Sie sind auf Seite 1von 97
часопис за националну културу и друштвена питања Год. XII, број 46,

часопис за националну културу и друштвена питања

Год. XII, број 46, 2/2010, Београд Излази на Крстовдан 2010. године 200 дин / RS 5km / 5 eur / 7 usa / 10 aud

п
п

оводом 15

година од Олује

Република

пСка

кРајина

СР

Република пСка кРајина СР пРедиС тоРија С тваРање

пРедиС

тоРија

С
С
пРедиС тоРија С тваРање боРба издаја и Слом пРогон и злочин збег
пРедиС тоРија С тваРање боРба издаја и Слом пРогон и злочин збег

тваРање

пРедиС тоРија С тваРање боРба издаја и Слом пРогон и злочин збег

боРба издаја и Слом

С тваРање боРба издаја и Слом пРогон и злочин збег који тРаје
С тваРање боРба издаја и Слом пРогон и злочин збег који тРаје
С тваРање боРба издаја и Слом пРогон и злочин збег који тРаје
С тваРање боРба издаја и Слом пРогон и злочин збег који тРаје

пРогон и злочин

збег који

боРба издаја и Слом пРогон и злочин збег који тРаје будућноС т

тРаје

будућноС

т
т
часопис за националну културу и друштвена питања Година 12  БроЈ
часопис за националну културу и друштвена питања
Година 12  БроЈ 46  БеоГрад, крстовдан 2010. л.Г.
цена 200 дин

УВОДНО СЛОВО

02

Лидија Глишић, Олу­ја - злочин који траје

04

Бошко Обрадовић, Српска Унија

ПРЕ ОЛУЈЕ

08

Милан Четник, Почетак и крај Крајина

12

Живорад Јанковић, Словенске (у)крајине

14

Ратко Дмитровић Зло је почело променом вере

16

Василије Ђ. Крестић, О времену настанка, узроцима и циљевима геноцидне политике у Хрватској

19

Милојко Будимир,

Судбина Срба из Српске Крајине

Хрватске од конститутивности до избјеглиштва

и

21

Марко Живковић, Братство до крви

25

Др Никола Жутић, Великохрватска жетва српске

народне њиве 1939, 1941, 1945.

и

1991.

30

Др Момчило Диклић, Потирање српског идентитета у Хрватској од 1945. до 1990.

ОЛУЈА

33

Др Вељко Ђурић Мишина, Хроника Републике Српске Крајине

46

Курт Кепрунер, Луција или Свећа у прозору

47

Предраг Р. Драгић Кијук, Анихилација Срба:

Како је уништена Крајина

56

Др Душица Бојић, Хрватска војна операција Олу­ја - август 1995. (према изјавама прогнаника)

61

Др Светозар Ливада, Српско питање у Републици Хрватској

62

Милан Будимир, МПРИ у грађанском рату у Хрватској 1991-1995

64

Слободан Јарчевић, Суштина плана Z-4

67

Проф. др Смиља Аврамов, Почетак и крај Крајина

ПОСЛЕ ОЛУЈЕ

72 Срђа Трифковић, Ненаучене лекције једне српске трагедије

лекције једне српске трагедије 74 Саво Штрбац, Геноцидна

74

Саво Штрбац, Геноцидна акција Олу­ја - удружени злочиначки подухват

77

Милорад Буха Хрватска крађа српског културног блага

81

Влада Републике Српске Крајине, Меморандум о Републици Српској Крајини

86

Милојко Будимир, Петнаест година од егзодуса Срба из Хрватске

88

Драгољуб Анђелковић, Државотворне паралеле:

Српска Крајина, Абхазија и Јужна Осетија

ПОГОВОР

93 Владан Глишић, Нова српска доктрина стратегијске дубине

Две­ри­срп­ске, часопис за националну културу и друштвена пи­ тања, уписан је у регистар јавних гласила 21. марта 2003. го­ дине под редним бројем 3535. часопис је гласило удружења грађана српски сабор Двери и излази четири пута годишње. први број изашао је савиндана 1999. године, као национално гласило студената србистике непостојеће катедре за србисти­ ку Филолошког факултета универзитета у Београду. Осни­ва­чи: оливера дуњић, Бранимир нешић и Бошко обрадовић

Ре­дак­циј­ски­са­вет: владан Глишић, радован тврдишић, саша Бонџић, сретен Јокић, данило тврдишић, Јован Ђорђевић, зо­ ран радојичић, Бошко обрадовић и Бранимир нешић (главни и одговорни уредник) Ре­дак­ци­ја: даринка тврдишић, Јелена Будимировић, Марко Живковић, Милош прица, лидија Глишић, Маша

вујановић, Горан игић, владица Живановић, вишња костић, никола Маринковић, оливера дуњић, Гордана станковић, ана Марија чорбић, ратомир крстић и срђан ного; Лектура:­лингвистички сервис; Фотографија­ на­ насловној­ страни:­ ­ Жорж скригин, Мајка кнежпољка, 1944; Пре­лом­и­при­пре­ма:­Bramar­production; Се­кре­тар­ре­дак­ци­је: душица Бојовић; Ди­стри­бу­ци­ја: владан димитријевић; Маркетинг:­Југослав тајић Адре­са­ре­дак­ци­је:­вишеградска 6­1/11, 11000 Београд

Кон­такт­те­ле­фон:­011/26­87­897

E-mail: infodveri@verat.net Ин­тер­нет­пред­ста­вља­ње: www.dve­ri­srp­ske.com Штам­па: штампарија Манастира Градац, Београд

24 Српска Унија

УВОДНОСЛОВО

Лидија Глишић

Олу­ја - злочин који траје

Да ли су три дана боравка Тадићеве породице о трошку хрватске државе довољно великодушан гест због кога треба да заборавимо три стотине хиљада Срба који већ 5 400 дана не бораве у својим домовима у Хрватској, знаће они који са смешком одобравају овај лицемерни дипломатски потез хрватске државе која још ништа озбиљно није учинила да се избеглице врате својим кућама

А ко један народ исти историјски догађај обележава као национал­ ну трагедију а други га слави као

национални празник, готово гротескно звучи да председници тих народа више него срдачно размењују поклоне у опу­ штеној атмосфери београдских кафића, лежерно одмахујући Београђанима. далеко од тога да је овај сусрет требало избећи, само се некима од нас чинило да га је требало свести на меру званичне посете без претеране срдачности која је на моменте деловала патетично. погото­ во када се има у виду да је само петнае­ стак дана касније, 5. августа, на свечано­ сти поводом обележавања петнаестого­ дишњице Олу­је, хрватског „дана победе“,

тадићев гост хрватски злочин над срби­ ма у акцији Олу­ја, назвао„часном побе­ дом која не даје право на освету“. ни једном речју није поменуо 2000 убијених и преко 200 хиљада протераних срба са подручја Хрватске, колико их је стра­ дало у та 84 сата злочиначког подухвата названог Олу­ја. онда се она атмосфера са београдских улица петнаестак дана раније учинила као још једно непотреб­ но и крајње понижавајуће снисхођење српског председника хрватском, а топао пријем подгрејан летњим даном, као још један непримерен потез србије.

оставимо ли се овог противприродног општења два председника, остају нам замрзнути осмеси при поновном сагле­ давању последица војне акције Олу­ја­ којој Две­ри­срп­ске посвећују овај број. враћање темама гурнутим на маргине друштвеног, и пре свега, државног ин­ тересовања, један део јавности тумачи као нашу жељу да поново будимо успа­ ване ситне и крупне демоне прошло­ сти, да непотребно прстом показујемо на злочине према србима којима је 20. век остао бременит толико да нам прва деценија новог миленијума пролази у порођајним мукама претходног. на тре­ нутке човек заиста пожели да окрене главу, да Јасеновац, „бљескове“ и„олује“ смести у прошлост, и можда би то и учи­ нио када не би имао искуство будућно­ сти која се увек укопавала у ненаученим историјским рововима олако одбацива­ не садашњости. пет година раније, на десетогоди­ шњицу срамног српског егзодуса који је извела хрватска војска, уз одобрење и подршку нато­а, у сарадњи са снагама Хрватског вијећа одбране и армије БиХ, саво штрбац, председник документа­ ционо­информативног центра„веритас“ завршио је наш разговор констатацијом да се срби за истину могу изборити само

прикупљањем доказа јер наша битка је битка аргументима. отуда, на петнаесто­ годишњицу српског страдања у крајини, сматрали смо да нас управо незаинте­ ресованост, најблаже речено, државне и националне политике обавезује да још једном укажемо на чињенице, на статистике, на потресна сведочанства тог незапамћеног етничког чишћења у европи на измаку 20. века. притом, овај број је упућен пре свега србима из ма­ тице, онима који планину кућног прага нису прегазили, онима који нису осетили неизвесност пута заогрнути церадама камиона, најлонима тракторских прико­ лица, онима који би прошлост да сведу на меру своје садашњости. као што су нас бројни историјски до­ гађаји обележили тако да смо и време почели да рачунамо њима, као тачкама раздвајања „оног пре“ и„оног после“, тако је и овај број подељен на три дела. у првом делу Пре­олу­је, сабрани су тек­ стови који говоре у узроцима чија је по­ следица крајинска страхота, о историји српске крајине и конститутивности срп­ ског народа који је од давнина насеља­ вао те крајеве, као и и српско­хрватским односима пре и после светских ратова, све до 90­тих које су нас увеле у Олу­ју. Хронологија догађаја у току саме акције,

позадина догађаја, сведочан­ ства преживелих и прогна­ них представљају централни део броја. и на крају, По­сле­олу­је, како је назван трећи део темата, заправо је подсећа­ ње на виђени транспарент Олу­ја­-­зло­чин­ко­ји­још­тра­је. Јер, ако само на тренутак изађемо из наметнутих исто­ ријских оквира претходног, ововременог и следујућег, и време сагледамо у свој његовој непрекинутој свео­ бухватности како би требало као озбиљан народ да се огледамо, онда нам наши сународници под сМБ це­ радама управо пролазе под прозорима, онда је мера њи­ хове несреће мера наше рав­ нодушности, онда се Олу­ја­ дешава сада, овог тренутка, онда се ми, повучени у дуби­ ну дневних боравака својих живота поново оглушавамо о истину којој нико није одре­ дио временско исходиште. и заиста, ако бисмо замислили наше историјско трајaње као једну тачку у којој се срећу прошло, садашње и будуће, онда су текстови који следе својеврстан дневник, једно­ времено збивање са нашим тренутним постојањем који водимо да би нас дневнич­ ким детаљима подсећао да озбиљном народу би­ло, је­сте и би­ће увек надилазе појединца, па и сам народ у задатом временском оквиру. ако се вратимо на почетак, на летњу „сијесту“ односа два председника, не можемо да не споменемо боравак та­ дићеве породице у летњој резиденцији Јосиповића на Брионима. колумниста загребачког Гло­бу­са је по­ водом тога отприлике написао да ће сви добронамерни грађани са симпатијама гледати на овај гест, док се од десничара може свашта очекивати. не знам да ли је ту мислио и на редакцију овог листа али сам се осетила прозвано зато што и јесам„којешта” помислила. на пример, помислила сам на Брионске транскрип­ те са састанка војног и политичког врха Хрватске, одржаног 31. јула 1995. годи­ не, уочи акције Олу­ја, који представљају уједно и главни доказ против хрватских генерала у процесу који још траје пред Хашким трибуналом. такође сам се сети­ ла и ко­је­шта­ри­је„да србе треба ударити тако снажно да нестану“, како је рекао у

Етничко­чишћење­Срба­из­ Републике­Српске­Крајине
Етничко­чишћење­Срба­из­
Републике­Српске­Крајине
Лежерно,­без­кравата,­
ћаскање­на­хрватској­јахти­

поменутим острвским транскриптима тадашњи хрватски председник Фрањо туђман. да ли су три дана боравка тадићеве породице о трошку хрватске државе до­ вољно великодушан гест због кога треба да заборавимо три стотине хиљада срба који већ 5 400 дана не бораве у својим домовима у Хрватској, знаће они који са смешком одобравају овај лицемерни дипломатски потез хрватске државе која још ништа озбиљно није учинила да се избеглице врате својим кућама. у тој поплави одглумљених гестова и манира, те јефтине балканске мало­

грађанштине која би нас ваљда требало учинити„светом“, овај, као и сви прет­ ходни бројеви Две­ри, наш су скроман отклон од тренутне државне уобразиље

да оно о чему власт не прича то и не по­ стоји. Јер, могло би да наружи невешто нашминкано лице званичне српске по­ литике али и оне тзв. опозиционе тако удобно трансвеститски позициониране. али, ако и двадесетогодишњицу од по­ грома сачекамо у истом отклону, ако се мејкап и тада буде сливао низ лице наше званичне политичке сцене, за то што је лице остало неумивено неће бити криви

они, већ сви ми.

УВОДНО СЛОВО

Бошко Обрадовић

Ни­европ­ска,­ни­ва­ти­кан­ска,­ни­тур­ска,­не­го­

Српска Унија

Историјско памћење и политичко подсећање на постојање РСК до само пре 15 година, када је угушена здруженим злочиначким дејствима хрватске војске, а уз логистичку помоћ НАТО-пакта, готово да је избледело и неста- ло. Скупштина и влада РСК у изгнанству нису признате ни у Београду, а камоли да је помен РСК присутан у међународној јавности и политичким институцијама светске заједнице

Срп­ски­на­род­­

да­нас

била

би сасвим одговарајућа песничка дефи­

ниција актуелног духовног и национал­ ног стања српског народа. са једне стра­ не огроман историјски умор, који се ре­ флектује у свим животним сферама – од духовности и морала, преко демографије

и културе до економије и државотворно­

сти – а са друге неспособност интелекту­ алне и политичке елите за било какву на­ ционалну визију и програм. Једина кон­ станта последњих нешто више од педе­ сет година јесте дезинтеграција српског народа, и то по свим шавовима језичких, културних, црквених и етничких терито­ рија, као и одсуство националног плана

и стратегије. растурање српског националног иден­ титета у његовим елементарним катего­ ријама вере, језика, писма, историје, кул­ туре и државности не престаје, и можемо рећи да живимо једно време новог ти­ тоизма, као духа времена који је препо­ знатљив управо по обрачуну са српским националним идентитетом. у брозовској парадигми, која се на Балкан поново вра­ ћа на велика врата, треба сломити српски народ, окупирати његову елиту и нацио­ налне институције и његове идентитет­ ске територије поделити између сусед­ них нација и држава, међу којима је не­ колико потпуно суштински непостојећих – пошто немају другог идентитета изузев конвертитског. посебну студију, без које се не може разумети историја Балкана, требало би посветити стварању одређе­ ног броја новобалканских нација на од­ рицању од српског народносног иденти­ тета, односно на тој необичној чињеници да се нови идентитет гради искључиво на рату против старог, српског националног идентитета, из кога се потиче и који је у протеклих неколико векова, а посебно у

Пле­ме­ мо­је­ сном­ мр­тви­јем­ спа­ва

последњих 100 година, напуштен милом или силом. тек уз помоћ познавања инспиратора, реализатора и резултата свих научних, културних, духовних и политичких екс­ перимената урађених кроз ову лаборато­ рију нових идентитета можемо разумети актуелни балкански моменат, из чега мо­ же уследити поуздано предвиђање бу­ дућности овог политички увек трусног региона.

Ре­ги­он­да­нас

регион у коме срби живе данас би се

најтачније могао дефинисати као аме­ рички протекторат који тежи ка учлање­ њу у европску унију. узимајући у обзир сада већ општепознату чињеницу да, са једне стране, америка и европска унија постепено губе геополитичке позиције

и имају све мање снаге да задрже пресу­

дан утицај на регион, потребно је уочити да, са друге стране, расту амбиције од­ ређених старих балканских завојевача,

као што су ватикан и турска, или локал­ них младих нација и држава у успону, као што је шиптарска или хрватска. постаје видљиво да регион чекају прерасподела геополитичког утицаја страних фактора

и преоријентација домаћих елита ка но­

вим центрима моћи, међу које свакако треба рачунати и руску федерацију, која се такође, посебно на привредном плану, увелико вратила на Балкан. у свему томе лако се може поставити питање одржи­ вости новијих државоликих творевина, какве су готово све бивше југословенске републике и покрајине, а посебно Босна

и Херцеговина, црна Гора, Македонија

или косово и Метохија. питање свих питања јесте, дакле, да ли ће наш регион остати под америчким протекторатом, постати европска, вати­ канска, шиптарска, Хрватска, турска или руска унија, или ће између ових великих сила и њихових нових – старих сателит­

ских држава на Балкану бити подељен на неколико сфера утицаја. у овом коло­ плету интереса кретаће се и решавање судбине српског народа, а у овом часу, упркос тужно­смешним покушајима др­ жаве србије да се представи као лидер у региону, у свим овим геополитичким комбинацијама нигде нема спомена срба и српских националних интереса. шта год да буде будућност региона, она ће изнова бити исписивана на живом ткиву српског народа широм Балкана и на српским вековним етничким терито­ ријама.

Срп­ске­зе­мље­и­­

Ср­би­у­ре­ги­о­ну­да­нас

ред би био да анализу статуса српског народа и државе на Балкану почнемо од прве српске државе после 1918: репу­ блике српске крајине. ове године обе­ лежавамо 15 година од Олу­је, највећег етничког чишћења у савременој европи после другог светског рата, када је неко­ лико стотина хиљада срба у срцу европе протерано са својих кућних огњишта, а да се у њих до дана данашњег није вра­ тило. срби су у независној држави Хр­ ватској и даље грађани другог реда, а повратак, враћање станарских права и запослење су људска права која су им од стране хрватске систематски онемогуће­ на домостројним системом. историјско памћење и политичко подсећање на по­ стојање рск до само пре 15 година, када је угушена здруженим злочиначким деј­ ствима хрватске војске, а уз логистичку помоћ нато­пакта, готово да је избледе­ ло и нестало. скупштина и влада рск у из­ гнанству нису признате ни у Београду, а камоли да је помен рск присутан у међу­ народној јавности и политичким инсти­ туцијама светске заједнице. Хрватској ге­ ноцидној држави мора се признати успе­ шно обављен посао, за који није била до краја способна чак ни првобитна ндХ,

којој Хитлеров нови европски поредак, у коме није било места за србе, дао потпу­ но одрешене руке. поставља се питање у каквом новом европском и светском по­ ретку живимо кад је у њему било могуће оно што није било могуће у Хитлерово доба, и да ли то значи да у овом поретку за србе има још мање места. посебно је и најдраматичније питање шта у том контексту већ 20 година ради бивша југословенска република србија, која је у потпуности заборавила да без превенције геноцида – кроз сећање на страдања у Јадовну, Јасеновцу и ндХ у целини, па све до Олу­је – нема опстан­ ка српском народу. и шта је та иста БЈр србија у последњих 15 година урадила да се пред светом и у независној држа­ ви Хрватској постави питање републике српске крајине и до 1991. л. Г. српског конститутивног народа у БЈр Хрватској? република српска, друга српска др­ жава после 1918, успела је оно што рск није – да преживи и претраје. постојање

рс гарантује дејтонски споразум, и она је ове године постала пунолетна, што пред­ ставља највећу српску историјску победу у последњих 20 година, као и доказ да је српске државотворне капацитете могуће очувати и у најтежим историјским окол­ ностима, када су нам све велике светске силе биле ненаклоњене и када смо били изложени санкцијама, бомбардовању и отвореној помоћи свим другим страна­ ма у ратном сукобу на територији бивше Југославије. република српска се данас налази пред сталним оптужбама да је геноцидна творевина и плановима да је треба укинути, а србе утопити у вешта­ шки унитарну БиХ. на другој страни, срби у Федерацији, у другом ентитету БиХ, као и на нивоу за­ једничке државе, трпе дискриминацију, која је посебно изражена кроз немогућ­ ност повратка срба у Федерацију, као и неравноправност сва три конститутивна народа приликом запошљавања у др­ жавној управи и на највишим државним функцијама. српски народ у црној Гори живи у сво­ јеврсном апартхејду: негира му се еле­ ментарно национално постојање, краду

и укидају језик, писмо, историја, култура,

обичаји и држава, а спц се и даље прого­ ни и уместо ње намеће полицијска секта самозванаца који носе назив „црногор­ ска православна црква“. Грађанска права

за србе у црној Гори готово да су потпуно суспендована: србину је немогуће да се запосли у државној управи, ограничени су сви други економски, медијски, кул­ турни и политички токови, а на делу су

и остали облици неравноправности гра­

ђана који чине најмање трећину станов­ ништва црне Горе. најизразитији пример овог насртања на српски национални идентитет у црној Гори представља уки­

у црној Гори представља уки­ Република Српска, друга српска
у црној Гори представља уки­ Република Српска, друга српска

Република Српска, друга српска држава после 1918, успела је оно што РСК није – да преживи и

РС гарантује Дејтонски спора-

зум, и она је ове године постала пунолетна, што

српску историјску победу у по-

дање српског и увођење црногорског је­зи­ка као службеног иако се на послед­ њем попису становништва 63 процента грађана црне Горе изјаснило да говори српским језиком. статус срба и спц у БЈр Македонији сличан је црногорском случају јер су обе ове новоформиране државолике творе­ вине, настале по авнојевским границама које је исцртала терористичка органи­ зација тога времена – кпЈ, ништа друго до продукти истог титоистичког модела производње нових нација и република. а такозвани. Македонци, такође у одре­ ђеном проценту пореклом срби, и исте вере, као и тзв. БЈр Македонија, која по­ чива на српским црквиштима, гробљима

и историјским споменицима, немају нити један разлог да са србима немају најбо­ ље могуће односе. треба поменути и тихо гашење прису­ ства некада бројних српских национал­ них заједница у албанији, Бугарској и Мађарској, о којима нико не брине, и ко­ је постепено губе национални идентитет и утапају се у земље – домаћине. као посебан случај треба истаћи једну земљу из европске уније – словенију, у којој је статус српске националне мањи­ не такође нерешен, а негирана људска, грађанска и национална права. као најорганизованија српска наци­ онална заједница у окружењу истиче се српска заједница у румунији, тако да

се српска заједница у румунији, тако да 2/2010 l Двери српске l 5

њихов пример културно­просветне ауто­ номије треба проучити, мада новији про­ цеси говоре да је будућност тамошњих генерација и њиховог останка у српском националном идентитету такође доведе­ на у питање.

Ср­би­ја­да­нас

србија, након 20 година историјских пораза, великим корацима наставља да понире у даљу пропаст. само у по­ следњих годину и по дана у србији су се одиграли следећи опасни политички процеси: нови статут војводине, заокру­ живање шиптарске државности на тери­ торији србије на косову и Метохији под патронатом еу и нато­а, медијска парада хомосексуализма, скупштинска резолу­ ција о сребреници, истанбулска декла­ рација, регионализација србије, избори за мањинске националне савете, почетак

процеса продаје Те­ле­ко­ма, закон о елек­

тронској комуникацији,

да брзина и ширина ових друштвених процеса, у којима се огледају размере и политичке и државне и економске и без­ бедносне пропасти, долази се до само на­ изглед парадоксалног закључка да срби у србији више нису државотворан народ, да све више подсећају на националну ма­ њину и да у властитој држави тек треба да се изборимо за сопствена национална права и интересе. Јер по ономе што на­ ционалне мањине у србији сада имају и што ће тек имати кроз регионализацију и функционисање националних савета, ср­ бима би било боље да постану национал­ на мањина и почну да користе све кул­ турно­просветне, медијске, политичке и остале законске могућности за неговање сопственог идентитета, које у овом часу немају у држави србији, која је само на уставном папиру држава српског народа, док је у пракси грађàнија којом све више влада диктатура мањина – од верских, преко сексуалних до националних.

Срп­ско­на­ци­о­нал-

но­пи­та­ње­да­нас­

када се погле­

решавање српског националног пи­ тања у последњих 20 година најпре смо дали у руке српским интелектуалцима, за које смо доказано знали да су национал­ но отуђени бескичмењаци са карактер­ ним деформацијама и каријеристичким стилом живота. од њих се, дакле, ништа није ни могло очекивати, и они су по ко зна који пут пали на историјском испиту. потом смо своју судбину предали у руке дневне политике, још огавније дру­ штвене баруштине, у којој није било ни­ какве достојне националне идеје и у којој владају једино лидерске сујете, кумро­ вачка „духовна“ атмосфера, политичка

„духовна“ атмосфера, политичка Сва актуелна друштвена,

Сва актуелна друштвена, национална и државо-

чу се у идентитетском питању,

а решавање готово свих поменутих питања је незамисливо без очувања националног идентите- та. Зато је одбрана вере, језика, писма, историје, културе и обичаја сабрана у нову националну поли- тику идентитета темељ српске државности и срп- ских националних интереса данас и свагда.

