Sie sind auf Seite 1von 290

БОШКО

ДЕСНИЦА

СТОЈАН
ЈАНКОВИЋ
И УСКОЧКА
ДАЛМАЦИЈА
И З А Б Р А Н И РАДОВИ

ПРИРЕДИО

СРЂАН ВОЛАРЕВИЋ

Б Е О Г Р А Д 1991.
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
УРЕДНИЦИ

МИЛОРАД ЂУРИЋ
ГОРДАНА Б. ТОДОРОВИЋ
KAKO JE НАСЕЉЕН KPAJ ОД ПЛАВНА
3
ДО ЖЕГАРА

Ниједна з е м љ а y о б л а с т и н а ш е г ј е з и к а није, у е т н о -
г р а ф с к о м погледу, т а к о с л о ж е н а и , п о својим к о н т р а -
стима, т а к о чудна и з а н и м љ и в а к а о Д а л м а ц и ј а . К а д се
са п а ж њ о м и р а з у м и ј е в а њ е м п р о у ч и к а р т а о в е о б а л е Ја-
д р а н а , пада у о ч и појава да је ова з е м љ а , која, б а р од
Н е р е т в е д о Н и н а , т в о р и једну п р и р о д н о з а о б љ е н у гео-
г р а ф с к у цјелину, на свакој з о н и н а с е љ е н а н а р о д о м к о ј и
је по природи, говору, н о ш њ и , о б и ч а ј и м а , з а н и м а њ е м и
погледима на свијет р а з л и ч а н од о н о г са н е п о с р е д н о су-
сједне з о н е . Д о л и н а Н е р е т в е , м а к а р с к о п р и м о р ј е , П о -
љица, сплитске в а р о ш и и о к о л и ц а , К а ш т е л а , Ш и б е н и к
и њ е г о в о п р и м о р ј е , з а д а р с к о п р и м о р ј е , п л а н и н с к и за-
лијев, a у у н у т р а ш њ о с т и : крајина с и њ с к о - и м о т с к а , Бу-
к о в и ц а , К о т а р и , Н о в и г р а д и , најзад, о с т р в а , све т о жи-
ви, ради, о б л а ч и с е , г о в о р и и мисли у р а з н о м степену
р а з л и ч н о и н е ј е д н а к о . И то се р а з и л а ж е њ е не ограничу-
је само на наведене крајеве и предјеле, в е ћ се о н о , са
нешто ближим половима и блажим опрекама, може
к о н с т а т о в а т и и м е ђ у групом и групом с е л а и с т о г а кра-
ја, па ч а к и м е ђ у с е л о м и с е л о м исте групе.
Т а к о е т н о г р а ф с к о ш а р е н и л о м о ж е д а с е објасни је-
дино историјским п р о у ч а в а њ е м ш и р о к о г с е о б е н о г по-
а
Брдовит и шумовит подвелебитски појас, познат под називом
Буковица. У Плавну је, иначе, од 1760. учитељевао Доситеј О б р а д о -
вић, а из Жегара су чувени ускоци Митровићи, п о т о њ и Јанковићи - по
оцу Јанку Митровићу. Из Жегара је и Герасим З е л и ћ , архимандрит,
аутор Житија.

5
к р е т а који je з а в л а д а о у н а ш е м народу под импулсом
т у р с к е најезде. До н а ш и х је крајева сеобени вал д о п р о у
в ријеме кад је сусједна Б о с н а п о ч е л а да подлијеже под
ударцима з а в о ј е в а ч а . Од т а д а па све до П о ж а р е в а ч к о г
6
мира Д а л м а ц и ј а ј е б и л а у т о к а м и г р а т о р с к о г п о к р е т а ,
п л и т а ц на к о ј и се р а з л и ј е в а о вал у с к о м е ш а н о г и из к о р -
ј е н а и ш ч у п а н о г н а р о д а . Г о т о в о т р и вијека трајало ј е
б у р к а њ е , п о м ј е р а њ е , п о т и с к и в а њ е , сударање, преплав-
љ и в а њ е и с т у п а њ е разних маса и група истог народа на
у з а н о м појасу д а л м а т и н с к е з е м љ е . Ч и т а в и су крајеви по
н е к о л и к о пута остајали пусти и по н е к о л и к о пута поно-
во се н а п у ч а в а л и ; на н е к и м су се т а ч к а м а , к а о л и ш а ј и ,
одржавале оазе првобитног старосједилачког живља,
д о к се је на другим тај исти ж и в а љ с т а п а о са д о ш љ а ч -
к и м е л е м е н т о м и с т в а р а о један т и п м е л е з а , код којег ј е ,
ј о ш и д а н а с , к р о з нову п о т к у видљива стара основа.
Из тих ф а к а т а , који су сви дјелови једног истовјет-
н о г и с т о р и ј с к о г п р о ц е с а , п р о ц е с а п о м ј е р а њ а н а ш е г на-
р о д а од ј у г о и с т о к а п р е м а сјеверозападу, и з и ш а о је мо-
заик етнографске физиономије данашње Далмације. И
тај п р о ц е с , јединствен у с у ш т и н и , у свом је развоју то-
л и к о р а с п а р ч а н , ф р а г м е н т а р а н , е п и з о д и ч а н , да га није
м о г у ћ е обухватити у цјелини и у цјелини узети за пред-
м е т п р о у ч а в а њ а . И с т о р и ј с к и п р о ц е с н а с е љ а в а њ а Дал-
мације т р е б а п р о у ч а в а т и п о с а с т а в н и м дјеловима, поје-
д и н а ч н о и з а с е б н о . Ј е д и н о је т а к о м о г у ћ е да њ е г о в и се
р е з у л т а т и п р а в и л н о схвате и с в е с т р а н о објасне.
Приопћујући податке о насељавању Плавна и
З р м а њ с к е д о л и н е , н а ш а ј е н а м ј е р а д а дадемо један при-
лог таковом проучавању.
6
У с т а н о в љ е н између Турске и М л е т а ч к е Републике, 1718, по-
сле ч е т в о р о г о д и ш њ е г ратовања. Значајан по т о м е ш т о је млетачкој
Далмацији припојен И м о т с к и , са тек насељеним српским породицама
из Х е р ц е г о в и н е , које је ту д о в е о , у договору са млетачким властима,
Стеван Љ у б и б р а т и ћ , архимандрит.
К а д су М л е ч и ћ и за М о р е ј с к о г р а т а , у п о с т е п е н о м
продирању у д а л м а т и н с к у у н у т р а ш њ о с т , освојили К н и н
(септембра 1688) и т и м е истиснули Т у р к е и из з а д њ е г
кута г о р њ о д а л м а т и н с к о г к о п н а , К н и н с к а је к р а ј и н а , a
н а р о ч и т о њ е н сјеверозападни д и о , б и л а п о т п у н о опус-
тјела. Н а р о д , к о ј и ј е з а з а д њ е г м и р а (1670-1683) б и о на-
селио тај к р а ј , за н о в о г се р а т а п о н о в о р а з б ј е г а о , б и л о
да се спустио у п р и м о р ј е и у ш а о у м л е т а ч к о поданиш-
т в о , било да се са с т а р и м г о с п о д а р и м а , Т у р ц и м а , пову-
к а о дубље у у н у т р а ш њ о с т . К а д ј е , у п р о љ е ћ е 1692, на у-
праву Д а л м а ц и ј е д о ш а о г е н е р а л н и п р о в е д и т о р Д а н и ј е л
Д о л ф и н [Daniel Dolfin], к љ а с т кандијски в е т е р а н пун
искуства и енергије, м л е т а ч к и посјед у Д а л м а ц и ј и б и о
је на сјеверозападној граници д о б и о н о в о г о п а с н о г су-
сједа, ћ е с а р а , к о ј и ј е , и поред с а в е з н и ш т в а , б и о М л е ч и -
ћ и м а у највишој мјери п о д о з р и в . О с в о ј и в ш и Л и к у у ље-
ту 1689, ћ е с а р е в ц и су, позивајући се на тезу да је Л и к а
дио м а ђ а р с к е к р а љ е в и н е а да је ријека З р м а њ а природ-
на граница Л и к е , б и л и п о ч е л и да, без увијања, својатају
све крајеве сјеверно од З р м а њ е , и а к о су М л е ч и ћ и били
п р в и у те крајеве п р о д р л и и из њих и з а г н а л и Т у р к е . Ти-
ме је читаво велебитско подгорје од Л у к о в а до Јесеница
и сва десна обала З р м а њ е са З в о н и г р а д о м постајала
предмет аустријских претензија на ш т е т у савезника. Н а -
супрот тим претензијама М л е ч и ћ и су истицали утовор о
савезу и тврдњи да је планина В е л е б и т , а не ријека З р м а -
ња граница међу Л и к о м и Далмацијом, а уједно су насто-
јали да на спорном простору и з в р ш е ш т о виши број по-
сједовних дјела, на која би се, у своје вријеме, м ог л и да
позову на доказ власништва стечена узукапијом.
Опустјела К н и н с к а крајина м о г л а ј е , у т и м прили-
к а м а , да б е з о б з и р н о м савезнику буде м а м а ц за један а к т
насилне окупације. Од т а к в о г су а к т а М л е ч и ћ и с т р е п е -
л и , па ј е , из п р е д о с т р о ж н о с т и , т р е б а л о да се рупа о т в о -

7
р е н а у г р а н и ц и б е з о д л а г а њ а з а т и с н е . П у с т и крај треба-
ло је ч и м прије н а с е л и т и и н а с е л и т и густо, е л е м е н т о м
к о ј и he бити вјеран дужду и д о в о љ н о р а т о б о р а н да се о-
п р е с в а к о м покушају насиља. Б о с н а је одувијек б и л а
в е л и к и р е з е р в о а р к о ј и је д а в а о људску принову опусто-
ш е н о ј и р а с е љ е н о ј Д а л м а ц и ј и . Д о л ф и н није по сопстве-
н о м искуству п о з н а в а о н а р о д из те о б л а с т и а ј о ш м а њ е
њ е г о в а својства у с в а к о м поједином крају, али је з а т о и-
м а о у својој с л у ж б и г л а в а р е в л а ш к и х у с к о к а , који су у
н е б р о ј е н и м упадима и р а ц и ј а м а по Б о с н и били с т е к л и
с а в р ш е н о п о з н а в а њ е и з е м љ е и н а р о д а . Н е м а сумње да
су ти г л а в а р и сврнули провидурову п а ж њ у на крај чији
је ж и в а љ и м а о услове који су се за ту прилику т р а ж и л и .
Тај је крај б и о Б ј е л а ј и њ е г о в о п о љ е у западној Б о с н и .
Б а ц и в ш и о к о н а Б ј е л а ј ц е , Д о л ф и н ј е усвојио по-
с т у п а к уобичајен код м л е т а ч к и х в л а с т и кад се радило о
д о м а м љ и в а њ у н а р о д а на своју т е р и т о р и ј у : п о ч е о је да
их узнемирује п љ а ч к а ш к и м походима својих М о р л а к а .
У то је доба турска сила б и л а т о л и к о м а л а к с а л а да је
б и л а н е м о ћ н а д а з а ш т и т и своје п о д а н и к е н а п е р и ф е р и -
ј а м а ц а р с т в а . З а п у ш т е н и м од д р ж а в е и упућеним на са-
м о п о м о ћ , Б ј е л а ј ц и м а није о с т а ј а л о другог средства да
се спасу од п љ а ч к е и п у с т о ш е њ а н е г о откуп мира од
1
М о р л а к а и о б а в е з а н а харач. T o , м е ћ у т и м , Д о л ф и н у
није б и л о д о в о љ н о : он је Б ј е л а ј ц е т р е б а о , да њ и х о в о м
ж и в о м и ј е ф т и н о м с н а г о м запосједне празну границу
п р е м а ћ е с а р е в о ј Л и ц и . У м ј е т н и к у м и ћ е њ у и обмањива-
њу, к а о сви њ е г о в и сународници, Д о л ф и н ј е , без муке,
п р е к о п о г л а в и ц а својих М о р л а к а , з а д о б и о за себе бје-
лајске к н е з о в е и с к л о н у о их на сеобу у м л е т а ч к и к р а ј .
Н а 2 1 . м а р т а 1692. Д о л ф и н ј е с а к н е з о в и м а П а в л о м Ђу-
р и ћ е м , Н и к о л о м П и р и ћ е м и Т о д о р о м З о р и ћ е м склопио
писмени у г о в о р у к о ј е м су се о в и о б а в е з а л и да he се зак-
р в и т и с Т у р ц и м а и са својим н а р о д о м оставити стару
1
L o r e n z o Fondra, „CitIuch conquistato et diffesso nella campagna
1694. Augusta M D C X C V Apresso Adrian Vestenant", стр. 37.

8
постојбину и п р е ћ и у м л е т а ч к о п о д а н с т в о , д о к се Дол-
ф и н са своје с т р а н е , у и м е м л е т а ч к е в л а д е , о б в е з и в а о
уступити т о м народу све з е м љ е , п а ш њ а к е , гајеве и воде
у селима П л а в н о , З р м а њ а , П а ћ е н е , О т о н и М о к р о п о -
2
ље. Специјално за себе к н е з о в и су издејствовали обе-
3
ћ а њ е плата и мјесечних п о т п о р а у хљебу. К а д је уредио
т а к о ствар с а к н е з о в и м а , Д о л ф и н ј е приступио и з в о ћ е -
њу своје основе. Да о м о г у ћ и и з а ш т и т и сеобу, он ј е ,
к о н ц е м маја 1692, к р е н у о све М о р л а к е из К о т а р а , Ши-
б е н и к а , Д р н и ш а и К н и н а , под в о ћ с т в о м Ф р а њ а П о с е -
дарског, З а в и ш е Ј а н к о в и ћ а и Андрије Б у т к о в и ћ а , на
4
поход у западну Босну. О в а је н а р о д н а војска прегази-
ла Уну н е д а л е к о од и з в о р а и н е н а д н о упала у Б о с н у и,
д о к је Ј а н к о в и ћ са к о њ и ц о м з а ш а в ш и д у б о к о у з а л е ђ е
5
пустошио крај о к о Р и п ч а и Б и х а ћ а , о с т а л и су ускоци у-
дарили на м а л о б р о ј н е бјелајске Т у р к е , з а т в о р е н е у ди-
здаревој кули и п р и с и л и л и их на предају. К р о з то су
к н е з о в и дигли народ на п о л а з а к и, п о п л а в и в ш и с е л а , ус-
ј е в е , ш у м е , п р а ћ е н и в о ј с к о м , која ј е в у к л а н е к о л и к о
стотина з а р о б љ е н е т у р с к е ч е љ а д и и н е к о л и к о д е с е т и н а
одсјечених глава н а п р и к а з Д о л ф и н у , п о ч е т к о м јуна
1692. стигли њих 5.000 на броју од којих 1.300 с п о с о б н о
за оружје, са с т о к о м и свом п о к р е т н о м и м о в и н о м у нову
постојбину.
У испуњењу преузетих о б а в е з а , Д о л ф и н је 6. јула
1692. одредио с в а к о м од споменуте т р о ј и ц е к н е з о в а
плату од 10 дуката и једну мјеру хљеба на мјесец; 7. јула
удјелио је д о с е љ е н и ц и м а инвеституру на села П л а в н о ,
З р м а њ а , П а ђ е н е , М о к р о п о љ е и О т о н ; a 14. августа до-
з в о л и о кнезу Н и к о л и П и р и ћ у употребу куле Мухамед-
2
Задарски стари архив, Списи Д. Д о л ф и н а , III, стр. 50.
3
Ibid.
4
L. Fondra, op. cit.; P. Gazzoni, Istoria delta Republica di Venezia
al tempo della sacra Lega, Venezia, Manfre 1705, стр. 484.
5
Посвједочење генералног проведитора Д о л ф и н а од 12. децем-
бра 1696. Оригинал у посједу писца.
6
-бега Д у р а к б е г о в и ћ а у П л а в н о м . Ј е д а н докуменат из
7
истог а времена с п о м и њ е м е ђ у с е л и м а која су населили
Б ј е л а ј ц и ј о ш Е р в е н и к и Ж е г а р . В а љ д а села уступљена
Б ј е л а ј ц и м а од Д о л ф и н а нијесу б и л а д о в о љ н а за т о л и к и
н а р о д , па је то бјелајско н а с е љ е п р о т е г л о један свој к о -
р а к д а љ е низ З р м а њ у и з а х в а т и л о с е л о Е р в е н и к и један
д и о с е л а Ж е г а р а . З а в е ћ и ј е дио Ж е г а р а м е ђ у т и м утв-
р ђ е н о д а ј е н а с е љ е н о н и м истим старосједилачким жив-
љ е м који је 1647, при п о ч е т к у Кандијског р а т а , био усе-
л и о у Будин код П о с е д а р ј а a no изгону Т у р а к а 1683. по-
вратио се опет на стара кућишта.
1. д е ц е м б р а 1692. Б ј е л а ј ц и в е ћ , за сами мјесечни
х љ е б , постављају п о г р а н и ч н у с т р а ж у , која п о к р и в а и
8
З а д а р с к и к о т а р и К н и н с к у крајину, a l l . августа слије-
д е ћ е године к н е з П а в а о Ђ у р и ћ већ је погинуо у једном
9
о к р ш а ј у „у служби дуждевој".
Н а с е љ а в а њ е П л а в н а и З р м а њ с к е долине б и л о је де-
ф и н и т и в н о : народ у т о м крају није се од тада в и ш е по-
мицао ни мијењао. Данашњи су Плавањци, Отоњани,
П а ђ е н ц и , М о к р о п о љ ц и и Б р в е н и ч а н и потомци ових
Б ј е л а ј а ц а које је ту н а с е л и о у љ е т у 1692. г. м л е т а ч к и
проведитор Данијел Д о л ф и н .

6
Задарски стари архив. Списи Д. Долфина,. III, стр. 73.
7
Списи Д. Д о л ф и н а , III, стр. 35.
8
Ibid.
9
Списи Д. Д о л ф и н а , III, 60.

10
СРБИ У ИСТРИ

Како су постала српска насеља у Пероју


и Пуљу

Б у р е , које су у п р о ш л о с т и т р г а л е и на све с т р а н е
разносиле делове с р п с к о г н а р о д а , б а ц и л е су, п р е в и ш е
од два и по в е к а , један и в е р н а ш е г с т а б л а д а л е к о на за-
пад, у И с т р у . Захваљујући силној о т п о р н о с т и p a c e , тај
о д л о м љ е н и о г р а н а к није угинуо. С р б и п р е с а ђ е н и у И с -
тру, и а к о одсечени од т е л а свог народа и о с т а в љ е н и са-
ми себи, без п о т п о р е и о с л о н а , и п а к су о д о л е л и свим ис-
к у ш е њ и м а и о д р ж а л и се све до данас, с а в р ш е н о свесни у
својим о а з а м а ( П е р о ј : 60 д о м о в а , 300 душа; П у љ : 24 до-
ма, 80 д у ш а ) , које представљају н а ш а н а ј м а њ а , а л и нај-
достојнија п а ж њ е е т н и ч к а о с т р в а . Н е ћ е стога, м и с л и м ,
бити сувишно да се и н а ш а ш и р а јавност о б а в е с т и о то-
ме када су и под којим о к о л н о с т и м а о с н о в а н а н а с е љ а
која су т а к о дуго и з д р ж а л а на м р т в о ј с т р а ж и н а р о д а из
којег су п о т е к л а .
С р б и су селили у И с т р у у два н а в р а т а : први пут
а
1657. год., други пут 1671. год. К о д нас се до сада з н а л о
само за прву од тих с е о б а . О њој је з а б е л е ж е н о н е к о л и -
ко п о д а т а к а у С р п с к о - д а л м а т и н с к о м м а г а з и н у за год.
а
Глигор Станојевић у књизи Југословенске земље у млетачко-
-турским ратовима XVI-XVIII вијека казује о насељавању Срба у
Истри 1538. и 1539. године, т а к о ђ е под млетачким надзором: стране
62 и 63.

11
1844, а н е к е д о к у м е н т е о б ј а в и о је и М и л а ш у збирци
Documenta. Друга с е о б а , мада је б и л а и в е ћ а и бучнија
о д п р в е , о с т а л а ј е сасвим н е з а п а ж е н а .
О с е о б и из год. 1657. зна се т о л и к о да је м л е т а ч к а
влада те године н а с е л и л а п е т н а е с т ц р н о г о р с к и х породи-
ца (77 душа) из Ц р м н и ч к е нахије у с е л о П е р о ј у И с т р и ;
да су ти д о с е љ е н и ц и н а и ш л и у новој постојбини на не-
пријатељски расположено католичко свештенство, са
к о ј и м су м о р а л и одмах да се ухвате у к о ш т а ц и да се у
тој б о р б и Р е п у б л и к а п о с т а в и л а на страну досељеника и
з а ш т и т и л а их од п р е с и з а њ а к а т о л и ч к о г к л и р а . О в и м
в е с т и м а т р е б а додати д а ј е т е исте године к о т а р с к и про-
в е д и т о р Б а т а љ а [Bataglia] б и о ступио у везу са н е к и м
ц р н о г о р с к и м п л е м е н и м а к о ј а су ж е л е л а да п р е ђ у у мле-
т а ч к о п о д а н с т в о и да је ради тих п р е г о в о р а б и о д о ш а о
лично у К о т о р и генерални проведитор Антонио Бер-
н а р д о [ A n t o n i o B e r n a r d o ] . У с к о р о n o њ е г о в о м доласку,
а р б а н а ш к и је санџак-бег М е х м е д В а р љ а к п р е ш а о с вој-
с к о м п р е к о Ц р н е Г о р е , п а о под К о т а р , б е з у с п е ш н о г а
о п с е д а о н е к о л и к о м е с е ц а , a у с е п т е м б р у дигао опсаду и
п о в р а т и о војску. Д у к а л а , к о ј о м се ц р н о г о р с к и м досе-
љ е н и ц и м а удељује з е м љ а у И с т р и , носи датум 26. но-
в е м б р а 1657. М о ж д а се не би п о г р е ш и л о кад би се сви
ти д о г а ђ а ј и д о в е л и у везу и з а к љ у ч и л о да су Ц р м н и ч а -
н и , к о ј и су с е , п р е г о в а р а ј у ћ и са М л е ч и ћ и м а , били заме-
р и л и санџак-бегу, з а њ е г о в а похода н а К о т о р , ускочили
на м л е т а ч к у т е р и т о р и ј у , а м л е т а ч к е их власти п р е в е з л е
у И с т р у и н а с е л и л е у П е р о ј . Н е о б ј а ш њ е н у овој ствари
остаје с а м о у з р о к ради к о ј е г су М л е ч и ћ и , који су све ус-
к о к е на југу н а с е љ а в а л и у хајдучку о б л а с т о к о Рисна и
П е р а с т а , у овој п р и л и ц и одступили од п р а в и л а и ту не-
знатну ш а к у п р е б е г л и ц а п р е б а ц и л и ч а к у И с т р у .
За другу сеобу и м а м о обилнијих и поузданијих ве-
сти, ц р п љ е н и х из и з в о р а из прве р у к е .

12
Х е р ц е г о в ц и и Ц р н о г о р ц и који су 1654. год. ускочи-
ли у м л е т а ч к и крај и н а с е л и л и о к о л и н у Р и с н а и П е р а -
ста, р а з в и л и су у т о к у К а н д и ј с к о г р а т а , под и м е н о м хај-
дука, в р л о живу и дрску ч е т н и ч к у акцију, која је нано-
сила в е л и к е ш т е т е Т у р ц и м а и Д у б р о в ч а н и м а и в е ћ т и м е
з н а т н о к о р и с т и л а м л е т а ч к о ј с т в а р и н а тој с т р а н и . З а
свој рад хајдуци нису од Р е п у б л и к е п л а ћ е н и , ни и н а ч е
н а г р а ђ е н и . Т е к у јуну 1669, д а к л е с а м о на т р и м е с е ц а
пред с в р ш е т а к р а т а , њ и х о в е х а р а м б а ш е Б а ј о П и в љ а -
нин, Ј о в о С и к и м и ћ , Грујица Ж а р а в и ц а и В у к о с а в П а в -
л о в и ћ постижу о д С е н а т а п о једну војничку п л а т у , к а о
награду за заслуге. Хајдуци су, д а к л е , б и л и у п у ћ е н и ис-
кључиво на приходе од п љ а ч к е , па је р а з у м љ и в о да је
вест о миру и к а о п о с л е д и ц а т о г а с т р о г а з а б р а н а ч е т о -
вања изазвала запрепашћење у њиховим редовима.
М и р , који ј е ц е л а д р ж а в а п о з д р а в и л а к а о к о н а ц свих за-
л а , за р и ш њ а н с к е хајдуке з н а ч и о је п о ч е т а к беде и зло-
п а ћ е њ а . Схватајући сву т е ж и н у свог п о л о ж а ј а у н о в и м
п р и л и к а м а , хајдуци су, на п р в и глас о миру, п о с л а л и
своје ч е т и р и х а р а м б а ш е у М л е т к е да са С е н а т о м уреде
њихово п и т а њ е . Г о р д и по п р и р о д и , а свесни својих не-
н а г р а ђ е н и х заслуга за м л е т а ч к у с т в а р , хајдуци су по-
с т а в љ а л и з а х т е в е , к о ј и су М л е ч и ћ и м а и з г л е д а л и науме-
р е н и и н е п р и л и ч н и . У м о л б и , коју су х а р а м б а ш е Б а ј о
Н и к о л и ћ , Грујица Ж е р а в и ц а , В у к о с а в П а в л о в и ћ и бу-
љ у г б а ш а М и л о ш е в и ћ 10. јануара 1670. поднели С е н а т у ,
т р а ж и се: д а с е хајдуцима одреди к а о б о р а в и ш т е и л и
В р а н а у К о т а р и м а и л и Рисан у Б о к и ; да им се уз дозна-
ч е н о м е с т о додели и х а т а р ; да им се признају п о в л а с т и -
це ј е д н а к е о н и м а које су у ж и в а л и П а ш т р о в и ћ и ; да им
с е , д о к з е м љ е стану н а р о д , о б е з б е д и исхрана и з д р ж а в -
них х а м б а р а и, најзад, да им се о с т а в и п р а в о на п р в о с т е -
пено р е ш а в а њ е свих међусобних грађанских и кривичних
спорова. М о л б а ј е , са с т а н о в и ш т а м л е т а ч к е в л а с т и ,
б и л а н е п р и х в а т љ и в а , али С е н а т није х т е о д а о з л о в о љ и

13
хајдуке, к о ј и су доиста б и л и з а с л у ж н и за д р ж а в у и чије
су јој услуге м о г л е у будућности ј о ш т р е б а т и . С т о г а се
С е н а т и з в у к а о и з н е п р и л и к е о н а к о к а к о с е и з неприли-
ка и з в л а ч е све в л а с т и свих н а р о д а и в р е м е н а : л е п и м ре-
ч и м а и о д у г о в л а ч е њ е м р е ш е њ а . Х а р а м б а ш е је о б д а р и о
д о л а м а м а , ј а в и о им да су издана н а р е ђ е њ а за прехрану
хајдучких п о р о д и ц а из д р ж а в н и х средстава, па их т а д а ,
в и ш е з б у њ е н е н е г о з а д о в о љ е н е , о т п р е м и о назад у Б о к у ,
д а код к у ћ е чекају р е ш е њ е .
6
Р е ш е њ е је стигло т е к к о н ц е м јуна. [.. . ] од хајдука,
п о к у ш а о да ове отуда и с д о в о љ а в а л о с а м о онај који се
о д н о с и о на п р е б и в а л и ш т е и к о ј и , и н а ч е , није ни б и л о
м о г у ћ е н е з а д о в о љ и т и . З а б о р а в и ш т е о д р е ђ е н ј е хајду-
ц и м а град Р и с а н и њ е г о в а о к о л и ц а , али је у Рисан по-
с т а в љ е н један м л е т а ч к и в л а с т е л и н к а о управник и њ е м у
је д е л е г и р а н а и судачка в л а с т у хајдучким с п о р о в и м а .
П и т а њ е о п о в л а с т и ц а м а није у р е ш е њ у ни с п о м е н у т о .

II

С т а њ е с т в о р е н о о в и м с е н а т с к и м р е ш е њ е м није ду-
го п о т р а ј а л о . Д о г о д и л о се да је н е к и Јусуф-ага Ризва-
н о в и ћ , чија су и м а њ а б и л а у крају з а у з е т о м од хајдука,
п о к у ш а о да о в е отуда истисне и с и л о м у ђ е у Рисан. Оту-
да се и з р о д и о сукоб у к о м су Т у р ц и грдно н а с т р а д а л и , о-
с т а в и в ш и на т е р е н у в и ш е од 200 мртвих a у хајдучким
р у к а м а о г р о м а н п л е н у к о њ и м а и оружју. Да се освете
за р и ш њ а н с к и п о к о љ , а знајући из р у ж н о г искуства ш т а
з н а ч и хајдучко суседство, п о г р а н и ч н и Т у рци порадили
су на П о р т и да се хајдуци м а к н у из т о г а краја. П о р т а је
п р и х в а т и л а з а х т е в својих п о д а н и к а и, у п р е г о в о р и м а са
б а и л о м М о л и н о м [Francesco M o l i n o ] , е н е р г и ч н о затра-
ж и л а да се хајдуци у к л о н е из Р и с н а . Из бојазни да се на-
6
У изворнику (Политика) недостаје ред.

14
руши мучно закључени м и р , М о л и н о је м о р а о да попу-
сти т о м захтеву. Т а к о је д о ш л о да су п о ч е т к о м јуна
1671. год. сви р и ш њ а н с к и хајдуци (1.500 д у ш а , од којих
су 500 били р а т н и ц и ) у к р ц а н и на м л е т а ч к о б р о д о в љ е и
превезени у туђи и далеки Пуљ.
О г о р ч е н и о в и м н е о ч е к и в а н и м р е ш е њ е м свог пита-
ња и о в а к в о м наградом за своје заслуге, н а п у ш т е н и од
свакога у страној и н е п о з н а т о ј з е м љ и , р а з д р а ж е н и при-
з о р о м беде својих п о р о д и ц а , хајдуци су се у П у љ у побу-
нили и стали да пљачкају м и р н е и с т а р с к е с т а р о с е д е о ц е .
К а д су нереди у И с т р и узели маха и у ч е с т а н и с у к о б и ме-
ђу хајдуцима и с т а р е н и ц и м а п о ч е л и да добијају изглед
г р а ђ а н с к о г р а т а , С е н а т се з а б р и н у о и ж у р н о упутио у
Пуљ далматинског генералног проведитора Антонија
Б а р б а р а [ A n t o n i o B a r b a r a ] да умири хајдуке и васпоста-
ви ред. Б а р б а р о је б и о д о б а р и п р а в е д а н у п р а в н и к и
л и ч н о в р л о х р а б а р ч о в е к , а о в о је својство код хајдука
б и л о на н а р о ч и т о ј ц е н и . Он је с т и г а о у П у љ п о л о в и ц о м
јула и, захваљујући својој п о п у л а р н о с т и , успео за крат-
ко в р е м е да п р и м и р и хајдуке, п о д е л и о им земљу у о к о -
лици П у љ а и о б е з б е д и о им исхрану до п р в е ж е т в е . Т и м е
су се о н и , изгледа, з а д о в о љ и л и и, д о н е к л е , и з м и р и л и са
судбином.
Приметна је несразмера међу бројем досељених
хајдука и садањом ј а ч и н о м пуљског н а с е љ а , и с т о к а о и
н е с р а з м е р а у м е ђ у с о б н о ј ј а ч и н и пуљског и п е р о ј с к о г
н а с е љ а . П е р о ј , у к о ј и је д о с е л и л о с а м о 77 д у ш а , б р о ј и
их данас о к о 300. П у љ , у који их се д о с е л и л о 1.500, н е м а
их данас н е г о 80. П е р о ј с к о се н а с е љ е , д а к л е , к р о з два и
по в е к а п о ч е т в е р о с т р у ч и л о , а пуљско ј е , к р о з и с т о вре-
м е , спало на двадесети део п р в о б и т н е с н а г е . О в а се при-
видна аномалија т у м а ч и т и м е ш т о ј е с е о б а Ц р н о г о р а ц а
у П е р о ј б и л а к о н а ч н а , д о к је с е о б а хајдука у П у љ б и л а
привремена. Црногорци досељени у Перој прилагодили
су се р е л а т и в н о б р з о н о в и м п р и л и к а м а и н о в о м поднеб-

15
љу. О н и су д о л а з и л и из ј е д н о г од плодних крајева Ц р н е
Г о р е , у којему се људи не б а в е с а м о с т о ч а р с т в о м и ра-
т о м , в е ћ и о б д е л а в а њ е м з е м љ е , a у новој постојбини ус-
л о в и за п о љ о п р и в р е д у б и л и су о д л и ч н и . Ц р м н и ч к и до-
с е љ е н и ц и , д а к л е , не с а м о ш т о су м ог ли да остану при
с в о м р а н и ј е м з а н и м а њ у , в е ћ и да га в р ш е под ј о ш по-
в о љ н и ј и м у с л о в и м а н е г о у с т а р о м крају. С т о г а се п р о -
ц е с а к л и м а т и з а ц и ј е и з в р ш и о код њих с р а з м е р н о б р з о и
б е з п о т р е с а . К о д хајдука т о није и ш л о т а к о г л а т к о . О н и
су и м а л и за с о б о м п е т н а е с т година ч е т о в а њ а , услед чега
су б и л и о д в и к л и од с в а к о г рада и с р е ђ е н о г ж и в љ е њ а , a
свикли н а опасне али беструдне п љ а ч к а ш к е ш и ћ а р е .
Сад је т р е б а л о п р е ћ и од п у ш к е на м о т и к у , а тај се пре-
л а з никад није в р ш и о б е з м у к е и б е з т р з а в и ц а . С т о г а су
хајдуци, ч и м је п у к а о глас о н о в о м рату, одмах о с т а в и л и
з е м љ у , где се хлеб з н о ј е м т е к а о , и п о в р а т и л и се т а м о
где се он на с а б љ и о т и м а . В е ћ у с а м о м п о ч е т к у М о р е ј -
с к о г а р а т а ми о п е т с р е т а м о р и ш њ а н с к е хајдуке где под
и с т и м х а р а м б а ш а м а и на истом т е р е н у настављају р а т
п р е к и н у т п е т н а е с т година р а н и ј е .
Р а з у м љ и в о је да се хајдуци из И с т р е нису сви до по-
с л е д њ е г п о в р а т и л и у Б о к у . Н е к и м а л и п о с т о т а к , погде-
к о ј а п о р о д и ц а , б и ћ е се ваљда к р о з т р и н а е с т година бо-
р а в љ е њ а у И с т р и а к л и м а т и з о в а о и ухватио к о р е н а у но-
в о ј з е м љ и . Ти су о с т а л и . В е р о в а т н о је и да је б р о ј зао-
сталих у п о ч е т к у з н а т н о п р е м а ш и о д а н а ш њ у снагу Ha­
irier п у љ с к о г н а с е љ а , али су од тада п р о т е к л а два и по
в е к а , па је н е с у м њ и в о да су к р о з тај дуги низ година
м н о г е од з а о с т а л и х п о р о д и ц а п о д л е г л е упливу средине
и утонуле у л а т и н с к о м о р е . За ове које су дотрајале до
н а ш и х д а н а , м о ж е се са п р а в о м к а з а т и да представљају
„reliquiae r e l i q u i a r u m " н е г д а ш њ е г хајдучког н а с е љ а .
И н т е р е с а н т н о је н а п о м е н у т и да се м е ђ у на се љ е ни м
хајдуцима п о м и њ е и име х а р а м б а ш е М а т е Њ е г у ш е в и ћ а ,

16
оног истог коЈему н а р о д н а песма приписуЈе дЈеверску
издају код мегдана Б а ј а П и в љ а н и н а са б е г о м Љ у б о в и -
ћ е м (в. В у к , I I I , 70).-
Судбина је х т е л а да и с т а р с к и С р б и остану ван за-
грљаја о б н о в љ е н е о т а џ б и н е . У с в е т л и м данима кад је
мајка Србија купила и с т е з а л а к недрима своју растуре-
ну децу, они су, са н е и з м е р н и м б о л о м , видели к а к о се
гранични стубови подижу д а л е к о иза њихових о а з а и о-
сетили су да [су] о н и исувише м а л е н и и н и ш т и да би мо-
гли имати права на наду за будућност. Удес и с т а р с к и х
С р б а не да се и з м е н и т и ни у б л а ж и т и , али н а м он т и м
императивније н а м е ћ е дужност да не допустимо да о н и
з а б о р а в е да су, и ван г р а н и ц а н а ш е д р ж а в е , ј о ш у в е к
део н а ш е г народа."

в
Потпун смисао овим речима даје чињеница ш т о су написане
1925. године, б е з ироније, б е з гнева, када је то б и л о т л о Италије.

2 С т о ј а н Јанковић и у с к о ч к а Д а л м а ц и ј а 17
ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ КОТАРСКИХ
УСКОКА

Прилике и догађаји у Далмацији у почетку


Кандијског рата

О т к а д је М л е т а ч к а Р е п у б л и к а з а к о р а ч и л а у Далма-
цију и у њој ухватила к о р ј е н а , никад њ е з и н посјед у на-
ш о ј з е м љ и није био сведен на мању мјеру н е г о у разма-
ку в р е м е н а који иде од с в р ш е т к а Ц и п а р с к о г па до по-
ч е т к а К а н д и ј с к о г р а т а . Ч е т и р и града н а уској каници
п р и м о р ј а од Н о в и г р а д а до О м и ш а - то је била сва баш-
т и н а св. М а р к а на д а л м а т и н с к о м копну у раздобљу
1573-1645. г. Са П л о ч а , из В р а н е , са В р п о љ а , са П р а -
п а т н и ц е , из С о л и н а и са К а м е н а Турци су са пожудом и
з л у р а д и м з а д о в о љ с т в о м гледали с т а р е и питоме далма-
т и н с к е г р а д о в е , п р и д а в љ е н е у тјескоби њихових ок-
љ а ш т р е н и х т е р и т о р и ј а . О н и су, ш т а в и ш е , у М о р л а ч -
а
к о м каналу, К а р и н у , Скрадину и М а к а р с к о ј били изби-
ли на с а м о м о р е , па се у ј е д н о м часу носили ч а к и намје-
р о м да у О б р о в ц у оснују б р о д о г р а д и л и ш т е и базу за гу-
с а р е њ е у г о р њ е м у Јадрану, сличну оној коју су за доњи
Ј а д р а н и м а л и у Улцињу.
О в а к о подијељена Д а л м а ц и ј а била је насељена на-
р о д о м који је и поред и с т о в ј е т н о с т и p a c e , п р е д с т а в љ а о
два одвојена е т н и ч к а т и п а , р а з л и ч н а по нарјечју, нош-
њ и , о б и ч а ј и м а , м е н т а л и т е т у а д о н е к л е и по вјери. На-
р о д у м л е т а ч к о м приморју п р е д с т а в љ а о је старосједи-
л а ч к и х р в а т с к и ж и в а љ , тип п р в о б и т н о г становника
Д а л м а ц и ј е из в р е м е н а прије турских најезда. П о т и с н у т
т а л а с и м а тих најезда, тај је народ п о с т е п е н о н а п у ш т а о
а
Уобичајен тадањи назив за В е л е б и т с к и канал.

18
своја насеља у у н у т р а ш њ о с т и и у з м и ц а о к м о р у , на ос-
т р в а , па се ч а к п р е б а ц и в а о и на другу о б а л у . Д о к је т а к о
аутохтони ж и в а љ т р а ж и о б л а ж а п о д н е б љ а , н а њ е г о в и м
ј е н а п у ш т е н и м о г њ и ш т и м а р а с п р е т а в а о в а т р у један но-
ви, м л а ђ и и свјежији н а р о д : М о р л а ц и .
Н е ћ е м о на о в о м мјесту у л а з и т и у п и т а њ е е т и м о л о -
гије т о г имена н и п о р и ј е к л а т о г е т н и ч к о г т и п а , в е ћ ћ е -
мо назив Морлаци п р и м и т и са о н и м з н а ч е њ е м к о ј е су
му у то доба придавали М л е ч и ћ и . За М л е ч и ћ е су М о р -
6
л а ц и били „Christiani, sudditi del Turco", y о п р е ц и ca
христјанима њ и х о в и м п о д а н и ц и м а , које о н и без-
г
и з н и м н о називљу „habitanti vecchi"" „sudditi vecchi". По
м л е т а ч к о м схватању, М о р л а ц и су д а к л е били онај хрис-
тјански с л а в е н с к и е л е м е н а т к о ј и је са Б а л к а н а д о ш а о у
Далмацију са т у р с к и м з а в о ј е в а ч е м и ту се н а с е л и о к а о
с т о ч а р и о б р а ђ и в а ч з е м а љ а нових г о с п о д а р а .
Тај је е л е м е н а т на д а л м а т и н с к о м копну б и о ј а ч и и
п р е т е ж н и ј и од самих м у с л и м а н а , ј е р ислам није у опус-
тјелој и к а т о л и ч к о ј Д а л м а ц и ј и н а ш а о о н а к о п о в о љ н е
увјете развоја к а о у н е р а с е љ е н о ј , б о г о м и л с к о ј Б о с н и .
Из утврђених мјеста и т р ж и ш т а у која су се н а с е л и л и
к а о војници, a r e , т р г о в ц и и з а н а т л и ј е м у с л и м а н и се ни-
су даље ш и р и л и . Ни у ј е д н о м н а ш е м селу н е м а т р а г а ни
успомене о џамији: с е о с к о с т а н о в н и ш т в о б и л о је ли-
1
стом м о р л а ч к о . Н е к о л и к е б е г о в с к е и агинске породи-
6
„Хришћани, турски поданици".
в
„Староседеоци".
г
„Стари поданици".
1
Трагова турског господства и турске културе има само у њихо-
вим затвореним градићима: на Клису чесма и џамија, у Дрнишу џами-
ја и минарет, у Врани красни Машковићев хан у маварском слогу и
ванредно очувани каштел у Перушићу." Тих би трагова, вјеројатно,
било много више да вјерски фанатизам и рушилачки бијес освајача
није по свим освојеним тврђавама претварао џамије и цркве и униш-
тавао све успомене на турску владавину. На овај закључак наводе нас
слике турских градова по копненој Далмацији сачуване у атласима
млетачких космографа и у неким анонимним гравурама.
д
Овај каштел, заправо мање у т в р ђ е њ е , срушен је јула или авгу-
ста 1944. године; у народу познат као Градина на коси Перушићској.

19
ц е , к о ј е су б и л е ф е у д а л н е власнице ве л и к и х сеоских
и м а њ а ( А т л а г и ћ и , Ф и л и п о в и ћ и , Д у р а к б е г о в и ћ и , Фер-
х а т п а ш и ћ и , Б е ћ и р а г и ћ и и др.) и м а л е су на својим спа-
хилуцима куле и ч а р д а к е , али је то б и л о само у неким
хумнијим и б о г а т и ј и м с е л и м а (у Б и љ а н и м а , К у л и Атла-
гића, Кашићу, Исламу, Жегару, Полачи, Плавном
и т д . ) ; п о о с т а л и м , н а р о ч и т о п о с е л и м а б у к о в а ч к е голе-
ти - није б и л о Т у р а к а .
О ж и в о т у М о р л а к а под т у р с к о м власти н е м а м о
поузданих п о д а т а к а . З н а д е се т о л и к о , да су они давали
д р ж а в и х а р а ч , р ади ли г о с п о д а р и м а земљу к а о к м е т о в и
и л и под з а к у п и и ш л и на војску. Њ и х о в о је с т а њ е зави-
с и л о о ћуди п о в р е м е н о г , н е п о с р е д н о г господара, исто
к а о ш т о је с т а њ е м л е т а ч к и х п о д а н и к а з а в и с и л о о ћуди
п о в р е м е н о г , н е п о с р е д н о г у п р а в н и к а . К а о М о р л а ц и бе-
г о в с к е , т а к о су и ови о б д ј е л а в а л и ц р к в е н е , м а н а с т и р с к е
и в л а с т е о с к е з е м љ е ; к а о М о р л а ц и за војску, т а к о су и
о в и д а в а л и људе з а галије. П р и л и к е с т а н о в н и к а м л е т а ч -
ке Д а л м а ц и ј е нијесу ни по ч е м у б и л е т а к о в е да су могле
да и з а з о в у завист њихових з е м љ а к а с о н е стране грани-
це и ми с у м њ а м о да је у о в о м р а з д о б љ у постојала м е ђ у
М о р л а ц и м а једна одређена, дјелотворна т е ж њ а за о-
с л о б о ђ е њ е м од Т у р а к а . Ж е љ а за т и м т и њ а л а је м о ж д а у
подсвијести н а р о д а , али с а м о к а о мистична, нагонска
ч е ж њ а њ е г о в е христјанске д у ш е . К а д с у в р е м е н а сазре-
л а . М л е ч и ћ и су тај н а г о н р а с п а л и л и и и с к о р и с т и л и га у
своје сврхе.
С т а р и а н т а г о н и з а м ради п р е в л а с т и у и с т о ч н о м ба-
зену С р е д о з е м н о г а м о р а д о в е л о је 1645. г. до н о в о г р а т а
м е ђ у Р е п у б л и к о м и П о р т о м . В е ћ од ступања на престо
султана И б р а х и м а , П о р т а се потајно и ж и в о с п р е м а л а
н а р а т . Т е п р и п р е м е нису о с т а л е н е п р и м ј е ћ е н е тадаш-
њ е м б а илу Г. С о р а н ц у [Soranzo] нити је он пропустио да

В р е д н о помена је и то да се у тврђави налазио катапулт из турских


времена, као и н е ш т о хладног оружја, ш т о је нестало незнанокуд под
управом последњих корисника утврђења, усташа.

