш у најкритичнијим фазама
Другог светског рата. Ради се, дакако, о
Черчиловим тенденциозним настојањима
да до последњег момента одлаже отварање
Другог или Западног фронта насупрот
Источног или Главног фронта на европском
ратишту, с прорачунатим и злонамерним
крајњим циљем да се Руси и Немци, односно
Словени и Германи, у што већем броју
међусобно поубијају или, чак, истребе како
би Англоамериканци уз минималне жртве
сами загосподарили светом.
Черчилови планови су се давно изја­
ловили остављајући за собом кобне пос­
ледице непотребног увећавања жртава,
двогодишњег продужетка ратне агоније
и отпочињање тзв. хладног рата у миру.
Али је његова империјална и хегемо­
нистичка амбиција наставила да живи у
многим главама и пламти у многим ср­
цима. Да није тако, не би његови врли
поштоваоци, те геополитички следбени­
ци Збигњева Бжежинског и оперативци
и јуришници Џорџа Сороша, чак и на по­
четку новог милемијума, на оној чувеној
Конференцији у Братислави из маја 2000.
на којој се расправљало о будућности
Балкана и проширењу НАТО-а, отворено
истицали да је:
„Рат против Савезне Републике
Југославије вођен да би се исправила пог­
решна одлука генерала Ајзенхауера из
доба Другог светског рата. Због тога се из
стратешких разлога, тумаче они, тамо
(на Косову и Метохији, прим. Р. К.) морају
стационирати амерички војници, те да
се тако надокнади оно што је пропуште­
но 1945.“1
У две реченице – три темељне заблу­
де ново-старих стратега англоамеричке
глобалне хегемоније, која је у садашњим
околностима променила само редослед,
па је Вашингтон стао на чело, као глас­
ноговорник, задржавајући улогу ударне
песнице.
Прва заблуда проистиче из ноторне
историјске неистине да ратове изазивају
или воде, добијају или губе – генерали.
Друга – из погрешног закључка о про­
пуштеним приликама из 1945. године.
И трећа, најкомичнија заблуда глоба­
листичких шарлатана и заточеника не­
олибералне догме сведочи о њиховој
пустој самообмани да се у исту воду два
пута може стати.
Периферијско кљуцкање
Амерички генерал Двајт Ајзенхауер,
који је на Конференцији у Братислави,
организованој под заједничким покрови­
тељством америчког Министарства инос­
траних послова и Спољнополитичког
института Републиканске странке, грубо
оклеветан за погрешне одлуке у Другом
рату, познат је и по томе што је одбио
Черчилов захтев из априла 1945. да пре­
дузме заузимање Берлина. Он је и тенко­
вима легендарног америчког генерала
1  Вили Вимер у Писму канцелару Герхарду Шредеру
од 2. маја 2000, НИН, 8. фебруар 2007, превод Никола
Живковић
Џорџа С. Патона − за чију се физичку лик­
видацију у инсценираном саобраћајном
удесу, у Немачкој, озбиљно сумњичи OSS,
претеча CIA2 − наредио да се повуку из
предграђа Прага, чиме је, како сматрају
површни познаваоци прилика у Другом
светском рату, лаву ослободилаца чехос­
ловачке престонице и практично препус­
тио дивизијама Црвене армије, које су се
тада налазиле на двеста километара од
борбеног циља.
Шта је руководило америчког генерала
Ајзенхауера при спровођењу поменутих
одлука?
У формално-правном смислу, њега су
обавезивале одлуке са заседања Европске
саветодавне комисије, са седиштем у
Лондону, сачињене од представника
Велике Британије, САД-а и СССР-а, из
претходне, 1944. године, у којима су јасно
разграничене окупационе зоне у Европи.
Совјетској окупационој зони је припала
скоро половина Европе – све до линије
која по вертикали спаја Шћећин (Либек)
и Трст. Да је послушао Черчилов захтев
и тако прекршио одлуке Европске саве­
тодавне комисије, амерички генерал би
на делу и на своју руку подупро вековну
2  У књизи која би се могла превести са ,,Нишанити
Патона ”­, познатог америчког војног аналитичара
Роберта К. Вилкокса: Robert K. Wilcox: ,,Target Pat­
ton”, Regenery publishment, Washington D.C, Decem­
ber, 2008, pages 444. изнета су бројним аргументима
поткрепљена сведочанства да је Даглас Базета, агент
Одељења за стратешке операције америчке војске,
OSS, добио наређење од генерала Вилијама Џозефа
Донована, главнокомандујућег OSS-а да војним камионом
инсценира саобраћајни удес са кадилаком за чијим се
управљачем налазио генерал Џорџ С. Патон, који је после
неколико дана, под још нерасветљеним околностима,
преминуо у болници.
1/2010 l Двери српске l 43
 енглеску стратегију, лапидарно срочену
од стране противника Гордог Албиона, да
се за енглеске интересе ваља борити до
последње капи – туђе крви.
У суштини, међутим, америчком поли­
тичком и војном врху већ је поприлич­
но дозлогрдила Черчилова вероломна
политика према трећем савезнику из
Москве, који је прозрео намере британс­
ког премијера и правилно их протумачио
као ривалске, а не партнерске. Зато је
страх, и то оправдани страх да Стаљин
у почетку не склопи сепаратни мир са
Хитлером или да, касније, са јединица­
ма Црвене армије не избије на европску
обалу Атлантика, натерао Вашингтон да
се усред рата најзад пресабере и пре­
стане да следи Черчилову погубну стра­
тегију, коју су и сами амерички генерали
и њихов министар војни Хенри Стимсон
сликовито, али и поспрдно називали
периферијско кљуцкање3 или ратовање
боцкањем игле.4
Уосталом, сам Черчил је крајем 1942.
пред својим Империјалним генералшта­
бом поносно иступио с изјавом да се
англоамерички савезници поигравају са
свега шест другоразредних немачких ди­
визија, док се на Источном фронту Руси
кољу на живот и смрт са сто осамдесет
пет – и бројком: 185 – одлично опремље­
них немачких дивизија!5
(Черчил је у овој прилици пропустио
да помене још око тридесет дивизија
Хитлерових европских сателита, међу
којима није било Срба иако је у окупи­
раној Србији била успостављена квис­
линшка влада генерала Милана Недића.
Наиме, један од његових услова да се
свесно жртвује и прихвати крајње неза­
хвалну улогу квислинга, поред услова
да не организује прогон и систематско
затирање Јевреја у Србији, био је и да не
шаље наоружане Србе против Руса на
Источни фронт.)
Подсећања ради, ова цинична
Черчилова изјава пада баш у време када
је Стаљинградска битка на врхунцу.
Бројни историчари и војни аналитичари
сматрају да је резултат ове одсудне битке
одредио не само исход Отаџбинског рата,
већ и Другог светског рата у целини.
Три пуне године, од лета 1940. до лета
1943, британске трупе су се бориле ско­
ро искључиво против Италијана. Све до
јуна 1944, до коначног отварања Другог
фронта, против њих ће стајати не више
од две до осам немачких дивизија.
3  General Albert C. Wedemeyer Reports! New York
1958, 120
4  Maurice Matloff and Edwin M. Snell: Strategik Planning
for Coalition Warfare, 1941в1942, U.S. Government Print­
ing Office, Washington, D.C 1953, 240-243
5  Winston S. Churchill: The Hinge of Fate, Houghton
Mifflin Company, Boston, 1950, 935
44 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Американци су против себе све до
јуна 1944. имали свега четири до пет
Хитлерових дивизија.6
Генерал Ајзенхауер је, још у чину
потпуковника, са мајором Албертом
Ведемајером израдио основни Ратни
план за брзо уништење Немачке.
Једноставан, као и већина генијалних
замисли, овај план о отварању Другог
фронта у Европи предвиђао је брзу
концентрацију англоамеричких трупа на
Британским острвима (операција Bolero),
пребацивање преко Ламанша на фран­
цуску територију и, одатле, надирање ка
срцу Немачке – на главном и најкраћем
правцу, према Берлину (операција
Roundup). Пошто Немачка не би могла
да издржи рат на два фронта истовре­
мено, овај план је гарантовао и успех
ратних операција и брзи завршетак рата
у 1943, уз минималне жртве. Његова ре­
ализација би, уједно, нужно растеретила
Хитлеров притисак на Источном фрон­
ту и помогла Русима и осталим народи­
ма окупљеним у совјетску државну за­
једницу да лакше савладају најмоћнијег
ратног непријатеља, који се, први после
Наполеона, осмелио да предузме поко­
равање најпространијег државног дома
на свету.
Овај план је предочен председнику
САД-а Френклину Делано Рузвелту, као
Врховном команданту америчке оружа­
не силе.
Председник Рузвелт га је усвојио апри­
ла 1942. и у Лондон одмах послао гене­
рала Џорџа Маршала и Харија Хопкинса,
у својству специјалног помоћника пред­
седника САД-а. У Лондону је – у начелу и
одмах – Черчилова влада усвојила аме­
6  Радоје и Живан Л. Кнежевић, Слобода или смрт,
Сијетл, САД, Издање аутора, прво издање 1981, поглавље
„Други фронт и Дража Михаиловић“ , 145-154
Последице рата, Русија, 1943.
рички Ратни план за брзо уништење
Немачке.7
Черчил се, међутим, у исти мах ошт­
ро успротивио оном делу Плана који је
предвиђао да се у септембру 1942. из­
врши упад у Француску, као претходна
операција за инвазију у 1943. (операција
Sledgehammer).
Отварајте Други фронт!
Противофанзивом започетом 5. де­
цембра 1941. око Москве маршал Жуков
је одбацио Немце и приковао их преко
зиме за земљу, али није успео да сломи
Хитлерову ратну машинерију, у чијем су
се саставу, раме уз раме, борили и ње­
гови европски сателити, а међу њима и
припадници неких словенских народа,
попут Хрвата и Словака, те православ­
них Румуна и Бугара, као и поунијаћених
Украјинаца.
Са великом неизвесношћу и зебњом
се, међутим, у Москви ишчекивало лето
предстојеће 1942. године. Прворазредна
дилема је гласила: да ли ће Хитлер морати
да пребацује део својих трупа са Источног
на Западни, тзв. Други фронт и брани се
од надирања Англоамериканаца, или
ће са одморним и освеженим дивизија­
ма у комплетном саставу дејствовати на
Руском фронту. Разрешење ове дилеме
није било у рукама Москве, већ у власти
Лондона и Вашингтона.
Зато Вјечеслав Молотов, совјетски ми­
нистар иностраних послова, маја 1942.
путује у Енглеску, а затим у САД, са апелом
и јасном поруком својим домаћинима,
која преведена са дипломатског на обич­
ни речник гласи: Отварајте Други фронт
САДА ИЛИ НИКАДА јер ако преживимо ову
1942. годину, касније нам ваша савезнич­
ка помоћ неће ни требати! Отварање
Другог фронта одвукло би бар четрдесет
7  Исто, 320, 321
немачких дивизија са Источног фронта и
умањило њихов офанзивни притисак ка
Стаљинграду и Кавказу.
У разговору вођеном у Белој кући
Рузвелт је овластио Молотова да у њего­
во име извести Стаљина, као свог и вр­
ховног команданта свих оружаних снага
СССР-а, да ће Други фронт бити отворен
пре краја 1942. године.8
Ово обећање, дато са највишег места и
у Лондону и у Вашингтону, испоставило
се, међутим, као трик и пука тактичка
варка – провидни покушај да се обмане
совјетска страна, трећи члан антиосовин­
ске коалиције, на чија ће се плећа у бу­
дућности свалити неупоредиво најтежи
и скоро целокупан терет у борби за осло­
бађање Европе од Хитлеровог нацистич­
ког јарма и расистичког угњетавања.
Под драматичним изговором да он не
жели да Ламанш претвори у реку крви,
Черчил се категорички супротставио от­
варању Другог фронта у Европи и намет­
нуо Рузвелту свој предлог да се пре краја
1942. изврши инвазија Северне Африке
(операција Torch). Ова стратегијски бес­
циљна акција, коју је и генерал Даглас
Макартур назвао потпуно некорисном,9
значила је силазак са пута ка сигурној по­
беди и улазак у ћорсокак, из кога никакав
одлучан удар не може да се изврши про­
тив Немачке.10
На дан одлуке да се уместо на евро­
пски континент англоамеричке трупе
искрцају у Севрну Африку, 1. августа
1942, када амерички председник Рузвелт
(под Черчиловим утицајем) у Белој кући
ову кобну одлуку саопштава генералу
Маршалу и члановима Заједничког ге­
нералштаба, Маршал се колеба да под­
несе оставку, а Ајзенхауер изјављује
да овај дан може ући као најцрњи дан у
историји.11 Као војници под заклетвом
они се тешка срца повинују одлукама и
наређењима Врховног команданта и ос­
тају на својим местима са пуном свешћу
да је национални циљ САД у Европи, у
току Другог светстког рата, био да се
Велика Британија одржи по сваку цену
као Велика Сила.12
Колико је историјски крупна и далеко­
сежна одлука да се отварање Другог фрон­
та одгоди од 1942. за 1943. годину гово­
ри и податак да се Черчил сам морао за­
путити у иначе му мрску Москву да би 12.
августа 1942. Стаљину лично образложио
8  Robert E. Sherwood: Roosvelt and Hopkins, Harper and
Brothers, New York, 1948, 563
9  Trumbull Higgins: Winston Churchill and the second
front, New York, Oxford University Press, Inc, 1957, 153
10  Gordon A. Harrison: Cross– Channel Attack, Wash­
ington D.C, 1951, 30
11  Kent Roberts Greenfield: Combat Decisions, Depart­
ment of the Army, Washington D.C, 1960, 30
12  Радован Калабић, приређивач, Равногорска историја,
ИКП Евро, Београд, 1992, 172-173
зашто је донео такву одлуку. У том сусрету
британски је премијер одлучно уверавао
совјетског вођу да ће Англоамериканци
сигурно и без икаквог даљег одлагања
у току 1943. извршити копнену инвазију
на Европу. Уверљивости ради, Черчил
је пред Стаљином лицитирао и број ди­
визија које ће за ту операцију бити упот­
ребљене, те је тако дошао до цифре од 27
америчких и 21 британске дивизије.
На поменутом састанку Стаљин је чак
понудио да се у Енглеску пошаље неко­
лико руских корпуса, који би се беском­
промисно ангажовали у инвазији преко
Ламанша. Черчил је ту понуду глатко
одбио и остао при упорном уверавању
Стаљина да је једино могућа велика опе­
рација с Атлантика, односно инвазија на
Северну Африку.
Већ сутрадан Стаљин је Черчилу хлад­
но уручио меморандум у коме је, између
осталог, поручио и ово:
Отварање Другог фронта у Европи
1942. године било је решено за време по­
сете Молотова у Лондону (маја 1942)...
Није тешко схватити да одбијање
Владе Велике Британије да отвори Други
фронт 1942. у Европи наноси тежак мо­
рални удар целокупном јавном мишљењу
Совјета... И мени и мојим колегама изгле­
да да у 1942. години постоје најбољи усло­
ви за отварање Другог фронта у Европи,
јер су скоро целокупне снаге немачке ору­
жане силе, и то оне првокласне, сасређе­
не на Источном фронту, а у Европи су
остављене незнатне снаге другостепене
вредности. Не зна се да ли ће 1943. година
пружити исте повољне услове као 1942.
година.13
Чак ни Стаљину, који је иначе био оп­
резан и неповерљив, ни на крај памети
није било да ће га Черчил обманути и у
следећој, 1943. години, отварање Другог
фронта по други пут одложити за 1944.
Но, ни са овом новом обманом председ­
ник владе ЊКВ неће, у крајњем скору,
успети да изигра вођу међународног
пролетаријата, који је, иако Грузин поре­
клом, највеће поверење, поштовање и
дивљење гајио према руском народу.
Још једно одлагање
Сва многољудна војска, силно наору­
жање и грдна механизација доведени и
довучени у Енглеску имали су, дакле, да
се расплињују и утапају у Средоземљу.
Да би на састанку Черчил – Рузвелт у ја­
нуару 1943. у Казабланци, само десетак
дана пре окончања херојске одбране
Стаљинграда и предаје немачког фелд­
маршала Фридриха Фон Паулуса Црвеној
армији, Англоамериканци одлучили да
„форсирају Сицилију“. А шта ће предузи­
13  В. 5, 490-491
мати по заузимању Сицилије – имали су
да се договоре на Трећој вашингтонској
конференцији, одржаној од 12. до 25. маја
исте године.
Најважнија одлука тицала се новог од­
лагања у отварању Другог фронта. Овог
пута за 1. мај 1944! Одлучено је такође да
се Италија избаци из рата – као предуслов
за инавазију преко Ламанша ка Берлину.
То је у пракси значило увући се безнадеж­
но и бесциљно у крш Италије, затворене
на северу Алпима, и ту тапкати и бауљати
све до краја Другог светског рата.14
Тако је Хитлер добио још једну, целу
1943. годину да све своје снаге употре­
би против Руса на Источном фронту, а
доказ за то је и изјава немачког главног
команданта у Западној Европи, фелдмар­
шала Карла Герда фон Рундштета: Да су се
Савезници искрцали 1943, не би наишли ни
на какав отпор.15
Зато и даље остаје отворено питање на
каквим је поузданим проценама или, чак
можда и гаранцијама са највиших места из
противничке коалиције Хитлер увераван,
умириван или охрабриван да му са Запада,
бар док не заврши са Русима, не прети ни­
каква озбиљнија опасност, те да пуне три
године на Западном фронту безбрижно
може да држи малобројне, другоразредне
и скоро безначајне трупе за одбрану од
Англоамериканаца.
Испало је, ипак, да су Руси, уз неброје­
не жртве, после војничког тријумфа код
Стаљинграда – сами завршили са Немцима
на Источном фронту, па су сада на миру
– и са позиција силе – могли да планирају
наредне кораке у свом победоносном по­
ходу на Берлин.
Први сигнал озбиљног упозорења и
недвосмислена порука да са њима неће
моћи да се играју као што су се до сада
играли представљао је опозив совјетс­
ких амбасадора из престоница Велике
Британије и САД-а. И то овим редоследом,
што је веома важно у међународним од­
носима: 28. јула 1943. саопштено је да ће
совјетски амбасадор у Британији остати у
Москви, а 16. августа да се Литвинов неће
ни враћати у Вашингтон.
Тек тада у англоамеричким редови­
ма наступају стрка, паника и пометеније
и права језа од примисли да ће Москва
склопити сепаратни мир са Хитлером,
претходно задовољивши своје терито­
ријалне апетите, и оставити рањеног,
али још моћног, крвожедног и помахни­
талог Хитлера очи у очи са својим доју­
черашњим вероломним савезницима,
Енглезима и Американцима!
Зато и само зато долази до нагле и ко­
рените промене у англоамеричким ста­
ву према СССР-у. До заузимања потупно
14 В. 6
15 В. 8, 179
1/2010 l Двери српске l 45
 новог и другачијег курса према
Москви, који је имао за циљ да је,
с правом озлојеђену и расрђену,
уступцима на свим пољима одоб­
ровољи и поврати њено из темеља
пољуљано поверење. Да по сваку
цену обнови узајамне савезнич­
ке односе и докаже спремност
и искрену одлучност Лондона и
Вашингтона да ће до краја рата, за­
једно са Москвом, ступати у офан­
зивном поретку и победничком
строју против Хитлера.
Зато и само зато пред састанак
Черчила и Рузвелта у Квебеку, од
17. до 24. августа 1943, долази до
ужурбане израде једног реферата
и важног документа, чији је аутор
Хари Хопкинс, специјални помоћ­
ник америчког председника. У том
реферату читамо, између осталог, и
следеће процене и закључке:
Русија је главни фактор у рату...
Морају се учинити сви напори да би
се обезбедило њено пријатељство...
Русија ће господарити Европом по
слому Сила Осовине... Утолико је не­
опходније да се развију и одрже при­
јатељски односи с Русијом...16
У тој и таквој атмосфери, у брижним на­
порима да поврате Стаљинову савезничку
наклоност, припреман је и одржан први
састанак тзв. Велике тројке у Техерану, од
28. новембра до 1. децембра 1943. Податак
да је том историјском сусрету у Техерану
претходила Московска конференција, на
којој су сада практично на ноге Вјечеславу
Молотову дошли колеге Ентони Идн и
Кордел Хал, говори о битно измењеном
односу снага унутар Антиосовинске ко­
алиције. Амариканци и Енлези су сада ти
који у Москви од 18. октобра до 1. децем­
бра 1943. очекују помоћ и траже разуме­
вање.
Најважнија одлука донета у Техерану,
на првом састанку Стаљина, Рузвелта и
Черлила, односила се на коначно и неопо­
зиво утврђивање маја 1944. као рока за
инвазију преко Ламанша и отварање Другог
фронта у Европи (операција Overlord). У
своју велику победу у Техерану Стаљин
је могао да упише и одлуку да се изврши
упад у Јужну Француску, два и по месеца
након инвазије Ламанша. То је значило да
Американци и Британци практично дижу
руке и од дуго наговештаване могућности
да се искрцају на Балкан. За највећи број
Срба и њиховог вођу герилског отпора,
генерала Драгољуба Михаиловића, ова
одлука је била од далекосежног значаја.
Она им је запечатила ратну, али и поратну
судбину.
16 В. 11, 177
46 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
генерала Михаиловића уз образ­
ложење да, према извештајима
британских официра на терену,
с Михаиловићем не треба ради­
ти.18
Све стране у Техерану глатко су
нашле заједнички језик у одлуци
да партизане у Југославији треба
помоћи снабдевањем до највеће
могуће мере, као и операцијама
командоса.19 То је практично зна­
чило продужетак и ново распи­
ривање грађанског рата у окупи­
раној Србији.
У одлуци да инсталирају Броза
на власт Англоамериканци неће
презати ни од тога да се директ­
но умешају у сукобе зараћених
страна. Стога су, нешто касније,
у договору утаначеном између
Черчила, Броза и Меклејна,
коме је на располагање придо­
дат Коча Поповић, уприличили
ваздушни терор над Србијом и
Црном Гором под изговором да
бомбардују „стратегијске циљеве
Последице рата, Русија,
у Југославији“. Испоставило се,
1944, Севастопољ
међутим, да су ти „стратегијски
циљеви“ углавном густо насеље­
Инсталирање Броза не градске четврти, у којима је страдало
Још октобра 1943, пред саму Московску на хиљаде цивила. Нису поштеђена чак ни
конференцију министара иностраних пос­ породилишта – као оно у Крунској улици у
лова СССР-а, САД-а и Велике Британије, Београду – ни сиротишта, ни колективни
Јосип Броз, у чији је штаб Черчил послао и смештаји за старе и избеглице, ... 20
свог пустопашног сина Рандолфа, једним Губици немачког окупатора били су,
телеграмом обавештава Стаљина о одлу­ међутим, скоро занемарљиви.
кама које ће донети у Јајцу 29. новембра Да би се сломио отпор Срба и српски
– само дан након отварања Конференције народ био натеран да прихвати Броза,
Тројице великих у Техерану. Из тог теле­ Енглези и Американци 1944. чак 13 пута
грама се јасно види да је он своје поли­ бомбардују Београд. У истој години у којој
тичке потеза и поступке потпуно синхро­ припадници герилских формација гене­
низовао и ускладио са најповерљивијим рала Михаиловића спашавају око 500
информацијама добијеним из Лондона. У оборених америчких пилота у чувеној
том телеграму стоји: операцији Ваздушни мост (Halyard)!21
Британски генерал (односи се на Фикрој Да ће бомбардовање Београда на најсве­
Меклина, шефа британске војне мисије тије хришћанске празнике постати манир
код Броза – прим. Р. К.) већ нам је саопш­ наших „западних савезника“ , као нпр.
тио да Британска влада неће инсисти­ бомбардовање на православни Васкрс,
рати на помагању Краља и Југословенске потврдила је и НАТО агресија из 1999, у
владе у Лондону.17 којој је извршена и реприза узастопног
Из овог обавештења следи закључак бомбардовања Ниша касетним бомбама,
да британска влада неће инсистирати ни чија је употреба по Међународном ратном
на помагању министра војске и морна­ праву строго забрањена. Узгред, на Нишу
рице кога је та иста Југословенска влада и Србима су и 1944. први пут испробане
у Лондону именовала, а они непуне три фосфорне бомбе, којима ће само пола
године хвалили као храброг вођу покрета године касније Енглези и Американци до
отпора, док су Американци о подвизима
његових герилаца чак и филмове снимали. 18  Foregin Relations of the United States: The Confer­
Зато је 30. новембра 1943. у Техерану, ences at Washington and Quebec, 1943, Washington,
на ручку са Хопкинсом и Молотовом, 1970, 529
британски министар иностраних посло­ 19  Исто, 652
ва Идн одвраћао свог колегу од намере 20  Радован Калабић, Крај ере запечаћених прошлости,
да Совјети упуте једну своју мисију код http://www.nspm.rs/kulturna-politika/kraj-ere-zapeca­
cenih-proslosti.html
17  Fitzroy Maclean: The Heretic, Harpers and Brothers, 21  Опширније у Миодраг Д. Пешић, Операција Ваздушни
New York, 1957, 205 мост, Погледи, Крагујевац, 1997.
темеља сравнити отворени град Дрезден,
у коме није било ни војних постаја ни ар­
мијских трупа.22
Најтежу судбину у Србији за време
Другог светског рата доживео је, ипак,
Лесковац, коме су Енглези и Американци
на себи својствен начин „честитали“
рођендан краља Петра Другог – 6. септем­
бра 1944.
У данима послератног мира и славе
Фикрој Меклејн, Черчилов официр за
везу код Броза, присећао се својих херојс­
ких подвига. У књизи Источни приступи
(Eastern Approaches), објављеној 1950, он
бележи да је лично од Черчила и генерала
Вилсона добио налог да са острва Вис оде
у Србију и на лицу места координира бу­
дућим операцијама. Броз је са њим послао
Сретена Жујовића, а јужно од Лесковца
чекао их је Коча Поповић.
Нашао сам Кочу – записује Меклејн и
наставља – Извађене су мапе и сместа
смо се дали на посао... Од Балканског ваз­
духопловства (посебне јединице Команде
савезничких средоземних снага са седи­
штем у Барију, прим. Р. К.) нам је потврђе­
но да ће тући где год буде требало.23
О бомбардовању Лесковца, које је пос­
матрао са брега, бригадир Меклејн бе­
лежи: Цео Лесковац као да се дигао у ваз­
дух у вихору прашине, дима и рушевина.
Ломљава нам је ужасно парала уши... Оно
што је остало од Лесковца, лежало је оба­
вијено покровом од дима... И сами парти­
зани су изгледали потиштени.24
Под рушевинама Лесковца остала је,
како се процењује, скоро петина од 28.000
становника. Њих нешто више од 5.000.
Немачки губици су били скоро триста пута
мањи.
Бугарске трупе и Недићеве снаге су
неколико дана пре бомбардовања на­
пустиле град. Иако га је о томе обавестио
депешом, Коча Поповић тражи од свог
врховног команданта да се „најхитније
озбиљно бомбардује“ град који су некад
звали српски Манчестер. Нешто касније
усплахирено додаје и тражи: И Лебане. И
Леба-не! Леба-не!25
Броз је свом пријатељу Меклејну после
рата у знак захвалности поклонио вилу
на Корчули, где је он и написао добар део
својих мемоара.
Десетак дана по завршетку Недеље па­
цова, како је названа савезничка опера­
ција ваздушне инвазије на Србију, Броз
прво лети за Крајову, у Толбухинов штаб у
Румунији. Потом од Стаљина, по претход­
ном споразуму са Черчилом, добија при­
станак за класичну копнену инвазију на
22  В. 19
23  Fitzroy Maclean: ,Eastern Approaches, London, Jona­
than Cape, 1950, 470-471
24  Исто, 486-487
25  В. 19
У зору 16. априла 1945. Црвена армија,
под командом маршала Жукова, почела је
завршну офанзиву против коначног и
најчвршћег упоришта Трећег рајха
Србију. Јединице Црвене армије 20. сеп­
тембра 1944. прелазе Дунав код Кладова.
Остало је познато.
Много шта може се проверити на
Споменику ослободиоцима Београда.
Трагичан биланс вишемесечног анг­
лоамеричког бомбардовања и масов­
ног страдања цивилног становништва у
Србији и у Црној Гори остао је несачињен.
Више од десет хиљада невиних жртава ос­
тало је без заслуженог помена. А стратиш­
та без достојног обележја.
Завршница рата
Англоамерикаци су по трећи пут про­
лонгирали отварање Другог фронта
и обећано искрцавање у Нормандију.
Операцију Overlord су отпочели тек 6. јуна
1944.
Само што су се стационирали, привик­
ли на нове услове и почели да продиру у
дубину европске територије, ка Берлину,
Стаљин им приређује осветничко изне­
нађење. Он 29. јула 1944. преко москов­
ског радија Пољаке у Варшави, чија се
избегличка влада, као и југословенска,
све време рата налазила у Лондону, по­
зива да се дижу на устанак против не­
мачког окупатора. А онда сутрадан, 30.
јула, неочекивано обуставља офанзиву
ка Берлину – пред само избијање побу­
не у Варшави – и истог дана отвара два
фронта ка Балкану. Маршали Толбухин и
Малиновски, са отприлике четрдесет ди­
визија, преплавили су Румунију, Бугарску,
Србију, Мађарску, Чехословачку и поло­
вину Аустрије претварајући све те државе,
сем Аустрије, у своје, комунистичке сате­
лите. Истовремено, Стаљин овим крупним
маневром, у стилу велике одмазде, враћа
Англоамериканцима жао за срамоту.
За то време његове јединице с друге
стране реке Висле шездесет и три дана
мирно и незаинтересовано посматрају
епску борбу Пољака против Немаца, која
ће се завршити поразом још једног вели­
ког словенског народа.
Ангажовање Црвене армије на Балкану
и обустављање масовних покрета њених
трупа ка Берлину све до половине јануа­
ра 1945. пружило је Хитлеру могућност
да предахне, да прикупи снаге и извр­
ши жесток напад на Англоамериканце у
Арденима. То је, уједно, била и прилика да
Западни савезници испробају своју храб­
рост и офанзивну снагу у директном и нај­
већем копненом судару са Хитлером који
су имали за све време Другог светског
рата у Европи. Била је то и њихова највећа
копнена битка, коју умало нису изгубили,
и која је представљала крупан поремећај
на Западном фронту – с губитком од пре­
ко шездесет хиљада америчких и британ­
ских војника.
У зору 16. априла 1945. Црвена армија,
под командом маршала Жукова, почела
је завршну офанзиву против коначног и
најчвршћег упоришта Трећег рајха. Сама
и без икакве помоћи савезника, она је за
две недеље успела да сломи и последњи
отпор милион немачких војника, који су
чували Фиреров бункер. Завршну бит­
ку победе над нацизмом и фашизмом
у Европи, која је уједно означила и крај
Дугог светског рата, Црвена армија је
платила са 100.000 погинулих и 200.000
рањених војника. Поређења ради, то је
приближно трећина свих укупних губита­
ка Американаца за све време Другог рата.
Процене совјетских губитака крећу се од
25 до 27 милиона жртава!
Тек 4. јула 1945, дакле на Дан америч­
ке независности, Стаљин је дозволио да
америчка и британска војска поседну по­
зиције у секторима Берлина које им је сам
доделио. Свој сектор Берлина француска
војска је запосела тек 12. августа. Тако је
престоница Трећег рајха стављена под ко­
лективну контролу четири државе.26
Сада је у миру могао да отпочне нови
или „хладни рат“, коме је британски пре­
мијер Винстон Черчил, уз благо и неод­
лучно противљење Американаца, стра­
тешки кумовао упорно одбијајући да на
тлу Европе отвори истински Други или
Западни фронт.
А да рат у миру за Европљане неће бити
окончан ни падом Берлинског зида из но­
вембра 1989, већ ће само променити об­
лик и појачати интензитет кроз ширење
НАТО-а на исток, према границама Руске
федерације, увериће нас поправљачи
Черчилових историјских промашаја и
убоги понављачи прошлости, сакупље­
ни почетком овог века на Конференцији
у Братислави, као на упражњеном часу
лажне историје.  z
26  Die grosse Bertelsmann lexikothek, Panorama der
veltgeischichte, band III, Berlin, 1993, 267
1/2010 l Двери српске l 47
 ХИТЛЕР И ЗАПАД
Вилијам Ф. Енгдал
Ко је створио
и финансирао
Хитлера?
Ути­цај­ни банкарски кру­го­ви Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и САД
кра­јем 20-их го­ди­на од­лу­чи­ли су да по­др­же курс
на ра­ди­ка­ли­зо­ва­ње Не­мач­ке
Н е­ста­би­лан ме­ђу­на­род­ни фи­нан­сиј­
ски по­ре­дак ко­ји су лон­дон­ски и
њу­јор­шки бан­ка­ри ус­по­с та­ви­ли у
по­бе­ђе­ној Сред­њој Евро­пи по­сле Вер­са­
ја за­де­сио је 1929. го­ди­не из­не­на­дан (и
са­свим пред­ви­див) крај. Мон­та­гју Нор­ман,
у том тре­нут­ку нај­у­ти­цај­ни­ји ру­ко­во­ди­лац
на­ци­о­нал­не бан­ке на све­ту, на по­ло­жа­ју
ди­рек­то­ра „Ен­гле­ске бан­ке“, убр­зао је слом
бер­зан­ског тр­жи­шта Вол стри­та у ок­то­бру
1929. го­ди­не. Нор­ман је ди­рек­то­ру њу­јор­
шке „Бан­ке фе­де­рал­них ре­зер­ви“ Џор­џу
Га­ри­со­ну пред­ло­жио по­ве­ћа­ње есконт­них
сто­па у САД. Га­ри­сон је при­стао, и то­ком
на­ред­них не­ко­ли­ко ме­се­ци је до­шло до нај­
ве­ћег фи­нан­сиј­ског и еко­ном­ског ко­лап­са
у исто­ри­ји САД.
По­чет­ком 1931. го­ди­не су Мон­та­гју
Нор­ман и ома­њи кру­жок бри­тан­ског
еста­бли­шмен­та ско­ва­ли план са­свим
нео­че­ки­ва­не про­ме­не по­ли­тич­ке ди­на­
ми­ке Сред­ње Евро­пе.
У то вре­ме је беч­ка „Ви­нер Кре­ди­тан­
шталт“ би­ла нај­ве­ћа бан­кар­ска уста­но­ва
Аустри­је. Те­сно по­ве­за­на с аустриј­ским
огран­ком по­ро­ди­це Рот­шилд, „Ви­нер
Кре­ди­тан­шталт“ се то­ком 1920-их го­ди­
на про­ши­ри­ла пу­тем не­при­ја­тељ­ског
пре­у­зи­ма­ња ма­њих ба­на­ка за­па­лих у те­
шко­ће. Нај­зна­чај­ни­је од тих удру­жи­ва­ња
на­мет­ну­то је „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­ту“ то­
ком сло­ма тр­жи­шта хар­ти­ја од вред­но­сти
у ок­то­бру 1929. го­ди­не, ка­да су аустриј­
ске вла­сти ин­си­сти­ра­ле да се бан­ка удру­
жи са беч­ким „Бо­ден­кре­ди­тан­штал­том“
– хи­по­те­кар­ном бан­ком ко­ја је и са­ма у
по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на пре­у­зе­ла
чи­тав низ про­па­лих ба­на­ка.
48 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
По­чет­ком 1931. го­ди­не је „Ви­нер Кре­
ди­тан­шталт“, на­из­глед јед­на од нај­моћ­
ни­јих ба­на­ка на све­ту, за­пра­во би­ла ја­ко
осла­бље­на. Дра­кон­ски усло­ви Вер­са­ја
ко­је су ус­по­ста­ви­ле Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја,
Фран­цу­ска и САД до­ве­ли су до по­де­ле
Аустро­у­гар­ске им­пе­ри­је, ли­шив­ши при­
вре­ду Аустри­је зна­чај­них еко­ном­ских
ве­за и си­ро­вин­ских ре­сур­са Ма­ђар­ске и
Ис­точ­не Евро­пе. Ин­ду­стриј­ска еко­но­ми­ја
Аустри­је ни­је ни ус­пе­ла да се опо­ра­ви од
ра­зор­них по­сле­ди­ца Пр­вог свет­ског ра­та.
Ин­ду­стриј­ска пред­уз­ е­ћа су рас­по­ла­га­ла
са­мо до­тра­ја­лом про­из­вод­њом, за­ста­ре­
лом опре­мом и огром­ним не­по­врат­ним
ду­го­ви­ма за рат­не кре­ди­те. Зна­тан део
бан­кро­ти­ра­не аустриј­ске ин­ду­стри­је је
услед по­ли­тич­ких при­ли­ка у Аустри­ји 20-
их го­ди­на пре­шао у ру­ке стал­но рас­ту­ће
„Ви­нер Кре­ди­тан­шталт“.
Та­ко су до по­чет­ка 1931. го­ди­не Аустри­
ја у це­ли­ни и по­себ­но „Ви­нер Кре­ди­тан­
шталт“ по­ста­ли сла­ба ка­ри­ка ме­ђу­на­род­
ног лан­ца кре­ди­ти­ра­ња, из­гра­ђе­ног на
не­здра­вој осно­ви, и уте­ме­ље­ног од стра­
не њу­јор­шке бан­кар­ске ку­ће Џ.П. Мор­ган
за­јед­но са ди­рек­то­ром „Ен­гле­ске бан­ке“
Нор­ма­ном и лон­дон­ским бан­ка­ма. „Ви­
нер Кре­ди­тан­шталт“ је би­ла не­спо­соб­на
да фор­ми­ра до­во­љан ка­пи­тал за по­сло­
ва­ње у усло­ви­ма де­пре­си­јом за­хва­ће­
не аустриј­ске при­вре­де, те је до­спе­ла
у озбиљ­ну за­ви­сност од крат­ко­роч­них
кре­ди­та из Лон­до­на и Њу­јор­ка. Зна­ча­јан
по­ве­ри­лац „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­та“ по­
ста­ла је чак и „Ен­гле­ска бан­ка“.
Мар­та 1931. го­ди­не су фран­цу­ска вла­да
и ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва Бри­јан
из­ја­ви­ли ка­ко се од­луч­но про­ти­ве на­го­
ве­ште­ним пре­го­во­ри­ма из­ме­ђу Бер­ли­на
и Бе­ча о ства­ра­њу Аустриј­ско-Не­мач­ког
тр­го­вин­ског и ца­рин­ског са­ве­за – за­ка­
сне­лог по­ку­ша­ја су­прот­ста­вља­ња на­ра­
ста­ју­ћој свет­ској еко­ном­ској де­пре­си­ји
ко­ја се не­ко­ли­ко ме­се­ци ра­ни­је про­ши­
ри­ла из Аме­ри­ке. Пре­ма не­ким по­да­ци­ма,
Фран­цу­ска је у те­жњи да из­вр­ши огро­ман
при­ти­сак на аустриј­ску вла­ду да­ла на­лог
сво­јим бан­ка­ма да пре­ки­ну крат­ко­роч­
но кре­ди­ти­ра­ње „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­
та“. Већ у ма­ју, ка­да су се у беч­кој штам­пи
по­ја­ви­ле гла­си­не о ма­сов­ном по­вла­че­њу
уло­га из „Ви­нер Кре­ди­тан­шталт“, из­би­ла
је кре­дит­на кри­за ко­ја је по­тре­сла чи­та­ву
Евро­пу. На­ци­о­нал­на бан­ка Аустри­је и, на
кра­ју кра­је­ва, са­ма аустриј­ска др­жа­ва су
у усло­ви­ма нај­ве­ћег бан­крот­ства бан­ке у
чи­та­вој исто­ри­ји би­ле при­ну­ђе­не да при­
ско­че у по­моћ „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­ту“.
Ка­сни­ја ис­тра­га је по­ка­за­ла да кри­за ни­је
тре­ба­ло да до­стиг­не то­ли­ко упе­ча­тљи­ве
раз­ме­ре. Ме­ђу­тим, та­кав ис­ход су пла­ни­
ра­ли из­ве­сни моћ­ни лон­дон­ски и њу­јор­
шки фи­нан­си­је­ри ко­ји су европ­ску ге­о­по­
ли­ти­ку при­пре­ма­ли за на­гли пре­о­крет.1
Ути­цај­ни кру­го­ви Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и
САД су кра­јем 20-их го­ди­на од­лу­чи­ли да
по­др­же курс на ра­ди­ка­ли­зо­ва­ње Не­мач­
ке.
Бан­ка­ри Џ. П. Мор­га­на су већ би­ли у
при­ли­ци да се уве­ре у ко­ри­сност ра­ди­
кал­них по­ли­тич­ких ре­ше­ња за обез­бе­
ђи­ва­ње по­врат­ка бан­кар­ских кре­ди­та,
1  Sti­e­fel, Di­e­ter, `Fi­nan­zdi­plo­ma­tie und Welt­wirtschaftskri­
se: Die Kri­se der Cre­di­tan­stalt für Han­del und Ge­wer­be,
1931`. Fritz Knapp Ver­lag, Frank­furt a.M, 1989.
одо­брив­ши из­у­зет­но ва­жан ино­стра­ни
кре­дит фа­ши­стич­ком ре­жи­му Ита­ли­је на
че­лу са Бе­ни­том Му­со­ли­ни­јем. Ита­ли­јан­
ски ми­ни­стар фи­нан­си­ја Вол­пи ди Ми­зу­
ра­та је но­вем­бра 1925. го­ди­не огла­сио
ка­ко је ита­ли­јан­ска вла­да по­сти­гла спо­
ра­зум о вра­ћа­њу вер­сај­ских ду­го­ва Ита­
ли­је Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и САД. Не­де­љу
да­на ка­сни­је „Џ.П. Мор­ган и Ко“, фи­нан­
сиј­ски за­ступ­ник Му­со­ли­ни­је­ве вла­де у
САД, об­ја­вљу­је да одо­бра­ва Ита­ли­ји ва­
жан за­јам од 100 ми­ли­о­на до­ла­ра „за ста­
би­ли­за­ци­ју ли­ре“.
Мор­ган је за­пра­во од­лу­чио да ста­би­
ли­зу­је Му­со­ли­ни­јев фа­ши­стич­ки ре­жим.
Вол­пи ди Ми­зу­ра­та је на ин­си­сти­ра­ње
„Џ.П. Мор­ган и Ко.“ и моћ­ног чел­ни­ка „Ен­
гле­ске бан­ке“ Мон­та­гјуа Нор­ма­на 1926.
го­ди­не осно­вао је­дин­стве­ну цен­трал­ну
бан­ку Ита­ли­је, „Ита­ли­јан­ску бан­ку“, ра­
ди кон­тро­ле кре­дит­но-нов­ча­не по­ли­ти­
ке зе­мље и до­дат­ног оси­гу­ра­ња от­пла­те
спољ­ног ду­га. Му­со­ли­ни је пред­ста­вљао
иде­ал­ну сна­жну фи­гу­ру за об­уз­ да­ва­ње
ита­ли­јан­ских син­ди­ка­та, сма­ње­ње за­ра­
да и до­но­ше­ње стро­гих ме­ра за га­ран­
то­ва­ње вра­ћа­ња ино­стра­них кре­ди­та. У
сва­ком слу­ча­ју, та­ко су сма­тра­ли Мор­га­
но­ви љу­ди у Њу­јор­ку.
Чо­век ко­ји је у то вре­ме кон­тро­ли­сао
кре­дит­но-нов­ча­ну по­ли­ти­ку САД, бив­ши
Мор­га­нов бан­кар Бен­џа­мин Стронг, бли­
зак при­ја­тељ и са­рад­ник Мон­та­гјуа Нор­
ма­на, срео се са Вол­пи­јем и гу­вер­не­ром
Ита­ли­јан­ске бан­ке Бо­нал­дом Стрин­ге­ром
ра­ди ко­нач­ног пре­ци­зи­ра­ња про­гра­ма
„ста­би­ли­за­ци­је“ Ита­ли­је. То­ком 20-их го­
ди­на су од Пољ­ске па све до Ру­му­ни­је
исти љу­ди – „Џ. П. Мор­ган и Ко.“, Мон­та­гју
Нор­ман и њу­јор­шка „Бан­ка фе­де­рал­них
ре­зер­ви“ – успе­шно ус­по­ста­вља­ли еко­
ном­ску кон­тро­лу над ве­ћи­ном зе­ма­ља
кон­ти­нен­тал­не Евро­пе под из­го­во­ром
уво­ђе­ња „пла­те­жно спо­соб­не“ на­ци­о­нал­
не по­ли­ти­ке, не­зва­нич­но од­и­грав­ши уло­
гу ко­ја је 80-их го­ди­на на­ме­ње­на Ме­ђу­
на­род­ном мо­не­тар­ном фон­ду. Њу­јор­шке
бан­ке су по­ста­ле из­вор крат­ко­роч­ног
кре­ди­ти­ра­ња те по­ли­ти­ке, а „Ен­гле­ска
бан­ка“ је за­јед­но са ути­цај­ним кру­го­ви­ма
бри­тан­ског МИ­Па пре­но­си­ла сво­је по­ли­
тич­ко ис­ку­ство.2
Ан­гло­сак­сон­ски „кру­жок“ је 20-их го­
ди­на нај­у­скла­ђе­ни­је де­ло­вао у Не­мач­
кој. По­сле успе­шног до­во­ђе­ња Хјал­ма­ра
Шах­та на по­ло­жај пред­сед­ни­ка „Рај­хсбан­
ке“ 1923. го­ди­не и по­што је Шахт спро­вео
До­у­сов дра­кон­ски план ис­пла­те ре­па­ра­
ци­ја, при­пре­мљен у „Мор­ган и Ко.“, не­
мач­ка при­вре­да је до­спе­ла у за­ви­сност
од крат­ко­роч­них кре­ди­та лон­дон­ских и
њу­јор­шких ба­на­ка, као и њи­хо­вих па­ри­
ских парт­не­ра. За бан­ке је крат­ко­роч­но
2  Meyer, Ric­hard H. `Ban­kers` Di­plo­macy: Mo­ne­tary Sta­
bi­li­za­tion in the 1920`s.` Co­lum­bia Uni­ver­sity Press, New
York, 1970.
Хјал­ма­р Шах­т
кре­ди­ти­ра­ње Не­мач­ке пред­ста­вља­ло
на­ју­но­сни­ји по­сао на оно­вре­ме­ним свет­
ским фи­нан­сиј­ским тр­жи­шти­ма. Мно­ге
не­мач­ке бан­ке, укљу­чу­ју­ћи и че­твр­ту по
ве­ли­чи­ни „Дарм­ште­тер унд На­ци­о­нал­
банк Ко­ман­дит-Ге­зел­шафт“ („Да­нат“), би­
ле су ве­о­ма за­ви­сне од крат­ко­роч­них по­
зај­ми­ца из Њу­јор­ка и Лон­до­на, а ка­ма­те
на те кре­ди­те су би­ле за­и­ста пљач­ка­шке.
Вај­мар­ска хи­пе­рин­фла­ци­ја по­чет­ком де­
се­тле­ћа уни­шти­ла је ве­ћи­ну ка­пи­та­ла и
ре­зер­ви ве­ли­ких не­мач­ких ба­на­ка. Та­ко
су не­мач­ке бан­ке про­ши­ри­ва­ле кре­ди­ти­
ра­ње кра­јем 20-их го­ди­на уз огра­ни­че­на
соп­стве­на сред­ства, што је пред­ста­вља­ло
прет­њу у слу­ча­ју да се за­јам не вра­ти или
не­ке дру­ге кри­зе. Не­мач­ка је у тре­нут­ку
сло­ма њу­јор­шке бер­зе 1929–1930. го­ди­
не за­у­зи­ма­ла је­дин­ствен по­ло­жај ме­ђу
ве­ћим ин­ду­стриј­ским зе­мља­ма Евро­пе.
Њен дуг ино­стра­ним бан­ка­ма по крат­ко­
роч­ним кре­ди­ти­ма из­но­сио је око 16 ми­
ли­јар­ди рај­хсма­ра­ка.
За пот­пу­но ру­ше­ње не­здра­вог бан­кар­
ског си­сте­ма био је до­во­љан благ по­трес.
По­трес је усле­дио од стра­не „Бан­ке фе­
де­рал­них ре­зер­ви“ и „Ен­гле­ске бан­ке“
ко­је су 1929. го­ди­не уза­стоп­но по­ве­ћа­ле
ка­мат­не сто­пе по­сле две го­ди­не бер­зан­
ске шпе­ку­ла­ци­је без пре­се­да­на – сма­ње­
ња ка­мат­них сто­па. Са­свим пред­ви­ди­ви
слом њу­јор­шке бер­зе хар­ти­ја од вред­
но­сти и лон­дон­ског тр­жи­шта до­вео је до
ма­сов­ног по­вла­че­ња аме­рич­ког и бри­
тан­ског бан­кар­ског ка­пи­та­ла из Не­мач­ке
и Аустри­је. Та­ко је 13. ма­ја 1931. го­ди­не
ши­би­ца већ би­ла при­не­та бу­ре­ту ба­ру­та.
Тог да­на је про­па­ла ве­ли­ка бан­ка „Ви­
нер Кре­ди­тан­шталт“. Фран­цу­зи су од­лу­
чи­ли да „ка­зне“ Аустри­ју због во­ђе­ња
пре­го­во­ра о ца­рин­ском са­ве­зу са Не­
мач­ком и уве­ли ва­лут­не санк­ци­је. „Ви­нер
Кре­ди­тан­шталт“ је при­па­да­ла по­ро­ди­ци
Рот­шилд и би­ла те­сно по­ве­за­на са фран­
цу­ским бан­кар­ским све­том. По­вла­че­ње
фран­цу­ског ка­пи­та­ла из Аустри­је је сру­
ши­ло крх­ку „Ви­нер Кре­ди­тан­шталт“ ко­ја
је по­се­до­ва­ла круп­не уде­ле у 70% ин­ду­
стриј­ских пред­у­зе­ћа Аустри­је. По­ку­ша­
ва­ју­ћи да за­у­ста­ве по­вла­че­ње уло­га из
„Кре­ди­тан­штал­та“, аустриј­ске бан­ке су
слу­жбе­но за­тра­жи­ле сва сред­ства уло­
же­на у бан­ке Не­мач­ке. „Ви­нер Кре­ди­тан­
шталт“ је по­ста­ла она сла­ба ка­ри­ка од
ко­је је за­по­чео та­лас про­па­сти ба­на­ка у
чи­та­вој сред­њој Евро­пи.
На­ста­лу бан­кар­ску кри­зу, еко­ном­ску
де­пре­си­ју и да­љи тра­ги­чан раз­вој до­га­
ђа­ја у Аустри­ји и Не­мач­кој прак­тич­но су
у пот­пу­но­сти под­ста­кли Мон­та­гју Нор­
ман из „Ен­гле­ске бан­ке“, Џорџ Га­ри­сон
из „Бан­ке фе­де­рал­них ре­зер­ви“, као и
бан­кар­ска ку­ћа Мор­га­на и њи­хо­ви при­
ја­те­љи са Вол стри­та. До­не­та је од­лу­ка о
пре­стан­ку кре­ди­ти­ра­ња Не­мач­ке – при
че­му је чак и ми­ни­мал­но про­ду­жа­ва­ње
кре­ди­та за ма­ње из­но­се са­свим мо­гло
спре­чи­ти не­кон­тро­ли­са­ну кри­зу већ у
ра­ној ета­пи.
Уме­сто то­га је од­лив кре­ди­та из Не­
мач­ке све ви­ше ра­стао. Но­ви пред­сед­ник
„Рај­хсбан­ке“ Ханс Лу­тер се на зах­тев Мон­
та­гјуа Нор­ма­на и Џор­џа Га­ри­со­на по­кор­
но уз­др­жао од би­ло ка­квих деј­ста­ва ра­ди
спре­ча­ва­ња ко­лап­са ве­ли­ких не­мач­ких
ба­на­ка. Од­мах по­сле сло­ма „Кре­ди­тан­
штал­та“ усле­ди­ло је бан­крот­ство са њом
по­ве­за­не не­мач­ке „Да­нат-бан­ке“. „Да­нат-
бан­ка“, ко­ја је ја­ко за­ви­си­ла од ино­стра­
них кре­ди­та, то­ком ма­ја је из­гу­би­ла уло­ге
у из­но­су од го­то­во 100 ми­ли­о­на рај­хсма­
ра­ка. Гу­би­ци „Да­нат-бан­ке“ у на­ред­ном
ме­се­цу до­сти­жу 848 ми­ли­о­на рај­хсма­
ра­ка – 40% свих уло­га у тој бан­ци, док је
„Дрезд­нер бан­ка“ из­гу­би­ла 10%. Чак се и
„Дој­че бан­ка“ ли­ши­ла 8% уло­га. Мор­га­
но­ва бан­ка „Бан­керс траст“ је кра­јем ју­на
пре­ста­ла са кре­ди­ти­ра­њем „Дој­че бан­ке“.
Ди­рек­тор њу­јор­шке „Бан­ке фе­де­рал­
них ре­зер­ви“ Џорџ Га­ри­сон зах­те­вао је
од чел­ни­ка „Рај­хсбан­ке“ Хан­са Лу­те­ра
до­но­ше­ње енер­гич­них ме­ра у по­гле­ду
огра­ни­ча­ва­ња кре­ди­ти­ра­ња и стро­жих
усло­ва на тр­жи­шту ка­пи­та­ла Не­мач­ке,
твр­де­ћи да се је­ди­но та­ко мо­же за­у­ста­
ви­ти бек­ство ино­стра­ног ка­пи­та­ла. Ме­
ђу­тим, то је у ства­ри га­ран­то­ва­ло пад не­
мач­ког бан­кар­ског си­сте­ма и ин­ду­стри­је
у ду­бо­ку про­ва­ли­ју.
Мон­та­гју Нор­ман је по­др­жао Га­ри­со­
на, а убр­зо се оп­ту­жи­ва­њу Не­мач­ке да је
иза­зва­ла кри­зу при­дру­жио и ди­рек­тор
„Фран­цу­ске бан­ке“. Услед то­га је чел­ник
„Рај­хсбан­ке“ Ханс Лу­тер од­би­јао очај­нич­
ка убе­ђи­ва­ња Бри­нин­го­ве вла­де да по­
диг­не хи­тан ста­би­ли­за­ци­о­ни кре­дит од
дру­гих цен­трал­них ба­на­ка ра­ди су­зби­ја­
ња оп­ште­др­жав­не бан­кар­ске кри­зе. Ка­да
је нај­зад по­пу­стио и за­мо­лио Мон­та­гјуа
Нор­ма­на за по­моћ, овај му је за­лу­пио
вра­та. По­сле то­га Не­мач­ка у кри­зној си­
ту­а­ци­ји ви­ше ни­је има­ла од ко­га да узме
кре­дит.
1/2010 l Двери српске l 49
 Ју­ла 1931. го­ди­не, от­при­ли­ке два ме­се­
ца од по­чет­ка бек­ства ка­пи­та­ла из Не­мач­
ке по­сле про­па­сти „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­
та“, у ба­зел­ском ли­сту „На­ци­о­нал­цај­тунг“
се по­ја­ви­ла вест ка­ко „До­нат-бан­ка“ „има
по­те­шко­ће“. То је у на­ел­ ек­три­са­ним при­
ли­ка­ма би­ло до­вољ­но да за­поч­не па­нич­
но по­вла­че­ње уло­га из бан­ке. Ка­сни­је је
пред­сед­ник упра­ве бан­ке Гол­дшмит оп­
ту­жио „Рај­хсбан­ку“ за се­лек­тив­ну при­
пре­му сло­ма „Да­нат-бан­ке“ пу­тем уво­ђе­
ња огра­ни­че­ња за кре­ди­те. У усло­ви­ма
на­ста­ле бан­кар­ске кри­зе и сло­ма ин­ду­
стри­је Не­мач­ке зи­ма 1931–32. го­ди­не
је по не­ким тврд­ња­ма по­ста­ла „нај­те­жа
зи­ма ве­ка“. На­ста­ле при­ли­ке су пред­ста­
вља­ле хран­љи­ву под­ло­гу за ра­ди­кал­не
по­ли­тич­ке стру­је.
У мар­ту 1930. го­ди­не, не­ко­ли­ко ме­се­ци
пре не­го што су ан­гло-аме­рич­ки бан­ка­ри
уве­ли огра­ни­че­ња за кре­ди­ти­ра­ње Не­
мач­ке, пред­сед­ник „Рај­хсбан­ке“ Хјал­мар
Шахт је за вла­ду нео­че­ки­ва­но под­нео
остав­ку. По­вод за остав­ку је био хи­тан
ста­би­ли­за­ци­о­ни кре­дит од 500 ми­ли­о­на
рај­хсма­ра­ка ко­ји је по­ну­дио швед­ски ин­
ду­стри­ја­лац и фи­нан­си­јер Ивар Кри­гер,
чу­ве­ни швед­ски „краљ ши­би­ца“. Кри­гер и
ње­го­ви аме­рич­ки бан­ка­ри, „Ли Хи­гин­сон
и Ко“, би­ли су зна­чај­ни зај­мо­дав­ци Не­мач­
ке и дру­гих зе­ма­ља, ко­ји­ма су бан­ке Лон­
до­на и Њу­јор­ка од­би­ја­ле кре­ди­ти­ра­ње.
Ме­ђу­тим, кре­дит ко­ји је Кри­гер по­чет­ком
30-их го­ди­на по­ну­дио, крио је у се­би екс­
пло­зив­не и не­при­хва­тљи­ве по­ли­тич­ке
по­сле­ди­це по ду­го­роч­ну стра­те­ги­ју при­
ја­те­ља Мон­та­гјуа Нор­ма­на. Не­мач­ки ми­
ни­стар фи­нан­си­ја Ру­долф Гил­фер­динг је
на­го­ва­рао Шах­та, ко­ји је пре­ма усло­ви­ма
До­у­со­вог ре­па­ра­ци­о­ног пла­на одо­бра­
вао сва­ки ино­стра­ни кре­дит, да при­хва­ти
Кри­ге­ро­ву по­ну­ду. Шахт је од­био и 6. мар­
та под­нео остав­ку рајхспред­сед­ни­ку фон
Хин­ден­бур­гу. Имао је и дру­га по­сла.
Не­ко­ли­ко ме­се­ци ка­сни­је, по­чет­ком
1932. го­ди­не, Кри­гер је про­на­ђен мр­тав у
хо­тел­ској со­би у Па­ри­зу. Зва­нич­ни за­пи­
сник об­дук­ци­је гла­си да је смрт на­сту­пи­
ла услед са­мо­уб ­ и­ства, али је бри­жљи­ва
ис­тра­га швед­ских струч­ња­ка не­ко­ли­ко
де­се­тле­ћа ка­сни­је убе­дљи­во по­ка­за­ла
да је Кри­гер уби­јен. Ли­ца ко­ја су из­ву­кла
нај­ве­ћу ко­рист из Кри­ге­ро­ве смр­ти на­
ла­зи­ла су се у Лон­до­ну и Њу­јор­ку, али су
по­је­ди­но­сти тог слу­ча­ја, по свој при­ли­ци,
са­хра­ње­не за­јед­но са Кри­ге­ром. Кри­ге­
ро­вом смр­ћу је Не­мач­ка ли­ше­на на­де у
спас. Би­ла је са­свим од­се­че­на од ме­ђу­на­
род­них кре­ди­та.3
Са сво­је стра­не, Шахт по­сле остав­ке на
по­ло­жај пред­сед­ни­ка „Рај­хсбан­ке“ ни­по­
што ни­је се­део скр­ште­них ру­ку. Сву енер­
3  Aang­stro­em, Lars-Jo­nas, `I­var Kre­u­ger blev mo­er­dad!`,
Den Sven­ska Mark­na­den. August 1987, Stoc­kholm.
50 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Дејвид Стирлинг: Нај­ве­ћу гре­шку нас, Бри­та­на­ца,
пред­ста­вља то што смо сма­тра­ли ка­ко ће­мо
ус­пе­ти да на­ху­шка­мо им­пе­ри­ју Не­ма­ца на
им­пе­ри­ју Ру­са, ка­ко би ме­ђу­соб­но ис­кр­ва­ри­ле“
ги­ју је усме­рио на ор­га­ни­зо­ва­ње фи­нан­
сиј­ске по­др­шке оно­ме ко­га је са бли­ским
при­ја­те­љем сма­трао од­го­ва­ра­ју­ћим чо­
ве­ком за Не­мач­ку за­хва­ће­ну кри­зом.
Шахт је од 1926. го­ди­не тај­но по­др­жа­
вао ра­ди­кал­ну пар­ти­ју НСДАП Адол­фа
Хи­тле­ра. На­пу­стив­ши „Рај­хсбан­ку“, Шахт
је по­стао глав­на ка­ри­ка ко­ја је по­ве­зи­
ва­ла моћ­не, али скеп­тич­ки на­стро­је­не
не­мач­ке ин­ду­стри­јал­це, ин­ду­стриј­ске
маг­на­те Ру­ра са нај­ве­ћим ино­стра­ним
фи­нан­си­је­ри­ма, по­го­то­во лор­дом Мон­та­
гју­ом Нор­ма­ном.
У том тре­нут­ку је по­ли­ти­ка Ве­ли­ке Бри­
та­ни­је би­ла окре­ну­та ства­ра­њу „Про­јек­та
Хи­тлер“, вр­ло до­бро схва­та­ју­ћи ку­да ће
на кра­ју кра­је­ва би­ти усме­ре­не ње­го­ве
ге­о­по­ли­тич­ке и вој­не те­жње. Го­то­во по­
ла ве­ка ка­сни­је пу­ков­ник Деј­вид Стир­
линг, ко­ји је ство­рио бри­тан­ску елит­ну
„Спе­ци­јал­ну ва­зду­шно-де­сант­ну слу­жбу“,
у при­ват­ном раз­го­во­ру при­ме­ћу­је: „Нај­
ве­ћу гре­шку нас, Бри­та­на­ца, пред­ста­вља
то што смо сма­тра­ли ка­ко ће­мо ус­пе­ти да
на­ху­шка­мо им­пе­ри­ју Не­ма­ца на им­пе­ри­
ју Ру­са, ка­ко би ме­ђу­соб­но ис­кр­ва­ри­ле“.
У Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји је по­др­шка Хи­тле­
ру пру­жа­на на нај­ви­шој ра­зи­ни. У то­ме
је уче­ство­вао не са­мо пред­сед­ник вла­
де Ве­ли­ке Бри­та­ни­је Не­вил Чем­бер­лен,
не­слав­но по­знат по „мин­хен­ском спо­
ра­зу­му“ из 1938. го­ди­не ко­јим је Хи­тле­
ро­вим ар­ми­ја­ма омо­гу­ће­но да кре­ну на
ис­ток у Су­дет­ску област. Ме­ђу бли­ским
са­вет­ни­ци­ма Не­ви­ла Чем­бер­ле­на био је
и Фи­лип Кер (ко­ји је по­том по­стао лорд
Ло­ти­јан), је­дан од уче­сни­ка већ спо­ми­
ња­ног „Окру­глог сто­ла“ Се­си­ла Ро­уд­са.
Хи­тле­ра су по­др­жа­ва­ли Ло­ти­јан, је­дан од
пред­став­ни­ка не­слав­но по­зна­те „клив­
ден­ске кли­ке“, као и лорд Би­вер­брук, из­
у­зет­но ути­ца­јан но­вин­ски маг­нат Ве­ли­ке
Бри­та­ни­је ко­ји је кон­тро­ли­сао из­да­ва­ње
ти­ра­жних ли­сто­ва „Деј­ли екс­прес“ и „Ив­
нинг стан­дард“. Ипак је нај­у­ти­цај­ни­ји Хи­
тле­ров при­ста­ли­ца у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји у
том тре­нут­ку ве­ро­ват­но био Едвард VI­II,
краљ Ен­гле­ске.
Ма­ло је ве­ро­ват­но да по­је­ди­не ути­
цај­не фи­гу­ре аме­рич­ког еста­бли­шмен­
та ни­су схва­та­ле ко­ји је циљ Хи­тле­ро­ве
пар­ти­је. Нај­ви­ши кру­го­ви Вол стри­та и
Стејт де­парт­мен­та САД би­ли су од са­мог
по­чет­ка до­бро оба­ве­ште­ни. Ро­берт Мар­
фи, ко­ји се на­ла­зио у Мин­хе­ну у скла­ду са
вер­сај­ским усло­ви­ма оку­па­ци­је Не­мач­ке
и ко­ји је у по­сле­рат­но до­ба по­стао сре­ди­
шња фи­гу­ра Бил­дер­бер­шког клу­ба, још
пре зло­срећ­ног мин­хен­ског „Пив­нич­ког
пу­ча“ из 1923. го­ди­не лич­но се сре­тао са
мла­дим Хи­тле­ром уз по­сре­до­ва­ње ге­не­
ра­ла Ери­ха Лу­ден­дор­фа. Мар­фи, ко­ји је
у вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та слу­жбо­вао
у Бер­ну и био пот­чи­њен Але­ну Да­ле­су,
при­ку­пља­ју­ћи оба­ве­штај­не по­дат­ке о
Не­мач­ком рај­ху, бо­ра­вио је у Мин­хе­ну
за­јед­но са дру­гим ути­цај­ним аме­рич­ким
пред­став­ни­ком Тру­ма­ном Сми­том, слу­
жбе­ни­ком аме­рич­ке оба­ве­штај­не слу­жбе
у Не­мач­кој.
Ка­сни­је се Смит у успо­ме­на­ма при­се­
ћао свог до­ла­ска у Мин­хен кра­јем 1922.
го­ди­не: „Мно­го сам раз­го­ва­рао о на­ци­
о­нал­со­ци­ја­ли­зму са на­шим кон­зу­лом у
Мин­хе­ну Ро­бер­том Мар­фи­јем (ко­ји се ка­
сни­је ис­та­као као аме­рич­ки ам­ба­са­дор),
са ге­не­ра­лом Ери­хом Лу­ден­дор­фом, са
крун­ским прин­цем Ру­прех­том Ба­вар­
ским и са Ал­фре­дом Ро­зен­бер­гом. По­
след­њи је ка­сни­је по­чео да од­ре­ђу­је по­
ли­тич­ку иде­о­ло­ги­ју на­ци­стич­ке пар­ти­је.
То­ком тог бо­рав­ка сам се че­сто су­сре­тао
са Ер­не­стом („Пу­ци­јем“) Хан­фштен­глом,
по­том­ком по­зна­те мин­хен­ске умет­нич­
ке по­ро­ди­це. Пу­ци је за­вр­шио Хар­вард
и по­том код Хи­тле­ра по­чео да ру­ко­во­ди
од­но­си­ма с ино­стра­ном штам­пом… Мој
раз­го­вор са Хи­тле­ром је по­тра­јао не­ко­
ли­ко са­ти. Из днев­ни­ка ко­ји сам у Мин­
хе­ну во­дио ви­ди се да сам био за­па­њен
ње­го­вом лич­но­шћу и сма­трао да ће од­и­
гра­ти ва­жну уло­гу у по­ли­ти­ци Не­мач­ке“.
Смит је у из­ве­шта­ју ва­шинг­тон­ском
ру­ко­вод­ству из но­вем­бра 1922. го­ди­не
дао сле­де­ће пре­по­ру­ке у ве­зи Хи­тле­ро­
ве гру­пи­це. Го­во­ре­ћи о Хи­тле­ру, твр­дио
је: „Ње­гов основ­ни циљ је по­бе­да над
марк­си­змом… и обез­бе­ђи­ва­ње по­др­шке
труд­бе­ни­ка на­ци­о­на­ли­стич­ким иде­ал­ и­
ма др­жа­ве и вла­сни­штва… Су­коб пар­тиј­
ских ин­те­ре­са… по­ка­зао је не­мо­гућ­ност
Не­мач­ке да се ре­ши са­да­шњих по­те­шко­
ћа пу­тем де­мо­кра­ти­је. Ње­гов по­крет те­
жи ус­по­ста­вља­њу на­ци­о­нал­не дик­та­ту­ре
ван­пар­ла­мен­тар­ним сред­стви­ма. Он ће
по до­ла­ску на власт тра­жи­ти да се зах­
те­ви у по­гле­ду ре­па­ра­ци­ја сма­ње на ре­
а­ли­стич­ну број­ку, али ће се по­сле то­га
оба­ве­за­ти да ис­пла­ти до­го­во­ре­ни из­нос
до по­след­њег пфе­ни­га, про­гла­сив­ши то
пи­та­њем на­ци­о­нал­не ча­сти. Да би тај за­
да­так оства­рио, дик­та­то­ру је нео­п­ход­но

да уве­де си­стем све­оп­штег сер­ви­си­ра­ња
ре­па­ра­ци­о­них от­пла­та и обез­бе­ди да га
по­др­же све сна­ге у др­жа­ви. Ње­го­ву власт
то­ком из­вр­ша­ва­ња ре­па­ра­ци­о­них оба­ве­
за не тре­ба да огра­ни­ча­ва би­ло ка­ква за­
ко­но­дав­на или на­род­на скуп­шти­на…“
Ка­ко би ко­ле­га­ма из ва­шинг­тон­ске
Упра­ве вој­не оба­ве­штај­не слу­жбе бли­же
об­ја­снио сми­сао свог пред­ло­га, Смит је
до­дао оце­ну Хи­тле­ро­ве лич­но­сти: „У при­
ват­ном раз­го­во­ру се по­ка­зао као сна­жан
и ло­ги­чан го­вор­ник, што у спо­ју с отво­
ре­но­шћу фа­на­ти­ка оста­вља ја­ко ду­бок
ути­сак на не­ут­ рал­но на­стро­је­ног слу­ша­
о­ца“.4
Већ у ка­сну је­сен 1931. го­ди­не на же­
ле­знич­ку ста­ни­цу Ли­вер­пул стрит у Лон­
до­ну сти­же чо­век из Не­мач­ке. Зо­ве се
Ал­фред Ро­зен­берг. Ро­зен­берг се сре­ће
са глав­ним уред­ни­ком ути­цај­ног лон­дон­
ског „Тај­мса“ Џе­фри­јем До­со­ном. „Тајмс“
у на­ред­них не­ко­ли­ко ме­се­ци пру­жа Хи­
тле­ро­вом по­кре­ту не­про­це­њи­ву по­моћ
у ства­ра­њу по­зи­тив­не сли­ке у очи­ма
свет­ске јав­но­сти. Ме­ђу­тим, нај­ва­жни­ји
Ро­зен­бер­гов су­срет то­ком пр­ве по­се­те
Ен­гле­ској 1931. го­ди­не по­ста­је раз­го­вор
са Мон­та­гју­ом Нор­ма­ном, ди­рек­то­ром
„Ен­гле­ске бан­ке“ и мал­те­не нај­у­ти­цај­ни­
јим ли­цем он­да­шње свет­ске фи­нан­сиј­ске
за­јед­ни­це. По ре­чи­ма ње­го­вог лич­ног
се­кре­та­ра, Нор­ман је мр­зео три ства­ри:
Фран­цу­зе, ка­то­ли­ке и Је­вре­је. Нор­ман и
Ро­зен­берг су ла­ко про­на­шли за­јед­нич­ки
је­зик. Ро­зен­бер­га је Нор­ма­ну пред­ста­вио
Хјал­мар Шахт. Шах­та и Нор­ма­на је већ од
пр­вог су­сре­та 1924. го­ди­не ве­зи­ва­ло при­
ја­тељ­ство ко­је је по­тра­ја­ло све до Нор­ма­
но­ве смр­ти 1945. го­ди­не.
Ро­зен­берг сво­ју суд­бо­но­сну по­се­ту
Лон­до­ну за­вр­ша­ва су­сре­том са пр­вим ли­
цем лон­дон­ске „Шре­дер бан­ке“, по­ве­за­не
4  Smith, Tru­man. `Ber­lin Alert: The Me­mo­irs and Re­ports
of Tru­man Smith`. Ho­o­ver In­sti­tu­tion Press, Stan­ford Ca­li­
for­nia, 1984.
Упра­во у тре­нут­ку ка­да
је Хи­тле­ро­ва НСДАП на
из­бо­ри­ма 1930. го­ди­не
до­би­ла не­што ма­ње од
6 ми­ли­о­на гла­со­ва,
ме­ђу­на­род­на по­др­шка
Мон­та­гјуа Нор­ма­на,
Ти­арк­са и њи­хо­вих
лон­дон­ских при­ја­те­ља
има­ла је пре­су­дан
зна­чај
Насловне стране „Тајмса“,
Адолф Хитлер и Монтагју Норман,
убица и финансијер
са њу­јор­шком „Џ. Г. Шре­дер бан­ком“ и са
келн­ском при­ват­ном бан­ком „И.Г. Штајн
бан­ка“ у вла­сни­штву ба­ро­на Кур­та фон
Шре­де­ра. „Шре­дер бан­ку“ је на са­стан­
ку са Ро­зен­бер­гом за­сту­пао Ф. С. Ти­аркс,
члан упра­ве „Ен­гле­ске бан­ке“ и бли­зак
при­ја­тељ Мон­та­гјуа Нор­ма­на.
Ка­да су се по­сле 1931. го­ди­не ба­рон
фон Шре­дер и Хјал­мар Шахт обра­ти­ли
во­де­ћим ин­ду­стриј­ским и фи­нан­сиј­ским
маг­на­ти­ма Не­мач­ке тра­же­ћи по­др­шку
НСДАП, пр­во пи­та­ње уз­не­ми­ре­них и
скеп­тич­ки на­стро­је­них ин­ду­стри­ја­ла­ца је
гла­си­ло: „Ка­ко ће ме­ђу­на­род­на фи­нан­сиј­
ска за­јед­ни­ца, и по­себ­но Мон­та­гју Нор­
ман, при­ми­ти пер­спек­ти­ву не­мач­ке вла­
де на че­лу са Хи­тле­ром?“ Да ли је Нор­ман
спре­ман да у том слу­ча­ју по­мог­не Не­мач­
кој кре­ди­ти­ма? Упра­во у тре­нут­ку ка­да
је Хи­тле­ро­ва НСДАП на из­бо­ри­ма 1930.
го­ди­не до­би­ла не­што ма­ње од 6 ми­ли­о­на
гла­со­ва, ме­ђу­на­род­на по­др­шка Мон­та­
гјуа Нор­ма­на, Ти­арк­са и њи­хо­вих лон­дон­
ских при­ја­те­ља има­ла је пре­су­дан зна­чај.
Адолф Хи­тлер, фон Па­пен и фон Шре­
дер су 4. ја­ну­ар­ а 1932. го­ди­не у келн­ској
ви­ли ба­ро­на Кур­та фон Шре­де­ра скло­
пи­ли тај­ни спо­ра­зум о фи­нан­си­ра­њу
НСДАП, у то вре­ме прак­тич­но про­па­ле и
оп­те­ре­ће­не огром­ним ду­го­ви­ма, све док
Хи­тлер ни­је пре­у­зео власт. До још јед­
ног Хи­тле­ро­вог су­сре­та са Фран­цом фон
Па­пе­ном до­ла­зи у Шре­де­ро­вој келн­ској
ви­ли 14. ја­ну­а­ра 1933. го­ди­не. Та­да је ко­
нач­но уса­гла­шен план свр­га­ва­ња Шлај­хе­
ро­ве вла­де и обра­зо­ва­ња де­сне ко­а­ли­ци­
је. Адолф Хи­тлер 30. ја­ну­а­ра 1933. го­ди­не
по­ста­је рај­хскан­це­лар.
Ал­фред Ро­зен­берг је по­след­њи пут по­
се­тио Лон­дон ма­ја 1933. го­ди­не, та­да већ
у свој­ству пред­став­ни­ка но­ве Хи­тле­ро­ве
вла­де. Ро­зен­берг се упу­тио не­по­сред­
но на има­ње Бак­херст парк не­да­ле­ко од
Еско­та, ко­је је при­па­да­ло се­ру Хен­ри­ју
Де­тер­дин­гу, чел­ни­ку „Ро­јал дач ше­ла“ и
мал­те­не нај­у­ти­цај­ни­јем би­зни­сме­ну све­
та. Ме­ђу њи­ма је пре­ма пи­са­њу бри­тан­
ске штам­пе во­ђен то­пао и жив раз­го­вор.
Ро­зен­берг се пр­ви пут срео са Де­тер­дин­
гом још у вре­ме лон­дон­ске по­се­те 1931.
го­ди­не. „Ро­јал дач шел“ је одр­жа­вао из­у­
зет­но те­сне ве­зе и обез­бе­ђи­вао по­др­шку
не­мач­кој НСДАП. Прем­да су по­је­ди­но­сти
др­жа­не у тај­но­сти, по­уз­ да­ни бри­тан­ски
из­во­ри тог вре­ме­на твр­де да је Де­тер­
динг пру­жио знат­ну фи­нан­сиј­ску по­др­
шку „Про­јек­ту Хи­тлер“ у нај­ва­жни­јој по­
чет­ној ета­пи ње­го­вог спро­во­ђе­ња.
„Ен­гле­ска бан­ка“ је ис­по­љи­ла твр­до­гла­
вост, не дав­ши Не­мач­кој ни пфе­ниг кре­
ди­та у кри­тич­ном раз­до­бљу 1931. го­ди­не,
са­мим тим иза­звав­ши бан­кар­ску кри­зу и
раст не­за­по­сле­но­сти, без че­га не­ма ни го­
во­ра о очај­нич­ким ал­тер­на­ти­ва­ма по­пут
Хи­тле­ро­вог до­ла­ска на власт у Не­мач­кој,
а чим је по­чет­ком 1933. го­ди­не Хи­тлер
при­гра­био власт, исти Мон­та­гју Нор­ман
је са срам­ном пре­на­гље­но­шћу на­гра­дио
Хи­тле­ро­ву вла­ду, одо­брив­ши јој жи­вот­
но по­тре­бан кре­дит „Ен­гле­ске бан­ке“.
Нор­ман је спе­ци­јал­но по­се­тио Бер­лин у
ма­ју 1934. го­ди­не ка­ко би до­го­во­рио тај­
ну фи­нан­сиј­ску по­др­шку но­вом ре­жи­му.
Хи­тлер је Нор­ма­ну уз­вра­тио љу­ба­зност
име­но­ва­њем ње­го­вог бли­ског при­ја­те­ља
Шах­та за ми­ни­стра при­вре­де и пред­сед­
ни­ка „Рај­хсбан­ке“. Шахт је на по­след­њем
по­ло­жа­ју остао све до 1939. го­ди­не.5  z
Са ру­ског пре­ве­ла Са­ва Ро­сић
5 Дру­га ко­ри­сна ли­те­ра­ту­ра на ту не­до­вољ­но раз­ма­
тра­ну те­му: Pool, J. & S., `Hi­tlers Weg­be­re­i­ter zur Macht:
Die ge­he­i­men de­utschen und in­ter­na­ti­o­na­len Gel­dqu­
el­len, die Hi­tlers Auf­ste­ig zu­ers Weg­be­re­i­ter zur Macht:
Die ge­he­i­men de­utschen und in­ter­na­ti­o­na­len Gel­dqu­el­
len, die Hi­tlers Auf­ste­ig zur Mach er­mo­e­glic­hten`. Scherz
Ver­lag, Mu­en­chen, 1979; Pentzlin, He­inz, `Hjal­mar Sch­
acht`. Ver­lag Ulls­tein GmbH, Ber­lin, 1980. Та­ко­ђе је ко­ри­
сна књи­га Ха­рол­да Џеј­мса (Ja­mes, Ha­rold, `The Ger­man
Slump: Po­li­tics and Eco­no­mics 1924-1936`. Cla­ren­don
Press, Ox­ford, 1986).
1/2010 l Двери српске l 51
 ХИТЛЕР И ЗАПАД Ол­га Че­тве­ри­ко­ва

О од­го­вор­но­сти
За­па­да
Аме­рич­ка са­рад­ња са не­мач­ким вој­но-ин­ду­стриј­ским ком­плек­сом
би­ла је то­ли­ко ин­тен­зив­на и све­про­жи­ма­ју­ћа да су до 1933.
го­ди­не под кон­тро­лу аме­рич­ког фи­нан­сиј­ског ка­пи­та­ла до­спе­ле
кључ­не гра­не не­мач­ке ин­ду­стри­је и ве­ли­ке бан­ке по­пут „Дој­че
бан­ке“, „Дрезд­нер бан­ке“, „До­нат бан­ке“ и др. Исто­вре­ме­но
је при­пре­ма­на и она по­ли­тич­ка сна­га ко­ја је тре­ба­ло да од­и­гра
пре­суд­ну уло­гу у оства­ри­ва­њу ен­гле­ско-аме­рич­ких пла­но­ва.
Ра­ди се о фи­нан­си­ра­њу на­ци­стич­ке пар­ти­је и лич­но А. Хи­тле­ра.

Ј е­дан од про­ве­ре­них по­сту­па­ка у ин­фор­

ма­тив­ном ра­ту За­па­да про­тив Ру­си­је
пред­ста­вља усме­ра­ва­ње ин­те­лек­ту­ал­
не енер­ги­је у без­из­ла­зни ко­ло­сек ја­ло­вих
ди­ску­си­ја, у ко­ји­ма Ру­се при­мо­ра­ва­ју да
се стал­но оправ­да­ва­ју и бра­не од оп­ту­жби
за зло­чи­не ко­је ни­су по­чи­ни­ли. Не­дав­на
ре­зо­лу­ци­ја Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не ОЕБС
ко­ја са­свим из­јед­на­ча­ва уло­ге Со­вјет­ског
Са­ве­за и на­ци­стич­ке Не­мач­ке у от­по­чи­ња­њу
дру­гог свет­ског ра­та, осим чи­сто праг­ма­тич­
ног ци­ља ис­пум­па­ва­ња нов­ца из Ру­си­је за
из­др­жа­ва­ње по­је­ди­них про­па­лих при­вре­да,
та­ко­ђе је усме­ре­на на са­та­ни­зо­ва­ње Ру­си­је
као прав­не след­бе­ни­це СССР и при­пре­му
прав­ног тла за ње­но ли­ша­ва­ње пра­ва на
исту­па­ње про­тив пре­и­спи­ти­ва­ња ре­зул­та­та
ра­та (ни­је слу­чај­но што је исто­вре­ме­но с
до­но­ше­њем ре­зо­лу­ци­је ја­пан­ски пар­ла­мент
одо­брио за­кон ко­ји Ју­жне Ку­ри­ле про­гла­
ша­ва искон­ском те­ри­то­ри­јом Ја­па­на). На
За­па­ду је у пред­ве­чер­је го­ди­шњи­це по­чет­ка
ра­та већ по­кре­ну­та ши­ро­ка ин­фор­ма­ци­о­на
кам­па­ња фор­ми­ра­ња „је­дин­стве­ног схва­
та­ња европ­ске исто­ри­је“, усме­ре­на на то
да се прав­но при­зна­ју зло­чи­ни ко­му­ни­зма
про­тив чо­ве­чан­ства, као што је учи­ње­но и
у слу­ча­ју на­ци­зма.
Али ако се већ по­ста­вља пи­та­ње од­
го­вор­но­сти за те зло­чи­не, он­да упра­во
Ру­си­ја као глав­на жр­тва оп­ште­е­вроп­ске
вој­не екс­пан­зи­је 20. ве­ка мо­ра пре­у­зе­ти
ини­ци­ја­ти­ву за от­кри­ва­ње и осу­ду (с од­
го­ва­ра­ју­ћим по­ли­тич­ким по­сле­ди­ца­ма)
истин­ских ви­нов­ни­ка свет­ског кр­во­про­
ли­ћа. И ту је кључ­но пи­та­ње: ко је обез­
бе­дио до­ла­зак на­ци­ста на власт, ко их је
усме­ра­вао на пут ка свет­ској ка­та­стро­
фи. Чи­та­ва пред­рат­на исто­ри­ја Не­мач­ке
по­ка­зу­је да су обез­бе­ђи­ва­њу „по­треб­ног“
по­ли­тич­ког кур­са слу­жи­ли ди­ри­го­ва­ни
фи­нан­сиј­ски по­тре­си у ко­је је, уз­гред,
свет уву­чен и да­нас.
И та­да и са­да су те по­тре­се ор­га­ни­зо­ва­ли
ен­гле­ско-аме­рич­ки фи­нан­сиј­ски кла­но­ви
ко­ји чи­не нај­ви­ши свет­ски бан­кар­ски слој.
За­то ка­да се са­свим оправ­да­но пред­ла­
же да се 30. сеп­тем­бар – да­тум пот­пи­си­
ва­ња Мин­хен­ског спо­ра­зу­ма – про­гла­си
за дан се­ћа­ња на жр­тве ли­бе­ра­ли­зма и
на­ци­зма, не сме­мо за­бо­ра­вља­ти да је тај
спо­ра­зум пред­ста­вљао јед­ну од ка­ри­ка
у лан­цу до­га­ђа­ја при­пре­мље­них са­свим
у скла­ду са пла­но­ви­ма ен­гле­ско-аме­рич­
ке фи­нан­сиј­ске вр­ху­шке чи­ја је стра­те­ги­
ја би­ла усме­ре­на на ор­га­ни­за­ци­ју вој­ног
су­ко­ба из­ме­ђу СССР и Не­мач­ке.
У пред­рат­ној исто­ри­ји За­па­да мо­же­мо
из­дво­ји­ти мно­го да­ту­ма ко­је свет­ска јав­
ност мо­ра обе­ле­жа­ва­ти као да­не се­ћа­ња
на жр­тве са­ве­за ме­ђу­на­род­них бан­ка­ра
и на­ци­ста. Под­јед­на­ко тра­ги­чан да­тум,
уз­гред, пред­ста­вља и да­тум пот­пи­си­ва­ња
кон­кор­да­та из­ме­ђу Ва­ти­ка­на и на­ци­стич­
ке Не­мач­ке ко­ји је хри­шћа­не-ка­то­ли­ке
осу­дио на то­тал­но пот­чи­ња­ва­ње на­ци­
стич­ком ре­жи­му.
Кључ­не струк­ту­ре ко­је су од­ре­ђи­ва­ле
стра­те­ги­ју по­сле­рат­ног раз­во­ја За­па­да
би­ле су цен­трал­не фи­нан­сиј­ске струк­ту­ре
Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и САД – Ен­гле­ска бан­ка
и Си­стем фе­де­рал­них ре­зер­ви (СФР) – и са
њи­ма по­ве­за­не фи­нан­сиј­ско-ин­ду­стриј­
ске ор­га­ни­за­ци­је ко­је су има­ле за циљ
ус­по­ста­вља­ње ап­со­лут­не кон­тро­ле над
фи­нан­сиј­ским си­сте­мом Не­мач­ке у свр­
ху упра­вља­ња по­ли­тич­ким про­це­си­ма у
Сред­њој Евро­пи. У спро­во­ђе­њу те стра­те­
ги­је се мо­гу из­дво­ји­ти сле­де­ће ета­пе:
• пр­ва: од 1919. до 1924 – при­пре­ма
тла за ма­сов­не аме­рич­ке фи­нан­сиј­
ске ин­јек­ци­је у не­мач­ку еко­но­ми­ју;
• дру­га: од 1924. до 1929 – ус­по­ста­
вља­ње кон­тро­ле над фи­нан­сиј­ским
си­сте­мом Не­мач­ке и фи­нан­сиј­ска
по­др­шка на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­зма;
• тре­ћа: од 1929. до 1933 – иза­зи­ва­
ње и от­по­чи­ња­ње ду­бо­ке фи­нан­
сиј­ско-еко­ном­ске кри­зе и обез­бе­
ђи­ва­ње до­ла­ска на­ци­ста на власт;
• че­твр­та: од 1933. до 1939 – фи­нан­
сиј­ска са­рад­ња са на­ци­стич­ком
вла­шћу и по­др­шка ње­ној екс­пан­
зи­о­ни­стич­кој спољ­ној по­ли­ти­ци
усме­ре­ној на при­пре­му и от­по­чи­
ња­ње но­вог свет­ског ра­та.
У пр­вој ета­пи су глав­не по­лу­ге за обез­
бе­ђи­ва­ње про­до­ра аме­рич­ког ка­пи­та­ла у
Евро­пу по­ста­ли рат­ни ду­го­ви и са њи­ма
те­сно по­ве­зан про­блем не­мач­ких ре­па­
ра­ци­ја. По­сле фор­мал­ног ула­ска у пр­ви
свет­ски рат, САД су са­ве­зни­ци­ма (у пр­вом
ре­ду Ен­гле­ској и Фран­цу­ској) одо­бри­ле
зај­мо­ве у ви­си­ни од 8,8 ми­ли­јар­ди до­ла­
ра, док је уку­пан из­нос вој­ног ду­га, укљу­
чу­ју­ћи и зај­мо­ве ко­је су САД одо­бри­ле у
раз­до­бљу 1919–1921. го­ди­не, пре­ма­шио
11 ми­ли­јар­ди до­ла­ра.1 Зе­мље – ду­жни­ци
1  Гро­ми­ко А.А. Спољ­на екс­пан­зи­ја ка­пи­та­ла. Исто­ри­ја
и са­вре­ме­ност. Мо­сква, Ми­сао, 1982, с. 84.