импотентност, корупција и страначки ин­ тереси. високи официри српске војске (за ко­ ју се оправдано може поставити питање када је то уопште постала српска од ко­ мунистичке и југословенске) такође нису имали политичког осећаја да у неколико пресудних историјских тренутака преу­ зму у своје руке државно вођство и спа­ су нас неспособних политичара и издаје српских националних интереса. остала нам је само српска православ­ на црква, као толико пута у нашој исто­ рији када су нам све друге националне установе биле уништене или окупиране. очекивати, међутим, од цркве да без наше помоћи на себе може да преузме решавање нагомиланих друштвених и националних питања – од беле куге и по­ влачења ћирилице, преко слома поро­ дичних вредности и осталих социјалних искушења до губитка националних тери­ торија и геополитичких изазова – било би неодговорно. и спц је данас под по­ себном присмотром домаћих и међуна­ родних центара моћи, који чак боље и од нас срба добро знају да су границе спц на Балкану видљиве границе некадашње српске државности и српских етничких територија, на којима смо ако не данас, а онда свакако донедавно живели. зато нас никако не сме изненадити, већ треба да будемо спремни на то да постоји огро­ ман интерес да спц више не врши своју историјску функцију очувања српског националног идентитета и, по нужди, зâмēнē за срушене остале националне институције до часа њихове обнове и но­ вог конституисања. зато овај последњи духовни, морални, национални и држа­ вотворни ослонац по сваку цену морамо чувати. када нам постане јасно да од српских интелектулаца, политичара и официра не можемо очекивати квалитативни помак у осмишљавању и реализацији српске националне идеје у 21. веку, морамо се ослонити на оне још увек некомпромито­ ване и непотрошене националне снаге, које се налазе још једино у српском па­ триотском невладином сектору и, посеб­

но, у редовима младе србије у отаџбини и расејању. ако је дезинтеГрациЈа кључна реч српског народа и државе у последњих 100 година, онда у следећем веку кључна реч мора постати интеГрациЈа. реч ин- те­гра­ци­ја­се, додуше, данас највише чује, али нас наша интелектуално­политичка елита води у све, само не српске инте­ грације. данас нам се евроатлантске ин­ теграције нуде као нова обећана земља, нови титоистички рај, у који само што ни­ смо ушли. иза угла, као и увек у српској историји, вребају и неке друге интегра­ ције, на првом месту ватиканске, шип­ тарске и неоосманске. док се спремамо за евроунијаћење, и не примећујемо да нас подједнако капаришу и ватикан, и истанбул и тирана. нема сумње да се на велика врата на светску политичку сцену, а самим тим и на Балкан, враћа и русија, и да је све више аналитичких гласова ко­ ји у будућој геополитичкој прерасподели Балкана и источне европе у целини виде могућности стварања руске (православ­ не) уније. та идеја, као уосталом и друга једна идеја која се такође помиње – Ме­ дитеранска унија, много су ближе срп­ ском менталитету, погледу на свет, исто­ ријским традицијама и националним ин­ тересима. апсолутно је сигурно да се свет од униполарног, са свемоћним светским по­ лицајцем који заводи ред по свом „наци­ оналном“ интересу, који је хиљадама ки­ лометара удаљен од центра, поново по­ стаје мултиполаран, и да су велике силе Брик­а (Бразил, русија, индија и кина) на војном, економском, политичком и, по­ себно, демографском пољу западу поста­ ле више него конкурентне. у тој измени геополитичке карте света, која је толико започињала управо на Балкану, српски народ може пронаћи своје место и може изнова поставити српско национално пи­ тање тражећи ревизију историјских про­ цеса из последње деценије 20. века. европска унија је пред својим стаљин­ градом, и после тога она почиње да се распада. европа после европске уније, а посебно Балкан, биће предмет аспира­

ција неких старих и нових светских сила у успону. следеће, 2011. година подсећа нас на 1941. и окупацију србије од стра­ не трећег рајха. данашња слика српског народа на Балкану толико личи на 1941, а границе србије на границе недићеве ср­ бије под немачком окупацијом. тадашњи немачки сателити и фашистички опреде­ љени народи на Балкану – Мађари, Буга­ ри, Хрвати, босанско­херцеговачки му­ слимани и шиптари – и данас имају пре­ тензије на делове српских земаља, које су, захваљујући подршци трећем рајху, заузврат анектирали 1941, а неки од њих и своју државност баштине на овим фа­ шистичким темељима – јер пре тога др­ жаву нису ни имали. на ово хитлеровско цепање српске државности на Балкану савршено се наслонио титоизам, а данас га наставља нато, али је таква тренутна геополитичка мапа Балкана неодржива из сва три разлога јер су, противно међу­ народном праву, и 1941–1945, и 1991. и 1999. српске територије подељене на ви­ ше држава, а да нису задовољени инте­ реси срба као победника у другом свет­ ском рату, који су једини на Балкану уче­ ствовали на страни западних савезника. те 2011. обележићемо и 70 година од равногорског устанка, који представља први свенародни оружани отпор фаши­ зму у окупираној европи. као што је тада изгледало сулудо супротставити се тре­ ћем рајху, за који се чинило да ће влада­ ти наредних пет деценија, тако многима и данас изгледа немогуће супротстави­ ти се четвртом рајху нато­а, а можда је питање кратког времена када ће се ера његове доминације завршити. у том сми­ слу, изнова скрећемо пажњу јавности да је српски сабор Две­ри први у нашој јав­ ности превео и понудио предлог спора­ зума о европској безбедности председ­ ника руске федерације и заложио се да србија постане члан овог новог уговора о недељивој колективној безбедности, који нам апсолутно оставља могућност војне и сваке друге неутралности исто­ времено штитећи српске националне и државне интересе. а 2012. навршава се 100 година од пр­ вог балканског рата и ослобођења косо­ ва и Метохије, тако да и тај велики јубилеј живо подсећа да је историја незавршен процес и да нема, како би то многи у ме­ ђународној заједници желели, коначног статуса „косова“, посебно не као незави­ сне, друге шиптарске, а прве нато­држа­ ве на Балкану. размишљајући о овим великим годи­ шњицама, видимо и две перспективе српске нације у наредним годинама: да­ љу пропаст и распарчавање српске др­ жаве на Балкану или заустављање овог историјског низа пораза и обнову српске државности. у светлу геополитичких кре­ тања која се већ одвијају, сигурно је да ће

се већ одвијају, сигурно је да ће Најпречи задатак је ширење

Најпречи задатак је ширење политичке идеје

и Српске уније, јер је то

у овом часу управо борба за очување

националног идентите та

српски народ изнова добити прилику да постави српско национално питање. Главни национални проблем, међутим, остаје имамо ли кога ко се спрема и ко нас спрема за време које долази, имамо

ли, дакле, кога ко ће, када то буде, и то ускоро, могуће, поставити ово питање на дневни ред геополитичких промена у европи! шта је данас интересовање срп­ ске интелектуалне и политичке елите, ко­ лико она уопште прати светска дешава­ ња и припрема се за нову геополитичку реалност, која се рађа на наше очи? има­ мо ли у овоме часу икакву функционал­ ну Матицу српску, уједињену омладину српску, коло српских сестара, народну

одбрану, српски културни клуб,

да ли

су у том правцу усмерени не само наша спољна, већ и унутрашња политика, и на­ ша просвета, култура, медији, војска

Срп­ско­на­ци­о­нал-

но­пи­та­ње­су­тра

лично сматрам, а то је и вишегодишњи став српског сабора Две­ри, да ми као на­ род од наше интелектуалне и политич­ ке елите више ништа добро не можемо да очекујемо, а посебно не нову наци­ оналну визију и програм за 21. век. нај­ лековитије што можемо урадити јесте да прогласимо смрт владајућих елита и да хитно радимо на формирању прелазне националне елите и образовању и обу­ чавању будуће, која треба да нас води у блиској будућности како нам се изнова не би десило да нам други наметну вође и владајућу елиту у целини. сва актуелна друштвена, национална и државотворна питања сустичу се у иден­ титетском питању, а решавање готово свих поменутих питања је незамисливо без очувања националног идентитета. зато је одбрана вере, језика, писма, исто­ рије, културе и обичаја сабрана у нову националну политику идентитета темељ српске државности и српских национал­ них интереса данас и свагда. оно што смо пре четири године иста­ кли као темељ српског националног про­ грама за 21. век – српске интеГрациЈе, данас, у предскозорје геополитичких промена у свету, европи и на Балкану, треба допунити политичким програмом. данас, када се пред нас постављају иза­ зови европске уније (у распаду), ватикан­ ске, шиптарске, турске или руске уније

(у потенцијалу), смело морамо изаћи са својом улогом, циљем и планом: срп­ скоМ униЈоМ. немамо више времена ни потребе за било каквим тактизирањем и одлагањем истицања свог националног циља. наш национални циљ, и то што пре треба јавно и јасно и гласно истаћи, јесте српска унија на Балкану, а српске инте­ грације у духовном, културном, просвет­ ном и економском смислу јесу предуслов за остварење овога циља. овај конкрет­ ни национални програм посебно се од­ носи на српске медијско­информативне интеграције, помоћу којих ће се уопште моћи учествовати у пресудним борбама које нас чекају. српске интеграције су пут до српске уније, а српска унија је наш политички и државотворни идеал, пре свих других понуђених интеграција. ускоро може би­ ти касно да се постави овај национални политички циљ јер ће га сви суседни на­ роди већ имати и истаћи, а нове геопо­ литичке карте на Балкану увелико поде­ љене. зато смо морамо бити испред свог времена, мислити и радити уместо оних који су за то много позванији и одговор­ нији. али немојмо се самозаваравати: по­ стоји и наше духовно призвање и наша национална одговорност, и пазимо се да не подбацимо. време је да се на друштве­ ној сцени српских земаља појаве неки нови људи, нови интелектуалци, органи­ зације и установе, и од те нове смене не смемо бежати, већ је морамо припрема­ ти и у њој учествовати. зато се као најпречи задатак (који, на жалост, у овоме часу изгледа да мора би­ ти урађен без подршке државе србије), поставља ширење политичке идеје срп­ ских интеграција и српске уније, јер је то у овом часу управо борба за очување националног идентитета. српско нацио­ нално питање данас и сутра тако постаје идентитетско питање и питање способно­ сти српског патриотског нво­сектора на Балкану за промоцију и конкретно отело­ вљење идеје српских интеграција и крај­ њег националног циља, који не само да се не плашимо изговорити, већ га развијамо високо као заставу: српске уније.

Аутор је један од оснивача и уредника часописа Две­ри­срп­ске­и секретар Управног одбора Српског сабора Две­ри .

12

Словенске (у)крајине

14

Зло је почело променом вере

16

Геноцидна политика у Хрватској

19

Од конститутивности до избјеглиштва

21

Братство до крви

25

Великохрватска жетва српске народне њиве

30

Потирање српског идентитета у Хрватској од 1945. до 1990.

ПРЕОЛУЈЕ

Милан Четник

Почетак и крај Крајина

Константно оправдан реалним страхом од усташког рецидива (маспок, убацивање

усташких терористичких група у овај простор СФРЈ, ХДЗ,

дестилат крајишништва подстицан је снажно уцијепљеним обрасцима: хајдучким духом, јуначком сиромаштином, култом оружја („Продај краву, купи пушку“ - савјетовали су челници Крајине на јавним скуповима). Смисао постојања краји- шника је у борби, ратовању и крварењу, јер је то у природи крајишништва

),

фолклорни, епски

Ф луидни простор крајине, планин­

ско подручје некадашње војне

границе, скврчени земљоуз на

унутрашњем ободу хрватске геополитич­ ке кифле, фигурирао је једино у мутном сјећању и на историјским картама. али та ареа je била већински насељена србима, позната као најсиромашнији крај Хрват­ ске, подручје монструозног геноцида независне државе Хрватске над србима, регија одакле су регрутоване најелитније Брозове партизанске бригаде и одакле је, послије 1945, значајан дио становништва исељен у војводину. око книна, односно „крајине“, трајало је волшебно надигравање. под снопови­ ма унакрсно позиционираних рефлекто­

ра, кнински провинцијални мрак распр­ шио се у звјездану прашину. изгледало је као да та варош од десетак хиљада ста­ новника изазива кратке спојеве у југодр­ жавном организму. као да је книн трн у кичми Југославије, који јој не дозвољава да живи, нити мре, као да се из книнске жиже диктира драматургија југораспа­ дања, као да је овај градић геополитич­ ко закречење, тромб! око книна су се прогресивно гомилале трупе ­ као да се судбина југодржаве рјешава книнским релансом. константно и досљедно книнско (кра­ јинско) релансирање Хрватској било је, изнад свега, у функцији лицитирања из­ међу загреба и Београда. за саме србе из крајине нису биле видљиве те нијансе.

они једноставно нису могли замислити живот под режимом који је номинално, инсигнијски и практично подсјећао на усташтво и независну државу Хрватску. србима из крајине изгледало је да је пред њима само један пут ­ пут метапо­ литичког, суперисторијског, митског уз­ враћања. инжињери титоизма, пројектанти кра­ јинске операције, ништа нису измишља­ ли, они су само потпаљивали архајско насљеђе, палеопсихологију граничара. они су историјски превазиђени реалитет „крајине“ моделирали као једину могућу стварност анимирајући најдубље слојеве памћења, колективно­несвјесног, архе­ типских слика. илузорна стварност (си­ мулакрум), стварност заснована на при­ виђањима, стварност извучена из пре­ вазиђеног времена ­ била је стварност „крајине“. крајина јесте постојала, али то је био изгланцани реалитет, постојање утеме­ љено на причини. инсинунирање крајине је изведено по технологији митске транспозиције ствар­ ности. Мит, схваћен као говор (по ролану Барту), није лаж, он је скретање ­ он не објављује, већ искривљује. Мит слуђује осјећај за реално стање ствари тако што рециклира, редизајнира постојеће на­ носе историје, залихе памћења. темељ­ но начело мита јесте да он преображава историју у природу. тако и митски инжи­ њеринг титоизма натурализује живљење

манипулишући доживљајем времена. он најприје позајми памћење да би га оци­ једио од медија времена (аутентичних историјских околности) и онда се та пре­ рађена национална меморија сакрализу­ је у мермер успостављајући се као вјеч­ ни, једино могући начин живљења. то је била суштина игре у којој је Бео­ град играо на реликт „крајине“, чији ће номинални и логистички центар бити већ инсталисани кнински пункт. крајински историјски седимент, мно­ гослојан и заплетен, могао се просто филтрирати у законе природе. крајину је било лако избацити из орбите реал­ ног времена: памћење (историја) дало се ишмирглати у вјечни презент (природу). Брђанска самодовољност, граничарски усуд, ратничко живљење, епска погибељ ­ атрибути су тог тоталитарног презента, оприрођене историје. константно оправдан реалним страхом од усташког рецидива (маспок, убацива­ ње усташких терористичких група у овај

), фолклорни, епски

дестилат крајишништва подстицан је сна­ жно уцијепљеним обрасцима: хајдучким духом, јуначком сиромаштином, култом оружја („продај краву, купи пушку“ ­ са­ вјетовали су челници крајине на јавним скуповима). смисао постојања крајишни­ ка је у борби, ратовању и крварењу ­ јер је то „у природи“ крајишништва Живљење је задато у непрестаном де­ журању, надвременом граничарењу.

простор сФрЈ, Хдз,

(„у природи је крајишника да у једној руци држи мотику, а у другој пушку“ ­ об­ јашњавали су Милошевићеви генерали који су командовали крајинском вој­ ском).

Упо­треб­на­ври­јед­ност­Кра­ји­не

Мит је, како тврди Барт, вриједност, и ништа га на спречава да буде „непрекид­ ни алиби“. симулакрум крајине био је ви­ шедимензионални алиби. Брозовој армији постојање крајине је одговарало због изговора за улогу там­ пон­силе, алибија за небулозни интер­ венционизам, изигравања просрпске силе, логистичког ослонца за извлачење војних ефектива према србији, за Милошевића: алиби за константну хомогенизацију („јединство“) нације, из­ вор подршке за његове кампање, изго­ вор за санкције и неимаштину, монета за подкусуривање у ратној трговини, кон­ тратег нерјешивом косметском питању,

за Фрању туђмана „книнска понуда“ била је изговор за милитаризацију и нао­ ружавање, алиби за отцјепљење, инстру­ мент за криминализовање политичког статуса срба у Хрватској, гето за сабија­ ње срба као стратешки предуслов за јед­ нопотезно и коначно етничко чишћење,

за западне силе крајина је била проб­ ни полигон за војну инсталацију у Југо­ славији, инструмент за дисциплиновање Хрватске, „ничија земља“, за мешетарење у ратној дипломатији, за саме србе у простору крајине, чији глас није признат у опскурном режира­ њу њихове судбине, крајина је значила заштиту од геноцидних страхова пробу­ ђених њиховом уставном деградацијом на статус „националне мањине“ и отво­ реном и програмираном србоцидном праксом туђмановог режима.

Ста­са­ва­ње­Кра­ји­не

симулакрум крајине није се могао ослонити на свјежије историјске рефе­ ренце ­ осим мало познате идеје о ства­ рању српског аутономног ентитета у гра­ ницама Брозове Хрватске, коју тек 1981. помиње титов биограф владимир деди­ јер. дедијер свједочи да је Моша пијаде поткрај 1942. са нацртом статута и мар­ кираним границама српске покрајине у Хрватској посјетио Броза, али да се двапут брже вратио него што је отишао. осам година касније и Милован Ђилас је потврдио ту причу устврдивши да је за­ мисао одбачена због необичног, цријева­ стог облика такве покрајине, као и због бројности Хрвата, који су ту живјели.

Книнска­тврђава
Книнска­тврђава

на книнском мини Газиместану фамо­ зни пазовчани дистрибуирали су про­ глас о стварању „српских крајина“, одно­ сно српског аутономног подручја у Хр­ ватској које би, као федерална јединица, било директно подређено савезном Бе­ ограду. проглас није јавно прочитан, али је нотиран у једном тршћанском листу и једним српским емигрантским новинама у чикагу. септембра 1989, на трибини у удруже­ њу књижевника србије ­ Француска 7, ис­ такнута је идеја о оснивању српске ауто­ номне покрајине у Хрватској. на скупу одсељеника из титове коре­ нице, у Београду, 16. фебруара 1990. за­ тражено је да се образује аутономна по­ крајина за србе у Хрватској, на подручју далмације, лике, кордуне и Банија. постизборна скупштина општине книн конституисала се 23. маја 1990, а њезин предсједник Милан Бабић је изја­ вио да је тим чином формиран„први срп­ ски парламент“. убрзо, 6. јуна, со книн иступа из заједнице опћина далмације и покреће иницијативу за оснивање зајед­ нице општина сјеверне далмације и ли­ ке, са центром у книну. Јован рашковићна скупу српске демократске странке у петрињи, 23. јуна најављује да ће книн­ ска заједница општина бити „база будуће аутономије“. два дана прије усвајања на­ црта амандмана на устав Хрватске у кни­ ну је основана та заједница општина. у образложењу одлуке речено је сљедеће:

„с обзиром на то да на дијелу сјевер­ не далмације, лике, кордуна, Баније и дијелу славоније у већини живи српски народ, као историјски народ, на дије­ лу данашње републике Хрватске, који је представљао територију војне крајине, постоје историјски и културни разлози да се на овом подручју оформи регион у

којем би до изражаја дошле националне и културне специфичности овог дијела републике Хрватске.“ „симулакрум крајине“ у овом прогласу први пут номинално улази у политичку игру, а назначена је и њезина територи­

јална пројекција. три дана касније, на ви­ довданском слављу на книнском косову, Бабић је, свечано проглашавајући осни­ вање заједнице општина, рекао: „кори­ стећи се правом на слободу и аутоном­

со

книн је донијела одлуку о формирању заједнице општина.“ завршио је ријечи­ ма: „српски народе, нека вам је са сре­ ћом аутономија крајине!“ на сабору срба у србу 25. јула је усво­ јена декларација о аутономији и сувере­ ности српског народа у Хрватској, с пози­ вањем на право народа на самоопредје­ љење све до отцјепљења. истог дана у београдској По­ли­ти­ци Јо­ ван рашковић изјављује да срби у Хрват­ ској имају „социјално­психолошку пред­ ност“, односно „слободарски менталитет, формиран за вријеме војне крајине“. непосредно послије упада хрватских специјалаца у петрињу српско нацио­ нално вијеће у србу ­ на основу позитив­ ног резултата плебисцита ­ проглашава „српску аутономију“. Јован рашковић је у интервјуу Ве­чер- њим­ но­во­сти­ма 29. октобра те године рекао: „ако се настави конфедерално цијепање Југославије, ми планирамо, за­ једно са српским народом у Босни, ства­ рање једне нове државе крајине, која ће бити одређена и плебисцитом народа.“ Милан Бабић 13. децембра предста­ вља скицу српске аутономне области (жупаније) крајине. коначно, послије

одговарајуће одлуке снв­а, Бабић је 21. децембра, дан прије усвајања нових, за

ни живот на подручју војне крајине

нових, за ни живот на подручју војне крајине 2/2010 l Двери српске l 9

србе рестриктивних амандмана на хр­ ватски устав, на главном книнском тргу прогласио сао крајину. реплицирајући концепту о раздруживању Хрватске од сФрЈ, извршно вијеће сао крајине, 28. фебруара 1991. доноси одлуку о раздру­ живању крајине од Хрватске. реагујући на плитвичку операцију хрватске поли­ ције, исто тијело 1. априла у кореници доноси одлуку о присаједињењу крајине србији. коначно, на светог николу 1991, контрирајући изласку Хрватске из Југо­ славије, крајински парламент проглаша­ ва републику српску крајину. Била је то најзападнија српска држа­ ва у историји ­ на простору гдје је никад прије није било.

Ин­жи­ње­ринг­оку­па­ци­је

рачун босанског рата није се могао из­ мирити без републике српске крајине. Боље речено, цех босанског мировног аранжмана морала је платити книнска република. трговина у троуглу Милоше­

вић ­ туђман ­ караџић, цјенкање крвљу, нафтом, српством и квадратним киломе­ трима могло се поткусурати једино то­ талном пропашћу крајине. а да би ције­ ла операција изгледала као свршен чин, односно као нешто што се није могло десити на другачији начин, претходно је морала страдати и босанска, такозвана висока крајина како би книн био стиснут

и с леђа, у смртна клијешта, а територија републике српске приближила задатом комаду простора Босне и Херцеговине од 49 одсто. тајминг ратне завршнице (ко би други) утаначили су американци. Бил клинтон је желио други мандат, односно побједу на предсједничким изборима 1996. а изу­ зетно битан фактор америчког предсјед­ ничког окршаја су прелиминарни избори у држави њу Хемпшир, који се одржавају годину дана раније. по правилу, спољна политика не може добити изборе, али, она је најбољи начин да се они изгубе,

и клинтон није хтио да ризикује. Босан­

ски рат је морао бити докрајчен, односно одстрањен с насловних страница. такав посао се није могао обавити без моћног сарадника на терену, па макар се он звао

и слободан Милошевић. портретишући Милошевића, лорд деј­ вид овен у књизи Бал­кан­ска­ оди­се­ја ка­

же: „добро познаје америку и зналачки ће причати о демократској и републи­ канској политици, и промјенљивом зна­ чају прелиминарних избора у њу Хемп­ ширу.“ дотични овен се почетком 1995, чекајући на атинском аеродрому Мило­ шевићев авион који ће га пребацити за Београд, срео са путницима који су тим истим авионом стигли из Београда. Би­ ли су то Милан Милутиновић, тадашњи југословенски амбасадор у Грчкој, и, од

Српска­православна­црква­ Пресвете­Богородице­у­Книну
Српска­православна­црква­
Пресвете­Богородице­у­Книну

августа 1995, Милошевићев министар спољних послова, и нико други до шеф клинтонове демократске странке за њу Хемпшир, крис спајро, који се враћао са ћаскања с Милошевићем. спајро се по­ вјерио овену да је клинтон дао инструк­ цију по којој „посљедња ствар коју желе (је) да Босна постане проблем у кампањи у њу Хемпширу“ и да је наредио да се све заврши до почетка те кампање. изолован од Београда и цијелог сви­ јета, радован караџић је своју канилу за дисање пронашао у лику Фрање туђма­ на. када је војска републике српске ћутке одгледала западнославонску српску дра­ му с друге стране саве и чак казнила јед­ ног подофицира који је тада самоиници­ јативно, кршећи наређење, оборио један хрватски авион, овен се досјетио једне раније епизоде: „тада сам се сјетио туђ­ мановог одушевљења од неколико мје­ сеци раније када ми је причао о караџи­ ћевој приватној мапи коју је предложио његовој влади, а која је велике дијелове крајине давала Хрватској.“ које крајине ­ книнске или високе? вје­ роватно ове друге или обију заједно! у октобру 1994, непосредно пред по­ четак војних операција које ће потврди­ ти основаност ових сумњи, бивши мини­ стар вањских послова Хрватске, здравко Мршић, изјављује да пале предлажу но­ ву подјелу Босне и Херцеговине, у којој, „неочекивано“, нуде велику територију између уне и врбаса„како би се око унпа зоне (република српска крајина ­ при­ мједба аутора) створио заштитни појас“.