20
о њ и м а обавијести своју владу, али ни б а и л о ни С е н а т
нису з а п р а в о знали над к и м he се п р о л о м и т и о б л а к . У
питању су биле М а л т а , ш п а њ о л с к а Сицилија и К а н д и ј а .
Турски су д р ж а в н и ц и љ у б о м о р н о к р и л и султанову на-
мјеру и з а г о н е т н и м и о п р е ч н и м изјавама п о в е ћ а в а л и
неизвјесност. С в а к а је од т р и у г р о ж е н е христијанске
силе п о б о ж н о и ж а р к о м о л и л а једног те и с т о г Б о г а да
то своје покараније сруши на главу о н и м другим двјема.
Н а р о ч и т о се у М л е ц и м а в ј е р о в а л о да те п р и п р е м е нису
уперене п р о т и Р е п у б л и ц и . И п а к д а б и с е у к л о н и о с в а к и
повод сукобу, С е н а т је н а м ј е р н о п р о п у ш т а о м ј е р е пре-
д о с т р о ж н о с т и , које је п р е д с т о ј е ћ а о п а с н о с т н а м е т а л а .
Он не само да није учинио н и ш т а за одбрану Републи-
чина п р е к о м о р с к о г посједа, в е ћ је н а р е д и о и п р е к и д
радња око утврћивања далматинских и левантинских
градова, које су ј о ш одраније б и л е у т о к у . На свим кра-
јевима и у свим п и т а њ и м а С е н а т је п о п у ш т а о и у г и њ а о
се, само да сачува м и р , б е з којег оној т р г о в а ч к о ј и по-
морској д р ж а в и није б и л о ж и в о т а .
П о р е д свега т о г а турска је ф л о т а к о н ц е м маја ис-
п л о в и л а из Б о с ф о р а и и з б а ц и л а на Кандију г о л е м у вој-
ску од 60.000 б о р а ц а . На ч е л у те силе стајао је један
Д а л м а т и н а ц : Ј у с у ф М а ш к о в и ћ и з В р а н е . А л и н и т о није
б и л о д о в о љ н о да одузме М л е ч и ћ и м а све илузије. С е н а т
се сада о б м а њ и в а о н а д о м да he м о ћ и л о к а л и з о в а т и к о н -
ф л и к т на Кандију и Л е в а н а т а да he се у Д а л м а ц и ј и на-
ставити н о р м а л н и односи. М и с л и л о се да је с п л и т с к а
с к а л а т о л и к о неопходна Т у р ц и м а д а h e о н и ради њ е
п о ш т е д и т и Далмацију.
Ради т о г а ни послије н а в а л е на Кандију у Д а л м а ц и -
ји није предузимано н и ш т а за одбрану з е м љ е . П р о в и д у р
Андреа Вендрамино [Andrea Vendramin] настојао је да
пажњом, сусретљивошћу, митом, даровима одоброво-
љ и п о г р а н и ч н е в е л и к а ш е . О н ј е о б у с т а в и о све р а д о в е
о к о у т в р ћ и в а њ а градова, сам д о б а в љ а о и п р о п у ш т а о

21
п р е к о м л е т а ч к е т е р и т о р и ј е гр аћ у з а М а ш к о в и ћ е в хан,
даривао паше, слао поклоне санџацима, митио бегове,
з а б р а њ и в а о м е г д а н е , * к р о т и о своје п о д а н и к е , заглаћи-
в а о п о г р а н и ч н е с у к о б е , али све узалуд. Д у р а к б е г о в и ћ и ,
упорни и п р и ј е к и у својој давној м р ж њ и на М л е ч и ћ е , о-
стајали су неприступни В е н д р а м и н о в у миту и заводнич-
кој в ј е ш т и н и , а о с т а л и су и поред мита остајали ш т а су
и б и л и . T o р а с п о л о ж е њ е б и л о ј е , д о н е к л е , дјело П а ж а -
нина В и ћ е н ц а П а л а д и н и ј а [Vicenzo Palladini] који се,
п р о г н а н ради н е к е м о н о п о л с к е к р и в и ц е , био склонуо
код Д у р а к - б е г а па му сад з а п а л о да м л е т а ч к и м властима
в р а т и ж а о з а срамоту.
У п л и в далматинских б е г о в а , н а р о ч и т о Дуракбего-
в и ћ а , био је у то вријеме на П о р т и о г р о м а н . Т а м о се ј е ,
чудном и г р о м судбине, која није р и ј е т к а у историји О-
т о м а н с к о г Ц а р с т в а , био д о к о п а о највеће части у држа-
ви В р а њ а н и н Ј у с у ф М а ш к о в и ћ , не зна се да ли сродник
или и з м е ћ а р Д у р а к б е г о в и ћ а . Од тада су учестала путо-
в а њ а к о т а р с к и х Т у р а к а у Ц а р и г р а д , а посљедице тих ха-
џ и л у к а б и л е су к о б н е по М л е ч и ћ е . У ф е б р у а р у 1645. г.
М а ш к о в и ћ ј е п о с т а в и о з а л и ч к о г санџак-бега Халил-бе-
г а В р а н с к о г . М о ћ Д у р а к б е г о в и ћ а д о ш л а ј е тиме д о свог
врхунца: у д а л м а т и н с к и м с т в а р и м а Ц а р и г р а д је радио
с а м о о н о ш т о су ж е л и л и и т р а ж и л и Халил-бег и син му
Дурак-бег. На њихов захтјев н а р е ђ е н о је босанском па-
ши да удари на Далмацију. В е н д р а м и н о , т а ч н о обави-
ј е ш т е н од поузданика, сарајевских Јевреја ( П е н з о [Pen-
s o ] , М о ј з е Ц а ф и р о [Moise Zaffiro] и д р . ) , о свему ш т о се
у Б о с н и д о г а ђ а л о , у п о з о р и о је владу у М л е ц и м а на опа-
сност која је пријетила п о к р а ј и н и . Њ е г о в и су аларми
одузели С е н а т у и посљедњу илузију и п о т а к л и га да
п о ч н е мисл ит и на одбрану Д а л м а ц и ј е . П о л о в и ц о м авгу-
ста С е н а т п о ш а љ е у З а д а р Л е о н а р д а Ф о с к о л а [Leonar­
do Foscolo] и Н и к о л у Д о л ф и н а [Nicolo Dolfin] к а о ван-
р е д н е п р о в и д у р е , a с њ и м а н е к о л и к о м л е т а ч к и х племи-

22
ћa за у п р а в н и к е пo градовима и т в р ђ а в а м а , н е к о л и к о
искусних, п р о ф е с и о н а л н и х о ф и ц и р а и н е ш т о м а л о нај-
а м н и ч к е војске. З а в р х о в н о г војног з а п о в ј е д н и к а по-
слан је тада у Далмацију в и т е ш к и Н и ј е м а ц , б а р о н К р и -
с т о ф М а р т и н Д е г е н ф е л д [Cristoforo M a r t i n o d e D e g e n -
feld], в е т е р а н из Т р и д е с е т о г о д и ш њ е г р а т а . И п а к се у
овој првој ратној години п а ш а , п а р а л и з о в а н , р е г б и ,
м л е т а ч к и м з л а т о м , није м а к а о из Б о с н е , те су се непри-
ј а т е љ с т в а исцрпила једном безуспјешном н а в а л о м Ха-
лил-бега на Р а ж а н а ц .
Концем новембра, пошто је истекао р о к Вендрами-
нову г е н е р а л а т у , он се в р а т и о у М л е т к е а на њ е г о в о је
мјесто д о ш а о д о т а д а ш њ и ванредни провидур Ф о с к о л о .
Н а с к о р о п о т о м смјењен је и, по обичају, удављен и бо-
сански п а ш а , а за б е г л е р б е г а п о с т а в љ е н И б р а х и м - п а ш а
Г а б е љ а к , са н а р о ч и т и м з а д а т к о м : да удари на м л е т а ч к е
посједе, слушајући при т о м е упуте и савјете Х а л и л - б е г а
и к о т а р с к и х б е г о в а . Н о в а година 1646. с в и т а л а је за
Далмацију у занаку р а т а , пуна п р и ј е т њ а и о п а с н о с т и .
Д е п е ш е , које је Ф о с к о л о к р о з зиму и п р о љ е ћ е
1646, упућивао С е н а т у , к и п е вијестима о п а ш и н и м вој-
ним п р и п р е м а м а : по Б о с н и и Далмацији пописиван је
народ за војску, свака је к у ћ а м о р а л а да даде по једног
ч о в ј е к а , војна ј е о б в е з а п о г а ђ а л а свако т р е ћ е о д р а с л о
л и ц е , сарајевска је ч а р ш и ј а п р и т ј е ц а л а са 800 п у ш к а р а ,
издржаваних т р о ш к о м т р г о в а ц а свих вјера без р а з л и к е ,
ударани су ванредни н а м е т и , г о м и л а н е залихе ж и в е ж а и
п и ћ е , лијевани и д о в л а ч е н и т о п о в и и з а и р а . Х а л и л - б е г ,
позивајући м о р л а ч к е г л а в а р е на оружје, ј а в љ а о је сва-
ком појединоме које му је с е л о м л е т а ч к о г п р и м о р ј а на-
мијенио за награду. П о ч е т к о м а п р и л а склонуо је Ха-
лил-бег породицу, драгоцјености и р о б љ е из В р а н е на
своје и м а њ е у П л а в н о м . To су све били н е с у м њ и в и пред-
знаци олује, али ни то није с к л о н у л о С е н а т на е н е р г и ч -
нију акцију за п о м о ћ Д а л м а ц и ј и . Кандија је б и л а б е з д а н
који је гутао сву снагу и све приходе о с т а р е л е републи-
к е : за Далмацију су, већ тада, остајале м р в и ц е . Ф о с к о -

23
л о , с к у ч е н у средствима, р а д и о је ш т о је м о г а о : утврћи-
в а о је З а д а р , Ш и б е н и к и К о т о р , р у ш и о слабија мјеста
( Н и н , Ф и л и п ј а к о в и др.) да се у њ и м а не би угнијездили
Т у р ц и , с м ј е ш т а о је р а с е љ е н о с т а н о в н и ш т в о у градове и
по о с т р в и м а , с п о с о б н е за оружје у в р ш т а в а о у војску и,
најзад, у спознаји своје н е м о ћ и , в а п и о од и н к в и з и т о р а
ђ
„veleno, perimpiegare a difesa de nostri contro петici"
О в а к о в и м ce захтјевима y М л е ц и м а р е д о в н о удовољава-
л о , па су и Ф о с к о л у и н к в и з и т о р и без о д л а г а њ а упутили
„тillе lire d' arsinico, raccolte in un caratello ben condizio-
e
nato, d' ottima qualitd".
У ф е б р у а р у ове године султан И б р а х и м у једном
наступу с р џ б е био је дао задавити свог љ у б и м ц а , силик-
т а р - п а ш у М а ш к о в и ћ а . Њ е г о в а ј е с м р т била т е ж а к уда-
р а ц за д а л м а т и н с к е б е г о в е и она је у читавој турској
Далмацији изазвала бол и забринутост. У Котарима,
М а ш к о в и ћ е в о м р о д н о м крају, к о ј е м се он одужио јед-
н о м в е л и ч а н с т в е н о м з а д у ж б и н о м , о ж а љ е н је њ е г о в гу-
б и т а к истински и д у б о к о . И п а к с м р т м о ћ н о г п о к р о в и т е -
л>а није у з д р м а л а Х а л и л - б е г о в п о л о ж а ј нити п о к о п а л а
углед који је он на П о р т и у ж и в а о . И управ је та несма-
њ е н а Х а л и л - б е г о в а м о ћ , м а к о л и к о т о п а р а д о к с а л н о из-
г л е д а л о , спасила Д а л м а ц и ј у .
У мају је И б р а х и м - п а ш а д о в р ш и о п р и п р е м е те се са
в о ј с к о м о д п р е к о 20.000 б о р а ц а п р е к о Л и в н а , Грахова,
К н и н а и О с т р о в и ц е п о л а к о спустио у Н а д и н . С њ и м су
б и л и х е р ц е г о в а ч к и , б и х а ћ к и и ц р м н и ч к и санџак-бези, a
у Д а л м а ц и ј и су му се п р и д р у ж и л и л и ч к и , Халил-бег, и
к л и ш к и , чувени Б а р а к о в и ћ . В е ћ и дио п а ш и н е војске са-
стојао ј е о д спахијске к о њ и ц е , ш т о ј е и ш л о пјешке т о ј е
б и о М о р л а к . В л а ш к и су били и в о л о в и који су вукли то-
п о в е : 9 к о м а д а т е ш к и х , опсадних, који су, в и ш е него све
друго, з а б р и њ а в а л и Р е п у б л и ч и н е п р е д с т а в н и к е . Д р ж а -
ђ
„Отров, да употребим у одбрану нашу, против непријатеља".
е
„Хиљаду лира арсеника, најбоље врсте, прикупљеног по јед-
ном споразуму, под д о б р и м условима".

24
ло се да је з а п е ч а ћ е н а судбина или З а д р а и л и Шибени-
ка. П а ш а је, м е ђ у т и м , п о н а г о в о р у Х а л и л - б е г а , ударио
на незнатну т в р ђ а в у Н о в и г р а д . Халил-бег, којему су
м о ћ и господство рода Д у р а к б е г о в и ћ а били п р е ч и од
свих турских државних и н т е р е с а , хтјео је да одузме
М л е ч и ћ и м а и то п о с љ е д њ е у п о р и ш т е у у н у т р а ш њ о с т и ,
па да слободно и н е с м е т а н о присаједини своме в р а н с к о -
ме зијамету п р о с т р а н а и б о г а т а подручја З а д р а и Н и н а .
Н о в и г р а д , слабо у т в р ђ е н а ј о ш горе б р а њ е н од посаде
талијанских најамника, предаде се п а ш и у у т о р а к т р е -
ћ е г јула 1646. г., послије сама т р и дана опсаде.
П а ш а јави одмах о п о с т и г н у т о м успјеху у Ц а р и г р а д
преувеличавајући, к а о ш т о ј е п р и р о д н о , в а ж н о с т осво-
јене т в р ђ а в е . О ч е к у ј у ћ и из Ц а р и г р а д а упуте за даље ра-
т о в а њ е , он се улогори у и с л а м с к о м пољу, а за заповјед-
ника у Н о в и г р а д п о с т а в и Дурак-бега, са н а л о г о м да по-
прави старе утврде и подигне н е к е н о в е са с т р а н е л у к е .
Ч а у ш и и з Ц а р и г р а д а с т и г о ш е т е к п о л о в и ц о м августа.
К р о з та два в р е л а мјесеца п а ш и н а се војска м н о г о р а з -
редила: у војсци је з а в л а д а л а с р д о б о љ а , м н о г и су уми-
р а л и , ко је м о г а о и з м и ц а о је и в р а ћ а о се к у ћ и да среди
љетину, многи су гинули у ч а р к а м а са м л е т а ч к о м к о њ и -
цом и одредом к н е з а П о с е д а р с к о г , м н о г и по д р у м о в и м а
од р а з б о ј н и к а и М о р л а к а п љ а ч к а ш а , к о њ и су с т р а д а л и
од несташице п а ш е . К а д се најзад к р е н у о из и с л а м с к о г
л о г о р а , п а ш а није и м а о ни половицу оне војске са к о ј о м
је био с и ш а о у Далмацију. Ф о с к о л о , о б а в и ј е ш т е н на
вријеме од поузданика да је п а ш и н а р е ђ е н о о с в о ј е њ е
Ш и б е н и к а , упути одмах у у г р о ж е н и град Д е г е н ф е л д а са
н е ш т о најамничке в о ј с к е , а он остаде да са галија п р а т и
п а ш и н о споро к р е т а њ е . H e r o и о в о г пута Х а л и л - б е г о в
лични рачун испаде у п р и л о г М л е ч и ћ а . Њ е м у и сада ус-
пије да н а г о в о р и п а ш у да прије н а в а л е на Ш и б е н и к уда-
ри на Т у р а њ и на Б и о г р а д . Т и м е би он свој в р а н с к и по-
сјед п р о ш и р и о до м о р а а уједно к а з н и о своје п а к о с н е и
к о ч о п е р н е п р и м о р с к е сусједе. Ф о с к о л о ј е привидном

25
о б р а н о м тих г о л у б и њ а к а з а д р ж а в а о пашу на тој страни,
к а к о б и дао в р е м е н а Д е г е н ф е л д у д а д о в р ш и у т в р ђ и в а њ е
оног бријега над Ш и б е н и к о м , који су савремени Ши-
б е н ч а н и у заносу свог р о м а н т и ч а р с к о г п а т р и о т и з м а на-
з в а л и „ Ш у б и ћ е в а ц " . И доиста п а ш а т о л и к о издангуби у
б и о г р а д с к о м приморју да с т и ж е под Шибеник т е к 13.
о к т о б р а , кад ј е с е њ а в р е м е н а нису допуштала да се пре-
дузима н и к а к в а озбиљнија акција п р о т и граду. Стога
он, ч и м се први јуриши на в а њ с к е п о л о ж а ј е изјалови-
ш е , д и ж е опсаду и повуче се у Д р н и ш , а отуда, п р е к о
п л а н и н а , у Босну на зимницу.

26
КАКО СУ ПИСАЛИ ДАЛМАТИНСКИ
БЕГОВИ

В ј е р о в а т н о је да су већ првих деценија т у р с к о г вла-


дања н е к о л и к е босанске б е г о в с к е п о р о д и ц е , поред сво-
јих огромних и м а њ а у Б о с н и , до би ли од султана у феуд
и в е л и к а и м а њ а у хумнијим к р а ј е в и м а Д а л м а ц и ј е . К а о
т а к о в и спомињу се у и з в о р и м а : б а њ а л у ч к и Ф е р х а т п а -
ш и ћ и , који с у до би ли ф и ј а м е т В о ј н и ћ е ( Т и њ , П о л а ч а ,
Мирање); гламочки Филиповићи; ливањски Атлагићи;
Дуракбеговићи, којима је припадала Врана, Земуник,
Карин и Плавно, и Б е ш и р а г и ћ и заими Надина и Биља-
на. Све су те породице биле с л а в е н с к о г п о р е к л а и сачу-
вале о б и љ е ж ј а p a c e , ј е з и к и писмо и поред г о л е м е аси-
м и л а т о р с к е м о ћ и и с л а м с к е вјере и турске културе. У
једној недавној посјети з а д а р с к о м с т а р о м архиву наи-
ш а о сам на преписку д а л м а т и н с к и х провидура са босан-
ским п а ш а м а , т е ф т е р д а р и м а , мулама, м у с е л и м и м а , ка-
дијама и е м и н и м а к а о и са и о г р а н и ч н и м б о с а н с к и м ,
л и ч к и м и д а л м а т и н с к и м б е г о в и м а и агама. Та в р л о за-
м а ш н а и в р л о з а н и м љ и в а п р е п и с к а чува се у н е к о л и к о
десетина обимних с в е з а к а једног п о с е б н о г одсјека за-
дарског архива, који се н а з и в љ е „archivio del d r a g o m a n -
n o v e n e t o " . С т о љ е т н и слој сиве, г о т о в о масне п р а ш и н е
пружа пуни д о к а з о дјевичанству тих с в е з а к а . Ни Куку-
љ е в и ћ ни дон Л у к а Ј е л и ћ нису ститли да з а г р а б е у ту ри-
зницу, у тај рудник а р х и в с к о г б л а г а , а и да су га о т к р и -
л и , сумњам да би се л а к а срца упустили у један т а к о па-
клени посао к а к а в ј е д е ш и ф р о в а њ е д о к у м е н а т а писаних

27
б о с а н с к о м ћ и р и л и ц о м . Ј е р сви су ти документи писани
или турски и л и б о с а н с к о м ћ и р и л и ц о м . Турски су доку-
м е н т и , на изглед, к р а с н и . П и с а н и су сви одреда на в р л о
д о б р о м п е р г а м е н т у , о г р о м н и м с л о в и м а , урешени к и ћ е -
н и м и к о м п л и ц и р а н о изведеним иницијалима и потписи-
ма. М а с т и л о ј е код писања с у ш е н о н е к о м з л а т к а с т о м
п о с п о м која, п р и о н у в ш и за с л о в а , п р е л и в а се у свијетле
о д б љ е с к е и даје утисак да је писмо писано р а с т о п љ е н и м
з л а т о м . Ћ и р и л с к а писма писана су на о б и ч н о м папиру,
б е з и к а к в и х украса и в р л о т е ш к о ч и т к и м рукописима.
Т у р с к а писма потјечу од п а ш а и ч и н о в н и к а турске на-
р о д н о с т и а ћ и р и л с к а од д о м а ћ и х муслимана. Б р о ј тих
писама п е њ е се на хиљаде, а м н о г и м а је п р и л о ж е н тали-
ј а н с к и превод састављен од д р а г о м а н а односно од „и-
3
л и р с к о г " тумача.

а
У даљем тексту, после неколико више или мање реторских ре-
ченица, Б о ш к о Десница наводи делове ових писама, што м о ж е бити
занимљиво само специјалистима за ове области.

28
ЈУСУФ МАШКОВИЋ И ЊЕГОВ ХАН
У ВРАНИ

Два вијека турске владавине нису у к о п н е н о ј Дал-


мацији оставила н и к а к в и х виднијих, уочљивијих т р а г о -
ва. Једно р а з д о б љ е историје прохујало је над о в о м зем-
љ о м не ударивши на њу свог з н а к а ни свог п е ч а т а . Р и м ,
средњи вијек, слободне к о м у н е , М л е ц и , Н а п о л е о н , Ау-
стрија све ј е т о о с т а в и л о з а с о б о м н е ш т о п о чему ћ е с е
п о м е н у т и , једино о н о двије с т о т и н е година т у р с к о г
феудализма ништа или готово ништа. А ипак, мостови
у Вишеграду и у М о с т а р у , џамије у С к о п љ у и у Сараје-
ву, градови, х а н о в и , к о н а ц и , х ам ам и и ш е д р в а н и по на-
ш и м и с т о ч н и м к р а ј е в и м а свједоче да Т у р ц и нису б и л и
народ л и ш е н смисла за м о н у м е н т а л н о г р а д и т е љ с т в о ; a
оружје, н а к и т , л и р и к а свједоче о и с т а н ч а н о м укусу и о
високој љ у б а в и за л и ј е п и м у свим и з р а з и м а м а т е р и ј а л -
ног ж и в о т а . З а ш т о су тај смисао и та љ у б а в управ код
нас затајили? М о ж д а с т о г а ш т о Д а л м а ц и ј а није н и к а д
била п р а в о турска, о д н о с н о ш т о ј е б и л а турска поли-
т и ч к и али не и е т н и ч к и . Т у р с к и ф е у д а л ц и , т р г о в ц и и за-
натлије п р е д с т а в љ а л и су у Д а л м а ц и ј и м а њ и н у , н е з н а т н у
п р е м а мору с л а в е н с к о г с т о ч а р с к о г е л е м е н т а , а код о в о г
је смисао за умјетност, б а р за ону која се и с п о љ а в а у
градитељству, б и о з н а т н о слабије развијен н е г о код
о р и ј е н т а л а ц а . И онда: а к о се за турске в л а д а в и н е по на-
ш и м п а л а н к а м а з а б и ј е л и л а п о к о ј а џамија, п о л е т и о к
небу покоји м и н а р е т , п р о п ј е в а л а п о н е к а ч е с м а или
к р о з р а с к о ш н у к о т а р с к у вегетацију п о м о л и о главу бе-

29
г о в с к и д в о р а ц a сура се б у к о в и ч к а клисура о к р у н и л а о-
к р у г л о м к у л о м од бијелог т е с а н и к а , све је то о б о р и о , у-
н и ш т и о , и з о б л и ч и о бјесомучни ф а н а т и з а м вјерских ра-
т о в а и р у ш и л а ч к и и н с т и н к т н а р о д а , који и данас Силва-
н о в е ж р т в е н и к е са н а с л а д о м п р е т в а р а у к о р и т а . К а о не-
к и м чудом, од т о г о п ћ е г расула спасила се једна једина
г р а ђ е в и н а и дотрајала до наших дана, да равнодушним
с а в р е м е н и ц и м а н е м у ш т и м ј е з и к о м својих строгих обри-
са, својих м е р м е р н и х авлија и т р ј е м о в а , својих камених
сводова и м а в а р с к и х л у к о в а п о л о ж и свједочанство о из-
в р с н о с т и старих турских н е и м а р а и о ф а н т а с т и ч н и м у-
десима свог к т и т о р а . Та је г р а ђ е в и н а хан у В р а н и а чо-
вјек који јој је у а м а н е т о с т а в и о име био је Јусуф М а ш -
ковић.
Ј у с у ф М а ш к о в и ћ био је један од неријетких синова
н а ш е г н а р о д а који су, захваљујући својој надарености и
н е о г р а н и ч е н и м м о г у ћ н о с т и м а које је турски социјални
и д р ж а в н и уређај о т в а р а о свим т а л е н т и м а и свим спо-
с о б н о с т и м а , д о ш л и у силној ц а р е в и н и до м о ћ и и до бо-
г а т с т в а . И а к о М а ш к о в и ћ није достигао С о к о л о в и ћ е в у
звијезду, и п а к је он у једном часу свог олујног ж и в о т а
био најмоћнији човјек у најмоћнијој д р ж а в и свог вре-
мена.
Ј у с у ф М а ш к о в и ћ био ј е к о т а р с к и муслиман, р о ђ е н
у В р а н и или н е к о м селу в р а н с к о г зијамета Д у р а к б е г о -
в и ћ а . П р о в и д у р Андрија В е н д р а м и н у д е п е ш и од 8. мар-
та 1644. јавља С е н а т у да је за силиктар-пашу п о с т а в љ е н
а
„quel tal dalla Urana"; y мају 1645. Џ а ф е р - а г а Б а к и ј и ћ
из В р а н е о т п р а т и о је у Ц а р и г р а д двије М а ш к о в и ћ е в е
с е с т р е и, најзад, кад је М а ш к о в и ћ , на зениту своје мо-
ћ и , о д л у ч и о да се, по примјеру многих турских велика-
ш а , одужи свом р о д н о м крају једном задужбином, он за
ту задужбину о д а б и р е В р а н у . He п о д л и ј е ж е дакле сум-
њи да је с и л и к т а р - п а ш а , а каснији врховни турски вој-
а
„ О н а ј из В р а н е . "

30
с к о в о ђ а н а Кандији, љ у б и м а ц султана И б р а х и м а , Ј у с у ф
М а ш к о в и ћ био р о д о м В р а њ а н и н . П о једном м л е т а ч к о м
извору, њему је 1644. год. б и л о „in circa; quaranta ап-
б
ni", р о ђ е н је д а к л е о к о 1604. год. П о д ј е д н а к о је несум-
њиво да је М а ш к о в и ћ б и о ниска рода. Д и ф н и к о [Frane
Difnico] к а ж е да је био Д у р а к - б е г о в слуга, Б р у с о н и [Gi-
r o l a m o Brusoni] тврди да му је о т а ц био слуга Халил-бе-
гов, а он к о њ у ш а р И б р а х и м - б е г а Б е ћ и р а г и ћ а у Н а д и н у .
Т е к кад је с р е ћ а п о љ у б и л а у ч е л о к о т а р с к о г и з м е ћ а р а ,
њ е г о в се однос према к о т а р с к и м б е г о в и м а п р е т в а р а у
сродство и п р и ј а т е љ с т в о „Durachbeg, che si dice suo pa-
в
rente" „II Capitan bei Bessiraghich, suo amico". O и с т о р и -
ји М а ш к о в и ћ е в а успона и с р е ћ е м л е т а ч к и и с т о р и ч а р
Б р у с о н и дао је један ф а н т а с т и ч а н п р и к а з , који и п а к , с
о б з и р о м на вријеме и на средину, није л и ш е н једног јез-
гра истине. М а ш к о в и ћ с е , с л у ж е ћ и код надинских Б е ћ и -
р а г и ћ а , изучио турском језику и писму. Б и о је м о м а к о-
т р е с и т и бистре п а м е т и , али т о л и к и сиромах да се једна
надинска баба, видећи га боса, т а к л а душе и д а р о в а л а
м у о п а н к е . П р а т е ћ и свог господара к а п е т а н - б е г а Б е ћ и -
р а г и ћ а на једном путовању, он се у Сарајеву познаде са
једним капиџијом с П о р т е и, о к р е т а н и о ш т р о у м а н , у ђ е
у вољу турском в и с о к о м ч и н о в н и к у , који га поведе у
Ц а р и г р а д . Кад се и з а ш т о р а с т а о с к а п и џ и ј о м не зна се,
али је о ч и т о да му у в е л и к о м , т у ђ е м граду ж и в о т није
био л а к . П о т у ц а ј у ћ и се по Ц а р и г р а д у , Ј у с у ф доспије
к а о дрвосјеча у сарајске кухиње и отуда к а о в о д о н о ш а у
сарајске б а ш т е . Ту привуче на себе п а ж њ у б о с т а н џ и б а -
ше и постаде бостанџија. У то је доба у Ц а р и г р а д у вла-
дао М у р а т IV који ј е , по т у р с к о м д в о р с к о м обичају, код
ступања на п р е с т о био дао у м о р и т и сву своју б р а ћ у и
с т р и ч е в е , п о ш т е д и в ш и само сугранутог б р а т а И б р а х и -
ма, или стога ш т о га је д р ж а о за б е з о п а с н а и л и ш т о је

б
„ О к о четрдесст година."
в
.,Дурак-бег, који в е л и д а м у ј е р о ђ а к , к а п е т а н - б е г а Б е ћ и р а г и ћ ,
његов пријатељ."

31
б и о бездјетан па је х т е о да о с т а в и за с о б о м каква-таква
насљедника. И п а к је, из опреза, Мурат заточио Ибра-
хима у једну сарајску кулу, одијеливши га потпуно од
свијета. У о с а м и ц и , под п а ж њ о м једне црне р о б и њ е , И-
б р а х и м је проводио ч е м е р н е дане, иуне досаде и чамо-
т и њ е . Једина р а з о н о д а б и л о му је п р а в љ е њ е к а в е з а . У
т о м стању и у т а к в о м д у ш е в н о м р а с п о л о ж е њ у И б р а х и м
је д о ш а о у додир са М а ш к о в и ћ е м , који је радио у врто-
в и м а о к о њ е г о в е т а м н и ц е . Н и ј е т е ш к о замислити ш т а
ј е т а веза з н а ч и л а з а н е в о љ н о г з а т о ч е н и к а . T o ј е била
р а з о н о д а , л и ј е к од убиствене досаде, п р о з о р о т в о р е н на
свијет, на ж и в о т , на наду. Ј у с у ф , п и т о м и м и л о с т и в а н ,
д о д а в а о је сужњу в о ћ а и ц в и ј е ћ а , пјевао му, р а з г о в а р а о
га, р а з г о н и о му тугу, доносио му гласове из свијета и не
сањајући да т и м дјелима м и л о с т и п о с т а в љ а т е м е љ е сво-
јој в л а с т и т о ј с р е ћ и . К а д је 1640. год., по Муратовој
с м р т и , И б р а х и м и з в и к а н за султана, није з а б о р а в и о о-
н о г који му се био н а ш а о у н е в о љ и . М а ш к о в и ћ је дове-
ден на д в о р , о б д а р е н в е л и к и м б л а г о м и вјерен једном
д в о г о д и ш њ о м султанијом. О т а д п о ч и њ е њ е г о в вртогла-
ви успон.
О в о је Б р у с о н и ј е в п р и к а з и о в о ј е , несумњиво, оно
ш т о се у то доба на З а п а д у з н а л о и п р и ч а л о о М а ш к о в и -
ћ у . П р и ч а н е ћ е м о ж д а бити т а ч н а у свим појединости-
м а , али је о к о с н и ц а б е з и к а к в е сумње истинита и ми мо-
р а м о да је к а о т а к о в у п р и м и м о , д о к год је нова архивска
о т к р и ћ а , н а р о ч и т о ј о ш н е п р о у ч е н и извјештаји б а и л а
С о р а н ц е , не исправе и л и не о п о в р гн у.
П о ч е т а к М а ш к о в и ћ е в е к а р и ј е р е није био гладак ни
б е з о б л а к а . Ч и м г а ј е И б р а х и м 1643. год. поставио з а
свог с и л и к т а р - п а ш у ( м а ч о н о ш у и првог т а ј н и к а ) , Јусуф
је и м а о да и з д р ж и страховиту, подмуклу борбу са вели-
ким везиром, Арнаутом Мустафа-пашом и арнаутском
с т р а н к о м , која је до тада б и л а с в е м о ћ н а на т у р с к о м дво-
ру. У тој је б о р б и К о т а р а ц савладао Арнаута и и з и ш а о

32
к а о побједник. В е л и к и в е з и р б и о је д а р о м од 300.000
реала склонуо ј а њ и ч а р е да се на сам дан Б а ј р а м а побуне
и з а т р а ж е од султана М а ш к о в и ћ е в у главу. С т а р и М а ш -
к о в и ћ е в господар б о с т а н џ и б а ш а о т к р и султану ту завје-
ру, а овај даде посјећи б у н т о в н о г в е з и р а и п е т њ е г о в и х
арнаутских д о г л а в н и к а . Р и ј е ш и в ш и се свог најопасни-
јег т а к м а ц а , М а ш к о в и ћ завлада с у л т а н о в о м д у ш о м и
султановом д р ж а в о м .
Машковићевом афирмацијом отвара се период
п р е в л а с т и далматинских б е г о в а н а П о р т и . С т а р и Ха-
лил-бег, к о г су М л е ч и ћ и в е л и к и м н о в ч а н и м ж р т в а м а
били успјели да релегирају у Будим, п о в р а ћ е н је у К о -
т а р е и п о с т а в љ е н за к р ч к о г ( л и ч к о г ) санџак-бега, Си-
нан-бег Б е ћ и р а г и ћ д о б и о ј е к о т а р с к о к а п е т а н - б е г с т в о ,
босанском п а ш и с т а в љ е н о је у дужност да се у свим гра-
ничним п и т а њ и м а д р ж и Халил-бегових савјета и упута,
Дурак-бег, син Х а л и л - б е г о в , позван је у Ц а р и г р а д да
л и ч н о поднесе извјештај о стању на К р а ј и н и . П у т Ду-
рак-бегов у Ц а р и г р а д , јуна 1644. год., и м а о је изглед
једног т р и ј у м ф а л н о г похода. П е д е с е т к р а ј и ш к и х к о њ а -
ника, двадесет п ј е ш а к а а р к и б у з и р а , двадесет к о њ а на-
товарених скупоцјеним о р у ж ј е м и к р а љ е в с к и м дарови-
ма, п е т р а с к о ш н о о п р е м љ е н и х х а т о в а , о д р е ђ е н и х з а
М а ш к о в и ћ а , п р а т и л о ј е силног к о т а р с к о г б е г а н а њ е г о -
вом т о р ж а н с т в е н о м путу. М л е ч и ћ и су с т р е п и л и и трну-
ли од страха од к о м п л и к а ц и ј а , п о д с т р е к и в а л и б а и л а да
парира с п л е т к е к р а ј и ш н и к а , слали му н о в а ц за м и т а ,
документе за д о к а з свог д о б р о г п р а в а . У Ц а р и г р а д су,
к а о на ћ а б у , о д л а з и л и сви и м а л о угледнији к р а ј и ш н и -
ци: В е љ и хоџа, два Б е ћ и р а г и ћ а , к л и ш к и Ахмет-ага
(Џигеричић?)^ в р а н с к и Џ а ф е р - а г а Б а к и ј и ћ , а вјероват-
но и многи други за које В е н д р а м и н није з н а о и л и није
с м а т р а о за вриједно да обавјести С е н а т . С в и су о н и код
М а ш к о в и ћ а с п л е т к а р и л и и т у ж а к а л и М л е ч и ћ е , захти-
јевали ревизију г р а н и ц а , т р а ж и л и правду, о д ш т е т е ,

3 С т о ј а н Јанковић и у с к о ч к а Д а л м а ц и ј а 33
н а г р а д е , ч и н о в е и сви су се в р а ћ а л и з а д о в о љ н и , утјеше-
н и , н а г р а ђ е н и , п о г о ш ћ е н и и о б д а р е н и од свог в е л и к о -
д у ш н о г и ш т е д р о г з е м љ а к а . М а ш к о в и ћ се ч а к , прича
Б р у с о н и , сјетио и оне надинске б а б е која га је боса обу-
ла и по ј е д н о м од д а л м а т и н с к и х к в е р у л а н а т а послао јој
на д а р 500 ц е к и н а ! Д у р а к - б е г се в р а т и о из Ц а р и г р а д а са
с в о т о м од 16.000 р е а л а , о д р е ђ е н о м за градњу једног ве-
л и ч а н с т в е н о г хана у В р а н и , који he м о ћ и да у к о н а ч и
3.000 п у т н и к а . В е ћ у д е ц е м б р у 1644. год. пет стотина
р а д н и к а п о ч е л о је да к о п а т е м е љ е . Вијест о т о м е узбу-
н и л а је М л е ч и ћ е , који су п о с у м њ а л и да Т у р ц и ту поди-
жу п о г р а н и ч н у т в р ђ а в у па је с т о г а у јануару 1645. год.
В е н д р а м и н потајно п о с л а о у В р а н у п р о т а М а р к а н т у н а
А л б е р т и ј а [Marc A n t o n i o Alberti] да извиди о чему се
ради. А л б е р т и се по н о ћ и д о л и б и о у В р а н у , прегледао
г р а ђ е в и н у , н а п р а в и о н а ц р т њ е н е основе и ч и т а в о г поло-
ж а ј а и и з в ј е с т и о : „поп vedersi in detta fabbrica modello al-
cuno di fortezza, ma la pianta, per quello si pud comprende-
re da fondamenti, rappresenta stanze d' alloggi per buona
г
summa di persone" To je п р и м и р и л о М л е ч и ћ е , али je и
поред т о г а г р а д њ а хана о с т а л а и даље п р е д м е т провиду-
р о в а и н т е р е с о в а њ а и њ е г о в и х извјештаја Сенату. П о -
г р а н и ч н и б е г о в и , в р а ћ а ј у ћ и се из Ц а р и г р а д а са даљим
д о т а ц и ј а м а за градњу, о б р а ћ а л и су се на В е н д р а м и н а с
м о л б а м а з а с л о б о д а н п р и ј е в о з г р а ђ е в н о г материјала
о д р е ђ е н а за хан. У једној од тих м о л б а Синан-бег Б е ћ и -
д
р а г и ћ н а з и в љ е градњу „hospitio" који п о д и ж е „l' Illи-
ђ
strissimo Silictar Bassa per la pace delta sua anima". Из
другог једног д о к у м е н т а д о з н а ј е м о да је М а ш к о в и ћ био
з а в ј е ш т а о и в а к у ф из чијих ће се прихода путници и на-
м ј е р н и ц и у хану б е с п л а т н о х р а н и т и . М а ш к о в и ћ је д а к л е
г
„На реченој грађевини не види се ништа што би иоле подсећа-
ло на тврђаву, већ нацрт предвиђа, колико је то могуће разабрати из
т е м е љ а , одаје за боравак великог броја о с о б а . "
д
„Коначиште."
ђ
„ П р е в е д р и силиктар-паша за покој душе своје."

34
подижући ту зграду и м а о намјеру да оснује задужбину
која he његовој души о б е з б е д и т и џ е н е т а њ е г о в о м име-
ну трајан п о м е н у р о д н о м крају. Је ли п о с т и г а о прву
сврху - то нама није дано з н а т и , али да је за другу ута-
ман просуо б л а г о о т о м е н е м а с у м њ е : М а ш к о в и ћ а данас
у К о т а р и м а нити ко знаде н и т и ко с п о м и њ е !
Х а н у В р а н и о с т а о је н е д о в р ш е н . М а ш к о в и ћ е в пад
и р а т који је у с к о р о п о т о м п р е н е с е н и у Далмацију,
спријечили су њ е г о в о п о т п у н о д о в р ш е њ е или б а р дов-
р ш е њ е у о н о м опсегу у к о м је б и о з а м и ш љ е н , а к а к о се
градио у непосредној б л и з и н и с т а р о г в р а н с к о г к а ш т е -
л а , то су м л е т а ч к и т о п о в и код опсаде од 1647. год. о ш -
т е т и л и и онај дио који је Дурак-бег б и о с т и г а о да дов-
р ш и . Х а н , д а к л е , у о б л и к у у к о м је д о п р о до н а с , пред-
ставља с а м о један т о р з о , али један в а н р е д н о с к л а д а н и
и с т о ч њ а ч к и сугестиван т о р з о .
Д о к се хан у В р а н и п о с т е п е н о д и з а о , њ е г о в се кти-
т о р у Ц а р и г р а д у п е о све то в и ш е на љ е с т в и ц и м о ћ и и ве-
л и ч и н е . Ј о ш од п р о љ е ћ а 1644. год. П о р т а је п о ч е л а да
се спрема за р а т . По п о к р а ј и н а м а су ударани р а т н и на-
м е т и , сакупљана је војска, с а б и р а н а х р а н а , к о в а н о ору-
жје. У Ц а р и г р а д у су а р с е н а л и и л и в н и ц е подвостручили
р а д н и ш т в о и пуном п а р о м с п р е м а н а је ф л о т а к а к в а до
тада није испловила из Б о с ф о р а . З а п а д је са з е б њ о м из-
гледао над чијом ће г л а в о м да се п р о л о м и о б л а к . У пи-
тању с у били М а л т а или М л е ц и . О д л у к а п р о т и М л е ц и -
ма донесена ј е , мисли с е , под сугестијом ф а в о р и т а
М а ш к о в и ћ а , који је од своје с т р а н е стајао под у п л и в о м
крајишких бегова, нарочито Халил-бега, старог мле-
т а ч к о г к р в н и к а . У јулу 1644. год. султан је свог љубим-
ца М а ш к о в и ћ а п о с т а в и о за к а п у д а н б а ш у , в р х о в н о г за-
повједника м о р н а р и ц е . У с к о р о п о т о м султан повјери
М а ш к о в и ћ у и врховно з а п о в ј е д н и ш т в о ч и т а в е војске и
н а ш В р а њ а н и н у мају 1645. год. исплови из Д а р д а н е л а
на челу 60.000 р а т н и к а , у к р ц а н и х на ф л о т и к а к в а није

з* 35
в и ђ е н а од Л е п а н т а . З е б њ а и н а п е т о с т З а п а д а била је
стигла до п а р о к с и з м а , кад султан даде з а т в о р и т и б а и л а
С о р а н ц у и навјести Р е п у б л и ц и р а т . М а ш к о в и ћ ј е , к р о з
т о , с р е ћ н о и с к р ц а о е к с п е д и ц и о н и к о р на Кандију и по-
ч е о д а опсједа К а н е ј у . С а в л а д а в ж и л а в и о т п о р М л е ч и -
ћ а , о н , у аугусту те исте г о д и н е , присили град на предају
уз в р л о часне увјете по б р а н и о ц е . С у п р о т н о о н о в р е м е -
ним т у р с к и м , а з а п р а в о и к р ш ћ а н с к и м обичајима, М а ш -
к о в и ћ је вјерно о д р ж а о све услове капитулације и бога-
то о б д а р и о знатније и храбрије б р а н и о ц е града. М л е -
т а ч к и и с т о р и ч а р и узносе в и т е ш т в о , ве л ик од у шност и
хуманост М а ш к о в и ћ е в у и п р и опсади и код предаје К а -
неје. А л и управ т е в р л и н е н а ш е г з е м љ а к а дадоше пред-
м е т а њ е г о в и м завидницима и т а к м а ц и м а да га пред сул-
т а н о м обједе к а о м л а к а в о ј с к о в о ђ у и потајног з а ш т и т -
н и к а к а у р а . П о з в а н н а о п р а в д а њ е М а ш к о в и ћ остави
војску и д о л е т и у Ц а р и г р а д . С у л т а н о в а љубав није се
б и л а ј о ш угасила и он успије да је о п е т п р о п и р и и да са-
чува стару м и л о с т , али в л а д а р с к е м и л о с т и нису никад
дуговјеке. Т р и д е с е т о г ј а н у а р а 1646. султан, у једном од
оних п а т о л о ш к и х наступа бијеса, к о ј и м а је њ е г о в боле-
сни м о з а к п о д л и ј е г а о , н а р е д и да се М а ш к о в и ћ задави.
У з р о к т о м поступку сулудог султана неки и с т о р и ч а р и
н а з и р у у з а в и с т и на М а ш к о в и ћ е в у славу и у грамзиво-
сти за г о л е м и м б л а г о м које је овај б и о задобио у освоје-
ној К а н е ј и , а други у М а ш к о в и ћ е в у м у ж е в н о м одбијању
да и з в р ш и неку неупутну султанову заповијед. А л и се и
једни и други слажу у т о м е да се султан за своју пренаг-
љ е н о с т одмах п о к а ј а о и п о х и т а о да спријечи и з в р ш е њ е
заповједи, али су дворјани били о в о г пута п р е р е в н и : кад
је султан с т и г а о , М а ш к о в и ћ а су већ износили мртва, са
т а т а р с к и м л у к о м з а в р н у т и м о к о в р а т а . У једном хисте-
р и ч н о м наступу о ч а ј а њ а , султан се б а ц и о на свог љу-
бимца и ридајући с т а о да г р л и и цјелива м р т в о г М а ш к о -
в и ћ а , т о л и к о да су га дворјани м о р а л и с и л о м да одвајају
од љ е ш а .

36
М н о г о дубље и болније о с ј е т и л и су К о т а р и г у б и т а к
свог в е л и к о г сина и д о б р о т в о р а . На вијест о њ е г о в о ј
смрти санџак-бег Х а л и л п р е к и н у о је п р е д у з е т и пут у
Ц а р и г р а д и без предаха дојурио к у ћ и . У свим к о т а р -
ским џамијама о д р ж а н и су по налогу Дурак-бега пос-
мртни обреди а о п ћ а туга и п о т и ш т е н о с т и з б и ј а л а је
„dagli apparati funebri е uestiti lugubri negli adherenti suoi,
e
particolarmente nella contea di Durach Begh di Laurana. "
К о т а р и cy за М а ш к о в и ћ е м п р о п и ш т а л и и у ц р н о се за-
вили.
М а ш к о в и ћ е в а се звијезда у б р з о угасила. Њ е г о в а је
м о ћ трајала непуне т р и г о д и н е . Њ е м у судбина није до-
судила да к а о Мехмед-паша С о к о л о в и ћ и Р у с т е м - п а ш а
Опуховић п р о ж и в и свој пуни људски вијек и д о ж и в и
н о р м а л н и з а к љ у ч а к свог з е м н о г дјела. О н с е није, к а о
многи успјели с к о р о ј е в и ћ , п о н и о ни постидио своје к о -
л и ј е в к е , нити се о д н а р о д и о . За своју з е м љ у и своје зем-
љ а к е о с ј е ћ а о је ону болну, носталгичну љ у б а в к о ј а је
својствена Д а л м а т и н ц у у т у ђ и н и . С п о с о б а н за в е л и к е
замисли и ш и р о к е п о т х в а т е , он б и , н е м а с у м њ е , у свом
крају био и з в е о в е л и к а дјела д а није, к а о р а њ е н и о р а о ,
п а о на п о ч е т к у л е т а . О в а к о је и њ е г о в ж и в о т , к а о и њ е -
гова задужбина, о с т а о с а м о један лијеп и в е л и ч а н с т в е н
торзо.

е
„Из погребног о б р е д а и коротне о д о р е његових присталица,
нарочито у вранском зијамету Дурак-бега."

37
ЈЕДНА СТРАНИЦА ИЗ ПРОШЛОСТИ
НАШЕГА НАРОДА ПОД МЛЕЧИЋИМА

З и м а 1647. год. б и л а је н е о б и ч н о љ у т а и снијег, ко-


ји је з а п а о по п л а н и н а м а , б и о је п р е к и н у о сваку везу ме-
ђу т у р с к о м Д а л м а ц и ј о м и њ е з и н и м л и ч к и м и босанским
з а л е ђ е м . О д с ј е ч е н и од својих м а т и ц а , далматински Тур-
ци б и л и су п р е п у ш т е н и сами себи. А Турци у Далмацији
нису б и л и ни м н о г о б р о ј н и ни в о ј н и ч к и ј а к и : н е к о л и к о
б е г о в с к и х и агинских п о р о д и ц а к о ј е су притискивале
в е л и к а с е о с к а и м а њ а и н е ш т о в а р о ш к о г ж и в љ а по утв-
р ђ е н и м мјестима - то је б и л о све. О г р о м н у већину ста-
н о в н и ш т в а т у р с к е Д а л м а ц и ј е , сав њ е з и н радни н а р о д ,
с а ч и њ а в а л и су д о с е љ е н и ц и , М о р л а ц и . Турци су истина
и м а л и м е ђ у с о б о м једног поглавицу од в е л и к о г гласа и
1
угледа, л и ч к о г санџак-бега Халил-бега В р а н с к о г , али
je у тај мах, б е з о с л о н а на цара у С т а м б о л у и пашу у Са-
рајеву, и њ е г о в а м о ћ б и л а привидна, в и ш е а у к т о р и т е т
н е г о снага.
Р е п у б л и ч и н у заповједнику у Д а л м а ц и ј и , провидуру
Л е о н а р д у Ф о с к о л у , није избјегла згода о в а к о г с т а њ а
с т в а р и и он се р и ј е ш и да ту згоду искористи прије нег
о к о п н и вријеме. С а к у п и в ш и н е ш т о п л а ћ е н е војске, ш т о
је б и о и с к а м ч и о од С е н а т а , увијек ш к р т а за далматин-
с к е п о т р е б е , Ф о с к о л о , п о л о в и ц о м м а р т а , опсједне и
освоји З е м у н и к у к о м е , к р ш е ћ и у г о в о р о предаји, заро-
1
По турском административном у р е ђ е њ у Далмација се дијелила
у два санџака, лички и клишки, под управом двају санџак-бегова, са
сијелом у Книну или Земунику, и у Клису.

38
би старог Халил-бега. М е ђ у обезглављеним далматин-
ским Турцима завлада м е т е ж и паника, ш т о омогући Фо-
сколу да преосвоји Новиград а затим, т о к о м м а р т а и
априла, без муке и великих ж р т а в а , заузме редом све
турске т в р ђ а в е и градиће у трокуту међу З а д р о м , Шибе-
ником и К н и н о м . Али Ф о с к о л о није себи правио илузија
о трајности тих побједа. Он н и т и је и м а о средстава да о-
прави освојене г р а д о в е , ни војске да их посједне, па је
знао да h e , чим гране љ е т о и п а ш а се са в о ј с к о м спусти
у Далмацију, Турци о п е т ући у своја н а п у ш т е н а н а с е љ а
и без ране и без м р т в е г л а в е . Ф о с к о л о је већ раније јав-
љ а о Сенату да се са Т у р ц и м а м о ж е да и з и ћ е на крај је-
дино а к о им се п о п а л е к у ћ е , у н и ш т е усијеви и п р е м а м и
раја. Ријешен сада да м л е т а ч к и посјед у Д а л м а ц и ј и рас-
тави од т у р с к о г једним појасом п у с т о ш и , он б е з к о л е б а -
ња издаде налог да се сва освојена мјеста сравне са зем-
љ о м . К р о з ч и т а в о п р о љ е ћ е 1647. год. по сјеверној су
Далмацији п р а с к а л и п о ж а р и , грмјели лагуми и р а з л и ј е -
гали се ударци ћускије. Тој х е р о с т р а т с к о ј одлуци падо-
ш е тада ж р т в о м Н и н , З е м у н и к , П о л и ч н и к , И с л а м , о б а
О б р о в ц а , Н а д и н , К а р и н , В р а н а , С к р а д и н и б е з б р о ј ма-
њих у т в р ђ е њ а . Р а з в а л и н е бедема и к р љ е т ц и кула, који
н а ш е м пејзажу дају п р и з р а к суморне р о м а н т и ч н о с т и ,
настали су сви одреда о н о г в е с е л о г п р о љ е ћ а . П о г р е ш н о
се мисли да су сви ти о п у с т о ш е н и крајеви били оријен-
талски назадни, з а п у ш т е н и и дивљи. И ту је б и л о извје-
сне културе, б л а г о с т а њ а , ж и в о т а . Д р н и ш и З е м у н и к би-
ли су жива погранична тржишта. Обровац је био скала
на којој је п а ш к а со з а м ј е њ и в а н а за п р о и з в о д е Б о с н е и
Л и к е , у К а р и н у је Х а л и л - б е г о в син Дурак-бег б и о уре-
дио с о л и н е , саградио љ е т њ и к о в ц е , уздитао б а ш т е , а за
Врану сам Ф о с к о л о ј а в љ а С е н а т у да je TO „il giardino di
questi confini e per q u a n t i t a di fabbriche, che dicono arri-
var possino a 500 circa, et per la qualita, m e n t r e ve ne era-
no di m o l t o capaci e belle, essendovi in particolare quella
del sanzacco m e d e m o , b e n g r a n d e et magnificamente fab-

39
bricata et la casa del Mascovich, gia favorito del R e , e r e t t a
con g r a n d e spesa, m e n t r e e r a destinata all' alloggio di
forestieri, b e n capace di molti ricapiti, con l' aggionta di
2a
coppiosi giardini, che r e n d e v a n o delizioso il luoco."
Д о к cy п л а м е н и л а г у м и с в р ш а в а л и прву половицу
м л е т а ч к о г п р о г р а м а , Ф о с к о л о је п р е г а о да оствари и
њ е г о в други д и о , да о д м е т н е рају од султана. За тај се
п о с а о он п о с л у ж и о н е к о л и ц и н о м л и ц а која су д о б р о
стојала код н а р о д а у т у р с к о м крају. И з в о р и спомињу
к а о Ф о с к о л о в е п о м а г а ч е у раду на предобијању М о р л а -
к а , З а д р а н е Б а р т о л а Л а н т а н у [Bartolomio L a n t a n a ] и
Д о н а т а Ћ и в а л е л и ј а [ D o n a t o Civalleli], г о р и ч к о г попа
дон С т и п а н а Ш о р и ћ а , н е к о г Шимуна Н и ж и ћ а а нарочи-
то к н е з а Франу П о с е д а р с к о г . У р у к а м а о в о г п о т о њ е г а ,
3
који је тада заповједао једним о д р е д о м оружаних лаћа
и који је о д л и ч н о п о з н а в а о крајеве и н а р о д , стјецале су
се све нити т о г з а м а ш н о г п о с л а . Т у р с к е н е д а ћ е т о г про-
љ е ћ а б и л е су п о љ у љ а л е вјеру раје у с в е м о ћ турских го-
сподара. Н а п у ш т е н и од Т у р а к а , на м е т и м л е т а ч к о м у-
дарцу, п о д с т р е к а в а н и од с в е ш т е н с т в а , м а м љ е н и од Фо-

2
Млет. држ. архив Senato Dispacci P. G. in D a l m . et Alb., filza
LIII, 233.
a
„Врт овога краја, и no броју грађевина, за које кажу да их мо-
же бити негде о к о 500, и по њиховој вредности. Многе међу њима би-
ле су лепе и простране, п о с е б н о здање санџака, веома велико и дивно
с а г р а ђ е н о , и кућа Машковића, негдашњег султановог миљеника. П о -
т о њ а је подигнута уз велики трошак, а о д р е ђ е н а је била за боравак
намерника, кадра да много н>их прими, док о б и љ е вртова ово место
чини прекрасним."
3
„Вагс armata" била је најмања јединица млетачке морнарице.
В ј е р о в а т н о да је та врста б р о д а уведена и употребљавана за гоњење
сењских ускока. „La milizia croata et albanese" давала je посаду за те
б р о д о в е . Ha сваком je служила no једна чета од 50 људи који су при-
мали „mezza paga" тј. половицу од оног што су примали војници дру-
гих народности. У д о б а о ком п и ш е м о Млечићи су имали у Далмацији
36 такових лађа, подијељених у три одреда, под заповједништвом три-
ју говернатора: Фране Поседарског, Михаила Круте, Б о к е љ а и Геге
Шкуре, Арбанаса.

