SENO

Seno je pokošena i na različite načine osušena zelena

biljna masa, koja se koristi u toku zime ili preko cele
godine kao hrana za preživare i konje, ali i za druge vrste
životinja.
 Kvalitet sena zavisi od
 botaničkog sastava materijala od koga se sprema,
 faze razvića i ciklusa vegetacije,
 načina sušenja,
 načina lagerovanja,
 dužine čuvanja,
 načina upotrebe ...
Kvalitet Sirovi Sirova Svarljivi h.j. Balast Količina
sena proteini celuloza sirovi prot. mleka, kg
Loše 7,5 33,5 3,4 31,1 41,9 _
Slabo 9,2 29,2 4,6 39,5 38,7 1
Dobro 9,7 26,3 5,4 51,7 32,4 5
Vrlo dobro 11,8 22,1 7,5 61,0 27,6 11
Odlično 13,8 19,6 9,4 69,0 21,8 20
2
 Botanička analiza sena
 Slatke trave
 Naročito vredne trave
 Trave osrednje vrednosti
Bela rosulja velika, Obična rosulja, Pirevina, Uspravni (visoki) vlasen, Bezosni vlasen,
Petlova krestica, Zubača, Crveni vijuk
 Loše i bezvredne vrste
Mirisavka, Vlasulja, Popino prase, Đipovina, Tvrdača, Pijani ljulj
 Leptirnjače
 Naročito vredne leptirnjače
 Osrednje vredne leptirnjače
Esparzeta, Žuta detelina, Inkarnatska detelina, Panonska detelina, Grahorica
 Loše i bezvredne leptirnjače
Zanovet, Žutilovka
 Škodljive leptirnjače
 Slabo otrovne leptirnjače
Šareni grašak, Ždraljevina (kokotac)

3
  Kisele trave
Šaš, oštrica, Sita, Rogoz

 Škodljive, slabo otrovne biljke

Gorocvet, Divlji luk, Kopitnjak, Hoću-neću, Đurđevak,
Rastavić, Bulka, Ljutić, Slatka paprat, Pomoćnica, pasje grožđe

 Vrlo otrovne biljke

Zečja lubenica, Velebilje, Mrazovac, Kukuta, Tatula, Kukurek, Bujad-paprat, Čemerika

4
Načini sušenja sena
 Sušenje na zemlji
 Otkosi, talasi ili manji naviljci
 Sušenje višegodišnjih leguminoza

 Sušenje na napravama
 Rozge (brklje), piramide, ograde, Švedski jahač, tavani...
 Kvalitet sena

Način sušenja Pepeo Sirova mast Sirova celuloza Sirovi protein BEM

Na švedskim jahačima 8,96 2,82 30,89 18,65 38,68

Pod nadstrešnicom 8,96 3,07 29,69 19,49 38,79

Na tavanu hlad. vazduhom 8,95 3,27 28,86 19,71 39,22

Na zemlji 9,32 2,41 33,76 17,34 37,17

 Sušenje ventilatorima
 Hladan i topao vazduh
 Sušenje u dehidratorima (dehidriranje zelene mase)
 Kratkotrajno sušenje usitnjene biljne mase na temperaturi od 600 C
 Lucerkino brašno
 Spremanje mrkog ili zgorelog sena

5
Procenjivanje suve materija sena
 Gubici hranljive vrednosti sena
 Usled dejstva biljnih enzima
 Usled aktivnosti bakterija i plesni
 Usled dejstva spoljnih činilaca (sunčevi zraci, kiša, mehanički činioci)

 Metode za određivanje vlage

 Određivanje količine vlage sušenjem
biljne mase do konstantne mase

6
 Procena količine vlage pomoću soli
 Zgrudvana so znaci da je vlaga uzorka sena veća od 25%

 Procena količine vlage uvrtanjem sena

 Uvrtanjem snopića sena, kapljice

 Procena količine vlage na osnovu promena na biljkama

Procenat Promene na Promene na Moguće manipulacije
vlage livadskom senu Leguminoznom senu
> 70% Nema znakova uvelosti Nema znakova uvelosti -

70-50% Lišće je uvelo a stabljike jedre i Lišće je uvelo a stabljike jedre i zelene Može se prevrtati
zelene
50-40% Lišće je još meko a stabljike uvele Lišće je još meko, stabljike uvele, lisne drške Može se prevrtati
su žilave i ne lome se.
40-30% Lišće počinje da šušti, stabljike su Lišće je skori suvo i počinje da šušti, stabljika Ako je neophodno, može se
žilave, počinju gubici usled na pritisak noktom ispušta sok, lisne drške se prevrtati, i to samo rano
krunjenja... pa mogu da nastanu veliki gubici. ujutro ili kasno uveče.
30-25% Lišće je suvo i kruni se, stabljike su Lišće je suvo, lako se lomi i otpada, stabljika je Ne sme se prevrtati
još žilave. još žilava.
25-20% Stabljike su još meke, na pritisak Stabljike su još meke, na pritisak noktom ne Prevozi se u kamare
noktom ne ispuštaju sok, gubici usled ispuštaju sok, gubici usled krunjenja mogu biti
krunjenja mogu biti veliki. veliki.
< 20% Stabljika se lomi i gubici mogu biti Stabljika se lomi i gubici mogu biti veoma Seno treba prevoziti u
veoma veliki veliki kamare samo za vreme rose