Мршићева изјава може бити и изми­ шљотина, али је све оно што се десило касније било апсолутна потврда такве пројекције догађаја. такав „дил“ се идеално уклапао и у Милошевићеве интересе. његов мотив, између осталих, био је да се учврсте и очувају србијанско­војвођански тампо­ ни, односно источна Босна и крајинска источна славонија. зато су, у тој везаној трговини, сребреница и Жепа, подрињ­ ске муслиманске енклаве, морале пасти у српске руке, а Горажде и није било то­ лико важно јер у том сектору дрина није граница србије и Босне. Хрвоје шаринић, специјални туђманов емисар за договоре, у књизи „Сви­ мо­ји­

тај­ни­пре­го­во­ри­са­Сло­бо­да­ном­Ми­ло­ше-

ви­ћем наводи да му је Милошевић 12. де­ цембра у Београду рекао: „слажем се да се енклаве на истоку припоје србима, а да компензација буде на западу.“ што се тиче источне, придунавске те­ риторије републике српске крајине, она није смјела пасти јер би ратна опци­ ја ­ без обзира на режију ­ довела до ха­ отичног контакта хрватске и југовојске у граничном појасу, а, с друге стране, Милошевићу није одговарао још један „стампедо“ (шаринић тврди да је Мило­ шевић употријебио баш тај термин) од двије стотине хиљада срба, које он не би могао да„прими“. демонска формула изласка из ратне играрије била је пројектована линија ливно ­ Бихаћ. операција је почела 24. октобра 1994. Муслиманска војска из би­

хаћке енклаве је провалила према Гра­ хову и петровцу, а муслиманске и снаге Хво истовремено нападају купрес. Му­ слиманско изливање из Бихаћа се мора­ ло зауставити јер би у супротном могле бити срушене све домине сценарија. а купрес, „пупак Босне“, пао је у хрват­ ске руке 3. новембра. тако је обезбијеђен бок пузајућој окупацији из правца лив­ на. на дан Брозове сФрЈ, 29. новембра, таман кад је заустављен српски улазак у Бихаћ, војска Хрватске, у садејству са Хр­ ватским вијећем одбране, почиње офан­ зиву из ливањског поља према Гламочу, Грахову и динари, односно книну. ова акција, за коју је хрватска шифра била Зи- ма­‘94, трајала је до 24. децембра. у првом налету, почетком децембра, хрватска војска је у ливањском пољу на­ предовала на сва три правца. српски от­ пор је био спорадичан. почетак кључног маневра, који ће очистити двије крајине, високу и книнску, београдска штампа прешућује. Бор­ба је објавила кратку ви­ јест, По­ли­ти­ка и По­ли­ти­ка­ екс­прес ни толико. и хрватски маркетинг је морао бити на ниском нивоу. они су, фактички, главни­ ном својих елитних јединица ушли у дру­ гу државу ­ у покушају да удаве крајину ­ чиме су кршили сва могућа папирната правила рата. у акцији су, између оста­ лих, први хрватски гардијски здруг и четврта и пета гардијска бригада. Ход ливањског надирања морао је би­ ти змијски ­ бешуман и смртоносан. Хр­ вати, договорно и намјерно, праве полу­ годишњу паузу чекајући и утврђујући се. зашто су Хрвати стали пред најслаби­ јом тачком српске одбране, коју је с бо­ санске стране штитио слабашни други крајишки корпус, а с крајинске, на дина­ ри, једна сеоска чета. о тим разлозима говори хрватски генерал анте Готовина, командант ове „бојишнице“, у књизи На- па­дај­ни­бо­је­ви­и­опе­ра­ци­је­ХВ­и­ХВО: „пла­ нирање бојних активности на динари почело је средином студеног 1994. при изради планова за нападај морало се во­ дити рачуна о неколико осјетљивих пита­ ња као што су: ангажирање у то вријеме на територији републике БиХ (односно Хр ХБ) на том простору морали бити под највишим ступњем тајности. – започињање нападајних дјеловања на динари, уза саму државну границу, ве­ зано је с ризиком, како ће на то реагира­ ти побуњени срби у рХ, хоће ли се и да­ ље придржавати загребачког споразума итд. (у том је тренутку наш интерес био придржавање тог споразума.) на сваком мјесту и на сваки начин, кад је год то би­ ло потребно, гласине о назочности Хв на динари морале су се демантирати, а бој­ на дјеловања која ће услиједити ставља­ ти изван подручја дјеловања заповјед­

подручја дјеловања заповјед­ Наступајућа, 1995. година, требала

Наступајућа, 1995. година, требала је да истиче

задатим тактовима и

терминима. Најприје је одиграна генерална проба 1. маја са западном Славонијом док су скојевци на Ади Циганлији пекли вола на ражњу.

ништва зборног подручја сплит, што није баш увијек било лако “ Хрватска мимикрија, односно сама прича генерала Готовине више је него смијешна не само зато што су за ову опе­ рацију сви знали и што ју је било немогу­ ће сакрити, већ због тога што је његово ратовање, клапа по клапа, било анимира­ ње по америчкој књизи снимања. смијешна да смјешнија не може бити јер су, на крају, Милошевићеви генерали за Олу­ју знали прије Готовине и хрват­ ских генерала ­ како се луцидно наругао сплитски Фе­рал­три­бјун. уосталом, и срби су поштовали своју ролу строго пазећи да не прекрше загре­ бачко примирје, јер је, по сценарију, оно важило само за њих.

дан послије почетка ливањске офан­ зиве, 30. новембра, хрватски министар одбране Гојко шушак је потписао у пен­ тагону Меморандум о војној сарадњи Хр­ ватске и сад­а, којег с америчке стране парафира министар одбране виљем пе­ ри. туђману је од тада преостало само да слиједи „упуте“. тако препарирани, Хрва­ ти чак прихватају двије измјене економ­ ског споразума с крајином, које је тражи­ ло книнско вођство! војне планове и обуку хрватске војске американци су усмјерили и контролиса­ ли преко своје паравојне агенције Мпри. експерти циа стигли су на Брач, ода­ кле су беспилотним летјелицама извиђа­ ју српске положаје у крајини и југозапад­ ној Босни. на крају, амерички бомбардери запо­ чињу „хрватски“ напад на крајину, 4. ав­ густа. тако су Хрвати довршили посао из

1941.

друга узда коју су американци затеза­ ли у послу уништавања крајине, слобо­ дан Милошевић, био је тада, у вријеме

велике бихаћке кризе, са свих западних страна проглашен за спаситеља односно „незаобилазног партнера“ (ален Жипе), „једину наду“ (анса), „веома корисног“

и оног који је „на правој страни“ (андреј козирјев), „човјека од користи“ (фон штулпнагл). половином јануара 1995. Бил клинтон је примио у аудијенцију двојицу Мило­ шевићевих интимуса ­ Богољуба карића

и душана Митевића.

у Бор­би од 3. децембра карикатуриста предраг кораксић је нацртао Милошеви­ ћа као живу самопослугу западних купа­ ца. Хрват најближи Милошевићу, туђма­ нов амбасадор у Београду, звонимир

Марковић, у интервјуу Сло­бод­ној Дал­ма- ци­ји, крајем децембра, осуђује хрватске медије зато што сатанизују Милошевића. „сатанизацијом Милошевића само губи­ мо вријеме, јер тиме не добијамо праву слику о њему“ каже Марковић уз напо­ мену да Милошевић није „статичан поли­ тичар“ јер његова политика„стално тече“. наступајућа, 1995. година требало је да истиче полако, да откуцава задатим так­ товима и терминима. најприје је одигра­ на генерална проба 1. маја са западном славонијом, док су скојевци на ади ци­ ганлији пекли вола на ражњу. Милошевић, према његовом биографу славољубу Ђукићу, саопштава тада па­ тријарху павлу: „све иде по плану!“ Жури се једино Хрватима. умирује их овен: „кључ рјешења у БиХ јесте црта ливно ­ Бихаћ, што изолира книн. стога предлажем да им сада дате зрака (наф­ те ­ примједба аутора), с обзиром на то да ћете их на тај начин изолирати изва­ на, а не изнутра.“ а разгаљује их, према шаринићу, Милошевић: „све ћете на кра­ ју да добијете, али превише вам се, бре, жури.“ требало је лепо сачекати илинданске врућине ­ јер тада туроператори (циа, удБа, н15), који морају да испремјештају стотине хиљада српских туриста, најбоље раде. и да срби прикупе љетину како би она„цела“/„цила“ била на једном мјесту. „али српски крајеви у Хрватској не мо­ гу бити исјечени и пренијети на авалу, “

записао је давно свето­

зар прибићевић, водећи српски полити­

чар из Хрватске између два свјетска рата,

у књизи Дик­та­ту­ра­ кра­ља­ Алек­сан­дра, објављеној у паризу 1933. прибићевић је, историјски, био млад и није знао шта све могу одликаши титоизма. они су то подијелили ­ једни су узели крајеве, а други крајишнике.

код Београда

Текст објављен у бањалучком дневнику Независне новине августа 2000.

ПРЕ ОЛУЈЕ

Живорад Јанковић

Словенске (у)крајине

Под разним изговорима избегава се помен словенског имена. Може Трибалија, Илирик или Балкан, али што одише словенством - не. Поразно је што код Словена изгубљени делови убрзо постају најљући противници своје матице и убојито оруђе у рукама до јуче заједничког противника.

Ј езичка дефиниција појма само унеко­ лико одговара српским приликама:

„погранична државна област са уре­

ђеним системом војне одбране.“ Још је прота Матија ненадовић све­ стан њеног провинцијалног карактера кад на почетку својих мемоара пово­ дом аустријско­турског рата (1788–1791) каже: „Моравци зову ово време кочином крајином, а за ћесара Јосифа рат ништа

не знаду, него мисле да је коча заратио.“ касније ће и десетогодишње ратовање под црним Ђорђем у разговору његових бивших бораца бити означено као кра­ јина. „ово дете нисам ни омиловао као другу децу; нашло ми се у зла времена

Говораше старац да је

упамтио кара­Ђока кад је крајинио и кад је долазио у васојевиће.“ Језички значи границу, али и рат – што није појмовно далеко. требало би упоре­

дити како је код других словенских наро­ да – мада је једна велика (у)крајина – сти­ цајем околности, највећа држава европе

– довољна да прогута све остале. зоне око граница увек представљају подручја ризика и везане су са губици­

ма. када је у питању словенска граница, губици су као по правилу „једносмерни“

– на њихову штету. они који су на добитку

редовно нису словени. своје успехе при­ мају ћутке и настављају да мрзе и„чекају“ повољну прилику за следећи ударац. користе се сурови методи, тежак при­ тисак, а јавно се проповеда толеранција. словенски простор зна за мањине. сло­

венске мањине у суседним земљама, бар формално, не постоје, или су обеспра­ вљене. иде се дотле да се под разним изгово­ рима избегава помен словенског имена. Може трибалија, илирик или Балкан, али што одише словенством – не. поразно је што код словена изгубљени делови убрзо постају најљући противници своје матице и убојито оруђе у рукама до јуче заједничког противника.

кад сам крајинио

„ниједна појава се не може ваљано схватити без познавања историје“ – ову мисао огиста конта ставио је радослав

кан и истроши се, а не може да се претво­ ри у сталну светлост или топлоту. кад се помене крајина, најчешће се ми­

Грујић за мото своје Апо­ло­ги­је­срп­ског­на- сли на војну границу аустрије и турске ро­да­ у­ Хр­ват­ској­ и­ Сла­во­ни­ји. књига је коју са латинске стране чувају углавном

настала пре равно сто година поводом „велеиздајничког процеса“ у загребу. за протеклих сто година код срба се није променило ништа на боље. тада је стање сигурно било повољније него данас – ако ни због чега другог, оно због тога што је постојала бар извесна нада. треба поменути разлику у понашању византије и срба према латинима у сред­ њем веку. док су турци средином четрна­ естог века били само претња, византија се уздала у помоћ латина и налазила се у сталном повлачењу. тек кад се држава свела на саму престоницу – цариград, Гр­ ци су се тргли и решили да град–државу бране у условима у којима би успех био раван библијском чуду. у основи, то је било погрешно. западни свет је био то­ лико исцепкан да не би могао ни себи да помогне. од турака га спашава само про­ сторна удаљеност. срби су покушали да пруже отпор док је још било неке наде на успех, осамдесет година пре пада цари­ града, и то им није пошло за руком. воје­ вали су сами – нису се надали у латине. кад је дошло време ропства однос се мења. срби су сада били очију стално упртих на запад – отуда су се надали „из­ бављењу“. у сваком рату са турцима мо­ гли су рачунати на сигурну помоћ срба. тада Грци, због географског положаја, нису били у прилици да праве такве „екс­ перименте“. Грешка срба је у несхватању да их од турака дели вера, у већој мери толерант­ нија него римска, док је за њих нација играла мању улогу. код латина су и вера и нација скоро подједнако важне, и за­ то су познати примери тајних споразума западњака и турака као „савезника“ – на штету срба. велика српска снага не може да се осмисли и каналише. Букне као вул­

„Ја овај одговор аустрије да нам помоћи не могу оставим у нашем совету, у архи­ ву, да се храни, ако би нас немци кадгод прекорели, зашто смо ми оставили њи’, као прве и ближње комшије и отишли тражити русе за покровитеља, да им сме­ ло можемо казати да су они нас оставили,

„претегао је нагон да помогну својим са­ везницима. у случају могућих будућих ратова ова црта жртвовања сопствених интереса увек остаје достојан живог пре­ дочавања и мора обратити нашу пажњу кад је реч о вештини да придобијемо на­ роде за наше интересе.“ аутор овог исправног запажања као да је читао протине мемоаре, написане три деценије касније, о почетку устанка 1804:

срби, првенствено домороци, па тек он­ да досељеници. о томе се може разли­ чито говорити, али се не може оспорити извесна улога крајине у очувању подјед­ нако угроженог и верског и националног идентитета. ропство траје вековима, и морао се тражити начин за опстанак иако то често личи на неразумно „замлаћива­ ње“, узалудно проливање крви и расипа­ ње снаге. Го­спо­дин­ Рач­ки­ на­зи­ва­ по­вест­ То­ми­ну­ о­со­лин­ској­цр­кви­хр­ват­ски­из­вор,­а­ја­не­ знам­по­че­му­је­то­„хр­ват­ски“­из­вор,­кад­ То­ма,­ ар­хи­ђа­кон­ сплит­ски­ ни­је­ био­ и­ ни- је­се­др­жао­за­Хр­ва­та,­већ­за­Ла­ти­на­или­ Ла­ти­ни­на;­ и­ То­ма­ је­ мр­зео­ Хр­ва­те,­ као­ што­ са­мо­ ви­со­ко­ уче­ни­ Ла­тин­ мо­же­ мр- зе­ти­ сло­вен­ско­ пле­ме.­ Ње­му­ је­ „Scla­vi­ge- na“­био­мр­зак­у­ду­ши.­речи и. руварца су наговештај будућих несрећа у односима два народа. Геноцид Хрвата над србима извршен је првенствено у корист веков­ них хрватских господара. скоро поданички однос срба према западу током ропства добро је уочио бечки човек задужен за „праћење срба“:

Како­је­Хитлер­поделио­­Балкан­ и­распарчао­Србију­1941.­године
Како­је­Хитлер­поделио­­Балкан­
и­распарчао­Србију­1941.­године

а не ми њи’

каши у цесарији кад смо пребегли 1813. ”

само десет година пре буне и протин отац, кнез алекса, говори на сличан на­ чин: „истина је да сам се цару заклео да ћу му бити веран и против турака за сло­ боду очевине моје војевати и познато вам је да ја моје заклетве не преступам, нити цара остављам, но цар оставља ме­ не и сав народ српски, као његови ста­ ”

осећајем обавеза према „савезницима“ вођени су срби и 27. марта 1941, када су кренули у пропаст, којој се ни данас још увек не види крај. као „победници“, губе једну четвртину становништва и полови­ ну простора. Бечки обавештајац је до свог помену­ тог закључка о српском односу према савезу могао доћи колико на основу не­ посредног искуства, стеченог током слу­ жбовања, толико и анализом српског по­ нашања кроз претходне векове. Мора се разбити мит о сеобама, што ће помоћи да се боље сагледа сопствена стварност, јер је много чега том причом затамњено. редовно коришћење изра­ за Или­ри за србе и од Беча и наполеона уноси додатне нејасноће и отежава рад и код објективних научника, који из појма Или­ри извлаче сасвим друге закључке од оних које реалност налаже. Много заблу­ да лежи и у тврдњи како је србија, тобож, „велика тајна“. срби су причљиви и толи­ ко отворени да изразом лица указују на опште расположење. прича о сеобама се тако провидно на­ меће, па опет је – и поред све њене про­

као што су мене неки вели­

и корили

ри што су наше прадедове остављали

видности – срби примају. док се она не преиспита, не може се говорити о мо­ гућности озбиљнијег научног рада. при коришћењу извора или читању текстова има психолошких тешкоћа – први помен се изједначује са почетком неке појаве, а то никако не мора да буде. они који све покушавају да реше, од­ носно замагле причом о сеобама тре­ бало би да знају да се у русију око 1750. одселило више него што је дошло током сеоба из 1690. и 1737, а од њих у русији данас нема ни трага. срби који су живе­ ли лево од саве изложени су притисцима свих врста, и многи су подлегли асими­ лацији. очували су се само бројношћу. прича о сеоби је толико укорењена да је постала скоро неприкосновена – иако је

у науци све подложно провери – па њу

прихватају и добронамерни. словени слабо памте. зато њихова историја изгледа много „краћа“ – иако они трају исто онолико колико и друге

расе. не памте своју прошлост, па ни зло­ дела која им други чине. Германи упорни

у свему знају и да памте, остају истрајни и

у мржњи и чекају повољну прилику. „не­ мају“ проблем са грижом савести. отпорна снага једног народа, дуго из­ ложеног тешком страдању, као и код појединца, није неисцрпна. долази се

у стање када се не може реаговати на

„изазове“ споља. стиже се у неку врсту фатализма – све што се десило, као да се неизбежно и морало десити, те се ту не ништа не може ни учинити. створила се слика о србима као ратничком народу, а при том се не помињу нека конкретна српска бојишта ни српска војничка гро­

бља ван граница српског простора. ново време доноси причу о геноциду утолико страшнију што је баш тај народ још ју­ че био жртва. има ли у коме народу ви­ ше „мањина“ него код срба, а потом код словена уопште? већ је говорено како се неки односе према чејенима, а потом према чеченима. тамо где су, у наводно објективном истраживању, у примени двојна мерила, ту је стање горе него да нема никаквог мерила. тако и са причом о илирима или богумилима. то су много већи митови од оних који се приписују србима. „од туђина и на туђи језици звали смо се досад свакојако, а понајмање онако као што би требало, оним правим на­ шим именом, којим се ми сами зовемо,

и које се и код најнепознатијих не наро­ да већ скитајућих се дивљака, једино за

по

интенцији аустријских државних власти, морали су и представници цркве и наро­

да нашег у званичном саобраћају с њима место српског имена ­ име илира употре­ бљавати, те су после из навике покаткад тако поступали и у званичном међусоб­ ном саобраћају.“ и то је један вид самозаборава и, ујед­ но, један од контраста српског духа – на­ супрот поменутој појави стоји пример упорности у очувању: „избегавали су просвету, и то највише из страха да не за­ немаре постове, уображавајући да би им синови, кад се одвоје од кућа, јели сваки дан месо и да би тако живећи заборави­ ли и веру и закон, претопили се у немце (или шокце).“ срби никада нису успели да постигну пуну самосвест на целом простору ко­ ји насељавају. то се нарочито односи на њихове северне и западне области. од издељених области једино је немањина прерасла у државу, која траје само два века. то је сувише мало да би се обавило све потребно око уједињења целог наро­ да. трајање држава се изражава милени­ јумима. док се српски простор цепа на све начине, онај други, створен по зами­ сли фирера, држи се као нетакнут иако је до јуче било друкче. помињу ли се данас славонија и далмација, које бележе ве­ ковни самостални живот?! уместо тога, истиче се косово, одлуком самовољника недавно отргнутог из србије. путем ди­ пломатског „швајсовања“ стварају се фа­ брикат области. од 1878. дрина се, вољом Беча, упорно представља као нека гранична река – у ширем гледању то је само један „поток“, а добија призвук океанског растојања. „од старе аустријске пропаганде про­ тив срба најупорније се одржала мисао да србија нема шта да тражи преко оних граница које је добила 1878 на Бечком

Било је чак и југословена, ко­

право њихово име признаје и узима

конгресу

право њихово име признаје и узима конгресу 2/2010 l Двери српске l 13
Срби искрено оплакују туђа страдања, а одричу се својих. Знају

Срби искрено оплакују туђа страдања, а одричу се својих. Знају доста о Дахауу и Аушвицу, а мало који зна или жели да зна о Јасеновцу и осталим српским стратиштима

ји су наше (српске) захтеве преко грани­ ца 1878. обележавали као знак српског шовинизма – и том шовинизму приписи­ вали чак и наше протесте против обеле­ жавања србске федералне јединице. по оваквим и сличним погледима изгледа да би у Југославији срби имали да се задо­ воље оним границама које би им аустри­ ја оставила, да се под Хабсбуршком ди­ настијом извршило југословенско уједи­ њење.“ дијагноза српског стања давно је формулисана и животом потврђивана, али од тога није било помоћи. природне границе се стварају векови­ ма, и опет су подложне изменама. само се оне из 1943, односно модификоване Хитлерове из 1941, оцењују као богомда­ не и то се, на жалост, прихвата и код не­ ких срба – иако су и смишљене да казне

србе, по угледу на оне од Хитлера. на пој­ му „Хрватске“ се огледа колико је српско размишљање плитко и незрело. лако заборављају и отписују много че­ га. заборављају и догађаје из најновије прошлости: геноцид, логоре, стрељане крагујевачке ђаке, одмазде сто за једног

своје

области просто „гурају“ у руке противни­ ку и тако иду на руку онима који их под разним изговорима цепају, да би то у по­ следње време ишло без икаквог формал­ ног изговора, по принципу „може ми се“. по мишљењу нових извозника демокра­ тије, посебна аргументација – сем аргу­ мента силе – није ни потребна. Мали народи тешко долазе до могућ­ ности да се о њима говори објективно. „данас нам се чини да не може бити сум­ ње о словенској старини у Јевропи, та то је тако очигледна истина, коју ни шафа­ рику није требало доказима утврђивати. али је у шафариково доба било друкче:

онда се непрестано понављало да су се словени истом у петом веку по Христу јавили у Јевропи, с другим азијским вар­ варима и одрицало им се да имају оних домаћих права, оног народног грађан­ ства, као на пример грчки, германски и романски народи.“ ово је речено пре ви­ ше од сто година, односно у време ближе самом шафарику него нама. занемарује се да изучавање геноцида не значи само изношење броја жртава и начина њиховог страдања. он на терену мења стање у толикој мери да се оно ви­ ше не може препознати. стога је данас те­ шко говорити да је село смиљане, где је

и „савезничке“ бомбе на васкрс,

била парохија оца великог проналазача николе тесле, српско село – кад у њему нема срба, а црква и родна кућа тесле су двапут паљене. пред рушевинама неког здања се тешко ствара представа о ње­ говој некадашњој лепоти. Људи са иску­ ствима пре првог светског рата су знали да се од Мачве до истре могло доћи све кроз српска села. срби искрено оплакују туђа страдања,

а одричу се својих. знају доста о дахауу

и аушвицу, а мало који зна или жели да

зна о Јасеновцу и осталим српским стра­ тиштима. та равнодушност према несре­ ћи сопственог народа код срба је толи­ ко широко распрострањена да личи на епидемију, а код не малог броја као да се граничи са издајом патолошких разме­ ра. своје жртве нису ни побројали, а ка­ моли обележили. на примеру срба, а, на жалост, не само на њему, види се да је у многим приликама геноцид итекако „ис­ платив“. Један од разлога што се срби слабо сналазе кроз историју јесте што не уче из живота. нове генерације на свет око себе гледају посредством књига – значи преко туђег искуства. од туђих књига нису у пу­ ној мери могли добити оно што би могло да им користи. немају снаге да истрају до краја у истраживању и да дају известан лични допринос. скоро у сваком послу стају на пола пута. није без значаја ни пут српске књиге, који даје друге границе српског народа. она стиже и чува се по српским кућама, на простору далеко ширем од званично признатог. тако књига својим „лутањем“ исписује српску карту на особен начин, независно од жеље Беча. српски рукопи­ си се налазе по страним збиркама под на­ зивима „софијски“, „минхенски“, „бечки“, „берлински“, „париски“, а скоро да нема

примера да се за неку страну књигу каже да је„београдска“. „најмања част ове наше земље и света; но којој је данас, а и поизодавна и највеће просвештеније човечије, него у којој су до јуче и највећа зла, обиде, ратови и крвежи били, а за то само ко ће коме свом једин сам господарити и то се још до данас није “

могло решити

овако је оцењена евро­

па пре 180 година. она је у међувремену постала „богатија“ за низ локалних сукоба

и била „колевка“ два светска рата. у пото­ њим бајкама о „европи“ ти елементи се обично изостављају.

