Анализа лектире „Хајдуци“ Бранислав Нушић

1. задатак

Књижевна врста романа: Аутобиографски

Овај роман је намијењен дјеци.
Мјесто радње: село на обали Дунава, Србија
Вријеме радње: Друга половина 19.вијека ( пишчево дјетињство)
Ликови у роману: Дјечак (писац), Жика Дроња, Миле Врабац, Сима Глуваћ, Мита Трта,
Лаза Цврца, Чеда Брба
Тема: Дјечачки несташлуци и авантуре
Идеја: Не требамо дозволити да нас наговорају да радимо нешто што је погрешно и
опасно. Требамо бити послушни и слушати родитеље.

2. Задатак

Поглавља и пишчеви наслови Ученички наслов за свако поглавље

1. На храстовом стаблу Мјесто окупљања (Стабло на обали

Дунава)
2. Четвртак после подне Окупљање четвртком
3. Недеља Окупљање недељом
4. Avanti, generale! Велики годишњи вашар
5. Матамута Мутави Мата
6. После победе Чеда напушта занат
7. Хајдуци Слава хајдука
8. Тежак сан Ноћна мора
9. Брба Арамбаша Хајдучки вођа
10. Епидемија Обустава наставе због заразе
11. На гробу Максе Жабе Хајдучка заклетва
12. Цврца издајица Недолазак због батина
13. Опроштај Припрема за одлазак у хајдуке
14. Одметање Одлазак у шуму
15. У гори хајдуци Хајдучки логор
16. Прва борба Борба с магаретом
17. Магаретова исповест Магаретова прича
18. Брбина прича Арамбашина прича
19. Глуваћева прича Прича о младом козару
20. Тртина прича Трта као цар
21. Врапчева прича Прича о мишу и мачку
22. Цврцина прича Свађа двије лутке
23. Дроњина прича Прича о оцу и сину
 24. Моја прича Издресирани Рака
25. Хајдучке невоље Хајдуци без хране и воде
26. Шта је тамо било Забринути родитељи
27. Потера Полицајац проналази хајдуке
28. Тамница Затворени у свињцу
29. Повратак Страшне батине
30. На храстовом стаблу Поновно дружење на обали Дунава

3. задатак

- Главни ликови: Дјечак (писац), Жика Дроња, Миле Врабац, Сима Глуваћ, Мита Трта,
Лаза Цврца, Чеда Брба.
- Споредни ликови: родитељи, професори, полицајац, начелник, пекар, другови из
школе.
- У роману ми се највише допао лик писца (приповједача) јер много воли своју
породицу и свог пса и тешко му је пало што је морао да их остави и оде у хајдуке.
Најмање ми се допао лик Чеде Брбе јер много лаже и хвали се.
- Опис ликова:
Чеда Брба – надимак је добио у школи након што се на писменом задатку умјесто
Барабић потписао Брбић и од тог дана сви га зову Брба. Био је најјачи у разреду и
сви су га се бојали. Волио је много да се хвали својом снагом и измишљао је
разноразне приче у којима је хвалисао своју снагу. Због снаге је и проглашен
вођом хајдучке дружине.
Жика Дроња – био је доста вриједан и редовно је учио, али често би заборављао
научене лекције. Био је неуредан, све је на њему висило. Зато је и добио надимак
Дроња.
Миле Врабац – стално је стављао руке у џепове и вадио мрве које је на часовима
јео. Надимак му је дао свештеник зато што није скинуо капу да га поздрави, па га је
свештеник питао да случајно под капом не чува врапца и боји се да ће му побјећи.
Није био баш добар ђак, али није био ни најгори.
Мита Трта – био је добар друг, доброг и меканог срца. Често је плакао. Могао је
бити и добар ђак, али је био лијен да учи. Није волио много да прича. Надимак су
му дали његови укућани због његове лијености.
Лаза Цврца – био је најмањи у дружини, зато су га и звали Цврца. Највеселији у
дружини, све је умио да засмије. Знао је да хода на рукама, најбоље да звижди, да
избуљи очи као жаба. Понекад је муцао.
Сима Глуваћ – у школи се правио да не чује питања професора па су га зато
прозвали Глуваћ. Био је старији од осталих у разреду јер је понављао први разред
гимназије. На часовима је одговарао само оно што зна правећи се да не чује
постављено питање.
Дјечак (приповједач) – родитељи су сматрали да је неваљао, професори да је лош
ђак, а сам за себе је мислио да је врло добро дијете и одличан ђак. Није волио
школу и налазио је разноразне начине да је избјегава. Често је добијао батине од
родитеља.
 Чеда Брба – у роману представља вођу, али вођу који није толико паметан и својом
снагом плаши остале и не да им да изнесу своје мишљење. Иако се у многим
стварима не слажу са Чедом и знају да лаже и измишља, из страха нико не смије то
да му каже.
Дјечак (приповједач) – на основу приче коју је испричао док су били у хајдуцима ја
мислим да он представља савјест и разум и поручује нам да будемо послушни и да
учимо.