52 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

су по­ку­ша­ва­ле да сво­је про­бле­ме ре­ше
на ра­чун Не­мач­ке, на­мет­нув­ши јој огро­
ман из­нос и крај­ње те­шке усло­ве пла­ћа­
ња ре­па­ра­ци­ја. Ти­ме је иза­зва­но бек­ство
не­мач­ког ка­пи­та­ла у ино­стран­ство и од­
би­ја­ње пла­ћа­ња по­ре­за што је до­ве­ло до
то­ли­ког де­фи­ци­та др­жав­ног бу­џе­та да се
мо­гао по­кри­ти је­ди­но ма­сов­ним из­да­ва­
њем ма­ра­ка без по­кри­ћа. То је за ре­зул­
тат има­ло ко­лапс не­мач­ке ва­лу­те – „ве­ли­
ку ин­фла­ци­ју“ у 1923. г. ко­ја је до­сти­гла
578.512%, ка­да су за је­дан до­лар да­ва­ли
4,3 три­ли­о­на ма­ра­ка. Не­мач­ки ин­ду­стри­
јал­ци су по­че­ли да отво­ре­но са­бо­ти­ра­ју
све ме­ре ра­ди ис­пла­те ре­па­ра­ци­о­них
оба­ве­за, што је на кра­ју иза­зва­ло по­зна­
ту „рур­ску кри­зу“ – фран­цу­ско-бел­гиј­ску
оку­па­ци­ју Ру­ра у ја­ну­а­ру 1923. г.
Упра­во то су и че­ка­ли ен­гле­ско-аме­рич­
ки вла­да­ју­ћи кру­го­ви ка­ко би, до­пу­стив­
ши Фран­цу­ској да се за­гли­би у по­кре­ну­тој
аван­ту­ри и до­ка­зав­ши ње­ну не­спо­соб­ност
да ре­ши про­блем, пре­у­зе­ли ини­ци­ја­ти­ву у
сво­је ру­ке. Др­жав­ни се­кре­тар САД Хјуз је
ука­зи­вао: „Тре­ба са­че­ка­ти да Евро­па са­зри
за при­хва­та­ње аме­рич­ког пред­ло­га.“2
Монтагју Норман
Но­ви про­је­кат је са­чи­ња­ван у не­дри­ма
„Џ. П. Мор­ган и Ко.“ по на­ло­гу чел­ни­ка Ен­
гле­ске бан­ке Мон­та­гју Нор­ма­на. За­сно­ван
је на иде­ја­ма ко­је је пред­став­ник „Дрезд­
нер бан­ке“ Хјал­мар Шахт фор­му­ли­сао још
мар­та 1922. г. на пред­лог Џо­на Фо­сте­ра
Да­ле­са (бу­ду­ћег др­жав­ног се­кре­та­ра у ка­
би­не­ту пред­сед­ни­ка Ај­зен­ха­уе­ ­ра), прав­
ног са­вет­ни­ка пред­сед­ни­ка В. Вил­со­на на
Па­ри­ској ми­ров­ној кон­фе­рен­ци­ји. Џ.Ф.
Да­лес је ту бе­ле­шку пре­дао глав­ном опу­
но­мо­ће­ни­ку „Џ.П. Мор­ган и Ко.“, по­сле че­
га је Џ.П. Мор­ган пре­по­ру­чио Х. Шах­та М.
Нор­ма­ну, а он – вај­мар­ским вла­сто­др­шци­
ма. Х. Шахт у де­цем­бру 1923. г. по­ста­је ди­
рек­тор Рај­хсбан­ке и од­и­гра­ће нај­ва­жни­ју
уло­гу у збли­жа­ва­њу ен­гле­ско-аме­рич­ких
и не­мач­ких фи­нан­сиј­ских кру­го­ва.
У ле­то 1924. г. је тај про­је­кат, по­знат као
„До­у­сов план“ (по име­ну пред­сед­ни­ка екс­
перт­ског ко­ми­те­та ко­ји га је при­пре­мао,
аме­рич­ког бан­ка­ра, ди­рек­то­ра јед­не од
ба­на­ка Мор­га­но­ве гру­пе), при­хва­ћен на
Лон­дон­ској кон­фе­рен­ци­ји. Пред­ви­ђао је
дво­стру­ко сма­њи­ва­ње ис­пла­та ре­па­ра­
ци­ја и ре­ша­вао пи­та­ње из­во­ра њи­хо­вог
по­кри­ћа. Ме­ђу­тим, глав­ни за­да­так је би­ло
обез­бе­ђи­ва­ње по­вољ­них усло­ва за аме­
рич­ке ин­ве­сти­ци­је, што је би­ло мо­гу­ће са­
мо у слу­ча­ју ста­би­ли­за­ци­је не­мач­ке мар­ке.
У ту свр­ху је план пред­ви­ђао одо­бра­ва­ње
Не­мач­кој зна­чај­ног зај­ма у из­но­су од 200
ми­ли­о­на до­ла­ра (800 ми­ли­о­на ма­ра­ка), од
че­га је по­ло­ви­на от­па­да­ла на бан­кар­ску
2 Цит. пре­ма: Исто­ри­ја ди­пло­ма­ти­је. Мо­сква, Из­да­вач­ка
ку­ћа по­ли­тич­ке ли­те­ра­ту­ре, 1965, том 3, с. 357.
На­ста­ла 1919. го­ди­не, на­ци­стич­ка пар­ти­ја
је по­че­ла да ра­сте тек у про­ле­ће 1922. г. ка­да
су ње­не во­ђе сте­кле фи­нан­сиј­ска сред­ства.
Ка­ко у сво­јим успо­ме­на­ма пи­ше бив­ши кан­це­лар
Не­мач­ке Бри­нинг, Хи­тлер је по­чев од 1923. г.
до­би­јао знат­не из­но­се из ино­стран­ства.
Не зна се ода­кле су по­ти­ца­ли, али су сти­за­ли
пре­ко швај­цар­ских и не­мач­ких ба­на­ка.
ку­ћу Мор­га­на. При то­ме су ен­гле­ско-аме­
рич­ке бан­ке ус­по­ста­вља­ле кон­тро­лу не
са­мо над не­мач­ким от­пла­та­ма, не­го и над
бу­џе­том, си­сте­мом нов­ча­ног оп­ти­ца­ја и у
знат­ној ме­ри кре­дит­ним си­сте­мом зе­мље.
Ста­ра не­мач­ка мар­ка је до ав­гу­ста 1924. г.
за­ме­ње­на но­вом, фи­нан­сиј­ско ста­ње Не­
мач­ке се ста­би­ли­зо­ва­ло и, ка­ко је пи­сао
ис­тра­жи­вач Г. Д. Пре­пар­та, Вај­мар­ска ре­
пу­бли­ка је при­пре­мље­на за „нај­жи­во­пи­
сни­ју еко­ном­ску по­моћ у исто­ри­ји, по­сле
ко­је ће усле­ди­ти нај­че­мер­ни­ја же­тва у
свет­ској исто­ри­ји“ – „у фи­нан­сиј­ске жи­ле
Не­мач­ке је не­за­др­жи­вом бу­ји­цом шик­ну­
ла аме­рич­ка крв“3.
На по­сле­ди­це се ни­је мо­ра­ло ду­го че­ка­ти.
Као пр­во, по­што су ре­дов­не го­ди­шње
ис­пла­те ре­па­ра­ци­ја од­ла­зи­ле на по­кри­
ће из­но­са ду­го­ва ко­је су са­ве­зни­ци ис­
пла­ћи­ва­ли, на­стао је та­ко­зва­ни „ап­сурд­
ни вај­мар­ски круг“. Зла­то ко­је је Не­мач­ка
пла­ћа­ла у ви­ду рат­них ре­па­ра­ци­ја про­да­
ва­но је, за­ла­га­но и не­ста­ја­ло у САД, ода­
кле се у ви­ду „по­мо­ћи“ по пла­ну вра­ћа­ло
у Не­мач­ку, ко­ја га је да­ва­ла Ен­гле­ској и
Фран­цу­ској, а оне су са сво­је стра­не њи­
ме от­пла­ћи­ва­ле рат­не ду­го­ве САД. По­
след­ње су га, уз ка­ма­ту, по­но­во упу­ћи­
ва­ле Не­мач­кој. Као ис­ход то­га сви су у
Не­мач­кој жи­ве­ли на ве­ре­си­ју, и би­ло је
ја­сно да ће у слу­ча­ју да Вол стрит опо­зо­
ве сво­је зај­мо­ве зе­мља са­свим бан­кро­
ти­ра­ти. При то­ме аме­рич­ки бан­ка­ри не
би ни­шта из­гу­би­ли, по­што су об­ве­зни­це
до­би­је­не за зај­мо­ве про­да­ва­ли аме­рич­
ким гра­ђа­ни­ма.
Као дру­го, прем­да су кре­ди­ти фор­мал­
но да­ва­ни ра­ди обез­бе­ђи­ва­ња ис­пла­та,
фак­тич­ки се ра­ди­ло о об­но­ви вој­но-ин­ду­
стриј­ског по­тен­ци­ја­ла зе­мље. Ствар је у
то­ме што су Нем­ци кре­ди­те пла­ћа­ли ак­
ци­ја­ма пред­у­зе­ћа, та­ко да је аме­рич­ки
ка­пи­тал по­чео да се ак­тив­но ин­те­гри­
ше у не­мач­ку еко­но­ми­ју. Уку­пан из­нос
стра­них ула­га­ња у не­мач­ку ин­ду­стри­ју у
раз­до­бљу 1924–1929. г. до­сти­же го­то­во
3 Пре­па­ра­та Г.Д. Хи­тлер, Inc. Ка­ко су Бри­та­ни­ја и САД
ства­ра­ле Тре­ћи Рајх. Мо­сква, По­ко­ле­ње, 2007, с. 190.
63 ми­ли­јар­де злат­них ма­ра­ка (30 ми­ли­
јар­ди је от­па­да­ло на зај­мо­ве), а ис­пла­та
ре­па­ра­ци­ја – 10 ми­ли­јар­ди ма­ра­ка4. 70%
фи­нан­сиј­ског при­ли­ва обез­бе­ђи­ва­ли
су бан­ка­ри из САД, ве­ћи­ном бан­ке Џ.П.
Мор­га­на. Услед то­га је већ 1929. г. не­мач­
ка ин­ду­стри­ја из­би­ла на дру­го ме­сто на
све­ту, али се у зна­чај­ној ме­ри на­ла­зи­ла
у ру­ка­ма во­де­ћих аме­рич­ких фи­нан­сиј­
ско-ин­ду­стриј­ских гру­па.
Та­ко се „И. Г. Фар­бе­нин­ду­стри“, тај глав­
ни ис­по­ру­чи­лац не­мач­ке вој­не ма­ши­
не­ри­је, ко­ји је 1930. го­ди­не фи­нан­си­рао
45% Хи­тле­ро­ве пред­из­бор­не кам­па­ње,
на­ла­зио под кон­тро­лом Рок­фе­ле­ро­вог
„Стан­дард оила“. Мор­га­ни су пре­ко „Џе­
не­рал елек­три­ка“ кон­тро­ли­са­ли не­мач­
ку ра­дио- и елек­тро­тех­нич­ку ин­ду­стри­ју
оли­че­не у АЕГ и „Си­мен­су“ (1933. г. је 30%
ак­ци­ја АЕГ при­па­да­ло „Џе­не­рал елек­три­
ку“), пре­ко ком­па­ни­је за ве­зе ИТТ – 40%
те­ле­фон­ске мре­же Не­мач­ке, а сем то­га им
је при­па­да­ло 30% ак­ци­ја фир­ме „Фо­ке-
Вулф“ за про­из­вод­њу ави­о­на. Над „Опе­
лом“ је ус­по­ста­вље­на кон­тро­ла „Џе­не­рал
мо­тор­са“, ко­ји је био у вла­сни­штву по­ро­
ди­це Ди­пон. Хен­ри Форд је кон­тро­ли­сао
100% ак­ци­ја кон­цер­на „Фол­ксва­ген“. Уз
уче­шће Рок­фе­ле­ро­ве бан­ке „Ди­лон Рид и
Ко.“ 1926. г. на­ста­је дру­ги по ре­ду по­сле
„И. Г. Фар­бе­нин­ду­стри“ ин­ду­стриј­ски мо­
но­пол Не­мач­ке – ме­та­лур­шки кон­церн
„Фе­реј­ниг­те штал­вер­ке“ (Че­лич­ни труст)
Ти­се­на, Фли­ка, Вол­фа и Фе­гле­ра и др.5
Аме­рич­ка са­рад­ња са не­мач­ким вој­но-
ин­ду­стриј­ским ком­плек­сом би­ла је то­ли­
ко ин­тен­зив­на и све­про­жи­ма­ју­ћа да су
до 1933. го­ди­не под кон­тро­лу аме­рич­ког
фи­нан­сиј­ског ка­пи­та­ла до­спе­ле кључ­не
гра­не не­мач­ке ин­ду­стри­је и ве­ли­ке бан­
ке по­пут „Дој­че бан­ке“, „Дрезд­нер бан­ке“,
„До­нат бан­ке“ и др. Аме­ри­кан­ци су на то
по­тро­ши­ли пре­ко 150 ду­го­роч­них зај­
мо­ва одо­бре­них то­ком 7 го­ди­на, та­ко да
4 Исто­ри­ја ди­пло­ма­ти­је, с. 502.
5  C. Sut­ton A. Wall Stre­et and the Ri­se of Hi­tler. Ar­ling­ton
Ho­us­ e Pu­blis­hers, New Roc­hel­le, New York, 1976 // www.
re­for­ma­tion.org/wall-st-hi­tler.html. Епер­сон Р. Не­ви­дљи­ва
ру­ка. По­глед на исто­ри­ју као на за­ве­ру, Ки­јев, 2003.
1/2010 l Двери српске l 53
 ни­је слу­чај­но што „До­у­сов план“ на­
зи­ва­ју пр­вом не­мач­ком пе­то­лет­ком у
пред­ве­чер­је ра­та.
Исто­вре­ме­но је при­пре­ма­на и она
по­ли­тич­ка сна­га ко­ја је тре­ба­ло да
од­и­гра пре­суд­ну уло­гу у оства­ри­
ва­њу ен­гле­ско-аме­рич­ких пла­но­ва.
Ра­ди се о фи­нан­си­ра­њу на­ци­стич­ке
пар­ти­је и лич­но А. Хи­тле­ра.
На­ста­ла 1919. го­ди­не, на­ци­стич­ка
пар­ти­ја је по­че­ла да ра­сте тек у про­
ле­ће 1922. г. ка­да су ње­не во­ђе сте­кле
фи­нан­сиј­ска сред­ства. Ка­ко у сво­јим
успо­ме­на­ма пи­ше бив­ши кан­це­лар
Не­мач­ке Бри­нинг, Хи­тлер је по­чев
од 1923. г. до­би­јао знат­не из­но­се из
ино­стран­ства. Не зна се ода­кле су
по­ти­ца­ли, али су сти­за­ли пре­ко швај­
цар­ских и не­мач­ких ба­на­ка.
Та­ко­ђе је по­зна­то да је 1922. г. у
Мин­хе­ну до­шло до су­сре­та А. Хи­тле­
ра са вој­ним ата­ше­ом САД у Не­мач­
кој ка­пе­та­ном Тру­ма­ном Сми­том,
ко­ји је о то­ме са­чи­нио по­дро­бан
из­ве­штај ва­шинг­тон­ском ру­ко­вод­ству
(Упра­ви вој­не оба­ве­штај­не слу­жбе) у ко­
ме је из­нео ви­со­ко ми­шље­ње о Хи­тле­ру.
Упра­во је пре­ко Сми­та у круг Хи­тле­ро­вих
по­зна­ни­ка уве­ден Ер­нест Франц Зед­гвик
Хан­фштенгл (Пу­ци), ди­пло­мац Хар­вард­
ског уни­вер­зи­те­та ко­ји је од­и­грао ва­жну
уло­гу у фор­ми­ра­њу А. Хи­тле­ра као по­ли­
ти­ча­ра, пру­жио му зна­чај­ну фи­нан­сиј­ску
по­др­шку и обез­бе­дио по­знан­ства и ве­зе
са ви­со­ким бри­тан­ским зва­нич­ни­ци­ма.6
Хан­фштенгл је 1937. г. на­пу­стио Не­мач­ку
и сти­гао у Аме­ри­ку, где је у го­ди­на­ма ра­та
ра­дио као са­вет­ник Ф. Д. Ру­звел­та.
Хи­тле­ра су при­пре­ма­ли за ви­со­ку по­
ли­ти­ку, ме­ђу­тим, док је Не­мач­ка цве­та­ла,
ње­го­ва пар­ти­ја је оста­ја­ла на пе­ри­фе­ри­ји
дру­штве­ног жи­во­та. Ста­ње се на­гло про­
ме­ни­ло чим је по­че­ла кри­за.
Од је­се­ни 1929. го­ди­не, по­сле сло­
ма аме­рич­ке бер­зе хар­ти­ја од вред­но­
сти иза­зва­ног од стра­не СФР, по­чи­ње
спро­во­ђе­ње тре­ће ета­пе стра­те­ги­је ен­
гле­ско-аме­рич­ких фи­нан­сиј­ских кру­го­
ва. Зна­чај­но је то што Вол стрит већ од
1928. г. по­сте­пе­но по­вла­чи сво­је кре­ди­
те из Не­мач­ке, али Ен­гле­ска бан­ка, СФР
и бан­кар­ска ку­ћа Мор­га­на упра­во по­сле
фи­нан­сиј­ског ко­лап­са у САД до­но­се од­
лу­ку да пре­ки­ну кре­ди­ти­ра­ње Не­мач­ке,
иза­звав­ши бан­кар­ску кри­зу и еко­ном­ску
де­пре­си­ју у Сред­њој Евро­пи. Ен­гле­ска је
сеп­тем­бра 1931. г. од­ус­ та­ла од злат­ног
стан­дар­да, све­сно сру­шив­ши ме­ђу­на­род­
ни плат­ни си­стем и пот­пу­но пре­се­кав­ши
фи­нан­сиј­ски ки­се­о­ник Вај­мар­ској ре­пу­
бли­ци. Ме­ђу­тим, ка­ко пи­ше Ф. Енг­дал, у
то вре­ме је чак и ми­ни­мал­но про­ду­жа­ва­
6  Sut­ton A. Op. cit.; Ста­ри­ков Н. Ко је при­мо­рао Хи­тле­
ра да на­пад­не на Ста­љи­на. Санкт-Пе­тер­бург, Пи­тер,
2008, с. 78-80.
54 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Џ. П. Морган
ње кре­ди­та за ма­ње из­но­се са­свим мо­гло
спре­чи­ти не­кон­тро­ли­са­ну кри­зу већ у ра­
ној ета­пи.7 Али Хјал­мар Шахт је нео­че­ки­
ва­но дао остав­ку, а но­ви пред­сед­ник Рај­
хсбан­ке Ханс Лу­тер, име­но­ван на зах­тев
М. Нор­ма­на и Џ. Га­ри­со­на (чел­ни­ка СФР),
по­слу­шно се уз­др­жао од би­ло ка­квих деј­
ста­ва ра­ди спре­ча­ва­ња ко­лап­са ве­ли­ких
не­мач­ких ба­на­ка.
Финансије из иностранства
За­то се са НСДАП де­ша­ва фи­нан­сиј­ско
чу­до: пар­ти­ја у сеп­тем­бру 1930. г. услед
ве­ли­ких при­ло­га Ти­се­на, „И.Г. Фар­бе­нин­
ду­стри“ и Кир­дор­фа до­би­ја 6,4 ми­ли­о­на
гла­со­ва, за­у­зи­ма дру­го ме­сто у Рај­хста­гу,
по­сле че­га и по­чи­њу обил­ни при­ли­ви из
ино­стран­ства. Х. Шахт по­ста­је глав­на ка­
ри­ка ко­ја по­ве­зу­је нај­ве­ће не­мач­ке ин­ду­
стри­јал­це и ино­стра­не фи­нан­си­је­ре.
У ок­то­бру 1931. г. у Лон­дон сти­же А. Ро­
зен­берг, где се сре­ће са нај­ве­ћим бри­тан­
ским фи­нан­си­је­ри­ма и би­зни­сме­ни­ма: са
М. Нор­ма­ном, са Хен­ри­јем Де­тер­дин­гом,
чел­ни­ком „Ро­јал дач ше­ла“, ко­ји су Хи­тле­
ру до 1933. г. одо­бри­ли 10 ми­ли­о­на ма­
ра­ка и, нај­зад, са Френ­ком С. Ти­арк­сом,
пр­вим ли­цем лон­дон­ске „Шре­дер бан­ке“
по­ве­за­не са њу­јор­шком „Џ. Г. Шре­дер
бан­ком“ и келн­ском „И. Г. Штајн бан­ком“
у вла­сни­штву ба­ро­на Кур­та фон Шре­де­
ра. Бан­кар­ска ку­ћа Шре­де­ра би­ла је из­
у­зет­но ути­цај­на у свет­ској фи­нан­сиј­ској
мре­жи и ула­зи­ла у уза­ни круг лон­дон­
ских ку­ћа ко­је су ужи­ва­ле при­знат ути­цај
у упра­вља­њу Ен­гле­ском бан­ком (Ти­аркс
је од 1918. до 1945. г. био Шре­де­ров опу­
но­мо­ће­ник у Ен­гле­ској бан­ци). Шре­дер је
7 Енг­дал Ф. Део ше­стог по­гла­вља књи­ге Ви­ли­ја­ма Ф.
Енг­да­ла „Сто­ле­ће ра­та: ен­гле­ско-аме­рич­ка нафт­на по­ли­
ти­ка и Но­ви свет­ски по­ре­дак“.
Хенри Форд
имао те­сне ве­зе и са Мор­га­ном, и са Рок­
фе­ле­ром, а ње­гов зва­нич­ни пред­став­ник
на Вол стри­ту би­ла је прав­на фир­ма „Са­
ли­вен и Кром­вел“ у ко­јој су ра­ди­ла бра­ћа
Џон Фо­стер и Ален Да­лес (по­след­њи је
био члан упра­ве Шре­дер бан­ке).
Те ве­зе на­ци­ста су има­ле пре­су­дан
зна­чај по­што је, ка­да су се по­сле 1931. г.
ба­рон фон Шре­дер и Шахт обра­ти­ли во­
де­ћим ин­ду­стриј­ским и фи­нан­сиј­ским
маг­на­ти­ма Не­мач­ке тра­же­ћи по­др­шку
НСДАП, пр­во пи­та­ње би­ло сле­де­ће: а ка­
ко ће ме­ђу­на­род­на фи­нан­сиј­ска за­јед­ни­
ца и Нор­ман лич­но при­ми­ти пер­спек­ти­ву
не­мач­ке вла­де на че­лу са Хи­тле­ром и да
ли су спрем­ни да по­мог­ну кре­ди­ти­ма?
Од­го­вор је био по­твр­дан и 4. ја­ну­а­
ра 1932. го­ди­не се Курт фон Шре­дер
у сво­јој келн­ској ви­ли са­ста­је са А. Хи­
тле­ром и фон Па­пе­ном. Том при­ли­ком
је скло­пљен тај­ни спо­ра­зум о фи­нан­
си­ра­њу НСДАП, у то вре­ме оп­те­ре­ће­не
огром­ним ду­го­ви­ма. Том са­стан­ку су
при­су­ство­ва­ла и бра­ћа Да­лес, што њи­
хо­ви би­о­гра­фи не во­ле да спо­ми­њу.8 А
14. ја­ну­а­ра 1933. го­ди­не до­ла­зи до још
јед­ног Хи­тле­ро­вог су­сре­та са Шре­де­ром,
Па­пе­ном и Ке­пле­ром, где је Хи­тле­ров
про­грам са­свим одо­брен. Упра­во ту је ко­
нач­но ре­ше­но пи­та­ње пре­да­ва­ња вла­сти
на­ци­сти­ма и 30. ја­ну­а­ра 1933. го­ди­не Хи­
тлер по­ста­је рај­хскан­це­лар. Та­да по­чи­ње
спро­во­ђе­ње че­твр­те ета­пе стра­ге­ги­је.
Од­нос ен­гле­ско-аме­рич­ких вла­да­ју­ћих
кру­го­ва пре­ма но­вој вла­ди по­ста­је крај­
ње бла­го­на­клон. Ка­да је Хи­тлер од­био да
пла­ћа ре­па­ра­ци­је, што је, при­род­но, до­
ве­ло у пи­та­ње от­пла­ту рат­них ду­го­ва, ни
Ен­гле­ска ни Фран­цу­ска ни­су од ње­га зах­
8  Mul­lins E. Sec­rets of the Fe­de­ral Re­ser­ve. Pu­blis­hed by
the Fe­de­ral Re­ser­ve Bank of Bo­ston in its se­venth prin­ting,
1982 / http://www.apfn.org/apfn/re­ser­ve.htm
 Монтагју Норман
те­ва­ле пла­ћа­ње. Шта­ви­ше, по­сле пу­то­ва­
ња Х. Шах­та, по­но­во до­ве­де­ног на че­ло
Рај­хсбан­ке, у САД у ма­ју 1933. г. и ње­го­вог
су­сре­та са пред­сед­ни­ком и нај­ве­ћим бан­
ка­ри­ма са Вол стри­та, Аме­ри­ка одо­бра­ва
Не­мач­кој но­ве кре­ди­те у укуп­ном из­но­су
од ми­ли­јар­ду до­ла­ра. А у ју­ну то­ком пу­то­
ва­ња у Лон­дон и су­сре­та са М. Нор­ма­ном
Шах­ту успе­ва да по­стиг­не одо­бра­ва­ње
ен­гле­ског зај­ма од 2 ми­ли­јар­де до­ла­ра
и сма­ње­ње а по­том и пре­ста­нак от­пла­те
ста­рих зај­мо­ва. На тај на­чин су на­ци­сти
до­би­ли оно што ра­ни­јим вла­да­ма ни­је
по­ла­зи­ло за ру­ком.
По­чет­ком 1934. г. ка­да су се нај­ве­ћи фи­
нан­си­је­ри оку­пи­ли код М. Нор­ма­на ра­ди
раз­ма­тра­ња по­ли­тич­ких при­ли­ка у Евро­
пи, Не­мач­ка је оце­ње­на као ста­би­ли­шу­ћа
си­ла, а ма­ја исте го­ди­не Нор­ман је по­се­
тио Бер­лин ка­ко би се до­го­во­рио о тај­ној
фи­нан­сиј­ској по­др­шци но­вом ре­жи­му.
Бри­та­ни­ја је у ле­то 1934. г. скло­пи­ла ен­
гле­ско-не­мач­ки тран­сфер­ни спо­ра­зум
ко­ји је по­стао је­дан од осно­ва бри­тан­ске
по­ли­ти­ке пре­ма Тре­ћем рај­ху, и кра­јем
30-их го­ди­на Не­мач­ка се пре­тва­ра у
глав­ног тр­го­вин­ског парт­не­ра Ен­гле­
ске. У исто вре­ме Ен­гле­ска об­на­вља још
1931. г. ус­по­ста­вље­ни мо­ра­то­ри­јум на
от­пла­ту ду­го­ва по „До­у­со­вом пла­ну“ и
свих сред­ста­ва ко­је Не­мач­ка ду­гу­је лон­
дон­ским бан­ка­ма. Шта­ви­ше, М. Нор­ман
је на­ци­сти­ма аван­си­рао но­ви за­јам од 4
ми­ли­о­на фун­ти ра­ди лак­ше мо­би­ли­за­
ци­је не­мач­ког ко­мер­ци­јал­ног кре­ди­та.
Ен­гле­ска је по­зајм­љи­ва­ла и при­ват­ним
не­мач­ким кон­цер­ни­ма по­пут „И.Г. Фар­
бе­нин­ду­стри“, при че­му је Ен­гле­ска бан­
ка ин­стру­и­ра­ла сво­је слу­жбе­ни­ке да не
раз­ма­тра­ју отво­ре­но тај про­блем због
ње­го­ве по­вер­љи­во­сти9. Бан­ка Шре­де­
9 Пре­па­ра­та Г.Д. Нав. де­ло, с. 330. У ар­хи­ва­ма бан­ке је
не­мо­гу­ће про­на­ћи би­ло ка­ква све­до­чан­ства о то­ме.
финансијери Хитлеровог доласка на власт
ра се пре­тва­ра у глав­ног за­ступ­ни­ка
Не­мач­ке у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, а 1936. г.
се ње­на фи­ли­ја­ла у Њу­јор­ку удру­жу­је
са ку­ћом Рок­фе­ле­ра ра­ди ства­ра­ња ин­
ве­сти­ци­о­не бан­ке „Шре­дер, Рок­фе­лер и
Ко“, ко­ју је ча­со­пис „Тајмс“ на­звао „еко­
ном­ским про­па­ган­ди­стом осо­ви­не Бер­
лин-Рим“.
Услед то­га је Не­мач­ка до 1939. г. сво­јим
зај­мо­дав­ци­ма вра­ти­ла ма­ње од 10% ино­
стра­ног ду­га из 1932. го­ди­не, али су ме­ђу­
на­род­ни фи­нан­сиј­ски кру­го­ви ипак би­ли
вр­ло бла­го­на­кло­ни пре­ма на­ци­сти­ма. По
при­зна­њу са­мог Хи­тле­ра, он је свој че­
тво­ро­го­ди­шњи план сми­слио на фи­нан­
сиј­ском те­ме­љу ино­стра­ног кре­ди­та, те
га за­то ни­ка­да ни­ма­ло ни­је бри­нуо.
Ути­цај ино­стра­ног ка­пи­та­ла у Не­мач­кој
у до­ба на­ци­ста по­чи­ње да ра­сте углав­
ном на ра­чун не­по­сред­них ин­ве­сти­ци­ја.
„Стан­дард оил“ ав­гу­ста 1934. г. ку­пу­је у
Не­мач­кој 730.000 ју­та­ра зе­мље и гра­ди
ве­ли­ке ра­фи­не­ри­је ко­је на­ци­сте снаб­
де­ва­ју наф­том. У исто вре­ме се из САД у
Не­мач­ку тај­но до­пре­ма нај­са­вре­ме­ни­ја
опре­ма за фа­бри­ке ави­о­на у вред­но­сти
од ми­ли­он до­ла­ра, на ко­јој ће за­по­че­ти
про­из­вод­ња не­мач­ких ави­о­на. Не­мач­ка
од аме­рич­ких фир­ми „Прат и Вит­ни“, „Да­
глас“, „Бен­дикс Ав­мејшн“ до­би­ја ве­ли­ки
број вој­них па­те­на­та, и „Јун­керс-87“ се
гра­ди по аме­рич­ким тех­но­ло­ги­ја­ма. Аме­
рич­ке ин­ве­сти­ци­је у не­мач­ку при­вре­ду
до 1941. г. до­сти­жу 475 ми­ли­о­на до­ла­ра.
„Стан­дард оил“ у њу ула­же 120 ми­ли­он ­ а,
„Џе­не­рал мо­торс“ – 35 ми­ли­он ­ а, ИТТ – 30
ми­ли­о­на, а „Форд“ – 17,5 ми­ли­о­на.10
10 Нај­пот­пу­ни­ју пред­ста­ву о раз­ме­ра­ма фи­нан­сиј­ско-
еко­ном­ске и по­ли­тич­ке са­рад­ње аме­рич­ког и не­мач­ког
би­зни­са ка­ко у пред­рат­ним го­ди­на­ма та­ко и то­ком ра­та
пру­жа књи­га Ч. Хиг­ха­ма „Тр­го­ви­на с не­при­ја­те­љем“,
на­пи­са­на на осно­ву ар­хив­ских до­ку­ме­на­та обе­ло­да­
ње­них то­ком 1978-1980. г.
По­себ­но ва­жну уло­гу у обез­бе­ђи­ва­њу
ве­за из­ме­ђу фи­нан­сиј­ских кру­го­ва САД
и Не­мач­ке игра­ла је Бан­ка за ме­ђу­на­
род­не об­ра­чу­не (БМО), на­ста­ла 1930. г. у
скла­ду с „Јун­го­вим пла­ном“ об­је­ди­ња­ва­
њем на­по­ра свет­ских ба­на­ка ра­ди ре­гу­
ли­са­ња при­ли­ва и рас­по­де­ле не­мач­ких
ре­па­ра­ци­о­них ис­пла­та. Прем­да је бан­ка
осно­ва­на ра­ди кон­тро­ле опе­ра­ци­ја до­
зна­ча­ва­ња стра­не ва­лу­те из Не­мач­ке у
ино­стран­ство, по­че­ла је да вр­ши са­свим
су­прот­ну уло­гу, пре­тво­рив­ши се у ка­нал
за пум­па­ње аме­рич­ког и ен­гле­ског нов­ца
у ре­зер­во­а­ре на­ци­ста. До по­чет­ка дру­гог
свет­ског ра­та БМО са­свим пре­ла­зи под
Хи­тле­ро­ву кон­тро­лу, прем­да је на че­лу
упра­ве бан­ке Аме­ри­ка­нац То­мас Ма­ки­
трик. На­дах­њи­вач тог по­ду­хва­та је исти
онај Х. Шахт ко­ји се но­сио ми­шљу ства­
ра­ња та­кве уста­но­ве ко­ја би и у слу­ча­ју
свет­ског вој­ног су­ко­ба омо­гу­ћи­ла оп­
ста­нак ве­за из­ме­ђу нај­ве­ћих фи­нан­си­
је­ра све­та. За­то је у Ста­тут БМО укљу­чен
члан ко­ји обез­бе­ђу­је не­при­ко­сно­ве­ност
бан­ке без об­зи­ра на окол­но­сти: она ни­
је би­ла под­ло­жна ни кон­фи­ска­ци­ји, ни
сте­ча­ју, а ње­на де­лат­ност ни­је под­вр­га­
ва­на кон­тр­о­ли.
Нај­те­шња фи­нан­сиј­ско-еко­ном­ска
са­радња ен­гле­ско-аме­рич­ких и на­ци­
стич­ких кру­го­ва пред­ста­вља упра­во ону
по­за­ди­ну на ко­јој је то­ком 30-их го­ди­на
спро­во­ђе­на по­ли­ти­ка уми­ри­ва­ња агре­
со­ра и на ко­јој се збио Мин­хен.
Да­нас, ка­да је свет­ска фи­нан­сиј­ска вр­
ху­шка при­сту­пи­ла спро­во­ђе­њу пла­на
„Ве­ли­ка де­пре­си­ја – 2“ с по­то­њим пре­ла­
ском на „но­ви свет­ски по­ре­дак“, от­кри­ва­
ње ње­не кључ­не уло­ге у ор­га­ни­зо­ва­њу
зло­чи­на про­тив чо­ве­чан­ства по­ста­је пр­
во­сте­пе­ни за­да­так.  z
Са ру­ског пре­ве­ла Са­ва Ро­сић
Извор: http://fondsk.ru
1/2010 l Двери српске l 55
 64  Ватикан и фашизам
66  Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква пре­ма
пра­во­слав­ним Ср­би­ма 1941–1945. ВАТИКАН И ЗЛО
Карлхајнц Дешнер, Политика римских папа у 20. веку

Улога Ватикана у доласку ­

на власт фашиста и нациста
Када је Мусолини од папе добио све што је хтео,
тј. тоталитарну фашизацију државе, како је сам говорио,
тада је и папа морао добити своје. У Ватикану су били
сигурни у поглавицу фашиста. „Знао сам“, тако је
признао сам Гаспари, „да бисмо од Мусолинија, ако доће
на власт, добили што год хоћемо.“

И талијански фашизам, најстарији

фашистички покрет, настао је из
различитих фактора социјалне и
привредне врсте, из кризе либералног
парламента који се изнутра ослабљивао, и
као непосредна последица рата. Коначно,
пропагирана је према унутра једна
јако антилиберална колективистичка
политика, а према споља један национални
империјализам који је достигао врхунац
у девизи „Mare nostro“, тј. територијалним
претензијама унаоколо Средоземног
мора.
Први фашисти били су фронтовски вој­
ници, који су глорификовали рат и патри­
отизам и били обухваћени у борбене са­
везе сличне добровољачким одредима,
а такође су у политици задржали старе
бојне методе, акције ударних трупа, чвр­
сто организоване војне походе, при чему
су освајали читава подручја и заузимали
градове. Допадале су им се авантуре, на­
сиље, и моћ. Мусолинијев стари прија­
тељ, Габријеле Д’ Анунцио и слављени пи­
сац, предузео је већ 11. септембра 1919.
некакав препад на Ријеку (која је некад
припадала Угарској, а сада Југославији) и,
пошто су енглеска и француска посада на
заповест својих влада одступиле, успоста­
вио је на време од 16 месеци неку врсту
оперске диктатуре са циркуским парада­
ма, заставама с мртвачком главом, исука­
ним бодежима итд.; Итало Балбо је мар­
ширао са „ватреном колоном“, десетинама
хиљада црнокошуљаша – црно се носило
као знак жалости за Италијом – против
Фераре и Равене, заузета је Болоња, где
је изнуђено повлачење префекта, затим и
Болцано, пошто је државни комесар био
приморан да се повуче.
Додуше, фашисти су на изборима у је­
сен 1919. доживели тежак пораз. Ипак,
време им је дошло у помоћ: подивљале
цене, штрајкови, фијаско деценијама
водећих либерала, немоћ демократије
и – као и увек – нејединство левице.
Док су невоља и беда, инфлација и не­
запосленост расли, одстрањивани су
социјалистички општински функционе­
ри и посланици, предузимане „казнене
експедиције“, спаљиване противничке
новинске редакције (мећу њима зграда
социјалистичког листа „Avanti“, чији је ди­
ректор пре рата био Мусолини). Народни
домови и културни кружоци су разарани,
задруге и синдикати распуштани, проми­
нентни социјалисти угрожавани, пребија­
ни, убијани, али, у исти мах су племство,
војска и свештенство умиривани изјава­
ма лојалности и придобијани граћански
и велико-грађански кругови. Сви они
су се мање бојали фашистичких банди
него узвика „Viva Lenin“ који су се орили
Италијом, бојали су се комуниста, који су
се организовали и реактивирали делове
радништва и од конгреса у Ливорну, јану­
ара 1921, постали посебна партија.
При том су „фасци“ нарасли само од
октобра 1920. до октобра 1921. од 190 на
2.200 и имали већ 300.000 црнокошуља­
ша. Либерални премијер Ђовани Ђолити,
један од најзначајнијих италијанских по­
литичара столећа, који је стално тактизи­
рао између деснице и левице, покушао је
додуше 1921. да савезом са фашистима

56 • Двери српске • 4/2009

апсорбује фашизам (и истовремено осла­
би социјалисте и католике). Али, мада су
изборни успеси фашиста остали скромни
– 35 посланика од укупно 535 – терор је
још нарастао и попримио размере как­
вих није било ни у једној другој земљи
Европе. Све разјареније „вртео се ланац
убистава, силовања, разбојништава и
паљевина; већ су, без икакве провокације,
убијани политички противници, где год би
их срели. Цела државна власт гледала је
то, међутим, скрштених руку и свој ауто­
ритет прећутно је уступила фашистима“.
У ствари, влада је трпела то вршљање,
беспомоћна и сметена ако не чак и благо­
наклона. Од војске наоружан, од полиције
штићен, од правосуђа неузнемираван, од
индустрије и посебно земљопоседника
финансиран, терор, „не много другачији
од масакра“, попримио је „гигантске ди­
мензије“ и био уз уобичајене тираде о
миру и љубави, потајно благословљен од
папе. Све друго пре него случајност јесте
чињеница да је фашизам настао управо у
центру римског католицизма.
Да ли је већ Бенедикт XV директору
миланског листа „Popolo d’Italia“ – у коме
се Мусолини за време рата профилисао
својим делом радикалним, делом рево­
луционарним, делом националистичким
захтевима - указао „особите знаке своје
наклоности“, није сасвим сигурно. Али,
то је утврћено за његовог наследника
Пија XI.
Додуше, „Света столица“ је сасвим од­
бацивала фашизам у његовим почецима,
те „будалине“ „које наступају многоструко
горе од социјалиста..., чији насилнички
поступак мора водити граћанском рату“.
Пије XI
Међутим, насиље за курију није био раз­
лог осуде. Папе цене насиље када се при­
мењује у њихову корист.
/.../
Папа уништава
католичку странку
Странку „Partito popolare Italiano“ је
18. јануара 1919. основао сицилијански
духовник Луиђи Стурцо. Потпредседник
општине Калтађироне и генерални сек­
ретар Католичке акције стајао је теолош­
ки на десници, али политички је ипак
одбацивао дотадашњи савез католика с
конзервативцима. Ватикан, који је Стурца
крајем 1918. године овластио да оснује
PPI (Народна партија Италије) и укинуо
свој сопствени „non expedit“, тј. дрску из­
борну забрану католицима под претњом
екскомуникације, борио се с том новом
странком не само против либералне
државе, него и од рата и поратне невоље
растућег социјализма и брзо надолазеће
„црвене плиме“. Али ако су „пополари“, из
пропагандних разлога наглашавали своју
потпуну политичку независност од папе,
претеривали су много са тиме, упркос из­
весним тенденцијама ублажавања.
Пошто су Стурцове присталице до­
лазиле нарочито из сеоских подручја,
где је он имао више утицаја од соција­
листа – јер управо је на селу, као што
признаје „Приручник за црквену исто­
рију“ (Handbuch der Kirchengeschichte),
„социјална беда“ подржавала „површно
очување религије“, он се заузео за из­
весну социјалну оријентацију, за аграрну
реформу, поделу земљишног велепо­
Пије XII
седа, унапређивање ситне својине, при
чему је добро контактирао са умереним
синдикатима, штавише, заједно се са со­
цијалистима борио за осмочасовни рад­
ни дан. Коалиција с њима није запела на
социјалним питањима, него на проблему
школства и коначно на папином вету.
Његов државни секретар је ипак већ
1919. године, након што је Стурцо сиг­
налисао своју спремност за заједнички
наступ са социјалистима, поздравио пов­
ратак либерала Нитија на власт и рекао:
„Пустио сам да Партито пополаре добије
један мали шамар. Игра коју су пополари
(народњаци) водили била је пресмела.”
Ватикан је одбацио свако повезивање са
социјалистима пошто социјалисти нису
били само антиклерикални, него уопште
антихришћански и антирелигиозни.
Католичка Народна партија Италије,
која је опонашала немачку странку
Центра, постала је „пресудан језичак на
ваги“, премда ни она – најпре потиснута
од либералног система, а онда од фа­
шистичког – није била у стању да спро­
веде своју црквену и културну политику.
Године 1919. када су социјалисти од три
и по милиона уписаних бирача добили
за себе 1.840.593, католичка странка је
ипак освојила 100 посланичких седиш­
та, 1921. године чак 107, а 1922. седела је
заједно с фашистима у влади. Али, „Дуче“
је хтео диктатуру и зато су му Стурцови
католици требали исто тако мало као и
Хитлеру касније „Центар“ прелата Каса.
Сам Мусолини је преузео многе црквено­
политичке тачке из програма пополара, а
њих вештим тактизирањем гурао и даље
ка савезништву на левици. А пошто је ку­
1/2010 l Двери српске l 57
 рија од фашиста – чије је препаде, пљачке,
убиства понекад гласно оптуживала, али
потајно желела - могла да очекује много
радикалнију борбу против својих либе­
ралних, демократских и комунистичких
противника, подупирала је Мусолинија
обезвлашћујући све више Стурца.
Већ 22. октобра, недељу дана пре фар­
се „марш на Рим“, Ватикан је наредио
италијанској хијерархији да се не поис­
товећује с католичком странком, него да
остане неутрална, што је могло једино
да има смисао осујећивања њених коа­
лиционих стремљења. И ускоро после
Стурцовог успеха с пролећа 1923. годи­
не на торинском националном конгресу
његове странке, монсињор Пучи захте­
вао је од њега да не прави неприлике
црквеном ауторитету.” Још увек се веро­
вало да су пополари у стању да у савезу
са социјалистима сруше фашисте, како је
августа 1924. мислио језуистки часопис
„Civilta Cattolica“. Али лист (који је готово
увек заступао мишљење Папске столице
и уопште више зависио од државног сек­
ретаријата него од језуитског генерала)
прогласио је сарадњу са отвореним не­
пријатељима хришћанства неповољном,
несврсисходном и недозвољивом („ne
conveniente, ne opportuna, ne lecita“).
Уистину, Стурцо je стајао на путу
сарадње између фашизма и курије.
Због тога је ова 1923, када се у „Centro
nacionale“ међу католичком аристокра­
тијом већ образовала једна фашистичка
партија, изнудила његову оставку на по­
ложај партијског секретара, а маја 1924. и
његов иступ из председништва. У септем­
бру је папа лично и јавно осудио коали­
цију народне странке са социјалистима
верним уставу. Октобра је Стурцо, с дру­
гим истомишљеницима, морао у изгнанс­
тво (у Париз, Лондон и Њујорк, пре него
што се, тек 1946, вратио у Италију), и тако
је био елиминисан најопаснији супарник
фашизма у борби за власт и отпочело
распуштање Партито пополаре.
Као што је Ватикан, десет година кас­
није, дигао руке од католика Брининга и
„Центра“, тако је и сада напустио католи­
ка Стурца а ускоро потом и његову стран­
ку. Свештеник који је заступао социјални
етос - што је барем земљопоседницима
изгледало као „црни бољшевизам“ - а и
одлучно је тежио еманципацији лаика од
клера у политици, такав свештеник није
могао наћи милости код једног папе који
се ничега више није бојао од левице, а
такође се неуморно борио и против ли­
бералног лаицизма. То утолико мање што
његовој странци ни решење „Римског
питања“ није било довољно битно и што
су пополари, на горко незадовољство
Римске столице, одбили да у свој прог­
рам унесу помирење државе и цркве.
58 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Али, Пије XI је инсистирао на томе. А и
Мусолинију је concilia-zione, измирење с
папством, било потребно ради унутра­
шње-политичке стабилизације као и за
његов спољнополитички реноме. Пошто
је, владајући најпре с фашистима у мањи­
ни, 1923. избацио католике из кабинета,
Мусолини је борбом против левице и ли­
берала, концесијама у корист католичких
школа и другим љубазностима, задобио
даљу благонаклоност куријалне хијерар­
хије, а постепено чак и многих католика.
Па су већ тада „највиши заступници цр­
кве - пре свега они који су били упозна­
ти с политичким плановима новог папе
- инсценирали пропагандну кампању за
Мусолинија која се већ граничила са ен­
тузијазмом“.
А при том је умрло неколико хиљада
Италијана од фашистичког терора.
/.../
Ватикан у случају Матеоти
Фашисти су 10. јуна 1924. ликвидирали
младог професора кривичног права и
вођу социјалиста, једног од најоштријих
Мусолонијевих противника Ђакома
Матеотија. Пореклом из богате породи­
це земљишних велепоседника, Матеоти
је помагао сиромашним сељацима своје
покрајине жртвујући целокупни свој
иметак. И захваљујући свом познавању
финансија и привреде, неумољиво је
критиковао, упркос тиранији и претња­
ма, Мусолинијеву финансијску и економ­
ску политику, штавише, на скупштинској
седници од 30. маја 1924, у свом пос­
ледњем говору, документовао је вла­
дину изборну превару помоћу безброј
случајева насиља и корупције. Наравно,
тиме је политичар изрекао своју сопстве­
ну смртну пресуду. Отет је 10. јуна у Риму
од фашистичке терористичке банде поз­
нате под називом „Чека“ и убијен. Крвави
злочин узбудио је целу Италију и свет да­
леко изван њених граница. Како доказују
документи, злочин је (католички листови
су га касније стављали на терет слобод­
ним зидарима) наредио лично Мусолини.
Чак је и кардинал-државни секретар две
недеље после убиства признао „извесну
одговорност“ (una certa responsibilita)
„Дучеа“, „јер је овај морао знати шта се
збива у министарству унутрашњих дела“,
и није тајио да примена насиља има ко­
рена у суштини фашизма.
Криза око Матеотија била је најтежи
унутрашњи потрес у фашизму између
1922. и 1943. године, значајнији него и
„марш на Рим“. Чинило се да је Мусолини
на крају, нагло, остао усамљен „као бо­
лесник од куге у пустињи“ и тражило се
од краља да га смени. Кратко време пре­
тило је његово развлашћење и слом пок­
рета. Антифашистички посланици су у
знак протеста, напустили Скупштину, али,
упркос поразним доказима, нису добили
очекивану подршку Круне. У Ватикану
су изјавили: „Све зависи од исхода про­
цеса Матеоти.” Ипак, Пије XI је опет стао
на „Дучеову“ страну, ускратио је пријем
Матеотијевој удовици, а курија је дала
„све од себе... да би деловала умирујуће“.
Дубоко узбуђени „Osservatore Romano“
призивао је 25. јуна опасност која од раз­
дражености народа прети делатности
правосућа. Јер, ако би оно увидело да је
угрожен опстанак државе, тешко да би се
усудило да иде до краја. Папски дворс­
ки лист је чак ширио тврдњу да би било
равно свесном „кобном скоку у неизвес­
ност“ ако би се сада фашисти најурили.
А четири седмице касније, 19. јула, језу­
итске куријалне новине „Civilta Cattolica“
писале су да би „манифестација“ (у част
Матеотијеву) „још достојанственије про­
шла да новине и говорници... том при­
ликом нису с неподношљивим расип­
ништвом употребљавали свете речи које
нису доликовале сећању на делатност и
идеале жртве, чија се успомена славила“,
пошто се радило о човеку „који је хтео да
се бори под другим симболима - а не под
оним мира и праштања“. Тај ватикански
лист се није устручавао да тврди ни ово:
„Ако би се могло продрети у савест оних
који организују те јавне манифестације
туге и пијетета, видело би се да су они
проливали само крокодилске сузе...”
Папа и Гаспари су непрекидно велича­
ли Мусолинија као човека који је напрос­
то незаменљив, јер спречава комунизам
у Италији и поштедео је нацију грозоте
граћанског рата. „Увек наново папа и
његов државни секретар говорили су
тих година о великим и спектакуларним
заслугама Мусолинија за нацију и земљу
и нема сумње да су они у њему и даље ви­
дели човека Провићења, једног од оних
људи које благонаклоно Провићење, с
времена на време, поклања једној на­
цији. Крајем 1925. године могло се го­
ворити о још више растућем признању
према Мусолинију у Ватикану.” Ужаснуто
се питао „Osservatore Romano“ након јед­
ног атентата на фашистичког боса шта би
се догодило да је покосио онога „који је­
дини поседује морални престиж и њиме
влада ситуацијом“.
Тај официјелни куријин лист је потвр­
дио морални престиж убици хиљада
људи, и он је сада, крајем 1925. и током
1926, на основу закона „leggi fascistissime“
свога министра правосућа Алфреда Рока,
отимао за себе све више диктаторских
овлашћења па је дошао у потпун посед
извршне власти, забранио тајна друштва,
штампу ставио под своје туторство, анти­
фашистичкој делатности у иностранству
запретио одузимањем држављанства и
имовине, итд.135 А кардинал Мери дел Вал

захвалио је 31. октобра 1926. Мусолинију,
„што чврсто у рукама држи узде италијан­
ске владе и што је, са јасним погледом за
будућност, желео и жели да се религија
респектује, цени и извршава. Видно за­
штићен од Бога, мудро је окренуо судби­
ну нације на добро и у свету ојачао њен
углед.” А сама Његова Светост обзнанила
је 20. децембра 1926: „Мусолини нам је
послан божанским провићењем!” – то је
једна од бројних похвала папиних зли­
ковцу које имају утолико већу тежину,
што је управо Пије XI стално наводио да
треба да „каже две речи мање него једну
превише“.
Године 1926, пошто су распустили ка­
толичку Народну странку, забранили
либерале и социјалисте који су управо
били добили преко педесет процената
свих гласова, сузбили њихове новине и
позатварали њихове воће (генералног
секретара католичке странке Алчиде
де Гасперија осудили су 1927. на четири
године затвора, потом је био исписивач
картица у картотеци Ватиканске биб­
лиотеке а након рата демохришћански
шеф владе) - укратко, када је Мусолини
од папе добио све што је хтео, тј. тота­
литарну фашизацију државе, како је сам
говорио, тада је и папа морао добити
своје. У Ватикану су били сигурни у пог­
лавицу фашиста. Од преговора кардина­
ла-државног секретара с Мусолинијем у
јануару 1923. у вили председника вати­
канске банке, грофа Сантучија, „знао сам“,
тако је признао сам Гаспари, „да бисмо од
тог човека ако доће на власт добили, што
год хоћемо“.
ЛАТЕРАНСКИ УГОВОРИ
Оно што протест четири папе није пос­
тигао код либералне државе, то је Пију
XI успело код фашистичке, јер њој је и
надаље требала потпора онога који ју је
довео на власт. Ипак, док је папа видео
поновно враћање „Италије Богу и Бога
Италији“ Латеранским уговорима, дотле
је Франческо Нити пређашњи премијер
који је фашизам коректно назвао „про­
дуктом састављеним од клерикализма и
милитаризма“ видео угашени двестаго­
дишњи унутрашње-политички развитак
и укинуту духовну независност земље
– „капитулацију италијанске владе“. Јер,
„какве користи има италијанска држава?”,
питао се Нити (који је након фашистичких
напада и покушаја атентата емигрирао
1924, а 1943. године пао у руке есесовци­
ма; после рата још је наступао као про­
тивник НАТО-а). „Ништа осим признања
фактичких односа постојећих од 1870.
године. Ко је икада могао веровати да ће
папа опет владати Римом. Чак и у самом
Ватикану нико на то није помишљао.
Тридесет година сам са водећим лич­
ностима цркве разговарао о Римском
питању. Нико није озбиљно од мене зах­
тевао Рим или, само и делић италијанског
тла. Али, шта је сада Ватикан фактички
добио? Једну додуше веома малу терито­
рију, али признату као суверену државу.
Осим тога, добио је једну своту чији је
износ јединствен у историји цркве...., ка­
питал једне светске банке.”
Нити, о коме је Курцио Малапарте, под
Мусолинијем уредник новина „Stampa“,
писао: строги, праволинијски, пристојни
Нити је представљао протестантски мо­
Потписивање Латеранских
уговора, 1929. година
рализам, али Италији сада треба „като­
лички иморализам да би постала велика“.
Нити, негдашњи редовни професор фи­
нансија у Напуљу, продужава: „Ја сам је­
дини човек који изван Ватикана познаје
финансијско стање цркве. Чак поседујем
документа о њеним тачним расходима
и приходима. Био сам министар финан­
сија за време рата када су контролисани
приходи различитих фондова. Био сам
премијер када је уведен порез на капи­
тал. Немам право да објавим исправе
које нису намењене јавности али сва­
како имам право да кажем да је то обе­
штећење, које је беспримерно у целој
историји, апсолутно необјашњиво.”
Црква је тријумфовала. Папство се
победоносно подигло, из дебакла од
1870, са силно пораслим угледом. Дана
13. фебруара 1929. папа је пред студен­
тима Католичког универзитета хвалио
Мусолинија не само као човека „који је
слободан од предрасуда либералне шко­
ле“, него опет такође и као онога „што
нам га је Провиђење послало“. Приликом
једног пријема дипломатског кора про­
гласио је себе „крајње срећним“, изјавио
је да је то најпријатнија и најрадоснија
аудијенција коју је икад дао, сада је та­
кође наредио клеру да на крају дневне
мисе читају молитву за краља и фашис­
тичког главешину („Pro Rege et Duce“)
– и доделио, више ради фамилијарног
заокружења великог посла, наследну
титулу грофа своме брату Ферму (који га
је, такоће и приватно, ословљавао само
у трећем лицу, уз титулу „Свети Оче“ и
„Ваша Светости“). Ипак, у начелу он је
примао, како „не би допустио да настане
1/2010 l Двери српске l 59

нека сумња у непотизам..., своје сродни­
ке, не у приватном стану, већ у службе­
ним просторијама за пријем“.
У свим већим градовима Италије уп­
риличена су нарочита свечана богослу­
жења у присуству проминентних прелата,
високих партијских воћа и војних лица.
Фашистичке и црквене заставе вијориле
се једне поред других, музичке капеле
свирале су националну химну и црквене
песме. Скоро сви бискупи одушевљено
су поздрављали догаћај, узносили су у
проповедима папу и Мусолинија, а кар­
динали су писали Његовој Светости да
Мусолини влада „по налогу божанског
Провиђења,” што за Пија XI тешко да је
била нека новост. Ипак, ако се каже –
пише његов некадашњи секретар – да је
Италија тада „дала својој радости један
тако експлозиван израз као ретко када
или још никада у својој историји, онда је
то само магловита ознака за оно што се
дешавало у стварности. Не само у градо­
вима и великим општинама, већ, такоће и
у најзабаченијим селима Алпа и Апенина
приређиване су манифестације и бакља­
де радости због помирења. Снег и зимс­
ка хладноћа нису сметали и славило се
до дубоко у ноћ. Сва звона Италије сје­
динила су своје гласове у једно дуготрај­
но звоњење. Сигналне ватре су зрачиле
с брда, певало се и плакало од радости
и грлило се као да се слави породични
празник. Тако присно су у Италији пове­
зане вера и љубав за отаџбину.”
Ватикан је био преплављен телеграми­
ма – толико, да их је пошта, ради уштеде
у времену, одашиљала незатворене, ку­
рија је запослила персонал за испомоћ,
60 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Нацистички поздрав римокатоличких свештеника, Берлин, 1933.
самом папи су читали радосне поруке
тек делимично и летимице, при чему је
уосталом нагласак више стављан на по­
шиљаоца него на убитачно монотони
садржај.
Наравно, такође се захваљивало и
„Дучеу“, којега је сам „Свети отац“ опет
назвао „посланим од Провиђења“.
Кардинал Аскалези од Напуља, који је,
касније, једном процесијом узвисио
разбојнички напад на Абисинију, хва­
лио је сада Мусолинија као обновитеља
Италије. А кардинал Ванутели, декан
„Светог колегијума“, изјавио је дописни­
ку „North American Newpapers Alliance“,
Штрут: „Ja сам велики обожаватељ про­
слављеног Мусолинија, државника гвоз­
дене воље и надмоћног разума, који је
ступио у наслеђе римског духа и римске
величине.”
Ипак, није славила и благодарила само
Италија. Фашизам је уживао управо „око
1930. године раширене симпатије међу
католицима и конзервативцима целога
света“.182 И један од тих узбуђуних и уз­
будљивих честитарских усклика, који је
Мусолинија уверавао да ће његово име
бити златним словима уписано у повес­
ницу католичке цркве, дошао је из Келна
од Конрада Аденауера, док се Карл фон
Осјецки сасвим непотребно бринуо у
берлинском листу „Weltbuhne“: „Фашизам
је чудовишна, али такође и орочена сила.
Шта ли ће папство започети када се она
једном сломи?” Али одговор је већ био ту,
чврст као стена Петрова: Оно ће се пове­
зати с победницима фашизма. И потом са
победницима победника. Ad infinitum.
Са др Аденауером клицала је цела
верујућа Немачка. За њену католичку
штампу братимљење Ватикана и фашиз­
ма било је „највећи и најсрећнији до­
гађај који је светска историја доживела
у току читавог једног века“, „час Божји“,
Мусолини је пререзао Гордијев чвор,
он је „Александар тога дела“, „световни
понтифекс Италије“, „огањ добре воље“,
„геније политике“, велики државник кога
„италијански клер обожава“ јер је „цркви
скинуо ланце“ и „на стег фашизма за не­
колико година уписао беспримеран ус­
пех коме се Италијанска народна странка
могла надати тек за неколико деценија“,
итд. /.../
Хитлер и Ватикан
Сам Хитлер је тада такоће мислио да
ако католичке странке и надаље под­
ржавају демократију, онда је то у про­
тивречности с духом Латеранских угово­
ра. „Тиме се ти органи усућују да из пар­
тијско-политичких разлога подвргавају
коректури поглед на свет Светог оца.”
Хитлер није само рекао: „Све што Италију
данас јача, иде у нашу корист. Стога
најсрдачније поздрављамо садашњу ре­
гулацију у Италији“, него такоће: „Али ако
курија данас закључује мир с фашизмом,
то онда доказује да Ватикан поклања по­
верење том политичком систему.” Па ће
из тога закључити: „... ако црква данас с
фашистичком Италијом долази до спора­
зума који би био неспојив с либералном
демократијом, онда је тиме несумњиво
доказано да је фашистички мисаони свет
у ближем сродству с хришћанством него
јеврејско-либерални, или чак атеистич­
ко-марксистички, с којим се данас тзв.
католичка партија Центра осећа толико
везаном, на штету свеколиког хришћанс­
тва и нашег немачког народа.”
Заиста, папа је 1933. пустио, „тзв. като­
личку партију Центра“ да падне. Као што
је у Италији одстрањивањем католичких
Пополара прокрчио Мусолинију пут до
диктатуре, тако је и у Немачкој припо­
могао Хитлеру да доће до неограничене
власти - преко каснијег папског коморни­
ка фон Папена, прелата Каса и распушт­
ањем Центра, као најстарије католичке
странке Европе. /.../
Уништавање Странке центра
Политику курије према Хитлеру као и
према Мусолинију одређивали су страх
од јуриша комунизма и социјализма ши­
ром света и нада у конкордат. С једне стра­
не, имајући пред очима највећи прогон
хришћана новијег доба у Русији, а с друге
у Немачкој спектакуларне Хитлерове ус­
пехе с почетка тридесетих година, за ваз­
да опортунистичко папство, које живи и
преживљава од прилагођавања најјачи­
ма, одлука и није могла испасти друкчије
него што је испала. Ватикан се не клања
ничему толико као успеху. Па ако и није
имао никаквих симпатија за расну идео­
логију нациста – премда тешко да га је
баш могла одбити борба против Јевреја,
које су његови људи ионако ловили већ
близу две хиљаде година - па ма колико
да му је био мрзак дивљи антиклерика­
лизам једног Розенберга, Штрајхера и
других партијских главешина, ипак се
Хитлер лично, стално поново, постављао
на тло хришћанства и сигнализовао своју
склоност да сарађује с црквама (в. стр.
223). Па пошто је он, исто тако без разли­
ковања као и Рим, али још одсечније по­
бијао комунизам, социјализам и уопште
сваку левицу и либерале уз то, зашто му
се не би требало приближити и с њим се
повезати?
Већ у лето 1924. је Пастор од меродав­
не ватиканске стране упитан да ли се
Ватикан сада може упустити с Хитлеровом
партијом, „која тврди да је прекинула са
(строго антиримским) Лудендорфом“ и
„преко једног посредника изразила жељу
да ступи у додир с Ватиканом“. Пастор на­
глашава да је та жеља „упућена Ватикану“
по једној „свакако веома поверљивој
личности“. И веома дипломатски одгова­
ра тај историчар папа, да се „једна таква
жеља тешко“ може „одбацити а limine“,
али он ипак саветује „највећу опрезност“,
као и „мишљење кардинала Фаулхабера“.
Дана 25. новембра 1931. чехословачки
посланик при Папској столици, Радимски,
јавља о контактима између нациста и ку­
рије; они се овој нуде као савезник про­
тив комунизма и слободног зидарства,
а државни подсекретар Пицардо држи
се повољно према том приближавању,
препорученом од берлинског бискупа
Шрајбера.
Као „световна рука“ његове политике у
Немачкој папи је служила странка Центра.
Њен воћа, Вилхелм Маркс, терцијарац
доминиканског реда, три пута канцелар
немачког Рајха, није правио ниједан по­
литички корак а да претходно није питао
Пачелија; на тај начин странка је постала
нунцијев инструмент. Његов утицај по­
растао је још више када је с њим блиско
спријатељени и њиме одушевљени све­
штеник Лудвиг Кас аванзовао, децембра
1928, за председника Центра. Кас, профе­
сор црквеног права у Триеру и Бону, папс­
ки кућни прелат (1921) и апостолски про­
тонотар (1930), борио се, као спољнопо­
литички експерт своје фракције, против
покушаја да се немачки захтеви остварују
стрпљивим преговарањем. При том је
стајао у истом фронту с вођама деснице,
Хитлером и Хугенбергом, бившим пред­
седником Круповог директоријума, који
је од октобра 1928. предводио Немачку
националну народну странку и 1931, са
„Челичним шлемом“ и нацистичком пар­
тијом, образовао „Харцбуршки фронт“
као савез „Националне опозиције“.
Преко Каса, који је поново проводио
одмор са Пачелијем у Швајцарској и та­
кође био пријатељ са прелатом Зајпелом,
планером католичког царства у средњој
Европи (в. стр. 244), Ватикан је добио сада
Центар сасвим у руке. „Нижа партијска
места то нису знала, осећала су само да
се странка усмерила у једном још реак­
ционарнијем и још националистичкијем
правцу. Нису знали да њихова странка
треба да служи само једној сврси: раза­
рању демократије и уништењу раднич­
ког покрета помоћу успостављања дик­
татуре која би требало да се бори против
комунизма и респектује интересе цркве.”
Али Кас, проводећи по читаве недеље
поново у Риму, и његова партија имали
су „кључно место у немачкој политици“.
Осим тога, Центар је дао низ католичких
канцелара Рајха, који, међутим, управо
тада, сасвим различито од бонског про­
фесора црквеног права Каса, никако
нису помишљали да буду већи католици
од папе и пре су изазвали живо разоча­
рење у Ватикан“.
Мислило се да је Пија XI, који је стање
на Истоку познавао као својевремени
очевидац, више водио његов крути ан­
тикомунизам, а његовог државног сек­
ретара Пачелија, творца конкордата с
Баварском, Пруском и Баденом, нада у
крунидбу целине, у општенемачки кон­
кордат, који му је упркос неуморном тру­
ду, до тада стално ускраћиван. Било како
било, обојицу је, више или мање, покре­
тало обоје. И један и други су настојали
да странци Центра огаде коалицију са
социјалдемократима, на којој је још по­
чивала извесна стабилност немачког
парламентаризма. Пије XI је и у Италији
ригорозно пресекао сарадњу измећу ка­
толичке странке и социјалиста. А сигурно
је и папа желео онај општенемачки кон­
кордат који његов славољубиви и успе­
хом размажени државни секретар јамач­
но ниједног тренутка није заборављао.
Да је Пачели сада, почетком тридесетих
година, покушавао да оствари и конкор­
дат баш на питању армијског бискупа и
војног душебрижништва у војсци Рајха, не
треба да чуди јер се он касније и те како
уздао у победу немачког оружја, погото­
во што је и тадашњи „намесник Христов“,
а сасвим сигурно не само тадашњи, посе­
довао нескривену љубав према војсци (в.
стр. 203).
Државни секретар је сада испословао
– преко немачког министарства иностра­
них дела, што је поприлично чудновато
– именовање прелата Каса за посебног
опуномоћеника. Па овај му је пружио
„већ толике успешне услуге“, коментари­
сао је баварски посланик при Ватикану
марта 1930. А пошто је, уз то католик и
политичар Центра Хајнрих Брининг 28.
марта постао канцелар Рајха, Пачели је
одлучно кренуо ка свом старом, вели­
ком циљу, општенемачком конкордату.
Поставио је своје претеране захтеве, пре
свега, опет, у погледу школског, брачног и
финансијског проблема.
Али стање у Немачкој, где је било пре­
ко четири милиона незапослених, где су
индустријске поруџбине тешко стагни­
рале, а банке биле у великој кризи, било
је толико очајно да ни сами католички
центрумашки политичари, који су влада­
ли без парламентарне већине, али уз то­
леранцију Социјалдемократске партије
Немачке (СПД), нису изашли у сусрет енор­
мном конкордатском славољубљу курије;
јер, би у том случају, осим отпора левице,
навукли на себе и „furor protestanticus“.
На Ускрс 1931. центрумашки поли­
тичар и министар унутрашњих посло­
ва Јозеф Вирт, боравио је у Риму. Он је
1921/22. године био канцелар коалиције
Центра, Социјалдемократске партије
Немачке и Немачке демократске стран­
ке и увео је после убиства свог минист­
ра иностраних послова, код радикалних
десничара омрзнутог Валтера Ратенауа,
законодавство о заштити републике под
девизом „Непријатељ стоји десно“ - (и за­
ступао још и после Другог светског рата
немачку неутралну политику). Приликом
његове аудијенције у Ватикану 1931. Пије
XI је енергично захтевао напуштање коа­
лиције са социјалдемократама у Пруској,
1/2010 l Двери српске l 61
 Кардинал Пачели (седи у центру, касније Папа Пије XII) на
потписивању Конкордата 20. јула 1933. у Риму. С лева на
десно: немачки прелат Лудвиг Кас, немачки вицеканцелар
Франц фон Папен, секретар за ванредне црквене послове
Ђузепе Пицардо, Алфредо Отавиани и Рајх министар
Рудолф Бутман.

на шта је Вирт коначно, „веома узбуђен“
напустио папу.
Кад је ускоро потом, 8. августа 1931,
католички центрумашки политичар, кан­
целар Рајха и министар спољних послова
Хајнрих Брининг говорио с Пачелијем,
дошло је до потпуног раскида. Док се
Брининг суочавао са и даље растућом
војском незапослених, опадајућом при­
вредом и радикализовањем целокупног
политичког живота преко националсо­
цијалиста и комуниста, Пачелију су ти
унутрашње-политички проблеми били,
као и увек, потпуно безначајни. Њему је,
пре свега, било стало до питања војног
бискупа и, уопште, обезбеђења цркве­
ног права конкордатом. „Рекао сам му“,
извештава Брининг о дијалогу вођеном
у Пачелијевим приватним одајама, „да је
мени као католичком канцелару немо­
гуће, с обзиром на напетости у Немачкој,
да уопште приступим том питању. Готово
све немачке земље од значаја већ имају
конкордате, а са осталима се стоји у из­
гледним преговорима.” Канцелар је ука­
зивао на неразумевање протестаната и
левице, али то очевидно није Пачелија
дирало, већ је захтевао да Брининг „мора
баш с обзиром на општенемачки конкор­
дат да образује владу деснице(!) и при
том постави услов да одмах буде закљу­
чен конкордат“. „Како год да је тај пред­
лог изгледао изненађујући“, пише тибин­
генски теолог Шолдер, „ипак се тако пот­
пуно уклапао у политику кардинала да се
у Немачкој свим средствима и по сваку
цену осигура канонско право конкорда­
том. Више од деценију он је свим силама
радио у правцу тог циља. Сада је наста­
ла нова политичка ситуација и Пачели је
био одлучан да је искористи, као што је
увек покушавао да искористи политичке
ситуације.”
Када се онда говорило о протестантским
црквеним уговорима, Пачели је изјавио да
је немогуће „да један католички канцелар
закључи протестантски црквени уговор“.
А када је Брининг оштро одвратио да већ
према Уставу, на који се заклео, он мора да
заступа интересе верујућег протестантиз­
ма на темељу потпуне равноправности,
кардинал је осудио „сада целу моју по­
литику“. Још исте вечери саопштио му је
Брининг кратко своју одлуку „да питање
војног бискупа и конкордата уопште пусти
да мирује“, при чему је иронично изразио
наду, „да ће Ватикан већи успех имати с
Хитлером и Хугенбергом него с католиком
Бринингом“.
Томе су се монсињори такође надали.
Већ децембра 1931. барон Ритер је извес­
тио своју минхенску владу о једном разго­
вору с папом, при чему је овај кудио гру­
би пропуст националсоцијалиста „што се
нису споразумели с бискупима у Немачкој
када су се ови нашли примораним да због
широко распрострањених, према цркви
непријатељских начела партије, упозоре
вернике пред њом“. То додуше отежава
свако приближавање, али папа је ипак
разматрао извесну сарадњу, „можда само
привремено у одређене сврхе“.
Разуме се, при свим тим одмеравањи­
ма куријална борба против комунизма и
Совјетског Савеза играла је прворазред­
ну улогу. Та управо је Пије XI својевреме­
но говорио Ритеру „с озбиљном бригом
о посвуда претећем бољшевизму..., који
ће, ако би му успео да пробије немачку
брану, преплавити целу Европу“. Папа је
консеквентно пледирао за заједнички
наступ Центра и Баварске народне стран­
ке с националсоцијализмом. И слично се
у лето идуће године изјаснио државни
секретар Пачели, кога је у исходу избора
у Немачкој највише узнемирио изнена­
ђујући пораст комуниста. Све ваља учини­
ти „да се културни бољшевизам, који ступа
иза Комунистичке партије, задржи далеко
од Немачке“. „Ради сабирања нужних од­
брамбених снага“ једна нова коалиција
у Рајхстагу мора се оријентисати „више
удесно“ и укључити десничарске партије
- међу које су спадали и нацисти.
Брининг који је тада, у јесен 1931, пре­
бацио Пачелију да „не препознаје приро­
ду националсоцијализма“, покушао је у
растућем хаосу да брани републику про­
тив свих екстремиста једном „санационом
политиком“ која је, међутим, заоштрава­
ла кризу. Али, при томе је он, који је био
обожаватељ Мусолинија, већ штитио
чиновнике наклоњене нацистима и није
хтео да угрози коалиционе преговоре
између Центра и NSDAP, између осталог
и у Хесену.
Брининг је више пута преговарао и с
Хитлером, вероватно ради прихватања
нацистичких министара у свој кабинет. Па
ако се и није отишло толико далеко, ипак
се у јесен 1931. канцелар јавно захвалио
нацистима и њиховом „вођи“ за „љу­
базност“ с којом су се понашали према
њему, упркос свој критици, док је Хитлер,
са своје, стране показао да је Брининг
оставио „дубок утисак“ – несумњиво због
његове обмане савезника и огромног

62 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

програма наоружања. Наиме, католички
канцелар, који је у светском рату учест­
вовао као пешадијски официр, потајно
је спроводио немачко поновно наору­
жавање, а нарочито унапређивање рат­
ног ваздухопловства. „Ваздухопловнлм
одељењем“ његовог министарства са­
обраћаја руководио је исти онај капетан
Бранденбург, који је деценију касније
меродавно суделовао у предвођењу ле­
тачких напада на Лондон. Ваздухопловне
фирме као Јункерс и Хајнкел држава
је већ снажно субвенционисала, војни
летачи школовани су у 44 илегална об­
разовна логора, а у трезорима су лежа­
ли разрађени планови бомбардовања
Лондона, Париза и Мажиноове линије.
Сваких 100 марака издатака Немачког
Рајха расподељивано је 1932. овако:
42,42 РМ за последице и припрему
рата.
23,60 РМ за благостање (и помоћ).
15,02 РМ за школство.
12,08 РМ за управу.
5,65 РМ за текуће дугове.
0,81 РМ за становање и насељавање.
0,42 РМ за образовање.
Државни издаци за последице и при­
прему рата, 42,42 РМ, и за образовање,
0,42 РМ, стоје како у реалистичној тако и у
логичној релацији. Јер, зашто образовати Приликом разговора са заступницима Антанте констатовао да „један истакнути
људе који ће опет (и увек опет!) бити пос­ редова било је присутно не мање од 22 функционер Ватикана“ стоји према на­
лани на клање? Или друкчије речено: да политичара канцеларије Рајха, минис­ ционалсоцијализму „зацело не безуслов­
ли би људи дозволили да буду убијани за тарства иностраних послова, минис­ но одбојно“. У априлу 1932, месец дана
хазардере и гангстере када би били обра­ тарстава Рајха за унутрашње послове и пре Бринингове оставке, већ је „проми­
зовани и критички информисани? финансије, као и пруских министарстава нентни куријски кардинал“ предвидео
просвете и вере, финансија и трговине. А сигурни долазак националсоцијалиста
Католици, гласајте за Хитлера бивши адмирал Бенке реферисао је под­ на власт; „њихов скори успон на власт је
робно „о значају немачке обавештајне незадржив“. „Сасвим проминентни ку­
Бринингов уставнополитички и спољ­ службе(!) у иностранству и из иностранс­ ријски кардинал“ је био мишљења да ће
нополитички циљ није било одржање де­ тва и о суделовању католичких редова у се првобитне „оштрине у програму“ на­
мократије него поновно успостављање том раду, значајном за немачку отаџбину“. циста „изгладити“, да ће се они радовати
монархије, и то у њеној старој потпуној На једном другом заседању, приређеном ако им ни са црквене стране не буду на­
моћи; затим, не само војна равноправ­ 1932. у штајлеријанском самостану Св. стајале „тешкоће“, и у сваком ће случају,
ност Немачке, него и – најпре наравно Августина код Сигбурга, које је потпуно уз помоћ владиних странака или без њих,
визионарски коначни циљеви – реви­ стајало у знаку антикомунизма, говорио доћи на кормило. А, томе гледишту се и
зија немачке источне границе, можда је духовник Конрад Алгермисен, руково­ курија приближавала такорећи званично.
чак једнога дана, као наследство нека­ дилац апологетског децерната при цен­ „Ватикан је од тада стављао на вагу цели
дашње Дунавске монархије, и вођство трали Католичког народног друштва, о свој ауторитет да би Хитлера довео на
Југоисточне Европе. „Та спољна поли­ „опасностима бољшевизма по Немачку“. власт. Хинденбург се непосредно после
тика дала је, мада ненамерно, снажан У међувремену број незапослених свог поновног избора одсечно окренуо
допринос унутрашњеполитичкој фаши­ примицао се броју од пет милиона, оси­ против социјалдемократије, не хајући за
зацији Немачке, створила међународ­ ромашење маса постајало је све горе, то што без њених гласова никад не би био
не претпоставке за Хитлеров кабинет и крупна индустрија је симпатисала, баш изабран, и узео је оштар курс удесно који
омогућила прве спољнополитичке кора­ као и курија, из страха од левице, све се на крају окончао Хитлеровим“ устоли­
ке националсоцијалистичке Немачке.” више десницу, а председник Рајха фон чењем.
Нико, наравно, не сумња да је като­ Хинденбург коначно је и због притиска Непосредно пред изборе за председ­
лички центрумашки канцелар Брининг, аграраца из источног Полабља, пустио ника Рајха, на подручјима католичког
такође члан једне елитне религиозне Брининга да падне – наводно „100 метара становништва, масовно се врбовало ру­
организације, одржавао блиске кон­ пред циљем“. ком исписаним листићима на кућама,
такте с најразличитијим институција­ У Риму, где је један експерт за Немачку поштанским сандучићима и телеграфс­
ма своје цркве: од прелата Каса, кога је као Пачели сада предводио државни сек­ ким стубовима: „Католици! Бирајте по­
увек обавештавао о својим разговорима ретаријат, пратили су догађаје у Берлину, божног католика Адолфа Хитлера!”  z
с Хитлером, до самостана, с којима је за нарочито растући значај нацистичке Карлхајнц Дешнер, „Политика
време Брининговог канцеларства пос­ партије, са све већим интересовањем. римских папа у 20. веку“,
тојала чак једна посебна повезаност. Са жаљењем је један шеф мисије Мале Фонд истине о Србима, Београд, 2003.

1/2010 l Двери српске l 63
 ВАТИКАН И ЗЛО
Миша Ђурковић
Ватикан и
фашизам
Укидањем Партије центра и притиском на ­
римокатолички клер и паству који су ­
великим делом били против новог режима, ­
Ватикан је Хитлеру решио највећу бригу, ­
страх да може да му се понови Бизмарков ­
пораз из Културног рата
Ј едно од занимљивијих питања за
разумевање историје Европе у првој
половини прошлог века јесте однос
Католичке цркве, односно Ватикана према
демократији и фашизму1. Као што је познато,
након вишедеценијских разматрања и
дилема, објављивањем енциклике Нове
ствари 1891, римокатолици су формално
прихватили плуралистичку демократију као
нужни оквир деловања у савременом свету.
Објављивање РН енциклике представљало
је међутим тек први корак у формалном
развоју идеје хришћанске демократије у
чијем центру је дакле била борба за душе
обичног света, већине становништва.
До чувеног божићног говора Пија XII
1945. године којим је, иако доста не­
вољно, ипак званично подржана идеја
хришћанске демократије и исказана под­
ршка италијанској партији са тим име­
ном, проћи ће још више од пет деценија
у којима је католичка црква лавирала
између подршке ауторитарним режими­
ма и подршке хришћанској демократији,
при чему је подршка оном првом систе­
му била далеко уочљивија и значајнија.
Ово треба укратко објаснити.
Постоје два основна разлога зашто
католичка црква није у потпуности при­
хватила демократију и демократску бор­
бу као начин за ширење свог утицаја све
1 Аутор овде због природе текста користи израз
фашизам у најширем могућем виду као збирни појам за
низ различитих ауторитарних и тоталитарних режима
који су се развили у Европи двадесетих и тридесетих
година прошлог века,
64 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
до 1945. Први је повезан са суштински
ауторитарном традицијом коју је сама
баштинила и према којој се сматрало да
се највећи утицај остварује у ауторитар­
ној недемократској држави у директном
договору са ауторитарним владарем. Ако
се баци поглед посебно на период из­
међу два светска рата лако се уочава да
је сама (либерална) демократија дошла
у озбиљну кризу и да је третирана као
политички систем који је на издисају. То
је само ојачало недемократске трендове
унутар саме цркве.
Пије XII
Осим тога у највећем броју земаља у
Европи на власти су били ауторитарни
или чак тоталитарни режими. Није за­
немарљив ни људски фактор. Већ након
смрти Лава XIII уследила је серија папа
који су према демократији показивали
мање наклоности. Још пре Првог свет­
ског рата велику улогу је почео да игра
Еуђенио Пачели, каснији контроверзни
папа Пије XII који је био изразито неде­
мократски оријентисан. Он је између
осталог директно радио на изради новог
Канонског кодекса који је 1917. изразито
ојачао ултрамонтанизам и централизам,
претварајући католичку цркву у стро­
го хијерархијски организовану војску.
Касније, као државни секретар водио је
преговоре о потписивању Латеранских
СВЕ
Хитлер саСУ ЗНАЛИ:
папаским
Павелић
нунцијем и Степинац
у Берлину, 1935.
споразума са Мусолинијем 1929. и кон­
кордата са Хитлером 1933.
Папе иначе нису биле претерано скло­
не подршци стварању католичких поли­
тичких партија, иако су оне по природи
биле везане за Ватикан. Међутим као део
ова два споразума Ватикан је пристао да
нареди укидање политичког католициз­
ма, односно католичких партија у Италији
(Народна) и Немачкој (Партија центра), а
да заузврат осигура друштвени католи­
цизам и друге привилегије за католике у
образовању, положају свештеника итд.
Други значајан фактор јесте међуна­
родно окружење које је од 1917 ради­
кално измењено са појавом комунизма
и његовом победом у Совјетском савезу.
Ако се сетимо да је и један класични либе­
рал попут Мизеса 1922. сматрао да само
фашизам може спасити Европу од кому­
низма онда постаје схватљиво колики је
страх комунизам произвео у Католичкој
цркви и колико је тек код њих било јако
схватање да само ауторитарна сила, а
никако опадајућа демократија може са­
чувати католичке земље (од којих је у не­
кима попут Италије комунистички покрет
био веома распрострањен) и католике од
комунистичке претње. Шпанија у којој су
комунистички републиканци по доласку
на власт почели и физички да ликвиди­
рају свештенике, радикално је забринула
клер и Курију, водећи их ка пуној подр­
шци Франкове фашистичке диктатуре.
Осим њега велику подршку је имао и

португалски фашиста Салазар, а Дуче је и
поред дозе неповерења сагледаван као
савезник у борби са комунизмом.
Папине речи о НДХ
Постоје, међутим, и елементи који на­
дилазе ово објашњење, а то су крајње
контроверзни односи са Хитлером и
максимална подршка Павелићевом ус­
ташком режиму у НДХ. У овим случаје­
вима фашистички режими су перципи­
рани као инструмент за борбу за право­
слављем, за прозелитизам, насилно пок­
рштавање и чак и физичку елиминацију
православаца, у којој су у НДХ директно
учествовала и свештена лица. Пије XII је
у првој аудијенцији Павелића изрекао
чувене речи о Хрватској као предстра­
жи хришћанства јасно дефинишући ср­
пске православне хришћане као неку
врсту пагана са којима је очигледно све
дозвољено радити. Такође је познато
да је црква покушала да под заштитом
Хитлеровог напредовања у СССР тајно
покрштава православце на окупираним
територијама. Цео подухват је пропао јер
је сам Хитлер био против тога и наредио
је стрељање свештеника који би били ух­
ваћени у том послу.
Од свих ових режима најконтроверз­
нији је свакако био однос са Хитлеровим
окултним режимом. Укидањем Партије
центра и притиском на католички клер и
паству који су великим делом били про­
тив новог режима, Ватикан је Хитлеру ре­
шио највећу бригу, страх да може да му
се понови Бизмарков пораз из Културног
рата. Међутим, након потписивања кон­
кордата, притисци на католике, па чак и
Пацовски канали
Поменимо такође и операцију
Пацовски канали, којом је Ватикан
омогућио великом броју усташких и
нацистичких злочинаца да се извуку
пут Јужне Америке.
Истине ради, велики део клера је
током ових контроверзних година
улазио у оштре сукобе са Ватиканом.
Постојала је јака струја у Италији која
је помогала прогоњеним лидерима
Народне партије, хуманитарне актив­
ности биле су јако развијене, било је
бискупа којис у протестовали против
прогона Јевреја или против злочина
Павелићевог режима и католичких
свештеника у НДХ. Но све до краја
рата, званична политика била је на­
клоњенија тоталитарним режимима
Сила осовина.
Звог свега реченог тек су слом
фашистичких режима у централној
У Хитлерову част: нацистички
Европи, америчка војна окупација
поздрав католичких бискупа
западне Европе, и Стаљиново ос­
вајање источне Европе (укључујући
физички прогорни и убиства наставили и низ католичких земаља) довели дотле
су се још већом жестином. Нпр. у Ноћи да Католичка црква коначно прихвати
дугих ножева није страдао само Рем и демократију као политички систем, као
врх СА одреда, већ и низ водећих като­ и формирање јаких католичких односно
личких лидера и публициста. На све ово демохришћанских политичких партија. У
Ватикан је одговарао доста резервисано свега неколико година настале су и власт
да би тек 1937. била објављена енцик­ освојиле Хришћанско-демократска
лика Mit brennender sorge (Са великом унија у Немачкој и Хришћанска демокра­
забринутошћу) која је осудила прогоне тија у Италији, као и низ других партија
католика у Немачкој. Остало је и конт­ сличне оријентације у Аустрији, Белгији,
роверзно ћутање Ватикана о „коначном Холандији, скандинавским земљама итд.
решењу“ и још мноштво других неразја­ Ове партије су углавном биле на власти
шњених односа. Италијански историчар у периоду 1945-1990, и донеле су Европи
Карло Фалкони објавио је значајну књигу један дуг период мира, стабилности и
Тишина у којој је јасно документовао да изванредног технолошког и привредног
је Ватикан имао пуну информацију о све­ развоја. Осим тога оне су (генерација
му што се у НДХ дешавало и да је упркос Шумана, Монеа, Аденауера, Ерхарта, де
томе остао нем. Гасперија) фундаментално утицале на
стварање Европске економске заједни­
це, а затим и Европске уније.  z
Надбискуп Степинац са
хрватским нацистима - усташама
1/2010 l Двери српске l 65
 ВАТИКАН И ЗЛО
Ра­до­ван Пи­ли­по­вић
Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква
пре­ма пра­во­слав­ним
Ср­би­ма 1941–1945.
Ри­мо­ка­то­лич­ки клер је у це­ли­ни по­здра­вио на­ста­нак НДХ,
а до­ста ве­ли­ки део истог се све­срд­но укљу­чио у ак­ци­ју
чи­шће­ња „хр­ват­ских кра­је­ва“ од Ср­ба
Д ру­ги свет­ски рат (1939–1945) је по­кре­
нут Хи­тле­ро­вом же­љом да се ство­ри
ко­смос ко­ји би био обо­јен и про­жет
то­та­ли­тар­ном иде­о­ло­ги­јом на­ци­о­нал­со­ци­
ја­ли­зма. Хи­тле­ри­зам ни­је са­мо оства­ре­на
ауто­ри­тар­на вла­да­ви­на јед­ног су­ма­ну­тог
де­спо­та, не­го и дру­штве­ни про­цес про­у­зро­ко­
ван број­ним фак­то­ри­ма у Не­мач­кој и Евро­пи.
За­у­зи­ма­ње ста­ва пре­ма нај­ве­ћем стра­да­њу
и ра­за­ра­њу у исто­ри­ји чо­ве­чан­ства ко­је је
пра­ти­ло Дру­ги свет­ски рат од­ре­ђу­је да­нас
етич­ку и иде­о­ло­шку ауру мо­дер­ног чо­ве­ка.
Она мо­же да зра­чи као про­гре­си­ви­зам или
дру­штве­но-по­ли­тич­ка на­зад­ност. Све што је
у Евро­пи на­сле­ђе ак­си­о­ло­шких си­сте­ма из
епо­хе на­ци­зма и фа­ши­зма не­ма да­нас пра­во
на де­мо­крат­ски из­бор и на­чин по­сто­ја­ња.
Иако су у док­три­нар­ном сми­слу на­ци­о­
нал­со­ци­ја­ли­зам и хри­шћан­ство ра­ди­кал­но
су­прот­ста­вље­ни, у праг­ма­тич­но-по­ли­тич­
ком по­гле­ду ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква је, за­у­
зев­ши ути­ли­та­ри­стич­ку по­зи­ци­ју, од вла­да­
ви­не на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­зма у не­ко­ли­ко де­
ло­ва европ­ског кон­ти­нен­та про­фи­ти­ра­ла.
У слу­ча­ју „ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве у Хр­ва­та“
екс­пан­зи­о­ни­зам то­та­ли­тар­не иде­о­ло­ги­је и
но­ве по­ли­тич­ке гра­ни­це ус­по­ста­вље­не на­
кон април­ског сло­ма Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­
ви­је ство­ри­ле су по­вољ­не усло­ве за јед­ну
вр­сту агре­сив­ног вер­ског про­зе­ли­ти­зма.
Пр­ви ра­до­ви ко­ји су се по­ја­ви­ли и вред­
но­ва­ли зва­нич­ну по­ли­ти­ку Рим­ске Ку­ри­
је 1933–1945. го­во­ри­ли су о „ћут­њи Пи­ја
XII“ (Кар­ло Фал­ко­не). Стра­да­ње Је­вре­ја у
Евро­пи и Ср­ба на Бал­кан­ском по­лу­о­стр­
ву су про­це­си ко­ји има­ју де­скрип­тив­ну и
фе­но­ме­ни­ол­ о­шку ана­ло­ги­ју. Ра­ди­кал­ни
хр­ват­ски на­ци­о­на­ли­стич­ки по­крет по­знат
66 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
као уста­штво на­дах­нут је иде­јом кле­ри­
ка­ли­зма, а нај­ве­ћи део прак­тич­них по­те­за
ре­жи­ма хр­ват­ског по­глав­ни­ка Ан­те Па­ве­
ли­ћа на ни­воу ре­ли­гиј­ске по­ли­ти­ке био је
до­брим де­лом за­сно­ван на од­но­су и об­зи­
ру пре­ма ка­то­лич­кој дог­ма­ти­ци.
Не­за­ви­сна др­жа­ва Хр­ват­ска пред­ста­
вља кла­си­чан при­мер по­ли­тич­ког екс­пе­
ри­мен­та ри­мо­ка­то­лич­ког одр­жа­ња ci­vi­tas
dei. Она је у прак­си за пра­во­слав­не Ср­бе,
Је­вре­је и оста­ле би­ла за­пра­во ова­пло­ће­ње
јед­не ре­ал­не ci­vi­tas di­a­bo­li. Про­го­ни пра­во­
сла­вља, 1941–1945. до­ве­ли су до ци­ви­ли­
за­циј­ског уз­ми­ца­ња гра­ни­ца пра­во­сла­вља
ко­је се ко­нач­но и де­си­ло кра­јем XX ве­ка
(ег­зо­дус Ср­ба из Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не
и Хр­ват­ске). Пре­по­зна­тљи­ве ве­ли­ке реч­не
гра­ни­це, као што су Дри­на и Са­ва, ни­су са­
мо Хи­тле­ров ре­ван­ши­зам и ре­ви­зи­о­ни­зам
Аустро-Угар­ске (Хр­ват­ска до Зе­му­на), не­го,
ви­ђе­но очи­ма пап­ског ку­ри­јал­ца, и ствар­
не гра­ни­це по­врат­ка За­пад­ног Или­ри­ка
под пап­ску власт.
ОП­ШТИ ОКВИ­РИ
Алој­зи­је Сте­пи­нац је сво­ме „Днев­ни­ку“
из­но­сио не­тр­пе­љи­ве ста­во­ве пре­ма пра­во­
сла­вљу и срп­ству, обез­вре­ђу­ју­ћи кул­тур­ни
и дру­штве­ни зна­чај „би­зан­ти­зма“, сма­тра­ју­
ћи да ће са до­вољ­ним бро­јем ми­си­о­на­ра
„ци­је­ла Ср­би­ја би­ти ка­то­лич­ка“. То је са­мо
на­го­ве­шта­ва­ло оп­ште ан­ти­срп­ско др­жа­ње
оне цр­кве­не ор­га­ни­за­ци­је ко­ју је оли­ча­вао
„као над­би­скуп за­гре­бач­ки и хр­ват­ски“ ме­
тро­по­ли­та.
Иде­о­ло­шко оправ­да­ње ан­ти­срп­ских из­
ли­ва бе­са у ле­то 1941. го­ди­не на те­ри­то­ри­
ји Не­за­ви­сне др­жа­ве Хр­ват­ске пру­жа­ла је
Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква. Хр­ват­ска цр­кве­на
штам­па да­ва­ла је пр­вих да­на по­сто­ја­ња
НДХ пра­ву те­о­ло­ги­ју по­ли­тич­ке си­ту­а­ци­је
у ко­јој се на­шао хр­ват­ски на­род. Та­кво бо­
го­сло­вље ен­де­ха­зи­је ви­ди се и у по­сла­ни­
ци од 28. апри­ла за­гре­бач­ког над­би­ску­па и
хр­ват­ског ме­тро­по­ли­те Алој­зи­ја Сте­пин­ца:
„Ча­со­ви су ово, у ко­ји­ма не го­во­ри ви­ше
је­зик не­го крв сво­јом та­јан­стве­ном по­ве­
за­но­шћу са зе­мљом, у ко­јој смо угле­да­ли
сви­је­тло Бож­је и с на­ро­дом из ко­је­га смо
ни­кли.“
Ри­мо­ка­то­лич­ки клер је у це­ли­ни по­здра­
вио на­ста­нак НДХ, а до­ста ве­ли­ки део истог
се све­срд­но укљу­чио у ак­ци­ју чи­шће­ња
„хр­ват­ских кра­је­ва“ од Ср­ба. На­ве­шће­мо у
том по­гле­ду при­ме­ре ма­ње по­зна­тих жуп­
ни­ка из За­пад­не Бо­сне:
Фра Ми­јо Чу­јић је да­вао на­ло­ге да се ру­
ше пра­во­славн­ме цр­кве и вр­шио је кам­па­
њу за пре­кр­шта­ва­ње „Вла­ха“ и „гр­ко­и­сточ­
ња­ка“. Ни­ко­ла Би­ло­гри­вић, ри­мо­ка­толч­ки
жуп­ник из Ба­ња Лу­ке, док­тор те­ол­ о­ги­је и
бли­ски са­рад­ник и пра­ти­лац Вик­то­ра Гу­
ти­ћа при­знао је по­сле ра­та на су­ђе­њу да
је са­мо у Ба­ња Лу­ци пре­вео на ри­мо­ка­то­
лич­ку ве­ру 1500 гра­ђа­на. За овог гор­љи­вог
Па­ве­ли­ћев­ца се зна да је на ми­си у Па­влов­
цу код Ба­ња Лу­ке по­зи­во Хр­ва­те ри­мо­
ка­то­ли­ке на ис­тре­бље­ње ком­ши­ја Ср­ба.
Пре­ла­зак на ри­мо­ка­то­ли­чан­ство од­ви­јао
се под прет­ња­ма, у стра­ху за очу­ва­ње го­
лих жи­во­та и спа­са­ва­ња чи­та­вих по­ро­ди­
ца. Ти­пи­чан при­мер срп­ског ина­та био је
ко­лек­тив­но при­ма­ње исла­ма ста­нов­ни­ка
се­ла Бе­го­во Бр­до код Це­тин­гра­да. Жуп­ник
Пе­ро Ме­двјед је ор­га­ни­зо­вао по­кољ у по­
ме­ну­том се­лу као ка­зну што ни­су пре­шли
на ри­мо­ка­то­ли­чан­ство. Ка­ко су пред­став­
ни­ци ри­мо­ка­то­лич­ког кле­ра у ве­ћи­ни слу­
ча­је­ва раз­ми­шља­ли тих тре­ну­та­ка мо­же се
са­гле­да­ти из но­вин­ских на­пи­са ба­ња­лу­чог
фра­тра Пе­тра Па­ји­ћа:
„До са­да је Бог го­во­рио по са­вје­ти­ма, по
па­пин­ским ен­ци­кли­ка­ма, по не­бро­је­ним
про­по­вје­ди­ма, по ка­те­хи­за­ци­ји, по кр­
шћан­ској штам­пи, по ми­са­ма, по ју­нач­ким
при­мје­ри­ма све­та­ца итд... Са­да је Го­спо­дин
од­лу­чио упо­три­је­би­ти дру­гу ме­то­ду. При­
ре­ди­ти ће ми­си­је. Европ­ске. Свјет­ске. Др­
жат ће их не све­ће­ни­ци, не­го вој­ско­во­ђе на
че­лу са Хи­тле­ром. Про­по­ви­је­ди ће се вр­ло
до­бро чу­ти по­мо­ћу то­по­ва, ми­тра­ље­за,
тен­ко­ва, бом­бар­де­ра...” (Ка­то­лич­ки тјед­
ник, бр. 35 од 31. ав­гу­ста 1941).

РИ­МО­КА­ТО­ЛИЧ­КА ОФАН­ЗИ­ВА ИЗ
МУ­СЛИ­МАН­СКЕ ПЕР­СПЕК­ТИ­ВЕ
Бо­сан­ска Кра­ји­на је би­ла цен­тра­ла­на
област са­те­лит­ске др­жа­ве ко­ја је у Хи­
тле­ро­вом „Но­вом по­рет­ку“ у Ју­го­и­сточ­
ној Евро­пи би­ла по­ли­тич­ка сен­за­ци­ја.
То је би­ла пр­ва хр­ват­ска др­жа­ва на­кон
не­ко­ли­ко ве­ко­ва не­по­се­до­ва­ња ме­ђу­на­
род­но-прав­ног су­бјек­ти­ви­те­та. У ге­о­по­
ли­тич­ким пла­но­ви­ма уста­шког по­кре­та
Ба­ња Лу­ка је тре­ба­ло да бу­де хр­ват­ски
глав­ни град, а оп­се­жна ак­ци­ја фи­зич­ког
по­ти­ра­ња Ср­ба у Кра­ји­ни, ја­кој срп­ској
ет­но­граф­ској зо­ни, тре­ба­ло је њен де­мо­
граф­ски и на­ци­о­нал­ни еле­мент да про­
ме­ни у хр­ват­ску ко­рист. Стра­да­ње Ср­ба
је на­ве­ло на раз­ми­шља­ње та­мо­шње му­
сли­ма­не.
Пе­ти­ци­ја ба­ња­луч­ких му­сли­ма­на упу­
ће­на 12. но­вем­бра 1941. го­ди­не су­на­род­
СВЕ СУ ЗНАЛИ:
ни­ци­ма у Па­ве­ли­ће­вој вла­ди Џа­фе­ру Ку­
Павелић и Степинац
ле­но­ви­ћу и Хам­ди­ји Бе­шла­ги­ћу све­до­чи
о не­ми­ру са стра­да­њем пра­во­сла­ва­ца са
ко­ји­ма су му­ха­ме­дан­ци Бо­сне и Хер­це­го­ви­ ку вје­ру, све су то чи­ње­ни­це ко­је су за­пре­ је био фес. Му­сли­ма­ни су про­гла­ша­ва­ни за
не истог ге­не­тич­ког ста­бла и је­зи­ка. На­ве­ па­сти­ле свког истин­ског чо­вје­ка и ко­је су и нај­ра­сни­ји део хр­ват­ског на­ро­да, а из вре­
шће­мо не­ке од­лом­ке ко­ји ба­ца­ју све­тло из на нас Му­сли­ма­не ових кра­је­ва дје­ло­ва­ле ме­на Дру­гог свет­ског ра­та по­ти­че син­таг­ма
по­себ­ног угла и упот­пу­њу­ју те­шку сли­ку на нај­не­у­год­ни­је... „хр­ват­ско цви­је­ће“.
мул­ти­ре­ли­гиј­ском Бла­ка­ну: Је­дан дио ка­то­лич­ког све­ћен­ства сма­тра
„Још од по­чет­ка ус­по­ста­вља­ња ове на­ше да је до­шао ње­гов час и он га без скру­пу­ла РИ­МО­КА­ТО­ЛИЧ­КА ОФАН­ЗИ­ВА ИЗ
НДХ гле­да­мо ми Му­сли­ма­ни са нај­ве­ћом
за­бри­ну­то­шћу ка­ко су не­ки уста­ше и дру­ги
ис­ко­ри­шћу­је. Про­па­ган­да за ка­то­ли­ци­зам
је узе­ла то­ли­ко ма­ха да под­је­ћа­на шпан­ску
ПРО­ТЕ­СТАНТ­СКЕ ПЕР­СПЕК­ТИ­ВЕ
нео­д­го­вор­ни фак­то­ри чи­ни­ли нај­гру­бље ин­кви­зи­ци­ју.“ (В. Но­вак, Mag­num Cri­men, За­ Ми­тро­по­лит Јо­сиф Цви­јо­вић, као за­
гре­шке, па и зло­чи­не. Нај­е­ле­мен­тар­ни­ја греб 1948, стр. 634–635). ме­ник ин­тер­ни­ра­ног срп­ког па­три­јар­ха
пра­ва чо­вје­ка га­же­на су без ика­квих скру­ У пе­ти­ци­ји, од­но­сно ре­зо­лу­ци­ји, из­ра­жа­ Га­ври­ла До­жи­ћа је пи­сао ме­мо­ран­ду­ме о
пу­ла. Си­гур­ност жи­во­та и имет­ка, сло­бо­да ва се страх да ће по за­вр­ше­ном об­ра­чу­ну про­га­ња­њу Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у
вје­ре и са­вје­сти пре­ста­ли су да ва­же за ве­ са пра­во­слав­ни­ма, оштри­ца ри­мо­ка­то­лич­ Не­за­ви­сној др­жа­ви Хр­ват­ској. Они су са­ста­
ли­ки дио на­ро­да ових кра­је­ва. ке офан­зи­ве би­ти упе­ре­на про­тив са­мих вља­ни на осно­ву из­ве­шта­ја про­те­ра­них и
Уби­ја­ње све­ће­ни­ка (пра­во­слав­них, прим му­сли­ма­на: „Чу­ју се че­сто и по­грд­не пје­сме пре­жи­ве­лих све­ште­ни­ка и дру­гих Ср­ба ко­
Р. П.) и пр­ва­ка без су­да и пре­су­да, стри­је­ља­ од стра­не не­ких ка­то­ли­ка, ко­ји ври­је­ђа­ју ји су на­пу­ша­ли сво­је за­ви­ча­је. Је­дан та­кав
ње и мр­цва­ре­ње у го­ми­ла­ма че­сто по­све вјер­ске осје­ћа­је му­сли­ма­на и про­ри­че им ме­мо­ран­дум је до­спео у ру­ке еван­ге­лич­ког
не­ду­жних љу­ди, же­на и дје­це, го­ње­ње у ма­ се иста суд­би­на као хри­шћа­ни­ма...” (Исто). би­ску­па Бер­ли­на, др Те­о­до­ра Хе­ке­ла, ко­ји
са­ма из ку­ће и из по­сте­ље чи­та­вих по­ро­ди­ Уста­ше су ве­штом про­па­ган­дом при­до­ је у мар­ту 1942. го­ди­не по­се­тио Бе­о­град.
ца са ро­ком од јед­ног до два ча­са за спре­ би­ја­ли му­сли­ма­не Бо­сне и Хер­це­го­ви­не у Овом ви­со­ком про­те­стант­ском ве­ли­ко­до­
ма­ње те њи­хо­во де­пор­то­ва­ње у не­по­зна­те сво­је кр­ва­во ко­ло про­тив Ср­ба. Је­дан од стој­ни­ку ме­мо­ран­дум је пре­дат по­сре­до­
кра­је­ве, при­сва­ја­ње и пљач­ка­ње њи­хо­ве зва­нич­них по­глав­ни­ко­вих пор­тре­та био је ва­њем па­сто­ра Бер­нхар­да Бор­ни­ко­ел­ а. У
имо­ви­не, те си­ле­ње на пре­ла­зак у ка­то­лич­ са обе­леж­ји­ма ислам­ског фол­кло­ра ка­кав Исто­риј­ском ар­хи­ву Бе­о­гра­да, фонд БДС

1/2010 l Двери српске l 67

чу­ва се ње­гов до­си­је, Б-141, за­ни­мљи­ве са­
др­жи­не.
Нем­ци су би­ли до­бро оба­ве­ште­ни о
свим по­ли­тич­ким при­ли­ка­ма. У јед­ном не­
дељ­ном из­ве­шта­ју о ра­ду Срп­ске пра­во­
слав­не цр­кве од 4. до 11. де­цем­бра 1941.
го­ди­не, са­ста­вље­ном од ти­ма не­мач­ких
оба­ве­штај­них офи­ци­ра, раз­ма­тра њен
по­ло­жај у Не­за­ви­сној др­жа­ви Хр­ват­ској:
„Од осни­ва­ња хр­ват­ске др­жа­ве хр­ват­ска
вла­да је пред­у­зе­ла ме­ре пре­ма ко­ји­ма
срп­ски на­род, ко­ји по хр­ват­ским по­да­ци­
ма бро­ји 1 800 000, тре­ба да бу­де ис­тре­
бљен и учи­њен хр­ват­ским. У том ци­љу су
усле­ди­ла по­зна­та про­га­ња­ња и про­те­ри­
ва­ња срп­ског еле­мен­та у Хр­ват­ској. Чи­ни
се да ће они пре­ста­ти са­мо на ини­ци­ја­
ти­ву Рај­ха и Ита­ли­је. По­ме­ну­ти про­гон је
пр­вен­стве­но по­кре­ну­ла ка­то­лич­ка цр­ква.
Она је спи­ри­тус агенс чи­та­ве ове исто­ри­
је до­га­ђа­ја...“ (Исто­риј­ски ар­хив Бе­о­гра­да,
М-17, стр. 81).
Те­о­дор Хе­кел је до­шао у Бе­ог­ рад да се
на ли­цу ме­ста уве­ри у исти­ни­тост на­во­да
у ме­мо­ран­ду­му Ми­тро­по­ли­та Јо­си­фа. Те­о­
дор Хе­кел се са срп­ским епи­ско­пи­ма ни­је
зва­нич­но са­ста­јао, али је од стра­не Све­тог
Ар­хи­је­реј­ског Си­но­да од­ре­ђен др Ду­шан
Глу­мац, про­фе­сор Бо­го­слов­ског фа­кул­те­
та, да са њим оба­ви раз­го­вор и из­ло­жи су­
шти­ну ства­ри о про­го­ни­ма Ср­ба и Срп­ске
Пра­во­слав­не Цр­кве за­пад­но од Дри­не.
„Раз­го­вор сам по­чео са обич­ним ре­чи­ма
по­здра­ва и да сам до­шао да га за­мо­лим за
по­моћ еван­ге­лич­ке цр­кве у овим нај­те­жим
вре­ме­ни­ма ко­је про­жи­ља­ва наш на­род и
цр­ква. Ми не мо­же­мо да се обра­ти­мо са­да
ни јед­ној дру­гој цр­кви хри­шћан­ској, не­го
са­мо еван­ге­лич­кој, про­тив свих стра­шних
про­го­на и звер­ста­ва ко­јим је из­ло­же­на
на­ша цр­ква и на­род у Хр­ват­ској. Да­нас
не­ма та­мо ни­јед­ног на­шег пра­во­слав­ног
све­ште­ни­ка, цр­кве на­ше су по­ру­ше­не и
68 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
по­па­ље­не, епи­ско­пи по­би­је­ни, за­тво­ре­ни,
да се не зна за њих, све­ште­ни­ци исто та­ко
звер­ски му­че­ни, по­уб ­ и­ја­ни и про­те­ра­ни,
сто­ти­не хи­ља­да не­ви­не де­це, же­на и љу­
ди су на нај­гро­зни­ји на­чин по­би­је­ни, да се
та­квим звер­стви­ма не мо­же на­ћи при­мер
у исто­ри­ји, док се пре­о­ста­ли си­лом пре­
во­де у ри­ма­ко­а­то­ли­ци­зам, све на сра­мо­ту
кул­тур­ног ве­ка и хри­шћан­ства. Зар мо­же
еван­ге­лич­ка цр­ква мир­но ста­ја­ти и то по­
сма­тра­ти, по­сле она­ког де­таљ­ног ме­мо­
ран­ду­ма о сви­ма ти­ма звер­стви­ма и ка­да
се зна да је све то де­ло Ри­ма (Ва­ти­ка­на)?“
Иза­сла­ник Све­тог ар­хи­јерјс­ког си­но­да је
на­гла­сио: „Ми се у овим пре­те­шким мо­
мен­ти­ма обра­ћа­мо апе­лом хри­шћан­ској
еван­ге­лич­кој цр­кви за по­моћ. При то­ме
на­гла­ша­ва­мо да ће Срп­ска Цр­ква уме­ти
да це­ни ту по­моћ ко­ја јој се пру­жа у ње­зи­
ним нај­те­жим мо­мен­ти­ма, да је она не­ће
ни­ка­да за­бо­ра­ви­ти, јер Ср­бин уме да бу­де
бла­го­да­ран, а на де­лу тре­ба да се по­ка­же
да смо хри­шћа­ни“.
Би­скуп Те­о­дор Хе­кел је у пр­ви мах од­го­
во­рио да су мо­рал­ни осно­ви за пру­жа­ње
по­мо­ћи Срп­ској Пра­во­слав­ној Цр­кви ису­
ви­ше ма­ли, да Ср­би не при­па­да­ју пра­во­
слав­ној гру­пи не­мач­ких са­ве­зни­ка као што
су то Ру­му­ни или Бу­га­ри, и да су у вре­ме­ну
пре 1941. го­ди­не са­ра­ђи­ва­ли жи­во за Ан­
гли­кан­ском цр­квом. Са дру­ге стра­не по­сто­
ји не­ла­год­ност код не­мач­ких про­те­ста­на­та
ко­ји су ипак за­те­че­ни екс­пан­зи­јом Ва­ти­
ка­на у Ју­го­и­сточ­ној Евро­пи, сто­га је Хе­кел
ре­као „да ће учи­ни­ти ко­ли­ко мо­же“. Ду­шан
Глу­мац је по­ја­чао мол­бе Срп­ске цр­кве.
„Што се ти­че мо­рал­ног осно­ва, др­жим да
му га у нај­ве­ћој ме­ри пру­жа пре­да­ни ме­
мо­ран­дум и апел на­ше Цр­кве, па да се ми
на­да­мо да ће он и ње­го­ва Цр­ква пред­у­зе­ти
све да се на­ша Цр­ква та­ко стра­шно не про­
го­ни. Упо­зо­рио сам га на го­во­ре хр­ват­ског
ми­ни­стра прав­де Пу­ка и по­глав­ни­ка Па­ве­
Фрањевци и Павелић
ли­ћа, и ко­ји­ма су из­не­те мно­ге не­и­сти­не
о на­шој Цр­кви, ко­је се мо­гу од­но­си­ти и на
еван­ге­лич­ку, а то све да оправ­да­ју сво­ја
звер­ства, на­сил­но ка­то­ли­че­ње и про­гон
Срп­ске Цр­кве. Шта тр­пи наш на­род, не­ка
му по­ка­же и пи­смо што га је упу­тио је­дан
Хр­ват над­би­ску­пу Сте­пин­цу, у ко­ме те­шко
оп­ту­жу­је Ри­мо­ка­то­лич­ку цр­кву, а ко­га му
ја пре­да­јем у не­мач­ком пре­во­ду“. Ов­де се
ми­сли на чу­ве­ни Па­ве­ли­ћев го­вор у Хр­ват­
ском др­жав­ном са­бо­ру из фе­бру­а­ра 1942.
го­ди­не у ко­ме је под­ву­као: „У пра­во­сла­вље
не ди­ра ни­тко, али у Хр­ват­ској не мо­же би­
ти Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве“!
Ка­да је бо­ље са­гле­дао кр­ва­во ис­ку­ство
Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве у НДХ 1941.
го­ди­не, би­скуп Те­о­дор Хе­кел је за­кљу­чио
о че­му нам је пре­не­то: „Он ми је од­го­во­рио
да је и пот­пу­но убе­ђен да је све то де­ло Ри­
ма и да је са­да по­треб­но ство­ри­ти је­дин­
стве­ну ак­ци­ју еван­ге­лич­ке и на­ше Цр­кве
про­тив то­га, раз­ум ­ е се опре­зно, узев­ши у
об­зир и са­да­шњу по­ли­тич­ку си­ту­а­ци­ју“.
Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви је за­ме­
ре­на те­сна са­рад­ња са Ан­гли­кан­ском цр­
квом у пе­ри­о­ду 1918–1941. ко­ја је че­сто
ишла у сме­ру пре­те­ра­не при­сно­сти, па
чак и оства­ре­не in­ter­com­mu­nio са ан­гли­
кан­ским зва­нич­ни­ци­ма, то­ли­ко рет­ке и
не­сва­ки­да­шње за дог­мат­ску стро­гост пра­
во­слав­ног Ис­то­ка.
То су би­ле Хе­ке­ло­ве при­мед­бе, али је
срп­ски про­фе­сор те­ол­ о­ги­је на­ста­вио: „ми
тре­ба да бу­де­мо осве­до­че­ни у то да на­
ша цр­ква мо­же сво­јим вер­ни­ци­ма мир­но
ка­за­ти: ево за­хва­љу­ју­ћи брат­ској по­мо­ћи
Еван­ге­лич­ке Цр­кве у нај­те­же вре­ме, омо­
гу­ће­на је на­шој Цр­кви по­но­во ње­зи­на бо­
жан­ска слу­жба и жи­вот у тим кра­је­ви­ма.
Ми смо уве­ре­ни да ће Еван­ге­лич­ка Цр­ква
то и учи­ни­ти, а на­ша Цр­ква уме би­ти бла­
го­дар­на. По­треб­но је омо­гу­ћи­ти и за­га­
ран­то­ва­ти по­вра­так, мир­но и не­сме­та­но
 Си­сте­мат­ске зло­чи­не
ни­је мо­гао да по­чи­ни
ка­ми­он уста­ша ко­ји
је до­шао у За­греб из
Ита­ли­је, по­сто­ја­ла
је ге­не­за зло­чи­на,
пра­ва пре­ди­спо­зи­
ци­ја и под­ло­га, а у
зна­чај­ној ме­ри је
свој „до­при­нос“
да­ло ри­мо­ка­то­лич­ко
све­штен­ство
вр­ше­ње свих функ­ци­ја на­шим епи­ско­пи­
ма, све­ште­ни­ци­ма и вер­ни­ма, на пре­де­
дов­ско ог­њи­ште и ка­нон­ску ве­зу са ма­те­
ром Цр­квом и по­гла­ва­ром Цр­кве“.
Те­од
­ ор Хе­кел је про­го­не Срп­ске Пра­во­
слав­не Цр­кве у НДХ из­јед­на­чио са уни­шта­
ва­њем еван­ге­ли­ка у Со­вјет­ској Ру­си­ји ко­јих
је од 2.400.000 оста­ло тек 12.000, а од 200
па­сто­ра пре 1918. го­ди­не у жи­во­ту ни­је ос­
тао ни­је­дан. Би­скуп Бер­ли­на је имао по­дат­
ке да уста­шке вла­сти у НДХ оне­мо­гу­ћа­ва­ју
кон­так­те еван­ге­лич­ког би­ску­па из Бо­сне
Ха­ма, са би­ску­пом По­пом из За­гре­ба.
НЕ­ПО­СЛУ­ШНА ДЕ­ЦА У КРИ­ЛУ ­
„ЈЕ­ДИ­НО­СПА­СА­ВА­ЈУ­ЋЕ ЦР­КВЕ“
Вик­тор Но­вак (1889–1977), ри­мо­ка­то­
лик и Хр­ват по ро­ђе­њу је у сво­јим до­бро
до­ку­мен­то­ва­ним исто­риј­ским сту­ди­ја­ма
по­ка­зао да је кле­ри­ка­ли­зам код Хр­ва­та
би­ла си­ла ко­ја је раз­би­ја­ла ју­го­сло­вен­ску
иде­ју. У де­лу Mag­num cri­men из 1948. да­
је број­не и вр­ло до­ку­мен­то­ва­не при­ме­ре
уме­ша­но­сти све­штен­ства у зло­чи­не над
Ср­би­ма.
Ђу­ро Ви­ло­вић, бив­ши све­ште­ник Ри­мо­
ка­то­лич­ке цр­кве, да­је сјај­ну ана­ли­зу пси­
хо­ло­шке ат­мос­фе­ре пр­вих ме­се­ци по­сто­
ја­ња Не­за­ви­сне др­жа­ве Хр­ват­ске у свом
спи­су Кр­ва­ва цр­ква:
„Са­мо цр­ква, по­ред ка­но­на, за­ко­на и
про­пи­са за ко­рект­не све­ће­ни­ке, има низ
пра­ви­ла за све­ће­ни­ке ко­ји же­ле да иду
ми­стич­ним и ми­сте­ри­о­зним – пу­тем са­
вр­шен­ства. Ти има­ју не са­мо да ис­пу­њу­ју
све же­ље и же­љи­це цр­кве, сво­јих по­гла­
ва­ра, не­го да се тим же­ља­ма и же­љи­ца­
ма оду­ше­вља­ва­ју, у свом оду­ше­вље­њу да
их хва­ле без об­зи­ра што о њи­ма ми­сле
– Im­mo la­u­da­re! Би­ло би по­треб­но оду­
же вре­ме при­пре­ма да би се мно­го­број­
не сви­ра­ле цр­кве­них ор­гу­ља по­ре­ђа­ле,
при­ре­ди­ле и уде­си­ле за јед­ну она­ко ја­ку
и по­сле­дич­ну уста­шку кан­та­ту, ка­ква је
уисти­ну, ис­ком­по­но­ва­на и из­ве­де­на“. (Кр­
ва­ва цр­ква – Хр­ват­ски по­по­ви и фра­три
у рас­па­ду Ју­го­сла­ви­је и упо­ко­љи­ма Ср­ба,
Бе­о­град 2009, стр. 35).
Си­сте­мат­ске зло­чи­не ни­је мо­гао да по­
чи­ни ка­ми­он уста­ша ко­ји је до­шао у За­
греб из Ита­ли­је, по­сто­ја­ла је ге­не­за зло­
чи­на, пра­ва пре­ди­спо­зи­ци­ја и под­ло­га, а
у зна­чај­ној ме­ри је свој „до­при­нос“ да­ло
ри­мо­ка­то­лич­ко све­штен­ство.
Ме­ђу де­пор­то­а­ва­ним Сло­вен­ци­ма ко­
ји су се на­шли у Срем­ским Кар­лов­ци­ма у
је­сен 1941 на­шло се и пред­став­ни­ка ни­
жег ри­мо­ка­то­лич­ког кле­ра. По­след­њи
слу­жбе­ник срп­ске на­ци­о­нал­но­сти у згра­
ди Кар­ло­вач­ке бо­го­сло­ви­је, Хер­це­го­вац
Но­вак Ту­ра­ња­нин оста­вио је за­пи­се раз­
го­во­ра са јед­ним ста­рим жуп­ни­ком, жр­
твом Хи­тле­ро­вог ан­ти­сло­вен­ства:
„Уне­ко­ли­ко ме је те­шио онај ста­ри сло­
ве­нач­ки све­ште­ник кад ми ре­че: Слу­шај
Но­вак, Не­мач­ка гу­би рат“. За­чу­ђе­но сам
га по­гле­дао и упи­тао: „Ка­ко то мо­же би­
ти ка­да ви­чу па­ла Мо­сква?“ Он ре­че: Та­ко
што је Аме­ри­ка ушла у рат про­тив Не­мач­
ке, па по­ка­за пр­сти­ма: „Ово по­бе­ђу­је, тј.
Еко­ном­ска моћ“. Па још до­да­де: „На ко­га
Аме­ри­ка уста­не тај је об­рао бо­стан“.
Ме­ђу­тим, зва­нич­ни курс Ва­ти­ка­на је
био фи­ло­то­та­ли­та­ри­стич­ки. Са­мо
ма­ли број ри­мо­ка­то­лич­ких је­рар­ха и то
ма­хом не­хр­ват­ског по­ре­кла је за­у­зи­мао
со­ли­да­ран људ­ски став пре­ма Ср­би­ма,
на пра­ви на­чин вред­ну­ју­ћи срп­ски исто­
риј­ски усуд. Та­ко је ис­ту­пио Не­мац Ал­
фред Пи­хлер ко­ји се 1963. као ба­ња­луч­
ки би­скуп зва­нич­но из­ви­нио Ср­би­ма за
зло­чи­не по­чи­ње­не у име ка­то­ли­чан­ства
и Фран­цуз Ев­ге­ни­је Ти­се­ран ко­ји је због
на­кло­но­сти пре­ма Ср­би­ма и са­пат­њом
са њи­хо­вим жр­тва­ма био про­гла­шен за
не­при­ја­те­ља од уста­шке ди­пло­ма­ти­је у
Ри­му.
Римокатолички свећеник у
акцији покатоличавања Срба
Хр­ват­ски шо­ви­ни­зам је угу­шио уни­вер­
за­ли­зам за­јед­нич­ке хри­шћан­ске ба­шти­не
ко­ји је мо­гао да по­бе­ди уско­гру­де пар­ти­
ку­ла­ри­зме „ово­га све­та“. Ни ко­ле­бљи­ви
Алој­зи­је Ми­шић, би­скуп мо­стар­ски или
ба­ња­луч­ки Јо­зо Га­рић ни­су по­се­до­ва­ли
ис­по­вед­нич­ку сна­гу мин­стер­ског би­ску­
па фон Га­ле­на, ко­га је због про­по­ве­ди
Мар­тин Бор­ма­ан хтео да обе­си, или јед­
ног кар­ди­на­ла Шул­теа из Кел­на ко­ји је
кри­ти­ко­вао на­ци­стич­ку док­три­нар­но-
иде­о­ло­шку ли­те­ра­ту­ру. Он је Ро­зен­бер­
гов „Ми­тус“ на­звао пам­фле­том про­тив
хри­шћан­ства, а фи­ре­ра Адол­фа Хи­тле­ра
мрач­ним чо­ве­ком.
ПО­ВЈЕСТ­НИЧ­КО НА­РА­ВО­У­ЧЕ­НИ­ЈЕ
По­сма­тра­но са ста­но­ви­шта исто­риј­ске
ге­не­зе Ва­ти­кан је имао сим­па­ти­је и пси­
хо­ло­шку пре­ди­спо­зи­ци­ју за Но­ви по­ре­
дак (Ne­ue Or­dung). Он је у пр­ви мах од­
го­ва­рао с об­зи­ром да је цр­ква на За­па­ду
има­ла ла­ко раз­бу­ди­ве тра­го­ве ре­пре­сив­
не, опор­ту­ни­стич­ке и по­све­тов­ња­че­не
про­шло­сти. Ту спа­да­ју ин­кви­зи­ци­ја, вер­
ски ра­то­ви и на­вик­ну­тост на си­гур­ни дру­
штве­ни по­ло­жај под ја­ким ауто­ри­тар­ним
вла­сти­ма. Тре­ћи Рајх је за­го­ва­рао чу­ва­ње
европ­ске кул­ту­ре, а то се по­кла­па­ло са
гле­ди­штем цр­кве про­тив ко­му­ни­зма.
Ри­мо­ка­то­лич­ко уче­ње о устрој­ству
цр­кве, ин­си­сти­ра­ње на стро­гој хи­је­рар­
хич­но­сти и вла­сти епи­ско­па Ри­ма као
ви­дљи­ве гла­ве на зе­мљи са­др­жи обри­се
пра­вог со­ци­ол­ о­шког то­та­ли­та­ри­зма. Али,
одав­но је ре­че­но: Та­мо где је Хри­стов ви­
кар не по­сто­ји ме­сто за истин­ског Хри­
ста! Ис­ку­ство Ср­ба са Ри­мо­ка­то­лич­ком
цр­квом на Бал­ка­ну 1941–1945, Ја­се­но­
вац, Гли­на, Га­ре­ви­це, Шу­шњар, Ја­дов­но,
Пре­би­лов­ци, Ри­со­вац, Лив­но, Шар­го­вац
и дру­га мно­го­стра­дал­на и мар­тир­ска ме­
ста то са­мо по­твр­ђу­ју.  z
1/2010 l Двери српске l 69
 74  Окултна историја нацизма НАЦИОКУЛТИЗАМ
За­ку­ли­сна пред­и­сто­ри­ја Дру­гог свет­ског ра­та