К ада је оно прошле године градо­

начелник сплита Жељко керум на

питање новинара због чега тврди да

србина никада не би прихватио за зета изговорио „тако смо одгојени“, додирну­ та је суштина хрватско­српских односа. ти односи нису ништа друго до историја мржње и злочина које Хрвати проводе над србима. то су породична предања која се преносе са колена на колено, мржња на

којој се ради од малих ногу, која се усађује свакога дана, са пуно страсти и – а ово је најгоре – са несумњивим осећањем да се тако чини добро дело. онај ко је тако одгајан, керум је сведок, не види ништа необично и ништа ружно у томе да се ни под којим условима његова породица, женидбом или удајом, не меша са србима. некоме ће то изгледати као предубо­ ко понирање у прошлост, али та веков­ на, стално храњена, прецизно усмера­ вана и доследна мржња датира још од времена великог раскола у хришћан­ ској цркви, односно, тридесет година касније, из 1075, када је на сплитском црквеном сабору донета одлука да се православље у далмацији и залеђу ис­ корени. све што се после тога догађало у дал­ мацији, источној и западној Херцегови­ ни, а касније у централној Босни, лици,

на свим про­

сторима где је католичка црква имала утицај и могућност деловања, само је хроника једног бруталног и страшног обрачуна са србима православцима. не волим опште и громовите оцене, али ово јесте истина, лако доказива исти­ на. потребно је само одбацити основ­ не поставке берлинско­бечке школе историје, вратити се старим архивама и књигама, несумњивим документима, историчарима који су због изношења историјских истина политичким одлука­ ма били забрањивани. Методологија коју је римокатолич­ ка црква примењивала у борби против оних који су остали верни православљу представља крваву психопатолошку слику једног колективитета. данас се о томе не говори зарад поправљања хр­ ватско­српских односа, мада никоме ко на ствари гледа без страсти и навијања није јасно због чега се ти односи попра­ вљају или поново граде само и једино на српску штету. но, вратимо се теми и трагању за из­ вором са којег је потекла и још тече не­ смањеним интензитетом та страшна хр­ ватска мржња према србима. простор који је у овом броју Две­ри­ срп­ских предвиђен и могућ за изноше­ ње потпуне слике мали је и ни издалека довољан. али сабирање вековних дога­ ђања, сагледавање развојног процеса обрачуна са православљем и право­

истри, славонији, срему,

ПРЕ ОЛУЈЕ

Ратко Дмитровић

Где­су­из­во­ри­хр­ват­ске­мр­жње­пре­ма­Ср­би­ма?

Зло је почело променом вере

Методологија коју је католичка црква примењивала у борби против оних који су остали верни православљу представља крваву психопатолошку слику једног колективитета

славцима на простору западно од дрине и дунава, наводи нас неодољивом снагом на закључак који је, нека ми буде дозво­ љена ова субјективност, одавно одредио мој погледа на узроке и стварне разлоге ратова, геноцида и крвопролића која се на овим просторима догађају последњих стотињак година. тај закључак гласи: мржња Хрвата пре­ ма србима, и злочини који су из те мржње рођени, последица су верског и нацио­ налног конвертитства. разуме се да све то није могло без ути­ цаја великих сила, без паралелног оства­ рења и њихових интереса, али суштина је у томе да се на овим нашим просторима бивши срби обрачунавају са садашњим србима. овде се на огољен, бруталан и у сваком смислу страшан начин материјализовала психолошка поставка о конвертиту ко­ ји након што се одрекао својих корена, дакле након што је убио своје порекло и себе какав је био, креће да убија сведоке своје издаје, невере, слабости, код готово свих усташких злочинаца – од оног сеоског кољача до креатора гено­ цида над србима – може се наћи српски корен, српско порекло. Можда највећи монструм међу њима, вјекослав Макс лубурић, састао се педесе­ тих година двадесетог века у швајцарској са српским емигрантским новинаром слободаном самарџићем, и том прили­ ком му, уз остало, рекао: „знам ја добро да сам српског поријекла, из племена дроб­ њаци, и да су моји покатоличени.“ али све до појаве једног човека, рође­ ног у првој половини 19. века, та нетрпе­ љивост и мржња бивших према постоје­ ћим србима није била систематизована, идеолошки уобличена. оно што је тај чо­

век, а звао се анте старчевић, урадио за свога живота, представља пример са ко­ јим се тешко могу успоређивати и водећи идеолози антисемитизма из времена на­ цистичке немачке. анте старчевић је рођен у лици, од оца Јакова, покатоличеног србина, и мајке чи­ сте српкиње, православне вере. звала се Милица Богдан. Хрватска историографија прикрива један детаљ који се односи на старчевићево рођење, а који објашњава готово све. за старчевића Хрвати пишу да је рођен у селу Житник код Госпића, што није потпуно нетачно. заиста је рођен у месташцу које се тако звало, али Житник није село, него заселак једног другог ме­ ста које носи име пазариште. зашто је то важно? због чега Хрвати не­ ће да спомену пазариште? због једног документа аустријске адми­ нистрације из 1712. године (Aus der Beila­ ge Specificatio locorum et incolarum 1712. bei der Istr. F. d. Grafen Attems. Nr. 183/VII. J. O. Krigcmiscellen, Facs. 95 im Arhiv des Reichs­Krigs­Ministeriums) у којем стоји да у пазаришту живе срби католичке веро­ исповести и нико други осим њих. овај документ прећуткује и керубин шегвић, велики поклоник усташке идеје, самозва­ ни историчар који је покушавао да докаже како су Хрвати готског порекла, али се и том и таквом шегвићу догодило да у при­ логу за књигу Јована скерлића Пи­сци­ и­ књи­ге напише да су старчевићи „ изгледа, поријеклом из Херцеговине“. старчевићи од којих је потекао ан­ те старчевић корене вуку са косова (од страхињића) а према западу су кренули са простора пљеваља, односно из села старчево код скадарског језера, где је православни манастир из 14. века.

Усташки­злочинац­ Макс­Лубурић
Усташки­злочинац­
Макс­Лубурић

Где и када је анти старчевићу усађена мржња према србима тешко је прецизи­ рати, али његова опширна биографија, уобличена у књизи Стар­че­вић, Јосипа Хорвата, наводи на закључак да се то до­

годило око двадесете године његовог живота, када млади анте успоставља кон­ такте са црквеним круговима и убрзо при­ ступа једном семеништу католичке цркве

у сењу, да би потом отишао у пешту на

додатно школовање, у жељи да постане свештено лице. оно што је анте старчевић касније го­ ворио и писао о србима граничи се са поремећеним умом. никада нико од хр­ ватских политичара и интелектуалаца, до данашњег дана, није довео у питање лич­ ност анте павелића. његово учење уграђено је у темеље па­ велићеве независне државе Хрватске као и садашње туђманове Хрватске. старче­ вића Хрвати сматрају „оцем нације“, он је политички узор Хрватима као народу; на последњем бирању за председника Хр­ ватске у другом кругу, који су трчали иво Јосиповић и Милан Бандић, овај други је

у сваком обраћању као свог политичког

идола спомињао анту старчевића. само је, истине ради, један Хрват, фило­ лог томо Маретић (1853–1938), 1892. на­ писао: „старчевић је пакленом мржњом мрзио србе и ту мржњу три деценије ули­ вао у велики дио Хрвата.“

три деценије ули­ вао у велики дио Хрвата.“ 2/2010 l Двери српске l 15

а ево шта је анте старчевић говорио и писао о србима. склон расистичким тео­ ријама, старчевић је све време свог јавног ангажовања србе сматрао нижом расом. чак и након што је србија на Берлинском конгресу 1878. постала међународно при­ зната држава, а Хрватска је тада била само

регија унутар аустроугарске монархије, старчевић је написао да на­род­ хер­ват- ски­ не­ће­ тр­пи­ти­ да­ та­ су­жањ­ска­ срп­ска­ па­сми­на­ осквер­њу­је­ зе­мљу­ Хор­ва­тах, до­ дајући да срби не знају ни за какве циви­ лизацијске вредности, те да су склони си­ ловању, пљачкама и убијању. старчевић је први за србе употребио термин ре­ме­ти­лач­ки­ фак­тор, а према том народу гајио је однос чија суштина те­ шко може да се посматра на нивоу здра­ вог разума. тако је писао: „срби су смеће, накот који се храни фекалијама и ждере остатке жртава, или срби су по својој на­ рави без ума и поштења, проти слободи и проти сваком добру.“ тај и такав анте старчевић данас је, по­ новићу, неупитна историјска, политичка, интелектуална и национална вредност (код) Хрвата. нема града ни већег места у Хрватској без улице анте старчевића, неретко и трга. централни простор осије­ ка зове се по његовом имену, а тим про­ стором доминира велики споменик ан­ ти сатрчевићу. на новчаници данашње Хрватске од 1.000 куна налази се лик анте старчевића. за многе србе деловаће изненађујуће, можда и шокантно чињеница да је мржњу анте старчевића према србима, после његове смрти, наставио да одржава, пот­ храњује и развија један Јеврејин – Јошуа Јосип Франк. данас још само историчари знају да пр­ ва„кристална ноћ“ 20. века није била у не­ мачкој 9. новембра 1938, када су нацисти напали Јевреје, разбијали њихове радње, упадали у станове, убијали људе само зато што су Јевреји. исто то, али према србима, урађено је 36 година раније – прва три да­ на септембра 1902. у загребу, карловцу и славонском Броду. разуларена маса „праваша“, следбени­ ка политике и програма Хрватске стран­ ке права, коју је основао анте старчевић, предвођена Јосипом Франком, разбијала је по тим градовима излоге радњи чији су власници били срби. то им није било до­ вољно, па су улазили србима у станове, тукли их, избацивали намештај на улицу, тим поводом јавно је иступио стјепан радић рекавши: „то је свињски посао који ће Хрватску осрамотити за следећих 100 година.“ није ни слутио да Хрватску праве сви­ њарије тек чекају: Јасеновац, хадезеовска

али то, жалосно

држава, Бље­сак, Олу­ја,

је, већина Хрвата није доживела и не до­ живљава као„свињски посао“.

ПРЕ ОЛУЈЕ

ПРЕ ОЛУЈЕ

Академик Василије Ђ. Крестић

О времену наст геноцидне поли

Кључну улогу и идеолошко-политичку основу за геноцид имало је хрватско државно и историјско право са свим консеквенцама које је собом носило, а не тзв. великосрпска хегемонистичка и шовинистичка политика између два светска рата

Д обро је познато да постоји читава библиотека о геноцидном уништа­ вању срба, о броју жртава, техноло­

гији сатирања, јамама, логорима, убицама,

ка геноцидне политике пада у раздобље између два рата 1918–1941. други – да узроке геноцида треба тражити у велико­ српској хегемонистичкој и шовинистичкој

политици. и трећи – да постоји симетрија

у одговорности за геноцид. усташе су из­

вршиле геноцид, што је за осуду, али срби су својим понашањем заслужили да буду кажњени. оваква тумачења геноцида нису у са­ гласности с обиљем чињеничког мате­ ријала и логиком хрватског историјског развоја, који су у науци добро познати. у сваком случају, политика о геноцидном уништавању срба у Хрватској, славонији и далмацији није настала у време краље­ вине сХс и Југославије 1918–1941, него је она била јасно и коначно уобличена још у оквирима аустроугарске, до првог свет­ ског рата 1914. кључну улогу и идеолошко­политичку основу за геноцид имало је хрватско др­ жавно и историјско право са свим консе­

квенцама које је собом носило, а не тзв. великосрпска хегемонистичка и шовини­ стичка политика између два светска рата. Хрватско државно право било је, као што је и данас, прави генератор за производ­ њу неспоразума и сукоба између Хрвата

и срба у Хрватској, славонији и далмаци­ ји. то право није признавало политичку индивидуалност (конститутивност) срба

у Хрватској. оно је србе прихватало као

грађане, али их је сматрало делом хрват­ ског „политичког народа“. по хрватском државном праву, у политичком смислу ср­ би нису били срби, већ Хрвати православ­ не вере. због оваквог третмана србима је систематски, свугде, где год се могло, по­ рицано национално име. третирани као политички Хрвати, они нису имали право на свој српски језик, на своје српско ћири­

усташама и њиховим злочинима, улози римокатоличке цркве у тим злочинима и другим питањима која се односе на геноцид над србима у независној држави Хрватској. нека суштинска питања која би у много чему осветлила геноцид остала су по страни, једва дотакнута и сасвим заобиђена. Једно од таквих питања је време када је настала и када је коначно била уобличена идеологија геноцидног уништавања срба у Хрватској, славонији и далмацији. друга незаобила­ зна питања која се тичу геноцида, без којих се он не може научно објаснити и појмити,

јесу питања зашто је дошло до геноцида, који су узроци његовог настанка и с којим циљевима је он извођен и оствариван. то су, без сумње, круцијална питања на која је наука дужна да одговори ако је дорасла својим обавезама. у сваком случају морају бити одбачене као исконструисане, одбранашке и нетач­ не тврдње хрватске публицистике и исто­ риографије по којима је истина да се гено­ цид догодио, да су га починиле усташе, да су они незнатан – гори део хрватског дру­ штва, али да су срби својом великосрп­ ском хегемонистичком и шовинистичком политиком, својим угњетавањем и експло­ атисањем Хрвата и Хрватске у оквирима краљевине сХс и Југославије 1918–1941, диктатуром краља александра карађор­ ђевића, атентатом на стјепана радића и хрватске посланике у скупштини 1928, изазвали оправдан гнев и мржњу Хрвата, па је геноцид само њихова освета за оно што су срби заслужили. оваквом конструкцијом понуђена су три закључка. први – да време настан­

анка, узроцима и циљевима тике у Хрватској

Еуген­Ква­тер­ник
Еуген­Ква­тер­ник

најзгоднији, да се ради њих начини смут­ ња. они су досељеници, друге су вјере, домаћему народу с већине разлога ­непо­ ћудни ­ па зато и треба кадшто само мало намигнути и ето клања!“ по сведочењу познатог хрватског по­ литичара и професора универзитета иси­ дора кршњавија, који је био савршено обавештен о збивањима у земљи, да у Хр­ ватској и славонији није било око 700.000 срба, бан павао раух би их најрадије све побио. Међутим, како је тај број био поза­ машан, изјавио је да то није могуће учини­ ти. кршњави је оставио и овакво сведоче­ ње –„Било је једно вријеме“, записао је он, „када се је писало да треба све србе сје­ киром утући“. „ова мисао имаде нешто за себе, и то нешто врло важно: она наиме, изриче отворено и досљедно једини на­ чин, којим би се дала провести ’хрватска мисао.“ заступник Франкове чисте странке права у сабору Хрватске, Јерко павелић је брутално отворено изјавио да кад би франковци били на власти, „такозвани“ срби би за 48 сати постали „православни Хрвати“. угледни хрватски политичар Франо супило је, попут е. кватерника, а. старче­ вића и Ј. павелића, сматрао да се питање срба у Хрватској, славонији и далмацији – ако нема другог начина – може и мора решити њиховим физичким уништава­ њем. написао је да Хрвати, ако желе да еманципују Хрватску од срба, „морају нај­ прво да се свих средстава (па и најгорих:

у политици је којешта допуштено) лате, до тога најпогибељнијег, јер домаћег и исто­ језичног, народног противника било како или апсорбују, или га иначе униште [ поред овако експлицитних исказа о то­ ме да се српско питање у Хрватској може и мора решити физичким уништавањем ср­

решити физичким уништавањем ср­ личко писмо, на своју српску

личко писмо, на своју српску православ­ ну цркву и на своје националне симболе:

заставу и грб. прави смисао потирања српске националне и политичке посебно­ сти, лишавања права на име, језик, писмо

и симболе, крио се у намери да се срби

асимилују и хрватизују. због тога што су се

срби индивидуално и колективно опира­ ли асимилацији и хрватизацији притисак Хрвата је током друге половине 19. и по­ четком 20. века бивао све осмишљенији и све обухватнији, а како је време одмица­ ло, и све бруталнији. због тога што нису хтели да буду православни Хрвати, што су се супротстављали хрватизацији, што, кад је о њима реч, нису прихватали хрватско државно право и из њега проистичућу широко распрострањену хрватску држав­ ну политику, по којој су сви становници Хрватске – без обзира на етничку и верску припадност – „политички Хрвати“, срби су проглашени за реметилачки фактор хр­ ватског друштва. за реметилачки фактор проглашени су стога што су постали пре­ прека хрватским национално­политич­ ким и државним плановима, по којима је вишенационална троједна краљевина имала да постане етнички чиста Хрватска. у друштвима која теже стварању етнички чистих држава, пракса је то показала, на­ сиље је неизбежно. то насиље је у Хрват­ ској постепено, из генерације у генераци­

ју, добијало такве размере да је крајем 19.

и почетком 20. века прерасло у политику с

јасним геноцидним одликама. њу су иде­ олошки, политички, државотворно и ре­ лигијски уобличили хрватски политичари оних странака које су своје програме гра­ диле на темељима хрватског државног и историјског права и представници тврде, ексклузивне верске линије римокатолич­ ке цркве, који су желели да сви становни­ ци Хрватске не буду само Хрвати, већ и припадници римокатоличке вере. Још 1866. загребачки лист По­зор,­орган Хрватске народне странке, на чијем челу је био бискуп Ј. Ј. штросмајер, запретио је србима да ће, ако буду инсистирали на својој националној и политичкој посебно­ сти, Хрвати употребити сва расположива средства да их присиле да се одрекну сво­

је посебности, па да на терито­ рији хрватских земаља буде са­ мо један – хрватски народ.

у складу са оваквим претња­

ма По­зо­ра,­ еуген кватерник, је­ дан од оснивача странке права, писао је 1869. да само „издајице

домовине и крви наше, издајице ума т. ј. знаности“ могу „вере ради рећи на светој хрватској земљи“ да су срби, а не Хрвати. кватерник је становницима пра­ вославне вере који су се осећали србима отворено поручио да ће хрватски народ знати да освети такво издајство „уништив такови накот вере“. по хрватским политичарима који су националне програме градили на хрват­ ском државном праву, а таква је била ве­ ћина, „на светом хрватском земљишту“ постојала је само једна – хрватска народ­ ност, и само један – хрватски језик. ради остварења те и такве државно­политичке идеологије, која је овладала највећим де­ лом хрватског друштва, посебно оним ко­ ји је следио политику чисте странке пра­ ва Јосипа Франка, геноцид над србима у Хрватској био је неизбежан. доказа за овакав закључак има много, а овом при­ ликом, илустрације ради, навешћу само неколико.

у листу Дом­ од 20. новембра 1908, у

време анексионе кризе, забележено је

следеће: „на последњем вијећу Франк­ старчевићеве странке права прихваћен

је чудан закључак, о којем новине много

„устројила се наиме ’Хрватска

народна легија’тј. оружана чета ’за обрану

] „но најстрашније

хрватске домовине’“ [

је ово: ово што хоће легија, то је не само мржња; то је готово клање срба. и онда они који су за легију, говоре да ће се Бо­

сна, у којој има око 700.000 срба, сједини­ ти с Хрватском да те србе ’жедне хрватске крви ‘, или ми покољемо или они збиља попију нашу крв [ ].“

у До­му­ од 22. августа 1908. стјепан ра­

дић је написао: „кад год су господа у Бе­ чу била у стисци, тражила су какву било смутњу, у којој ће народ као слијеп и луд

ударати било на кога, а до тада ће господа

а срби су били

своје послове обавити. [

пишу“ [

]

]

ба – клањем, има и оних који су вербално углађенији, али им је смисао исти. тако је, примера ради, Гајо радунић, 1911. у спли­ ту објавио једну књижицу у којој је напи­ сао да је бити србин у Хрватској жалосно. а да је„најжалоснији“ и„погибељан“ назив „српски“. он је исказао уверење да ће тај назив из Хрватске нестати и да ће то би­ ти само жалосна појава коју ће помињати историја, јер ће се ту име српско изгуби­ ти пошто ће сви срби постати Хрвати. српско питање, по оцени радунића, стоји „као мач над главом Хрватима“, па ће сто­ га „свако хрватско срце да обвесели дан кад будемо видели да су се ове нездраве биљке на нашој народној њиви изгубиле, када видимо да сви ко један човјек при­ ступисмо озбиљном раду за остварење и ослобођење наше миле Хрватске држа­ ве“. другим речима, Хрвати ће бити весе­ ли кад срби из Хрватске, славоније и дал­ мације буду нестали, кад Хрватска буде етнички чиста и јединствена, без срба, јер они су, за Хрвате и Хрватску, по оцени по­ знатог политичара Јосипа Мишкатовића, драчје [трње­в. к.], које Хрвати „из своје башче морају ишчупати“. у По­ли­тич­кој­по­ви­је­сти­хр­ват­ско­га­на- ро­да,­објављеној у загребу 1895, др перо Гавранић је написао какво је расположе­ ње Хрвата према србима и шта због тих нездравих односа који владају у Хрватској треба очекивати. Гавранић је забележио:

„данас за цијело нема нигде у европи ме­ ђу разнојезичним народима веће мржње, него што овдје у нас постоји међу истоје­ зичним Хрватима и србима. та је мржња додуше незгодна, али је врло разумљива. тежња хрватска и тежња српска не бори се додуше оружјем у руци, јер такве нам борбе не би дозволили наши садашњи господари, али за то борба и те како по­ стоји, и то подмукла, потајна, гадна борба једне егзистенције против друге, једног појединца против другога, без починка, без краја и конца. да би ми Хрвати имали своју независну државицу као срби, и да се не би требали ни од кога бојати, букнуо би за цијело рат између Хрвата и срба, и тај би свакако био најпопуларнији.“ историјски догађаји који су се збили од 1941. до 1945. и од 1991. до 1993. у свему су потврдили оцене п. Гавранића изре­ чене 1895. два пута кад су Хрвати стекли „своје независне државице“, дошло је, ка­ ко је Гавранић и предвидео, до крвавог пира у којем су жртве били срби. Мржња према њима испољена је тада на најбруталнији начин, али са јасним ци­ љем: да се створи етнички чиста и што ве­ ћа хрватска држава. поред наведених прворазредних писа­ них доказа о томе да је идеја о геноцидном уништавању срба у Хрватској била јасно уобличена још у оквирима аустроугарске, то могу да потврде и многе конкретне чи­ њенице. када је избила револуција 1848,

Штросмајер
Штросмајер

србима у дубровнику је јавно прећено да ће их Хрвати на најмање комадиће исећи. дубровачке србе спасили су бококотор­ ски срби, који су дубровчанима поручили

„да не тичу тамошњу браћу, јер ако такну и једнога, они ни једног католика у животу

оставити неће [

исте те 1848. и србима у загребу је за­ претила опасност. када се у загребу са­

знало да су срби на Мајској скупштини у сремским карловцима изабрали војводу,

у граду је завладало велико незадовољ­

ство. према сведочењу анастаса попо­ вића, познатог и угледног загребачког трговца и председника тамошње српске православне црквене општине, скоро је „до тога хтело доћи да све србе покољу“.