40
сколових а г е н а т а , М о р л а ц и су п о ч е л и да се колебају и
да преговарају са п р о в и д у р о м о п р е л а з у „под к р и л о
п р и н ц и п о в о " . А л и та одлука није била ни л а к а ни безо-
пасна и П о с е д а р с к и је видио доста м у к е д о к је п р и в е о у
дјело повјерени му з а д а т а к . О д м е т а њ е првих група ус-
т а л а с а н е раје није и ш л о свуда г л а т к о и ј е д н о о б р а з н о .
Н е к а села, в о ђ е н а од п о д м и ћ е н и х г л а в а р а и ф а н а т и ч н и х
с в е ш т е н и к а , о д м е т а л а су се наслијепо, друга су п р е г о -
варала, п о с т а в љ а л а услове, т р а ж и л а ј е м с т в а , давала
т а о ц е и склапала са Ф о с к о л о м ф о р м а л н е у г о в о р е , н е к а
су се о п е т к о л е б а л а и с к а њ и в а л а , з а т е ж у ћ и о д л у к о м д о к
се ситуација р а з б и с т р и . С т а р и је П о с е д а р а ц м а м и о , ми-
т и о , о б е ћ а в а о , пријетио а п о н е к а д п р и б ј е г а в а о сили т ј .
упадао о р у ж а н о м р у к о м у неодлучна села, х в а т а о људе,
4
плијенио стоку и п а л и о к у ћ е . К у ћ е су, у о с т а л о м , паље-
не и онима који су д о б р о в о љ н о у с к а к а л и , да им се т и м е
5
одузме свака нада у п о в р а т а к . О д м е т н у т и народ са сто-
ком, покућством, пртежом, спровођен Поседарчевим
ч е т а м а , слијегао се на м о р е код Н о в и г р а д а и л и у био-
градско п р и м о р ј е . Отуда ј е л а ђ а м а р е к в и р и р а н и м п о
4
„Li Morlacchi quando burlino, facci lei alia peggio e procuri fer-
marli nel maggior numero che potra; perche serviranno al rinforzo delle
5
galere."
6
„У најгорем случају, када ce Морлаци c нама шегаче, порадите
на т о м е да их у ш т о в е ћ е м броју ухватите, ј е р he д о б р о д о ћ и као поја-
чање на галијама."
„ . . .quando pero quelli di Bucovizza non concludano e la nniscano
conforme s'e trattato con loro, sara b e n e , per metterli in dovere inferirli
qualche danno".* Фосколова писма П о с е д а р с к о м од 19. априла и 3. ма-
ја 1647. у Поседарском Зборнику у посједу г. кнеза А. Б е њ е [ A n t o n i o
Begna].
" . . . но када се они из Буковице никако не одлучују нити при-
клањају преговорима који су с њим воћени, ваља им нанети неку ште-
ту не би ли се приморали да врше своју д у ж н о с т . "
5
„рего saria b e n e obbruggiarli le case di dove s o n o partiti, per le-
varli l'allettumento del ritorno'V Ф о с к о л о в о писмо од 5. маја, Ibid.
' „ Н о било би д о б р о спалити куће из којих су пошли, да их оне
не би мамиле да се врате."

41
о т о ц и м а нејач, ж е н е , с т а р ц и и с т о к а п р е в а ж а н а у И с -
тру, на П а г , з а д а р с к а о с т р в а , а људи способни за оружје
с м ј е ш т е н и у непосредну о к о л и ц у З а д р а , у Д и к л о , Б о к а -
њац, Ц р н о , Драчевац, Св. М а р к а (данашње Арбанасе)
и Р а в н и ц е . П р в и су у с к о ч и л и Ј е с е н ч а н и , па В р а њ а н и a
онда р е д о м В о ј н и ћ и , К р м п о ћ а н и , Г о р и ч а н и , с а п о п о м
Ш о р и ћ е м , К о ж у л о в о п о љ ц и , Ж е г а р ц и и сва Б у к о в и ц а
до И в о ш е в а ц а . У м л е т а ч к и м и з в о р и м а сачувани су по-
даци о броју у с к о ч к о г људства и п р е г н а н е с т о к е . Из тих
б р о ј е в а избија ј е д н о , за д а н а ш њ е п р и л и к е и појмове чи-
сто н е в ј е р о ј а т н о , с т о ч н о б о г а т с т в о н а р о д а у овим кра-
ј е в и м а . Ј е с е н и ч а н и , н п р . данас најсиромашнији подгор-
ц и , п р и л и к о м у с к а к а њ а п р е г н а л и су на П а г 30.000 глава
блага!
К р о з а п р и л и мај 1647. год у с к о ч и л о је к М л е ч и ћ и -
ма 1.000 М о р л а к а б о р а ц а (о н е б о р ц и м а м л е т а ч к а стати-
6
с т и к а не води р а ч у н а ) са 80.000 глава блага .
П о ч е т к о м маја с т и г а о je у З а д а р с е н а т о р А л в и з е
М а л и п ј е р о [Alvise M a l i p i e r o ] , којег je в и ј е ћ е , м о ж д а из
п о т р е б е а м о ж д а из п о д о з р и в о с т и , с т а в и л о уз б о к Фо-
с к о л у к а о в а н р е д н о г провидура. М е ђ у л и ц и м а која ј е
м л е т а ч к а влада с л а л а на управу Д а л м а ц и ј е , б и л о је
7
м н ог о људи бистре памети и честитих намјера, који су
о п ћ е ћ и с н а р о д о м упознали га и истински га з а в о љ е л и .
У т а к о в е је несумњиво спадао и Ф о с к о л о . Он је, штави-
ш е , п р е ц ј е њ и в а о в р л и н е М о р л а к а , м о ж д а и стога ш т о
је тиме дизао вриједност сопственим заслугама. Мали-
пјеро, лацмански надмен и сујетан а суревњав на Фоско-
л о в е успјехе, није марио М о р л а к е , сматрајући их за не-
поуздан и неукротив е л е м е н а т , који ће м л е т а ч к о ј ствари
у Далмацији донијети више зла него користи. Ту су го-
сподску немилост ускочени М о р л а ц и крваво платили.
6
Млет. држ. архив. Senato - dispacci, LIII, 255.
7
И м а д е извјештаја млетачких провидура у којима су, на два
вијека прије Цвијића, уочене и истакнуте карактеристике динарског
типа.

42
Издаја раје ујела је Т у р к е за срце. О н а није пред-
с т а в љ а л а само уврједу њ и х о в е з л о ћ у д е , балијинске си-
л е , већ један осјетан е к о н о м с к и ударац, ј е р ј е т а раја
била к м е т који је о б р а ђ и в а о сад о п у с т о ш е н е з и ј а м е т е и
т и м а р е . З а турску п а к в л а с т о д м е т н и ш т в о М о р л а к а
з н а ч и л о ј е највећи з л о ч и н п р о т и д р ж а в и , з л о ч и н т и м
опаснији ш т о је м о г а о да р а ш и р и з а р а з у и и з а з о в е недо-
гледне посљедице. К а з н а и о с в е т а н а м е т а л е су се к а о
најпреча дужност н о в о м б е г л е р б е г у , Т е к и е л и М у с т а ф а -
-паши. Ч и м је п о л о в и ц о м јула Т е к и е л и у Д р н и ш у при-
8
мио од свргнутог И б р а х и м - п а ш е Г а б е љ а к а војску и
власт, он одмах одвоји један одред од 2.500 к о њ а н и к а и
1.500 ј а њ и ч а р а и упути га под а л а ј б е г о м Ф е р х а т п а ш и -
ћ е м н а одметнуте М о р л а к е о к о З а д р а . О б а в ј е ш т е н н а
вријеме о т о м п о к р е т у , Ф о с к о л о јави М о р л а ц и м а по о-
к о л и ц и да се склањају и спремају на одбрану. У н о ћ и од
20. на 2 1 . јула Ф е р х а т п а ш и ћ удари на Д и к л о . Ф о с к о л о
и з а ш а љ е одмах к у г р о ж е н о м мјесту једну галију, чијом
п о м о ћ и Д и к љ а н и и У с к о ц и одбију Т у р к е , који т а д а на-
в а л е на Б о к а њ а ц . У З а д р у се д о б р о чула п у ц њ а в а и ј е к а
б л и з е б и т к е . Ф о с к о л о , у з б у ђ е н и з а б р и н у т , с л а о је к
Малипјеру и к проведитуру к о њ и ц е П и з а н у [ M a r c Anto­
nio Pisani], no својим к а н ч е л и р и м а п о р у к е да са ч е т а м а
задарске посаде изиђу у п о м о ћ н ап адн у т и ма , али су о б о -
јица, с л о ж н а у н е р а с п о л о ж е њ у и п р е м а Ф о с к о л у и пре-
ма М о р л а ц и м а , одлучно одбијала да ма ш т а предузму,
изговарајући се да је н е о п р е з н о и з л а г а т и војску опасно-
9
сти. Ф о с к о л о ј е , к р о з ону кобну н о ћ , н е к о л и к о пута на-

8
Ибрахим-паша је свргнут на т у ж б у Халил-бегова унука који је
ишао лично у Цариград да се жали султану што паша, добивен мле-
тачким митом, није спријечио пропаст њихове куће. По писању оно-
времених историчара, регби да је доиста тај паша б и о поткупљен од
Млечића. П р о т и тој сумњи говорили би Фосколови покушаји да отру-
је пашу у јулу 1646, за опсаде Новиграда.
9
Сенат, који je по правилу избјегавао гомилање власти у једном
лицу, б и о је свакоме од ове тројице дао по један делиберативни во-
тум. Малипјеро и Пизани, сложни, могли су да пркосе Фосколу иако
им je он, по положају, б и о претпостављен.

43
в а љ и в а о на своје другове о п о м е н а м а и м о л б а м а , али су
о н и остајали упорни п р и својој злурадој одлуци. Б о љ е г
успјеха није п о с т и г а о Ф о с к о л о ни т е ш к и м ријечима и
п р е к о р и м а , к о ј и м а је н а п а о М а л и п ј е р а јавно на град-
с к и м б е д е м и м а , са којих је о к у п љ е н а господа л а т и н с к а
п р а т и л а у јулској н о ћ и гласове в л а ш к е погибије. А л и
ти гласови нису о с т а в и л и р а в н о д у ш н е н а ш е људе који
су с л у ж и л и у задарској посади и на П о с е д а р ч е в и м л а ђ а -
ма усидреним у луци. У њ и м а је п р о г о в о р и л а к р в и они
су, не о б а з и р у ћ и се на в е л и к а ш к у кавгу и не чекајући
ничије заповједи, без д о г о в о р а , појединачно стали да се
спуштају низ б е д е м е и искачу из б р о д о в а , јурећи у по-
м о ћ б р а ћ и у н е в о љ и . К а д су се у с в и т а њ е о т в о р и л а град-
с к а в р а т а , п о т е к л и су им у п о м о ћ и П о с е д а р с к и и Ми-
хаило К р у т а [Cruta] са н е ш т о п р а т њ е , али је судбина
нападнутих б и л а већ з а п е ч а ћ е н а . Н а ј љ у ћ и о к р ш а ј раз-
в и о се у Б е л а ф у з и код ц р к в е Госпе од маслине. М о р л а -
ци, и а к о м а л о б р о ј н и и н а п у ш т е н и , б о р и л и су се дуго и
о ч а ј н о , али најзад, п р е м о р е н и , савладани десетеростру-
к о м п р е м о ћ и , п о ч е ш е у з м и ц а т и , а најзад в р а т о л о м н о
б ј е ж а т и к луци и граду, г о њ е н и т у р с к и м к о њ а н и ц и м а
који су их сјекли све до м о р а на Б р о д а р и ц и . П и з а н и је
к р о з то изјахао из града са м л е т а ч к о м к о њ и ц о м , по-
с т р о ј и о је на Р а в н и ц а м а , и о д р ж а о над њ о м смотру. Кад
је сунце о д с к о ч и л о , на р а з б о ј и ш т у , к а о п о в а љ е н о сноп-
љ е , л е ж а л и су о б е з г л а в љ е н и в л а ш к и љ е ш е в и , а усред
те к а с а п н и ц е бијелила се чедна п о љ с к а ц р к в и ц а .

10
„ Q U A S I ULIVA SPECIOSA IN CAMPIS"

Са р а з б о ј и ш т а Турци су понијели на копљима и у


з о б н и ц а м а двије с т о т и н е ускочких г л а в а . Једнак је био
број р а њ е н и х и з а р о б љ е н и х . М е ђ у погинулима извори
б и љ е ж е два П о с е д а р ч е в а с и н о в ц а, р о ђ е н о г б р а т а Ми-
10
Натпис урезан на прагу цркве Госпе од маслине у Б е л а ф у з и .

44
хаила К р у т е , к а п е т а н а Јуру Б а к и н о в и ћ а и з Ф и л и п ј а к о -
ва и ј о ш два б е з и м е н а к а п е т а н а „de Croati et Albanesi".
Н е к о л и к о дана послије о в е п о г и б и ј е , п р и м и о ј е
кнез П о с е д а р с к и о д б а р о н а К р и с т о ф о р а М а р т и н а Ден-
г е н ф е л д а , који је тада у Ш и б е н и к у с п р е м а о град на од-
брану, п и с м о , које је једна п р а в е д н а оцјена т о г д о г а ћ а ј а
о д стране једног ч е с т и т о г њ е м а ч к о г р а т н и к а . Д о н о с и м о
га д о с л о в н о , не т и ч у ћ и у ј е з и ч н е и о р т о г р а ф с к е г р е ш -
ке.
Molt' Illustre Signore, Signore Osscruandissimo.
G r a t i mi s o n o stati gli auisi, che Vossignoria s'e com-
piaciuta d a r m i distinto della fattione costi seguita, e t a n t o
piu godo me n ' h a b b i a d a t o esatta p a r t e , p e r c h e si s o n o
sparse qui diverse relationi.
Io in u e r o n o n posso c o n c o r r e r coll' o p i n i o n e d'esser
s p e t t a t o r e dell'uccisione di Sue C a m e r a t e , fratelli, et amici,
principalmente d o u e ( s e c o n d o a l mio p a r e r e ) p e r q u a n t a
conoscenza ho del si t o , n o n e r a n o dificili i mezi di m a n d a r
soccorso s e n d o cosi vicino alia fortezza, et incaloriti dal
C a n n o n d'essa.
Mi rallegro p e r o d ' i n t e n d e r e dalle letere dell' Eccelen-
tissimo Signor G e n e r a l e d'altre da diversi scrittemi, che in
queste fattioni ella n o n ha n i e n t e diminuito il suo o r d i n a r i o
valore d i m o s t r a t o in t a n t ' altre occasioni, in b u o n n u m e r o
delle quali posso con verita far t e s t i m o n i a n z a d ' h a v e r
co'proprij occhi a m m i r a t o le sue valorose attioni.
Mi tocca il c u o r e la m o r t e de suoi n e p o t i , ma p e r c h e
sono morti galant' huomeni p e r la fede di Christo, e p e r la
Patria deve V o s t r a Signoria t a n t o piu consolarsi, e r e n d e r a
D i o gratie d'haver salvato, e la sua p e r s o n a , et il resto della
sua g e n t e . A V o s t r a Signoria p r e g o dal cielo ogni b r a m a t o
c o n t e n t o , e bacciole di core le m a n i ,

Sebenico li 5 A g o s t o 1647
Di Vossignoria M o l t ' Illustre
Affetionatissimo Servitor di C u o r e
Baron di Degenfelt

45
(Превод:
Пресвијетли Господине, Господине Преуважени!
У г о д н е су ми б и л е вијести које је В а ш е Господство
и з в о л и л о п о т а н к о с а о п ш т и т и ми о сукобу који је т а м о
б и о , и у т о л и к о ми је д р а ж е да сте ме о т о м т а ч н о обави-
ј е с т и л и , у к о л и к о су се овдје били пронијели р а з л и ч и т и
гласови.
Ја уистину не могу да се с л о ж и м са м и ш љ е њ е м да се
буде п о с м а т р а ч погибије својих другова, б р а ћ е и прија-
т е љ а , н а р о ч и т о гдје (по м о м е м и ш љ е њ у ) , у к о л и к о по-
знајем п о л о ж а ј , није б и л о т е ш к о н а ћ и н а ч и н а д а с е по-
ш а љ е п о м о ћ , п о ш т о је б и л о т а к о близу т в р ћ а в и и под
ватром њених топова.
В е с е л и ме ш т о из писама У з в и ш е н о г Господина Ге-
н е р а л а и из других упућених ми од разних л и ц а дознајем
да Ви нисте одступили од В а ш е о б и ч н е х р а б р о с т и дока-
з а н е у т о л и к о других п р и л и к а , у м н о г и м а од којих могу
истински да посвједочим да сам својим о ч и м а гледао
В а ш а ј у н а ч к а дјела.
Д и р а ме у срце с м р т В а ш и х с и н о в а ц а , али п о ш т о су
погинули ч а с н о за вјеру Х р и с т о в у и за отаџбину, м о р а
В а ш е Господство да се т и м л а к ш е утјеши и захвали Б о -
гу ш т о је спасио и В а ш у л и ч н о с т и о с т а т а к В а ш и х људи.
В а ш е м Господству м о л и м о д н е б а с в а к о ж е љ е н о задо-
в о љ с т в о и љубим В а м с р д а ч н о р у к е .
Шибеник 5. А в г у с т а 1647.
В а ш е г П р е с в ј е т л о г Господства О д а н и од срца слу-
га Б а р о н од Дегенфелда.)

46
ОПСАДА И ПРЕДАЈА КЛИСА 1648.
ГОДИНЕ

Пад К л и с а у турске р у к е 1537. год. и м а о ј е , са исто-


ријске т а ч к е гледања, ј е д н а к о з н а ч е њ е к а о и пад које
му драго од безбројних малих т в р ћ а в а на п е р и ф е р и ј и
христјанског З а п а д а , али је он и п а к , ваљда ради р е н о -
меје његових б р а н и л а ц а , П е т р а К р у ж и ћ а и у с к о к а , на-
ш а о на т о м З а п а д у в е ћ е г одјека н е г о пад свих христјан-
ских пограничних т в р ђ а в и ц а скупа. H e с а м о т о , н е г о ј е
пад Клиса убацио у о н о в р е м е н у е в р о п с к у дипломацију
једно ново м е ђ у н а р о д н о п и т а њ е : к л и ш к о п и т а њ е . T o j e
п и т а њ е к р о з ч и т а в један вијек б и л о с т а л н о н а д н е в н о м
реду у најмоћнијим е в р о п с к и м д в о р о в и м а : п а п и н с к о м ,
ц а р с к о м , ш п а њ о л с к о м , в и ц е к р а љ е в с к о м и надвојвод-
ском. Небројени авантуристе и занешењаци, нарочито
из наших и а р б а н а ш к и х к р а ј е в а , п о п о в и , бискупи, ф р а -
т р и , п л е м и ћ и , војници, м а л т е ш к и в и т е з о в и и с е њ с к и ус-
а
коци, к о в а л и су завјеру и п р е д л а г а л и п л а н о в е к а к о да
се К л и с п р е о т м е Т у р ц и м а , чијом п о м о ћ и и за чији ра-
чун. У једно је вријеме к л и ш к о п и т а њ е б и л о п о п р и м и -
ло вид једне г р о з н и ц е , једне опсесије к о ј а је б и л а завр-
тјела м о з г о м не с а м о појединим п о л и т и ч к и м пустоло-
вима, већ ч и т а в и м р е д о в и м а г р а ђ а н с т в а н а н а ш е м при-
морју. Та је опсесија н а ш л а своју кулминацију у позна-
т о м препаду н а к л и ш к у т в р ђ а в у , и з в р ш е н о м о д И в а н а

а
Сењски ускоци нису нигде били предмет веће п а ж њ е у истра-
живачком раду Бошка Деснице. И овде их т р е б а схватити као н е ш т о
друго у односу на котарске ускоке.

47
А л б е р т и ј а ( G i o v a n n i Alberti) и Н и к о л е Ц и н д р а , уз по-
м о ћ сењских у с к о к а , 1596. г о д и н е . Па ни кад је тај лу-
6
ди а л и с и м п а т и ч н и coup de tete с ш ш т с к и х п л е м и ћ а , ус-
љед д у ш м а н с к о г става м л е т а ч к и х власти о н а к о к р в а в о
и т р а г и ч н о з а в р ш е н , ни онда се п р о ф е с и о н а л ц и клиш-
к о г п и т а њ а нису д о з в а л и п а м е т и . Рад на п р е о т и м а њ у
К л и с а у вези са о п ћ и м у с т а н к о м б а л к а н с к и х народа, или
н е з а в и с н о од т о г а , н а с т а в љ е н је на е в р о п с к и м дворови-
ма ј о ш к р о з н е к о л и к о деценија, то јест све до в р е м е н а
кад је с т р а ш н и Т р и д е с е т о г о д и ш њ и р а т наметнуо Sana-
Ay п р е ч е б р и г е . А л и ни тада н е к и од европских д в о р о в а ,
н а р о ч и т о папински и напуљски, нису престали да јед-
ним о к о м ш к и љ е н а н а ш К л и с , разумије с е в и ш е и з
м р ж њ е на јадранску Р е п у б л и к у него из милости према
изгубљеној ускочкој тврђави.
К а д се све о в о има у виду, онда постаје р а з у м љ и в о
о г р о м н о и н т е р е с о в а њ е које je у Еврогш и з а з в а л а опсада
К л и с а и њ е г о в а предаја м л е т а ч к о м провидуру Леонарду
Ф о с к о л у у м а р т у 1648. год. Д о к а з о т о м и н т е р е с о в а њ у
н а л а з и м о у б е з б р о ј н и м о п и с и м а и извјештајима о т о м
догађају, ш т а м п а н и м и р а с у т и м у рукописима по свим
архивима и б и б л и о т е к а м а З а п а д а . Н и ј е д а н догађај у на-
шој п р о ш л о с т и , сем, м о ж д а , в е л и к е д у б р о в а ч к е т р е ш -
њ е , није с т а в и о у п о к р е т т о л и к о гушчијих п е р а , дома-
ћих и с т р а н и х , к о л и к о пад о н о г к р в а в о г д а л м а т и н с к о г
г р е б е н а . Biblioteca M a r c i a n a , Biblioteca A m b r o s i a n a , Ba-
т и к а н с к и А р х и в , M u s e o C o r r e r , б е ч к и Kriegsarchiv и
м н о г и други пуни су и з в ј е ш т а ј а о т о м догађају, писаних
од п о з н а т и х и анонимних и н ф о р м а т о р а . П о д р о б н е тач-
не описе дали су о њ е м у г о т о в о сви званични и незва-
нични млетачки историчари оног времена, нарочито
В е р н и н о [Vernino] и С е р т о н а к о А н т и к а н о [Sertonaco
A n t i c a n o ] ( Ђ и р о л а м о Б р у с о н и ) али ј е , к о л и к о ј а могу
да просудим, најтачније и највјерније п р и к а з а о пад
6
Лакоумност (франц.).

48
Клиса н а ш , д о м а ћ и и с т о р и ч а р Ф. Д и ф н и к о у својој до-
б р о ј , али на ж а л о с т ј о ш увијек р у к о п и с н о ј , историји
Кандијског р а т а у Д а л м а ц и ј и . "
К а к о ј е тај рукопис т е ш к о доступан ј е р ј е Д и ф н и -
кова историја сачувана с а м о у т р и п р и м ј е р к а , п о к у ш а ћ у
да према њему дадем п р и к а з опсаде и предаје К л и с а ,
попуњујући га архивским подацима к о ј и м а р а с п о л а -
ж е м . П р е д м е т је, д о д у ш е , м а л о п љ е с н и в , али h e м о ж д а
з а и н т е р е с о в а т и п о к о ј е г п о с љ е д њ е г М о х и к а н ц а из пред-
фусбалских генерација.

Врховни заповједник м л е т а ч к и х снага у Д а л м а ц и -


ји, г е н е р а л н и провидур Ф о с к о л о , који је из искуства
знао да једино р а т у з и м и и р а н о м п р о љ е ћ у , д о к н е п р о -
ходност планина спрјечава с и л а з а к у Д а л м а ц и ј у л и ч к и м
и босанским Т у р ц и м а , има изгледа на успјех, о т п о ч е о је
и 1648. год. к а м п а њ у в е ћ у ф е б р у а р у . П о с р е д о в а њ е м ви-
совачких ф р а њ е в а ц а п о с т и г а о је да се све П е т р о в о по-
ље о д м е т н е од султана а п о м о ћ у П е т р о п о љ а ц а и Ш о р и -
ћевих и С м и љ а н и ћ е в и х у с к о к а освојио је под крај ф е -
1
бруара Д р н и ш , велику, многољудну и б о г а т у т р г о в а ч -
ку в а р о ш , и с р у ш и о н а п у ш т е н и К н и н , В р л и к у и С к р а -
дин. О с в о ј е њ е и п р о п а с т Д р н и ш а о б р а д о в а л а је најви-
ше Ш и б е н ч а н е , чији је град б л и з и н а те т у р с к е б а з е ,
житнице и а р с е н а л а п а ш и н и х армија, с т а л н о у г р о ж а в а -
ла. Н а п о в р а т к у и з Д р н и ш а Ф о с к о л о ј е т р и ј у м ф а л н о
д о ч е к а н у Шибенику гдје су му, из з а х в а л н о с т и , сви ре-
дови г р а ђ а н с т в а дали подигнути на тргу м р а м о р н у ста-
туу на чијем су подножју б и л а уклесана и м е н а свих ње-
гових побједа у Д а л м а ц и ј и . О д м о р и в ш и војску у Шибе-
1
Дрниш је тада имао 1.500 кућа.
' И з и ш л о из штампе 1986. у Сплиту, под насловом Povijest Кап-
dijskog rata и Dalmaciji.

4 С т о ј а н Јанковић и у с к о ч к а Д а л м а ц и ј а 49
нику, Ф о с к о л о д е в е т о г м а р т а упути п р о в е д и т о р а Ђ о р ћ а
[Giorgio] са к о њ и ц о м у К а ш т е л а , а осталу војску укрца
на ч е т и р и галије, т р и д е с е т о р у ж а н и х л а ћ а и м н о г о дру-
гих б р о д о в а , те послије ш е с т дана п у т о в а њ а по непо-
в о љ н о м в р е м е н у , с т и ж е под С о л и н , гдје искрца војску
к о ј а ј е , з д р у ж е н а с а приспјелим Ђ о р ћ о в и м одредом
п р е м а ш и л а десет хиљада б о р а ц а , и б и л а смјештена у
претходно припремљене шанце.
Град К л и с , н а з в а н од П т о л о м е ј а A n d e c r i o n , од
С т р а б о н а A n d r e t r i o n а од Д и о н а A n d e r i o n , удаљен 5 ми-
ља од С п л и т а a 3 од солинских р у ш е в и н а , о к р у ж е н је
д у б о к и м д о л и н а м а и з а т в о р е н н е п р и с т у п а ч н и м брдским
у р в и н а м а . Б р д о са и с т о ч н е с т р а н е з в а н о О з р и н а (ту је
пут з в а н С в и њ с к а с т а з а , који води у Ц е т и н у ) спаја се
п р е м а југу са М о с о р о м , и и м а на врху једну малу кулу,
о д р е ћ е н у з а турске с т р а ж а р е . С а друге стране О з р и н е
д и ж е се брдо Р у п о т и н а , к о ј е , савијајући свој стравични
х р б а т у дуги л у к п р е м а западу, има под с о б о м бријег
Г р е б е н , м н о г о н и ж и и м а њ е в р л е т а н . У средини мећу о-
вим б р д и м а , к а о у в е л и ч а н с т в е н о м а м ф и т е а т р у , на ле-
ћ и м а с т р м е и к а м е н и т е узвисице којој се приступа јед-
н и м с а м и м уским и т е ш к о проходним путем, д и ж е се, у
д у г о љ а с т о м о б л и к у , град К л и с , који неравнине брда и
зидине дијеле у т р и с т е п е н а с т а о б о р а , један п о в и ш е
другог. П р в и са западне с т р а н е , н и ж и од о с т а л а два и од
брда Г р е б е н , и м а в р а т а на сјевер, пред којима се н а л а з и
т у р с к о г р о б љ е и на која се не м о ж е унићи ш т о се прет-
ходно н е ћ е п р о ћ и к р о з г о с т и н а ц , који они зову хан и к о -
ји је од западне с т р а н е в е з а н за ту ограду и истурен над
2
једном заравни званом Медан. Други обор са Папином
3
к у л о м , на м а т е р њ е м ј е з и к у з в а н о Опрах, н е к о л и к о ма-
њих кула и б е д е м а и н е ш т о м а л о к у ћ а , д о м и н и р а н је од
Г р е б е н а и од т р е ћ е г о б о р а . У о в о м су се п о т о њ е м нала-
з и л е к у ћ е бивших к н е з о в а и двије ч а т р њ е , и т а ј , к а о
2
Мегдан или Мајдан?
3
„In lingua materna."

50
највиши, није био бијен ни са којег п о л о ж а ј а . В а н ових
ограда, п р е м а подневу, ш и р и л а се в а р о ш са в и ш е од
двије стотине к у ћ а , о п к о љ е н а сувозидом. Д р у г а су се
п р е д г р а ћ а ш и р и л а од и с т о к а до подножја саме узвисице
и по падинама Г р е б е н а . В а н града је б и л о н е к о л и к о из-
вора ж и в е воде, од којих су н а ј б л и ж и онај н а з в а н „ Т р и
к р а љ а " , гдје је раније б и о један м а н а с т и р к о н в е н т у а л а -
ца са ц р к в о м п о с в е ћ е н о м т р и м а В р а ч и м а , и онај у у в а л и
4
„ Б а њ и долац".
На глас о опсади која се п р и п р е м а л а , д о ш а о je у
К л и с г л а в о м њ е г о в санџак-бег М е х м е д , син Муслај-бе-
5
га, с е с т р и ћ а султана С е л и м а Д р у г о г , a с њ и м њ е г о в ћ е -
хаја и б р а т по мајци Мустај-бег Н у р у л а х о в и ћ . З а т е к л и
су се у Клису ј о ш : к а о з а п о в ј е д н и к града А х м е т - а г а Б а -
р а к о в и ћ , ч о в ј е к б о г а т и од в е л и к о г угледа, А х м е т спа-
хија О м е р п а ш и ћ из С о л и н а , з а п о в ј е д н и к К а м е н а , мудар
и с т а л о ж е н Т у р ч и н и н е к о л и ц и н а других п о г л а в и т и х му-
слимана, који су се ту били склонули са и м о в и н о м и по-
родицама к а о на сигурном Nljecry. Ш т о ј а њ и ч а р а , ш т о
спахија, ш т о м ј е ш т а н а , у К л и с у се н а ш л о в и ш е од хи-
љаде људи способних за о р у ж ј е . Ш е с н а е с т о г м а р т а
М л е ч и ћ и з а у з е ш е п о л о ж а ј Г р е б е н , н а п у ш т е н о д тур-
ског одреда, који је т р е б а о да га б р а н и , а уједно и пред-
г р а ђ е под п р в и м о б о р о м , и а к о су их ту Ту рц и узнемири-
вали честим испадима. П р и с т у г ш л о се з а т и м о п к о љ а в а -
њу града са свих с т р а н а . К л а н а ц на С в и њ с к о ј с т а з и чу-
в а о је п у к о в н и к Б р и т о н са њ е м а ч к о м и т а л и ј а н с к о м пје-
шадијом, н е ш т о даље п о п Ш о р и ћ и В у к М а н д у ш и ћ са
М о р л а ц и м а , т е р и т о р и ј а л ц и м а из К а ш т е л а и Сгхлита,
ш е с т стотина П о љ и ч а н а и П р и м о р ц и м а под Ј а н к о м
Марјановићем и харамбашама Матијом Павловићем,
И в а н о м Н а д и ћ е м и К а ч и ћ е м . Други ј е к л а н а ц ч у в а о
к н е з П о с е д а р с к и у з п о м о ћ в и т е з а Д е л а Т а л о њ е р а [Delia
4
Сви су називи у оригиналу на нашем језику.
5
О н о г истог који је 1696. потукао Ленковића и п р е о т е о Клис од
Алберта.

4* 51
T a l l o n i e r a ] . Гувернадур К р у т а са својим људима др-
ж а о ј е п о л о ж а ј код м о с о р с к е с т р а ж а р н и ц е . Талијан-
с к е су ч е т е б и л е з а п о с ј е л е п р е д г р а ђ а са запада, а о с т а л а
је п р е д г р а ђ а д р ж а о Ш к у р а са н е к о л и к о ч е т а своје на-
р о д н о с т и ( А р б а н а с а ) и Н и ј е м а ц а . У долини под Гребе-
н о м смјестила се к о њ и ц а , која је з а у з е л а била и в р е л о
„ Т р и к р а љ а " . С у т р а д а н су и з н е с е н а на Г р е б е н два т о п а ,
к о ј а су одмах п о ч е л а да бију д о њ и о б о р . Из града се од-
6
г о в а р а л о са два т о п а и т р и ф а л к о н е т а , и то је била сва
а р т и љ е р и ј а к о ј о м су б р а н и о ц и р а с п о л а г а л и , па су т а к о
7
М л е ч и ћ и својом в а т р о м м о г л и да с р у ш е спртве и кон-
т р а б а т е р и ј у у другом о б о р у и да о ш т е т е хан растјера-
в ш и т у р с к е к о њ а н и к е у њ е м у с к л о њ е н е . П о ј а ч а в ш и ба-
терију н а Г р е б е н у ј о ш ј е д н и м т о п о м , п р о в а љ е н ј е зид
д о њ е г о б о р а те су к р о з тај п р о д о р у сутон д е в е т н а е с т о г
м а р т а опсједачи и з в е л и ј у р и ш и з а у з е л и доњи град, и
п о р е д ж и л а в о г о т п о р а посаде која их је цијеле о н е н о ћ и
и з с р е д њ е г о б о р а т у к л а к а м е њ е м , расвјетљујући зидине
м ј е ш и н а м а з а т о п љ е н и м п а к л и н о м да им се опсједачи не
б и п р и м а к л и . С у т р а д а н ј е надодан б а т е р и ј и ј о ш један
т о п , ч е т в р т и , те је у з е т а под ватру кула О п р а х и срушен
к о м а д зидине с р е д њ е г о б о р а с а бурне с т р а н е , али к а к о
је тај зид б и о с а г р а ђ е н на стрмој л и т и ц и , није м о г а о да
се о т в о р и п р о д о р д о в о љ а н за ј у р и ш . Н а с т о ј а л о се стога
да се из је дн е к у ћ е п р и л и ј е п љ е н е уза зидине другог о б о -
ра п о т к о п а л а г у м , ш т о су Т у р ц и п о к у ш а в а л и да осујете
бацајући цијеле о н е н о ћ и на ту кућу к а м е њ е , греде и
в р е ћ е пуне пијеска, од ч е г а јој се с р у ш и о к р о в . М и н е р и -
ма је и п а к успјело да з а п а л е л а г у м и под в р а т а средњег
о б о р а подметну п р а с к а в и ц у , али б е з к о р и с т и јер су вра-
та б и л а з а б е д е м љ е н а а иза зида б а ч е н а у лагум била је
подигнута б а р и к а д а . Опсједачи у п р а в и ш е тада ватру
својих т о п о в а на б а р и к а д у и кад се п р о д о р п р о ш и р и о ,

6
Дуги и уски топови мањег калибра.
7
О г р о м н е корпе од плетеног прућа испуњене з е м љ о м , употреб-
љаване за заштиту топова.

52
и з в р ш и ш е ј у р и ш , који Т у р ц и о д б и ш е в а т р о м и з пуша-
к а , стријелама, к а м е њ е м и с а б љ а м а . О д б и ј е н је т а к о и
други јуриш и т е к т р е ћ и м ј у р и ш е м М л е ч и ћ и м а успије
да освоје средњи о б о р . А л и к а к о су се војници, ч и м су
п р о д р л и у тај д и о , расули по к у ћ а м а да г р а б е и п љ а ч к а -
ју, б р а н и о ц и у ч и н и ш е испад из г о р њ е г града те их у
грдном п о к о љ у о п е т и з б а ц и ш е и з с р е д њ е г о б о р а . Ч а к
су и ж е н е н о ж е в и м а и к а м е њ е м убијале р а ш т р к а н е и
п р е с т р а в љ е н е м л е т а ч к е в о ј н и к е , којих т о м п р и л и к о м
изгибе п р е к о двије с т о т и н е . Б р а н и о ц и се д а д о ш е одмах
на посао да затуре п р о д о р у з и д и н а м а , а опсједачи да им
то спријече в а т р о м из т о п о в а и једним н о в и м неуспје-
л и м ј у р и ш е м , при к о м е ј е д о п а о р а н а п у к о в н и к С о р г о
[Sorgo], који га је изводио. У м л е т а ч к о м т а б о р у почи-
њ а л а је м е ђ у т и м да се о с ј е ћ а н е с т а ш и ц а х љ е б а и с т о ч н е
хране јер су н е в р е м е н а на м о р у с п р ј е ч а в а л а д о в о з из З а -
дра, па је п о м о р људи и к о њ а од студени и и з н е м о г л о с т и
б и в а о из дана у дан све то в е ћ и .
А л и су и К л и ш а н и , поред свих успјеха, б и л и пуни
страха усљед исхода н е к и х њихових в р а џ б и н а и г а т а њ а ,
па су ч е с т и м улацима т р а ж и л и од n a m e да им п р и т е к н е
у п о м о ћ , ш т о им је овај с т а л н о о б е ћ а в а о . Ф о с к о л о је
био сазнао да је Т е к и е л и , с а к у п и в ш и н а ј в е ћ и б р о ј вој-
ске који је м о г а о у стисци часа и непогоди в р е м е н а , б и о
д о ш а о у С и њ , па је стога заповједио Ш о р и ћ у и Манду-
ш и ћ у да га са својим људима п р е с р е т н у и з а д р ж е д о к им
о н п о ш а љ е п о м о ћ . К а д с у извиднице о т к р и л е Т е к и е л а ,
који се са двије хиљаде Т у р а к а б и о п р и м а к а о С в и њ с к о ј
стази у ували иза брда О з р и н е , М о р л а ц и га т а к о храбро
н а п а д о ш е да су п р о д р л и у средину њ е г о в и х ч е т а и наг-
нали га у бијег г о н е ћ и га све до Д у г о п о љ а . Г л а в е поби-
јених Т у р а к а , н а с а ђ е н е н а к о п љ а , п о к а з а ш е М л е ч и ћ и
з а т в о р е н и м а у Клису не би ли их т а к о , п р е с ј е к а в ш и им
наду у пашин у п о м о ћ , склонули на предају. А л и су бра-
ниоци остајали упорни и н е с а в и т љ и в и . К а д су К л и ш а н и
одбили један нови ј у р и ш на с р е д њ и о б о р , и з в р ш е н од

53
стотину в о ј н и к а о р у ж а н и х м а ч е в и м а и прсним оклопи-
м а , који су се б и л и д о б р о в о љ н о понудили за тај пот-
хват, М л е ч и ћ и п р е с т а д о ш е са н а в а л а м а и смјестише
једну нову батерију на т у р с к о г р о б љ е , пред капијом до-
њ е г града. У п р а в и в ш и ватру обију батерија на кулу О-
п р а х , о н и је т о л и к о п о р у ш и ш е да су б е з муке м о г л и да
се до ње попну и да је заузму.
Т е к и е л и је м е ђ у т и м у Д у г о п о љ у , гдје се у бијегу ус-
т а в и о , б и о сакупио п е т хиљада б о р а ц а , р и ј е ш е н да се не
к р е ћ е д о к не сакупи војску довољну да надвлада опсје-
д а ч е . Ф о с к о л о је с м а т р а о да је о п а с н о ч е к а т и неприја-
т е љ а у л о г о р у и да је п а м е т н и ј е напасти га прије нег са-
купи в е л и к у војску. Тој се намјери о п и р а о провидур
Ђ о р ђ о т в р д е ћ и д а ј е к о њ и ц а , усљед и з н е м о г л о с т и пре-
г л а д њ е л и х и п р о з е б л и х к о њ а , неспособна за борбу, али
то није с м е л о Ф о с к о л а у њ е г о в о ј одлуци. Он заповједи
Ђ о р ђ у да са двије хиљаде п р о б р а н и х п ј е ш а к а и са свом
коњицом потражи непријатеља у његовим шаторима.
К а д ј е н а т у заповјед п у к о в н и к д р а г о н а , А л ч е с т е К а м -
п а њ а [Alceste C a m p a g n a ] , п о к у ш а о да га и он од своје
с т р а н е увјери о биједном стању к о њ и ц е , Ф о с к о л о изда-
де п и с м е н о н а р е ђ е њ е за напад и стављајући обојици у
изглед д р ж а в н у н е м и л о с т , присили и х н а п о к р е т . К а к о
је Ђ о р ђ о в одред з а н о ћ и о у С в и њ с к о ј стази не н а п а в ш и
п а ш у , Тур ц и су га сутрадан о т к р и л и кад је био на двије
миље од Дугопоља, ш т о је онемогућило Текиелију да
сврста своју војску у бојни ред и с а ч е к а Ђ о р ђ а код свог
л о г о р а . Овај ј е б и о истурио напред М о р л а к е с а н е ш т о
коњаника капетана Б е њ е [Antonio Begna]. Нападнути
од М о р л а к а , Ту р ц и се п р и в и д н о п о в у к о ш е , па, кад се
М о р л а ц и р а з л е т и ш е д а пљачкају ш а т о р е , н а в а л и ш е н а
расуте п љ а ч к а ш е „отимајући и м с а плијеном ж и в о т е " .
У п о м о ћ М о р л а ц и м а п р и т е к о ш е К р у т а , Месија и Ч и п -
ч и ћ са А р б а н а с и м а , Х р в а т и м а и К а ш т е л а н ц и м а , али су
и о н и притиснути н а д м о ћ н и ј и м н е п р и ј а т е љ е м д о ш л и у
т е ж а к п о л о ж а ј и а к о ј е Б е њ а с а о к л о п н и ц и м а ј о ш одо-

54
лијевао. В и д е ћ и њихову стиску и скору погибију, пош-
т о и м Ђ о р ђ о није с л а о п о м о ћ и , п у к о в н и к Л о н а в а л [Lo-
navalle] на своју руку, не ч е к а ј у ћ и Ђ о р ђ о в е заповједи,
отисну се са к о њ и ц о м од десног к р и л а и удари с б о к а на
Т у р к е т а к о в и м н а л е т о м да је д о п р и ј е в ш и до Б е њ е наг-
нао у бијег пашину војску, г о н е ћ и је све д о к Ђ о р ђ о није
дао з н а к за п о в л а ч е њ е , омогућујући т а к о Т е к е л и ј и да се
са р а з б и ј е н о м војском в р а т и у Ц е т и н у .
М л е ч и ћ и тада п о д и г о ш е ј о ш једну, т р е ћ у батерију
и о б о р и ш е на град ј о ш пакленију ватру, показујући при
т о м е посади главе побијених у Д у г о п о љ у , али све то не
би ј о ш било с к р ш и л о ј у н а ч к и о т п о р б р а н и л а ц а да у са-
мом граду није и з б и о р а з д о р м е ђ у спахијама и ј а њ и ч а -
рима који су п о ч е л и да ускраћују послух, предбацујући
спахијама да они гину за спас њихових т и м а р а . Р а з д о р
се т о л и к о з а о ш т р и о да је с в а к о г часа м о г а о да се пре-
твори у оружан сукоб. To несносно стање, појачано
п л а ч е м ж е н а и в р и с к о м дјеце, те п о т в р д а вијести о па-
шину поразу код Д у г о п о љ а , с к р ш и најзад у п о р н о с т кра-
ј и ш к и х поглавица з а т в о р е н и х у Клису и они т р и д е с е т о г
м а р т а и с т а к о ш е на продору зидине с р е д њ е г о б о р а бије-
лу заставу. О т о м је одмах о б а в ј е ш т е н Ф о с к о л о , к о ј и је
са галије у С о л и н у у п р а в љ а о о п с а д о м , и он смјеста по-
хита под К л и с . М е ђ у т и м , на вјеру дану од провидура
Ђ о р ђ а и к н е з а С к о т и ј а [Scoti], спустили су се к р о з про-
дор Исај-бег А т л а г и ћ , А х м е т спахија О м е р п а ш и ћ ,
Мехмед-ага ј а н и ч а р с к и и један санцак-бегов к о м о р н и к .
„ П о к л о н и в ш и се д у б о к о пред г е н е р а л о м , А х м е т спахи-
ја, који је био рјечитији од осталих па је с т о г а о д р е ђ е н
за бесједника, у присуству д р а г о м а н а , с л о в и н с к и м јези-
ком о в а к о узе г о в о р и т и : П о с л а н и смо од с а н џ а к - б е г а ,
поглавица и друге господе која се н а л а з е у Клису к Ва-
ма, славни и милостиви господине, да п р е г о в а р а м о о
предаји града. З н а д е д о б р о В а ш а Мудрост д а ј е в и х о ћ е -
те и да њезин пад зависи у п р в о м реду од Б о ж ј е р у к е и
од судбине а п о т о м од н е и з м ј е р н о г ј у н а ш т в а о в е непо-

55
бједиве и б р о ј н е в о ј с к е , ми не м о ж е м о да се б о р и м о
п р о т и удесу, па смо се склонули да је уступимо, увјере-
ни да ћ е м о од В а ш е н е и з р е ц и в е м и л о с т и добити оне ис-
те увјете уз које је овај град, другом п р и л и к о м , од хрис-
8
тјана п р е д а н Турцима и к а к о се је до сада поступало на
о в о м пограничју, бива да ћ е т е д о з в о л и т и свим станов-
ницима и б р а н и о ц и м а града да изиђу из њега под ору-
ж ј е м и са к о м о р о м те да ћ е т е им д а т и спровод до грани-
ц е , з а д о в о љ а в а ј у ћ и се да п р и м и т е град са т о п о в и м а и
џ е б а н о м која се у њ е м у н а л а з и . " Ф о с к о л о није хтјео да
п р и с т а н е на т р а ж е н е увјете т в р д е ћ и да су се К л и ш а н и ,
о д б и ј а њ е м позива на предају, учинили недостонјим ње-
гове м и л о с т и и да с т а њ е опсједнутог града не оправдава
п о с т а в љ е н е услове, те је захтјевао да б р а н и о ц и предаду
град на м и л о с т и н е м и л о с т . П р е г о в о р и , у којима су к а о
м л е т а ч к и п о к л и с а р и у ч е с т в о в а л и задарски п л е м и ћ
Гргур Д е т р и к о [Detrico] и сплитски Ф е д е р и к М а р о л и
[Federico Marolli] ( ј а м а ч н о ради ј е з и к а ) з а т е г л и су се
п о р у к а м а и о т п о р у к а м а све до м р а к а б е з р е з у л т а т а , те
се је Ф о с к о л о п о в р а т и о на к о н а к у галију, обавјести-
в ш и санџак-бега да сутрадан или п р и с т а н е на безувјет-
ну предају и п о ш а љ е т а о ц е или ће наставити ватру на
град са свом с и л о м и из свих г р л а . С у т р а д а н , на 3 1 . мар-
та 1648. год., у у г о в о р е н и час п р и к а з а ш е се Фосколу
Исај-бег А т л а г и ћ , санџак-бегов ћехаја Н у р у л а х о в и ћ и
т р и друга т а о ц а , т е послије дугог н а т е з а њ а углавише
предају под о в и м условима:

Т у р ц и предају г е н е р а л у град К л и с и напуштају га


са својим п о р о д и ц а м а , б е з оружја, к о њ а и к о м о р е , и би-
ти he спроведени до границе.
Н и ј е д н а страна н е ћ е п р а в и т и н и к а к в и х с м е т њ а
христјанима и л и б и л о к о м е који би од своје добре в о љ е
хтјео да о с т а н е у Клису.
8
О д н о с и се на предају Клиса Мустај-бегу 1596. године.

56
Сви христјански р о б о в и , који се н а л а з е у граду,
предају се генералу.
Турци дају т а о ц е ради ј а м с т в а да се у граду н е ћ е из-
в р ш и т и превара л а г у м и м а и л и друге в р с т е .
Турци имају д а п о в р а т е М л е ч и ћ и м а к о н т а Е н р и к а
Капру [Enrico C a p r a ] , п у к о в н и к а Јурја А р б а н а с о в и ћ а ,
к а п е т а н а Гандузија [ G a n d u s i ] , к а п е т а н а Р а њ а [ R a g n a ] ,
к а п е т а н а Б е р н а р д и н а Б о р т у л а ч и ћ а и синовца к н е з а П о -
седарског, И в а н а , који су у р а з н и м п р и л и к а м а д о п а л и
4
ропства, са другом ш е с т о р и ц о м која ће се н а к н а д н о
именовати.
Н а обезбједу и з в р ш е њ а п о с љ е д њ е т а ч к е Т у рц и h e
предати ш е с т т а л а ц а , које г е н е р а л з а т р а ж и . П и с м е н о
редигован уговор капитулације п р и к а з а л и су, уз генера-
л о в прстен (ваљда у з н а к вјере) санџак-бегу Д е т р и к о и
М а р о л и , а овај га је п о т в р д и о и п р е д а о им р о б о в е који
су се н а л а з и л и у граду, и залихе џ е б а н е , о б д а р и в ш и сва-
ког од њих једном т у р с к о м с а б љ о м , о к о в а н о м с р е б р о м .
П о т о м су уведене у град н е к о л и к е ч е т е п ј е ш а к а са про-
видуром Ђ о р ђ о м . Г е н е р а л се смјестио код капије
сврставши војску свих н а р о д н о с т и у два дуга р е д а , са
једне и друге стране пута којим су имали да изиђу опсјед-
нути К л и ш а н и . Ч и м су ови видјели м л е т а ч к у војску у
граду, не знајући в а љ д а н и ш т а о предаји, о б у з е т и не-
надним страхом п о ч е ш е да скачу низ п р о д о р , низ зиди-
не и низ л и т и ц е да би се спасили бијегом, п р и чему су
неки од наших у с т а в љ а л и ове биједнике те их б е з м и л о -
сти свлачили и п љ а ч к а л и . Д о к се на једној с т р а н и су-
збијала т о л и к а дрскост, п о с т у п а л о се ј е д н а к о са о н и м
Турцима који су п р о л а з и л и м е ђ у два реда в о ј н и к а и
о ф и ц и р а . Мјесто да б р а н е оне о ч а ј н и к е они су им оти-
мали ш т о би год б о љ е г а видили на њ и м а , те и с а м о м е
санџак-бегу с в у к о ш е доламу и д и г о ш е т у р б а н с г л а в е .
9
Синовац Поседарскога з а р о б љ е н је приликом п о к о љ а Морла-
ка код Госпе од маслине.