4. задатак

а. Маштања, немири и жеље:

„Ја бих највише волио да будем тигар, па кад рикнем, да дршћу професори од мене. Ух,
што бих уживао!“
„Нисам целу ноћ спавао. Трипут сам се дизао и задизао завесу на прозору да видим је ли
већ свануло, па кад сам видео да је још мрак, ја се наново враћао у постељу. Пребацио
сам покривач преко главе, али нисам могао заспати; хиљаду мисли су се рвале са мном.“
„Баш ми дође жеља да мало данем душом. Мислио сам прво да прошетам мало ту око
куће, али кад се једном нађох на улици, а мени паде на памет храстово стабло.“

б. Унутрашња преживљавања
Радости и задовољство:
„Четвртком после подне тек што испустимо кашику о ручку, а ми одмах на стабло. Немамо
школе па ћемо од подне па све до мрака преседети и наразговарати се до миле воље.“

Узбуђење:
„Сад смо дакле у гори хајдуци! Одавде ћемо дакле ми будући орлови планински да
савијемо себи гнијездо! Одавде ћемо ми господарити, одавде задавати сртах и трепет на
све стране света!“

Страх:
„Арамбаша престрављено погледа на ону страну, одакле је шушањ долазио, али утом
поче да се ломи грање тамо у шуми. Арамабаша скочи први и дрекну: Бежите, браћо!“

Туга, жалост, очај:

„Изашао сам и седео сам мало и гледао како свет пролази, па сам опет ушао и завукао се
у своју собу. Дошло ми је нешто тешко и плакао сам.“

в. Карактерне особине:
- позитивне: дружељубивост, храброст, духовитост.
- негативне: непромишљеност, лаковјерност, наивност.

- Најузбудљивији дио романа: Ноћ проведена у шуми када су чувши ломљаву грана
дјечаци почели да бјеже и попели се на храст.
- Најсмјешнији дио: Када полицајац који их је пронашао у шуми пита да ли је и магарац
члан њихове хајдучке дружине и када упоређује Брбину памет са магаретовом.
- Најтужнији дио: Када су сви чланови дружине добили батине и нису могли од срамоте
излазити двије седмице вани.

5. задатак
Хумористична мјеста у роману:
- Глуваћева одговарања на часовима
- Магарац се прикључује хајдучкој дружини
- Упоређивање Брбине памети са магаретовом
- Затварање хајдука у свињац

6. Задатак
Порука прича које причају хајдуци
Брбина прича – Поред снаге за човјека је важно да буде мудар, праведан и разуман.
Глуваћева прича – Добро чини, добром се надај.
Тртина прича – Снови се увијек не остварују.
Врапчева прича – Не треба издавати свој род и пријатеље.
Цврцина прича – Машта може свашта.
Дроњина прича – Требамо бити штедљиви.
Дјечакова прича – Родитеље треба поштовати и слушати.

7. задатак

Епитети:
широка пољана; велико, храстово стабло; мирно и послушно дијете; велико звоно;
велики, годишњи вашар; медени колачи; прљава кошуља; згужвани капут;
величанствене ствари; црвене панталоне; храбри људи; мрачна пећина; добар, поштен и
вјеран пас; свјежи, вечерњи вјетрић; диван, црвени цвет; најљепша лутка; искрени
пријатељ;
Поређења:
Дигла се прашина као да је облак с неба пао.
Погледасмо се у очи, као два разјарена тигра.
Урликао сам као рањени лав.
Падале су то пре подне рђаве оцене као зреле крушке.
Ми смо се савили у клупче, као змије кад хоће зиму да презиме.
Падосмо на хлеб грабећи се као пси о кост.
Крупне буве као зрно пасуља.
Мршав си као глиста.
Арамбаша мауче и пишти као мачка кад јој вратима притиснеш реп.
Љут као рис.
Лењ као буба.
Метафора:
Каишем му леђа исписана и глобуса обе хемисфере.
Али ме твоја мајка узе и метну на своје груди, и ето, и ја се први пут напих материнске
љубави.
А није он био лењ само при дизању из постеље, већ и код разговора. Мораш клештима да
му вадиш речи из уста.
Одавде ћемо дакле ми будући орлови планински да савијемо себи гнијездо.
Персонификација:
Сунце је већ било потпуно утонуло у сан.
Ономатопеја:
Добро јутро голубићи моји, а они се с крова одазивају: гу, гу, гу!
Симболи:
Хајдуци – јунаштво, храброст, слобода
Родитељи – љубав, брига
Магарац – глупост и тврдоглавост
Дјечаци – радозналост и наивност

8. задатак
Кренули смо у авантуру

Као и сваког љета ишла сам на море са родитељима и рођацима. Вријеме је било
сунчано и топло и сваки дан смо уживали на плажи и у играма у води. Са татом и течом
смо се возали на педалини, играли ватерполо и одбојку на пијеску.
Али сваки дан нам је пажњу привлачио чамац који нико није користио. Рођаци, сестра
и ја одлучили смо да уђемо у чамац и мало се провозамо. Искористили смо прилику
да нас родитељи не виде и завеслали према пучини. Мислили смо да можда у
близини има неко неистражено острво на којем ћемо моћи уживати и можда пронаћи
нешто занимљиво. У почетку нам веслање није тешко падало, смјењивали смо се нас
четворо. Вјероватно је прошло и неколико сати од нашег испловљавања када смо
схватили да нисмо понијели ништа за јело и пиће. Али нисмо се успаничили јер смо
мислили да ћемо на острву сигурно наћи нешто. Међутим ништа није било како смо
замишљали. Одједном је почео да пуше јак вјетар и тамни облаци прекрили су небо.
Почела је и киша. Таласи су љуљали чамац. У том тренутку смо се уплашили и схватили
да смо у опасности. На обали су и родитељи видјели да нас нема и узалуд нас тражили
по плажама и шеталишту. Неко од људи са плаже им је рекао да је видио четворо
дјеце како улазе у чамац. Наши родитељи су ангажовали спасилачки чамац да нас
тражи. И убрзо су нас проначли.
Били смо уплашени и исцрпљени, али и срећни што смо се живи вратили. Родитељи
су били љути што смо због наше непромишљености дошли у велику опасност.
Сљедећих неколико дана, колико смо били на мору, нисмо ни помишљали да урадимо
неку глупост.