покољ је запретио и српским депутатима

који су се после Мајске скупштине нашли

у загребу. њима су сережани – шокци

припремали вартоломејску ноћ зато што је бана Јелачића имао да инсталише срп­ ски патријарх Јосиф рајачић. позамашне антисрпске демонстрације

у загребу, али и у неким другим местима

Хрватске, до којих је дошло 1895, 1899. и 1902, на којима је испољена не само вели­ ка национална и верска мржња, већ и бру­

тална агресивност са рушилачким и уби­ лачким намерама, доказују да је геноцид био на помолу и да је било само питање дана када ће се остварити. да је идеја о геноцидном уништавању срба у Хрватској у оквирима аустроу­ гарске сазрела још пре избијања првог светског рата, сведоче и записи др ива­ на рибара, познатог хрватског политича­ ра, припадника напредне југословенски опредељене омладине, присталице по­ литике Хрватскосрпске коалиције. у књи­

зи Из­мо­је­по­ли­тич­ке­су­рад­ње,­објављене

у загребу 1965, рибар је забележио да су

бан павао раух и Јосип Франк, уз одобре­ ње највиших војних кругова у Бечу, у слу­ чају рата са србијом поводом анексије Босне и Херцеговине, склопили споразум

]“.

који „је гласио да се изврши покољ и исе­ љење свих срба из Хрватске“. у још необјављеним забелешкама ива­ на рибара, које сам добио од његовог биографа проф. др косте Милутиновића, на једном месту је записано: „у програму франковаца било је 1914. године истре­ бљење срба, разбијање јединства и хрват­ ско­српске коалиције.“ да су се франковци тада докопали власти, записао је рибар, „извршен би био програм у цијелости, ко­

ји су изградили франковци, а по приједло­ гу [анте ­ в. к.] павелића, по којем је треба­ ло најрадикалније обрачунати са србима, као и Хрватима коалиције.“ „извршен би био покољ срба још 1914. године.“ пошто сам избором, а не свим располо­ живим документима показао да је идеја о решавању тзв. хрватског питања путем ге­ ноцида над србима у Хрватској сазрела у оквирима аустроугарске, а не краљевине сХс и Југославије, пошто сам указао на то да је геноцидом требало створити етнич­ ки чисту и верски – римокатолички једин­ ствену државу, да бих удовољио обавеза­ ма које проистичу из наслова излагања, без подробније анализе и шире експли­ кације, обавезан сам да упозорим на још један циљ који је требало да се постигне геноцидом. по основаном мишљењу већине хрват­ ских политичара и геополитичара, Хрват­ ска и славонија са далмацијом имала је и има један не баш много срећан геополи­ тички положај. она има облик банане, мла­ дог месеца, раскречене кобасице; асоцира на хлеб са корама без средине – како су оцењивали они Хрвати који су о томе писа­ ли. у сваком случају, Хрватска као држава нема потребне геостратешке дубине која би јој омогућавала самосталан и несметан развој. да би тај проблем могла да реши, по широко распрострањеном уверењу које је владало у хрватској политици, Хрватска би морала да попуни празнину која постоји у размаку од њеног североисточног до југо­ западног дела. ту празнину чине Босна и Херцеговина, и баш због тога су били рет­ ки хрватски политичари који те области нису желели да укључе у састав Хрватске. у остваривању тих и таквих великохр­ ватских тежњи, поред других препрека и сметњи, на путу су се нашли и срби – ка­ ко они из Хрватске, тако и они из Босне и Херцеговине. њих је због тога, као бројну етничку и верску групацију, супротставље­ ну хрватским националним, политичким и државним циљевима, по сваку цену, не би­ рајући средства, требало уклонити. другим речима казано, геноцид је био у функцији великохрватских тежњи и циљева. њиме је требало створити велику, етнички чисту и верски – римокатолички јединствену хр­

Грађански рат у Хрватској 1991-1995

(Зборник радова), Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2005, 41-46.

ватску државу.

ПРЕ ОЛУЈЕ

Милојко Будимир

Судбина­Ср­ба­из­Срп­ске­Кра­ји­не­и­Хр­ват­ске­

Од конститутивности до избјеглиштва

Иако су у XVIII вијеку доспјели у тешко стање у самој Крајини, а изван ње још у гори статус обесправљених кметова, Срби су се одржали јер су под окриљем Карловачке митрополије сачували своје, културно, политичко и духовно једин- ство, а преко трговачко-занатског слоја и економски значај

И сторија српске крајине, њеног народа

и територија вијековима је била поти­

скивана или као цјелина разбијана

да би њене крхотине биле третиране на маргинама неких и нечијих других исто­ рија. циљ најутицајнијег правца хрватске историографије већ од самог почетка био је отимање српске историје, негирање српског народа и његове културне баштине. србима је у једном моменту напросто било одузето право да се научно баве својом историјом. стварањем републике српске краји­ не српски народ се нашао у ситуацији да сагледа своју историју као цјелину, с об­ зиром једино према истини. након пада рск, августа 1995, дошло је до етничког чишћења са простора на којима су срби вијековима живјели. о тринаестовјеков­ ном присуству срба на тим просторима – поред писаних извора – свједоче и архе­ олошки налази. по предању, поред ријеке крке пропо­ виједао је апостол павле, а овдје је подиг­ нут манастир светог архангела Михаила. народно памћење оснивање манастира приписује Јелени, сестри цара душана, удатој за Младена шубића – Брибирског

(средина 14. вијека). у истом вијеку у дал­ мацији су подигнуте још двије немањићке задужбине – манастири крупа и драговић. када је краљ твртко 1390. завладао далмацијом, њена врата за досељавање срба су се још шире отворила, и од тада книн „постаје српско мјесто“али још прије твртка населило се толико „влаха“

у книнску околину да се и кнински кнез

петар Мартић назива подједнако и „кнез влаха“насељавање срба појачава се и у

15. и 16. вијеку, а најубједљивији доказ о њиховом присуству представљају паро­ хијалне цркве подигнуте у већини иасеља

у далмацији. на уни ће се 1483. заједно са угарским великашима против турака бо­ рити и бити заробљен српски деспот, унук

деспота Ћурђа, вук Гргуревић – Бранко­ вић, „змај огњени“. код Горјана, недале­ ко од Ћакова, 9. октобра 1537. погинуо је у борби са турцима посљедњи српски деспот павле Бакић. и за вријеме тура­ ка (1522–1688) на простору далмације се наставља пресељавање срба из других српских земаља које су дошле под турску власт. због српских помјерања према за­ паду у 16. вијеку сједиште дабробосанске митрополије је из светог николе у Бањи премјештено у древни простор западних срба – у манастир рмањ на ријеци уни, по­ ред срба. територија између задра, шибеника, книна и манастира крупе по државној припадности била је ничија земља. по народу који је ту настањен, то је земља Морлака – срба. иако је од почетка 16. ви­ јека постављена као одбрамбена линија, Бока котарска и далмација се тек током турско­млетачког рата за крит (кандију) 1645–1669. обликују у војну границу. тих година Морлаци ће донијети и свој статут, који садржи одредбе о њиховој самоупра­ ви у оквиру Млетачке државе. срби су се као народ најтеже одржали на млетачком подручју. уз све сметње, захваљујући ду­ ховном бдијењу православне цркве, срп­ ство се и ту успјело сачувати. краљ Фердинанд други је 15. новембра 1627. простор војне крајине ставио под посебну војно­управну област под упра­ вом дворског ратног савјета у Грацу. кра­ јишници се проглашавају слободним по­ сједницима земље, који су потчињени је­ дино законским краљевима угарске, који ће им постављати комаданте и управнике. српској заједници, као политичком тијелу, призната је кнежевска самоуправа. краји­ шницима се признаје право отуђивања, залагања и завјештања земље. допушта се слободна трговина уз плаћање законом утврђених пореза и царине. ови статути

који су утврђивали правни положај кра­ јишника у вараждинском генералату при­ мјењивани су и у карловачком. на самом почетку великог рата између турске и аустрије 1683, подигли су се ср­ би лике против турака и потпуно их прог­ нали са појединих подручја ове регије. поводом позива леополда првог упуће­ ног 18. јуна 1690. србима да се дигну на устанак против турака патријарх арсени­ је трећи чарнојевић у Београду сазива црквено­народни сабор. сабор признаје леополда за краља и пристаје на борбу против заједничког непријатеља, али тра­ жи да добију права која су имали у тур­ ској. цар прихвата српске захтјеве и пре­ ко аустријске дворске канцеларије издаје прву привилегију 21. августа 1690. њоме је српски народ признат као посебна по­ литичка цијелина, јединствена на цијелом простору под влашћу аустријског цара. носилац српског јединства у аустроугар­ ској и даље остаје српска православна црква. иако су у 18. вијеку доспјели у тешко стање у самој крајини, а изван ње у још го­ ри статус обесправљених кметова, срби су се одржали јер су под окриљем карло­ вачке митрополије сачували своје култур­ но, политичко и духовно јединство, а пре­ ко трговачко­занатског слоја и економски значај. у плашћанској и пакрачкој епархији, као и у далмацији, било је крајем 18. ви­ јека око 265.000 православних срба. Ми­ ром између Француске и аустрије 1797. престаје постојати Млетачка република, а далмација са венецијом, истром и Боком постаје аустријска. од 1805. далмација је под француском круном. послије аустриј­ ско­француског рата 1809. формиране су илирске провинције у саставу Француске империје.

провинције у саставу Француске империје. 2/2010 l Двери српске l 19

крајина је развојничена 1881. Било је идеја о оснивању посебног крајишког са­

бора, али је на крају одлучено да краји­ шници са својим представницима оснаже саборе у загребу и сремским карловци­ ма. од прве сједнице далматинског сабо­ ра 1861. срби имају у њему представнике

и дјелују кроз клубове народне и аутоно­

машке странке. српску народну странку оснивају 1880. увиђајући дволичност у хр­ ватској политици, срби далмације, пред­ воћени никодимом Милашем и савом Бјелановићем, кроз српску странку и кроз новине Срп­ски­глас захтијевају искрену са­ радњу са Хрватима на темељу чистих од­ носа и утврђивања шта је чије. подржавајући став хрватских опози­ ционих странака да „Хрвати и срби сачи­ њавају посвуда један народ са два равно­

правпа народна имена“срби За­дар­ском­ ре­зо­лу­ци­јом прихватају Ри­јеч­ку­ ре­зо­лу- ци­ју хрватских странака, којом се тражи интеграција далмације и Хрватске, а у споровима Беча и пеште приклањају се пешти. заједнички проглас Хрватско­срп­ ске коалиције објављен је 11. децембра 1905. основни мотив су му пуна слобода народа, начело народног самоодређења

и равноправност свих народа, а на осно­

ви уставне слободе, општег права гласа и равноправности Хрвата и срба. послије избора 1906. за предсједника сабора иза­ бран је Богдан Медаковић. одредивши на самом почетку првог свјетског рата југословенски програм као циљ, српска влада и Југословенски од­

бор, кога су махом чинили Хрвати, а који је основан 30. априла 1915. у паризу, до­ нијели су на крфу 27. јула 1917. Крф­ску­де- кла­ра­ци­ју, којом је одређено да се будућа држава зове краљевина срба, Хрвата и словенаца. одређено је, такође, да буде уставна, демократска и парламентарна монархија у којој ће бити равноправна сва три народа, њихови амблеми, писма и вје­ ре. распадом аустро­угарске власти након пробоја солунског фронта на јужносло­ венском дијелу монархије се стварају на­ родна вијећа, а мећу њима и народно ви­ јеће словенаца, Хрвата и срба у загребу, а која представљају новонасталу државу. они ће од србије и савезника затражити да се уједине са србијом и црном Гором. краљевство срба, Хрвата и словенаца проглашено је 1. децембра 1918. споразумом цветковић – Мачек авгу­ ста 1939. створена је Бановина Хрватска. опсег бановине није био до краја дефини­ сан, а до краја није био доведен ни посту­ пак легализације јер никада није потвр­ ђена у надлежном народном представ­ ништву. српски културни клуб је српским

и осталим федералистима претпоставио

заокружење српских земаља у Југослави­ ји или ван ње. тада настаје идеја о издвајању краји­ не. основано је и друштво Кра­ји­на, које је

имало за циљ стварање истоимене покра­ јине, а легализовано је у банској управи у загребу 16. фебруара 1939. на дан уласка нијемаца у загреб, 10. априла 1941, прије него је Југославија капитулирала, проглашена је независна држава Хрватска. Мачек је предао власт анти павелићу. срби су стављени ван за­ кона и почео је невиђен терор и затирање свега српског. независна држава Хрват­ ска је од 1941. до 1945. убила, на изузетно окрутан начин, преко милион срба. у рату започето институционисање фе­ дералистичког и републиканског уређе­ ња будуће Југославије завршиће доноше­ њем првог устава Федеративне народне републике Југославије 31. јануара 1946. њиме су одређене републике, али никада нису правно регулисане њихове границе. начин на који су комунисти одређивали границе показује случај вуковара. кому­ нисти су га, уз Барању, прикључили Хрват­ ској иако јој никада раније није припадао.

1. Хр­ват­ска­и­срп­ски­иарод­у­Хр­ват­ској­ книну усвојила устав и прогласила репу­ пот­пу­но­ су­ рав­но­прав­ни.­ На­цо­нал­ним­ блику српску крајину. за предсједника је

ма­њи­на­ма­у­Хр­ват­ској­оси­гу­рат­ће­се­сва­ изабран Милан Бабић. република српска

крајина је као држава створена у сложе­ ним условима разбијања сФрЈ, сецесије Хрватске и непосредног угрожавања на­ ционалних права и егзистенцијалних ин­ тереса српског народа. срби су, као суверен народ на просто­

у­ ко­јој­ Ср­би­ма­ не­ би­ би­ла­ за­јам­че­на­ пу­на­ ру авнојевске Хрватске, имали своје исто­

рав­но­прав­ност­ и­ јед­на­кост.­ (из резолу­ ције четвртог засједања завноХ­а, пла­ шки, 14. октобар 1944. године. на подручју Федеративне Хрватске кроз завноХ ср­ бима се даје начелна и површна равно­ правност. суверенитет срба у Хрватској постао је само деклеративни пано иза којег ће се градити основе хрватске само­ сталности.) послије стишавања Маспока 1971. при­ гушена је једина преостала српска наци­ онална институција у Хрватској скд Про- свје­та, а у Југославији су уставом из 1974. успостављени конфедерални односи. на све агресивнији хрватски шовинизам срп­ ски народ је 1989. одговорио оснивањем српског културног друштва Зо­ра у киста­ њама код книна и збијањем редова око националних симбола и митова. Хрватска власт је одговорила хапшењем. нуклеус око кога ће српски народ у Хрватској артикулисати свој политички програм понудила је српска демократ­ ска странка. странка је основана 17. фе­ бруара 1990. у книну, а за предсједника је изабран академик Јован рашковић. и личност лидера је допринијела да се ка­ рактер странке потисне и да она постане покрет срба, нарочито након изборне по­ бједе Хдз­а на парламентарним изборима у Хрватској маја 1990. договор комуниста и клеро­националиста, као и опробани правашки метод изазивања и кориште­

пра­ва­на­на­ци­о­нал­ни­жи­вот.­декларација трећег засиједања завноХ­а, топуско 8–9. маја 1944. прва тачка декларације којом је српски народ одређен као носилац су­ веренитета послијератне Хрватске. Не­ма,­ не­ сми­је­ и­ не­ће­ би­ти­ Хр­ват­ске,­

ња агресивних страсти улице у политичке сврхе, донио је Хдз­у изборну побједу. српски сабор у србу 25. јула 1990. до­ носи декларацију о аутономији срба у Хрватској и одлуку о плебисциту, којим ће цјелокупни српски народ са подручја ав­ нојевске Хрватске потврдити или одбити аутономију. покушај хрватске полиције да силом спријечи плебисцит и српски отпор 17. августа 1990. био је почетак оружане борбе срба за опстанак на својим етнич­ ким просторима. августовски плебисцит показује вољу срба за аутономијом. Хрватски сабор је 25. децембра 1990, усвајајући устав републике Хрватске, оду­ зео србима суверенитет и прогласио Хр­ ватску на­ци­о­нал­ном­ др­жа­вом­ хр­ват­ског­ на­ро­да.­на одлуку Хрватске од 21. фебруа­ ра 1991. да у њој не важе савезни, југосло­ венски закони, општине српске аутоном­ не области крајине донијеле су одлуку о издвајању из републике Хрватске. уставо­ творна скупштина јс 19. децембра 1991. у

ријско утемељење у војној крајини, у којој су вјековима имали национална, вјерска, политичка и остала права. изложена ар­ гументација недвојбено указује на то да срби на простору крајине нису могли би­

ти агресори јер је то територија на којој су они живјели као старосједелачки, суверен

и конститутиван народ са дугом историј­

ском традицијом. нажалост, међународна

заједница са ватиканом и сад на челу пру­ жила је подршку Хрватској у рату против крајине. интереси моћних били су јачи од чињеница које су указивале н а супротно. срби су на властитој земљи проглашени за агресоре и терористе, и без обзира на то што је рск била под заштитом уједиње­ них народа, 1995. су услиједиле „завршне операције“, у којима је била ангажована

и америчка авијација. у акцијама Бље­сак

и Олу­ја убијено је око 2.500 срба, а прог­

нано више од 250.000. тако се укупан број срба на територији данашње републике Хрватске, у односу на њихов број од 1990, смањио за више од двије трећине. за ин­ теграцију Хрватске Олу­ја није била нео­ пходна, али је за чишћење срба и на њи­ хово свођење на туђманових 3–4 % била

потребна.

Грађански рат у Хрватској 1991-1995 (Зборник радова 4), Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2008, 177-185.

ПРЕ ОЛУЈЕ

Марко Живковић

Срп­ско-хр­ват­ски­од­но­си­у­пе­ри­о­ду­1900­-­1914.­година

Братство до крви

Срби се током 1898. и 1899. масовно обраћају Сабору и упућују петицију са неколико захтева: слободно истицање српске заставе, равноправност у употре- би ћирилице, равноправност Православне и Римокатоличке цркве, слобода штампе и говора, да се дозволи рад српским учитељима и сл. На основу овога видимо да су Срби третирани као грађани другог реда, који нису имали ни основна политичка и културна права

П ри крају 19. века српски народ који је живео на територији аустроугар­ ске је целокупну своју политичку и

интелектуалну енергију концентрисао на одбрану својих културних и верских права. видевши да је готово немогуће извојевати било какву основу за политичку и тери­ торијалну аутономију, борба за очување индентитета је била једини начин да се очува посебност. политика Беча је била готово увек на антисрпским позицијама и ослањала се највише на Мађаре и Хрвате. како је србија све више јачала, то се на србе у Монархији гледало са све више негативних оцена. иако су и Хрвати били под владавином тог истог Хабзбургшког двора, на свако помињање српских права

они су реаговали оштрином и потпуним неприхватањем српских захтева. свака борба за српска права код Хрва­ та је тумачена као борба за посебно кон­ ституисање у оквирима аустроугарске. срби постају све утицајнији, па је тако 1895. у загребу основана српска банка, наредне године савез српских земљо­ радничких задруга, а непуних годину да­ на касније привредник, друштво које ће помагати стипендијама како би бистра и сиромашна српска деца завршила занат или се оспособила за трговачке посло­ ве. оснивач све три српске институције у загребу био је владимир Матијевић, бан­ кар и велики национални радник. поред јачања српске националне и политичке свести, и ово економско осамостаљива­ ње срба и све веће богаство су многим екстремистима давали повод за ширење антисрпске фобије.

Срп­ска­Вар­то­ло­меј­ска­ноћ

српски народ на територији Хрватске је био организован око листа Ср­бо­бран и око своје православне цркве. све тежи положај срба је натерао његове виђе­ није представнике да упуте низ петиција

о свом лошем положају. срби се током 1898. и 1899. масовно обраћају сабору и упућују петицију са неколико захтева:

слободно истицање српске заставе, рав­ ноправност у употреби ћирилице, равно­ правност православне и римокатоличке цркве, слобода штампе и говора, да се дозволи рад српским учитељима и сл. на основу овога видимо да су срби трети­ рани као грађани другог реда, који нису имали ни основна политичка и културна права. српска петиција је у хрватском сабору одмах дочекана на нож. народна странка је, као владајућа, прихватила да се о томе расправља, док је целокупна опозиција изразила отворено непријатељство пре­ ма сваком разговору на ову тему, у чему је најгласнија била чиста странка права Јосипа Франка, већ тада са јасним шови­ нистичким погледом на србе као народ у целини. ову хрватску странку основао је анте старчевић, а касније је преузео сам Франк. у својим иступима и својом идеологијом је била отворено расистич­ ка према србима и српској православ­ ној цркви. имала је доста присталица, нарочито међу омладином и римокато­ личким свештенством. Била је изразито антилиберална, водила је проаустријску политику и, што је занимљиво, била орга­ низована попут фашистичких партија ко­ је је европа видела тек 30 година касније:

јасно лидерство, наоружане легије – вој­ не формације састављене искључиво од Хрвата и јасан расистички однос према србима. није се ни стигла повести расправа у сабору, а франковци су кренули у улич­ не демонстрације и позивали на насиље према српском становништву. атмосфе­ ра се усијала до пуцања, док је хрватска влада одуговлачила да расправља о пе­ тицији. на педесетогодишњицу књижевног рада Јована Јовановића змаја, која се

Јо­си­п­Фран­к
Јо­си­п­Фран­к

обележавала у загребу, франковци су масовно организовали нападе на српску цркву, парохијски дом, а нападнута је и српска основна школа. на масу срба, ко­ ја се окупила да искаже поштовање свом песнику, полетеле су каменице и поква­ рена јаја. у овим нападима је отворено учествовало и римокатоличко свештен­ ство града. иначе, змај је тада живео у загребу, по некој врсти жеље Београда да ради на изградњи поверења срба и Хрвата. напад је био толико масован да је манифестација отказана, а франковци су целог дана јурили за српским посети­ оцима и свештеницима. када више нису имали кога да нападну, окренули су се прозорима на српској банци. од захтева српске петиције није било ништа. све ово је била само увертира за ма­ совне демонстрације које су се десиле у загребу 1902. као повод за напад су по­

у загребу 1902. као повод за напад су по­ 2/2010 l Двери српске l 21

служили текстови и чланци у листу Ср­бо- бран, а посебно чланак др николе сто­ јановића Ср­би­ и­ Хр­ва­ти. у том тексту је само изречено оно што је већина срба мислила и за шта је већина била спрем­ на да се бори. стојановић је јасно указао на то да је циљ хрватских политичара и римокатоличке цркве да створе неку врсту велике Хрватске у оквиру аустро­ угарске и да им не пада на памет ни да сагледају српске проблеме и српске зах­ теве, а нарочито се одбацује сваки захтев за територијалном аутономијом. стоја­ новић је указао на то да у тим питањима нема разлике између хрватске власти и опозиције. оно што је посебно разбесне­ ло хрватску политичку елиту јесте да је он ставио до знања да се српски народ неће одрећи борбе за своје интересе и своја културна и политичка права. сваки помен било какве територијалне аутоно­ мије Хрвате је доводио до беса. три дана, 1. 2. и 3. септембра 1902, тра­ јали су нереди и напади на србе широм загреба. Маса је, под заштитом власти, нападала све што је српско. нападнути су српска банка, приватне продавни­ це, приватне куће, српска штампарија, објекти православне цркве и виђени­ ји појединци. ова „српска вартоломеј­ ска ноћ“ је била свесно потпомагана од стране званичника власти и загребачких новина. данас знамо да је све било ор­ ганизовано већ раније, па су се чак по­ буњивали и хрватски сељаци да устану на своје комшије. ова побуна није била уперена против неког српског политича­ ра или неке српске установе, већ против свих срба. видевши да више не може да контролише насиље и пљачку српских кућа и продавница, власт у загребу је увела преки суд како би примирила масе. после три дана срамног линчовања – све се примирило. оваква реакција хрватске елите на једноставан чланак показала је какав је став према макар и само споменутој српској територијалној аутиномији. ан­ тисрпске демонстрације су оставиле ве­ ликог трага пре свега на српско самопо­ уздање. ослабило је поверење и многи су изгубили илузије о хрватској браћи. српски политичари су видели да, ако не желе да физички нестану, морају да чекају боље време за испуњење својих захтева. Многи су срби су почели да се плаше за своју безбедност, стиде свог имена, а многи власници радњи су по­ скидали називе својих фирми на ћири­ лици и ставили називе на латиници. зва­ ничан Београд је на ове догађаје ћутао плашећи се погоршања својих односа са Бечом, а, на жалост, и после ових дога­ ђаја је и даље био присталица заблуде о јужнословенској идеји.

Ср­би­Хр­ва­ти­1903–1907.