57
М е ђ у п р в и м а који су и з и ш л и из К л и с а био је Ах-
мет-ага Б а р а к о в и ћ , који је од једне б о м б е био р а њ е н у
ноге па су га ч е т и р и слуге носили на јастуку а п р а т и л а
су га упоред два му сина и два унука. За њим је и ш л а
једна биједна п о в о р к а , која је и з л а з е ћ и из града тужна
и о ј а ћ е н а у п р а в љ а л а поглед час к н а п у ш т е н о м завичају
час к небу, к о ј е м је с л а л а б о л н е уздахе и јецаје. Многи
су водили с о б о м н е с р е ћ н е ж е н е и дјецу, в е ћ и н о м голу,
т а к о да су, и а к о в а р в а р и , и з а з и в а л и самилост код свако-
га к о ј и није и м а о срце од к а м е н а . Ч и м је Б а р а к о в и ћ и-
з и ш а о из града, о п а з и в ш и н е к е П о љ и ч а н е и П р и м о р ц е
п о з д р а в и их н а з и в љ у ћ и их ц а р е в и м одметницима и при-
ј е т е ћ и им да he му, чим п р е з д р а в и , п л а т и т и издајство.
Ти увредљиви п р е к о р и р а з г њ е в и ш е и једне и друге и
п о д с ј е т и ш е их на многе увреде и зулуме које су у прош-
л о с т и б и л и п р е т р п и л и од Б а р а к о в и ћ а , стога га са в и ш е
других М о р л а к а д о ч е к а ш е на з а р а в н и Медану, гдје га
н а п а д о ш е и са ч и т а в о м п о р о д и ц о м и с к а с а п и ш е ишчупа-
в ш и му и срце из груди. Н е з а д о в о љ н и т и м е о б о р и ш е се
и на оне који су га слиједили те нечувеном окрутности
п о б и ш е в и ш е о д т р и с т о т и н е н е в о љ н и к а . H e знајући
ш т о се д о г а ђ а , санџак-бег се био упутио истим путем,
али ч и м се о п р о с т и о и о д м а к а о од г е н е р а л а , опазив нео-
ч е к и в а н и г р о з а н п р и з о р , ужаснут п о в р а т и се к Фоско-
лу, који га п р и х в а т и и т ј е ш е ћ и га склону на сигурно
м ј е с т о . З а т и м Ф о с к о л о пун г њ е в а заповједи да се укро-
ти бијес оних з л и к о в а ц а и исукавши сабљу обоји је кр-
вљу н е к о л и ц и н е . А л и ни редовна војска није губила
своје в р и ј е м е , јер к а к о ј е , кад је посјечен Б а р а к о в и ћ , са
ј а с т у к о м п а л о н е ш т о з л а т н о г и с р е б р н о г новца, п о ч е ш е
војници да га г р а б е и н а с т а в љ а ј у ћ и г у љ е њ е м оних који
су п р о л а з и л и м е ђ у њ и х о в и м р е д о в и м а , нијесу п р е з а л и
ни од о т и м а њ а дјеце са мајчиних њ е д а р а и из родитељ-
ских руку. Други о п а з и в ш и да je у утроби једног Турчи-
н а посјечена п р е к о трбуха н а ђ е н о н е к о л и к о цекина, ко-
је је онај очајник био п р о г у т а о да их спасе од грабљиво-

58
сти побједника, узеше парати љ е ш е в е оних несрећника и
нечовјечном окрутности мјешати по утробама т р а ж е ћ и
новац и накит. Многи су уживали у сатирању убијених Ту-
р а к а , правећи од њихове к о ж е опуту за о п а н к е , појасе и
вјешалице за мачеве. Нијесу изостала ни силовања, без
обзира на године, спол и п о л о ж а ј , једном ријечи нема
злочина који тада није био извршен. Од п о к о љ а је прео-
стало око 1.200 душа. Фосколо се великом милости зау-
зео за његу рањеника и за повратак заробљених. Сутра-
дан, првог априла, ушавши у Клис, Фосколо пободе сво-
јом руком Републичин барјак на бедеме града и к л е ч е ћ и
на освојеним турским трговима одастаја свечану мису у
џамији, коју је одслужио бискуп скадарски. Оставивши у
Клису посаду од четири стотине пјешака и осамдесет ко-
њаника, он постави за провидура Франческа Валијера
[Francesco Valier], управника галије, а за војног запо-
вједника конта А л м е р и к а Сабинија [Almerico Sabini].
П о в р а т и в ш и се потом на галију, изабра, с а о б р а з н о уго-
вору, за таоце Јусуф-бега Филиповића из Г л а м о ч а , Му-
стај-бега Нурулаховића, б р а т а санџак-бегова, Исај-бега
А т л а г и ћ а из С о л и н а , Мехмеда Ч о р б а ш и ћ а из Сарајева и
Мехмеда харамбашу Џ и г е р и ч и ћ а из Клиса. Већ прве но-
ћи један од талаца, Ф и л и п о в и ћ , страхујући од л а т и н с к е
невјере, помоћу наших М о р л а к а побјеже из т а о ш т в а .
Ради тога санџак-бег упути Фосколу писмо пуно о т м е н о г
достојанства ж а л е ћ и ш т о је Филиповић својим бијегом
о к а љ а о образ и себи и њему и нудећи се да he он главом
заузети његово мјесто. Ф о с к о л о прихвати о б е р у ч к е по-
нућену замјену и без много р а з м и ш љ а њ а з а т о ч и свог ви-
т е ш к о г непријатеља. Ф о с к о л о в поступак м о р а да није
зачудио савременике: вјероломство према с т а р о м Ха-
10
лил-бегу било је ј о ш свима у свјежој успомени. Таоци

10
К о д предаје Земуника 1647. год. уговорен је с л о б о д а н одлазак
за браниоце, али је Ф о с к о л о прекршио уговор и з а р о б и о санџак-бега,
Алил-бега Вранског, кога су М л е ч и ћ и послали у В е р о н у и пуних де-
вет година, то јест све до смрти, д р ж а л и заточена у Шкалиђерском
Каштелу.

59
су п р е в е з е н и y З а д а р и кад су стигли о с л о б о ћ е н и р о б о в и
(осим А р б а н а с о в и ћ а , к о ј и је п р е м и н у о у Ц а р и г р а д у ) ,
п у ш т е н и су својим к у ћ а м а . О с т а ц и к л и ш к о г п о к о љ а
у к р ц а н и су на галије и и с к р ц а н и на ушћу Н е р е т в е ,
откуда су се р а з и ш л и по у н у т р а ш њ о с т и , сваки за својом
звијездом.
У опсади К л и с а погинуло је са м л е т а ч к е стране о к о
п е т с т о т и н а људи, с а т у р с к е в и ш е о д седам с т о т и н а . З а -
д о б и в е н и плијен у новцу, н а к и т у , посућу, оружју сре-
б р о м о к о в а н и м , и к о њ с к и м о п р е м а м а био је о г р о м а н ,
ј е р су се ту били склонули најугледнији Турци са својом
најдрагоцјенијом и м о в и н о м . Л а в љ и дио плијена з а п а о
је о н и м а који су заповиједали у Клису, д о к су Турци
п р е д а в а л и град.
П р е б и р у ћ и списе п р о в е д и т о р с к о г архива у З а д р у
н а т р а п а о сам на једну даровницу: један провидур, не
п а м т и м в и ш е који, дарива двјема Б а р а к о в и ћ е в и м к ћ е -
рима, покрштеним Туркињама настањеним у Сплиту,
све з е м љ е у Клису „che furono del fu dizdar, ossia castel-
l a n o , A h m e t Aga, loro p a d r e " / И а к о ce ради o дару con-
с т в е н е с т в а р и , и п а к je значајан овај а к т позног кајања.

г
„Које су п р е о т е т е од диздара, господара замка, Ахмет-аге, њи-
ховог о ц а . "

60
НЕКОЛИКО ПРИЛОГА ИСТОРИЈСКОМ
ПРОУЧАВАЊУ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ

ЛИЧНИ ОПИС ИЛИЈЕ СМИЉАНИЋА, ЈАНКА


М И Т Р О В И Ћ А , Х А Р А М Б А Ш Е ПЛАВШЕ И ДР.

П о с л и ј е Ф о с к о л о в и х успјеха у зимској и п р о љ е т н о ј
војни 1647. г. п о ч е л и су М о р л а ц и из К о т а р а , Б у к о в и ц е
и П е т р о в а п о љ а да се о д м е ћ у од Т у р а к а и да п р е л а з е к
М л е ч и ћ и м а . Тај п о к р е т , у в е ћ и н и случајева, није б и о
с п о н т а н , већ и з а з в а н од Ф о с к о л о в и х а г е н а т а к о ј и су ус-
пјели да и с к о р и с т е психозу страха, у з б у ђ е њ а и п о м е т њ е
у коју је з а п а л а раја кад j e , по изгону Т у р а к а , о с т а л а
без господара и з а ш т и т н и к а . З а Ф о с к о л а в о ј н и к а М о р -
л а ц и су п р е д с т а в љ а л и један драгоцјен-, н е н а к н а д и в ре-
з е р в о а р људског м а т е р и ј а л а па је р а з у м љ и в о и њ е г о в о
настојање да их ш т о ј а ч е в е ж е за м л е т а ч к у с т в а р . У ту
је сврху он израдио од владе у М л е ц и м а о в л а ш т е њ е да
м о ж е , по свом н а х о ђ е њ у , н а г р а ђ и в а т и з а с л у ж н е и
упливне в л а ш к е г л а в а р е . Т и м ј е н а г р а д а м а Ф о с к о л о к о -
н а ч н о освојио в л а ш к у љ у б а в и п о т ч и н и о својој в о љ и тај
разуздани е л е м е н а т . Р а ч у н а се да је за Ф о с к о л о в а гене-
р а л а т а п р е ш л о к М л е ч и ћ и м а до 28.000 в л а ш к и х душа.
П р е м а т о м е , број г л а в а р а к о ј е ј е т р е б а л о н а г р а д и т и
био ј е о г р о м а н . С т о г а ј е н а г р а ђ и в а њ е в р ш е н о н а махо-
ве, у серијама, једном т е р м и н а ц и ј о м која се с т а л н о по-
н а в љ а л а и у којој с е , к а о код ф о р м у л а р а , м и ј е њ а л о

61
с а м о и м е о б д а р е н о г . У т и м је т е р м и н а ц и ј а м а в а ж н о то
ш т о с е п о р е д и м е н а н а г р а ђ е н о г п о г л а в и ц е р е д о в н о на-
л а з и и њ е г о в л и ч н и опис (ваљда ради тачније идентифи-
к а ц и ј е ) . О п и с и су, разумије с е , суви и ш а б л о н с к и , к а о
сви л и ч н и описи на свијету, али с а д р ж е понекад и п о к о -
ју ж и в о п и с н у и к а р а к т е р и с т и ч н у појединост. Н и ј е сва-
к а к о б е з в а ж н о с т и да н а м ти описи омогућују, б а р у
главним ц р т а м а , представу ф и з и ч н о г изгледа неких ли-
ца из н а р о д н е пјесме, по којој су сви јунаци једнаки и
сви лијепи. Ради т о г а , уз превод т и п и ч н е т е р м и н а ц и ј е ,
и з н о с и м о н е к о л и к о тих описа.

„ М и , Л е о н а р д о Ф о с к о л о , з а преведру М л е -
т а ч к у Р е п у б л и к у г е н е р а л н и п р о в е д и т о р у Далма-
цији и А л б а н и ј и .

И м а м о изричиту заповијед у в и ш е дукала уз-


в и ш е н о г С е н а т а , н е д а в н о о б н о в љ е н у у писмима од
28. ј а н у а р а и 16. маја, да д о з н а ч и м о неку награду
г л а в а р и м а и х а р а м б а ш а м а М о р л а к а који су се у о-
в о м р а т у , услијед п р е г о в о р а са н а м а , п о к а з а л и к а о
вјерни и к о р и с н и .
П о з н а ј у ћ и по искуству оданост и способност
П е т р о н и ј а С е л а к о в и ћ а , к а л у ђ е р а и з К и с т а њ а , ви-
с о к а , к е с т е њ а с т е браде и б р к а , очију ш а р и х , м р к е
к о с е , са о ж и љ к о м на лијевој с љ е п о о ч и ц и , који
нас je у т о л и к о п р и л и к а задивио својим дјелима,
о д р е ђ у ј е м о му по снази ове заповиједи и по споме-
н у т о м о в л а ш т е њ у , ч е т и р и дуката на мјесец, која
he му бити и с п л а ћ и в а н а од ове ф и с к а л н е к о м о р е
по предигнућу редовитих н а л о г а и полица.
С т а в љ а ј у ћ и у дужност и з в р ш е њ е ове запови-
једи к о м е п р и н а д л е ж и и з а б и љ е ж е њ е гдје т р е б а у
вјеру ч е г а , итд.

З а д а р 15. а п р и л а 1648."

62
П о д истим д а т у м о м , ј е д н а к а Дамјану К о в и л о в и ћ у ,
попу из Д о б р о п о љ а ц а , високу, сиједу, ш а р е н и х очију,
прогрушане браде.
На 14. јула 1648. ј е д н а к а х а р а м б а ш и И л и ј и С м и љ а -
нићу, ниска стаса, ц р н о м а њ а с т у , оспичаву, ш а р и х очи-
ју, младу, к е с т е њ а с т а б р к а .
На 8. о к т о б р а 1648. ј е д н а к а х а р а м б а ш и М и л е т и
Вукчевићу и з Ж е г а р а , с р е д њ е г стаса, к е с т е њ а с т е к о с е ,
ч е т в р т а с т е к е с т е њ а с т е б р а д е , очију ш а р и х с а о ж и љ к о м
на лијевој о б р в и .
П о д истим д а т у м о м , ј е д н а к а попу Вукадину Лукину
из К р и ч а к а , п р а в о с л а в н о м с в е ш т е н и к у , високу, кесте-
њасте к о с е , ш и р о к е ц р в е н е б р а д е , лијепа људска поја-
ва.
П о д истим д а т у м о м , ј е д н а к а кнезу Д р а г о ј л у из Ми-
љеваца, ш и з м а т и к у , ниска стаса, густе п р о г р у ш а н е бра-
де, црне просиједе к о с е , очију ш а р и х .
На 4. августа 1649, ј е д н а к а х а р а м б а ш и П л а в ш и
К р е с к о в и ћ у , младу, о б р и ј а н е б р а д е , к о с а и б р к а пла-
вих, стаса о б и ч н а .
П о д истим д а т у м о м , ј е д н а к а х а р а м б а ш и Јанку Ми-
тровићу из Ж е г а р а , о б и ч н а стаса, ш а р и х очију, кесте-
њасте к о с е , жута б р к а , стару о т п р и л и к е 36 година.
На 4. јануара 1650, ј е д н а к а х а р а м б а ш и Радоји Б а љ -
ку, покојног М а н о ј л а из Л а п ц а , високу, ц р н е к о с е , бра-
де и очију, сиједу, стару 50 година.
П о д истим д а т у м о м , ј е д н а к а Вуку Б а љ к у , стару 40
година и Драгоју Б а љ к у , п о к о ј н о г М а н о ј л а , т р е ћ е м
брату, стару 50 година.
На 8. јануара 1650, ј е д н а к а Вукадину М и т р о в и ћ у ,
х а р а м б а ш и из Ж е г а р а , ниска стаса, ш а р и х очију, ц р н е
косе, к е с т е њ а с т е б р а д е , стару о к о 40 година.
Н а први ф е б р у а р а 1650, ј е д н а к а сину х а р а м б а ш е
1
Јанка М и т р о в и ћ а , з в а н о м С т о ј а н , нејаку дјетету.
1
У оригиналу: „in eta tenera esistente".

63
H a први м а р т а 1650, ј е д н а к а х а р а м б а ш и Филипу
С м и љ а н и ћ у , ниска стаса, ш а р и х очију, кестењасте ко-
2
с е , са п р в о м м а х о в и н о м на усници, стару о т п р и л и к е 20
3
година.

II

СМРТ К У Н Е ХАСАН-АГЕ

„ М и , Л о р е н ц о Д о л ф и н [ L o r e n z o Dolfin], з а преве-
дру М л е т а ч к у Р е п у б л и к у г е н е р а л н и п р о в е д и т о р у Дал-
мацији и А л б а н и ј и .
Н а с т а в љ а ј у ћ и без с т а н к е ови М о р л а ц и у давању све
то ж и в љ и х примјера своје вјерности подстрекнути вла-
ститим ј у н а ш т в о м , н е у м о р н и у раду за славу оружја
Њ е г о в е П р е в е д р о с т и , кренули су прекјуче у в е л и к о м
броју под К н и н , гдје су, о б и ч н и м д о к а з о м свог јунаш-
т в а , п о б и л и седамдесет Т у р а к а , м е ђ у којима и двије a r e
из К н и н а . Ј е д н о м е од тих, з в а н о м е Хасану К у н и , лично-
сти угледној и од в е л и к е с в и т е , одсјекао је главу и нама
је п р и к а з а о Г р г о Г а л и ј о т о в и ћ из В о ј н и ћ а , б а р ј а к т а р ка-
п е т а н а Л у к е Глумца. Њ е м у , о б и ч н а стаса, обријане
б р а д е , косе и б р к о в а к е с т е њ а с т и х , стару о к о 30 година,
с н а г о м ове заповиједи a no о в л а ш ћ е њ у удијељену нам
од у з в и ш е н о г С е н а т а д у к а л а м а од 22. п р о ш л о г м а р т а ,
дозначујемо једну мјеру б е ш к о т а на мјесец, која ће му
д о к траје овај р а т бити издавана из задарског складиш-
та. Н а р е ђ у ј у ћ и упис и и з в р ш е њ е ове наредбе гдје т р е б а
и к о м е п р и н а д л е ж и , у вјеру ч е г а , итд.
4
Ш и б е н и к 24. о к т о б р а 1653."
2
У оригиналу: „prima lanugine".
3
Сви објављени документи налазе се у другој књизи (стр. 341 и
даље) Фосколових списа у архиви задарске префектуре.
4
Архив задарске п р е ф е к т у р е . Списи Л. Д о л ф и н а , књига једина,
стр. 48.

64
Ill

УДОВИЦА ИЛИЈЕ СМИЉАНИЋА

М а л о дана послије погибије И л и ј е С м и љ а н и ћ а н а


Вучјаку (5. с е п т е м б р а 1654) п р и ј а в и л а се г е н е р а л н о м
проведитору Л о р е н ц у Д о л ф и н у у З а д р у , у п р а т њ и свих
в л а ш к и х х а р а м б а ш а , И л и ј и н а удовица К а т а и п р е д а л а
му ову м о л б у :

„Пресвијетли и преузвишени господине гене-


рални провидуре!

П о к о ј н и гувернадур И л и ј а С м и љ а н и ћ б и о ј е
в е л и к и слуга В а ш е У з в и ш е н о с т и и п о д л о ж и о се
П р е в е д р о ј В л а с т и , напустивши сва своја и м а њ а .
Живео је, како je В. У. добро познато, не за себе,
него з а П р е в е д р у Р е п у б л и к у , д о в о д е ћ и б е з п р е к и -
да М о р л а к е у њ е н о п о д а н с т в о , г о н е ћ и н е п р е с т а н о
јавне н е п р и ј а т е љ е , п у с т о ш е ћ и њ и х о в е к р а ј е в е ,
д о в о д е ћ и р о б љ е и б о р е ћ и се у свим п р и л и к а м а са
ж а р о м и з а н о с о м , који су га учинили д о с т о ј н и м
јавне м и л о с т и и п о х в а л е . He ц и ј е н е ћ и н и м а л о жи-
вот кад се је р а д и л о о Дуждевој с л у ж б и , он је нај-
зад, п р е к о д у ш м а н с к е р у к е , поднио себе н а ж р т в у
Његовој Преведрости.
К о л и к о је његова смрт уцвилила мене, њего-
ву удовицу К а т у , то л а к о м о ж е да схвати в и с о к а
в р л и н а В. У . ; м е н и је д о в о љ н о даг к а ж е м да сам из-
губила све осим наде да ћу у свом б о л у и својој по-
т р е б и бити н е к а к о у т ј е ш е н а о д ј а в н е ш т е д р о с т и ,
која м и л о с т за своје з а с л у ж н е о д р ж а в а ж и в у и у
њиховим п о т о м ц и м а и својти. П а д а м с т о г а пред
м и л о с т и в е н о г е В. У. и у највећој п о н и з н о с т и мо-
л и м да м и , у п р и з р е њ у њ е г о в е с л у ж б е и заслуга,
дозначи код з а д а р с к е к о м о р е з а т р а ј а њ а м о г жи-

5 С т о ј а н Јанковић и ускочка Д а л м а ц и ј а 65
в о т а т о л и к у мјесечну своту к о л и к а h e , n o нахоће-
њу мудрости В. У . , б и т и д о в о љ н а да ме уздржи у
с т а њ у доличну с л у ж б и , заслугама и угледу м о г по-
к о ј н о г м у ж а , и да се из м и л о с р ћ а с к л о н е да, ради
н е п р о м ј е н љ и в о г и з в р ш е њ а , постигне потврду до-
знаке од узвишеног Сената.
Хвала."

Д о л ф и н се није сматрао о в л а ш т е н да по овој молби


донесе одлуку, па је молбу приложио својој депеши од 16.
септембра 1654. и спровео је Сенату уз ову попратницу:

„ П о заслугама м у ж а , који је ј у н а ч к и м и ис-


т а к н у т и м дјелима п о с т а о достојан јавне м и л о с т и ,
о н а заслужује да се у с л и ш а а о с и м т о г а њ е н поло-
жај побућује с а м и л о с т . Б и л а је Т у р к и њ а па се при
удаји п о к р с т и л а ; услијед смрти м у ж е в љ е в е , који
није о с т а в и о о п о р у к е , о с т а л а је без игдје ичега,
сем о н о г ш т о he м о ћ и да добије од дјеверове до-
б р е в о љ е . С т о г а с п р о в о д и м њезину молбу јавној
м и л о с т и , чије he р ј е ш е њ е , по изјави свију харам-
б а ш а , бити и за њих з н а к п р и з н а њ а и подстрека да
вољније з а л а ж у ж и в о т е у с л у ж б и В а ш е П р е в е д р о -
5
сти."

С е н а т је у с л и ш а о м о л б у удовице К а т е и већ 23. сеп-


т е м б р а о в л а с т и о Д о л ф и н а д а ј е испуни. Н а основу тога
6
Д о л ф и н је п р в о г н о в е м б р а 1654. издао терминацију у
к о ј о ј , послије уобичајеног увода, к а ж е :

„ П о ш т о с м о у з е л и у о б з и р с т а њ е молитељи-
ц е , по р о ћ е њ у Т у р к и њ е али изведене на свјетло
5
Млетачки државни архив. Сенат. Dispacci P. G. in Dalm. et
Alb., filza 68-476.
6
Архив задарске п р е ф е к т у р е . Списи Л. Д о л ф и н а , књита једина,
стр. 103.

66
праве вјере у којој изјављује да he п р о в е с т и оста-
т а к својих дана, л и ш е н а о ч е в а насљедства к о ј е ,
к а к о смо о б а в и ј е ш т е н и , није н е з н а т н о , о с т а в љ е н е
у к р ш ћ а н с т в у б е з и к а к в е п о м о ћ и , сем о н е од
д р ж а в н е м и л о с т и , која никад н е з а т а ј а в а , о б з и р о м
и на заслуге п о к о ј н о г јој ч о в ј е к а , који је к о р и с н о
у л о ж и о и славно ж р т в о в а о ж и в о т у с л у ж б и дужде-
в о ј , а у к т о р и т е т о м н а ш е г Г е н е р а л а т а дозначујемо
споменутој К а т и , удовици п о к о ј н о г И л и ј е С м и љ а -
н и ћ а , дванаест д у к а т а по л и р а 6 и 4 с в а к и и двије
мјере хљеба на мјесец, ш т о he јој све бити издава-
но из ове к о м о р е односно с к л а д и ш т а . "
Треба вјеровати да је, о в а к о издашно обдарена, И л и -
јина К а т а постала у в л а ш к о м свијету оно ш т о се зове јед-
на добра партија, јер, чим је изишла година од Илијине
смрти, она се преудаје за харамбашу шибенских М о р л а к а
Миливоја Зубичевића, а к а к о је овај био православац, то
је вјероватно К а т а и по т р е ћ и пут промијенила вјеру.
П р в о г н о в е м б р а 1655. г. М и л и в о ј З у б и ч е в и ћ издао
је К а т и н у дјеверу Филипу С м и љ а н и ћ у пред ј е д н и м за-
дарским б и љ е ж н и к о м признаницу на 432 д у к а т а и 4 ли-
ре „примљених за наслов м и р а з а у т о л и к о з л а т а , сре-
бра, драгог к а м е њ а , хаљина о д с в и л е , вуне, п л а т н а " . Н а
н а л е ђ у акта налази се и и н в е н т а р тог м и р а з а . На жа-
л о с т за врсту м а т е р и ј а л а и к р о ј одијела у п о т р е б љ е н и
о н о в р е м е н и изрази давно су и з у м р л и и з н а ч е њ е им се
т о л и к о изгубило да их не б и љ е ж и ни П е т р о к и [Petroc-
chi] у свом рјечнику т а л и ј а н с к о г ј е з и к а ни Б о е р и о [Вое-
rio] у в е л и к о м рјечнику м л е т а ч к о г дијалекта.
И н в е н т а р ј е и п а к , с а г л е д и ш т а културне и с т о р и ј е ,
т о л и к о занимљив да hy п о к у ш а т и да га п р е в е д е м , па ма-
кар и нетачно:
Једна ж е н с к а х а љ и н а на ф р а н ц у с к у од ц р в е н о г са-
7
тена са р у к а в и м а од м л и ј е ч н о г б р о к а т а , п р о ц и ј е њ е н а
на дуката 80.
1
У оригиналу: „brochado lata".

5* 67
Ј е д н а ж е н с к а хаљина од з е л е н о г д а м а с к а на ф р а н -
цуску, п р о ц и ј е њ е н а на д у к а т а 60.
8
Ј е д н а сукња од ж у т е свиле (?), процијењена на 10
дуката.
9
Један з а р ( з а в и т а к ) од ф и н о г беза, процијењен на
д у к а т а 10.
Д е в е т ж е н с к и х к о ш у љ а , процијењених свака на ду-
к а т а 4.
Једна п р е г а ч а , п р о ц и ј е њ е н а 4 дуката.
Ј е д н а п р е г а ч а од р у ж и ч а с т е с в и л е , процијењена 5
дуката.
Т р и п р е г а ч е , п р о ц и ј е њ е н е дуката 2 с в а к а .
10
Ј е д а н ж е н с к и о в р а т н и к са ч и п к а м а на фламанску,
п р о ц и ј е њ е н 4 дуката.
Ј е д а н р у к а в од б а р ш у н а ц р в е н о г са ч е т и р и гварни-
ције, п р о ц и ј е њ е н 2 д у к а т а .
Т р и ј а с т у к а за и з р а д а м а , пуна п а м у к а , процијењени
д у к а т а 5.
Д в а убруса, п р о ц и ј е њ е н а на 3 д у к а т а .
11
Двије б о ш ч е и једна марама, п р о ц и ј е њ е н и на 10
лира.
Ј е д а н п а р ч а р ш а в а , п р о ц и ј е њ е н и х на 8 дуката.
12
Т р и јеменије, п р о ц и ј е њ е н е дуката 3.
Ј е д н а ж е н с к а л е п е з а , п р о ц и ј е њ е н а 3 дуката.
Ј е д а н н о в д у ш е к , п р о ц и ј е њ е н дуката 10.
13
(Неразумљиво), п р о ц и ј е њ е н а дуката 10.
Један б и љ а ц , п р о ц и ј е њ е н дуката 3.
8
У оригиналу: „una carpeta di grognan zalo".
9
У оригиналу: „un bochasin di musullo fin". Б о е р и о тумачи ријеч
„bocassin" = grembiule allacciato alia cintola e rimboccato sul capo", ш т о
би одговарало зару наших муслиманки.
10
У оригиналу: „un bavon a la fiamenga".
11
У оригиналу: „machrama".
12
У оригиналу: „nelli di spale".
13
U originalu: „una cosa di tollpan"; смисао апсолутно нејасан.

68
14
Један низ златних крушчица, крупних, 34 на бро-
ју, процијењених дуката 30.
Једна з л а т н а к о л а ј н а од 43 к о м а д а , п р о ц и ј е њ е н а 50
дуката.
Три златна прстена, процијењена 8 дуката.
Један пар златних м и н ђ у ш а , п р о ц и ј е њ е н 10 д у к а т а .
Један пар златних н а р у к в и ц а , п р о ц и ј е њ е н на 60 ду-
ката.
О удовици И л и ј е С м и љ а н и ћ а и м а м о ј о ш два споме-
на: ш е с н а е с т о г н о в е м б р а 1655. н о в и п р о в е д и т о р Ђ. А.
15
З е н [Giovanni A n t o n i o Z e n ] издао j e терминацију ко-
ј о м , о б з и р о м на њену преудају и сеобу у Ш и б е н и к , став-
ља у дужност ш и б е н с к о ј к о м о р и исплату њ е н е мјесечне
п л а т е . О в и м су з в а н и ч н и списи з а ћ у т а л и . Ријеч сада
узимље с в е ш т е н и к , п р е п о д о б н и о . К и р и л Г а б р и ј е л и
[Cirillo Gabrielli] ш и б е н с к и п р а в о с л а в н и п а р о х , к о ј и , на
талијанском језику, у м а т и ц и р о ђ е н и х б и љ е ж и да је 27.
јануара 1659. к р с т и о Ф р а н и ц у , к ћ е р , a 15. о к т о б р а 1665.
Луку, сина М и л и в о ј а З у б и ч е в и ћ а и њ е г о в е з а к о н и т е
ж е н е К а т е . К у м : М и л и ј а В у л и н о в и ћ , кума: Д е с а , ж е н а
сердара Ц в ј е т к а Ш а р и ћ а .
И м а ли у Шибенику ко ж и в од рода З у б и ч е в и ћ , ни-
је ми п о з н а т о .

IV

ОД МОРА ХЕЋИМИ

„ Н а 15. јуна 1656.


16
Њ е г о в а Узвишеност, п р е с л у ш а в господина Н и к о -
лу Мистачелија [Mistachielli], који т р а ж и да к а п е т а н
14
У оригиналу „perosini", ш т о м о ж е да се односи на крушкасти
облик тих зрна, а можда означава и провенијенцију тог накита (Peru­
gia)-
15
Архив префектуре. Списи Ђ. А. З е н а . I, стр. 25.
16
To јест: G. P. Giovanni A n t o n i o Z e n .

69
С м о љ а н С м и љ а н и ћ , к а о н а с љ е д н и к и п р и д р ж н и к доба-
ра п о к о ј н и х х а р а м б а ш а И л и ј е и Ф и л и п а С м и љ а н и ћ а ,
17
њ е г о в и х ујака, буде о с у ђ е н на исплату 43 р е а л а з а т о
ш т о ј е , к а к о ј е д о к а з а о , в и ш е пута видао р а н е истим по-
к о ј н и м С м и љ а н и ћ и м а , к а к о с е р а з а б и р е и з ч е т и р и по-
л и ц е п р е г л е д а н е и о б и с т и њ е н е од два п л а ћ е н а лијечни-
ка у о в о м граду, л и ј е ч н и к а ф и з и к а Б о н а ф и љ у [Bonafi-
glia] и р а н а р а Фјоринија [Fiorini], услијед неприступа
с п о м е н у т о г к а п е т а н а С м о љ а н а С м и љ а н и ћ а или Миха-
л е в и ћ а , т у ж е н и к а н а р е ђ е н а у суд, п о з в а н а , п р и ч е к а н а и
и з о с т а л а , видив споменуте п о л и ц е , и з р е к л а је и пресу-
дила juxta petita и на т р о ш к о в е т у ж б е .

На 20. јуна 1656.


П р и с т у п и у уред С м о љ а н С м и љ а н и ћ и п о л о ж и за
т р о ш к о в е г о р њ е м о л б е и на њихову подмиру л и р а
18
18.16."

ШАРИЋ ЦВИЈАН

Овом дрском и грабљивом шибенском харамбаши


н а р о д н а пјесма није додијелила одвојено мјесто. Ни у
једној од пјесама у с к о ч к о г циклуса, б а р к о л и к о је мени
п о з н а т о , Ш а р и ћ Цвијан није носилац главне акције.
17
Илија Смиљанић, како се м о ж е разабрати из претходног на-
писа, б и о је бездјетан. Наслиједио га је брат Филип, који је погинуо у
Шибенику јануара 1656. у једној тучњави са млетачким војницима. He
зна се је ли б и о о ж е њ е н , али је несумњиво да није имао дјеце. Њега је
наслиједио сестрић му Смољан, који с е , по обичају времена, од тада
прозвао Смиљанић. К а к о се заправо звао није могуће одредити јер се
њему у три документа дају три разна имена: Мусолиновић, Мишкули-
совић и, овдје, Михалевић. Свакако са Филипом се угасио род Смиља-
нића, а сви познији потомци су Смољанови. И ова је породица изум-
рла у З а д р у у првој половици деветнаестог вијека.
18
Архив задарске п р е ф е к т у р е . Списи Ђ. А. З е н а , 168 (vacchet-
ta).

70
Њ е г о в е су улоге махом споредне и е п и з о д н е . У з р о к је
т о м е ваљда тај ш т о ј е т а л и ч н о с т б и л а л и ш е н а оних
идеалних својстава која су о т в а р а л а ш и р о м двери
народне епопеје. З а њ е г а с у т е двери б и л е с а м о одш-
крин ут е, исто к а о ш т о су за друге, и а к о з н а т н е , гласо-
вите и за х р и ш ћ а н с к у с т в а р заслужне п о б о р н и к е , оста-
19
ле сасвим затворене. П о т в р д у за то н а ћ и ћ е м о м о ж д а и
у К о р н а р о в о ј [Catterino C o r n e l i o C o r n a r o ] оцјени њ е г о -
в е л и ч н о с т и , коју н и ж е д о н о с и м о . А л и управ стога ш т о
Цвијан Шарић не спада м е ђ у главне н о с и о ц е к о т а р с к е
рапсодије, в а ж н о је да сс историјски д о к а ж е њ е г о в о по-
стојање и д ј е л о в а њ е у в р е м е н у на које се она односи и у
к о ј е м ј е , в ј е р о в а т н о , и н а с т а л а . В а ж н о је да се п о к а ж е
к а к о пјесник н а р о д , који код ф а б у л е не води м н о г о ра-
чуна ни о историјској истини ни о г е о г р а ф с к о ј т а ч н о -
сти, не и з м и ш љ а никад своје d r a m a t i s p e r s o n a e , већ до-
г а ђ а ј , акцију, па и епизоду, б и л и о н и истинити, епски у-
в е л и ч а н и или п о т п у н о ф а н т а с т и ч н и , н а с л а њ а увијек на
лица која су доиста п о с т о ј а л а , п о н е к а д у другом в р е м е -
ну и у другој средини, али и п а к п о с т о ј а л а . Р а с п о р е д п а к
улога, к а р а к т е р и с т и ч а н је за однос н а р о д а п р е м а њего-
вим в о ђ а м а и даје поуздано мјеру цијене на којој је код
народа стајао сваки поједини од њ е г о в и х п р в а к а .

На први п о м е н о Цвијану Ш а р и ћ у н а и ш а о сам у јед-


ној д е п е ш и г е н е р а л н о г провидура Андрије В е н д р а м и -
20
на, упућеној С е н а т у дана 30. маја 1644, у којој ј а в љ а да
19
У народним пјесмама, бар у оним класичним В у к о в е з б и р к е ,
нема помена о попу Шарићу, Поседарцима, Синобадима, Накићима,
Нонковићима, Пераици, итд. и т р е б а о је да д о ђ е заслужни фалсифи-
катор народне пјесме, К а ч и ћ / па да се та имена спасе од незаслуже-
ног заборава.
' Андрија Качић М и о ш и ћ ( 1 7 0 4 - 1 7 6 0 ) , фрањевац, књижевник,
познат по делу Razgovor ugodni naroda slovinskog.
:o
Млетачки држ. архив. Senato-Dispacci P. G. in Dal. el A . , filza,
48 (84).

71
3
je „СшЧсо Sarich, M o r l a c c o , solito habitar a Strupnich"
п о с ј е к а о y Грусима м л е т а ч к и м п о дан иц и м а М и р к о в и ћ и -
ма 800 п а њ а в и н о г р а д а , из о с в е т е ш т о су му убили мага-
р е . С е л о Струпник данас не постоји нити му се знаде тра-
21
га. Б ј а н к и [Agostino Bianchi] у попису и ш ч е з л и х села
з а д а р с к е надбискупије к а ж е да се на једну миљу источ-
6
н о о д З е м у н и к а н а л а з и о „ T r u p n i c h s u p e r i o r e " , насеље
од н е к и х 50 к у ћ а , а на запад „ T r u p n i c h inferiore ovvero
0
B r a c e " , т а к о ђ е р 50 к у ћ а , и да су и један и други били за-
с е о ц и и п р е д г р а ђ а З е м у н и к а . Н е м а м о у т о м погледу ни-
каквих података, према којима би могли да провјеримо
т а ч н о с т Б ј а н к и ј е в е у б и ф и к а ц и ј е , али н а м п р е м а горњој
вијести изгледа несумњиво сусједство Груси на млетач-
к о м с а С т р у п н и к о м н а т у р с к о м пограничју. П р е м а то-
м е , Ц в и ј а н је Ш а р и ћ био к о т а р с к и у р о ђ е н и к и то са зи-
ј а м е т а Д у р а к б е г о в и ћ а . К а д се он о д м е т н у о и ускочио к
М л е ч и ћ и м а , н е з н а м о . С в а к а к о касније о д осталих, јер
се њ е г о в о име не н а л а з и м е ђ у м н о г о б р о ј н и м именима
х а р а м б а ш а и г л а в а р а н а г р а ђ е н и х од Ф о с к о л а од 1648.
до 1650. г. М о ж д а се о н , слиједећи звијезду Д у р а к б е г о -
в и ћ а , п о з е м у н и ч к о ј к а т а с т р о ф и с к л о н у о с а остацима
о в е п о р о д и ц е у П л а в н о и л и у Б о с н у . Т а к о би се ваљда
м о г л о да п р о т у м а ч и и њ е г о в о к а с н о о д м е т а њ е и њ е г о в о
н а с е љ а в а њ е м е ђ у ш и б е н с к е , мјесто м е ђ у к о т а р с к е ус-
к о к е , к о ј и м а je по поријеклу п р и п а д а о . У терминацији
22
од 15. јула 1652. г., к о ј о м му провидур Ђ и р о л а м о Фо-
с к а р и н и [ G i r o l a m o Foscarini] ради заслуга за м л е т а ч к у
с т в а р одређује плату од 4 дуката на мјесец, он је споме-
нут к а о х а р а м б а ш а ш и б е н с к и х М о р л а к а . С а тим ј е
М о р л а ц и м а Ц в и ј а н Ш а р и ћ под к о н а ц 1652. г. и м а о сре-
ћу да з а р о б и б о с а н с к о г алајбега Јусуф-бега Филипови-

Bianchi, Zara cristiana.


Цвијан Шарић, Морлак, стално настањен у Струпнику.
Горњи Трупник.
Д о њ и Трупник или Брач.
Архив задарске префектуре. Списи Ђ. Фоскаринија.

72
ha, најкрупнију л и ч н о с т м е ђ у турским к р а ј и ш н и ц и м а .
Свјесни вриједности т а к о в а р о б а , Ш и б е н ч а н и су затаји-
ли свој успјех и с а к р и л и алајбега, надајући се у басно-
словне о т к у п е . И п а к ј е Ф о с к а р и н и н е к а к о д о з н а о з а
ствар и Ф и л и п о в и ћ а с и л о м о т е о од М о р л а к а .
Да би к а к о - т а к о н а м и р и л и ш т е т у , упуте Шибенча-
ни одмах по Н о в о ј години провидуру у З а д а р једну депу-
тацију од 50 М о р л а к а , коју су пред Ф о с к а р и н и ј а и з в е л и
х а р а м б а ш е Цвијан Ш а р и ћ , С т е в а н Р а д и ћ и Ф р а н е Гу-
л и н , и која је од о в о г исходила наредбу да се Шибенча-
нима предаду са галија три д р ж а в н а р о б а , за која ће о н и
23
м о ћ и д а замијене своје з а р о б љ е н е сроднике. Т о м је
п р и л и к о м Ф о с к а р и н и н а г р а д и о п л а т а м а од по 4 д у к а т а
или мјесечним х љ е б о м п е т н а е с т о р и ц у ш и б е н с к и х ха-
р а м б а ш а . Ш а р и ћ , који ј е плату у ж и в а о о д р а н и ј е , д о б и о
24
је сада хљеб.
Од 1653. г. п о ч и њ е м о се с р е т а т и са и м е н о м Ц в и ј а н а
Шарића и у матицама православне цркве у Шибенику.
25
Он и ж е н а му Деса, в р л о се ч е с т о спомињу и к а о кумо-
23
Терминација од 3. јануара 1653. Архив зад.[арске] префекту-
ре. Списи Ђ. Фоскаринија, књига једина, стр. 151.
24
Ibid., стр. 159.
25
Интересантно је о б и љ е красних народних имена, данас ријет-
ких или непознатих међу Морлацима, на које наилазимо у шибенским
матицама. Наводим само неколико примјера летимице капабирчених:
Мишл>ен, Вукадин, Остоја, Вучић, Видак, Радак, Радул, Радоња, Ми-
лашин, Миљен, Вулета, Глиго, Аврам, З е т к о , К о м н е н , Вукосав, Дра-
гота, Грубиша, Милован, Вук, Секула, Радиша, Милија, П о з н а н , Ми-
ланко, Ненад, Сладоје, Корјана, Кава, И н ћ а , Љиљана, Јарменка,
Влачиња, Е н ђ а , Гвоздана, Ануша, Синка, Б о р а , Смиљана, Д о б р и ц а ,
Коса, Влахиња, Лика, Славица, Латинка, Видосава, Богдана, Росан-
да, Вујана, Гроздана. Према матицама живјели су у Шибенику у дру-
гој половици XVII вијека ове православне породице: Грубишић, Раде-
чић, Луговић, Осраевић, Павековић, Томашевић, Миљевац, Рајче-
вић, Микулић, Бусовић, Ећић реч. К о к е ш а , Разумица или Разумичић,
К н е ж и ћ , Бибић, Кукољ, З у б и ч е в и ћ , Д о б р и ћ , Богуновић, Павасовић,
Аџија, Слемковић, Драголовић, Катић, Лаурић, Вулиновић, Шарић,
Добриловић, Милошевић, К о с и ћ , Малешевић, Сандић, Вуњевац,
Вучковић, Табуричић, О с т р о г о ш е в и ћ , Велеглава, Вучић, Вукчевић,
Скрељић, Милић, Токмаковић, Сладојевић, Ђ у р о в и ћ , Балић, Клан-

73
ви и к а о р о д и т е љ и . На 13. јула 1653. крстила им се к ћ и
М а р и ј а , 2. јула 1654. син Ј о в а н , 10. јула 1657. к ћ и Ста-
на, 4. д е ц е м б р а 1658. о п е т једна к ћ и С т а н а , најзад, 3. а-
п р и л а 1660. к ћ и , в ј е р о в а т н о п о с љ е д њ а , Ц в и ј е т а .
Године 1662. п р о в е д и т о р А н д р е а К о р н а р о [ A n d r e a
C o r n a r o ] , на м о л б у с а м о г Ц в и ј а н а Ш а р и ћ а , укинуо му је
дотад уживану плату и х љ е б и одредио да се и једно и
друго заведе на име Ц в и ј а н о в а сина Ј о в а н а , и да се изда-
26
ју на р у к е Ј о в а н а „ d u r a n t e bello". Н и ј е т е ш к о докучи-
т и р а з л о г ове Ц в и ј а н о в е о д р е к е н а к о р и с т осмогодиш-
њ е г сина. П р е п р е д е н и , д а л е к о в и д н и и неповјерљиви
влајо з н а о је да у занату к а к а в је био њ е г о в сваког часа
м о ж е да о д л е т и г л а в а , а с у м њ а о је да he се, по његовој
с м р т и , д р ж а в а с т а р а т и за његову сирочад, па се за вре-
м е н а п о с т а р а о да обезбиједи јединца.
У зиму 1663. г. успјело је Ш а р и ћ у да у о к о л и ц и
К н и н а спали о г р о м н е к о л и ч и н е сијена, п р и п р е м љ е н е од
Т у р а к а за п р о љ е т н у војну, и он је ту заслугу искори-
с т и о , з а т р а ж и в ш и о д провидура Ђ и р о л а м а К о н т а р и н и -
ја [ G i r o l a m o Contarini] п о м и л о в а њ е Јандрије В у ч и ћ а , о-
сућена ради н е к о г преступа на весло за 10 година. Т е р -
м и н а ц и ј о м од 7. ј а н у а р а 1664. К о н т а р и н и је прихватио
Ц в и ј а н о в у м о л б у и н а р е д и о да се Вучић пусти са галије,
27
уз о п р о с т дуга од 80 л и р а , у ч и њ е н а за вријеме казне.
Г е н е р а л н и провидур К а т е р и н о К о р н а р о у истој де-
п е ш и к о ј о м је ј а в и о С е н а т у неуспјех в л а ш к о г похода на
Ц е т и н у , у к о м је д о п а о р о п с т в а Ј а н к о в и ћ С т о ј а н , к а ж е :
„ О в о је народ (тј. М о р л а ц и ) н е у к р о т и в и необуздан и

чевић, Јовић, Пандуринко, Богдановић, Палигаћа, Додиг, Ћоровић,


Кондурић, Милатовић, Станичић, Вулаевић, К о л и ћ , Никић, Шаре,
Митровић-Бугарин, Радмановић, Стега, Цивић, Бјелоглава, Павло-
вић, Барбача, Мислатовић, Влаговић, Радуловић. Преглед матица о-
могућио ми је многопоштовани прота К. Крстановић, парох шибен-
ски. На тој љ у б а з н о с т и , која није ишла до краја, ја му изразујем су-
размјерну захвалност.
26
Архив задарске п р е ф е к т у р е . Списи А. Корнара, II, стр. 515.
27
Ibid. Списи Ђ. Контаринија, I, стр. 207.

74
о б и ч н о се равна по упутама ш и б е н с к о г х а р а м б а ш е Ша-
р и ћ а к о ј и , с т а р , смион и пун г р а б љ и в о с т и , не м а р и за
опасности и гдје има изгледа на до бар плијен, и з л а ж е се
на све начине и ставља све на коцку. Д о г о в о р н о са неким
харамбашом Г и љ а н о в и ћ е м , М о р л а к о м из једног од тро-
гирских к а ш т е л а , по чијим се извјештајима р а в н а о , он је
опетованим позивима наваљивао на задарске (ускоке) и
28
свакако хтио да се провали у онај крај (Цетину)."
Посљедњи архивски податак о Цвијану Шарићу при-
казује нам ову занимљиву личност под једним новим ви-
дом. Докуменат је са више гледишта в а ж а н , стога га до-
носимо у дословном преводу:

„ М и , А н т о н и о П р и у л и [Antonio Priuli] за пре-


ведру М л е т а ч к у Републику генерални проведитор
у Далмацији и Албанији,

Са свом понизности приказује нам х а р а м б а ш а


Цвјетко Шарић у име и свих М о р л а к а сљедбеника
старог обреда," да се од стране дон Миховила Ка-
пуана [Capuano] не штује, к а к о би т р е б а л о и мора-
ло се, поштовани о т а ц К и р и л , њихов парох, да при-
мјером заслужним корекције исти Капуан испада
проти споменутом свештенику увредљивим ријечи-
ма, пуним м р ж њ е и срџбе, наносећи ш т а в и ш е гото-
во дневно ш т е т е њиховој цркви тиме ш т о баца уз
њу нечист, којим се дјелима вријећа осјећање по-
б о ж н о с т и , спречава посјета оном светом храму и
смета споменути отац у в р ш е њ у службе божје.
28
Корнарова депеша од 5. априла 1666. у млетачком државном
архиву. Senato-Dispacci P. G. in D a l m . , filza, 87 (425).
д
Овакво означавање православног обреда je уобичајено: у извор-
нику стоји: che s e g u o n o il rito vecchio - што no порукама и садржају овог
документа православље српско илуструје као неприхваћену чињеницу
живота у Далмацији, односно уобичајено стање римокатоличке инто-
леранције.

75
Н а р е ђ у ј е м о с т а р ј е ш и н а м а ш и б е н с к о г двора
да заповједе К а п у а н у да се не п а ч а у л и ч н о с т оца
К и р и л а и да не баца н е ч и с т у близину ц р к в е под
п р и ј е т њ о м г л о б е од 500 дуката.
29
З а д а р 3. о к т о б р а 1668."

К а д је у м р о овај т и п и ч н и , с т а р о в ј е р с к и у с к о к не
з н а м о , ј е р нисмо м о г л и да д о б и ј е м о на увид односну ма-
тицу.

VI

СМРТ ЈАНКА МИТРОВИЋА И ИЛИЈЕ


МИЉКОВИЋА

Д о к у м е н т и о погибији ове двојице к о т а р с к и х сер-


д а р а т а к о су потпуни и р ј е ч и т и да би п р е п р и ч а в а њ е до-
г а ђ а ј а и ш л о н а ш т е т у н е п о с р е д н о с т и утиска. Оставља-
мо стога ријеч самим д о к у м е н т и м а , које смо се трудили
д а ш т о вјерније п р е в е д е м о :
У д е п е ш и у п р а в љ е н о ј С е н а т у 12. ф е б р у а р а 1659. a
30
писаној „са галије у П р в и ћ у под Ш и б е н и к о м " , гене-
р а л н и провидур А н т о н и о Б е р н а р д о [ A n t o n i o B e r n a r d o ]
јавља:

„ . . . Други з н а т а н и в е ћ и сукоб међу М о р л а -


цима и п о г р а н и ч н и м Т у р ц и м а услиједио је м а л о
сати прије м о г п о в р а т к а у Далмацију (из Б о к е -
on. пр.), к а к о he В. У. п о т а н к о м о ћ и да р а з а б е р е из
п р и л о ж е н о г писма господина Giorgio Papali на које
се односим, a о чему имадем извјештаја и од јавних
представника, али нису т а к о потпуни и тачни.
29
Архив задарске префектуре. Списи А. Приулија, II, стр. 237.
30
М л е т . држ. архив Senato-Dispacci P. G. in D a l m . et Alb., ф . ,
76-484.