На­ци­сти и окул­ти­зам
Да би за­до­би­ли власт над све­том, у окви­ру SS-а по­сто­ја­ла је
струк­ту­ра ко­ја је укљу­чи­ва­ла око 50 ин­сти­ту­та, на ­
ко­ји­ма су се из­у­ча­ва­ла рун­ска сло­ва, исто­ри­ја Ари­је­ва­ца, ­
ми­то­ви и ле­ген­де ра­зних на­ро­да, сан­скрит и мно­ге дру­ге ства­ри

Х и­тле­ра је од мла­дих го­ди­на при­вла­

чио окул­ти­зам, и тај окул­ти­зам био
је крај­њег, мрач­ног усме­ре­ња. Он
је сма­трао да је свет „ха­о­са“, свет „мрач­
них бо­го­ва“ из­вор це­ло­куп­не тво­ре­ви­не,
осно­ва ство­ре­ног све­та, и ода­тле по­ти­че и
ње­гов по­глед на свет, и по­тре­ба за пот­чи­
ња­ва­њем спо­ља­шњој, угње­тач­кој си­ли. Ова
спо­ља­шња си­ла, ко­ја је вре­ме­ном овла­да­ла
Хи­тле­ро­вим уну­тра­шњим све­том, да­ла му
је по­себ­не, де­мон­ске спо­соб­но­сти и мо­ћи.
Он је по­стао про­вод­ник де­мон­ског у свет,
по­стао је про­вод­ник енер­ги­је та­ме. Ка­да
из­у­ча­ва­мо исто­ри­ју Не­мач­ке 30-тих го­ди­на
ХХ ве­ка, го­то­во да је не­мо­гу­ће да не осе­ти­
мо при­су­ство не­ке оно­стра­не си­ле ко­ја је
би­ла у ста­њу да за са­мо 3–4 го­ди­не из­вр­ши
ре­во­лу­ци­ју у не­мач­ким умо­ви­ма.
Да би спро­ве­ли у жи­вот сво­ју иде­о­
ло­ги­ју и ова­пло­ти­ли сво­је иде­је, Хи­тлер
и ње­го­ви исто­ми­шље­ни­ци про­у­ча­ва­ли
су ми­стич­на уче­ња и из њих по­зајм­љи­
ва­ли оно што је мо­гло да им по­мог­не у
оства­ри­ва­њу њи­хо­вих ци­ље­ва. Ам­бле­ми
фа­ши­зма до­шли су из ста­рог Ти­бе­та. Сва­
сти­ка је древ­ни ис­точ­ни знак ко­ји сим­
во­ли­зу­је сун­це и веч­ност. У вре­ме Пр­вог
свет­ског ра­та Нем­ци су по­че­ли да но­се
сва­сти­ку као за­штит­ну амај­ли­ју. Ка­да је
Хи­тлер до­шао на власт, окулт­но на­лич­је
на­ци­зма од­ра­зио се и на не­мач­ку сим­
во­ли­ку. Сим­во­ли ра­зних ми­ни­стар­ста­ва
по­ста­ле су ру­не, зна­ко­ви (сло­ва) ко­је су
скан­ди­нав­ска и гер­ман­ска пле­ме­на не­
ка­да ко­ри­сти­ла ра­ди култ­них нат­пи­са. У
то вре­ме, то­ком 30-тих го­ди­на, ар­хи­тек­
та Бар­тес је пре­ма Хи­мле­ро­вом на­ре­ђе­
њу про­јек­то­вао за­мак Ве­велс­берг, ко­ји
је тре­ба­ло да по­ста­не цен­тар SS-а. Сва­ка
од ње­го­вих про­сто­ри­ја би­ла је уре­ђе­на
у сред­њо­ве­ков­ном сти­лу, уз ко­ри­шће­ње
ми­то­ло­шке сим­во­ли­ке. Ис­под глав­не са­
ле на­ла­зи­ла се Вал­ха­ла, где су се од­ви­ја­
ле це­ре­мо­ни­је, по­све­ће­не мр­твим офи­
ци­ри­ма SS-а. У гроб­ни­ци је го­рео веч­ни
огањ. По­сле смр­ти чла­на SS-а, ње­гов лич­
ни пр­стен био би ста­вљен у ур­ну ко­ја је
сим­во­ли­зо­ва­ла ве­зу мр­твих чла­но­ва ре­
да са жи­ви­ма.
Да би за­до­би­ли власт над све­том, у
окви­ру SS-а по­сто­ја­ла је струк­ту­ра ко­ја је
укљу­чи­ва­ла око 50 ин­сти­ту­та, на ко­ји­ма
су се из­у­ча­ва­ла рун­ска сло­ва, исто­ри­ја
Ари­је­ва­ца, ми­то­ви и ле­ген­де ра­зних на­
ро­да, сан­скрит и мно­ге дру­ге ства­ри. По­
чев од 30-тих го­ди­на, у ре­јон сред­ње Ази­
је би­ле су упу­ће­не мно­го­број­не не­мач­ке
екс­пе­ди­ци­је. По­себ­но су бри­жљи­во про­
у­ча­ва­ле Ти­бет. Хи­тлер је у тој обла­сти тра­
жио ста­нов­ни­штво ме­ђу ко­јим се мо­ра­ло
са­чу­ва­ти зна­ње о нат­при­род­ним људ­
ским спо­соб­но­сти­ма. Окулт­ни ли­дер не­
мач­ке на­ци­је ве­ро­вао је да у тим ре­јо­ну
мо­ра да жи­ве љу­ди ко­ји по­се­ду­ју зна­ња
нео­п­ход­на за го­спо­да­ре­ње све­том. Овим
ве­ро­ва­њем об­ја­шња­ва се чи­ње­ни­ца по­
сто­ја­ња ко­ло­ни­је ти­бе­тан­ских мо­на­ха
(ла­ма) у фа­ши­стич­кој Не­мач­кој. У су­шти­
ни, Хи­тлер се на­шао под сна­жним ути­ца­
јем оних си­ла ко­је се у Би­бли­ји име­ну­ју
као „де­мон­ски ду­хо­ви“. Шта мо­же­мо да
зна­мо о том си­ла­ма? На­ве­шће­мо Хри­сто­
ве ре­чи: Ва­ма је отац ђа­во, и же­ље сво­га
оца хо­ће­те да чи­ни­те; он бе­ше чо­ве­ко­у­
би­ца од по­чет­ка, и не сто­ји у исти­ни, јер
у ње­му не­ма исти­не. Кад го­во­ри лаж, сво­је
го­во­ри, јер је он ла­жа и отац ла­жи (Јн. 8;
44). Као што се ви­ди из ових ре­чи, ђа­во је
- отац ла­жи. „Исти­на не по­сто­ји“, ре­као је
јед­ном при­ли­ком Хи­тлер Ра­у­шин­гу. Јед­на
од ка­рак­те­ри­сти­ка ђа­во­ла је и чи­ње­ни­ца
да је он чо­ве­ко­у­би­ца, и ова цр­та се та­ко­
ђе сна­жно ис­по­љи­ла у де­лат­но­сти Хи­тле­
ра као по­ли­ти­ча­ра.
Пот­пу­на су­прот­ност Хи­тле­ро­вој иде­
о­ло­ги­ји би­ли су иде­ја јед­ног Бо­га и Хри­
сто­во уче­ње, ко­је је са­чу­ва­лу сву сна­гу
Мој­си­је­вих ре­ли­ги­о­зно-мо­рал­них за­ко­на
и још сна­жни­је осве­тли­ло њи­хо­во бо­жан­
стве­но на­че­ло. Ал­берт Ајн­штајн је јед­ном
при­ли­ком ре­као: „Ја сам Је­вре­јин, али
бли­ста­ви лик На­за­ре­ћа­ни­на оста­вио је на
ме­не сна­жан ути­сак. Ни­ко се ни­је из­ра­жа­

70 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

вао та­ко бо­жан­стве­но, као Он. И за­и­ста,
на овом све­ту по­сто­ји са­мо јед­но ме­сто
где не­ма та­ме. То је лич­ност Ису­са Хри­ста.
У Ње­му нам се Бог от­крио на на­чин ко­ји
нај­бо­ље мо­же­мо да раз­ум ­ е­мо“.
Хи­тлер је по­себ­ну мр­жњу га­јио пре­ма
Је­вре­ји­ма. Је­вре­ји су ис­по­ве­да­ли ве­ру
у јед­но­га Бо­га и, пре­ма Хи­тле­ро­вим ре­
чи­ма, „по­ста­ви­ли су по­че­так та­квој бо­
ле­сти као што је хри­шћан­ство“... Хи­тлер
је још 1923. г. од­лу­чио да из­вр­ши „по­ход
на Бер­лин“ и да зба­ци „је­вреј­ско-марк­
си­стич­ке из­дај­ни­ке“. Ова мр­жња је вре­
ме­ном по­ста­ја­ла све ве­ћа и озна­ча­ва­ла
је ре­ал­ну про­ја­ву де­мон­ских си­ла ко­је су
њи­ме упра­вља­ле. Хи­тлер је у ве­ћој ме­ри
био ан­ти­се­ми­та, не­го ра­си­ста. „Упра­во су
Је­вре­ји“, го­во­рио је он Хер­ма­ну Ра­у­шин­
гу, „до­не­ли у свет свог ти­ран­ског Бо­га и
Ње­го­вих Де­сет за­по­ве­сти ко­је не­ги­ра­
ју жи­вот“. Хи­тлер је об­ја­вио рат упра­во
про­тив ових Де­сет за­по­ве­сти и њи­хо­вих
без­број­них за­бра­на. Хи­тлер је сма­трао да
се, тек кад уби­је и по­след­њег Је­вре­ји­на,
мо­же оче­ки­ва­ти пот­пу­но ис­ко­ре­њи­ва­ње
је­вреј­ске иде­је јед­ног Бо­га и је­дин­стве­
ног мо­ра­ла (Јо­сиф Те­лу­шкин, „Је­вреј­ски
свет“).
***
ОКУЛТ­НЕ ТАЈ­НЕ РАЈ­ХА
„Не­сум­њи­во је да се сва­ки на­ци­о­нал-со­ци­
ја­ли­ста, пре или ка­сни­је, мо­ра са­гла­си­ти са
та­ко­зва­ним ’окулт­ним’ чи­ње­ни­ца­ма“.
Но­ви­не „Рај­хсварт“, од 30. ав­гу­ста 1937.
У бор­би са та­квим про­тив­ни­ком као
што је на­ци­зам, ни­су нај­стра­шни­ји од­го­
во­ри на пи­та­ња: нај­стра­шни­је је ка­да се
ства­ра при­вид да ви­ше не по­сто­је ни­ка­
ква пи­та­ња. Ме­ђу­тим, ства­ри сто­је до­не­
кле дру­га­чи­је. На при­мер, ка­да чи­та­те о
на­ци­стич­ком ко­смич­ком про­јек­ту „Ал­де­
ба­ран“, те­шко је да се одво­ји­те од ми­сли
да је то обич­на фан­та­сти­ка, али ка­да ме­ђу
ин­фор­ма­ци­ја­ма о том про­јек­ту на­иђ ­ е­те
на име SS штан­дар­тен­фи­ре­ра Вер­не­ра
фон Бра­у­на, мо­ра­те да се за­ми­сли­те. На­
и­ме, мно­го го­ди­на по­сле Дру­гог свет­ског
ра­та, Вер­нер фон Бра­ун ни­је био би­ло ко,
не­го јед­на од кључ­них фи­гу­ра у аме­рич­
ком про­јек­ту ле­та на Ме­сец. Ме­сец је, на­
рав­но, не­у­по­ре­ди­во бли­жи, не­го пла­не­та
Ал­де­ба­ран, али се, као што зна­мо, лет на
Ме­сец до­го­дио.
По­сто­је, да­кле, пи­та­ња, и њих ни­је ма­
ло. Ра­ди се са­мо о то­ме ко ће и ка­ко на
њих од­го­во­ри­ти. На­ве­шће­мо са­мо не­ка
од њих:
Шта је екс­пе­ди­ци­ја SS-а, ко­ја је ор­га­ни­
зо­ва­на под по­кро­ви­тељ­ством окулт­не и
ми­стич­не ор­га­ни­за­ци­је „Ане­нер­бе“ 1938.
г. тра­жи­ла на да­ле­ком Ти­бе­ту? И за­што
су „есе­сов­ци­ма“ до­пу­сти­ли при­ступ та­
мо, где је за Евро­пља­не пут био за­тво­
рен? Са ка­квим је ци­љем би­ла упу­ће­на и
дру­га екс­пе­ди­ци­ја SS-а, и то не би­ло где,
не­го упра­во на Ан­тарк­тик? За­што, то­ком
по­след­њих го­ди­на ра­та, фи­рер ни­је из­
два­јао нај­ви­ше фи­нан­сиј­ских сред­ста­ва
за тен­ко­ве и ави­о­не, не­го за за­го­нет­не и
при­лич­но нео­пи­пљи­ве про­јек­те тог истог
„Ане­нер­бе“-а? Да ли то мо­жда зна­чи да су
се ови про­јек­ти већ на­ла­зи­ли на гра­ни­ци
ре­а­ли­за­ци­је? За­што су на Нир­нбер­шком
про­це­су пре­ки­ну­ли са­слу­ша­ње штан­дар­
тен­фи­ре­ра SS-а, Вол­фра­ма Зи­вер­са, ге­
не­рал­ног се­кре­та­ра „Ане­нер­бе“-а, чим је
по­чео да на­во­ди име­на? И за­што су обич­
ног пу­ков­ни­ка SS-а та­ко бр­зо стре­ља­ли,
за­јед­но са во­де­ћим рат­ним зло­чин­ци­ма
„Тре­ћег рај­ха?” За­што је упра­во док­тор
Ка­ме­рон, ко­ји је у Нир­нбер­гу био при­су­
тан у са­ста­ву аме­рич­ке де­ле­га­ци­је и ко­
ји је про­у­ча­вао де­лат­ност „Ане­нер­бе“-а,
на­кон то­га стао на че­ло про­јек­та „Пла­ва
пти­ца“, у окви­ру ко­јег су вр­ше­на ис­тра­
жи­ва­ња у обла­сти пси­хо­про­гра­ми­ра­ња
и пси­хо­тро­ни­ке? За­што се у ре­фе­ра­ту
аме­рич­ке вој­не екс­пе­ди­ци­је, да­то­ва­ном
у 1945. го­ди­ну, у пре­ам­бу­ли го­во­ри о то­
ме да је це­ло­куп­на де­лат­ност „Ане­нер­
бе“-а има­ла псе­уд ­ о­на­уч­ни ка­рак­тер, док
је у са­мом ре­фе­ра­ту за­бе­ле­же­но и та­кво
„псе­уд­ о­на­уч­но“ до­стиг­ну­ће, као што је
успе­шна бор­ба са ма­лиг­ном ће­ли­јом?
Нај­зад, ка­ква је то чуд­на при­ча о про­на­ла­
же­њу ле­ше­ва ти­бе­тан­ских мо­на­ха у есе­
сов­ским мун­ди­ри­ма, и то на са­мом кра­ју
ра­та, у Хи­тле­ро­вим бун­ке­ри­ма? За­што је
„Ане­нер­бе“, упо­ре­до са ар­хи­ва­ма спе­ци­
јал­них слу­жби, ре­дов­но за­пле­њи­ва­ла до­
ку­мен­та­ци­је на­уч­них ла­бо­ра­то­ри­ја и свих
мо­гу­ћих тај­них дру­шта­ва и то у сва­кој од
зе­ма­ља ко­је је Вер­махт осво­јио?
Исто­ри­ча­ри су ап­со­лут­но у пра­ву ка­да
у школ­ским уџ­бе­ни­ци­ма пред­у­сло­ве Хи­
тле­ро­вог до­ла­ска на власт об­ја­шња­ва­ју
те­шким со­ци­јал­но-еко­ном­ским усло­ви­ма
ка­кви су вла­да­ли у Не­мач­кој у то вре­ме,
Нацистичка експедиција на Тибету, 1938.
ге­о­по­ли­тич­ким по­сле­ди­ца­ма по­ра­за у
Пр­вом свет­ском ра­ту, раз­о­ча­ре­њем и по­
ни­же­њем вој­ске, ре­ван­ши­стич­ким рас­
по­ло­же­њем у дру­штву... Нај­ва­жни­је је,
ме­ђу­тим, да је све то об­је­ди­ња­ва­ло - на­
ци­о­нал­но по­ни­же­ње.
Нер­во­зни мла­ди чо­век ко­ји је же­лео
да по­ста­не умет­ник са­ти­ма је ста­јао ис­
пред „ко­пља суд­би­не“, из­ло­же­ног у Беч­
ком му­ зе­ју. Сма­тра­
ло се да онај, ко­ ји
по­се­ду­је ово ко­пље, мо­же да го­спо­да­ри
све­том. Овај бив­ши вој­ник сил­но је же­
лео да за­вла­да све­том, по­што је жи­вео у
си­ро­ма­штву а ње­гов умет­нич­ки та­ле­нат
ни­ко ни­је при­зна­вао. Ко би мо­гао да бу­
де опа­сни­ји од та­квог мла­дог чо­ве­ка? И
у чи­ју би се гла­ву лак­ше мо­гле уко­ре­ни­ти
нај­мрач­ни­је ма­гиј­ске фор­му­ле и ми­стич­
не иде­је? У сва­ком слу­ча­ју, ка­да је Адолф
Хи­тлер по­чео да по­се­ћу­је са­стан­ке тај­ног
дру­штва „Гер­ма­не­нор­дер“, ње­го­ва пси­
ха је при­јем­чи­во ре­а­го­ва­ла на нео­бич­на
за­кли­ња­ња и ри­ту­ал­не об­ре­де. Кључ­не
фи­гу­ре тај­них дру­шта­ва су, са сво­је стра­
не, ве­о­ма бр­зо при­ме­ти­ле фи­гу­ру ко­ја би
од­го­ва­ра­ла бу­ду­ћем во­ђи на­ци­је. Мре­жа
слич­них тај­них дру­шта­ва фак­тич­ки је раз­
ра­ди­ла ме­ха­ни­зам фа­ши­стич­ког ре­жи­ма.
Као што је по­зна­то, Хи­тлер је „Mein
Kampf“‘ на­пи­сао у мин­хен­ском за­тво­
ру, по­сле не­у­спе­лог на­ци­стич­ког пу­ча.
У там­ни­ци је био за­јед­но са Ру­дол­фом
Хе­сом. Та­мо их је по­се­ћи­вао про­фе­сор
Ха­ус­хо­фер, је­дан од нај­у­ти­цај­ни­јих љу­
ди у дру­штву „Ту­ла“. Хи­тлер се до­пао
про­фе­со­ру, по­сле че­га је ру­ко­вод­ство
„Ту­ле“ по­кре­ну­ло ње­го­ву по­ли­тич­ку
ка­ри­је­ру. Још док су би­ли у там­ни­ци,
про­фе­сор Ха­ус­хо­фер је бу­ду­ћим во­
ђа­ма по­чео да др­жи не­ка та­јан­стве­на
пре­да­ва­ња ко­ја су Хи­тле­ра и под­ста­кла
да се ла­ти књи­жев­но­сти.
Ов­де се по­ја­вљу­је још јед­но пи­та­ње,
ко­је би се мо­гло на­до­ве­за­ти на она, већ
на­ве­де­на, а то је пи­та­ње ко­је је ве­о­ма
ва­жно за раз­у­ме­ва­ње оно­га што се до­
1/2010 l Двери српске l 71
 га­ђа­ло у Тре­ћем рај­ху: да ли је ве­ро­ва­
ње нај­ви­ших пред­став­ни­ка SS-а у ми­
стич­но и оно­стра­но би­ло искре­но? Мо­
гло би се од­го­во­ри­ти и са „да“, и са „не“.
С јед­не стра­не, во­ђе на­ци­о­нал-со­ци­ја­
ли­зма из­вр­сно су раз­у­ме­ва­ле ка­ко сна­
жне ефек­те, са ста­но­ви­шта упра­вља­ња
љу­ди­ма, мо­гу да да­ју све те сред­њо­ве­
ков­не ви­зи­је са ча­ша­ма Гра­ла, упа­ље­
ним ба­кља­ма и сл. Ов­де су они ис­ко­ри­
сти­ли ком­би­на­ци­ју ти­пич­ног не­мач­ког
ро­ман­ти­зма и ти­пич­ног не­мач­ког праг­
ма­ти­зма. С дру­ге стра­не, сва­ко­днев­
но прак­ти­ко­ва­ње окулт­них ри­ту­ал ­ а и
пот­пу­но по­гру­жа­ва­ње у ми­сти­ку те­шко
да је мо­гло да про­ђе без по­сле­ди­ца за
њи­хо­ву соп­стве­ну пси­ху. Нај­зад, по­сто­
ји и тре­ћа ствар. То­ком свих го­ди­на док
су би­ли на вла­сти, на­ци­сти су осе­ћа­ли
не­све­сни страх пред бу­ду­ћом ка­зном.
Да ли је ба­вље­ње ми­сти­ком мо­гло да
72 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
им по­мог­не да бар на тре­ну­так по­ти­сну
тај страх?
Свет ми­стич­них за­но­са бу­ду­ћег фи­
ре­ра био је, нај­ве­ро­ват­ни­је, убог и бо­
ле­стан. Ме­ђу­тим, и са­ма ње­го­ва пси­
хич­ка кон­сти­ту­ци­ја у пот­пу­но­сти је од­
го­ва­ра­ла оним зах­те­ви­ма ка­кве су пред
ње­га по­ста­вља­ли љу­ди ко­ји су га ис­та­
кли у пр­ви план. Исто би се мо­гло ре­ћи
и за Хи­мле­ро­ву пси­хич­ку кон­сти­ту­ци­
ју. И по­ред свих сум­њи да је шеф SS-а
мо­гао да са­вла­да при­лич­но за­мр­ше­на
и те­шка из­ла­га­ња ма­дам Бла­ват­ске, он
је о ње­ним иде­ја­ма мо­гао да чу­је и од
сво­јих пар­тиј­ских дру­го­ва. Због то­га не
по­сто­је ни­ка­кве сум­ње да их је рај­хсфи­
рер про­це­нио ка­ко до­ли­ку­је. Осим то­
га, овај про­вин­циј­ски школ­ски учи­тељ
искре­но је се­бе сма­трао пру­ским кра­
љем Хен­ри­хом у но­вој ин­кар­на­ци­ји (на
кра­ју Дру­гог свет­ског ра­та за­ро­би­ли су
га у вре­ме ка­да се Хи­млер про­би­јао ка
Разни облици свастике - кукастог крста
гро­бу свог древ­ног име­ња­ка). Пре­ма
све­до­че­њу не­ких ње­го­вих са­бо­ра­ца,
из­ме­ђу оста­лих и ко­ман­ди­ра бел­гиј­
ске ди­ви­зи­је SS-а, де Гре­ла, у рај­ху ни­је
би­ло дру­гог во­ђе ко­ји би та­ко искре­но
и мах­ни­то жу­део за ис­ко­ре­њи­ва­њем
хри­шћан­ства у це­лом све­ту.
Ис­тра­жи­ва­чи ко­ји по­ку­ша­ва­ју да
про­на­ђу би­ло ка­кав си­стем у ми­стич­
ним пред­ста­ва­ма во­ђа „Тре­ћег рај­ха“,
ко­ји по­ку­ша­ва­ју да об­ја­сне огро­ман
број нео­бич­них за­го­нет­ки - исто­ри­ју
тај­них ре­до­ва и дру­шта­ва као што су
„Гер­ма­не­нор­дер“ или „Ту­ла“, раз­ра­ду
ну­кле­ар­ног и пси­хо­тро­ног оруж­ја, те­
шко об­ја­шњи­ве екс­пе­ди­ци­је под окри­
љем SS-а, ка­ ква је, на при­ мер, би­ла
екс­пе­ди­ци­ја на Ти­бет - до­пу­шта­ју се­би
јед­ну озбиљ­ну гре­шку. Ана­ли­зи­ра­ју­ћи
до­га­ђа­је и по­ре­де­ћи их је­дан са дру­
гим, они по­ла­зе од то­га да су во­ђе рај­ха
би­ли љу­ди ко­ји су спо­зна­ли не­ку тај­ну,
да су би­ли по­све­ће­ни у не­што озбиљ­
но, да су, ма­кар и де­ли­мич­но, овла­да­ли
ти­бе­тан­ским тај­ним зна­њи­ма. Фи­ре­ри,
ме­ђу­тим, ни­су би­ли та­кви! Ова чи­ње­
ни­ца ти­че се нај­пре са­мог Хи­тле­ра, ко­
ји је, на при­мер, ис­кљу­чи­во на осно­ву
сво­је „ви­зи­је“ за­бра­нио да се на­ста­ви
рад на про­јек­ту ФАУ и то упра­во у тре­
нут­ку ка­да се успех на­зи­рао на хо­ри­
зон­ту! Ге­не­ра­ли Вер­мах­та и на­уч­ни­ци
би­ли су на иви­ци са­мо­у­би­ства ка­да су
до­зна­ли за ову „ви­зи­ју“ и за Хи­тле­ро­ву
ко­нач­ну од­лу­ку!
Би­ло би крај­ње не­за­хвал­но ако би­
смо по­ку­ша­ли да раз­ја­сни­мо ко је у
пра­ву - да ли они што тра­же тај­ни сми­
сао или они што се при­др­жа­ва­ју гру­
бог, ма­те­ри­ја­ли­стич­ког об­ја­шње­ња, јер
исти­на не при­па­да ни јед­ни­ма, ни дру­
ги­ма. Јед­но­став­но ре­че­но, бу­ду­ће во­ђе
„Тре­ће­га рај­ха“ су­сре­ле су се са ства­ри­
ма и ма­те­ри­ја­ма ко­је ни­су мо­гли да раз­
у­ме­ју, а уто­ли­ко пре ни­су би­ли у ста­њу
да њи­ма упра­вља­ју, и то за­то што им је
не­до­ста­ја­ло ко­ли­ко-то­ли­ко озбиљ­но
обра­зо­ва­ње, јер за сва­ко­га чо­ве­ка, ка­
да се за­ин­те­ре­су­је за ми­стич­но и оно­
стра­но, упра­во обра­зо­ва­ње слу­жи као
сво­је­вр­сна за­штит­на ба­ри­је­ра. Са не­
пи­сме­ним или по­лу­пи­сме­ним љу­ди­ма
„оно­стра­но“ вр­ло ла­ко зби­ја не­сла­не
ша­ле, у пот­пу­но­сти пот­чи­ња­ва­ју­ћи њи­
хо­ву свест и па­ра­ли­шу­ћи њи­хо­ву во­љу.
Не­што слич­но до­го­ди­ло се и са во­ђа­ма
рај­ха. Они су по­ста­ли сле­пи за­ро­бље­
ни­ци соп­стве­них ха­лу­ци­на­ци­ја и соп­
стве­них пред­ста­ва о све­ту ми­стич­ног
и не­по­зна­тог. На њи­хо­вом при­ме­ру
оно­стра­ни свет је ја­сно по­ка­зао да се
њи­ме не мо­же екс­пе­ри­мен­ти­са­ти без
прет­ход­не при­пре­ме. Њи­хо­ва си­ту­а­
ци­ја под­се­ћа нас на је­дан од ро­ма­на
Стру­гац­ких, чи­ја је рад­ња сме­ште­на на
јед­ну да­ле­ку пла­не­ту: та­мо жи­ви дру­
штво ко­је се на­ла­зи на ра­ним сте­пе­ни­
ма раз­во­ја и ко­је се из­не­на­да су­о­ча­ва
са нај­но­ви­јом тех­но­ло­ги­јом. Та­мо­шњи
на­род по­чи­ње да упра­вља ма­ши­на­ма и
да укљу­чу­је све по­лу­ге јед­ну за дру­гом,
док на­сле­по не про­на­ђе ону пра­ву.
Се­ти­мо се са­да на­ци­стич­ких конц-
ло­го­ра, ко­ји су би­ли не­схва­тљи­ви и по
свом сми­слу, и по су­ро­во­сти псе­у­до­ме­
ди­цин­ских екс­пе­ри­ме­на­та ко­ји су вр­
ше­ни над љу­ди­ма. По­сто­ји ипак јед­но
об­ја­шње­ње: те­о­ре­ти­ча­ри из „Ане­нер­
бе“-а, јед­не од нај­за­го­нет­ни­јих ми­стич­
них ор­га­ни­за­ци­ја ко­јом је упра­вљао SS
или је она упра­вља­ла њи­ме, по­ку­ша­ва­
ли су да из тај­них зна­ња ис­точ­ног ми­
сти­ци­зма и европ­ских ми­сти­ка из­ву­ку
не­ку прак­тич­ну при­ме­ну. Њих је, на
при­мер, сил­но за­ни­ма­ла тзв. „ма­ги­ја
кр­ви“. У конц-ло­го­ри­ма су ле­ка­ри, пот­
чи­ње­ни SS-у и свим без­ум­ним иде­ја­ма
ко­је су се ра­ђа­ле у ње­го­вом окри­љу,
по­ку­ша­ва­ли да ту исту „ма­ги­ју кр­ви“
ова­пло­те у прак­си. Нај­че­шће ти­ме ни­су
по­сти­за­ли ни­шта, али су има­ли огром­ну
ма­су „људ­ског ма­те­ри­ја­ла“ са ко­јим су
мо­гли да екс­пе­ри­мен­ти­шу без ика­квих
огра­ни­че­ња. И као што се че­сто до­га­ђа
у екс­пе­ри­мен­тал­ним на­у­ка­ма, не до­ла­
зи се до пр­во­бит­но по­ста­вље­ног ци­ља,
али за­то без­број­ни огле­ди до­ве­ду до
са­свим нео­че­ки­ва­них и уз­гред­них ре­
зул­та­та. Мо­жда су ал­хе­ми­ча­ри SS-а ра­
ди­ли на­сле­по, и за­то се сви ре­зул­та­ти
ко­је су по­сти­гли мо­гу сма­тра­ти слу­чај­
ним. Ов­де се, ме­ђу­тим, не ра­ди о то­ме
да ли су ре­зул­та­ти до­би­је­ни слу­чај­но
или не. Реч је о то­ме да су, пре­ма не­ким
зна­ко­ви­ма, ре­зул­та­ти по­сто­ја­ли, али за
са­да још увек не зна­мо - ка­кви су они
би­ли.
Аненербе и
атомске бомбе
Агре­сив­ни ма­те­ри­ја­ли­сти се јед­но­
став­но тру­де да не обра­ћа­ју па­жњу на
очи­глед­не за­го­нет­ке. Ми­стик мо­же да
ве­ру­је, а мо­же и да не ве­ру­је. Ме­ђу­тим,
ако би ту би­ло ре­чи са­мо о не­плод­ним
спи­ри­ти­стич­ким се­ан­са­ма ег­зал­ти­ра­
них же­на, те­шко да би аме­рич­ка и со­
вјет­ска оба­ве­штај­на слу­жба тро­ши­ле
огром­не сна­ге и ри­зи­ко­ва­ле сво­је аген­
те ка­ко би об­ја­сни­ле шта се на тим се­
ан­са­ма до­га­ђа. Пре­ма се­ћа­њи­ма јед­ног
ве­те­ра­на со­вјет­ске вој­не оба­ве­штај­не
слу­жбе, ње­но ру­ко­вод­ство се сил­но
ин­те­ре­со­ва­ло за би­ло ка­кав при­ступ у
„Ане­нер­бе“. При­ступ „Ане­нер­бе“-у био
је, ме­ђу­тим, крај­ње сло­жен опе­ра­тив­
ни за­да­так Сви љу­ди у тој ор­га­ни­за­ци­ји
и њи­хов кон­такт са спо­ља­шњим све­том
би­ли су под стал­ном кон­тро­лом слу­жбе
без­бед­но­сти - СД, што већ и са­
мо по се­би мно­го го­во­ри.
Да­нас је, да­кле, не­мо­гу­
ће од­го­во­ри­ти на пи­та­
ње да ли су Ру­си или
Аме­ри­кан­ци уну­тар
„Ане­нер­бе“-а има­
ли свог Штир­
ли­ца. Ако, пак,
упи­та­те за­што,
на­и­ћи ће­те на
још јед­ну чуд­
ну за­го­нет­ку.
Без об­зи­ра на
чи­ње­ни­цу да
је ве­ли­ки број
опе­ра­ци­ја тај­
них слу­жби,
ко­је су из­ве­
де­не то­ком
Дру­гог свет­ског
ра­та, углав­ном
по­знат (из­у­зи­ма­
ју­
ћи оне ко­ је су
ка­сни­је во­ди­ле ка
ра­ду ак­тив­не аген­ту­
ре у по­сле­рат­ном пе­
ри­о­ду), све што се ти­че
„Ане­нер­бе“-а и да­ље је
окру­же­но тај­ном. По­сто­ји
све­до­чан­ство Ми­ге­ла Се­ра­на,
јед­ног од те­о­ре­ти­ча­ра на­ци­о­нал- Обележје Аненербе-а
ми­сти­ци­зма и чла­на тај­ног дру­штва „Ту­
ла“, чи­је је са­стан­ке по­се­ћи­вао Хи­тлер.
Он у јед­ној од сво­јих књи­га твр­ди да је жби, на­уч­них ла­бо­ра­то­ри­ја, ма­сон­ских
јед­на ин­фор­ма­ци­ја, ко­ју су у „Ане­нер­ тај­них дру­шта­ва и окулт­них сек­ти, и то
бе“-у до­би­ли са Ти­бе­та, зна­чај­но по­кре­ у свим зе­мља­ма ко­је је на­ци­стич­ка Не­
ну­ла рад на атом­ском оруж­ју у Рај­ху. мач­ка по­ко­ри­ла. По­не­кад су овај за­да­
Пре­ма ње­го­вом уче­њу, на­ци­стич­ки на­ так оба­вља­ле спе­ци­јал­не слу­жбе SS-а.
уч­ни­ци су чак ство­ри­ли не­ке пр­во­бит­ На­ме­ће се за­кљу­чак да ар­хив „Ане­нер­
не мо­де­ле атом­ског оруж­ја и са­ве­зни­ бе“-а ни у ком слу­ча­ју ни­је те­о­рет­ско
ци су их пред крај ра­та про­на­шли. Ми­ ис­тра­жи­ва­ње не­мач­ких ми­сти­ка, не­го
гел Се­ра­но за­ни­мљив је и по то­ме што збир нај­ра­зли­чи­ти­јих до­ку­ме­на­та, про­
је то­ком не­ко­ли­ко го­ди­на пред­ста­вљао на­ђе­них у мно­гим др­жа­ва­ма и ве­за­них
сво­ју отаџ­би­ну, Чи­ле, у јед­ној од ко­ми­
си­ја ОУН-а за атом­ску енер­ги­ју. Осим
за ве­о­ма спе­ци­фич­не ор­га­ни­за­ци­је.
Део тог ар­хи­ва про­на­ђен је пре не­ко­
то­га, СССР и САД су до­шле до зна­чај­ног ли­ко го­ди­на у Мо­скви. То је тзв. до­ње­
де­ла тај­них ар­хи­ва „Тре­ћег рај­ха“, а он­ шле­зиј­ски ар­хив „Ане­нер­бе“-а, ко­ји је
да је од­мах за­тим, то­ком по­сле­рат­них со­вјет­ска вој­ска за­пле­ни­ла при­ли­ком
го­ди­на, и у јед­ној и у дру­гој др­жа­ви до­ ју­
ри­ша на за­ мак Ал­ тан. То је, ме­ ђу­
шло до вре­мен­ски го­то­во па­ра­лел­них тим, са­мо ма­ли део це­ло­куп­ног ар­хи­ва
про­бо­ја у сфе­ру ра­кет­ног на­о­ру­жа­ња, „Ане­нер­бе“-а и не­ки вој­ни исто­ри­ча­ри
ства­ра­ња атом­ског, ну­кле­ар­ног оруж­ прет­по­ста­вља­ју да је мно­го то­га па­ло у
ја и ко­смич­ких ис­тра­жи­ва­ња. Нај­зад, ру­ке Аме­ри­кан­ци­ма.
не­по­сред­но по­сле ра­та обе су­пер­си­ Онај део ар­хи­ва ко­ји је до­спео до
ле су ак­тив­но вр­ши­ле ис­тра­жи­ва­ња у нас у Ру­си­ји још увек ни­ко ни­је про­уч ­ а­
сфе­ри пси­хо­тро­ног оруж­ја. Оту­да сле­ вао, а не по­сто­ји чак ни де­та­љан опис
ди да су ко­мен­та­ри, пре­ма ко­ји­ма у ар­ до­ку­мен­та­ци­је. И са­ма реч „Ане­нер­бе“
хи­ви­ма „Ане­нер­бе“-а ни­је про­на­ђе­но да­нас је ма­ло ко­ме по­зна­та. Ме­ђу­тим,
ни­шта озбиљ­но, јед­но­став­но нео­др­ зло­коб­ни џин ко­јег су из бо­це осло­бо­
жи­ви. Већ смо по­ме­ну­ли да је је­дан од ди­ли цр­ни ма­го­ви SS-а и „Ане­нер­бе“-а
за­да­та­ка ове ор­га­ни­за­ци­је, ко­ју је пред ни­је про­пао за­јед­но са Тре­ћим рај­хом,
њу по­ста­вио њен пред­сед­ник, Хајн­рих не­го је остао на на­шој пла­не­ти.  z
Хи­млер, би­ло и при­ку­пља­ње свих ар­ Пре­ве­ла Ан­то­ни­на Пан­те­лић
хи­ва на­ци­о­нал­них спе­ци­јал­них слу­ Извор: www.deodar.ru
1/2010 l Двери српске l 73
 Окултна
историја
нацизма
По­чет­ком три­де­се­тих го­ди­на СС ­
већ пре­рас­та у струк­ту­ру, фор­ми­ра­ну по
прин­ци­пу сред­ње­ве­ков­них ре­до­ва. ­
То је би­ла ан­ти­хри­шћан­ска ­
ор­га­ни­за­ци­ја. Пра­зни­ци су у њој ­
озна­ча­ва­ни по рун­ском зо­ди­јач­ком кру­гу.
Глав­ним пра­зни­ком су сма­тра­ли дан лет­ње
рав­но­дне­ви­це. Основ­ни ри­ту­ал је био
по­кло­ње­ње ва­три.
П ре по­ла ве­ка у Нир­нбер­гу је одр­жа­но
су­ђе­ње. На по­ли­тич­ком пла­ну су­ди­ло
се фа­ши­зму, а на при­род­ном и етич­ком
- ан­ти­ху­ма­но­сти и чо­ве­ко­мр­зи­ла­штву.
Ме­ђу­тим су­ди­је - ху­ма­ни­сти из де­мо­
крат­ских зе­ма­ља За­па­да и ко­му­ни­стич­ког
СССР-а - по­ста­ра­ли су се да ћу­те о оном
глав­ном. О нај­ва­жни­јем раз­ло­гу до­го­ђе­не
ка­та­стро­фе. О устан­ку нео­па­ган­ства.
Овај пуч ста­ро­за­вет­них бо­го­ва мо­гао
је би­ти упра­вљен са­мо про­тив Хри­шћан­
ства. Та­кав је гло­бал­ни су­дар у по­след­ње
две хи­ља­де го­ди­на. И по­тај­ни на­бој још
увек не по­пу­шта.
Нир­нбер­шки про­цес
Нир­нберг. Осми ав­густ 1946. го­ди­не.
Ту­жи­лац: „Ви сте бив­ши штан­дар­тен­фи­
рер СС-а Вол­фрам Зи­верс, ру­ко­во­ди­лац
Ане­нер­бе-а?“
Оп­ту­же­ни: „Да!“
Пре­трес је по­све­ћен екс­пе­ри­мен­ти­ма
СС-а над за­тво­ре­ни­ци­ма кон­цен­тра­ци­
о­них ло­го­ра. Зи­верс по­ри­че сво­ју уме­
ша­ност. Он го­во­ри о Шам­ба­ли, Агар­ти,
ко­ри­сти окулт­не тер­ми­не. По са­ли се чу­
ју гла­со­ви не­до­у­ми­це. На­по­кон, бив­ши
пу­ков­ник по­чи­ње да при­ча о јед­ном од
осни­ва­ча „Ане­нер­беа“, док­то­ру Хил­ше­ру.
Ис­пи­ти­ва­ње на­гло пре­ки­да­ју...
За­ви­ри­мо у спи­сак је­рар­ха СС-а. Зи­верс
има пра­во да но­си бо­деж и сре­бр­ни пр­
стен са ло­ба­њом („Ада­мо­ва гла­ва“, опет и
опет). То го­во­ри о ве­о­ма ви­со­ком сте­пе­ну
74 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ини­ци­ја­ци­је. Ме­ђу­тим, у спи­ску гла­ве­ши­
на штан­дар­тен­фи­рер сто­ји на скром­ном
1082 ме­сту.
Чуд­но: Нир­нбер­шки три­бу­нал осу­дио је
ње­га, обич­ног пу­ков­ни­ка, на смрт­ну ка­зну,
на­по­ре­до са елит­ним пред­став­ни­ци­ма
Рај­ха. Мо­жда ње­гов чин ни­је од­ре­ђи­вао
ње­гов пра­ви по­ло­жај? И шта зна­чи та чуд­
на реч „Ане­нер­бе“?
Фран­цу­ски ис­тра­жи­ва­чи Жак Бер­жи­је и
Луј Па­уе­ лс, у књи­зи „Ју­тро ма­ги­ча­ра“ под­
се­ћа­ју на још јед­ну нео­бич­ну по­дроб­ност.
Пред смрт­ну ка­зну, Вол­фрам Зи­верс је из­
вр­шио не­ка­кав та­јан­ствен ри­ту­ал. Стра­жа­
ри ни­шта ни­су мо­гли да схва­те у чуд­ним
по­кре­ти­ма те­ла и не­ра­зу­мљи­вим ре­чи­ма
есе­сов­ца.
Они су ли­чи­ли на за­кле­тве. Али, ко­ме су
обра­ће­ни ти ге­сто­ви и зву­ци?
У нео­бич­ним рад­ња­ма је уче­ство­вао и
за­го­нет­ни Хил­шер. Па­ра­докс: он је у со­бу
осу­ђе­ни­ка пу­штен као по­се­ти­лац. А сам је,
иако је­дан од осни­ва­ча „Ане­нер­беа“ - из­
бе­гао смрт­ну ка­зну.
Го­ди­не 1989. у Њу­јор­ку је об­ја­вље­на
књи­га „Ме­си­јан­ско на­сле­ђе“. Ње­ни ауто­ри
ци­ти­ра­ју јед­ног од са­ве­знич­ких ту­жи­ла­ца.
По ње­го­вим ре­чи­ма, из до­ку­ме­на­та Нир­
нбер­шког про­це­са су све­сно из­у­зе­та све­
до­чан­ства о ри­ту­ал­ним и окулт­ним аспек­
ти­ма Тре­ћег рај­ха.
Пи­сац бли­зак ма­сон­ским кру­го­ви­ма
Тре­вор Ра­вен­скрофт у књи­зи „Ко­пље суд­
би­не“ ди­рект­но је пи­сао о за­јед­нич­ким
ду­хов­ним ис­точ­ни­ци­ма на­ци­зма и не­ких
са­вре­ме­них, нео­бич­но ути­цај­них, тај­них
струк­ту­ра. „Они ко­ји су зна­ли, чу­ва­ли су
тај­ну ћу­та­њем. Ли­де­ри тај­них дру­шта­ва,
по­ве­за­них са осми­шља­ва­њем свет­ске по­
ли­ти­ке, схва­та­ли су: ни­шта не­ће до­би­ти
од раз­об­ли­че­ња са­тан­ске при­ро­де на­ци­
стич­ке пар­ти­је“.
Па до­бро, про­бај­мо да за­ви­ри­мо иза
пре­вар­љи­ве за­ве­се ба­нал­не исто­ри­о­гра­
фи­је. По­ку­шај­мо да про­ник­не­мо у сфе­ру
чи­је по­сто­ја­ње ра­ци­о­на­ли­стич­ки ум са­
вре­ме­них на­уч­ни­ка иг­но­ри­ше. Мо­жда ће­
мо упра­во та­ко до­би­ти од­го­во­ре на из­ве­
сна пи­та­ња, ак­ту­ел­на и да­нас.
На ко­ји на­чин је Хи­тлер умео да за­ча­ра
ми­ли­о­не сво­јих су­гра­ђа­на?
Ка­ко је са За­па­да на Ис­ток би­ла упе­ре­на
чу­до­ви­шна моћ Вер­мах­та?
Ко је по­бе­дио у свет­ском ра­ту?
Сва­сти­ка у са­мо­ста­ну
Ин­фор­ма­ци­ја из ме­ђу­на­род­не асо­ци­ја­
ци­је „Po­li­ti­ca her­me­ti­ca“.
...У аустриј­ском гра­ди­ћу Лам­бах по­сто­јао
је бен­дик­тин­ски ма­на­стир. Ње­гов на­сто­ја­
тељ био је из­ве­сни Те­од ­ ор Ха­ген. Сре­ди­
ном де­вет­на­е­стог ве­ка он је пред­у­зео ду­го
пу­то­ва­ње на Бли­ски Ис­ток и Кав­каз. Циљ
је био по­тра­га за езо­те­рич­ним зна­њи­ма
ко­ја су ко­ри­шће­на при фор­ми­ра­њу са­мог
ре­да, али су се по­сте­пе­но из­гу­би­ла.
Ха­ген је са со­бом до­нео огром­ну ко­ли­
чи­ну не­ких древ­них ма­ну­скри­па­та. Са­др­
жај тих сви­та­ка остао је за­го­нет­ка чак и
за ма­на­стир­ску бра­ти­ју. По­зна­то је са­мо
да је на­сто­ја­тељ дао на­ред­бу ло­кал­ним
мај­сто­ри­ма да се у опа­ти­ји са­чи­не но­ви
ба­ре­ље­фи. Њи­хо­ва осно­ва по­ста­ла је сва­
сти­ка - древ­ни па­ган­ски сим­бол кру­жног
то­ка све­та.
Пр­во­на­чел­ни сми­сао тог сим­бо­ла за­
пад­ни Евро­пља­ни су из­гу­би­ли. У њи­хо­вој
све­сти сва­сти­ка са ње­ним нео­бич­ним по­
тен­ци­ја­лом ми­стич­ке енер­ги­је ума­ње­на је
до раз­ме­ра уса­хлог па­у­ка, згње­че­ног на
не­ком ка­ме­ну у пре­и­сто­риј­ска вре­ме­на.
Ме­ђу­тим, уско­ро, ве­о­ма бр­зо ће та усну­
ла ре­ал­ност би­ти про­бу­ђе­на... За­ни­мљи­ва
по­ду­дар­ност: упра­во од вре­ме­на по­ја­ве
сва­сти­ке на зи­до­ви­ма лам­ба­шког ма­на­
сти­ра, у ње­го­вом цр­кве­ном хо­ру пе­вао је
је­дан мр­ша­ви деч­ко. Име му је би­ло Адолф
Шиклгру­бер...
По­сле смр­ти Те­о­до­ра Ха­ге­на 1898. го­ди­
не, у опа­ти­ју је при­мљен ци­стер­ци­јан­ски
мо­нах Јорг Ланс фон Ли­бен­фелз. Због не­
че­га, бра­ћа су му за­го­нет­не ма­ну­скрип­те
Ис­то­ка пре­да­ла без и нај­ма­ње дво­у­ми­це.
Оче­ви­ци су се се­ћа­ли да је Ли­бен­фелз не­
ко­ли­ко ме­се­ци про­вео у ма­на­стир­ској би­
бли­о­те­ци, са­мо рет­ко из­ла­зе­ћи да при­ми
оскуд­ни оброк.
При­том, ци­сте­ри­ја­нац, след­бе­ник све­тог
Бер­на­ра, ни са ким ни­је раз­го­ва­рао. Он је
из­гле­дао крај­ње узру­ја­но, као чо­век ко­ји
се на­ла­зи у вла­сти за­па­њу­ју­ћег от­кри­ћа.
Ма­те­ри­ја­ли ко­је је Ли­бен­фелз про­у­чио,
омо­гу­ћи­ли су му да осну­је тај­но ду­хов­нич­
ко дру­штво. Оно је до­би­ло на­зив Ред но­
вог хра­ма. Чуд­но! Ри­мо­ка­то­лич­ки мо­нах
се за­же­лео но­вог хра­ма. Али, ако не хри­
шћан­ског, ка­квог он­да?
Ли­бен­фелз ће на­пи­са­ти да је упра­во
он до­вео Хи­тле­ра на власт. Али, то ће би­
ти ка­сни­је. А са­да, на раз­ме­ђи ве­ко­ва, Ред
но­вог хра­ма по­стао је је­дан од цен­та­ра
ма­ло по­зна­тог код нас окулт­ног прав­ца.
Он се на­зи­вао „ви­је­нај“. У пре­во­ду са ста­
ро­не­мач­ког – „по­све­ће­ње“. То схва­та­ње у
езо­те­рич­ним кру­го­ви­ма ту­ма­чи се као ми­
стич­но до­стиг­ну­ће оно­га што је за про­фа­
не објект сле­пе ве­ре.
Гер­ман­ска уто­пи­ја
Том прав­цу је при­па­дао и ред Гви­да фон
Ли­ста. Он је био осно­ван у Бе­чу 1908. го­
ди­не.
Не­сум­њи­во, Лист је био чо­век за­хва­
ћен де­мон­ским пре­ле­сти­ма. Ма­да је сам
се­бе сма­трао исто­ри­ча­рем ко­ји чи­та про­
шлост из фол­кло­ра и пеј­са­жа. Кат­кад су га
они до­во­ди­ли у транс. И та­да је Лист ја­сно
„ви­део“ до­га­ђа­је из про­шлих ве­ко­ва. Он
је убе­ђе­но по­ка­зи­вао ме­ста на ко­ји­ма се
на­ла­зе гроб­ни­це тев­тон­ске бо­ги­ње Исе и
злог ду­ха Аги­ра.
Још као деч­ко, Лист је по­се­тио ка­та­ком­
бе под цр­квом све­тог Сте­фа­на у Бе­чу. Та­ма
Гвидо фон Лист
и ни­ски сво­до­ви као да су га при­пре­ми­ли
за де­мон­ског адеп­та. Нео­че­ки­ва­но за се­бе,
он је кле­као пред под­зем­ним па­ган­ским
жр­тве­ни­ком и за­клео се да ће из­гра­ди­ти
храм древ­но­гер­ман­ског бо­га Во­та­на.
Та­ко је у ду­ши тог чуд­ног чо­ве­ка на­стао
глав­ни кон­фликт епо­хе: из­ме­ђу Хри­шћан­
ства и па­ган­ства.
У Не­мач­кој је тле би­ло при­пре­мље­но
Ваг­не­ро­вим опе­ра­ма и ро­ма­ни­ма та­да по­
пу­лар­них пи­са­ца ко­ји су уз­ди­за­ли слав­ну
па­ган­ску про­шлост отаџ­би­не. И што су ја­
че зву­ча­ла име­на за­бо­ра­вље­них бо­го­ва,
што су их глум­ци че­шће при­зи­ва­ли у сво­ја
те­ла, тим су ја­чу сна­гу они за­до­би­ја­ли над
умо­ви­ма.
Јер по­сто­ји све што је име­но­ва­но.
Ка­сни­је су се упра­во Ли­сту от­кри­ле Во­
та­но­ве рун­ске за­кле­тве у древ­ним исланд­
ским из­во­ри­ма. Је­дан од Во­та­но­вих зах­
те­ва гла­сио је ова­ко: „За­кљу­чав­ши се­бе у
свет, по­ста­ћеш тво­рац уни­вер­зу­ма!“
У сво­јим зре­лим го­ди­на­ма Лист је се­
би озбиљ­но до­де­лио уло­гу де­ми­јур­га.
Сред­стви­ма окулт­не ин­тер­пре­та­ци­је он
је по­ку­шао да по­но­во из­гра­ди про­шлост
по за­ко­ни­ма са­вре­ме­не му лан­гер­ман­ске
иде­ол­ о­ги­је.
Тај чуд­ни чо­век је твр­дио да су Во­та­но­
ви жре­ци у древ­но­сти чи­ни­ли пр­ву ари­
сто­кра­ти­ју гер­ман­ских пле­ме­на на че­лу са
кра­ље­ви­ма-све­ште­ни­ци­ма. Про­го­ни ко­је
су Хри­шћа­ни пред­у­зе­ли пре­ма њи­ма, при­
мо­ра­ли су их да ства­ра­ју тај­на дру­штва. У
њи­хо­вим не­дри­ма се очу­ва­ла са­крал­на
ари­јев­ска свест.
Да би је об­но­вио, у Ли­сто­вом окру­же­
њу био је фор­ми­ран уну­тра­шњи круг -
Аmanenorden. Лист га је сма­трао прет­ход­
ни­ком чи­та­вог лан­ца ор­га­ни­за­ци­ја ко­је су
ве­ко­ви­ма пре­да­ва­ле јед­на дру­гој шта­фе­ту
тај­ни од кра­ље­ва-све­ште­ни­ка. У њих је
убра­јао тем­пла­ре, ро­зен­крој­це­ре, су­до­ве
Ве­ма и дру­ге ми­стич­не струк­ту­ре.
У де­лу „Ми­сте­ри­јал­ни је­зик Ин­до­гер­
ма­на“ Лист је пи­сао о не­мач­кој тра­ди­ци­
ји као ис­кљу­чи­вом но­си­о­цу ду­хов­но­сти
и му­дро­сти пре­да­ка ко­ји су на­се­ља­ва­ли
древ­ни кон­ти­нент Арк­то­геј. У књи­зи је од­
штам­па­на кар­та те ле­ген­дар­не зе­мље са
пре-сто­ни­цом Ту­лом.
У Бе­чу се са Ли­стом сре­тао мла­ди Хи­
тлер. За­ни­мљи­во је и то да је јед­на од
ак­ти­вист­ки­ња би­ла Ма­тил­да Лу­ден­дорф,
су­пру­га на­чел­ни­ка не­мач­ког Ге­не­рал­шта­
ба у го­ди­на­ма Пр­вог свет­ског ра­та. Ме­ђу
са­чу­ва­ним до­ку­мен­ти­ма Аmanenorden-a
по­сто­ји и ве­о­ма зна­чај­на ре­зо­лу­ци­ја о ши­
ре­њу иде­ја „ви­е­нај“ у не­мач­ком ге­не­рал­
шта­бу.
Но­ви тем­пла­ри
По­чет­ком 1910-тих го­ди­на у Не­мач­кој
се по­ја­вио из­ве­сни ба­рон Зе­бо­тен­дорф.
Уско­ро је ини­ци­ран у Ger­ma­ne­nor­den - a
(Гер­ман­ски ред). У ту су­пер­ло­жу су ула­зи­
ли и дру­штво Гви­да фон Ли­ста и Ред но­вог
хра­ма, и дру­ге слич­не им струк­ту­ре.
Ger­ma­ne­nor­den био је осно­ван 1912. го­
ди­не. О ње­го­вом ка­рак­те­ру го­во­ри већ и
опис при­је­ма нео­фи­та. Ево ка­ко су по­све­
ћи­ва­ли про­ла­зни­ке на ра­сном те­сту „пла­
сто­ме­тру“, ко­ји је слу­жио ра­ди ме­ре­ња ло­
ба­ње: „Це­ре­мо­ни­ја је за­по­чи­ња­ла не­жним
зву­ци­ма фис­хар­мо­ни­ке, бра­ћа су пе­ва­ла
„Хор по­кло­ни­ка“ из Ваг­не­ро­вог „Тан­хој­
зе­ра“. Ри­ту­ал је по­чи­њао у су­тон, ка­да су
бра­ћа пра­ви­ла гест ко­ји сим­бо­ли­зу­је сва­
сти­ку - Мај­стор им је од­го­ва­рао. За­тим је
Мај­стор Це­ре­мо­ни­је уво­дио у са­лу нео­фи­
те, оде­ве­не у ман­ти­ју пут­ни­ка-по­кло­ни­ка
са по­ве­за­ним очи­ма. Ов­де им је Мај­стор
при­по­ве­дао о ре­ду. Пе­вач је па­лио све­
ште­ни пла­мен у Пе­ха­ру, са по­слу­шни­ка
су ски­да­ли ман­ти­је и по­ве­зе. Мај­стор се
при­бли­жа­вао нео­фи­ту и чи­нио ма­гиј­ске
рад­ње ко­пљем Во­та­на, ви­те­зо­ви су над
њим укр­шта­ли сво­је ма­че­ве. Ори­ли су се
пи­та­ња и од­го­во­ри, пра­ће­ни му­зи­ком из
„Ло­ен­гри­на“, за­тим су по­слу­шни­ци да­ва­ли
за­кле­тву вер­но­сти. По­све­ће­ни­ка су окру­
жи­ва­ли „шум­ски ел­фи“, и као но­ву бра­ћу
во­ди­ли су их пре­ма „пе­ха­ру Гра­а­ла“, где је
го­рео осве­штан пла­мен пе­сни­ка“.
У Мин­хе­ну је Зе­бо­тен­дорф осно­вао још
јед­ну фи­ли­ја­лу Ger­ma­ne­nor­den-a - дру­
штво Ту­ле. Ње­го­вим сим­бо­лом по­стао је
бо­деж на фо­ну хра­сто­вог ли­шћа. Ка­сни­је
ће сва­ке го­ди­не 9. но­вем­бра (на дан „Кри­
стал­не но­ћи“) баш та­кви бо­де­жи, са нат­пи­
сом „Мо­ја част је – вер­ност“, би­ти уру­чи­ва­
ни по­све­ће­ни­ци­ма СС-а.
Ра­де­ћи у ар­хи­ва­ма, аутор ових ре­до­ва
је от­крио уни­кал­ни до­ку­мент. То је спи­сак
струк­ту­ра ко­је су ула­зи­ле у Ger­ma­ne­nor­
den (да­ти­ран 1921. го­ди­ном). Осим дру­
1/2010 l Двери српске l 75
 шта­ва ко­је смо већ име­но­ва­ли, у свој­ству
фи­ли­ја­ле Ту­ле ов­де фи­гу­ри­ра и На­ци­о­нал-
со­ци­ја­ли­стич­ка рад­нич­ка пар­ти­ја Не­мач­
ке. У оп­штем пре­гле­ду она сто­ји на скром­
ном три­де­сет че­твр­том ме­сту.
Да­кле, тај­но дру­штво ко­је су фор­ми­ра­
ли „по­све­ће­ни­ци“ ор­га­ни­зо­ва­ло је пар­ти­ју
о ко­јој ће уско­ро са­зна­ти чи­тав свет. „Vul­
gus vult de­ci­pi“ – „Све­ти­на же­ли да бу­де
об­ма­ну­та!“
Си­ве еми­нен­ци­је су сма­тра­ле да им је
час да о се­би из­ја­ве: „Er­go de­ci­pi­a­tur“ – „Об­
ма­њуј­мо, да­кле!“
Иде­је, не­го­ва­не у уском кру­гу, по­че­ле су
се при­ма­ти у све­сти ши­ро­ких ма­са.
Со­ци­јал­ни са­став но­ве пар­ти­је је за то
оп­ти­ма­лан. На че­лу јој сто­ји бра­вар Ан­
тон Дрек­слер. Ту је још спорт­ски но­ви­нар
Ха­рер. Ка­плар Адолф Хи­тлер је сту­пио у
NSDAP под бро­јем се­дам (срећ­ни број -
знак суд­би­не - сма­трао је он)...
На­по­ре­до са спи­ском Ger­ma­ne­nor­den-а,
посто­ји низ хар­ти­ја ко­ји се ти­чу суд­би­не
ба­ро­на Зе­бо­тен­дор­фа. У ства­ри, он се ро­
дио у по­ро­ди­ци ма­ши­ни­сте из Дре­зде­на.
Ње­го­во име је Ру­долф Гла­у­ер. Ба­ве­ћи се
тр­го­ви­ном, по­чет­ком ве­ка је до­спео у Тур­
ску. За­тим га је, из не­ких раз­ло­га, уси­нио
брач­ни пар фон Зе­бо­тен­дорф. Уско­ро по­
сле тог чуд­ног пре­вра­та суд­би­не но­во­пе­
че­ни ба­рон се и вра­тио у Не­мач­ку. А за­тим
- као да је снаб­де­вен не­ка­квим по­вер­љи­
вим пи­сми­ма, по­стао је је­дан од ру­ко­во­
ди­ла­ца нај­круп­ни­је ми­стич­не струк­ту­ре.
Уоста­лом, до­ку­мен­ти ко­је смо про­на­
шли об­ја­шња­ва­ју ње­гов нео­бич­но ви­со­
ки уз­лет по ле­стви­ци по­све­ће­ња. Тек­сто­
ви пи­са­ма, за­си­ће­ни рун­ским зна­ко­ви­ма,
древ­ним ми­стич­ним сим­бо­ли­ма, ода­ју код
ауто­ра по­себ­но по­зна­ва­ње окулт­них на­у­
ка. По­сто­ји чак траг очи­глед­ног враџ­бин­
ског по­ку­ша­ја да се ути­че на свест чо­ве­
ка, пре­ко ње­го­вог пор­тре­та. На пор­тре­ту
из­ве­сног го­спо­ди­на, тач­ни­је, на ње­го­вом
че­лу, уред­но су уцр­та­не три ру­не. Упра­во
та­кве исте ви­ди­мо на ко­ри­ци уста­ва Ger­
ma­ne­nor­den. Те­жња да при­ву­че но­вог,
очи­то ути­цај­ног адеп­та је - ди­рект­на.
У осно­ви те те­жње је - ми­стич­на фор­му­
ла: „Што је го­ре, то је и до­ле“. Дру­гим ре­
чи­ма, ма­гич­ки деј­ству­ју­ћи на по­сле­ди­цу,
мо­гу­ће је ути­ца­ти и на узро­ке.
Али ка­ко се тим то­ли­ко спе­ци­фич­ним
зна­њи­ма при­бли­жио син скром­ног ма­ши­
ни­сте?
Да­је­мо реч бра­ту Мар­ки­о­ну, чла­ну „Кру­
га Те­бе“, ко­ор­ди­на­ци­о­ног са­ве­та тај­них
дру­шта­ва Фран­цу­ске: „Зе­бо­тен­дорф је био
по­све­ћен од стра­не свог очу­ха у Тур­ској у
јед­но окулт­но дру­штво. Оно је има­ло ре­
во­лу­ци­о­нар­но усме­ре­ње и би­ло је бли­ско
сек­ти „Ден­ме“, што зна­чи „вам­пи­ри“.
За­пам­ти­мо те чи­ње­ни­це. Још ће нам за­
тре­ба­ти.
76 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Обратити пажњу на његову мускулатуру, с једне,
Гра­ал и есе­сов­ци
Про­шле су го­ди­не. Већ је го­рео Рај­
хстаг. За­тим је Хи­тлер сти­снуо ру­ку пред­
сед­ни­ку Хин­ден­бур­гу ко­ји га је до­вео на
власт. За­тим је за­у­зео ка­би­нет рај­хскан­
це­ла­ри­је.
Све је то - јав­на исто­ри­ја. Али, по­сто­ја­ла
је и тај­на. Го­во­ри члан ме­ђу­на­ро­дне асо­
ци­ја­ци­је „Po­li­ti­ca her­ma­ti­ca“ Алек­сан­дар
Ду­гин: „Го­ди­не 1933, у Мин­хе­ну је тра­ја­ла
исто­риј­ска из­ло­жба под на­зи­вом „Ah­ne­
ner­be“, што зна­чи „на­сле­ђе пре­да­ка“. Њен
ор­га­ни­за­тор је био про­фе­сор Хер­ман
Вирт. Ме­ђу екс­по­на­ти­ма су би­ли нај­ста­
ри­ја рун­ска и про­то­рун­ска пи­сма. Ста­рост
не­ких од њих Вирт је про­це­нио на 12 хи­
ља­да го­ди­на. Њих су са­ку­пи­ли у Па­ле­сти­
ни, пе­ћи­на­ма Ла­бра­до­ра, у Ал­пи­ма - по
чи­та­во­ме све­ту.
Го­ди­не 1928. Вирт је об­ја­вио књи­гу „По­
ре­кло чо­ве­чан­ства“. Он је до­ка­зи­вао да
у ње­го­вом за­чет­ку сто­је две про­то­ра­се.
Нор­диј­ска, ду­хов­на ра­са Се­ве­ра, и гон­
дван­ска, за­хва­ће­на ни­ским ин­стинк­ти­ма,
ра­са Ју­га. Вирт је твр­дио: по­том­ци тих
древ­них ра­са су ра­се­ја­ни ме­ђу раз­ли­чи­те
са­вре­ме­не на­ро­де.“
Па­жњу на из­ло­жбу је обра­ти­ло ру­ко­
вод­ство ко­је је чи­ни­ло је­згро СС-а. До тог
вре­ме­на, та ор­га­ни­за­ци­ја, из­гра­ђе­на на
ма­лим од­брам­бе­ним од­ре­ди­ма пар­ти­је,
пре­ра­сла је сво­ју уло­гу за­штит­ни­це во­ђа.
Ов­де они већ по­ку­ша­ва­ју да пре­уз­ му на
се­бе функ­ци­ју за­шти­те нор­диј­ске ра­се на
ге­нет­ском, ду­хов­ном и ми­стич­ном пла­ну.
Ра­ди то­га су зах­те­ва­ли по­себ­на зна­ња.
Тра­жи­ли су их у про­шло­сти. Ра­до су се
се­ћа­ли, из­ме­ђу оста­лог, ле­ген­де о вла­
сти ко­ју над све­том да­је пе­хар Гра­ла. У
СС-у су се пре­ма њој од­но­си­ли не са­мо
као пре­ма ле­пој ле­ген­ди. Чак је и Хи­тлер
до­пу­штао мо­гућ­ност да је Грал - ка­мен
са рун­ским нат­пи­си­ма. Ти нат­пи­си чу­ва­
ју, за раз­ли­ку од ка­сни­јих ти­по­ва пи­сма,
Хајнрих Химлер одржава кондицију.
и непознатог SS-атлетичара, с друге стране
не­ис­ква­ре­ну му­дрост про­шло­сти. За­бо­
ра­вље­на зна­ња не­људ­ског по­ре­кла. Она
иста ко­ја су ма­шта­ли да по­стиг­ну љу­ди у
цр­ној уни­фор­ми.
Ка­ко су хте­ли да се око­ри­сте тим, оно­
стра­ним си­ла­ма! Ме­ђу­тим, ко­ри­сти­ли су
се зна­њи­ма - а си­ла­ма су роп­ски слу­жи­ли!
Ка­сни­је су есе­сов­ци пред­уз­ е­ли ак­тив­ну
по­тра­гу за пе­ха­ром Гра­ла. Она их је од­ве­
ла у зам­ко­ве ка­та­ра на Пи­ри­не­ји­ма. Екс­
пе­ди­ци­јом је ру­ко­во­дио Ото Ран, аутор
ан­ти­ри­мо­ка­то­лич­ке књи­ге „Кр­ста­шки по­
ход про­тив Гра­а­ла“ - о бор­би пап­ског Ри­ма
про­тив по­кре­та ка­та­ра.
Јед­но вре­ме су чак по­че­ле ко­ла­ти гла­
си­не да је екс­пе­ди­ци­ја за­вр­ше­на успе­хом.
Ме­ђу­тим, оне ни­су по­твр­ђе­не, јер је штур­
мбан­фи­рер СС-а Ото Ран 1938. го­ди­не за­
го­нет­но не­стао...
На­сле­ђе пре­да­ка
Вир­то­ву из­ло­жбу по­се­тио је сам Хи­
млер. Он је био за­па­њен „очи­глед­но­шћу“
за­кљу­ча­ка о пре­и­мућ­ству нор­диј­ске ра­се.
Ти до­ка­зи су се за­сни­ва­ли, де­ли­мич­но, на
ана­ли­зи „Хро­ни­ке Ура Лин­ди“. Та књи­га,
на­ђе­на у осам­на­е­стом ве­ку, при­по­ве­да о
исто­ри­ји гер­ман­ских пле­ме­на. Не­ки су је
сма­тра­ли пре­ра­дом не­по­зна­тог ори­ги­на­
ла. Вирт је сма­трао да је на­пи­са­на на древ­
но-хо­ланд­ском, што зна­чи да је она пре­
вод не­из­мер­но ста­ри­јег ру­ко­пи­са.
О, спо­ме­ни­ци про­шло­сти! Истин­ски или
по­гре­шни, не­рет­ко по­ста­ју ми­не успо­ре­
ног деј­ства. А са­ма исто­ри­ја - мин­ско по­
ље.
Рај­хсфи­рер је пре­до­жио Вир­ту са­рад­њу.
Та­ко је осно­ва­на ор­га­ни­за­ци­ја „Ане­нер­бе“.
Њен циљ је био из­у­ча­ва­ње исто­ри­је пре­
да­ка у нај­ши­рем сми­слу те ре­чи.
По­чет­ком три­де­се­тих го­ди­на СС је већ
пре­рас­та у струк­ту­ру, фор­ми­ра­ну по прин­
ци­пу сред­ње­ве­ков­них ре­до­ва. То је би­ла
ан­ти­хри­шћан­ска ор­га­ни­за­ци­ја. Пра­зни­ци
су у њој озна­ча­ва­ни по рун­ском зо­ди­јач­
ком кру­гу. Глав­ним пра­зни­ком су сма­тра­ли
дан лет­ње рав­но­дне­ви­це. Основ­ни ри­ту­ал
је био по­кло­ње­ње ва­три. Са­чу­ва­ла су се
ве­о­ма ре­чи­та на­ре­ђе­ња. На при­мер, да се
члан­ство СС-а по­де­ли на оне ко­ји мо­гу да
до­ка­жу сво­је ари­јев­ско по­ре­кло од 1650.
го­ди­не, и на оста­ле. Пот­пис: „Хи­млер“.
Да, био је то чо­век сво­је­вр­сних ми­стич­
них по­гле­да на свет. Уоста­лом, као и Хи­
тлер, ко­ји је се­бе сма­трао ин­кар­на­ци­јом
им­пе­ра­то­ра Фри­дри­ха Дру­гог. Те­о­ри­ја о
се­о­би ду­ша, ко­ју су у европ­ску свест уне­ли
Је­ле­на Бла­вац­ка и Ру­долф Штај­нер би­ла је
ве­о­ма бли­ска во­ђа­ма Рај­ха. Очи­то, упра­во
на њи­ма се и за­сни­ва­ла ан­ти­хри­шћан­ска
иде­ја бе­смрт­но­сти (у сми­слу ре­ин­кар­на­
ци­је) ари­је­ва­ца, то­ли­ко по­пу­лар­на у фа­
ши­стич­кој ели­ти.
Да би­смо још бо­ље об­ја­сни­ли вла­да­ју­ћу
ми­стич­ну ат­мос­фе­ру у тој ели­ти, ис­при­ча­
ће­мо не­што о још јед­ној чуд­ној пер­со­ни.
Цр­на по­ро­ди­ца Ви­ли­гут
Го­ди­на 1915. Не­мач­кој вој­сци на Ис­точ­
ном фрон­ту је сти­гла ри­мо­ка­то­лич­ка ми­
си­ја. Пред­во­ди је је­дан од на­у­ти­цај­ни­јих
кар­ди­на­ла рим­ске ку­ри­је (уско­ро ће по­
ста­ти це­лом све­ту по­знат као рим­ски па­па
Пи­је Је­да­на­е­сти). Је­рар­си­ма су пред­ста­
вља­ли офи­ци­ре. У са­ли се за­о­ри­ло: „Ха­уп­
тман Ви­ли­гут!“
Кар­ди­нал је пре­бле­део: „Ви сте из по­ро­
ди­це оних Ви­ли­гу­та?“ - за­пи­тао је он.– Да
- јед­но­став­но је од­го­во­рио не­мач­ки ка­
пе­тан.– Fa­mi­lia ma­li­tet­ta! (Про­кле­та по­ро­
ди­ца!) - од­вра­тио је, ус­клик­нув­ши, бу­ду­ћи
па­па.
Про­ћи ће ви­ше од две де­це­ни­је, и име
Кар­ла Ма­ри­је Ви­ли­гу­та ће ис­пли­ва­ти у
спи­ско­ви­ма јед­не од нај­тај­ни­јих ор­га­ни­за­
ци­ја фа­ши­стич­ке Не­мач­ке.
...Ис­тра­жи­ва­чи­ма је по­зна­то да су у
„Ане­нер­беу“ успе­шно де­ши­фро­ва­ли из­
ве­сна рун­ска пи­сме­на. И то је по­вре­ме­но
до­во­ди­ло до за­па­њу­ју­ћих ре­зул­та­та. Об­
но­вље­ни су древ­ни кул­то­ви и ри­ту­а­ли, ко­
ји су би­ли у мо­ћи да по­ву­ку ма­су за во­ђом.
При­ме­њи­ва­ни су, де­ли­мич­но, ма­гиј­ски
на­чи­ни ути­ца­ја на свест (ана­лог­ни да­на­
шњем не­у­ро­лин­гви­стич­ком про­гра­ми­ра­
њу). Про­ми­шља­ло се све - по­чев од во­ђи­
не по­зе са ру­ка­ма, скр­ште­ним на нај­ни­жој
енер­гет­ској ча­кри.
На­рав­но, све је то мо­гу­ће на­зва­ти бе­
сми­сли­цом... Ме­ђу­тим, ми­стич­ки на­стро­
је­ним во­ђа­ма Не­мач­ке мо­гућ­ност пре­да­је
скри­ве­них зна­ња из та­ме ве­ко­ва убе­дљи­
во је до­ка­зи­вао је­дан чо­век. До­ка­зи­вао је
са­мим фак­том свог по­сто­ја­ња.
Био је то ни­ко дру­го до Карл Ма­ри­ја
Ви­ли­гут.
Ње­го­во име ис­тра­жи­ва­чи ско­ро да и
не спо­ми­њу. Нај­по­све­ће­ни­ји чла­но­ви
СС-а на­зи­ва­ли су га „Хи­мле­ро­вим Рас­пу­
ћи­ном“. Из­ван тог кру­га о са­мом по­сто­ја­
њу та­кве лич­но­сти ма­ло је ко знао. Чак и
у зва­нич­ним спи­ско­ви­ма ру­ко­во­ди­ла­ца
СС-а за 1936. го­ди­ну (те па­пи­ре смо та­ко­ђе
от­кри­ли у ар­хи­ва­ма) Ви­ли­гут се озна­ча­ва
под псе­у­до­ни­мом. Он се та­мо на­зи­ва гру­
пен­фи­ре­ром Вај­сто­ром. При­сут­ност тог,
јед­ног од име­на древ­но­гер­ман­ског бо­га
Оди­на, у зва­нич­ним до­ку­мен­ти­ма је за­па­
њу­ју­ћа!
„Ви­ли­гут“ спе­ци­ја­ли­сти пре­во­де као
„бог во­ље“. Пре­ма тер­ми­но­ло­ги­ји ари­је­
зо­фа, то је си­но­ним пој­ма „па­ли ан­ђео“. То
јест, реч је о не­ким ви­шим би­ћи­ма, де­мо­
ни­ма, ко­ји су до­не­ли на Зе­мљу оно­стра­на
зна­ња.
Ко­ре­ни ге­не­ал­ о­шког ста­бла Ви­ли­гу­та
гу­бе се у та­ми ве­ко­ва. Пр­ви грб те по­ро­
ди­це (са две сва­сти­ке из­ну­тра) за­бе­ле­жен
је у ру­ко­пи­си­ма из три­на­е­сто­га ве­ка. При­
том, он је прак­тич­но иден­ти­чан гр­бу ман­
џу­риј­ских сред­ње­ве­ков­них вла­да­ра.
Ви­ли­гу­ти су из по­ко­ле­ња у по­ко­ле­ње
пре­но­си­ли та­бли­це са древ­ним сло­ви­ма.
Ин­фор­ма­ци­ја ши­фро­ва­на у њи­ма са­др­
жа­ла је опис не­ка­квих па­ган­ских ри­ту­а­ла.
Оту­да пап­ско про­клет­ство, ко­је је па­ло на
по­ро­ди­цу још у сред­ње­ве­ко­вљу.
Сва­ки пред­лог да уни­ште про­кле­та до­
ку­мен­та Ви­ли­гу­ти су од­би­ја­ли. Они као да
су че­ка­ли при­спе­ће из­ве­сног ду­го­о­че­ки­
ва­ног ча­са.
Ви­ли­гут је за­па­њио Хи­мле­ра ви­зи­ја­ма
свог по­ро­дич­ног се­ћа­ња. Ње­му су се „ја­
вља­ли“ ре­ли­гиј­ска прак­са, си­стем рат­них
при­пре­ма и за­ко­на древ­них Гер­ма­на. Он
је, чак, са­ста­вио сво­је­вр­сну ман­тру ра­ди
иза­зи­ва­ња та­квих ви­зи­ја.
Шта су пред­ста­вља­ла та ви­ђе­ња? Мо­
жда пре­лест ко­ју у чо­ве­ку за­пад­не ци­ви­
ли­за­ци­је по­бу­ђу­је ри­мо­ка­то­лич­ка ме­ди­та­
ци­ја? За раз­ли­ку од пра­во­слав­не мо­ли­тве,
ка­да ум мо­ле­ћег се чо­ве­ка пра­ти сми­сао
из­ре­че­ног, за ри­мо­ка­то­ли­ка је ва­жни­је
иза­зи­ва­ње ви­дљи­вих сен­за­ци­ја, го­то­во
опи­пљи­вог ли­ка. А та­кво ис­ку­ство не про­
ла­зи без тра­га.
„Ви­зи­је“ су по­се­ћи­ва­ле не са­мо Ви­ли­гу­
та. Још 1911. го­ди­не Лист је до­би­јао пи­сма,
пот­пи­са­на псе­у­до­ни­мом Тар­нха­ри (што
зна­чи „тај­ни­краљ“). Њи­хов аутор је твр­
дио да је ре­ин­кар­на­ци­ја са­крал­ног во­ђе
древ­но­гер­ман­ског пле­ме­на Вол­сун­ген.
У кру­го­ви­ма бли­ским Ли­сту, озбиљ­но се
рас­пра­вља­ло не­ће ли се Тар­нха­ри, у, за
Не­мач­ку, те­шка вре­ме­на, отво­ре­но ја­ви­ти
на­ци­ји.
Лу­ди­ло? Бу­ни­ло? Оди­ста, Ви­ли­гут је
имао про­бле­ма са пси­хи­ја­три­јом. Љу­де
ко­је су ра­ни­је на­зи­ва­ли ма­го­ви­ма, пси­
хи­ја­три­ја да­нас, јед­но­став­но, убра­ја у
лу­да­ке.
Та­кве лич­но­сти че­сто овла­да­ва­ју истин­
ски не­људ­ском енер­ги­јом. Си­ве еми­нен­
ци­је исто­ри­је из то­га из­вла­че свој за­кљу­
чак: но­ви ре­во­лу­ци­о­на­ри ни­су про­ле­те­ри,
већ „пси­хич­ки не­нор­мал­ни“.
Зар је мо­гу­ће пре­не­бре­ћи енер­ги­ју,
фан­та­зи­ју, спо­соб­ност за са­мо­по­жр­тво­ва­
ње и иде­ал­ну мо­ти­ва­ци­ју по­сту­па­ка у та­
квих љу­ди! А ако их, по­врх то­га, уз­диг­ну на
со­ци­јал­ној ле­стви­ци? Ако их уба­це у сфе­
ру где се до­но­се гло­бал­не од­лу­ке! Ко зна,
мо­жда се и у на­шим да­ни­ма до­га­ђа не­што
слич­но. Са­мо на пу­ту ка от­кри­ва­њу те тех­
но­ло­ги­је вла­сти сто­ји фа­мо­зна „ле­кар­ска
тај­на“.
Го­ди­не 1939. Ви­ли­гут се по­ву­као. Он је
жи­вео, све че­шће, уса­мљен на свом има­
њу. Окол­ни се­ља­ци су због не­че­га тог ге­
не­ра­ла СС-а, као и ње­го­ве прет­ке, сма­тра­
ли тај­ним не­мач­ким кра­љем.
Карл Ма­ри­ја Ви­ли­гут је умро 1946. го­
ди­не. Био је по­след­њи у про­кле­тој по­ро­
ди­ци.
Но­ва ре­ли­ги­ја
Пу­те­ви Хи­мле­ра, Ви­ли­гу­та и док­то­ра
Вир­та ни­су се слу­чај­но укр­сти­ли. Де­ши­
фру­ју­ћи древ­на пи­сме­на, Вирт је до­шао
до сво­је­вр­сног за­кључ­ка: Би­бли­ја је - са­мо
пре­при­ча­ва­ње да­ле­ко ста­ри­јих са­зна­ња
чо­ве­чан­ства. Ка­сни­је, већ пав­ши у не­ми­
лост, он је са­оп­штио сво­ја раз­ми­шља­ња у
књи­зи „От­кро­ве­ње Па­ле­сти­не“. За­ни­мљи­
во је да је је­ди­ни при­ме­рак тог ру­ко­пи­са
та­јан­стве­но не­стао то­ком пе­де­се­тих го­
ди­на. Не­ки сма­тра­ју да је ту ак­ци­ју из­ве­ла
изра­ел­ска тај­на слу­жба „Мо­сад“. Ствар је у
то­ме да су слич­на де­ла ста­вља­ла Је­вре­је
у уло­гу би­блиј­ских узур­па­то­ра древ­них
нор­диј­ских зна­ња, у по­ло­жај ми­стич­ког
не­при­ја­те­ља ари­је­ва­ца.
За вре­ме Хи­тле­ра то­та­ли­тар­на др­жа­ва је
из све­га ово­га са­чи­ни­ла кон­крет­не по­ли­
циј­ске за­кључ­ке. У кон­цло­го­ре су кре­ну­ли
кон­во­ји пре­пу­ни љу­ди ко­ји су сма­тра­ни
ра­сно и ге­нет­ски не­до­стој­ни­ма. Ме­ђу­тим,
нај­е­нер­гич­ни­ји део је­вреј­ског ста­нов­ни­
штва от­пу­то­вао је ван гра­ни­ца Рај­ха, де­
ли­мич­но у Па­ле­сти­ну. Та­ко је на­ци­стич­ка
бри­га о ра­сној чи­сто­ти ари­је­ва­ца на чу­дан
на­чин до­шла у су­сед­ство са још јед­ним
слич­ним про­це­сом. Са оства­ре­њем иде­ја
јед­ног од те­о­ре­ти­ча­ра ци­о­ни­зма Жа­бо­
тин­ског, о нео­п­ход­но­сти да се је­вреј­ски
на­род ор­га­ни­зу­је „у но­вом из­да­њу“; то јест,
да се спро­ве­де бри­жљи­ва се­лек­ци­ја.
Мо­рал и ети­ка ве­ћи­не Не­ма­ца по­ка­за­ли
су се са­свим „гип­ким“. Кон­цло­го­ри су при­
хва­та­ни при­лич­но мир­но. Ка­жу да су мо­
ћи зла огра­ни­че­не ети­ком. Али, са­мо зло
- ни­је ни­шта дру­го до про­дукт со­ци­јал­ног
на­си­ља. Јеф­ти­но ко­шта­ју и ети­ка и за­ко­ни,
пи­са­ни чо­ве­чи­јом ру­ком и нео­све­шта­ни
не­чим ви­шим.
1/2010 l Двери српске l 77

Насловна страна „Остаре“, антијеврејска
литература младог Адолфа Хитлера
Раз­мах­нув­ши се на осно­ву би­блиј­ских
зна­ња, Вирт је ис­пу­ња­вао још је­дан, за
фа­ши­стич­ки ре­жим, ва­жан за­да­так. Објек­
тив­но, он је раш­чи­шћа­вао те­ме­ље за но­ви
култ. Пре­тен­ден­ти­ма на фор­ми­ра­ње ал­
тер­на­тив­не ци­ви­ли­за­ци­је би­ла је по­треб­
на не са­мо соп­стве­на ели­та, ко­ја се по­
сте­пе­но аку­му­ли­ра­ла у СС-у, већ и не­што
ви­ше. Но­ва вр­хов­на по­бу­да, спо­соб­на по
при­ме­ру свет­ских ре­ли­ги­ја, при­ву­ћи ми­
ли­о­не.
Та­ко су у те­мељ но­вог хра­ма по­ло­же­ни
мо­но­ли­ти ак-си­о­ма и над­мо­ћи ари­је­ва­ца.
Та­ко се об­но­вио храм у ко­јем су се на­се­
ли­ли не бо­го­ви, већ жре­ци.
Они су раз­ми­шља­ли ова­ко: сва­ка ре­
ли­ги­ја по­сто­ји не ра­ди фак­то­ра Бо­га, већ
ра­ди фак­то­ра ве­ре. Глав­но пи­та­ње је - ко­
ри­шће­ње упра­во тог ира­ци­о­нал­ног по­
тен­ци­ја­ла. Све оста­ло су - по­ли­тич­ке плат­
фор­ме, еко­ном­ски про­гра­ми - бун­ца­ња
ли­бе­ра­ла ко­ји се бо­ре за не­ко­ли­ко го­ди­на
бо­љег жи­во­та.
Сам Хи­тлер је свој по­крет на­зи­вао ре­
во­лу­ци­јом. И то је оди­ста би­ла нео­в­да­
шња ре­во­лу­ци­ја, ко­ја је до­во­ди­ла чла­но­
ве у ста­ње бе­сни­ла и по­зи­ва­ла у па­ган­ску
про­шлост! То је био гло­бал­ни и отво­ре­ни
уста­нак про­тив хри­шћан­ског све­та, ма­да
и от­па­лог од истин­ске ве­ре, али по име­ну
још увек хри­шћан­ског. То је био уста­нак
па­ган­ског чо­ве­ка. Де­мон­стри­ра­ње на­ли­
ве­них ми­ши­ца - али па­ган­ских!
Да­кле, Вир­то­ве иде­је су се по­кло­пи­ле са
спе­ци­фич­ним раз­ми­шља­њи­ма во­ђа Рај­ха.
Уско­ро се у ру­ка­ма за­го­нет­ног про­фе­со­ра
на­шла моћ­на струк­ту­ра. Њу је са­чи­ња­ва­ло
пе­де­се­так ин­сти­ту­та. Вир­тов за­ме­ник по­
стао је већ по­зна­ти нам док­тор Хил­шер.
78 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Сам Хи­тлер је свој по­крет на­зи­вао ре­во­лу­ци­јом.
И то је оди­ста би­ла нео­вд ­ а­шња ре­во­лу­ци­ја,
ко­ја је до­во­ди­ла чла­но­ве у ста­ње бе­сни­ла и
по­зи­ва­ла у па­ган­ску про­шлост! То је био
гло­бал­ни и отво­ре­ни уста­нак про­тив
хри­шћан­ског све­та, ма­да и от­па­лог од
истин­ске ве­ре, али по име­ну још увек
хри­шћан­ског. То је био уста­нак па­ган­ског
чо­ве­ка. Де­мон­стри­ра­ње на­ли­ве­них ми­ши­ца -
али па­ган­ских!
Об­но­ва ла­жи
У „Ане­нер­беу“ су се озбиљ­но ба­ви­ли
не са­мо из­у­ча­ва­њем, већ и об­на­вља­њем
древ­них ми­стич­них кул­то­ва. Не слу­чај­
но, фи­ло­соф Ернст Јин­гер је пи­сао да је
Хил­шер, ни ма­ње ни ви­ше, осно­вао но­ву
цр­кву. И ве­о­ма је на­пре­до­вао у ства­ра­њу
но­вих об­ре­да.
Очи­то, је­дан од њих је из­вр­шен и у оче­
ки­ва­њу смрт­не ка­зне по­след­њем ру­ко­во­
ди­о­цу „Ане­нер­беа“ Вол­фра­му Зи­вер­су. Из­
у­ча­ва­ју­ћи Ли­сто­ву књи­гу „Ми­сте­ри­јал­ни
је­зик Ин­до­гер­ма­на“, мо­гу­ће је при­лич­но
си­гур­но прет­по­ста­ви­ти шта се до­го­ди­ло
у са­ми­ци осу­ђе­ни­ка. Зи­верс и Хил­шер су
се за­кли­ња­ли сти­хи­ја­ма, по­ди­жу­ћи ру­ке
и из­го­ва­ра­ју­ћи древ­не ма­гиј­ске зву­ке „ар-
ех-ис-ос-ур“. То је осве­шта­на фор­ма веч­
но­сти ко­ју сим­бо­ли­ше пе­то­кра­ка зве­зда.
Уоста­лом, упра­во је пен­та­грам (то­ли­ко че­
сто ко­ри­шћен још од стра­не ал­хе­ми­ча­ра)
био је­дан од сим­бо­ла „Ане­нер­беа“.
Нор­диј­ска тра­ди­ци­ја сво­ди фор­му­лу
веч­но­сти на ле­ген­ду о ри­ту­ал­ном са­мо­
и­зле­че­њу Во­та­но­вом. Ра­њен ко­пљем, он
је при­ве­зан за ста­бло про­вео де­вет да­на.
На вр­хун­цу пат­ње од­јед­ном је до­жи­вео
умо­про­зре­ње. За­тим је са­ста­вио рун­ске
за­кле­тве ко­је са­др­же тај­ну бе­смрт­но­сти,
спо­соб­ност са­мо­и­сце­ле­ња и ве­шти­ну по­
бе­ђи­ва­ња у бо­ју.
Из књи­га Ли­ста, Вир­та и дру­гих, те па­
ган­ске ба­ја­ли­це су за­тим пре­ла­зи­ле у
тај­не уџ­бе­ни­ке „Ане­нер­беа“. По­сле­рат­на
ис­тра­жи­ва­ња су по­ка­за­ла да су фа­ши­сти
на „Ане­нер­бе“ утро­ши­ли ско­ро исто ко­ли­
ко Аме­ри­кан­ци на атом­ски Мен­хе­тен­ски
про­је­кат. И те­шко је прет­по­ста­ви­ти да је то
би­ла це­на бу­ни­ла. На­ци­стич­ким „ма­го­ви­
ма“ је оди­ста по­шло за ру­ком да у не­дри­
ма не­мач­ког на­ро­да про­из­ве­ду пси­хо­фи­
зич­ку екс­пло­зи­ју нео­в­да­шње сна­ге. Пред
њом га­сне сва моћ атом­ског на­о­ру­жа­ња.
Иде­је о са­да­шњем на­ци­о­нал­ном по­ни­
же­њу, и по­зи­ви на вра­ћа­ње у слав­ну про­
шлост на­ци­је - ево ка­квим сти­хи­ја­ма су се
обра­ћа­ли лу­ка­ви жре­ци но­вог кул­та. Они
су од­лич­но раз­ум ­ е­ва­ли основ­ни за­да­так
по­ли­ти­ке на нај­ви­шем ни­воу. Не оне по­ли­
ти­ке ко­ја је озна­че­на угу­ра­ва­њем у пар­ла­
мент „јед­ног ви­ше“ на­род­ног по­сла­ни­ка,
већ оне ко­ја се тру­ди да из­ме­ни ве­ко­ве
јед­не ци­ви­ли­за­ци­је.
Из­ву­ћи из ду­ше чо­ве­ка нео­в­да­шњи по­
тен­ци­јал ње­го­ве ве­ре у бо­го­ве, у во­ђе, у
про­шлост и бу­дућ­ност на­ци­је - ево шта је
ва­жно у та­квом при­ла­зу ства­ри­ма.
Екс­пе­ди­ци­је „Ане­нер­беа“ у ти­бе­тан­ске
ма­на­сти­ре, при­ку­пља­ње ма­те­ри­ја­ла ма­
сон­ских ло­жа, спе­ци­јал­них слу­жби и тај­
них дру­шта­ва - уоп­ште ни­су би­ле ствар
не­ка­кве на­стра­но­сти. Та­ко се аку­му­ли­са­ла
спе­ци­фич­на тех­но­ло­ги­ја ути­ца­ја на огром­
не ма­се љу­ди. И од­мах по­том су се древ­не
враџ­би­не ми­стич­них сти­хи­ја ова­пло­ћи­ва­
ле у лек­си­ку уоби­ча­је­ну за два­де­се­ти век.
У по­ли­тич­ку фра­зе­ол­ о­ги­ју на­ци­о­нал-со­
ци­ја­ли­зма.
Хи­тлер и „Ко­пље суд­би­пе“
У Бе­чу вр­ви пре­сто­нич­ни жи­вот. Али,
бу­ду­ћи фи­рер је са­ти­ма мо­гао у зам­ку
Хоф­бург да по­сма­тра Лон­ги­но­во ко­пље.
При­том, он че­сто па­да у транс. По ле­ген­ди,
упра­во тим оруж­јем је рим­ски ле­ги­о­нар
про­боо Ису­са Хри­ста, рас­пе­тог на Кр­сту
да би се убе­дио у Ње­го­ву смрт.
Ре­ли­кви­ју су по­се­до­ва­ли Кар­ло Ве­ли­ки,
Фри­дрих Дру­ги и дру­ги мо­нар­си. Сма­тра­
ло се да ће вла­сник „Ко­пља суд­би­не“ сте­
ћи власт над све­том.
По­сле при­са­је­ди­ње­ња Аустри­је Хи­тлер
ће по­ста­ти ње­гов вла­сник.
Ка­сни­је, још док атом­ске бом­бе бу­ду
па­да­ле на Хи­ро­ши­му и На­га­са­ки, „Ко­пље
вла­сти“ ће би­ти пре­да­то пред­сед­ни­ку
САД-а Тру­ма­ну.
Из­ве­сни из­во­ри на­во­де чи­ње­ни­це Хи­
тле­ро­вих ви­ђе­ња. Је­дан­пут, у вре­ме Пр­вог
свет­ског ра­та, као да га је не­по­зна­та си­ла
при­мо­ра­ла да на­пу­сти ме­сто где је од­мах
за­тим пао про­јек­тил. (Слич­ни слу­ча­је­ви
до­га­ђа­ли су се и ка­сни­је, ка­да је фи­рер
чу­дом из­бе­гао смрт у мно­го­број­ним атен­
та­ти­ма.)
По­сле ра­та Хи­тлер је по­стао је­дан од
фрон­тов­ских бо­ра­ца ко­ји се ни­су сна­шли
у мир­но­доп­ским усло­ви­ма. Та­кви љу­ди, с
вре­ме­ном, са по­себ­ним не­при­ја­тељ­ством
при­хва­та­ју оно што им се чи­ни гну­сно­шћу
по­за­дин­ског жи­во­та.
Зе­мља је пла­ти­ла кон­три­бу­ци­ју, ра­сла
је не­за­по­сле­ност, но­во­бо­га­та­ши су план­
до­ва­ли. На­ци­о­нал­но по­ни­же­ње до­сти­гло
је вр­ху­нац. Ре­ал­ност ни­је би­ла уте­шна. И
мно­ги су те­жи­ли ка ире­ал­ном.
Фром је пи­сао да чо­ве­ков мо­зак жи­ви
у два­де­се­том ве­ку, али ср­це ве­ћи­не љу­ди
још увек у ка­ме­ном. За­то фа­ши­зам до­ла­зи
не с де­сни­це и не са ле­ви­це. Он се ра­ђа из­
ну­тра, из са­мих ду­ша и би­ра за се­бе љу­де
и са ле­ви­це и са де­сни­це.
Ко­ри­сти­ти ова­кву си­ту­а­ци­ју за за­ку­ли­
сне по­ли­ти­ча­ре ни­је би­ло ла­ко. Тех­но­ло­
ги­ја вла­сти ста­ра је ко­ли­ко и свет. Ра­ди
зби­ја­ња на­ци­је по­тре­бан је не­при­ја­тељ.
По­треб­но је да са­мо јед­на реч, име­но­ва­ње
тог не­при­ја­те­ља - у крв на­ци­је уба­ци моћ­
ну до­зу адре­на­ли­на. Хи­тлер је де­фи­ни­сао
ту по­тре­бу ова­ко: као пр­во, не­при­ја­тељ је
све­при­сут­ни је­вреј­ски ка­пи­тал, а као дру­
го - за­ра­за ко­му­ни­зма са Ис­то­ка...
За­тим је усле­дио „пив­ски пуч“ у Мин­
хе­ну. Бе­ло­гар­де­јац Би­скуп­ски пре­кри­ва
Хи­тле­ра сво­јим те­лом, спа­са­ва­ју­ћи га од
мет­ка.
Али, по­том сле­ди - буч­ни суд­ски про­цес.
За­твор Ланд­сберг. Чи­ни­ло се, све је го­то­
во. Крах.
Ме­ђу­тим, пуч је са­мо из­вео на сце­ну
пр­ве ју­на­ке и му­че­ни­ке бу­ду­ће на­ци­стич­
ке ци­ви­ли­за­ци­је. У спо­мен на јед­ног од
по­ги­ну­лих на­пи­са­на је енер­гич­на хим­на
по­кре­та. Аутор тек­ста је Ханс Еверс, пи­сац
слав­ног ми­стич­ног ро­ма­на „Ал­ра­у­не“ (је­
дан од на­зива ман­дра­го­ре, би­ља ко­је ни­че
из се­ме­на обе­ше­но­га и да­је веч­ни жи­вот).
Фил­мо­ви из тих го­ди­на све­до­че: ри­ту­ал
по­ме­на па­ли­ма по­ста­ће је­дан од нај­ве­ли­
чан­стве­ни­јих у Рај­ху. Крај пе­ха­ра са го­ру­
ћим пла­ме­ном, пред ре­до­ви­ма са­бо­ра­ца,
за­о­ри­ће се име сва­ко­га од њих.
Карл Ха­ус­хо­фер - ­
осни­вач ге­о­по­ли­ти­ке
Име­но­ва­ни фак­ти из Хи­тле­ро­ве би­о­
гра­фи­је углав­ном су по­зна­ти. Ме­ђу­тим, за
хап­ше­њем пу­чи­ста сле­ди­ли су дру­ги, та­
јан­стве­ни до­га­ђа­ји.
Да­кле, Хи­тлер је - у там­ни­ци. За­јед­но са
Ру­дол­фом Хе­сом. Пре пу­ча Хес је ра­дио на
мин­хен­ском уни­вер­зи­те­ту као аси­стент
про­фе­со­ра Ха­ус­хо­фе­ра. То је де­таљ од не
ма­лог зна­ча­ја...
По­чет­ком ве­ка Карл Ха­ус­хо­фер је слу­
жио као вој­ни ата­ше Не­мач­ке у Ја­па­ну. По
са­оп­ште­њу ис­тра­жи­ва­ча Жа­ка Бер­жи­јеа и
Карл Хаусхофер
Лу­ја Па­у­ел­са, у тој зе­мљи је био по­све­ћен
у тај­ни ред Зе­ле­ног зма­ја. Ка­сни­је, де­се­тих
го­ди­на на­шег ве­ка, ње­му су се отво­ри­ле
две­ри бу­ди­стич­ких ма­на­сти­ра у Ла­си.
У го­ди­на­ма Пр­вог свет­ског ра­та Ха­ус­хо­
фер је до­гу­рао до ге­не­ра­ла. Ње­го­ве ко­ле­
ге за­па­њи­ва­ла је спо­соб­ност тог чо­ве­ка
да ви­ди ја­сно у ана­ли­зи вој­них опе­ра­ци­ја.
Сма­тра­ло се да је та­ква свој­ства раз­вио у
се­би оп­ште­ћи са по­све­ће­ни­ци­ма Ис­то­ка.
По­сле ра­та Ха­ус­хо­фер се по­све­тио на­у­
ци. Он је по­стао је­дан од оце­ва ге­о­по­ли­
ти­ке. Мно­ге те­ме­ље те док­три­не ко­ри­сти­
ли су ка­сни­је фа­ши­стич­ки про­па­ган­ди­сти
ра­ди уте­ме­ље­ња иде­ја ши­ре­ња жи­вот­ног
про­сто­ра на­ци­је.
Уско­ро за кра­хом „пив­ског пу­ча“, ско­
ро сва­ко­днев­но, Карл Ха­ус­хо­фер, слав­ни
про­фе­сор и ге­не­рал по­чи­ње да по­се­ћу­је
у за­то­че­њу два мла­да чо­ве­ка сум­њи­ве ре­
пу­та­ци­је. Са ко­јим ци­љем?
...Го­ди­не 1944. син Ха­ус­хо­фе­ра Ал­берт је
уби­јен по­сле на­ред­ног не­ус­ пе­шног атен­
та­та на Хи­тле­ра. У џе­пу ње­го­ве јак­не про­
на­шли су окр­ва­вље­ни за­пис за за­го­нет­
ним сти­хо­ви­ма. До­слов­ни пре­вод гла­си:
„Све је за­ви­си­ло од то­га да ли ће се де­
мон вра­ти­ти у сво­ју там­ни­цу. Мој отац је
сло­мио пе­чат, ни­је осе­тио ди­са­ње лу­ка­вог.
Он је пу­стио де­мо­на у свет“.
Ка­сни­је, на Нир­нбер­шком про­це­су, Хес,
као да се на­ла­зи у ста­њу ам­не­зи­је, не пре­
по­зна­је свог учи­те­ља. Че­тр­на­е­стог мар­та
1946. го­ди­не про­фе­сор ће уби­ти сво­ју су­
пру­гу Мар­ту и за­тим за­вр­ши­ти са со­бом
по пра­ви­ли­ма са­му­рај­ског ри­ту­ал­ а ча­сти.
Али то ће би­ти ка­сни­је. Са­да, Ха­ус­хо­фер
у са­ми­ци Хи­тле­ру и Хе­су др­жи не­ка­кве за­
го­нет­не лек­ци­је. И на­ста­је књи­га под име­
ном „Мајн кампф“.
Ва­жан де­таљ: Ха­ус­хо­фер је бли­зак дру­
штву Ту­ле. Ка­ко смо већ ре­кли, на­ци­стич­
ка пар­ти­ја је по­ста­ла ње­на по­ли­тич­ка
фи­ли­ја­ла. Очи­то, упра­во по­сле пу­ча си­ве
еми­нен­ци­је ре­да из­вр­ши­ли су, ко­нач­но,
свој из­бор. Фи­рер ће би­ти Хи­тлер!
Тих го­ди­на, кре­ћу­ћи се у тим спе­ци­фич­
ним кру­го­ви­ма, фи­ло­соф Ре­не Ге­нон је пи­
сао: „Са­вре­ме­не ме­си­је ми се чи­не ви­ше
или ма­ње не­све­сним ин­стру­мен­ти­ма у ру­
ка­ма сво­јих тво­ра­ца... Ти екс­пе­ри­мен­ти се
об­на­вља­ју у раз­ли­чи­тим фор­ма­ма и уно­се
за­бу­ну у умо­ве... Не скри­ва ли се за њи­ма
не­што зна­чај­ни­је?“
Али, за­што је ипак био иза­бран Хи­тлер?
Склон је ми­сти­ци: то зна­чи да се на ње­га
мо­же ути­ца­ти. Има очи­та свој­ства ме­ди­ју­
ма и спо­со­бан је да деј­ству­је на ауди­то­ри­
јум. Иде­ал­но се укла­па у, свим окул­ти­сти­
ма по­зна­ту, три­ја­ду: маг „упу­ћу­је“ ме­ди­ју­
ма, а овај у ко­лек­тив­ној све­сти ма­се за­зи­
ва де­мо­не ра­та, кр­ви, сле­пог обо­жа­ва­ња
и агре­си­је.
Још у осам­на­е­сто­ме ве­ку слав­ни не­мач­
ки пе­сник и фи­ло­соф Но­ва­лис је пи­сао:
„Онај ће би­ти нај­ве­ћи вол­шеб­ник, ко­ји са­
мог се­бе за­зра­ча та­ко да и сво­је фан­та­зи­је
при­ми као ствар­ност“.
Хи­тлер, ко­ји је жи­вео у све­ту по­себ­них
ви­зи­ја, био је упра­во та­кав. И упра­во за­
хва­љу­ју­ћи то­ме мо­гао је да ура­ди мно­го.
Ар­хи­ве „Ане­нр­беа“
При­ча­ју­ћи о то­ме, осла­ња­мо се на нео­
бо­ри­ве до­ку­мен­те ко­је је аутор ове књи­ге
др­жао у сво­јим ру­ка­ма. По­сле ра­та њих су
тра­жи­ли у Ен­гле­ској, Пољ­ској, Аме­ри­ци.
И ево, за­јед­но са по­зна­тим кон­спи­ро­ло­
гом Алек­сан­дром Ду­ги­ном, на­шли смо се
у јед­ном од ра­ни­је за­бра­ње­них ар­хи­ва
Мо­скве. То је био по­че­так де­ве­де­се­тих, и
пот­пу­ни не­ред тог вре­ме­на по­мо­гао је не
са­мо Ан­дре­ју Ко­зир­је­ву да део тро­феј­них
ма­сон­ских ар­хи­ва по­ша­ље у Фран­цу­ску,
већ и на­ма - и то пот­пу­но ле­гал­но - да про­
дре­мо у ту згра­ду.
...Мој ко­ле­га гро­зни­ча­во ли­ста ка­та­ло­ге.
На­по­кон чу­јем уз­бу­ђе­ни клик­тај: „Па то је
„Ане­нер­бе“!“
Да, про­на­шли смо ар­хив „Ане­нер­бе“.
Тач­ни­је, ње­гов зна­чај­ни део.
...Го­ди­не 1945. Цр­ве­на Ар­ми­ја је во­ди­
ла огор­че­не бор­бе у До­њој Шле­зи­ји. Био
је за­уз­ ет ста­рин­ски за­мак Ал­тан. Ов­де је и
на­ђе­но без­број до­ку­ме­на­та са не­ка­квим
за­го­нет­ним тек­сто­ви­ма. За­чу­ђу­ју­ћи кон­
цен­трат тех­но­ло­ги­је окулт­не по­ли­ти­ке,
ира­ци­о­нал­ног до­ла­ска на власт и ма­гиј­
ског ма­ни­пу­ли­са­ња љу­ди­ма. До­ку­мен­ти су
за­пре­ми­ли 25 же­ле­знич­ких ва­го­на. Уско­
ро су чи­ни­ли је­дан од за­бра­ње­них ар­хи­ва
СССР-а.
Огром­на ве­ћи­на до­ку­ме­на­та прак­тич­
но се ни­је под­вр­га­ва­ла из­у­ча­ва­њу. Мно­ги
до­ку­мен­ти су ну­ме­ри­са­ни и за­ве­де­ни тек
по­што смо их за­тра­жи­ли на ана­ли­зу. На­
рав­но, око­ре­лим ма­те­ри­ја­ли­сти­ма ни­је
1/2010 l Двери српске l 79
 по­зна­та из­ре­ка зна­ме­ни­тог ми­сти­ка на­шег
сто­ле­ћа Гур­ђи­је­ва: „Нај­стра­шни­је у ма­ги­ји
је то што у њој не­ма ни­че­га ма­гич­ног...“
Ваг­не­ро­ве но­те. Да, ње­го­ва де­ла су из­
во­ђе­на на за­се­да­њи­ма Ger­ma­ne­nor­den-а.
У све­сти аде­па­та про­ми­ца­ла су при­ви­ђе­
ња. Уста­ја­ли су ли­ко­ви ле­ген­дар­них Зиг­
фри­да и Пар­си­фа­ла... По­сле па­ган­ског
пра­зни­ка ва­тре, у но­ћи уочи 1. ма­ја, вал­ки­
ре су уно­си­ле у осве­шта­ну Вал­ха­лу ду­ше
гер­ман­ских рат­ни­ка.
Ево уста­ва Ger­ma­ne­nor­den-а.
Пр­ва тач­ка: све­сно и ак­тив­но уче­шће у
об­но­ви ра­сне чи­сто­те и мо­рал­не уз­ви­ше­
но­сти свих Не­ма­ца.
Мо­рал увек сле­ди иза са­вре­ме­них
пред­ста­ва о ра­ци­о­нал­но­сти. У Не­мач­кој
по­чет­ком ве­ка ра­ђа­ло се мно­го де­це са
ге­нет­ским не­до­ста­ци­ма. Спе­ци­ја­ли­сти су
про­ри­ца­ли: ако се ова­ко наста­ви, 1980.
го­ди­не у зе­мљи ће се ра­ђа­ти до 60 про­це­
на­та бо­га­ља.
Иде­ја крв­не чи­сто­те има­ла је и друк­чи­ју
за­сно­ва­ност. Она се из­ра­жа­ва­ла у кон­цеп­
ци­ји „хал­ге­дом“. Је­дан од ње­них те­о­ре­ти­
ча­ра био је ба­рон Зе­бо­тен­дорф. Реч је о
осло­бо­ђе­њу нор­диј­ске ра­се из там­ни­це
ра­сне по­ме­ша­но­сти, ко­ја се при­хва­та­ла
као ап­со­лут­но зло. Па у мно­гим те­ол­ о­ Рунски сат
шким си­сте­ми­ма крај све­та се гра­ни­чи са
вре­ме­ном ка­да ће на­сту­пи­ти ме­ша­ње ра­ Чи­ни се да су у то дру­штво би­ли по­све­ће­ Уоста­лом, не скре­ћи­мо с пу­та. Што се
са и ка­ста. Те­о­ре­ти­ча­ри те кон­цеп­ци­је су ни и Хи­тлер и Хес. Сам фи­рер је 1932. го­ ти­че Зе­бо­тен­дор­фа, ни­су га про­на­шли. Ба­
су­ге­ри­са­ли: схва­ти­те да је ва­ше те­ло храм, ди­не дао пред­лог да по­ста­не Ве­ли­ки мај­ рон је ус­пео да се са­кри­је у Тур­ској. Али, је
др­жи­те га у чи­сто­ти! Са­мо спа­ја­ње ап­со­ стор Ger­ma­ne­nor­den-а. То је био нон­сенс! умро на чу­дан на­чин. Уто­пио се у Цр­ном
лут­но чи­стих му­шкар­ка­ца и же­на би­ло је Ода­ти ин­фор­ма­ци­ју тај­ног дру­штва, чак у мо­ру, 8. ма­ја 1945. го­ди­не. Ка­кве је тај­не
у мо­ћи да осло­бо­ди за­спа­лу енер­ги­ју ари­ ње­го­вој уну­тра­шњој пре­пи­сци, ни­је уоби­ од­нео са со­бом на дно?
је­ва­ца! ча­је­но. До нас су до­шли број­ни до­ку­мен­ти
Из ми­стич­не рав­ни, иде­ја је бр­зо пре­ из та­кве, уну­тра­шње пре­пи­ске, где су мно­ Об­ра­чун са не­по­треб­ни­ма
шла у мно­го при­клад­ни­ју. Мно­ге те­о­рет­ га име­на ши­фро­ва­на ци­фра­ма.
ске по­став­ке ра­сног за­ко­на из 1934. го­ Ме­ђу­тим, да ли је ве­ро­ва­ти Зе­бо­тен­дор­ Да­кле, Хи­тлер је по­стао Ве­ли­ки мај­стор.
ди­не као да су пре­пи­са­не са до­ку­ме­на­та фо­вој књи­зи? Јед­на од по­сред­них по­твр­да Али, ево па­ра­док­са: по­сле ње­го­вог до­ла­
Ger­ma­ne­nor­den-а. У сво­јем прак­тич­ном су ка­дро­ви филм­ских жур­на­ла. На њих смо ска на власт од­нос вр­ху­шке Рај­ха пре­ма
де­лу за­кон по­зи­ва на ис­ти­ски­ва­ње не­а­ обра­ти­ли па­жњу, упо­знав­ши се са па­пи­ри­ ми­сти­ци се, спо­ља бар, про­ме­нио.
ри­је­ва­ца, по­себ­но је­вреј­ских ме­ша­на­ца, ма Ger­ma­ne­nor­den-а. На не­ки­ма, по­себ­но Сим­бол те про­ме­не је по­ста­ла јед­на
из др­жав­ног апа­ра­та, из адво­ка­ту­ре, са у од­го­ва­ра­ју­ћим насту­пи­ма, Хи­тлер чи­ни ни­јан­са на ко­ју су нам обра­ти­ти па­жњу
ду­жно­сти но­ви­на­ра, ле­ка­ра, из сфе­ре кул­ ка­рак­те­ри­сти­чан гест - ру­ке под пра­вим по­мо­гли та­ко­ђе ар­хив­ски до­ку­мен­ти „Ане­
ту­ре и умет­но­сти. углом скр­шта на гру­ди. Упра­во та­ко се у нер­беа“. Мно­ги од њих су траг не­до­вр­
до­ку­мен­ти­ма ре­да опи­су­је ри­ту­ал­ни гест ше­ног ра­да ре­да на сим­бо­ли­ма. На свим
Гест „Ве­ли­ког Мај­сто­ра“ зла ње­го­вог Ве­ли­ког мај­сто­ра. Он од­го­во­ра па­пи­ри­ма сва­сти­ка се пред­ста­вља са­мо
рун­ском зна­ку „дак“, што зна­чи „дво­стру­ка де­сно­стра­ном. Сва­сти­ка ко­ју ће уско­ро
О на­ста­ја­њу слич­них кон­цеп­ци­ја ба­рон се­ки­ра“ - сим­бол вла­сти. по­ди­ћи на зна­ме­ња Рај­ха би­ће обр­ну­та,
Зе­бо­тен­дорф је пи­сао у књи­зи „Пре но што За­ни­мљи­во је, ка­ко се тај гест ту­ма­чи у ле­во­стра­на.
је до­шао Хи­тлер“ из 1933. го­ди­не. Очи­то, цр­но­ма­гиј­ским ин­ку­на­бу­ла­ма: „Гест мај­ (Ис­тра­жи­вач И. Гор­шков сма­тра да је де­
ба­ро­ну је до­са­ди­ло да бу­де „си­ва еми­нен­ сто­ра - скр­ште­не ру­ке на гру­ди­ма, на­рав­ сно­стра­на сва­сти­ка на­ме­њи­ва­на за ути­цај
ци­ја“. Али, од­мах је из вр­ха Рај­ха до­шао но, ни­је ни­шта дру­го, већ сим­бол смр­ти и на свест „сво­јих“, а ле­во­стра­на да би пре­
на­лог да књи­га бу­де уни­ште­на. Са­чу­ва­но вас­кр­се­ња ко­ји се ко­ри­сти у ри­ту­а­лу при­ ти­ла не­при­ја­те­љи­ма. То је ипак на­га­ђа­ње.
је са­мо не­ко­ли­ко при­ме­ра­ка. И ево, је­дан зи­ва­ња мр­твих. Он зна­чи мно­го. Као пр­во, Вра­ти­мо се фак­ти­ма). Ин­фор­ма­ци­ја асо­ци­
од њих је - пре­да мном. За­што су по­ли­циј­ то је сим­бол Ози­ри­са, ко­ји је си­но­ним Ро­ ја­ци­је „Po­li­ti­ca her­ma­ti­ca“:
ски до­ку­мен­ти, ко­је смо та­ко­ђе про­на­шли га­тог Бо­га или Бо­га Смр­ти...“ Го­ди­не 1935. чла­но­ви­ма СС-а су за­бра­
у ар­хи­ви, то­ли­ко стро­го на­ла­га­ли да се Зе­ Шта је то? На­чин за­зи­ва­ња сен­ки ле­ген­ ни­ли да оста­ну у Ger­ma­ne­nor­den-у. А за­
бо­тен­дорф про­на­ђе, ма где био - од Есто­ дар­них пре­да­ка и умр­лих бо­го­ва? А мо­жда тим је он и у пот­пу­но­сти пре­кра­тио сво­је
ни­је до Ар­ген­ти­не? Ка­кву је то тај­ну ба­рон - су­де­ћи по рас­па­ље­но­сти жен­ског де­ла по­сто­ја­ње. За­вла­да­ло је ми­шље­ње да је
одао? ауди­то­ри­ју­ма, за­бе­ле­же­ном на филм­ској де­лат­ност слич­них струк­ту­ра ин­спи­ри­са­
...Ево стра­ни­це књи­ге ко­ја је по­ста­ла, врп­ци - тај гест ма­гиј­ски пре­тва­ра адеп­та на под­зем­ним је­вреј­ским по­кре­том.
очи­то, суд­бо­но­сна за осни­ва­ча ре­да Ту­ле. у му­шки, фа­лу­сни сим­бол кул­та?