срби су успели да кроз те догађаје са­ чувају присебност и добре односе са ве­ ћином Хрвата. те 1903. је дошло до наглог преокрета хрватске политике и схватања да се са србима ипак треба разговарати. разлоге за овакву промену можемо тра­ жити пре свега у чињеници да су Хрвати почели да главног противника својих ин­ тереса виде у Мађарима. како је криза све више тресла двојну монархију, мађарско племство није желело да своје привилеги­ је дели са Хрватима и да пристане на ис­ пуњење хрватских захтева о широј ауто­ номији. пошто су остале без савезника, хрватске политичке странке се окрећу ср­ бима не би би заједнички остварили своје циљеве. срби су на те понуде одговорили позитивно јер су и они имали интереса да се нормализују међусобни односи. срби су овај дашак слободе искори­ стили да покрену излажење листа Но­ви­ Ср­бо­бран, близак српској самосталној странци, на чијем је челу био светозар прибићевић. српска политичка мисао је у овом периоду доживела једну про­ мену. наиме, до тих година срби су били равнодушни на сваки вид сукоба Хрвата и владе у Бечу, пре свега стога што им је главна опасност претила из загреба. са­ да, у тренутку када се јасно изрекло да ће кућа Хабзбурга сломити сваки вид националне аутономије, срби прелазе на позицију да је одбрана Хрватске исто­ времено и одбрана сопствених нацио­ нални интереса. истовремено, Хрвати прихватају равноправност два народа и њихову посебност и признају да су срби политички чинилац. време ће показати да је ово било веома неискрено са хрват­ ске стране и да су се приближили србима само да би имали већу цену у преговори­ ма са Бечом. на основу заједничких интереса до­ шло је до српско­хрватског помирења. сваким даном је расло уверење да једи­ но заједно могу да се најбоље заштите. оно што је до тада било незамисливо по­ стало је стварност: слобода изласка срп­ ских листова, заједничке манифестације омладине, заједнички митинзи и декла­ рације. од свих хрватских партија једино је Хрватска странка права, уз отворену подршку римокатоличког клера, која се позивала на историјско право, и даље иг­ норисала српске захтеве. Хрватско­српска коалиција је све више јачала. прво је донета ријечка деклара­ ција 1905. од стране хрватских послани­ ка у сабору, којом се срби признају као равноправни партнер и поштују сва њи­ хова права, а српски представници су, са друге стране, ово зближавање потврди­ ли задарском декларацијом. тако је 1905. настала српско­хрватска коалиција, ко­ ја је објединила србе који су желели да се ослободе и уједине са матицом и оне

Хрвате који су сањали о самосталној др­ жави. истини за вољу, ово је био савез кратког века јер су и једна и друга стра­ на имале посебне интересе – једино их је ујединила заједничка опасност. да је настао снажан покрет говори и податак да је већ на првим изборима 1906. Хрватско­српска коалиција оства­ рила убедљиву већину имајући 57 од 88 посланика. она је постала највећа и нају­ тицајнија политичка партија све до слома аустроугарске 1918.

За­гре­бач­ки­про­цес

само стварање овакве велике српско­ хрватске коалиције је код аустроугарских власти изазвало велику сумњу, а када је остварила већину у сабору, Беч је одмах кренуо у акцију обрачуна са виђенијим србима у политичком животу Хрватске и распустио сабор. два су разлога за ова­ кву енергичну одлуку: први је тај што се по први пут ствара јединствена партија срба и Хрвата, која постаје снажан чи­ нилац, и власти не могу више користити њихове међусобне сукобе да би лакше управљале Хрватском, а други је тај што се аустроугарска спремала да изврши анексију Босне и Херцеговине и било јој је потребно политичко оправдање за тај чин пред својим грађанима, али и пред светом. изабрани су нови подобни посланици, а посебно је важно што влада у Бечу по­ чиње да се ослања на Хрватску странку права. Франк је бечком двору понудио своје услуге и хтео је да искористи поче­ так велеиздајничког процеса са намером да поведе рат против српског становни­ штва и позивао на његово физичко ис­ требљење. Министар спољних послова аустроу­ гарске је у пролеће 1908. наредио упра­ витељу Хрватске, рауху, да почне са припремом доказа који би били искори­ шћени у оптужби виђенијих срба да су издајници. истовремно је Франк са сво­ јим присталицама на јавним говорима пуним мржње према србима припремао и мобилисао хрватску јавност. Хапшења су почела у августу и трајала су до краја 1908. Хапшења су била противзаконита и вршен је претрес српских кућа и насилно саслушавање. ухапшена су 53 лица која су и јавно понижавана тако што су вези­ вана ланцима и јавно одвођена до поли­ цијских станица (од којих можемо поме­ нути адама и валеријана прибичевића, Јована орешчанина, лаза Бачића). код срба се појавио страх не само од хапшења, већ и од насиља Франкових ле­ гија. истовремено је извршена анексија Босне и Херцеговине, и то управо у тре­ нутку када је српској политици у Хрват­ ској задат веома јак ударац. оптужени су седели у затворима читавих годину дана

а да нису ни сазнали због чега су оптуже­

ни. оптуженица је подигнута тек наред­ не године, и она је својом неозбиљно­ шћу запрепастила и српску и европску јавност: срби су оптужени да су клицали краљу петру, да су својим говорима ве­ личали српство, да су певали национал­ не песме и сл. ово је свакако јединствен случај у до­ тадашњој историји да се неко хапси због певања песама. само суђење је била обична фарса: сведоци треба да посве­ доче да је оптужени у некој кафани певао српске националистичке песме или да је негде величао српство. треба напомену­ ти да су сведоци углавном били из Фран­ кове партије и да су и те како усмеравани од стране тужилаштва. тежак ударац оп­ тужници задали су адвокати оптужених,

којих је било око 38. они су доказали, пр­ во, саму бесмисленост судског поступка,

а онда и износили доказе у корист опту­

жених. велику улогу су одиграли и срп­ ски интелектуалци и српска дипломатија, која је европске престонице упознала са чим се срби суочавају. суђење се завр­ шило осуђујућом пресудом за 31 лице, а пресуда је гласила да су криви јер су ши­ рили српску државну идеју. прибичевић је осуђен на 12 година, а остали на по три или осам година затвора. Хрватски сабор је у то време донео одлуку којом се србима забрањују сла­ вљење крсне славе и употреба ћирили­ це. срби су се ипак спасили још једног погрома које су им спремале Франкове легије, претече усташа, и успели су да сачувају своје институције и своју нацио­ налну посебност. већи део јавности у Хр­ ватској, али и у европи, био је на страни оптужених срба, тако да је читава акција самим покретачима овог процеса доне­ ла много више штете. Беч није хтео да се преда и како је србија заузимала све чвршћи став према анексији Босне, тако је политика према србима била ригидни­ ја, па је убрзо дошло и до нових суђења. наставак велеиздајничког процеса је био Фридјунгов процес који је покренут да би се јавност аустроугарске окренула против срба и припремила на евенту­ ални рат због анексије Босне. државни тужилац Фридјунг је веома вешто саста­ вио оптужницу која је повезивала Фра­ на супила, једног од вођа српско­хрват­ ске коалиције, и српско министарство спољних послова са намером да докаже како је он успоставио контакт са срп­ ским агентима и да ради за српску тајну полицију. суђење је прошло поразно за Беч јер су вештаци из србије, Мирослав спалајковић и Божидар Марковић, пред читавом европском јавношћу указали на то да су документа на којима је Фридјунг заснивао оптужнице фалсификат и да су у служби политике Беча према србима у својој држави, али и према србији. вео­

држави, али и према србији. вео­ Ниједна српска политичка

Ниједна српска политичка личност у Хрват- ској није заговарала рат, нити насиље над хрватским народом. Са друге стране, насиље је код хрватских политичара постало норма- лан однос према Србима

ма брзо се одустало од оптужница, да се сама аустроугарска не би више компро­ митовала. загребачки процес је важан јер су по први пут судски процеси србима у Хр­ ватској организовани са јасним политич­ ким циљем: да се уништи политичка ели­ та једног народа и спречи да он постане јак политички фактор у аустроугарској.

такође је битна и одлука хрватског сабо­ ра о забрани ћирилице и прославе крсне славе. србија је верно пратила догађаје

у загребу и дала веома добар допринос

у обарању оптужница. овај процес је био уперен против србије и користио је пре свега спољној политици аустроу­ гарске како би оправдала анексију Босне и Херцеговине. овај процес је истовре­ мено показао да су речи о заједничкој хрватској сарадњи само мртво слово на папиру. како је Беч кренуо против срба, хрватске странке су брже – боље долива­ ле уље на ватру, а многи хрватски поли­ тичари, свештеници и интелектуалци су узели учешћа у антисрпским иступима у јавности.

На­пу­ту­ка­ује­ди­ње­њу­

успеси српске спољне полтике у про­ пагирању југословенске идеје и успех српске војске у балканским ратовима наишли су на велике симпатије неких хр­ ватских политичара и интелектуалаца. велики број обичних Хрвата је са симпа­

тијом гледао на српску борбу за ослобо­ ђење српских крајева од турака – делом јер се и сам налазио под страном влада­ вином. то одушевљење је ишло толико далеко да се и сам Беч плашио да ли ће то имати утицаја на унутрашњу ситуацију

у Монархији. и сам стрепећи да у незгод­

ном тренутку за србију наруши односе са кућом Хабзбурга, пашић је предвод­ нике хрватско­српске коалиције морао да саветује писмима препоручујући им да умање реторику у јавним наступима. док се један део Хрвата солидарисао са српским победама, франковци, католич­ ки клер и радићевци су и даље били на позицији да је свако јачање србије штет­ но за хрватске интересе. чак су и многи од њих охрабривали и захтевали да Беч престане да олако гледа на српско осло­ бођење својих јужних земаља. убиство надвојводе Фердинанда у са­ рајеву 1914. се у хрватском друштву ма­

нифестовало као позив на масовни линч срба. како се србији и српском народу у целини приближавао рат са аустроугар­ ском, нестало је све оно политичко ли­ цемерје хрватске елите. само дан после атентата франковци су јавно позивали на физичко истребљење срба и уништава­ ње њихове имовине. права хистерија је захватила је читав загреб, о чему сведоче и натписи у листу Хрватска: Убо­ји­цо,­име­

ти­ је­ Ср­бин!­ И­ је­си­ Ср­бин,­ про­кле­то­ ти­

сје­ме­и­пле­ме

криза око атентата све више продубљи­ вала, постајали уобичајен начин писања хрватске националистичке штампе. сарајевски атентат је многима дошао као поручен да остваре своје антисрпске планове и да истовремено ућуткају гла­ сове разума и пројугословенске Хрвате. врхунац мржње према србима су масов­ не демонстрације франковаца и њихових присталица у више градова Хрватске. на тим скуповима су се могле чути отворене претње и позиви да се крене и у насиље над српским становништвом. полиција и сама хрватска власт нису ни на који на­ чин спречавали ове митинге иако је сви­ ма било јасно у шта ће прерасти. из хиљаде грла се на митингу у загребу чуло: „освета! освета!“ исте вечери масе су кренуле да уништавају српску имови­ ну. нападнути су српска банка, приватне куће угледних срба и њихове радње, а огромна штета је нанета и српској цркве­ ној општини, где се нису штедела ни је­ ванђеља ни свештеничке одоре. ни у једној европској престоници ни­ су забележени овакви случајеви мржње према једном народу. ни у паризу ни у Берлину се, како се рат приближавао, ни­ је дешавало овако масовно организова­ но насиље према припадницима једног народа нити су постојале масовне кампа­ ње ни утискивање жига колективне кри­ вице. овакво масовно организовање је, на жалост, постало један феномен у срп­ ско­хрватским односима, који једино мо­ жемо поредити са политичким насиљем нациста према Јеврејима. за то време и хрватски политичари су се активно укључили у антисрпско нави­ јање. поред франковаца и аустријских државних власти, најгласнији су били свештеници римокатоличке цркве и стје­ пан радић и његове присталице. њима је на првом месту био интерес да сломе хрватско­српску коалицију, која је и даље

овакви натписи су, како се

која је и даље овакви натписи су, како се 2/2010 l Двери српске l 23
Злочини­над­Србима
Злочини­над­Србима

представљала моћан политички фактор, а да се истовремено позиционирају као једини бранилац хрватских интереса. Многи од њих су били и практични сма­ трајући да Хрвати треба да раскину све везе са србима и србијом како и они не би били увучени у рат против аустроу­ гарске. огромном камапњом против ср­ ба ова три политичка чиниоца су много допринела да се код хрватског становни­ штва јави све већи отпор сарадњи са срп­ ским политичким странкама. дани хрват­ ско­српске коалиције су прошли, године рада на међусобној сарадњи су пале у воду, а на ред је дошло оружје.

Ср­би­и­Хр­ва­ти­у­­

Пр­вом­свет­ском­ра­ту­

како је дошло до рата аустроугарске против србије, у многим хрватским гра­ довима је настао талас одушевљења. таквом спремношћу Хрвата да ратују против своје словенске браће су били изненађени и сами политичари и гене­ рали Монархије. на основу многих изво­ ра и сведочанстава, не може се рећи да су хрватски војници кренули у рат јер су били поданици који су морали да слуша­ ју наређења. наравно, и то је био разлог, али било је ту и одобравања рата и јасног интереса да се стане на страну централ­ них сила, које ће умети да цене и награде хрватску жртву. уосталом, већина Хрвата је делила политичке ставове Беча и Бер­ лина и, уз велики утицај римокатоличке цркве, била изразито антилиберално на­ стројена. учествовањем у рату против србије са­ мо на фронту ка Мачви одликовано је на стотине Хрвата медаљама и орденима, од којих си неки добили и орден витеза Марије терезије – највеће одликовање у Хабзбуршком царству. Хрвати су се у бор­ бама против срба борили до последњег метка са фанатизмом који је био после­ дица вишегодишње кампање. Многи новински записи и писма, днев­ ничке забелешке приватних лица гово­

ре о фанатизму са каквим су се хрват­ ски војнци борили против србије – 79. Јелачићев пук је са таквом одлучношћу јуришао на Београд да их је већина ту

и остала, настрадала од дејства српске

артиљерије. Мора се поменти и чувена „вражија дивизија“ или 42. домобрански пук, који се три дана борио и јуришао на српске ровове септембра 1914. на ади курјачици. од напада ове хрватске дивизије много је пострадао дрински корпус. у редовима ове хрватске диви­ зије се борио и Јосип Броз тито, касније председник заједничке државе Југосла­ вије. Хрватски 13. домобрански корпус је био у колубарској бици ударна песни­ ца аустријске офанзиве, и он је учество­ вао у свим биткама против србије током 1914. у борбама са Моравским корпусом, које су често прерастале у борбе прса у прса, настрадало је много људи и са јед­ не и друге стране. Међу погинулима је био и димитрије туцовић, који је у свом дневнику пророковао да ће погинути од „братске“ руке.

рат у Мачви и колубари је био, можемо јасно рећи, и рат Хрвата против срба. на­ предовање хрватске војске је било праће­ но стравичним злочинима према српском становништву. ратна суровост није штеде­ ла ни жене ни децу. посебно се у чињењу злочина истакао 26. пук из карловца, од кога је тешко страдао обреновац. а мо­ ра се поменути да је српски политички и војни врх потпуно подбацио у процени како ће се држати босански муслимани

и Хрвати. Многи српски политичари су у

свом национално­романтичарском зано­ су веровали да ће се они побунити, чак и прећи на нашу страну. ту њихову заблуду платили су многи 1914, а наставиће да је плаћају многе генерације срба. док је трајало убијање српских војника

и страдање српског цивилног становни­ штва од стране хрватских војника, у по­ задини ратних дешавања и по министар­ ским кабинетима се полако припремало уједињење са нашом „словенском бра­ ћом“. историја зна за многе феномене,

али ово је сигурно један од најзанимљи­ вијих. нишком декларацијом 1914, којом су прокламовани ратни циљеви србије, крфском декларацијом 1917. и форми­ рањем Југословенског одбора настали су предуслови за стварање заједничке државе. док је један народ, иако на по­ бедничкој страни, изгубио своју наци­ оналну државу, други народ је, иако на пораженој страни у рату, добио државу. уједињењем у заједничку државу Хрвати су се спасили последица учествовања у рату на страни централних сила и пре­ шли још једну степеницу ка свом циљу – самосталној држави.

Масовно­линчовање­Срба

анализом односа Хрвата и срба у пе­ риоду 1900–1914. уочавамо неколико „етапа“. први период, од 1900. до 1905, обележили су константно политичко на­ сиље над српским становништвом и не­ признавање њихових права да би се у периоду 1905–1907. постигли први зајед­ нички договори, што је довело до ства­ рање прве српско­хрватске политичке опције. касније, током загребачког про­ цеса и приближавањем рата, тај однос се још једном променио на штету срба. пр­ во што пада у очи јесте да срби и Хрвати нису успели да створе ни минимум зајед­ ничких циљева који би их бар једну деце­ нију држао у политичком савезништву. ниједна српска политичка личност у Хрватској није заговарала рат нити на­ сиље над хрватским народом. са друге стране, насиље је код хрватских поли­ тичара постало нормалан однос према србима. Масовне демонстрације про­ тив срба и онакво масовно насиље над припадницима једног народа европа и цивилизован свет ће тек видети 30­тих година у нацистичкој немачкој. ни у јед­ ној европској престоници на почетку 20. века нису постојали овакви масовни из­ ливи беса. српска политичка елита, морамо искрено рећи, није била дорасла изазо­ вима када је у питању српско­хрватска сарадња. лукавост, препреденост и сна­ лажљивост су биле одлике хрватског по­ литичког менталитета, са којима су срби тешко излазили на крај. али морамо ре­ ћи да су Хрвати били до фанатизма по­ свећени својој националној идеји и сво­ јим интересима, што код срба није био случај. идеја југословенства је испунила српско срце и ставила, можемо рећи, неку врсту мреже, кроз коју српска ели­ та није видела право лице Хрватске. Ма­ совно линчовање српског становништва 1899, антисрпске демонстрације у загре­ бу 1902, па чак и отворено и одушевљено учествовање у рату против србије 1914. нису били довољни да разбију или дове­ ду у питање југословенску идеју.

ПРЕ ОЛУЈЕ

Др Никола Жутић

Великохрватска жетва српске народне њиве 1939, 1941, 1945. и 1991.

Српски народ, боље речено „топовско месо“ за интересе великих либе- рално-демократских држава, заслугом своје политичке и државне елите идеално је послужио за ширење „космополитских“, „модерних“, „напред- њачких“, демократских грађанско-либералних идеја на Балкан, али на уштрб српских националних интереса

Р еализација великохрватске идеје стварањем територије подунавскоја­ дранске Хрватске, срповодила се преко

велике Британије (1939), нацифашистичких земаља (1941–1945), Брозових комуниста (1945) и либералних демокрација на челу са сад­ом и великом Британијом (1991).

Ба­но­ви­на­Хр­ват­ска­­бри­тан-

ски­про­јект­„Ве­ли­ке­Хр­ват­ске“

у југославенској историографији до­ минира теза да је на комунистички те­ риторијално­национални модел из 1945–1946. искључив утицај имао ко­ минтерновско­совјетски начин рјешава­ ња националног питања у Југославији. о коминтернином начину рјешавања југо­ славенског националног питања на анти­ српски начин у историјској науци доста је писано. с друге стране, британски те­ риторијално­национални концепт, који се стварао и развијао током међуратног периода, није у већој мјери третиран као битан код стварања административних граница и нових комунистичко­соција­ листичких нација. територијално­наци­ онални југославенски модел, који је зва­ нични лондон заговарао од 1935, у до­ број мјери је остварен у комунистичкој Југославији – када је у питању српство, на истом територијално­националном колосијеку нашли су се коминтерновско­ совјетски и либерално­британски југо­ словенски национални концепт. краљевина сХс (Југославија) створена је српским војничким победама, али уз пресудну арбитражу тзв. „западних де­ мократија“, на основу принципа који су проглашени за циљеве првог свјетског

рата: слобода, демократија и социјал­ на правда, народно самоопредељење и самоодређење („темељни демократски прниципи“). такви темељни демократски принципи служили су побједницима, си­ лама антанте, да по својој слободној во­ љи раскомадају поражена царства и да при томе постигну потпуни легитимитет. српска државност 1918. године жртво­ вана је за интересе западних либерално­ демократских земаља, које је подржава­ ла српска интелектуална елита, српски двор, већина српских политичких парти­ ја, српска православна хијерархија. но­ ви свјетски управљачи могли су за своје, тада актуелне интересе да искористе и упуте српске трупе у србима страну ци­ вилизацију римокатоличког „свјетоназо­ ра“ како би на алпама и драви поставили границе нове либерално­демократске државе. није се дозволило остварење пројекта чисто националне српске др­ жаве која би окупљала све српске земље или „ампутиране“ Југославије са грани­ цама на купи и чазми. због неприкосно­ вених интереса либералних демократа – спречавање рестаурације Хабзбурговаца – требало је створити државу различитих цивилизација и антагонистичких народа и конфесија која се, због тога, у кризним светским померањима могла увијек лако разбити. српски народ, боље речено „топов­ ско месо“ за интересе великих либерал­ но­демократских држава, заслугом своје политичке и државне елите идеално је послужио за ширење „космополитских“, „модерних“, „напредњачких“, демократ­ ских грађанско­либералних идеја на Бал­ кан, али на уштрб српских националних

интереса. државничка и политичка елита западних земаља процијенила је 1918. да словенци, Хрвати и муслимани не могу у већој мјери послужити њиховим интере­ сима због духа феудалне римокатоличке искључивости и исламског фанатизма. истине ради, не треба заборавити на, до­ душе не много бројне, словеначке и хр­ ватске грађанске либерале – интегралне Југословене који су били окупљени у ју­ гославенским либералним националним организацијама и политичким странка­ ма (соколи, народна одбрана, Јадранска стража, орјуна, четници, Југословенска демократска странка, Југословенска на­ ционална странка, словеначки „кметиј­ ци“ итд). превладавали су поклоници ри­ мокатолицизма и аустријског феудоари­ стократског легитимизма. у римокатоличким народним масама Хрватске, славоније, далмације, а пого­ тово словеније, био је доминантан кле­ рикално­језуитски дух због доминантног утицаја римокатоличке цркве у свако­ дневном животу већинског сеоског ди­ јела становништва. Хрватски либерали (федералисти), окупљени у Хрватској сељачкој странци (на челу са стјепаном радићем) и Хрватској заједници, због свог федералистичког, односно сепара­ тистичког програма, плебисцитарно су привукли Хрвате – римокатолике који су, с друге стране, идеолошки били у нераз­ друживој вези са римском ултрамонтан­ ском идеологијом. треба истаћи идеолошку основу ју­ гославенског уједињења, односно сна­ ге идеологије грађанског либерализма и њихов пресудан утицај на стварање идеје о југославенском уједињењу. нови

идеје о југославенском уједињењу. нови 2/2010 l Двери српске l 25

либерални европски грађански поре­ дак, који је настао на темељима побједе земаља либералне демократије у првом свјетском рату, налагао је извршење ју­ гославенског уједињења и стварање Југославије. 1 чин југославенског уједи­ њења, које је настало као последица рат­ ног расплета, имао је у себи елементе буржоаско­демократске револуције. ка­ питулација аустроугарске је означавала не само крах државног механизма, већ и полуфеудалне идеологије свећенства и племства пред грађанским либерали­ змом „западних демократија“. побједа Француске и савезника омогућила је да југославенски либерали заузму истакну­ те позиције у државном врху краљевства сХс. централе европског грађанског ли­ берализма Француска и велика Брита­ нија усађиваће идеје демократизма на тлу некадашњег цезаропапистичког Хаб­ збуршког царства. Међутим, с протоком времена у Бри­ танији су се све више јављале идеје о провођењу федерализације краљевине Југославије, које су биле у супротности са унитарним француским југославен­ ским моделом. такву идеју у почетку није подржавала званична британска поли­ тика, која је, уствари, заједно са Францу­ ском подржавала постојећи либерални европски грађански поредак и тиме га­ ранта таквог поретка на југоистоку евро­ пе – краљевину Југославију. „Британски јавни радници“ су као први у Британији почели развијати федералистички те­ риториjални модел растакања унитарне Југославије. недржавни ситон вотсонов национални концепт, из времена када није био прихваћан од официјелне Бри­ таније (до средине тридесетих година 20. вијека), био је фрапантно подударан са коминтерниним „националним рјеше­ њима“ о разбијању Југославије из два­ десетих година 20. вијека. ситон вотсон, члан Балканског комитета, подржавао је федералистичку југославенску државну концепцију, засновану на „историјским“ границама. од „српског пријатеља“ у вријеме првог свјетског рата, ситон вот­ сон се претворио у борца против тзв. ве­ ликосрпског програма, залажући се за „пуну равноправност словенаца, Хрва­ та, босанских Муслимана, Македонаца, њемаца и Мађара“. 2 у јесен 1930. године ситон вотсон је изјавио, у стилу мителе­ уропског хабзбуршког политичара, да је стари великосрпски програм прекривен са превише прозирним југославенством. он је помињао неприродне границе ба­ новина које се, по његову мишљењу, бране провидним економским и саобра­

1 н. Жутић, Кра­ље­ви­на­Ју­го­сла­ви­ја­и­Ва­ти­кан­­од­нос­

ју­го­сло­вен­ске­др­жа­ве­и­Рим­ске­цр­кве­1918-­1935, Бео­

град, 1994.