76
М о р л а ц и , здружени са другим к р а ј и ш н и ц и м а ,
њих о к о л о двије хиљаде на броју, м е ђ у к о ј и м а 800
к о њ а н и к а , п р о в а л и л и су у ц е т и н с к о п о љ е и пре-
ш а в ш и ону ријеку далеку п о л а дана хода од К л и -
са, стали да пустоше бројна с е л а , ј е р су их Турци
пустили да без о т п о р а продру у онај к р а ј . К а к о су
били претходно о б а в и ј е ш т е н и о н а м ј е р а в а н о м по-
крету, били су ж у р н о и у потпуној тајности скупи-
ли к о њ и ц у босанских алајбегова, са о в и м а на че-
лу, те ћехају самога п а ш е , који је п р и т е к а о са дру-
гим снагама, и све је то у х в а т и л о бусију у п о л о ж а -
ју гдје нису м о г л и бити о т к р и в е н и . П о с л у ж и л и су
се њ и х о в о м о б и ч н о м в а р к о м да и з а ш а љ у у ч а р к а -
ње самих 50 али в р л о смјелих к о њ а н и к а , к а к о би
привукли М о р л а к е до засједе. О в и су се доиста
п о к а з а л и брзи на р у к а м а и н а в а л и л и на те к о њ а -
н и к е т о л и к и м з о р о м да је м а л о који и з н и о главу.
Н а с т а в љ а ј у ћ и даље да продиру, д о к су били зао-
купљени п љ а ч к о м и с в л а ч е њ е м убијених, испаде
турска главна снага и удари на н а ш е ч е т е , које су,
и а к о слабије ј е р одвојене и д а л е к е једне од дру-
гих, дале и п а к ј у н а ч к и о т п о р , мада су о с т а л е ра-
њ е н е двије главне м о р л а ч к е п о г л а в и ц е , a то су ха-
рамбаша Јанко Митровић и харамбаша Миљко-
в и ћ . В и д е ћ и их к р в а в е , њихови људи к о ј и су надо-
л а з и л и п о б о ј а ш е се в е ћ е г з л а , п о ч е ш е се п о в л а ч и -
ти к води, бијући се увијек о д в а ж н о с Т у р ц и м а и
побивши их неколицину. Н е ш т о мало М о р л а к а
који су п о к у ш а л и да п р е г а з е ријеку, у т о п и л о се.
З а вријеме б и т к е чула с е и з н е п р и ј а т е љ с к и х
р е д о в а в и к а да су им погинули п о г л а в и ц е , те се
к р о з гласове б о л а р а з а б и р а л а ријеч алајбег, a то
су главни заповједници к о њ и ц е , од којих је ј е д а н ,
з а р о б љ е н , изјавио да је алајбег и з а т р а ж и о да му
се о п р о с т и ж и в о т , али га М о р л а ц и з а к л а ш е , бије-
сни ш т о су видјели р а њ е н е своје х а р а м б а ш е , и
у ч и н и ш е то исто са м н о г и м угледним Турцима,
које су р а с п о з н а в а л и по сјају одијела. Од једног
р о б а и од једног Т у р ч и н а , који је д о ш а о из К н и н а ,
д о з н а л о се је да их је погинуло седамдесет и чети-
ри а р а њ е н и х има м н о г о в и ш е . Од М о р л а к а није
на броју т р и д е с е т и један ч о в ј е к , али је стигла ви-
ј е с т да се је п е т о р и ц а р а њ е н и х с к л о н и л а у К л и с .
Т а к о су, у к р а т к о , М о р л а ц и о с т а л и побједници, т е
су унијели м н о г о плијена, в е ћ и дио у к а д и ф и ,
с к р л е т у и другим скупоцјеним ч о х а м а , б о г а т о по-
к р и в е н и м с р е б р о м , у з л а т н о м накиту, т у р б а н и м а
од с в и л е , оружју, к о њ и м а , и са в и ш е турских бар-
ј а к а , м е ђ у к о ј и м а и г л а в н и б а р ј а к цјелокупне к о -
њ и ц е зван алај-барјак, који је са о с т а л и м а доне-
сен у З а д а р да ми с е , к а к о к а ж у , дарује кад стиг-
н е м у тај град, на д о к а з њ и х о в е оданости и б и т а к а
извојеваних з а п р о с л а в у оружја В а ш е П р е в е д р о -
сти, ј е р су онај поход и з в р ш и л и да о д в р а т е снаге
к о ј е су м о г л е да се с у п р о т с т а в е мојим насновама
кад сам о т и ш а о у К о т о р . "

Д е п е ш и ј е п р и л о ж е н о о в о писмо Ш и б е н ч а н и н а Јур-
ја Папалића:

„Пресвијетли и Преузвишени Господине, Го-


сподине Господару Велепоштовани,

С а о б р а з н о мојој дужности и заповиједи В. У.


да В а с , о б з и р о м на н а р е ђ е н у диверзију, обавије-
стим о свему ш т о се буде р а д и л о и ш т о се догоди
на о в о м пограничју д о к се будете задржали у К о т о -
31
ру, ј а в љ а м В а м да је господин задарски капетан
п о с л а о М о р л а к е и друге поданике из К о т а р а да се
здруже с а н а ш и м а (т. ј . шибенским М о р л а ц и м а ,
31
Capitano di Zara, највиши млетачки чиновник послије генерал-
ног проведитора, којег je у одсуству замјењивао. Његове су функције
биле више административне и правосудне, док су атрибуције проведи-
тора претежно војничке и дипломатске.

78
on. прев.) и т а к о се с а с т а в и о одред од двије хиља-
де б о р а ц а од којих осам с т о т и н а к о њ а н и к а а оста-
ло п ј е ш а к а . Д и г л и су се р а в н о на Ц е т и н у , п о л а
дана хода од К л и с а , п р е ш л и ону ријеку и з а ш л и
дубоко у у н у т р а ш њ о с т , један дио п о љ е м , а други
о б р о н ц и м а брда, р и ј е ш е н и да п љ а ч к о м , о г њ е м и
м а ч е м о п у с т о ш е онај крај у којему има в е л и к број
села. И њихова би основа б и л а л а к ш е успјела, да
један издајица из З л о с е л а и н е к и р о б о в и нијесу
п о т е к л и да обавијесте Т у р к е о п о к р е т у . А л и је го-
сподин Б о г хтио да з а ш т и т и вјерне и њихову хра-
б р о с т , и а к о са н е ш т о њ и х о в е ш т е т е а л и са бру-
к о м по Т у р к е и п о г и б и ј о м многих. Д о к су н а ш и
п љ а ч к а л и , Т у р ц и су б а ц и л и педесет храбрих к о -
њ а н и к а на нашу пјешадију. О в а и н е к о л и к о к о њ а -
н и к а д о ч е к а л и су тај одред и г о т о в о га цијела
сасјекли. П у ш т а ј у ћ и н а ш е да уђу дубље пљачкају-
ћи и с в л а ч е ћ и л е ш е в е оних које су убијали, Т у р ц и
одједанпут ј у р н у ш е са свом к о њ и ц о м на њих она-
ко р а с т р к а н е . К а к о су у п р в о м сукобу р а н и л и дви-
ј е н а ш е главне п о г л а в и ц е , х а р а м б а ш у Ј а н к а Ми-
тровића и харамбашу Илију М и љ к о в и ћ а , остали
п о с у м њ а ш е да је н а ш а војска р а з б и ј е н а , те се не-
ки од п ј е ш а к а п о в у к о ш е к ријеци а на њих се заг-
н а ш е Турци на к о њ и м а . И п а к су се н а ш и ј у н а ч к и
о д р ж а л и и убили н е к о л и к о Т у р а к а , п р е м д а су се
н е к и , хтијући п р е г а з и т и ријеку, у т о п и л и " .

О с т а л и дио писма, које ј е д а т и р а н о „ Ш и б е н и к , 11.


ф е б р у а р а 1659", п о т п у н о ј е ј е д н а к д е п е ш и Б е р н а р д о -
в о ј , у коју је д о с л о в н о п р е н е с е н . И з о с т а в љ е н а је с а м о
р е ч е н и ц а : „ М е ђ у н а ш и м а ј е м а л о р а њ е н и х , један ј е о д
тих јучер овдје у м р о , Ј а н к о в с и н о в а ц . "
32
У сусљедној д е п е ш и од 7. м а р т а 1659, Бернардо,
јављајући С е н а т у да су з а д а р с к и М о р л а ц и у ј е д н о м бу-
32
Ibid., ф . , 76-485.

79
к о в и ч к о м кл ан ц у с а ч е к а л и и у н и ш т и л и једну п љ а ч к а ш -
ку ч е т у од 80 л и ч к и х к о њ а н и к а , чије су му главе биле
д о н е с е н е а он их „дао и з л о ж и т и на о б и ч н и м мјестима,
ради обичајног почасног п р и з н а њ а оних који се витеш-
ки б о р е за В а ш е Е к с ц е л е н ц и ј е , и да објавим поданици-
ма успјехе који се п о с т и ж у " , надодаје:

„ Т и су (успјеси) у б л а ж и л и непријатност ш т о
је н а п о к о н (sic) у м р о , услијед неуредног в л а д а њ а ,
главни м о р л а ч к и поглавица Ј а н к о М и т р о в и ћ , који
је о с т а о р а њ е н п р о ш л о г мјесеца у описаном В а м
п о б ј е д н и ч к о м сукобу код ријеке Ц е т и н е . П о ш т о
је в л а с т коју је он в р ш и о п р е л а з и л а мјеру, додије-
л и о сам ј е , ради корисније јавне с л у ж б е , међу не-
к о л и ц и н у . Њ е г о в ј е спровод и з в р ш е н н а свечан
н а ч и н , п р и м ј е р е н гласу њ е г о в а ј у н а ш т в а . Остав-
ља за с о б о м ж е н у и дјецу на које свеукупни М о р -
л а ц и очекују д а h e В а ш е У з в и ш е н о с т и протегнути
33
о б и ч н е з н а к о в е д р ж а в н е штедрости."

Б е р н а р д о није ј а в и о С е н а т у с м р т х а р а м б а ш е Миљ-
к о в и ћ а ; м е ћ у т и м у м а т и ц а м а умрлих парохије С в . Сто-
34
шије у Задру, под д а т у м о м 28. ф е б р у а р а 1659. забиље-
ж е н а је с м р т „ С е р д а р а Ј а н к а М и т р о в и ћ а , сахрањена у
С в . И л и ј и " а под п р в и м м а р т а 1659. и смрт „Илије
М и љ к о в и ћ а , м о р л а ч к о г с е р д а р а , сахрањена у С в . Доме-
нику".
П л о д о в и д р ж а в н е м и л о с т и , које су М о р л а ц и очеки-
в а л и , нису се у тај мах просули на Ј а н к о в е насљеднике.
Те су п л о д о в е они м о р а л и касније да зараћују својим
трудом и да откупљују својом к р в и .
33
Ibid., ф . , 76^185.
34
Liber Obitum, књ. I l l , стр. 50.

80
VII

АЛИЈА БОЈИЧИЋ

О Алији Б о ј и ч и ћ у и м а д е м о двије вијести у Ш и л о -


бадовићевој к р о н и ц и . Т е вијести, к а с н и ј е , р е ц и п и р а о
О. В и њ а л и ћ у својој Compendio Storico и попунио их не-
ким детаљима црпљеним вјероватно из предања које се
о д р ж а в а л о ваљда п о ф р а њ е в а ч к и м м а н а с т и р и м а м а к а р -
с к о г п р и м о р ј а . И м а д е м о , најзад, о њему и два аутентич-
на д о к у м е н т а у списима г е н е р а л н о г п р о в е д и т о р а Ђ и р о -
л а м а К о н т а р и н и ј а . П о м о ћ у тих вијести, м а к о л и к о шту-
р е б и л е , у т в р ђ е н а ј е р е г и о н а л н а припадност т о г д р с к о г
к р а ј и ш н и к а , т а ч а н д а т у м , мјесто и о к о л н о с т и њ е г о в е
с м р т и , н а п о к о н убикација једног н е б у л о з н о г града и з
народне пјесме. Н и ј е б е з и н т е р е с а ни то да се п р е д с т а в а
о м о р а л н о ј ф и з и о н о м и ј и те л и ч н о с т и , која се добија из
о в о н е к о л и к о вијести, п о к л а п а у г л а в н о м с а о н о м коју
ствара народна пјесма.
35
Ш и л о б а д о в и ћ биљежи:

„1663., мисеца т р а в њ а на 24. Алија Б о ј и ч и ћ ухити у


Б а ш к у пољу 5 ф р а т а р а ж и в и х а ш е с т о м у главу одсиче и
2 дице и м о м к а , све ји п р о д а у Л и в н о Ј а њ и ч а р о м за 500
гроша.
1663., мисеца т р а в њ а на 26. х а р а м б а ш е п р и м о р с к е
з а т е к о ш е Алију Б о ј и ч и ћ а с б р а т о м и ј о ш ји 8 ш њ и м е у
Вруљи и ш п и љ и и једва ји и з в а д и ш е . Алију п о г у б и ш е и
ј о ш ји ш њ и м е 5, a 4 ж и в а д о в е д о ш е . Т у р ц и н а ш а 3 уби-
ше."

У овим је б и љ е ш к а м а , и а к о је то н е о б и ч н о будући
се ради о к р о н и ц и , о ч е в и д н о п о г р и ј е ш е н д а т у м с м р т и .
Није могуће да је Бојичић, ма колико брз био, могао
35
S. Zlatovic, Kronika о. Pavla Silobadovica, Starine, књ. X X I .

6 Стојан Јанковић и ускочка Далмациј 81


24. да з а р о б и ф р а т р е у Б а ш к о м пољу, да их одведе у
Л и в н о , ту погоди и п р о д а и стигне двадесет ш е с т о г у
Вруљу да ту п о г и н е . В и њ а л и ћ , са в и ш е в ј е р о в а т н о ћ е ,
даје к а о датум с м р т и 26. маја и о в а к о приказује д о г а ђ а ј :

„ Г о д и н е 1663. на 24. а п р и л а т у р ч и н Алија Б о ј и ч и ћ


засједе у неку шумицу Б а ш к о г п о љ а . Шест ф р а т а р а Ма-
л о б р а ћ а н а из М а к а р с к е са два дјетета ( ђ а к а ) и једним
м а н а с т и р с к и м слугом д о ђ о ш е л а ђ о м к чесми званој
Б а ш к а вода.
А л и ј а са друговима уби једног а з а р о б и о с т а л е и
п р о д а д о ш е их у Ливну за 500 р е а л а . А л и н е з а д о в о љ а н
т и м ш и ћ а р о м , А л и ј а се о п е т н а в р а т и у П р и м о р ј е на 26.
маја и с а к р и се у једну пећину у ували В р у љ а . Би в и ђ е н
и П р и м о р ц и се д и г о ш е б р о д о в и м а и к о п н о м да га ухва-
т е . He хтједе се п р е д а т и , па га о н и , са л а ђ а , убише из
п у ш а к а заједно с б р а т о м му и о с а м Т у р а к а другова. Сус-
љ е д н е године ф р а т р и су били о т к у п љ е н и . "

З в а н и ч н и д о к у м е н т и су двије идентичне термина-


36
ције Ђ и р о л а м а Контаринија, једна од 22. а друга од 26.
јуна 1663, о в о г садржаја:

„ М и Ђ и р о л а м о К о н т а р и н и з а преведру М л е т а ч к у
Р е п у б л и к у Г е н е р а л н и П р о в е д и т о р у Далмацији и Алба-
нији.

К о л и к о је год испала к о р и с н а за п о д а н и к е а дична


за оружје с м р т г л а с о в и т о г Т у р ч и н а Алије Б о ј и ч и ћ а , ди-
з д а р а у З а д в а р ј у , ј е р је о н а п р е с ј е к л а несносне муке и
ш т е т е к о ј е ј е о н з а ж и в о т а з а д а в а о ц и ј е л о м о н о м крају,
т о л и к о су п о с т а л и достојни ј а в н о г захвалног п р и з н а њ а
о н и х а р а м б а ш е који су, х р а б р о се б о р е ћ и , имали срећу
да побиједе и л и ш е ж и в о т а т а к о погубна душманина.
36
Архив задарске п р е ф е к т у р е . Списи Ђ. Контаринија, I, стр.
647, 651.

82
С т о г а снагом ове заповиједи и в л а ш ћ у Н а ш е г Г е н е р а л -
ства н а р е ђ у ј е м о д а х а р а м б а ш а М и х а и л М и л и ч е в и ћ р е -
чени К о в а ч , који је м е ђ у о с т а л и м а судјеловао у т о м чи-
ну, буде у в р ш т е н са ј е д н о м ц и ј е л о м в о ј н и ч к о м п л а т о м ,
која ће му бити издавана за т р а ј а њ а р а т а , у списак за
Макарску, како би, подстрекнут овим милостивим
з б р и њ а в а њ е м , све то вољније с р е т а о п р и л и к е да н а с до-
б р о послужи и да лије к р в за д р ж а в н у в е л и ч и н у . Н а р е -
ђујући заведење и и з в р ш е њ е о в е заповиједи гдје т р е б а
и коме принадлежи, итд."

Друга, п о т п у н о ј е д н а к а т е р м и н а ц и ј а , гласи на и м е
б а р ј а к т а р а (alfier) Ђ у р а Р а д н и ћ а .
П о п о з н а т о ј народној пјесми „ Ж е н и д б а о д З а д р а
Т о д о р а " Б о ј и ч и ћ ј е А л и ј а „ О д Ц е т и њ е града б и ј е л о г а " .
Град Ц е т и њ а народне пјесме м о г а о би да се и д е н т и ф и -
кује са Ц е т и н - г р а д о м на К р а ј и н и и л и са једним од гра-
дова у далматинској Ц е т и н и , у п р в о м реду С и њ о м и л и
В р л и к о м . У т е р м и н а ц и ј и коју смо н а в е л и к а ж е се за
Б о ј и ч и ћ а да је диздар З а д в а р ј а ( C o m m a n d a n t e di D u a -
r e ) , a п о ш т о je и З а д в а р ј е град y Ц е т и н с к о ј крајини и
д и ж е се н е д а л е к о од саме р и ј е к е Ц е т и н е , не п о д л и ј е ж е
н и к а к в о ј сумњи да је „град Ц е т и њ а " н а р о д н е пјесме
једна м а л о м а г л о в и т а али п о е т и ч н а о з н а к а т в р ђ а в е З а -
дварје.

VIII

ЈЕДАН МОРЛАЧКИ ИНВЕНТАР

37
Из једног б и љ е ж н и ч к о г а к т а из године 1671. са-
знајемо: д а ј е А н к а , мајка с е р д а р а С м о љ а н а С м и љ а н и -
ћ а , б и л а у другом б р а к у удата за Ф р а н у , сина Т о м е
37
Оригинал у посједу писца.

6* 83
Б р а и н о в и ћ а , и и м а л а од о в о г а два сина, С м о љ а н о в а по-
л у б р а т а , Шимуна и М а р к а . П о ш т о су и Ф р а н е и о т а ц му
Т о м а у м р л и , а син, о д н о с н о унук, Шимун д о п а о роп-
ства, С м о љ а н је на основу пресуде п р о в е д и т о р а Ђ и р о -
л а м а К о н т а р и н и ј а од 22. ф е б р у а р а 1664. постигао од
З а д р а н и н а Ф р а н ч е с к а С т о к е [Francesco Stocco] изруче-
њ е двају к о в ч е г а р о б е к р ј е ј е Т о м а Б р а и н о в и ћ био дао
н а оставу п о м е н у т о м С т о к у . П о с м р т и Ф р а н е Б р а и н о -
в и ћ а њ е г о в а уд. А н к а п р е ш л а је из њ и х о в е к у ћ е , која се
н а л а з и л а н а з а д а р с к и м р а в н и ц а м а иза ц р к в е С в . М а р к а
38
( д а н а ш њ е з а д а р с к о п р е д г р а ђ е Арбанаси), к сину Смо-
љану, к о ј и је и м а о у З а д р у кућу на углу улице „del Рага-
d i s o " и пјаце С в . Р о к а (даровану од С е н а т а њ е г о в о м уја-
ку И л и ј и д у к а л о м од 19. ф е б р у а р а 1653. г . ) , и т о м при-
л и к о м донијела с о б о м н е к е ствари које су б и л е вла-
с н и ш т в о синова јој из другог б р а к а . К а д се Шимун по-
в р а т и о из р о п с т в а , С м о љ а н је њему и брату му М а р к у
38
Од 1648. па све до коначног изгона Турака 1684. г., непосред-
на околица З а д р а и сва његова предграђа била су густо насељена мор-
лачким пребјезима и ускоцима, нарочито Равнице и Св. Марко. На-
с е о б и н а православних Морлака пред З а д р о м била је тако знатна да
им је провидур Ф о с к о л о уступио црквицу С. Ђованин на равницама,
на којој и данас има ћирилских натписа. У Св. Марка населио je у
X V I I I вијеку пров. Ерицо [Niccolo Erizzo] једну колонију католичких
АрбанасаЛ Н а с е о б и н а с е зове Б о р ћ о Ерицо.
* Димитрије Бодановић је утврдио да је ово насељавање из-
вршио Вићентије Змајевић, Србин, од 1701. надбискуп барски, при-
мас Србије и апостолски визитатор за Србију, Албанију, Македонију
и Бугарску, п о т о њ и задарски надбискуп. А к о се занемари ова скоро
фантастична титуларна номенклатура, открива се смисао римокатс-
личких апетита у чисто православним земљама. Иначе, Змајевић је
свршени студент институције у Риму, Конгрегације за пропаганду ве-
р е , и најизврснији и најватренији бранитељ њених идеја. У делу Књи-
га о Косову, на 89. страни Д. Богдановић каже: „Његовим настојањем
населило се 1 7 2 6 — 1 7 3 3 . у непосредној близини З а д р а , више од 500 из-
беглица из Скадарске крајине, основавши с е л о Арбанаси." О везама
провидура Ерица и надбискупа Змајевића читалац се м о ж е обавести-
ти у књизи Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку, Марка Јачова,
на 39. страни.

84
предао и ствари п р и м љ е н е од С т о к а и оне д о н е с е н е од
заједничке им мајке А н к е . О т о м је п р а в н о м послу са-
стављен г о р њ и б и љ е ж н и ч к и а к т , у к о м су и н в е н т а р и с а -
не све п р и м љ е н е и предане с т в а р и . М и с л и м о да је тај
и н в е н т а р в а ж а н за м о р л а ч к у к о с т и м о л о г и ј у , те га доно-
симо у преводу, п о ш т о с м о савладали или п р е с к о ч и л и
п о т е ш к о ћ е застарјелих н а з и в а , чије з н а ч е њ е н е биље-
же млетачки дија[ле]ктолози.

„ С т в а р и које предаје к а п е т а н С м о љ а н спо.менутим


Шимуну и М а р к у , својој б р а ћ и , а б и л е су на о с т а в и код
г. С т о к а .

Једна узда у р е ш е н а п о з л а ћ е н и м с р е б р о м са оглав-


н и к о м и једним в е л и к и м г р у д њ а к о м , исто од п о з л а ћ е -
ног с р е б р а , са 129 к о м а д а с р е б р а и девет сребрених син-
џ и р и ћ а спојених са о г л а в н и к о м .
Два к о в ч е г а .
39
Једна кабаница од з е л е н о г с к р л е т а на п о л а с т р у к а
40
са пуцама и запрагама.
Једна к а б а н и ц а с в и ј е т л о з е л е н а , н о в а , са з а п р а г а м а .
41
Једна к а б а н и ц а од с к р л е т а „menevis", са запрага-
ма, з л а т о м и с в и л о м .
Једно к о њ с к о седло н о в о .
42
Једна сјекирица или наџак, са с р е б р о м п р и врху и
при дну.
43
Два ћилима, нова.
44
Један огртач од ц р в е н о г с к р л е т а п о с т а в љ е н кр-
з н о м , други је о г р т а ч носио и р а з д е р а о М а р к о .
Једна бијела м а р а м а .
Ч е т и р и п а р а папуча.
39
У оригиналу: „ U n a Cabanizza".
40
У оригиналу. „zapprage".
41
У оригиналу: „menevis" значи б е з сумње нијансу неке боје,
али које то се не да одредити.
42
У ориСиналу: „nasach".
43
У оригиналу: „chilimi".
44
У оригиналу: „сарра".

85
Двије ж е н с к е к о ш у љ е на в л а ш к у , са с р е б р е н и м пу-
цама.
45 46
П е т в е л и к и х пругастих марама.
П е т в е л и к и х м а р а м а , ч е т и р и б и ј е л е , а једна пруга-
ста.
47 48
Двије плоче и ш е с т тока малих од с р е б р а , друге
ј е двије изгубио М а р к о .
49
К о п ч е з а један п а р беневрека.
50
Ј е д а н п а р игала са т р и с р е б р е н е т о к е и другим то-
к а м а в е л и к и м , све у т е ж и н и од двадесет и једне унче и
51
ч е т и р и т р е ћ и н е н а т а н к у свилену.
П е т морлачких врећа.
52
Проса осам четвртака.

Ствари којих нема:


53
Ј е д н а јапунџа од ц р в е н е . . ., и з н о ш е н а .
С е д а м н а е с т л а к а т а и један ч е т в р т м о д р о г сукна.
Ј е д а н ћ и л и м на по с т р у к а , био је дан робу у тамни-
ци.
Двије в е л и к е бијеле м а р а м е .
54
Двије пашњаче од п р у т а с т е вуне.
45
У оригиналу: „diuisade".
46
У оригиналу: „ т а п г а т е " .
47
У оригиналу: „plocie".
48
У оригиналу: „tochi".
49
У оригиналу: „Сорсе per un paro di beneureke".
50
У оригиналу: „gigle". Ha тај с м о израз наилазили и на другим
мјестима гдје је ријеч о поносном сребру. Игле су сада, б а р у нашем
крају, потпуно ишчезле из у п о т р е б е , као ш т о ишчезавају плоче и то-
ке и као ш т о he нестати и пуца и илика, али мора да су некад биле са-
ставни д и о мушког с р е б р е н о г накита.
51
У оригиналу: „alla sotil di seda", мора да значи танку, осјетљи-
ву мјеру са свиленим гајтанима, на којој су златари мјерили племени-
те ковине.
52
Д о к није п о ч е л о гајење кукуруза, а о н о је почело у првој по-
ловини X I X вијека, п р о с о је б и л о главна крушна храна Морлака.
53
У оригиналу: „una giapunza di alba rossa". Ријеч „alba" не би-
љ е ж е консултовани рјечници.
54
У оригиналу: „passice".

86
55
Један n a p нових чизама.
Седамдесет и седам р е а л а и ч е т и р и т р е ћ и н е , сре-
брених кандиотских.
Шеснаест л и р а и ш е с н а е с т солада.
Д е в е т н а е с т златних ц е к и н а .
С и т н и ш а осам солада.
О с а м н а е с т задарских к в а р а т а ј е ч м а .
Д е с е т и по ч е т в р т а к а п р о с а .

Слиједи други попис ствари донесених послије


смрти покојног Томе и које се сад предају споменутој
браћи:

Једна д о л а м а од м о д р е ч о х е на в л а ш к у .
56
Једна хаљина од м о д р о г сукна.
57
Двије торбе нове.
58
Један копоран од з е л е н е ч о х е .
Једна п а ш њ а ч а од ц р в е н е с в и л е .
Један о г р т а ч од ц р в е н о г с к е р л е т а п о с т а в љ е н саму-
ром.
59
Једна трпеза.
Једна в л а ш к а п р е г а ч а .
60
Један пуст за простирање.
61
Један б и љ а ц губер.
Двије кубуре.
Два аркибиза на колице.
55
У оригиналу: „cisme".
56
У оригиналу: „una vestura". О б з и р о м на материју мислим да је
прво долама а друго хаљина.
57
У оригиналу: „doi torbe".
58
У оригиналу: „cassacha" = casacca, њем. Roller, војнички ха-
љетак скројен на струк, при дну широк, дуг до бедара, о б и ч н о од јеле-
ње к о ж е ; носио се за Тридесетгодишњег рата до под крај X V I I в. У
народној ношњи одговарао би копорану, мада овај није на струк и се-
же мало ниже од паса.
59
У оригиналу: „una tarpesa".
60
У оригиналу: „un pust da dormir".
61
У оригиналу: „una schiauina detta Guba".

87
62
Т р и ћордаца.
Једна м а р а м а .
63
Ј е д а н пријеклад.
Ј е д н а тепсија од б а к р а са п о к л о п ц е м .
Једне в е р и г е .
Два котла од бакра.
64
Ј е д н а д р в е н а здјелетина.

62
У оригиналу: „tre chiordazzi".
63
У оригиналу: „un baldaferro".
64
У оригиналу: „un vernegal di l e g n o " ; no Боерију, велика дрве-
на здјела у којој је на бродовима д о н о ш е н а храна морнарима.

88
ВУК МАНДУШИЋ

В л а д и к а Раде учинио ј е н а м а , д а л м а т и н с к и м М о р -
л а ц и м а , једну неправду: о т е о н а м је В у к а М а н д у ш и ћ а и
п о ц р н о г о р ч и о га. Он ј е , н е с у м њ и в о , н а и ш а о на то име у
народној пјесми и, о ч а р а н њ е г о в о м п у н о ћ о м и з в о н к о м
љ е п о т о м , узео га отуда и њ и м к р с т и о о н о м и к е л а н ћ е л -
ски силно о л и ч е њ е м у ш к о с т и у свом Вијенцу. Владичи-
но к р ш т е њ е и з б р и с а л о је завичајну припадност далма-
тинског Влаха и в е з а о га за т л о , средину и д о г а ћ а ј е који
су в р л о часни, али који нијесу њ е г о в и . О с ј е ћ а њ е р е г и о -
н а л н о г поноса н а м е ћ е н а м дужност да ту л и ч н о с т ривен-
дицирамо за крај којему о н а припада.
1 2
По З л а т о в и ћ у и К о л е н д и ћ у , В у к М а н д у ш и ћ досе-
л и о je у Ш и б е н и к са н а р о д о м к о г а је д е ф и н и т о р о. Н и -
к о л а Р у ж и ћ дигао п р о т и Т у р ц и м а и п р е в е о у м л е т а ч к о
подручје. З л а т о в и ћ не наводи и з в о р а за ту вијест, a К о -
лендић се п о з и в љ е на двије свједоџбе у архиву манасти-
ра Висовца, које ми, на ж а л о с т , нијесмо и м а л и п р и л и к е
да испитамо.
Р у ж и ћ j e , у нади да he му та заслуга п р и б а в и т и у-
п р а ж њ е н у нинску бискупију, п о б у н и о за р а ч у н М л е ч и -
ћа П е т р о в о п о љ е и П р о м и н у . У с л о в и и п о т а н к о с т и т о г
устанка утврћени су у г о в о р о м з а к љ у ч е н и м у Ш и б е н и к у
1
О. Stipan Zlatovic, Franovci drzave presvetog odkupitelja i hrvat-
ski puk u Dalmaciji.
2
P. Kolendic, Fra Pavao PosUovic i njegovo „Nasladenje", Rad,
knj. 206.

89
17. д е ц е м б р а 1647. г. м е ћ у ф р а т р и м а и главарима с јед-
н е с т р а н е , и ш и б е н с к и м к о н т о м 3 . Ф . З о р з и ј е м [Giovani
F r a n c e s c o Zorzi] с друге с т р а н е . С п о р а з у м са п е т р о п о љ -
с к и м М о р л а ц и м а о м о г у ћ и о ј е Ф о с к о л у освојење Дрни-
ш а ( о к о 20. ф е б р у а р а 1648).
П о с л и ј е т о г о с в о ј е њ а в и с о в а ч к и ф р а т р и доведоше
одметнути н а р о д у ш и б е н с к е в а р о ш и , а они се настани-
ше у м а н а с т и р у С в . Л о в р е .
М е ћ у и м е н и м а к н е з о в а и г л а в а р а који су потписали
ш и б е н с к и у г о в о р не н а л а з и се М а н д у ш и ћ е в о и м е , али
немајући р а з л о г а да с у м њ а м о у З л а т о в и ћ е в у и Коленди-
ћеву вијест, у з и м љ е м о к а о т а ч н о да је и он д о ш а о у Ши-
б е н и к п р и л и к о м те с е о б е . М а н д у ш и ћ је дакле п р е ш а о к
М л е ч и ћ и м а к о н ц е м ф е б р у а р а 1648, а к а к о је погинуо
3 1 . јула т е исте године, т о ј е њ е г о в о у с к о ч к о дјеловање
у дуждевој с л у ж б и т р а ј а л о свега 5 мјесеци. И в е ћ та
к р а т к а дјелатност б и л а је д о в о љ н а да име Вука Манду-
ш и ћ а о т м е з а б о р а в у и да му о т в о р и двери народне епо-
пеје!
А р х и в с к и подаци о М а н д у ш и ћ у нису бројни, али су
з а т о в р л о з а н и м љ и в и и приказују његову л и ч н о с т са из-
вјесним р е љ е ф о м .
П р в и је п о д а т а к о М а н д у ш и ћ у садржан у једној де-
п е ш и г е н е р а л н о г п р о в е д и т о р а Л е о н а р д а Ф о с к о л а од 3.
3
јула 1648. г. Д е п е ш и је п р и л о ж е н и записник Мандуши-
ћ е в а с а с л у ш а њ а о њ е г о в о ј п р о в а л и на К љ у ч („che nel
3
n o s t r o idioma vol dir chiave"). М а н д у ш и ћ е в je извјештај
в а ж а н с а м о no т о м ш т о н а м казује к а к о су дубоко (де-
в е т к о н а к а ) п р о д и р а л и у турски крај н а ш и п љ а ч к а ш к и
о д р е д и , и ш т о нас о б а в ј е ш ћ у ј е о једној сјечи р о б љ а , ко-
јој су н а ш и м о р а л и да прибјегну да би могли бранити се
од т у р с к е п о т ј е р е . У о с т а л о м , то је п р и к а з типичног ус-
к о ч к о г п љ а ч к а ш к о г похода, који п р о л а з и н е о п а ж е н
3
Млетачки држ. архив. S e n a t o , Dispacci P. G. in Dalmazia, filza
419.
a
Који ce y нашем језику зове кључ.

90
п л а н и н а м а , напада турска н а с е љ а ненадно у освит дана,
пали џамије са х о џ о м који т а м а н о к у и ш е , хара, п љ а ч к а ,
убија, подмеће ватру и в р а ћ а се н а т о в а р е н п л и ј е н о м и
одсјеченим г л а в а м а , б р а н е ћ и се од потјера и п р о л а з е ћ и
к р о з бусије. У п о п р а т н о ј д е п е ш и , коју с м о прије цити-
рали, Фосколо каже да је „влашки капетан Мандушић,
искушан у свим п о т р е б а м а , доиста в р л о х р а б а р , али у-
једно и с м о т р е н , ш т о је н е о б и ч н о својство код људи њ е -
гова к о в а " .
У јуну те исте године С е н а т је био о б д а р и о п о п а
Ш о р и ћ а , поглавицу г о р и ч к и х у с к о к а , з л а т н о м к о л а ј -
н о м . Ф о с к о л о , који т о г о д л и к о в а њ а није б и о п р е д л о -
ж и о ј е р Ш о р и ћ , пијанац и с р е б р о љ у б и в , није код њ е г а
стајао на н а р о ч и т о ј цијени, п о к у ш а о је да б а р одгоди
4
предају к о л а ј н е . У д е п е ш и од 11. јула 1648. г. он је то
о п р а в д а в а о истичући „да би тај з н а к в а н р е д н е љ у б а в и
п р е м а т о м лицу, м о г а о д а о н е р а с п о л о ж и к о г а другог к о -
ји служи ј е д н а к о к а о он ( Ш о р и ћ ) а к о не и б о љ е од њ е г а ,
ј е р и а к о је Ш о р и ћ х р а б а р в о ј н и к и има н е ш т о приста-
ш а , не м о ж е да р а ч у н а на послух, ј е р са војницима није
д а р е ж љ и в " . Тај други који б и , п о Ф о с к о л о в о м м и ш љ е -
њу, б и о заслужнији одличја н е г о Ш о р и ћ , б и о ј е В у к
М а н д у ш и ћ . У д е п е ш и коју је Ф о с к о л о одмах по о в о ј ,
5
ј о ш истог дана, упутио Сенату, о н т о о т в о р е н о к а ж е :
„ К а д б и з а к а п е т а н а М а н д у ш и ћ а д о ш л а друга к о л а ј н а
једнака Ш о р и ћ е в о ј , а он је з а н а г о заслужује, то би ње-
му п р и ш т е д и л о горчину и с к љ у ч е њ а , а нацији би послу-
ж и л о на велику утјеху, ј е р је он на К р а ј и н и ц и ј е њ е н ви-
ше н е г о иједан д р у г и . " Те н а г р а д е М а н д у ш и ћ није до-
живио.
Н о в и босански п а ш а Д е р в и ш С к о п љ а к , с и ш а в ш и у
Л и в н о , био је к о н ц е м јула упутио у К о т а р е свог ћехају
Хусеин-бега са једним о д р е д о м од 4.000 људи да се све-
т и одметнутим М о р л а ц и м а . Хусеин ј е харајући К о т а р е
4
Ibid., filza 435.
5
Ibid., filza 436.

91
био д о п р о до Б и о г р а д а и Т у р њ а , па се са г о л е м и м плије-
ном в р а ћ а о у К н и н . Ф о с к о л о , н е м о ћ а н да спријечи Ху-
с е и н о в поход, и з а с л а С м и љ а н и ћ а са к о т а р с к и м , а Вука
М а н д у ш и ћ а са ш и б е н с к и м ускоцима, да му покушају
п р е с ј е ћ и у з м а к и о т е т и плијен. С у к о б који је отуда на-
с т а о и у к о ј е м је Вук М а н д у ш и ћ погинуо, описан је до
ситница т а ч н о у с а с л у ш а њ и м а И л и ј е С м и љ а н и ћ а и ј о ш
двојице х а р а м б а ш а , која су п р и л о ж е н а Ф о с к о л о в и м де-
п а ш а м а о т о м догађају. Ми их доносимо у дословном
преводу:

„На први августа 1648.

Х а р а м б а ш а Илија Смиљанић извјешћује:


Јучер у освит дана, п о ш т о с м о открили у околици З е ч е в а непри-
јатеља, који je у великом броју долазио са плијеном уољачканим о к о
Биограда, ми Власи, којих је б и л о о к о 7 0 0 , подијелисмо се у двије че-
т е , једну сам водио ја, а харамбаша Мандушић другу. Турци учинише
јуриш на каштел, у којем се налазио харамбаша Вукадин (Митровић)
са 30 пјешака, и освојивши о б о р погнаше 30 товарних коња и два моја
седланика. З а т и м гвозденим клиновима покушаше да се попну и осво-
је каштел. Н а ш и , бранећи се изнутра, у б и ш е их више од тридесет. Ту-
рака је б и л о велико мноштво и неки су од њих толико радили да су,
попевши се на кулу, која нема свода, тукли камењем оне који су у њој
били, тако да су убили двојицу. В и д е ћ и ми опасност оних у каштелу
дигосмо се сви да их бранимо и јурнувши на непријатеља, ја са својом
четом а Мандушић с друге стране, п о б и с м о их више од тридесет, који
су са онима rope споменутим наћени на разбојишту, осим других које
Турци о д н е с о ш е , и уграбисмо им 400 коња, са којих су били сјашили.
Кад Турци примјетише да је нас мало, толико се о с о к о л и ш е да нам о-
кренуше лице и присилише нас на узмак. У т о м е погибе десеторица
наших и изгубисмо оне заплијењене коње, све осим четири, и остаде
з а р о б љ е н јадни харамбаша Мандушић, послије нег се храбро поднио
и у б и о четири Турчина. Д р ж а л и су га жива неколико сати а најзад му
одсјекоше главу. Ја сам касније п о м о г а о да му се труп сахрани. Многи
су непријатељи допали рана а ми, уставивши се на једном врлетном
положају гдје коњица није могла да се развија, задржасмо се све док

92
Турци, око пола дана, не п р о ћ о ш е према Книну. У споменутом је су-
кобу харамбаша Мартин Јагњић о т е о један барјак, убивши барјакта-
ра који га је носио. Барјак смо приказали пресвијетлом господину ге-
нералу. Један мој слуга, по имену О б р а д Циговић, понио се х р а б р о у
зечевској кули, отсјекав више од 4 копља онима који су покушавали
да се попну, и убивши кроз пушкарнице д е с е т Турака."

„Дана другог августа.

Приступи харамбаша Мартин Милковић и преслушан изјави:


У четвртак д о ђ е харамбаша Мандушић са, отприлике, двије сто-
тине својих шибенских Влаха, да се придружи нама којих је, под Сми-
љанићем, било мало више од толико. Турци који су опљачкали био-
градско приморје, налазећи се код О т р е с а , дигоше се отуда у петак у-
јутро и појавише се у правцу З е ч е в а , готово ненадано, јер нас уходе
нијесу д о б р о послужиле. У зечевској кули остависмо о к о петнаесто-
рицу наших да бране коње и комору, која се налазила у о б о р у , и коју
Турци јуришавши на о б о р заплијенише, покушавајући освојити и ку-
лу, при чему наши, који су се упорно бранили, убише најмање дваде-
сет и петорицу. Ми смо се са покојним Мандушићем налазили сви ску-
па у засједи, чекајући да непријатељ п р о ђ е , јер је б и о врло бројан,
али видећи да су се Турци по копљима, чавлима и клинцима удареним
у зид од каштела били попели и о д о з г о већ тукли камењем о н е јадни-
ке који су били затворени, почесмо се договарати да им п о м о г н е м о .
Мандушић се томе опирао јер је ту одлуку сматрао опасном, али ус-
трајући Смиљанић у наговарању ударисмо заједнички на непријате-
ља. К а к о би б о љ е притисли кулу, многи су Турци били сјашили и
оставили коње по страни. Ми их нагрдисмо, и п о б и с м о многе и пости-
госмо сврху да о с л о б о д и м о наше, али се догоди неред, да су се неки,
уграбивши о н е коње, повлачили да их спасу, а неки су носили и копља
која су Турци били оставили код коња, тако да су их многи наши
држали за Турке те отуда настаде м е т е ж и неки окренуше бјежати.
Кад је непријатељ, који нам је прије б и о о к р е н у о л е ђ а увидио да нас
је мало, окрену лице и опколи нас и присили на узмак и на напуштање
упљачканих коња. Јадни Мандушић који је б и о напријед измакао пра-
ћ е н од мало својих, би о п к о љ е н на једној равници од мноштва коња-
ника и, док се д р ж а о , у б и о је за кратко вријеме четири Турчина.

93
Једним ударцем, одсјечена му је рука, а потом га жива ухватише и од-
сјекоше му главу. Изгубили смо четворицу наших и осам Шибенчана-
ца, како смо мислили, али смо касније чули да их је погинуло дваде-
сет, рачунајући ту с Мандушићем и још тројицу или четворицу харам-
баша."

Н а ј з а н и м љ и в и ј и и н а ј б л и ж и истини је п р и к а з јед-
н о г ш и б е н с к о г х а р а м б а ш е , који није и м а о р а з л о г а да
н и ш т а крије ни п р е ћ у т к у ј е , к а о ш т о га je у овој прили-
ци и м а о С м и љ а н и ћ , на којег у извјесној мјери он баца
кривицу за М а н д у ш и ћ е в у погибију.

„На први августа у Шибенику.

Приступи пред пресвијетлог и преузвишеног господина проведи-


тора харамбаша Матија Михаљевић из Дрниша, који нам се подло-
ж и о па сад станује у морском Варошу, те извјешћује ut infra:
П о ш а в ш и одавле прошле сриједе, a то је било 29. минулог мје-
сеца, са х а р а м б а ш о м В у ч е н о м М а н д у ш и ћ е м и другим харамбашама са
њиховим људима и двије о р у ж а н е лаће Папалија и Ферланића, стиго-
смо у Скрадин а отуда се упутисмо према Лашаковици. Било нас је
три стотине п е д е с е т људи. Х а р а м б а ш а Смиљанић, харамбаша Миљ-
ковић и други од задарског К о т а р а Власи који су се подједнако подло-
жили (дужду), налазећи се код З е ч е в а и обавјештени о нашем дола-
ску, јавише нам да им се морамо придружити сви и у ту нам сврху по-
слаше калаузе, јер ми нијесмо вјешти о н о м крају. Стигосмо у З е ч е в о
у сумрак и почесмо да преговарамо. Котарани су увјеравали да су Тур-
ци, који су се били утаборили код О т р е с а са плијеном упљачканим у
Котарима, малобројни, док је Мандушић тврдио да их је он видио и да
их је м н о г о , па да стога т р е б а стати на опрезу, истакнути према не-
пријатељу д о б р е с т р а ж е које he пазити на његово кретање и радити
споразумно. Упитани од Мандушића има ли њих доиста четири стоти-
не, како бјеху јавили, одговорише да их је толико, мада их у ствари
није б и л о више од двије стотине седамдесет, тако да нас је свега мо-
гло бити о к о л о седам стотина. Би о д л у ч е н о да се пошаљу страже од
Котарана као вјештијих крају. Д о б и в ш и пристанак (?) харамбаша
Смиљанић изашље стражу која, пошто уходи непријатеља, врати се

94
у четвртак увечер и јави нам да је исти у т а б о р е н код О т р е с а . Посла-
смо опет исту стражу са изричитим налогом да нам један њезин д и о
дојави прво кретање Турака, а да остатак пази на правац њихова кре-
тања, па ако примјете да су се упутили према Лашаковици, да изметну
три машкуле, на које би они који су се налазили код моста на Р о ш к о м
Слапу потекли на ту страну, док су, не чујући х а б е р , морали да остану
код моста, гдје се б и л о одлучило ухватити бусију. Кад је б и л о у петак
ујутро, страже се не појавише са вијестима, само ш т о један Мандуши-
ћев војник, који је са својима б и о у З е ч е в у повика: ,Ето на нас Тура-
ка.' Мандушић изашље одмах к зечевској тврћави д е с е т људи мећу ко-
јима сам б и о и ја, и видјесмо непријатеља који се је, једну саму миљу
удаљен од тврђаве, примицао к истој са својом главном снагом. Од-
мах јависмо то Мандушићу и свим нашим људима, а он заповједи да се
сви од Закрчја, који су били у тврђави, повуку и доћу да са његовима
ухвате бусију, како их Турци не би опазили. Кад су се сви повукли, у
тврћави остаде ш е з д е с е т Смиљанићевих Влаха са коњима и стварима
а да се о т о м није обавијестио Мандушић. Непријатељ опколи тврћа-
ву, из које су се Власи бранили, д о к су се остали повукли на ј е д н о
брдо о б р а с л о гором. Кад је видио ту битку, Мандушић упита Смиља-
нића ко је то остао у тврћави, а овај му одговори да је ту ш е з д е с е т љу-
ди са њиховим коњима и комором. To je врло увриједило Мандушића
и он је п о ч е о да кори Смиљанића, ш т о је пустио да се о н и људи, којих
je у ствари било само тридесет, в е ж у и тако повуку на нас непријате-
ља. Он је сумњао да се ту радило о издаји. М е ђ у т и м како се бој на-
стављао, видјесмо гдје паде више од д е с е т Турака, али п о ш т о им је
број све више растао, они освојише о б о р и п о в е д о ш е к о њ е који су у
њему били. Кад Смиљанић опази да Турци о д в о д е његова коња, узе се
јадати и молити Мандушића да насрну на Турке и о с л о б о д е к о њ е . Од-
говори Мандушић да није вријеме да се упуштамо у б о ј , да т р е б а по-
пустити околностима, да није д у ж н о с т гибити људе ради спасавања
коња, и да ће се, Господњом вољом, пружити других прилика да се на-
мири та мала штета. М е ђ у т и м су се Турци пењали да освоје тврђаву, a
они изнутра, п о ш т о су били оставили џебану у о б о р у , нијесу имали ви-
ше чим да се бране. Кад су котарски харамбаше то видјели, у з е ш е сви
једногласно молити Мандушића да навале на Турке, и већ једном по-
могну оним људима, јер he се иначе сви изгубити, a он he се показати

95
невјеран. Ha те ријечи Мандушић одговори: ,Радите што вас воља,
али сам увјерен да ћ е м о данас бити ухваћени и да ћете ме напустити;
ако буде потреба ја ћу вам доћи у помоћ са својим људима.' Како нису
пристали да иду сами, Мандушић се ријеши да им учини по вољи, те
сви заједнички јурнусмо на Турке, побисмо их о к о двадесет, одбисмо
их од тврђаве, нагнавши их да напусте двије стотине педесет оседла-
них коња. Закрчани у з е ш е грабити коње не прогонећи непријатеља,
премда је Мандушић кричао да се оставе пљачкања, а Турци нас кроз
то у великом броју опколише, присиливши нас да пустимо све коње о-
сим три или четири на којима се Закрчани дадоше у бијег, а за њима и
сви остали њихови људи, као и они о с л о б о ђ е н и из тврђаве, остављају-
ћи прикачена јадног Мандушића и његове људе. Бијући се жестоко са
Турцима, побисмо их педесет, од којих смо двадесет тројици поки-
дали главе и оставили их на пољу, остале су лешеве Турци дигли на
коње и однијели собом. Наших је пало око 20, а међу њима јадни Ман-
душић, харамбаша Иван Краљевић и два брата Галиотовића, од ко-
јих један заробљен. Остало се спасило no шумама, водећи собом два
непријатељска коња рањена. Турци, којих је могло бити дванаест
хиљада, одоше пут Книна, а ми се вратисмо у Скрадин."

6
Ф о с к о л о в е д е п е ш е од 1. и од 5. августа, којима су
ова с а с л у ш а њ а п р и л о ж е н а , у к о л и к о се односе на дога-
ђ а ј , р е з и м и р а ј у извјештаје трију х а р а м б а ш а , п р е л а з е ћ и
п р е к о М и х а љ е в и ћ е в и х о п т у ж а б а на С м и љ а н и ћ а и К о т а -
р а н е . Из д е п е ш е од 5. августа 1648. доносимо Ф о с к о л о в
суд о М а н д у ш и ћ у који је уједно и један достојан помен
п о г и н у л о м јунаку: „ И з Ш и б е н и к а с т и ж е потврда вије-
сти о погибији јадног М а н д у ш и ћ а , којему н е к Господ
Б о г п о д а р и рајско н а с е љ е , погибији коју је он прије
с м р т и о с в е т и о смрћу п е т о р и ц е Т у р а к а . Б и о ј е заиста
х р а б а р в о ј н и к , с к р о м а н и н е к о р и с т о љ у б и в војвода,
својство на које се в р л о р и ј е т к о н а и л а з и код овог наро-
да, к о ј и се у в е ћ и н и м о ж е да н а з о в е г р а б љ и в и м . К а д би
му успјело да ш т о у п љ а ч к а , све би подијелио м е ђ у вој-
6
Ibid, filza, 467.