80 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

 Спи­ско­ви Ger­ma­ne­nor­den-а ко­је смо
про­на­шли ве­о­ма су ре­чи­ти. Већ сре­ди­ном
три­де­се­тих мно­га пре­зи­ме­на су од стра­
не офи­ци­ра Ге­ста­поа под­ву­че­на цр­ве­ном
олов­ком. Та­ко су се ми­сти­ци на­шли под
по­ли­циј­ском ка­пом. Њи­хов по­ку­шај да ис­
ко­ри­сте окулт­ну енер­ги­ју на­ро­да, ка­ко се
ис­по­ста­ви­ло, имао је и сво­ју дру­гу стра­ну.
Са­тан­ским си­ла­ма љу­ди се не мо­гу око­
ри­сти­ти. Њи­ма се мо­же је­ди­но слу­жи­ти.
По­том сле­ди про­паст.
Уско­ро је по­чео од­лив мно­гих те­о­ре­
ти­ча­ра из СС-а, и то оних ко­ји су сло­ви­ли
као осни­ва­чи Рај­ха. То је очи­то већ из по­
ре­ђе­ња спи­ско­ва ру­ко­вод­ства цр­ног ре­да
из 1936. и 1943. го­ди­не. Го­ди­не 1935. осни­
вач „Ане­нер­беа“ Вирт је ста­вљен у кућ­ни
при­твор, у ко­јем је остао, под стра­жом, до
кра­ја ра­та. На­уч­ник ко­ји је тра­жио по­том­
ке нор­диј­ске ра­се не са­мо ме­ђу Нем­ци­ма,
већ и ме­ђу Ма­о­ри­ма, Ин­диј­ци­ма и Афри­
кан­ци­ма, по­стао је не­по­же­љан. Очи­то, ра­
сту­ћа др­жав­на ма­ши­на, као и увек, би­ла је
скло­на да упро­шћу­је иде­је. Оне су ство­ри­
ле Рајх, али су се у чи­стом об­ли­ку по­ка­за­ле
не­по­треб­ним. Мо­гу­ће је, та­ко­ђе, да Хи­тле­
ру, у пот­пу­но­сти за­хва­ће­ном ме­си­јан­ским
ам­би­ци­ја­ма, ви­ше ни­су би­ле по­треб­не
пре­те­че.
Из СС-а је ис­ту­пио и Карл Ха­ус­хо­фер.
Ње­го­ва ге­о­по­ли­ти­ка би­ла је за­сно­ва­на на
схва­та­њу за­јед­ни­це ин­те­ре­са евро­а­зиј­
ских на­ро­да. Евро­а­зиј­ским не­при­ја­те­љи­
ма сма­тра­не су атлант­ске др­жа­ве САД и
Ен­гле­ска. Хи­тлер се, ме­ђу­тим, вре­ме­ном
окре­нуо ка Ис­то­ку. Не­ко је, опет, хи­тро ис­
ко­ри­стио ње­го­ва ми­стич­ка на­стро­је­ња.
Фи­рер је сма­трао, ре­ци­мо, да се не ме­сту
Ста­љин­гра­да на­ла­зи­ла пре­сто­ни­ца Ха­зар­
ског ка­га­на­та. Оту­да је удар у прав­цу Вол­ге
раз­ма­тран, де­ли­мич­но, и у ци­љу уни­ште­
ња гне­зда древ­ног и но­вог бољ­ше­вич­ког
ју­да­и­зма. (Ле­по је те­о­ре­ти­чар фа­ши­зма,
по­зна­ти фи­ло­соф Ре­не Ге­нон, пи­сао да су
ог­њи­шта уга­слих ци­ви­ли­за­ци­ја спо­соб­на
да на са­вре­ме­ни свет из­вр­ше нео­бич­но
јак ути­цај).
При­ме­ра ка­да је окул­ти­зам имао пр­вен­
ство у од­ре­ђи­ва­њу рат­них за­да­та­ка, ни­је
ма­ло. Узми­мо за при­мер пра­вац уда­ра на
Кав­каз. За праг­ма­ти­ке је то, на­рав­но, би­ло
пи­та­ње азер­беј­џан­ске наф­те. А за ми­сти­
ке - те­жња ка све­тим вр­хо­ви­ма Ел­бру­са и
ка ре­јо­ну Цхин­ва­ла. Ов­де, се по њи­хо­вим
схва­та­њи­ма, на­ла­зи­ла Вал­ха­ла - све­то ме­
сто успо­ко­је­ња ду­ша нор­диј­ских ју­на­ка.
Чак је и да­тум на­па­да на СССР био иза­
бран у са­деј­ству са рун­ским кру­гом. Два­
де­сет дру­ги јун је древ­но­гер­ман­ски пра­
зник сун­че­ве по­бе­де. Две ру­не по­сле те,
ко­јом је озна­чен тај дан, по рун­ском кру­гу
до­ла­зи ру­на „зиг“. Она озна­ча­ва осве­шта­
ни огањ и по­бе­ду. На блик­цриг је тре­ба­ло
утро­ши­ти два ме­се­ца.
Ка­ко је спа­се­на Ру­си­ја?
Тев­тон­ско нео­па­ган­ство, за­о­де­ну­то у
окло­пе, ра­чу­на­ло је да ће на свом пу­ту
сре­сти је­ди­но око­шта­ли ате­и­зам, од стра­
не Ју­де­ја­ца пре­сву­чен у цр­ве­но плат­но.
Пред­сто­јао је, ме­ђу­тим, су­срет са друк­чи­
јим ду­хов­ним ре­ал­ и­ја­ма. Хи­ља­ду да­на и
но­ћи на­ла­зио се у мо­ли­тве­ном бде­њу ра­
ди спа­се­ња Ру­си­је је­рос­хи­мо­нах Се­ра­фим
Ви­риц­ки. Па­три­јарх Ан­ти­о­хиј­ски Алек­сан­
дар Тре­ћи обра­тио са са по­сла­ни­цом Хри­
шћа­ни­ма чи­та­вог све­та ра­ди мо­ли­тве­не и
ма­те­ри­јал­не по­мо­ћи Ру­си­ји.
Ми­тро­по­лит го­ра Ли­ван­ских Или­ја, ко­ји
се по­ву­као у за­твор­ни­штво, имао је ви­ђе­
ње Бо­жи­је Ма­те­ре и при­мио је ње­ну за­по­
вест.
„У чи­та­вој зе­мљи тре­ба да бу­ду отво­ре­
ни хра­мо­ви, ма­на­сти­ри, ду­хов­не ака­де­
ми­је и бо­го­сло­ви­је. Све­ште­ни­ци мо­ра­ју
да се вра­те са фрон­то­ва и из там­ни­це, мо­
ра­ју по­че­ти да вр­ше слу­жбу Бо­жи­ју. Са­да
се при­пре­ма­ју да пре­да­ју Ле­њин­град - не
тре­ба га пре­да­ти. Не­ка из­не­су - ре­кла је
Она - чу­до­твор­ну ико­ну Ка­зан­ске Бо­го­мај­
ке, не­ка је про­не­су у ли­ти­ја­ма око гра­да,
и та­да ни је­дан не­при­ја­тељ не­ће сту­пи­ти
но­гом на ту све­ту зе­мљу... Пред Ка­зан­ском
ико­ном тре­ба да бу­де из­вр­ше­но бо­го­слу­
же­ње у Мо­скви; за­тим оно мо­ра да бу­де
слу­же­но у Ста­љин­гра­ду, ко­ји не сме да се
пре­да не­при­ја­те­љу. Ка­зан­ска ико­на мо­ра
да пра­ти вој­ску све до гра­ни­ца Ру­си­је. Ка­
да се рат за­вр­ши, ми­тро­по­лит Или­ја мо­ра
да до­пу­ту­је у Ру­си­ју и да ис­при­ча о то­ме
ка­ко је она би­ла спа­се­на.“
Прстен есесоваца
Ми­тро­по­лит се по­ве­зао са со­вјет­ским
ру­ко­вод­ством. (Ње­го­ва пи­сма и те­ле­гра­
ми и са­да се чу­ва­ју у ар­хи­ви­ма).
Уско­ро је Ста­љин по­звао је­рар­хе Ру­ске
Пра­во­слав­не Цр­кве и обе­ћао да ће ис­
пу­ни­ти све што му је пре­нео ми­тро­по­лит
Или­ја. Мно­го од оно­га што је по­ру­че­но у
от­кри­ве­њу, би­ло је из­вр­ше­но.
Ста­вља­ју­ћи на­гла­сак на по­себ­не за­слу­ге
вла­ди­ке Или­је, филм­ски жур­нал је за­бе­ле­
жио ње­гов до­ла­зак у Мо­скву, на По­ме­сни
са­бор, 1945. го­ди­не1.
Удар на Мо­скву
Да­кле, ми­сти­ци су по­мо­гли Хи­тле­ру не
са­мо да до­ђе на власт, већ и да у не­дри­ма
не­мач­ког на­ро­да иза­зо­ве ко­ло­сал­ну пси­
хо­фи­зич­ку екс­пло­зи­ју. Али, пред­сто­ја­ло је
још упу­ти­ти ту енер­ги­ју у по­треб­но ко­ри­
то. У том сми­слу и у ге­ог­ раф­ској рав­ни.
До­шло је вре­ме да се пи­та­ње по­ста­ви
ова­ко: на За­пад или на Ис­ток?
Хи­тлер је из­вр­шио удар у прав­цу Мо­
скве, Тре­ћег Ри­ма, чи­ји пад, по про­ро­
штви­ма Све­тих Ота­ца Цр­кве, тре­ба да
бу­де сиг­нал за до­ла­зак ан­ти­хри­ста.
Ка­квим си­ла­ма је био об­у­зет Хи­тлер?
Да ли са­мо људ­ским?  z
Из књиге Јурија Боробјовског,
«Западни пут у апокалипсу»,
Светигора, Цетиње, 2001. године
1  Ико­на ко­ју је Ста­љин по­кло­нио ми­тро­по­ли­ту Или­ји
до да­нас се чу­ва у ми­тро­по­ли­то­вом ка­би­не­ту у Ха­де­ди
(крај Беј­ру­та). Гра­ђа­нин Ли­ба­на Алек­сан­дар Ана­нов, ко­ји
је се­дам го­ди­на жи­вео у тој ку­ћи, све­до­чи да је пре­писка
ми­тро­по­ли­то­ва са Ста­љи­ном оди­ста одр­жа­ва­на.
1/2010 l Двери српске l 81
 86  Борба против прекрајања истине
88  Или победити или постати роб

РУСКА БОРБА
89  Дру­ги свет­ски рат:
фал­си­фи­ку­је се све!
90  Дру­ги свет­ски рат за­по­че­ли су
адеп­ти „Drang nach Osten“

Ка­зан­ска ико­на Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у борби против нацизма

За­штит­ни­ца Ру­си­је
Опи­су­ју­ћи зна­чај­не до­га­ђа­је из ру­ске вој­не исто­ри­је ­
про­то­је­реј Ва­си­лиј Швец у тек­сту „Чу­да Ка­зан­ске ико­не
Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це“, об­ја­вље­ном у збор­ни­ку ра­до­ва
„Ру­си­ја пред дру­гим до­ла­ском“ Сер­ге­ја и Та­ма­ре Фо­мин,
на­во­ди и број­на чу­да ко­ја све­до­че да Ру­си­ја за­и­ста ­
пред­ста­вља ме­сто под по­кро­ви­тељ­ством Мај­ке Бож­је

Д о обре­те­ња Ка­зан­ске ико­не до­шло је

у Ка­за­ну 8. ју­ла 1579. го­ди­не, на­кон
стра­шног по­жа­ра у ко­ме је из­го­ре­ла
по­ло­ви­на гра­да. Де­ве­то­го­ди­шња Ма­тро­
на ви­де­ла је у сну Пре­све­ту Бо­го­ро­ди­цу,
ко­ја јој је са­оп­шти­ла да се ико­на на­ла­зи у
зе­мљи, на ме­сту где је до из­би­ја­ња по­жа­ра
био де­вој­чи­цин ро­ди­тељ­ски дом. На­ре­
ди­ла јој је да то пре­не­се ар­хи­е­пи­ско­пу и
град­ским вој­во­да­ма, ка­ко би је они узе­ли
из зе­мље. Де­вој­чи­ци ни­ко ни­је ве­ро­вао,
чак ни ње­на мај­ка. На­кон што се чу­де­сно
ја­вља­ње по­но­ви­ло још два пу­та, са­да мно­го
стра­шни­је, мај­ка је по­ве­ро­ва­ла у ћер­ки­
не ре­чи и ре­ши­ла да са­ма ко­па на ме­сту
свог из­го­ре­лог до­ма. Де­вој­чи­ца је узев­ши
ашов и ко­па­ју­ћи на ме­сту где је би­ла пећ у
њи­хо­вом из­го­ре­лом до­му, на ње­ну ве­ли­ку
ра­дост, спа­зи­ла не­што за­мо­та­но у пар­че
сук­на. Ка­да су га ра­ши­ри­ли, ви­де­ли су ико­ну
Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це са Мла­ден­цем, ка­кву
ни­ко ра­ни­је ни­је ви­део. Би­ла је са­вр­ше­но
но­ва, као да је тог мо­мен­та на­сли­ка­на и
сва је си­ја­ла. Вест о то­ме ра­ши­ри­ла се
це­лим гра­дом и мно­штво на­ро­да до­шло
је на ме­сто ја­вља­ња.
Та­да­шњи све­ште­ник хра­ма све­тог Ни­
ко­ла­ја, у ко­ји је ико­на пре­не­се­на, и оче­
ви­дац свих до­га­ђа­ја био је бу­ду­ћи ру­ски
па­три­јарх Ер­мо­ген. Он је опи­сао обре­те­
ње ико­не, ње­на чу­да и са­ста­вљач је ње­не
слу­жбе. У то­ку пре­но­са ико­не ка хра­му, у
по­вор­ци су ис­це­ље­на два слеп­ца – Јо­сиф
и Ни­ки­та. То је био знак да је она про­ја­
вље­на, ра­ди ду­хов­ног про­све­ће­ња и про­
гле­да­ња за­сле­пље­них не­вер­јем. Мно­го
пу­та ка­сни­је она је пра­во­слав­ној вој­сци
по­ка­зи­ва­ла пут по­бе­де, ка ис­пу­ње­њу све­
тог ду­га пред Бо­гом и отаџ­би­ном. Пре­пис
ико­не по­сла­ли су ца­ру Ива­ну Ва­си­ље­ви­
чу Гро­зном. Са­знав­ши за обре­те­ње, цар је
на­ре­дио да се на том ме­сту из­гра­ди храм
и осну­је жен­ски ма­на­стир, где је Ма­тро­на
при­мив­ши мо­на­шки по­стриг, као ње­го­ва
игу­ма­ни­ја окон­ча­ла зад­ње да­не ово­зе­
маљ­ског жи­во­та. По­сле смр­ти му­жа ту се,
у мо­на­шком под­ви­гу, упо­ко­ји­ла и ње­на
мај­ка.
По­сле­ди­ца гре­хо­ва
Опи­су­ју­ћи до­га­ђа­је из 1612. го­ди­не,
јед­не од нај­стра­шни­јих у исто­ри­ји ру­ске
др­жа­ве и на­ро­да, аутор на­во­ди да је као
по­сле­ди­ца не­вер­ја, гре­хо­ва и из­дај­ства,
на­сту­пи­ло ве­ли­ко зло и да је Ру­си­ја та­
да би­ла пред уни­ште­њем. Це­ла зе­мља је
би­ла у по­жа­ри­ма, ра­за­ра­ња су би­ла стра­
шна, на све стра­не су не­ка­жње­но вр­ше­ни
број­ни зло­чи­ни, пљач­ке и уби­ства. Би­ло
је то вре­ме без­вла­шћа, ка­да је сва­ко ми­
слио са­мо на се­бе и сво­ју ко­рист.
Ужас је за­вла­дао на­ро­дом. Че­ка­но је
спа­се­ње, а ње­га ни­је би­ло ни­от­ку­да. Нај­
ве­ће по­ни­же­ње на­сту­пи­ло је ка­да су ла­
жни Ди­ми­три­је и По­ља­ци оку­пи­ра­ли Мо­
скву вре­ђа­ју­ћи ру­ске све­ти­ње, хра­мо­ве и
све што је ру­ско. Ер­мо­ген, та­да већ па­три­
јарх, ве­ли­ки по­што­ва­лац Пре­све­те Бо­го­
ро­ди­це и у то вре­ме је­дан од ма­ло­број­них
пре­га­ла­ца за Ру­си­ју, твр­до се др­жао сво­
јих убе­ђе­ња и ишао пу­тем спа­со­но­сним
за др­жа­ву и ру­ски на­род. У ав­гу­сту 1611.
го­ди­не, у там­ни­ци, у ко­ју су га за­тво­ри­ли
По­ља­ци, на­пи­сао је по­сла­ни­цу, ко­јом је
по­звао ру­ски на­род у за­шти­ту отаџ­би­не,
пре­сто­ни­це и пра­во­слав­не ве­ре од стра­
на­ца, ко­ју они же­ле да уни­ште.
Та­да је из ра­зних кра­је­ва Ру­си­је ка Мо­
скви по­че­ла да при­сти­же на­род­на вој­ска,
са кне­зом По­жар­ским и Ку­змом Ми­њи­ном
на че­лу. Ка­зан­ски од­ред је та­ко­ђе кре­нуо,
по­нев­ши са со­бом Ка­зан­ску ико­ну. Ка­да
су По­ља­ци­ма на­кло­ње­ни бо­ља­ри са­зна­
ли за на­ме­ре Ми­њи­на и По­жар­ског, зах­
те­ва­ли су од па­три­јар­ха да их од­вра­ти. Он
им је од­го­во­рио: „На њи­ма не­ка бу­де ми­

82 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

 УДЕ­ЛИ МАЈ­КЕ БО­ЖИ­ЈЕ
Шта о уде­ли­ма Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це ка­же цр­кве­но пре­да­ње?
Апо­сто­ли, ко­ји су се ску­пи­ли у Је­ру­са­ли­му, жре­бом су од­лу­чи­ли ко­ме и у
ко­ји крај ва­ља ићи, ра­ди про­по­ве­да­ња. Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца је уче­ство­ва­ла,
та­ко­ђе, у том до­га­ђа­ју и би­ла при­зва­на про­ми­слом Бож­јим за слу­же­ње на Све­
тој го­ри атон­ској. То је би­ло пр­во ме­сто (удео) под Ње­ним по­кро­ви­тељ­ством.
Да­ље се ка­же да је дру­ги удео Мај­ке Бож­је би­ла Иве­ри­ја (Гру­зи­ја) или Ге­ор­ги­ја,
ка­ко су је у ста­ри­ни на­зи­ва­ли Гру­зи­ни, јер су као не­бе­ског по­кро­ви­те­ља и за­
штит­ни­ка зе­мље пра­зно­ва­ли све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка и по­бе­до­но­сца Ге­ор­ги­ја.
Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца је за про­све­ће­ње зе­мље иза­бра­ла све­ту Ни­ну, срод­ни­цу
све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка Ге­ор­ги­ја, ко­ја је у Гру­зи­ју до­шла 319. го­ди­не и у то­ку
ко­је је цар Гру­зиј­ски нео­бич­но бр­зо, са це­лим на­ро­дом при­мио све­то Кр­ште­
ње. Тре­ћи удео Мај­ке Бож­је је Ки­јев, мај­ка ру­ских гра­до­ва. Ту је крст по­ди­гао
све­ти апо­стол Ан­дреј пр­во­зва­ни и про­ре­као да ће јед­ном у том кра­ју на­ста­ти
ве­ли­ка зе­мља и ве­ли­ки на­род, ко­ји ће би­ти осло­нац ве­ре и на­де хри­шћа­на це­
лог све­та. Ки­јев је ср­це и љу­бав Ру­си­је. Ту је на­ста­ла и уз­ра­ста­ла све­та Ру­си­ја.
Го­то­во тре­ћи­на мо­шти­ју свих ка­но­ни­зо­ва­них све­ти­те­ља у Ру­ској пра­во­слав­ној
цр­кви, чу­ва се у Ки­јев­ско – Пе­чер­ској Ла­ври. У Ки­је­ву је бла­го­слов за мо­на­шки
под­виг при­мио и све­ти Се­ра­фим Са­ров­ски, за­чет­ник зи­да­ња че­твр­тог уде­ла
Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це – ма­на­сти­ра Ди­вје­је­во, ме­ста од из­у­зет­не ва­жно­сти за
суд­би­ну Ру­си­је и це­лог све­та.

лост Бож­ја и бла­го­слов на­шег сми­ре­ња, а
на из­дај­ни­ке не­ка се из­ли­је гнев Бож­ји и
да бу­ду про­кле­ти за сва вре­ме­на.“ Па­три­
јар­ха Ер­мо­ге­на су та­да умо­ри­ли гла­ђу.
Ру­ска вој­ска је, не­ма­ју­ћи сна­га за на­пад
и са­че­кав­ши да про­ђе зи­ма, тек 22. ок­то­
бра 1612. го­ди­не за­у­зе­ла Кремљ, уз же­
сток от­пор По­ља­ка. Чу­до­твор­на Ка­зан­ска
ико­на се при оп­са­ди на­ла­зи­ла у нај­и­сту­
ре­ни­јим ре­до­ви­ма вој­ске. На­род је у знак
бла­го­дар­но­сти за из­ба­вље­ње од не­при­
ја­те­ља на­пра­вио све­ча­ну мо­леб­ну ли­ти­ју
са ико­ном. Та­да је на­пи­сан тро­пар, ко­ји
су пе­ва­ли сви вој­ни­ци и при­сут­ни на­род.
Љу­ди су па­да­ли на ко­ле­на пред чу­до­
твор­ном ико­ном, чи­јим по­сре­до­ва­њем је
Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца да­ро­ва­ла по­бе­ду
над По­ља­ци­ма. Ти­ме је до­шао крај ха­о­су
и ве­ли­ким ра­за­ра­њи­ма у др­жа­ви.
Епо­ха Пе­тра Пр­вог
При­по­ве­да­ње ауто­ра о уче­шћу Ка­зан­
ске ико­не у суд­би­ни Ру­си­је, да­ље во­ди
ка епо­хи Пе­тра Пр­вог и но­вом гра­ду на
оба­ла­ма Не­ве, гра­ду све­тог Пе­тра – Санкт
Пе­тер­бур­гу. Ма­ло је цр­кве­них па­сти­ра у
то вре­ме по­др­жа­ва­ло Пе­тра Пр­вог. Све­ти
Ми­тро­фан Во­ро­ње­шки је у то­ме био је­
дан од рет­ких. Им­пе­ра­тор је имао Бож­ји
бла­го­слов за мно­га де­ла и ни­је се за­у­ста­
вљао пред те­шко­ћа­ма, већ их је про­сто
бри­сао са пу­та. Знао је да је оно што ра­ди
ну­жно и ко­ри­сно за др­жа­ву и суд­би­ну бу­
ду­ћих ру­ских по­ко­ле­ња.
Ка­да је 1695. го­ди­не до­шао у Во­ро­њеж
са ци­љем да из­гра­ди фло­ту за на­пад на
Азов, све­ти Ми­тро­фан му је мно­го по­мо­
гао, убе­ђу­ју­ћи на­род у по­тре­бу овог де­
ла. Пред бит­ку са Шве­ђа­ни­ма, све­ти­тељ
је им­пе­ра­то­ру пред­ска­зао по­бе­ду над
не­при­ја­те­љем и из­град­њу ве­ли­ког гра­да
на се­ве­ру. Та­да му је ре­као: „Узми Ка­зан­
ску ико­ну Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це и она ће
ти по­мо­ћи да по­бе­диш. Са Њом се не­ћеш
ни­че­га пла­ши­ти, ни­че­га. По­бе­ди­ћеш мно­
ге про­тив­ни­ке. Осно­ва­ћеш но­ву пре­сто­
ни­цу, ве­ли­ки град у част све­тог Пе­тра,
јер те је Бог бла­го­сло­вио за то. Ка­зан­ска
ико­на ће би­ти по­кров гра­да и твог на­ро­
да. Све док она бу­де у пре­сто­ни­ци и пред
њом се бу­ду мо­ли­ли пра­во­слав­ни, не­при­
ја­тељ­ска но­га не­ће у град кро­чи­ти“.
Да­ља ру­ска исто­ри­ја све­до­чи да су се
ре­чи све­ти­те­ља у пот­пу­но­сти об­и­сти­ни­
ле. На­кон упо­ко­је­ња све­тог Ми­тро­фа­на
Во­ро­ње­шког и по­ди­за­ња Санкт Пе­тер­
бур­га, по на­ре­ђе­њу Пе­тра Пр­вог, пре­пис
Ка­зан­ске ико­не је 1710. го­ди­не до­не­сен
из Мо­скве и по­ста­вљен у цен­тру но­ве
пре­сто­ни­це.
Фран­цу­ско-ру­ски рат
То­ком Отаџ­бин­ског ра­та 1812. го­ди­не,
глав­но­ко­ман­ду­ју­ћи ру­ске вој­ске ге­не­рал
Ми­ха­ил Ила­ри­о­но­вич Ку­ту­зов, че­сто је
од­ла­зио у храм и мо­лио се пред Ка­зан­
ском ико­ном. Мај­ка Бож­ја ни та­да ни­је
оста­ви­ла сво­ја че­да, не­го је за­шти­ти­ла
Ру­си­ју од ин­ва­зи­је.
Ру­ска вој­ска је 22. ок­то­бра – на дан пра­
зно­ва­ња Ка­зан­ске ико­не, од­не­ла пр­ву по­
бе­ду у ра­ту. Не­при­ја­тељ је та­да из­гу­био
се­дам хи­ља­да љу­ди. Тог да­на је пао пр­ви
снег и по­че­ле су хлад­но­ће, ко­је су фран­
цу­ски вој­ни­ци те­шко под­но­си­ли. Не­при­
ја­тељ­ска ар­ми­ја по­че­ла је да се сма­њу­је
и не­ста­је.
Ка­зан­ски са­бор­ни храм у Санкт Пе­тер­
бур­гу по­стао је храм – спо­ме­ник ру­ске
сла­ве у Отаџ­бин­ском ра­ту 1812. го­ди­не.
Пред њим су по­ста­вље­не скулп­ту­ре вој­
ско­во­ђа Ми­ха­и­ла Ила­ри­о­но­ви­ча Ку­ту­зо­
ва и Бар­кла­ја де То­ли­ја. Ни­је слу­чај­но ве­
ли­ки ру­ски стра­тег и вој­ник Ку­ту­зов, ко­ји
је ру­ску ар­ми­ју до­вео до по­бе­де, за­ве­
штао да га са­хра­не у Ка­зан­ском са­бор­ном
хра­му, по­све­ће­ном Ка­зан­ској ико­ни Пре­
све­те Бо­го­ро­ди­це, оној ко­ју је та­ко по­што­
вао цео свој жи­вот. И са­да из­над гроб­ни­
це вој­ско­во­ђе не­пре­кид­но го­ри кан­ди­ло
пред Ка­зан­ском ико­ном Мај­ке Бож­је.
Из­вор све­те во­де
У фе­бру­а­ру 1917. го­ди­не, на дан уочи
аб­ди­ка­ци­је им­пе­ра­то­ра Ни­ко­ла­ја Дру­гог
и кра­ја са­мо­др­жа­вља у Ру­си­ји, Мо­сков­
ском са­бор­ном хра­му, у Ко­ло­мен­ском,
по­диг­ну­том у част Ка­зан­ске ико­не, ја­ви­ла
се ико­на Мај­ке Бож­је на­зва­на Др­жав­на. И
са­да на ме­сту ја­вља­ња по­сто­ји из­вор са
све­том во­дом и до ње­га дру­ги из­вор све­
тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка Ге­ор­ги­ја. То је био
ја­сан знак да, ни у тим стра­шним да­ни­ма
ру­ше­ња др­жа­ве ко­ја је вла­шћу ца­ре­ва –
са­мо­др­жа­ца оп­ста­ја­ла ве­ко­ви­ма, ка­да су
се без­да­ни гре­ха отво­ри­ли у љу­ди­ма, ка­
да је све ру­ше­но у пла­ме­ну стра­шног бра­
то­у­би­лач­ког ра­та и по­ни­же­ње све­га све­
тог и људ­ског до­сти­гло по­след­ње гра­ни­
це, Мај­ка Бож­ја ни­је оста­ви­ла Ру­си­ју, већ
је би­ла са ру­ским на­ро­дом. Це­лом све­ту
је по­ка­за­ла да је од та­да она др­жав­на
упра­ви­те­љи­ца Ру­си­је и да др­жи суд­би­ну
др­жа­ве и ру­ског на­ро­да у сво­јим ру­ка­ма.
Ка­ква год да бу­де власт на зе­мљи то не­
ће би­ти то­ли­ко ва­жно, јер је од фе­бру­а­ра
1917. го­ди­не це­ла Ру­си­ја под за­шти­том
Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це. Ка­ква је то по­тре­
сна чи­ње­ни­ца би­ла и ва­жно зна­ме­ње?!
Ко­ја су још све­до­чан­ства би­ла по­треб­на?
Аутор на­гла­ша­ва да се у том до­га­ђа­ју кри­
је и од­го­вор на пи­та­ње шта уства­ри озна­
ча­ва Ди­вје­је­во, де­таљ­но опи­су­ју­ћи ње­гов
зна­чај у по­след­њим вре­ме­ни­ма. Да су тих
го­ди­на схва­ти­ли шта зна­чи зна­ме­ње –

1/2010 l Двери српске l 83
 ја­вља­ње Др­жав­не ико­не, ко­ли­ко стра­
шних де­ла не би би­ло учи­ње­но.
Дру­ги свет­ски рат
У књи­зи за­тим сле­ди опис до­га­ђа­ја из
Дру­гог свет­ског ра­та, у ко­ме је Хи­тлер
имао за циљ уни­ште­ње све­те Ру­си­је, ње­
ног на­ро­да и бри­са­ње са ли­ца зе­мље
све­га што је ру­ско. Та­да се де­си­ло не­што
од из­у­зет­ног зна­ча­ја за суд­би­ну Ру­си­је и
це­лог све­та. Би­ла је зи­ма 1941. го­ди­не.
Нем­ци су на­сту­па­ли ка Мо­скви. Зе­мља је
би­ла на иви­ци ка­та­стро­фе. Тих да­на ни­ко
ни­је ве­ро­вао у по­бе­ду и сви су ви­де­ли са­
мо смрт. Сву­да су вла­да­ли па­ни­ка, страх
и оча­ја­ње.
Про­ми­слом Бож­јим иза­бран је при­ја­
тељ и мо­ли­тве­ник за Ру­си­ју из јед­не брат­
ске цр­кве – ми­тро­по­лит Ли­ван­ских го­ра
Или­ја (Ан­ти­ох­ иј­ска па­три­јар­ши­ја). Он
је ре­шио да се за­тво­ри и да мо­ли Мај­ку
Бож­ју да му от­кри­је на ко­ји на­чин је мо­
гу­ће по­мо­ћи Ру­си­ји. Спу­стио се у ка­та­
ком­бу, где ни­је до­пи­рао ни­је­дан звук са
зе­мље и где ни­је би­ло ни­че­га, осим ико­не
Мај­ке Бож­је са кан­ди­лом. На­кон тро­днев­
ног бде­ња ја­ви­ла му се у ог­ње­ном сту­бу
са­ма Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца и об­ја­ви­ла му
да је он иза­бран да пре­не­се опре­де­ље­ње
Бож­је за др­жа­ву и ру­ски на­род. Ако све то
што је об­ја­вље­но не бу­де ис­пу­ње­но, Ру­
си­ја ће про­па­сти.
„Мо­ра­ју се у це­лој зе­мљи отво­ри­ти
хра­мо­ви, ма­на­сти­ри, ду­хов­не ака­де­ми­је
и бо­го­сло­ви­је. Све­ште­ни­ци мо­ра­ју би­ти
вра­ће­ни са фрон­то­ва и из ло­го­ра и по­че­
ти са бо­го­слу­же­њи­ма. У то­ку је при­пре­ма
за пре­да­ју Ле­њин­гра­да, а он се не сме
пре­да­ти. Не­ка се из­не­се, ре­кла је Она,
чу­до­твор­на Ка­зан­ска ико­на и у ли­ти­ји
про­не­се око гра­да. Та­да ни је­дан не­при­
ја­тељ­ски вој­ник не­ће сту­пи­ти на ње­го­во
тло, јер је то иза­бра­ни град. Пред Ка­зан­
ском ико­ном мо­ра се и у Мо­скви слу­жи­
ти мо­ле­бан. За­тим ико­ну тре­ба од­не­ти у
Ста­љин­град, ко­ји се та­ко­ђе не сме пре­
да­ти не­при­ја­те­љу. Ико­на се мо­ра но­си­ти
са вој­ском све до гра­ни­ца Ру­си­је. Ка­да се
рат за­вр­ши ми­тро­по­лит Или­ја тре­ба да
от­пу­ту­је у Ру­си­ју и ис­при­ча на ко­ји на­чин
је она спа­се­на.“
Вла­ди­ка је ус­по­ста­вио ве­зу са пред­
став­ни­ци­ма Ру­ске цр­кве и са со­вјет­ском
вла­дом и пре­нео им све што му је на­ло­
же­но. И са­да се у ар­хи­ва­ма чу­ва­ју пи­сма и
те­ле­гра­ми ко­је је ми­тро­по­лит Или­ја слао
у Мо­скву. Не ви­де­ћи би­ло ка­кву мо­гућ­
ност да се си­ту­а­ци­ја по­пра­ви, Ста­љин је
од­лу­чио да ис­пу­ни оно што је пре­нео ми­
тро­по­лит Или­ја.
Све се де­си­ло она­ко ка­ко је и про­ре­че­
но. Из Вла­ди­мир­ског хра­ма из­не­ли су Ка­
зан­ску ико­ну Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це и об­
и­шли Ле­њин­град у ли­ти­ји. Град је спа­сен.
Мно­ги­ма је и дан-да­нас оста­ло не­по­зна­то
84 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ЈУ­РИШ НА КЕ­НИНГ­СБЕРГ
При­че о чу­де­сним слу­ча­је­ви­ма Ка­зан­ске ико­не у Ве­ли­ком отаџ­бин­ском ра­ту
мо­гле су да се чу­ју од мно­гих рат­ни­ка са фрон­та, чак и од не­ве­ру­ју­ћих. На­во­ди­
мо јед­но та­кво све­до­чан­ство. Би­ло је то у вре­ме ју­ри­ша на Ке­нинг­сберг 1944.
го­ди­не. Ево шта го­во­ри офи­цир ко­ји је у би­ци за тај град твр­ђа­ву, био у са­мом
сре­ди­шту до­га­ђа­ја:
„На­ша вој­ска је би­ла пред по­ра­зом, а Нем­ци све над­моћ­ни­ји. Гу­би­ци су би­ли
огром­ни, ис­ход не­из­ве­стан. Од­јед­ном ви­ди­мо да је до­шао ко­ман­дант фрон­та са
мно­го офи­ци­ра и са њи­ма све­ште­ни­ци са ико­ном. Мно­ги су по­че­ли да зби­ја­ју
ша­ле: „Ево до­ве­ли су по­по­ве, са­да ће нам они по­мо­ћи...“ Но, ко­ман­дант је енер­
гич­но пре­се­као све ша­ле на­ре­див­ши да се сви по­стро­је и ски­ну ка­пе. Све­ште­
ни­ци су од­слу­жи­ли мо­ле­бан и но­се­ћи ико­ну по­шли пре­ма пр­вој бор­бе­ној ли­ни­
ји. Ми смо са не­ве­ри­цом по­сма­тра­ли: ку­да иду пот­пу­но ус­пра­вље­ни? Све ће их
по­би­ти! Са не­мач­ке стра­не је би­ла стра­хо­ви­та паљ­ба, пра­ви ва­тре­ни зид! Али
они су спо­кој­но ишли у ва­тру. Од­јед­ном је паљ­ба са не­мач­ке стра­не пре­ста­ла,
као пре­се­че­на. Та­да је дат сиг­нал и на­ша вој­ска је са коп­на и са мо­ра от­по­че­ла
оп­шти ју­риш на Ке­нинг­сберг.
Де­си­ло се не­што не­ве­ро­ват­но. На хи­ља­де Не­ма­ца је ги­ну­ло и на хи­ља­де их
се пре­да­ва­ло. За­ро­бље­ни­ци су по­сле у је­дан глас го­во­ри­ли да се пред сам ру­
ски ју­риш „на не­бу по­ја­ви­ла Ма­до­на“ (та­ко они зо­ву Бо­го­ро­ди­цу), ко­ја је би­ла
ви­дљи­ва свој не­мач­кој ар­ми­ји и код ко­је је пот­пу­но от­ка­за­ло сво оруж­је. Ни­су
мо­гли да ис­па­ле ни је­дан ме­так. Та­да је Ру­ска вој­ска, са­вла­дав­ши пре­пре­ке и
на­нев­ши не­при­ја­те­љу ве­ли­ке гу­бит­ке, ла­ко сло­ми­ла от­пор и за­уз­ е­ла град ко­ји
је до та­да био нео­сво­јив. У вре­ме Бо­го­ро­ди­чи­ног ја­вља­ња, Нем­ци су па­да­ли на
ко­ле­на и за­ис­ та су та­да мно­ги ме­ђу њи­ма схва­ти­ли о че­му се ра­ди и ко по­ма­же
Ру­си­ма“.
ка­ко се он одр­жао, ка­да му прак­тич­но ни­ Ма­ла зе­мља
је би­ло по­мо­ћи. До са­да су мно­ги ис­тра­ За­тим су Ка­зан­ску ико­ну пре­не­ли у Ста­
жи­ва­чи Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та уза­луд­ љин­град где су пред њом вр­ше­ни не­пре­
но тра­жи­ли од­го­вор на пи­та­ње: „За­што кид­ни мо­ле­ба­ни и па­ни­хи­де. На­ла­зи­ла се
Нем­ци у је­сен 1941. го­ди­не ни­су за­у­зе­ли у сре­ди­ни ру­ске вој­ске, на де­сној оба­ли
Ле­њин­град, ка­да су већ би­ли на ње­го­вој Вол­ге и ко­ли­ко год да су на­по­ра ула­га­ли,
пе­ри­фе­ри­ји?“ На­род­но пре­да­ње ка­же Нем­ци ни­су мо­гли да пре­ђу ре­ку. Би­ло је
да то ни­је би­ло мо­гу­ће, јер су на­иш ­ ли тре­ну­та­ка ка­да су бра­ни­о­ци др­жа­ли са­мо
на не­пре­мо­сти­ву пре­пре­ку, на круг ко­ји ма­ли пе­даљ де­сне оба­ле, али на­па­дач ни­је
је по кар­ти пр­стом на­цр­тао ми­тро­по­лит ус­пео да их по­ти­сне, јер је на том ме­сту би­
ле­њин­град­ски Алек­сеј, а за­тим об­ле­тео ла Ка­зан­ска ико­на (то ме­сто се са­да зо­ве
по том кру­гу ави­о­ном, по­кро­пив­ши га „Ма­ла зе­мља“). Ико­ну су но­си­ли на де­ло­ве
све­том во­дом. Ка­да су до­шли до те ли­ни­ фрон­та где је си­ту­а­ци­ја би­ла нај­кри­тич­ни­
је, не­мач­ки тен­ко­ви су ста­ли као да су се ја и на ме­сти­ма где су вр­ше­не при­пре­ме за
уко­па­ли. Иако им је пут био ско­ро пот­пу­ на­пад. Све­ште­ни­ци су слу­жи­ли мо­ле­ба­не
но отво­рен, ни ме­тар ви­ше ни­су мо­гли да и вој­ни­ке кро­пи­ли све­том во­дом. Са ка­
се по­ме­ре на­пред. Опет су се по­твр­ди­ле квим су са­мо уми­ље­њем и ра­до­шћу сви то
ре­чи све­ти­те­ља Ми­тро­фа­на Во­ро­ње­шког при­хва­та­ли. Це­лом све­ту по­ста­ла је по­зна­
ко­је је из­ре­као Пе­тру Пр­вом, да је град та „Па­вло­вље­ва ку­ћа“ бла­го­да­ре­ћи под­ви­
све­тог апо­сто­ла Пе­тра иза­бран од са­ме гу ста­ри­јег вод­ни­ка Ја­ко­ва Па­вло­ва. Он је
Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це и док је Ка­зан­ске пред­во­дио ју­ри­шну гру­пу, ко­ја је у по­чет­
ико­не и мо­ли­тве­ни­ка у ње­му, не­при­ја­ ку бит­ке из­ба­ци­ла Нем­це из ку­ће, а за­тим,
тељ­ска но­га не­ће у град кро­чи­ти. пре­тво­рив­ши је у нео­сво­ји­ву твр­ђа­ву, др­
По­сле Ле­њин­гра­да, Ка­зан­ска ико­на жа­ла је не­ко­ли­ко ме­се­ци све до ли­кви­да­
по­че­ла је свој по­ход по Ру­си­ји. И не­мач­ ци­је ста­љин­град­ског „ко­тла“. Рат­ни­ци са
ки по­раз код Мо­скве био је ве­ли­ко чу­до, ста­љин­град­ског фрон­та го­во­ри­ли су да је
про­ја­вље­но мо­ли­тва­ма и за­ступ­ни­штвом Па­влов, ина­че син све­ште­ни­ка, пре ар­ми­
Мај­ке Бож­је, чи­ја Ти­хвин­ска ико­на је та­ је био мо­нах. Бла­го­слов Го­спод­њи му је и
ко­ђе про­не­се­на ави­о­ном око Мо­скве. по­мо­гао да оп­ста­не.
Нем­ци су у па­ни­ци бе­жа­ли го­ње­ни стра­ У то вре­ме у не­мач­ким ру­ка­ма на­ла­зио
хом. По пу­ту је би­ла ба­че­на тех­ни­ка и се зна­тан део гра­да (80%), усред чи­јих ру­
ни­ко од не­мач­ких и со­вјет­ских ге­не­ра­ла ше­ви­на је од свих зда­ња, је­ди­ни пот­пу­но
ни­је мо­гао да схва­ти ка­ко и због че­га се нео­ште­ћен остао храм по­диг­нут у част
то де­си­ло. Во­ло­ко­лам­ски пут је био сло­ Ка­зан­ске ико­не Мај­ке Бож­је. Ле­ген­дар­
бо­дан и ни­шта ни­је спре­ча­ва­ло Нем­це да ни ко­ман­дант од­бра­не Ста­љин­гра­да, ге­
уђу у Мо­скву. не­рал Ва­си­лиј Ива­но­вич Чуј­ков, че­сто је
ту до­ла­зио, ћу­те­ћи ста­јао и па­ле­ћи све­ће
 Је­дан офи­цир ко­ји је за вре­ме ­
бор­бе­них ле­то­ва одр­жа­вао ве­зу са
пи­ло­ти­ма, го­во­рио је ка­ко је че­сто у
слу­ша­ли­ца­ма мо­гао да чу­је да пи­ло­ти
за­па­ље­них ави­о­на ви­чу: „Го­спо­де!
При­ми с ми­ром дух мој....”
пред све­тим ико­на­ма, мо­лио се за спа­се­
ње гра­да.
То­ком хе­рој­ске бор­бе за од­бра­ну гра­
да, 62. Ар­ми­ја ге­не­ра­ла Чуј­ко­ва на­шла се
ра­се­че­на на три де­ла. У нај­кри­тич­ни­јем
тре­нут­ку бит­ке, 11. но­вем­бра 1942. го­ди­
не, док су се фа­ши­сти спре­ма­ли за од­лу­
чу­ју­ћи на­пад, бор­ци јед­ног од од­се­че­них
де­ло­ва про­сла­вље­не Ар­ми­је, ви­де­ли су
на је­се­њем и ноћ­ном ста­љин­град­ском не­
бу не­што, што је ода­гна­ло њи­хов страх. У
Др­жав­ном ар­хи­ву Ру­ске фе­де­ра­ци­је и да­
нас по­сто­ји до­ку­мент – из­ве­штај опу­но­
мо­ће­ни­ка Са­ве­та СССР-а за по­сло­ве Ру­ске
пра­во­слав­не цр­кве Ход­чен­ка, ко­ји је он
упу­тио пред­сед­ни­ку Са­ве­та Кар­по­ву. На­
жа­лост, из­ве­шта­ју се не на­во­ди шта су Ру­
си кон­крет­но ви­де­ли, већ се са­мо спо­ми­
ње Зна­ме­ње „ко­је је ука­зи­ва­ло на спа­се­ње
гра­да, Ар­ми­је и ско­ру по­бе­ду со­вјет­ских
сна­га“. Мо­же се прет­по­ста­ви­ти да су ви­
ђе­ње на не­бу и при­су­ство Ка­зан­ске ико­
не Мај­ке Бож­је у ме­ђу­соб­ној ве­зи. Од­мах
на­кон то­га, тај део 62. Ар­ми­је из­ву­чен је
из Ста­љин­гра­да и ­ди­сло­ци­ран у Укра­ји­ну.
Ипак, по­сто­ји на де­се­ти­не све­до­чан­ста­ва
о то­ме шта су Ру­си ви­де­ли. Та­ко су офи­ци­
ру за ве­зу Ива­ну Иљи­чу Го­лу­бјо­ву, при­ли­
ком пре­ла­ска са ле­ве на де­сну оба­ле Вол­
ге ра­ди пре­но­са по­ште, вој­ни­ци ре­кли:
„Иљи­чу, шта сте про­пу­сти­ли. Ми смо Мај­ку
Бо­жи­ју ви­де­ли на не­бу“. Су­пру­га ге­не­ра­ла,
ка­сни­је мар­ша­ла Чуј­ко­ва, при­ча­ла је да је
он ви­део на не­бу Ка­зан­ску ико­ну Пре­све­
те Бо­го­ро­ди­це. По­зна­то је да је на­кон то­га
Ва­си­лиј Ива­но­вич Чуј­ков, отво­ре­но и ре­
дов­но по­чео да од­ла­зи на бо­го­слу­же­ња.
У то вре­ме је у Ру­си­ји би­ло отво­ре­но
20.000 хра­мо­ва Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве.
Це­ла Ру­си­ја се та­да мо­ли­ла. Мо­лио се чак
и Ста­љин, о че­му та­ко­ђе по­сто­је све­до­чан­
ства. Бо­рис Ша­по­шњи­ков, цар­ски ге­не­рал,
ни­је скри­вао сво­ја ре­ли­ги­о­зна убе­ђе­ња.
Са­те и са­те про­во­дио је у раз­го­во­ри­ма са
Ста­љи­ном и сви ње­го­ви пред­ло­зи (ме­ђу
мно­го­број­ним и онај о обла­че­њу ру­ске
вој­ске у ста­ре уни­фор­ме са цар­ским епо­
ле­та­ма) би­ли су усво­је­ни.
Алек­сан­дар Ва­си­лев­ски, ко­ји је на пред­
ло­гу Бо­ри­са Ша­по­шњи­ко­ва по­ста­вљен за
на­чел­ни­ка Ге­не­рал­шта­ба, био је све­ште­ни­
ков син, а ње­гов отац је та­да био још жив.
Цр­ква је бла­го­сло­ви­ла Ве­ли­ки отаџ­бин­ски
рат ру­ског на­ро­да и тај бла­го­слов је био
утвр­ђен на не­бу. Од Пре­сто­ла Све­ви­шњег
раз­го­рео се дух Ру­си­је...! Ко­ли­ко се са­мо
ви­со­ких офи­ци­ра, о вој­
ни­ци­ма да и не го­во­ри­
мо, са­ти­ма мо­ли­ло пре
бо­је­ва. Мно­ги ко­ман­
дан­ти, па и сам мар­шал
Ге­ор­гиј Кон­стан­ти­но­вич
Жу­ков, го­во­ри­ли су пред
бит­ку: „С Бо­гом!“ Је­дан
офи­цир ко­ји је за вре­ме
бор­бе­них ле­то­ва одр­
жа­вао ве­зу са пи­ло­ти­ма,
го­во­рио је ка­ко је че­сто
у слу­ша­ли­ца­ма мо­гао да
чу­је да пи­ло­ти за­па­ље­
Маршал Георгије Жуков,
них ави­о­на ви­чу: „Го­спо­
човек који је победио нацисте
де! При­ми с ми­ром дух
мој....”.
Вра­ти­ло се вре­ме слав­не про­шло­сти Ру­ ли ико­ну, крст и па­на­ги­ју укра­ше­ну дра­
си­је. Ка­кви су та­да мо­ли­тве­ни­ци би­ли на гим ка­ме­њем из свих де­ло­ва зе­мље, чи­ме
ру­ској зе­мљи! Мај­ка Бож­ја је њи­хо­вим мо­ је сим­бо­лич­но це­ла Ру­си­ја уче­ство­ва­ла у
ли­тва­ма про­го­ни­ла не­при­ја­те­ље, уно­се­ћи по­кло­ну. Ста­љин је лич­но ор­га­ни­зо­вао
ужас у њих. из­ра­ду па­на­ги­је и кр­ста ан­га­жу­ју­ћи нај­
Ста­љин је по­сле ра­та ис­пу­нио да­ту реч и­ску­сни­је ју­ве­ли­ре у др­жа­ви. Ка­да је ми­
и у ок­то­бру 1947. го­ди­не, по­звао ми­тро­по­ тро­по­лит Или­ја иза­шао из Вла­ди­мир­ског
ли­та Или­ју у Ру­си­ју. Бо­јао се да не ис­пу­ни са­бор­ног хра­ма, из 200.000 гр­ла за­о­рио се
на­ло­ге Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, за­то што су тро­пар „За­ступ­ни­це усрд­на...“.
се оства­ри­ла сва про­ро­чан­ства пре­да­на Да­нас се чу­до­твор­на Ка­зан­ска ико­на
пре­ко вла­ди­ке Ли­ва­на. У Мо­скви су га до­ Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це чу­ва у Вла­ди­мир­
че­ка­ли уз нај­ви­ше по­ча­сти. При­ли­ком ње­ ској цр­кви у Санкт Пе­тер­бур­гу и пред­ста­
го­ве по­се­те Ле­њин­гра­ду, ули­це око Вла­ди­ вља зна­ме­ње бла­го­дат­ног по­кро­ва Ца­ри­
мир­ског са­бор­ног хра­ма би­ле су за­кр­че­не це Не­бе­ске. z
на­ро­дом. Ми­тро­по­ли­ту Или­ји су по­кло­ни­ Православље, број 1024
БЛА­ГО­СЛОВ БЕ­О­ГРА­ДУ
Ка­зан­ска ико­на Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, са бла­го­сло­вом па­три­јар­ха мо­сков­ског и
це­ле Ру­си­је Алек­се­ја Дру­гог, до­не­та је у Бе­о­град 1. апри­ла 1999. го­ди­не. Ико­ну су,
то­ком бом­бар­до­ва­ња од стра­не НА­ТО пак­та, до­не­ли мо­на­си ма­на­сти­ра св. Сер­ге­
је­ве ла­вре, а пу­то­ва­ње по Ср­би­ји за­по­че­ла је од Са­бор­не цр­кве.
На­кон Са­бор­не цр­кве, ико­на је пре­не­та у не­ка­да­шњу вој­ну цр­кву Ру­жи­цу на
Ка­ле­мег­да­ну, да би ко­нач­но сти­гла и на пла­то хра­ма све­тог Са­ве, где ју је до­че­
ка­ло ви­ше од 3.000 љу­ди. Ра­ди це­ли­ва­ња, ико­на је би­ла из­ло­же­на у ма­лој цр­кви
све­тог Са­ве, а ка­сни­је тог да­на у хра­му све­тог Са­ве слу­жен је и ака­тист чу­ве­ној
Ка­зан­ској ико­ни.
По­сле це­ли­ва­ња, ико­на на­ста­вља сво­је пу­то­ва­ње до цр­кве Алек­сан­дра Нев­
ског, Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, а ли­ти­ја је пре­шла и Пан­че­вач­ки мост. Ико­на је по­
том од­не­та и на врх Бе­о­гра­ђан­ке, ода­кле је бла­го­си­ља­на срп­ска пре­сто­ни­ца, а
по­сле три да­на вра­ће­на је у цр­кву све­тог Са­ве. Иако су по­сто­ја­ле же­ље да се са
ико­ном оде и на Ко­со­во и Ме­то­хи­ју, па­три­јарх срп­ски го­спо­дин Па­вле ни­је дао
бла­го­слов за то.
На вра­чар­ском пла­тоу слу­жен је мо­ле­бан за спас срп­ског на­ро­да уз по­моћ Мај­
ке Бож­је, а Ка­зан­ска ико­на Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, уз ико­ну Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це
Тро­је­ру­чи­це, још је­дан је по­клон Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви, ко­ји је по оби­ла­ску
Ср­би­је на­шао свој но­ви дом у цр­кви све­тог Са­ве на Вра­ча­ру.
1/2010 l Двери српске l 85
 Говор председника Русије Дмитрија Медведева у На­род­ној скуп­шти­ни Ср­би­је
Борба против
прекрајања
истине
­
­
Без­бед­ност је не­де­љи­ва, и то је глав­на по­у­ка и ­
Дру­гог свет­ског ра­та, и не­слав­них зби­ва­ња из 90-их ­
и, на­жа­лост, по­је­ди­них дра­ма­тич­них до­га­ђа­ја ­
нај­но­ви­је исто­ри­је – исто­ри­је овог де­се­тле­ћа
П о­ш то­в а­н а го­с по­ђ о Пред­сед­н и­це!
По­што­ва­ни по­сла­ни­ци! По­што­ва­ни
да­ме и го­спо­до! Дра­ги при­ја­те­љи!
Искре­но се ра­ду­јем мо­гућ­но­сти да на­
сту­пим ов­де, у На­род­ној скуп­шти­ни. То је
ве­ли­ка част за сва­ког ру­ко­во­ди­о­ца – па
и за Пред­сед­ни­ка Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. Тим
пре што је да­нас по­се­бан дан, дан ко­
ји има огро­ман зна­чај и за Евро­пу, и за
Ср­би­ју, и за Ру­си­ју – дан 65. го­ди­шњи­це
осло­бо­ђе­ња Бе­о­гра­да од фа­ши­стич­ких
за­во­је­ва­ча. Ср­дач­но вам че­сти­там тај
пра­зник ко­ји је упи­сан у за­јед­нич­ки ле­то­
пис на­ших по­бе­да.
„Хтео бих да од свег ср­ца у име на­ше
зе­мље за­хва­лим на­ро­ду Ср­би­је за од­го­
во­ран и бла­го­ро­дан од­нос пре­ма исто­ри­
ји Дру­гог свет­ског ра­та“.
У Ср­би­ји се чу­ва успо­ме­на на све ко­ји
су да­ли жи­во­те за ње­но осло­бо­ђе­ње. У то
сам се уве­рио и да­нас ка­да сам по­ла­гао
цве­ће на гро­бљу осло­бо­ди­ла­ца, где су
са­хра­ње­ни со­вјет­ски вој­ни­ци и офи­ци­ри.
И хтео бих да од свег ср­ца у име на­ше зе­
мље за­хва­лим на­ро­ду Ср­би­је за од­го­во­
ран и бла­го­ро­дан од­нос пре­ма исто­ри­ји
Дру­гог свет­ског ра­та.
Ср­би­ма не тре­ба об­ја­шња­ва­ти ко је та­
да био у пра­ву. Ви сте се од­ва­жно и са­мо­
по­жр­тво­ва­но бо­ри­ли про­тив фа­ши­зма.
Али та­кав от­пор на­ци­сти­ма, као што је по­
зна­то – и то је исто­ри­ја – ни­је пру­жен сву­
где. Тре­ћем рај­ху та­да ни­је пру­жен от­пор
у ни­зу др­жа­ва Евро­пе, а и о ка­квом ра­ту,
о ка­квом от­по­ру је мо­гло би­ти го­во­ра кад
је чи­тав низ др­жа­ва Евро­пе не са­мо пру­
жао по­др­шку не­го и ра­то­вао на стра­ни
хи­тле­ров­ског ре­жи­ма. Не­ке зе­мље су се
опре­де­ли­ле за ко­ла­бо­ра­ци­о­ни­зам, ме­
то­дич­ки по­ма­жу­ћи хи­тле­ров­ској рат­ној
86 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ма­ши­не­ри­ји сво­јим ис­по­ру­ка­ма. И тре­ба
отво­ре­но ре­ћи да је и од­го­вор­ност тих
по­ли­тич­ких ре­жи­ма та­ко­ђе очи­глед­на:
да та­кве по­др­шке ни­је би­ло, број жр­та­ва
фа­ши­зма је мо­гао би­ти ма­њи. О то­ме не
го­во­рим за­то да бих бу­дио фан­то­ме про­
шло­сти. То по­го­то­во мо­ра­ју пам­ти­ти они
ко­ји у са­да­шњим усло­ви­ма по­ку­ша­ва­ју
да пре­кро­је исто­ри­ју, и то да пре­кро­је
исто­ри­ју пре­ма се­би, за­рад по­сти­за­ња
ко­ри­сто­љу­би­вих, лич­них по­ли­тич­ких
ин­те­ре­са. На­рав­но, та­квим лич­но­сти­ма
је по­треб­на те­за о на­вод­но под­јед­на­кој
од­го­вор­но­сти хи­тле­ров­ске Не­мач­ке и
Со­вјет­ског Са­ве­за за по­че­так ра­та. Ни­ко
не мо­же иде­а­ли­зо­ва­ти ста­љин­ски ре­жим,
али ни­је СССР за­по­чео тај рат, и то је свим
че­сти­тим љу­ди­ма по­зна­то.
„Они­ма ко­ји у са­да­шњим усло­ви­ма
по­ку­ша­ва­ју да пре­кро­је исто­ри­ју, и то
да пре­кро­је исто­ри­ју пре­ма се­би, за­рад
по­сти­за­ња ко­ри­сто­љу­би­вих, лич­них по­
ли­тич­ких ин­те­ре­са, по­треб­на је те­за о
на­вод­но под­јед­на­кој од­го­вор­но­сти хи­
тле­ров­ске Не­мач­ке и Со­вјет­ског Са­ве­за
за по­че­так ра­та. Ни­ко не мо­же иде­а­ли­
зо­ва­ти ста­љин­ски ре­жим, али ни­је СССР
за­по­чео тај рат, и то је свим че­сти­тим љу­
ди­ма по­зна­то“.
Из­вр­та­ње исто­риј­ских чи­ње­ни­ца је
увек у су­шти­ни не­при­јат­но, а по­не­кад,
ка­да се ра­ди о чи­ње­ни­ца­ма као што су
чи­ње­ни­це ко­ло­сал­не ка­та­стро­фе, то је
на­про­сто од­врат­но. Ми, у сва­ком слу­ча­
ју, у на­шој зе­мљи та­кве рад­ње сма­тра­мо
ома­ло­ва­жа­ва­њем ис­хо­да Дру­гог свет­ског
ра­та и ома­ло­ва­жа­ва­њем оних пре­су­да
ко­је је до­нео Нир­нбер­шки три­бу­нал. Ру­
си­ја се за­ла­же за по­ште­ну ана­ли­зу по­у­ка
исто­ри­је, и та­кав при­лаз смо увек бра­ни­
ли и бра­ни­ће­мо. И хтео бих да то ка­жем
упра­во ов­де, у Ср­би­ји, и упра­во са­да, на
дан 65-го­ди­шњи­це осло­бо­ђе­ња Бе­о­гра­
да од фа­ши­стич­ких за­во­је­ва­ча.
Али, по­у­ке про­шло­сти нам ни­су по­
треб­не ра­ди на­уч­них рас­пра­ва. Оне тре­
ба да нас од­вра­ћа­ју од по­на­вља­ња гре­
ша­ка. И оне нас не уче да про­на­ла­зи­мо
из­ми­шље­не из­го­во­ре за не­ке рад­ње, че­
сто де­струк­тив­не, већ то­ме да об­је­ди­ња­
ва­мо на­по­ре су­о­че­ни са све­о­бу­хват­ним
прет­ња­ма, оним прет­ња­ма ко­је по­сто­је
за чи­тав Европ­ски кон­ти­нент, за чи­тав
свет. Ти­ме је дик­ти­ра­на и ини­ци­ја­ти­ва на­
ше зе­мље за скла­па­ње но­вог спо­ра­зу­ма
и ства­ра­ње но­вог, са­вре­ме­ног и де­ло­
твор­ног си­сте­ма европ­ске без­бед­но­сти,
си­сте­ма ко­ји ни­је упе­рен про­тив би­ло ко­
га, већ ће нас кон­со­ли­до­ва­ти, об­је­ди­ни­
ти не­за­ви­сно од бло­ков­ске при­пад­но­сти,
не­за­ви­сно од иде­о­ло­ги­је.
Нова безбедност света
Ми у су­шти­ни пред­ла­же­мо да се у но­ве
прав­не оба­ве­зе за­о­де­ну они нај­ва­жни­ји
при­ла­зи, она ме­ђу­на­род­на на­че­ла ко­је
сви да­нас де­ли­мо. И глав­ни сми­сао и тих
на­че­ла, и са­ме те иде­је са­сто­ји се у то­ме
да се не сме­мо ба­ви­ти пи­та­њи­ма без­
бед­но­сти на уштрб без­бед­но­сти дру­гих.
Без­бед­ност је, ка­ко се уоби­ча­је­но ка­же,
не­де­љи­ва, и то је глав­на по­ук­ а и Дру­
гог свет­ског ра­та, и не­слав­них зби­ва­ња
из 90-их го­ди­на и, на­жа­лост, по­је­ди­них
дра­ма­тич­них до­га­ђа­ја нај­но­ви­је исто­ри­
је – исто­ри­је овог де­се­тле­ћа. Имам у ви­ду
и бал­кан­ску кри­зу, и до­га­ђа­је из ав­гу­ста
2008. го­ди­не на Кав­ка­зу, иза­зва­не гру­зиј­
ском агре­си­јом. Све то је де­мон­стри­ра­ло
 ме­ђу­на­род­ни те­ро­ри­зам, и ор­га­ни­зо­ва­
ни кри­ми­нал, и пи­та­ња енер­гет­ске без­
бед­но­сти, ак­ту­ел­на и на Европ­ском кон­
ти­нен­ту и, при­род­но, у са­да­шње вре­ме
– пре­ва­зи­ла­же­ње по­сле­ди­ца гло­бал­не
еко­ном­ске кри­зе.
До­шло је вре­ме да се у европ­ским, па и
у свет­ским пи­та­њи­ма по­тру­ди­мо да про­
ме­ни­мо ме­ђу­на­род­ну кли­му. Сма­трам да
при­лич­но по­во­љан чи­ни­лац у то­ме пред­
ста­вља и за­о­крет Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких
Др­жа­ва ка пре­го­ва­рач­ким по­зи­ци­ја­ма, у
це­ли­ни у ко­рист ви­ше­стра­не ди­пло­ма­
ти­је. Пре­ђа­шњи при­ла­зи су се већ сто
по­сто ис­ком­про­ми­то­ва­ли. Ру­ска Фе­де­ра­
ци­ја је спрем­на за хар­мо­ни­зо­ва­ње од­но­
са са Сје­ди­ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма,
са дру­гим на­шим за­пад­ним парт­не­ри­ма,
укљу­чу­ју­ћи и ста­ло­же­ну, кон­струк­тив­ну
са­рад­њу с НА­ТО у ин­те­ре­су ре­ша­ва­ња
на­ших за­јед­нич­ких за­да­та­ка. Већ има­мо
стра­те­шко парт­нер­ство с Европ­ском уни­
јом, и оно тре­ба да по­ста­не је­дан од на­
су­шних осло­на­ца но­ве Евро­пе. Ми ни­смо
ни­ти мо­же­мо би­ти алер­гич­ни на ула­зак у
Европ­ску уни­ју но­вих чла­ни­ца, па и оних
из Ис­точ­не Евро­пе.
За Ру­си­ју је не­сум­њи­во глав­но то да
но­ве уче­сни­це, но­ве чла­ни­це Европ­ске
уни­је раз­ви­ја­ју до­бре од­но­се са Ру­ском
Фе­де­ра­ци­јом, ка­ко члан­ство у Европ­ској
уни­ји не би на­у­ди­ло тра­ди­ци­о­нал­но при­
Предеседник Русије ја­тељ­ским од­но­си­ма са тим зе­мља­ма, већ
Дмитриј Медведев до­при­но­си­ло раз­во­ју те­сног уза­јам­ног
раз­у­ме­ва­ња. То се, сва­ка­ко, у пот­пу­но­сти
од­но­си и на Ср­би­ју.
„Ми искре­но же­ли­мо да се Ср­би­ја пре­
тво­ри у круп­ног ре­ги­о­нал­ног енер­гет­
Тре­ћем рај­ху ни­је пру­жен от­пор у ни­зу др­жа­ва ског игра­ча“.
Евро­пе, а и о ка­квом ра­ту, о ка­квом от­по­ру је По­што­ва­на го­спо­до! По­сла­ни­ци! Да­ме
и го­спо­до!
мо­гло би­ти го­во­ра кад је чи­тав низ др­жа­ва Ру­си­ја и Ср­би­ја има­ју не­по­де­ље­но ми­
Евро­пе не са­мо пру­жао по­др­шку не­го и ра­то­вао шље­ње у по­гле­ду стро­гог по­што­ва­ња на­
че­ла ме­ђу­на­род­ног пра­ва, не­при­хва­та­ња
на стра­ни хи­тле­ров­ског ре­жи­ма. Не­ке зе­мље јед­но­стра­них ме­то­да ре­ша­ва­ња ме­ђу­на­
су се опре­де­ли­ле за ко­ла­бо­ра­ци­о­ни­зам, род­них про­бле­ма, кат­кад чак и при­ме­
ном си­ле.
ме­то­дич­ки по­ма­жу­ћи хи­тле­ров­ској рат­ној
ма­ши­не­ри­ји сво­јим ис­по­ру­ка­ма Косовско питање
Ре­гу­ли­са­ње ко­сов­ског пи­та­ња пред­ста­
вља при­мер кон­струк­тив­ног по­ли­тич­ког
не­де­ло­твор­ност ва­же­ћег си­сте­ма без­ Спо­ра­зу­му утвр­де ја­сна пра­ви­ла спре­ча­ са­деј­ства на­ших зе­ма­ља. До­га­ђа­ји ко­ји су
бед­но­сти и на­су­шну по­тре­бу за ње­го­вом ва­ња и ре­ша­ва­ња су­ко­ба мир­ним пу­тем. усле­ди­ли по­сле јед­но­стра­ног про­гла­ше­
мо­дер­ни­за­ци­јом. Та­кво ре­гу­ли­са­ње се мо­же и мо­ра вр­ши­ ња не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва у фе­бру­а­ру 2008.
При­пре­ма и пот­пи­си­ва­ње Спо­ра­зу­ма о ти у ета­па­ма. Пр­во се при­хва­та­ју оба­ве­зе го­ди­не по­твр­ди­ли су мањ­ка­вост по­ку­ша­ја
европ­ској без­бед­но­сти пред­ста­вља­ли би у по­гле­ду не­при­ме­њи­ва­ња си­ле, по­том да се ре­ша­ва­ње сло­же­них ме­ђу­на­род­них
по­че­так уоб­ли­ча­ва­ња је­дин­стве­ног по­ ме­ре усме­ре­не на ја­ча­ње по­ве­ре­ња и, про­бле­ма при­ла­го­ди по­бу­да­ма из­ви­ка­
ља без­бед­но­сти у евро-атлант­ској зо­ни, нај­зад, ме­ре у ве­зи раз­во­ја кон­струк­тив­ не по­ли­тич­ке це­лис­ход­но­сти. Сма­тра­мо
обез­бе­ди­ли би под­јед­на­ке и по­уз­ да­не ног ди­ја­ло­га су­ко­бље­них стра­на. Упра­во не­до­пу­сти­вим да се од­су­ство на­прет­ка у
га­ран­ци­је за све др­жа­ве, још јед­ном ис­ тим ре­до­сле­дом, а не пу­тем до­но­ше­ња пре­го­во­ри­ма ис­ко­ри­сти као по­вод за јед­
ти­чем, не­за­ви­сно од то­га ко­јим се вој­ним кат­кад ап­сурд­них и вр­ло опа­сних по­ли­ но­стра­не рад­ње, укљу­чу­ју­ћи при­зна­ва­ње
са­ве­зи­ма при­кла­ња­ју, не­за­ви­сно од то­га тич­ких или псе­уд ­ о­по­ли­тич­ких од­лу­ка. но­вих су­бје­ка­та ме­ђу­на­род­ног пра­ва, а
ко­јим ин­те­гра­ци­о­ним удру­же­њи­ма при­ И са­мо вре­ме нас по­зи­ва да пре­ђе­мо што је учи­ње­но у ко­сов­ском пре­се­да­ну.
па­да­ју. на но­ви сту­пањ ре­ша­ва­ња за­јед­нич­ких Основ за ре­ша­ва­ње ко­сов­ског про­бле­
Ми­слим да се у овој са­ли вр­ло до­бро про­бле­ма, а свет­ска за­јед­ни­ца их има по­ ма мо­ра би­ти ме­ђу­на­род­но пра­во, укљу­
схва­та ко­ли­ко је ва­жно да се у бу­ду­ћем до­ста, и сви­ма су до­бро по­зна­ти: то су и чу­ју­ћи, при­род­но, од­лу­ку Ор­га­ни­за­ци­је

1/2010 l Двери српске l 87
 Ује­ди­ње­них На­ци­ја, ре­зо­лу­ци­је Са­ве­та
Без­бед­но­сти ОУН, и пре све­га ре­зо­лу­ци­ју
1244.
Ру­си­ја је спрем­на да и убу­ду­ће пру­жа
сву нео­п­ход­ну по­моћ Ср­би­ји у од­бра­ни
ње­них на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са. Же­лим да
ис­так­нем ка­ко смо ка­те­го­рич­ки про­тив
по­вла­че­ња па­ра­ле­ла, не­ко­рект­них па­ра­
ле­ла из­ме­ђу до­га­ђа­ја на Бал­ка­ну и на Кав­
ка­зу. У оно­ме што се ти­че Ју­жне Осе­ти­је, то
је наш не­дво­сми­слен и ап­со­лут­но очи­гле­
дан став: ра­ди­ло се о од­би­ја­њу ди­рект­не
вој­не агре­си­је. И оно што је по­том учи­ни­ла
Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја у пот­пу­ној је са­гла­сно­
сти са По­ве­љом Ор­га­ни­за­ци­је Ује­ди­ње­
них На­ци­ја. Ру­си­ја ће, при­род­но, пру­жа­ти
све­стра­ну по­др­шку две­ма мла­дим кав­ка­
ским ре­пу­бли­ка­ма, до­при­но­се­ћи ја­ча­њу
ста­бил­но­сти у Кав­ка­ском ре­ги­о­ну.
Сарадња Русије и Србије
Дра­ги при­ја­те­љи! На­ши од­но­си, од­но­си
из­ме­ђу Ру­ске Фе­де­ра­ци­је и Ср­би­је, да­нас
су у успо­ну. И ствар ту ни­је са­мо у по­се­ти,
пр­вој, уз­гред бу­ди ре­че­но, по­се­ти Пред­
сед­ни­ка Ру­ске Фе­де­ра­ци­је но­вој Ср­би­ји,
већ и у то­ме ка­кав сту­пањ парт­нер­ских
од­но­са смо по­сти­гли. Ми отво­ре­но, до­
бро­на­мер­но, у ап­со­лут­но кон­струк­тив­
ном кљу­чу раз­ма­тра­мо сва пи­та­ња ко­ја
нас бри­ну, уме­мо да про­на­ла­зи­мо нај­у­
пут­ни­је рас­пле­те, про­на­ла­зи­мо ком­про­
ми­се, про­на­ла­зи­мо ре­ше­ња за нај­сло­же­
ни­је еко­ном­ске про­бле­ме, те­жи­мо то­ме
да на­ша ме­ђу­др­жав­на са­рад­ња стек­не
обе­леж­је стра­те­шког парт­нер­ства. Про­
шле го­ди­не су на­ше зе­мље по­сти­гле до­
го­вор око стра­те­шких пи­та­ња ко­ја се ти­
чу за­јед­нич­ких про­је­ка­та у нафт­но-га­сној
сфе­ри, то су фун­да­мен­тал­ни спо­ра­зу­ми.
Ми искре­но же­ли­мо да се Ср­би­ја услед
ре­ал­ и­за­ци­је тих спо­ра­зу­ма пре­тво­ри у
круп­ног ре­ги­о­нал­ног енер­гет­ског игра­ча
ко­ји уче­ству­је у рас­по­де­ли и тран­спор­ту
ру­ског при­род­ног га­са. И са­да смо то­ком
раз­го­во­ра при­лич­но ак­тив­но и мно­го
раз­ма­тра­ли ту те­му. Оне од­лу­ке ко­је су
до­не­те, и оне по­тен­ци­јал­не ко­ли­чи­не
ко­је ће се тран­спор­то­ва­ти пре­ко срп­
ске те­ри­то­ри­је, до­не­ће бу­џе­ту зна­чај­на
нов­ча­на сред­ства. Исто­вре­ме­но смо се
опре­де­ли­ли за ре­кон­струк­ци­ју нафт­но-
пре­ра­ђи­вач­ке гра­не и „Нафт­не ин­ду­стри­
је Ср­би­је“ ко­ја је у њој во­де­ћа. Наш рад у
тим прав­ци­ма на­пре­ду­је по за­цр­та­ној ди­
на­ми­ци. Упра­во смо то пи­та­ње раз­ма­тра­
ли са Пред­сед­ни­ком, али бих же­лео да у
овој са­ли из­ра­зим за­хвал­ност На­род­ној
скуп­шти­ни Ср­би­је ко­ја је бла­го­вре­ме­но
ра­ти­фи­ко­ва­ла сва та до­ку­мен­та. Без ва­
ше по­др­шке се ти про­јек­ти не би мо­гли
оства­ри­ти...
Превела Сава Росић
Извор: http://www.kremlin.ru
88 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Беседа Дмитрија Медведева 9. ма­ја 2010. го­ди­не
на Цр­ве­ном тргу у Москви
Или победити
или постати роб
­
Дра­ги ве­те­ра­ни! Ви сте из­во­је­ва­ли мир за на­шу
зе­мљу, за чи­та­ву пла­не­ту. На­ма сте омо­гу­ћи­ли да
уоп­ште жи­ви­мо.
Дра­ги ве­те­ра­ни!
По­што­ва­ни гра­ђа­ни Ру­си­је!
По­што­ва­ни ино­стра­ни го­сти!
Дру­го­ви вој­ни­ци и мор­на­ри, под­о­фи­ци­ри!
Дру­го­ви офи­ци­ри, ге­не­ра­ли и ад­ми­ра­ли!
Че­сти­там вам го­ди­шњи­цу Ве­ли­ке По­бе­де!
Пре 65 го­ди­на је до но­гу по­ту­чен на­ци­зам. За­ус­ та­вље­на је ма­ши­на за уни­шта­
ва­ње чи­та­вих на­ро­да. На­шој зе­мљи и чи­та­вој Евро­пи је вра­ћен мир. До­крај­че­на
је иде­о­ло­ги­ја ко­ја је ра­за­ра­ла те­ме­ље ци­ви­ли­за­ци­је.
Со­вјет­ски Са­вез је на се­бе при­мио глав­ни удар фа­ши­ста. На ис­точ­ни фронт су
пре­ба­ци­ли три че­твр­ти­не сво­је вој­ске. Хте­ли су да на­шу зе­мљу пре­тво­ре у пе­
пео. Али су на­и­шли на от­пор, бес­при­ме­ран по од­ва­жно­сти и сна­зи.
Од­бра­на Мо­скве и Ле­њин­гра­да, Ста­љин­град­ска бит­ка, Кур­ска бит­ка – то ни­су
про­сто ета­пе то­га ра­та. То су крв и су­зе, гор­чи­на по­ра­за и ра­дост по­бе­да, ра­ња­
ва­ња и по­ги­би­је рат­них дру­го­ва. И је­дан из­бор – или по­бе­ди­ти, или по­ста­ти роб.
Тај рат нас је учи­нио сна­жном на­ци­јом. Сва­ког да­на, сва­ког са­та, сва­ког ми­ну­та
љу­ди су до­но­си­ли од­лу­ке. На бој­ним по­љи­ма и у по­за­ди­ни. И ту по­себ­ну од­го­
вор­ност за суд­би­ну зе­мље на­ши ве­те­ра­ни су про­не­ли кроз чи­тав свој жи­вот.
На­ши ве­те­ра­ни су нам пру­жи­ли оно глав­но. Из­во­је­ва­ли су нам сло­бо­ду.
Вре­ме по­се­ду­је огром­ну власт. Али је сла­би­је од људ­ског се­ћа­ња, на­шег за­јед­
нич­ког се­ћа­ња. Ни­ка­да не­ће­мо за­бо­ра­ви­ти вој­ни­ке ко­ји су се бо­ри­ли на фрон­
то­ви­ма. Же­не ко­је су у фа­бри­ка­ма за­ме­ни­ле му­шкар­це. Де­цу ко­ја су про­шла за
њи­хов уз­раст не­за­ми­сли­ва ис­ку­ше­ња. Сви су они хе­ро­ји ра­та.
1945. го­ди­не је из­во­је­ва­на не са­мо вој­на, већ и ве­ли­ка мо­рал­на По­бе­да. За­јед­
нич­ка По­бе­да. За њу су се бо­ри­ли сви на­ро­ди бив­шег СССР. Њу су при­бли­жа­ва­ли
на­ши са­ве­зни­ци. И да­нас ће у све­ча­ној па­ра­ди за­јед­но про­ћи вој­ни­ци Ру­си­је,
др­жа­ва ЗНД и зе­ма­ља ан­ти­хи­тле­ров­ске ко­а­ли­ци­је. За­јед­нич­ки строј пред­ста­вља
све­до­чан­ство на­ше оп­ште спрем­но­сти да бра­ни­мо мир. Да не до­пу­сти­мо пре­и­
спи­ти­ва­ње ис­хо­да ра­та. Да не до­пу­сти­мо но­ве тра­ге­ди­је.
Рат је ли­шио жи­во­та де­се­ти­не ми­ли­о­на љу­ди, гра­ђа­на ра­зних уз­ра­ста, мно­гих
зе­ма­ља, на­ци­о­нал­но­сти, ве­ро­и­спо­ве­сти. У Ру­си­ји го­то­во сва­ка по­ро­ди­ца има по­
ги­ну­ле или не­ста­ле. Умр­ле од гла­ди у бло­ка­ди. Спа­ље­не у пе­ћи­ма кон­цен­тра­ци­о­
них ло­го­ра. С ти­ме је не­мо­гу­ће по­ми­ри­ти се. Не­мо­гу­ће за­бо­ра­ви­ти. Сла­ва им!
По­што­ва­ни при­ја­те­љи!
По­у­ке Дру­гог свет­ског ра­та нас по­зи­ва­ју на со­ли­дар­ност. Мир је и да­ље кр­хак.
И ду­жни смо да пам­ти­мо: ра­то­ви не по­чи­њу од­јед­ном. Зло сти­че сна­гу ако пред
њим уз­ми­чу, тру­де­ћи се да га не за­па­зе.
Са­мо за­јед­но се мо­же­мо су­прот­ста­ви­ти са­вре­ме­ним прет­ња­ма. Са­мо на осно­
ву до­бро­су­сед­ства ре­ша­ва­ти про­бле­ме гло­бал­не без­бед­но­сти. Ка­ко би иде­а­ли
прав­де и до­бро­те три­јум­фо­ва­ли у чи­та­вом све­ту. А жи­вот бу­ду­ћих на­ра­шта­ја био
сло­бо­дан и сре­ћан.
Дра­ги ве­те­ра­ни! Пре 65 го­ди­на сте из­во­је­ва­ли мир за на­шу зе­мљу и за чи­та­ву
пла­не­ту. И на­ма сте омо­гу­ћи­ли да уоп­ште жи­ви­мо. Ду­бо­ко вам се кла­ња­мо.
Че­сти­та­мо вам пра­зник!
Че­сти­та­мо Дан Ве­ли­ке По­бе­де!
Жи­ве­ли по­бед­ни­ци!
Ура!  Извор: http://www.kremlin.ru
Ан­дреј Ко­ну­ров
Дру­ги свет­ски рат:
фал­си­фи­ку­је се све!
­
За­пад­не де­мо­кра­ти­је су од са­мог по­чет­ка ви­де­ле ­
у Хитлеру сво­је ору­ђе, ко­је је тре­ба­ло да сло­ми СССР ­
и у за­чет­ку уни­шти са­му мо­гућ­ност ал­тер­на­тив­ног ­
уре­ђе­ња жи­во­та на пла­не­ти.
М и се са­д а на­л а­з и­м о на пра­г у
70-го­ди­шњи­це по­чет­ка Дру­гог
свет­ског ра­та. Сам по се­би то је
при­лич­но кру­пан, ју­би­лар­ни да­тум, да би
се бор­ци иде­о­ло­шког фрон­та свих ма­сти
и бо­ја по пу­ном про­гра­му из­га­зи­ли на
те­му ко је ипак крив за ње­гов по­че­так.
Уз то, пред вра­ти­ма нам је кри­за, ко­ја
већ ви­ше ли­чи на ка­та­с тро­фу, сви су
јед­ни на дру­ге бе­сни и са­мо иш­че­ку­ју
ко­га ће пр­вог по­је­сти. У та­квим усло­ви­
ма вер­зи­је до­га­ђа­ја дав­но про­шлих да­на
по­ста­ју моћ­но оруж­је, ко­је по­ма­же да се
по­ста­ве иде­о­ло­шки те­ме­љи за де­ло­ва­ње
у са­да­шњо­сти и бу­дућ­но­сти.
Свa ан­ти­со­вјет­ска ур­ла­ња, апе­ли Ру­
си­ји да се „по­ка­је“ и по­де­ли од­го­вор­
ност са Хи­тле­ром за от­по­чи­ња­ње ра­
та, да се спро­ве­де суд­ски про­цес над
ста­љи­ни­змом по­пут оног у Нир­нбер­гу
и по­жељ­но под ме­ђу­на­род­ном кон­тро­
лом зна­чи са­мо то да нам се при­пре­ма
ду­гач­ки спи­сак ма­те­ри­јал­них пре­тен­
зи­ја. За ста­љи­ни­стич­ку про­шлост, за
упор­ност на­ше при­вр­же­но­сти па­три­
от­ском по­гле­ду на рат и По­бе­ду, Ру­си­ју
же­ле да при­мо­ра­ју да пла­ти су­ве­ре­ни­
те­том и те­ри­то­ри­јал­ним ин­те­гри­те­том,
ну­кле­ар­ним опруж­јем, при­род­ним до­
бри­ма, пи­ја­ћом во­дом и свим оста­лим
у шта се за­гле­да­ју „вла­сни­ци исто­ри­је“.
Ако ми до­пу­сти­мо да на се­бе пре­пи­ше­
мо све исто­риј­ске гу­бит­ке за­пад­не ци­
ви­ли­за­ци­је, не­ће­мо ду­го че­ка­ти да нам
ис­по­ста­ве и ма­те­ри­јал­не гу­бит­ке.
Хитлер као оруђе запада
Иза свих по­ку­ша­ја да се да­нас у цен­
тар про­бле­ма по­чет­ка Дру­гог свет­ског
ра­та ста­ви пакт Мо­ло­тов – Ри­бен­троп,
сто­ји те­жња да се скре­не па­жња јав­но­
сти са оне уло­ге, ко­ју су од­иг­ ра­ле САД и
Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја у Хи­тле­ро­вој по­ли­тич­
кој ка­ри­је­ри. За­пад­не де­мо­кра­ти­је су од
са­мог по­чет­ка ви­де­ле у фи­ре­ру сво­је
ору­ђе, ко­је је тре­ба­ло да сло­ми СССР и
у за­чет­ку уни­шти са­му мо­гућ­ност ал­тер­
на­тив­ног уре­ђе­ња жи­во­та на пла­не­ти. У
то вре­ме, ка­да је у Аме­ри­ци ди­вља­ла Ве­
ли­ка де­пре­си­ја, Со­вјет­ски Са­вез је успе­
шно спро­во­дио ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ју и
по­ка­зи­вао не­ви­ђе­не за за­пад­ну еко­но­
ми­ку ди­на­ми­ку ра­ста. При том у зе­мљи
ни­је би­ло не­за­по­сле­но­сти, ли­кви­ди­ра­
но је си­ро­ма­штво, сви труд­бе­ни­ци има­
ли су чвр­сте со­ци­јал­не га­ран­ци­је. Све је
то оства­ре­но за­хва­љу­ју­ћи оздра­вље­њу
со­ци­јал­не струк­ту­ре дру­штва, ис­ко­ре­
њи­ва­њу екс­пло­а­та­ци­је, не­по­сто­ја­њу
кла­се па­ра­зи­та-рен­ти­је­ра, ко­ји ни­шта
не ства­ра­ју већ са­мо тро­ше.
Сна­га со­вјет­ског при­ме­ра у све­ту би­
ла је огром­на и за вла­да­ју­ће кру­го­ве
зе­ма­ља За­па­да ства­ра­на је ре­ал­на опа­
сност од гу­бље­ња вла­сти. И за­то је бла­
го­на­кло­ност тих кру­го­ва пре­ма Хи­тле­
ру и ње­го­вој агре­сив­ној ре­то­ри­ци би­ла
тим ве­ћа што су сна­жни­је од­је­ки­ва­ле
ње­го­ве ан­ти­со­вјет­ске па­ро­ле.
Америка и Хитлер
Сје­ди­ње­не Др­жа­ве има­ле су и још
јед­ну ра­чу­ни­цу – да на­о­ру­жа­ва­ју и
оја­ча­ва­ју Хи­тле­ра. Аме­ри­ка је би­ла за­
ин­те­ре­со­ва­на за за­по­чи­ња­ње круп­но­
ди­мен­зи­о­нал­ног ра­та у Евро­пи, ка­ко
би на ра­чун вој­них на­руџ­би­на од свих
за­ра­ће­них стра­на из­ве­ла из кри­зе сво­
ју ин­ду­стри­ју и на­чи­ни­ла тех­но­ло­шки
скок, из­два­ја­ју­ћи се од кон­ку­ре­на­та у
ка­пи­та­ли­стич­ком све­ту и по­ста­ла пу­
но­вред­ни ли­дер За­па­да. У по­след­ње
вре­ме о то­ме не­ка­ко ни­је згод­но да
се при­ча, али аме­рич­ке вој­не ис­по­ру­
ке Не­мач­кој на­ста­вље­не су чак и он­да
ка­да су Нем­ци хр­ли­ли пре­ма Мо­скви,
у пу­ном скла­ду са Тру­ма­но­вим прин­
ци­пом по ко­ме Сјeди­ње­не Др­жа­ве
тре­ба да пра­те рат из­ме­ђу Не­мач­ке и
СССР и по­ма­жу оне, ко­ме ће у да­том
тре­нут­ку би­ти те­же. То јест, ин­те­ре­си­
ма аме­рич­ког ка­пи­та­ла од­го­ва­ра­ло је
оду­го­вла­че­ње ра­та што је мо­гу­ће ду­же.
Вој­на по­моћ Хи­тле­ру пре­ста­ла је тек 11
де­цем­бра 1941. го­ди­не, и то на­кон што
је Не­мач­ка са­ма об­ја­ви­ла рат Аме­ри­ци.
Но и по­сле то­га Аме­ри­ка је ра­то­ва­ла
са­свим па­сив­но. Узми­мо ма­кар чи­ње­
ни­цу ка­ко су Аме­ри­кан­ци са Ен­гле­зи­ма
две го­ди­не отва­ра­ли Дру­ги фронт.
По­раз нa Ис­точ­ном фрон­ту
По­ли­тич­ку и лич­ну суд­би­ну Хи­тле­ра
пред­од ­ ре­дио је ње­гов по­раз на Ис­точ­
ном фрон­ту. Да је Не­мач­ка ра­то­ва­ла са­
мо про­тив САД и Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, он­
да би Хи­тлер, нај­ве­ро­ват­ни­је, био жив и
до да­на да­на­шњег. Али, ис­ход Ста­љин­
град­ске, а по­том и Кур­ске бит­ке озна­
чио је по се­би фун­да­мен­тал­ни пре­лом
у ра­ту, па су Ру­звелт и Чер­чил схва­ти­ли
да тре­ба по­жу­ри­ти, јер се, у про­тив­ном,
у по­рат­ном уре­ђе­њу све­та мо­гу и не
укључити. Та­да је и усле­ди­ло и ис­кр­ца­
ва­ње у Нор­ман­ди­ји. Ме­ђу­тим, и по­сле
то­га на­ши та­ко­зва­ни са­ве­зни­ци ни­су од­
у­ста­ја­ли од по­ку­ша­ја да се до­го­во­ре са
Хи­тле­ром или ње­го­вим окру­же­њем иза
на­ших ле­ђа, а Чер­чил је и уоп­ште пред­
ла­гао да се не раз­о­ру­жа­ва­ју је­ди­ни­це
ве­мах­та, јер оне мо­гу до­бро­до­ћи у бор­
би про­тив бољ­ше­ви­ка.
Низ зе­ма­ља је за вре­ме Дру­гог свет­
ског ра­та ис­ту­пи­ло из фа­ши­стич­ког бло­
ка и при­дру­жи­ло се ан­ти­хи­тле­ров­ској
ко­а­ли­ци­ји. Иран, Ирак, Ита­ли­ја, Ру­му­ни­
ја, Ма­ђар­ска, Бу­гар­ска, Фин­ска. Фак­тич­
ки том спи­ску тре­ба до­да­ти и САД са Ве­
ли­ком Бри­та­ни­јом, ко­је се са­да сма­тра­ју
мал­те­не глав­ним твор­ци­ма по­бе­де над
фа­ши­змом.  z
Извор: http://fondsk.ru
1/2010 l Двери српске l 89
 Ле­он
­ ид Ивашов
Дру­ги свет­ски рат
за­по­че­ли су адеп­ти
„Drang nach Osten“
До­ле­тев­ши из Мин­хе­на у Лон­дон, Чем­бер­лен је, обра­ћа­ју­ћи се ­
сво­јим гра­ђа­ни­ма, све­ча­но из­ја­вио: „Ја сам вам до­нео мир“. ­
Иза тог па­то­са кри­ла се за Лон­дон ва­жна чи­ње­ни­ца: ­
хи­тле­ров­ска вој­на ма­ши­не­ри­ја усме­ре­на је на ис­ток, ­
пре­ма гра­ни­ца­ма Со­вјет­ског Са­ве­за
И н­фор­ма­тив­ни рат по пи­та­њи­ма исто­
ри­је Дру­гог свет­ског ра­та у пу­ном
је је­ку, те сто­га тре­ба још јед­ном
под­се­ти­ти на схе­ме за­ку­ли­сног де­ло­ва­ња
За­па­да и си­вих струк­ту­ра за­пад­ног ка­пи­та­ла
о ње­го­вом за­по­чи­ња­њу.
Очи­глед­но је, да је су­шти­на по­ли­тич­ке
стра­те­ги­је за­пад­ног дру­штва увек би­ла екс­
пан­зи­ја на основ­ним прав­ци­ма ис­ток – југ.
Па­ро­ла „Дранг нах остен!” ни­је Хи­тле­ро­ва
ино­ва­ци­ја – он се ро­дио ку­ди­ка­мо ра­ни­је, у
крај­њој ли­ни­ји у епо­хи Кар­ла Ве­ли­ког ((VI­II
в.). Тра­га­ње за бај­ном зе­мљом (Ин­ди­јом) на
ис­то­ку, а по­том и ње­на ко­ло­ни­за­ци­ја, по­ко­
ра­ва­ње и ис­тре­бље­ње ис­точ­них пле­ме­на
и на­ро­да у име обо­га­ћи­ва­ња – то је та­ко­ђе
ве­чи­ти „дранг нах остен“, сми­сао за­пад­ног
оп­ста­ја­ња. Чак су и Аме­ри­ку от­кри­ли кре­
ћу­ћи се опет на ис­ток.
На­ста­ле кра­јем XIX – по­чет­ком XX ве­ка
за­пад­не ге­о­по­ли­тич­ке кон­цеп­ци­је и те­о­
ри­је ло­гич­но су ори­јен­ти­са­не на осва­ја­ње
ис­точ­них про­сто­ра. Ен­глез Х. Ма­кин­дер је
у ци­љу те­о­риј­ског обра­зло­же­ња ко­ло­ни­
за­тор­ске по­ли­ти­ке Бри­та­ни­је фор­му­ли­сао
ге­о­по­ли­тич­ку иде­ју свет­ске до­ми­на­ци­је:
„Ко кон­тро­ли­ше Ис­точ­ну Евро­пу, до­ми­
ни­ра над Хар­тлен­дом (Ру­си­јом), онај ко
до­ми­ни­ра над Хар­тлен­дом, до­ми­ни­ра над
Свет­ским оствр­вом (Евро­а­зи­јом), онај ко
до­ми­ни­ра над Свет­ским остр­вом, до­ми­
ни­ра над све­том“. Ов­де је те­жња ка до­ми­
на­ци­ји над Ру­си­јом очи­глед­на.
Аме­рич­ки стра­тег, ад­ми­рал А. Ме­хен,
убр­за­но је раз­ра­ђи­вао стра­те­ги­ју гу­ше­ња
„не­пре­кид­не кон­ти­нен­тал­не ма­се Ру­ске
им­пе­ри­је, ко­ја се про­те­за­ла од за­пад­не
Ма­ле Ази­је до ја­пан­ског ме­ри­ди­ја­на на
Ис­то­ку“.
90 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Не­мач­ка ге­о­по­ли­тич­ка шко­ла (Ф. Рит­
цел, К. Ха­ус­хо­фер, К. Шмит) про­мо­ви­са­ла
је те­о­ри­ју др­жа­ве као „жи­вог ор­га­ни­зма“,
ко­ја по ме­ри раз­во­ја из­и­ску­је све ве­ћа
про­стран­ства, све до пла­не­тар­них. И опет
– кр­те­та­ње на Ис­ток, а Ру­си­ја је ов­де та­ко­
ђе глав­ни обје­кат.
Све те кон­цеп­ци­је, ко­је жи­ве и до дан
да­нас, ни­су да­нак мо­ди, већ те­о­риј­ско
фик­си­ра­ње ви­ше­ве­ков­не по­ли­ти­ке агре­
сив­не екс­пан­зи­је. Иако су Ру­си во­је­ва­ли
у Евро­пи са­мо у свр­хе од­бра­не или у ин­
те­ре­су ових или оних за­пад­них др­жа­ва, у
тро­у­глу Бри­та­ни­ја – Фран­цу­ска – Не­мач­ка
увек је (у крај­њој ли­ни­ји, у то­ку по­след­ња
два сто­ле­ћа) при­су­ство­ва­ла стра­те­шка
ин­три­га: ка­ко се по­ме­ри­ти на ру­ске про­
сто­ре, или у нај­ма­њу ру­ку, ка­ко ис­про­во­
ци­ра­ти на рат про­тив Ру­си­је. По­нај­бо­ље је
та игра по­ла­зи­ла за ру­ком Лон­до­ну.
У на­је­зди На­по­ле­о­на, на­па­ду Ја­па­на на
ру­ски Да­ле­ки Ис­ток 1904. го­ди­не, у про­во­
ци­ра­њу Пр­вог свет­ског ра­та очи­то се ис­
по­ља­ва бри­тан­ски траг.
А у ор­га­ни­зо­ва­њу Хи­тле­ро­вог по­хо­да
на Ис­ток – тим ви­ше.
ка­ко Хи­тле­ра под­стак­нути­
да уда­ри по СССР
Без­у­слов­но да су се Лон­дон и Па­риз
озбиљ­но пла­ши­ли на­ра­ста­ју­ће мо­ћи Не­
мач­ке и стре­пе­ли да ће оста­ти на­са­мо
са њом. Ме­ђу­тим, по­ли­ти­ка тих во­де­ћих
европ­ских пре­сто­ни­ца би­ла је у ди­ле­ми
из­ме­ђу две ва­ри­јан­те:
– ка­ко да са­ме из­бег­ну удар Не­мач­ке
– ка­ко да Хи­тле­ра под­стак­ну да уда­ри
по СССР.
За­то је је­дан део фран­ко-бри­тан­ске
ели­те био за об­уз­ да­ва­ње Хи­тле­ра ко­лек­
тив­ним на­по­ри­ма, за­јед­но са СССР. Дру­ги
пак део (на­ро­чи­то ен­гле­ски) те­жио је да
по­мог­не Хи­тле­ру да ре­а­ли­зу­је зло­слут­ни
„дранг нах остен“. Бри­тан­ски кон­зер­ва­тив­
ци ни­су за­бо­ра­вља­ли на по­ли­тич­ко за­ве­
шта­ње Д. Лој­да Џор­џа, ко­ји је још по­чет­
ком XX ве­ка из­ја­вио: „Тра­ди­ци­је и жи­вот­ни
ин­те­ре­си Ен­гле­ске зах­те­ва­ју ру­ше­ње Ру­
ске им­пе­ри­је, ка­ко би се оси­гу­ра­ла ен­гле­
ска до­ми­на­ци­ја у Ин­ди­ји и ре­ал­ и­зо­ва­ли
ен­гле­ски ин­те­ре­си у За­кав­ка­зју и Пред­њој
Ази­ји“.
То ко­ле­ба­ње из­ме­ђу две ва­ри­јан­те де­ло­
ва­ња је, на кра­ју кра­је­ва, и до­ве­ло до по­ли­
ти­ке сми­ри­ва­ња Хи­тле­ра, до по­ку­ша­ја да му
се ство­ре по­вољ­ни усло­ви за ка­на­ли­са­ње
те­жњи на Ис­ток. У сеп­тем­бру 1938. го­ди­не
ен­гле­ска и фран­цу­ска вр­ху­шка од­лу­чи­ле су
се на мин­хен­ске спо­ра­зу­ме са Хи­тле­ром и у
свој­ству „по­вла­че­ња“ без­ус­ лов­но су пре­да­
ле Че­хо­сло­вач­ку. Че­твр­та по еко­ном­ској и
вој­ној сна­зи др­жа­ва Евро­пе при­не­та је на
жр­тву Адол­фу Хи­тле­ру.
О окол­но­сти­ма оног што се до­го­ди­ло
би­ло би ко­ри­сно да се при­се­те они, ко­ји
сма­тра­ју да је со­вјет­ско-не­мач­ки пакт о
не­на­па­да­њу био оба­рач за по­че­так Дру­гог
свет­ског ра­та.
СССР је из­ја­вио да је спре­ман у пу­ном
оби­му по­што­ва­ти со­вјет­ско-че­хо­сло­вач­
ки уго­вор о уза­јам­ној по­мо­ћи од 16. ма­ја
1935. го­ди­не, о че­му је 19. сеп­тем­бра 1938.
го­ди­не со­вјет­ска вла­да оба­ве­сти­ла вла­ду
Че­хо­сло­вач­ке. Со­вјет­ски Са­вез је у из­ја­
ва­ма ТАСС од 2. и 4. ок­то­бра 1938. го­ди­не
та­ко­ђе осу­дио анек­си­ју Су­дет­ске обла­сти
ЧСР и де­ман­то­вао гла­си­не ко­је су се по­
ја­ви­ле у ме­ди­ји­ма о то­ме, да су се стра­не,
ко­је су сту­пи­ле у мин­хен­ски до­го­вор, кон­
сул­то­ва­ле са пред­став­ни­ци­ма СССР.
До­ле­тев­ши из Мин­хе­на у Лон­дон, Н.
Чем­бер­лен је, обра­ћа­ју­ћи се сво­јим гра­
ђа­ни­ма, све­ча­но из­ја­вио: „Ја сам вам до­
нео мир“. Иза тог па­то­са кри­ле су се две за
Лон­дон ва­жне чи­ње­ни­це:
1) хи­тле­ров­ска вој­на ма­ши­не­ри­ја усме­
ре­на је на ис­ток, пре­ма гра­ни­ца­ма Со­вјет­
ског Са­ве­за,
2) са Хи­тле­ром је пот­пи­са­на де­кла­ра­ци­
ја у ко­јој је апо­стро­фи­ра­на же­ља не­мач­ког
и ен­гле­ског на­ро­да да „ни­ка­да ви­ше не ра­
ту­ју јед­ни с дру­ги­ма“.
6. де­цем­бра 1938. го­ди­не ми­ни­стри ино­
стра­них по­сло­ва Фран­цу­ске и Не­мач­ке Ж.
Бо­не и Ј. Ри­бен­троп пот­пи­са­ли су ана­лог­
ну фран­ко-не­мач­ку де­кла­ра­ци­ју.
Ова­кав раз­вој до­га­ђа­ја ни­је мо­гао а да
не бри­не со­вјет­ско ру­ко­вод­ство. Оно што
се до­га­ђа­ло очи­глед­но је ли­чи­ло на за­
ве­ру не са­мо про­тив Че­хо­сло­вач­ке, не­го
и про­тив СССР-а. Тим пре што је Чем­бер­
лен већ дао из­ја­ву: „Не­мач­ка и Ен­гле­ска су
два сту­ба европ­ског ми­ра и глав­ни бе­де­
ми про­тив ко­му­ни­зма, и за­то је по­треб­но
мир­ним пу­тем пре­ва­зи­ћи на­ше са­да­шње
те­шко­ће... Ве­ро­ват­но је мо­гу­ће про­на­ћи
ре­ше­ње ко­је је при­хва­тљи­во за све, осим
за Ру­си­ју“. Шта је то ако не сти­му­ли­са­ње
Хи­тле­ра да кре­не на Ис­ток и тр­го­ви­на без­
бед­но­шћу СССР-а?
По­ста­вља се при­род­но пи­та­ње: је­су ли
по­сто­ја­ле мо­гућ­но­сти да се спре­чи Дру­ги
свет­ски рат? Убе­ђен сам да је­су, и то не јед­
ном. Пр­ви пут, ка­да је Хи­тлер из­вр­шио ан­
шлус (анек­си­ју) Аустри­је. Чак се и Му­со­ли­
ни про­ти­вио Хи­тле­ру, али су Ан­гло­сак­сон­
ци и Фран­цу­зи ћу­та­ли. Фи­рер је, при­род­но,
то оце­нио као сла­бост и по­др­шку ње­го­вој
по­ли­ти­ци но­вог свет­ског по­рет­ка.
Дру­ги пут – ка­да се Евро­па кре­та­ла ка
мин­хен­ском спо­ра­зу­му. Вла­да Чем­бер­ле­
на је чак при­бе­гла сна­же­њу Хи­тле­ра на
ра­чун ре­сур­са че­шке ар­ми­је и вој­не ин­
ду­стри­је, са­мо да би усме­ри­ла не­мач­ку
екс­пан­зи­ју на Ис­ток. Лон­дон је од­у­стао да
ути­че на свог са­ве­зни­ка Пољ­ску, ка­ко ова
не би до­пу­сти­ла Цр­ве­ној ар­ми­ји да пре­ђе
пре­ко ње­не те­ри­то­ри­је и при­тек­не у по­
моћ Че­хо­сло­вач­кој.
И чак у ав­гу­сту 1939. го­ди­не још увек је
по­сто­ја­ла мо­гућ­ност да се за­у­ста­ви Дру­
ги свет­ски рат. Тре­ба­ла је са­мо са­гла­сност
Ен­гле­ске и Фран­цу­ске, чи­је су де­ле­га­ци­је
у Мо­скви во­ди­ле пре­го­во­ре о ства­ра­њу
ан­ти­хи­тле­ров­ске ко­ал­ и­ци­је. Укуп­ни вој­
ни по­тен­ци­јал три зе­мље и њи­хо­ве ар­ми­
је ско­ро су ду­пло би­ле ве­ће од ору­жа­них
сна­га Не­мач­ке и Ита­ли­је. Ме­ђу­тим, Лон­
дон је имао сво­ју ло­ги­ку и сле­дио сво­је
ра­чу­ни­це.
Ни­су би­ле по стра­ни од пред­рат­них
европ­ских до­га­ђа­ја ни Сје­ди­ње­не Др­жа­
ве. Има­ју­ћи ис­ку­ства свет­ског ра­та, ка­да
је аме­рич­ки ка­пи­тал ле­по за­ра­дио на ис­
по­ру­ка­ма за­ра­ће­ним ар­ми­ја­ма, САД су на
исти на­чин де­ло­ва­ле и уочи но­вог свет­
ског ра­та. Пот­хра­њи­ва­ле су Хи­тле­ра, по­
ма­га­ле Бри­та­ни­ји, уче­ство­ва­ле у ја­ча­њу
ин­ду­стри­је СССР. Сем то­га, рат је био из­
ван­ред­но сред­ство за сла­бље­ње тра­ди­ци­
о­нал­них европ­ских кон­ку­ре­на­та. Пре­ма
то­ме, САД су ак­тив­но оче­ки­ва­ле по­че­так
ве­ли­ке дра­ме, ра­чу­на­ју­ћи да ће Евро­пу
ста­ви­ти под кон­тро­лу, пре све­га Бри­та­ни­ју
са ње­ним ко­ло­ни­ја­ма, Ја­пан и ра­том осла­
бље­ну Ру­си­ју. Свет­ски рат је Аме­ри­кан­ци­
ма да­вао мо­гућ­ност не са­мо да ле­по за­ра­
де, не­го и да по­ста­ну свет­ска им­пе­ри­ја.
Јед­ном реч­ју, у ав­гу­сту 1939. го­ди­не по­
след­ња шан­са да се укро­ти Хи­тлер је про­
пу­ште­на.
Мо­ло­тов–Ри­бен­троп
У та­квој си­ту­а­ци­ји Ста­љи­ну ни­је остао
из­бор. Би­ло је нео­п­ход­но ако не за­у­век от­
кло­ни­ти, а оно у крај­њој ли­ни­ји од­го­ди­ти
опа­сност од не­мач­ког уда­ра.
Упр­кос тврд­ња­ма мно­гих за­пад­них по­
ли­ти­ча­ра и по­ли­ти­ко­ло­га, Спо­ра­зум о не­
на­па­да­њу из­ме­ђу Не­мач­ке и СССР, пот­пи­
сан у Мо­скви 23. ав­гу­ста 1939. го­ди­не, ни­је
био, ни­ти је мо­гао би­ти, при­мар­ни узрок
на­па­да Хи­тле­ра на Пољ­ску и за­по­чи­ња­ња
Дру­гог свет­ског ра­та.
Као пр­во, СССР се од­лу­чио на пот­пи­си­
ва­ње спо­ра­зу­ма тек на­кон што су де­ле­га­
ци­је Ен­гле­ске и Фран­цу­ске од­би­ле да са
Со­вјет­ским Са­ве­зом пот­пи­шу спо­ра­зум
о за­јед­нич­ком су­про­ста­вља­њу Хи­тле­ру.
Ста­љин ни­је мо­гао а да не узме у об­зир да
Лон­дон и Па­риз, има­ју­ћи вој­не спо­ра­зу­ме
са Бер­ли­ном, мо­гу при­бе­ћи ва­ри­јан­ти за­
ве­ре, ана­лог­ној Мин­хе­ну, али овог пу­та у
од­но­су пре­ма СССР.
Дру­го, ни­ка­кве ди­рект­не ве­зе из­ме­ђу
пак­та Мо­ло­тов–Ри­бен­троп и од­лу­ке Хи­
тле­ра да на­пад­не на Пољ­ску не­ма. Фи­рер
је пот­пи­сао план ра­та са Пољ­ском 3. апри­
ла 1939. го­ди­не, а 28. апри­ла исте го­ди­не
Не­мач­ка је ану­ли­ра­ла не­мач­ко-пољ­ски
спо­ра­зум о не­на­па­да­њу и при­ја­тељ­ству. То
јест, од­лу­ка о оку­па­ци­ји Пољ­ске и при­пре­
ми мо­сто­бра­на за удар по СССР до­не­та је у
Бер­ли­ну не­ко­ли­ко ме­се­ци пре 23. ав­гу­ста.
Тре­ће, у на­ста­лим усло­ви­ма не­из­бе­
жно­сти ве­ли­ког ра­та СССР је про­сто био
у оба­ве­зи да пре­ду­зме ме­ре у ци­љу ства­
ра­ња по­гра­нич­ног од­брам­бе­ног по­ја­са и
по­ме­ри гра­ни­це на За­пад. Ста­љин је још 1.
мар­та 1936. го­ди­не, од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­
ње пред­сед­ни­ка аме­рич­ког но­винарског
удру­же­ња Ро­ја Хо­вар­да из­ја­вио: „Ја не
знам ко­је упра­во гра­ни­це Не­мач­ка мо­же
при­ла­го­ди­ти сво­јим ци­ље­ви­ма, али ми­
слим да се мо­гу на­ћи они ко­ји ће јој ра­до
да­ти гра­ни­цу „на кре­дит“.
Пот­пи­су­ју­ћи спо­ра­зум о не­на­па­да­њу
1939. го­ди­не и тај­ни про­то­кол уз тај спо­
ра­зум, вла­да СССР ни­је по­ста­ви­ла за циљ
да анек­ти­ра низ ис­точ­но­е­вроп­ских зе­ма­
ља. Њен циљ је био да од­го­ди тре­ну­так на­
па­да хи­тле­ров­ске Не­мач­ке, да не до­пу­сти
мо­гућ­ност удру­жи­ва­ња зе­ма­ља За­пад­не
Евро­пе ра­ди агре­си­је на СССР и да утвр­ди
гра­ни­цу не­мач­ке екс­пан­зи­је на Ис­ток.
„Дранг нах остен“ се на­ста­вља и да­нас.
Осе­тив­ши по­тре­бу за не­ка­квом уни­вер­
зал­ном фор­му­лом ту­ма­че­ња про­бле­ма
Дру­гог свет­ског ра­та, ко­јом би би­ле за­до­
вољ­не све зе­мље ко­је су у са­ста­ву НА­ТО
и Европ­ске уни­је, за­пад­ни по­ли­ти­ча­ри
по­но­во су по­ста­ви­ли на штит кон­цеп­ци­
ју „два­ју то­та­ли­та­ри­за­ма“. Као, Ста­љин и
Хи­тлер су по­де­ли­ли „не­срећ­ну“ Евро­пу
пак­том Мо­ло­тов–Ри­бен­троп, а он­да се
ме­ђу­соб­но су­ко­би­ли. Фи­рер је уз то је­два
ус­пео да пре­тек­не со­вјет­ског во­ђу и пр­ви
на­не­се удар.
И у ре­зул­та­ту су сви, сем Мо­скве и Бер­
ли­на, жр­тве. А по­што је фа­ши­стич­ка Не­
мач­ка раз­би­је­на и оти­шла у не­по­сто­ја­ње,
Ру­си­ја је, као прав­ни на­след­ник СССР за­
сад жи­ва, па та­ко њу за за­по­чи­ња­ње Дру­
гог свет­ског ра­та мо­гу оп­ту­жи­ва­ти По­ља­
ци, При­бал­тиј­ци, Че­си и дру­ги ко­ји су ду­го
стра­да­ли због спо­ра­зу­ма Хи­тле­ра са Ста­
љи­ном и од со­вјет­ске оку­па­ци­је. Укра­ји­на,
ко­ја се бо­ри­ла у са­ве­зу са хи­тле­ров­ци­ма
про­тив ку­ди­ка­мо стра­шни­јег не­при­ја­те­ља
– Мо­скве, та­ко­ђе је, то­бо­же, жр­тва со­вјет­
ске оку­па­ци­је.
Кон­цеп­ци­ја „два­ју то­та­ли­та­ри­за­ма“, на­
ста­ла на За­па­ду, кре­ну­ла је у ис­точ­ном
прав­цу по утр­том пу­ту „дранг нах остен“.
Чак су и Нем­ци, ко­ји су ду­го ћу­та­ли, од­
јед­ном жив­ну­ли. 2002. го­ди­не на­гра­ду К.
Аде­на­у­е­ра до­био је „је­ди­ни фи­ло­соф­ству­
ју­ћи исто­ри­чар ме­ђу не­мач­ким исто­ри­ча­
ри­ма“ (та­ко је он на­зван у зва­нич­ној штам­
пи Не­мач­ке) Е. Нол­те за ра­до­ве у ко­ји­ма је
„до­ка­зао“ да уни­шта­ва­ње Је­вре­ја ко­је је
вр­шио Хи­тле­ров ре­жим ни­је би­ло ни­шта
дру­го до ре­ак­ци­ја на уни­ште­ње плем­ства
и се­љач­ког ста­ле­жа у Ру­си­ји. И ис­па­да та­
ко да је не­мач­ки на­ци­о­нал-со­ци­ја­ли­зам
„огле­дал­ски од­раз ру­ске ре­во­лу­ци­је“, а
уни­ште­ње чи­та­вих на­ро­да, што је учи­нио
Хи­тлер, ре­ак­ци­ја је на ли­кви­да­ци­ју кла­са
у СССР, док су Аушвиц и Освен­цим – ре­ак­
ци­ја на ГУ­ЛАГ.
Ето та­ква се „исто­риј­ска исти­на“ пла­си­
ра на Ис­ток. Да­нас је та кон­цеп­ци­ја „јед­на­
ке од­го­вор­но­сти“ ова­пло­ће­на у по­зна­тој
(и срам­ној) ре­зо­лу­ци­ји Пар­ла­мен­тар­не
скуп­шти­не Са­ве­та Евро­пе од 3. ју­ла 2009.
го­ди­не, у јав­но из­ра­же­ну сум­њу: има ли
Ру­си­ја пра­во на соп­стве­ни глас на свет­ској
сце­ни ако се, то­бо­же, са­ма она „не­за­ко­ни­
то“ по­ја­ви­ла у ре­зул­та­ту пре­и­спи­ти­ва­ња
ре­зул­та­та Дру­гог свет­ског ра­та.
Од­го­во­ри­мо: има! И за вре­ме обе­ле­жа­
ва­ња 70-го­ди­шњи­це од по­чет­ка Дру­гог
свет­ског ра­та ми ће­мо на то под­се­ти­ти иде­
о­ло­ге и прак­ти­ча­ре „Дранг нах остен“.  z
Извор: http://fondsk.ru
1/2010 l Двери српске l 91
 97  Срби у ратном дневнику Вермахта
98  За­ти­ра­ње Срп­ства у Не­за­ви­сној
Др­жа­ви Хр­ват­ској
102  „Хан­џар“ SS ди­ви­зи­ја –
ја­ни­ча­ри хи­тле­ро­вог но­вог по­рет­ка