2 народ. 13. X 1923.

Бановина­Хрватска
Бановина­Хрватска
2 народ. 13. X 1923. Бановина­Хрватска Балканског комитета, ралистичку

Балканског комитета, ралистичку југословенску

државну концепцију, засновану на „историј- ским“ границама. Од „српског пријатеља“ у вријеме Првог свјетског рата, Ситон Вотсон се претворио у борца против тзв. великосрпског програма, залажући се за „пуну равноправност Словенаца, Хрвата, босанских Муслимана, Македонаца, Њемаца и Мађара

ћајним мотивима. спајање већег дијела сјеверне србије са сремом и војводином вотсон је повезао са намјером да се ни­ јемци и Мађари ставе у одлучну мањину према србима. енглески публициста се у својим студи­ јама залагао за стварање нове државе ко­ ја би се звала сједињене државе средње европе. ту нову државу сачињавале би Хрватска с Босном, Херцеговином, дал­ мацијом и славонијом, Мађарска с ције­ лом Барањом, Бачком и Банатом и низи­ ном испред ердеља која данас припада румунији, трансилванија (ердељ); сло­ вачка с рутенијом (поткатпартска русија), чешка с Моравском и дијелом словачке и, на крају, аустрија, у чијем би саставу били словенци. Биркхил је био интимус

вође Хрватске сељачке странке стјепана радића, кога је врло поштовао и прихва­ ћао његову антисрпску идеју да се србија искључи из склопа централноевропских сједињених држава новински магнат лорд ротермир (Rot­ hermeer) преко својих листова између два рата развија јаку кампању за пове­ ћање Мађарске, која би ишла до Београ­ да, и стварање велике Хрватске, која би – поред Хрватске, славоније и далмаци­ је – обухватала комплетан срем до Бео­ града, западну и централну Босну и Боку которску. „сервиа“ би, по његовом плану, обухватала србију са Македонијом, цр­ ну Гору и централну и ис точну Босну са дијелом Херцеговине. ротермирове гра­ нице су биле прилично подударне са

границама Бановине Хрватске и пројек­ товане српске земље из 1939, с тим што би Хрватска била много више увећана, са цјелокупним сремом и Боком, и тиме обухватала границе мађарске краљевске земље, „троједне“ краљевине Хрватске, славоније и срема, и аустријске цесаро­ вине краљевине далмације. нова национална политика Британије према Југославији од 1935, која је поти­ скивала француски југославенски уни­ тарни модел, рјешење југославенског територијално­националног питања је видјела у федерализацији Југославије, односно заговарала је стварање „велике Хрватске“ преко пројекта Бановине Хр­ ватске и умањене србије без војводине. Британски аналитичари, дипломате и „неофицијелне личности“ (ситон вот­ сон) оцијениле су да је диктатура дожи­ вјела банкротство, хрватски покрет по­ стао јачи и сложнији него икад, а српски политички и партијски живот доживио тотално расуло. уочавано је да спор по­ стоји око броја административних једи­ ница, њиховог територијалног опсега, питања војводине и срема. сматрајући „југославенско јединство“ европским и британским интересом, предлагали су да обе стране учине компромис и прихва­ те пет федералних јединица (словенија, Хрватска са далмацијом и дубровником, Босна и Херцеговина, војводина, србија са аутономном Јужном србијом и црном Гором), и договоре се око компетенција централног парламента и федералних сабора итд. замјерали су Београду што настоји да о судбини војводине одлучује „апсолутно као и са Македонијом и цр­ ном Гором“. имали су више разумијева­ ња за Мачекова настојања да војводина добије „аутономију“. у вотсоновим ела­ боратима становништво војводине је, независно од „хорди неспособних срп­ ских чиновника“, требало да само уређу­ је своје послове. прихватајући стереотип о експлоатацији војводине, сматрао је да аутономашки покрет подржава 90% војвођанских срба. за британске дипло­ мате није било спорно да „југославенско јединство“ мора бити нађено једино ре­ формама у постојећим границама „сада­ шње државе“. 3 у меморандуму из 1936. с. вотсон се опет залагао за „идеални компромис“ од пет територијалних јединица: Босна и Херцеговина, Хрватска, словенија, срби­ ја и војводина. како истиче историчарка Мира радојевић, у другој половини три­ десетих година често је истицана тврдња по којој је војвођански покрет окупљао чак 90% војвођана, који су својим вођом сматрали влатка Мачека. Међутим, само­ стална демократска странка, која се зала­ гала за аутономију војводине, на општим

4 М. радивојевић, Срп­ско­­хр­ват­ски­спор­око­Бо­сне­

и­Хер­це­го­ви­не­и­Вој­во­ди­не­у­пе­ри­о­ду­Кра­ље­ви­не­Ср­ба,­

3 Љ. димић, Исто­ри­ја­срп­ске­др­жав­но­сти­–­Ср­би­ја­у­ Хр­ва­та­и­Сло­ве­на­ца­(Ју­го­сла­ви­је), дијалог повијесни­

Ју­го­сла­ви­ји, књ. III, Београд, 2001, 175­176.

изборима из 1938. је у војводини добила само 7.631 глас, а душан дуда Бошко­ вић, вођа војвођанског сепаратистичког фронта, изгубио је изборе у свом панче­ ву, које је и третирано као његова избор­ на тврђава. упорно понављано тврђење да је цјелокупна војводина подржавала покрет за аутономију војводине остао је, ипак, само дио стереотипне искривљене историјске свијести. 4 либералне демократије, нарочито ве­ лика Британија, вршиле су притисак на Београд и загреб да што прије постигну политички споразум како би се ријеши­ ло тзв. хрватско питање и све изражени­ је српско питање, и на тај начин ојачала хомогеност Југославије, која је требало да одигра улогу савезника велике Бри­ таније и Француске у очекиваном ратном сукобу са њемачком. у прилог развоја ситуације у том правцу, масонско крило Хрватске сељачке странке је одржавало све тјешње контакте са западним либе­ ралним центрима моћи и тиме јачало по­ зицију Хсс­а и загреба на западу. Британ­ ска тајна акција је ишла преко истакнутог представника Хсс­а др Јураја крњевића, проф. томашића и других. Масонско кри­ ло у Хсс­у је надјачало крило Хсс­а које је било окренуто ка италији и њемачкој, те је туда дошло и до споразума цветковић – Мачек, који је рађен по пројекту вели­ ке Британије. заслугом намјесничког ре­ жима кнеза павла, односно споразумом цветковић – Мачек из августа 1939, први пут је, успостављањем Бановине Хрват­ ске (административне јединице у окви­ ру краљевине Југославије), реализована великохрватска идеја о јединственој по­ дунавско­јадранској Хрватској. Британ­ ци су у великој мјери допринијели да се преко споразума цветковић – Мачек, односно стварањем Бановине Хрватске, створе основни територијални, а тиме и национални предуслови за стварање комунистичке, односно данашње сувре­ не државе – републике Хрватске. наиме, директиве из лондона императивно су

из лондона императивно су Повлачење југословенских

Повлачење југословенских административних граница 1945 - 1946. године у потпуности је обавијено велом тајанствености пошто та

државноправна радња није потврђена од стране надлежних државних институција па из тог

документи који изворно

утврђују границе федералних јединица

налагале да се хитно постигне споразум између Београда и загреба. добијањем аутономије и полунеза­ висности Бановина Хрватска је поста­ ла засебна територијална јединица, са огромним бројем срба, у којој Београд није имао скоро никакве ингеренције. пошто споразум цветковић – Мачек ни­ је предвиђао оснивање засебне српске административне јединице, хрватски по­ литичари у влади су вршили јак утицај на осталој државној територији, изван свог хрватског corpus separatum­a. срби су споразумом били изиграни захваљујући британској одлуци да се формира вели­ ка Хрватска у лику Бановине Хрватске. Хрвати су добили засебну територију на којој су били неприкосновени, док су, с друге стране, могли одлучивати у по­ словима опће државне привреде пошто су држали кључне економске ресоре у југославенској влади. влада је, гледају­ ћи спољно­политички, само проводила директиве кнеза павла, који је у потпуно­ сти био везан одлукама лондона. његова политика је била у расцјепу између стра­ ха од њемачке и жеље да се не замјери великој Британији. у новембру 1940. кнез павле је одбио да са њемачком склопи уговор о ненападању јер му то нису до­ звољавали обзири према Британији.

Бро­зо­ве­гра­ни­це­­

На­род­не­Ре­пу­бли­ке­Хр­ват­ске

стварањем cor­pus­ se­pa­ra­tu­m-a у лику Бановине Хрватске, који је превасходно британски пројект, и повлачењем кому­ нистичких административних граница унутар социјалистичке Југославије, отва­ ра се српско питање у југославенској др­ жави. административне границе Банови­ не Хрватске биле су у многоме подудар­ не са административним границама на­ родне републике Хрватске према Босни и Херцеговини и народној републици србији. повлачење југославенских адми­ нистративних граница 1945–1946. у пот­ пуности је под плаштом тајанствености пошто та државноправна радња није по­ тврђена од стране надлежних државних институција, па из тог разлога не постоје

чара и историчара 2, загреб, 2000, 337

не постоје чара и историчара 2, загреб, 2000, 337 2/2010 l Двери српске l 27

документи који изворно утврђују грани­ це федералних јединица. због те чињени­ це не може се емпиријски одредити уло­ га британског и совјетског фактора код повлачења унутрашњих административ­ них граница социјалистичке Југославије. дуго је било отворено питање ко је и како утврдио границе федералних јединица и због чега таква одлука није правно санк­ ционисана. наиме, привремена народна скупштина дФЈ, а ни уставотворна скуп­ штина дФЈ (ФнрЈ) нису донијеле ниједан правни акт којим би се утврђивале ад­ министративно­територијалне границе између федералних јединица. такав акт није донијет ни од националног комите­ та ослобођења Југославије (нкоЈ), нове комунистичке владе, а нити од било које друге југославенске владе. 5

Ан­ти­срп­ска­ко­му­ни­стич­ка­гру­па

одлуку је на крајње мистериозан на­ чин, без писаног документарног трага, донио ужи дио политбироа на челу са Јосипом Брозом титом. антисрпска кому­ нистичка група на челу са Брозом (темпо, Ђилас, Бакарић, кардељ и други) повукла је, како је говорио Моша пијаде,„природ­ не границе“, које су, по његову мишљењу, само формалне јер је Југославија феде­ рална, јединствена и заједничка држава. Међународни фактор (прије свих ссср и Британија), што је и реално, у свему је мо­ рао одиграти пресудну улогу, али таква улога је остала сакривена иза закулисних преговора и без писаног је трага. остале су најспорније границе између Хрватске и србије у њеном бачко­срем­ ском дијелу. Гранично питање на крају је ријешено на српску штету управо према међуратном британском националном моделу британских јавних радника и службеног британског пројекта Банови­ не Хрватске. о Брозовој закулисној игри око утврђивања граница између србије (војводине) и Хрватске, преко комиси­ је за разграничење између војводине и Хрватске, на челу са Ђиласом, писали су публицисти, наравно без архивске доку­ ментације, која или никада није ни посто­ јала или се брижно скрива у архивским депоима бивше државне безбедности или Муп­а. идеолози Хрватства и његови политич­ ки лидери плански су развијали и реали­ зовали стратегију пресељења римокато­ личког становништва на рубне дунавске границе виртуелног, тзв. хрватског про­ стора. нападно велики број пресељења извршен је послије стварања Бановине Хрватске 1939, током постојања павели­ ћеве независне државе Хрватске и у ври­ јеме повлачења граница комунистичке

5 видјети: М. зечевић, Б. лекић, Др­жав­не­гра­ни­це­и­уну-

тра­шња­те­ри­то­ри­јал­на­по­де­ла­Ју­го­сла­ви­је, Београд, 1991.

федералне Хрватске. погранични басти­ он тзв. подунавског хрватства постајао

је, током трајања краљевине Југославије, вуковар, који је имао преважну улогу ши­ рења хрватства на српско­православним

и српско­римокатоличким, односно, шо­

качким етничким просторима. римокатоличка формација хрватства је у том времену добила на бројности јер се српско­римокатоличко име изгубило, док је шокачка популација у славонији у потпуности прихватила хрватско име као своје „прастаро народно“. Бројни стран­ ци римокатолици (нијемци, чеси, сло­ ваци, Мађари, Јевреји и други) у славон­ ским градовима одбацивали су своја на­ ционална обиљежја и, према ватиканској стратегији са првог хрватског католичког састанка из 1900. године („сви римокато­ лици Хрвати“), узимали хрватско име као своје народно име. историјски гледано, српска славонија тиме је све више губи­ ла то народносно својство и постајала дио велике хрватске троједнице. 6 из тог разлога су и нови антисрпски комуни­

стички статистичари почели говорити о релативној већини Хрвата у источној славонији и дијеловима срема. окружни комитет кп србије за срем се 15. маја 1945. жалио покрајинском кп србије за војводину да је током рата из­ вршена насилна промјена становништва:

„село Јармина (винковачки срез) у којем се сада налази већина Хрвата имало је до окупације већину шваба и нешто Мађа­ ра. винковачко ново село које сада има готово искључиво саме Хрвате, имало је до окупације готово искључиво њемце. у селима лазе, Мирковци и оролик насе­ љено је у току окупације око 2.000 хрват­ ског живља. у граду вуковару насељено је у току окупације око 1.000 Хрвата а на пустарама вуковарског среза ада, пала­

ндХ је србе иселила у срби­

ју а на њихово мјесто населила Хрвате из загорја. на све ове три пустаре насељено

је око 1.000 Хрвата. то значи да је у вуко­ варском срезу, заједно са градом вукова­ ром, насељено у току окупације око 2.000 Хрвата, док је с друге стране из неколико српских села (Бобота, вера, трпиња, Бр­ шадин, Маркушица, острово, негосавци

и град вуковар) побијено за време оку­

пације преко 1.000 срба. насељени Хр­ вати за време окупације у винковачком

и вуковарском срезу били су углавном

из усташких породица из разних краје­ ва Хрватске.“ Геноцид у шидском срезу је био још израженији јер је у њему убијено

преко 4.000 православних срба од стра­ не усташа. 7

ча и салаш

6 видјети: н. Жутић. Ри­мо­ка­то­лич­ка­цр­ква­и­хр­ват-

ство­од­илир­ске­иде­је­до­ве­ли­ко­хр­ват­ске­ре­а­ли­за­ци­је­

1453-1941, Београд, 1997.

7

аЈ, цк скЈ (кпЈ), Х­2­I/1

због таквог новонасталог стања у срп­ ском подунављу предсједништво ав­ ноЈ­а је 19. јуна 1945. формирало коми­ сију предсједништва авноЈ­а за израду предлога за утврђивање границе између србије и Хрватске. комисију су чинили Милован Ђилас, као предсједник, и чла­ нови вицко крстуловић (из далмације), Милентије поповић (из србије), Јован веселинов Жарко (из војводине) и Јерка златарић (из сомбора). ова „објективна“ комисија је дошла до фантастичних пода­ така да у војводини живи 170.000 Хрвата – пошто је све Буњевце и шокце (стари­ ном срби­римокатолици) декретом пре­ вела у Хрвате. 8

Косановић­о­Хрватима

предратни грађански политичар сава косановић, који је током рата постао на­ клоњен и комунистичком режиму Јосипа Броза, није могао а да не прећути нагли успон Хрватства у срему, славонији и

Бачкој, односно у српском подунављу:

„Хрватска теза нагло напредује на терену. познато је да су читави крајеви Хрватске

и славоније, ради недавних борби, опу­

стошени. када је војводина остала дели­ мично пуста, у крајевима где су живели немци, ту се сада тенденциозно убацују

читаве масе Хрвата

канала краља петра I и дунава (срезови сомборски, паланачки, оџачки, кулски, апатински и новосадски) насељено је од 1. новембра 1944. до маја 1945. године

око 30.000 Хрвата а у источни срем (ин­ ђија, стара пазова) око 3.000 Хрвата.“ 9 комисија је границе повукла према но­ вонасталом национално­вјерском стању, односно ратним и поратним насилним повећавањем броја Хрвата на историј­ ским српским подунавским просторима. стање је остало исто као и на косову и Метохији када су велике масе за вријеме другог свјетског рата досељених албана­ ца из албаније трајно остале на српским територијама. „Ђидина комисија“ је само констатовала да је у питању само привре­ мено рјешење, које ће важити до рјеше­ ња надлежног државног органа, који ће дефинитивно извршити разграничење између федералних јединица, а рјешење је уствари важило „ad callendas Graecas“. комисија је своје рјешење прогласи­ ла рјешењем од изузетног значаја јер је „доприносило олакшању политичке си­ туације на том подручју, обезбеђивало лакше функционисање органа власти

и повољнији и бржи развој славонског

живота“ 10 . у пракси се, међутим, није по­

штовало ни овакво разграничење, које је

у простору између

8

9 аЈ, предсједништво владе, бр. 33. с. косановић, „прилике у војводини“

10

исто.

исто.

ишло на штету срба. наиме, „Ђидина ко­ мисија“ је град илок и срез додијелила србији због српске националне већине, али је, незнано којом одлуком Брозових комуниста, илок припојен народној ре­ публици Хрватској. кроз предлог комисије о привреме­ ном разграничењу између Хрватске и војводине видјело се са каквом су се нео­ збиљношћу, неодговорношћу и незрело­ шћу рјешавала историјски најзначајнија питања сваког народа, због којих су се, на жалост, водили југославенски ратови де­ ведесетих година. комисија политбироа цк кпЈ и председништва авноЈ­а као ар­ гумент у приједлогу изнијела је сљедеће:

„срезови Батина и дарда, узети заједно, имају од словенских мањина релативну већину Хрвата. оба ова среза економски и привредно нагињу ка западу. према то­ ме и економски и национални разлози захтевају да оба ова среза уђу у састав федералне Хрватске и изиђу из војводи­ не у којој се сада налазе.“

На­ци­о­нал­на­стра­те­ги­ја­­

Јо­си­па­Бро­за

послије повлачења административних граница између нр Хрватске и нр србије, односно поновног сједињења војводине са србијом одлуком скупштине изасла­ ника народа војводине од 31. јула 1945, могло се приступити националном пре­ сељењу становништва према национал­ ном критеријуму у војводину испражње­ ну бројним исељавањем њемачке нацио­ налне мањине. 11 национална стратегија Јосипа Бро­ за и југослоавенских комуниста била је, дакле, да се национално ојача вели­ кохрватски гранични појас на дунаву колонизацијом бројних римокатолика, односно Хрвата, и то из усташких херце­ говачких крајева и, с друге стране, да се пресељењем бројног српског становни­ штва из некадашње српске војне краји­ не и српске Босанске крајине, Хрватска, Босна и Херцеговина ријеше бројчане надмоћи српског становништва и тиме ријеше „српско питање“, односно питање евентуалне територијално­националне аутономије срба у новим комунистичким републикама. наиме, питање стварања јединствене територијално­националне јединице „крајине“ (лика, кордун, Бани­ ја, сјеверна далмација, Босанска крајина) покретано је у другој половини тридесе­ тих година у краљевини Југославији, и

11 треће засједање авноЈ­а једногласно је при­

хватило одлуку скупштине изасланика војводине о прикључењу аутономне војводине федералној срби­ ји у границама за које је утврђено да ће их одредити привремена народна скупштина „посебним законом“. председништво народне скупштине србије потврдило је 28. августа 1945. прикључење војводине србији (Љ.

димић, Исто­ри­ја­срп­ске­др­жав­но­сти­­Ср­би­ја­у­Ју­го­сла- ви­ји,­нови сад. 2001, 297­298)

оно се нарочито актуелизовало ствара­ њем Бановине Хрватске. Главни заговор­ ник територијалног пројекта „крајина“ био је „озлоглашени“ стеван Мољевић. пошто су српски политички фактори оте­ зали са стварањем територијалног про­ јекта „српска земља“, која је требало да обухвата српске земље источно од Бано­ вине Хрватске, крајишки српски полити­ чари су форсирали стварање јединстве­ ног српског територија због угрожености становништва од стварања Бановине Хр­ ватске и муслиманско­хрватске вјерско­ националне мобилизације.

План­ско­исе­ља­ва­ње­­

срп­ског­ста­нов­ни­штва

плански изведено исељавање српског становништва из нових административ­

них јединица Хрватске и БиХ у војводи­ ну вршено је од јесени 1945. па до 1947. провођење колонизације вршено је на основу закона о аграрној реформи и колонизацији, који је прописао на којој територији ће се вршити колонизација

и које ће категорије становништва кори­

стити колонизацију. по том закону Бачка, Банат, Барања и срем су одређени за на­ сељавање бораца Југословенске армије који су се добровољно одлучивали за такав чин и који су се обавезали да ће добијену земљу обрађивати. највише је било колониста из Хрватске, Босне и Хер­ цеговине и црне Горе. за послове коло­

низације Министарство пољопривреде је у септембру 1945. основало комисије за пресељење српских колониста – бора­ ца из Хрватске и БиХ у војводину. римо­ католици су се из брдских херцеговачких крајева углавном пресељавали у славо­ нију. партијске и државне структуре су колонизацију посматрале и тумачиле као ефикасан начин рјешавања аграрног и сељачког питања. исељавањем бројних срба у војводи­

ну нестајала је било каква помисао веза­ на за стварање аутономије срба у Хрват­ ској и Босни и Херцеговини, а било каква

и најмања помисао о аутономном статусу

прекодринских срба брутално је сати­ рана. с друге стране, исељавањем број­ ног српског становништва са подручја Мољевићеве пројектоване „крајине“

смањила се опасност по комунистичку власт од аутономистичких територијал­

них претензија крајишких срба с једне

и друге стране уне. уосталом, карактер

репресивног Брозовог режима србе је удаљавао од било каквог помишљања за успостављање било какве аутономне крајишке области у оквиру Југославије. државни и партијски врх комунистич­ ке Југославије истицао је да је колониза­ ција војводине имала првенствено еко­

номско и социјално значење, док је по­ литичка и национална позадина таквих

демографских измјена стављана у други план. Југославенски комунисти са бри­ танским човјеком Брозом одређивали су, дакле, унутрашње административне границе којима су срби стављени у „ре­ публичке торове“. управо су ти комуни­ стички „републички торови“ србе издје­ лили административно, а тиме привред­ но и културно изоловали једне од других. колонизација из 1945. може се слободно назвати­Бро­зо­ва­мир­но­доп­ска­Олу­ја. српски ратни савезници енглези има­ ли су пресудну улогу код одређивања граница Бановине Хрватске из августа 1939, али и, по свему судећи, одређива­ ња административних граница унутар социјалистичке Југославије, које ће деве­ десетих година 20. вијека, вољом запад­ них либералних демократија, постати др­ жавне. Британија је настојала да што ви­ ше утиче на формирање унутрашњих ад­ министративних граница, које су већ од њиховог повлачења 1945­1946. године биле федеративне са тенденцијом све из­ вјесније конфедерације. због недостатка документованих свједочанстава може се, путем аналогије, само претпоставити да је шавове по којима су се повлачиле унутрашње границе у Југославији, поред совјетског утицаја, одређивала и држав­ но­политичка елита земаља либералне демократције са центром у лондону и ва­ шингтону.

Остаци­остатака

територијално и национално преком­

поновање монархистичке и републикан­ ске Југославије, од 1939. до 1990, створи­ ло је основне предуслове за дефинитив­ но стварање независне републике Хр­ ватске. либерално­комунистички начин „рјешавања“ српског националног пита­ ња довео је до потпуног државно­прав­ ног и територијалног сатирања срба у њиховом прекодринском дијелу и рас­ парчавања републике србије по покра­ јинском принципу. треба истаћи погубни епилог антисрпске политике западних демократија и комунизма, с једне стране,

и римокатоличке цркве, ватикана и наци­

фашизма, с друге. дрина је у потпуности

била и остала „српски лимес“ када је у питању државотворни развитак српског народа. прекодринске историјске срп­

ске земље, које су обухватале много већи територијални комплекс него данашња српска држава, све више одлазе у забо­ рав. захваљујући систематском сатирању

и библијским страдањима српског наро­

да у 20. вијеку данас можемо говорити

само о„остацима остатака“ српске земље

Грађански рат у Хрватској 1991-1995 (Зборник радова 2), Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2006, стр. 55-65

и српског народа.