96
н и к е , који су га стога љ у б и л и , ш т о в а л и и с л у ш а л и и с т о
о н о л и к о к о л и к о су га се Т у р ц и б о ј а л и . Ја сам ж и в о осје-
т и о њ е г о в г у б и т а к , ради ш т е т е која ћ е отуда н а с т а т и з а
опћу с т в а р . " Д а љ е к а ж е д а ј е М а н д у ш и ћ о с т а в и о з а со-
б о м само једног с е с т р и ћ а , к о ј е г је био п о с в о ј и о , и да су
ш и б е н с к и Власи д о ш л и у З а д а р да га м о л е да им га по-
стави за поглавицу намјесто погинулог В у к а . Тај се-
стрић (nipote di sorella), који je у главарству над ш и б е н -
ским М о р л а ц и м а наслиједио В у к а М а н д у ш и ћ а , б и о ј е ,
7
к а к о дознајемо и з једне Ф о с к о л о в е терминације к о ј о м
му удјељује инвестицију над у ј а к о в о м ч е т о м п л а ћ е н и х
војника, Ш и б е н ч а н и н Тадија В р а н ч и ћ .
Ф о с к о л о в суд о М а н д у ш и ћ у објашњује чудну поја-
ву да је народна пјесма п р и г р л и л а о в о и м е за к о ј и м сто-
ј и једна в р л о к р а т к а д ј е л а т н о с т , д о к н а п р о т и в п р е л а з и
п р е к о рада и и м е н а л и ц а која су у и с т о м в р е м е н у , истој
средини, на истом пољу рада д ј е л о в а л а дуље и интен-
зивније од М а н д у ш и ћ а , а подједнако х е р о ј с к и з а в р ш и -
л а . Из т о г би суда м о г а о да се изведе з а к љ у ч а к да ју-
н а ш т в о није д а в а л о приступа у народну епопеју, н е г о
кад је б и л о спојено са својствима која су и з а з и в а л а сим-
патије и стицала народну љ у б а в .

7
Архив п р е ф е к т у р е у З а д р у . Списи Л. Фоскола, II, стр. 349.

7 Стојан Јанковић и ускочка Далмација 97


ЛИЧНОСТИ И ПРИЛИКЕ из
ПРОШЛОСТИ ПРИМОРЈА

1
1) СМРТ И Л И Ј Е С М И Љ А Н И Ћ А

О с в о ј е њ е м К л и с а , у м а р т у 1648. г., п р е с т а л а je у
Д а л м а ц и ј и с в а к а д ј е л а т н о с т р е д о в н е м л е т а ч к е војске.
П р и т ј е ш њ е н а на К а н д и ј и , Венеција је б а ц а л а у опсјед-
нути град сву своју снагу, п р е п у ш т а ј у ћ и обрану Далма-
ције Б о г у и у с к о ц и м а . А к о се изузме један по М л е ч и ћ е
к а т а с т р о ф а л а н покушај да се освоји К н и н (у п р о љ е ћ е
1654. г . ) , р а т је на з а п а д н о м војишту за пуних двадесет
година в о ђ е н искључиво у ф о р м и узајамних п љ а ч к а ш -
ких упада. П р и ј е д н о м е од тих п љ а ш к а ш к и х похода по-
1
Н е к о личко планинарско друштво „пронашло је", пред неко-
лико година, на планини Вучјаку, на путу међу Крупом и Грачаницом,
г р о б Илије Смиљанића, раскопало га и разнијело предмете у њему
н а ђ е н е ( с р е б р е н е ковче, споне, пуца и сл.) И а к о се за Смиљанићев
г р о б одувјек знало (о њему је пред више година писао у подлистку
сплитског Јединства П е т а р У з е л а ц , његова је тачна убикација заби-
љ е ж е н а на мапи рађеној 1766. г., п о в о д о м млетачко-аустријске кон-
венције о личким пашњацима, а војничка специјалкарта означује ме-
с т о на ком се налази као „Смиљановић бунар", ипак је откриће лич-
ких планинара било од користи у т о л и к о ш т о је побудило извјесно за-
нимање за Смиљанићеву личност и ж е љ у да се о њој што више сазна.
В о ђ е н и т о м ж е љ о м , неки су чланови планинарског друштва силазили
у К о т а р е , да „на лицу мјеста" купе податке о Смиљанићеву животу и
о његовој смрти. Наиван и узалудан хаџилук! У крају гдје маларија
коси нараштаје и породице изумиру у т р е ћ е м кољену - нема традици-
је! Да удовољим п р о б у ђ е н о ј радозналости за симпатичним јунаком ус-
кочке епопеје, издвајам из збирке докумената овај прилог, интере-
сантан и по тачном приказу догађаја и по лицу од ког потјече.

98
гинуо j e чувени у с к о ч к и в о ђ И л и ј а С м и љ а н и ћ . Њ е г о в у
погибију описује са м н о г о ж и в о п и с н и х п о т а н к о с т и , њ е -
гов б р а т Ф и л и п у п р е с л у ш а њ у п р и л о ж е н о м у д е п е ш и
г е н е р а л н о г п р о в е д и т о р а Л о р е н ц а Д о л ф и н а од 9. сеп-
т е м б р а 1654. г. Да ч и т а о ц и м а к о ј е с т в а р з а н и м а п р и ш -
тедим досаду п р е в о ђ е њ а , одступам од п р а к с е к о ј а х о ћ е
да се д о к у м е н т и доносе у о р и г и н а л у и дајем овдје њ е г о в
т а ч а н српски п р е в о д .

„Дана 8. септембра 1654.

Преслушан капетан Филип Смиљанић, који се повратио са похо-


да, саопштава слиједеће:
Прошлих дана дигао се у чету покојни Илија, мој брат, заједно
са харамбашом Јанком ( М и т р о в и ћ е м ) , са којим је б и о углавио тај по-
крет у сврху да дођу до р о б љ а и нанесу непријатељу ш т е т е , не само у
благу, већ, ако се прилика пружи, да му попале и стогове и т а к о га ли-
ше пиће. У путу смо ударили средином В е л е б и т а , једне врло високе
планине, да останемо н е о п а ж е н и и и з б е г н е м о непријатељске засједе,
како је и било. У вечер од с у б о т е на недјељу стигосмо под Удбину, a
кад удари шести час ноћи, навалисмо на једно мјесто звано Ондић
( О р л и ћ ? ) , гдје нас срећа послужи те убисмо тридесеторицу ж и т е љ а
који су давали о т п о р , а шеснаесторицу з а р о б и с м о и заплијенисмо до-
ста блага. Кад се то сврши, ријешисмо се на повратак, те се у свита-
н>е, то јест у вријеме кад о б и ч н о пијевци пјевају, дигосмо отуда, уда-
ривши преко заинићког (?) поља. У дванаест сати стигосмо у предијел
Вучјак, гдје мишљасмо да с м о на сигурну. Сјашисмо с коња и свак је
водио свога за узду, јер је пут био узак и врлетан. Мој је покојни брат
ишао задњи, заједио са мном и са још неколицином. Ненадно на нас у
позадини удари неки број Турака који је ту б и о у засједи. Најпрви допа-
де рана мој брат и не стиже да се баци на коња, већ савуче са седла оног
Турчина, који га бјеше ранио, и носаше се с њим дуго и опали у н> једну
малу пушку, коју је при себи имао, али не знам да ли га уби. Допаде
други Турчин и опали му међу плећи из дуге пушке па притече још је-
2
дан са партизаном, и тако мој несрећни брат погибе са још два друга.

2
Бијело оружје на дугом дрвеном насаду, попут копља или
хелебарде.

99
М и , остала дружина, а б и л о нас је седамдесеторица, бацимо се
на к о њ е и ударисмо на непријатеља те га с у з б и с м о за више од пола
миље. Кад се врнусмо, н а ђ о с м о на разбојишту мртва мог брата и ону
другу двојицу. Х т ј е д о с м о да носимо с о б о м њ е г о в о мртво тијело, али
нам Турци о п е т нападоше залазницу, те га м о р а д о с м о оставити. Уни-
ј е с м о м е ђ у т и м д и о гшијена, који се састоји од п е д е с е т говеда и једне
р о б и њ е . О с т а л о с е , користећи се препадом, разбјегло. На неприја-
тељској страни видели смо више од д е с е т или дванаест мртвих и три
убијена коња. А л и мислим да их има и много рањених, јер је сукоб
трајао више од једног сата."

О в а ј д о к у м е н а т н а л а з и се у М л е т а ч к о м д р ж а в н о м
архиву (Senato-Dispacci P r o w e d i t o r i G e n e r a l i in D a l m a -
tia ed A l b a n i a , 68/476).

2) М А Р К И З П А Р Е Л А У Л И Ц И

П о к у ш а ј м а р к и з а П а р е л е [Parella] да ca једном не-


з н а т н о м ш а к о м а в а н т у р и с т а п р о д р е у Лику у лету 1688.
год., л е п к а о coup de tete ј е д н о г п у н о к р в н о г в и т е з а из
в е к а С и р а н а и Д ' А р т а њ а н а , п р е д с т а в љ а , са историјског
г л е д и ш т а , једну спорадичну и м а л о важну епизоду у ни-
з у х р и ш ћ а н с к и х б о р б а п р о т и в Т у р а к а . К а о т а к а в , под-
виг т а л и ј а н с к о г м а р к и з а н е б и и м а о н а р о ч и т е занимљи-
в о с т и , а л и је њ е г о в а в р а т о л о м и ј а н а ш л а одјека и у на-
ш о ј н а р о д н о ј пјесми па јој та о к о л н о с т придаје в а ж н о с т
коју о н а с а м а по себи не би и м а л а .

Да постоји једна н а р о д н а песма у којој је р е ч о


„принципу П а р е л и " , ј а сам д о з н а о и з рецензије дра В .
Ћ о р о в и ћ а о Г е з е м а н о в и м Studien zur sudslavischen Vol-
ksepik о б ј а в љ е н е y C. к. гласнику, X X , 1927, 561, али
к а к о д о с а м е п е с м е , п о р е д свег н а с т о ј а њ а , нисам м о г а о

100
3
да д о ђ е м , м о р а ћ у се овде о г р а н и ч и т и на објаву г о л о г
историјског м а т е р и ј а л а о т о м предмету, на к о ј и с а м
н а и ш а о у свом а р х и в с к о м раду. Тај м а т е р и ј а л није опсе-
ж а н : свега две д е п е ш е г е н е р а л н о г п р о в е д и т о р а к о њ и ц е
у Д а л м а ц и ј и , А н т о н и ј а З е н а упућене С е н а т у у М л е т к е .
Д о н о с и м их у д о с л о в н о м преводу:

„Преведра Власти!

Скренуо сам сву пажњу на рад и покрете маркиза П а р е л е , после


његова доласка, са спремом и тајином, морским путем у С е њ , о чему
сам већ известио В а ш е Екселенције у мом претходном писму. Н а с к о -
ро му је стигао и пртљаг са мазгама и коњма, којих he б и т и п е д е с е т на
броју, док се окупљена чељад њ е г о в е пратње м о ж е да рачуна на две
стотине људи. М е ћ у овима се налази дванаест пијемонтеских и милан-
ских витезова, један капуцин, који ужива глас в е ш т о г и н ж е њ е р а , не-
колико ковача, дрводеља, колара и сваке врсте занатлија, потребних
једној војсци. Прије н е г о се дигао из оне луке, П а р е л а је разаслао,
преко карлобашког пароха, писма на многе поглавице М о р л а к а и гла-
варе села овог (тј. задарског - On. прев.) К о т а р а , у којима их позива
да му се пријаве са што већим бројем људи ради заснованог потхвата у
Лици и Крбави, обећавајући главарима издашне награде,
сваком пешаку две лире дневно, коњанику четири и сувише храну, џе-
4
бану, с л о б о д н е пленове и дар свакоме који ступи у његову службу. Да
нисам својим очима видео та писма (у препису подносим два, јер су сва
остала једнака) не бих м о г а о поверовати у м о г у ћ н о с т такова покуша-
ја који је са сваког гледишта сувише с м е о и за осуду, ради тешких по-

3
Ова се песма налази у збирци Шуњића, Нар. јуначке пјесме из
Босне и Херцеговине, Сарајево 1915 (II изд. 1925), п о д б р . 19 („Pisma
zauzeca S t o c a " ) . - У тој песми, у којој се описује опсада града Стоца,
П а р е л а је поменут на три места: - једанпут султан препоручује да се
чува Т р е б и њ е , јер „бојат се је принципа П а р е л е " ; а друга два пута по-
миње капетан града Стоца принципа П а р е л у као свога побратима. -
а
Ур.
4
Млетачки поданици морали су да уступају држави и десетину
од сваког плена.
а
Уредништво Прилога за књижевност, језик, историју и фол-
клор, где је текст први пут објављен.

101
следица, којима м о ж е да уроди. Имајући у виду утисак који су могли
да произведу у подмитљивим душама о в о г народа а нарочито код но-
5
вог становништва из Лике ти огласи просути по целом К о т а р у у једно
и с т о време, упутио сам, б е з одлагања, с е р ж а н а мајора Вентуру у Ра-
жанац, В и њ е р а ц и остала приморска села да спречи притицање (мле-
тачких поданика К. П а р е л и - On. прев.) П о д видом једног мог наме-
раваног покрета, издао сам општу з а п о в е д да свак буде спреман да ме
са оружјем следи кад и куд му буде н а р е ђ е н о , претећи казном глава-
рима и харамбашама који д о п у с т е да се б и л о ко удаљи од границе. Ис-
те пак н о ћ и о т и ш а о сам лично у Новиград колико да спречим преба-
6
цивање преко мореуза т о л и к о да одвратим становништво двају О б р о -
7
ваца, које је све п о р е к л о м из Лике, од намераваног прелаза К. Паре-
линој странци. Та је п р е д о с т р о ж н о с т успела да наметне дужни послух
и м о р а м искрено да признам да сам о в о м приликом наишао на брзу по-
корност, ј е р многи, који су се били спремили и већ упутили, д е л о м
пешке д е л о м на коњма, чим су чули за з а б р а н е , повратили су се сво-
јим кућама; не могу да се на раван начин о б е з б е д и м код оних који
8 9
се налазе са стадима у Велебиту и код Стариграђана, који су д а л е к о
и с друге стране залива, па није л а к о држати их у шаци, док напротив
близина К а р л о б а г а и мамац понуда и плена доводи у искушење њихо-
ву устрајност. У овој би невољи б и о од велике п о м о ћ и један оружан
б р о д који би крстарио заливом, ш т о сам р а з л о ж и о и Узвишеном Ге-
н е р а л н о м Проведитору.

5
Од 1684. г. тј. откад се горња Далмација о с л о б о д и л а од Тура-
ка, много се народа из Лике (која је о с л о б о ђ е н а пет година касније)
б и л о д о с е л и л о у опустела буковичка села. Билишане, Мушковци, З а -
тон, Голубић и К р у ш е в о насељени су махом пребеглим Личанима.
6
ГТланински залив, морски рукав који дели најзападнији д е о
г о р њ е Далмације од в е л е б и т с к о г подгорја.
7
О б р о в а ц д о њ и и горњи на З р м а њ и . Први, данашња варош и
т р ж и ш т е О б р о в а ц ; други, замак породице Карловића, касније турско
утврђење. Рушевине, ј о ш видне, изнад водопада З р м а њ е у селу Муш-
ковцима.
8
Буковица и д е о К о т а р а изгоне, од незапамћених времена, сто-
ку на л е т њ у испашу „у планину", тј. на велебитске пашњаке, који се
налазе на личкој страни В е л е б и т а .
' Стариград, с е л о у подгорју, на планинском заливу, основано
1673. г. на мјесту старе римске колоније од досељеника из Св. Јурија
(хрв. приморје).

102
Д о к сам се бавио у Новиграду д о б и о сам вест да је П а р е л а прек-
јуче стигао у К а р л о б а г и ту искрцао три гвоздена топа, два м е р з е р а за
б о м б е , граната и осталог војничког алата, те да је сутрадан изнио нај-
већи топ на планину у близини Н о в о г а . У пратњи самих ч е т р д е с е т љу-
ди, ношен француском настраности, послао је једног о ф и ц и р а са два-
наест коњаника к заповеднику тврђаве да га пита намерава ли преда-
ти или бранити, претећи му да му, после другог метка н е ћ е више дати
милости.
У путу ( о д Сења до К а р л о б а г а - On. прев.) призивао је к с е б и
сваки б р о д који би с р е о , б о д р е ћ и љ у б е з н о и д а р е ж љ и в о свакога, наро-
чито многе П а ж а н е , да му се придруже, али се нико није одазвао. Он
се ј о ш задржава у Приморју, очекујући б е ш к о т са Р е к е и из С е њ а , да
онда настави и з в о ђ е њ е својих основа. Сењски поткапетан Митровчић
није му д о з в о л и о да из оне посаде узима плаћене војнике, како је он
захтевао, нити му је указао икакве послушности, премда је П а р е л а и-
мао акредитивна писма од Њ е г о в а Царског Величанства и поносио се
титулом његова маршала.
Из свега се овог даде закључити, да овај бучни подвиг има с л а б е
основе, нарочито услед суревњивости м е ђ у П а р е л о м и карловачким
генералом Херберштајном, о коме се чује да се повратио из Б е ч а , не
постигавши регименте плаћене војске, које је т р а ж и о за ове границе.

6
(Omissis)

З а д а р 26. јула 1688. Антонио Зено


10
генерални проведитор коњице."

„Преведра Власти!"

П о с л е него је стигао одговор од новских Турака да су р е ш е н и на


одбрану, кренуо се маркиз П а р е л а и стигао п о д ону тврђаву са самих
три стотине људи и са претходно спремљеним т о п о м , те је тукао чи-
тав један дан, али б е з икаква успеха. П о з и в а о их је о п е т на предају,
али како су они устрајали у отпору, р е ш и о се да у н о ћ и покуша освоји-
10
Млетачки државни архив Senato-Proweditori Generali della са-
vallaria in Dalmatia, filza 717.
11
Ibid.
6
Даљи текст изостављен.

103
ти тврћаву на јуриш, који није у с п е о . У оркшају погинуо је један ње-
гов синовац и два Морлака. Увићајући н е р а з б о р и т о с т подвига са она-
квим снагама, о д у с т а о је од покушаја и вратио се у К а р л о б а г б р ж е H e ­
ro je о т и ш а о , допремивши са много т е ш к о ћ а и т о п натраг. К а о што су
његова појава у о в о м крају и његове надувене изјаве биле пробиле пут
у д у ш е овог народа и прибавиле великог угледа његовој личности ме-
ћу новим становништвом, нарочито оним из Лике, у којем је још жива
љубав за родним крајем, тако му је неуспех потхвата много окрњио
славу. И а к о се проноси глас да он намерава ићи у Б е ч да тражи помо-
ћ и , ја ипак не верујем да he код овог народа м о ћ и повратити изгубље-
12
ни углед. По о н о м ш т о сам м о г а о докучити од више извидника, разу-
м е о с а м да је главна сврха П а р е л и н а подвига била та да привуче к се-
би овај К о т а р , ш т о је и о д а о својим упорним покушајима. И м а о сам
срећу да му осујетим намеру, али да му је успело победнички продре-
ти у Лику, т е ш к о би се б и л о м о г л о спречити да му се не придруже. У
К а р л о б а л г у имам поузданика ради б р з о г и потанког обавештавања о
његовим одлукама, нарочито о т о м x o h e ли топови и остала спрема
бити о т п р е м љ е н и или остављени на месту.
И у овој сам прилици м о г а о да увидим важност двају Оброваца,
који требају посаду поузданију н е г о је она састављена од Морлака. За
ову ми напомену дају повода неки гласови, који су се шапутали мећу
оним народом. Р а з л о ж и о сам ствар и узвишеном генералном проведи-
т о р у Корнару, и кад се с њим састанем, ш т о се надам да he бити наско-
р о , изразићу му са тачнијим појединостима своје мишљење.

(Omissis)

З а д а р 3 1 . јула 1688. Антонио Зено


Г. П. коњице"

12
У оригиналу „esploratori". Е у ф е м и з а м није б е з извесне чисто
млетачке дражи.

104
СУЛТАН ЈАХЈА

Од честих авантуриста који су т о к о м X V I и X V I I


вијека, д о л а з е ћ и са источних с т р а н а , о б и г р а в а л и е в р о п -
ским дворовима и и с т и ц а њ е м п р е т е н з и ј а на т у р с к и при-
ј е с т о и п л а н о в а за о с л о б с ф е њ е Б а л к а н а о б м а њ и в а л и ла-
ковјерне и н е о б а в ј е ш т е н е з а п а д н е в л а д а о ц е , ј е д а н је
д о ш а о у додир и са н а ш и м н а р о д о м , н а ш а о свог биогра-
фа у једном н а ш е м ф р а њ е в ц у и о с т а в и о к о с т и у н а ш о ј
земљи. О. Р а ф а е л Леваковић, генерални теолог „de
p r o p a g a n d a fide"" и бискуп о х р и д с к и , н а п и с а о je о т о м
з а г о н е т н о м човјеку, к о ј и је сав свој ж и в о т п о с т а в и о у
службу једној утопији, у ф о р м и б и о г р а ф и ј е један ф а н -
т а с т и ч а н сплет истина и л а ж и , к о ј и је и п а к п о с л у ж и о
к а о и з в о р за све касније р а д њ е о тој тајанственој лич-
ности.

Двадесетог јула 1608. год. појавио се на двору Ру-


д о л ф а II у П р а г у један млад ч о в ј е к који је д о л а з и о из
К р а к о в а , тврдио да је син султана Мухамеда и п р и ч а о о

' „ З а пропаганду вере" - а пун наслов ове установе гласи Соп-


gregatio de propaganda fide (Конгрегација за пропаганду в е р е ) . Њ е н а
активност је о с н а ж е н а великим р е ф о р м а т о р с к и м потезима папе Сик-
ста V ( 1 5 8 5 - 1 5 9 0 ) , п о р е к л о м Б о к е љ а . Будући да је једна од главних
т е ж њ и Римске курије спајање православне са католичком црквом, де-
латност Конгрегације директно је усмерена против православног
живља у јужнословенским земљама.

105
себи једну баснословну историју: Мухамед I I I , син сул-
6
т а н а М у р а т а I I I , и М л е ч а н к е Е с т е р Б а ф о ( E s t e r Baffo),
док je, као престолонасљедник управљао Магнезијом,
д о б и о је од једне г р ч к е р о б и њ е сина, којему је надјену-
т о и м е Јахја. T o j e б и л о т р е ћ е п о реду м у ш к о дијете Му-
х а м е д о в о . К а д je по с м р т и М у р а т о в о ј Мехмед на журни
мајчин п о з и в н а г л о о т п у т о в а о из М а г н е з и ј е да се чим
прије д о ч е п а о ч е в а насљедства, сав је њ е г о в х а р е м о-
с т а о у т о м граду, а кад ј е , п о ш т о се з а ц а р и о , послао по
своју ч е љ а д , Јахја је био о б о л и о од б о г и њ а , те је м о р а о
да са м а ј к о м и једним с т а р и м евнухом бугарске народ-
н о с т и о с т а н е у М а г н е з и ј и . К а к о је б а ш тада од исте бо-
л е с т и у м р л о н е к о друго д и ј е т е , мајка и Б у г а р и н , потај-
ни христјани, с к л о н е Јахју код н е к и х Г р к а , на њ е г о в о
мјесто подметну м р т в о н е з н а н ч е , а Мухамеду у Ц а р и -
град ј а в е да је Јахја у м р о . О н и се м е ђ у т и м , п р е к о Смир-
н е , д о х в а т е г р ч к е з е м љ е , гдје мајка н а ђ е у т о ч и ш т а у не-
к о м ж е н с к о м м а н а с т и р у , a Јахја оде на одгој к а л у ђ е р и -
м а , к о ј и га п о к р с т и ш е и и з у ч и ш е к њ и з и . И з и ш а о из ма-
н а с т и р а Јахја, п о ш т о је к р о з то у м р о Мухамед а на при-
ј е с т о д о ш а о њ е г о в ч е т в о р о р о ђ е н и син Ахмед I , п о ч и м а
да х в а т а в е з е са султановим о д м е т н и ц и м а и да д и ж е бу-
н е . Он се у п л и ћ е у једну цариградску завјеру п р о т и бра-
ту султану, учествује на с т р а н и о д м е т н и к а П и р и - п а ш е у
с у к о б и м а са ц а р с к о м в о ј с к о м , бива р а њ е н , с к л а њ а се по
б а л к а н с к и м п л а н и н а м а , крије с е , п р е р у ш а в а , мијења и-
м е н а , б ј е ж и и о с в и ћ е у П о љ с к о ј и унајмљује убице да га
м а к н у са свијета. Ч у в ш и за р а т Аустрије са П о р т о м по-
х и т а о je у П р а г да ћ е с а р у понуди своје услуге к а о пре-
тендент и познавалац Б а л к а н а . На жалост, Рудолф је
в е ћ б и о с к л о п и о м и р у З с и т в а Т о р о к у и није био в о љ а н
да га р у ш и . Јахјина је понуда стигла п р е к а с н о . И п а к се
са п р е т е н д е н т о м у П р а г у љ у б а з н о поступало и он се

6
Мурат III је заправо син Млечанке Е с т е р Б а ф о , из чувене мле-
тачке породице Б а ф о , коју је Хајрудин Б а р б а р о с а з а р о б и о на К р ф у
и, као драгуљ, поклоџио принцу Селиму, потон>ем Муратовом оцу.

106
з а д р ж а у ч е ш к о ј п р е с т о л н и ц и читаву годину, упозна-
в ш и ту т о с к а н с к о г п о с л а н и к а Ђулијана де М е д и ч и ј а
(Giuliano de M e d i c i ) , к о ј и га н а г о в о р и да се п р е с е л и у
Фиренцу.
В е л и к и војвода Ф е р д и н а н д I н а л а з и о се в е ћ о д а в н а
у стању муклог р а т а са П о р т о м и водио је тај р а т на ф и -
либустјерски н а ч и н , н е н а д а н и м п р е п а д и м а своје ф л о т е
на градове м а л о а з и ј с к е и а ф р и ч к е о б а л е . П р е т е н д е н т о -
во име и п р а в о м о г л о je у т и м о к о л н о с т и м а да се п о в о љ -
н о и с к о р и с т и . М е ђ у г у в е р н е р и м а турских д а л е к и х по-
крајина б и л о је и н е з а д о в о љ н и к а , који су т а к о м о г л и да
п о ђ у за р а з б а ш т и њ е н и м с у л т а н о м и да се з а л о ж е за ње-
гову праведну с т в а р . С т о г а је Јахја, на т о с к а н с к и м га-
л е о н и м а , двије пуне године к р с т а р и о Е г е ј с к и м и С р е д о -
земним м о р е м расипајући на све с т р а н е своје о ч а ј н и ч к е
п о з и в е на буну, а л и узалуд. Н и к о се није м и ц а о , а а к о се
1
ко макао, м а к а о се за свој р а ч у н а не за Јахјину љ у б а в .
На п и т о м о м , у љ у ђ е н о м и господски г о с т о љ у б и в о м
двору Медичија н е с у ђ е н и султан п р о б о р а в и ј е д и н о мир-
н о р а з д о б љ е свог ж и в о т а . Године 1613. н а п и ш е напуљ-
ском поткраљу да га п р е м а м и у ш п а њ о л с к у службу. Н е -
з а д о в о љ а н п р и с и л н и м м и р о в а њ е м у Т о с к а н и , Јахја, пун
нове наде, прихвати понуду в е л и к о г к а т о л и ч к о г к р а љ а ,
али Ш п а њ о л ц и б р з о н а њ у ш и ш е у њ е м у ггустолова. Фи-
л и п I I I н а з и в а о га je у својим п и с м и м а „embustero"" и не
хтједе да му повјери средства за и з в с ф е њ е њ е г о в и х ви-
с о к о п а р н и х п л а н о в а . О т о р ч е н т и м п о с т у п к о м , Јахја на-
пусти Н а п у љ и п р е б а ц и се на Б а л к а н . Од тада настаје у
ж и в о т у п р е т е н д е н т а једна бурна п е р и о д а т р к е Е в р о п о м
и А з и ј о м у н а к р с т . Он се с р е т а у С т а р о ј С р б и ј и , у Бу-
г а р с к о ј , у Холандији, у П а р и з у , у Б е ч у , у М л е ц и м а , у
Риму, у М а н т о в и , у К и ј е в у , у Г р а ц у , у К р а к о в у , на К р и -

' Тада се п о б у н и о емир Фахре-ед-дин, кога Талијани, својом


дивном с п о с о б н о ш ћ у за адаптацију имена, називљу Фра К а р л и н о
(Carlino).
* „Лажов".

107
му, у Ј е р м е н и ј и , у М е с о п о т а м и ј и , у П е р с и ј и , у М е к и ,
међу Кучима и Климентима, међу Татарима и Запо-
р о ш к и м к о з а ц и м а . Он д о л а з и у додир са П а в л о м I и И-
н о к е н т и ј е м X, са п е ћ к и м п а т р и ј а р х о м , са к а р д и н а л и м а
Г о н ц а г о м ( G o n z a g a ) и Б а р б е р и н и ј е м (Barberini), са е-
п и с к о п и м а В и с а р и о н о м и М а р д а р и ј е м , са В и к т о р о м А-
м е д е о м (Victorio A m e d e o ) С а в о ј с к и м , М о с и р о м д ' О р а н -
ж о м ( M a u s i r e d ' O r a n g e ) , В а л е н ш т а ј н о м (Wallenstein),
М а н е ф е л д о м , к н е з о м Ш в а р ц е н б е р г о м (Schwarzenberg),
војводом о д Н е в е р с а , њ е м а ч к и м у ч е њ а к о м С к о п и н с
(Scopins), б у г а р с к и м хајдуком В е р г о м и б е з б р о ј е м дру-
гих свијетлих и м р а ч н и х л и ц а са т а д а њ е е в р о п с к е поли-
т и ч к е п о з о р н и ц е . Од н а ш и х људи с њ и м сарађују, са ве-
ћ о м или м а њ о м мјером искрености, малтешки витез
2
Ф р а н о Б а р т у ч е в и ћ и с е с т р и ћ му в и т е з Т а р н о в с к и (Таг-
novsky), Д у б р о в ч а н и н Н и к о л а М и њ а т и , Х р в а т Г а ш п а р
Г р а ц и ј а н и ( G r a z i a n n i ) , бискуп И. Т. М а р и н о в и ћ и њ е г о в
б и о г р а ф О. Л е в а к о в и ћ , да м а њ е п о з н а т е и не п о м и њ е м .
О н г о в о р и дванаест ј е з и к а , м е ђ у к о ј и м а и н а ш . Р а з м е ћ е
се и п о з н а в а њ е м н а ш е г н а р о д а и њ е г о в е п р о ш л о с т и , ћу-
ди, п р и л и к а и обичаја, али у писму упућену т о с к а н с к о ј
н а д в о ј в о т к и њ и из К р а к о в а 1617. год. он даје о т о м на-
роду једну слику која в и ш е нег п о з н а в а њ е народа одаје
минхаузенски с к л о п п и ш ч е в а духа. С л и к а ј е , и н а ч е , за-
нимљива:
„ И с п р и ч а ћ у - п и ш е - сад В а ш о ј Висости природу о-
вих м е н и п о д л о ж е н и х н а р о д а . О н и ж и в е у в р л е т н и м
брдима к а о Г р и с е н и и Швајцарци, сачињавају девет по-
крајина и м о г л и би, да су с л о ж н и , дати сто двадесет хи-
љ а д а в о ј н и к а . С т о ј е под у п р а в о м ш е з д е с е т ч е т и р и кне-
за и не плаћају Т у р ц и м а д а н к а , само о н и који ж и в е у ни-
з и н а м а плаћају г о д и ш њ е један јулије и п о , и обичај је
да д а н а к не предају р у к о м в е ћ на ш и љ к у к о п љ а . Сви го-
в о р е ј е з и к српски (у о р и г и н а л у „1а langua serviana") a је-
2
Д у ш а клишке а ф е р е у 1596. години.

108
дан дио а р б а н а ш к и . Љ у д и су в и с о к и , сухи, с п о с о б н и за
сваки труд. H e носе никад ц и п е л а ј е р и м ј е к о ж а н а но-
гама т а к о о т в р д л а д а им н а д о м ј е ш т а о б у ћ у . О д л и ч н и ј и
носе о п а н к е . Дјеца до седме године иду г о л а . У њ и х о в е
к у ћ е пропирује в ј е т а р са свих с т р а н а . Ж е н е раде све за-
н а т е а м у ш к а р ц и н и к а к а в . Љ у д и се не ж е н е до тридесе-
те године, а дјевојке не удају до двадесет и п е т е . Дјевој-
ке се не разликују од м у ш к а р а ц а ј е р брију косу и носе
м у ш к е х а љ и н е , т е к кад се удаду пусте косу да р а с т е .
Ж е н е су од паса па н а в и ш е р а с к р и в е н е и носе дугу ха-
љину која ј е н а о к о р у ж н а . Н о с е педаљ дуге с р е б р е н е
наушнице и о к о г л а в е њ е м а ч к е т а л и р е . П о к а з у ј у већу
п о б о ж н о с т п р е м а св. Н и к о л и н е г п р е м а К р и с т у . H e до-
звољавају ни б о л е с н и ц и м а да у к о р и з м и једу меса. К а д
се н е к о р а з б о л и , поје га в и н о м у к о м су р а с т о п и л и с о л и
и TO je њ и х о в лијек. За вријеме часног поста не једу He­
ro коприве са брашном. Хљеб им је н е ш т о црно као
р а ж и мијесе н е к е п о г а ч е н а п о л а п е ч е н е па то т и ј е с т о
једу са м а с л о м . Н е м а ј у р и б е и м н о г и нису никад р и б у ни
видјели. Љ у д и су силне пијанице и то је р а з л о г ради к о -
јег сам се о с т а в и о вина и пијем с а м о воду. К а д би на
с м о т р и војника д р ж а о к а к в у војничку бесједу, о н и су ме
гледали к а о звијери и г о в о р и л и су да умијем п р и ч а т и о
с т а р и м с т в а р и м а к а о д а с а м тада ж и в ј е о . К а д с а м ј а х а о
на начин талијанских в и т е з о в а д о л а з и л и су да в и р е под
седло нијесам л и с л и ј е п љ е н , ј е р сам с е д р ж а о т а к о
чврсто на к о њ у да су о н и б и л и увјерени да с а м с р а с т а о
са седлом.
В а ш а Висост м о ж е д а з а м и с л и к а к о м и ј е б и л о п р и
души м е ђ у т и м ж и в о т и њ а м а . Н и ј е с а м и м а о друге радо-
сти нег у к р о ћ е њ у мојих к о њ а и у д р у ж е њ у са једним
с т а р ц е м к о ј е м је б и л о с т о ч е т р д е с е т година а х од а о је
ј о ш к а о м о м а к и у чијем сам р а з г о в о р у у ж и в а о . З у б и су
у о в о г старца били к а о у м л а д и ћ а и умио је л и ј е п о да
р а з г о в а р а . Војници не носе другог оружја сем л у к а и
с а б љ е . Ја сам у својој с т р а ж и и м а о 1.200 а р к и б у з ј е р а и

109
4.000 к о п љ а н и к а на к р а с н и м к о њ и м а . М е н и су давали
3
наслов Српски краљ. Дакле ја овим народом мотам по
својој милој в о љ и и он he ј е д н о г дана б и т и п р о п а с т за
Турке."
П и ш е л и о в о п а р а н о и ч а р и л и в а р а л и ц а ? Г р ч к и ка-
л у ћ е р и л и ц а р с к о дијете? П и т а њ е с а н а ш е т а ч к е гледа-
њ а није в а ж н о , ј е р и а к о њ е г о в о ц а р с к о п о р е к л о подли-
ј е ж е с у м њ и , остаје увијек у с п о м е н а н а њ е г о в у четрде-
с е т г о д и ш њ у силну агитацију за слободу б а л к а н с к и х на-
р о д а , а та је д о в о љ н а да у п о л и т и ч к о ј историји полуото-
ка о б е з б и ј е д и мјесто и султану Јахји.

Ж и в о т с а м о з в а н о г султана н а с т а в љ а с е непромије-
њ е н и м р и т м о м све д о К а н д и ј с к о г р а т а . В е л и к и м р а т о м
м е ћ у Р е п у б л и к о м и П о р т о м отварају се за о с т а р ј е л о г а
ј о ш увијек н е р а з о ч а р а н о г п р е т е н д е н т а нови изгледи и
н о в е наде а л и , на ж а л о с т , и п о с љ е д њ е п о г л а в љ е њ е г о в е
вртоглаве Одисеје.
Н а л а з е ћ и се у Ц а р и г р а д у у ј е с е н 1643. године Јахја
ј е н а с л у т и о и л и д о з н а о з а п р а в и ц и љ г о л е м и х турских
војних п р и п р е м а . Д о ш а в ш и у К р а к о в он одмах обавије-
сти Р е п у б л и к у да Т у р ц и н е ћ е ударити на М а л т у в е ћ на
Кандију. П р и м и в ш и п р е т е н д е н т о в у о п о м е н у о п р е з н а
С и њ о р и ј а н а р е д и Вијећу д е с е т о р и ц е да се обавијести о
његовој личности и провјери његове тврдње о пореклу
и д о т а д а њ и м п о д в и з и м а . А л и ни д е с е т о р и ц и није успје-
л о д а т о п и т а њ е изведе н а ч и с т а ц . О н а , у з м н о г е вијести
н а п а б и р ч е н е од разних п о у з д а н и к а , закључује свој из-
вјештај к о н с т а т а ц и ј о м да je „il signor Sultan" једна вели-
ка г л а в а пуна о г р о м н и х з а с н о в а о б у н а м а , па и а к о нема
н о в а ц а , ни в о ј с к е , ни муниције и п а к је увјерен да he ош-
3
У оригиналу: „Mi hanno dato il titolo di Sirpcci Chrale cioe Re de
Serviani."

110
т р и н о м ума надвладати све п о т е ш к о ћ е . О н дијели титу-
ле и п а т е н т е са г о л е м и м п е ч а т и м а и потписује се „Ales-
sandro conte di Montenegro". H e r o ситуација y којој ce
Р е п у б л и к а y т о м часу н а л а з и л а није д о п у ш т а л а избир-
љ и в о с т ни у погледу људи ни у погледу с р е д с т а в а . В и ш е
нег н а л е г и т и м н о с т њ е г о в а п о р е к л а С и њ о р и ј а ј е пола-
гала на у п о т р е б љ и в о с т њ е г о в е л и ч н о с т и , а та је б и л а
несумњива. С т о г а С е н а т узе Јахју у м л е т а ч к у службу са
ч и н о м п у к о в н и к а и о б е ћ а в ш и му једну п о т п у н о незави-
сну команду упути га у Далмацију провидуру Ф о с к о л у .
Јахја, пун наде, в е л и к и х п л а н о в а и н е с т р п љ и в о с т и да их
приведе у дјело, с т и ж е у З а д а р у августу 1648. г. и п р е к о
ф р а т а р а , бискупа, народних г л а в а р а и н а ш е г ф р а Ра-
ф а е л а Л а в а к о в и ћ а о т п о ч н е одмах рад н а п р и п р е м а њ у
т е р е н а за један о п ћ и у с т а н а к у А л б а н и ј и . Он није дангу-
б и о , али је Ф о с к о л о о к л и ј е в а о да му п о в ј е р и н у ж н а
средства. С т и г л а је и јесен а Ф о с к о л о се ј о ш није ми-
ц а о . Јахја, о г о р ч е н писао је свом поузданику у М л е ц и -
ма, дру П ј е р у ч и (Pierucci): „ С р ц е ми се цијепа кад ви-
дим к а к о нам и з м и ч е т а к о дивна п р и л и к а - а ми с т о ј и м о
беспослени." Спомињао је даље како је са Сињоријом
у т а н а ч и о да ће доћи у Далмацију да се састане са духов-
ним и свјетовним п о г л а в и ц а м а и да добије н у ж н а сред-
ства за диверзију у А л б а н и ј и , коју he извести са М о р л а -
цима и Ц р н о г о р ц и м а п о в ј е р е н и м њ е г о в о ј к о м а н д и б е з
зависности од м л е т а ч к о г г е н е р а л а . Н и ш т а се од т о г а
није о б и с т и н и л о , па је т р е б а л о да поузданик п о р а д и код
владе у М л е ц и м а да се то о с т в а р и . О д г о в о р С е н а т а био
је упута Јахји да се за све о б р а т и Ф о с к о л у и с н л ш спо-
разумије. К р о з то је п р о ш л а и зима те се Ф о с к о л о , који
се био о б р а ч у н а о са Т у р ц и м а у Д а л м а ц и ј и , н а п о к о н ри-
ј е ш и да п о к у ш а срећу на југу. У ф е б р у а р у 1649. он уда-
ри на Рисан. У т о м часу Јахја се н а л а з и о у Б а р у по по-
слу устанка. Ч у в ш и з а Ф о с к о л о в у к р е т њ у о н , и а к о бо-
л е с т а н , д о ћ е к њему под Р и с а н . Ту ј е , к а ж е с е , предво-
дио н а ш е М о р л а к е у н е к о л и к о ј у р и ш а на зидине и о с т а о

111
све до предаје града. А л и б о л е с т је и ш л а н а г о р е и он
м о р а у К о т о р да т р а ж и л и ј е к а . А л и л и ј е к а није б и л о .
П р в и х д а н а м а р т а 1649. год. у манастиру С в . К л а р е у
К о т о р у испусти своју уморну, ахасверску душу овај чуд-
н о в а т и ч о в ј е к , н е р и ј е ш е н а ш а р а д а за с а в р е м е н и к е а за
п о т о м к е к а о г в о з д е н а м а с к а , Луј X V I I и Гаспар Х а у з е р
( H a u s e r ) , једна о д в е л и к и х з а г о н е т а к а историје. О н по-
чива у к а п е л и једне к о т о р с к е ц р к в е , п о с в е ћ е н о ј З а ч е ћ у
Богородице.
У и н в е н т а р у њ е г о в и х с т в а р и састављену одмах по
њ е г о в о ј с м р т и , ч и т а с е : „ U n a s p a d a con p e n d o n d i d a n t e ,
che fu a p p e s a in chiesa s o p r a la s e p o l t u r a d o v e fu riposto
2
l ' a u t e n o m i n a t o colonnello, m e n t r e cosi si costuma" По
о в и м подацима м о г а о би м о ж д а да се н а ћ е г р о б у к о м се
с м и р и о султан л у т а л и ц а .

г
„Мач с кићанком, од к о ж е јелена лопатара, висио je у цркви
изнад г р о б а у који је п о л о ж е н поменути пуковник, док је владао тај о-
бичај."

112
АРХИВСКИ ПАБИРЦИ

Б Р З О Ј А В Н А В Е З А З А Д А Р - С П Л И Т Г О Д И Н Е 1666.

„ М и , К а т е р и н о К о р н а р о з а преведру М л е т а ч к у Pe­
rry блику Г е н е р а л н и П р о в и д у р Д а л м а ц и ј е и А л б а н и ј е .

Ред које he се д р ж а т и Ф р а н е Б о р т у л а ч и ћ к о д паље-


ња в а т а р а за обавијест о п о к р е т у или п р о м и ц а њ у Тура-
ка, прописан од Њ е г о в е Е к с е л е н ц и ј е у Ш и б е н и к у 26.
аугуста 1666.
П р и ј е свега о т и ћ и ћ е т е у З л а р и н т е ћ е т е н а р е д и т и
да кад спазе у В о д и ц а м а двије в а т р е н а л о ж е и о н и двије.
У В о д и ц а м а ћ е т е издати исту заповјед за случај да
примијете двије в а т р е у Т р и б у њ у .
И с т е т а к о у Т р и б у њ у кад виде в а т р е м у р т е р с к о г
мореуза.
И с т о кад виде о н е у Б е т и н и .
Б е т и н а кад види м у р т е р с к о в е л и к о с е л о .
М у р т е р с к о в е л и к о с е л о кад види Вргаду.
Вргада кад види Т к о н .
Т к о н кад види Б и о г р а д .
Б и о г р а д кад види Т у р а њ . 4
Т у р а њ кад види С у к о ш а н .
С у к о ш а н кад види Б и б и њ е .
Б и б и њ е кад види З а д а р , и т а к о р е д о м који сам на-
в е о , сви he м о р а т и да буду од В а с о б а в и ј е ш т е н и .
А к о се буде м о р а о давати з н а к по дану, мјесто ва-
т а р а учиниће се два в е л и к а дима.

8 С т о ј а н Јанковић и ускочка Д а л м а ц и ј а 113


Ред који he се д р ж а т и за з н а к в а т р а м а од Ш и б е н и к а
до С п л и т а . .
Из Шибеника за Зларин.
Из Зларина за Примоштен.
Из Примоштена за Рогозницу.
Из Рогознице за Жирје.
Из Жирја за Слатину на отоку Чиову.
И з С л а т и н е з а С в . Н и к о л у над С п л и т о м .
Н а р е д б а j e : по н о ћ и he се п а л и т и в а т р е a no дану да-
в а т и д и м о в и , а кад З л а р и н види г о р њ е з н а к о в е у Шибе-
нику о д г о в о р и ћ е са исто т о л и к о , и т а к о ће наставити
сви р е д о м све до С п л и т а .
У п о з о р е њ е додано г о р њ е м правилу и налогу даном
Господину Ф р а н и Б о р т у л а ч и ћ у ради п а љ е њ а в а т а р а .
С к р е ћ е м о В а м п а ж њ у да у п о з о р и т е све да в а т р е бу-
ду в е л и к е и р а з м а к н у т е једна од друге, a no дану З а д а р
he мјесто в а т а р а давати димове а т а к о he м о р а т и да чи-
не и о с т а л и .
С в а к и he пут м о р а т и да буду двије в а т р е или два ди-
м а , али п о ш т о h e , кад Ви стигнете у З а д а р , онај П р е -
свијетли Господин К а п е т а н у п а л и т и т р и в а т р е , нареди-
ћ е т е свима да кад први пут спазе т р и в а т р е , о д г о в о р е и
они са т р и , а да унапријед увијек одговарају са двије.
Н а р е д и л и смо да В а м се предаду писмене заповије-
ди, к о ј е ћ е т е уручити свима и т о л и к о ћ е т е и з в р ш и т и . "

СТИЛ ВРЕМЕНА

„ М и , П е т а р В а л и ј е р ( P i e t r o Valier) з а преведру
М л е т а ч к у Р е п у б л и к у Г е н е р а л н и П р о в и д у р Далмације и
Албаније.

114
1
Господину К а в а л и р у Б о л и ц и (Bolizza)

М н о г о забринутости изазивљу поступци п о р у ч н и к а


И в а н а де Н е г р и (Negri), који сад б о р а в и у З а д р и м љ у у
Албанији, заузет, к а к о сам о б а в и ј е ш т е н , в р б о в а њ е м
људи за ш п а њ о л с к у службу. П р и м и о сам од њ е г а ј е д н о
сумњиво писмо, у к о м казује да је о д б и о н е к е п р е д л о г е
п о с т а в љ е н е му у т о м смислу. Т в р д и т а к о ђ е р да имаде
н е к о л и ц и н а црквених д о с т о ј а н с т в е н и к а који га подс-
трекују да оде к н а п у љ с к о м в и ц е к р а љ у , да с њ и м угово-
р и о д а ш и љ а њ е извјесног броја п ј е ш а к а . С у м њ а м д а h e
дјела о д г о в а р а т и изјавама к о ј е је м е н и д а о . С т о г а у пу-
ној повјерљивости д о н о с и м то до з н а њ а В. Г. да узна-
стојите о п р е з н о се о б а в и ј е с т и т и о с в а к о м к о р а к у г о р е -
споменутог п о р у ч н и к а Н е г р и ј а , п а а к о у с т а н о в и т е д а ј е
њ е г о в а намјера с а к у п љ а т и људе з а Ш п а њ о л ц е , м о ж е т е
склонути к а к о в о поуздано и о п р е з н о л и ц е , да га, уз при-
мјерену награду, м а к н е са свијета, ј е р није п р о б и т а ч н о
по јавну службу у с а д а ш њ и м п р и л и к а м а да се о н а нација
(тј. А р б а н а с и ) р а з и л а з и п о т у ђ и м с л у ж б а м а . У в ј е р е н
сам да ћ е т е Ви р у к о в о д и т и в а љ а н о и с п р е т н о о в и м по-
слом, који је в р л о в а ж а н , д р ж е ћ и га п р и к р и в е н а дуж-
ном тајности, у увјерењу да ћ е т е т и м е п о в е ћ а т и своје
заслуге и задовољство в л а с т и . О н о ш т о п о т р о ш и т е за
случај да се буде м о р а л о извести г о р е с п о м е н у т о Н е г р и -
2
јево л и ш а в а њ е б и ћ е в а м смјеста н а к н а ђ е н о , д о к и н а ч е
знадем да В а м н е ћ е п о ф а л и т и сходна средства за по-
ститнуће ж е љ е н е сврхе. Н а р о ч и т о настојте д а и с п и т а т е
1
Болица-Грбичић, которска породица, врло одана млетачкој
власти, која je, у служби Млечића кроз неколико вијекова, учинила
њиховој ствари у Б о к и , Црној Гори и Албанији неоцјењивих услуга.
Породица је, мислим, изумрла.
2
У оригиналу: „in caso si d o u e s s e praticare la suddetta privazione
del Negri". Е у ф е м и з а м „privazione", да ce послужимо ф р а з о м покој-
ног „II Dalmata", vale un Peru!

8* 115
да ли код Н е г р и ј а с т в а р н о постоји зла намисао и ка-
к в и м се н а м ј е р а м а он р у к о в о д и , обавјешћујући ме о
свему.

З а д а р , 3 1 . д е ц е м б р а 1679."