СРПСКА БОРБА
104  По­сле­ди­це ма­ђар­ског нацизма
106  Про­је­кат Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је у
по­ли­ти­ци фа­ши­стич­ких си­ла
110  Црногорство Секуле Дрљевића

Др Ко­ста Ни­ко­лић

Са­ве­зни­ци, пар­ти­за­ни ­
и чет­ни­ци у ­
Дру­гом свет­ском ра­ту
Аме­рич­ки вој­ни еста­бли­шмент од­лу­чио је да дру­ги фронт у Евро­пи не­ће
би­ти отво­рен пре­ко Бал­ка­на, а Ру­звелт је из ове од­лу­ке из­вео по­ли­тич­ке
за­кључ­ке и пре­пу­стио Ју­го­сла­ви­ју Со­вјет­ском Са­ве­зу

П ро­блем од­но­са „ве­ли­ких са­ве­зни­ка“

(Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве, Ве­ли­ка
Бри­та­ни­ја и Со­вјет­ски Са­вез) пре­ма
по­кре­ти­ма от­по­ра у Ју­го­с ла­ви­ји у Дру­
гом свет­ском ра­ту пред­ста­вља јед­но од
нај­ду­го­трај­ни­јих, нај­спор­ни­јих и нај­ви­ше
ди­ску­то­ва­них пи­та­ња. Оно је у ди­рект­ној
ве­зи са про­бле­мом „чет­нич­ке ко­ла­бо­ра­ци­
је“ и го­то­во да се ни­шта ни­је про­ме­ни­ло у
по­ла­зним ста­во­ви­ма и ту­ма­че­њи­ма још од
кра­ја Дру­гог свет­ског ра­та. Чак и у на­уч­ној
исто­ри­о­гра­фи­ји мно­ги рат­ни до­га­ђа­ји и
да­ље су пред­мет су­прот­них ту­ма­че­ња и на
чи­ње­нич­ном ни­воу. Цен­трал­но ме­сто у свим
ана­ли­за­ма пред­ста­вља од­го­вор на пи­та­ње:
да ли је узрок од­ба­ци­ва­ња срп­ског на­ци­о­
нал­ног по­кре­та от­по­ра у ње­го­вој„са­рад­њи“
са осо­вин­ским сна­га­ма у Ју­го­сла­ви­ји, или
је у пи­та­њу би­ла ис­к љу­чи­во по­ли­тич­ка
од­лу­ка ка­ко би се одр­жа­ло је­дин­ство у
ан­ти­фа­ши­стич­кој ко­а­ли­ци­ји?
Сва­ка од три ве­ли­ке си­ле ан­ти­фа­ши­
стич­ке ко­ал­ и­ци­је у сво­јој по­ли­ти­ци пре­
ма Ју­го­сла­ви­ји има­ла је крат­ко­роч­не и
ду­го­роч­не ци­ље­ве. Пр­ви су се од­но­си­ли
на по­бе­ду над си­ла­ма Осо­ви­не, а дру­ги
на уре­ђе­ње по­сле­рат­не Евро­пе (и све­та).
У оства­ри­ва­њу пр­вих са­ве­зни­ци су би­ли
са­гла­сни, а у по­сти­за­њу дру­гих знат­но су
се раз­ли­ки­ва­ли. По­себ­но су од­но­си из­ме­
ђу Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и Со­вјет­ског Са­ве­за
би­ли на ве­ли­кој про­би: обе зе­мље же­ле­ле
су да по­бе­ду у ра­ту ис­ко­ри­сте за уве­ћа­ње
мо­ћи, а те­жи­ште су­ко­ба ин­те­ре­са мо­гло је
да бу­де у сред­њој и ју­го­и­сточ­ној Евро­пи.
Од­но­си из­ме­ђу ове две зе­мље још ви­ше
су ис­ком­пли­ко­ва­ни ка­да су се на Бал­ка­ну
(у Ју­го­сла­ви­ји и Грч­кој) по­ја­ви­ла два по­
кре­та от­по­ра са су­прот­ним иде­ол­ о­шким
обе­леж­јем: је­дан са гра­ђан­ско-на­ци­о­нал­
ним, а дру­ги са ре­во­лу­ци­о­нар­но-ко­му­ни­
стич­ким.
Ни о јед­ној дру­гој зе­мљи ко­ја се бо­ри­ла
у Дру­гом свет­ском ра­ту ни­је у ино­стран­
ству на­пи­са­но то­ли­ко књи­га, рас­пра­ва и
се­ћа­ња (исто­ри­ча­ри, са­ве­знич­ки офи­ци­
ри, књи­жев­ни­ци, но­ви­на­ри) као о Ју­го­
сла­ви­ји. До­ми­нант­на је ан­гло­сак­сон­ска
ли­те­ра­ту­ре у ко­јој је вре­ме­ном до­шло до
ево­лу­ци­је у при­сту­пу ра­ту у Ју­го­сла­ви­ји -
од иде­о­ло­шког ка на­уч­ном. Све до кра­ја
80-их го­ди­на 20. ве­ка на сна­зи је би­ла она
вер­зи­ја исто­ри­је ко­ја је ве­ли­ча­ла вр­ли­не
ко­му­ни­стич­ког по­кре­та от­по­ра и пар­ти­за­
не при­ка­зи­ва­ла то­ли­ко вој­но су­пер­и­ор­
ни­јим да за­пад­ни са­ве­зни­ци ни­су има­ли
дру­ги из­бор осим да их по­др­же. Та­ко је
кре­и­ран мит да су ко­му­ни­сти увек же­ле­ли
да бу­ду не­за­ви­сни од Со­вјет­ског Са­ве­за и
да су би­ли скло­ни­ји па­три­от­ и­зму а не ко­
му­ни­зму со­вјет­ског ти­па. Би­ло је, на­рав­но,
об­ја­вље­них све­до­че­ња са­ве­знич­ких офи­
ци­ра ко­ји су бо­ра­ви­ли у Ју­го­сла­ви­ји и чи­је
су при­че ишле у при­лог на­ци­о­на­ли­сти­ма.
Те књи­ге су, ме­ђу­тим, пре­ви­ђа­не или за­
не­ма­ри­ва­не на ра­чун пр­вих и оста­ле су на
дру­штве­ној и на­уч­ној мар­ги­ни.1
1  Пр­ве су се по­ја­ви­ле књи­ге бри­тан­ског ма­јо­ра Џа­спе­
ра Ру­та­ма ( Ja­sper Ro­ot­ham) Miss Fi­re. The chro­nic­le of a

92 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

 Тем­по је био раз­ли­чит у САД од оно­га
у Бри­та­ни­ји. Од­су­ство кри­тич­но­сти пре­
ма ко­му­ни­стич­ком по­кре­ту от­по­ра ни­је
про­из­ла­зи­ло са­мо из чи­ње­ни­це да су по­
је­дин­ци лич­но уче­ство­ва­ли у кре­и­ра­њу
ју­го­сло­вен­ске и срп­ске по­ли­ти­ке, већ је
би­ло и по­сле­ди­ца по­др­шке Ју­го­сла­ви­ји
по­сле ње­ног су­ко­ба са Со­вјет­ским Са­ве­
зом 1948. ка­да је тре­ба­ло ство­ри­ти сли­ку
о ис­прав­но­сти са­ве­знич­ке, пре све­га бри­
тан­ске по­ли­ти­ке у ра­ту и ње­ном тач­ном
пред­ви­ђа­њу бу­ду­ћих до­га­ђа­ја. Ка­да је на
кра­ју Дру­гог свет­ског ра­та у Ср­би­ји ус­по­
ста­вље­на јед­но­пар­тиј­ска ко­му­ни­стич­ка
дик­та­ту­ра, мно­ги од оних ко­ји су знат­но
до­при­не­ли та­квом ис­хо­ду схва­ти­ли су да
то ни­је од­го­ва­ра­ло њи­хо­вим на­ме­ра­ма.
Али, по­што је ве­о­ма бр­зо до­шло до су­ко­ба
Бе­о­гра­да и Мо­скве, за­пад­ним зе­мља­ма је
из­гле­да­ло да је њи­хо­ва од­лу­ка о по­др­шци
пар­ти­за­ни­ма би­ла оправ­да­на. Та­ко су они
ко­ји су то­ком ра­та по­др­жа­ва­ли пар­ти­за­не
са­да мо­гли да пи­шу о Ју­го­сла­ви­ји као о
„не­за­ви­сној ко­му­ни­стич­кој др­жа­ви“.2
Пораз енглеске политике
Ал­тер­на­тив­на ин­тер­пре­та­ци­ја ра­та у Ју­
го­сла­ви­ји на За­па­ду са­оп­ште­на је у пу­ном
оби­му 1985. у књи­зи Но­ре Бе­лоф (No­ra
Be­loff) Ти­то’с Fla­wed Le­gacy. Она је „дир­
ну­ла у оси­њак“ јер је не са­мо кри­ти­ко­ва­
ла бри­тан­ску по­др­шку Ти­то­вом ре­жи­му,
већ је ко­ре­не те по­др­шке пра­ти­ла све до
„ко­му­ни­стич­ке за­ве­ре“ у ка­ир­ском шта­бу
бри­тан­ске оба­ве­штај­не слу­жбе. Но­ра Бе­
лоф је за­кљу­чи­ла ка­ко је бри­тан­ски пре­
ми­јер Вин­стон Чер­чил био пре­ва­рен да
би пре­нео по­др­шку са Ми­ха­и­ло­ви­ћа на
Ти­та. Ми­ха­ил­ о­вић је исто­вре­ме­но при­ка­
зан као тра­гич­на фи­гу­ра, јер је био „из­дан“
и „од­ба­чен“ од сво­јих са­ве­зни­ка. Од но­ви­
јих ра­до­ва тре­ба из­дво­ји­ти књи­гу Си­мо­
на Тре­ја (Si­mon Trew) Bri­tain Mi­ha­i­lo­vic and
Chet­nisks 1941–1942 (1998) .
Књи­га Хе­дер Ви­ли­јамс је ње­на док­тор­
ска ди­сер­та­ци­ја од­бра­ње­на на Уни­вер­
зи­те­ту у Са­у­темп­то­ну 1994. Об­ја­вље­на је
2003. у Лон­до­ну (Pa­rac­hu­tes, Pa­tri­ots i Par­
bri­tish mis­sion to Mi­ha­i­lo­vich(1946) и аме­рич­ког пу­ков­
ни­ка Ал­бер­та Сај­ца (Al­bert B. Se­itz) Mi­ha­i­lo­vic – ho­ax I
he­ro (1948). Обе књи­ге су об­ја­вље­не у Ср­би­ји 2004. (Џ.
Ру­там, Пу­цањ упра­зно и А. Сајц, Ми­ха­и­ло­вић -пре­ва­
рант или хе­рој?).
2  Нај­по­зна­ти­је су књи­ге Фиц­ро­ја Ме­кли­на (Fit­zroy
Mac­lean) Eastern Ap­pro­ac­he( Ис­точ­ни при­ступ) и Ви­ли­
ја­ма Ди­ки­на (F.W.D De­a­kin) Em­bat­tled Mo­un­tain (Бо­јов­
на пла­ни­на). Ди­ки­но­ва књи­га је об­ја­вље­на 1973. у Ју­го­
сла­ви­ји, а од Ме­кли­но­ве књи­ге 1980. об­ја­вљен је са­мо
део - Рат на Бал­ка­ну (Bal­kan War). Од ра­до­ва ко­ји ни­су
сле­ди­ли тај сте­ре­о­тип тре­ба из­дво­ји­ти књи­ге Вал­те­ра
Ро­берт­са (Wal­ter R. Ro­berts) — Тиtо, Mi­ha­i­lo­vic end Тhе
Аllies (1973), Лу­си­је­на Карц­ма­ра (Lu­cien Kar­chmar)Dra­za
Mi­ha­i­lo­vic and Ri­se of The Čet­nik Mo­ve­ment 1941 – 1942
(I-II, 1983), Mtea Mi­la­ca (Mat­teo J. Mi­laz­zo) The Chet­nik
Mo­ve­ment and The Yugo­slav re­zi­stan­ce (1975) I Mar­ka
Vi­le­ra (Mark C. Whe­e­ler) Bri­tain and The War for Yugo­sla­
via 1940 – 1943 (1980).
ti­sans) 1941–1945), а у Ср­би­ји је пре­ве­де­на
као Па­до­бран­ци, па­три­о­ти и пар­ти­за­ни.
Упра­ва за спе­ци­јал­не опе­ра­ци­је у Ју­го­сла­
ви­ји 1941–1945. Хе­дер Ви­ли­јамс је ус­пе­ла
да из­бег­не основ­ну зам­ку свих ис­тра­жи­
ва­ча ко­ји су се ба­ви­ли ју­го­сло­вен­ским
по­кре­ти­ма от­по­ра у Дру­гом свет­ском
ра­ту - ње­на сту­ди­ја ли­ше­на је емо­тив­ног
на­бо­ја, у њој не­ма ми­то­ва, за­бра­ње­них
те­ма и ћу­та­ња. Она је ус­пе­шно на­пра­ви­
ла раз­ли­ку из­ме­ђу иде­о­ло­ги­је и на­у­ке и
та­ко је од­го­во­ри­ла на пи­та­ње че­му још
јед­на књи­га ка­да се чи­ни да је о ра­ду СОЕ3
у Ју­го­сла­ви­ји бар на ен­гле­ском је­зи­ку, већ
све на­пи­са­но. И је­сте го­то­во све на­пи­са­но,
али на ли­чан и пред­ви­див на­чин. Ви­ли­јамс
сма­тра да је СОЕ би­ла кон­тро­верз­на ор­га­
ни­за­ци­ја, а да ње­на уло­га у ра­том за­хва­ће­
ној Ју­го­сла­ви­ји још увек мо­же да раз­бук­та
стра­сти. Аутор­ка је по­себ­но на­гла­си­ла да
је за њу исто­ри­ја ви­ше „су­мрак или зо­ра у
чи­јој све­тло­сти по­ку­ша­ва­мо, ко­ли­ко је мо­
гу­ће, да уви­ди­мо исто­риј­ске исти­не и да
бу­де­мо што пра­вич­ни­ји пре­ма про­шло­сти Књи­га ен­гле­ске исто­ри­чар­ке по­ка­зу­је
и пре­ма уче­сни­ци­ма“.4 да је по­ли­ти­ка Ве­ли­ке Бри­та­ни­је пре­ма
3  У ју­ну 1940. Ге­не­рал­штаб бри­тан­ске ар­ми­је за­цр­тао
Ју­го­сла­ви­ји у Дру­гом свет­ском ра­ту до­жи­
је оп­шту по­ли­ти­ку по­др­шке гру­па­ма от­по­ра у оку­пи­ра­ ве­ла пот­пун по­раз. Ста­во­ви вла­де у Лон­
ној Евро­пи. Бри­тан­ско стра­те­шко пла­ни­ра­ње ни­је пред­ до­ну пре­ма ору­жа­ном от­по­ру у Ср­би­ји од
ви­ђа­ло бр­зу и ши­ро­ку ин­ва­зи­ју европ­ског кон­ти­нен­та. по­чет­ка су би­ли про­тив­реч­ни. На јед­ној
Уло­га суб­вер­зив­не де­лат­но­сти би­ла је, по ми­шље­њу
стра­ни, пот­це­њи­ва­ла се од­луч­ност и спо­
вој­них струч­ња­ка, деф­ни­са­на као ,,основ­ни ка­пи­тал“
осло­бо­ди­лач­ке офан­зи­ве ко­ја ће, ка­ко се пред­ви­ђа­ло, соб­ност не­мач­ких сна­га да не­ми­ло­срд­но
до­ћи као вр­ху­нац ра­та про­тив Осо­ви­не. За­то је пре­ми­ и свим сред­стви­ма угу­ше от­пор, а на дру­
јер Вин­стон Чер­чил истог ме­се­ца осно­вао спе­ци­јал­ гој, пре­це­њи­ва­ла се во­ља и мо­гућ­ност
ни, че­твр­ти вид ору­жа­них сна­га за во­ђе­ње тај­ног ра­та, на­ро­да да се ор­га­ни­зу­је за бор­бу про­тив
по­знат под на­зи­вом Упра­ва за спе­ци­јал­не опе­ра­ци­је
(Тhe spe­cial Ope­ra­ti­ons Exe­cu­ti­ve - СОЕ) и ста­вио је под
не­мач­ке оку­па­ци­је. Из ових про­тив­реч­но­
ди­рект­ну кон­тро­лу Хјуа Дал­то­на (Hugh Dal­ton), ми­ни­ сти, већ у ра­ној фа­зи на­ста­ли су пр­ви не­
стра за еко­ном­ско во­де­ње ра­та ( Mi­ni­stry of Eco­no­mic спо­ра­зу­ми на ре­ла­ци­ји са срп­ским ро­ја­
War­fa­re). Упра­ва је тре­ба­ло да вр­ши са­бо­та­же про­тив ли­сти­ма. Је­дан од основ­них узро­ка ле­жао
Не­ма­ца у оку­пи­ра­ној Евро­пи, да по­др­жа­ва и по­ма­же
је у из­не­ве­ре­ним на­да­ма: на јед­ној стра­ни,
гру­пе от­по­ра и при­ку­пља по­дат­ке о не­при­ја­тељ­ским
сна­га­ма. Та­кав спе­ци­ја­ли­стич­ки од­сек ни­ка­да ра­ни­је оче­ки­ва­на је ин­ва­зи­ја Бал­ка­на, а на дру­гој
ни­је ства­ран, ни­ти је ге­рил­ски рат био пред­мет ко­ји је у да срп­ска ге­ри­ла бу­де оно што ни­је мо­гла:
про­шло­сти при­вла­чио па­жњу бри­тан­ских ге­не­рал­шта­ ефи­ка­сна вој­на си­ла и рав­но­пра­ван про­
бо­ва. Аген­ти СОЕ би­ли су но­ви­на­ри ко­ји­ма је про­фе­си­ја тив­ник не­мач­кој вој­сци.
омо­гу­ћа­ва­ла по­кри­ће за бо­ра­вак у ре­ги­о­ну, као и. ин­же­
ње­ри ко­ји су. би­ли ко­ри­сни за ди­вер­зи­је. Не­до­ста­так
ис­ку­ства на­док­на­ђен је, ка­ко ис­ти­че В. Ди­кин, „оду­ше­ Михаиловићева стратегија
вље­ном им­про­ви­за­ци­јом и оп­ти­ми­стич­ким не­схва­та­њем
те­шко­ћа”. Све­о­бу­хва­тан план за Евро­пу ни­је по­сто­јао По­сто­ји ви­ше об­ја­шње­ња за­што ан­
и ак­ци­ја ко­ја је пред­у­зе­та на по­љу тај­ног ра­та би­ла је
ти­о­со­вин­ски от­пор у Ср­би­ји ни­је имао
де­ло ода­них ама­те­ра. Стра­те­ги­ја СОЕ де­фи­ни­са­на је 19.
ју­ла 1940. у ме­мо­а­ру ше­фо­ва бри­тан­ског Глав­ног ге­не­ оче­ки­ва­не до­ме­те. Нај­ва­жни­ји раз­лог је
рал­шта­ба, под­не­се­ног пре­ми­је­ру Чер­чи­лу. Као је­ди­на при­ро­да ра­та у Ср­би­ји и оку­па­ци­о­ни по­
мо­гућ­ност да уса­мље­на Бри­та­ни­ја на­ста­ви рат ис­так­ ре­дак ко­ји је спро­во­ден. Ство­ри­ти стал­ну
ну­та је сле­де­ћа оп­ци­ја: „Је­ди­ни на­чин да до­ђе до сло­ вој­ску би­ло је не­мо­гу­ће. Са сна­га­ма ко­је је
ма Не­мач­ке, би­ло би под­сти­ца­ње ре­вол­та у по­бе­ђе­ним
зе­мља­ма. Оку­пи­ра­не те­ри­то­ри­је вр­ло ће се ве­ро­ват­но
имао на рас­по­ла­га­њу, по­себ­но ако има­мо
по­ка­за­ти као плод­но тло за ова­кве опе­ра­ци­је, осо­би­то у ви­ду њи­хо­во на­о­ру­жа­ње и опре­мље­
кад еко­ном­ске при­ли­ке поч­ну сла­би­ти. Сто­га ми гле­да­ ност оста­лом рат­ном опре­мом, ге­не­рал
мо на овај об­лик ак­тив­но­сти као од нај­ве­ће ва­жно­сти \ Ми­ха­и­ло­вић ни­је мо­гао да раз­ми­шља о,
(На­ве­де­но пре­ма: Ва­не Ива­но­вић, Дру­го зво­но, Бе­о­град
ре­ци­мо, про­те­ри­ва­њу Не­ма­ца из Ср­би­је.
1995, 205-206). Од ле­та 1940. Упра­ва се усред­сре­ди­ла на
при­пре­ма­ње са­бо­та­жа и при­ти­ске на од­ре­ђе­не по­ли­тич­ Крај­њи ре­зул­тат ра­та ни­ка­да ни­је за­ви­сио
ке кру­го­ве у слу­ча­ју да се Ју­го­сла­ви­ја при­дру­жи Осо­ви­ од ста­ња на срп­ском фрон­ту. Стра­те­ги­ја
ни. За­да­ци су би­ли до­ста ма­гло­ви­ти и од­ре­ђи­ва­ни су у на­но­ше­ња сит­них уда­ра­ца, уз исто­вре­
скла­ду са раз­во­јем ор­га­ни­за­ци­је. Од љу­ди уба­че­них на ме­но оба­вља­ње при­пре­ма за за­вр­шну
те­рен оче­ки­ва­ло се не са­мо да оба­вља­ју по­сло­ве оба­
ве­шта­ја­ца не­го и да уче­ству­ју у сло­же­ним по­ли­тич­ким
фа­зу, има­ ла је ду­бок сми­ сао и вој­ нич­
ин­три­га­ма и иде­о­ло­шким раз­ми­мо­и­ла­же­њи­ма ко­ја ће ку ло­ги­ку. Ми­ха­и­ло­вић и љу­ди око ње­га
по­це­па­ти европ­ске по­кре­те от­по­ра, у Ју­го­сла­ви­ји нај­
бол­ни­је од свих зе­ма­ља. за­ни. Упра­ва за спе­ци­јал­не опе­ра­ци­је у Ју­го­сла­ви­ји 1941-
4  Хе­дер Ви­ли­јамс, Па­до­бран­ци, па­три­о­ти и пар­ти­ 1945, Бе­о­град 2009, 15.
1/2010 l Двери српске l 93
 ни­су ни мо­гли да осми­сле не­што дру­га­чи­
је. На­сле­де­на вој­на док­три­на упу­ћи­ва­ла
је на кон­цепт по­крет­не ге­ри­ле и оспо­со­
бља­ва­ње на­ро­да за мо­би­ли­за­ци­ју при­ли­
ком оп­штег устан­ка. По­сле свих ис­ку­ше­ња
ко­је су Ср­би пре­жи­ве­ли то­ком 1941. сва­ко
дру­го ре­ше­ње би­ло је уна­пред осу­ђе­но на
не­у­спех.
Дру­ги раз­лог ко­ји је опре­де­љи­вао Ми­
ха­ил­ о­ви­ће­ву стра­те­ги­ју про­из­ла­зио је из
ду­бо­ке по­ве­за­но­сти ге­ри­ле и на­ро­да. Она
је би­ла дво­стру­ко усло­вље­на: оп­штим на­
че­ли­ма да не тре­ба жр­тво­ва­ти соп­стве­ни
на­род за­рад при­вре­ме­не рат­не сла­ве и
иза­зи­ва­ти не­по­треб­не жр­тве. У пи­та­њу је
та­ко­ђе би­ла и спрем­ност срп­ског на­ро­
да за при­ма­ње жр­тве, за ма­те­ри­јал­на од­
ри­ца­ња и по­ла­га­ње жи­во­та за „Кра­ља и
Отаџ­би­ну“, за сло­бо­ду. Ту спе­ци­фич­ну ве­
зу ве­о­ма ра­но су уочи­ле број­не не­мач­ке
ин­сти­ту­ци­је“ у Ср­би­ји и од са­мог по­чет­ка
оку­па­ци­је, као нај­е­фи­ка­сни­ју ме­ру за­шти­
те од ге­ри­ле, спро­во­ди­ле ма­сов­не од­ма­
зде над ци­ви­ли­ма. То је знат­но ко­чи­ло от­
пор и су­жа­ва­ло ге­ри­ли по­ље ра­да.
Ми­ха­и­ло­ви­ће­ва наводна
„ко­ла­бо­ра­ци­ја“
Ова­ква Ми­ха­и­ло­ви­ће­ва стра­те­ги­ја до­
би­ла је од ње­го­вих су­пар­ни­ка у ра­ту жиг
ко­ла­бо­ра­ци­је, ко­ји ће жи­ве­ти и ду­го по­
сле ра­та. Та оце­на је, на­рав­но, има­ла са­
мо про­па­ганд­ни оквир. Ако се по­јам „ко­
ла­бо­ра­ци­је“ де­фи­ни­ше као све­сна же­ља
и кон­крет­на ак­тив­ност на ус­по­ста­вља­њу
„но­вог по­рет­ка“ у Ју­го­сла­ви­ји под до­ми­
на­ци­јом Не­ма­ца као го­спо­дар­ске ра­се
он­да, сва­ка­ко, ни Ми­ха­и­ло­вић ни ЈВУО
ни­су би­ли ко­ла­бо­ра­ци­о­ни­сти. Што се ти­
че по­кре­та от­по­ра, у це­лој Евро­пи мо­гу
се на­ћи при­ме­ри так­тич­ког сна­ла­же­ња
у по­сто­је­ћим при­ли­ка­ма ка­ко би се пре­
дах­ну­ло у бор­би про­тив не­при­ја­те­ља и
на­шле но­ве сна­ге у бор­би про­тив ге­рил­
ског су­пар­ни­ка, та­мо где је по­сто­јао.5
У пр­ве две рат­не го­ди­не Ми­ха­и­ло­вић је у
пот­пу­но­сти од­го­ва­рао бри­тан­ским по­тре­
ба­ма: био је ко­ри­стан за про­па­ган­ду ка­ко
би, осим бри­тан­ске, охра­брио и јав­ност
уну­тар на­ци­стич­ке „европ­ске твр­ђа­ве“.
Ње­го­ва по­ли­ти­ка из­град­ње тај­не ор­га­ни­
за­ци­је има­ла је сми­сао. Бри­тан­ске слу­жбе
5  Хе­дер Ви­ли­јамс о то­ме пи­ше: „Бри­тан­ци ко­ји су има­
ли до­вољ­но сре­ће да не жи­ве под оку­па­ци­јом, ве­ро­
ват­но ни­су мо­гли да раз­ли­ку­ју ко­ла­бо­ра­ци­ју од при­
ла­го­ђа­ва­ња. Да је Бри­та­ни­ја би­ла оку­пи­ра­на, не би јој
мањ­ка­ло ни Пе­те­на ни Не­ди­ћа, али то ни­ко та­да ни­је
же­лео да при­зна. Је­ди­на бри­тан­ска те­ри­то­ри­ја ко­ја је
би­ла под оку­па­ци­јом би­ла су остр­ва у Ла­ман­шу. При­
ме­ри ко­ла­бо­ра­ци­је ње­них ста­нов­ни­ка ка­сни­је су гур­
ну­ти под те­пих као не­по­де­сни за јав­ност. До­ку­мен­ти
Вај­тхо­ла об­ја­вље­ни 1. де­цем­бра 1992. от­кри­ли су обим
са­рад­ње из­ме­ђу упра­ве Џер­си­ја и Герн­си­ја и оку­па­то­
ра, као и чи­ње­ни­цу да ни­ка­кав по­сту­пак ни­је по­кре­нут
про­тив уче­сни­ка“. (X. Ви­ли­јамс, Па­до­бран­ци, па­три­о­те
и пар­ти­за­ни, 302).
94 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
су за­то у по­чет­ку охра­бри­ва­ле ди­вер­зи­је а
не ору­жа­ну по­бу­ну. Ми­ха­и­ло­вић је, осим
то­га, схва­тан као „ба­сти­он ре­да и кон­ти­ну­
и­те­та“ у по­ре­ђе­њу са по­тен­ци­јал­ном опа­
сно­шћу ко­ју је пред­ста­вљао ко­му­ни­стич­
ки по­крет.6
Про­ме­на је на­сту­пи­ла сре­ди­ном 1942,
од ка­да су бри­тан­ску по­ли­ти­ку пре­ма по­
кре­ти­ма от­по­ра у Ју­го­сла­ви­ји све ви­ше
усме­ра­ва­ли од­но­си са Со­вјет­ским Са­ве­
зом, Стал­но од­ла­га­ње отва­ра­ња дру­гог
фрон­та у за­пад­ној Евро­пи оста­ви­ло је за­
пад­не са­ве­зни­ке ра­њи­вим пред оп­ту­жба­
ма Со­вје­та за не­по­штен од­нос, јер су они
осе­ћа­ли да у кр­ва­вим бит­ка­ма на Ис­точ­
ном фрон­ту но­се глав­ни те­рет ра­та. То је
на За­па­ду про­из­ве­ло страх од се­па­рат­ног
ми­ра из­ме­ђу Со­вјет­ског Са­ве­за и Не­мач­ке
уко­ли­ко Со­вје­ти­ма не бу­де пру­же­но не­
ка­кво олак­ша­ње. На­ста­вља­њем со­вјет­ске
про­па­ганд­не кам­па­ње про­тив Ми­ха­и­ло­
ви­ћа, Фо­рин офис и бри­тан­ска вој­ска по­
ста­ја­ли су све за­бри­ну­ти­ји због не­спо­ра­
зу­ма са Мо­сквом око Ју­го­сла­ви­је.
Фо­рин офис ни у јед­ном тре­нут­ку ни­је
од­у­стао од об­на­вља­ња Ју­го­сла­ви­је; сма­
тра­ло се да ма­ле др­жа­ве ко­ји би се по­ја­
ви­ле по­сле ра­та не би би­ле до­вољ­но ја­ке
да са­ме оп­ста­ну. Иако Ми­ха­ил­ о­вић ни­ка­да
ни­је лич­но оп­ту­жен да је, на при­мер, „ве­
ли­ко-Ср­бин“, ипак је при­хва­ћен ко­му­ни­
стич­ки кон­цепт об­на­вља­ња Ју­го­сла­ви­је
ко­ји је имао до­ста слич­но­сти са ста­во­ви­ма
хр­ват­ских по­ли­ти­ча­ра у еми­гра­ци­ји, што је
био је­дан од кључ­них ар­гу­ме­на­та бри­тан­
ске по­ли­ти­ке, јер се ве­ро­ва­ло да је пред­
рат­на Ју­го­сла­ви­ја би­ла са­мо „про­ши­ре­на
Ср­би­ја“. У кре­и­ра­њу та­квог ми­шље­ња пре­
суд­ну уло­гу од­и­грао је Фиц­рој Ме­клин. Он
је не­пре­ста­но са­ве­то­вао да је је­ди­ни мо­
гу­ћи пра­вац за бри­тан­ску вла­ду да бу­де
са пар­ти­за­ни­ма а не про­тив њих. Ве­ли­ка
по­моћ ко­ја ће би­ти да­та Ти­ту обез­бе­ди­ће
на­ста­вља­ње бри­тан­ског ути­ца­ја и у по­сле­
рат­ној Ју­го­сла­ви­ји, у ко­јој ће све раз­ли­ке
из­ме­ђу ју­го­сло­вен­ских на­ро­да би­ти по­ти­
сну­те и пре­вла­да­не због мул­ти­ет­нич­ког
ка­рак­те­ра пар­ти­зан­ског по­кре­та.
У по­ли­ти­ци од­ба­ци­ва­ња Ми­ха­и­ло­ви­ће­
вог по­кре­та би­ло је мно­го там­них мр­ља
ко­је се још увек не мо­гу ре­кон­стру­и­са­ти
у пот­пу­но­сти. Ипак, из­ве­сне кон­тра­дик­
тор­но­сти су ла­ко уоч­љи­ве, што на­рав­но
не зна­чи да је по­сто­ја­ла кла­сич­на за­ве­
ра, ни­ти да је то има­ло пре­суд­ну уло­гу у
бри­тан­ској по­ли­ти­ци. Нај­ве­ћа оп­ту­жба
про­тив срп­ских ро­ја­ли­ста од­но­си­ла се
на њи­хо­ву на­вод­ну ко­ла­бо­ра­ци­ју са Осо­
ви­ном, нај­ви­ше са Ита­ли­ја­ни­ма у Цр­ној
Го­ри и НДХ. Пу­ков­ник Беј­ли све­до­чи да је
по­сле пр­вих Хад­со­но­вих из­ве­шта­ја о ло­
кал­ној са­рад­њи чет­нич­ких ко­ман­да­на­та у
Цр­ној Го­ри са Ита­ли­ја­ни­ма, ка­ир­ски штаб
6 X. Ви­ли­јамс , Па­до­бран­ци, па­три­о­ти и пар­ти­за­ни,
294. стр.
СОЕ од­лу­чио да „за­жму­ри“ пред та­квим
по­год­ба­ма кад год оне бу­ду скло­пље­не у
„до­број на­ме­ри“, од­но­сно, ако им је крај­
њи циљ да се Ита­ли­ја­ни ис­ко­ри­сте ка­ко
би се пре­ко њих до­шло до оруж­ја ко­је
ће би­ти упо­тре­бље­но про­тив тих истих
Ита­ли­ја­на ка­да то јед­ном на­ре­ди са­ве­
знич­ка Вр­хов­на ко­ман­да. Чак су и Хад­
со­ну по­сла­те ин­струк­ци­је у том сми­слу.
Бри­тан­ски сер­ви­си охра­бри­ва­ли су цр­но­
гор­ске и пре­ко­дрин­ске чет­ни­ке да скла­па­
ју огра­ни­че­не спо­ра­зу­ме са ита­ли­јан­ском
вој­ском из прак­тич­них раз­ло­га у вре­ме­ну
ка­да ни­је би­ло мо­гућ­но­сти за сла­ње би­ло
ка­кве по­мо­ћи. Ка­ко за­кљу­чу­је Х. Ви­ли­јамс,
од са­рад­ње са Ита­ли­ја­ни­ма на­пра­вље­на
је ве­ли­ка игра: „ То је би­ла бе­зна­чај­на дво­
лич­ност Бри­та­на­ца ко­ји су да­ва­ли зла­то
Ми­ха­и­ло­ви­ћу са из­ри­чи­том на­ме­ном да
њи­ме ку­пу­је оруж­је од Ита­ли­ја­на у вре­ме
ка­да СОЕ ни­је би­ла у мо­гуц­ћно­сти да га са­
ма снаб­де­ва „7
Да је пи­та­ње Ми­ха­ил­ о­ви­ће­ве „ко­ла­
бо­ра­ци­је“ би­ло ини­ци­ра­но, а за­тим при­
кри­ве­но од бри­тан­ске стра­не ка­ко би се
упо­тре­би­ло у од­го­ва­ра­ју­ћем тре­нут­ку,
ука­зао је и Ралф Сти­вен­сон у пи­сму Ор­ме
Сард­зен­ту од 25. фе­бру­а­ра 1944: „ У ве­зи са
на­шим те­шко­ћа­ма са ге­не­ра­лом Ми­ха­и­
ло­ви­ћем, ми­слим да за Ва­шу лич­ну ин­фор­
ма­ци­ју тре­ба да Вам са­оп­штим не­што
из лич­не исто­ри­је СОЕ. Чуо сам од два не­
за­ви­сна из­во­ра да у сво­је вре­ме, ка­да СОЕ
ни­је био у мо­гућ­но­сти да му до­ста­ви би­ло
ка­кво снаб­де­ва­ње, они су му са­ве­то­ва­ли
да на­чи­ни нај­бо­љи мо­гу­ћи аран­жман са
Ита­ли­ја­ни­ма и до­би­је оруж­је из тог из­во­
ра, ако мо­же „.8 Сти­вен­сон је још на­гла­сио
да му је ову при­чу и при­ват­но по­твр­дио
је­дан агент СОЕ. Из­ра­зио је страх да јед­
но­га да­на Бри­тан­ци не бу­ду су­оч­ е­ни са
јав­ном из­ја­вом ге­не­ра­ла Ми­ха­и­ло­ви­ћа „да
је за са­рад­њу са не­при­ја­те­љем до­био пре­
ћут­ну са­гла­сност или био чак под­стак­нут
од стра­не бри­тан­ских аге­на­та“. Сто­га би,
по­ру­чио је Сти­вен­сон, мо­жда је­ди­но вре­
де­ло „уни­шти­ти сва­ки пи­са­ни траг ко­ји
мо­жда по­сто­ји“9
Ка­да је про­ме­ње­на по­ли­ти­ка пре­ма Ми­
ха­ил­ о­ви­ћу, „са­рад­ња“ са не­при­ја­те­љем
по­ста­ла је кључ­ни ар­гу­мент за од­ба­ци­ва­
ње, ма­да је Ан­то­ни Идн све до сеп­тем­бра
1944. ис­ти­цао да не по­сто­ји не­за­ви­сан до­
каз за ге­не­ра­ло­ву „из­да­ју“.
Да ли су по­је­ди­ни аген­ти у ка­ир­ском
ста­бу СОЕ би­ли са­мо не­скло­ни „под­ре­ђи­
ва­њу хи­је­рар­хи­ји и ман­да­рин­ском ето­су“
и оду­ше­вље­ни по­бе­да­ма Цр­ве­не ар­ми­је,
или је у пи­та­њу би­ло не­што дру­го? Ко­му­
7 X. Ви­ли­јамс, Па­до­бран­ци, па­три­о­те и пар­ти­за­ни,
262. стр.
8  На­ве­де­но пре­ма: Јо­ван Мар­ја­но­вић, Дра­жа Ми­ха­
и­ло­вић из­ме­ђу Бри­та­на­ца и Не­ма­ца, Бе­о­град-За­греб
1979, 219.
9  Исто.
ни­стич­ка ће­ли­ја у Ка­и­ру би­ла је из­у­зет­но
ја­ка. Њен во­де­ћи чо­век, Џејмс Клуг­ман,
био је члан КП Ве­ли­ке Бри­та­ни­је од 1933.
па све до смр­ти 14. сеп­тем­бра 1977, до
ка­да је био и уред­ник те­о­риј­ског ча­со­пи­
са бри­тан­ских ко­му­ни­ста Mar­xi­sam to­day.
Уочи ра­та био је и пред­сед­ник ме­ђу­на­
род­не Уни­је сту­де­на­та у Па­ри­зу ко­ју је фи­
нан­си­ра­ла Ко­мин­тер­на. Три аген­та из ове
гру­пе пре­бе­гла су у Со­вјет­ски Са­вез: Берд­
зис и Ме­клин 25. ма­ја 1951, а Ким Фил­би
1963. Они су, за­јед­но са Ен­то­ни Блан­том,
по­зна­ти као „шпи­ју­ни са Кем­бри­џа“ за­то
што их је со­вјет­ска оба­ве­штај­на слу­жба
ре­гру­то­ва­ла још на сту­ди­ја­ма.10 Би­ло је
мно­го не­тач­но­сти и не­пре­ци­зно­сти у ин­
фор­ма­ци­ја­ма о Ми­ха­и­ло­ви­ћу та­ко да се
не мо­же го­во­ри­ти о слу­чај­но­сти­ма. Осим
то­га, опе­ра­тив­ни днев­ник бри­тан­ских
офи­ци­ра за ве­зу код Ми­ха­и­ло­ви­ћа ко­ји је
сва­ко­днев­но до­ста­вљан у Ка­и­ро, оста­јао
је са­кри­вен од свих ви­ших ин­стан­ци, јер
је са­др­жа­вао пре­ци­зне по­дат­ке о бор­ба­
ма ро­ја­ли­ста про­тив Не­ма­ца и Бу­га­ра у
пе­ри­од­ у од ав­гу­ста до де­цем­бра 1943. ка­
да је де­фи­ни­тив­но пре­ло­мље­на по­ли­ти­ка
пре­ма Ју­го­сла­ви­ји, а ЈВУО оп­ту­жи­ва­на за
не­ак­тив­ност и ко­ла­бо­ра­ци­ју.
Упр­кос свим рас­пра­ва­ма о ду­го­роч­ним
по­ли­тич­ким ин­те­ре­си­ма Ве­ли­ке Бри­та­
ни­је ко­ји су под­ре­ђе­ни крат­ко­роч­ним
(вој­ним), ефе­кат бри­тан­ске по­ли­ти­ке ма­
сов­не по­мо­ћи и јав­ног при­зна­ња пар­
ти­за­на као са­ве­знич­ке вој­ске био је да
су пар­ти­за­ни кра­јем 1943. из­гу­би­ли све
те­ри­то­ри­је ко­је су из­не­на­да до­би­ли по­
сле ка­пи­ту­ла­ци­је Ита­ли­је. Све до апри­ла
1945. Нем­ци су би­ли у ста­њу да ко­ри­сте
све ва­жне са­о­бра­ћај­ни­це и по­ву­кли су
сво­ју вој­ску са Бал­ка­на на уре­дан на­чин.
Од тре­нут­ка ка­да су до­шли до ма­сов­ног
оруж­ја, пар­ти­за­ни су сво­је на­по­ре усме­
ри­ли на два при­о­ри­те­та: 1) про­ди­ра­ње на
за­пад ка­ко би се за­у­зео Трст пре за­пад­
них са­ве­зни­ка; 2) да се по­бе­ди у гра­ђан­
ском ра­ту у Ср­би­ји и уђе у Бе­ог­ рад. Обе
ове ве­ли­ке опе­ра­ци­је пред­уз­ е­те су тек
ка­да су Нем­ци от­по­че­ли са по­вла­че­њем
и ни­су им на­не­ле ве­ли­ку ште­ту. Ује­ди­ња­
ва­ње свих по­кре­та от­по­ра оства­ре­но је
пре­ко ши­ре­ња и при­хва­та­ња про­па­ган­да
па­ро­ле да су пар­ти­за­ни је­ди­ни па­три­от­
ски по­крет у Ју­го­сла­ви­ји. Сви дру­ги би­ли
су или па­сив­ни, или ко­ла­бо­ра­ци­о­ни­сти
или отво­ре­ни из­дај­ни­ци. Та­ко су зна­тан
део са­ве­знич­ке по­мо­ћи пар­ти­за­ни упра­
во упо­тре­би­ли за њи­хо­ву ли­кви­да­ци­ју.
Промоција Тита
Фиц­рој Ме­клин, чо­век ко­ји је нај­ви­
ше до­при­нео про­мо­ци­ји Ти­та и пар­ти­за­
на на За­па­ду, у фе­бру­а­ру 1945. знат­но је
ре­ви­ди­рао сво­је оце­не о пар­ти­за­ни­ма.
Кон­ста­то­вао је да је још од шум­ске фа­зе у
10  Ким Фил­би је 1967. про­гла­шен за „хе­ро­ја Со­вјет­
ског Са­ве­за“. Умро је у Мо­скви 1988.
раз­во­ју пар­ти­зан­ског по­кре­та би­ло ја­сно
да они гра­де ауто­ри­та­ран си­стем вла­сти.
Ме­клин се ве­о­ма не­га­тив­но освр­нуо на
вој­ну спо­соб­ност НОВЈ у за­вр­шној фа­зи
ра­та: Нем­ци су успе­шно сти­сли сво­ју ли­
ни­ју по­вла­че­ња. Пар­ти­за­ни су не­спо­соб­
ни да спре­че не­мач­ко по­вла­че­ње и ни­шта,
осим про­до­ра Цр­ве­не ар­ми­је ши­ро­ких
раз­ме­ра, не­ће осу­је­ти­ти не­мач­ке пла­но­ве.
Пар­ти­за­ни мо­гу са­мо да по­вре­ме­но уз­не­
ми­ра­ва­ју не­при­ја­те­ља у по­вла­че­њу и да
осва­ја­ју већ на­пу­ште­не по­ло­жа­је. Ме­клин
се по­кај­нич­ки освр­нуо и на то ка­ко пар­ти­
за­ни упра­вља­ју зе­мљом: не­ка вр­ста ре­да
је ус­по­ста­вље­на, по­не­кад и бру­тал­ним
сред­стви­ма. Пар­ти­за­ни по­се­ду­ју огром­ну
енер­ги­ју и ен­ту­зи­ја­зам, а ства­ра се пот­пу­
но нов по­ли­тич­ко-со­ци­јал­ни и при­вред­ни
си­стем. Си­стем вла­сти је ауто­ри­та­ран, за­
сно­ван на јед­ној пар­ти­ји и кон­цен­тра­ци­ји
це­ло­куп­не вла­сти у ру­ка­ма јед­ног чо­ве­ка.
Глав­ни осло­нац вла­сти је тај­на по­ли­ци­ја
(ОЗН-а) ко­ја про­го­ни је­ре­ти­ке и не­при­ја­те­
ље на­ро­да: „Као и обич­но у та­квим си­сте­
ми­ма, мно­го се го­во­ри о де­мо­кра­ти­ји и де­
мо­крат­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма. Пар­ти­зан­
ска кон­цеп­ци­ја де­мо­кра­ти­је се, ме­ђу­тим,
вр­ло раз­ли­ку­је од на­ше. На пр­вом мје­сту,
ап­со­лут­на власт и да­ље при­па­да јед­ном
чо­вје­ку и јед­ној по­ли­тич­кој гру­пи. Чвр­сто
је за­цр­та­но да не мо­же би­ти ле­гал­не по­ли­
тич­ке ак­тив­но­сти из­ван На­род­но-осло­
бо­ди­лач­ке фрон­те. Та­ко не мо­же би­ти ни­
ка­кве пра­ве кри­ти­ке ни ле­гал­не опо­зи­ци­је.
Што се ти­че гла­са би­рач­ког ти­је­ла, не­ма
раз­ло­га вје­ро­ва­ти да би из­бо­ри, ако се
одр­же, би­ли сло­бод­ни и да би, чак и ако бу­
ду сло­бод­ни, ис­па­ли про­тив ре­жи­ма. Под
та­квим си­сте­мом, вла­да­ју­ћа стран­ка мо­
же се ис­ти­сну­ти је­ди­но ре­во­лу­ци­о­нар­ним
сред­стви­ма“11
Ме­клин је при­ме­тио да у кул­ту­ри и ду­
хов­ном жи­во­ту до­ми­ни­ра то­та­ли­та­ран
стил. Иако при­ват­но вла­сни­штво ни­је
уки­ну­то, сви вла­сни­ци су оп­ту­же­ни за са­
рад­њу са не­при­ја­те­љем. Ко­му­ни­сти су
кон­тро­ли­са­ли сва рад­нич­ка, омла­дин­ска
11  Ти­то-Чер­чил Стро­го тај­но, при­ре­дио Ду­шан Би­бер,
За­греб-Бе­о­град 1981, 459-460.
Они су запечатили судбину Срба:
Черчил, Рузвелт и Стаљин на Јалти
и жен­ска удру­же­ња, а ста­нов­ни­штво је по­
ла­ко гу­би­ло ин­ди­ви­ду­ал­ност. Ме­клин је на
кра­ју за­кљу­чио да Ју­го­сло­ве­ни, због сво­
је про­шло­сти, кул­ту­ре и укуп­ног раз­во­ја,
ни­су ништа бо­ље ни за­слу­жи­ли, јер ни­су
би­ли спо­соб­ни „вла­да­ти у ду­ху пар­ла­мен­
тар­не ли­ни­је бри­тан­ског ти­па“, па је ко­
му­ни­стич­ки ре­жим, упр­кос ру­ше­њу свих
ин­ди­ви­ду­ал­них вред­но­сти, имао мно­го
ви­ше прак­тич­них вред­но­сти у од­но­су на
пред­рат­не, а нај­ва­жни­ја је би­ла - на­ци­о­
нал­но је­дин­ство. Про­це­нио је да ће но­ва
Ју­го­сла­ви­ја у свим ва­жни­јим по­ли­тич­ким
пи­та­њи­ма до­би­ја­ти упут­ства из Мо­скве
и да тре­ба да пред­ста­вља бе­дем со­вјет­
ске мо­ћи. Али, на­ци­о­нал­на не­за­ви­сност у
овом де­лу Евро­пе „иона­ко пред­ста­вља ре­
ла­ти­ван тер­мин“. Бри­та­ни­ја је, сто­га, има­ла
са­мо је­дан пут: ус­по­ста­вља­ње за­до­во­ља­
ва­ју­ћих од­но­са са но­вим вла­да­ри­ма Ју­го­
сла­ви­је и при­зна­ва­ње њи­хо­ве вла­сти.12
Чер­чил је 10. мар­та 1945. раз­ми­шљао и
о пот­пу­ној ре­ви­зи­ји бри­тан­ске по­ли­ти­ке
пре­ма Ју­го­сла­ви­ји - о пре­пу­шта­њу „те зе­
мље ње­ним вла­сти­тим, од­но­сно Ти­то­вим
или ру­ским за­ми­сли­ма“.13
Ан­то­ни Идн је 18. мар­та од­го­во­рио пре­
ми­је­ру да ком­плет­на про­ме­на по­ли­ти­ке не
би „би­ла му­дра“, иако Југославиjа ви­ше ни­
је има­ла ду­го­ро­чан стра­те­шки и по­ли­тич­ки
зна­чај за Бри­та­ни­ју као Грч­ка или Ита­ли­ја:
„ Ју­го­сла­вија би тре­ба­ла би­ти не­ка вр­ста
не­у­трал­ног под­руч­ја из­ме­ђу бри­тан­ске и
ру­ске сфе­ре ути­ца­ја. С об­зи­ром да нам по­
ло­вич­ни удио у уте­ца­ју на ју­го­сло­вен­ске по­
сло­ве не при­па­да као не­што што се раз­у­ме
са­мо по се­би, ми се мо­ра­мо по­тру­ди­ти да
оства­ри­мо ста­но­вит уплив на зби­ва­ња у
Ју­го­сла­ви­ји ка­ко би смо оства­ри­ли про­тив­
те­жу ина­че над­моћ­ном ру­ском ути­ца­ју. Мо­
ја за­ми­сао је да на­сто­ји­мо да од Ју­го­сла­ви­је
ство­ри­мо што је ви­ше мо­гу­ће не­у­трал­но
под­руч­је, чи­ме ће­мо знат­но при­до­не­ти за­
шти­ти на­шег по­ло­жа­ја у Грч­кој као и, у ма­
њој ме­ри, у Ита­ли­ји. Не ви­дим на ко­ји би­смо
на­чин про­ме­ну на­ше по­ли­ти­ке мо­гли об­ја­
сни­ти Аме­ри­кан­ци­ма. Вла­да Сје­ди­ње­них
12  Исто ,465.
13  Исто, 496.
1/2010 l Двери српске l 95
 Др­жа­ва ни­је би­ла оду­ше­вље­на на­шом про­
пар­ти­зан­ском по­ли­ти­ком и увек смо има­
ли до­ста те­шко­ћа да их при­во­ли­мо да нас
не­вољ­но сле­де. Зар ће­мо им са­да, упра­во у
ча­су кад је спо­ра­зум Ти­то-Су­ба­шић сту­пио
на сна­гу, мо­ра­ти об­ја­шња­ва­ти да се, на­кон
све­га, Ти­то ни­је по­ка­зао да је она­кав ка­кав
смо се на­да­ли да је­сте и да се, као по­сле­ди­
ца то­га, по­ла­ко и нео­па­зи­це из­вла­чи­мо из
ју­го­сло­вен­ских зби­ва­ња? У Ју­го­сла­ви­ји не по­
сто­ји не­ка дру­га сна­га иза ко­је би­смо ста­ли.
Ни краљ Пе­тар, ни Ми­ха­и­ло­вић, ни би­ло ко
дру­ги не­ма до­вољ­ну по­др­шку“.14
О по­гре­шној по­ли­ти­ци За­па­да пре­ма
Ју­го­сла­ви­ји пи­сао је 27. сеп­тем­бра 1945.
и Ха­ролд Са­не, се­кре­тар аме­рич­ке ам­ба­
са­де у Бе­о­гра­ду. Не­по­сре­дан по­вод за ње­
гов иступ би­ла је од­лу­ка оста­та­ка гра­ђан­
ске опо­зи­ци­је (од 20. сеп­тем­бра) да због
не­до­стат­ка основ­них по­ли­тич­ких сло­бо­да
не уче­ству­је на из­бо­ри­ма за­ка­за­ним за 11.
но­вем­бар. Шанц је твр­дио да­је ма­ла гру­па
ко­му­ни­ста, по­др­жа­на из Мо­скве, ус­пе­ла
да ус­по­ста­ви „не­ми­ло­ср­дан и то­та­ли­тар­
ни по­ли­циј­ски ре­жим“ у Ју­го­сла­ви­ји. За
та­кав раз­вој до­га­ђа­ја од­го­вор­ност су но­
си­ле аме­рич­ка, а још ви­ше бри­тан­ска вла­
да: „Све­оп­шти страх пре­о­вла­ђу­је у зе­мљи.
При­ме­тан је сву­да и у јав­ном и у при­ват­
ном жи­во­ту. У гра­до­ви­ма ре­жим има од­бо­
ре и шпи­ју­не у сва­ком бло­ку и у сва­кој згра­
ди. Про­тив­ни­ци ре­жи­ма жи­ве у стал­ном
стра­ху да ће их Озна ухап­си­ти и да ће као
„
на­род­ни не­при­ја­те­љи“ би­ти ухап­ше­ни.
Си­гур­ни смо да су хи­ља­де из­бри­са­ни са би­
рач­ких спи­ско­ва је­ди­но за­то што они или
њи­хо­ви ро­ђа­ци ни­су при­ста­ли­це На­род­ног
фрон­та. Не­ма ту­жни­јег ко­мен­та­ра ак­ту­
ел­не си­ту­а­ци­је не­го при­мед­бе љу­ди ко­ји
су се су­прот­ста­ви­ли на­ци­стич­кој вој­ној
ма­ши­ни ка­да је би­ла на вр­хун­цу сна­ге да
је „Хи­тлер ипак мо­жда био упра­ву’. На све
стра­не се чу­је да је, у по­ре­ђе­њу са Озном,
Ге­ста­по био бла­га уста­но­ва“.15
Ин­те­ре­сна сфе­ра СССР-а
Ју­го­сла­ви­ја је у Дру­гом свет­ском ра­ту
би­ла при­мер то­га шта прак­тич­но зна­чи
ула­зак не­ке зе­мље у ин­те­ре­сну сфе­ру Со­
вјет­ског Са­ве­за. Иако је бри­тан­ски пре­ми­
јер Вин­стон Чер­чил у срп­ским на­ци­о­нал­
ним кру­го­ви­ма до­жи­вља­ван као ап­со­лут­
но не­га­тив­на лич­ност и нај­од­го­вор­ни­ји за
слом Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, вла­да у Ва­
синг­то­ну је још 24. мар­та 1943. ја­сно са­оп­
шти­ла Вла­ди­ми­ру Ри­ба­ру, ју­го­сло­вен­ском
от­прав­ни­ку по­сло­ва, да САД не­ће да се
ме­ша­ју у ју­го­сло­вен­ске уну­тра­шње про­
бле­ме и да же­ле да до­ђе до ује­ди­ња­ва­ња
свих Ју­го­сло­ве­на у бор­би про­тив Осо­ви­
не. Осим то­га, ју­го­сло­вен­ском ди­пло­ма­ти
14  Исто, 496-497.
15  На­ве­де­но пре­ма: Во­ји­слав Па­вло­вић, Од монарxије
до ре­пу­бли­ке. САД И Ју­го­сла­ви­ја;1941- 1945, Бе­о­град
1998, 506.
96 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
је ре­че­но да САД не же­ле да се из­ја­шња­ва­
ју ни о на­го­ве­шта­ји­ма да по­сто­је со­вјет­ски
пла­но­ви за осва­ја­ње Бал­ка­на - Со­вјет­ски
Са­вез је, на­вод­но, са­мо зах­те­вао те­ри­то­
ри­је ко­је су се на­ла­зи­ле у окви­ру ње­го­вих
гра­ни­ца пре не­мач­ког на­па­да 1941. Сва­ка
ди­ску­си­ја о на­ме­ра­ма пар­ти­за­на да у Ју­го­
сла­ви­ји уве­ду бољ­ше­вич­ки си­стем би­ла је
бес­пред­мет­на, јер су САД већ Атлант­ском
по­ве­љом про­кла­мо­ва­ле на­че­ло да су сло­
бод­ни и де­мо­крат­ски из­бо­ри је­ди­ни на­
чин за до­но­се­ње по­ли­тич­ких од­лу­ка.16
И спо­ра­зум Ти­то-Су­ба­шић ини­ци­ра­ла је
аме­рич­ка ад­ми­ни­стра­ци­ја, јер ни­је же­ле­ла
да због Ју­го­сла­ви­је до­ђе до су­ко­ба Бри­та­
ни­је и Со­вјет­ског Са­ве­за, а и да би сме­на
вла­сти у Ју­го­сла­ви­ји за­др­жа­ла де­мо­крат­ску
фор­му. Из тих раз­ло­га, срп­ски по­ли­ти­ча­ри
у еми­гра­ци­ји ни­су мо­гли да схва­те за­што
вла­да САД не ре­а­гу­је на очи­глед­но на­си­ље
и кр­ше­ње свих де­мо­крат­ских прин­ци­па за
ко­је се од­у­век за­ла­га­ла. Аме­рич­ка ди­пло­
ма­ти­ја ни­је одо­бра­ва­ла осно­ву на ко­јој је
за­кљу­чен спо­ра­зум Ти­то-Су­ба­шић, али ни­је
пред­уз­ е­ла ни­ка­кве ко­ра­ке да му се су­прот­
ста­ви. Иако је по­сто­ја­ла јав­но ис­по­ље­на
свест о раз­ме­ра­ма стра­да­ња Ср­ба у НДХ,
увек је на­гла­ша­ва­но да то ни­је пре­пре­ка
за об­на­вља­ње Ју­го­сла­ви­је на фе­де­рал­ним
осно­ва­ма. Бри­га за суд­би­ну Ср­ба ни­је би­ла
по­вод ни за јед­ну прак­тич­ну ин­тер­вен­ци­ју
у њи­хо­ву ко­рист.
Запечаћена судбина
По­ло­жај у ко­ме се срп­ски на­род на­шао
услед уста­шких звер­ста­ва у НДХ и ко­му­ни­
стич­ке ре­во­лу­ци­је при­мо­рао је срп­ске по­
ли­ти­ча­ре у Лон­до­ну на де­фан­зи­ву и на­сто­
ја­ња да од­бра­не ка­ко срп­ски на­род, та­ко
и пред­рат­ни дру­штве­ни по­ре­дак. Свест да
од ње­них од­лу­ка за­ви­си суд­би­на срп­ског
на­ро­да и ју­го­сло­вен­ске др­жа­ве на­ве­ла
је срп­ску ели­ту да сле­ди по­ли­ти­ку ко­ја је
би­ла у рас­ко­ра­ку са осно­ва­ма са­ве­знич­
ке ко­а­ли­ци­је. Бра­не­ћи Ср­бе од уста­ша и
пред­рат­ни устав­ни по­ре­дак од ко­му­ни­ста,
срп­ски гра­ђан­ски по­ли­ти­ча­ри оче­ки­ва­
ли су да им аме­рич­ка вла­да по­мог­не да
спро­ве­ду по­ли­ти­ку ко­ја је по ет­нич­кој и
иде­ол­ о­шкој осно­ви се­ја­ла раз­дор у са­ве­
знич­кој ко­ал­ и­ци­ји. Хр­ват­ски по­ли­ти­ча­ри
су ус­пе­ли да ство­ре ути­сак да до­след­но
пра­те основ­ну са­ве­знич­ку ли­ни­ју - да се
рат не во­ди са­мо про­тив Не­мач­ке и ње­них
са­ве­зни­ка, већ и за ства­ра­ње но­вог по­рет­
ка ко­ји ће обез­бе­ди­ти и ме­ђу­на­род­ни мир
али и ство­ри­ти но­ви по­ли­тич­ки по­ре­дак.
Од са­ве­зни­ка је за­то тра­же­на устав­на пре­
ком­по­зи­ци­ја Ју­го­сла­ви­је у ду­ху, ка­ко се
јед­ном при­ли­ком из­ра­зио Ју­рај Кр­ње­вић,
16  The Na­ti­o­nal Ar­chi­ves Was­hing­ton, Sta­te De­part­ment.
Ме­мо­ран­дум о раз­го­во­ри­ма Адол­фа Бер­леа, по­моћ­ни­
ка аме­рич­ког др­жав­ног се­кре­та­ра и В. Ри­ба­ра, Ва­шинг­
тон, 24. Март 1943.
„под­мла­ђе­не де­мо­кра­ти­је“ у ко­јој ће во­ља
на­ро­да би­ти пре­суд­на.
Суд­би­на Ју­го­сла­ви­је од­лу­че­на је у тро­
у­глу од­но­са „ве­ли­ких Са­ве­зни­ка“, а нај­ва­
жни­ји је био гло­бал­ни спо­ра­зум из­ме­ду
Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва и Со­вјет­
ског Са­ве­за. Не­по­треб­но је по­ста­ви­ти пи­
та­ње да ли су ју­го­сло­вен­ски ко­му­ни­сти
раз­у­ме­ли ње­го­ву при­ро­ду - они су са­мо
до­след­но сле­ди­ли упут­ства Мо­скве. Ре­
во­лу­ци­о­нар­на ло­ги­ка по­ка­за­ла се вр­ло
де­ло­твор­ном и у кон­так­ту са аме­рич­ким
офи­ци­ри­ма: сви су они из­ве­шта­ва­ли да
се пар­ти­за­ни бо­ре. Од ис­ку­ства и про­ниц­
љи­во­сти по­је­ди­них офи­ци­ра за­ви­си­ла
је и оце­на про­тив ко­га, у ко­јој ме­ри и са
ко­јим ци­љем, али пр­ви зах­тев са­ве­знич­ке
ко­а­ли­ци­је пар­ти­за­ни су увек ис­пу­ња­ва­ли:
они су се бо­ри­ли или да­ва­ли ути­сак да то
чи­не. Аме­рич­ка вла­да све­сно је ство­ри­ла
илу­зи­ју да Ју­го­сла­ви­ја ни­је пре­пу­ште­на
Со­вје­ти­ма, већ ауто­ном­ном по­кре­ту от­по­
ра не­ја­сне по­ли­тич­ке ори­јен­та­ци­је. Ка­сни­
ји из­ве­шта­ји ко­ји су све­до­чи­ли о ко­му­ни­
стич­ком ка­рак­те­ру НОП-а, о ја­сној на­ме­ри
КПЈ да свим сред­стви­ма пре­у­зме власт
у зе­мљи, о ди­рект­ном не­при­ја­тељ­ском
од­но­су пре­ма САД, о вла­да­ви­ни те­ро­ра,
о по­сто­ја­њу агре­сив­не ме­ша­ви­не на­ци­
о­на­ли­зма и ко­му­ни­зма, о до­ка­зи­ма да је
но­ви ју­го­сло­вен­ски ре­жим ко­пи­ја со­вјет­
ског по­рет­ка а да је Ти­то нај­бо­љи уче­ник
Мо­скве, ни­су иза­зва­ли ре­ак­ци­ју аме­рич­ке
ад­ми­ни­стра­ци­је. Ју­го­сла­ви­ја је би­ла у со­
вјет­ској ин­те­ре­сној сфе­ри.17
Упо­ред­на ана­ли­за бри­тан­ског и аме­рич­
ког ути­ца­ја на рас­плет гра­ђан­ског ра­та и
по­сле­рат­но уре­ђе­ње Ју­го­сла­ви­је по­ка­зу­је
ка­ко је по­не­кад при­вид­на не­за­ин­те­ре­со­
ва­ност по­губ­ни­ја и зна­чај­ни­ја не­го пре­те­
ра­но ан­га­жо­ва­ње.
Аме­рич­ки вој­ни еста­бли­шмент од­лу­
чио је да дру­ги фронт у Евро­пи не­ће би­
ти отво­рен пре­ко Бал­ка­на, а Ру­звелт је из
ове од­лу­ке из­вео по­ли­тич­ке за­кључ­ке и
пре­пу­стио Ју­го­сла­ви­ју Со­вјет­ском Са­ве­зу.
У овим окви­ри­ма мо­ра­ју се са­гле­да­ва­ти и
Чер­чи­ло­ва на­сто­ја­ња да соп­стве­ним уме­
ћем ути­че на Ти­та и та­ко за­др­жи од­ре­ђе­ни
по­ли­тич­ки ути­цај.
Сје­ди­ње­ње Аме­рич­ке Др­жа­ве има­ле
су и вој­них и по­ли­тич­ких мо­гућ­но­сти да
ути­чу на суд­би­ну Ју­го­сла­ви­је, а Бри­та­ни­
ја ни­је. САД су во­ди­ле ис­кљу­чи­во бри­гу о
сво­јим ин­те­ре­си­ма а не о про­кла­мо­ва­ним
на­че­ли­ма спољ­не по­ли­ти­ке. Тре­ба­ло је са­
мо са­чу­ва­ти при­вид де­мо­кра­ти­је.18  z
Часопис Историја 20. века, 2/2009,
Институт за савремену историју,
Београд, стр. 161-170
17  В. Па­вло­вић, Од мо­нар­хи­је до ре­пу­бли­ке, 524-525
18  Исто, 526
сРПСКА БОРБА
Никола Живковић

Срби у ратном
дневнику
Вермахта
Српски народ, који је имао чак два покрета
отпора, сада треба да води јалову расправу
око тога да ли су ови или они ипак били
„квислинзи“. У исто време, на терену,
Немци су, како видимо из Дневника ВКВ,
свакодневно убијали „бандите“, дакле,
и четнике и комунисте, односно - Србе

Н а српски су преведене многе

занимљиве књиге које се баве
проблематиком Другог светског
рата. То се, пре свега, односи на америчке
и британске ауторе. Те књиге су допринеле
томе да створимо објективнију слику о
недавној прошлости. Оно што, међутим,
упада у очи, јесте недостатак немачке
изворне историјске грађе, а она је веома
важна. Ову чињеницу први је приметио Иван
Авакумовић. У предговору својој књизи
Михаиловић према немачким документима
(Лондон, 1969), каже: „Немачки документи
су важни и због тога што данашњи режим
у Југославији већ четврт века покушава
да сведе Михаиловића и његове људе на
немачке колаборатере“. Сада је година 2003.
Па ипак, Авакумовићева тврдња из давне
1969. године и данас има тежину.
Тито и његов режим покушали су да
изједначе фашистички, злочиначки ре­
жим Анте Павелића у НДХ - са ослободи­
лачким покретом Драже Михаиловића
у српским земљама, који су до 1943. го­
дине службено признавали Савезници
и који су у његовом штабу (Американци
чак до године 1944) имали своје војне
мисије. Најзанимљивије питање овде
гласи: шта стварно о томе кажу немачки
извори? Одговор, разуме се, налазимо у
најважнијем немачком историјском до­
кументу, у Ратном дневнику Врховне ко­
манде немачке армије (Kriegstagebuch des
oberkommandos der Wehmacht). Од 1945.
па до недавно, дакле, скоро пола века,
учили смо у школским уџбеницима, да су
усташе и четници „народни непријатељи“
и „издајници“.
Немачки извори, међутим, говоре не­
што сасвим друго, наиме, да су се усташе и
Немци борили против четника, да су чет­
нике Савезници признавали као антифа­
шистички покрет отпора, да су они први
започели борбу против окупатора и то већ
почетком маја 1941, док су партизани за­
почели своје активности тек у септембру,
дакле, четири месеца касније него Дража
Михаиловић, да су главни покрет отпора
на простору Југославије чинили четници
и партизани. У четничком покрету отпора
учествовали су готово искључиво Срби, а
у партизанском огромну већину бораца
до 1943. чинили су, такође, Срби. Дакле,
време је да, на основу немачких извора
дођемо до јединог правог закључка: са
поносом, пред светом можемо да кажемо,
да су Срби у поробљеној Европи имали
једну од најзапаженијих улога у антифа­
шистичком отпору. На нашу несрећу, два
српска покрета отпора, четнички и парти­
зански, започели су веома брзо грађански
рат, који је однео стотине хиљада живота.
Речју, данас, са ове историјске удаљенос­
ти, можемо прилично јасно да сагледамо
колико су апсурдне биле наше поделе на
четнике и партизане, када ево, одговор
пружа сам непријатељ, на више места јас­
но каже: „Данас смо стрељали толико и
толико четника и партизана“, дакле, Срба.
Ту стоји и то, да је сам Хитлер изјавио да
се четници морају „без милости уништа­
вати“. У овом дневнику доста се говори
о преговорима четника и Италијана, али
и Немаца. Али се из тога никако не може
извући закључак да је то била „колабора­
ција“, јер то и сами немачки извори неги­
рају. Четници су разговарали са окупацио­
ним снагама пре свега да би спасли српске
цивиле, таоце, или су молили италијанске
и немачке војне власти да интервенишу
код Павелића да се престане са масовним
убијањем српског становништва у НДХ.
Титови партизани су, такође, водили пре­
говоре са Немцима, а по садржају они би
пре могли да се оквалификују као „кола­
борација“, него преговори четника Драже
Михаиловића. На крају, видели смо да су и
„неутрални“ Швајцарци и Швеђани„прего­
варали“ са Немцима и, рецимо, дозволили
им да преко њихове територије превозе
војни материјал и немачке војне снаге,
па ипак, после 1945, никоме није пало на
памет да их прогласи за „колаборатере“. А
српски народ, који је имао чак два покре­
та отпора, сада треба да води јалову рас­
праву око тога да ли су ови или они ипак
били „квислинзи“. У исто време, на терену,
Немци су, како видимо из Дневника ВКВ,
свакодневно убијали „бандите“, дакле, и
четнике и комунисте, односно - Србе.  z

 Поговор историчара Николе
Живковића у књизи „Срби у ратном
дневнику Вермахта“, Службени лист
СЦГ, Београд, 2005. године

1/2010 l Двери српске l 97
 СРПСКА БОРБА
Др Вељ­ко Ђу­рић Ми­ши­на

За­ти­ра­ње Срп­ства у
Не­за­ви­сној Др­жа­ви
Хр­ват­ској
Уме­сто да ор­га­ни­зу­ју др­жа­ву ко­ју им је Рајх по­кло­нио,
уста­ше ко­ри­сте при­ли­ку да на упра­во па­клен на­чин пу­сте
у бе­су на во­љу сво­јим осе­ћа­њи­ма мр­жње, на­го­ми­ла­ним
у то­ку го­ди­на, а про­тив ов­да­шњих Ср­ба.

У об­ја­ви на­па­да на Кра­ље­ви­ну Ју­го­сла­

ви­ју, 27. мар­та 1941, Адолф Хи­тлер је
оп­ту­жио Ср­бе као глав­не узроч­ни­ке и
крив­це за то. На тим оп­ту­жба­ма за­сни­ва­ла се и
ди­рек­ти­ва о ко­ма­да­њу Ју­го­сла­ви­је. На­чел­ник
не­мач­ке Вр­хов­не ко­ман­де, ге­не­рал Вил­хелм
Кај­тел, 28. мар­та, је на­пи­сао, у свом на­ре­ђе­њу
„Смер­ни­це за про­па­ган­ду про­тив Ју­го­сла­ви­је“,
да је про­тив­ник Не­мач­ке ис­кљу­чи­во срп­ска
вла­да јер је, упр­кос да­ле­ко­се­жним уступ­ци­ма
и по­ред зна­чај­них га­ран­ци­ја, кре­ну­ла у рат
про­тив Не­мач­ке.
Ге­не­рал­ним пла­ном Не­мач­ке и Ита­ли­је о
раз­би­ја­њу Ју­го­сла­ви­је, од 12. апри­ла, Ита­
ли­ји је оста­вље­но да са­ма ре­ша­ва пи­та­ње
Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и Цр­не Го­ре. Тим пла­
ном ни­је пре­ци­зи­ра­на уло­га ко­ја је би­ла
на­ме­ње­на Ита­ли­ји у оном сми­слу у ко­ме је
пла­ни­ра­но и пре­ци­зи­ра­но за Ма­ђар­ску и
Бу­гар­ску. гра­дом“.
По­след­њи у ни­зу раз­ло­га за рас­ту­ра­ње
Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је од­ре­ђен је на Беч­
кој кон­фе­рен­ци­ји 21–22. апри­ла, и зах­те­
вом Хи­тле­ра из­ре­че­ним 24. апри­ла. Пра­ви
сми­сао био је то­тал­на де­гра­да­ци­ја Ср­би­је
на те­ри­то­ри­јал­не окви­ре од Бе­о­гра­да до
Гр­де­ли­це. За Ср­би­ју је та­да ре­че­но да тре­
ба да оста­не што је мо­гу­ће ви­ше сма­ње­на
и да се пре­ма њој мо­ра­ју при­ме­њи­ва­ти по­
себ­не ме­ре. То је оправ­да­ва­но по­тре­бом
рас­ту­ра­ња „срп­ско­вер­сај­ске“ др­жав­не тво­
ре­ви­не. Озбиљ­ни­ји су­ко­би са­ве­зни­ка на­
ста­ли су не­што ра­ни­је, ка­да је у За­гре­бу, 10.
апри­ла, Слав­ко Ква­тер­ник про­гла­сио Не­за­
ви­сну Др­жа­ву Хр­ват­ску уз оби­ла­ту по­моћ
не­мач­ких офи­ци­ра, без Ита­ли­је. А Ита­ли­ја
и Му­со­ли­ни су го­ди­на­ма по­ма­га­ли уста­шки
по­крет Ан­те Па­ве­ли­ћа, ка­ко би уз ње­га, као
са­ве­зни­ци, сти­гли на дру­гу стра­ну Ја­дра­на.
Не­спо­ра­зу­ми са­ве­зни­ка убр­зо су пре­вла­
да­ни та­ко што је Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја
по­де­ље­на у две ин­те­ре­сне зо­не раз­дво­је­
не де­мар­ка­ци­о­ном ли­ни­јом.
Кра­јем мар­та 1941. го­ди­не ми­ни­стар
спољ­них по­сло­ва Не­мач­ког Рај­ха Јо­а­ким
фон Ри­бен­троп ја­вљао је свом ге­не­рал­ном
кон­зу­лу у За­гре­бу да „оба­ве­сти хр­ват­ске
ли­де­ре тај­ним, нај­по­де­сни­јим ка­на­ли­ма
да Не­мач­ка пред­ви­ђа ства­ра­ње не­за­ви­сне
Хр­ват­ске у окви­ру но­вог европ­ског по­рет­
ка уко­ли­ко ју­го­сло­вен­ска др­жа­ва до­жи­ви
ко­лапс кроз соп­стве­ну сла­бост. Они мо­гу
оства­ри­ти тај циљ нај­е­фи­ка­сни­је ком­плет­
ним од­у­ста­ја­њем од да­ље са­рад­ње са Бе­о­
Не­за­ви­сну Др­жа­ву Хр­ват­ску ство­ри­ли су
Ита­ли­ја­ни и Нем­ци, и тек он­да је пре­да­ли
уста­ша­ма. Ре­а­ли­за­то­ри про­гла­ше­ња би­ли
су са­мо Нем­ци. Је­дан од нај­ва­жни­јих у тој
ак­ци­ји, не­мач­ки офи­цир Ед­мунд Ве­зен­ма­
јер, лич­ни иза­сла­ник Јо­а­ки­ма Ри­бен­тро­па,
ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва Не­мач­ког Рај­
ха, је оба­ве­стио сво­је у Бер­ли­ну да је ини­
ци­ја­ти­ву и ре­ал­ и­за­ци­ју про­гла­ше­ња лич­но
во­дио. Ве­зен­ма­је­ра су због то­га на­зи­ва­ли
„ба­би­цом уста­шке Хр­ват­ске“. Ка­сни­је се
раз­оч­ а­рао у Хр­ват­ску због ње­не укуп­не по­
ли­ти­ке, па и пре­ма срп­ском на­ро­ду.
Хр­ват­ску је фор­мал­но про­гла­сио Слав­ко
Ква­тер­ник 10. апри­ла 1941. го­ди­не.
Про­гла­ше­ње хр­ват­ске др­жа­ве ри­мо­ка­то­
лич­ки над­би­скуп за­гре­бач­ки Алој­зи­је Сте­
пи­нац до­жи­вео је као ве­ли­ку пре­крет­ни­цу
у жи­во­ту хр­ват­ског на­ро­да, по­што је сма­
трао да се Ју­го­сла­ви­ја рас­па­ла на де­ло­ве а
Хр­ват­ска по­ста­ла не­за­ви­сном др­жа­вом. Та
хр­ват­ска др­жа­ва би­ла је не­што дру­га­чи­ја
од за­ми­сли тво­ра­ца. О њој је ка­сни­је пи­сао
је­дан офи­цир: „Уме­сто да ор­га­ни­зу­ју др­жа­
ву ко­ју им је Рајх по­кло­нио, уста­ше ко­ри­сте
при­ли­ку да на упра­во па­клен на­чин пу­сте
у бе­су на во­љу сво­јим осе­ћа­њи­ма мр­жње,
на­го­ми­ла­ним у то­ку го­ди­на, а про­тив ов­да­
шњих Ср­ба.» Дру­ги Не­мац на слу­жбе­ном
по­слу у За­гре­бу, Зиг­фрид Ка­ше, у сва­ком
по­гле­ду фа­на­тич­ни и ми­ли­тант­ни фа­шист,
по­др­жа­вао је уста­штво као ни­је­дан не­мач­
ки офи­цир.
Не­за­ви­сну Др­жа­ву Хр­ват­ску као да је
пла­ни­рао па­па Пи­је XI 1937. го­ди­не, кад је
На­род­на скуп­шти­на Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­
је ски­ну­ла с днев­ног ре­да пред­лог Кон­кор­
да­та са Ва­ти­ка­ном.
Не­за­ви­сну Др­жа­ву Хр­ват­ску ту­ма­чи­ли су
као де­ло Ису­са Хри­сто­са: „Уста­шку Хр­ват­
ску ство­рио је Крист и она ће би­ти Кри­сто­
ва. Крист и уста­ше, Крист и Хр­ва­ти у по­вје­
сти иду ску­па.»
Па­па Лав X ка­зао је 1519. го­ди­не за Хр­
ват­ску да је „ан­те­му­ра­ле цри­сти­а­ни­та­тис“,
пред­зи­ђе ри­мо­ка­то­лич­ке Евро­пе пре­ма
пра­во­сла­вљу. Та ква­ли­фи­ка­ци­ја по­на­вља­
ла се и у 20. ве­ку. Нај­ја­сни­је је то обра­зло­
жио над­би­скуп Сте­пи­нац ка­да је твр­дио
да ће хр­ват­ском на­ро­ду нај­бо­љи га­ран­ти

98 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.