7
Brze metode za određivanje % vlage u masi od koje se sprema seno
 Određivanje vlage pomocu mikrotalasne pećnice
metodologija:
odmeri se oko 100g uzorka (zabeleži se masa)
staviti čašu vode u mikrotalasnu pečnicu zbog
prevencije paljenje uzorka
vlažna hraniva sušiti na 600 W 4 min., suvlja
hraniva na 420 W 3 min.
izmeriti masu, staviti da se suši još 1 min. na 420 W
sušenje po 1 minut se ponavlja dok se ne ustali vrednost
izračuna se procenat suve materije

 Koster Crop Tester

metodologija:
odmeri se oko 100g uzorka u odeljak za hranivo
uzorak se suši 30 min, ako je hranivo više vlažno 40 min
izmeri se masa uzorka i stavi da se suši još 5 minuta
sušenje po 5 minuta se ponavlja dok se ne ustali vrednost
izračuna se procenat suve materije

8
 Kontrola temperature sena nakon lagerovanja
 Provera temperature zavlačenjem ruke u seno
 Balirano seno, preporuka dosušivanja bala na suncu

 Organoleptička ocena sena

 Boja
 Što približnija zelenoj

 Svetlija ili siva boja, predugo stajanje

 Sivo-zelena, vlažno skladišteno

 Miris
 Aromatičan i prijatan

 Težak miris, dugo stajanje

 Trulo i plesnivo seno

 Prašina

 Struktura kvalitetnog sena

 Primese u senu (organske i neorganske)
 Plesnivost

 Određivanje kvaliteta sena (bonitiranje)

 Nemačka (Vitmakova) metoda, Francuska metoda, Larinova metoda,
Metoda po Bondarevu, Metoda po Lenkeit-u, Standardi za kvalitet sena
9
10
11
12
13
14
Izračunavanje količine uskladištenog sena
 Merenje ukupno raspoložive količine sena

 Merenje manjeg broja mernih jedinica

(plast, stog, kamara, tovar, balirano sena)
 Utvrđivanje količine sena na osnovu zapremine
uskladištenog sena
seno u senjaku (senari), u kamarama ili u stogovima (kupastog, šiljastog ili jajastog oblika)

15
Izračunavanje zapremine uskladištenog sena

 Zapremina objekta V a b c b
c
a
2
P Š
• Zapremina kamare V D P P
4 D
Š
• Zapremina stoga P O P
V O2
kupastog oblika 25 83 O

•Zapremina stoga jajastog oblika O O' P P

V O’
4 O O

2 P
•Zapremina šiljastog stoga O P
V
6 2 O
16
 Slama, pleva, kukuruzovina…
 Ekstenzivni uslovi stočarenja, sušne i nerodne godine
 slame
 pleve
 kukuruzovina
 kočanjke
 ljuske suncokreta
 lisnik ...

 Hranljiva vrednost slame

 Vrsta
 Dužina vegetacije (ozime, jare sorte)

 Pregled i ocena slame, pleve i kukuruzovine

18
Veštački sušeni biljni proizvodi
 Brašno od lucerke
 Brašno od lucerkinog sena Brašno od lucerke
 Brašno od lišća lucerke
 Brašno od trava
 Mlevena biljka kukuruza
 Brašno od kukuruzovine
 Brašno od pšenične slame
 Sušene glave i lišće šećerne repe
 Tapioka (manioka, kasava) Sušena komina grožđa
 Sušena komina grožđa
 Brašno od graška
 Brašno od biljke graška
 Brašno od biljke soje
 Brašno od stočnog kelja
19
Organoleptička ocena sušenih biljnih proizvoda
 Brašno od lucerke je zelene do tamnozelene boje
 Brašno od lucerkinog sena je svetlozelene do zelenožute boje
 Brašno od lišća lucerke je svetlozelene boje (stabilizovano je
antioksidansima)
 Brašno od trava je svetlozelene boje
 Brašno od mlevene biljke kukuruza je žute do svetlosmeđe
boje
 Brašno od kukuruzovine je svetlosmeđe boje
 Brašno od slame je svetložute do žutosmeđe boje
 Brašno od tapioke je sive do sivomrke boje
 Sušena komina grožđa je smeđe boje
 Brašno od graška je svetlozelene do svetlosmeđe boje.
 Brašno od biljke graška je svetlozelene do svetlosmeđe boje
 Brašno od soje ima zelenu do tamnozelenu boju
 Brašno od stočnog kelja ima zelenu do tamnozelenu boju

20