П о д двадесет ш е с т и м ф е б р у а р а 1680. В а л и ј е р упу-


ћује Г р б и ч и ћ у друго писмо по о в о м предмету:

„Господину К а в а л и р у Б о л и ц и ,
Из писама В. Г., к а о и из оних п р е о с в е ш т е н о г би-
скупа Б у б и ћ а те усмено од к а п е т а н а К о р п о н е з а (Niccolo
C o r p o n e s e ) , сазнајем з а з л е п о с т у п к е поручника И в а н а
Н е г р и ј а н а ш т е т у ј а в н е с л у ж б е , ш т о м и даје подстрека
да п р и х в а т и м примјерену одлуку. А л и к а к о би сви ти
извјештаји м о г л и да потјечу из с а м о г једног и з в о р а , a
тај и з в о р м о г а о да буде з а т р о в а н к а к в о м л и ч н о м стра-
сти, о п р е з захтјева да се најприје упозна истина а т е к
п о т о м да се приступи дјелу. П р е п о р у ч у ј е м стога позна-
тој в ј е р н о с т и и ч е с т и т о с т и В а ш е г П р е с в и ј е т л о г Го-
сподства да настојите в ј е ш т о и п о т п у н о непримјетно
и с п и т а т и ј е л и доиста тај Н е г р и , који м и ј е п о з н а т к а о
бунџија и ч о в ј е к н е п р и ј а т е љ с к и р а с п о л о ж е н , оговара-
ј у ћ и Р е п у б л и к у и њ е з и н у владу п о к у ш а о да осујети на-
ше н о в е р е к р у т а ц и ј е , и н а м ј е р а в а ли о н , задојен, к а к о
ј е , м р ж њ о м , п у т о в а т и у Ц а р и г р а д да н а г о в о р и П о р т у на
неугодне о д л у к е . А к о се Ви увјерите о свему т о м е и а к о
постоји сумња да би њ е г о в о д ј е л о в а њ е м о г л о да и з а з о в е
с м у т њ е и зададе м у к е , одлучујем да се ради јавног м и р а
п о к у ш а с в а к о средство да се он у к л о н и са свијета, али
на н а ч и н да се не о т к р и ј е и не сазна откуд долази ударац
и да с т в а р добије изглед случајног догађаја или л и ч н о г
п о с л а . П о н у д и о с е к а п е т а н В у к Б о ш к о в и ћ д а h e , а к о за-
т р е б а , п о с т и ћ и сврху средством неких Т у р а к а његових
п р и ј а т е љ а . Н а п и с а о ј е с т о г а с в о м брату писмо, које
п р и л а ж е м , да п р и м и в ш и од В а с заповијед и у т а н а ч и в ш и

116
с В а м а начин приступи и з в р ш е њ у . А к о о н (тј. Б о ш к о -
3
вићев б р а т ) нема б о љ е г средства, ш а љ е м В а м ово да се
послужите њ е г о в и м н а ч и н о м и в ј е ш т и н о м , к а к о би се
потхват п р и в е о с р е т н о сврси са свом д у ж н о м о п р е з н о -
сти и уз улог т р о ш к а који н а ћ е т е да је н у ж а н и к о ј и he
В а м одмах бити н а к н а ћ е н , п р е к о и с т а к н у т е и н а р о ч и т е
заслуге, коју ћ е т е с т е ћ и код П р и н ц и п а ради успјешне у-
праве једним т а к о в а ж н и м п о с л о м . Н е г р и ј е м е н и п и с а о
са мн ог о п р и т в о р н о с т и , јављајући ми да м о р а п у т о в а т и
у Ц а р и г р а д ради неких а р б а н а ш к и х п о с а л а . У о д г о в о р у
ја сам у п о т р е б и о ф о р м у коју сам с м а т р а о за најподе-
снију, али измећу писма упућена м е н и и оних која је пи-
сао другим л и ц и м а има т а р а з л и к а ш т о о в и м а ј а в љ а д а
he путовати у Ц а р и г р а д о м е с о ј е ћ а м а а м е н и да he путо-
вати п о Ускрсу. Н е к В а м ове п о т а н к о с т и п о с л у ж е з а о -
бавијест а ради потпуне и н ф о р м а ц и ј е п р и л а ж е м В а м
препис писма п р е о с в е ш т е н о г Б у б и ћ а и с а м о г Н е г р и ј а са
о д г о в о р и м а , које сам дао на и с т е . К а д би се Ви м о г л и у-
вјерити д а h e Н е г р и , к а к о о б е ћ а в а , и з в р ш и т и р е к р у т а -
цију за нашу службу, д о б р о би б и л о да д о ћ е о в а м о , ј е р
би т а к о п р е с т а л а свака сумња. О ч е к у ј е м вијести од Ва-
ше тачности."

К а к о је даље т е к л а и к а к о је с в р ш и л а с т в а р са
грјешним ш п а њ о л с к и м а г е н т о м у А р б а н и ј и , не да се ус-
т а н о в и т и п о д о к у м е н т и м а з а д а р с к о г архива. К о н а ч н и
извјештај о о в о м послу м о р а да је с а д р ж а н у В а л и к р о -
вим (Valicro) д е п е ш а м а д р ж а в н и м и н к в и з о р и м а у чију
су н а д л е ж н о с т п р в е н с т в е н о спадала п и т а њ а о в о г реда.
К а к о ме ствар сама по себи није н а р о ч и т о з а н и м а л а , ни-
сам даље н и и ш а о њ е з и н и м т р а г о м . Ј е л и један Н е г р и
3
Тј. отров, који је уз писмо послан Грбичићу.

117
в и ш е и л и м а њ е п о д л е г а о м л е т а ч к о ј „polvere di diaman­
2 6
t e " или њ и х о в о м „arsinico di b u o n a qualita" TO je за нас
свеједно. В и ш е нег no самој с т в а р и , ова су писма инте-
р е с а н т н а к а о д о к у м е н т и в р е м е н а , к а о илустрација по-
с т у п а к а и м о р а л н и х н а з о р а једне од најкултурнијих
д р ж а в а о н о г а доба. В а р а о би с е , у о с т а л о м , ко би по о-
в о м е с м а т р а о п о л и т и ч к о средство невидне смрти за не-
ку о с о б и т о с т М л е т а ч к е Р е п у б л и к е . Н и к л а у маглама
глухог с р е д њ е г вијека, подигнута од Б о р ћ а (Borgia) на
с т е п е н р а ф и н и р а н е умјетности, а од М а к и ј а в е л и ј а (Nic-
colo Makiavelli) на п р а в и л о в л а д а њ а , п р а к с а насилног и
тајног у к л а њ а њ а људских з а п р е к а з а в ла д а л а је Е в р о -
пом и д р ж а л а je у својој м о ћ и све д о к олуја Француске
р е в о л у ц и ј е није р а с к у ж и л а а т м о с ф е р у свијета, и о к р е -
нула страницу у историји човјечанства. В. Л а м а н с к и
4
( L a m a n s k y ) н а п и с а о је једну опсежну књигу о политич-
к и м з л о ч и н и м а м л е т а ч к е С и њ о р и ј е , али б и материјала
за т а к о в у к њ и г у м о г л а да п р у ж и свака талијанска и сва-
ка европска држава оног раздобља. Козултор Млетач-
к е Р е п у б л и к е з а вријеме и н т е р д и к т а , ф р а П а о л о Сар-
пи, п о г о ћ е н из м р а к а н о ж е м у з а т и љ а к , узвикнуо ј е , ка-
жу, „ A g n o s c o stylum curiae r o m a n a e . " " П а м е т н и ce cep-
вит није в а р а о : ударац je одиста д о л а з и о о к л е је он слу-
т и о да д о л а з и , али стил није био ни искључиво римски,
в е ћ о п ћ и , е в р о п с к и с т и л , стил в р е м е н а . К нама ј е , к а к о
се из ових писама р а з а б и р е , тај с т и л , к а о и много друго,
и з л о и д о б р о , д о ш а о са З а п а д а .

ОПОРУКА ЛАЗАРА СМИЉАНИЋА

П р е д н а м а ј е и з в о р н и к д о к у м е н т а . Рукопис тврд,
к р у п а н , с п о р , неисписан, и з а з и в а једну дирљиву слику:

' „Дијамантски прах."


6
„Арсеник нарочитог квалитета."
4
V. Lamansky, Secrets d'etat de Venise.
9
„Познајем начин римске курије."

118
у суморној кући на углу пијаце С в . Р о к а и улице „del ра-
5
radiso" уочи похода са к о г није извјестан п о в р а т а к , сје-
ди сурови р а т н и к и н е з г р а п н о м р у к о м , на т у ђ е м језику,
с л а ж е у криве редове своју љ у б а в за н е р о ђ е н о дијете и
бригу за н е в о љ н о р о б љ е своје н а р о д н о с т и . В р е м е н а су
r
глуха, „1а nazione s l a u o n a " служи т р и г о с п о д а р а , али у
њезиној дјеци т и њ а свијест расне припадности и овај
њезин син у посљедњој в о љ и намјењује своју имовину
половицу за своју душу а половицу за најбједније у свом
народу. Д о н о с и м исправу на језику на којем је писана.
Љ у д с к и се документи не п р е в о д е .

„Nel N o m e di Christo A m e n adi 28 Lugio - 1696 Z a r a

D o u e n d o p o r t a m i all' ocasione di Puplico seruicio Io


L a z a r o smiglanouich e c o n s i d e r a n d o eser il h u o m o m o r t a l e
ne saper hora nel p o n t o ho uolsuto far ili p r e s e n t e testa-
m e n t o di mia p r o p r i a m a n o e disponer c o m e sara qui soto
dicarito et uoglo che il p r e s e n t e uagla c o m e si fato fose p e r
m a n o di pubico N o d a r o ho altra p e r s o n a Publica.
6
In p r i m o r a c o m a n d o l ' a n i m o miga al sigr. idigo ala
Gloriosa V. M. atuta corte celeste e a li santi miegi D e v o t i
che a n o misericordia di me e di miegi pecati.
I tern Lasigo ala sigra Mariga bolich miga legitima con-
sorte che siga p a t r o n a asoluta di t u t e mige r o b e cosi mobili
come stabili s o l a m e n t e p e r o u e d o u a n d o cin caso pasase
a m o r i t o sia p a t r o n a dela sua d o t e p o r t a t a m i . E p e r c h e d e t a
sigra maria s a t r o u a grauida e p a r t u r e n d o mascio o femina
uoglo che deta c r e a t u r a siga mio h e r e d e di tuti le mie r o b e e
incaso morise senza Lasiar d o p o di se c r e a t u r e ho legitimi
5
Kyha Смиљанића y Задру.
r
„Словенска нација."
6
Чистокрвни Морлак, Смиљанић, не м о ж е да пише б е з гласа
„ј", па како му талијанска азбука не даје знака за тај глас, он га надо-
мјешта словом „g" што је, уосталом, тада б и о опћи обичај, нпр. Gian-
со, Giasenizze, giapunza, Giagodgna, итд.

119
figliuoli in tal caso Lasigo La m e t a di t u t a miga facolta ali
p o u e r i sciaui christiani che s a t r o u a s e r o de la nacione slauo-
na in m a n o di turci acio p r e g i n o dio per lanima miga.
I t e m Lasigo la altra m i t a di t u t o ili migo h a u r e che sia il
t u t o n e n d u t o al publico i n c a n t o sidi mobili c o m e stabili he
fato il t u t o in d a n a r o c o n t a n t e dela sola m e t a del migo e de-
to d a n a r o sia c o n t a n t o ali r e u r e n d i p a d i di san D o m e n i c o a-
cio esi p a d r i p o s a n o p e r p e t u a m e n t e celebrar dele sante m e -
se p e r l ' a n i m a mia e di miegi m a g o r i quela q u a n t i t a che im-
m p o r t a s e d e t o d a n a r o p e r l a p e r p e t u i t a che p o t e s e r o di co-
n u e n e c a stare p e r la celebracione dela m e s e intese et in ca­
so che esi p a d r i di san d o m e n i c o di q u e s t a cita n o n uolesoro
p o s i n o i u t r a u e n i r e li p a d r i di san z u a n e con la condicion pe-
ro c o m e di s o p r a .
I t e m iustituisco p e r miei comesari Lillmo sigr. Co colo-
n e l o A n t o n i o C a n a e t i et il sigr. Sebastian Matiazi dandoli
facolta in forma e p r e g a n d o dele sue asistenze.
E in caso che la c r e a t u r a morise e restase u e d u a n d o la
s u d e t a sigra m a r i a miga c o n s o r t e e uolese uiuere u e d u a p o -
si g o d e r e t u t o il migo e d o p o la sua m o r t e siga fato c o m e di
S o p r a ho e s p r e s o p e r il sciaui la mita e la mita p e r la cele-
bratione dele sante mese.
Io L a z a r o smiglanouich di m a n o p r o p i a feci il p r e s e n t e
t e s t a m e n t o il qual n o n posi esseda n i s u n o taglato ne reuca-
to ma u i u a c o m e se fose fato di publico n o d a r o . A m e n . " "

* „У име Христа, амин, дне 28. јула 1696, З а д а р


Ја Лазар Смиљанић, п о ш т о кад затреба мора приступити Јавној
служби, те д р ж е ћ и да сам човек смртан, што не зна кад he му куцнути
последњи час, хтедох да сачиним овај тестамент својеручно и ствари
уредим онако како ћу доле изјавити и ж е л и м да овај тестамент важи
као да га је сачинила рука јавног Б е л е ж н и к а или каква друга Јавна
личност.

120
О п о р у к а je б и л а пресавијена у писмо и з а п е ч а ћ е н а
са т р и п е ч а т а у ц р в е н о м воску. Са в а њ с к е с т р а н е , п о р е д
п е ч а т а , налази се и натпис писан истим р у к о п и с о м к а о и
исправа: Adi 28 Lugio 1696 Z a r a . T e s t a m e n t o di me C a p -
no L a z a r o smiglanouich fato di mia p r o p i a m a n o e sigilato
col p r o p i o mio sigito."''
П о д н а т п и с о м je п о т в р д а o п р и м а њ у о п о р у к е y по-
храну у присуству двојице свједока, п о т п и с а н а од нота-
ра Н и к о л е Л о м а ц и ј а (Lomazzi) и А н т о н и ј а Г р и з о г о н а
(Antonio Grisogona), савјетника.

Прво препоручујем своју душу Господу Богу, Б л а ж е н о ј Девици


Марији, читавом н е б е с к о м двору и Свецима које штујем, еда би се
смиловали мени и мојим гресима.
Надаље остављам госпоћи Марији Б о л и ћ , својој законитој су-
прузи, да у потпуности господари читавом мојом имовином, покрет-
ном и непокретном, али само као удовица, а ако се преуда нека распо-
л а ж е својим миразом који ми је донела. А буде ли речена госпођа Ма-
рија остала трудна и родила мушко или ж е н с к о д е т е , ж е л и м да о н о бу-
де наследник свега што поседујем; ако умре не оставивши за с о б о м
порода ни законите д е ц е , у т о м случају остављам половину читавог
свог иметка јадним хришћанским робовима словенског рода ш т о се у
турским рукама находе, еда би се Б о г у за моју душу молили.
Н а д а љ е , остављам другу половину свега ш т о имам да се све про-
да на јавној д р а ж б и и да се та половина претвори у готов новац, те да
се тај новац исплати велечасним оцима Светог Доменика како би слу-
жили свете службе Божје за душу моју и мојих старијих, о н о л и к о ко-
лико речени новац буде достајао, a у случају да оци Светог Доменика
из овог града не пристану, то могу учинити оци Светог Јована, али
под горе поменутим условом.
Надаље, одрећујем за своје извршиоце П р е в е д р о г господина пу-
ковника Антонија Канајетија и господина Себастијана Матијација,
дајући им службену пуномоћ и м о л е ћ и их да ми буду на услузи.
A у случају да д е т е умре, а поменута госпођа Марија, моја су-
пруга, обудови и х о в е да остане удовица читавог живота, нека ужива
све што имам, а после њене смрти нека се учини као што сам р е к а о ro­
pe, половина за р о б о в е , а половина за служење светих с л у ж б и Б о -
жјих.
Ја Лазар Смиљанић власторучно сачиних овај тестамент, који
нико не сме да измени или о п о з о в е , и нека б у д е као да га је сачинио
јавки бележник. Амин."
* „Дне 28. јула 1696. З а д а р . Тестамент капетана Лазара Смиља-
нића који сам написао својеручно и запечатио својим п е ч а т о м . "

121
Г р б je на п е ч а т у о к р у г а о , подијељен водоравно у
два п о љ а , од којих д о њ е носи бус смиља, д о к се ф и г у р а
г о р њ е г не м о ж е да р а з а з н а . Г р б јс у к р а ш е н турнирским
ш љ е м о м и р а з и л а з и се потпуно од оног који Хајер
( Н е у е г ) доноси к а о грб п о р о д и ц е С м и љ а н и ћ а .

АЛКА У СПЛИГУ

„Дана 11. д е ц е м б р а 1700. у С ч л и т у .


П р и с т у п и ш е у уред с е к р е т а р с т в а Њ е г о в е Е к с е л е н -
ција Г е н е р а л н о г П р о в и д у р а Госиодин к н е з пуковник
Ф р а н о П о с е д а р с к и и к а п е т а н Шимун Н а ш и (Simon Nas-
si) те з а м о л и ш е да се з а б и љ е ж и ш т о слиједи:
П р о ш л и х м е с о ј е ћ а , д о к се т р ч а л а а л к а на о б а л и о-
вог града, видили смо Господина п о т п у к о в н и к а Франу
Ф р а н ч е с к и ј а ( F r a n c e s c h i ) , гувериадура В р л и к е , к а к о је
дојурио на ј е д н о м к о њ у свијетлс зекасте д л а к е , који је
у трку под њ и м п а о . К а к о смо ми ирије т о г случаја паж-
љ и в о р а з г л е д а л и т о г к о њ а , ја П о с е д а р а ц стога ш т о су
ми к о њ и д р а г и , а за Н а ш и ј а , п о ш т о сам се годио да га
купим те га р а з м о т р и о и п р о с е х и р и о са највећом паж-
e
њ о м , то свједочимо под з а к л е т в о м ,tactis seripturis' да,
no н а ш е м разумијевању у к о њ е , тај к о њ , прије пада под
гувернадуром Ф р а н ч е с к и ј е м , није м о г а о вриједити ви-
ше од ч е т р д е с е т р е а л а и на т о л и к о га процјењујемо по
н а ш о ј савјести, на захтјев п о с т а в љ е н нам у име истог
Господина Ф р а н ч е с к и ј а , и у и з в р ш е њ у заповједи Њ е г о -
ве У з в и ш е н о с т и Г. А. М о ч е н и г а (Alvise Mocenigo) од
10. м и н у л о г маја, удијељене н а м у п а р н и ц и мећу њим
(тј. Франческијем) и капетаном Матом Цвитановићем
п о в о д о м пада г о р е с п о м е н у т о г к о њ а .
У вјеру чега потписујемо својеручно
е
„Слово закона".

122
Ј а к н е з Ф р а н о П о с е д а р с к и п о т в р ђ у ј е м г о р њ е свје-
д о ч а н с т в о по мојој савјести.
Ј а Шимун Н а ш и п о т в р ђ у ј е м г о р њ и и с к а з п о мојој
савјести."

И с т о к а о у С п л и т у а л к а се т р ч а л а , ј о ш ч е ш ћ е , у З а -
дру. По алки је д о б и л а име и она з а д а р с к а улица која
води од Господског т р г а до т р г а С в . Ш и м е (Calle Carrie-
re) гдје се а л к а в ј е р о в а т н о т р ч а л а . З а д њ е а л к е под М л е -
т а ч к о м Р е п у б л и к о м о д р ж а н е су у п о ч а с т г е н е р а л н и х
провидура Ф р а н ч е с к а Гриманија ( F r a n c e s c o G r i m a n i )
7
(1753) и П е т р а М и к ј е л е а ( P i e t r o Michela) (1762), a пос-
љ е д њ а 1818. год. По свему т о м е јасно је да а л к а није са-
м о н и к л а установа с и њ с к е к р а ј и н е , већ једна од средњо-
вјековних турнирских в и т е ш к и х и г а р а , која н а м је дош-
ла са З а п а д а , ухватила к о р и ј е н а најприје у п р и м о р с к и м
градовима и отуда се ш и р и л а п р е м а у н у т р а ш њ о с т и . To
постаје ј о ш очевидније а к о се узме у о б з и р да је цетин-
ска крајина до под к о н а ц 1689. год. б и л а пуста и д а је
т е к т е године н а с е љ е н а н а р о д о м и з у н у т р а ш њ о с т и Б о -
сне. H e r o а к о С и њ у не припада заслуга да је р о д и о ал-
ку, припада му она в р л о в е л и к а да је умио сачувати н а м
је до данас, па б и л о и уз примјесу м а л о смијешних ана-
хронизма (нпр. р е в о л в е р и и л о в а ч к е п у ш к е код мома-
ка).

ИЛИРСКИ КАНЧЕЛИР И ИЛИРСКИ ТУМАЧ

М л е т а ч к и административни а п а р а т у Д а л м а ц и ј и
није био к о м п л и ц и р а н ни г о л е м . У р у к а м а п р о в и д у р а ,
који је и н а ч е био ј а к о зависан од ц е н т р а л н е в л а с т и у
М л е ц и м а , стјецале су се све ј а в н е ф у н к ц и ј е , а те су,
углавном, биле војног, д и п л о м а т с к о г , у п р а в н о г , ф и н а н -
7
Cfr. U g o Inchiostri, Memorie e documenti, Zara, Woditzka, 1889.

123
сијског и судског к а р а к т е р а . Те је ф у н к ц и ј е провидур
вршио помоћу неколицине канчелира и канчелирских
коадјутора. К а н ч е л и р је био незнани јунак проведитор-
с к е у п р а в е . Он је с а с т а в љ а о д е п е ш е и извјештаје за
ц е н т р а л н у в л а с т , о н ј е р у к о в а о свим п о с л о в и м а , о н
с т в а р н о у п р а в љ а о з е м љ о м . П р о в и д у р , у к о л и к о није био
ј а к и с а м о с т а л а н дух, био је р е п р е з а н т а т и в н а л и ч н о с т ,
која је п о т п и с и в а л а т е р м и н а ц и ј е с а с т а в љ е н е од канче-
л и р а ; за исте н о с и л а о д г о в о р н о с т пред ц е н т р а л н о м вла-
сти. С л а в а м н о г о г д а л м а т и н с к о г провидура и м а л а ј е
свој к о р ј е н у п а м е т и и в ј е ш т и н и њ е г о в о г к а н ч е л и р а .
П о р е д г л а в н о г к а н ч е л а р а , у п р о в е д и т о р с к и м канцела-
р и ј а м а б и л о ј е у п о с л е н о ј о ш н е к о л и к о п о д р е ђ е н и х чи-
н о в н и к а и п и с а р а , а м е ђ у о в и м а и и л и р с к и к а н ч е л и р и и-
л и р с к и т у м а ч , чији је з в а н и ч н и н а с л о в б и о : „СапсеШеге
8
delle lettere illiriche е s e r u i a n e " * и „ i n t e r p r e t e delle lette-
3
re illiriche e seruiane" . П р о в и д у р je на т а л и ј а н с к о м јези-
ку м о г а о да о п ћ и с а м о са г р а д с к и м с т а н о в н и ш т в о м , јер
ј е о б л а с т т о г ј е з и к а била о г р а н и ч е н а н а о б и м бедема
п р и м о р с к и х градова. Ш т о је год м о р а л о да и з и ћ е на
градска в р а т а , то није м о г л о бити писано другим јези-
к о м до „ и л и р с к и м " . С в е о н о м о р е т е р м и н а ц и ј а и про-
гласа с а ч у в а н о у с в е с к а м а п р о в е д и т о р с к о г архива, које
п о ч и м а са с а к р а м е н т а л н о м ф о р м у л о м : „Si c o m m e t t e ai
capi e giudici della villa d i . . . " " све je TO и з л а з и л о из гра-
дова у преводу. И с т о се т а к о на „ и л и р с к о м " водила и
п р е п и с к а са п о г р а н и ч н и м т у р с к и м в л а с т и м а у турском
дијелу Д а л м а ц и ј е , у Л и ц и и / Б о с н и . Та преписка и ти
п р е в о д и били су посао и задг т а к и л и р с к о г к а н ч е л и р а и
и л и р с к о г т у м а ч а . Ч и н и л и р с к о г т у м а ч а основан ј е , пре-
ма д р а г о ц ј е н о м податку исправе коју н и ж е објављује-
8
Назив је вјероватно настао ( озиром на три неједнаке азбуке
које су биле у у п о т р е б и у области н; шег језика.
ж
„Секретар за илирско и српско писмо."
* „Тумач илирског и српског писма."
" „ Н а л а ж е се поглаварима и судијама села."

124
м о , сенатским д у к а л о м од први а п р и л а 1410. на захтјев
задарских г р а ћ а н а , д а к л е н е п о с р е д н о п о м л е т а ч к о м сту-
пању у посјед к у п љ е н е Д а л м а ц и ј е . И од тада па до уде-
сног C a m p o f o r m i a ' п о т р е б а и л и р с к о г к а н ч е л и р а није
п р е с т а л а . Ко би хтио да се о в и м п о с л о м п о з а б а в и , м о -
гао би уз н е ш т о труда да, на основу п о д а т а к а з а д а р с к о г
и м л е т а ч к о г архива, састави попис свих и л и р с к и х кан-
ч е л и р а и т у м а ч а од 1410. год. до 1797. г о д и н е .
З а д њ и х деценија с е д а м н а е с т о г вијека и л и р с к и кан-
ч е л и р у З а д р у био је д о к т о р и к а в а л и р Гргур К а л ч и н а
-
(Calcina). П о њ е г о в о ј с м р т и , к о н ц е м 1693. и л и почет-
к о м 1694. год., п о с т а в љ е н је на то мјесто з а д а р с к и гра-
ћ а н и н и н о т а р Н и к о л а Л о м а ц и , који j e , у д о к о л и ц и , на
налећу својих званичних р о г а т а , з н а о да п и ш е е л е г а н -
9
тне стихове н а ј ч и ш ћ и м н а ш и м ј е з и к о м . Л о м а ц и ј е в о
п о с т а в љ а њ е з а и л и р с к о г к а н ч е л и р а о с п о р и о ј е , пози-
вом н а своје п р е ч е п р а в о , К а л ч и н и н син к а п е т а н П е т а р .
П о в о д о м т о г спора Л о м а ц и ј е упутио т а д а ш њ е м прови-
дуру Алвизу М о ћ е н и г у ову представку:

„1701, 23. маја, З а д а р . П р и к а з а н а о д Г . Н и к о л е Л о -


мација.

Пресвијетли и узвишени Господине Генерални


Проведиторе.
Б е з и к а к в о г п р а в н о г о с н о в а , ш т а в и ш е о ч и т о м не-
правдом предузео ј е г . к а п е т а н П е т а р К а л ч и н а д а с к и н е
м е н е , Н и к о л у Л о м а ц и ј а с а чина и л и р с к о г к а н ч е л и р а ,
10
повјерена ми д е к р е т о м п р е с в и ј е т л е господе ректора

' У ноћи између 17. и 18. октобра 1797. потписан је мир између
Аустрије и Француске, по коме Млетачка Република више не постоји
и Далмација постаје аустријска провиндија, заједно са И с т р о м , Б о -
ком К о т о р с к о м и Венецијом, са територијом све до ј е з е р а Гарда и до
реке А д и ђ е .
9
Једну такву пјесму послао сам пред више од 20 година г. про-
ф е с о р у Павлу Поповићу. Није ми познато је ли је он гдје објавио.
'° Ректорима су називани задарски конте и задарски капетан. Те
су дужности обнашали млетачки племићи a у њихову је н а д л е ж н о с т
сиадало именовање илирског канчелира и илирског тумача.

125
од п р в о г ф е б р у а р а 1694, п о т в р ђ е н и м а у к т о р и т е т о м
Пресвијетлог и Узвишеног Генералног Проведитора
К а в а л и р а Д о л ф и н а , дана о с м о г сусљедног м а р т а . Исти-
че г. К а л ч и н а да је он б и о инвестиран у тај чин ј о ш 18.
јуна 1675. и п о т в р ћ е н 3 1 . маја 1680. од У з в и ш е н о г Гене-
р а л н о г П р о в е д и т о р а В а л и ј е р а . А л и к а к о т а њ е г о в а ин-
веститура не постоји у р е г и с т р и м а јавних т е р м и н а ц и ј а ,
к а к о то произлази из приложеног посвједочења, тако
п о т в р д а П р е с в и ј е т л о г Г. П. В а л и ј е р а не м о ж е да има
дјејства ј е р потврћује с т в а р која je по себи н и ш т а в н а ,
па а к о је н и ш т а в н а г л а в н а с т в а р , н и ш т а в н а је и според-
н а . А л и све кад би инвеститура и п о с т о ј а л а , она се није
никад п р и в е л а у дјело, ј е р г. к а п е т а н П е т а р није никад
в р ш и о ту дужност, и на њој је увијек о с т а о к а о канче-
л и р а не к а о с и н о в љ е в з а м ј е н и к п о к о ј н и Господин К а -
в а л и р , њ е г о в о т а ц и на њ е г о в о су се име све до њ е г о в е
смрти подизали платни налози, к а к о је доказано прило-
ж е н и м п о с в ј е д о ч е њ е м . А к о ј е истина, к а к о с е тврди, д а
је п о к о ј н и г. К а в а л и р К а л ч и н а з а м ј е њ и в а о сина у дуж-
н о с т и , гдје је д о з в о л а за т о , гдје је д о п у ш т е њ е којим је
к а п . П е т а р о т и ш а о у Л е в а н т , ј е р је и п а к од в р е м е н а то-
б о ж њ е инвеституре па до п о л а с к а у Л е в а н т п р о т е к л о
о к о 12 година а он никад није в р ш и о те дужности. Ч и н
ј е , све да га је он и о б н а ш а о , по њ е г о в о м напусту и од-
л а с к у б е з д о з в о л е и по с м р т и г. К а в а л и р а њ е г о в а оца о-
с т а о у п р а ж њ е н те сам на исти п р а в е д н о и з а к о н и т о био
и н в е с т и р а н ја, Н и к о л а Л о м а ц и .
Т в р д њ а да је к а п . П е т а р био у задње вријеме са
П р е с в и ј е т л о м Господом Г е н е р а л и м а у Далмацији и да
се је в ј е ж б а о у и л и р с к и м и српским писмима м а л о м о ж е
да к о р и с т и њ е г о в и м н е п р а в е д н и м захтјевима, јер је он
д у к а л о м У з в и ш е н о г С е н а т а п о с л а н к а о војник у службу
У з в и ш е н о ј Господи Г е н е р а л и м а са п л а ћ о м од 40 дуката
на мјесец, па а к о је т о м п р и л и к о м , ван о в о г града, пог-
д ј е ш т о и п р е в е о , он је б и о д у ж а н да то учини и к а о по-
даник и као уживалац тако велике плате.

126
П о с т о ј и , најзад, и ч и н т у м а ч а и л и р с к о г ј е з и к а , о-
снован дукалом У з в и ш е н о г С е н а т а од првих а п р и л а
1410. на молбу п р е д с т а в н и к а г р а ћ а н а о в о г града, ч и н
обнашан увијек од г р а ђ а н а и које је к а о г р а ћ а н и н у по-
вјерен мојој с л а б о с т и т е р м и н а ц и ј о м п р е с в и ј е т л е госпо-
де Р е к т о р а , п о т в р ђ е н е од У з в и ш е н о г Г. Г е н . П р о в и д у р а
и оснаженом д у к а л о м У з в и ш е н о г С е н а т а . Тај ми је ч и н
повјерен и к а о награда м о г труда о к о п о н о в н е успоста-
ве и у р е ћ е њ а списа ј а в н о г архива р а з б а ц а н и х услијед
случајног п о ж а р а који je у њ е м и з б и о и с т о г а ш т о је ч и н
илирског к а н ч е л и р а упоредан са ч и н о м т у м а ч а и пред-
ставља г о т о в о исту дужност.
Да и с т а к н е м вјерност и п р е д а н о с т к о ј о м ж е л и м да
послужим мом о б о ж а в а н о м П р и н ц и п у , нудим се да ћу у-
будуће служити као и л и р с к и к а н ч е л и р б е з и к а к в е п л а т е
и јавног т е р е т а за саму награду коју п р и м а м к а о т у м а ч .
З а к л и њ е м неумитну п р ав едн о с т В а ш е У з в и ш е н о -
сти да се удостоји т а к о одредити и п о да с тр и ј е ти Узви-
шеном Сенату препис ове п о н и з н е м о л б е и п р и л о ж е н и х
исправа које he п о с л у ж и т и на обавијест п ре му дри м јав-
ним одлукама. Х в а л а . "

ЈЕДНА ВЛАШКА МОЛБА НА ДУЖДА

Кад сам први пут н а и ш а о на ову м о л б у , и м а о сам


утисак да се ради о ш а л и н е к о г М а р к а У в о д и ћ а о н о г
времена. Али кад сам п а ж љ и в и ј е п р о ч и т а о садржај
молбе М о р л а к а , који су услијед н е к о г п о р е м е ћ е њ а у из-
мјени добара са другом о б а л о м , о с ј е ћ а л и с к у п о ћ у и о-
х
скудицу н а м и р н и ц а и р о б е која је отуд д о л а з и л а [.. . ]
Неписменост састава и смијешна м ј е ш а в и н а ј е з и к а о-
бјашњује се т и м е ш т о је молбу в ј е р о в а т н о с а с т а в и о не-
к и полуписмени в л а ш к и п о п , и л и к а к а в и с л у ж е н и вој-

" У изворнику (Ново доба) испуштен д е о текста.

127
н и к , који j e , потуцајући се по посадама м л е т а ч к и х
т в р ћ а в а у И т а л и ј и научио о н о л и к о м л е т а ч к о г дијалек-
та к о л и к о га и данас науче н а ш е ш к о љ а р к е које служе у
З а д р у . М о л б а п р е д с т а в љ а с в а к а к о једну о р и г и н а л н о с т
па је с т о г а д о н о с и м о у и з в о р н о ј ф о р м и .
Д о к у м е н а т смо н а ш л и у о р и г и н а л у и у препису под
б р о ј е в и м а 402 и 405 м е ћ у списима укинутог м а н а с т и р а
С в . Д е м е т р и ј а , који се чувају у архиву п р е ф е к т у р е . На
н а л е ђ у о р и г и н а л а н а л а з и с е б и љ е ш к а : „Supplica natura-
le de Morlacchi al D o g e V e n e t o a fauore delle merci estere.
Z a r a - 9 - 1739"." Ha препису je б и љ е ш к а : „ P r e s e n t a t a a
љ
sua E c c e l e n z a P r o u . G e n e r a l e d e Саuаlli".

„Саrо Carissimo Nostro Principe,

C h e D i o t'aggiuta con noi altri Morlaci del C o t a r o Ca-


p i t a n i , A r a m b a s s e , B a r i a c t a r i , e Sudei che te s a l u d e m o . -
Noi altri poveri Morlaci che s e m p r e con spada in m a n con­
tra T u r c i , e tutti altri che b e n n o s m e vol smo q u a sie e do-
dese mesi che no g h e m o de camise, e g h e m o solo quella che
c o m p r a d o ancora q u a n d o Bizzarri staua su Riva de M a r i n a ,
a c h e p a g h e m o dodise g a z e t t e , e undise la P o s t a u a al braz-
z o , e d i s d o t t o quella p e r n o s t r e d o n n e . - A desso che no-
s m o piu questi Bizzari altroche d o , un vechio che smo mor-
to che d a u a a piu cina la R o b a de quel zouine che addesso
u e n d i a p p r e s s o d e ' spiciaria a r r e n t e d e M a r i n a , p a g h e m o
c a r o c o m e giauolo el P o s t o u ? E questi Tergouci a te chiap-
pa p e r gula e se ti vol, e se n o n ti vol bisogna paga p e r furza
la r u b b a c o m e vol quelli, p e r c h e n o s m o altri che u e n d i . N o -
s m o piu risi a t r e g a z e t t e , n o s m o piu sociua, n o s m o piu lu-
ca, ciuula, no g h e m o piu s m o q u e , giabuche, no piu quelle
11
piccole ruccizze de caneuea a cinque soldi u n a , no curda a
л
„Уобичајена молба дужду млетачком у корист стране р о б е .
З а д а р - 9 - 1739."
љ
„Показана Његовој Екселенцији Генералном Провидуру де Кавалију."
11
Смотак, плетеницу повјесма називљу и данас сељаци овог
краја „ручица канаве".

128
o t t o ne n o u e gazette lira, no s t u p p a , verci, p i g n a t e , piedi
fatti con tula, no piu gnienti, t a m o giauolo p o r t a d o uia tut-
t o . A d e s s o p a g h e m o u n a ruccizza de c a n e u a p o c o piu gran-
de dodisi gazette, e n o s m o cosi b o n a c o m e p r i m a , e n o s t r e
12
d o n n e ghe m a l e d e t t o e chi vendi e chi c u m p r a . Scriui te la
p r e g h e m o a n o s t r o Principe che nos m a n d a de t u t t e q u e s t e
cose, e che nos m a n d a un p o c o de sitoci, p e r c h e n o g h e m o
cum cosa siati b r a s n o , a z a t t o m a g n e m o p a n c o m e suigne
cum mechignie, e t u t t o . - Et te la p r e g h e m o p a r q u e s t o lu-
ca, ciuula e per quelle picule ruccizze, de c a n a u a , e te la
13
p r e g h e m o per s t u p p a , c u r d a , piati, sdille, capiche cipule e
g r a n d e , e per socivo, u o c h i e e p e r f u r m e n t o , e p e r t u t t o , e
te la p r e g h e m o che ti saludi n o s t r o P r i n c i p o , siben nosmog-
ha c o n n o s s u d o . - A h ' se fusse u i u o n o s t r o D u x e Mocenig-
14
ha che smoga c o n o s s u d o tutti i Morlaci, e mi piu uiniti
smoga visto in Venezia cum c u r n o , e s m o g a a u e r s a l u t a d o .
T a c o m i b o g a q u a n d o s e n t u d o q u e s t o , subito t i s e r i u a d o u n a
Jettera p e r mi che ti n a s da t u t t e el bisugno, e subito ti man­
da de t u t t o e che ti nas saludi p e r c h e s e m p r e v o l u d o b o n a
nui altri schiauoni p e r c h e sta b o n O m o , c o m e sta tutti i G o -
spoda de Venezia, e questa p a r o l a mi sentito anca s e m p r e
dir da tutti che noxe de n o s t r a z e n t e , che mi s t e m o b e n c u m
nostro Principo piu de elli con s u o ; e te la p r e g h e m o de
questo servizio, che ti saludi n o s t r o P r i n c i p o .
м
Slughe. "
12
М о л б а je управљена на дужда a предана провидуру. У њој се
писац о б р а ћ а сад на једног сад на другог.
13
Ваљда капице.
14
Популарни и д о б р и Алвизе Мо.чениго, провидур у Далмацији
за вријеме Сињског рата. Освојио је И м о т с к о и извршио посљедње раз-
граничење (linea Mocenigo) 1717. год. Дужд од 1722. до 1732. године.
м
„Драги Најдражи Н а ш К н е ж е ,
Н е к а ти је Б о г на помоћи као и нама котарским Морлацима, Ка-
петанима, Харамбашама, Барјактарима и Поданицима који те по-
здрављамо. - Ми сироти Морлаци ш т о смо вазда с мачем у рукама
против Турака и свих других који нам д о б р а н е ћ е , дванаест месеци не-

9 С т о ј а н Јанковић и у с к о ч к а Д а л м а ц и ј а 129
мамо кошуља, и имамо оне што с м о купили ј о ш ономад кад је Бицари
б и о на Риви де Марина и плаћали их дванаест газета, једанаест ткани-
ну по лакту, а осамнаест за наше ж е н е . - Сада кад нема више тог Би-
царија, једног старца што је умро а давао је б о љ у цену од о н о г момка
ш т о сад продаје близу де Марина, зар в е м о ђаволски скупо плаћати?
Ти те Терговци шчепају за врат па х т е о не х т е о има да платиш колико
ишту, јер нема других да продају. Н е м а више пиринча по три газете,
нема више сочива, капуле, нема више смокава, јабука, ни оних малих
ручица канаве по пет солди једна, ни ужади по осам и девет газета ли-
бра, нема кучине, врчева, лонаца, нема више ничега, све је ђаво од-
н е о . Сад мало већу ручицу канаве плаћамо дванаест газета, а није о-
нако д о б р а ко пре што је била, и наше ж е н е куну и оног ко продаје и
о н о г ко купује. П и ш и м о л и м о те нашем К н е з у да нам све те ствари по-
ш а љ е , и да нам пошаље сита, јер немамо кроз шта сејати брашно, па
ј е д е м о х л е б с мекињама као свиње, и све тако. - И молимо те за б е л и
лук, капулу, и за оне мале ручице канаве, и молимо те за ужад, тањи-
р е , з д е л е , капице, велику капулу и за сочиво, воће и ж и т о , и за све, и
м о л и м о те да поздравиш нашег К н е з а иако га нисмо упознали. - Ах да
је н е ш т о жив наш Д у ж д М о ћ е н и г о кога смо сви ми Морлаци познава-
ли и видели с м о га у Млецима с ш и љ а т о м капом и поздравили га. Тако
ми Б о г а , кад би о в о чуо одмах би ти написао да нам даш све ш т о нам
т р е б а и да нас поздравиш јер је увек в о л е о нас Словене зато што је до
б а р Ч о в е к , као и сва млетачка Господа, и вазда сам слушао од својих
који нису из нашег народа да је нама б о љ е с нашим К н е з о м него што
је њима с њиховим; и молимо те за ову услугу, и да поздравиш нашег
Кнеза.
Слуге."

130
ЗЕМУНИЧКИ ДОГАЂАЈ

С е д а м н а е с т о г с е п т е м б р а 1682. г. о д и г р а о се у З е м у -
нику један к р в а в догаћај који је д о в е о у п и т а њ е м и р ме-
ћу Р е п у б л и к о м и П о р т о м и т и м е п р о н и о и м е н е з н а т н о г
к о т а р с к о г села п о свим х р и ш ћ а н с к и м д р ж а в а м а Е в р о -
п е . У народу, м е ћ у т и м , није се с а ч у в а л а у с п о м е н а о т о м
догаћају. Н а ш народ у К о т а р и м а н е м а традиција. Он се
не одржава приновом већ обновом породица, јер му
п о д н е б љ е не д о п у ш т а да пусти дубљег к о р и ј е н а у зем-
љу. А само из д у б о к е , присне и трајне в е з а н о с т и са зем-
љ о м ниче традиција. У н е д о с т а т к у те б л а г о д а т н е силе у
културном р а з в и т к у једног н а р о д а , ч у в а њ е п р о ш л о с т и
од н е м и н о в н о г з а б о р а в а д о л а з и у ред з а д а т а к а о в е уста-
нове и дужности њ е н и х с а р а д н и к а . О в а је р а д њ а одзив
тој дужности.
К а д су се у Д а л м а ц и ј и п о ч е л и да осећају п р в и тала-
си турске најезде, градско се п л е м с т в о н а ш л о у нужди
да своја сеоска и м а њ а и к м е т о в е на њ и м а з а ш т и т и од
п љ а ч к а ш к и х похода г р а д њ о м малих у т в р ђ е њ а , к а ш т е -
л а . И з т е с у нужде п о с т а л а К а ш т е л а н а т р о г и р с к о м при-
морју, a у н а ш и м К о т а р и м а П о л и ч н и к , к о ј и су сагради-
1
л и задарски, давно и з у м р л и , п л е м и ћ и Pechiari; Л е в о в о
саграђено од т а к о ђ е р изумрле породице Хортецо (Ног-
t e z o ) , и З е м у н и к . З е м у н и ч к и су к а ш т е л сазидали к о н -
цем ш е с н а е с т о г вијека З у а н А н т о н и о ( Z u a n A n t o n i o ) и
З у а н А л в и з е ( Z u a n Alvise) о д м л е т а ч к е п а т р и ц и ј с к е по-
1
Овом се котарском каштелу затрло име и успомена.

9' 131
р о д и ц е V e n i e r i , која je у З а д р у и м а л а м н о г о к у ћ а a у о-
к о л и н и в е л и к а и м а њ а . У другој п о л о в и н и ш е с н а е с т о г
вијека м л е т а ч к и управници у Д а л м а ц и ј и предлагали су
С е н а т у , да, уз накнаду, одузме В е н и ј е р и м а З е м у н и к ,
ј е р о н и , к а о п р и в а т н и ц и , нису м о г л и да се в а љ а н о ста-
рају за његову о б р а н у . Је ли се тај п р е д л о г о с т в а р и о -
н е з н а м о . С в а к а к о з а К и п а р с к о г р а т а м л е т а ч к а ј е влада
д р ж а л а у З е м у н и к у посаду талијанских војника. Ти су
војници и заповједник им Ђ и р о л а м о К о н т а р и н и 1570. г.
п р е д а л и Т у р ц и м а град „о p e r vilta о p e r t r a d i m e n t o " " ка-
ко извор каже.
П о д т у р с к о м у п р а в о м З е м у н и к је п р о ц в ј е т а о . У пр-
вој п о л о в и н и ш е с н а е с т о г вијека он је био једна угледна
п о г р а н и ч н а т в р ђ а в а , са м н о г о љ у д н о м и п р о м е т н о м ва-
р о ш и под с о б о м . Б и о ј е с ј е д и ш т е к р а ј и ш к о г к а п е т а н б е -
2
га, кадија, двају диздара и многих ага. Усред т в р ђ а в е
д и з а о се „ м а с т и о " , ч в р с т а ч е т в р т а с т а кула са покрет-
н и м м о с т о м , а п р е м а њој в е л и к а и лијепа џамија. Зему-
н и к је б и о з и ј а м е т л и ч к о г с а н џ а к а , с т а р о г и м о ћ н о г Ха-
3
лил-бега В р а н с к о г .
К а д je у марту 1647. г. п р о в е д и т о р к о њ и ц е М а р к а н -
т о н и о П и з а н и опсио З е м у н и к , Х а л и л се з а т в о р и о у
т в р ђ а в у с а с и н о м Д у р а к - б е г о м . О т п о р , који ј е о н т у дао
М л е ч и ћ и м а , б и о ј е достојан с т а р о г јунака. п р к о с н о ј е
о д о л и ј е в а о свим с т р а х о т а м а опсаде и н и ш т а није м о г л о
а
„ З б о г малодушности, или з б о г издаје."
2
По турском административном у р е ђ е њ у , Далмација се дијели-
ла у два санџаката, лички или крчки и клишки, а санџакати у капита-
није.
3
Њ е г о в о породично име млетачки нам извори нису сачували.
Д о к ти исти извори друге турске ф е у д а л ц е р е д о в н о називљу њиховим
породичним именима: на пр. „Г Atlagic" „il Filipovic" „il Becir-Agic" „il
Barakovic" „Г OmerpaSic" итд. Халил-бега спомињу само као „il sanza-
со НаШ" или „Halidbeg dela Vrana". Познији извори зову Халилове у-
нуке Дуракбеговићима али како су то били Дурак-бегови синови, ла-
ко је м о г у ћ е да то име није породично већ патронимично. О б з и р о м на
улогу ове породице у нашим крајевима, б и л о би важно да јој се тачно
установи и име.