би­ти Го­спод Бог и ка­то­лич­ка цр­ква. Ме­ђу­
тим, уста­шка Хр­ват­ска је би­ла про­дукт те­о­
ри­ја о „гла­су зе­мље, ра­се и кр­ви“, из ко­јих је
на­ста­ла и Не­мач­ка под Адол­фом Хи­тле­ром
1933. го­ди­не.
На­ци­стич­ка те­о­ри­ја о жи­вот­ном про­сто­
ру че­сто је по­ми­ња­на и у Хр­ват­ској. Том
на­у­ком тре­ба­ло је оправ­да­ти све оно што
је ка­сни­је до­ла­зи­ло. Хи­тлер је ства­ра­ње
уста­шке Хр­ват­ске об­ја­снио по­ли­тич­ком по­
тре­бом за ми­ром у тим кра­је­ви­ма ка­ко би
еко­ном­ску сна­гу до­бро ко­ри­сти­ли.
Не­за­ви­сна Др­жа­ва Хр­ват­ска има­ла је
сво­је ис­хо­ди­ште у исто­ри­ји јер, по твр­
ђе­њи­ма уста­шких пр­ва­ка, Стар­че­ви­ће­ве
иде­је су би­ле здра­во се­ме ко­је је из­ни­кло
за­хва­љу­ју­ћи Па­ве­ли­ћу и уста­штву у „див­ни,
ве­леб­ни и уз­ви­ше­ни плод.»
Усташе и Ватикан - ­
Бож­ја про­вид­ност
Два да­на по­сле про­гла­ше­ња но­ве др­
жа­ве на те­ри­то­ри­ја­ма Ју­го­сла­ви­је, др­жа­ве
ко­ја још увек ра­ту­је, над­би­скуп Сте­пи­нац је
бла­го­сло­вио уста­шког вој­ско­во­ђу Слав­ка
Ква­тер­ни­ка. Том при­ли­ком за­хва­лио му се
на хра­бро­сти и да­ле­ко­ви­до­сти што је у име
Ан­те Па­ве­ли­ћа об­ја­вио ства­ра­ње хр­ват­ске
др­жа­ве. Над­би­скуп је, два да­на ка­сни­је, по­
здра­вио Па­ве­ли­ћа и уста­ше ко­ји су сти­гли у
За­греб из Ита­ли­је.
По­сле мол­би уста­шког по­глав­ни­ка Ан­те
Па­ве­ли­ћа упу­ће­них у Бер­лин и Рим ра­ди
при­зна­ња, до­био је од­го­во­ре: „За ме­не је
осо­би­та ра­дост и за­до­вољ­ство што Вам мо­
гу ја­ви­ти да ње­мач­ки Рајх при­зна­је Не­за­ви­
сну Др­жа­ву Хр­ват­ску у ча­су, кад је хр­ват­ски
на­род на­шао сво­ју ду­го же­ље­ну сло­бо­ду
кроз по­бје­до­но­сно на­ди­ра­ње си­ла Осо­ви­
не.» Дру­ги при­ја­тељ уста­шки, Бе­ни­то Му­со­
ли­ни је пи­сао: „С нај­ве­ћим за­до­вољ­ством
по­здра­вљам но­ву Хр­ват­ску, ко­ја је се­би да­
нас из­вој­шти­ла ду­го же­ље­ну сло­бо­ду, кад
су си­ле Осо­ви­не уни­шти­ле умјет­но ство­ре­
ну Ју­го­сла­ви­ју.»
Ре­чи из те­ле­грам­ских че­стит­ки из Бер­ли­
на и Ри­ма, из ко­јих се ви­ди да су Не­мач­ка и
Ита­ли­ја ство­ри­ле хр­ват­ском на­ро­ду др­жа­
ву, мно­гим у За­гре­бу ни­су ни­шта зна­чи­ле.
Ства­ра­ње уста­шке Хр­ват­ске је, по за­бе­ле­
шка­ма над­би­ску­па Сте­пин­ца пред­ста­вља­
ло пре­крет­ни­цу у исто­ри­ји хр­ват­ског на­ро­
да. А дан про­гла­ше­ња др­жа­ве, 10. апри­ла
1941, он је сма­трао да­ном оства­ре­ња дав­но
са­ња­ног и же­ље­ног иде­ал­ а. Сто­га је свом
под­ре­ђе­ном све­штен­ству са­ве­то­вао да се
спрем­но ода­зо­ве на „уз­ви­ше­ни рад око
чу­ва­ња и уна­пре­ђе­ња Не­за­ви­сне Др­жа­ве
Хр­ват­ске.» Кра­јем апри­ла, над­би­скуп је јед­
ном окру­жни­цом по­ка­зао свом под­ре­ђе­
ном све­штен­ству ка­ко да се од­но­се пре­ма
но­вој др­жа­ви. На­гла­ша­вао је да им го­во­ри
као пред­став­ник Цр­кве, мо­лио и по­зи­вао
да свим си­ла­ма на­сто­је и ра­де да Хр­ват­ска
бу­де Бо­жи­ја зе­мља. Ка­ко је ри­мо­ка­то­лич­ка
цр­кве­на ор­га­ни­за­ци­ја стро­го хи­је­рар­хиј­
ска, што зна­чи да у њој вла­да стро­га и за­
вид­на ди­сци­пли­на, ја­сно је шта је сле­ди­ло
по­сле над­би­ску­по­вих ре­чи. То је зна­чи­ло
да обич­ни ри­мо­ка­то­лич­ки све­ште­ни­ци мо­
гу сло­бод­но да го­во­ре она­ко као што је то
ра­дио Ма­то Мо­гуш, жуп­ник из Уд­би­не: „До
са­да смо за ка­то­лич­ку вје­ру ра­ди­ли мо­ли­
тве­ни­ком и кр­стом, а сад је до­шло ври­је­ме
да ра­ди­мо пу­шком и ре­вол­ве­ром.»
Уста­шки вр­хов­ни­ци че­сто су по­ми­ња­ли
„Бож­ју про­вид­ност“ као зна­ча­јан чи­ни­лац у
ства­ра­њу Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске. То је
би­ла ста­ра је­зу­ит­ска про­па­ганд­на син­таг­ма
Усташе на Источном фронту
ко­ју су чак 1940. го­ди­не по­ку­ша­ли да до­ка­
жу те­о­риј­ски. Ако је Не­за­ви­сна Др­жа­ва Хр­
ват­ска, по том уче­њу, би­ла Ci­vi­tas Dei, он­да
кри­ви­цу за све оно што је до­шло ка­сни­је,
сно­си и са­ма ри­мо­ка­то­лич­ка Цр­ква.
Оно што се до­га­ђа­ло срп­ском на­ро­ду то­
ком Дру­гог свет­ског ра­та мо­же се ту­ма­чи­ти
и као вра­ћа­ње не­ка­квих ду­го­ва из прет­ход­
ног ра­та на до та­да не­чу­вен на­чин. Исто­
вре­ме­но, „срп­ска кри­ви­ца“ из ме­ђу­рат­ног
вре­ме­на до­би­ла је не­ствар­не раз­ме­ре и
ди­мен­зи­је, што по­ка­зу­је да је не­мач­ка на­
ци­стич­ка по­ли­ти­ка уна­пред оправ­да­ва­ла
на­сту­па­ју­ћу ре­пре­си­ју пре­ма срп­ском на­
ро­ду. Та­ко је срп­ски на­род до­био не­пра­
вед­ну по­ли­тич­ку хи­по­те­ку за све што се
ра­ни­је зби­ва­ло у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји, а
она је пре­ти­ла да у ње­му уби­је сва­ку же­љу
за бу­дућ­но­шћу.
За­ти­ра­ња срп­ског на­ро­да, по све­му су­
де­ћи, до­го­ва­ра­ли су 6. ју­на 1941. Адолф Хи­
тлер и Ан­те Па­ве­лић.
Српске траке попут јеврејских
За срп­ски на­род усле­ди­ла су вре­ме­на
не­ста­ја­ња, ка­да су за­ко­ни­ма, на­ред­ба­ма и
про­пи­си­ма про­гла­ша­ва­ни за на­род дру­гог
ре­да. Ср­би за ко­је су го­во­ри­ли да су ра­ди­ли
про­тив хр­ват­ског на­ро­да, мо­ра­ли су би­ти
осу­ђе­ни. По уста­шким за­ко­ни­ма Ср­би­јан­
ци ни­су би­ли исто што и Ср­би па су мо­ра­ли
из­гу­би­ти по­сао.
У Не­мач­кој су Је­вре­ји мо­ра­ли но­си­ти тра­
ке око ру­ке са нат­пи­сом „Је­вре­ји“ од­но­сно
„Ј.» У Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској Ср­би
су мо­ра­ли но­си­ти тра­ку на ко­јој је пи­са­ло
„Ср­бин“ а не­што ка­сни­је „п“ што је зна­чи­ло
„пра­во­сла­вац.» Ме­ђу­тим, ово „пра­во­сла­
вац“ ни­је се од­но­си­ло на све ко­ји су би­ли
1/2010 l Двери српске l 99
 пра­во­слав­не ве­ре: ни­је ва­жи­ло за Ру­му­не,
Укра­јин­це и Ру­се. Они су осло­бо­ђе­ни те
оба­ве­зе. Уоп­ште, за­ко­ни про­тив Ср­ба ни­су
ва­жи­ли за оста­ле.
За­ти­ра­ње срп­ства и зло­чи­ни ни­су би­ли
ре­зул­тат са­мо­во­ље раз­ли­чи­тих уста­шких
ор­га­на, уста­но­ва и по­је­ди­на­ца, већ је то
био др­жав­ни по­сао мно­го ра­ни­је пла­ни­
ран. У Ита­ли­ји, под до­бром за­шти­том Бе­
ни­та Му­со­ли­ни­ја, Ан­те Па­ве­лић се спре­мао
за бу­дућ­ност. Он је 1936. на­пи­сао про­грам
ра­да бу­ду­ће уста­шке др­жа­ве ими­ти­ра­ју­ћи
Адол­фа Хи­тле­ра и ње­гов „Мајн Кампф.» Ве­ли­ке жу­пе Бри­бир и Си­дра­га Ју­цо Ру­
Уста­шки гла­со­го­вор­ни­ци твр­ди­ли су да су
Ср­би ис­ко­ри­шћа­ва­ли Хр­ва­те за сво вре­ме
по­сто­ја­ња Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­
ве­на­ца, од­но­сно Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, па
су сто­га сма­тра­ли да је осве­та по ло­ги­ци„на
љу­ту ра­ну, љу­та тра­ва“ је­ди­на прав­да. Под
син­таг­мом „љу­та ра­на“, уста­ше су под­ра­зу­
ме­ва­ле не­ка­кве из­ми­шље­не зло­чи­не над
хр­ват­ским на­ро­дом у пе­ри­од ­ у 19181941.
го­во­ре­ћи да Хр­ва­ти у сво­јој „слав­ној али
кр­ва­вој по­ви­је­сти“ ни­су под­не­ли то­ли­ко
жр­та­ва као што су за по­след­ње 22 го­ди­не.
И мно­ги ри­мо­ка­то­лич­ки све­ште­ни­ци
го­во­ри­ли су ка­ко тре­ба ре­ша­ва­ти „срп­ско
пи­та­ње.» Они су сма­тра­ли да мо­ра­ју да се
и тим ба­ве јер је уста­шки по­крет тра­жио и
на­ла­зио сво­је при­ста­ли­це и ме­ђу ри­мо­ка­
то­лич­ким све­ште­ни­ци­ма. Нај­ра­ди­кал­ни­ји
је био жуп­ник из До­бо­ја др Дра­гу­тин Кам­
бер.
При­ли­ком су­сре­та Хи­тле­ра и Па­ве­ли­ћа,
во­ђа Не­мач­ког Рај­ха ка­зао је уста­шком по­
глав­ни­ку: „Уоста­лом, ако хр­ват­ска др­жа­ва
же­ли би­ти са­свим со­лид­на мо­ра се пе­де­сет
го­ди­на во­ди­ти на­ци­о­нал­но не­то­ле­рант­на
по­ли­ти­ка јер из пре­те­ра­но ве­ли­ке то­ле­
ран­ци­је у тим пи­та­њи­ма на­ста­ју са­мо ште­
те.» Та­ко је Па­ве­лић до­био од­ре­ше­не ру­ке
за ре­ша­ва­ње „срп­ског пи­та­ња“ у уста­шкој
др­жа­ви. Срп­ско пи­та­ње мо­гло се ре­ши­ти
та­ко што ће не­ста­ти Ср­ба.
Хи­тле­ров ге­не­рал Ло­тар Рен­ду­лић, отац
му из се­ла По­по­во По­ље у Ли­ци, го­во­рио
је, да би, кад би имао два­де­сет ди­ви­зи­ја, по­
био све што би мо­гао, ми­сле­ћи пр­вен­стве­
но на Ср­бе. Зиг­фрид Ка­ше, „из­ван­ред­ни
по­сла­ник и опу­но­мо­ће­ни ми­ни­стар Ве­ли­
ког Не­мач­ког Рај­ха“ у Не­за­ви­сној Др­жа­ви
Хр­ват­ској, као да је до­бро знао ре­чи сво­га
фи­ре­ра, ка­да је по­ру­чио Ха­рол­ду Тур­не­
ру, ше­фу Управ­ног шта­ба вој­ног за­по­вед­
ни­ка Ср­би­је: „Ср­бин за ме­не пред­ста­вља
вред­ност тек он­да ка­да је мр­тав.» По­сле
ре­чи уста­шког за­штит­ни­ка пред Адол­фом
Хи­тле­ром, не­мач­ки опу­но­мо­ће­ник на Бал­
ка­ну Хер­ман Ној­ба­хер, ка­зао је за Ср­бе да
су од апри­ла 1941. у Хр­ват­ској „по­ста­ли ди­
вљач за од­стрел.»
Ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Ан­дри­ја
Ар­ту­ко­вић ка­зао је 5. ма­ја 1941. у Сла­вон­
ском Бро­ду:„Код нас не­ма ми­ло­сти! Ми зна­
мо да ве­ли­ка Хр­ват­ска мо­же оп­ста­ти са­мо
100 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
он­да ка­да из ко­ри­је­на ис­тр­је­би­мо све оно
што је срп­ско.»
Срп­ско је ла­ко би­ло пре­по­зна­ти ка­да су
га одво­ји­ли од хр­ват­ско­га у сва­ком по­гле­
ду: Кру­но­слав Кр­стић и Пе­тар Гу­бе­ри­на
о раз­ли­ка­ма из­ме­ђу срп­ског и хр­ват­ског
је­зи­ка; Ру­долф Би­ћа­нић са при­чом о еко­
ном­ској пљач­ки Хр­ват­ске; Кру­но­слав Дра­
га­но­вић са при­чом о по­ја­ви пра­во­сла­вља
ме­ђу ри­мо­ка­то­ли­ци­ма; Мла­ден Лор­ко­вић
о ти­сућ­љећ­ном хр­ват­ству.
Рав­на­тељ жуп­ске ре­дар­стве­не обла­сти
ка­ви­на ка­зао је 12. ју­на 1941: „Све што је
срп­ско пре­тво­рит ће­мо у огањ и пе­пео.
...Не­ма и не мо­же би­ти ми­ра са Ср­би­ма.
Уни­шти­ће­мо њи­хо­ве до­мо­ве при­је не­го
они уни­ште хр­ват­ску др­жа­ву.»
Нај­ве­ће стра­ти­ште Ср­ба, ком­плекс ло­
го­ра Ја­се­но­вац, би­ло је ме­сто, где је, по
твор­ци­ма, мо­гао ста­ти нео­гра­ни­чен број
за­то­че­ни­ка. Љу­бо Ми­лош, је­дан од ко­
ман­да­на­та Ја­се­нов­ца, го­во­рио је да су
ло­го­ри пра­вље­ни за за­ти­ра­ње срп­ства.
Ли­кви­да­ци­ја Ср­ба спро­во­ди­ла се уби­
ја­њем и пљач­ка­њем имо­ви­не у гра­до­ви­
ма и ва­ро­ши­ма, ко­ји су се пре­тва­ра­ли у
гроб­ни­це срп­ства.
Хр­ват­ска ра­сна ре­во­лу­ци­ја
То што се спре­ма­ло срп­ском на­ро­ду би­
ло је ре­ша­ва­ње срп­ског пи­та­ња или „хр­ват­
ска ра­сна ре­во­лу­ци­ја.» Ра­сна ре­во­лу­ци­ја
зна­чи­ла је уни­ште­ње, се­о­бу и пре­кр­шта­
ва­ње: „Је­дан дио Ср­ба ће­мо по­би­ти, дру­ги
ће­мо про­тје­ра­ти у Ср­би­ју, оста­ле ће­мо по­
кр­сти­ти. А оно што оста­не бит ће са­мо зло
сје­ћа­ње на њих“ ка­ко је го­во­рио ми­ни­стар
Ми­ле Бу­дак. То је био план „уста­шког све­тог
трој­ства“ ко­ји је у ствар­но­сти пред­ста­вљао
ре­а­ли­за­ци­ју ра­сне ре­во­лу­ци­је у Хр­ват­ској.
Ср­би су нај­пре уби­ја­ни по­тај­но: по­вер­
љи­вим љу­ди­ма и уста­шким по­ве­ре­ни­ци­ма
сла­те су тај­не окру­жни­це са спи­ско­ви­ма за
ли­кви­да­ци­ју. По­том су то чи­ни­ли јав­но.
Ха­ран­гу у ма­са­ма хр­ват­ског на­ро­да за­по­
че­ла је штам­па. Пр­ви је то прак­тич­но ура­
дио сам Па­ве­лић на­ред­бом од 24. апри­ла
1941. по ко­јој су у др­жав­ној ад­ми­ни­стра­ци­
ји, ру­ко­во­ди­о­ци пра­во­слав­не ве­ре мо­ра­ли
да пре­пу­сте свој по­сао ри­мо­ка­то­ли­ци­ма,
од­но­сно му­сли­ма­ни­ма.
Бру­тал­но и сви­ре­по чи­шће­ње Не­за­ви­
сне Др­жа­ве Хр­ват­ске од срп­ског на­ро­да
из­не­на­ди­ло је и не­ке не­мач­ке офи­ци­ре.
Не­мач­ки офи­цир Ру­долф Ибе­кен био је
за­ду­жен, као исто­ри­чар, од глав­ног за­по­
вед­ни­ка Ју­го­и­сточ­не Евро­пе да оправ­да­ва
уче­шће не­мач­ких вој­них је­ди­ни­ца у зло­
чи­ни­ма у вој­ним опе­ра­ци­ја­ма. По­сле ра­та,
пред вој­ним су­дом, на пи­та­ње „Ка­кве су би­
ле ме­то­де уста­шке и про­тив ко­га су се они
бо­ри­ли?», он је од­го­во­рио: „Глав­ни не­при­
ја­тељ уста­ша би­ло је срп­ство. Бор­ба уста­ша
про­тив чет­ни­ка, то је би­ла бор­ба Хр­ват­ске
фа­ши­стич­ке Хр­ват­ске про­тив на­ци­о­нал­не
Ср­би­је.» Чет­ни­штво је, по уста­шкој про­па­
ган­ди, би­ло на­чин ра­то­ва­ња срп­ске вој­ске
у про­шло­сти. Ка­да је др­жав­на про­па­ган­да
окри­вља­ва­ла чет­ни­ке за зло, то је под­ра­зу­
ме­ва­ло цео срп­ски на­род. Ме­ђу­тим, чет­ник
је си­но­ним за ра­то­бор­ног бор­ца, по по­тре­
би ве­ом ­ а агре­сив­ног и спрем­ног на бру­
тал­ност. Ова­ква пред­ста­ва о чет­ни­ци­ма,
за­хва­љу­ју­ћи уста­шкој про­па­ган­ди, иза­зи­
ва­ла је у хр­ват­ском на­ро­ду стра­хо­ви­те осе­
ћа­је осло­ба­ђа­ња од кри­ви­це за соп­стве­на
зло­де­ла. Хр­ва­ти уста­ше су би­ли зло­чин­ци
спрем­ни да за­тру срп­ство.
Бо­жи­дар Ј. Дра­ги­че­вић, бо­го­слов ко­ји се
спа­сио од уста­шког кла­ња, 26. ју­на 1941. го­
ди­не за­пи­сао је у ма­на­сти­ру Кр­ка: „До­го­ди
се јед­но из­ме­ђу нај­ве­ћих чу­да у исто­ри­ји
чо­ве­чан­ства: У име Хри­ста слу­жи­ло се ђа­
во­лу; у име Хри­ста вр­ше­ни су нај­кр­ва­ви­ји
зло­чи­ни. Они ко­ји слу­жи­ше Хри­сту, нај­ве­
ћи крв­ни­ци по­ста­ше. Крв пра­во­слав­них
си­но­ва, су­зе и цр­ни­на без­број­них мај­ки,
бра­ће и се­ста­ра, ве­ћи­ном је де­ло њи­хо­во.
Они мо­ља­ху Хри­ста да бла­го­сло­ви њи­хо­ву
мр­жњу про­тив Ср­ба. Да­до­ше нај­у­жа­сни­ју
ин­тер­пре­та­ци­ју Хри­ста. Ње­га, ко­ји је са­мо
Љу­бав, ко­ји је из љу­ба­ви под­нио стра­да­ње
на кр­сту, мо­ле да бла­го­сло­ви њи­хо­ве зло­
чи­не.»
Крваве реке и протести
Ита­ли­јан­ски пу­ков­ник Ма­у­ри­цио Ба­си,
опи­сао је до­га­ђа­је ко­је је ви­део у Хр­ват­
ској. О зло­чи­ни­ма је пи­сао: „До­го­ди­ло се
да су се ре­ке Хр­ват­ске и Бо­сне ма­сти­ле
од срп­ске кр­ви.»
Ко­му­ни­стич­ки про­гла­си из по­чет­ка
сеп­тем­бра 1941. спо­ми­ња­ли су и стра­да­
ње на­ро­да, не од­ре­ђу­ју­ћи жр­тве на­ци­о­
нал­но: «...звјер­ски му­че­ни, ба­ца­ни у про­
ва­ли­је по на­шем Ве­ле­би­ту, у на­ше ри­је­ке,
не Ср­бе и Је­вре­је, не­го про­сто љу­де.»
Исто­вре­ме­но, за за­ти­ра­ње срп­ства од хр­
ват­ских уста­ша, ко­му­ни­сти из Мо­ста­ра су
ја­вља­ли сво­јим ор­га­ни­ма у Цр­ној Го­ри:
„У Хер­це­го­ви­ни се во­ди бра­то­у­би­лач­ка
бор­ба. Пар­тиј­ски ор­га­ни Цр­не Го­ре у то
не тре­ба да се ми­је­ша­ју.»
По до­ла­ску пр­вих из­бе­гли­ца у Ср­би­ју
до­зна­ло се шта се све де­ша­ва срп­ском
на­ро­ду у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској.
Но, о то­ме се ни­је сме­ло пи­са­ти у но­ви­на­
ма, мо­ра­ло се ћу­та­ти. Ко­ме­сар­ска упра­ва
Ср­би­је до­би­ја­ла је по­дат­ке од љу­ди ко­ји­
ма се мо­гло ве­ро­ва­ти. Аћи­мо­вић и ње­гов
Са­вет ко­ме­са­ра од­мах су ре­а­го­ва­ли код
не­мач­ког вој­ног за­по­вед­ни­ка Ср­би­је у
на­ме­ри да за­шти­те Ср­бе од уни­ште­ња ко­
је спро­во­ди уста­шка др­жа­ва.
Ко­ме­сар­ски са­вет слао је не­ко­ли­ко пу­та
сво­је љу­де у Хр­ват­ску нај­пре да по­је­ди­нач­
но спа­ша­ва­ју љу­де а по­том све што се спа­
си­ти мо­же, на­рав­но, уз по­моћ Не­ма­ца.
За по­моћ су се по­је­ди­ни љу­ди обра­ћа­ли
и Ди­ми­три­ју Љо­ти­ћу. У мол­ба­ма су из­но­ше­
не број­не чи­ње­ни­це о стра­да­њу. И Ми­ла­ну
Не­ди­ћу, пред­сед­ни­ку срп­ске вла­де, обич­ни
љу­ди пи­са­ли су и мо­ли­ли га да спа­ша­ва Ср­
бе у уста­шкој Хр­ват­ској од уни­ште­ња.
Ви­ше пи­са­ма са из­ве­шта­ји­ма о ста­њу
и мол­ба­ма за по­моћ на­пи­сао је и Бог­дан
Ра­шко­вић, спе­ци­јал­ни опу­но­моћ­ник из
Бе­о­гра­да.
Но­ви­ца Кра­ље­вић, у име Ср­ба из Хер­
це­го­ви­не, про­те­ство­вао је кра­јем ав­гу­
ста 1941. због стра­да­ња Ср­ба и пи­смом
упу­ће­ним па­пи Пи­ју XII. Нем­ци су про­те­
сто­ва­ли вер­бал­ном но­том код хр­ват­ских
вла­сти због од­но­са пре­ма Ср­би­ма. Хр­
ва­ти су све то по­ку­ша­ли да за­та­шка­ју. И
по­ред Хи­тле­ро­ва раз­у­ме­ва­ња за уста­шке
зло­чи­не, би­ло је не­мач­ких офи­ци­ра ко­ји
су на раз­не на­чи­не на те­ре­ну по­ку­ша­ва­ли
да по­мог­ну Ср­би­ма.
И Ита­ли­ја­ни су про­те­сто­ва­ли у За­гре­бу.
Због то­га се Па­ве­лић на њих жа­лио као на
ло­ше са­ве­зни­ке!
О стра­да­њу Ср­ба до­зна­ло се и у Лон­до­ну.
За­хва­љу­ју­ћи тим ве­сти­ма, краљ Пе­тар пи­
сао је 6. ју­на 1941. аме­рич­ком пред­сед­ни­ку
Фран­кли­ну Ру­звел­ту и па­пи Пи­ју XII. Ју­го­
сло­вен­ска кра­љев­ска вла­да по­сред­ством
свог по­слан­ства у Ва­ти­ка­ну, про­те­ство­ва­ла
је нај­пре 31. ок­то­бра 1941, по­том по­чет­ком
но­вем­бра и 8. де­цем­бра 1941. и тра­жи­ли
за­ус­ та­вља­ње зло­чи­на у Хр­ват­ској.
Кра­јем 1941. вла­да је са­ста­ви­ла и Ме­
мо­ран­дум за вла­де Ве­ли­ке Бри­та­ни­је,
Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва и Ва­ти­
ка­на. Кра­љев­ска вла­да сма­тра­ла је да је
за­ти­ра­ње срп­ског на­ро­да „маг­на кар­та“
хр­ват­ске др­жа­ве. Сто­га је мо­ли­ла пред­
сед­ни­ка Аме­ри­ке да ин­тер­ве­ни­ше код
Ва­ти­ка­на. На та­кве апе­ле Ру­звелт је мо­
гао са­мо да про­те­ству­је код па­пе по­сред­
ством свог по­слан­ства у Ва­ти­ка­ну.
Ца­ри­град­ски па­три­јарх упу­тио је про­
тест па­пи Пи­ју XII због стра­да­ња Ср­ба. Тај
про­тест об­ја­ви­ле су не­ке тур­ске но­ви­не.
У ма­ђар­ском Пар­ла­мен­ту, у Бу­дим­пе­
шти, би­ло је ви­ше про­те­ста због стра­да­
ња Ср­ба: пр­ви је то учи­нио ба­рон Јо­сиф
Ра­ја­чић (26. ма­ја 1941.), а ка­сни­је и Ен­дре
Бај­чи Жи­лин­ски.
Над­би­ску­пу Сте­пин­цу сти­за­ла су пи­сма
од вер­ни­ка. Би­ло је и та­квих ко­ји су, из
нај­ду­бљих хри­шћан­ских по­бу­да, од ње­га
тра­жи­ли за­шти­ту за Ср­бе. Ни на јед­но од
ових пи­са­ма над­би­скуп се ни јед­ном реч­
ју ни­је освр­нуо у свом, ина­че бри­жљи­во
пи­са­ном днев­ни­ку. Ни­ка­да над­би­скуп ни­
је ни­шта пред­у­зео за оно што су га мо­ли­
ли ње­го­ви вер­ни­ци.
Ко­ли­ко је стра­да­ло Ср­ба у Не­за­ви­сној
Др­жа­ви Хр­ват­ској ни­ка­да до са­да ни­је тач­
но, ни­ти при­бли­жно утвр­ђе­но. Раз­ло­га за
то има мно­го, ма­ло је оправ­да­них, мно­го
ви­ше нео­прав­да­них. Утвр­ђи­ва­ње бро­ја
стра­да­лих је ве­о­ма сло­жен по­сао ко­ји из­
и­ску­је мул­ти­ди­сци­пли­нар­на ис­тра­жи­ва­ња
јед­ног ти­ма струч­ња­ка, од исто­ри­ча­ра до
ста­ти­сти­ча­ра.
Етничко чишћење
Пу­бли­ци­сти и исто­ри­ча­ри, а од не­дав­но
и не­ко­ли­ци­на Да би се по­ме­ну­ли сви, или
ба­рем по­у­зда­ни­ји ауто­ри, тре­ба­ло би мно­
го про­сто­ра. Али, рас­пра­ва о тим чи­ње­ни­
ца­ма ни­је у окви­ру овог ра­да.
За­кон­ским од­ред­ба­ма у Не­за­ви­сној Др­
жа­ви Хр­ват­ској не­ста­ло је срп­ског на­ро­да
по­што је ње­го­во име за­бра­ње­но. По тај­ним
окру­жни­ца­ма Ср­би ни­су ви­ше би­ли Ср­би
не­го пра­во­слав­ци. Ка­ко је у ме­ђу­вре­ме­ну
за­бра­ње­на срп­ско пра­во­слав­на ве­ра, и све
што је у том скло­пу, Ср­би су по­ста­ли за хр­
ват­ску власт „гр­ко из­точ­ња­ци“ па су их та­
ко у свим зва­нич­ним до­ку­мен­ти­ма име­но­
ва­ли. Фор­мал­но гле­да­ју­ћи на овај про­цес,
схва­та се да је то, у ства­ри, ра­за­ра­ње до
уни­ште­ња Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве.
У свим пла­но­ви­ма про­те­ри­ва­ња Ср­ба
стал­но се го­во­ри­ло о ста­нов­ни­ци­ма пра­во­
слав­не ве­ре, ка­сни­је гр­ко­и­сточ­не. Ова­кво
име­но­ва­ње на­ро­да, ње­го­во сво­ђе­ње на
вер­ску ком­по­нен­ту, ни­је слу­чај­но. На­и­ме,
про­те­ри­ва­ње пра­во­слав­ног ста­нов­ни­штва
за­пра­во је вер­ско чи­шће­ње те­ри­то­ри­ја. У
истом кон­тек­сту, пре­кр­шта­ва­ње пред­ста­
вља део ри­мо­ка­то­лич­ког про­зе­ли­ти­зма. У
ства­ри, то се и мо­ра на­зва­ти нај­тач­ни­јим
име­ном: рат ри­мо­ка­то­ли­чан­ства про­тив
срп­ског пра­во­сла­вља (у окол­но­сти­ма по­
сто­ја­ња Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске).
Про­те­ри­ва­њем пра­во­слав­ног ста­нов­ни­
штва, од­но­сно срп­ског на­ро­да, из Не­за­ви­
сне Др­жа­ве Хр­ват­ске, на­ста­ла би ет­нич­ки
и вер­ски хо­мо­ге­на др­жа­ва. Та­ква др­жа­ва
би­ла је крај­њи циљ уста­шке иде­о­ло­ги­је и
стра­те­шке по­ли­ти­ке Ва­ти­ка­на.
Чи­шће­ње пра­во­слав­ног ста­нов­ни­штва
про­те­ри­ва­њем у Ср­би­ју би­ло је пер­фид­
Над­би­ску­пу Сте­пин­цу ­
сти­за­ла су пи­сма од ­
вер­ни­ка. Би­ло је и та­квих
ко­ји су, из нај­ду­бљих ­
хри­шћан­ских по­бу­да, ­
од ње­га тра­жи­ли за­шти­ту
за Ср­бе. Ни на јед­но од
ових пи­са­ма над­би­скуп се
ни јед­ном реч­ју ни­је ­
освр­нуо у свом, ина­че
бри­жљи­во пи­са­ном ­
днев­ни­ку. Ни­ка­да ­
над­би­скуп ни­је ни­шта
пред­у­зео за оно што су га
мо­ли­ли ње­го­ви вер­ни­ци
но и до крај­но­сти раз­ра­ђе­но. То се мо­же
схва­та­ти и на осно­ву не­ко­ли­ко сле­де­ћих
до­ку­ме­на­та: Хр­ват­ска власт па­зи­ла је на
вер­ску чи­сто­ту оних ко­је је тре­ба­ло пре­
се­ља­ва­ти. Ка­ко је у мно­гим ме­сти­ма би­ло
ме­шо­ви­тих бра­ко­ва, по­ста­вља­ло се и пи­
та­ње ка­ко у та­квим слу­ча­је­ви­ма по­сту­па­
ти. Због то­га је Рав­на­тељ­ство за по­но­ву,
24. ју­ла 1941. ра­за­сла­ло свим сво­јим под­
руч­ним вла­сти­ма „Упу­те за исе­ља­ва­ње
оби­те­љи дви­ју вје­ра.»
Пр­ва фа­за уни­ште­ња срп­ског на­ро­да био
је стра­хо­ви­ти те­рор и за­стра­ши­ва­ње, ка­ко
би се са­ми исе­ља­ва­ли у Ср­би­ју. Про­те­ри­ва­
ње у Ср­би­ју би­ло је ре­а­ли­за­ци­ја иде­ја Ан­те
Стар­че­ви­ћа о „вра­ћа­њу“ Ср­ба на про­сто­ре
ода­кле су до­шли у Хр­ват­ску. По истом уче­
њу, Дри­на и Са­ва су гра­ни­це на­ро­да. Од­го­
вор на пи­та­ње шта са Ср­би­ма био је, та­ко­ђе
по Стар­че­ви­ћу и ње­го­вим след­бе­ни­ци­ма и
на­след­ни­ци­ма: Пре­ко Дри­не или у Дри­ну!
У пр­вим ме­се­ци­ма уста­шке др­жа­ве чу­ло се
без­број пред­ло­га где тре­ба пре­се­ља­ва­ти
срп­ски на­род. Та­ко је је­дан ри­мо­ка­то­лич­ки
све­ште­ник пред­ла­гао да Ср­бе тре­ба пре­се­
ли­ти у Ср­би­ју а ка­сни­је ода­тле у мо­чва­ре
Ис­точ­не Не­мач­ке.
Хр­ва­ти су 19. апри­ла 1941. у мно­гим срп­
ским се­ли­ма пре­ти­ли на­ро­ду и го­во­ри­ли
о суд­би­ни ко­ја му је на­ме­ње­на. Већ од 23.
апри­ла го­во­ри­ли су им да се мо­ра­ју исе­ли­
ти у ро­ку од 5 да­на.
Ср­би до та­да ни­су би­ли на­ви­кли на та­
кве прет­ње па све то ни­су узи­ма­ли пре­
ви­ше озбиљ­но. Ме­ђу­тим, ка­да су Хр­ва­ти
пре­ста­ли да пре­те и по­че­ли са те­ро­ром и
про­га­ња­њем, по­че­ли су се отре­жња­ва­ти
и тра­жи­ти не­ка ре­ше­ња. У ме­ђу­вре­ме­ну,
хр­ват­ска власт мно­штвом за­ко­на и на­
ред­би пси­хич­ки је обез­гла­ви­ла срп­ски
на­род и та­ко му по­ка­за­ла да му не­ма ме­
ста у тој др­жа­ви. Упо­ре­до са овим за­ко­ни­
ма по­че­ли су и про­го­ни ини­ци­ра­ни го­во­
ри­ма мно­гих функ­ци­о­не­ра, све­ште­ни­ка и
обич­них Хр­ва­та.  z
1/2010 l Двери српске l 101
 СРПСКА БОРБА
Ра­до­ван Пи­ли­по­вић
„Хан­џар“ SS ди­ви­зи­ја –
ја­ни­ча­ри Хи­тле­ро­вог
но­вог по­рет­ка
Ди­ви­зи­ја је фор­ма­циј­ски устро­је­на у Фран­цу­ској.
Ње­ни при­пад­ни­ци су има­ли при­ли­ке да се упо­зна­ју и
об­у­че у ду­ху не­мач­ко-пру­ског вој­нич­ког дри­ла.
Сре­ди­ном 1943. го­ди­не „Хан­џар“ ди­ви­зи­ја је ра­то­ва­ла про­тив
срп­ског по­кре­та от­по­ра у Ис­точ­ној Бо­сни
Ј ед­но од на­сле­ђа Осман­ске вла­да­ви­
не на Бал­кан­ском по­лу­о­стр­ву, ко­је је
про­ис­те­кло из ве­ков­ног дру­штве­ног
и по­ли­тич­ког ути­ца­ја исла­ма, је­сте број­
ност исла­ми­зо­ва­них при­пад­ни­ка за­те­че­
них сло­вен­ских на­ро­да. И Ср­би и Бу­га­ри
у сво­јим је­зи­ци­ма има­ју по­себ­не ре­чи за
су­на­род­ни­ке ко­ји су при­ми­ли ислам као
ре­ли­ги­о­зни по­глед на свет. У Бу­гар­ској су
то тор­бе­ши и по­ма­ци, а код Ср­ба је реч о
по­ту­ри­ца­ма.
Тор­бе­ши су они ко­ји у тор­ба­ма но­се да­
ро­ве за из­да­ју Хри­ста и ве­ре у ко­јој су ро­
ђе­ни, што би Ср­би ре­кли „про­дао ве­ру за
ве­че­ру“, а по­ма­ци они ко­ји се по­ми­чу ка
вла­сто­др­шци­ма, од­но­сно чи­ји про­грес,
но­си и од­ре­ђе­ну до­зу мо­рал­ног пре­сту­
па по­ста­ју­ћи та­ко пре­ступ (ле­ни­је), tran­
sgres­sus.
Срп­ска по­сло­ви­ца „По­ту­ри­ца го­ри од
Тур­чи­на“ ни­је је­ди­на да би се ње­на по­ру­
ка мо­гла опо­вр­га­ва­ти као не­ра­ци­о­нал­но
до­жи­вља­ва­ње „дру­гог и дру­га­чи­јег“. На­
про­тив, ко­ли­ко је уко­ре­ње­на у ра­зу­му и
ко­ли­ко за­ви­си од исто­риј­ског ис­ку­ства
све­до­че и сти­хо­ви:
„Што не мо­гу па­ше и уста­ше,
То нам чи­не по­ту­ри­це на­ше“.
Бор­ба за по­ли­тич­ку пре­власт ве­ли­ких
си­ла на Бал­кан­ском по­лу­о­стр­ву у XX ве­
ку, у го­ди­на­ма Дру­гог свет­ског ра­та, на­
ро­чи­то, ра­чу­на­ла је на ње­го­ву ет­нич­ку
ша­ро­ли­кост и мул­ти­кон­фе­си­о­нал­ност.
Рас­ту­ра­ње Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је пре­ма
102 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Хи­тле­ро­вим ди­рек­ти­ва­ма, ни­је за­до­во­
љи­ло до­бар број му­сли­ма­на, на­ро­чи­то
оних ко­ји су жи­ве­ли у Бо­сни и Хер­це­го­ви­
ни. Хр­ват­ска уста­шка по­ли­ти­ка пре­ма му­
ха­ме­дан­ци­ма ко­јих је у окви­ру НДХ би­ло
не­што око 1.000.000, ишла је на њи­хо­во
ути­ли­тар­но ин­те­гри­са­ње уз про­па­ган­ду
да је реч „о хр­ват­ском цве­ћу“, „дич­ном со­
ју“ не би ли се ста­ви­ли у слу­жбу хр­ват­ске
ге­но­цид­не ср­бо­фо­би­је. По­глав­ник Ан­
те Па­ве­лић је је­дан од сво­јих слу­жбе­них
пор­тре­та ура­дио са фе­сом на гла­ви, де­
лом тра­ди­ци­о­нал­не бал­кан­ске но­шње
ко­ја ево­ци­ра епо­ху тур­ске вла­да­ви­не. Са
дру­ге стра­не, у слу­жбе­ним ди­рек­ти­ва­ма
Глав­ни уста­шки стан је на­ла­гао из­бе­га­ва­
ње упо­тре­бу ге­о­граф­ских пој­мо­ва „Бо­сна
и Хер­це­го­ви­на“.
Ма­ли број ми­ни­ста­ра у Па­ве­ли­ће­
вој вла­ди ни­је био до­во­љан га­рант да је
му­сли­ман­ско ста­нов­ни­штво по­ли­тич­ки
за­до­во­ље­но, од­но­сно да се са њи­ма ка­
да до­ђе вре­ме и час не­ће де­ша­ва­ти исто
што и пра­во­слав­ним Ср­би­ма ко­ји су сво­
јим те­ли­ма пу­ни­ли ја­ме Ди­нар­ских Ал­па
и кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре (Ја­се­но­вац,
Ста­ра Гра­ди­шка, Ја­дов­но, итд).
Ве­ли­ка по­ли­ти­ка и ­
по­ло­жај му­сли­ма­на
Је­дан од фи­ре­ро­вих на­чи­на да на­шко­
ди Бри­тан­ци­ма је­сте по­ку­шај ре­гру­то­ва­
ња му­сли­ма­на ши­ром све­та про­тив њи­
хо­ве ко­ло­ни­јал­не по­ли­ти­ке. На Бли­ском
Ис­то­ку, Афри­ци и дру­гим де­ло­ви­ма Ази­
је би­ло је око 350.000.000 при­пад­ни­ка
ислам­ске ве­ро­и­спо­ве­сти. Та­кав по­ку­шај
ис­ко­ри­шћа­ва­ња ислам­ских људ­ских ре­
сур­са у не­мач­ке вој­не свр­хе спро­ве­ден је
упра­во у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни.
Ка­сне 1942. го­ди­не во­ђа SS-а Хајн­рих
Хи­млер се из­ја­снио: „Ја се на­дам да ће­мо
на­ћи на­чи­на да овај на­род ко­ји се др­жи
по­да­ље од хр­ват­ске др­жа­ве и ко­ји има
ду­гу тра­ди­ци­ју слу­жбе у на­шем цар­ству
(Рај­ху) бу­де вој­нич­ки ис­ко­ри­шћен“. Му­
сли­ман­ска вој­на фор­ма­ци­ја у ран­гу ди­ви­
зи­је ко­ја би се ре­гру­то­ва­ла у Бо­сни би­ла
би, по пла­но­ви­ма Не­ма­ца, про­то­тип за
дру­ге му­сли­ма­не ко­је ши­ром све­та тре­ба
окре­ну­ти про­тив бри­тан­ске кру­не. Ка­да
се ми­сли на ста­ру тра­ди­ци­ју слу­же­ња Рај­
ху, ми­сли се по­нај­пре на уло­гу ре­ги­мен­
ти са те­ри­то­ри­је Бо­сне и Хер­це­го­ви­не
ко­је су се по­ка­за­ле као ју­нач­не за ра­чун
Аустро-Угар­ске на бој­ним по­љи­ма Пр­вог
свет­ског ра­та.
Ства­ра­ње по­себ­не вој­не је­ди­ни­це од
по­да­ни­ка Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске
ни­је до­бро прим­ње­но код Ан­те Па­ве­
ли­ћа и ње­го­вих нај­бли­жих са­рад­ни­ка.
Мар­шал Слав­ко Ква­тер­ник се тру­дио да у
но­ву SS-ди­ви­зи­ју уба­ци што ве­ћи број ри­
мо­ка­то­ли­ка и да кроз хр­ват­ске ин­сиг­ни­је
(ша­хов­ни­цу) на уни­фор­ма­ма по­ка­же др­
жав­но-прав­ну про­ве­ни­јен­ци­ју но­вог не­
мач­ког вој­ног ка­дра. У не­мач­ком Вер­мах­
ту су већ би­ле мо­би­ли­са­не и ан­га­жо­ва­не
три ди­ви­зи­је хр­ват­ског људ­ског ре­сур­са,
а реч је о 369, 373. и 392. пе­ша­диј­ско-ле­
ги­о­нар­ској ди­ви­зи­ји. Фолк­сдој­че­ри, за­

по­вед­ни­ци SS ди­ви­зи­је „Принц Еуген“ су
да­ли ло­ги­стич­ки и ко­манд­ни пе­чат но­во­
фор­ми­ра­ној му­сли­ман­ској ди­ви­зи­ји. Нај­
ви­ше се за ње­но вој­но и ор­га­ни­за­ци­о­но
уоб­ли­ча­ва­ње за­ла­гао ко­ман­дант Ар­тур
Фелпс. У Хи­мле­ро­вим ин­струк­ци­ја­ма је
ста­ја­ло: „Ре­гру­то­ва­ње тре­ба да се оба­
вља без зна­ња хр­ват­ске вла­де, у са­рад­
њи са Waf­fen-SS и стро­го под не­мач­ком
кон­тро­лом... Вел­ка па­жња тре­ба да се
по­све­ти тра­ди­ци­ји и ре­ли­ги­о­зним оби­ча­
ји­ма. Крај­њи спо­ра­зум тре­ба за­кљу­чи­ти
раз­ме­ном крат­ких ака­та из­ме­ђу Хр­ват­ске
вла­де и Не­мач­ког по­слан­ства“.
Је­ру­са­лим­ски муф­ти­ја
Је­дан од глав­них оба­ве­шта­ја­ца Глав­не
Слу­жбе SS, Го­тлоб Бер­гер је са­свим про­
ниц­љи­во сма­трао да би из­бе­гли муф­ти­ја
из Је­ру­са­ли­ма, во­ђа му­сли­ма­на Па­ле­сти­
не, Хаџ Амин Ел-Ху­се­и­ни мо­гао да оку­ра­
жи до­бро­вољ­це за сту­па­ње у но­ву ди­ви­
зи­ју. Као во­ђа Ви­со­ког арап­ског ко­ми­те­та
у Па­ле­сти­ни и оства­ре­ни ан­гло­фоб на
са­ве­то­ва­њу са Фелп­сом и Бер­ге­ром да­на
23. мар­та 1943. го­ди­не је ре­као:
„Ср­ца свих му­сли­ма­на да­нас мо­ра­ју да
бу­ду упра­вље­на њи­хо­вој ислам­ској бра­
ћи у Бо­сни ко­ји про­жи­вља­ва­ју и су­сре­
ћу се са су­ро­вом и тра­гич­ном суд­би­ном.
Они су про­го­ње­ни од срп­ских и ко­му­ни­
стич­ких бан­ди­та, ко­ји су при­ми­ли по­др­
шку од Ен­гле­ске и Со­вјет­ског Са­ве­за. Они
су уби­ја­ни, њи­хо­ва има­ња су раз­гра­бље­
на, њи­хо­ва се­ла спа­ље­на. Ен­гле­ска и ње­
ни са­ве­зни­ци са пре­се­да­ном у исто­ри­ји
ве­зу­ју ру­ке и уби­ја­ју му­сли­ма­не у Евро­пи,
као што су ве­ко­ви­ма ра­ди­ли у Арап­ским
зе­мља­ма и у Ин­ди­ји“.
У дру­гом, са­да јав­ном го­во­ру, у са­ра­
јев­ској џа­ми­ји, ка­ко је пре­не­ла та­да­шња
штам­па, ни­је про­пу­стио да озна­чи „Ср­
бе“ и „чет­ни­ке“, као и оста­ле „бан­ди­те“ за
не­во­ље и му­ке бо­сан­ско-хер­це­го­вач­ких
му­сли­ма­на, по­ди­гав­ши сво­ју по­ли­тич­ку
Јерусалимски муфтија Ел Хусеини
на смотри Ханџар дивизије
те­о­ло­ги­ју на још ве­ћи ни­во: „Мо­ра­мо се
по­све­ти­ти до­след­ној бор­би про­тив бољ­
ше­ви­зма и Бољ­ше­вич­ке Ру­си­је јер је ко­
му­ни­зам не­спо­јив са Исла­мом“.
Хан­џар ди­ви­зи­ја и ­
њен рат­ни днев­ник
До сре­ди­не 1943. го­ди­не но­во­фор­ми­
ра­ну „Ханџар“ SS ди­ви­зи­ју по­пу­ни­ло је
8000 до­бро­во­ља­ца, по­нај­ви­ше са те­ри­
то­ри­је Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. За­ла­га­њем
уста­шких струк­ту­ра уба­че­но је нак­данд­
но 2000 ри­мо­ка­то­ли­ка да се не би по­ка­
за­ло ка­ко су му­ха­ме­дан­ци не­за­до­вољ­ни
хр­ват­ском др­жа­вом. По­чет­ни до­ку­мен­ти
о тран­сфе­ру офи­ци­ра из хр­ват­ске вој­ске
по­ка­зу­ју да је ме­ђу пр­ви­ма у до­бро­во­
љач­ку му­сли­ман­ску ди­ви­зи­ју ступилa не­
ко­ли­ци­на има­ма.
Ди­ви­зи­ја је фор­ма­циј­ски устро­је­на у
Фран­цу­ској. Ње­ни при­пад­ни­ци су има­
ли при­ли­ке да се упо­зна­ју и об­уч­ е у ду­ху
не­мач­ко-пру­ског вој­нич­ког дри­ла. Сре­
ди­ном 1943. го­ди­не „Хан­џар“ ди­ви­зи­ја је
ра­то­ва­ла про­тив срп­ског по­кре­та от­по­ра
у Ис­точ­ној Бо­сни. Нај­ви­ше до­при­но­са су
да­ли на тзв. „Срем­ском фрон­ту“ где су се
у ју­ну и ав­гу­сту 1944. го­ди­не у реј­он
­ у Оси­
је­ка, Вин­ко­ва­ца и Ву­ко­ва­ра су­прот­ста­
вља­ли и ко­чи­ли про­дор ру­ске Со­вјет­ске
Ар­ми­је. До ка­пи­ту­ла­ци­је Рај­ха 13. SS „Хан­
џар“ ди­ви­зи­ја бо­ри­ла се до­след­но под
Хи­тле­ро­вом за­ста­вом. Нај­бо­љу сту­ди­ју о
окол­но­сти­ма на­стан­ка „Хан­џар“ ди­ви­зи­
је и ње­ном рат­ном ан­га­жма­ну на­пи­сао је
Џорџ Ле­пре, а ура­ђе­на је на осно­ву рат­
ног днев­ни­ка IX SS пла­нин­ског кор­пу­са и
ми­кро­фил­мо­ва­не гра­ђе аме­рич­ких вој­
но-исто­риј­ских ар­хи­ва раз­ли­чи­те про­ве­
ни­јен­ци­је.
Суд­би­на ње­них при­пад­ни­ка би­ла је раз­
ли­чи­та. Као и оста­ле европ­ске вој­ске ко­је
су се бо­ри­ле на стра­ни не­мач­ког „Но­вог
по­рет­ка“ ве­ли­ки број, ако ни­је из­ги­нуо,
до­пао је са­ве­знич­ких за­ро­бље­нич­ких ло­
го­ра у Аустри­ји или Ита­ли­ји. Оба­ве­штај­
ци Ти­то­ве Ју­го­сло­вен­ске ар­ми­је су на­сто­
ја­ли да за­блу­де­ле „зе­мља­ке“ при­до­би­ју
за по­вра­так у отаџ­би­ну. Је­дан део се вра­
тио, а је­дан број је оти­шао у еми­гра­ци­ју у
За­пад­ну Евро­пу или у зе­мље Тре­ћег све­та
ко­ји је у дру­гој по­ло­ви­ни XX ве­ка у сфе­ри
спољ­не по­ли­ти­ке по­стао ве­о­ма ва­жан.
„Са­да ку­не сво­ју ­
суд­бу што је ја­ни­чар“
Хи­тле­ров екс­пе­ри­мент са му­сли­ма­ни­
ма из Бо­сне и Хер­це­го­ви­не да бу­ду укљу­
че­ни у ње­гов Но­ви свет­ски по­ре­дак као
то­пов­ско ме­со ни­је до­нео ни­чег до­брог.
Ги­не­ћи и про­ли­ва­ју­ћи крв на бо­ји­шти­ма
Рај­ха, про­тив ан­ти­фа­ши­стич­ких по­кре­та у
срп­ским зе­мља­ма, SS ди­ви­зи­ја зва­на „Хан­
џар“, по оруж­ју сред­њо­ве­ков­них за­во­је­ва­
ча Ви­зан­ти­је и Бал­ка­на, би­ла је са­мо је­дан
по­ку­шај европ­ске ин­те­гра­ци­је ислам­ског
по­ли­тич­ког по­тен­ци­ја­ла у по­ли­тич­ку сце­
ну на Ста­ром Кон­ти­нен­ту. На­ци­стич­ки
про­је­кат по ан­тич­ком ре­цеп­ту di­vi­de et
im­pe­ra до кра­ја је по­ка­зао сво­је пер­фид­но
ли­це. Не­из­гра­ђе­на и не­ја­сна на­ци­о­нал­на
свест бо­сан­ско-хер­це­го­вач­ких му­сли­ма­на
до­пу­сти­ла је да они обра­зу­ју јед­ну елит­
ну SS вој­ну фор­ма­ци­ју, ни ма­ње ни ви­ше
не­го ди­ви­зи­ју, ко­ја је ста­ла под бај­рак са
ку­ка­стим кр­стом. Док је муф­ти­ја Па­ле­сти­
не Ел-Ху­се­и­ни био убе­ђен да су Ал­ко­ран и
Ма­ни­фест ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је не­спо­ји­
ви, епо­ха Не­свр­ста­но­сти, ко­ја је на­сту­пи­ла
на­кон Дру­гог свет­ског ра­та, та­ко је не­што
де­ман­то­ва­ла.  z
БИ­БЛИ­О­ГРА­ФИ­ЈА:
1. Va­sa Ka­zi­mi­ro­vić, NDH u sve­tlu ne­
mač­kih do­ku­me­na­ta i dnev­ni­ka Gle­za fon
Hor­ste­nau 1941–1944, Be­o­grad 1987.
2. Ла­зо М. Ко­стић, На­у­ка утвр­ђу­је на­
род­ност Б-Х му­сли­ма­на (ет­но­граф­ска
сту­ди­ја), То­рон­то 1967.
3. Го­ран Ла­ти­но­вић, О му­сли­ман­ским
уџ­бе­ни­ци­ма исто­ри­је, По­се­бан оти­сак
из Збор­ни­ка за исто­ри­ју Бо­сне и Хер­це­
го­ви­не 6, Бе­о­град 2009, стр. 329–343.
4. Ge­or­ge Le­pre, Him­mler’s Bo­snian Di­
vi­sion – The Waf­fen-SS Handschar Di­vi­sion
1943–1945, At­glen PA 1997.
5. En­ver Re­džić, Mu­sli­man­sko auto­no­
ma­štvo i 13. SS di­vi­zi­ja – Auto­no­mi­ja Bo­sne
i Her­ce­go­vi­ne i Hi­tle­rov Tre­ći rajh, Sa­ra­je­vo
1987.
6. Franz Schraml, Kri­egsscha­up­ latz Kro­
a­tien (Die de­utsch-kro­a­tischen Le­gi­ons-Di­
vi­si­o­nen – 369., 373., 392. Inf.-Div. kro­at.),
Nec­kar­gemünd 1962.
7. Ra­sim Hu­rem, Kri­za Na­rod­no­o­slo­
bo­di­lač­kog po­kre­ta u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni
kra­jem 1941. i po­čet­kom 1942. go­di­ne, Sa­
ra­je­vo 1972.
1/2010 l Двери српске l 103
 СРПСКА БОРБА
Александар Вељић
По­сле­ди­це
ма­ђар­ског нацизма
У „Ве­ли­кој Ма­ђар­ској“ је жи­ве­ло 825.007 Је­вре­ја.
До Хор­ти­је­вог сврг­ну­ћа с вла­сти, ка­да Хи­тлер
ок­то­бра 1944. по­ста­вља око­ре­ле на­ци­сте „стре­ла­сте кр­сто­ве“,
у на­ци­стич­ке ло­го­ре смр­ти је от­пре­мље­но 618.007 Је­вре­ја.
П о­јам фа­ши­зма обич­но асо­ци­ра на
Хи­тле­ра и Му­со­ли­ни­ја. На из­не­на­ђе­ње
мно­гих чи­та­ла­ца, ко­лев­ка фа­ши­зма
ни­је Ита­ли­ја ни­ти Не­мач­ка. Лик и де­ло пр­вог
европ­ског фа­ши­сте би­ла је за­бра­ње­на те­ма
по­сле Дру­гог свет­ског ра­та.
По окон­ча­њу Пр­вог свет­ског ра­та,
Три­ја­нон­ским спо­ра­зу­мом је Ма­ђар­ска
све­де­на на да­на­шње гра­ни­це. Та­кво ста­
ње ни­је при­хва­тио ма­ђар­ски на­род ни
ње­го­ва по­ли­тич­ка ле­ви­ца и де­сни­ца. И
да­нас се при­ли­ком по­ла­га­ња за­кле­тви у
Ма­ђар­ској се­вер­на Ср­би­ја и дру­ге ре­ги­
је ка ко­ји­ма по­сто­је аспи­ра­ци­је на­зи­ва­ју
„при­вре­ме­но од­уз­ е­тим кра­је­ви­ма“.
Ства­ра­ње ма­ђар­ске со­вјет­ске ко­му­не
из­ба­ци­ло је у пр­ви план по­ли­тич­ке сце­
не не­гда­шњег ад­ми­ра­ла аустро­у­гар­ске
фло­те, Ми­кло­ша Хор­ти­ја. Он ће из свог
ан­ти­ко­му­ни­стич­ког шта­ба у Се­ге­ди­ну
умар­ши­ра­ти у Бу­дим­пе­шту 1919. и за­по­
че­ти оп­шти те­рор над по­ли­тич­ким про­
тив­ниц­ма. Већ те го­ди­не Хор­ти уста­но­
вља­ва глав­ну плат­фор­му свог по­ли­тич­ког
де­ло­ва­ња: ан­ти­бољ­ше­ви­зам са оштрим
ан­ти­ру­ским сен­ти­мен­том, ан­ти­се­ми­ти­
зам и ре­ви­зи­ја Три­ја­нон­ског спо­ра­зу­ма у
ци­љу ства­ра­ња „ве­ли­ке Ма­ђар­ске“ у ко­јој
не­ће би­ти ме­ста за срп­ски и дру­ге не­ма­
ђар­ске на­ро­де. Огра­ни­чен Три­ја­нон­ским
од­ред­ба­ма у по­гле­ду вој­не мо­ћи, Хор­ти
је опре­мио ца­рин­ске, по­ли­циј­ске и жан­
дар­ме­риј­ске је­ди­ни­це сред­стви­ма ре­гу­
лар­не вој­ске.
Мр­зи­тељ Ср­ба и Је­вре­ја
„По­ли­ти­ка“ 7. сеп­тем­бра 1919. пи­ше да
„из­ве­сни ма­ђар­ски ли­сто­ви про­па­ги­ра­ју
фор­мал­но ис­тре­бље­ње Је­вре­ја“. Хор­ти­је­
104 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ва Ма­ђар­ска је пр­ва европ­ска зе­мља ко­ја
је по­зва­ла на ге­но­цид над Је­вре­ји­ма уве­
ли­ко пре Хи­тле­ро­вог „ко­нач­ног ре­ше­ња“!
Ма­ђар­ска вла­да 1932. по­ста­вља за ми­
ни­стра прав­де Еме­ри­ха На­ђа фон Ша­
ши­ја, осве­до­че­не­ног ср­бо­мр­сца ко­ји је
по злу остао упам­ћен у Зла­ти­бор­ском
окру­гу где је као ко­ман­дант оку­па­тор­ске
упра­ве у Пр­вом свет­ском ра­ту оте­ре­ао на
сто­ти­не Ср­ба – Ужи­ча­на и Зла­ти­бо­ра­ца - у
ма­ђар­ски ло­гор Не­жи­дер.
По до­ла­ску на власт Хор­ти за­ти­че
17.132 Ср­би­на у Ма­ђар­ској. Го­ди­не 1930.
је та по­пу­ла­ци­ја ума­ње­на на 7.031, а 1941.
је оста­ло 5.442 Ср­ба.
Пру­жа­ње ру­ке Тре­ћем рај­ху
Ми­кло­ша Хор­ти­ја је пр­ва европ­ска ин­
сти­ту­ци­ја ко­ја уки­да изо­ла­ци­ју Тре­ћег рај­
ха. У знак на­вод­не Хи­тле­ро­ве за­хвал­но­сти
до­би­ја де­ло­ве ју­жне Сло­вач­ке но­вем­бра
1938. Фе­бру­а­ра 1939. при­сту­па Ан­ти­ко­
мин­тер­ни и на про­ле­ће оку­пи­ра де­ло­ве
При­кар­пат­ске Укра­ји­не. Хор­ти се 13. мар­та
1939. за­хва­љу­је Хи­тле­ру ре­чи­ма: „Ја ни­ка­да
не­ћу за­бо­ра­ви­ти овај до­каз на­шег при­ја­
тељ­ства и ва­ша ек­се­лен­ци­ја мо­же си­гур­но
увек ра­чу­на­ти на мо­ју бла­го­дар­ност“.
По­сте­пе­но ства­ра­ју­ћи „ве­ли­ку Ма­ђар­
ску“ Хор­ти на­пу­шта Дру­штво на­ро­да.
Ав­гу­ста 1940. до­би­ја на упра­ву се­вер­ну
Тран­сил­ва­ни­ју. Па­ра­лел­но са на­прет­ком
Хи­тле­ро­вих осва­јач­ких по­хо­да Ма­ђар­ска
усва­ја све оштри­је про­ти­вје­вреј­ске ме­ре
да би 2. ав­гу­ста 1941. до­не­ла за­кон ко­јим
опо­на­ша нир­нбер­шке на­ци­стич­ке про­
пи­се.
Ре­гент (на­ме­сник) Хор­ти ку­је пла­но­ве да
за­по­сед­не Бач­ку без од­лу­ке пар­ла­мен­та. У
са­ра­њи са пред­став­ни­ци­ма Хи­тле­ро­вог
ге­не­рал­шта­ба до 30. мар­та из­ра­ђу­је рас­
по­ред ма­ђар­ских је­ди­ни­ца за упад у Ју­го­
сла­ви­ју. На Хи­тле­ро­во пи­та­ње 27. мар­та
1941. да ли уго­вор о веч­ном при­ја­тељ­ству
са Ју­го­сла­ви­јом под­ра­зу­ме­ва да Ма­ђар­
ска од­у­ста­је од те­ри­то­ри­јал­них зах­те­ва,
Хор­ти спрем­но од­го­ва­ра: „Те­ри­то­ри­јал­не
пре­тен­зи­је, на ко­је се тво­ја ек­се­лен­ци­ја
у сво­јој по­ру­ци из­во­ле­ла по­зва­ти – сто­је,
оче­ку­ју мо­гућ­ност оства­ре­ња“.
На дан про­гла­ше­ња НДХ, ма­ђар­ска
вла­да за­се­да 10. апри­ла 1941. и одо­бра­ва
ре­ген­то­ву за­по­вест о рат­ним опе­ра­ци­ја­
ма у „ју­жним кра­је­ви­ма“ и „Про­кла­ма­ци­ју
ма­ђар­ском на­ро­ду“ да је вој­на ин­тер­вен­
ци­ја нео­п­ход­на за­рад на­вод­не за­шти­те
ма­ђар­ског жи­вља.
По­сле­ди­це оку­па­ци­је Бач­ке
Ства­ра­ју­ћи при­вид да је Бач­ка осво­је­на
хе­рој­ским бит­ка­ма, Хор­ти­је­ве тру­пе су ин­
сце­ни­ра­ле су­ко­бе пу­ца­ју­ћи по кро­во­ви­ма
и оп­ту­жу­ју­ћи ло­кал­но ста­нов­ни­штво да
на та­ва­ни­ма кри­је чет­ни­ке. У април­ском
за­по­се­да­њу Бач­ке 1941. по­би­је­но је око
8.500 Ба­чва­на. По­себ­но је стра­да­ло ци­
вил­но ста­нов­ни­штво Сом­бо­ра, Ср­бо­бра­
на, Су­бо­ти­це, Сен­те и Но­вог Са­да.
Ре­гент Ма­ђар­ске је пре­кр­шио члан 23.
Ха­шке кон­вен­ци­је при­нуд­но мо­би­ли­шу­
ћи ста­нов­ни­штво оку­пи­ра­не те­ри­то­ри­је,
чи­ме је пре­кр­шен и члан 42. ко­ји за­бра­
њу­је при­сва­ја­ње ту­ђег су­ве­ре­ни­те­та за
вре­ме тра­ја­ња оку­па­ци­је. Ни­је по­знат
пре­ци­зан број Ср­ба, Сло­ве­на и Је­вре­ја
 Хор­ти­је­ва­
Ма­ђар­ска­
је пр­ва европ­ска­
зе­мља ко­ја је­
по­зва­ла на ге­но­цид­
над Је­вре­ји­ма­
уве­ли­ко пре­
Хи­тле­ро­вог­
„ко­нач­ног ре­ше­ња“!
Хорти на конференцији
са Хитлером
жр­тво­ва­них на Ис­точ­ном фрон­ту у окви­
ру та­ко­зва­них „рад­них ба­та­љо­на“.
Се­ге­дин­ски за­твор „Чи­лаг“ (Зве­зда) био
је нај­ве­ће кон­цен­тра­ци­о­но ме­сто за по­ли­
тич­ке за­тво­ре­ни­ке - ак­ти­ви­сте от­по­ра фа­
ши­зму. У том ка­за­ма­ту је 752 за­то­че­ни­ка
из Бач­ке и Ба­ра­ње из­др­жа­ва­ло ка­зну. Јед­
но од нај­стра­шни­јих му­чи­ли­шта би­ла је
да­на­шња ка­сар­на код но­во­сад­ске Ри­бље
пи­ја­це. У том ка­за­ма­ту је из­дах­ну­ло од
звер­ског му­че­ња нај­ма­ње 412 му­че­ни­ка.
Са­гла­сно ан­ти­се­мит­ској по­ли­ти­ци Ми­
кло­ша Хор­ти­ја, сви Је­вре­ји од 18 до 48
го­ди­на су при­сил­но упрег­ну­ти на из­град­
њу пу­те­ва и ма­га­ци­на и об­ра­ду зе­мље до­
де­ље­не ма­ђар­ским на­се­ље­ни­ци­ма. Пр­ве
рад­не че­те чи­ни­ли су ис­кљу­чи­во Је­вре­ји
по на­ре­ђе­њу ге­не­ра­ла Те­ре­ка (ко­ман­дан­
та пе­чуј­ске ди­ви­зи­је). Убр­зо су им при­
кљу­че­ни Ср­би и дру­ги Сло­ве­ни. Нај­ма­ње
21.671 осо­ба је оте­ра­на на при­сил­не ра­
до­ве. Нај­ви­ше ма­ђар­ске вла­сти су по­вер­
љи­вим до­ку­мен­ти­ма на­ло­жи­ле при­си­лан
рад да до­при­не­су рат­ним по­хо­ди­ма и
уни­ште при­пад­ни­ке срп­ског, је­вреј­ског
и сло­вен­ских на­ро­да. Нај­зна­чај­ни­је по­
вер­љи­во на­ре­ђе­ње у том сми­слу је На­
ред­ба ма­ђар­ског ми­ни­стра уну­тра­шњих
по­сло­ва Фе­рен­ца Ке­ре­стеш Фи­ше­ра број
13400/VII 1942.
При­сил­но мо­би­ли­са­не „рад­не че­те“ су
оте­ра­не у Ма­ђар­ску, Укра­ји­ну, Бе­ло­ру­
си­ју, Че­хо­сло­вач­ку, Аустри­ју, Не­мач­ку,
Ру­му­ни­ју и кра­је­ве бив­ше Ју­го­сла­ви­је да
слу­же као по­ја­ча­ње оку­па­то­ру. За чи­шће­
ње мин­ских по­ља фа­ши­сти су се по­себ­но
ко­ри­сти­ли Ср­би­ма из ју­жне Бач­ке ко­ја је
од­у­век „трн у оку“ због ауто­но­ми­је ко­ју је
ужи­ва­ла од беч­ког дво­ра. За ве­о­ма крат­
ко вре­ме је 25% при­сил­но мо­би­ли­са­них
за­на­тли­ја из ју­жне Бач­ке из­гу­би­ло жи­вот
на „ни­чи­јој зе­мљи“.
Ма­ђар­ска но­вин­ска аген­ци­ја ја­вља из
Су­бо­ти­це да је до 30. апри­ла 1941. исе­
ље­но пре­ко 10.000 љу­ди, а тре­ба ис­те­ра­
ти још нај­ма­ње 100.000 Ср­ба. Ма­ђар­ска
вла­да је за­тра­жи­ла од не­мач­ких оку­па­
ци­о­них вла­сти у Бе­о­гра­ду одо­бре­ње
да про­те­ра још 150.000 Ср­ба из Бач­ке и
ста­ро­се­де­ла­ца у „ужој Ма­ђар­ској“. По­што
не­мач­ке вла­сти то ни­су одо­бри­ле, ма­ђар­
ски фа­ши­сти но­ћу по­ку­ша­ва­ју да се ота­
ра­се срп­ског на­ро­да док ни­су от­кри­ве­ни.
Та­да хор­ти­јев­ска ма­ши­не­ри­ја смр­ти скла­
па тај­ни уго­вор са НДХ о „при­хва­та­њу“ не­
по­жељ­них Ср­ба и Је­вре­ја. По­што су пре
рас­па­да Ју­го­сла­ви­је у Хор­ти­је­вој Ма­ђар­
ској има­ли уто­чи­ште, уста­ше су по­вољ­но
од­го­во­ри­ле свом иде­о­ло­шком за­штит­ни­
ку. До кра­ја ма­ја 1941. у НДХ је оте­ра­но
42.000 Ср­ба и не­знан број Је­вре­ја. Ве­ћи­
на је по­кла­на у нај­стра­шни­јој фа­бри­ци
смр­ти у све­ту, Ја­се­нов­цу, где је пре­ма
ис­ка­зи­ма пре­жи­ве­лих све­до­ка по­би­је­но
нај­ма­ње 1.400.000 жр­та­ва.
Ет­но­цид
Вла­сти „па­тро­на Бу­ње­ва­ца“ (Хор­ти је
се­би при­шио тај ста­тус) про­те­ра­ле су из
Ра­те код Су­бо­ти­це око 1.500 Бу­ње­ва­ца, а
у Бај­мо­ку уби­ли не­ко­ли­ко де­се­ти­на при­
пад­ни­ка те ет­нич­ке за­јед­ни­це.
Хор­ти­јев ре­жим је за­бра­нио срп­ски
лист „Дан“, сло­вач­ке ли­сто­ве „На­род­на
јед­но­та“, „На­деј“ и „Наш жи­вот“, ру­син­ске
ли­сто­ве „Ру­ска зар­ја“ и „Ру­ски но­ви­ни“ и
16 ма­ђар­ских ли­сто­ва. Ни­јед­но од 47 не­
мач­ких гла­си­ла ни­је ста­вље­но ван ма­ђар­
ских за­ко­на.
Уки­ну­та је сло­вач­ка гим­на­зи­ја у Бач­ком
Пе­тров­цу. Је­вре­ји су ис­кљу­че­ни чак и из
фи­скул­тур­них удру­же­ња. Укло­њен је сва­
ки траг срп­ства. Про­ме­ње­ни су на­зи­ви
ме­ста и ули­ца, ма­тич­не књи­ге су се во­ди­
ле по ма­ђар­ском пра­во­пи­су. По­кре­ну­та
је ма­ђа­ри­за­ци­ја пре­зи­ме­на. Осно­ва­не
су не­ка­да­шње аустро-угар­ске жу­па­ни­је
као „ре­ста­у­ра­ци­ја ин­те­гри­те­та“ све­то­сте­
фан­ске Угар­ске. Хор­ти­је­ви фа­ши­сти су за
вре­ме април­ског упа­да опљач­ка­ли чу­ве­
ни ко­виљ­ски ма­на­стир и од­не­ли из ње­
га ико­не, ма­на­стир­ску по­ве­љу оп­то­че­ну
сре­бром и књи­жно бла­го из ма­на­стир­ске
би­бли­от­ е­ке.
Ср­би при­сил­но мо­би­ли­са­ни у ма­ђар­
ску вој­ску су под прет­њом пре­ког су­да
при­мо­ра­ва­ни да се за­кли­њу на вер­ност
Хор­ти­ју и Хи­тле­ру (кр­ше­ње чла­на 45. Ха­
шке кон­вен­ци­је). Мо­ра­ли су да пе­ва­ју фа­
ши­стич­ке пе­сме и уче ма­ђар­ски је­зик по­
што им је за­бра­ње­но да го­во­ре срп­ским
„па­сјим је­зи­ком“.
Ге­но­цид над не­ма­ђар­има
У ло­гор Шар­вар у Ма­ђар­ској от­пре­
мље­ни су срп­ски ци­ви­ли ко­ји ни­су про­
те­ра­ни. У пе­ри­од­ у 1941–1942. у Шар­ва­ру
је за­то­че­но 1.500 мај­ки, 4.500 ма­ло­лет­не
де­це, не­ко­ли­ко сто­ти­на де­це до три го­
ди­не ста­ро­сти и мно­штво бе­ба и ста­ра­ца.
До кра­ја свог по­сто­ја­ња та гроб­ни­ца срп­
ског на­ро­да је од­не­ла 8.500 ду­ша. У ло­го­
ру је би­ло за­то­че­но и 650 ме­ђи­мур­ских
Сло­ве­на­ца и из­ве­стан број та­ко­зва­них
„не­по­у­зда­них“ гра­ди­шћан­ских Хр­ва­та из
Ба­ра­ње.
Ру­му­ни и Је­вре­ји оку­пи­ра­не Тран­сил­ва­
ни­је су пот­па­ли под пр­ви удар фа­ши­стич­
ке вој­ске, жан­дар­ме­ри­је и спе­ци­јал­них
је­ди­ни­ца, а ка­сни­је ти др­жав­ни ор­га­ни
про­го­не Ма­ђа­ре ко­ји су уста­ли у од­бра­
ну ком­ши­ја и оне ко­ји су у би­ло ка­квом
срод­ству са Ру­му­ни­ма. За три го­ди­не је на
нај­звер­ски­ји на­чин по­би­је­но 15.000 жр­та­
1/2010 l Двери српске l 105

ва, око 280.000 Ру­му­на је при­сил­но исе­
ље­но, а око 150.000 Је­вре­ја де­пор­то­ва­но
у Аушвиц. „Ско­ро да по­зна­јем це­ли свет,
али ру­мун­ска ра­са је је­ди­на ко­ју пре­зи­
рем“ пи­ше Хор­ти Хи­тле­ру апри­ла 1941. и
на­по­ми­ње да „ако не­из­мер­на при­род­на
бо­гат­ства Ру­си­је је­дан­пут бу­ду у не­мач­
ким ру­ка­ма, он­да се мо­же из­др­жа­ти (рат)
до бес­ко­нач­но­сти“.
Ср­би и при­пад­ни­ци сло­вен­ских на­ро­
да су из­два­ја­ни из вој­них је­ди­ни­ца ка­да
су по­ла­зи­ле у по­ход на ци­вил­но ста­нов­
ни­штво Укра­ји­не и Бе­ло­ру­си­је. У тим по­
хо­ди­ма су ма­ђар­ски фа­ши­сти оп­ко­ља­ва­
ли це­ла се­ла и уби­ја­ли све жи­во, а за­тим
спа­љи­ва­ли опу­сто­ше­не ку­ће.
Ка­да је де­цем­бра 1941. на­пад­нут Перл
Хар­бур, Ма­ђар­ска у знак со­ли­дар­но­сти
са Хи­тле­ром об­ја­вљу­је рат Сје­ди­ње­ним
Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма. Ен­гле­ска, ко­ја је
пре­ки­ну­ла ди­пло­мат­ске од­но­се са Ма­
ђар­ском на­кон ње­ног упа­да у Бач­ку, истог
ме­се­ца јој об­ја­вљу­је рат због Хор­ти­је­вог
од­би­ја­ња да пре­ки­не рат­ни по­ход на Со­
вјет­ски Са­вез. Оп­сед­нут стра­хом од Ру­са
Хор­ти је као из­го­вор за све сво­је зло­чие
имао „бор­бу про­тив бољ­ше­ви­зма“.
У „Ве­ли­кој Ма­ђар­ској“ је жи­ве­ло
825.007 Је­вре­ја. До Хор­ти­је­вог сврг­ну­
ћа с вла­сти, ка­да Хи­тлер ок­то­бра 1944.
по­ста­вља око­ре­ле на­ци­сте „стре­ла­сте
кр­сто­ве“, у на­ци­стич­ке ло­го­ре смр­ти је
от­пре­мље­но 618.007 Је­вре­ја.
Ја­ну­ар­ска ­
„Ра­ци­ја“ 1942.
Ле­де­ног ја­ну­а­ра 1942, ка­да се тем­пе­
ра­ту­ра спу­шта­ла до 30 ис­под ну­ле, у ју­
жној Бач­кој (Шај­ка­шка: тро­у­гао Ду­на­ва и
Ти­се) под из­го­во­ром да тра­же пар­ти­за­не
хор­ти­јев­ске тру­пе су по­чи­ни­ле стра­вич­
106 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
не зло­чи­не ко­је не пам­ти исто­ри­
ја Евро­пе. У пра­вом ге­но­ци­ду ис­
ко­ре­ње­но је 30 по­сто ста­нов­ни­ка
Чу­ру­га, ис­тре­бље­на це­ла глав­на
ули­ца у Жа­бљу, ута­ма­ње­не број­не
срп­ске, ру­син­ске и је­вреј­ске по­ро­
ди­це у Ђур­ђе­ву... 21. ја­ну­а­ра 1942. у
бло­ки­ра­ном Но­вом Са­ду от­по­че­ло је
тро­днев­но „че­шља­ње те­ре­на“ у ко­јем
је по­гу­бље­но пре­ко 4.000 ста­нов­ни­ка.
Осим што су по­се­ја­ли смрт по це­лом
гра­ду, фа­ши­сти су ис­ко­ри­сти­ли ку­па­
ли­ште Штранд да на том стра­ти­шту за­
тру це­ле по­ро­ди­це ба­ца­ју­ћи их под лед.
Шај­ка­шко-но­во­сад­ска ра­ци­ја је пре­
ма ма­ђар­ским вој­ним из­во­ри­ма од­не­ла
нај­ма­ње 12.763 осо­бе. Раз­ме­ре тог ге­но­
ци­да пре­ва­зи­ла­зе окви­ре овог члан­ка.
Шо­кант­на су звер­ста­ва и мр­жња ис­по­
ље­на тог ја­ну­а­ра 1942, ком­ши­је ко­је су
уче­ство­ва­ле у ге­но­ци­ду, хра­брост по­
је­ди­них ко­ји су из­гу­би­ли жи­во­те спа­са­
ва­ју­ћи дру­ге и суд­би­на два се­ла ко­ја су
спа­се­на за­хва­љу­ју­ћи ло­кал­ним Нем­ци­ма
и јед­ном оку­па­тор­ском жан­да­ру. Ни за
овај зло­чин ге­но­ци­да ко­ји је за­тро мно­ге
на­ше ло­зе, ни­ти за оста­ле рат­не зло­чи­не
над не­ма­ђар­ским ста­нов­ни­штвом, Ми­
клош Хор­ти и ње­го­ви број­ни са­рад­ни­ци
ни­су се­ли на оп­ту­же­нич­ку клу­пу. Хор­ти
је до те ме­ре из­и­грао ме­ђу­на­род­но пра­
во да се на Нир­нбер­шком про­це­су по­ја­
вио у свој­ству све­до­ка. И да­нас је­дан од
ње­го­вих под­ре­ђе­них, глав­но­ко­ман­ду­
ју­ћи жан­дар­ме­риј­ских сна­га у Но­во­сад­
ској Ра­ци­ји Шан­дор Ке­пи­ро, сло­бод­но и
мир­но жи­ви у бли­зи­ни срп­ске за­ду­жби­
не. Про­зо­ри Ке­пи­ро­вог ста­на ко­ји се на­
ла­зи пре­ко пу­та си­на­го­ге, у Ули­ци Леа
Френ­ке­ла 78, гле­да­ју на Ду­нав!
Вас­кр­се­ње ­
хор­ти­јев­ске иде­о­ло­ги­је
Ок­то­бра про­шле го­ди­не у Бу­дим­пе­шти
је осно­ва­на Де­сни­чар­ска ин­тер­на­ци­о­на­
ла ко­ју су ини­ци­ра­ли да­на­шњи ма­ђар­
ски „стре­ла­сти кр­сто­ви“, пар­ти­ја „Јо­бик“.
Маг­не­ти­ћи са ма­пом „ве­ли­ке Ма­ђар­ске“
су вр­ло по­пу­лар­ни. У из­ло­гу про­дав­ни­це
фа­ши­стич­ке опре­ме у ма­ђар­ској пре­сто­
ни­ци сто­ји сли­ка ре­ген­та Хор­ти­ја. Ту­ри­
стич­ки во­ди­чи пред Хор­ти­је­вом ку­ћом
опи­су­ју то зда­ње као дом „на­шег на­ци­о­
нал­ног хе­ро­ја“. Ниг­де у Ма­ђар­ској не по­
сто­ји ули­ца у част муч­ки по­би­је­них жр­та­
ва Ра­ци­је или жр­та­ва Хор­ти­је­вог те­ро­ра.
Сва ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да ће на
ово­го­ди­шњим из­бо­ри­ма за ше­фа др­жа­
ве по­бе­ди­ти ли­дер опо­зи­ци­о­ног „Фи­
де­са“ Вик­тор Ор­бан, ко­ји се сма­тра за
уме­ре­ног де­сни­ча­ра. Ми­кло­ша Хор­ти­ја
ве­ћи­на ма­ђар­ских исто­ри­ча­ра и ин­те­
лек­ту­а­ла­ца сма­тра уме­ре­ним де­сни­ча­
рем, а „стре­ла­сте кр­сто­ве“ ко­ји­ма је утро
пут за ствар­не и опа­сне екс­тре­ме.  z та и ства­ра­ња Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и
А л­бан­ци су, иако до­ве­де­ни у ко­ло­
ни­јал­ни по­ло­жај и ка­сни­је пот­пу­но
оку­пи­ра­ни од стра­не фа­ши­стич­ке
Ита­ли­је (1939–1943), ви­де­ли у овој чуд­ној
по­ли­тич­кој сим­би­о­зи ко­рист за се­бе и
сво­је на­ци­о­нал­не ин­те­ре­се, ста­вља­ју­ћи
се у пот­пу­но­сти на стра­ну си­ла Осо­ви­не
то­ком Дру­гог свет­ског ра­та и по­слу­шно
се укла­па­ју­ћи у њи­хо­ве пла­но­ве. Раз­лог за
ова­кво де­ло­ва­ње не мо­же­мо раз­ум ­ е­ти без
узи­ма­ња у об­зир иде­је о ства­ра­њу „Ве­ли­ке
Ал­ба­ни­је“ ко­ја се на­ла­зи­ла још у про­гра­му
Пр­ве при­зрен­ске ли­ге 1878. го­ди­не а ко­ја
је пре­тен­до­ва­ла да по­ли­тич­ки ује­ди­ни све
те­ри­то­ри­је на ко­ји­ма жи­ве Ал­бан­ци, без
об­зи­ра на то да ли су на тим те­ри­то­ри­ја­
ма Ал­бан­ци чи­ни­ли ве­ћи­ну ста­нов­ни­штва
или не и пот­пу­но иг­но­ри­шу­ћи ин­те­ре­се
и же­ље сло­вен­ског ста­нов­ни­штва на тим
про­сто­ри­ма Ср­ба и Ма­ке­до­на­ца. Оку­па­ци­
јом и раз­би­ја­њем Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је
апри­ла 1941. го­ди­не од стра­не на­ци­стич­
ке Не­мач­ке и фа­ши­стич­ке Ита­ли­је као и
њи­хо­вих са­те­ли­та, ство­ри­ли су се усло­ви за
ре­а­ли­за­ци­ју ових про­је­ка­та под окри­љем
Му­со­ли­ни­је­ве Ита­ли­је.
Ка­ко кон­ста­ту­је исто­ри­чар и ака­де­мик
Ди­ми­три­је Бог­да­но­вић, пи­сац не­за­о­би­ла­
зне и у оно вре­ме, на по­ли­тич­кој осно­ви,
на­па­да­не Књи­ге о Ко­со­ву ко­ја је осам­де­се­
тих го­ди­на про­шлог ве­ка до­ве­ла у пи­та­ње
мно­ге од до­та­да­шњих око­шта­лих, иде­о­
ло­шки на­мет­ну­тих, ше­ма ка­да су у пи­та­
њу срп­ско ал­бан­ски од­но­си на Ко­со­ву и
Ме­то­хи­ји, ал­бан­ска на­ци­о­нал­на ма­њи­на у
Кра­ље­ви­ни СХС а за­тим и Кра­ље­ви­ни Ју­
го­сла­ви­ји ни­је би­ла у прав­ном сми­слу не­
за­шти­ће­на. Пот­пи­си­ва­њем ме­ђу­на­род­ног
уго­во­ра у Сен Жер­ме­ну 1919. го­ди­не Кра­
ље­ви­на Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца оба­ве­
за­ла се „да ће свим при­пад­ни­ци­ма на­ци­о­
нал­них ма­њи­на на сво­јој те­ри­то­ри­ји обез­
бе­ди­ти сва гра­ђан­ска и по­ли­тич­ка пра­ва,
нај­ши­ру сло­бо­ду ис­по­ве­да­ња ве­ре, као и
да ће им обез­бе­ди­ти на­ста­ву на њи­хо­вом
ма­тер­њем је­зи­ку у основ­ним шко­ла­ма“
(слич­не ме­ђу­на­род­не оба­ве­зе Ср­би­ја је
пре­у­зи­ма­ла још од Бер­лин­ског кон­гре­са
1878. го­ди­не ка­да је при­зна­та ње­на не­за­
ви­сност). У вре­ме ка­да за­пад­не си­ле, као
што су Фран­цу­ска и Ита­ли­ја, ни­су сма­тра­
ле за сход­но да пре­у­зму слич­не оба­ве­зе,
пре­ма ре­чи­ма исто­ри­ча­ра Бра­ни­сла­ва
Гли­го­ри­је­ви­ћа, ова чи­ње­ни­ца пред­ста­вља
зна­ча­јан по­да­так. По­ку­шај Ха­са­на При­
шти­не, пред­сед­ни­ка Ко­сов­ског ко­ми­те­та,
да ин­тер­на­ци­о­на­ли­зу­је по­ло­жај Ал­ба­на­ца
у др­жа­ви СХС ша­љу­ћи 1929. го­ди­не пе­ти­
ци­ју Са­ве­ту Дру­штва на­ро­да за­вр­шио се,
због нео­сно­ва­но­сти зах­те­ва, не­ус­ пе­хом;
док ње­го­ва пр­ва пе­ти­ци­ја из 1927. ни­је ни
узе­та у раз­ма­тра­ње.
Фа­ши­стич­ка Ита­ли­ја и Ал­бан­ци
Од­мах по за­вр­шет­ку Пр­вог свет­ског ра­
СРПСКА БОРБА

Владимир Вељковић

Про­је­кат Ве­ли­ке
Ал­ба­ни­је у по­ли­ти­ци
фа­ши­стич­ких си­ла
1918. го­ди­не ита­ли­јан­ска про­па­ган­да на­ста­вља да де­лу­је ме­ђу
Ал­бан­ци­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји обе­ћа­ва­ју­ћи им ус­по­ста­вља­ње
„Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је“. Као ре­зул­тат ова­квог ита­ли­јан­ског ути­ца­ја
већ 1919. го­ди­не до­ла­зи до по­бу­не у Дре­ни­ци ко­ју пред­во­ди
Азем Беј­та и су­ко­ба са вој­ском и жан­дар­ме­ри­јом

Сло­ве­на­ца 1918. го­ди­не ита­ли­јан­ска про­
па­ган­да на­ста­вља да де­лу­је ме­ђу Ал­бан­
ци­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји обе­ћа­ва­ју­ћи
им ус­по­ста­вља­ње „Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је“. Као
ре­зул­тат ова­квог ита­ли­јан­ског ути­ца­ја
већ 1919. го­ди­не до­ла­зи до по­бу­не у Дре­
ни­ци ко­ју пред­во­ди Азем Беј­та и су­ко­ба
са вој­ском и жан­дар­ме­ри­јом. Пре­ма Па­
влу Џе­ле­то­ви­ћу ка­чач­ки по­крет (ка­чак:
раз­бој­ник, од­мет­ник) ко­ји се у то вре­ме
ма­сов­но ши­ри на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, на­
ро­чи­то у Дре­ни­ци, ни­је у сво­јој осно­ви
имао со­ци­јал­ни (кла­сни) ка­рак­тер и де­
мо­крат­ски про­грам, већ се те­ме­љио „на
се­па­ра­ти­стич­кој и по­гла­ви­то ре­ли­ги­о­зној
осно­ви“. Ка­ча­ци ни­су на­па­да­ли са­мо вој­
ску и по­ли­ци­ју не­го су вр­ши­ли те­рор и
пре­ма ста­нов­ни­штву. У на­па­ду Ма­ли­со­ра
на Ју­ник ал­бан­ски се­ља­ци су за­јед­но са
вој­ском пру­жа­ли от­пор на­па­да­чи­ма, ма­да
је ал­бан­ско ста­нов­ни­штво у ве­ћи­ни по­др­
жа­ва­ло и скри­ва­ло од­мет­ни­ке. Не­ре­дов­
но ста­ње на под­ру­чи­ју Ко­со­ва и Ме­то­хи­је
и Ма­ке­до­ни­је ко­је су, по­ред Ср­ба и Ма­ке­
до­на­ца, на­се­ља­ва­ли Ал­бан­ци, ре­зул­тат је
ка­чач­ких те­ро­ри­стич­ких на­па­да ко­ји оне­
мо­гу­ћа­ва­ју нор­ма­ли­зо­ва­ње но­во­на­ста­лих
по­ли­тич­ких и прав­них окол­но­сти. Ова­кво
ста­ње тра­ја­ло је до 1924. го­ди­не.
Објек­тив­ни раз­ло­зи за не­за­до­вољ­ство
ал­бан­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не у том пе­ри­
о­ду, мо­гу се тра­жи­ти у гу­бит­ку дру­штве­
них при­ви­ле­ги­ја ко­је су Ал­бан­ци као му­
сли­ман­ско ста­нов­ни­штво ужи­ва­ли у Ото­
ман­ском цар­ству, за­тим у от­по­ри­ма ал­
бан­ске фе­у­дал­не кла­се (бе­го­ва) аграр­ним
ре­фор­ма­ма ко­је су има­ле за циљ уки­да­ње
оста­та­ка фе­у­дал­них од­но­са на про­сто­ру
Ко­со­ва и Ме­то­хи­је и Ма­ке­до­ни­је, као и
по­ку­ша­ју ко­ло­ни­за­ци­је срп­ског жи­вља на
тим про­сто­ри­ма ко­ју су по­че­ле да спро­во­
де вла­сти, у ци­љу ус­по­ста­вља­ња, на­си­љем
на­ру­ше­не, ет­нич­ке рав­но­те­же.
На­кон кон­сти­ту­и­са­ња ал­бан­ске др­жа­ве
1913. и ме­ђу­на­род­ном по­твр­дом ње­них
гра­ни­ца у на­ред­ном пе­ри­о­ду а пре све­га
због осни­ва­ња Кра­ље­ви­не СХС, рас­пр­ши­
ле су се на­де за оства­ри­ва­ње (ет­нич­ке) Ве­
ли­ке Ал­ба­ни­је. Ова­кво ста­ње до­ве­шће до
ства­ра­ња ал­бан­ске по­ли­тич­ке еми­гра­ци­је
са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, ко­јом ће се у пе­ри­о­
ду из­ме­ђу два свет­ска ра­та вр­ло успе­шно
ко­ри­сти­ти фа­ши­стич­ка Ита­ли­ја. Ита­ли­ја је
од­мах по­сле Пр­вог свет­ског ра­та по­че­ла
да оства­ру­је свој по­ли­тич­ки ути­цај у но­во­
о­сно­ва­ној Ал­ба­ни­ји, те­же­ћи да ову зе­мљу
пре­тво­ри у сво­ју ко­ло­ни­ју и мо­сто­бран за
да­љи про­дор на Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во и
под­ру­чи­је Сре­до­зе­мља. Глав­на пре­пре­
ка у пла­но­ви­ма фа­ши­стич­ке Ита­ли­је би­ла
је Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја. Уго­во­ри­ма из
1926. и 1927. го­ди­не Ита­ли­ја је ус­пе­ла да
учвр­сти сво­је по­зи­ци­је у Ал­ба­ни­ји а по­ку­
шај ал­бан­ског кра­ља Зо­гуа да се три­де­се­
тих го­ди­на окре­не са­рад­њи са та­да­шњом
Ју­го­сла­ви­јом и от­ка­же уго­во­ре са Ита­ли­
јом ре­зул­ти­рао је оку­па­ци­јом Ал­ба­ни­је
апри­ла 1939. го­ди­не. Ал­бан­ска ре­гу­лар­на
вој­ска, ко­ја је би­ла под кон­тро­лом ита­ли­
јан­ских ин­струк­то­ра, ни­је пру­жа­ла от­пор
фа­ши­сти­ма. Из­у­зев ма­њег от­по­ра ал­бан­
ских па­три­о­та, Ита­ли­ја­ни су без те­шко­ћа
оку­пи­ра­ли зе­мљу. Од­мах по оку­па­ци­ји
зе­мље осно­ва­на је фа­ши­стич­ка пар­ти­ја
Ал­ба­ни­је.
На че­лу ал­бан­ске по­ли­тич­ке еми­гра­
ци­је на­ла­зио се, већ спо­ми­ња­ни, Ха­сан
При­шти­на ро­ђен у Ву­чи­тр­ну, ко­ји је сво­
ју по­ли­тич­ку ак­тив­ност за­по­чео још за
вре­ме ото­ман­ске вла­сти. То­ком аустро­
у­гар­ске оку­па­ци­је Ср­би­је по­стао је при­
ста­ли­ца Аустри­ја­на­ца, опре­де­љу­ју­ћи се
ка­сни­је за ита­ли­јан­ску по­моћ. При­шти­на
је по­сле дру­гог до­ла­ска на власт Ах­ме­да
Зо­гуа 1925. го­ди­не по­бе­гао из Ал­ба­ни­је и
об­но­вио у Бе­чу рад тзв. Ко­сов­ског ко­ми­
те­та. Ова ор­га­ни­за­ци­ја, ко­ја је фор­ми­ра­на
још 1913. го­ди­не тр­пе­ћи у ме­ђу­вре­ме­ну
не­ко­ли­ко ре­ор­га­ни­за­ци­ја, за­ла­га­ла се за
ства­ра­ње ве­ли­ке ал­бан­ске др­жа­ве, ко­ја
би об­у­хва­та­ла, осим Ал­ба­ни­је, и те­ри­то­
ри­ју Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, де­ло­ве Ма­ке­до­
ни­је и Ра­шке обла­сти. Ко­ми­тет се обра­ћао,
за­пра­во, свим му­сли­ма­ни­ма ка­ко Ал­бан­
ци­ма та­ко и Тур­ци­ма и му­сли­ман­ском ста­
нов­ни­штву сло­вен­ског по­ре­кла на про­
сто­ру Кра­ље­ви­не СХС, по­ку­ша­ва­ју­ћи да их
по­ли­тич­ки об­је­ди­ни на вер­ској осно­ви. У
ра­ду Ко­сов­ског ко­ми­те­та мо­гу­ће је пре­по­

1/2010 l Двери српске l 107
 зна­ти по­ли­тич­ка схва­та­ња Пр­ве при­зрен­
ске ли­ге. Пре­ма на­ло­гу Му­со­ли­ни­ја Ха­сан
При­шти­на је по­слао пе­ти­ци­је Дру­штву на­
ро­да о на­вод­ној угро­же­но­сти ал­бан­ског
ста­нов­ни­штва у Кра­ље­ви­ни СХС. Ко­сов­ски
ко­ми­тет са­ра­ђи­вао је са уста­шким и ма­ке­
дон­ским те­ро­ри­сти­ма као и са ка­ча­ци­ма.
Не­ко­ли­ко сто­ти­на при­пад­ни­ка ове ор­га­
ни­за­ци­је до­ћи­ће на Ко­со­во и Ме­то­хи­ју од­
мах по ита­ли­јан­ској оку­па­ци­ји 1941. го­ди­
не, укљу­чу­ју­ћи се у ад­ми­ни­стра­тив­но-по­
ли­тич­ки апа­рат тзв. Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је.
По­ли­тич­ки пред­став­ник Ал­ба­на­ца у
Кра­ље­ви­ни Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца
би­ла је стран­ка Џе­ми­јет (Је­дин­ство). Ова
стран­ка, ко­ја је оку­пља­ла пред­став­ни­ке
ал­бан­ско-тур­ске дру­штве­не ели­те (де­ли­
мич­но и му­сли­ма­не сло­вен­ског по­ре­кла)
јав­но је де­ло­ва­ла из­ме­ђу 1919. и 1925. го­
ди­не ка­да се рас­па­ла на два де­ла. Џе­ми­
јет је са­ра­ђи­вао са Ко­сов­ским ко­ми­те­том
и стра­ним оба­ве­штај­ним слу­жба­ма пре
све­га ита­ли­јан­ским. По­ли­тич­ки иде­ал ове
стран­ке био је ства­ра­ње Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је.
Та­да­шња власт то­ле­ри­са­ла је рад Џе­ми­је­
та, иако су во­ђе стран­ке во­ди­ле дво­лич­ну
по­ли­ти­ку ко­ри­сте­ћи по­вла­сти­це во­де­ћег
по­ли­тич­ког сло­ја у Кра­ље­ви­ни СХС а са
дру­ге стра­не ра­де­ћи про­тив те исте др­жа­
ве. На­ста­вља­ју­ћи сво­ју ак­тив­ност и по­сле
фор­мал­ног рас­па­да стран­ке, чла­но­ви ове
ор­га­ни­за­ци­је, пред­во­ђе­ни не­ка­да­шњим
пред­сед­ни­ком Фе­рат бег Дра­гом, за­уз­ е­ће
ви­со­ке по­ло­жа­је у фа­ши­стич­ком ве­ли­ко­
ал­бан­ском про­јек­ту.
Тај­на ор­га­ни­за­ци­ја Бе­са фор­ми­ра­на је
1935. го­ди­не на Бе­о­град­ском уни­вер­зи­те­
ту. Ор­га­ни­за­ци­ја је фор­ми­ра­на од стра­не
сту­де­на­та ал­бан­ске на­ци­о­нал­но­сти, одр­
жа­ва­ла је ве­зе са вла­дом у Ти­ра­ни а за­тим
и са ита­ли­јан­ским тај­ним слу­жба­ма по­сле
оку­па­ци­је Ал­ба­ни­је. Ор­га­ни­за­ци­ја је са­ку­
пља­ла по­дат­ке са те­ре­на и има­ла за­да­так
да у слу­ча­ју кри­зе за­поч­не ди­вер­зант­ска
деј­ства про­тив Ју­го­сла­ви­је. Бе­са ће се као
ор­га­ни­за­ци­ја рас­па­сти 1941. го­ди­не али
су ње­ни чла­но­ви на­ста­ви­ли сво­ју ак­тив­
ност за вре­ме оку­па­ци­је. Ис­по­ста­ва не­
мач­ког Аб­ве­ра на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји би­ла
је ор­га­ни­за­ци­ја Мер­ха­мет (Ми­лост), осно­
ва­на у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци 1936. на че­лу
са Џа­фе­ром Де­вом. Под из­го­во­ром ху­ма­
ни­тар­ног ра­да, ор­га­ни­за­ци­ја се ба­ви­ла се­
па­ра­ти­стич­ком по­ли­ти­ком и спро­во­ди­ла
оба­ве­штај­ну ак­тив­ност.
Вре­ме оку­па­ци­је 1941–1944
Фа­ши­стич­ка агре­си­ја на Кра­ље­ви­ну
Ју­го­сла­ви­ју за­по­че­ла је прак­тич­но ју­на
1939. го­ди­не те­ро­ри­стич­ким ак­ци­ја­ма Ал­
ба­на­ца са те­ри­то­ри­је Ал­ба­ни­је, ор­га­ни­
зо­ва­них од стра­не Ита­ли­ја­на. Бр­зи слом
Ју­го­сла­ви­је од стра­не фа­ши­стич­ких си­ла
у пр­вој по­ло­ви­ни апри­ла 1941. ме­ђу ал­
бан­ским на­ро­дом на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји
108 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
до­че­кан је са не­скри­ве­ним одо­бра­ва­њем.
Ал­бан­ци су оку­па­тор­ске тру­пе до­че­ка­ли
као сво­је осло­бо­ди­о­це, док су у по­ли­тич­
ком сми­слу у то­ме су ви­де­ли вра­ћа­ње на
ста­ње пре 1912. го­ди­не. Ал­бан­ци се ни­ка­
да ни­су би­ли по­ми­ри­ли са ства­ра­њем кра­
ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је и ни­су се ни по че­му
сма­тра­ли оба­ве­зни пре­ма тој др­жа­ви. Све
што су они са­ња­ли би­ло је то да се при­по­је
Ал­ба­ни­ји. Њи­хо­во не­за­до­вољ­ство пот­пу­
но се укла­па­ло у по­ли­ти­ку фа­ши­стич­ких
зе­ма­ља да ко­ри­сте на­ци­о­нал­не ма­њи­не
као де­ста­би­ли­зу­ју­ће еле­мен­те у оним др­
жа­ва­ма ко­је су на­ме­ра­ва­ли да осво­је.
Сле­де­ћи сво­је осва­јач­ке ин­те­ре­се Тре­
ћи Рајх и Му­со­ли­ни­је­ва Ита­ли­ја су по­де­
ли­ли те­ри­то­ри­ју оку­пи­ра­не Ју­го­сла­ви­је.
Та­ко­зва­на „Ве­ли­ка Ал­ба­ни­ја“ ство­ре­на је
за­ла­га­њем Ита­ли­ја­на ав­гу­ста 1941. при­
па­ја­њем те­ри­то­ри­ја Цр­не Го­ре, Ко­со­ва
и Ме­то­хи­је, Ма­ке­до­ни­је и де­ло­ва Грч­ке
ал­бан­ској ма­ри­о­нет­ској др­жа­ви. У Цр­ној
Го­ри при­по­је­не су те­ри­то­ри­је – Ул­цињ са
око­ли­ном, де­ло­ви под­го­рич­ког, ан­дри­
је­вич­ког и бе­ран­ског сре­за. Ве­ли­ки део
Ко­со­ва и Ме­то­хи­је је при­пао „Ве­ли­кој Ал­
ба­ни­ји“ осим по­ду­јев­ског, ву­чи­трн­ског и
ко­сов­ско­ми­тро­вач­ког сре­за ко­ји су до­де­
ље­ни не­мач­кој оку­па­ци­о­ној зо­ни. Де­ло­ве
гњи­лан­ског и уро­ше­вач­ког сре­за до­би­ли
су Бу­га­ри. За­пад­на Ма­ке­до­ни­ја анек­ти­ра­
на је од стра­не Ита­ли­ја­на и та­ко­ђе ушла у
са­став Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је.
Иако су до­би­ли огром­ну те­ри­то­ри­ју ал­
бан­ски по­ли­ти­ча­ри ни­су би­ли за­до­вољ­
ни и те­жи­ли су при­до­би­ти и оне де­ло­ве
ко­ји су при­па­да­ли Нем­ци­ма на Ко­со­ву
и Ме­то­хи­ји. Му­ста­фа Кру­ја пред­сед­ник
ма­ри­о­нет­ске Ал­ба­ни­је из­ја­вио је у Ри­му
ма­ја 1941. ка­ко ће си­ле Осо­ви­не обез­бе­
ди­ти ал­бан­ском на­ро­ду нај­ши­ре ет­нич­ке
гра­ни­це а да ће Ал­бан­ци за­уз­врат оста­ти
у „не­раз­двој­ној за­јед­ни­ци са фа­ши­стич­
ком Ита­ли­јом. У књи­зи ри­мо­ка­то­лич­ког
све­ште­ни­ка Ма­ри­на Сир­да­ни­ја „Ал­ба­ни­ја
и Ал­бан­ци“ зах­те­ва­ло се да „ет­нич­ка Ал­
ба­ни­ја об­у­хва­та че­ти­ри бив­ша тур­ска ви­
ла­је­та ја­њин­ски, ска­дар­ски, би­тољ­ски и
ко­сов­ски“ и по­ру­чи­ва­ло ка­ко се Ве­ли­ка
Ал­ба­ни­ја мо­же ство­ри­ти је­ди­но во­љом
Хи­тле­ра и Му­со­ли­ни­ја.
Циљ ал­бан­ске по­ли­ти­ке на нај­ви­шем
ни­воу би­ло је ет­нич­ки чи­сто Ко­со­во и Ме­
то­хи­ја. За ту сво­ју по­ли­ти­ку они су до­би­ли
и одо­бре­ње не­мач­ких зва­нич­ни­ка. Пр­ву
из­ја­ву у том ду­ху дао је ге­не­рал Ебер­харт
у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци. Он је из­ја­вио ка­ко
се до­ла­ском Не­ма­ца Ср­би ста­вља­ју ван за­
ко­на. На са­стан­ку са ал­бан­ским пр­ва­ци­ма
са це­лог Ко­со­ва и Ме­то­хи­је 21. апри­ла у
Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци Нем­ци су се пи­сме­
но оба­ве­за­ли да ће по­др­жа­ва­ти исе­ља­ва­
ње Ср­ба са Ко­сме­та. За­хва­љу­ју­ћи те­ро­ру и
за­стра­ши­ва­њу по­че­ло је ма­сов­но исе­ља­
ва­ње срп­ског ста­нов­ни­штва у Ср­би­ју и Цр­
ну Го­ру. До апри­ла 1942. на ју­гу оку­пи­ра­не
Ср­би­је на­шло се око 60.000 из­бе­гли­ца.
Број исе­ље­ни­ка са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је
те­шко је утвр­ди­ти пре­ци­зно, а про­це­не се
кре­ћу из­ме­ђу 40.000 до 100.000 ли­ца на­во­
ди у члан­ку из 2001. го­ди­не Ђор­ђе Бо­ро­
зан. Из ита­ли­јан­ске оку­па­ци­о­не зо­не, по
не­ким по­да­ци­ма, од ма­ја 1941. до апри­ла
1944. исе­ље­но је пре­ко 40.000 осо­ба. Не­
мач­ке вој­не вла­сти у При­шти­ни до­би­ле
су 1944. го­ди­не 30.000 зах­те­ва за исе­ља­
ва­ње. Са бу­гар­ског оку­па­ци­о­ног под­руч­ја
сма­тра се да је про­те­ра­но око 25.000 Ср­ба.
Из Ско­пља ко­је се та­ко­ђе на­ла­зи­ло под Бу­
га­ри­ма про­те­ра­но је око 45.000 љу­ди срп­
ске на­ци­о­нал­но­сти. Ве­ли­ки број из­бе­гли­
ца при­чи­ња­вао је те­шко­ће ита­ли­јан­ским
и не­мач­ким оку­па­ци­о­ним вла­сти­ма али то
ипак не­ће ути­ца­ти на за­ус­ та­вља­ње ег­зо­
ду­са Ср­ба са тог под­ру­чи­ја.
По­ред ор­га­ни­зо­ва­ња др­жав­не ад­ми­
ни­стра­ци­је „Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је“ на Ко­со­ву
и Ме­то­хи­ји на том под­руч­ју де­ло­ва­ло је
и ви­ше ал­бан­ских на­ци­о­на­ли­стич­ких и
про­фа­ши­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја: Ко­сов­ски
ко­ми­тет, Ал­бан­ски на­род­ни са­вез, Фа­ши­
стич­ка пар­ти­ја Ал­ба­ни­је, Ба­ли Ком­ба­тар
– НШДК – Бе­са – Бе­ла Ком­ба­тар, Ле­ги­ти­ми­
тет, Ре­ден­ти­сти и Дру­га при­зрен­ска ли­га.
Кри­тич­на си­ту­а­ци­ја за ве­ли­ко­ал­бан­ске
по­ли­ти­ча­ре на­ста­је по ка­пи­ту­ла­ци­ји Ита­
ли­је 8. сеп­тем­бра 1943. Би­ло је очи­глед­
но да се си­ту­ац ­ и­ја у Евро­пи не од­ви­ја по
њи­хо­вим же­ља­ма и пла­но­ви­ма. Ис­тра­ја­
ва­ју­ћи и да­ље у сво­јој ве­ли­ко­ал­бан­ској
по­ли­ти­ци они ства­ра­ју, под па­тро­на­том
Не­ма­ца, тзв. Дру­гу при­зрен­ску Ли­гу (за­ми­
шље­на као вер­ски по­крет му­сли­ма­на). Ова
ор­га­ни­за­ци­ја фор­ми­ра­на је на скуп­шти­ни
ко­ја се одр­жа­ла сеп­тем­бра 1943. го­ди­не у
При­зре­ну. Нај­у­ти­цај­ни­ју уло­гу у фор­ми­ра­
њу ли­ге имао је Џа­фер Де­ва. Циљ ли­ге би­
ло је „ус­по­ста­вља­ње и кон­сти­ту­и­са­ње ’Ве­
ли­ке Ал­ба­ни­је’ под окри­љем Тре­ћег Рај­ха“.
Дру­га при­зрен­ска ли­га слу­жи­ла је у пр­вом
ре­ду не­мач­ким ин­те­ре­си­ма и у ње­ном
фор­ми­ра­њу кључ­ну уло­гу су од­и­гра­ле
не­мач­ке тај­не слу­жбе. Циљ Не­ма­ца био је
да по­ка­жу да су они осло­бо­ди­о­ци ал­бан­
ског на­ро­да од Ита­ли­ја­на и да ће ус­пе­ти
да очу­ва­ју ја­дран­ске оба­ле од ис­кр­ца­ва­ња
Ан­гло­а­ме­ри­ка­на­ца. На­ци­о­нал­на скуп­шти­
на Ал­ба­ни­је са­зва­на је 18. ок­то­бра, а то­га
да­на иза­бра­но је и на­ме­сни­штво. Дру­га
при­зрен­ска ли­га је пред­ста­вља­ла јед­ну
сло­же­ну и раз­гра­на­ту ор­га­ни­за­ци­ју са
број­ним сек­то­ри­ма, ко­ми­те­ти­ма, те­ли­ма
на свим ни­во­и­ма од цен­трал­ног ко­ми­те­та
до се­о­ских ста­ре­ши­на и вој­них је­ди­ни­ца.
По­сле ка­пи­ту­ла­ци­је фа­ши­стич­ке Ита­ли­
је на анек­ти­ра­ном де­лу Ко­со­ва и Ме­то­хи­је
об­но­вље­ни су ал­бан­ска вој­ска и до­бро­во­
љач­ка ми­ли­ци­ја, а ство­ре­ни су Ко­сов­ски
пук, СС ди­ви­зи­ја Скен­дер­бег и вој­не је­ди­
ни­це дру­ге при­зрен­ске ли­ге. По­сто­ја­ле су
и фор­ма­ци­је као што су по­моћ­на и за­штит­
 га­ран­то­вао оства­ре­ње
њи­хо­вог ци­ља мо­гао
је да ра­чу­на на њи­хо­ву
при­вр­же­ност. На­су­прот
то­ме, ка­да су Ита­ли­ја­ни
ка­пи­ту­ли­ра­ли Ал­бан­ци
их ви­ше ни­су сма­тра­
ли сво­јим са­ве­зни­ци­ма.
Због ма­сов­не по­др­шке
Ал­ба­на­ца оку­па­то­ру на
про­сто­ру Ко­со­ва и Ме­
то­хи­је ни­је би­ло мо­гу­ће
ор­га­ни­зо­ва­ти би­ло ка­
кву бор­бу про­тив Ита­ли­
ја­на или Не­ма­ца.
Ви­де­ћи да се рат од­
ви­ја на ште­ту Не­ма­ца
Ал­бан­ци су вр­ши­ли гро­
зни­ча­ве при­пре­ме ка­ко
би се оспо­со­би­ли за од­
бра­ну гра­ни­ца „Ве­ли­ке
Ал­ба­ни­је“.
Нем­ци су ла­ко и бр­
зо уз по­моћ Дру­ге при­
зрен­ске Ли­ге Џа­фе­ра Де­
ве ус­пе­ли да мо­би­ли­шу
ал­бан­ски жи­ваљ на Ко­
со­ву и Ме­то­хи­ји ко­ји се
ма­сов­но ода­звао убе­ђен
да се бо­ри за сво­је на­ци­
о­нал­не ин­те­ре­се. По­сле
окон­ча­ња ни­шке опе­ра­
ци­је, сна­ге НОВЈ, за­јен­до
са је­ди­ни­ца­ма дру­ге бу­
гар­ске ар­ми­је, упу­ти­ле
су се ка те­ри­то­ри­ји Ко­
со­ва и Ме­то­хи­је. На још
оку­пи­ра­ну те­ри­то­ри­ју
тре­ба­ло је про­дре­ти из
не­ко­ли­ко пра­ва­ца са
ис­то­ка и јед­ним по­моћ­
Шиптарска карта Велике Албаније
ним прав­цем са за­па­да.
Основ­ни циљ опе­ра­ци­је
био је пре­се­ца­ње ко­му­
на по­ли­ци­ја ко­је су та­ко­ђе уче­ство­ва­ле у ни­ка­ци­ја ко­ји­ма се по­вла­чи­ла не­мач­ка
бор­ба­ма. У ре­до­ве за­штит­не по­ли­ци­је сту­ гру­па ар­ми­ја Е и исто­вре­ме­но осло­ба­ђа­
пи­ло је нај­ви­ше љу­ди у про­ле­ће 1944. док ње то­га де­ла зе­мље. Глав­ни не­мач­ко-ба­ли­
се је­дан број мла­ђих Ал­ба­на­ца бо­рио и у стич­ки фронт про­те­зао се ис­точ­ним де­лом
са­ста­ву не­мач­ке ди­ви­зи­је Бран­ден­бург. Ко­со­ва од Ка­ча­нич­ке кли­су­ре до Ко­па­о­ни­
Од свих ор­га­ни­за­ци­ја Ба­ли Ком­ба­тар је ка. Глав­не не­мач­ке сна­ге на­ла­зи­ле су се у
ме­ђу ал­бан­ским ста­нов­ни­штвом у дру­гој ре­о­ни­ма По­ду­је­ва и Гњи­ла­на. Из­ме­ђу не­
по­ло­ви­ни 1944, имао нај­ве­ћи ути­цај про­ мач­ких тру­па и на њи­хо­вим кри­ли­ма на­ла­
ис­те­као из схва­та­ња да иза ње­га сто­је за­ зи­ли су се ба­ли­стич­ки од­ре­ди.
пад­ни са­ве­зни­ци и да су ба­ли­сти је­ди­ни Ли­га је ор­га­ни­зо­ва­ла че­ти­ри зо­не за од­
спо­соб­ни да са­чу­ва­ју про­ши­ре­не гра­ни­це бра­ну. Пр­ва зо­на је об­у­хва­та­ла Ка­ра­даг
„Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је“. За­то је Ба­ли Ком­ба­тар пре­ма Ма­ке­до­ни­ји и Ср­би­ји, укљу­чу­ју­ћи
по­стао сто­жер око ко­га су се оку­пи­ле ан­ и Го­лак пре­ма Ја­бла­ни­ци. Дру­га зо­на об­
ти­срп­ске и ве­ли­ко­ал­бан­ске сна­ге. Иако у­хва­та­ла је под­нож­је Ша­ре од Те­то­ва до
су ал­бан­ски по­ли­ти­ча­ри и да­ље сма­тра­ли Стру­ге. Тре­ћа зо­на об­ух­ ва­та­ла је Дре­ни­цу
на­ци­сте за осло­бо­ди­о­це они су се у исто и део Ме­то­хи­је пре­ма Цр­ној Го­ри. Че­твр­та
вре­ме пре­о­бра­жа­ва­ли и у ва­тре­не по­бор­ зо­на пре­ма Ко­па­о­ни­ку (Ша­ља и Бај­го­ра) и
ни­ке за­пад­них са­ве­зни­ка. ибар­ској до­ли­ни. За­да­так и план ба­ли­ста
Ка­да се има у ви­ду да је је­ди­ни ствар­ био је да се одр­же до мар­та 1945. ка­да је
ни циљ Ал­ба­на­ца би­ло ства­ра­ње „Ве­ли­ тре­ба­ло да им стиг­не по­моћ из Не­мач­ке.
ке Ал­ба­ни­је“ ова­кви пре­о­бра­жа­ји ни­су Џа­фер Де­ва по­ку­шао је да оства­ри кон­так­
из­не­на­ђу­ју­ћи. Сва­ко ко би на не­ки на­чин те и са Ен­гле­зи­ма у Грч­кој и Ита­ли­ји али у
то­ме ни­је ус­пео. У осло­бо­ђе­њу Ко­со­ва и
Ме­то­хи­је ју­го­сло­вен­ске и бу­гар­ске сна­ге
има­ле су се су­ко­би­ти са пр­вом, тре­ћом
и че­твр­том зо­ном ал­бан­ске (ба­ли­стич­ке)
од­бра­не. Опе­ра­ци­је за осло­бо­ђе­ње Ко­
со­ва и Ме­то­хи­је тра­ја­ле су од 23. ок­то­бра
до 25. но­вем­бра 1944. го­ди­не и у том пе­
ри­од­ у не­мач­ко-ба­ли­стич­ки фронт је раз­
би­јен. Ђа­ко­ви­ца је осло­бо­ђе­на од Не­ма­ца
и ба­ли­ста 9. но­вем­бра, а за­тим При­зрен и
Пећ. Осло­бо­ђе­њем Ис­то­ка 17. но­вем­бра
за­вр­ше­но је осло­бо­ђе­ње Ме­то­хи­је. За­хва­
љу­ју­ћи из­да­шној по­мо­ћи ба­ли­ста не­мач­ке
је­ди­ни­це се по­вла­че са це­лог про­сто­ра
Ко­со­ва и Ме­то­хи­је у ре­ду и под бор­бом.
Велика Албанија -
фашистичка творевина
На­кон фрон­тал­ног сло­ма ал­бан­ских
се­па­ра­ти­стич­ких сна­га у је­сен 1944. за­по­
чи­ње ге­рил­ска ва­за њи­хо­ве бор­бе. Ова
(ста­ра) так­ти­ка за­да­ће но­вој ко­му­ни­стич­
кој вла­сти ве­ли­ке гла­во­бо­ље, на­ро­чи­то
по­бу­на у Дре­ни­ци. Ве­ће бор­бе на Ко­со­
ву и Ме­то­хи­ји тра­ја­ће до фе­бру­а­ра 1945.
док ће по­след­ње ба­ли­стич­ке гру­пе би­ти
ли­кви­ди­ра­не тек 1952. го­ди­не. У два на­
вра­та ба­ли­сти ће озбиљ­но угро­зи­ти и
гра­до­ве, као у из­не­над­ним на­па­ди­ма на
Гњи­ла­не и Уро­ше­вац. За гу­ше­ње ове по­
бу­не би­ће ан­га­жо­ва­но 40.000 при­пад­ни­
ка НОВЈ, ма­хом Ср­ба.
Ве­ли­ка Ал­ба­ни­ја ство­ре­на у усло­ви­ма
Дру­гог свет­ског ра­та би­ла је par exe­lan­
ce фа­ши­стич­ка тво­ре­ви­на, пред­ста­вља­
ју­ћи „мо­дел др­жа­ве“ но­вог на­ци­стич­ког
по­рет­ка у Евро­пи – под­вла­чи исто­ри­чар
Ђор­ђе Бо­ро­зан.
На­жа­лост, и по­ред ма­сов­ног уче­шћа
ал­бан­ског на­ро­да у ра­зним ор­га­ни­за­ци­
ја­ма ко­је су са­ра­ђи­ва­ле са оку­па­то­ром
и бо­ри­ле за ства­ра­ње, одр­жа­ва­ње и од­
бра­ну про­јек­та Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је, ова се
ак­тив­ност ме­ђу но­вом ко­му­ни­стич­ком
но­мен­кла­ту­ром на Ко­со­ву и Ју­го­сла­ви­
ји ни­је ни по­ми­ња­ла. Па­вле Џе­ле­то­вић
у за­кључ­ку сво­је књи­ге Ба­ли­стич­ки по­
крет 1939–1952, ве­ли: „У по­сле­рат­ном пе­
ри­о­ду на­ро­чи­то до пе­де­се­тих го­ди­на на
Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји ни­је би­ло ни­јед­ног и
ни­ка­квог са­стан­ка или пак јав­ног ску­па
а да ни­је по­ме­ну­та срп­ска бур­жо­а­зи­ја и
чет­ни­ци. Ове две ре­чи су од свих би­ле
нај­о­ми­ље­ни­је пар­тиј­ским ак­ти­ви­сти­ма
и ру­ко­во­ди­о­ци­ма. То су чи­ни ка­ко Цр­но­
гор­ци та­ко и Ср­би и Шип­та­ри.
Ср­би и Цр­но­гор­ци су са­мо у рет­ким
слу­ча­је­ви­ма по­ми­ња­ли ба­ли­сте оче­
ку­ју­ћи да ће то ура­ди­ти шип­тар­ски ру­
ко­во­ди­о­ци, али они то ни­су чи­ни­ли.(...)
За ова­кво по­на­ша­ње има­ли су по­др­шку
из ре­пу­блич­ког срп­ског ру­ко­вод­ства из
Бе­о­гра­да, као и са­ве­зних фо­ру­ма...’’
Вре­ме по­ли­ти­зо­ва­не исто­ри­је би­ло је
тек по­че­ло. z
1/2010 l Двери српске l 109
 СРПСКА БОРБА
Растислав В. Петровић

Црногорство
Секуле Дрљевића
У Ти­ра­ни осно­ва­ни Од­бор за осло­бо­ђе­ње Цр­не Го­ре по­слао је
Ду­чеу (Бе­ни­ту Му­со­ли­ни­ју) бр­зо­јав­ку у ко­јој се мо­ли за осло­бо­ђе­ње
сво­је од Ср­ба не­за­слу­же­но под­јар­ми­је­не бра­ће.
Цр­но­гор­ци, на­ста­вља се у бр­зо­ја­ву, ко­ји су по­но­сан вој­нич­ки
на­род, ко­ји је сво­јом кр­вљу ис­пи­сао слав­не стра­ни­це бал­кан­ске
по­ви­је­сти, мно­го су го­ди­на под­но­си­ли срп­ски ја­рам ко­ји
им је на­мет­нуо под­ли вер­сај­ски уго­вор.