ПРЕ ОЛУЈЕ

Др Момчило Диклић

Потирање српског идентитета у Хрватској од 1945. до 1990.

Политика умањивања удела Срба у националној структури КПХ односно СКХ, имала је свог ефекта. Тај удео је смањен са преко 40% у јуну на испод 30% у децембру 1945. године. Од 1971. године удео Срба у структури КПХ/СКХ пада на испод 25%, да би после 1988. године био испод 20%.

Т врдњу да је српски народ у авнојевској Хрватској од 1945. до 1990, односно до доласка на власт Хрватске демократ­ ске заједнице био привилегован, много пута је изречена на

разним политичким скуповима. ово су изрицали како политички прваци, тако и људи из науке али и других структура. често се чула тврдња да је хрватски народ до доласка власти Хрватске демократске заједнице био потиснут, појединци су ишли чак дотле да су тврдили да су Хрвати били грађани другог реда. овакве тврдње су се искључиво сводиле на политичке ставо­ ве, а изрицане су без аргумената, заправо биле су оптужница српског народа, која је према њему изазивала невиђену нетр­ пељивост. припадати једном народу свакако значи делити његову суд­ бину, али то не може бити препрека да се сазна стварна истина о свом народу ма како она изгледала. то је разлог који ме је на­ вео да покушам да утврдим да ли су срби у авнојевској Хрват­ ској били повлашћени елемент, односно да ли су, као мањински народ, уживали привилегије и спроводили мајоризацију над

хрватским становништвом. Моја је тврдња да су такви политич­ ки ставови апсурдни. сходно томе износим мерљиве чињенице које су релевантне за озбиљни научни суд:

1 ретко који је народ тако скупо платио стечену слободу у ра­ ту као срби на територији авнојевске Хрватске јер је у дру­

гом светском рату десеткован, с пуно инвалида, ратне сирочади

и тешких траума.
2 улаз у социјалистички период био је такође изузетно те­ жак. поред тога што су живели у неразвијеним крајевима,

ушли су у ново раздобље у додатно отежавајућим околностима, а то је да су ти крајеви били порушени и попаљени. држава није

била у стању да одмах свима оспособи смештај, већ је тај про­

блем решавала делом и колонизацијом, што је опет била нова велика неизвесност. колонизација као облик масовне сеобе једног народа може да има својих предности, а вероватно да је у тим историјским околностима била и нужна, али народ је то преживео као нешто тужно и тешко. напуштање родног прага

и одлазак у неки нови, сасвим непознат, свет био је код срба

масован и није прошао без тегоба, које су завршавале разним људским драмама.

3 то је период доминације комунистичке партије и њеног главног тела цк кпХ/скХ, где су се доносиле одлуке. тре­

ба видети националну структуру, односно партиципацију срба

у кпХ/скХ. 1

УДЕО­СР­БА­У­СТРУК­ТУ­РИ­ЧЛАН­СТВА­КПХ/СКХ

Го­ди­на

%

Го­ди­на

%

1945. (јун)

41

1974.

24,7

1946.

28,1

1975.

24,6

1947.

29,2

1976.

24,6

1948.

28,3

1977.

24,4

1964.

27,3

1978.

23,9

1965.

27,3

1979.

23,8

1968.

27,1

1980.

23,5

1969.

26

1981.

23

1970.

25,1

1982.

23,2

1971.

24,7

1983.

23

1972.

24,8

1984.

22,6

1973.

24,7

1988.

19,5

политика умањивања удела срба у националној структури кпХ, односно скХ, имала је свог ефекта. тај удео је смањен са преко 40% у јуну на испод 30% у децембру 1945. удео срба у структури кпХ/скХ од 1971. пада на испод 25%, да би после 1988. био испод 20%.

1 савез комуниста Југославије, цк скХ, статистички преглед скХ 31.12.1984, загреб, травња 1985.

УДЕО­СР­БА­У­СТРУК­ТУ­РИ­ЧЛА­НО­ВА­ЦК­КПХ/СКХ 2

Година

%

1948.

26,3

1954.

24,5

1959.

24,7

1965.

19,4

1968.

20

1974.

15,7

1978.

19

1982.

17,5

1986.

21,6

1989.

12

упркос већој бројности у кпХ/скХ чланова српске национал­ ности, никад их аналогно том уделу није било у главном партиј­ ском телу, односно у централном комитету кпХ/скХ. као што је видљиво у главном партијском телу, без обзира на учешће чланова српске националности, који се мењао, а где су доноше­ не значајне одлуке, не можемо да говоримо о некој доминацији српских чланова.

4 на челу комунистичке партије Хрватске, односно савеза комуниста Хрватске, србин није био од 1941. до 1986. го­

дине 3 (прецизније речено – од хапшења раде кончара до стан­ ка стојчевића). овај податак о челном човеку партије Хрватске не сматрам безначајним јер су челни људи имали велика овла­ шћења. дакле, ако имамо на уму заступљеност српског члан­ ства у централном комитету и чињеницу да на челу партије ср­ бин није био пуне 44 године, не може се говорити о узурпацији, односно о српској доминацији преко партијске линије.

5

у националној структури сабора, као главног представ­

ничког тела Хрватске, срби су партиципирали у следећем

проценту 4 :

 

1946

1947

     

1974

1978

1982

1986

Год.

­

1964.

1967.

1969.

1947.

1950.

1978.

1982.

1986.

1990.

%

17,7

18,1

17

20,3

19,2

14,9

14,8

15,6

12,6

из наведених података видимо да је учешће српске наци­ оналности у сабору мање него што је било у централном ко­ митету кпХ/скХ. ако томе додамо да су на челу овог тела би­ ле личности хрватске националности, о некој доминацији или узурпације срба преко парламента се може још мање говорити.

6 на месту председника владе Хрватске, где је била скон­ центрисана велика политичко­економска моћ, у читавом

социјалистичком периоду од 1944. до 1990. никада није био човек српске националности. тако је и преко извршне власти било каква доминација искључена и теоријски, а камоли прак­ тично.

2 цк скХ, служба за документацију, архив и библиотеку, национална структура цк

кпХ/скХ од 1948–1986. (од II до X конгреса) табеларни преглед, загреб, децембар 1988.

3 Момчило диклић, Срп­ско­пи­та­ње­у­Хр­ват­ској­1941–1950, Београд, 2004, 341

4 савезни завод за статистику, Пред­став­нич­ка­ти­је­ла­дру­штве­но-по­ли­тич­ких­

за­јед­ни­ца­из­бор­и­са­став, статистички билтен 296, Београд, јануар 1964. статистич­

ки билтен 372, Београд, новембар 1965. статистички билтен 491, Београд, октобар 1967. статистички билтен 590, Београд, октобар 1969.

Владимир­Бакарић­ и­Владимир­Назор­
Владимир­Бакарић­
и­Владимир­Назор­

7 интересантан би био податак о националној структу­ ри радника републичког секретаријата унутрашњих

послова Хрватске за цео социјалистички период, који немам. Међутим, јавно је истакнуто да су срби заступљени са 70% у Министарству унутрашњих послова Хрватске, али се поставља питање да ли је то стварно тако било. износим податке који се односе на националну структуру, које сам прибавио, а које је

затекла Хрватска демократска заједница. подсекретар Муп­а Хрватске Франциска Јурак је, после изнесених бројних неисти­ на у јавности, на конференцији за новинаре у рсуп­у ркела: „у укупном саставу милиције у републици има 51% Хрвата, 30% срба и 15% Југословена. слика националне структуре је нешто другачија кад је реч о републичкој милицији 63% је Хрвата, 32% је срба и 4% Југословена. након реорганизације у 16 секрета­ ријата (један још није основан) прихваћено је затечено стање јер се ради о добрим радницима. структура запослених у њима јесте: 75% Хрвата, 12,5% срба, 6,25% Југословена и исто толико Мађара “ према изнетим подацима, доминација срба у суп­у Хрват­ ске није затечена доласком Хрватске демократске заједнице на власт – како су то појединци јавно изјављивали. упркос поја­ чаном присуству у националној структури, ни овде се не мо­ же говорити о српској доминацији. у читавом социјалистичком периоду (1945–1990) на челу ове службе су се налазили људи

хрватске националности (иван крајачић, златко узелац, павле Гажи, вилим Мулц и други). треба истаћи и то да је више деце­ нија у овој служби неприкосновена личност био иван крајачић звани стево, тако да – упркос појачаног присуства у национал­ ној структури – срби преко ове службе нису остваривали било какву доминацију.

8 доминантне фигуре у партијско­политичком животу Хр­ ватске у наведеном периоду су били др владимир Бака­

рић и неки други функционери хрватске националности. по­ литичку доминацију тог ранга није оставио ниједан политичар

српске националности.

9 у послератном периоду без јавне расправе нестају поли­

тичке институције срба у авнојевској Хрватској, израсле

током нор­а осмишљене и дефинисане на конгресу срба 6 одр­ жаном 29. и 30. септембра 1945. у загребу. ту пре свега мислим на Главни одбор срба, који је био предвиђен као политичко руководство срба у авнојевској Хрватској са задацима да води

бригу о политичком, економском, националном и социјалном напретку.

10 у послератном периоду су укинуте све културне инсти­ туције српског народа, а последње је ликвидирано срп­

ско културно друштво Про­свје­та. основни циљ ових институ­

5

. основни циљ ових институ­ 5 5 Вје­сник , 30.3.1990, загреб 6 архив

5 Вје­сник, 30.3.1990, загреб

6 архив Хрватске, проглас иницијативног одбора за стварање „Главног одбора срба у Хрватској“, Вје­сник, 19. рујна 1945, или Момчило диклић н. д. стр. 238.

Тито­-­настављач­континуитета­­
Тито­-­настављач­континуитета­­
НДХ­идеје­од­Павелића­до­Туђмана

ција је била брига о културним посебностима свог народа као мањинског у републици.

11 потиснута је употреба ћириличног писма, што је значи­ ло одвајање од историјског наслеђа свог народа иако га

се сам народ није никад одрекао нити је кога овластио да то учини у његово име. укинути су сви листови и часописи на ћи­ рилици – осим верских. последица тога је била запуштање културно­историјског на­ слеђа српског народа. тек у последњих неколико година пре распада сФрЈ нешто се значајније предузимало на његовом спасавању. познат је вандалски чин рушења црквених објеката

најзначајнијих споменика културе који су „у име народа“ спро­ водили локални партијски моћници. за ове поступке свакако није крив хрватски народ, али сноси одговорност. ако то није била начелна политика партије, требало је спречити појединце који су организовали такве акције.

12 спорна је била и употреба националне заставе – нису били ретки примери њеног запостављања, негирања,

па и уништавања. сходно томе, позната је чак и интервенција

др владимира Бакарића 70­их година о питању употребе срп­ ске заставе 7 .

13 српски народ је у овом периоду покидао везе са срп­ ском православном црквом, институцијом која је насле­

дила најзначајније културно­историјске споменике свог народа

и има највише заслуга за очување његовог националног иден­

титета. то је, између осталог, за последицу имало чињницу да је српски народ на простору авнојевске Хрватске око 80% верски неупућен 8 .

14 и сторијска је чињеница да су готово све општине са већинским српским становништвом, без обзира на гео­

графски положај, остале неразвијене. томе можемо додати ви­ ше крајева насељених српским становништвом који су били у

склопу других општина, а све време их је такође пратио статус неразвијености. овом констатацијом не треба негирати пружање одређене помоћи, као и то да је у тим истим општинама хрватски човек исто тако тешко живео. но, ипак, како наћи образложење зашто нека од тих општина или регија није направила неки значајни искорак из круга неразвијених 9 .

15 питање је зашто је преко 150.000 становника српске на­ ционалности напустило Хрватску и отишло у друге кра­

јеве сФрЈ. није спорно – одлазили су и други из неких разлога,

7 Момчило диклић, По­ло­жај­Ср­ба­у­Хр­ват­ској­од­1945–1990.­го­ди­не, нови Бечеј, 142

8 исто, стр. 142

9 ссрн Хрватске, предсједништво, програм мјера и акција на проучавању и афир­

мацији повијести културе српског народа у Хрватској, стр. 3, загреб, липањ 1985.

али је се за србе поставља посебно питање зашто их је у толи­ ком броју напустило„повлашћен“ статус 10 .

не само на територији авнојевске Хрватске, већ српски на­ род у ширем смислу, тј. у читавој сФрЈ, такође није остварио никакву доминацију – премда су такве тврдње постојале. то поткрепљујем следећим чињеницама: челни србин у југосло­ венском комунистичком врху, александар ранковић, смењен је 1966, по наредби Јосипа Броза и осталих 1972. је смењено тзв. либерално руководство ср србије, 1974. године је донет устав сФрЈ којим су били најнезадовољнији срби, односно који је био против интереса овог народа. није спорно да је апсолутна и доминантна личност сФрЈ био Јосип Броз тито, хрватске националности. смењивање руководства и једног и другог, доношење устава сФрЈ 1974. и неприкосновена доми­ нација Јосипа Броза су чињенице које су довољан разлог да се не може говорити о било каквој српској доминацији у Југо­ славији. на основу свега наведеног – да су укинуте културне и политичке институције које воде бригу о српском народу и његовим посебностима на територији авнојевске Хрватске, да је дошло до запуштања вековног културног наслеђа, да је по­ тиснута ћирилица као њихово национално писмо, да су све оп­ штине са већинским српским народом остале неразвијене, да су смењени њихови челни руководиоци (некада партизани) у моменту великих проблема свог народа, да није било теоријске

основе да стекну доминацију у влади Хрватске, сабору и цен­ тралном комитету кпХ/скХ, телима у којима је била сконцен­ трисана власт, да је од 1945. до 1990. Хрватску напустило преко 150.000 срба – не може проистећи теорија о привилегованом или доминантном положају српског народа у авнојевској Хр­ ватској. појединци из политичких кругова који су припадали српском народу јесу уживали привилегије, али је, народски речено, „грех“ то поистоветити са читавим народом. већа за­ ступљеност срба у неким структурама је свакако била одраз оданости режиму, али и резултат економских разлога. одлазак у војску и полицију је увелико био због бесплатног школова­ ња. Масовнији одлазак српског народа у полицијске и војне структуре није био привилегија, а управо је то имало погубне последице за српски народ. одлазећи у те службе, остављали су своје крајеве пусте и празне са углавном неподобном старо­ сном структуром, и управо су ти крајеви остајали неразвијени. сва озбиљнија научна уверења оспоравају тврдње о доми­ нацији српског народа у авнојевској Хрватској. тога није било – Хрвати су били у објективно повољнијем положају од мањин­ ског српског народа. изречене оптужбе су биле потребне ради лакше реализације одређених политичких циљева, који су и остварени. то је период у којем је дошло до потирања српског нацио­ налног идентитета. српско питање у Хрватској је„решавано“ по теорији да у Хрватској постоји један политички народ. ако се сумира коначно решење српског питања у Хрватској на крају другог и почетком трећег миленијума, онда је оно приближно решено по теорији Миле Будака. трећина је покрштена, трећи­ на је ликвидирана и трећина је исељена. процес овако предви­ ђаног решења је нарочито афирмисан од 1941. па до краја 20. века. у првом периоду, од 1941. до 1945, формиране су све три методе. у другом периоду, од 1945. до 1990, две од наведених метода, а то су исељавање и покрштавање. у трећем периоду,

од 1991, поново све три методе.

Грађански рат у Хрватској 19911995 (Зборник радова), Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2005, 51-56.

10 Момчило диклић, н. д. стр. 142

 

46

Луција или Свећа у прозору

 

47

Анихилација Срба:

Како је уништена Крајина

56

Хрватска војна операција Олу­ја­- (према изјавама прогнаника)

61

Српско питање у Хрватској

62

МПРИ у грађанском рату у Хрватској 1991-1995

ОЛУЈА

 

64

Суштина плана Z-4

67

Почетак и крај Крајина

 

Др Вељко Ђурић Мишина

 

Хро­ни­ка­Ре­пу­бли­ке­­

Срп­ске­Кра­ји­не

1989.­л.­Г.

28.­фе­бру­ар: у книну одржан митинг со­ лидарности са србима косова и Метохије. 1.­април: у осијеку експлодирала бомба код дописништва београдске По­ли­ти­ке. 8.­јул: у кистањама код книна оснивач­ ка скупштина српског културног друштва Зо­ра (скд Зо­ра). 9.­ јул: на далматинском косову, код цркве лазарице, прослављена 600­годи­ шњица косовске битке. културно­умет­ нички програм прекинут, ухапшено 20 срба и спроведено у затвор у шибеник. 11.­јул: у книну ухапшени Јован опачић, председник скд Зо­ра и 23 србина. оп­ штински суд је опачића осудио казном од 40 дана затвора због оснивања скд Зо­ра. на ову пресуду приговорили су кнински милиционери, па је промењена на 50 да­ на. окружно јавно тужилаштво у шибени­ ку осудило га је „због стварања нераспо­ ложења и осјећаја угрожености српског народа, те разбијање националне хармо­ није народа у срХ“ на казну затвора од 90 дана. 25.­но­вем­бар: у плавну одржана друга оснивачка скупштина скд­а Зо­ра. после ове скупштине хрватске власти дозволи­ ле регистрацију друштва. 31.­ де­цем­бар: у сплиту нападнут књи­ жевник здравко крстановић.

ске одобрио је упис скд Зо­ра у регистар друштвених организација. 30.­ја­ну­ар: у доњем лапцу одржан скуп о политичком организовању српског на­ рода. скупом руководио академик срп­ ске академије наука и уметности др Јован рашковић, неуропсихијатар. закључено је да се оснује политичка странка која ће бити повезана са сличном странком у ср­ бији. 2.­фе­бру­ар: у книну одржан митинг „за Југославију“. 11.­ фе­бру­ар: у војнићу одржана осни­ вачка скупштина Југославенске само­ сталне демократске странке (Јсдс). за председника изабран мр Миле дакић, за потпредседнике Милан вујновић и Мир­ ко зорић, а за генералног секретара вука­ шин зорић. 15.­ фе­бру­ар: у карловцу одржан скуп срба. пре и после скупа дошло до физич­ ких сукоба у церовцу и слуњским Брди­ ма. 17.­фе­бру­ар: у книну одржана оснивач­ ка скупштина српске демократске стран­ ке (сдс). за председника изабран Јован рашковић. 18.­фе­бру­ар: у загребу основан огранак Јсдс­а. 24.­фе­бру­ар: у загребу председник Хр­ ватске демократске заједнице др Фрањо туђман, генерал Јна у пензији, рекао:„не­ зависна држава Хрватска није била само пука квислиншка творба и фашистички злочин, већ и израз повијесних тежњи хр­ ватског народа.“ 26.­фе­бру­ар: у србу основан месни од­ бор сдс­а. 4.­ март: на петровој гори одржан ми­ тинг српског народа.

7.­ март: у ријеци одржана оснивачка скупштина народне радикалне странке, као огранка те београдске странке, чији је председник угледни адвокат вељко Гу­ берина. 9.­март: у загребу Јован рашковић пред­ ставио српску демократску странку. Фор­ миран загребачки одбор ове странке. 17.­ март: у топуском основано српско културно друштво Са­ва­ Мр­каљ (скд Са- ва­Мр­каљ). за председника изабран Миле Боснић. договорено је да се покрену но­ вине Срп­ски­глас. 24.­ март: у Глини основан општински одбор сдс­а. 25.­ март: у илоку на српском гробљу оштећено 17 споменика. 31.­март: у сплиту на зидовима право­ славног храма исписане пароле: „право­ славни, губите се“ и„курвини синови“. 10.­април: у книну прихваћена одлука о закључивању договора о удруживању оп­ штина далматинског подручја и оснивању координационог тела. Био је то почетак српског самоорганизовања. 20.­април: у книну одржан предизбор­ ни митинг комуниста и социјалиста. 22.­ април: први круг вишестраначких избора у социјалистичкој републици Хр­ ватској. највећи број гласова добила Хр­ ватска демократска заједница (Хдз). СДС­ по­бе­ди­ла у книну (83% гласова), Грачацу и доњем лапцу и добила пет по­ сланичких места у сабору Хрватске. Били су то Јован опачић, душан зеленбаба, ра­ дослав тањга, ратко личина и душан ер­ гарац. На­ ли­сти савеза комуниста Хрватске – странке демократских промјена (скХ–

 

1990.­л.­Г.

7.­ ја­ну­ар: тројица малолетника прова­ лила у православни храм пресвете Бого­ родице у шибенику, узели заставу српске православне цркве и запалили је. 15.­ја­ну­ар: секретаријат за правосуђе и управу социјалистичке републике Хрват­

и управу социјалистичке републике Хрват­ 2/2010 l Двери српске l 33

сдп) који су постали чланови сабора, била су и 24 србина. 6.­ мај: одржан други круг вишестра­ начких избора у Хрватској. победио Хдз, на челу с Фрањом туђманом, освојивши 41,5 % гласова. 18.­ мај: у Бенковцу нападнут Миро­ слав Млинар, председник месног одбора сдс­а. након овог догађаја руководство сдс­а замрзнуло односе са сабором Хр­ ватске. 6.­ јун: скупштина општине (со) книн препоручила формирање заједнице оп­ штина сјеверне далмације и лике. 10.­јун: у вуковару основан општински одбор сдс­а. 27.­ јун: у книну формирана заједница општина сјеверне далмације и лике. чи­ ниле су је општине книн, обровац, Бен­ ковац, доњи лапац, Грачац и титова ко­ реница. 1.­јул: на далматинском косову, код цр­ кве лазарице, проглашена заједница оп­ штина сјеверне далмације и лике. 3.­ јул: радници секретаријата унутра­ шњих послова книн обавестили савезни и републички суп да не прихватају пону­ ђене нове (старе) симболе, тј. „шаховни­ цу“. привремено председништво заједни­ це општина сјеверне далмације и лике упутило позив свим општинама с већин­ ским српским становништвом да се при­ кључе овој заједници. 5.­ јул: у книн стигли представници суп­а шибеник да убеде милицију да прихвати нове хрватске симболе. народ и радници суп­а книн, које предводи Милан Мартић, на митингу дају подршку својој милицији. одлучено је да се одба­ це сви притисци да се у книн уведу нови, хрватски симболи.

Книн­ској­ кра­ји­ни, који су трајали до 28. јула. 25.­ јул: у србу велики српски сабор. усвојене декларација о суверености и аутономији српског народа и одлука о формирању српског националног вије­ ћа. сабор Хрватске одлучио да „шахов­ ница“ буде државни симбол републике Хрватске. 27.­ јул: у окучанима формиран оп­ штински одбор сдс­а. 8.­ ав­густ: скупштина социјалистич­ ке Федеративне републике Југославије (сФрЈ) усвојила амандмане на устав, по којима је у држави уведен вишестранач­ ки систем. 10.­ ав­густ: у винковцима запаљена књижара, власништво једне српкиње. 13.­ав­густ: председник председништва сФрЈ Борисав Јовић примио делегацију срба из книна.

16.­ ав­густ: српско национално вије­ ће одлучило да се распише плебисцит о аутономији и да се одржи 19. августа. 17.­ ав­густ: Министарство унутрашњих послова (Муп) Хрватске послао полицај­

це у више српских општина северне дал­ мације и лике да одузму оружје резервног састава милиције и онемогуће припреме

и спровођење првог српског плебисцита.

срби одговорили подизањем барикада на прилазним путевима. пре подне председник со книн Милан Бабић, зубар из книна, прогласио ратно стање због учесталих хрватских напада на српски народ и завођења државног

терора, а увече негирао да је то урадио. 19–20.­ ав­густ: одржан српски плеби­ сцит о аутономији: „за“ 756.549, „против“ 172 и 60 неважећих листића. 20/21.­ ав­густ: у дрнишу планирано растурање српских барикада око книна али је већина милиционера одбила извр­ шења задатка. 20.­ ав­густ: Муп Хрватске дао отказе книнским милиционерима Милану Мар­ тићу, Мирку ченићу и николи аманови­ ћу.

у доњем лапцу разговарали Јосип

Бољковац, министар полиције Хрватске,

и Милан Бабић. 27.­сеп­тем­бар: због покушаја да се пре­ мести наоружање територијалне одбра­ не (то) из милицијских станица на Бани­ ји, почели српски немири. специјалне јединице Муп­а Хрватске ухапсиле више од 300 срба. срби из петриње склањају се у касарну Јна. овакво стање траје до 30. септембра. 30.­сеп­тем­бар: српско национално ви­ јеће, на основу плебисцита, прогласило српску аутономију.

у загребу формирана радна група

14.­ јул: почели Да­ни­ срп­ске­ кул­ту­ре­ у­ сабора републике Хрватске за израду

п