У то­ку Април­ског ра­та 1941. и не­по­

сред­но по­што се тај рат за­вр­шио
по­с ле два­на­е­с то­днев­ног тра­ја­ња,
Ју­го­сла­ви­ја је осво­је­на од стра­не сво­јих
до­ју­че­ра­шњих са­ве­зни­ка: Не­мач­ке, Ита­ли­
је, Ма­ђар­ске и Бу­гар­ске. Осва­ја­чи су за­тим
по­је­ди­не де­ло­ве Ју­го­сла­ви­је про­тив­прав­но
при­по­ји­ли сво­јим др­жа­ва­ма, не­ке де­ло­ве
су оку­пи­ра­ли, док је, још у то­ку ра­та (10.
апри­ла) на те­ри­то­ри­ји Хр­ват­ске, Сла­во­
ни­је, Сре­ма, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и де­ла
Дал­ма­ци­је, ство­ре­на Не­за­ви­сна Др­жа­ва
Хр­ват­ска (НДХ) ко­ја је, не­ко­ли­ко не­де­ља
ка­сни­је (18. ма­ја) по­с та­ла про­тек­то­рат
фа­ши­стич­ке Ита­ли­је.
Не­мач­ка је у ко­рист аустриј­ских про­
вин­ци­ја анек­ти­ра­ла се­вер­ну Сло­ве­ни­ју,
за­тим је оку­пи­ра­ла Ср­би­ју у оним гра­ни­
ца­ма ко­је је она има­ла уочи бал­кан­ских
ра­то­ва с тим што су јој, не­што ка­сни­је,
при­до­да­ли Ба­нат и, због Треп­че, Ко­сов­
ску Ми­тро­ви­цу са ши­ром око­ли­ном. Ита­
ли­ја је анек­ти­ра­ла део Сло­ве­ни­је — Љу­
бљан­ску област и ско­ро це­лу оба­лу ју­жно
од Са­ве — Бо­ку Ко­тор­ску, Хр­ват­ско при­
мор­је, Дал­ма­ци­ју од За­дра до Спли­та, као
и остр­ва, сем Хва­ра, Бра­ча и Па­га. Уз то,
Ита­ли­ја је узе­ла ве­ли­ки део Гор­ског Ко­
та­ра, док је де­ло­ве за­пад­не Ма­ке­до­ни­је,
Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, као и де­ло­ве ис­точ­не
и ју­го­и­сточ­не Цр­не Го­ре при­по­ји­ла „Ве­
ли­кој Ал­ба­ни­ји“. У пре­о­ста­лим де­ло­ви­ма
Цр­не Го­ре Ита­ли­ја је ус­по­ста­ви­ла оку­па­
тор­ску власт и по­ве­ри­ла је свом ци­вил­
ном ко­ме­са­ру. Ма­ђа­ри су анек­ти­ра­ли
Пре­ко­мур­је, Ме­ђу­мур­је, Ба­ра­њу и Бач­ку,
док су Бу­га­ри узе­ли ско­ро чи­та­ву Ма­ке­
до­ни­ју, ма­њи део Ко­со­ва и не­ко­ли­ко сре­
зо­ва ју­го­и­сточ­не Ср­би­је.
Нео­ви­сна црногорска др­жа­ва
Истог да­на ка­да је ство­ре­на Не­за­ви­сна
Др­жа­ва Хр­ват­ска (зна­чи док је још тра­јао
тзв. април­ски рат) цр­но­гор­ски сту­ден­ти
у За­гре­бу, оку­пље­ни у Клу­бу ака­дем­ске
омла­ди­не „Његош“, на­пи­са­ли су „Про­глас“
ко­ји су су­тра­дан, 11. апри­ла 1941. го­ди­не,
об­ја­ви­ли у уста­шком ли­сту Хр­ват­ски на­
род под на­сло­вом Цр­но­гор­ци тра­же нео­
ви­сну др­жа­ву. У про­гла­су се ка­же: „Да би
се олак­шао по­ло­жај Цр­но­гор­ског на­ро­да
у овим суд­бо­но­сним и хи­сто­риј­ским тре­
ну­ци­ма и да би му се омо­гу­ћи­ло да до
кра­ја ски­не са свог вра­та роп­ски ја­рам
ко­ји му је био на­мет­нут 1916. го­ди­не при­
сил­ним при­па­ја­њем Ср­би­ји од стра­не
вла­сти­тих са­ве­зни­ка, При­вре­ме­ни ак­ци­
о­ни од­бор Цр­но­го­ра­ца у За­гре­бу, глав­
ном гра­ду сло­бод­не Хр­ват­ске Др­жа­ве,
апе­ли­ра овим на са­ве­знич­ке при­ја­тељ­
ске вој­ске Њемачке и Ита­ли­је да се при
за­по­си­је­да­њу цр­но­гор­ског др­жав­ног те­
ри­то­ри­ја по­на­ша­ју као да су у при­ја­тељ­
ској зе­мљи и да са за­ро­бље­ним Цр­но­
гор­ци­ма по­сту­па­ју као са при­пад­ни­ци­ма
при­ја­те­ли­ског на­ро­да те да им што при­је
омо­гу­ће по­вра­так у до­мо­ви­ну. Мо­ли­мо
при­ја­тељ­ске и са­ве­знич­ке ра­дио ста­ни­це
да овом апе­лу да­ду што ве­ћи пу­бли­ци­тет
и да га у ви­ше на­вра­та по­но­ве. Жи­вје­ла
сло­бод­на Др­жа­ва Цр­на Го­ра! Жи­вио во­ђа
Цр­но­гор­ског на­ро­да др Се­ку­ла Дри­је­вић:
Жи­вје­ла сло­бод­на Др­жа­ва Хр­ват­ска! Жи­
вје­ли на­ши моћ­ни са­ве­зни­ци“.
Овај Про­глас је сро­чио и дао да се об­ја­
ви Са­вић Мар­ко­вић Ште­ди­мли­ја, не­мач­
ки агент и је­дан од иде­о­ло­га уста­шког
по­кре­та. Ура­дио је то у са­гла­сно­сти са
др Се­ку­лом Др­ље­ви­ћем, по­сла­ни­ком Хр­
ват­ске се­љач­ке стран­ке, ко­ји је „до­ле­тео“
из Зе­му­на, где је жи­вео, у За­греб чим је
про­гла­ше­на НДХ. О то­ме је у Хр­ват­ском
на­ро­ду, од 13. апри­ла 1941. го­ди­не, об­ја­
вље­на сле­де­ћа вест: „Ју­чер је у За­гре­бу
до­пу­то­вао во­ђа цр­но­гор­ског осло­бо­ди­
лач­ког на­род­ног по­кре­та г. Се­ку­ла Др­ље­
вић, бив­ши ми­ни­стар и на­род­ни по­сла­
ник. Ка­ко је по­зна­то он је пре­ко 20 го­ди­на
у нај­тје­шњој су­рад­њи с Хр­ва­ти­ма во­дио
оштру бор­бу про­тив ср­би­јан­ске хе­ге­мо­
ни­је и дик­та­ту­ре, тра­же­ћи за сво­ју по­тла­
че­ну до­мо­ви­ну сло­бо­ду и не­за­ви­сност.
Са­да је до­шао мо­ме­нат ка­да ће се мо­ћи
оства­ри­ти те­жње и пра­ва Цр­но­го­ра­ца
ко­ји на че­лу са сво­јим во­ђом дром Др­ље­
ви­ћем тра­же нео­ви­сну Др­жа­ву Цр­ну Го­ру.
У За­гре­бу се већ при­сту­пи­ио фор­ми­ра­њу
При­вре­ме­ног од­бо­ра за осло­бо­ђе­ње Цр­
не Го­ре, на че­лу ко­јег ће ста­ја­ти др Др­ље­
вић са сво­јим нај­бли­жим су­рад­ни­ци­ма.”

110 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.

 Цр­но­гор­ски еми­гран­ти у Ал­ба­ни­ји,
при­ста­ли­це кра­ља Ни­ко­ле, чим је по­чео
април­ски рат, фор­ми­ра­ли су у Ти­ра­ни
Од­бор, ко­ји је, ка­ко пи­ше у Хр­ват­ском
на­ро­ду од 16. трав­ња (апри­ла) 1941. го­
ди­не, под на­сло­вом Од­бор Цр­но­го­ра­ца
из Ти­ра­не, из­дао сле­де­ће оба­ве­ште­ње:
„У Ти­ра­ни осно­ва­ни Од­бор за осло­бо­
ђе­ње Цр­не Го­ре по­слао је Ду­чеу (Бе­ни­
ту Му­со­ли­ни­ју) бр­зо­јав­ку у ко­јој се мо­ли
за осло­бо­ђе­ње сво­је од Ср­ба не­за­слу­
же­но под­јар­ми­је­не бра­ће. Цр­но­гор­ци,
на­ста­вља се у бр­зо­ја­ву, ко­ји су по­но­сан
вој­нич­ки на­род, ко­ји је сво­јом кр­вљу
ис­пи­сао слав­не стра­ни­це бал­кан­ске
по­ви­је­сти, мно­го су го­ди­на под­но­си­ли
срп­ски ја­рам ко­ји им је на­мет­нуо под­ли
вер­сај­ски уго­вор. Са­да ка­да је њи­хо­вим
дје­лом и дје­лом Фи­ре­ра сва­нуо дан сло­
бо­де за ову ис­па­ће­ну бал­кан­ску зе­мљу,
же­ле Цр­но­гор­ци из­ра­зи­ти да Цр­ној Го­ри
у но­вом по­рет­ку Бал­кан­ског по­лу­о­то­ка
при­па­да оно мје­сто ко­је за­слу­жу­је сво­јом
тра­ди­ци­јом на те­ме­љу слав­них до­га­ђа­ја
кроз вје­ко­ве.”
Дрљевић ­
и усташе
У пр­вом бро­ју Гла­са Цр­но­гор­ца од 18.
ма­ја 1941. об­ја­вље­на је сли­ка Бе­ни­та Му­
со­ли­ни­ја и чла­нак: Пра­зник Ђур­ђев дан
про­сла­вљен пр­ви пут по­сли­је 22 го­ди­не
на Це­ти­њу, у ко­јем је на­пи­са­но: „Цр­кве­на
це­ре­мо­ни­ја, та­ко дра­га сви­је­ма Цр­но­
гор­ци­ма, узе­ла је из­не­на­да по­ли­тич­ки
ка­рак­тер и пре­тво­ри­ла се у па­три­от­ску
ма­ни­фе­ста­ци­ју због осло­бо­ђе­ња од ср­
би­јан­ске ти­ра­ни­је и бе­о­град­ске хе­ге­мо­
ни­је за­хва­љу­ју­ћи по­бје­до­но­сном ита­ли­
јан­ском оруж­ју и фа­ши­стич­кој Ита­ли­ји.”
У истом ли­сту (бр. 5, 20. ју­ни 1941) об­
ја­вљен је чла­нак Суд­би­на цр­но­гор­ског на­
ро­да у ко­јем, по­ред оста­лог, пи­ше: „Нај­ва­
жни­ји до­га­ђај је­сте вас­кр­сну­ће Хр­ват­ске
Др­жа­ве по­сли­је де­сет вје­ко­ва за­хва­љу­ју­
ћи По­глав­ни­ку Ан­ту Па­ве­ли­ћу“.
У то­ку ра­та Се­ку­ла Дри­је­вић је све­
стра­но са­ра­ђи­вао са „ми­ни­стром смр­ти“
Ан­дри­јом Ар­ту­ко­ви­ћем. Па­да­ли су је­дан
дру­гом у за­гр­љај пред на­ро­дом ка­да би
га Др­ље­вић до­че­ки­вао на же­ле­знич­кој
ста­ни­ци у Зе­му­ну. Па­ве­лић га је сма­трао
сво­јим ода­ним при­ја­те­љем и са­рад­ни­ком
— глав­ном узда­ни­цом од ко­јег је оче­ки­
вао да ће му Цр­ну Го­ру да­ти на по­клон
као „Нео­ви­сну Др­жа­ву“ у ко­јој би имао
по­уз­ да­ног са­ве­зни­ка. Из тих раз­ло­га му
је, кад год би до­шао у За­греб, обез­бе­ђи­
вао сме­штај у са­на­то­ри­ју­му у Зе­лен­га­ју
и апарт­ма­не на Ту­шкан­цу, у Са­мо­бо­ру и
Под­су­се­ду. 0 њи­хо­вој са­рад­њи и њи­хо­
вим на­ме­ра­ма ис­црп­но нас мо­же оба­ве­
сти­ти сле­де­ћи из­ве­штај не­мач­ке слу­жбе
без­бед­но­сти у ко­јем се ка­же: „Бе­о­град, 29.
II 1944. го­ди­не. Др­ље­ви­ћа је по­звао Па­
ве­лић из Зе­му­на да до­ђе у За­греб у ’спе­
ци­јал­ну ауди­ен­ци­ју’ 18. II 1944. Др­ље­вић
се ода­звао по­зи­ву. Са­зна­је се: ’да је том
при­ли­ком Па­ве­лић из­ра­зио же­љу да Др­
ље­вић свој рад у по­гле­ду Цр­не Го­ре по­ја­
ча, да свом сна­гом про­па­ги­ра са­мо­стал­
ност те зе­мље да би оне­мо­гу­ћио на­ме­ре
срп­ске вла­де да Ср­би­ји при­кљу­чи Цр­ну
Го­ру. Др­ље­вић је обе­ћао По­глав­ни­ку да
ће учи­ни­ти све што је у ње­го­вој мо­ћи да
оси­гу­ра са­мо­стал­ност Цр­не Го­ре и да ће
у ве­зи са тим по­че­ти са још ја­чом кам­па­
њом про­тив Ср­ба и њи­хо­вих ин­те­ре­са.
У ту свр­ху, жу­ри се др Др­ље­вић да из­да
јед­ну књи­гу упе­ре­ну про­тив Ср­ба ко­ја ће
но­си­ти на­слов Ко су Ср­би. Књи­га ће уско­
ро иза­ћи и штам­па­ће се у 5.000 при­ме­ра­
ка, де­ли­мич­но на ћи­ри­ли­ци за Цр­ну Го­ру,
а пре­о­ста­ли део ла­ти­ни­цом ра­ди од­го­ва­
ра­ју­ће про­па­ган­де у Хр­ват­ској“.
По­сле ка­пи­ту­ла­ци­је Ита­ли­је, Др­ље­вић
се по­на­дао да ће уз по­моћ Не­ма­ца оства­
ри­ти свој сан ус­по­ста­вља­њем „Нео­ви­сне
Др­жа­ве Цр­не Го­ре“. Ме­ђу­тим, Нем­ци су
би­ли ве­ћи про­тив­ни­ци Се­ку­ле Др­ље­ви­
ћа не­го Але­сан­дро Пир­цио Би­ро­ли и ње­
го­ва вла­да. Хер­ман Ној­ба­хер, ми­ни­стар
Рај­ха за Ју­го­и­сток, је­дан од нај­бо­љих
по­зна­ва­ла­ца при­ли­ка у ју­го­сло­вен­ским
зе­мља­ма, на­пи­сао је на јед­ном из­ве­шта­
ју: „Др­ље­вић је ло­пов. С пр­ва пла­ћен од
Ита­ли­ја­на и на­пу­штен, он­да је до­ба­чен
уста­ша­ма и да­нас још пла­ћен од Хр­ва­та...
хр­ват­ска кур­ва пла­ћен оту­да“ и да је оно
што он пи­ше о на­ро­ду у Цр­ној Го­ри, о та­
мо­шњој ве­ри и др­жа­ви, као и о ње­го­вој
на­вод­ној по­пу­лар­но­сти код на­ро­да нај­
ве­ћа лаж“. /.../
Изрод ­
човечанства
О атен­та­ту на Хи­тле­ра др Др­ље­вић ка­
же: „Зар је мо­гу­ће да се у не­мач­кој вој­сци,
у чи­ју сла­ву гле­да­ју са за­ви­шћу нај­ве­ћи
ју­на­ци сви­ју сто­ље­ћа, на­шло та­квих ча­
У сво­јим ра­до­ви­ма ­
у то­ку ра­та ­
Секула Дрљевић ­
је упор­но до­ка­зи­вао ­
и Ита­ли­ја­ни­ма и Нем­ци­ма
и уста­ша­ма ­
да Цр­но­гор­ци ни­су Ср­би
не­го по­том­ци ста­рих Или­ра
ко­ји су по сво­јим ­
ра­сним осо­би­на­ма ­
нај­бли­жи Ал­бан­ци­ма
сни­ка, ко­ји су се од­лу­чи­ли и то са­мо ра­ди
за­до­би­ја­ња др­жав­на вла­сти, на из­вр­ше­
ње зло­чи­на...
Да зло­чин у за­вје­ри бу­де бес­при­мјер­но
те­жак, чи­ни ври­је­ме у ко­ме је по­ку­ша­но
умор­ство Фи­ре­ра и по­сље­ди­це, ко­је су по
вла­сти­том при­зна­њу са­у­че­сни­ци у зло­чи­
ну пред­ви­ђа­ли и би­ли спрем­ни да за њих
при­ме од­го­вор­ност. Би­ли су спрем­ни да
гор­да вој­ска Ве­ли­ког Рај­ха са­хра­ни сла­ву
сво­јих по­бје­до­но­сних бар­ја­ка у бла­то ка­
пи­ту­ла­ци­је пред на­јам­ни­ци­ма свјет­ско­га
жи­дов­ства. Би­ли су спрем­ни да на­род од
сто­ти­ну ми­ли­јо­на пре­тво­ре у европ­ске
Црн­це, чи­јим би се бес­плат­нун зно­јем
умно­жа­вао жи­дов­ски ка­пи­та­ли­зам нај­ма­
ње за јед­но сто­ље­ће.”
У ан­ке­ти спе­ци­јал­не ко­ми­си­је у Зе­му­ну,
до­ста­вље­ној Зе­маљ­ској ко­ми­си­ји за утвр­
ђи­ва­ње зло­чи­на оку­па­то­ра и њи­хо­вих
по­ма­га­ча у Вој­во­ди­ни, о Се­ку­ли Др­ље­ви­
ћу пи­ше: „За ње­га се сло­бод­но мо­же ре­ћи
да је у уста­шком ло­го­ру у Зе­му­ну играо
уло­гу јед­ног Ге­бел­са... По на­ро­чи­тој од­
ред­би Па­ве­ли­ће­вој ужи­вао је спе­ци­јал­ну
и на­ро­чи­ту за­шти­ту ов­да­шње по­ли­ци­је.
Јед­ном при­ли­ком је до­че­као на ста­ни­ци
др Ар­ту­ко­ви­ћа и са њим се из­љу­био. Био
је у сва­ком по­гле­ду и из­род сво­га на­ро­да
и из­род чо­ве­чан­ства“.
И на кра­ју, ка­да је реч о Се­ку­ли Др­
ље­ви­ћу, са­оп­шти­мо и то, ра­ди оних да­
на­шњих Цр­но­го­ра­ца, ње­го­вих исто­ми­
шље­ни­ка по том пи­та­њу, да је он у сво­јим
ра­до­ви­ма у то­ку ра­та упор­но до­ка­зи­вао
и Ита­ли­ја­ни­ма и Нем­ци­ма и уста­ша­ма да
Цр­но­гор­ци ни­су Ср­би не­го по­том­ци ста­
рих Или­ра ко­ји су по сво­јим ра­сним осо­
би­на­ма нај­бли­жи Ал­бан­ци­ма.  z
Рас­ти­слав В. Пе­тро­вић,
„Цр­но­гор­ске уста­ше“,
ИШ „Струч­на књи­га“,
Бе­о­град, 1998, стр. 11 - 22
1/2010 l Двери српске l 111
 120  Занемарени потреси
122  Четврти европски рајх
124  Аме­ри­ка­ни­за­ци­ја Евро­пе
као по­врат­ни та­лас
евро­пе­и­зи­ра­не Аме­ри­ке
Андреј Протић
„Све­при­сут­ни фа­ши­зам“:
по­ли­тич­ки мит или ­
дис­то­пи­ја на­ше­га до­ба?
У Нир­нбер­гу су осу­ђе­ни са­мо „бес­ко­ри­сни“ на­ци­сти, а сви они ко­ји су
мо­гли да по­слу­же у су­прот­ста­вља­њу Со­вје­ти­ма (зва­нич­но „ко­му­ни­зму“),
до­би­ли су са­мо сим­бо­лич­не пре­су­де или су, на за­пре­па­шће­ње мно­гих,
чак би­ли и осло­бо­ђе­ни
П о­пут древ­не ажда­је ко­ју све­ти Ге­ор­
ги­је из­но­ва и из­но­ва про­ба­да сво­јим
ко­пљем, али ко­ја се увек из­но­ва уз­ди­же
са дна је­зе­ра – нај­при­хва­ће­ни­ји „си­но­ним
зла“ на­шег до­ба, фа­ши­зам је не­сум­њи­во
по­стао „ар­хе­тип­ски“ тер­мин, чи­ни се – пот­
пу­но не­за­слу­же­но.
Већ 1944 го­ди­не Ор­вел ука­зу­је на пот­
пу­ну обе­сми­шље­ност овог тер­ми­на, ко­ји
се у ме­ди­ји­ма већ уве­ли­ко ко­ри­стио за
жи­го­са­ње и по­ста­вља­ње на стуб сра­ма
пот­пу­но кон­тра­дик­тор­них по­ја­ва.1 Карл
По­пер је „род­но ме­сто“ то­та­ли­та­ри­зма
од­ре­дио већ код Пла­то­на и у „исто­ри­ци­
1  „...реч фа­ши­зам је да­нас го­то­во пот­пу­но бе­сми­
сле­на. У раз­го­во­ру се она на­рав­но ко­ри­сти још ви­ше
не­го у штам­пи. Та­ко, до са­да сам чуо да фа­ши­стич­ким
на­зи­ва­ју фар­ме­ре, тр­гов­це, со­ци­јал­не кре­ди­те, на­ре­
ђе­ња вој­них ста­ре­ши­на, лов на ли­си­це, бор­бе би­ко­ва,
ко­ми­те­те из 1922 и 1941, Ки­плин­га, Ма­хат­му Ган­ди­ја,
Чанг-Кај Ше­ка, хо­мо­сек­су­а­ли­зам, При­сли­је­ве еми­си­је,
омла­дин­ска од­ма­ра­ли­шта, астро­ло­ги­ју, же­не, псе и ко
зна шта дру­го.“; Ge­or­ge Or­well: ‘What is Fa­scism?’, Tri­bu­
ne, GB, Lon­don. 1944.
112 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ЈУЧЕ, ДАНАС И СУТРА
зму,“2 идеј­ном си­сте­му ко­ји је (по његовом
мишљењу) у осно­ви свих то­та­ли­тар­них
иде­о­ло­ги­ја са­вре­ме­ног до­ба.3 Ко­нач­на „за­
слу­га“ за хи­пер­тро­фи­ра­ни и не­за­слу­же­ни
раз­вој пој­ма „фа­ши­зма“ ка сво­је­вр­сном
ар­хе­тип­ском си­но­ни­му „зла“ ипак нај­ве­
ро­ват­ни­је при­па­да ле­ви­чар­ским те­о­ре­ти­
2  „... Ве­ру­јем да је Пла­то­нов по­ли­тич­ки про­грам, да­ле­
ко од то­га да бу­де мо­рал­но су­пер­и­о­ран над то­та­ли­та­
ри­змом, фун­да­мен­тал­но иден­ти­чан са њим.“; Карл Р.
По­пер, Отво­ре­но дру­штво и ње­го­ви не­при­ја­те­љи, том
I, прев. Б. Гли­го­рић, БИГЗ, Бе­о­град 1993; стр. 127. У са­гле­
да­ва­њу Пла­то­но­вог по­ли­тич­ког за­ве­шта­ња, По­пер се,
из­ме­ђу оста­лог, по­зи­ва на књи­гу Р.Х.С. Кро­сма­на: Pla­to
to­day об­ја­вље­ну 1937. У овом де­лу Кро­сман по­ку­ша­ва
да упо­ре­ди Пла­то­но­ве иде­је са ак­ту­ал­ним по­ли­тич­ким
иде­о­ло­ги­ја­ма XX ве­ка, а кон­крет­но у IX одељ­ку су­о­ча­ва
Пла­то­но­ву ми­сао с „фа­ши­змом” (под ко­јим се већ „под­
ра­зу­ме­ва” на­ци­о­нал-со­ци­ја­ли­зам и дру­ги слич­ни си­сте­
ми – у на­ма до­ступ­ном из­да­њу: R.H.S. Cros­sman, Pla­to
to­day, Un­win bo­oks, Lon­don 1971; 144-155).
3  И Ха­на Арент у свом де­лу Из­во­ри то­та­ли­та­ри­
зма да­је те­о­риј­ску осно­ву за ову ге­не­ра­ли­за­ци­ју, ко­ја
ће има­ти то­ли­ког ути­ца­ја на по­ли­тич­ко ми­шље­ње дру­
ге по­ло­ви­не 20. ве­ка.
ча­ри­ма Франк­фурт­ске шко­ле – Бен­ја­ми­ну,
Хорк­хај­ме­ру и Адор­ну.4
У за­јед­нич­ком де­лу Ди­ја­лек­ти­ка про­
све­ти­тељ­ства Хорк­хај­мер и Адор­но раз­
ви­ја­ју сво­ја зна­че­ња пој­мо­ва „фа­ши­зма“ и
„на­ци­зма“: „Гра­ђа­нин чи­ји се жи­вот де­ли
4  Сва­ка­ко по­треб­но је на­гла­си­ти да су кључ­ни те­о­
ре­ти­ча­ри Франк­фурт­ске шко­ле би­ли жи­вот­но угро­
же­ни успо­ном на­ци­он ­ ал-со­ци­ја­ли­зма (ка­ко због свог
је­вреј­ског по­ре­кла та­ко и због марк­си­стич­ке по­ли­тич­ке
ори­јен­та­ци­је), те да ни­су ни мо­гли ни­ти су има­ли мо­ти­
ва да у би­ло ко­јој ме­ри бу­ду „не­при­стра­сни“ или „ин­те­
лек­ту­ал­но ин­ди­фе­рент­ни“ пре­ма фе­но­ме­ну ко­ји они
нај­че­шће на­зи­ва­ју збир­ним пој­мом „фа­ши­зам“ – али,
ко­ји об­у­хва­та и не­мач­ки на­ци­о­нал-со­ци­ја­ли­зам, ита­
ли­јан­ски фа­ши­зам, шпан­ски ми­ли­та­ри­зам, као и раз­не
дру­ге (њи­ма са­вре­ме­не) кон­сер­ва­тив­не и на­ци­о­на­ли­
стич­ке иде­о­ло­ги­је (ка­сни­је и „де­го­ли­зам“ ко­ји је сво­је­
вре­ме­но био асо­ци­ран упра­во са нај­же­шћим от­по­ром
на­ци­о­нал-со­ци­ја­ли­зму). Чак и дру­ги марк­си­стич­ки те­о­
ре­ти­ча­ри (по­пут, на при­мер, Лу­ка­ча) кри­ти­ку­ју при­пад­
ни­ке Франк­фурт­ске шко­ле због ин­те­лек­ту­а­ли­стич­ког
(ка­би­нет­ског) ели­ти­зма, а дру­ги (по­пут, ре­ци­мо По­пе­
ра) због скло­но­сти де­тер­ми­ни­зму (хе­ге­ли­јан­ског ти­па),
исто­ри­ци­зму, не­до­пу­сти­вим ге­не­ра­ли­за­ци­ја­ма и ме­си­
јан­ском ком­плек­су, без из­вор­ног марк­си­стич­ког ес­ха­
то­ло­шког оп­ти­ми­зма.

САД на­кон ра­та пре­ки­да­ју са по­ли­ти­ком
изо­ла­ци­о­ни­зма и по­чи­њу да пру­жа­ју ак­тив­ну
по­др­шку свим „ан­ти­ко­му­ни­стич­ким“ ре­жи­ми­ма
(ко­је аме­рич­ка про­па­ган­да на­зи­ва
„де­мо­крат­ским” без об­зи­ра на ре­ал­ни
сте­пен њи­хо­ве ауто­ри­тар­но­сти)
на по­сао и при­ват­ни жи­вот, чи­ји се при­
ват­ни жи­вот де­ли на пред­ста­вља­ње и ин­
тим­ност, а ин­тим­ност на мр­зо­вољ­ну брач­
ну за­јед­ни­цу и гор­ку уте­ху да је са­свим
сам, да се раз­иш ­ ао са со­бом и са дру­ги­ма,
већ је вир­ту­ел­но на­ци­ста, ко­ји је ујед­но и
оду­ше­вљен и псу­је, или да­на­шњи ста­нов­
ник ве­ли­ких гра­до­ва ко­ји при­ја­тељ­ство
мо­же се­би да пред­ста­ви са­мо још као so­
cial con­tact, дру­штве­ни до­дир уну­тар­ње
не­до­ди­ри­вих. Кул­тур­на ин­ду­стри­ја мо­же
са­мо за­то да та­ко не­сме­та­но по­сту­па са
ин­ди­ви­ду­ал­но­шћу јер се у њој од­у­век ре­
про­ду­ко­ва­ла ло­мљи­вост дру­штва.“5
У овом при­ме­ру, ко­ји је са­мо је­дан од
мно­гих, им­пли­цит­но од­је­ку­ју стра­хо­ви и
не­по­ве­ре­ње ових те­о­ре­ти­ча­ра у при­пад­
ни­ка сред­њег (тзв. гра­ђан­ског) ста­ле­жа,
ко­ји се од­ри­че ин­ди­ви­ду­ал­ и­зма у ко­рист
за­јед­ни­це – по­ро­дич­не, др­жав­не или на­
ци­о­нал­не. Ова, у осно­ви „пси­хо­и­сто­риј­
ска“ по­став­ка, тра­жи ре­ин­тер­пре­та­ци­ју
чи­та­вог по­ли­тич­ког по­рет­ка. По­бе­да Хи­
тле­ра на де­мо­крат­ским из­бо­ри­ма зах­те­ва
кон­струк­ци­ју но­ве по­ли­тич­ке па­ра­диг­ме,
ко­ја „не­ће има­ти ал­тер­на­ти­ву.“ Фа­ши­зам
би, из ове нео­марк­си­стич­ке ви­зу­ре, за­
пра­во био „ди­ја­лек­тич­ки де­тер­ми­ни­са­на“
фи­нал­на фа­за раз­во­ја на­ци­о­на­ли­зма (на­
рав­но, уко­ли­ко ор­га­ни­ци­зам, три­ба­ли­зам,
кон­зер­ва­ти­ви­зам, тра­ди­ци­о­на­ли­зам и
прин­цип екс­клу­зи­ви­те­та прихватимо као
де­фи­ни­шу­ће фак­то­ре на­ци­о­на­ли­зма).6
Фа­ши­стич­ко је нео­дво­ји­во од ко­лек­
ти­ви­стич­ког, од те­жње да из мно­штва из­
ве­де „јед­но.“7 Ово свој­ство је при­сут­но
5  Max Hork­he­i­mer, The­o­dor Ador­no, Di­ja­lek­ti­ka pro­svje­
ti­telj­stva: Fi­lo­zo­fij­ski frag­men­ti, „Ve­se­lin Ma­sle­ša“ –
Svje­tlost, Sa­ra­je­vo, 1989 (ори­ги­нал­но из 1947); оде­љак
Кул­тур­на ин­ду­стри­ја, стр. 126.
6  Не­где од ових прет­по­став­ки кре­ће од­лич­на од­ред­ни­ца
Fa­scism у The Blac­kwell Encyclo­pa­e­dia of Po­li­ti­cal Tho­ught,
op.cit. Ово је, у не­ку ру­ку, кон­зи­стент­но са раз­ми­шља­њем
Ро­ла­на Бар­та у Mytho­lo­gi­es, Hill and Wang, New York: „Па
упра­во кроз сво­ју ети­ку бур­жо­а­зи­ја про­жи­ма Фран­цу­ску.
При­ме­ње­не у на­ци­о­нал­ној сфе­ри, бур­жо­а­ске нор­ме се
до­жи­вља­ва­ју као очи­глед­ни при­ме­ри при­род­ног по­рет­
ка – и што се ви­ше прак­ти­ку­ју, то по­ста­ју упри­ро­ђе­ни­је.
Бур­жо­а­зи­ја та­ко и са­ма би­ва ап­сор­бо­ва­на у аморф­ни
уни­вер­зум чи­ји је је­ди­ни ста­нов­ник Ве­чи­ти чо­век, ко­ји
ни­је ни про­ле­тер ни бур­жуј.” (стр. 140).
7  Али, то ни­је оно Пар­ме­ни­до­во бо­жан­ско „Јед­но“ –
пре­ма Ра­до­сла­ву Кон­стан­ти­но­ви­ћу (Фи­ло­со­фи­ја па­лан­
ке, От­кро­ве­ње, Бе­о­град 2006, стр. 153) то је не­мо­гућ­ност
тог (мо­дер­но, хе­ге­ли­јан­ски схва­ће­ног) „ја“ да при­хва­ти
и у са­мој ети­мо­ло­ги­ји ре­чи – здру­же­ни
fa­sces („пру­то­ви“) да­ју по­ру­ку тог по­ли­
тич­ког је­дин­ства, за­јед­ни­це истих (и то
је ве­ро­ват­но раз­лог што име „фа­ши­зма“
да­нас жи­го­ше мно­ге „де­сне“, али и „ле­ве“
по­ли­тич­ке иде­о­ло­ги­је ко­је из­ра­жа­ва­ју те­
жњу на­стан­ка / кон­струк­та иден­ти­тет­ске
за­јед­ни­це). У овој, „ле­ви­чар­ској“ (или бар
марк­си­змом ин­спи­ри­са­ној) ви­зу­ри фа­ши­
зам је­сте вр­хун­ски из­раз те­жње „мо­дер­но
де­фи­ни­са­ног су­бјек­та“ да по­ни­шти „дру­го“
(све што не пот­па­да под fa­sces).8 Ово по­ни­
шта­ва­ње не пре­за од на­си­ља над „дру­гим“,
објек­тив­но по­сто­ја­ње дру­го­га (ко­је је при­ну­ђен да де­фи­
ни­ше као „не-ја“, тј. увек у од­но­су на са­мо­га се­бе): „Дух
за­ве­рен овом кре­та­њу (до­га­ђа­њу) из­јед­на­че­ном са ег­зи­
стен­ци­јом де­ли ову за­блу­ду и суд­би­ну ду­ха из­гред­ни­
ка, све до по­и­сто­ве­ћи­ва­ња са њим: не­ства­ран за са­мог
се­бе, а би­ва­ју­ћи пам­фле­ти­стич­ко-ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ки
дух су­ко­ба Ја и не-ја, дух на­си­ља, он ве­ру­је да се ег­зи­
стен­ци­ја мо­же из­ну­ди­ти од кре­та­ња, као што из­гред­ник
ве­ру­је да се од све­та, као ње­го­во не-ја, мо­же из­ну­ди­ти
ње­го­во Ја, „скло­ње­но“ (на си­лу за­тво­ре­но) у то не-ја,
од­но­сно да се мо­же оте­ти од ре­да тог не-ја, из­гре­дом,
као из­у­зи­ма­њем из тог ре­да...“ (ibid.). Дру­гим ре­чи­ма,
ово је ана­ли­за мо­ти­ва­ци­је за на­сил­ним по­ни­шта­ва­њем
дру­гог, тј. ин­кор­по­ра­ци­јом уме­сто при­хва­та­ња. У том
сми­слу и Барт на­ла­зи ме­сто на­стан­ка фа­ши­стич­ког ми­та
– у не­мо­гућ­но­сти сит­но-бур­жо­а­ског су­бјек­та да спо­зна
дру­гог: „На ко­ји на­чин аси­ми­ло­ва­ти црн­ца или Ру­са? За
та­кве ну­жде по­сто­ји по­себ­на фор­му­ла – ег­зо­ти­ка. Дру­ги
би­ва све­ден на пу­ки обје­кат, спек­такл, клов­на. Прог­нан
на гра­ни­це људ­ско­сти, дру­ги пре­ста­је да бу­де прет­ња
си­гур­но­сти до­ма... иако не­спо­со­бан да ис­ку­си дру­го­га
у се­би, сит­но-бур­жо­а­ски [Константиновићев „па­ла­нач­
ки“?] дух бар мо­же да за­ми­шља ме­сто где га укла­па: то је
фе­но­мен по­знат као ли­бе­ра­ли­зам, сво­је­вр­сни ин­те­лек­
ту­ал­ни екви­ли­бри­јум за­сно­ван на пре­по­зна­ти­вом ме­сту.
Сит­но-бур­жо­а­ска кла­са ни­је ли­бе­рал­на (упра­во она про­
из­во­ди фа­ши­зам ко­јим се круп­на бур­жо­а­зи­ја ко­ри­сти).
Она сле­ди пут круп­не бур­жо­а­зи­је, али ка­ска за њом“;
Ro­land Bart­hes, Mytho­lo­gi­es, op.cit, стр. 152.
8  Са­вре­ме­на ле­ви­чар­ска кри­ти­ка фа­ши­зма у те­о­риј­
ском сми­слу нај­че­шће има пред со­бом иде­је не­мач­ког
прав­ни­ка Кар­ла Шми­та, ко­ји је пру­жао ин­те­лек­ту­ал­ну
по­др­шку во­ђи Тре­ћег Рај­ха, чи­ја по­ли­ти­ка успе­ва да обез­
бе­ди „по­ли­тич­ко је­дин­ство на­ро­да“ пре по­чет­ка им­пе­
ри­јал­не екс­пан­зи­је. Па ипак, ти­пич­на „из­ја­ва“ мо­дер­ног
су­бјек­та за­пи­са­на је и на нов­ча­ни­ци од јед­ног до­ла­ра у
САД, као ла­тин­ска син­таг­ма: E plu­ri­bus unum („Из мно­штва
јед­но“ – на­рав­но, из­бор сред­њег ро­да ов­де ни­је слу­ча­
јан; то је фи­ло­ло­шки или се­ман­тич­ки сим­бол по­ни­шта­ва­
ња свих раз­ли­ка – „јед­но“, за­пра­во ни­је здру­же­но, већ је
сли­ве­но). Али, ово је, на не­ки на­чин, уни­вер­зал­но им­пе­
ри­јал­но на­че­ло. Упра­во је им­пе­ри­ја (би­ло ког об­ли­ка и
вр­сте) из­раз тог истог тзв. „мо­дер­ног су­бјек­ти­ви­те­та“ и
же­ље за по­ни­шта­ва­њем „дру­гог“, схва­ће­ног као „не-ја“
– по­ни­шта­ва­ње ни­је оба­ве­зно и фи­зич­ко уни­шта­ва­ње,
већ се мо­же про­ја­ви­ти и као по­ку­шај ин­кор­по­ра­ци­је
(аси­ми­ла­ци­је) или про­те­ри­ва­ње.
увек схва­ће­ним (али не и при­хва­ће­ним)
као „су­прот­ним“ – оправ­да­ње за на­си­ље
је­сте из­да­ја за­јед­ни­це, ко­ја је схва­ће­на као
струк­ту­ра ко­ја је из­над ин­ди­ви­ду­ал­ног су­
бјек­та, те као та­ква има пра­во на по­кор­
ност су­бјек­та. А то пра­во је – бар у ви­зу­ри
„ле­вог“ дис­кур­са – засновано на ми­сти­ци,
ме­та­фи­зи­ци и, у крај­њем ис­хо­ду, на ми­ту.9
Фа­ши­зам је, та­ко, по свој при­ли­ци иде­о­
ло­ги­ја ко­ја мо­дер­ном су­бјек­ту – кроз „ор­
га­ни­ци­стич­ки“ схва­ће­ну за­јед­ни­цу (би­ла
она по­ро­дич­на, др­жав­на, на­ци­о­нал­на,
вер­ска, ...) – да­је ул­ти­ма­тив­ни ca­sus bel­li –
по­вод бор­бе за би­о­ло­шки оп­ста­нак – кроз
им­пе­ри­јал­но ши­ре­ње / са­мо­од­бра­ну.10
Ко­нач­но, у си­сте­му би­нар­них опо­зи­ци­ја
„фа­ши­зам,” ко­ји је, кроз при­вид­ни con­sen­
sus om­ni­um bo­no­rum, де­фи­ни­сан као ул­
ти­ма­тив­но „дру­штве­но зло“ и сво­је­вр­сни
„по­ре­ме­ћај све­сти,” по­ста­је моћ­но оруж­је
жи­го­са­ња бор­бе би­ло ко­је гру­пе (по­ли­
тич­ке, со­ци­јал­не, иде­о­ло­шке, ре­ли­гиј­ске,
...) у ши­ро­ким сло­је­ви­ма јав­ног мне­ња.
Не­све­сна асо­ци­ја­ци­ја јав­но­сти при жи­
го­са­њу не­ке по­ја­ве као фа­ши­стич­ке је­сте
пре­тва­ра­ње „ме­те“ у си­но­ним пој­мо­ва по­
пут „ге­но­ци­да“ и „хо­ло­ка­у­ста.”
Ути­цај ова­квих, пси­хо­-и­сто­риј­ских кон­
цеп­ци­ја ви­дљив је у мно­гим при­ме­ри­ма
9  Пре­ма Р. Кон­стан­ти­но­ви­ћу, ко­га би­смо мо­гли да сма­
тра­мо и за не­фор­мал­ног „пред­став­ни­ка“ Франк­фурт­ске
шко­ле у Ср­би­ји (као и све ле­ви­ча­ре-ди­си­ден­те ко­ји су
се ис­та­кли у про­те­сти­ма 1968 и ок­то­бра 2000) „...вер­
ност пле­мен­ској про­шло­сти, ко­ја од­ли­ку­је па­ла­нач­ки
дух, ни­је и не мо­же да бу­де вер­ност исто­ри­ји. На­про­
тив, то је по­ку­шај вер­но­сти ван-исто­риј­ском: про­шлост
је „ко­нач­на“ про­шлост, не да­кле са­мо про­шло вре­ме у
од­но­су на са­да­шњост, већ про­шлост у од­но­су на вре­
ме уоп­ште, не­што што вре­ме­ну ви­ше не при­па­да. Ако
се уђе у про­шлост, ула­зи се у ван-вре­ме­ност, из­ла­зи
се из исто­ри­је... Пре­дач­ки дух про­шло­сти је за ње­га
[паланачки дух] дух ван-исто­риј­ског тра­ја­ња, чи­ста
ван-вре­ме­ност.“ (op.cit, стр. 142). Са­мим ти­ме, од­су­ство
вре­ме­на је од­су­ство мо­гућ­но­сти ми­то­твор­не све­сти, а
„мо­тив из­да­је, оту­да ни­је са­мо мо­тив ко­ји је он у ста­
њу да огла­си пред „све­том“, у ње­го­вој исто­риј­ски-“бе­
сми­сле­ној“ отво­ре­но­сти, већ је то мо­тив ко­ји се об­ја­
вљу­је и у ње­го­вом од­но­су са са­мим со­бом. За се­бе, он
је из­дај­ник јер ни­је пле­ме, и јер ни­је угра­ђен у за­тво­ре­
ни свет пле­мен­ског ми­та. Он је из­дај­ник јер му је свест
вре­мен­ска свест.“ (ibid.). Ово је, у ства­ри, про­сла­вља­ње
из­да­је као основ­ног иде­а­ла се­бич­не „ко­змо­по­лит­ске“
ин­ди­ви­дуе – узор­ног „по­тро­ша­ча“ ко­ји је „рас­кр­стио“
с „мит­ском“ тра­ди­ци­јом.
10  Кроз иде­је Ба­ре­са (Bar­res), Мо­ра­са (Ma­ur­ras) и
Ко­ра­ди­ни­ја (Cor­ra­di­ni), на­ци­о­на­ли­зам се фор­ми­ра као
ко­хе­рент­на те­о­ри­ја. Ко­рен фа­ши­зма се, по свој при­
ли­ци, на­ла­зе у та­ко ре­де­фи­ни­са­ном на­ци­о­на­ли­зму и у
ре­ви­зи­ји марк­си­зма ко­ју је из­вр­шио Жорж Со­рел ко­ји
је ра­ци­о­на­ли­стич­ке, хе­ге­лов­ске те­ме­ље марк­си­зма
за­ме­нио еле­мен­ти­ма ан­ти-ма­те­ри­ја­ли­зма, во­лун­та­
ри­зма и ви­та­ли­зма. “Ова­ква фор­ма со­ци­ја­ли­зма би­ла
је фи­ло­со­фи­ја ак­ци­је за­сно­ва­на на ин­ту­и­ци­ји, кул­ту
енер­ги­је и жи­вот­ног ус­хи­ће­ња (élan vi­tal), ак­ти­ви­зма и
хе­ро­и­зма. Со­рел је сма­трао да ма­се не мо­же по­кре­ну­ти
ра­зум не­го ми­то­ви, сим­бо­лич­ки си­сте­ми ко­ји мо­гу да
по­бу­де ма­шту.” Ме­сто „про­ле­та­ри­ја­та” у ова­ко ми­шље­
ном си­сте­му, пре­у­зи­ма на­ци­ја; од­ред­ни­ца Fa­scism у
The Blac­kwell Encyclo­pa­e­dia of Po­li­ti­cal Tho­ught, op.cit.
Уп. Ернст Нол­те, Фа­ши­зам у сво­јој епо­хи: Фран­цу­ска
ак­ци­ја, ита­ли­јан­ски фа­ши­зам, на­ци­он ­ ал­со­ци­ја­ли­зам,
Про­све­та, Бе­о­град 1990.
1/2010 l Двери српске l 113

укљу­чу­ју­ћи и Де­кла­ра­ци­ју На­род­не скуп­
шти­не ре­пу­бли­ке Ср­би­је о Сре­бре­ни­ци,
где, по­ред оста­лог, сто­ји и осу­да за „...све
дру­штве­не и по­ли­тич­ке про­це­се и по­ја­ве
ко­ји су до­ве­ли до фор­ми­ра­ња све­сти да
се оства­ре­ње соп­стве­них на­ци­о­нал­них
ци­ље­ва мо­же по­сти­ћи упо­тре­бом ору­жа­
не си­ле и фи­зич­ким на­си­љем над при­пад­
ни­ци­ма дру­гих на­ро­да и ре­ли­ги­ја...” Ова
нео­бич­на про­бле­ма­ти­за­ци­ја не­ке – им­
пли­цит­но „зло­чи­нач­ке” – све­сти под­се­ћа
на пси­хо­-и­сто­риј­ске (дис)ква­ли­фи­ка­ци­је
при­сут­не код при­пад­ни­ка Франк­фурт­ске
шко­ле и не­сум­њи­во је фор­му­ли­са­на под
ути­ца­јем слич­них иде­ја.
Ова­кав идеј­ни раз­вој, ко­јим је сва­ки вид
то­та­ли­та­ри­зма из­јед­на­чен са „фа­ши­змом,”
а тај и та­ко схва­ће­ни „фа­ши­зам“ са сва­ким
„кле­ри­ка­ли­змом,” кон­зер­ва­ти­ви­змом, тра­
ди­ци­о­на­ли­змом и на­ци­о­на­ли­змом, дао је
про­сто­ра за иде­је по­пут Фу­ку­ја­ми­не – крај
људ­ске исто­ри­је је у три­јум­фу по­ли­тич­ке
иде­о­ло­ги­је ли­бе­ра­ли­зма над иде­о­ло­ги­
ја­ма фа­ши­зма и ко­му­ни­зма.11 Мно­ги су
11  Fren­sis Fu­ku­ja­ma, Kraj isto­ri­je i po­sled­nji čo­vjek, Pod­
go­ri­ca, CID, 1997. Ову те­зу Фу­ку­ја­ма је нај­пре из­нео у
тек­сту End of hi­story?, а за­тим по­ку­шао да у овој књи­зи
по­ну­ди до­дат­на обра­зло­же­ња. Из­ла­зак Фу­ку­ја­ми­не књи­
ге у САД (1989.) до­не­кле је ан­ти­ци­пи­рао чу­ве­не го­во­ре
Џор­џа Бу­ша ста­ри­јег о „Но­вом свет­ском по­рет­ку” (02.
ав­гу­ста и 11. сеп­тем­бра 1990), ко­ји су из­ре­че­ни у кон­
тек­сту бли­ском те­за­ма Фу­ку­ја­ме и дру­гих тзв. „нео­кон­
зер­ва­ти­ва­ца”. Ова Фу­ку­ја­ми­на хе­ге­ли­јан­ска те­за (пре
114 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
с пра­вом у овој те­зи пре­по­зна­ли об­ја­ву
три­јум­фа кор­по­ра­тив­ног им­пе­ри­ја­ли­зма
„тзв. злат­не ми­ли­јар­де.”12 Па ипак, им­пе­ри­
јал­на ком­по­нен­та оно­га што је фа­ши­зам у
исто­риј­ском сми­слу за­и­ста био ов­де је би­
ла за­не­ма­ре­на – уме­сто то­га Фу­ку­ја­ма ће у
по­ку­ша­ји­ма от­по­ра про­це­су гло­ба­ли­за­ци­
је пре­по­зна­ти фа­ши­стич­ке тен­ден­ци­је.13
Све у све­му, по­тра­га за пра­вим, ја­сним
и „оп­ште­при­хва­ће­ним“ зна­че­њем „фа­ши­
све­га у сми­слу исто­риј­ског де­тер­ми­ни­зма) иза­зва­ла
је мно­штво де­ба­та и рас­пра­ва. Ма­да је и сам Фу­ку­ја­ма
до­не­кле ре­ви­ди­рао сво­ју те­зу о „за­вр­шет­ку исто­ри­је”,
иста је и не­дав­но ре­ак­ту­а­ли­зо­ва­на услед из­би­ја­ња тзв.
„свет­ске еко­ном­ске кри­зе” ко­ју мно­ги сма­тра­ју „по­чет­
ком кра­ја” ли­бе­рал­ног ка­пи­та­ли­зма и ре­ак­ту­а­ли­за­ци­јом
иде­је „ре­ал­ног со­ци­ја­ли­зма” (ви­де­ти, на при­мер, не­дав­но
об­ја­вље­ни текст Бо­шка Јак­ши­ћа, Крај Фу­ку­ја­ме).
12  Тер­мин се од­но­си на (углав­ном) бе­ло ста­нов­ни­
штво се­вер­но­а­ме­рич­ког и евро­а­зиј­ског кон­ти­нен­та.
Ме­ђу­тим, и код ове ка­те­го­ри­је ста­нов­ни­штва по­сто­је
гра­ђа­ни „пр­вог“ и „дру­гог“ ре­да, од­ре­ђе­ни кроз по­и­ма­
ње „ци­ви­ли­за­циј­ског“ кроз за­пад­ни (пре­те­жно ан­гло-
аме­рич­ки), нео­ли­бе­рал­ни си­стем вред­но­сти.
13  „По­ли­тич­ка зре­лост ру­ског на­ро­да по­ка­за­ла се у
њи­хо­вом из­бо­ру Бо­ри­са Јељ­ци­на за пред­сед­ни­ка, за
раз­ли­ку од по­лу-фа­ши­стич­ког де­ма­го­га по­пут Сло­бо­
да­на Ми­ло­ше­ви­ћа или не­ис­кре­ног де­мо­кра­те по­пут
Гор­ба­чо­ва.“; Fren­sis Fu­ku­ja­ma, The End of Hi­story and the
Last man, Pen­guin bo­oks, 1992; стр. 31. Пре­ма ти­пич­ној
нео-ли­бе­рал­ној те­зи о ин­хе­рент­ним сла­бо­сти­ма ја­ких
др­жа­ва, Јељ­цин ко­ји је при­стао на рас­пар­ча­ва­ње сво­
је др­жа­ве за Фу­ку­ја­му је узор­ни при­мер де­мо­крат­ског
ли­де­ра (иако је у пи­та­њу био зло­гла­сни ко­му­ни­стич­ки
би­ро­кра­та ко­ји је, сво­је­вре­ме­но, на­ре­дио марш пи­о­ни­
ра на­кон чер­но­биљ­ске екс­пло­зи­је).
Загрљај савезника и истомишљеника:
Ајзенхауер и генерал Франко 1959.
стич­ког” у са­вре­ме­ном све­ту не во­ди нас
ниг­де.14
Др­жав­ни „фа­ши­зам“ ­
на­кон Дру­гог свет­ског ра­та
Уко­ли­ко ипак при­хва­ти­мо да се по­ве­
де­мо за не­што упро­шће­ни­јим ми­шље­њи­
ма, не­ку вр­сту це­ло­ви­то­сти и је­дин­ства
пој­ма (нај­ши­ре схва­ће­ног) „фа­ши­стич­ког”
фе­но­ме­но­ло­шки уоча­ва­мо пре све­га у
не­сум­њи­вом вој­ном са­ве­зу си­ла осо­ви­не
у Другом свет­ском ра­ту.15 По­сле по­ра­за
14  Раз­не ди­сци­пли­не и иде­о­ло­ги­је, на пи­та­ње зна­че­
ња „фа­ши­зма“, да­ју ди­ја­ме­трал­но раз­ли­чи­те од­го­во­ре.
Исто­ри­ча­ри ће тра­жи­ти пре­ци­зне про­стор­но-вре­мен­ске
ко­ор­ди­на­те и ја­сну ме­то­до­ло­шку ди­стинк­ци­ју из­ме­ђу
ита­ли­јан­ског фа­ши­зма, не­мач­ког на­ци­о­нал-со­ци­ја­ли­
зма, ја­пан­ског ми­ли­та­ри­зма и шпан­ског фа­лан­ги­зма;
со­ци­о­ло­зи, ко­ји су у осно­ви ака­дем­ски де­тер­ми­ни­са­
ни марк­си­змом, би­ће скло­ни да све по­бро­ја­но од­ре­де
као „фа­ши­стич­ко“ и да све­му то­ме још до­да­ју и кон­зер­
ва­ти­ви­зам, мо­нар­хи­зам, на­ци­о­на­ли­зам, кле­ри­ка­ли­зам
и сва­ку дру­гу „ре­ак­ци­о­нар­ну“ кон­цеп­ци­ју ко­ја те­жи
одр­жа­њу sta­tus quo-а; ли­бе­рал­но ори­јен­ти­са­ни еко­
но­ми­сти (нпр. Ми­зес, Ха­јек, Фрид­ман и Ајн Ренд) ће
пре­по­зна­ти фа­ши­зам у еко­ном­ском ин­тер­ве­ни­са­њу
др­жа­ве и огра­ни­ча­ва­њу сло­бо­де тр­жи­шта – при­ста­ли­
це еко­ном­ског екви­ли­бри­ју­ма и со­ци­јал­не ста­бил­но­
сти (по­пут Кеј­нса, „др­жа­ве бла­го­ста­ња”... итд.) ће, пак,
фа­ши­зам ви­де­ти у нео­ли­бе­рал­ној им­пе­ри­јал­ној (гло­ба­
ли­стич­кој) екс­пан­зи­ји...
15  Из­ли­шно је и спо­ми­ња­ти да овај са­вез ни­је био
пр­вен­стве­но иде­о­ло­шки не­го ин­те­ре­сни и да се за­сни­
вао на за­јед­нич­кој же­љи за но­вом рас­по­де­лом свет­ских
си­ла осо­ви­не до­ла­зи до не­по­врат­не фраг­
мен­та­ци­је „фа­ши­стич­ког.“ Фран­ков ре­жим
у Шпа­ни­ји оп­ста­је све до се­дам­де­се­тих го­
ди­на 20. ве­ка, као и Са­ла­за­ров Esta­do No­vo
у Пор­ту­га­ли­ји.16 За­о­штра­ва­ње од­но­са са
Со­вјет­ским Са­ве­зом на­кон ра­та као ре­зул­
тат до­но­си Тру­ма­но­ву док­три­ну,17 ко­јом се
спољ­на по­ли­ти­ка САД-а об­ли­ку­је кроз по­
др­шку ра­зним ауто­ри­тар­ним и екс­трем­но
ан­ти­ко­му­ни­стич­ким ре­жи­ми­ма у сми­слу
кон­три­ра­ња ути­ца­ју ко­ји су Со­вје­ти оства­
ри­ва­ли пре­ко ко­му­ни­стич­ких пар­ти­ја
(углав­ном фор­ми­ра­них из ле­ви­чар­ских
по­кре­та от­по­ра си­ла­ма осо­ви­не).
САД на­кон ра­та пре­ки­да­ју са по­ли­ти­
ком изо­ла­ци­о­ни­зма и по­чи­њу да пру­жа­ју
ак­тив­ну по­др­шку свим „ан­ти­ко­му­ни­стич­
ким“ ре­жи­ми­ма (ко­је аме­рич­ка про­па­ган­
да на­зи­ва „де­мо­крат­ским” без об­зи­ра на
ре­ал­ни сте­пен њи­хо­ве ауто­ри­тар­но­сти).18
По­др­шка „за­пад­ног“ (или де­мо­крат­ског)
све­та ова­квим ре­жи­ми­ма прав­да­ла се
стра­те­шким и еко­ном­ским окол­но­сти­ма
„пост­ко­ло­ни­јал­ног“ све­та.
На­и­ме, по­че­так Хлад­ног ра­та ујед­но је и
при­вид­ни по­че­так кра­ја ко­ло­ни­јал­них им­
ре­сур­са. Сва­ка од др­жа­ва осо­ви­не има­ла је вр­ло спе­ци­
фич­не раз­ли­ке у свом уну­тар­њем уре­ђе­њу и др­жав­ној
иде­ол­ о­ги­ји. Ов­де би „фа­ши­зам“ мо­гао да бу­де де­фи­ни­
сан (у сми­слу не­ког за­јед­нич­ког свој­ства) је­ди­но кроз
чи­ње­ни­цу да су све др­жа­ве осо­ви­не има­ле ми­ли­та­ри­
стич­ко устрој­ство, им­пе­ри­јал­не те­жње, на­ци­о­на­ли­стич­ки
ре­жим (у сми­слу фа­во­ри­зо­ва­ња ве­ћин­ског на­ро­да), те
др­жав­ни ин­тер­вен­ци­о­ни­зам у при­вре­ди и еко­но­ми­ји.
Ме­ђу­тим, све ово би, у од­ре­ђе­ном сми­слу, мо­гло да ва­жи
и за мно­ге дру­ге др­жа­ве ко­је ни­су при­па­да­ле осо­ви­ни
– на­ро­чи­то за Со­вјет­ски Са­вез и Ма­о­ву Ки­ну (уз де­ли­
мич­но од­су­ство „на­ци­о­нал­не ком­по­нен­те“).
16  Фран­ков и Са­ла­за­ров вој­ни ре­жим свој оп­ста­
нак ду­гу­ју у нај­ве­ћој ме­ри во­ђе­њу не­у­трал­не по­ли­ти­
ке то­ком II свет­ског ра­та (ма­да је Шпа­ни­ја пре и то­ком
ра­та би­ла бли­жа осо­ви­ни, док је Пор­ту­га­ли­ја са­ра­ђи­ва­
ла са са­ве­зни­ци­ма). Без об­зи­ра на све, ови ре­жи­ми се,
пре­ма кри­те­ри­ју­ми­ма ко­ји да­нас из­гле­да пре­о­вла­ђу­ју,
сма­тра­ју за „фа­ши­стич­ке.“
17  Реч је за­пра­во о чу­ве­ном го­во­ру аме­рич­ког пред­
сед­ни­ка Ха­ри­ја С. Тру­ма­на одр­жа­ном 12. мар­та 1947 пред
Кон­гре­сом. Тру­ман је тра­жио по­моћ за Грч­ку и Тур­ску, а
ме­ђу раз­ло­зи­ма за овај зах­тев из­нео је и ге­о­по­ли­тич­ке
мо­ти­ве, ко­ји су ука­зи­ва­ли на свест о не­ми­нов­ном за­о­
штра­ва­њу од­но­са са СССР-ом.
18  Ке­ма­ли­стич­ка тра­ди­ци­ја у Тур­ској до­ве­ла је до
ни­за де­сни­чар­ских вој­них хун­ти ко­је су у пр­во вре­ме
кон­три­ра­ле ко­му­ни­зму, а за­тим и исла­ми­зму. У Грч­кој,
ко­ја је од за­вр­шет­ка ра­та не­пре­кид­но би­ла рас­тр­за­на
гра­ђан­ским су­ко­бом ле­ви­це и де­сни­це, 21. апри­ла 1967,
на власт до­ла­зи вој­на хун­та (тзв. „Ре­жим пу­ков­ни­ка“)
чи­је су основ­не иде­о­ло­шке по­став­ке би­ле на­ци­о­на­ли­
зам, (иде­о­ло­ги­зо­ва­но) хри­шћан­ство и ан­ти­ко­му­ни­зам
(сви ле­ви­ча­ри и ли­бе­ра­ли су про­гла­ше­ни за „анар­хо-ко­
му­ни­сте“ и су­ро­во про­га­ња­ни – ова ква­ли­фи­ка­ци­ја је,
у не­ком сми­слу, за­и­ста идеј­но про­фи­ли­са­ла грч­ку екс­
трем­ну ле­ви­цу и до да­на­шњих да­на). Та­ко­ђе, уз по­др­
шку САД ши­ром ју­жно­а­ме­рич­ког кон­ти­нен­та на власт
до­ла­зе екс­трем­но „де­сни­чар­ске“ (тј. ан­ти­ко­му­ни­стич­ке)
вој­не хун­те, од ко­јих је сва­ка­ко нај­чу­ве­ни­ја Пи­но­че­о­ва
у Чи­леу 11. сеп­тем­бра 1973. Пост­ко­ло­ни­јал­на Афри­ка
је та­ко­ђе има­ла мно­ге ре­жи­ме ко­ји се сма­тра­ју „фа­ши­
стич­ким,“ а сва­ка­ко је нај­по­зна­ти­ји при­мер ре­жим Апарт­
хеј­да у Ју­жно­а­фрич­кој ре­пу­бли­ци, ко­ји је био на сна­зи
од на­ци­о­нал­них из­бо­ра 26. ма­ја 1948 на ко­ји­ма по­бе­
ђу­је ко­а­ли­ци­ја афри­ка­нер­ских пар­ти­ја, ко­ја ће ка­сни­
је по­ста­ти На­ци­о­нал­на пар­ти­ја – сим­бол апарт­хеј­да и
је­ди­на по­ли­тич­ка власт у Ју­жно­а­фрич­кој ре­пу­бли­ци до
из­бо­ра одр­жа­них 9. ма­ја 1994.
Знат­но озбиљ­ни­ји про­блем у афир­ма­ци­ји фа­ши­зма
на­кон Другог свет­ског ра­та би­ла је або­ли­ци­ја и
ин­те­гра­ци­ја „ко­ри­сних“ на­ци­ста на За­па­ду, ко­ји их
је све­сно мо­би­ли­сао при­пре­ма­ју­ћи се за не­ми­нов­ни
су­коб са со­вјет­ском им­пе­ри­јом
пе­ри­ја. На­кон два свет­ска ра­та, ко­ја су се
во­ди­ла пре све­га због по­тре­бе кон­тро­ле
над све оскуд­ни­јим при­род­ним ре­сур­си­
ма, во­де­ће вој­не и еко­ном­ске си­ле за­пад­
ног све­та по­чи­њу да до­но­се веомс праг­
ма­тич­не по­ли­тич­ке од­лу­ке. Бив­ше ко­ло­
ни­јал­не си­ле по­чи­њу да раз­ви­ја­ју ин­сти­
ту­ци­је гло­бал­ног ка­рак­те­ра (по­пут ОУН,
НА­ТО, ММФ), а те­жи­ште су­ко­ба успе­шно
пре­ба­цу­ју у зе­мље „Тре­ћег све­та.” За на­
шу те­му је мо­жда и нај­зна­чај­ни­ја од­лу­ка о
план­ском уво­ђе­њу ли­бе­рал­но-де­мо­крат­
ског си­сте­ма вред­но­сти у бив­ше ко­ло­ни­је,
по­што ће на тај на­чин би­ти мо­гу­ће да се
и да­ље на­ста­ви са по­вољ­ном екс­пло­а­та­
ци­јом ту­ђих ре­сур­са, али без по­тре­бе за
не­ис­пла­ти­вим вој­ним при­су­ством у тим
др­жа­ва­ма. Кроз ли­бе­ра­ли­за­ци­ју тр­жи­шта
и при­ва­ти­за­ци­ју при­род­них ре­сур­са, ко­ји
пре­ла­зе у вла­сни­штво мул­ти­на­ци­о­нал­них
кор­по­ра­ци­ја, бив­ше ко­ло­ни­јал­не си­ле, у
са­рад­њи са ло­кал­ним по­ли­тич­ким ели­
та­ма, вр­ше по­вољ­ну екс­пло­а­та­ци­ју при­
род­них ре­сур­са зе­ма­ља „Тре­ћег све­та“ на
мно­го суп­тил­ни­ји на­чин од отво­ре­не ко­
ло­ни­јал­не оку­па­ци­је.19 Сва­ки по­ку­шај от­
по­ра ова­квој вр­сти екс­пло­ат­ а­ци­је жи­го­ше
се као „ко­му­ни­зам“, а про­тив­ни­ци спре­ге
ло­кал­них ко­рум­пи­ра­них гла­ве­ши­на (вој­
но-по­ли­тич­ког вр­ха ко­ји у др­жа­ва­ма „Тре­
ћег све­та“ нај­че­шће по­ти­че од не­ко­ли­ци­
не мо­гул­ских по­ро­ди­ца из ко­ло­ни­јал­ног
до­ба) и не­за­ја­жљи­вих стра­них кор­по­ра­
ци­ја ова­кав си­стем опре­си­је до­жи­вља­ва­ју
као фа­ши­стич­ки.20
(Нео)фа­ши­зам и гло­ба­ли­за­ци­ја
Мо­гу­ће да услед скло­но­сти ка „евро­
цен­трич­ном“ раз­ми­шља­њу, уоби­ча­је­не (тј.
ме­диј­ске) пред­ста­ве „фа­ши­стич­ког“ има­ју
19  Ова­ква „ре­ал­по­ли­ти­ка“ ујед­но и об­ја­шња­ва због
че­га су и да­нас не­ки ре­жи­ми (по­пут, на при­мер, Са­у­
диј­ске Ара­би­је или Тур­ске), по­вла­шће­ни да спро­во­де
нај­гру­бље кр­ше­ње људ­ских пра­ва и сло­бо­да, без би­ло
ка­квих на­ро­чи­тих по­сле­ди­ца (уз по­не­ки глас пре­ко­ра
из за­пад­них ме­ди­ја или ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја),
док у дру­гим слу­ча­је­ви­ма мо­же да до­ђе чак и до на­вод­
них „ху­ма­ни­тар­них ин­тер­вен­ци­ја.“
20  Ова­кви при­ме­ри су на­ро­чи­то при­сут­ни у др­жа­ва­ма
африч­ког и ла­ти­но­а­ме­рич­ког про­сто­ра, где је за­шти­та
спре­ге ло­кал­ног круп­ног ка­пи­та­ла и мул­ти-на­ци­о­нал­
них ком­па­ни­ја нај­че­шће спро­во­ђе­на кроз уво­ђе­ње вој­
но-по­ли­циј­ских ре­жи­ма, огра­ни­ча­ва­ње и су­спен­до­ва­ње
људ­ских пра­ва и сло­бо­да и на­си­ља над не­ис­то­ми­шље­
ни­ци­ма. Ме­ђу­на­род­на „ан­ти­ко­му­ни­стич­ка“ спре­га ко­ју
су за­јед­нич­ки ко­ор­ди­ни­ра­ле оба­ве­штај­не слу­жбе за­пад­
них де­мо­кра­ти­ја и ра­зних дик­та­тор­ских ре­жи­ма би­ла је
по­зна­та под код­ним на­зи­вом „Опе­ра­ци­ја Кон­дор.“
бит­но дру­га­чи­је по­ла­зне прет­по­став­ке.
Основ­на за­блу­да ко­ју смо до са­да по­ку­ша­
ли да „де­кон­стру­и­ше­мо” је­сте иде­ја да је
по­јам „фа­ши­стич­ког“ не­што што је „са­мо
по се­би ја­сно.” Че­сто смо скло­ни да не­ка­
кав „кар­не­вал­ски re­vi­val“ ико­но­гра­фи­је
фа­ши­зма (и, на­ро­чи­то, на­ци­о­нал-со­ци­ја­
ли­зма) по­бр­ка­мо са ствар­ним са­др­жа­јем
пој­ма. Фу­ку­ја­ма нам ве­ро­ват­но и не­хо­ти­
це да­је пу­то­каз ка раз­у­ме­ва­њу оно­га што
да­нас пер­ци­пи­ра­мо као (нео)фа­ши­стич­ко:
ка­да го­во­ри о „ес­ха­то­ло­шком“ три­јум­фу
ли­бе­рал­ног ка­пи­та­ли­зма над иде­ол­ о­ги­
ја­ма на­ци­зма и ко­му­ни­зма (оба „не­при­ја­
те­ља“ су „по­ра­же­на“ у Бер­ли­ну – ге­о­по­
ли­тич­кој „кљу­ча­о­ни­ци Евро­а­зи­је“), он и
не­хо­ти­це на­ја­вљу­је до­ла­зак но­ве епо­хе.
Не­стан­ком би­по­лар­ног све­та не­ста­ла је
и по­след­ња ве­ли­ка пре­пре­ка про­це­су
гло­ба­ли­за­ци­је. Али да би гло­ба­ли­за­ци­ја
би­ла успе­шна, по­треб­на је „ре­ком­по­зи­ци­
ја“ свих за­те­че­них иден­ти­те­та, тра­ди­ци­ја,
кул­ту­ра и ин­те­ре­са.
Не­стан­ком би­по­лар­ног све­та не­ста­ла
је и по­тре­ба за „тру­лим“ ком­про­ми­си­ма –
све „фа­ши­стич­ке“ (или ан­ти­ко­му­ни­стич­ке)
дик­та­ту­ре ко­је су слу­жи­ле очу­ва­њу ин­те­
ре­са за­пад­них де­мо­кра­ти­ја по­ла­ко би­ва­ју
пре­пу­ште­не не­ми­нов­ној про­па­сти.21 Па,
ипак, да ли су не­ста­ле не­прав­де? Или су
се само померили ин­те­ре­си? Ка­да не­ко
по­ста­ви пи­та­ње зло­чи­нач­ке или ко­манд­
не од­го­вор­но­сти Хен­ри­ја Ки­син­џе­ра или
Џор­џа Бу­ша (а, по свој при­ли­ци, уско­ро и
Ба­ра­ка Оба­ме), или чак не­ког од ак­ту­ел­
них са­ве­зни­ка, по­пут Ха­ши­ма Та­чи­ја, та­ква
пи­та­ња оста­ју у до­ме­ну то­ле­ри­са­ња „сло­
бо­де го­во­ра”. С дру­ге стра­не, Ру­си­ја по­ста­
је „де­мо­крат­ски ин­су­фи­ци­јент­на“ чим поч­
не да бри­не за соп­стве­не гео-стра­те­шке и
еко­ном­ске ин­те­ре­се?
Ка­да се „фа­ши­сти­ма“ на­зи­ва­ју са­вре­ме­
ни др­жав­ни­ци по­пут Пу­ти­на или Ме­две­
де­ва, ко­ји се (у нај­го­рем слу­ча­ју) по­на­ша­
ју „се­бич­но“ ко­ли­ко и за­пад­не вла­да­ју­ће
оли­гар­хи­је во­де­ћи по­ли­ти­ку за­шти­те
соп­стве­них др­жав­них, на­ци­о­нал­них, па и
им­пе­ри­јал­них ин­те­ре­са, по­ста­ју ја­сне ли­
це­мер­не раз­ме­ре упо­тре­бе ове по­ли­тич­
ке ети­ке­те. Вр­ста „от­по­ра“ гло­ба­ли­за­ци­ји
ка­кву могу да пру­же јед­на Ру­си­ја или Ки­на
ни­је у по­ку­ша­ју да се про­цес за­ус­ та­ви –
циљ ве­ли­ких, им­пе­ри­јал­них си­ла увек ће
21  Ме­ђу по­след­њи­ма се уру­ша­ва ју­жно­а­фрич­ки апарт­
хејд 1994 го­ди­не, а до­ју­че­ра­шњи са­ве­зни­ци по­пут Пи­но­
чеа или Са­да­ма Ху­се­и­на, од­јед­ном „по­ста­ју“ зло­чин­ци,
ко­ји­ма се чак и су­ди.
1/2010 l Двери српске l 115
 би­ти да, у нај­ма­њу ру­ку, у том про­це­су
ути­чу – ако не и да до­ми­ни­ра­ју.
Сви оста­ли пред про­це­сом гло­ба­ли­за­
ци­је сто­је не­моћ­ни, у слич­ном по­ло­жа­ју
као Тре­ћи рајх у мар­ту 1945. Пред апо­
ка­лип­тич­ном ви­зи­јом не­ум ­ ит­не про­па­
сти „хи­ља­ду­го­ди­шњег Рај­ха“ на­кон све­га
три­на­ест го­ди­на, Ге­бел­со­ва про­па­ганд­на
ма­ши­не­ри­ја ис­пу­шта по­след­њи, са­мрт­ни
крик – са­ве­знич­ку вој­ску ће у Не­мач­кој
до­че­ка­ти тај­на ор­га­ни­за­ци­ја мла­дих ге­
ри­ла­ца, ко­ја ће с бор­бом на­ста­ви­ти и на­
кон ка­пи­ту­ла­ци­је. „Не­мач­ка се не­ће пре­
да­ти све док има Не­ма­ца ко­ји су спрем­ни
да умру за сла­ву отаџ­би­не.” Име овог под­
зем­ног по­кре­та от­по­ра је Ву­ко­длак,22 ко­ји
је знат­но ка­сни­је ин­спи­ри­сао мно­ге нео­
фа­ши­стич­ке гру­пе у на­вод­ном от­по­ру гло­
ба­ли­за­ци­ји.
Знат­но озбиљ­ни­ји про­блем у афир­ма­
ци­ји фа­ши­зма на­кон Другог свет­ског ра­та
би­ла је або­ли­ци­ја и ин­те­гра­ци­ја „ко­ри­
сних“ на­ци­ста на За­па­ду, ко­ји их је све­сно
мо­би­ли­сао при­пре­ма­ју­ћи се за не­ми­нов­
ни су­коб са со­вјет­ском им­пе­ри­јом.23
У Нир­нбер­гу су осу­ђе­ни са­мо „бес­ко­
ри­сни“ на­ци­сти, а сви они ко­ји су мо­гли
да по­слу­же у су­прот­ста­вља­њу Со­вје­ти­ма
(зва­нич­но „ко­му­ни­зму“) до­би­ли су са­мо
сим­бо­лич­не пре­су­де или су, на за­пре­па­
шће­ње мно­гих, чак би­ли и осло­бо­ђе­ни.24
22  Пре­у­зе­то је из исто­и­ме­не при­че ко­ју је Хер­ман
Ленс на­пи­сао 1910, а рад­ња је сме­ште­на у XVII век. Гру­
па се­ља­ка се ор­га­ни­зу­је ка­ко би се осве­ти­ла вој­ни­ци­ма
ко­ји су им из­ма­са­кри­ра­ли по­ро­ди­це. У фил­му Лар­са фон
Три­ра Euro­pa (из 1991) ова те­ро­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја
је при­ка­за­на у свом „ми­то­ло­шком“ ми­љеу оп­ште и све­
при­сут­не за­ве­ре Не­ма­ца, ко­ја пред­ста­вља ре­ал­ну прет­
њу са­ве­знич­ким сна­га­ма. Исти­на о Ву­ко­дла­ку је зна­чај­
но дру­га­чи­ја – пот­пу­ков­ник SS-а Ото Скор­це­ни ко­ји је
био за­ду­жен за спе­ци­јал­на деј­ства у по­за­ди­ни не­при­
ја­те­ља, вр­шио је ода­бир ре­гру­та (углав­ном ма­ло­лет­ни­
ка из Hi­tler Ju­gend-а) за ову је­ди­ни­цу. По­што је схва­тио
да број­но ста­ње је­ди­ни­це не­ће омо­гу­ћи­ти на­но­ше­ње
озбиљ­ни­јих гу­би­та­ка не­при­ја­те­љу, про­ме­нио је на­ме­ну
Ву­ко­дла­ка у ци­љу обез­бе­ђе­ња тзв. „па­цов­ских ка­на­ла“
ко­ји­ма су ева­ку­и­са­ни зна­чај­ни на­ци­стич­ки по­је­дин­ци
и ма­те­ри­јал­на сред­ства.
23  Осим по­зна­те Опе­ра­ци­је спа­ја­ли­ца ко­јом су не­мач­
ки на­уч­ни­ци (на­ро­чи­то из про­јек­та ра­кет­них си­сте­ма
„V-1” и „V-2”), пре­ба­че­ни на За­пад, да­ле­ко дра­стич­ни­ји
при­мер је пре­у­зи­ма­ње во­де­ћег не­мач­ког оба­ве­штај­ца
са Ис­точ­ног фрон­та, ге­не­ра­ла (и мал­те­шког ви­те­за) Рај­
нхар­да Ге­ле­на, ко­ме су Аме­ри­кан­ци на­кон ра­та по­ве­ри­ли
ор­га­ни­за­ци­ју не­мач­ке ан­ти­со­вјет­ске оба­ве­штај­не мре­же
(по­зна­те под не­зва­нич­ним на­зи­вом Ге­ле­но­ва ор­га­ни­за­
ци­ја). Све ове и мно­ге дру­ге ак­тив­но­сти ја­сно по­ка­зу­ју
да је од са­мог по­чет­ка бор­ба За­па­да про­тив ко­му­ни­зма
за­пра­во би­ла бор­ба за за­шти­ту ан­гло-аме­рич­ких им­пе­ри­
јал­них ин­те­ре­са и по­че­так про­це­са ко­ји да­нас на­зи­ва­мо
гло­ба­ли­за­ци­ја. Со­вјет­ски Са­вез је, та­ко­ђе, са­мо ко­ри­стио
иде­о­ло­ги­ју ко­му­ни­зма у ци­љу соп­стве­не им­пе­ри­јал­не
екс­пан­зи­је – уоп­ште, пра­ви­ло је да им­пе­ри­је не слу­же
иде­о­ло­ги­ја­ма – оне их са­мо ко­ри­сте. Код нас је о овим,
по­сле­рат­ним раз­во­ји­ма нај­ви­ше пи­сао Ми­лан Ви­до­је­
вић (До­си­је Оме­га и Аме­ри­ка као IV Рајх).
24  Та­ко је, на при­мер, Ру­долф Хес ко­ји је још 1942
до­спео у Бри­та­ни­ју, као „бес­ко­ри­стан“ осу­ђен на до­жи­
вот­ну ро­би­ју, док су пред­сед­ник Рај­хсбан­ке и ми­ни­стар
еко­но­ми­је Хјал­мар Шахт и бив­ши Хи­тле­ров ви­це­кан­це­
лар и ам­ба­са­дор Тре­ћег Рај­ха Франц фон Па­пен до­би­
116 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Да­нас је фа­ши­зам „као из­бор“ (пре­те­жно мла­дих
љу­ди) са­мо не­моћ­ни по­ку­шај от­по­ра у су­о­ча­ва­њу
са „дру­гим“ – он се и не де­фи­ни­ше пре­ма се­би,
већ пр­вен­стве­но као не­га­ци­ја дру­гог – ко­ја, на­
рав­но, мо­же да бу­де (а че­сто и је­сте) на­сил­на
Та­ко је оно што се да­нас на­зи­ва „фа­ши­зам“
у за­пад­ним де­мо­кра­ти­ја­ма би­ло пре­ћут­но
або­ли­ра­но услед при­хва­та­ња но­ве ге­о­-
по­ли­тич­ке ре­ал­но­сти би­по­лар­ног све­та.25
По­ред ова­квог „фа­ши­зма“, ко­ји је иде­
о­ло­шки пре­ве­ден у „ан­ти­ко­му­ни­зам“,26
по­сте­пе­но се, на­прет­ком про­це­са гло­
ба­ли­за­ци­је, на за­пад­но­е­вроп­ском про­
сто­ру фор­ми­рао и је­дан не­фор­мал­ни­ји
„нео­фа­ши­зам“ – пре све­га као од­го­вор
раз­ли­чи­тих на­ци­о­на­ли­стич­ких и тра­ди­ци­
о­на­ли­стич­ких гру­па на рас­ту­ће со­ци­јал­не
и де­мо­граф­ске иза­зо­ве на­ста­ле по­ве­ћа­
ном ими­гра­ци­јом јеф­ти­не рад­не сна­ге из
бив­ших ко­ло­ни­ја. Ова­кве гру­пе су у до­пу­
шта­њу ова­квих де­мо­граф­ских по­ре­ме­ћа­ја
ви­де­ле из­да­ју „на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са“ од
стра­не вла­да­ју­ћег, ул­тра­ли­бе­рал­ног еста­
бли­шмен­та за­пад­них де­мо­кра­ти­ја. Што је
про­цес гло­ба­ли­за­ци­је ви­ше на­пре­до­вао
ка еко­ном­ском, али и кул­тур­ном мо­но­по­
лу и на­пу­шта­њу тра­ди­ци­о­нал­ног си­сте­ма
вред­но­сти као до­ми­нант­ног кул­тур­ног
обра­сца,27 то је и се­ми­о­тич­ки от­пор по­ста­
јао ве­ћи.
ли осло­ба­ђа­ју­ће пре­су­де (ма­да су се обо­ји­ца раз­и­шли
с на­ци­змом то­ком три­де­се­тих, сма­тра­ло се да је њи­хо­
во при­хва­та­ње Хи­тле­ра ипак би­ло пре­суд­но за ње­гов
до­ла­зак на власт). Филм Стен­ли­ја Креј­ме­ра Пре­су­да у Нир­
нбер­гу (из 1961), иако се ба­ви фик­тив­ним су­ђе­њем нај­у­
глед­ни­јим на­ци­стич­ким су­ди­ја­ма, за­пра­во ве­о­ма вер­но
пре­но­си дух епо­хе по­чет­ка Хлад­ног ра­та, ка­да за­пад­не
си­ле по­ста­ју све­сне по­тре­бе да або­ли­ра­ју бив­ше на­ци­
сте, ка­ко би оја­ча­ли Не­мач­ку на­спрам СССР-а.
25  Исти­ни за во­љу и Со­вје­ти су при­ме­ни­ли слич­
ну так­ти­ку ин­кор­по­ри­ра­ња све­га на­ци­стич­ког што је
мо­гло да по­слу­жи у бор­би про­тив За­па­да. По­сто­ја­ла је
те­за да је Хајн­рих Ми­лер, шеф тај­не на­ци­стич­ке по­ли­
ци­је Ge­sta­po-а, ко­ји је „ми­сте­ри­о­зно не­стао” по­сле ра­та
био со­вјет­ски агент. Ако је за­пад­но­не­мач­ка оба­ве­штај­на
слу­жба BND прак­тич­но на­ста­ла из Ге­ле­но­ве ор­га­ни­за­ци­
је (1. апри­ла 1956), ис­точ­но­не­мач­ки Sta­si (8. фе­бру­а­ра
1950), по свој при­ли­ци на­ста­је ре­ор­га­ни­за­ци­јом Ми­ле­ро­
вог Ge­sta­po-а; де­таљ­ни­је у Ми­лан Ми­ло­ше­вић, Си­стем
др­жав­не без­бед­но­сти, По­ли­циј­ска ака­де­ми­ја, Бе­о­град
2001; стр.277-286.
26  Као та­кав је за­жи­вео и у САД, кроз чу­ве­не ан­ти­ко­
му­ни­стич­ке про­го­не ко­је је пред­во­дио се­на­тор Џо­зеф
Ма­кар­ти и ко­ји су се, на­рав­но, од про­тив­ни­ка та­ко­ђе
на­зи­ва­ли „фа­ши­стич­ким.“
27  По­ро­дич­не и мо­рал­не вред­но­сти за­ме­њу­је се­бич­
ни и ан­ти­тра­ди­ци­о­нал­ни ин­ди­ви­ду­а­ли­зам „по­тро­шач­
ког дру­штва,“ у че­му пре­суд­ну уло­гу не­сум­њи­во игра­ју
ме­ди­ји (ко­ји су, на­рав­но, углав­ном у вла­сни­штву мул­
ти­на­ци­о­нал­них кор­по­ра­ци­ја). Екс­трем­на „де­сни­ца“
(за­пра­во тра­ди­ци­о­на­ли­сти и на­ци­о­на­ли­сти) и екс­трем­на
„ле­ви­ца“ (нај­ши­ри анар­хо-марк­си­стич­ко-фе­ми­ни­стич­ки
фронт), та­ко за­по­чи­њу кри­ти­ку нео­ли­бе­рал­ног гло­ба­ли­
стич­ког еста­бли­шмен­та са са­свим су­прот­них по­зи­ци­ја
– ипак, ве­ћи­на ста­нов­ни­ка за­пад­них де­мо­кра­ти­је по­ста­
Ко­нач­но, пад Бер­лин­ског зи­да, као сим­
вол „па­да ко­му­ни­зма“ на не­ки на­чин раз­
от­кри­ва све ли­це­мер­је нео­ли­бе­ра­ли­зма
као иде­о­ло­ги­је гло­ба­ли­за­ци­је. У де­це­ниј­
ском in­ter­reg­num-у, ко­ји је уследио на­кон
овог до­га­ђа­ја, ни­је до­шао нео­ли­бе­рал­ни
рај, на­про­тив – са­мо су сру­ше­ни мно­ги
нео­ли­бе­рал­ни ми­то­ви и из­го­во­ри ко­ји­ма
су ра­ни­је прав­да­не све жр­тве гло­ба­ли­зма.
Ка­да је 11. сеп­тем­бра 2001. „от­кри­вен“ „но­
ви“ не­при­ја­тељ, већ је би­ло ка­сно – свет је
од уни­по­лар­ног пре­шао у мул­ти­по­лар­ни.
Као „ко­ла­те­рал­на“ ште­та при­вре­ме­не
уни­по­лар­но­сти све­та – па­ли су ре­жи­ми
по­пут Ми­ло­ше­ви­ће­вог у Ср­би­ји, чи­ји је
је­ди­ни „грех“ (из ви­зу­ре За­па­да) био у не­
при­ста­ја­њу на зах­те­ве нео­ли­бе­рал­ног им­
пе­ри­ја­ли­зма.28 У ме­ђу­вре­ме­ну, свој ста­тус
„ве­ле­си­ле“ су до­сти­гле и ЕУ (европ­ска „им­
пе­ри­ја у на­стан­ку“), Ру­си­ја, Ин­ди­ја и Ки­на,
ко­је ипак не­ће та­ко ла­ко до­жи­ве­ти суд­би­
ну Ср­би­је, Укра­ји­не, Гру­зи­је, Ав­га­ни­ста­
на или Ира­ка. Али у пре­ла­зном пе­ри­од ­ у
сва­ки не­ко­о­пе­ра­тив­ни ре­жим (или гру­па /
пар­ти­ја) ко­ји се усу­дио да се због од­бра­не
на­ци­о­нал­них су­прот­ста­ви им­пе­ри­јал­ним
ин­те­ре­си­ма ла­ко је био ме­диј­ски са­та­ни­
зо­ван – и то нај­че­шће упра­во као „фа­ши­
стич­ки.”
Ка­ко је он­да мо­гу­ће на „озби­љан“ на­чин
о раз­ли­чи­тим „нео­фа­ши­стич­ким“ и „екс­
трем­но де­сним“ по­кре­ти­ма говорити као
о не­ка­квој ре­ал­ној фа­ши­стич­кој прет­њи?
Нај­ве­ћа прет­ња оно­га што је исто­риј­ски
сма­тра­но „фа­ши­стич­ком“ осо­ви­ном би­ла
је упра­во у им­пе­ри­ја­ли­зму и по­тре­би за
оти­ма­њем ту­ђих про­сто­ра и ре­сур­са. То­га
сва­ка­ко има и у свим да­на­шњим им­пе­ри­
јал­ним фан­та­зми­ма (де­мо­крат­ским, псе­у­
дона­ци­о­нал­ним, ислам­истичким, ...), али
си­гур­но не и у ра­зним мар­ги­на­ли­зо­ва­ним
на­ци­о­на­ли­стич­ким пар­ти­ја­ма, на­ви­јач­ким
ју „адеп­ти“ нео­ли­бе­рал­не док­три­не по­тро­шач­ког дру­
штва, „пот­ку­пље­ни“ ме­ша­ви­ном по­ли­ти­ка стра­ха (пр­во
од ко­му­ни­стич­ког а ка­сни­је и од ислам­ског те­ро­ри­зма)
и по­ли­ти­ке по­тро­шач­ког за­до­вољ­ства (омо­гу­ће­не кор­
по­ра­тив­ном пљач­ком свет­ских ре­сур­са).
28  Као што се ви­ди на при­ме­ру Бо­ри­са Јел­ци­на и мно­
гих дру­гих ко­му­ни­стич­ких апа­рат­чи­ка (укљу­чу­ју­ћи и
мно­ге при­пад­ни­ке тзв. „опо­зи­ци­је“ у Ср­би­ји), „ко­му­ни­
стич­ка“ про­шлост по­ли­ти­ча­ра ни­је про­блем – је­ди­но се
оце­њу­је сте­пен по­слу­шно­сти ствар­ним, ме­ђу­на­род­ним
цен­три­ма мо­ћи. У том сми­слу, да­на­шњи тзв. „евро­скеп­
ти­ци“ све че­шће на­гла­ша­ва­ју де­мо­крат­ски де­фи­цит у ЕУ
и скло­ни су да је по­ре­де са Со­вјет­ским Са­ве­зом, ко­јим
ни­су упра­вља­ли за­ко­ни не­го „пре­по­ру­ке“ пар­тиј­ских
ко­ме­са­ра (би­ро­кра­та).
и скин­хед-гру­па­ма. Ове гру­
пе че­сто на­ста­ју као не­моћ­
на ре­ак­ци­ја на гло­ба­ли­за­ци­
ју, а на­ро­чи­то на ње­не „де­
мо­граф­ске“ иза­зо­ве („не­а­
ри­јев­ску“ и „не­хри­шћан­ску“
ими­гра­ци­ју).
Да­нас је фа­ши­зам „као из­
бор“ (пре­те­жно мла­дих љу­
ди) са­мо не­моћ­ни по­ку­шај
от­по­ра у су­оч­ а­ва­њу са „дру­
гим“ – он се и не де­фи­ни­ше
пре­ма се­би, већ пр­вен­стве­
но као не­га­ци­ја дру­гог – ко­
ја, на­рав­но, мо­же да бу­де
(а че­сто и је­сте) на­сил­на.
Дру­гим ре­чи­ма, та­кав (ре­
кли би­смо вул­га­ран) об­лик
фа­ши­зма де­фи­ни­ше се­бе у
од­но­су на не­при­ја­те­ља (Је­
вре­ји­на, Ро­ма, Ара­пи­на, хо­
мо­сек­су­ал­ца, сек­та­ша, ...). Он
је често са­мо екс­тре­ми­стич­
ки из­раз ре­ак­ци­је ве­ћи­не,
ко­ја осе­ћа ка­ко то пре­ста­је
да бу­де, пре­ма оно­ме што
та­кав ста­тус ме­ња. Као та­
кав, на жа­лост, под­ло­жан је
и нај­ра­зли­чи­ти­јим вр­ста­ма ма­ни­пу­ла­ци­ја
и зло­уп­ о­тре­ба – и то упра­во од еста­бли­
шмен­та и си­сте­ма вред­но­сти про­тив ко­га
се „бо­ри”29 – увек оста­ју­ћи без­о­па­сно мар­
ги­на­ли­зо­ва­ног ути­ца­ја.
Ин­те­лек­ту­ал­ни и езо­те­риј­ски ­
фа­ши­стич­ки „трен­до­ви“
Потреб­но је спо­ме­ну­ти и она кре­та­ња
ко­ја се асо­ци­ра­ју са фа­ши­змом ма­да има­
ју више „ин­те­лек­ту­а­ли­стич­ки“ не­го „ак­
ти­ви­стич­ки“ ка­рак­тер. Цен­тар ова­квих
де­ша­ва­ња углав­ном су САД, у ко­ји­ма је
то омо­гу­ће­но Пр­вим аманд­ма­ном Уста­
ва, ко­ји га­ран­ту­је сло­бо­ду „ве­ро­ва­ња,
го­во­ра, штам­пе и оку­пља­ња.” Од ра­зних
ин­сти­ту­ци­ја овог ти­па спо­ме­ну­ће­мо са­
мо Ин­сти­тут за ре­ви­зи­ју исто­ри­је (IHR).
Иако се за­ла­же за „мир, то­ле­ран­ци­ју и
сло­бо­ду го­во­ра и на­уч­ног ис­тра­жи­ва­
ња“, овај ин­сти­тут је од са­мог осни­ва­ња
(1978)30 под не­пре­кид­ним на­па­ди­ма ви­
29  Од не­бро­је­них при­ме­ра ова­квих зло­у­по­тре­ба, спо­
ме­ну­ће­мо при­мер из Се­вер­не Ир­ске. Сво­је­вр­сни пан­
дан Ир­ској ре­пу­бли­кан­ској ар­ми­ји (ко­ја је би­ла бли­ска
марк­си­зму и со­ци­јал­ној те­о­ло­ги­ји на­ста­лој у ри­мо­ка­
то­лич­кој цр­кви ла­тин­ско­а­ме­рич­ког кон­ти­нен­та), би­ла
је екс­трем­но „де­сна“ ор­га­ни­за­ци­ја Ал­стер­ски бор­ци за
сло­бо­ду (Ul­ster Fre­e­dom Fig­hters – ло­ја­ли­сти ко­ји су, по
свој при­ли­ци, би­ли кон­тро­ли­са­ни од бри­тан­ског MI 5 а
та­ко­ђе по­ве­за­ни и са нео­на­ци­стич­ком те­ро­ри­стич­ком
гру­пом C18). Ви­ше о овим ве­за­ма у: Nic­ho­las Go­o­drick-
Clar­ke, Black Sun: Aryan Cults, Eso­te­ric Na­zism and the
Po­li­tics of Iden­tity, New York Uni­ver­sity, New York 2002.
Гу­дрик-Кларк је та­ко­ђе и нај­ве­ћи свет­ски струч­њак за
фе­но­мен тзв. “езо­те­риј­ског на­ци­зма” – сим­вол “Цр­ног
сун­ца” (на не­мач­ком Schwar­ze Son­ne), спо­ми­ње се као
пра­во зна­че­ње скра­ће­ни­це SS. Овај езо­те­риј­ски сим­бол
за­и­ста се по­сто­ји као под­ни мо­за­ик у зам­ку Ве­велс­бург,
ко­ји је ко­ри­сти­ла ели­та SS; cf. Ви­до­је­вић, op.cit.
30  Овај Ин­сти­тут осно­ван је ма­ње од го­ди­ну да­на
ше не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја из САД-а и
све­та због „го­во­ра мр­жње.“ По­вод за ове
на­па­де сва­ка­ко је у чи­ње­ни­ци да је глав­
на те­ма ис­тра­жи­ва­ња ове ин­сти­ту­ци­је
Други свет­ски рат и, на­ро­чи­то упа­дљи­во,
хо­ло­ка­уст.31
По­сто­ја­ње јед­не ова­кве ин­сти­ту­ци­је
са­мо по се­би ни­је пре­ви­ше чуд­но ко­ли­
ко је то ње­на „ком­па­ти­бил­ност“ са не­ким
озбиљ­ни­јим по­ли­тич­ким чи­ни­о­ци­ма с
ко­ји­ма (на пр­ви по­глед) не би тре­ба­ло да
де­ли исте вред­но­сти. На­кон па­да Бер­лин­
ског зи­да пост­со­вјет­ски про­стор је та­ко­ђе
за­хва­тио сво­је­вр­сни „та­лас ре­ви­зи­о­ни­
зма”. У при­бал­тич­ким др­жа­ва­ма су веома
бр­зо за­по­че­ле ре­ха­би­ли­та­ци­је бив­ших
ли­тван­ских, ле­тон­ских и естон­ских при­
пад­ни­ка SS-ди­ви­зи­ја. Овај ре­ви­зи­о­ни­зам
је из­не­сен на та­ла­су ан­ти­со­вјет­ског оду­
ше­вље­ња. Та­кви трен­до­ви су се убр­зо
пре­не­ли и у Пољ­ску, Че­шку, Сло­вач­ку,
Укра­ји­ну и, на­рав­но, Хр­ват­ску, чи­ји по­ли­
тич­ки ли­де­ри по­чет­ком де­ве­де­се­тих го­
ди­на XX ве­ка про­сла­вља­ју уста­штво.
Ма­ло ко је остао збу­њен чи­ње­ни­цом да
су за­пад­не де­мо­кра­ти­је (на­ро­чи­то САД),
пру­жа­ле „пре­ћут­ну по­др­шку“ (уз по­не­
ки ди­со­нант­ни глас осу­де из је­вреј­ских
за­јед­ни­ца) ова­квим „тен­ден­ци­ја­ма.”32 У
на­кон Цен­тра Си­мо­на Ви­зен­та­ла.
31  Од ни­за ауто­ра ко­ји ре­ви­зи­о­ни­стич­ки пи­шу о исто­
ри­ји II свет­ског ра­та, нај­по­зна­ти­ји је бри­тан­ски аутор
Деј­вид Ир­винг, ко­ји је у Аустри­ји чак не­ко вре­ме због
то­га про­вео и у за­тво­ру.
32  Ово ни­је ни­шта чуд­ни­је од вр­ло „праг­ма­тич­ног“
ста­ва Кар­те­ро­ве де­мо­крат­ске ад­ми­ни­стра­ци­је (где је
од­лу­чу­ју­ћу уло­гу имао Збиг­њев Бже­жин­ски) пре­ма ге­но­
цид­ном ре­жи­му „Цр­ве­них Кме­ра,“ ко­ји се да­нас оп­ту­жу­ју
за ви­ше од ми­ли­он по­би­је­них љу­ди, хо­ло­ка­уст на­стао
то­ком тзв. „де­по­пу­ла­ци­је гра­до­ва“.
Сирова варијанта
данашњег западног неонацизма
ан­ти-де­мо­крат­ским и про-фа­ши­стич­ким
по­кре­ти­ма, ла­ко су би­ли пре­по­зна­ти
„по­тен­ци­јал­ни са­ве­зни­ци“ про­тив оно­
га што је од Ру­си­је тре­ба­ло да оста­не на
пост­со­вјет­ском про­сто­ру.33 Не­мо­гу­ће је
не при­ме­ти­ти „по­кла­па­ње“ ге­о­по­ли­тич­ке
ви­зи­је ин­те­гра­ци­је европ­ског про­сто­ра
за ус­по­ста­вља­ње кон­тро­ле у Евро­а­зи­ји
из­ме­ђу ауто­ра бли­ских Ин­сти­ту­ту за
ре­ви­зи­ју исто­ри­је и, ре­ци­мо, Збиг­ње­ва
Бже­жин­ског, во­де­ће лич­но­сти у пла­ни­ра­
њу спољ­не по­ли­ти­ке свих де­мо­крат­ских
ад­ми­ни­стра­ци­ја од Кар­те­ро­ве, пре­ко
Клин­то­но­ве до Оба­ми­не.34
Дру­ги „тренд“ на­ро­чи­то „хра­ни“ раз­
не тзв. „те­о­ри­је за­ве­ра.” Реч је о иде­ји
да су пра­во је­згро на­ци­о­нал-со­ци­ја­ли­
зма ра­зна езо­те­риј­ска и окулт­на уче­ња,
по­ме­ша­на са еуге­нич­ким прин­ци­пи­ма
со­ци­јал­ног дар­ви­ни­зма. Зва­нич­на исто­
ри­о­гра­фи­ја има до­ста зна­чај­них ре­зер­
ви пре­ма овом „де­дук­тив­ном“ при­сту­пу
на­ци­стич­кој иде­о­ло­ги­ји, нај­ви­ше због
не­до­стат­ка ди­рект­них исто­риј­ских из­во­
ра ко­ји би по­твр­ди­ли ства­р­ни зна­чај езо­
те­риј­ских уче­ња у на­ци­зму (ма­да су она
та­мо нео­спор­но би­ла при­сут­на).35
33  Де­таљ­ни­је у: Дра­ган Пе­тро­вић, Ге­оп
­ о­ли­ти­ка пост­
со­вјет­ског про­сто­ра, Про­ме­теј, Но­ви Сад 2008.
34  На сај­ту Ин­сти­ту­та, Бже­жин­ски је ци­ти­ран че­ти­
ри пу­та, увек уз ува­жа­ва­ње и у „по­зи­тив­ном“ кон­тек­сту
„ге­о­по­ли­тич­ког са­гла­сја.“
35  Ра­зни ауто­ри по­пут Беј­џен­та, Лин­кол­на и Ли­ја
(Све­та крв, све­ти грал и Ме­си­јан­ско за­ве­шта­ње) или
Тре­во­ра Ре­вен­скроф­та (Ко­пље суд­би­не) да­ли су овој
те­зи до­дат­но шар­ла­тан­ски при­звук, али су озбиљ­ни­
ји ис­тра­жи­ва­чи по­пут Бре­на­на (Окулт­ни рајх), а на­ро­
чи­то Ду­ги­на (Кон­спи­ро­ло­ги­ја) и Во­ро­бјов­ског (За­пад­
ни пут у апо­ка­лип­су) ко­ри­сти­ли вр­ло ре­спек­та­бил­не
из­во­ре (по­пут ар­хи­ве ор­га­ни­за­ци­је Ah­ne­ner­be, ко­ју је
по­сле ра­та за­пле­нио КГБ). Код нас је о ово­ме, на осно­
1/2010 l Двери српске l 117
 Нај­ре­ле­вант­ни­ја фи­гу­ра ко­ју је мо­гу­
ће асо­ци­ра­ти са езо­те­риј­ским на­ци­змом
(„хи­тле­ри­змом“), сва­ка­ко је чи­ле­ан­ски
ди­пло­ма­та и књи­жев­ник Ми­гел Се­ра­но.36
Ме­ђу­тим, ова­кву вр­сту „фа­ши­зма“ нај­ви­
ше кри­ти­ку­ју хри­шћан­ски ори­јен­ти­са­ни
кон­зер­ва­тив­ци до­во­де­ћи је у ве­зу са вој­
но-кор­по­ра­тив­ним ин­те­ре­си­ма за­пад­ног
им­пе­ри­ја­ли­зма, док је ве­ћи­на оста­лих
след­бе­ни­ка и про­тив­ни­ка „фа­ши­стич­ког“
дис­кур­са углав­ном иг­но­ри­ше, ве­ро­ват­но
сма­тра­ју­ћи да је у пи­та­њу не­ка­ква би­зар­
на „кемп“ вр­ста фа­ши­зма без ре­ал­не по­
ли­тич­ке те­жи­не.37
„Ко­нач­но ре­ше­ње“ пи­та­ња ­
(нео)фа­ши­зма у Ср­би­ји
Да ли ће­мо про­на­ћи „фа­ши­зам“ у Ср­
би­ји, нај­ви­ше за­ви­си од кри­те­ри­ју­ма ко­
ји­ма од­ре­ђу­је­мо „фа­ши­стич­ко.” Ме­ди­ји,
из уоби­ча­је­них, сен­за­ци­о­на­ли­стич­ких
раз­ло­га, углав­ном не­ма­ју ди­ле­му и го­то­
во уни­со­но во­де хај­ку про­тив „све­при­
сут­ног фа­ши­зма.” Ака­дем­ска ми­шље­ња
о овом фе­но­ме­ну, у Ср­би­ји че­сто да­ју ра­
зни со­ци­о­ло­зи, ко­ји су, исти­не ра­ди, бив­
ши про­фе­со­ри пред­ме­та ко­ји се у СФРЈ с
пра­вом звао „марк­си­зам.”38
ву обим­не стра­не ли­те­ра­ту­ре, нај­ви­ше пи­сао Ми­лан
Ви­до­је­вић, op.cit.
36  На ин­тер­не­ту и да­ље по­сто­ји сни­мак Се­ра­но­
вог го­во­ра са про­сла­ве сто­го­ди­шњи­це Хи­тле­ро­вог
ро­ђе­ња, 20. апри­ла 1989: http://www.youtu­be.com/
watch?v=8GOmkF23MJA. Не­по­треб­но је на­по­ми­ња­ти
ко­ли­ко пу­та је на­гла­ша­ва­на па­ра­ле­ла овог до­га­ђа­ја и
па­да Бер­лин­ског зи­да ко­ји му је не­по­сред­но прет­хо­
дио. За­ни­мљи­во је да је Се­ра­но био ам­ба­са­дор Чи­леа
у СФРЈ од 1962 до 1964, а те­ме­ље свог „езо­те­риј­ског
хи­тле­ри­зма“ из­нео је у књи­зи Хи­тлер – по­след­њи ава­
тар, об­ја­вље­ној 1984. Лик „ава­та­ра“ ко­ји је у су­шти­ни
ме­си­ја и „нат­чо­век“ – све се ви­ше по­пу­ла­ри­ше у са­вре­
ме­ном New Age-у, а по­след­њи при­мер је у исто­им ­ е­ном
Ка­ме­ро­но­вом фил­му.
37  У Ср­би­ји је би­ло ми­шље­ња о по­кој­ном Дра­го­шу
Ка­ла­ји­ћу као та­квом, „езо­те­риј­ском фа­ши­сти“. Ова­кав
тренд у на­ци­зму углав­ном иг­но­ри­ше ве­ћи­на „ак­ти­ви­стич­
ких“ гру­па и сма­тра­ју га за ан­ти­дра­ди­ци­о­на­лан при­ступ
и по­сле­ди­цу тзв. „је­вреј­ске про­па­ган­де.“ Да­на­шње ак­ти­
ви­стич­ке/екс­тре­ми­стич­ке гру­пе и не­фор­мал­ни по­кре­
ти за­др­жа­ва­ју ан­ти­се­ми­ти­зам са­мо као си­но­ним за гло­
ба­ли­зам и мул­ти-на­ци­о­нал­не кор­по­ра­ци­је, у ко­ји­ма по
њи­хо­вом, углав­ном по­гре­шном ми­шље­њу, во­де­ћу уло­гу
има­ју „ју­део-ма­со­ни.“ Јед­на од нај­по­пу­лар­ни­јих те­о­ри­ја
за­ве­ра у овом „кљу­чу,“ сва­ка­ко је по­сто­ја­ње тај­не ор­га­
ни­за­ци­је ODES­SA, ко­ја пред­ста­вља сво­је­вр­сну фа­ши­
стич­ку ин­тер­на­ци­о­на­лу и ко­ја је би­ла „зао дух” тај­но
при­су­тан у за­пад­ним де­мо­кра­ти­ја­ма (пре­ко зна­чај­них
бив­ших на­ци­ста и ка­пи­та­ла). Ова гру­па је, на­вод­но, ко­ор­
ди­ни­ра­ла „де­сни” те­ро­ри­зам и сми­шље­ним по­те­зи­ма
до­ве­ла до па­да Бер­лин­ског зи­да и СССР-а.
38  Чи­та­ва со­ци­о­ло­шка на­у­ка је то­ли­ко ин­фил­три­ра­на
анар­хо-ли­бе­рал­ним и нео­марк­си­стич­ким те­о­ри­ја­ма, да
вр­ло те­шко мо­же да се ту­ма­чи као „уни­вер­зал­на“ те­о­
ри­ја о дру­штву. Она се у прак­си че­сто сво­ди на јед­ну од
те­о­ри­ја о дру­штву – (нео)марк­си­стич­ку ко­ја („хе­ге­ли­јан­
ском“ ис­кљу­чи­во­шћу) по­ри­че „на­уч­ну ре­ле­вант­ност“ свих
дру­гих. Кроз ова­кву „кри­тич­ку“ (тј. иде­о­ло­шку) при­зму,
ко­ју смо украт­ко спо­ме­ну­ли на при­ме­ру Франк­фурт­ске
шко­ле, из­но­се се при­стра­сне иде­о­ло­шке ква­ли­фи­ка­ци­
је фе­но­ме­на уме­сто по­ку­ша­ја за­др­жа­ва­ња ма­кар ре­ла­
тив­не не­при­стра­сно­сти на­уч­них ста­во­ва.
118 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
У до­ку­мен­тар­ним фил­мо­ви­ма по­пут
Вре­ле кр­ви или еми­си­ја­ма по­пут Ин­сај­де­
ра, кон­стру­и­шу се (ла­тент­но марк­си­стич­
ке) про­јек­ци­је „фа­ши­стич­ке спре­ге“ не­ких
пар­ла­мен­тар­них по­ли­тич­ких стра­на­ка,
на­ви­јач­ких и тзв. „де­сни­чар­ских“ гру­па.
На­ро­чи­то се по­тен­ци­ра­ју спо­ра­дич­ни на­
сил­ни ин­ци­ден­ти и им­пли­ци­ра се њи­хо­ва
на­вод­на по­ве­за­ност и ко­ор­ди­ни­ра­ност.39
Екс­тре­ми­стич­ке гру­пе у Ср­би­ји сва­ка­ко
по­сто­је, али је њи­хов зна­чај и ути­цај у не­
ким ме­ди­ји­ма зна­чај­но пре­на­гла­шен. Из­
ра­зи по­пут (кле­ро/нео)фа­ши­зма ко­ри­сте
се ису­ви­ше ола­ко и ар­би­трар­но, ка­ко би
се дис­ква­ли­фи­ко­вао сва­ко ко је на кон­
зер­ва­тив­ној, тра­ди­ци­о­на­ли­стич­кој или
на­ци­о­на­ли­стич­кој стра­ни по­ли­тич­ког
спек­тра.
Ме­ђу­тим, до­са­да­шња европ­ска ис­
ку­ства су по­ка­за­ла да ова­кве кам­па­ње
че­сто има­ју са­мо кон­тра-ефек­те – ве­
ћи­на ста­нов­ни­штва ко­ја при­па­да тзв.
„гу­бит­ни­ци­ма тран­зи­ци­је,” лак­ше ће се
иден­ти­фи­ко­ва­ти са ан­ти­гло­ба­ли­стич­ким
ак­ти­ви­змом не­го са ул­тра­ли­бе­рал­ним
ин­те­лек­ту­ал­ и­змом. Је­дан од основ­них
про­бле­ма је што кри­ти­ка сва­ког на­ци­о­
на­ли­зма као им­пли­цит­ног „фа­ши­зма“ не
до­ла­зи „из на­ро­да“ не­го „из­над на­ро­да.”40
Осу­да „фак­то­ра ко­ји су до­ве­ли до фор­ми­
ра­ња“ им­пли­цит­но зло­чи­нач­ке „све­сти“ у
скуп­штин­ској Де­кла­ра­ци­ји о Сре­бре­ни­ци
(ко­ју смо већ ра­ни­је у тек­сту спо­ме­ну­ли)
за­сни­ва се, in­ter alia, и на пр­вом чла­ну
Уста­ва Ср­би­је ко­јим се га­ран­ту­је „пра­во
на жи­вот.“ Па ипак, упра­во овај члан је
био за­не­ма­рен при­ли­ком при­стан­ка др­
жа­ве да ре­ги­стру­је Је­хо­ви­не све­до­ке, као
зва­нич­но при­зна­ту вер­ску за­јед­ни­цу.41
39  „До­ка­зи“ ове на­вод­не спре­ге ин­сти­ту­ци­ја, по­ли­
тич­ких стра­на­ка и екс­тре­ми­стич­ких гру­па за­сни­ва­ју се
ис­кљу­чи­во на ло­гич­ким кон­струк­ци­ја­ма и на­ив­ним/зло­
на­мер­ним про­јек­ци­ја­ма тво­ра­ца ових ма­те­ри­ја­ла.
40  Та­ко, са­да­шња власт ни­је спо­соб­на да по­ну­ди би­ло
ка­кве ра­ци­о­нал­не ар­гу­мен­те ко­ји­ма би об­ја­сни­ла до­но­
ше­ње Де­кла­ра­ци­је о Сре­бре­ни­ци и мно­штво дру­гих,
ду­го­роч­но штет­них од­лу­ка осим као „при­ти­сак спо­ља“
– а тај при­ти­сак је то­ли­ки, да иза­бра­ни пред­став­ни­ци
на­ро­да о ње­му чак не сме­ју ни да го­во­ре.
41  Не­скри­вен је став ове ор­га­ни­за­ци­је пре­ма од­би­ја­њу
тран­сфу­зи­је кр­ви, чак и ка­да је при­ме­на ове про­це­ду­ре
нео­п­ход­на за спа­са­ва­ње жи­во­та де­те­та или ма­ло­лет­ни­
ка. Ми­ни­стар­ство ве­ра РС би­ло је све­сно овог про­бле­
ма и пре­пу­сти­ло је од­лу­ку Вр­хов­ном су­ду Ср­би­је. Ни­је
нам по­зна­то да ли је тра­же­на оце­на устав­но­сти ре­ги­
стра­ци­је Је­хо­ви­них све­до­ка, а је­ди­ни „ар­гу­мент“ ко­ји
је зва­нич­ник Ми­ни­стар­ства ве­ра овим по­во­дом по­ну­
дио јав­но­сти би­ла је чи­ње­ни­ца да је у свим др­жа­ва­ма
ре­ги­о­на ова ор­га­ни­за­ци­ја ре­ги­стро­ва­на. Sta­te de­part­
ment САД имао је при­мед­бу на срп­ски за­кон о вер­ским
за­јед­ни­ца­ма ко­ји на­вод­но „фа­во­ри­зу­је” тра­ди­ци­о­нал­не
вер­ске за­јед­ни­це (на­ро­чи­то СПЦ), иако пре­ма од­ред­ба­
ма овог за­ко­на, чак и оне вер­ске гру­пе ко­је ни­су ре­ги­
стро­ва­не има­ју пра­ва да вр­ше сво­ју вер­ску слу­жбу.
То­ком де­ве­де­се­тих би­ло је ви­ше ре­ак­ци­ја зва­нич­ни­ка
САД ко­ји­ма је од Ру­му­ни­је, Бу­гар­ске и Грч­ке зах­те­ва­но
ве­ће по­што­ва­ње вер­ских пра­ва екс­тре­ми­стич­ких вер­
ских гру­па по­пут зи­ло­та-ста­ро­ка­лен­да­ра­ца и Је­хо­ви­них
све­до­ка. Ве­ро­ват­но нај­не­при­јат­ни­ју епи­зо­ду „вер­ске
по­ли­ти­ке” САД пред­ста­вља на­о­ру­жа­ва­ње ав­га­ни­стан­
У оба слу­ча­ја ве­ро­ват­но је био при­су­
тан ве­ли­ки при­ти­сак „са стра­не“ – ко­ји
је и јав­но из­ра­жен кроз онај део Тре­ћег
сек­то­ра ко­ји вр­ши ко­ме­сар­ску функ­ци­
ју над­зо­ра успе­шно­сти им­пле­мен­та­ци­је
гло­ба­ли­за­ци­је по­ли­ти­ке и кул­ту­ре у Ср­
би­ји. Упра­во из овог де­ла не­вла­ди­ног
сек­то­ра нај­че­шће се и чу­ју гла­со­ви за­
бри­ну­то­сти „све­при­сут­ним фа­ши­змом“
ка­ко се ети­ке­ти­ра сва­ки вид пру­жа­ња
от­по­ра нео­ли­бе­ра­ли­зму (ко­ји се у Ср­би­
ји че­сто кри­је иза не­ја­сно де­фи­ни­са­ног
из­ра­за „евро­пе­и­за­ци­ја“ ко­ји је ов­де тек
си­но­ним за „по­ли­тич­ки не­ко­рек­тан“ из­
раз „ци­ви­ли­зо­ва­ња“).42 Не­по­треб­но је
ре­ћи да је ова, са­мо­де­кла­ри­са­на „Дру­га
Ср­би­ја“ (у ко­јој је за­бри­ња­ва­ју­ће зна­чај­
но при­су­ство „бив­ших“ марк­си­ста ко­ји су
на чу­ве­ној VI­II сед­ни­ци пре­тр­пе­ли по­раз),
до­би­ла на­ро­чи­ти по­лет на­кон пе­то­ок­то­
бар­ских про­ме­на, ка­да се пре­тво­ри­ла
у са­мо­на­мет­ну­ту „по­ли­тич­ку ели­ту,“ ван
чи­јег дис­кур­са ни јед­но ми­шље­ње „ни­је
ре­ле­вант­но.“
Не тре­ба се за­ва­ра­ва­ти – сва­ки но­ми­
нал­ни от­пор гло­ба­ли­за­ци­ји би­ће ети­ке­
ти­ран као не­по­же­љан, а по мо­гућ­но­сти
и „фа­ши­стич­ки,“ без об­зи­ра да ли је при­
ступ „ак­ти­ви­стич­ки“ по­пут ор­га­ни­за­ци­ја:
Образ, 1389, На­ши, Гар­да Ца­ра Ла­за­ра, Ра­
со­на­ли­сти, На­ци­он ­ ал­ни Строј, СНП Збор,
Крв и част, Но­ви срп­ски про­грам, Срп­ска
ак­ци­ја или „ин­те­лек­ту­а­ли­стич­ки“ по­пут
Две­ри Срп­ских, Но­ве срп­ске по­ли­тич­ке
ми­сли, Све­ти Ју­стин Фи­ло­соф, Цен­тра
за ис­тра­жи­ва­ње пра­во­слав­ног мо­нар­хи­
зма, Фон­да „Сло­бо­дан Јо­ва­но­вић,“ сај­та
Ви­дов­дан... итд. Као нај­го­ре од све­га, рет­
ко ће не­ко од „кри­ти­ча­ра“ и по­ку­ша­ти да
уви­ди раз­ли­ке ме­ђу по­бро­ја­ним ор­га­ни­
за­ци­ја­ма, ко­је, кроз при­зму нео­марк­си­
зма/нео­ли­бе­ра­ли­зма и је­су исте – тј. „фа­
ши­стич­ке.“43
ских та­ли­ба­на (и прак­тич­но ства­ра­ње Ал-Ка­и­де) про­тив
Со­вје­та то­ком 70-тих и 80-тих го­ди­на XX ве­ка (тзв. Опе­
ра­ци­ја Ци­клон), ка­ри­ки­ра­но при­ка­за­не у фил­му Char­lie
Wil­son’s War из 2007.
42  На­рав­но, ап­сурд­но би би­ло по­ре­ћи да по­сто­је и
озбиљ­ни слу­ча­је­ви дис­кри­ми­на­ци­је и угро­жа­ва­ња људ­
ских пра­ва у Ср­би­ји, на ко­је за­и­ста дру­штво и др­жа­ва
тре­ба да ре­а­гу­ју. Про­блем на­ста­је ка­да се би­ло ко­ји
об­лик на­вод­не дис­кри­ми­на­ци­је под­ме­ће по­ли­тич­ким
не­ис­то­ми­шље­ни­ци­ма, у ци­љу њи­хо­ве дис­ква­ли­фи­ка­ци­
је. Про­блем је и ка­да се од нео­р­га­ни­зо­ва­них и по­је­ди­
нач­них на­сил­них ис­па­да рас­пре­да­ју не­су­ви­сле те­о­ри­је
о „ор­га­ни­зо­ва­ној фа­ши­стич­кој мре­жи“ (при том без би­ло
ка­квих до­ка­за!) у ко­ју се оба­ве­зно „уве­зу­ју“ и по­ли­тич­
ке стран­ке кон­зер­ва­тив­ног (тзв. „де­сног“) усме­ре­ња, за
ко­је гла­са зна­ча­јан број љу­ди (ви­ше од тре­ћи­не гла­са­
ча), ко­ји се, на та­кав на­чин, им­пли­цит­но оп­ту­жу­ју да су
„сим­па­ти­зе­ри фа­ши­зма“ – а „фа­ши­стич­ким“ се про­гла­
ша­ва сва­ко ко се усу­ди да има ди­ле­ме о чуд­ном са­ве­зу
нео­марк­си­ста, нео­ли­бе­ра­ла и анар­хи­ста, ко­ји се пред­
ста­вља као „ан­ти­фа­ши­стич­ки блок.“
43  О тој нео­марк­си­стич­кој ви­зу­ри „де­сног“=„фа­ши­
стич­ког“ тре­ба­ло би на­пи­са­ти по­се­бан текст. Украт­ко,
без об­зи­ра на огром­не раз­ли­ке у иде­ја­ма и прак­са­ма
ових ор­га­ни­за­ци­ја, марк­си­зам их ви­ди као „ре­ак­ци­о­
нар­не“ за­то што се (на раз­не на­чи­не) су­прот­ста­вља­

По­тро­шач­ка ци­ви­ли­за­ци­ја се­бич­них и грам­зи­вих
ин­ди­ви­дуа, оправ­да­ва се ми­том о сло­бо­ди од би­ло
ка­квог „кон­стру­ис­ а­ног“ и „на­мет­ну­тог“ иден­ти­тет­
ског ко­лек­ти­ва (вер­ског, на­ци­о­нал­ног, је­зич­ког,
кул­тур­ног...). При­хва­та­њем та­квог си­сте­ма вред­но­
сти мо­жда се и „осло­ба­ђа­мо“ на­ци­о­нал­ног, али
ула­зи­мо у до­мен им­пе­ри­јал­ног, ко­је је, у са­мој
сво­јој су­шти­ни, „фа­ши­стич­ки“ де­тер­ми­ни­са­но.
Ко­нач­но, мо­же­мо да украт­ко ана­ли­зи­
ра­мо је­дан илу­стра­тив­ни при­мер – По­крет
1389. Са њи­хо­ве ин­тер­нет стра­ни­це са­зна­
је­мо: „Срп­ски на­род­ни по­крет 1389 је фор­
ми­ран по­чет­ком ок­то­бра 2004. го­ди­не са
ци­љем да зна­чај­но ро­до­љу­би­во прег­ну­ће
усме­ри, са­бе­ре и по­диг­не на ви­ши ор­га­
ни­за­циј­ски ни­во.“ Овај, ре­ла­тив­но но­ви­ји
по­крет, углав­ном мла­ђих љу­ди, та­ко­ђе је
че­сто про­зи­ван као „фа­ши­стич­ки.“
Ме­ђу­тим, овај по­крет је мо­жда и нај­бо­
љи при­мер за илу­стра­ци­ју јед­не, по­ма­ло
са­ти­рич­не, те­зе. Ако би­смо за­не­ма­ри­ли
све исто­риј­ске ре­а­ли­је и кон­тек­сте, усу­ди­
ли би­смо се да по­ву­че­мо јед­ну па­ра­ле­лу
– из­ме­ђу све­тог кне­за Ла­за­ра и Сло­бо­да­на
Ми­ло­ше­ви­ћа, од­но­сно 1389 и 1999 го­ди­
не. Да­кле, уко­ли­ко за­не­ма­ри­мо све очи­
глед­не раз­ли­ке, оста­је јед­но опре­де­ле­ње
за бор­бу са стра­ном (гло­бал­ном) си­лом
да­ле­ко ве­ће сна­ге. У оба слу­ча­ја има­мо
ди­ле­му да ли је ис­ход бит­ке „по­бе­да“ (смрт
Му­ра­та/ре­зо­лу­ци­ја 1244) или „по­раз“ –
али, по­сле­ди­це обе бит­ке би се мо­ра­ле
сма­тра­ти срп­ским по­ра­зом, где као је­ди­на
уте­ха оста­је хра­брост за по­ку­шај од­бра­не.
Ми­ло­ше­ви­ће­ва смрт у Ха­гу, не­сум­њи­ва
је по­сле­ди­ца овог по­ра­за и по­ли­тич­ких
про­ме­на ко­је су усле­ди­ле. Ако је на­кон
кне­за Ла­за­ра до­шао пе­ри­од „ко­ла­бо­ра­
ци­је“ (ва­зал­ства) де­спо­та Сте­фа­на, усу­
ди­ли би­смо се да на­пра­ви­мо још не­ве­ро­
ват­ни­ју па­ра­ле­лу са Зо­ра­ном Ђин­ђи­ћем,
ко­ји је та­ко­ђе кроз ко­ла­бо­ра­ци­ју, по свој
при­ли­ци по­ку­шао да афир­ми­ше на­ци­
о­нал­ни ин­те­рес за­во­ђе­њем сво­је­вр­сне
дик­та­ту­ре и мо­би­ли­за­ци­јом на­ци­је ка је­
дин­ству око иде­је ула­ска у евро­ат­ лант­ске
ин­те­гра­ци­је.44 Ма­да исто­ри­ја као на­у­ка
ју „ре­во­лу­ци­он
­ ар­ном про­гре­су.“ Из­ли­шно је ре­ћи да
је ова­кво схва­та­ње за­ро­бље­но ин­фан­тил­ном вр­стом
нео-хе­ге­ли­јан­ског псе­у­до-ра­ци­о­на­ли­зма. Као ти­пи­чан
при­мер ова­квог раз­ми­шља­ња на­во­ди­мо са сај­та анар­
хо-ли­бе­рал­не ор­га­ни­за­ци­је АФАНС: „Ра­ди­кал­на, фа­ши­
стич­ка де­сни­ца у Ср­би­ји, оли­че­на у Обра­зу, 1389, На­ци
Стро­ју и оста­лим гру­па­ма, са­мо је још јед­на па­ра­по­ли­
циј­ска тво­ре­ви­на ко­ја се (пр­вен­стве­но омла­ди­ни) пред­
ста­вља као искре­на и је­ди­на пра­ва опо­зи­ци­ја ре­жи­му.
Ан­ти­фа­ши­сти тре­ба да зна­ју да се ра­ди о пла­ће­ним слу­
га­ма га­зда и вла­сти.“
44  Осим по­зна­тог Ђин­ђи­ће­вог ста­ва о Ко­со­ву и Ме­то­
хи­ји и Ре­пу­бли­ци Срп­ској (као срп­ским на­ци­о­нал­ним
обла­сти­ма) и по­те­за по­пут уво­ђе­ња ве­ро­на­у­ке у шко­
ле (чи­ме је чак из­не­на­дио и део је­рар­хи­је СПЦ), из­гле­да
да је код овог бив­шег марк­си­сте до­шло и до зна­чај­ни­
јег на­ци­о­нал-праг­ма­тич­ног пре­о­кре­та, на тра­гу ми­сли
не до­пу­шта ова­ква по­ре­ђе­ња, ипак мо­
же­мо да до­ђе­мо до од­ре­ђе­ног „по­ли­ти­
ко­ло­шког“ од­го­во­ра о „гре­шци“ осни­ва­ча
по­кре­та 1389.
На­кон пе­то­ок­то­бар­ских про­ме­на, мо­
гао је да бу­де осно­ван по­крет под на­зи­
вом 1402.45 Ако ис­пра­ти­мо до­след­ну по­
др­шку „де­мо­крат­ског“ за­па­да не­ким од
нај­бру­тал­ни­јих„фа­ши­стич­ких“ ре­жи­ма XX
ве­ка, ма­ло је ме­ста сум­њи да би и ова­кав
по­крет био про­гла­шен за „де­мо­крат­ски“
и „ан­ти­ко­му­ни­стич­ки”. То би до­ка­зао ти­ме
што би по­вео Ср­би­ју у НА­ТО и ефек­тив­но
„рас­кр­стио“ с „ко­му­ни­стич­ким на­сле­ђем”,
не са­мо кроз спро­во­ђе­ње су­ро­ве при­ва­
ти­за­ци­је (по ре­цеп­ту, ре­ци­мо Фреј­зе­ро­
вог ин­сти­ту­та) не­го и кроз до­но­ше­ње
За­ко­на о пот­пу­ном по­вра­ћа­ју имо­ви­не
ко­ју су сво­је­вре­ме­но оте­ли ко­му­ни­сти
(што ни јед­на власт у ко­јој се на­ла­зи при­
ли­чан број оних ко­ји, као бив­ши ко­му­ни­
сти ужи­ва­ју раз­не при­ви­ле­ги­је, не­ће би­
ти спрем­на да ура­ди). Та­кав ре­жим, ко­ји
би пре­по­знао „исто­риј­ски мо­ме­нат,” са­мо
уко­ли­ко би био бру­та­лан и ефи­ка­сан, на­
шао би вр­ло бр­зо „сим­па­ти­је“ на За­па­ду,
без об­зи­ра на би­ло ка­кву ко­ли­чи­ну „фа­
ши­стич­ке“ прак­се про­го­на по­ли­тич­ких
не­ис­то­ми­шље­ни­ка (ко­ји би увек мо­гли да
бу­ду жи­го­са­ни мр­ским ети­ке­та­ма „фа­ши­
ста“ и „ко­му­ни­ста“).
Исти­ни за во­љу, по­сто­је по­ли­тич­ке
сна­ге у са­вре­ме­ној Ср­би­ји ко­је по­ка­зу­ју
ова­кве тен­ден­ци­је – али, лич­на ко­рум­пи­
ра­ност и не­спо­соб­ност њи­хо­вих во­де­ћих
љу­ди, не до­пу­шта им мо­гућ­ност ре­гру­
та­ци­је по­треб­не кри­тич­не ма­се на­ро­да.
Та­ква си­ту­а­ци­ја Ср­бе де­фи­ни­ше као не­
по­уз­ да­не са­ве­зни­ке и не­по­уз­ да­но тр­жи­
ште за би­ло ка­кве озбиљ­не ин­ве­сти­ци­је.
У по­след­ње две де­це­ни­је, сва­ки по­ку­шај
срп­ске ди­ја­спо­ре да уло­жи сред­ства у
чу­ве­ног (нео)кон­зер­ва­тив­ног те­о­ре­ти­ча­ра, не­мач­ког
прав­ни­ка Кар­ла Шми­та. О ово­ме ви­де­ти де­таљ­ни­је у
од­лич­ном тек­сту Алек­сан­дра Мол­на­ра, Шми­то­ва иде­ја
су­ве­ре­не дик­та­ту­ре у де­ли­ма Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа, об­ја­
вље­ном у април­ском из­да­њу ча­со­пи­са Ре­пу­бли­ка (2010).
За­ни­мљи­во је да је из нео­марк­си­стич­ке ви­зу­ре про­цес
гло­ба­ли­за­ци­је, ко­јим упра­вља­ју за­пад­не кор­по­ра­ци­је,
схва­ћен на тра­гу нео­кон­зер­ва­тив­них те­о­ре­ти­ча­ра по­пут
Кар­ла Шми­та и Леа Штра­у­са.
45  Го­ди­на Ан­гор­ске бит­ке у ко­јој је Ср­би­ја под све­
тим де­спо­том Сте­фа­ном Ла­за­ре­ви­ћем, на­кон де­це­ни­
је „ко­ла­бо­ра­ци­је“ с Тур­ци­ма по­но­во сте­кла др­жав­ни
су­ве­ре­ни­тет.
при­вре­ду или по­ли­ти­ку Ср­би­је, осу­је­ћи­
ван је ко­руп­ци­јом, не­спо­соб­но­шћу или
стра­хом ак­ту­ал­них цен­та­ра мо­ћи да би
ти­ме био по­ре­ме­ћен sta­tus quo, у ком још
увек нео­ме­та­но ужи­ва при­ви­ле­го­ва­на
оли­гар­хи­ја бес­кру­пу­ло­зних и оту­ђе­них
цен­та­ра мо­ћи, ко­ји су да­ле­ко из­над би­ло
ког иза­бра­ног по­ли­ти­ча­ра у Ср­би­ји.
Та­кво ста­ње би се мо­жда и мо­гло на­зва­
ти сво­је­вр­сном ла­тент­ном, фа­ши­стич­ком
дик­та­ту­ром (пре све­га због де­мо­крат­ске
ин­су­фи­ци­јен­ци­је, тј. ефек­тив­не су­спен­зи­
је свих де­мо­крат­ских по­ли­тич­ких ин­сти­
ту­ци­ја), ко­ја је са­мо ре­ла­тив­но ком­па­ти­
бил­на им­пе­ри­јал­ним трен­до­ви­ма гло­ба­
ли­за­ци­је. Ме­ђу­тим, но­ва, мул­ти­по­лар­на
ствар­ност све­та, на­ја­вљу­је по­че­так епо­хе
ко­ју не­ки те­о­ре­ти­ча­ри већ на­зи­ва­ју „пост­
гло­бал­ном,“ чи­ме на­сту­па по­тен­ци­јал за
про­ме­не ко­је ће тре­нут­не оли­гар­хи­је си­
гур­но осла­би­ти.
Сво­је­вр­стан за­кљу­чак би ов­де мо­гао да
бу­де да фа­ши­зам ни­ка­ко ни­је објек­тив­на
ка­те­го­ри­ја. Он ви­ше по­сто­ји у ви­ду иде­је
не­го прак­се, и нај­ви­ше слу­жи за ети­ке­ти­
ра­ње по­ли­тич­ких не­ис­то­ми­шље­ни­ка. За­
и­ста по­сто­је на­сил­не и екс­тре­ми­стич­ке
гру­пе ко­је се иден­ти­фи­ку­ју с фа­ши­змом
и на­ци­о­нал-со­ци­ја­ли­змом, као иде­ол­ о­
ги­ја­ма ко­је сма­тра­ју за не­при­ја­тељ­ске
пре­ма гло­ба­ли­за­ци­ји. Ме­ђу­тим, те гру­пе
ни­су асо­ци­ра­не са би­ло ка­квим ре­ал­ним
им­пе­ри­ја­ли­стич­ким пре­тен­зи­ја­ма, ко­је
су основ­на исто­риј­ска ка­рак­те­ри­сти­ка
фа­ши­зма (ми­ли­та­ри­зма, на­ци­о­нал-со­ци­
ја­ли­зма... итд).46 Нео­ли­бе­ра­ли се под­јед­
на­ко ла­ко ко­ри­сте и „ле­вим“ и „де­сним“
екс­тре­ми­змом, у ци­љу одр­жа­ва­ња рав­
но­те­же тзв. „ме­ких“ оку­па­ци­ја (без отво­
ре­ног вој­ног при­су­ства). Би­ло ка­кве, а на­
ро­чи­то вер­ске и по­ли­тич­ке по­де­ле не­ког
на­ро­да (ко­је се хва­ле као „плу­ра­ли­зам,“
ко­јим се по­твр­ђу­је по­сто­ја­ње „ин­ди­ви­
ду­ал­них сло­бо­да“), та­ко по­ста­ју јед­но од
нај­дра­го­це­ни­јих ору­ђа одр­жа­ња sta­tu­sa
quo, ко­ји се мо­же угро­зи­ти је­ди­но на­
ци­о­нал­ним кон­сен­зу­сом. По­тро­шач­ка
ци­ви­ли­за­ци­ја се­бич­них и грам­зи­вих ин­
ди­ви­дуа, оправ­да­ва се ми­том о сло­бо­ди
од би­ло ка­квог „кон­стру­и­са­ног“ и „на­мет­
ну­тог“ иден­ти­тет­ског ко­лек­ти­ва (вер­ског,
на­ци­о­нал­ног, је­зич­ког, кул­тур­ног...). При­
хва­та­њем та­квог си­сте­ма вред­но­сти мо­
жда се и „осло­ба­ђа­мо“ на­ци­о­нал­ног, али
ула­зи­мо у до­мен им­пе­ри­јал­ног, ко­је је, у
са­мој сво­јој су­шти­ни, „фа­ши­стич­ки“ де­
тер­ми­ни­са­но. z
Извор: Центар за антрополошке студије
46  За раз­ли­ку од об­но­вље­них SS ди­ви­зи­ја у по­след­
њем ра­ту: уста­шких бри­га­да (на­след­ни­ци SS бри­га­де
Ка­ма) ко­је су спро­ве­ле „срп­ску Нак­бу” – нео­ме­та­но
ет­нич­ко чи­шће­ње Ср­ба из РС Кра­ји­не, му­џа­хе­дин­ских
од­ре­да (ко­ји су чи­ни­ли зло­чи­не као на­ста­вља­чи тра­
ди­ци­је Хан­џар ди­ви­зи­је у Бо­сни) и ко­нач­но шип­тар­ске
ОВК (ко­ја је уве­ли­ко над­ма­ши­ла сво­је прет­ход­ни­ке –
SS ди­ви­зи­ју Скен­дер­бег). Ка­да се узме у об­зир по­др­шка
НА­ТО овим ак­ци­ја­ма, са­вез де­лу­је као на­ста­вљач тра­
ди­ци­је Waf­fen SS-а.
1/2010 l Двери српске l 119
 јуче , данас, сутра Живорад Јанковић
Хи­тлер је не­стао – хи­тле­ри­зам живи
Занемарени потреси
Ср­би су још 1918. тре­ти­ра­ни, и по­ред сра­змер­но нај­ве­ћих жр­та­ва,
од сво­јих то­бо­жњих са­ве­зни­ка као да су би­ли са­мо не­у­трал­ни.
Вр­ху­нац иро­ни­је пред­ста­вља оно што се де­си­ло 1945. где се
пре­ма Ср­би­ма са­ве­зни­ци од­но­се го­ре не­го пре­ма про­тив­ни­ци­ма,
док су сви са­те­ли­ти Хи­тле­ра, од тих истих на­зо­ви са­ве­зни­ка,
на­гра­ђе­ни на ште­ту Ср­ба.
Н а­го­ве­шта­ји оно­га што је Ср­бе сна­
шло кра­јем 20. ве­ка, и кра­јем дру­гог
ми­ле­ни­ју­ма исто­вре­ме­но, по­сто­ја­ли
су не­пре­ста­но. Они су би­ли та­кве при­ро­де
да су их, хте­ли-не хте­ли, мо­ра­ли уочи­ти,
али из се­би свој­стве­ног не­ма­ра ни­су то
узи­ма­ли у об­зир. У вре­ме Сред­њег ве­ка
ла­тин­ски из­во­ри ре­дов­но го­во­ре ло­ше
о Ср­би­ма иако за то ни­су има­ли пра­вог
раз­ло­га. Аго­ни­ја Пра­во­сла­вља тра­је још од
тру­да и жр­тво­ва­ња Све­те рав­но­а­по­стол­не
бра­ће Ћи­ри­ла и Ме­то­ди­ја.
При­пад­ни­ци рим­ског об­ре­да у ста­рој
срп­ској др­жа­ви жи­ве нео­ме­та­но „ме­ђу
сто­ти­на­ма до­ку­ме­на­та о бо­рав­ку и де­ло­
ва­њу Ла­ти­на у срп­ској др­жа­ви има­мо по­
дат­ке о сва­ко­ја­ким спо­ро­ви­ма. Али ни­је
по­знат ни­је­дан у ко­ме би се жа­ли­ли да су
оме­та­ни у сло­бод­ном вер­ском жи­во­ту“.
Кад су на­ста­ла дру­га вре­ме­на и цео пра­
во­слав­ни свет по­чео да по­ср­ће под уда­
ри­ма исла­ма Ла­ти­ни не окле­ва­ју и не про­
пу­шта­ју ни­јед­ну при­ли­ку да из сла­бо­сти
Ср­ба не из­ву­ку ко­рист за се­бе. Та по­ја­ва се
еуфе­ми­стич­ки у на­у­ци оце­њу­је као „по­ти­
ски­ва­ње пра­во­сла­вља“ са то­ном рав­но­ду­
шно­сти.
Осе­ти­ће се то и у од­но­су европ­ске на­
у­ке пре­ма пра­во­слав­ном све­ту уоп­ште.
О Ви­зан­ти­ји се го­во­ри са пре­зи­ром и мр­
жњом као да су кр­ста­ши са ис­то­ка до­ла­
зи­ли да осва­ја­ју и ру­ше Рим а не да су за­
пад­не вој­ске опу­сто­ши­ле Ца­ри­град то­ком
1204. го­ре не­го што то чи­не Тур­ци два и по
ве­ка ка­сни­је.
Кад је моћ Тур­ске по­че­ла да опа­да и она
ни­је ви­ше из­гле­да­ла као не­за­у­ста­вљив
осва­јач по­че­ла су ве­ли­ча­ња ње­ног по­рет­
120 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ка без има­ло же­ље да се упо­зна по­ло­жај
по­ро­бље­них на­ро­да у тој зе­мљи.
Уме­сто Ви­зан­ти­је, као на­вод­ног све­та
мрач­ња­штва, са­да се го­во­ри о Су­ле­ја­ма­
ну „Ве­ли­чан­стве­ном“. По Вол­те­ру „Ве­ли­ки
тур­ски на­род мир­но упра­вља над 20 на­
ро­да с раз­ли­чи­тим ре­ли­ги­ја­ма; од ње­га
хри­шћа­ни мо­гу да уче ка­ко у ми­ру упра­
жња­ва­ти уз­др­жа­ност а у по­бе­ди би­ти пле­
ме­нит“. Пи­сао је то Вол­тер са „без­бед­ног
ра­сто­ја­ња“, без же­ље да се бли­же упо­зна
са при­ли­ка­ма. За вер­бал­ну гим­на­сти­ку
свог нео­д­го­вор­ног ума мо­гао је на­ћи не­ку
дру­гу област од ру­га­ња угње­те­ним хри­
шћа­ни­ма од Ту­ра­ка.
Ве­ко­ви­ма Ср­би то­ком роп­ства ни­су мо­
гли да схва­те да се не мо­гу на­да­ти по­мо­
ћи од Ла­ти­на у сво­јој стал­ној пле­ме­ни­тој
и оправ­да­ној че­жњи за сло­бо­дом. Ра­то­ви
са Тур­ци­ма од стра­не за­пад­них др­жа­ва
во­ђе­ни су да, уме­сто Тур­ске, оне до­ђу на
ње­но ме­сто а по­ло­жај пра­во­слав­них Ср­ба
у та­квим др­жа­ва­ма био би си­гур­но те­жи а
ве­ро­ват­ни­је је да би био пот­пу­но не­мо­гућ
од оног под Тур­ци­ма. У вер­ском по­гле­ду
Рим је пот­пу­но ис­кљу­чив.
Споразуми за­пад­ња­ка и ­
Тур­ске на штету Србије
По­зна­ти су при­ме­ри – ко­ли­ко ли је оста­
ло не­по­зна­то – тај­них спо­ра­зу­ма за­ра­ће­
них за­пад­ња­ка и Тур­ске на ште­ту за­па­ду
на­кло­ње­них Ср­ба.
До Бер­лин­ског кон­гре­са 1878, од­но­сно
на про­сто­ру осман­ске др­жа­ве све до 1912.
год, од стра­не Евро­пе не по­ста­вља се пи­
та­ње по­ло­жа­ја хри­шћа­на у Тур­ској. Тек по­
вла­че­њем Тур­ске, но­ве др­жа­ве на­ста­ле на
том про­сто­ру се оба­ве­зу­ју на по­што­ва­ње
вер­ских пра­ва и уступ­ке пре­ма ма­њи­на­
ма. Пре­зир Не­ма­ца пре­ма Ср­би­ма ни око
1900 ни­је се крио. Тај на­род са­мо де­ли­
мич­но осло­бо­ђен очи­ју упр­тих у сво­ју по­
ло­вич­но оства­ре­ну др­жа­ву био је смет­ња
гер­ман­ским пла­но­ви­ма ши­ре­ња на ис­ток
– љу­ди иду за сун­цем и во­да­ма. Си­ро­мах
је „га­зда“ у сво­јој ку­ћи ма ко­ли­ко ма­ла и
убо­га она би­ла.
О ту „ва­шљи­ву“, „про­стач­ку“ Ср­би­ју - то
су епи­те­ти ко­ји­ма ци­ви­ли­зо­ва­ни Нем­ци
и та­да ча­сте Ср­бе - са­плео се моћ­ни Рајх
ви­ше пу­та и, уме­сто да од то­га не­што на­
у­чи, на­ста­вио је да мр­зи, пре­зи­ре и све­ти
на раз­не на­чи­не као да су Ср­би ви­ше пу­
та ра­за­ра­ли Беч и Бер­лин или као да су
уби­ја­ли сто за јед­ног и стре­ља­ли ђа­ке по
Мин­хе­ну.
Кад је пе­сник ре­као да су нај­хра­бри­ји
не они што се ни­чег не бо­је, већ они што
се ни­чег не сти­де, ми­слио је на јед­ну ма­лу
гру­па­ци­ју зли­ко­ва­ца по ко­јој се, на­жа­лост,
на­зи­ва и део све­ча­не оде­ће. Ви­до­ви­тост
умет­ни­ка се и са­сто­ји у то­ме што они не­
све­сно са­оп­шта­ва­ју зна­чај­не исти­не. Та­ко
се тврд­ња зна­ме­ни­тог срп­ског пе­сни­ка
мо­же при­ме­ни­ти на да­ле­ко ве­ће про­сто­
ре и на­ро­де.
Ви­ше пу­та је ре­че­но од по­сма­тра­ча са
стра­не да су Ср­би на­ив­ни. Ни­је им то по­
мо­гло. Из оно­га што их је сна­шло 1941. го­
ди­не, под уда­ри­ма Хи­тле­ра ни­су из­ву­кли
ни­ка­кву по­у­ку и све се по­но­ви­ло тач­но
по­ла ве­ка ка­сни­је.
Што је за дру­ге нор­мал­но и са­мо по се­
би ра­зу­мљи­во кад се до­ве­де у ве­зу са Ср­

би­ма он­да је „стра­шно“. Та­мо где не сти­жу
„ху­ма­не бом­бе“ и „ми­ло­срд­ни ан­ђе­ли“,
сти­же но­ва „на­у­ка“ са про­из­вољ­ним, са­мо
њој зна­ним кри­те­ри­ју­ми­ма, од­но­сно без
кри­те­ри­ју­ма.
Го­во­ри се о, то­бож, кр­во­лоч­ној 1912. док
се та­ко не­што у из­ла­га­њу о 1914. и 1941,
као вре­ме­ну су­да­ра свет­ских раз­ме­ра из­
о­ста­вља. Та по­ја­ва чи­ни су­ви­шним би­ло
ка­кво да­ље тра­га­ње, ни­ти та­кви ауто­ри
мо­гу ичим ви­ше да „из­не­на­де“.
Ду­го се за­др­жа­ва на „гре­шка­ма“ Ср­ба.
Они су ма­ли на­род и не мо­гу мно­го ни да
гре­ше. Мо­гу да не ус­пе­ју као ма­ли и сла­би­
ји. Они ко­ји ра­до ис­ти­чу на­вод­не гре­шке
Ср­ба код сво­је ку­ће би при­ме­ра за гре­шке
и лу­та­ња на­шли без­број. То је као кад би
чо­век са пла­ни­не си­шао да ме­ри ви­си­не и
мор­фо­ло­шке осо­би­не бре­жу­ља­ка.
Ту је и про­из­вољ­на ге­о­гра­фи­ја. Ми­мо
по­сто­је­ћег ста­ња уво­де се но­ви ни­кад по­
сто­је­ћи пој­мо­ви опет по двој­ном ме­ри­лу,
од­но­сно без ме­ри­ла. Спо­ред­но по­ста­је
„глав­но“ по лич­ном уку­су.
Оно што је прет­хо­ди­ло фа­ши­зму пре
сто го­ди­на од­ви­ја се и да­нас ско­ро по ис­
том про­гра­му. Сто­га је уме­сно пи­та­ње да
ли се ова не­сре­ћа слу­чај­но по­ја­ви­ла баш
та­мо. Не­кад се ми­сли­ло да се циљ мо­же
ла­ко по­сти­ћи упо­тре­бом вој­не си­ле. Кад
се по­сле два по­ку­ша­ја ко­ја су уне­сре­ћи­
ла цео свет то по­ка­за­ло као не­мо­гу­ће,
осло­нац се по­тра­жио у нов­цу, ку­по­ви­ном
са­ве­сти. По­ка­за­ло се то као вр­ло ефи­ка­
сно. Од­ви­ја се спо­ри­је али де­ло­твор­ни­је.
Мно­го од оно­га че­му фа­ши­зам те­жи већ
би би­ло по­стиг­ну­то да се са еко­ном­ским
по­ро­бља­ва­њем на вре­ме по­че­ло. Те­шко је
и пред со­бом при­хва­ти­ти та­ко ве­ли­ку соп­
Распарчана Србија 1941.
стве­ну гре­шку. Они ко­ји су од сво­јих пра­
вед­но на­мет­ну­тих гра­ни­ца сво­је­вре­ме­но
ства­ра­ли зид пла­ча за цео свет кре­ну­ли
су у ра­за­ра­ње чим су сти­ца­јем срећ­них
окол­но­сти ви­ше не­го сво­јом па­ме­ћу иза­
шли из кри­зе.
Не­во­ља Ср­ба је и у то­ме што су су­ви­ше
осе­тљи­ви на „ар­гу­мен­те“ про­тив­ни­ка и он­
да кад су они про­вид­ни или су са­мо из­го­
вор за на­си­ље. Спре­ча­ва их да ра­де не­сме­
та­но и не­за­ви­сно од под­ме­та­ња про­тив­ни­
ка. Прав­да­ју се и кад се бра­не од дру­гих,
ко­ји и кад осва­ја­ју хи­ља­да­ма ки­ло­ме­та­ра
да­ле­ке про­сто­ре чи­не то под де­ви­зом: „за
на­род и отаџ­би­ну“. Кад су у пи­та­њу Ср­би, та
по­ја­ва се од­мах ока­рак­те­ри­ше као њи­хо­ва
уро­ђе­на скло­ност ми­то­ма­ни­ји.
Цео си­стем људ­ског раз­ми­шља­ња до­ве­
ден је у пи­та­ње. Из­ми­шља­ње, из­вр­та­ње,
ла­га­ње по­ста­ло је вр­ли­на. Мно­штво се
утр­ки­ва­ло у ства­ра­њу про­па­ган­де. „Сло­
бод­ни“ ин­те­лек­ту­ал­ци су по­ка­за­ли сво­ју
сло­бо­ду као и она „не­за­ви­сна“ Хи­тле­ро­ва
тво­ре­ви­на што је уобра­зи­ла да је по­ста­
ла др­жа­ва. На­у­ка је по­ста­ла про­па­ган­да.
„Сред­ства ин­фор­ми­са­ња“ по­чи­њу да ши­
ре дез­ин­фор­ма­ци­је по си­сте­му ко бо­ље
пла­ти. Не­кад су ра­ди­ли „со­ли­сти“, да­нас
ра­де „хо­ро­ви“.
„Срп­ски пре­ци су 500 го­ди­на као пред­
вод­ни­ци бан­ди во­ди­ли бор­бу про­тив Ту­ра­
ка и бе­за­ко­ње је би­ло њи­хов за­кон... Де­ло­
ва­ли су под ути­ца­јем са­ра­јев­ског зло­чи­на
као под­ме­та­чем по­жа­ра ко­ји увек на­но­во
мо­ра­ју да жа­ре и па­ле“. Ко би мо­гао да раз­
лу­чи да ли је ово на­пи­са­но у вре­ме Хи­тле­
ро­вог фа­ши­зма или пе­де­сет го­ди­на ка­сни­
је у Евро­пи, де­мо­крат­ске „сло­бо­де“? Ко не
би из овог за­кљу­чио да су Ср­би агре­со­ри
спрем­ни да кре­ну на да­ле­ка осва­ја­ња?
Карађорђе у очима западњака
За Ср­бе је вре­ме Цр­ног Ђор­ђа ве­ли­чан­
стве­но и је­дин­стве­но. Они га та­ко це­не и
до­жи­вља­ва­ју. Сма­тра­ју да би и дру­ги тре­
ба­ло та­ко да чи­не. На рас­по­ла­га­њу су има­
ли су­ви­ше ма­ло вре­ме­на да „до­чи­та­ју“ по­
ру­ке око­ли­не. Ве­ли­ка ве­ћи­на Ср­ба про­чи­
та­ла је Ме­мо­а­ре про­те Ма­ти­је Не­на­до­ви­
ћа, где се та­ко­ђе ве­ли­ча Евро­па, а пи­та­ње
је ко­ли­ко је од њих за­па­зи­ло шта се у том
де­лу све на­ла­зи. Ма­ло ко ће при­ме­ти­ти да
је за беч­ког ди­пло­ма­ту про­ти­ног са­вре­ме­
ни­ка и са­го­вр­ни­ка цео уста­нак ма­ла искра
слу­чај­не сре­ће, ко­јом су се уста­ни­ци то­ли­
ко би­ли по­гор­ди­ли „да ни­јед­но­га им­пе­ра­
то­ра у Евро­пи се­би срав­ња­ли ни­су. До­тле
су сво­јим бу­да­ла­стим ви­со­ко­ум ­ и­јем би­ли
до­шли...“
Из ис­ку­ства се уви­ђа да до­ју­че­ра­шњи
оку­па­то­ри не би тре­ба­ло да пи­шу о не­кад
осво­је­ним обла­сти­ма. Мр­жња, ре­ван­ши­
зам и објек­тив­ност не иду за­јед­но. По­бе­
ђе­ни Не­мац ра­ди и ду­го пам­ти, ра­ди оно
за­шта је пла­ћен и не раз­ми­шља мно­го о
етич­кој стра­ни тог на­зо­ви, по­сла. Кро­ји
се и пре­кра­ја од ре­да – ме­тод ра­да, фак­
та, гра­ни­це, на­зи­ви... Све је до­зво­ље­но и
„мо­гу­ће“. Не­ма ту раз­ли­ке из­ме­ђу 1941. и
1991... Ауто­ри де­ла под ви­дом на­у­ке са­мо
су симп­то­ми јед­ног ста­ња. Узроч­ни­ци су у
„ду­би­ни“ али се ни они мно­го не тру­де да
се скри­ју.
По ис­тра­жи­ва­њи­ма од пре не­ко­ли­ко
де­це­ни­ја, не­мач­ки на­род је усред­сре­ђен
на се­бе, склон са­мо­са­жа­ље­њу и из­ра­же­не
по­тре­бе да бу­де во­љен и без истих осе­ћа­
ња за дру­ге. Не­га­тив­не стра­не не­мач­ког
мен­та­ли­те­та су агре­сив­ност, без­об­зир­ност,
охо­лост, страх, ком­плекс ма­ње вред­но­сти,
са­мо­до­па­дљи­вост и сен­ти­мен­тал­ност. Њи­
хо­ва скло­ност ка пре­те­ри­ва­њу ис­ка­зу­је се
по­себ­но у са­мо­пре­це­њи­ва­њу...
Дав­но је ре­че­но да се ис­ти­че оно че­га
не­ма или че­га је нај­ма­ње. „Пре ви­дим се­бе
као ве­шта­ка или ис­тра­жи­те­ља, као не­ко­
га ко обез­бе­ђу­је тра­го­ве и ску­пља до­ка­зе,
ис­пи­ту­је и од­ме­ра­ва...“. Има слу­ча­је­ва где
аутор ка­же да не пи­ше „као Не­мац не­го
као исто­ри­чар“. Очи­глед­но је да је обр­ну­
то. Ка­же и да ни­је ни за ни про­тив Ср­ба,
иако је из да­љег тек­ста ја­сно где је. Твр­ди
да ни­је адво­кат али у до­број ме­ри је ту­жи­
лац. Уто­ли­ко је опа­сни­ји.
Ср­би су још 1918. тре­ти­ра­ни, и по­ред
сра­змер­но нај­ве­ћих жр­та­ва, од сво­јих то­
бо­жњих са­ве­зни­ка као да су би­ли са­мо
не­у­трал­ни. Вр­ху­нац иро­ни­је пред­ста­вља
оно што се де­си­ло 1945. где се пре­ма Ср­
би­ма са­ве­зни­ци од­но­се го­ре не­го пре­ма
про­тив­ни­ци­ма, док су сви са­те­ли­ти Хи­тле­
ра, од тих истих на­зо­ви са­ве­зни­ка, на­гра­
ђе­ни на ште­ту Ср­ба.
1/2010 l Двери српске l 121
 До зад­њих го­ди­на Ср­би су ве­ро­ва­ли да
по­сто­ји на­у­ка по се­би – не­по­мер­љив си­
стем исти­на ко­ји се не до­во­ди у пи­та­ње ни
од ко­га. Ко­ли­ко је Евро­па да­ле­ко од оно­га
ка­ко су је за­ми­шља­ли срп­ски уста­ни­ци из
1804, ко­је пред­во­ди и Про­та Ма­ти­ја Не­на­
до­вић, ко­ји на ви­ше ме­ста у сво­јим спи­си­ма
по­ми­ње Евро­пу као узор?! А он­да су мо­гли
схва­ти­ти ка­ко по­сто­је „исти­не“ ве­ли­ких и
ма­лих. Исти­на се ста­вља у слу­жбу ин­те­ре­
са. Да­нас ма­гич­на реч „ме­диј“ дав­но је из­гу­
би­ла зна­че­ње и од сред­ства по­сре­до­ва­ња
по­ста­ла сред­ство при­ти­ска и по­и­гра­ва­ња
исти­ном, де­тер­џент за сми­ри­ва­ње са­ве­сти.
Тра­же се и пра­ве ми­то­ви та­мо где их не­ма
да би од­вра­ти­ло па­жњу од ства­ра­ња ве­
ли­ког „јед­но­бој­ног“ ми­та ко­ји ће по­том фа­
бри­ко­ва­ти исти­не по не­чи­јој же­љи. Ис­ти­чу
се„по­ли­тич­ки ко­рект­ни“, од­но­сно по­доб­ни,
удво­ри­це - а у пра­вој де­мо­кра­ти­ји то би би­
ла не­по­вољ­на од­ред­ни­ца.
Бечка пропаганда
„Од ста­ре аустриј­ске про­па­ган­де про­
тив Ср­ба нај­у­пор­ни­је се одр­жа­ла ми­сао
да Ср­би­ја не­ма шта да тра­жи пре­ко оних
гра­ни­ца ко­је је до­би­ла 1878. на Беч­ком
кон­гре­су... Би­ло је чак и Ју­го­сло­ве­на, ко­
ји су на­ше (срп­ске) зах­те­ве пре­ко гра­ни­ца
1878. обе­ле­жа­ва­ли као знак срп­ског шо­
ви­ни­зма – и том шо­ви­ни­зму при­пи­си­ва­ли
чак и на­ше про­те­сте про­тив обе­ле­жа­ва­ња
Срб­ске фе­де­рал­не је­ди­ни­це. По ова­квим
и слич­ним по­гле­ди­ма из­гле­да да би у Ју­го­
сла­ви­ји Ср­би има­ли да се за­до­во­ље оним
гра­ни­ца­ма ко­је би им Аустри­ја оста­ви­ла,
да се под Хаб­сбур­шком ди­на­сти­јом из­вр­
ши­ло ју­го­сло­вен­ско ује­ди­ње­ње“. Зна­чи,
ди­јаг­но­за срп­ског ста­ња дав­но је фор­му­
ли­са­на и жи­во­том по­твр­ђи­ва­на, али од то­
га ни­је би­ло по­мо­ћи.
За ве­ли­ку моћ беч­ке про­па­ган­де у од­
но­су на Ср­бе има ви­ше узро­ка и об­ја­шње­
ња. Чи­та­ву по­ло­ви­ну срп­ског про­сто­ра
Аустри­ја је ве­ко­ви­ма др­жа­ла у сво­јој пу­ној
вла­сти (по­ли­тич­кој, при­вред­ној, по­ли­циј­
ској, шпи­јун­ској...). За­тим, по­ло­ви­на срп­
ског на­ро­да би­ла је под ње­ном вла­шћу,
та­ко да је мо­гла упо­зна­ти Ср­бе до­бро,
при­ку­пље­на зна­ња об­ра­ди­ти и по­том ко­
ри­сти­ти. По­ме­ну­та је и шпи­ју­на­жа. Ар­хив­
ски ма­те­ри­јал да­је мно­го до­ка­за за то. Он
при­бли­жа­ва про­те­кле ве­ко­ве и по­ма­же да
се они до­жи­ве са­вре­ме­но. Бр­бљи­ви Ср­би
„ла­ју“ о све­му, а то „слу­жбе“ пом­но пра­те
и бе­ле­же. Та­ко је Аустри­ја бо­ље по­зна­ва­
ла по­ро­бље­не из­де­ље­не Ср­бе не­го што су
они зна­ли са­ми се­бе, ли­ше­ни би­ло ка­кве
уста­но­ве оп­штег ка­рак­те­ра ко­ја би о њи­
ма во­ди­ла ра­чу­на или мо­гла ишта да ура­
ди. По­ли­тич­ким гра­ни­ца­ма је из­де­ље­на и
Срп­ска Цр­ква, и са­ма по­ро­бље­на на ви­ше
на­чи­на.
122 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Ср­би ко­ји до­ла­зе у Беч на шко­ло­ва­ње
по­ти­чу из по­ро­бље­ног на­ро­да и, но­ше­
ни за­но­сом мла­до­сти, ни­су све­сни да су у
до­број ме­ри „за­мор­чи­ћи“. При­ма­ли су са
иде­а­ли­стич­ким по­ве­ре­њем оно што им се
ну­ди­ло под ви­дом на­у­ке и не при­ме­ћу­ју­ћи
да је до­ста од то­га фа­бри­кат про­па­ган­де
сми­шље­но са ја­сно од­ре­ђе­ним ци­љем да
се оси­гу­ра при­мат и тра­ја­ње им­пе­ри­је. Ве­
ћи­на тих сту­де­на­та ко­ји ка­сни­је у свом на­
ро­ду др­же кључ­на ме­ста це­лог др­жав­ног
жи­во­та ни­је се осве­сти­ла и спо­зна­ла на­уч­
ну под­ва­лу па се ни­је мо­гло оче­ки­ва­ти ни
да не­што ура­ди на от­кла­ња­њу по­сле­ди­ца.
„Ни­ко се од ту­ђе мр­жње не мо­же скла­
ња­ти у соп­стве­ну из­ми­шље­ну кри­ви­цу а
да при то­ме не уна­ка­зи сво­ју мо­рал­ну и
ин­те­лек­ту­ал­ну фи­зи­о­но­ми­ју. Срп­ска по­
ли­тич­ка хи­пер­струк­ту­ра из не­ких по­бу­да
оп­стан­ка на вла­сти, де­це­ни­ја­ма је упра­во
та­кве ства­ри тра­жи­ла од ми­сле­ћих љу­ди
сво­га на­ро­да“. „Пло­до­ви“ та­квог од­но­са се
уби­ра­ју и да­нас.
Опа­сно је и за не­у­пу­ће­ног, си­гур­ну зам­
ку пред­ста­вља да­нас че­сто ко­ри­шћен ме­
тод кад се су­шти­на са­оп­шта­ва у по­ло­ви­ни
са­мо јед­не ре­че­ни­це а по­том на чи­та­вим
стра­ни­ца­ма из­ла­же тре­ће­ра­зред­но. По­лу­
и­сти­не су опа­сни­је од пот­пу­не не­и­сти­не.
Ту је исти­на за­тр­па­на.
За­ступ­ни­ци те­о­ри­је срп­ских се­о­ба за­
не­ма­ру­ју је­дан очи­гле­дан при­мер ко­ји до­
ста го­во­ри. Око 1750. ве­ли­ки број Ср­ба са
под­руч­ја се­вер­но од Са­ве ор­га­ни­зо­ва­но
се се­ли у Ру­си­ју. И по­ред по­вољ­них усло­
ва, да­ле­ко бо­љих од оних ко­је су има­ли
под Бе­чом, тим Ср­би­ма ни­је би­ло мо­гу­ће
да пу­сте ду­бљи ко­рен по­тре­бан за оп­
ста­нак. За са­мо је­дан век жи­во­та у но­вим
обла­сти­ма по­че­ла је да бле­ди и успо­ме­
на на њи­хо­во по­сто­ја­ње. Ако се осло­нац
за при­чу о се­о­ба­ма тра­жи по из­во­ри­ма,
лак­ше би се ство­ри­ла те­за о „не­по­сто­ја­њу“
Ср­ба, не­го о њи­хо­вим пре­се­ље­њи­ма. По­
зна­то је ка­ко се у ви­зан­тиј­ским хро­ни­ка­ма
сред­њег ве­ка не сре­ће на­зив Ср­би. Та­мо
се они ре­дов­но на­зи­ва­ју Три­ба­ли. Слич­на
по­ја­ва мо­же да се пра­ти и у „про­све­ће­ној“
цр­но-жу­тој Аустри­ји, где се све до 19. ве­ка
за Ср­бе ко­ри­сти на­зив Или­ри. Та прак­са је
то­ли­ко до­след­но и све­стра­но при­ме­њи­
ва­на да је да­на­шњим ис­тра­жи­ва­чи­ма по­
треб­но до­дат­но раз­ја­шње­ње шта се кри­је
иза тих то­бо­жњих Или­ра. Та­ко су­де­ћи пре­
ма стра­ним из­во­ри­ма раз­ли­чи­тог по­ре­кла
Ср­би ве­ко­ви­ма „не по­сто­је“. На њи­хо­вом
ме­сту на­ла­зе се при­пад­ни­ци фик­тив­них
на­ци­ја Три­ба­ла и Или­ра.
На кра­ју ових не­ко­ли­ко ре­да­ка по­треб­на
је и јед­на опа­ска. Док се го­во­ри о фа­ши­зму
по­сто­ји ве­ли­ки ри­зик да се он ве­же са­мо
за јед­но од­ре­ђе­но вре­ме или кон­крет­ну
лич­ност. На жа­лост, пре би се ре­кло да је
то са­мо део ши­рих још увек не­ис­тра­же­них
па чак и не­и­ме­но­ва­них про­це­са.  z мни да би нпр. добили телевизор упола
Е вропску унију не чине толико
специфичном њени закони. Европску
унију не репрезентују суштински чак
ни њене три слободе (слободно кретање
људи, капитала и робе). Европска унија није
ни Европски парламент. Европска унија,
најпре, јесте – њен систем вредности.  У
име мира - она пропагира „миротворне“
ратове. У име слободе – она затвара. У
име истине - лаже. Европска унија, то су
лепа обећања, али рђава спровођења.
О томе управо Срби могу највише да
посведоче. Уколико би се тај систем
вредности сажео у једну једину реч, та реч
би гласила: лицемерје. Маркале, Рачак,
Хаг, Република Српска Крајина, Косово
и Метохија – све су то потписи једног
бруталног цивилизацијског лицемерја.
Чини се да чак ни Хитлеров трећи рајх није
био толико лицемерна творевина, као овај
четврти. Нико из тадашњих Хитлерових
ескадрона смрти није јавно прокламовао
да убија зарад људских права или неког
хуманог циља. Нису говорили да стварају
концентрационе логоре у име слободе
човечанства и виших идеала. Људи су
убијани и затварни због идеологије - крви
и тла. Нацисти су прикривали трагове
својих злочина и о њима ћутали. Било је то
једно отворено цивилизацијско зло, зло
које се није трудило да се пред другима
и самим собом заодене у идеале правде,
хуманости и доброте. Управо то данас
покушава четврти европски рајх.
Ауторопство
Европска унија се разликује од свих
ранијих идеолошких концепција и по
томе што је у њеној пракси на делу
усавршено деловање и координација
између спољне и унутрашње присиле 
у остваривању  неоколонијалног пот­
чињавања европских нација. Методи
спољне присиле су војни и економски,
док су методи унутрашње  новијег да­
тума и много су суптилнији, али потен­
цијално опаснији. Унутрашња има за
резултат  ауторопство, тј. ропство које
човек   прихвата актом своје слободне
воље. То је служба човека својим нај­
нижим нагонима и поривима на нивоу
личности са једне, и служба заједнице
ишчашеном неолибералном и неоко­
лонијалнијалном концепту „слобода“ и
„људских права“  са друге стране.
  Наметање стихије потрошачког
друштва је свакако део система вред­
ности ЕУ и поменутог ауторопства. У
том смислу довољно је само да се под­
сетимо тужних слика како људи газе
једни преко других да би ушли на от­
варање Mеркатора или неког другог
тржног центра. Или на шта су све спре­
цене. Врло брзо и овде можемо оче­
јуче , данас, сутра

Данило Тврдишић

Четврти европски рајх

или систем (без)вредности
Европске уније
Шта се променило у односу запада према Србима од тада?
Континуитет је више него очигледан. Срби, вечити понављачи,
никако да науче најважније историјске лекције. Обезглављени,
махнито јуре ка „широким” путевима Европске уније који их
воде... Куда?

кивати услов пред којим су постављени
потрошачи у неким европским робним
кућама: да само потпуно голи могу да
уђу у ту робну кућу, а за награду добијају
одећу по огромном снижењу итд.
Потрошачки менталитет  лаж. Ко ће нас опорећи? Наше болно искус­
Прихватањем потрошачког ментали­
тета човек упија и начин размишљања
по тим калупима, дакле, преузима пот­
рошачку философију живота. Таква фило­
софија за нус продукте има прихватање
поменутог али и разних других понижа­
вајућих услова. Колико год то некоме зву­
чало банално, али управо меркаторска
слика Србије симболизује део вреднос­
ти које са собом доноси Европска унија.
Важно је нагласити да се такав систем
вредности агресивно подстиче преко ма­
совних медија и система који презентују
јавни морал а њега не само српски народ
већ и већи део човечанства прихвата као
цивилизацијску норму.
Насупрот светосавским духовним мо­
ралним оквирима, током читавог два­
десетог века у Европи, али и Србији, све
снажније се афирмише систем вреднос­
ти који почива на лицемерју, егоизму,
огољеном материјализму и атеизму. То су
начела која господаре европским духом
још од француске револуције. Од тада
па до дана данашњег сви преовлађујући
идеолошки правци од комунизма, преко
фашизма и нацизма па до либералног
капитализма, имају у својој духовној ос­
нови, у свом моралном програму ова на­
чела као владајућа.
Економска животиња
резултат наметања духа такве морал­
но посрнуле и секуларизоване Европе је
данас јасно видљив. Нижа природа чове­
кова ставила се испред Божије природе
у човеку, односно испред начела духа и
заједнице. Такав европски човек бива
онеспособљен за више духовне доме­
те будући да је допустио да телесност у
живљењу и размишљању буде господар
његовом моралном закону, а не обрну­
то.  На тај начин такав човек своди себе
на своју нижу природу, своди себе на тзв.
„економску животињу“. Такав одрођени
Србин ће пре одабрати Европску унију
него Косово и Метохију, пре ће одабра­
ти шенген визу да би се сликао испред
Ајфелове куле, него што ће отићи у по­
сету Србима у концентрационим косов­
ско метохијским логорима. Такав Србин,
дакле, губи осећај за заједницу којој при­
пада, губи свој морални архетип и при­
хвата нови, евроунијатски. Зато питање
Европске уније и не може бити размат­
рано само на идеолошкој равни, већ пре
свега на терену - система вредности.
Речено је од стране надахнутих види­
лаца: Сви су путеви Господњи милост и
истина. Насупрот томе ми можемо рећи:
Сви су путеви Западне Европе немилост и
тво то потврђује. Огромно и страшно
искуство србско, за последња два сто­
лећа. Јер, чим су се праоци наши, сељаци
шумадијски, почели дизати на Азијате,
за слободу своју, Западна Европа се поче­
ла показивати непријатељ наше слобо­
де. Због чега? Због пролаза, због извоза, због
увоза, због свиња и бивола, због тога. И од
тада до данас откривала се пред нашим
очима неслућена стварност Западне
Европе, а та стварност се најбоље изра­
жава овим речима: сви су путеви Западне
Европе немилост и лаж.
Ове речи, рекло би се да је написао
неко од наших савременика, а не Владика
Николај (Српском народу кроз тамнички
прозор). Као да је писано у данима овим,
а не пре више од пола века. Шта се про­
менило у односу запада према Србима
од тада? Континуитет је више него очиг­
ледан. Срби, вечити понављачи, никако
да науче најважније историјске лекције.
Обезглављени, махнито јуре ка „широ­
ким” путевима Европске уније који их
воде... Куда? z

1/2010 l Двери српске l 123
 јуче , данас, сутра
Предраг Р. Драгић Кијук
Аме­ри­ка­ни­за­ци­ја Евро­пе
као по­врат­ни та­лас
евро­пе­и­зи­ра­не Аме­ри­ке
Евро­па је из­гу­би­ла по­ли­тич­ки ком­пас и да­нас по­сто­ји као
на­то-аме­рич­ки про­тек­то­рат. За­ро­бље­на соп­стве­ном би­ог­ ра­фи­јом,
она је по­ста­ла са­у­че­сник и у из­вр­ше­њу смрт­не ка­зне над
ху­ма­ни­стич­ким иде­ал­ ом, ко­ме је ина­че те­жи­ла и ко­јим је на дру­гом
ци­ви­ли­за­циј­ском та­су за­кла­ња­ла свој исто­риј­ски па­то­ху­ма­ни­зам
Н а­ци­стич­ким сна­га­ма, 1941. го­ди­не,
ко­је су бом­бар­до­ва­ле Бе­ог­ рад, ко­ман­
до­вао је фелд­мар­шал Ке­сел­ринг.
За­ни­мљи­во је да је не­мач­ка тај­на слу­жба,
за­ду­же­на за ло­ги­сти­ку са­ве­знич­ке НА­ТО
опе­ра­ци­је про­тив Ср­ба 1999. – ко­ман­ду
по­ве­ри­ла ње­го­вом си­ну Рај­не­ру Ке­сел­рин­гу.
НА­ТО фа­лан­га је, та­ко, још јед­ном по­ка­за­ла
ком узо­ру ука­зу­је сво­је ди­вље­ње.
Бом­бар­ду­ју­ћи Ср­би­ју, НА­ТО се по­на­
шао као ари­јев­ска ор­га­ни­за­ци­ја (пре­ма
ге­не­ра­лу Мај­клу Ро­уз­ у „НА­ТО је спре­ман
да Ср­бе вра­ти у ка­ме­но до­ба“) ко­ја је
Ср­бе тре­ти­ра­ла као на­род ни­жег ре­да.
По­пут не­ви­них у Дру­гом свет­ском ра­ту
ко­ји у кон­цен­тра­ци­о­ним ло­го­ри­ма ни­су
мо­гли да се бра­не и срп­ски на­род ни­је
мо­гао да се бра­ни 1999. го­ди­не. Ако из­
у­зме­мо људ­ске жр­тве и за­не­ма­ри­мо упо­
тре­бу за­бра­ње­ног оруж­ја (про­јек­ти­ле са
оси­ро­ма­ше­ним ура­ни­ју­мом), НА­ТО је, као
нај­ре­пре­зен­та­тив­ни­ји пред­став­ник ул­ти­
ма­тив­не де­мо­кра­ти­је и ра­си­стич­ке кул­ту­
ре, оства­рио за­ви­дан би­ланс: у сво­јој „ху­
ма­ни­тар­ној ак­ци­ји“ по­ру­шио је 190 шко­
ла, 20 бол­ни­ца и 60 мо­сто­ва – за 78 да­на
по­ни­шта­ва­ња срп­ског на­ро­да. Сли­чан
од­нос пре­ма Ср­би­ма има­ли су и на­ци­
сти: ге­не­рал Ебер­хад је, 1941, у Ко­сов­ској
Ми­тро­ви­ци, обра­ћа­ју­ћи се Шип­та­ри­ма
из­го­во­рио ону по­зна­ту и без­по­го­вор­ну
ре­че­ни­цу: „Ср­би су ван за­ко­на. Обе­ћа­вам
124 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
да ће по­сле ра­та Ко­со­во и Ме­то­хи­ја би­ти
при­кљу­че­ни Ал­ба­ни­ји“.
Не­сло­вен­ски мо­сто­бран ­
на Бал­ка­ну
НА­ТО-га­ул­ ај­те­ри су, 1999, те­же­ћи да
оства­ре не­сло­вен­ски мо­сто­бран на Бал­
ка­ну, ко­ри­сти­ли сва сред­ства да Ср­бе
ста­ве ван за­ко­на. При­пад­ни­ци НА­ТО пак­
та упо­тре­бља­ва­ли су у но­вим усло­вим
но­ве ме­то­де, ме­диј­ски ге­но­цид, не би ли
и са­та­ни­зо­ва­њем ка­зни­ли срп­ски на­род.
Кар­ла Дел Пон­те ће про­зи­ва­ти Ср­бе за
529 ма­сов­них гроб­ни­ца на те­ри­то­ри­ји
Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Ни јед­на ни­је про­на­
ђе­на од тих 529 гроб­ни­ца са по­гре­бе­ним
не­ви­ним шип­тар­ским жр­тва­ма. Не­мач­ки
ге­не­рал Шар­пинг је твр­дио да су Ср­би
про­те­ра­ли са Ко­со­ва 600 хи­ља­да Шип­та­
ра, чи­не­ћи при­том мон­стру­о­зне зло­чи­не
(„ис­пе­че­ни фе­ту­си“, уби­ства „не­ро­ђе­них
бе­ба“ – већ шта је бо­ле­сни шар­пин­гов­ски
ум упам­тио да тре­ба да из­го­во­ри). Јо­шка
Фи­шер, ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва у
Вла­ди ује­ди­ње­не Не­мач­ке, згра­жа­вао се
над 400 хиљ­да по­би­је­них на Ко­со­ву. И
да­бо­ме, ко би дру­ги об­ја­вио ако не беч­
ки „Стан­дард“ (но­ви­на аустриј­ске др­жа­
ве ко­ја је у од­но­су на број ста­нов­ни­штва
да­ла нај­ве­ћи про­це­нат на­ци­ста у Дру­гом
свет­ском ра­ту) 7. апри­ла 1999. да је у пр­
вом по­ко­љу на Ко­со­ву срп­ска вој­ска по­
би­ла 800 хи­ља­да Шип­та­ра(!?).
Овај ин­фан­тил­ни ни­во ин­те­ли­ген­ци­је
нај­тач­ни­је од­ре­ђу­је мо­рал­ни лик НА­ТО
пак­та и ње­гов ху­ма­ни­стич­ки по­глед на
свет. Али, раз­ум ­ е се: евро­пеј­ци, на­тов­ци
и гло­ба­ли­сти се не ба­ве са­мо би­о­гра­фи­
јом срп­ског на­ро­да, што пот­вру­ђу­је кон­
стант­на ру­со­фо­би­ја од­но­сно до­ми­нант­но
опре­де­ље­ње аме­рич­ке спољ­не по­ли­ти­
ке. То је и раз­лог што је Аме­рич­ки кон­
грес, 1959, до­нео за­кон ко­јим се Аме­ри­
ка про­гла­ша­ва за за­штит­ни­ка по­ко­ре­них
на­ро­да под ко­му­ни­змом и уво­ди пра­зник
под на­зи­вом „Не­де­ља по­ко­ре­них на­ро­да“
(на­ци­ја). Овај за­кон (ПЛ 86–90) оба­ве­зу­је
САД да бри­ну о на­ро­ди­ма под ко­му­ни­
стич­ком чи­змом, али се од­но­сио пре све­
га на ко­му­ни­стич­ку Ру­си­ју. У том за­ко­ну
се вр­ло ја­сно го­во­ри о то­ме ка­квим је
тор­ту­ра­ма из­ло­жен ве­ли­ки број на­ро­да
на те­ри­то­ри­ји СССР, у ко­ме су сви по­тла­
че­ни сем Ру­са. На­про­сто, то и ни­је за­кон
про­тив ко­му­ни­зма, већ про­тив др­жав­но­
сти Ру­си­је и про­тив ру­ског пра­во­слав­ног
на­ро­да.
По­сле­дич­но, Буш је и пре укра­јин­ског
ре­фе­рен­ду­ма (1991) „под­сти­цао от­це­
пље­ње Укра­ји­не“. Раз­у­ме се, ову ру­со­
фо­бич­ну по­ли­ти­ку до­след­но је пра­тио
НА­ТО: раз­ме­тљи­вим збли­жа­ва­њем са
Укра­ји­ном, ма­не­ври­ма аме­рич­ке фло­те
у Цр­ном мо­ру 1997, фор­си­ра­њем Тур­ске.
Оно што су САД на­ја­вљи­ва­ле („обру­чи­ва­
ње“, оп­ко­ља­ва­ње Ру­си­је) НА­ТО спро­во­ди
у де­ло ства­ра­њем „ра­кет­ног шти­та“ од­но­
сно „са­ни­тар­ног кор­до­на“ око Ру­си­је.
НА­ТО па­кет уства­ри пред­ста­вља јед­ну
пре­те­ћу ор­га­ни­за­ци­ју ко­ја је ус­пе­ла да
спо­ји оно што је на из­глед не­спо­ји­во. На­
и­ме, нај­ва­жни­ју ми­ли­тант­ну ли­ни­ју ове
ор­га­ни­за­ци­је чи­ни осо­ви­на ко­ју пред­ста­
вља­ју Ва­ти­кан, Бер­лин и Ва­шинг­тон. Зар је
чуд­но што је пр­ви па­па ко­ји је ушао у Бе­
лу ку­ћу (1979) био упра­во Јо­ван Па­вле II,
естрад­ни па­па и чо­век скри­ве­не би­о­гра­
фи­је. Али је упра­во тај па­па Вој­ти­ла ус­по­
ста­вио док­три­ну ко­ри­до­ра пре­ма Ру­си­ји:
пас бај ту Ра­ша (pass by to Russia). Из те ве­
ли­ке љу­ба­ви ро­ди­ће се дру­ги кон­кор­дат
ва­ти­кан­ске кон­кви­сте: пр­ви је Ва­ти­кан
пот­пи­сао са на­ци­стич­ком Не­мач­ком, а
ово­га пу­та са гло­ба­ли­стич­ком Аме­ри­ком,
ко­ји је, 1984, обе­ло­да­њен на Аља­сци као
Ре­ган-Вој­ти­лин план.
И ње­гов на­след­ник, па­па Ра­цин­гер
(али­јас Бе­не­дикт XVI), ина­че дав­на­шњи
при­пад­ник „Хи­тле­ро­ве мла­де­жи“ (Хи­
тлер­ју­генд), на­ста­вио је по­ли­ти­ку кон­
кор­дат­ског им­пе­ри­ја­ли­зма. У пр­вој сво­јој
по­сла­ни­ци, за Бо­жић 25. де­цем­бра 2005,
па­па Ра­цин­гер по­зи­ва на по­др­шку но­
вом свет­ском по­рет­ку „уте­ме­ље­ном на
ис­прав­ним етич­ким и еко­ном­ским прин­
ци­пи­ма“.
Оно што је за­ни­мљи­во то је пи­та­ње
са­ве­зни­ка НА­ТО ор­га­ни­за­ци­је. То су или
др­жа­ве ко­ји су не­кад би­ле у пак­ту са Хи­
тле­ром или су то пак др­жа­ве ко­је су на
не­ки по­се­бан на­чин (пу­тем се­па­ра­ти­зма)
до­шле до сво­је не­за­ви­сно­сти. И за­то у
струч­ној ли­те­ра­ту­ри ко­ја по­сто­ји у све­ту
но­ве са­ве­зни­це НА­ТО пак­та се озна­ча­ва­
ју као при­ја­тељ­ски фа­ши­зам. Тај „fri­endly
fa­scism“ по­стао је сен­ка НА­ТО пак­та, упу­
ћу­ју­ћи на тра­ди­ци­ју љу­бав­ног ми­ме­зи­са.
Зар сум­ња­ти у тај за­нос, ако ни­је не­по­
зна­то да су не­ки од култ­них па­кле­ни­ка
би­ли „оми­ље­ни на­ци­сти“ евро­а­тлант­ске
ци­ви­ли­за­ци­је. У та­кве, без сум­ње, спа­да
и Ал­берт Шпер, Хи­тле­ров ар­хи­тек­та и
ми­ни­стар на­о­ру­жа­ња чи­ју оп­чи­ње­ност
на­ци­змом по­твр­ђу­је и ње­го­ва члан­ска
кар­та број 474481.
До­у­са­вр­ша­ва­ње Евро­пе
За раз­ма­тра­ње па­то­ху­ма­ни­зма вред­но
је на­по­ме­ну­ти два екла­тант­на слу­ча­ја. На
кон­спи­ра­тив­ном са­ми­ту, ју­ла 1998, у Бер­
ли­ну до­нет је до­ку­ме­нат о „До­у­са­вр­ша­ва­
њу Евро­пе“. По том до­ку­мен­ту, ко­ји по­се­
бан трет­ман при­да­је „ал­бан­ском пи­та­њу“,
за Ср­би­ју је пред­ви­ђен са­ни­тар­ни кор­
дон. Ру­си­ја је од­ре­ђе­на као не­у­рал­гич­на
тач­ка с ци­љем пер­ма­нент­ног из­гу­ри­ва­ња
из Евро­пе у Ази­ју. За си­ве зо­не оста­вље­
не су Укра­ји­на и Бе­ло­ру­си­ја…
На дру­гом кон­спи­ра­тив­ном са­ми­ту,
апри­ла 2000, у Бра­ти­сла­ви од­ре­ђе­на је
нај­ва­жни­ја стра­те­ги­ја НА­ТО пак­та, са­др­
жа­на у оба­ве­зи иза­бра­них ари­је­ва­ца да
се за­ла­жу ка­ко би се са­да­шњим ши­ре­
њем НА­ТО-а „ус­по­ста­ви­ла те­ри­то­ри­јал­на
си­ту­а­ци­ја из­ме­ђу Бал­тич­ког мо­ра и Ана­
до­ли­је као у вре­ме Рим­ског цар­ства“ (тач­
ка 7)?! У тој же­љи да, за по­че­так, за­до­би­је
гра­ни­це Рим­ско­га цар­ства – НА­ТО одва­ја,
од­но­сно САД као њен нај­ва­жни­ји ту­тор,
10 ми­ли­јар­ди до­ла­ра не­дељ­но за ра­то­ве
ко­је во­ди у све­ту (Ирак и Ав­га­ни­стан), до­
да­ју­ћи тој су­ми још не­по­зна­та сред­ства
за из­др­жа­ва­ње 800 аме­рич­ких ба­за на
на­шој пла­не­ти.
Смрт­на ка­зна над ­
ху­ма­ни­стич­ким иде­а­лом
По све­му су­де­ћи, Евро­па је из­гу­би­ла
по­ли­тич­ки ком­пас и да­нас по­сто­ји као
на­то-аме­рич­ки про­тек­то­рат. За­ро­бље­на
соп­стве­ном би­о­гра­фи­јом, она је по­ста­
ла са­у­че­сник и у из­вр­ше­њу смрт­не ка­зне
над ху­ма­ни­стич­ким иде­а­лом, ко­ме је ина­
че те­жи­ла и ко­јим је на дру­гом ци­ви­ли­за­
циј­ском та­су за­кла­ња­ла свој исто­риј­ски
па­то­ху­ма­ни­зам. То је и раз­лог што је ује­
ди­ње­на Евро­па, пр­ви пут по­сле Дру­гог
свет­ског ра­та, по­сла­ла ка­зне­не екс­пе­
ди­ци­је на срп­ски на­род, во­де­ћи свој пр­
ви рат под са­зи­вом Европ­ске за­јед­ни­це.
Раз­у­ме се, у тој за­јед­ни­ци не­ма Ср­ба, на
ко­је је де­мо­крат­ска Евро­па ата­ко­ва­ла
три пу­та у 20. ве­ку, с ге­но­цид­ним на­ме­ра­
ма. Уто­ли­ко је срп­ска по­ли­тич­ка суд­би­на
нај­о­глед­ни­ји ба­ро­ме­тар за по­ли­тич­ку бу­
дућ­ност Евро­пе, кад она већ ни­је има­ла
сна­ге да се не огре­ши о за­вет­ну по­ру­ку
Америчка поморска база у Сан Дијегу,
зграда у облику кукастог крста
јед­ног евро­фи­ла („Евро­по, по­кло­ни се
Ср­би­ји!“).
У кљу­чу аме­рич­ке на­то­ма­хи­је ни­су ли
са­др­жа­ни сви ла­кеј­ски по­ступ­ци Евро­пе
ко­ја је у тран­зи­ци­о­ном пост­хи­тле­ров­
ском пе­ри­од ­ у за­гу­би­ла свој иден­ти­тет.
То­ком пост­бер­лин­ског син­дро­ма по­ста­
ло је са­свим очи­глед­но да је европ­ски
ум до­се­гао соп­стве­ну кул­ми­на­ци­ју као
по­ли­тич­ки су­бјект са ста­ра­те­љем. За­то
Збиг­њев Бже­жин­ски је­сте у пра­ву (в. ње­
го­ву књ. „Ве­ли­ка ша­хов­ска та­бла“) ка­да
за­кљу­чу­је: „Бру­тал­на је чи­ње­ни­ца да је
за­пад­на Евро­па… у ве­ли­кој ме­ри аме­
рич­ки про­тек­то­рат“.
Као ови­сник на­то­и­за­ци­је, Евро­па је у
све­му пра­ти­ла из­о­па­чен по­ли­тич­ки иде­
ал, гу­бе­ћи са­мо­кон­тро­лу и соп­стве­ну
по­ли­тич­ку ко­рист – до­во­де­ћи у ста­ње ре­
гре­сив­не ево­лу­ци­је и про­је­кат ује­ди­ње­
не Евро­пе, ре­а­ли­зо­ва­не на по­зи­ци­ја­ма
тех­но­крат­ског нео­ко­ло­ни­ја­ли­зма. Упо­
тре­ба чо­ве­ка је бес­при­зор­но прав­да­на
де­мо­крат­ском про­све­ће­но­шћу док се у
ства­ри ин­ду­стри­ја се­ли­ла за про­фи­том у
зе­мље јеф­ти­не рад­не сна­ге. Бан­ко­кра­ти­ја
је имо­рал­но про­па­ги­ра­ла ли­бе­ра­ли­за­ци­
ју тр­жи­шта упо­до­бу­ју­ћи на­ро­де и др­жа­ве
кур­су ду­жнич­ког роп­ства.
Ко­нач­но, као ин­стру­мен­та­ли­зо­ва­ни
уче­сник у опит­ном раз­би­ја­њу дру­ге Ју­го­
сла­ви­је, Евро­па је зга­зи­ла све те­ко­ви­не
ци­ви­ли­за­циј­ског, прав­ног и кул­тур­но­и­
сто­риј­ског но­во­ве­ков­ног про­гра­ма. Та­ко
је и би­ло мо­гу­ће да пра­во мо­ћи (на срп­
ском при­ме­ру) оства­ри свој при­мор­ди­јал­
ни обрт и да, као су­ро­гат, соп­стве­ни ис­точ­
ник, моћ пра­ва, от­по­ша­ље у су­но­врат.
Ту вр­сту упо­тре­бе чо­ве­ка, као глав­но
свој­ство из­о­па­че­не по­ли­ти­ке, угра­дио је у
се­бе но­ви по­ре­дак ко­ји је по­то­пио Евро­
пу. У но­вим усло­ви­ма им­пе­ри­јал­ни ху­ма­
ни­зам ни­је пре­зао да жр­тву про­гла­си џе­
1/2010 l Двери српске l 125
 ла­том, а ет­нич­ко чи­шће­ње ху­ма­ни­та­ром
ак­ци­јом. При­ме­ри за то су и са­вре­ме­ни
хр­ват­ски нео­фа­ши­зам и му­сли­ман­ски
„све­ти рат“ за­ца­ре­ни у про­це­су ру­ше­ња
Ју­го­сла­ви­је – усме­ра­ва­ни аме­рич­ком по­
ли­тич­ком обла­пор­но­шћу. За­то се и ме­тод
по­на­вља­ња ма­ни­пу­ла­ци­је (Ву­ко­вар-Ду­
бров­ник, Сре­бре­ни­ца-Ра­чак) увек ја­вља
као на исти на­чин по­на­вља­на лаж. У том
кљу­чу са­др­жа­на је и игра број­ка­ма: евро-
атлант­ска али­јан­са је утвр­ди­ла по­сто­ја­ње
105 „кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра“, ко­је су
др­жа­ли Ср­би у Бо­сни, са 260.000 за­то­че­
них. Ме­ђу­на­род­ни Цр­ве­ни крст на­ла­зи да
је уку­пан број за­то­че­них, из све три за­ра­
ће­не стра­не, из­ме­ђу де­сет и је­да­на­ест хи­
ља­да. Од 100.000 си­ло­ва­них му­сли­ман­ки
у Бо­сни, ко­ми­си­ја УН за рат­не зло­чи­не је,
ок­то­бра 1993, уста­но­ви­ла „330 до­ку­мен­то­
ва­них слу­ча­је­ва си­ло­ва­ња“.
Очи­то, зло­чи­нач­ка по­лит­ка свет­ског
хе­ге­мо­на ни­је ни мо­гла, из­уз­ ев па­то­ху­ма­
ни­зма, да из­не­дри прин­ци­пи­јел­ни по­ли­
тич­ки по­ре­дак. Као што је скри­ва­ла исти­
ну о то­ме да је у „ци­ви­ли­за­циј­ском ра­ту“
по­би­ла два ми­ли­о­на Ви­јет­на­ма­ца та­ко је
скри­ва­ла исти­ну о Са­ра­је­ву, гра­ду са нај­
ве­ћим бро­јем мр­твих Ср­ба (до са­да утвр­
ђен број 5.515 жр­та­ва) у ра­ту 1991–1995.
Сре­бре­нич­ки мит
У скло­пу бал­кан­ске на­то-аме­рич­ке
оди­се­је тре­ба по­сма­тра­ти и де­ком­по­но­
ва­ње Ју­го­сла­ви­је, ства­ра­ње но­вих на­
ци­о­нал­них др­жа­ва са про­кла­мо­ва­ном
„мул­ти­кул­ту­рал­но­шћу“, те и „Сре­бре­нич­
ки слу­чај“. Он ће тра­ја­ти ко­ли­ко и ди­ри­
го­ва­на на­то-аме­рич­ка моћ над ме­ди­ји­ма.
Али ће, исто­вре­ме­но, „Сре­бре­нич­ки слу­
чај“ оста­ти упам­ћен као не­за­о­би­ла­зни
при­мер аме­рич­ке по­ли­тич­ке без­оч­но­сти
и без­у­мља. Ово је и при­мер ко­ји тач­но
вре­мен­ски од­ре­ђу­је ка­да се аме­рич­ки хе­
ге­мо­ни­стич­ки ум спу­стио ис­под нај­ни­же
ин­те­лек­ту­ал­не и мо­рал­не ле­стви­це.
На­вод­ни ма­са­кр у Сре­бре­ни­ци омо­гу­
ћио је да до­го­во­ре­но НА­ТО бом­бар­до­ва­
ње Ре­пу­бли­ке Срп­ске (30. 08–13. 09. 2005)
има ка­кав-та­кав ле­ги­ти­ми­тет. След­стве­
но то­ме, НА­ТО не би с Хр­ва­ти­ма, ав­гу­ста
1995, из­вр­шио за­јед­ни­чу офан­зи­ву на
Ре­пу­бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну (и ет­нич­ко чи­
шће­ње Ср­ба) да у мар­ту 1994. ни­је скло­
пљен Ва­шинг­тон­ски спо­ра­зум (те­мељ
бо­шњач­ко-хр­ват­ске фе­де­ра­ци­је). По­сле­
дич­но, Хр­ва­ти су, за­хва­љу­ју­ћи овом Спо­
ра­зу­му, по­ли­тич­ки про­фи­ти­ра­ли јер им
је, за­уз­врат, аме­рич­ки пред­сед­ник Клин­
тон ис­пу­нио обе­ћа­ње да ће им вра­ти­ти
све те­ри­то­ри­је ко­је су др­жа­ли кра­ји­шки
Ср­би.
Сре­бре­нич­ки мит је, пре­ма то­ме, био
нео­п­хо­дан Аме­ри­ци да рат ко­ји је за­по­
че­ла у Бо­сни (зах­те­ва­ју­ћи од Изет­бе­го­ви­
126 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
По­сто­је на­ро­ди ко­ји не мо­гу да усво­је оно
бла­го­ста­ње ко­јим се пред­ста­вља НА­ТО
ор­га­ни­за­ци­ја у све­ту. Она про­па­ги­ра евро­ат­ лант­ски
по­глед на свет и аме­рич­ку вред­но­сну ле­стви­цу
ко­ја се сво­ди на трој­ство ко­је пред­ста­вља­ју
про­фит, пре­стиж и по­хле­па.
ћа да се од­рек­не при­стан­ка на Ли­са­бон­
ски спо­ра­зум) за­вр­ши на­вод­но успе­шном
ми­ров­ном ини­ци­ја­ти­вом. Баш за­то, „сре­
бре­нич­ки слу­чај“ и по­сто­ји је­ди­но као
аме­рич­ки сре­бре­нич­ки мит.
Слу­чај Сре­бре­ни­це је па­жљи­во ре­жи­
ра­ла дво­јед­на ад­ми­ни­стра­ци­ја САД и
НА­ТО, па су за­то, на са­стан­ку 2. апри­ла
1995, Ко­фи Анан и Ма­длен Ол­брајт од­
би­ли план за од­бра­ну Сре­бре­ни­це. На­и­
ме, 300 вој­ни­ка хо­ланд­ског ба­та­љо­на са
ла­ким на­о­ру­жа­њем тре­ба­ло је за­ме­ни­ти
дан­ским кон­тин­ген­том, опре­мље­ним те­
шком ар­ти­ље­ри­јом.
Иако су зна­ли да се вој­ска Ре­пу­бли­ке
Срп­ске спре­ма на сре­бре­нич­ки де­сант,
чак га под­сти­ца­ли због му­сли­ман­ских
звер­ста­ва над Ср­би­ма у сре­бре­нич­кој ре­
ги­ји (са­мо на бра­ту­нач­ком гро­бљу по­чи­ва
3.276 Ср­ба, ве­ћи­ном ци­ви­ла) – аме­рич­ко­
на­тов­ска али­јан­са ни­је учи­ни­ла ни­шта да
пред­у­пре­ди ак­ци­ју под на­зи­вом „Кри­ви­ја
`95“. То је раз­лог што ни УН­ПРО­ФОР ни­је
од­го­ва­рао на зах­те­ве Хо­лан­ђа­на да им се
пру­жи по­др­шка из ва­зду­ха ка­да је за­по­че­
та ак­ци­ја срп­ског за­у­зи­ма­ња Сре­бре­ни­це.
Да су ше­фо­ви САД, НА­ТО и УН има­ли
са­зна­ња да ће вој­ска Ре­пу­бли­ке Срп­ске
пре­уз­ е­ти за­у­зи­ма­ње Сре­бре­ни­це све­до­
чи и по­се­та Ва­шинг­то­ну Ри­чар­да Голд­сто­
на, он­да­шњег глав­ног ту­жи­о­ца Ха­шког
три­бу­на­ла. О то­ме де­таљ­но пи­ше Ан­
дре­ас Цу­мах до­пи­сник из УН бер­лин­ског
днев­ни­ка Та­гес­зе­ит­ унг.
На­и­ме, Фи­лип Кор­вин, пред­став­ник
УН у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, ја­сно је дао
до зна­ња да је би­ло ли­ци­ти­ра­ња сре­бре­
нич­ким жр­тва­ма (пр­во 16.000, па 14.000,
за­тим 12.000 и 10.000 те нај­зад око 8000),
из­ја­вљу­ју­ћи да је ци­фра од 7000 уби­је­них,
с ко­јом се че­сто „ба­ра­та у ме­ђу­на­род­ној
за­јед­ни­ци, јед­но нео­др­жи­во пре­те­ри­ва­
ње“. Ви­со­ки ко­ме­сар УН, Хен­ри Ви­ленд,
има са­мо је­дан ар­гу­мент за „сре­бре­нич­ки
слу­чај“: „Ни­смо на­шли ни­ко­га ко је сво­јим
очи­ма ви­део не­ки зло­чин“.
Мо­жда је то и био глав­ни раз­лог што
је ту­жи­лац Три­бу­на­ла Ри­чард Голд­стон (у
пи­сму аме­рич­кој ам­ба­са­ди у Ха­гу, но­вем­
бра 1995, по­во­дом Сре­бре­ни­це) „ока­рак­
те­ри­сао ква­ли­тет и ис­прав­ност оба­ве­
штај­них по­да­та­ка ко­је су до­ста­ви­ле САД
раз­о­ча­ра­ва­ју­ћим“. Упра­во због не­у­по­тре­
бљи­вих по­да­та­ка, Голд­стон је 30. но­вем­
бра 1995. до­дат­но тра­жио од Клин­то­но­ве
ад­ми­ни­стра­ци­је да му се пре­да­ју све ин­
фор­ма­ци­је о Сре­бре­ни­ци. Али – ка­ко је
по­твр­дио Ан­дре­а­су Цу­ма­ху – „вра­тио се
из Ва­шинг­то­на пра­зних ру­ку“.
Па­то­ху­ма­ни­зам ­
НА­ТО-им­пе­ри­је
Не­сум­њи­во: умор­на је на­ша ци­ви­ли­
за­ци­ја, али је НА­ТО (као над­на­ци­о­нал­на
те­ро­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја) по­себ­но
де­стру­и­рао, по­ни­зио и умо­рио. Уто­ли­
ко пре, па­то­ху­ма­ни­зам НА­ТО-им­пе­ри­је
пред­ста­вља ру­гло умор­ног европ­ског и
аме­рич­ког по­ли­тич­ког ума.
Ако НА­ТО, за по­че­так, те­жи да за­у­зме
гра­ни­це до ко­јих се не­ка­да про­сти­ра­ла
Рим­ска им­пе­ри­ја то не зна­чи ни­шта дру­
го до да су ње­го­ви по­ли­тич­ки про­мо­те­ри
по­све по­ли­тич­ки ре­тар­ди­ра­ни. Али ка­да
та­кав ум пред­во­ди по­ли­ти­ку свет­ског хе­
ге­мо­на, пре­сти­жног у кон­вен­ци­о­нал­ном
и атом­ском на­о­ру­жа­њу, то по­ни­шта­ва на­
ду чо­ве­чан­ства у ци­ви­ли­за­циј­ски по­мак.
И ви­ше од то­га: да­нас ова па­ра­ху­ма­ни­
стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја и вој­на фа­лан­га ко­ја
има чак сво­ју пар­ла­мен­тар­ну скуп­шти­ну,
из­ве­сно пред­ста­вља пла­не­тар­ну прет­њу
ми­ру у све­ту.
Уко­ли­ко би она пре­мре­жи­ла пла­не­ту
он­да би на­стао по­ли­тич­ки и исто­риј­ски
мук, по­ли­тич­ки за­то што је она осу­ди­ла
ху­ма­ни­стич­ки иде­ал на смрт, а исто­риј­
ски због то­га што су је уте­ме­љи­ли они ко­
ји сма­тра­ју да жи­ви­мо, по­сле ар­хи­ви­ра­
ња ко­му­ни­зма, у вре­ме­ну кра­ја исто­ри­је,
ка­ко је то пи­сао услу­жни ин­те­лек­ту­ал­ ац
Фу­ку­ја­ма.
Ме­ђу­тим: по­сто­је на­ро­ди ко­ји не мо­гу
да усво­је оно бла­го­ста­ње ко­јим се пред­
ста­вља НА­ТО ор­га­ни­за­ци­ја у све­ту. Она
про­па­ги­ра евро­а­тлант­ски по­глед на свет
и аме­рич­ку вред­но­сну ле­стви­цу ко­ја се
сво­ди на трој­ство ко­је пред­ста­вља­ју про­
фит, пре­стиж и по­хле­па. По­сто­је на­ро­ди
ко­ји ни­ка­да та­кав по­глед на свет и та на­
че­ла као над­на­че­ла не мо­гу да при­хва­
те. У та­кве на­ро­де спа­да и ста­ри срп­ски
исто­риј­ски на­род.  z
На киосцима је нова Геополитика са ­
специјалним додатком Русије и Србија

• Глобално загревање наука или још једна глобална обмана

глобалне елите
• За Геополитику тим поводом говори лорд Кристофер
Монктон
• За Геополитика говори и Андреј Воробјев, председник
Извршног комитета партије Јединствена Русија
• Модернизација Русије на темељима руског
конзервативизма

СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК:
• Александар Митић, Боље бити у јужном току него у НАТО
• Амерички културолог Мајкл Џонс о негативном утицај
Америке на светску културу, Од Маркиза де Сада до Монике
Левински
• Данијел Бесон француски експерт за Арктик, Битка за
колонију леда

1/2010 • Двери српске • 127