132
да п о к о л е б а и савије м р к о г р а т н и к а . Т е к кад му М л е ч и -
ћи п о с л а ш е на п р и к а з одијело и оружје у п љ а ч к а н о са у-
бијеног Дурак-бега, којег je он у н о ћ и б и о п о с л а о да са-
купи п о м о ћ , попусти и њ е г о в а к р у т а м у с л и м а н с к а упор-
ност и он уговори предају уз с л о б о д а н одступ за с е б е и
за педесет друга. Да се о с в е т и Халил-бегу за њ е г о в у
давну м р ж њ у на М л е ч и ћ е и за т о л и к е јаде, к о ј е им је на
граници био задао, г е н е р а л н и провидур Ф о с к о л о п о г а з и
у г о в о р , засужњи санџак-бега и посла га о к о в а н а у
М л е т к е , к а о ж и в и т р о ф е ј своје побједе. С е н а т г а з а т о -
чи у брешијску т в р ђ а в у , гдје с а т р в е н и к р а ј и ш к и в е л м о -
жа п р о ж и в е „у б л а г о м с у ж а њ с т в у " посљедњих д е в е т го-
дина свог олујног ж и в о т а .
М л е ч и ћ и , који су б и л и усвојили п л а н да одијеле
своје од турских посједа једним појасом п у с т о ш и , сру-
ш и ш е л а г у м и м а з е м у н и ч к и град д о т е м е љ а . Н а р о д с е
р а з б ј е ж а , о г њ и ш т а у г а с и ш е , з е м љ е з а л е д и н и ш е и тај
п и т о м и предио п р е т в о р и се к р о з м а л о дана д о и с т а у
црну пустош.
У д а љ е м то к у К а н д и ј с к о г р а т а З е м у н и к су, к а о и
друга од Т у р а к а о ч и ш ћ е н а мјеста по К о т а р и м а , насели-
ле породице оних у с к о к а , из Б у к о в и ц е , Л и к е и Б о с н е ,
који су се, п р е м а м љ е н и од М л е ч и ћ а , о д м е т а л и од султа-
на и с е л и л и „под к р и л о п р и н ц и п о в о " .
П о д крај љ е т а 1669. г. б р а н и л а ц К а н д и ј е , Ф р а н ч е -
ско М о р о з и н и (Francesco M o r o s i n i ) , предаде Т у р ц и м а
град. У с л о в и капитулације били су уједно и м и р о в н и
уговор. У погледу Далмације уговор је о д р е ћ и в а о да he
ту припасти М л е ч и ћ и м а сва она мјеста, која су они то-
к о м р а т а били „ з а п о с ј е л и " . Р а ч у н а л о се п о т о м да ће се
м л е т а ч к и посјед з н а т н о л т о о ш и р и т и прама унутрашњо-
сти, те је оновремени провидур А н т о н и о Б а р б а р о одмах
узео да најзаслужнијим за Р е п у б л и к у дијели инвеститу-
ре на б е г о в с к а и агинска и м а њ а , а д о с е љ е н о м народу на
о с т а л е слободне з е м љ е . С в е су те инвеституре м е ћ у т и м
остале м р т в о слово ј е р ј е , код р а з г р а н и ч е њ а , т у р с к и

133
к о м е с а р дао слову у г о в о р а Једно т у м а ч е њ е KOje je пому-
т и л о в е с е љ е и н в е с т и р а н и х М о р л а к а . У г о в о р ј е гласио
„мјеста која су М л е ч и ћ и у Д а л м а ц и ј и запосјели", a
М л е ч и ћ и , с е м К л и с а , нису у Д а л м а ц и ј и б и л и запосјели
ниједног мјеста. О н и су б и л и освојили и п о р у ш и л и н е к е
т у р с к е т в р ђ а в е , а л и освојити и п о р у ш и т и не з н а ч и ш т о
и з а п о с ј е с т и . М л е ч и ћ и м а је постигнути м и р био и суви-
ш е драгоцјен д а б и г а к в а р и л и з а вољу н е к о л и к о хиљада
„влашких" породица. Стога је комесар Н а н и (Bernardo
N a n i ) послије извјесног к о п р ц а њ а п р о г у т а о ж а б у и по-
в у к а о границу о н а к о к а к о ј е т о захтијевао Махмуд-па-
ш а . П о т о м с у р а з г р а н и ч е њ у (1671. г.) К о т а р и о п е т при-
пали Турцима.
За р а т а м н о г о се н а р о д а б и л о д о с е л и л о и у К о т а р е
и на с т а р и м л е т а ч к и посјед. С а д , послије р а з г р а н и ч е њ а ,
м н о г о н а р о д а н а с е љ е н о г у К о т а р и м а повуче се на уски
појас м л е т а ч к о г посједа. T o j e н а м л е т а ч к о ј т е р и т о р и ј и
д о в е л о до п р е н а с е љ е н о с т и и до н е и з б ј е ж н е посљедице
н е с р а з м ј е р а н а р о д а п р е м а з е м љ и , д о оскудице.
Т у р ц и се м е ћ у т и м нису п о в р а т и л и на сва своја ра-
нија и м а њ а . П у с т о ш , коју су М л е ч и ћ и из система, a Ha­
rm* из н а г о н а учинили у о с в о ј е н о м крају, захтијевала је
с у в и ш е в е л и к е ж р т в е за о б н о в у п о р у ш е н о г и униште-
н о г . С т о г а су се Т у р ц и в р а ћ а л и с а м о у в а р о ш и и у мјеста
гдје је ј о ш б и л о к у ћ а к о ј е су се о д р ж а л е ( С к р а д и н , О-
бровац, Острвица, Перушић, Бенковац, Врана). To je
б и о в е ћ и н о м в а р о ш к и е л е м е н а т : т р г о в ц и , занатлије и
погдјекоји в а р о ш к и ага. Б е г о в и , господари с е л а , чије
су куле б и л е у н и ш т е н е , о с т а л и су в е ћ и н о м на својим бо-
с а н с к и м и м а њ и м а . И д о к су п р о с т р а н е и плодне бегов-
с к е з е м љ е л е ж а л е у л е д и н и , н а р о д , п р и т ј е ш њ е н на уза-
н о м м л е т а ч к о м з е м љ и ш т у , г л а д о в а о је са својом сто-
к о м . Т а к о в о ј е с т а њ е б и л о н е о д р ж и в о и н а р о д ј е наско-
р о п о с е г а о з а з е м љ о м која м у ј е недостајала. Вјеројат-
но то се д е ш а в а л о в е ћ и н о м с а м о в л а с н о , али у м н о г о
случајева и по о в л а ш т е њ у од с т р а н е в л а с н и к а или тур-

134
ских власти. Т а к о су н е к и узели у закуп од б о с а н с к о г
т е ф т е р д а р а некада Х а л и л - б е г о в е з е м љ е у З е м у н и к у и
посаградили на њ и м а своје п о т л е у ш и ц е .
Халил-бегови унуци, Дурак-бег и Хасан-бег, б и л и
су одлучили да о б н о в е свој з а п у ш т е н и з е м у н и ч к и бе-
глук, да га н а с е л е својом р а ј о м и да п о п р а в е п о р у ш е н и
град. Дурак-бег је м о р а о да се, к а о л и ч к и санџак-бег,
спрема на војну у У г а р с к у , те и з в р ш е њ е те н а м ј е р е пад-
не у дио Хасан-бегу. У с е п т е м б р у 1682. г. о н , са вели-
к о м п р а т њ о м , под р а з в и ј е н и м з а с т а в а м а , уз м е т а њ е пу-
ш а к а и лупу т а л а м б а с а , с и ђ е у З е м у н и к , даде п о п а л и т и
к о л и б е м л е т а ч к и х п о д а н и к а , п о ч у п а т и п л о т о в е , пору-
ш и т и о г р а д е , те п о б о д е з а с т а в е и удари т а б о р на р у ш е -
винама града својих п р е ђ а . На то чудо и праску с ј а т и ш е
се закупци и други м л е т а ч к и поданици из о к о л и н е те о-
двојише н е к о л и ц и н у који су и м а л и да Хасан-бегу обја-
сне к а к о они д р ж е з е м љ е по снази ваљаних закупних у-
г о в о р а и к а к о су п о д м и р и л и т е ф т е р д а р у д е с е т к е и тра-
варину све до настајног Ђ у р ђ е в д а н а те да га з а м о л е да
их не с м е т а у м и р н о м у ж и в а њ у стечених п р а в а . О б ј а ш -
њ а в а њ е није п р о т е к л о г л а т к о . С в р ш и л о ј е п о г и б и ј о м
н е к о г Вука Л у к а ч и н е и з Б и о г р а д а . T o j e н а с и љ е п р е л и -
ло мјеру. У с т р а х о в и т о м п о к о љ у који је н а с т а о , поги-
нуо је Хасан-бег, два б р а т а Б е ћ и р а г и ћ а , н е к и Румен-ага
и сви њихови п р а т и о ц и , свега о к о 200 људи. И з б е з у м -
љ е н и В л а с и нису ни с а м о м ј е д н о м о п р о с т и л и ж и в о т ! Од
м л е т а ч к и х п о д а н и к а погинула су ч е т в о р и ц а , а р а њ е н о
их је петнаест.
И а к о људски ж и в о т и у д о б а кад се о в о д е ш а в а л о
нису и м а л и д а н а ш њ у цијену, и п а к је д о г а ђ а ј и за о н а
в р е м е н а био г р о з а н а п о с љ е д и ц е му н е д о г л е д н е . Свје-
стан т о г а , г е н е р а л н и провидур Л о р е н ц о Д о н а т о (Loren­
zo D o n a t o ) п о х и т а о je на п р в и глас о случају, да преду-
зме мјере које су м о г л е б а р у б л а ж и т и п о с љ е д и ц е и
спријечити нове н е с р е ћ е . Он је већ 18. с е п т е м б р а иза-
слао у м л е т а ч к а села к н е з о в е П о с е д а р с к о г и C o n e (So-

135
р р е ) и с е р д а р е С т о ј а н а Ј а н к о в и ћ а и С м о љ а н а Смиљани-
ћа са н а л о г о м да з а б р а н е народу п р е к о границе да га
д р ж е на окупу за случај т у р с к о г о с в е т н и ч к о г похода, да
п р и к у п е и п о п и ш у оружје, к о њ е и све о с т а л е ствари уп-
љ а ч к а н е п р и л и к о м п о к о љ а , да запријете с м р т н о м ка-
з н о м с в а к о м е к о б и затајао с т в а р п о т е к л у и з т е п љ а ч к е
и најзад, да повуку од н а р о д а све з а к у п н е уговоре и до-
з в о л е о б р а ђ и в а њ а , и с п у ш т е н е му од Т у р а к а .
Г л а с о з е м у н и ч к о м п о к о љ у з а п р е п а с т и о је и С е н а т .
У М л е ц и м а се са з е б њ о м о ч е к и в а л а реакција из Ц а р и -
града. Да би се к а к о - т а к о о п р а в д а о случај и д о к а з а л а
н е в и н о с т м л е т а ч к и х в л а с т и , С е н а т нареди далматин-
с к о м провидуру да с т р о г и м п р о г л а с и м а обузда М о р л а -
к е , да похапси и п р и м ј е р н о к а з н и з а ч е т н и к е и да свим
средствима п о р а д и код б о с а н с к о г п а ш е да не подноси
т у ж б е П о р т и , и л и , а к о је већ поднесе, да то буде у ш т о
б л а ж о ј ф о р м и . С е н а т издаје уједно свом цариградском
представнику, баилу Д о н а т у , упутство да на П о р т и уз-
настоји о п р а в д а т и д о г а ђ а ј доказујући да су м л е т а ч к и
поданици били од Т у р а к а и з а з в а н и и п о с т а в љ е н и у ста-
ње нужне о б р а н е , т е да и с т а к н е исправност м л е т а ч к и х
в л а с т и , испољену одлучним п о с т у п к о м п р о т и кривци-
4
ма и н е п р е к и д н и м с т а р а њ е м за о д р ж а њ е мира на грани-
ци.
К а к о се двор тада б а в и о у Ј е д р е н и м а , гдје се врши-
ла к о н ц е н т р а ц и ј а о г р о м н е војске за поход на Угарску,
б а и л о п о ш а љ е у Ј е д р е н е д р а г о м а н а Тарсију (Tarsi) да
В е л и к о г в е з и р а обавијести о догађају у смислу назначе-
н о м у с е н а т с к и м инструкцијама и да га п о к у ш а предоби-
ти м и т о м . А л и су до В е л и к о г в е з и р а већ б и л е стигле
т у ж б е п о р о д и ц а з е м у н и ч к и х ж р т а в а и д р а г о м а н мораде
да и з д р ж и ватру К а р а - М у с т а ф и н е с р џ б е . И п а к му успи-
4
Ко је том приликом б и о к а ж њ е н и на који начин, није нам ус-
пјело пронаћи у списима задарског архива. To би т р е б а л о потражити
у Д о н а т о в и м д е п е ш а м а Сенату, које се чувају у државном архиву у
Млецима.

136
je склонути га да не пренагљује са о д л у к о м , в е ћ да наре-
ди босанском п а ш и да п о в е д е извиде и поднесе т а ч а н из-
вјештај о догађају.
П о ч е т к о м д е ц е м б р а стигне у З е м у н и к један п а ш и н
капиџија са ч е т и р и кадије, да ислиједи д о г а ђ а ј и саста-
ви и з в и ј е ш ћ е . Ч и м се њихов д о л а з а к о б ј а в и о , п р о в и д у р
Донато пошаље к њима кнеза Поседарског и племића
Ђ а н Б а т и е т у П о н т а ( G i a n Battista P o n t e ) д а заступају
м л е т а ч к е и н т е р е с е . П о удијељеним и м упутствима, они
су имали да настоје у м а њ и т и број погинулих Т у р а к а ,
т в р д е ћ и да су то в е ћ и н о м б и л и Ц и г а н и и В л а с и , те да
д о к а ж у право м л е т а ч к и х п о д а н и к а н а у ж и в а њ е з е м а љ а
на основу закупних у г о в о р а . У г о в о р и су им се предава-
ли у турском изворнику, уз н а п о м е н у да их Т у р ц и м а по-
к а ж у , али н и к а к о не испуштају из руку. Н а р о ч и т о им се
с т а в љ а л о у дужност да м и т о м постигну ш т о п о в о љ н и ј и
извјештај од с т р а н е к а п и џ и ј е . О в а мисија м о р а да је
провидуровим п о в ј е р е н и ц и м а успјела, ј е р п о ч е т к о м
ф е б р у а р а 1683. г. он ш а љ е п о т а ј н о у С а р а ј е в о к а п е т а н а
Николета Марковића да помоћу млетачких поузданика
у т о м граду испипа к а к о је п а ш а п р и м и о к а п и џ и ј и н из-
вјештај и је ли га без п р е и н а ч е њ а прослиједио в е з и р у .
З а несрећу, п а ш а с е није д р ж а о капиџијина извјеш-
таја. О н о ш т о ј е о н ј а в и о везиру б и л о j e п о М л е ч и ћ е то-
л и к о н е п о в о љ н о да је К а р а - М у с т а ф а , и з б е з у м љ е н од
с р џ б е , наредио ц а р и г р а д с к о м к а ј м а к а м у да заповједи
м л е т а ч к о м баилу, да без поговора предаде у Једрене
толико млетачких поданика, колико је Турака покла-
но у Земунику, да се њиховим главама замијене турске
главе и да се п о р о д и ц а м а погинулих даде одмах п о т п у н а
накнада. Д о н а т у се за случај непослуха п р и ј е т и л о там-
н и ц о м и н е в о љ н и је б а и л о , ради З е м у н и к а , ј е д н о м но-
гом већ био п р е к о р а ч и о п р а г С е д а м кула.
И з њ е г о в а очајног п о л о ж а ј а спасило ј е б а и л а о н о
ш т о све спашава и све з а г л а ђ у ј е : з л а т о . В ј е ш т и турски
посредници у з е ш е с т в а р у своје р у к е и послије дугог

137
ц ј е н к а њ а , н а т е з а њ а , г р о ж е њ а и з а с т р а ш и в а њ а , дсфе до
н а г о д б е : за 225.000 р е а л а Т у р ц и п р е г о р ј е ш е земуничке
ж р т в е и х а л и л и ш е М л е ч а н и м а проливену к р в .
С п а ш е н од С е д а м кула, б а и л о Д о н а т о упаде у ота-
6
ч а с т в е н е pozze . О к р и в љ е н за п р е к о р а ч е њ е мандата и
о с у ђ е н да н а г о ђ е н у своту п л а т и из сопственог и м а њ а ,
г р ј е ш н и б а и л о видје м н о г о м у к е д о к се ослободи оп-
т у ж б е и к а з н е . У в а ж е н о му је о п р а в д а њ е да га је на на-
годбу склонула бојазан да се сила о к у п љ е н е турске вој-
ске не сручи из освете на м л е т а ч к е посједе. Т а к о се нај-
зад с м и р и и та ж р т в а з е м у н и ч к о г д о г а ђ а ј а .
П о с л и ј е т о г к р а т к о г часа н о т о р н о с т и , З е м у н и к у-
тону о п е т у ч а м о т и њ у и у з а б о р а в , пропадајући л а г а н о и
с т а л н о у и с п а р и в а њ у својих б а р а и у п о р о ч н о м полтрон-
ству свог б е с к и ч м е н о г н а р о д а .

6
На српском: бунар. Најстрашнији затвор у Венецији, с мини-
малним условима за живот.

138
МЛЕТАЧКИ ПОРАЗ ПОД СИЊОМ
7. АПРИЛА 1685.

Двадесет п е т о г а п р и л а 1684. год. на дан С в . М а р к а


М л е т а ч к а се Р е п у б л и к а п р и д р у ж и л а С в е т о ј л и г и и на-
вјестила р а т Турској Ц а р е в и н и .
Тај одлучни к о р а к с т а р е и м и р о љ у б и в е р е п у б л и к е
био је све прије нег с п о н т а н . И с ц р п љ е н о ј дугим К а н д и ј -
ским р а т о м , о с л а б љ е н о ј г у б и т к о м л е в а н т и н с к о г посје-
да, потиснутој са источних т р ж и ш т а , о п т е р е ћ е н о ј рат-
н о м о д ш т е т о м и г о л е м о м к р в а р и н о м за з е м у н и ч к и п о -
к о љ , Републици je у т о м часу м а њ е нег икада б и л о до
р а т а . А л и турски п о р а з под Б е ч о м , у с т а н а к М о р л а к а у
3
г о р њ о ј Далмацији, с п л е т к е и сугестије р и м с к е и б е ч к е
дипломације, п о т е н ц и р а н е р а т н и м успјесима с а в е з н и к а ,
б и л е су н е о б и ч н о о ј а ч а л е папинску, ратну с т р а н к у и до-
веле је до п р е в л а с т и у С е н а т у . У једној з н а м е н и т о ј дис-
кусији у в е л и к о м вијећу, с е н а т о р П е т а р В а л и ј е р , папин
ч о в ј е к , надвладао је к о н з е р в а т и в н у струју С а в и ј а М и -
к е л е а Ф о с к а р и н и ј а (Savio Michele Foscarini) и п о с т и г а о
да С е н а т изгласа приступ у Лигу. Г о в о р „рго Sacra Le-
ga", који je В а л и ј е р т о м п р и л и к о м и з р е к а о , и з н о с и се
ј о ш данас к а о т и п и ч а н п р и м ј е р х и п е р б о л и ч н е с е и ћ е н т и -
стичке реторике.
Ч и м је р а т п р о г л а ш е н , у Д а л м а ц и ј и је с м ј е њ е н до-
т а д а њ и провидур Л о р е н ц о Д о н а ( L o r e n z o D o n a ) а мје-
а
В о ђ а овог устанка је брат Стојана Јанковића, Илија, а горња
Далмација подразумева Северну Далмацију, о д н о с н о Буковицу, Равне
К о т а р е и Книнску крајину.

139
с т о њ е г а п о с т а в љ е н к а о р е д о в н и провидур А л в и з е Пас-
к в а л и г о (Alvise Pasqualigo), а Д о м е н и к о М о ћ е н и т о (Do­
m e n i c o M o c e n i g o ) к а о ванредни провидур и врховни вој-
ни з а п о в ј е д н и к .
Н а д е п о л а г а н е у М о ћ е н и т а к а о с т а р о г кандијског
в е т е р а н а , нису се о б и с т и н и л е . Од њ е г а се у М л е ц и м а
поуздано о ч е к и в а л о да ће освојити Х е р ц е г - Н о в и , али је
он к р о з ц ије ло то п р о љ е ћ е и љ е т о о с т а о с к р ш т е н и х ру-
ку и з г о в а р а ј у ћ и се да, упућен на саме М о р л а к е , није у
с т а њ у да предузима и к а к в е о з б и љ н и ј е акције. У Сенату
су се м е ђ у т и м п о ч е л и дизати гласови п р о т и М о ћ е н и г о -
вој к о л е б љ и в о с т и и најзад му је В а л и ј е р , који je у т о м
вијећу б и о с в е м о ћ а н , с л о м и о ш т а п над г л а в о м . М о ћ е н и -
го је с м и ј е њ е н и п о с т а в љ е н за к а ш т е л а н а у В е р о н и а на
њ е г о в о ј е мјесто д о ш а о В а л и ј е р г л а в о м . К в а л и ф и к а ц и -
ју за тај п о л о ж а ј давале су Валијеру њ е г о в о п о з н а в а њ е
Д а л м а ц и ј е , к о ј о м ј е о н у п р а в љ а о к а о редовни провидур
од 1678. до 1680, и њ е г о в е п л а м е н е , р а т о б о р н е бесједе у
Сенату.
Р а з в о ј д о г а ђ а ј а п о к а з а о је у б р з о и т о м самопоузда-
ном и благоглагољивом великашу разлику међу живо-
том и паметовањем.

М о р л а ч к и у с т а н а к у ј е с е н и и зими 1683. год. био је


о ч и с т и о г о т о в о сву г о р њ у Далмацију од Т у р а к а . К о т а р -
с к и у с к о ц и на своју руку, без д р ж а в н е п о м о ћ и и к р ш е ћ и
провидурске з а б р а н е , били су и з а г н а л и Т у р к е из В р а н е ,
Островице, Карина, Надина, Обровца и Скрадина. С
ову страну п л а н и н а остајале су у т у р с к и м р у к а м а ј о ш
с а м о к н и н с к а и с и њ с к а т в р ђ а в а . З а д а т а к м л е т а ч к о г вој-
с к о в о ђ е на д а л м а т и н с к о м р а т и ш т у м о г а о је да се састо-
ји с а м о у освајању тих двију т в р ђ а в а те Х е р ц е г - Н о в о г у
Б о к и , који је одувијек б и о „ т р н у ж и в о м месу Републи-

140
к е " . В а л и ј е р , п о с т а в ш и в о ј с к о в о ђ а , носио с е ј е намје-
р о м да ишчупа тај т р н из Р е п у б л и ч и н а т и ј е л а , па je у ту
сврху био о т и ш а о на Х в а р да ту п р и п р е м и експедицију.
А л и н е ш т о п о м о р у војсци, н е ш т о сопствене с л а б о ћ е
према замашности тог потхвата ријешише Валијера да
одустане о д т е н а м и с л и . А л и к а к о ј е и п а к т р е б а л о пре-
дузети н е ш т о да се оправдају наде и о ч е к и в а њ а С е н а т а ,
он се одлучи на о н о ш т о je у тај мах и з г л е д а л о најла-
к ш е , н а освојење С и њ а .
0 „сињском потхвату" и његовом к а т а с т р о ф а л н о м
исходу имадемо о б и л а т и х п о д а т а к а у и з в ј е ш т а ј и м а к о ј е
су о т о м догађају поднијели С е н а т у и В а л и ј е р и ванред-
н и п р о в е д и т о р М а р и н о М и к ј е л е ( M a r i n o Michiel), који
j e био придодат Валијеру к а о р а т н и к о м е с а р . Д а пре-
п р и ч а в а њ е м н е к в а р и м о н е п о с р е д н о с т утиска, који т и
документи остављају, ми ћ е м о их донијети у ш т о т а ч н и -
јем преводу, и з о с т а в љ а ј у ћ и о н о ш т о је м а њ е в а ж н о и
ш т о се не односи на с т в а р .
1
М и к ј е л е о в извјештај гласи:

Преведри Принципе!

Д у ж н о с т ми је о б а в и ј е с т и т и В а ш у П р е в е д р о с т о
свему ш т о ми се д о г о д и л о послије извјештаја п о д н е с е н а
Сенату мојим з а д њ и м п и с м о м . К р е н у в ш и и з Ш и б е н и к а
н а 2 1 . п р о ш л о г мјесеца упутио сам с е с а М о р л а ц и м а о н е
крајине к Д р н и ш у , гдје сам з а т е к а о к о т а р с к е М о р л а к е
2 3
под в о ђ с т в о м К а в а л и р а Ј а н к а и С м и љ а н и ћ а , к о ј и м а су
4
били п о д р е ђ е н и и М о р л а ц и Б о р т у л а ч и ћ а , ј е р се је овај
1
Млетачки државни архив. S e n a t o - Dispacci Prov. Estr. C o m m .
in Dalm. et Alb., fa. 696.
2
Сви млетачки извори називљу сердара Стојана Јанковина „il
Kaualier Gianco".
3
To je б и о Смољан Смиљанић, сестрић Илије Смиљанића.
4
Задарски племић Симон Бортулачић (Bortolazzi) б и о је по-
стављен за главара Морлака насељених у Врани 1684. год.

141
5
н а л а з и о у С п л и т у , те н е д а в н о п р е б ј е г л о г Перајицу са
д и ј е л о м њ е г о в и х људи. Са свима њ и м а упутио сам се к
Ц е т и н и . П у т ј е б и о в р л о т е ж а к , ј е р сам н а и ш а о н а не-
п р о х о д н е п р о л а з е , љуту студен и в е л и к и снијег. Свака-
к о нисам п р е к и д а о пута да, к а к о ј е б и л о у г о в о р е н о ,
о д р е ђ е н о г д а н а стигнем у с и њ с к о п о љ е . П љ а ч к а ј у ћ и
дуж Ц е т и н е М о р л а ц и су о п у с т о ш и л и ч и т а в крај и, пре-
ш а в ријеку, з а п а л и л и кулу О б р о в а ц близу моста. Н а ј -
зад послије 5 дана хода с т и г а о сам под С и њ , гдје ми је
Њ е г о в а У з в и ш е н о с т Г е н е р а л н и П р о в и д у р заповједио и
к а к о сам б и о о б е ћ а о . А л и т у нисам н а ш а о о н о ш т о ј е
б и л о у г о в о р е н о са п р е с в ј е т л и м г е н е р а л о м за засновани
напад на т в р ђ а в у и ш т о ми је о н , прије м о г п о л а с к а , о-
б е ћ а о да ћу н а ћ и на мјесту кад с т и г н е м . П о к о р а в а ј у ћ и
с е заповиједи Њ . У . з а у з е о сам с а в о ј с к о м о д самих
М о р л а к а , која је б р о ј а л а 6 до 7.000 људи један п о в о љ а н
и ч в р с т п о л о ж а ј , на једну миљу удаљености од С и њ а .
Отуда сам му писао извјешћујући га о путу и доласку у
онај крај и п р е к л и њ у ћ и га, а к о је ж е л и о да се удари на
тврђаву, к а к о је било утаначено, да ми пошаље за то
средства, о к о ј и м а је прије г о в о р и о да су већ спремна.
О д г о в о р и о ми је да је све г о т о в о и да ће у с к о р о бити на
мјесту, али т е к п е т и дан п о м о м доласку пред т в р ђ а в у
6
појави се м а р к и з Д е л Б о р о (Niccolo del B o r r o ) са јед-
н и м б а т а љ о н о м од 300 п ј е ш а к а a са њ и м и н ж е њ е р К а -
7
м у ћ о ( C a m u c i o ) али б е з и к а к в е друге с п р е м е . На мој и
К а м у ћ о в захтјев с т и ж е сутрадан пред вече н е к о л и к о бу-
р а д и б а р у т а , 8 б а д и љ а и 18 в р е ћ а хљеба. Те исте н о ћ и
по мојој н а р е д б и заузе се п о л о ж а ј на једној високој

5
Х а р а м б а ш е Накић и Илија Перајица били су кратко прије тога
пребјегли к Млечићима са н а р о д о м који је насељен по Бораји и у тро-
гирском крају.
6
Маркиз Н и к о л о д е л Б о р о , Флорентинац у млетачкој служби,
син Александра дел Бора, позната са славног портрета који се припи-
сује В е л а с к е з у .
7
А у к т о р познатог атласа у ком имаде нацрта и неких далматин-
ских градова и тврђава.

142
л и т и ц и удаљеној 15-20 к о р а к а од зидина, на мјесту
гдје се је м и с л и л о ударити, ј е р је п о л о ж а ј најповољнији
8
за приступ к в р а т и м а т в р ђ а в е . Д о к се о в а к о д а н г у б и л о ,
М о р л а ц и су т е ш к о сносили т е г о б е и били су п о ч е л и да
гунђају. О б а в ј е с т и о сам о т о м е Њ . У . који м и о д г о в о р и
да кад се М о р л а ц и дигну у ч е т у не уживају н и к а к в е бла-
годати, а сад примају х љ е б па могу да буду з а д о в о љ н и .
Ј а М о р л а ц и м а нисам с а о п ћ и о тај о д г о в о р , ј е р б и у п р а в
то био повод да се разбјегну, в е ћ сам б л а г и м поступци-
ма постигао да се ни сами један не и з м а к н е . Н а п о к о н
седми дан п о м о м доласку под С и њ појави с е Њ . У . с а
нешто тешке и лагане коњице, н е ш т о војника регимен-
т е Б р а н к о н и о , ч е т о м своје тјелесне с т р а ж е , м а л о скја-
вона, једним т о п о м од 20, два м у ж а р а те н е ш т о џ е б а н е и
хљеба. П о д н и о сам смјерно своје п о к л о њ е њ е Њ. У. и о-
бавјестивши га о свему уступио сам му з а п о в ј е д н и ш т в о .
О в о м су се п р и л и к о м о д р ж а л и м н о г и р а т н и савјети у
којима се п р е т р е с а л о о начину и средствима да се при-
веде крају з а п о ч е т о дјело. У т и м с а в ј е т о в а њ и м а ја сам
стално истицао да се м о р а без о д л а г а њ а п р и с т у п и т и ла-
гумању зидина и л и , у н е д о с т а т к у м и н е р а , р у ш е њ у то-
п о м , а, ш т о је г л а в н о , радити б р з о не д а н г у б е ћ и у дого-
варању, ј е р се је т и м е д а в а л о н е п р и ј а т е љ у в р е м е н а да
сакупи п о м о ћ .
П р е с в ј . г е н е р а л усвојио је моје м и ш љ е њ е и одлу-
ч и о да п о ш а љ е у К л и с по ј о ш један т о п од 20, ј е д а н му-
9
ж а р и једног скакавца. H e з н а м к а к в о ј е п р о к л е т с т в о
било к р и в о да се о д а ш и љ а њ е по т о п о в е о т е г л о с д а н а на
дан од суботе до сриједе н а в е ч е , т а к о да су ти к о м а д и
стигли т е к у п е т а к пред м р а к . С т а л н о се в и ј е ћ а л о , a ја
сам стално о п о м и њ а о да се ж у р н о приступи послу и то
је г л е д и ш т е увјек усвојено, али се није п р и в о д и л о у дје-
л о . Ради н е д о с т а т к а к о м о р е у л о г о р у је в л а д а л а неста-
ш и ц а и топ је радио на в е л и к е р а з м а к е , ш т о је дозвоља-
8
П о л о ж а ј о ком је овдје ријеч називљу у Сињу К о р л а т .
9
Врста о н о в р е м е н о г ватреног оружја.

143
в а л о о п с а ђ е н и м да и по дану поправљају о б р у ш е н о . Јед-
не се је н о ћ и п о к у ш а л о и са л а г у м о м , али к а к о је м и н е р ,
к о г сам б и о п р о н а ш а о м е ђ у о к л о п н и ц и м а , погинуо о д
к а м е н а , п о к у ш а ј се није м о г а о да настави. Радио је само
т о п и њ и м је с р у ш е н а кула на капији. К а д су М о р л а ц и ,
к о ј и м а је дуга беспослица б и л а дојадила, то о п а з и л и ,
понудили су се за ј у р и ш те је и н ж е њ е р К а м у ћ о дао на-
п р а в и т и 12 љ е с т а в а , г р а ђ о м која се н а ш л а у џамији, јер
je у л о г о р у није б и л о . А л и ни тај п о к у ш а ј , о д г о ђ е н не
з н а м к а к в и м удесом, није приведен у дјело. Кад су М о р -
л а ц и п р и м ј е т и л и т о л и к у м л и т а в о с т , п о ч е л и су по н о ћ и
да се измичу те је б р о ј н о с т а њ е војске знатно о п а л о .
Н а ј з а д у ч е т в р т а к у в е ч е , по в а т р а м а расутим на ш и р о -
к о м п р о с т о р у с ову страну П р о л о г а , примјетисмо да оп-
с а ђ е н и м а д о л а з и п о м о ћ . У п е т а к на н о ћ н е п р и ј а т е љ , си-
ш а в с б р д а , у л о г о р и се на ј е д н о м острву, звану О т о к , 3
м и љ е д а л е к о од С и њ а . К а д се је то о п а з и л о , би о д р е ђ е -
но да К а в а л и р Ј а н к о и з и ђ е са својом к о њ и ц о м да их н'а-
п а д н е , али то нје и з в р ш е н о , не знам с к ог у з р о к а . Су-
т р а д а н је о п е т н а р е ђ е н о Ј а н к у да са о с т а л а т р и г л а в а р а
т ј . С м и љ а н и ћ е м , Б о р т у л а ч и ћ е м и З а в о р о в и ћ е м са ко-
њ и ц о м и ш и б е н с к о м пјешадијом п р е ђ е ријеку. Он се
п р е б а ц и на ону страну и ту д о ђ е до ч а р к е , али примјети-
в ш и в е л и к број војске која је п р и с т и з а л а , одступише, и
г о њ е н и м а л и м б р о ј е м Т у р а к а п р е ђ о ш е у гужви и мете-
жу о п е т на ову страну, п р и чему се м н о г и , изгубивши
г а з , п о т о п и ш е а о с т а л и м а се п о к в а с и барут и оружје те
се о н е с п о с о б и ш е за одбрану. О х р а б р е н овим н е о ч е к и -
в а н и м у з м а к о м , н е п р и ј а т е љ п р е г а з и воду и даде се у по-
тјеру за М о р л а ц и м а , који се п о в у к о ш е у л о г о р на под-
ножју једног в р л е т н о г б р д а , те му д а д о ш е п р и л и к е да се
сврста у бојни ред и да н а м се п р и м а к н е на доглед на
једној узвисини. Ту је н е п р и ј а т е љ з а с т а о те смо се н е к о
в ријеме узајамно п о с м а т р а л и . П о ш т о су се в и ш и запо-
вједници, сви на к о њ у , о к у п и л и о к о г. г е н е р а л н о г про-
ведитора, расправило се питање треба ли сачекати

144
неприЈатеља на мЈесту или га напасти на његову п о л о -
жају, п о ш т о је и з г л е д а л о к а о да нас се п р и б о ј а в а . М о ј е
је м и ш љ е њ е б и л о да се не ч е к а на нападај, в е ћ да се на-
падне, али н е п р и ј а т е љ , видећи да се не м и ч е м о из л о г о -
р а , ријеши се на о н о ш т о смо ми т р е б а л и да у ч и н и м о , те
поче да нам се п р и м и ч е са по једним ј а к и м е с к а д р о н о м
к о њ и ц е на с в а к о м боку. З а с т а о је на р а с т о ј а њ у једног
т о п о в с к о г м е т к а . Н е к и се к о њ а н и ц и о д в о ј и ш е и о п у ш -
тених узда јурнуше на М о р л а к е десног к р и л а , к о ј и су с
п о ч е т к а давали о т п о р те је и з г л е д а л о да he их о д б и т и . У
то се с н а ш е стране о п а л и ш е два т о п а , али б е з и к а к в а
дјејства, а тада се м а к о ш е е к с а д р о н и са обају к р и л а .
Кад то видје н а ш а пјешадија, к о ј а je у т р и о д р е д а б и л а
постројена на п о в о љ н о м п о л о ж а ј у , и кад п р и м ј е т и да
М о р л а ц и узмичу к брду, о д б а ц и оружје ј о ш н е о п а љ е н о
и н а ж е б ј е ж а т и уз косу. Ј а , који сам по заповједи Њ. У.
заповједао лијевим к р и л о м , п о к у ш а о сам, с а б љ о м у ру-
ци, све ш т о је б и л о у људској м о ћ и да спријечим бјежа-
нију, али кад видјеше да је десно к р и л о п о г а з и л о ч а с т и
војнички д о б а р глас, није б и л о силе која би их м о г л а
зауставити. Н а п у ш т е н од в о ј с к е , д о к су се в и ш и о ф и ц и -
10
ри расули на све с т р а н е , ја се повукох к с т р м о м брду,
гдје посље м а л о к о р а к а паде пода м н о м кон>, к о ј и је б и о
р а њ е н , али за моју срећу н а љ е з е онуда х а р а м б а ш а Н а -
к и ћ , те видећи да идем п ј е ш и ц е и у највећој о п а с н о с т и ,
даде ми свог к о њ а , и з л а ж у ћ и р адо о п а с н о с т и с е б е , с а м о
да се ја спасем. Б и о сам м а л о о д м а к а о , кад и Н а к и ћ е в у
к о њ у п у к о ш е к о л а н и и п р с н и к , те се о п е т н а ћ о х на зем-
љи и у истој о п а с н о с т и , али уто п р и с т и ж е з а с т а в н и к ка-
петана С е њ е , М а ћ а р по народности и храбар војник,
који, из п о ш т о в а њ а п р е м а ј а в н о м представнику, сјаши
са свог к о њ а и n o n e м е н е у с е д л о , и тај ми к о њ п о с л у ж и
да у м а к н е м н е п р и ј а т е љ с к о ј п о т ј е р и . Т а к о о к о 4 часа
10
О т а ц Вуњалић каже да је то б и л о брдо Висока и надодаје, не
можда б е з ироније, да су га талијански војници тада прозвали „San
Salvatore".

10 С т о ј а н Јанковић и у с к о ч к а Д а л м а ц и ј а 145
н о ћ и стигох у К л и с у п р а т њ и с п о м е н у т о г з а с т а в н и к а ,
К а м у ћ а и н е к о л и ц и н е М о р л а к а , који су били п о ш л и да
ме т р а ж е б о ј е ћ и се да сам п а о у сукобу. У з в и ш е н и го-
сподин г е н . п р о в . ударио је ј е д н и м другим сигурнијим
путем и избјегао у К а ш т е л а .
У овој к о б н о ј акцији изгубила су се т р и т о п а , 2 од
20 и ј е д а н с к а к а в а ц , и и с т о т о л и к о м у ж а р а , један од 100
a 2 од 50 и сва п р т љ а г а са ш а т о р и м а . О ф и ц и р и су изгу-
б и л и све ш т о су и м а л и п р и с е б и , а ј е д н а к а је н е с р е ћ а за-
десила и м е н е који с а м , ради угледа ј а в н о г в е л и ч а н с т в а ,
б и о п о н и о с о б о м н а ј б о љ е с т в а р и м о г к у ћ а н с т в а , а мрзи-
ло ме да их за в р е м е н а с к л о н и м , да т и м е не п р е п а д а м
војску.
(Omissis)
Сплит, 9. а п р и л а 1685.
Марино Микјеле
Ванредни проведитор комесар"

М и к ј е л е о в је извјештај сав једна с л а б о п р и к р и в е н а


о п т у ж н и ц а п р о т и В а л и ј е р у . В а л и ј е р , културнији и о-
п р е з н и ј и , настоји да о п р а в д а себе и да у м а њ и опсег по-
р а з а . Он кривицу за неуспјех не сваљује на М и к ј е л е а ,
в е ћ на о б и ч н о г ж р т в е н о г о в н а свих м л е т а ч к и х неуспје-
ха, на М о р л а к е . М а р и н и с т а и у н е в о љ и , В а л и ј е р , под
11
и с т и м д а т у м о м извјешћује:

„Преведри Принципе!

Удес н е м и л а д о г а ђ а ј а у часу највеће наде мути и уз-


буђује душу моју с у м њ о м да или моје с л а б о в о ђ с т в о или
моја зла с р е ћ а имаду удјела у нереду изазвану м а л о -
д у ш н о ш ћ у М о р л а к а и војске у т о л и к о ј мјери да ја не
11
Задарски стари архив. Списи П. Валијера, I, 6 6 - 7 3 .

146
знам к а к о да з а п о ч н е м и з в ј е ш т а ј о н е с р е ћ н о м сукобу са
босанским и х е р ц е г о в а ч к и м п а ш о м под с и њ с к о м т в р ћ а -
вом. П о ш т о смо з а у з е л и м о с т на Ц е т и н и и стисли Син>,
т в р ћ а в у по положају јаку к о л и к о и К л и с , д о б и с м о ви-
јест о силазу Т у р а к а низ П р о л о г . По извјештају извид-
ница, они су били б р о ј н о слабији од нас и п р е м а т о м е
могл и бити тучени. П о к а з а в ш и се код м о с т а у п е т а к на-
в е ч е р , у т а б о р и л и су се на острву О т о к са с м а њ е н и м ва-
т р а м а и с а к р и в ш и један дио војске иза брда. О д р ж а н је
савјет са госп. к о м е с а р о м и в и ш и м о ф и ц и р и м а да ли да
се н е п р и ј а т е љ п р е с р е т н е на ријеци или да се с а ч е к а у
положају који смо з а у з и м а л и и који је б и о ј а к , да се у о-
т в о р е н о м пољу н е и з л а ж е м о њ е г о в о ј н а д м о ћ н о ј к о њ и -
ци уз очиту опасност неуспјеха на о б а л и р и ј е к е к о ј а се
м о ж е п р е г а з и т и н а в и ш е мјеста. Госп. К а в а л и р Ј а н к о с а
м н о г о других с е р д а р а нудио се да he са својом к о њ и ц о м
и дијелом пјешадије извидити н е п р и ј а т е љ а те га напа-
сти а к о буде с л а б , а буде ли ј а к да he ч у в а т и о б а л у . У
суботу ујутро у п у т и ш е се к мосту п р а ћ е н и , к а к о је оби-
чај о н о г н а р о д а , и од М о р л а к а к о ј и нису б и л и за то о-
д р е ћ е н и . П р е в а р е н и од ухода о снази н е п р и ј а т е љ а п р е -
ћ о ш е н е о п р е з н о ријеку и п р и т о м , к а к о је м о с т б и о сру-
ш е н , п ј е ш а ц и м а се п о к в а с и б а р у т те нападнути од не-
п р и ј а т е љ с к е к о њ и ц е , не имајући ч и м е да се б р а н е , по-
в у к о ш е се на ову страну р и ј е к е и п о в р а т и ш е у нереду у
л о г о р , т р а ж е ћ и г а л а м о м у о б и ч а ј е н о м код о н о г н а р о д а
да им се даде праха. Т и м е су унијели м е т е ж м е ђ у о н е к о -
ји су били о с т а л и и м е ћ у п л а ћ е н у војску. М о р л а ч к а к о -
њ и ц а , послије к р а т к е ч а р к е , п о в р а т и се у б о љ е м реду,
али напустивши обалу р и ј е к е даде п р и л и к е н е п р и ј а т е -
љу да је без о т п о р а п р е г а з и . Ја сам у о ч и о неред и насто-
ј а о да р а з а г н а м б о ј а з а н те сам п о с т р о ј и о војску у бојни
ред, али дио М о р л а к а п о в у к а в ш и се к брду напусти н е к е
истакнуте п о л о ж а ј е , чију им је о б р а н у б и о п о в ј е р и о пу-
к о в н и к Р а д о ш . П о ј а в и ш е с е м е ћ у т и м Т у р ц и , 2.000 к о -
њ и ц е и н е ш т о пјешадије, сврстани у 3 збијена и д о б р о

10* 147
у р е ћ е н а е с к а д р о н а и з а у з е в ш и врх б р е ж у љ к а п р е м а на-
ш е м л о г о р у з а с т а д о ш е , чекајући да их н а п а д н е м о , пош-
то су у в и ћ а л и предност од и з в л а ч е њ а н а ш е војске с л а б е
на к о њ и ц и у о т в о р е н о п о љ е ван у ч в р ш ћ е н о г п о л о ж а ј а .
Ја сам к р о з то н а с т о ј а о да о х р а б р и м М о р л а к е и да по-
в р а т и м с в а к о г а на своје м ј е с т о , не ш т е д е ћ и труда, ми-
л о в а њ а н и с т р о г о с т и . А л и п а н и ч н и страх и з а з в а н пре-
п о д н е в н и м д о г а ђ а ј е м и л а к о ћ а у з м а к а узбрдо и к р о з шу-
му, који су били за л е ђ и м а , осујетили су све моје напо-
р е . T o j e Т у р ц и м а д а л о маха д а н а с нападну. И с т и н а ј е
то да су о н и , п о ш т о смо о п а л и л и два т о п а одлучно јур-
нули, а да су М о р л а ц и послије с л а б а о т п о р а попустили,
о с т а в и в л и ј е в о к р и л о о т к р и в е н о а десно н е д о в о љ н о
заштићено.
Њ и х о в а је с л а б о с т о б е с х р а б р и л а и нашу пјешадију,
која с е , послије м а л о м е т а к а , дохвати брда напуштају-
ћ и ј а в н о оружје, л о г о р , г е н е р а л а . М о г у д а к а ж е м о н о
ш т о је истина и ш т о је с в а к видио, a то је да сам ја хра-
б р е ћ и , п р е к л и њ у ћ и и п р и ј е т е ћ и о с т а о посљедњи у лого-
ру са с и н о м и м а р к и з о м К а р л о т и ј е м (Carlotti), од којих
о п о м е н у т да се б е з р а з л о г а не губим, по брдском путу
п о к у ш а х ј о ш да зауставим војску у п о в о љ н о м положају,
12
а л и све узалуд. Господин к о м е с а р није се изневјерио
својој х р а б р о с т и и дужности те је и он и м а о срећу да се
другим п у т е м спасе. Ту р ц и м е ђ у т и м , освојивши н а ш ло-
г о р и п о с ј е к а в ш и о н е к о ј и су им д о ш л и руку, т р а ж и л и
су свуда моју особу, на коју су били ударили уцјену од
12.000 дуката, те су о б е ћ а в а л и п о к л о н и т и ж и в о т с в а к о м
ко им п о к а ж е мој т р а г . Господ Б о г је хтјео да ме сачу-
ва, м о ж д а за к а к в у б о љ у прилику или да у јавној несре-
ћи н а у ч и м п о з н а в а т и своје с л а б о с т и и исповједати их
В а ш и м У з в и ш е н о с т и м а . А л и се нисам о г р и ј е ш и о о
д у ж н о с т и ч о в ј е к а у к о м је в и с о к о о с ј е ћ а њ е части и ж а р -
ка љубав према отаџбини. Згода положаја и лакоћа
12
Заслужује упоредити овај красни Валијеров е у ф е м и з а м са
Микјелеовим сировим признањем да је б ј е ж а о .

148
узмака п р е к о брда и по г о р и спасили су в е ћ и дио в о ј с к е .
И з г у б љ е н о је 200 в о ј н и к а , а М о р л а ц и су сви на броју.
Ш т е т а je у оружју и у р е п у т а ц и ј и , а за м е н е н а ј в е ћ а у
т о м е ш т о ми није б и л о д а н о да ж и в о т о м искупим спас
војске и побједу В а ш е П р е в е д р о с т и . М о ј а п р т љ а г а и
моје с р е б р о р а з н е с е н и су д и ј е л о м од Т у р к а а д и ј е л о м од
л у п е ж а . И с т а је судбина задесила и г. К о м е с а р а . "

(Omissis)

Турци нису и с к о р и с т и л и сињску побједу к а к о су то


могли да учине кад им je у о н о м часу б е з г л а в о с т и и ме-
т е ж а сва Д а л м а ц и ј а б и л а на дохвату р у к е . М ј е с т о да се
свом снагом б а ц е н а с л а б о у т в р ђ е н и С п л и т , OHIT су п о -
с л а л и с а м о један одред д а п љ а ч к а п о К а ш т е л и м а . Ј е д а н
јањичар, Пољак пореклом, заробљен том приликом и
13
преслушан к а з а о је: , . . . д о ш л и смо и з С и њ а , 3.000 к о -
њ а н и к а на броју, да н а п а д н е м о на К а ш т е л а , а л и су
К а ш т е л а н ц и н а в а л и л и на нас и м е ц и м а из п у ш а к а наг-
нали нас у бијег, п о б и в ш и н е к о л и ц и н у . П о д а м н о м је
пао к о њ и т а к о сам з а р о б љ е н . К а ш т е л а н ц и и други
М о р л а ц и , којих је б и л о до 3.000 одбили су н а с сва т р и
пута п о ш т о смо п о к у ш а л и и з и ћ и н а п о л о ж а ј е , т а к о д а
нити смо к о г а з а р о б и л и н и т и ш т а у п љ а ч к а л и . З а п о -
вједник н а ш е г одреда б и о ј е А х м е т - п а ш а х е р ц е г о в а ч к и ,
п о ш т о је босански п а ш а о с т а о у С и њ у код ц е т и н с к о г
м о с т а . ' Од истог ј а њ и ч а р а д о з н а л о се и то да б о с а н с к и
п а ш а д р ж и з а својом т р п е з о м све з а р о б љ е н е христјан-
ске поглавице ,од којих је један к р у п а н , в и с о к и д е б е о ,
14
други одјевен на хрватску т а к о ђ е р гојан, р у м е н са гли-
з а м а по врату, a о ј е д н о м виси з л а т а н к р с т . У сукобу је
15
погинуо и један п о г л а в и ц а , к о г призивају Јанком, који
је имао на себи з е л е н ћ у р а к . '
13
Записник преслушања п р и л о ж е н Валијеровој д е п е ш и од 10.
априла 1685. Млет. држ. арх., filza, 113/522.
14
„Vestito ala crovata".
15
Јанко Марјановић, пуковник сплитских и каштеланских тери-
торијалца.

149
Ј е д а н од г л а в а р а о к о ј и м а г о в о р и з а р о б љ е н и к био
16
је С п л и ћ а н и н Иван Алберти, п о г л а в и ц а варошана.
О н ј е , н е ш т о к а с н и ј е , упутио и з з а р о б љ е н и ш т в а Вали-
17
јеру о в о писмо:

„Пресвијетли и узвишени господине мој, господа-


ру препоштовани!

О д а н о с т коју гајим п р е м а н е у п о р е д и в и м заслугама


В а ш е У з в и ш е н о с т и не дозвољује ми да пропустим из-
вјестити В а с о м о м п о л о ж а ј у и поднијети В а м и з р а з е
м о г п о н и з н о г п о ш т о в а њ а . Н е ћ у д а описујем догаћај к о -
ј и с е о д и г р а о к о б н о г седмог а п р и л а к а о н и у з р о к е нере-
да a то да п р и ш т е д и м В а ш е м срцу нових уздисаја и ш т о
з н а д е м да су В а м п о з н а т и . Ш т о се м е н е т и ч е ја сам ују-
т р о о н о г сузног дана и м а о п р и л и к е д а д о к а ж е м своју
18
х р а б р о с т и прси у прси и у в и ш е о к р ш а ј а , а касније, за
в р и ј е м е о п ћ е г ј у р и ш а и з в р ш и о с а м , н е к м и ј е дозвоље-
н о р е ћ и , дужност д о б р о г в о ј н и к а т у к у ћ и н е п р и ј а т е љ а
в а т р о м с б о к а . К а д је н а ш а војска н а г н а н а у бијег и по-
с ј е ч е н и м н о г и н а ш и војници и ја сам д о п а о р о п с т а a у-
з е о м е ј е пресвјетли б о с а н с к и п а ш а , ч о в ј е к п л е м е н и т и х
осјећаја и примјерних в р л и н а . Он се нуди да he В. У. да-
р о в а т и сребрарију, која је о с т а л а у л о г о р у и која се сва
н а л а з и у њ е г о в и м р у к а м а а к о В. У. ж е л и . Он ми даје на-
де да he ме п о в р а т и т и к у ћ и , а л и не з н а м под к о ј и м увје-
т о м . К н е з М а р ј а н о в и ћ п л а т и о ј е п р и р о д и дужан д а н а к ,
па с т о г а м о л и м В. У. да се удостоји у ш ч у в а т и за м е н е
њ е г о в о мјесто а к о В . У . н а л а з и д а сам г а достојан.

(Omissus)
В. У. п р е п о н и з н и и п р е п о к о р н и слуга
Ливно, 27. а п р и л а 1685.
Иван Алберти"
16
„Maggiore dei borghesani di Spalato."
17
П р и л о ж е н о депеши од 1. маја 1685. Д р ж . арх., fa. 125/523.
18
У оригиналу „da solo a solo" значи ваљда у појединачним суко-
бима или на каквом мегдану.

150
У каснијим д е п е ш а м а В а л и ј е р je п о к у ш а о да убла-
жи тужбу п р о т и в м о р л а ч к и х г л а в а р а изнесену у д е п е ш и
писаној непосредно послије п о р а з а .
19
Т а к о он в е ћ 11. априла ј а в љ а С е н а т у да Ј а н к о в и ћ
и С м и љ а н и ћ „дрхте од ж е љ е за о с в е т о м и јадају се на
малодушност и н е п о к о р н о с т својих М о р л а к а . Н и ј е да
њ и м а недостаје х р а б р о с т и , али заповједајући о в и м на-
р о д о м у к о м н е м а нег бијеса, не умију да се снађу н е г на
п љ а ч к а ш к и м походима и у з а с ј е д а м а . "
20
У д е п е ш и од 15. априла, п о в р а ћ а ј у ћ и се на туга-
љиви предмет, к а ж е : „ Ј а н к о в и ћ je у о н о м о к р ш а ј у п о к а -
зао велику х р а б р о с т и г о т о в о једини он није се и з м а к а о
боју и посјекао је в и ш е н а п р и ј а т е љ а . Да је о п р е з н о с т
код њ е г а и ш л а упоредо са х р а б р о с т и и да се о н о г ј у т р а
није дао занијети да н е с м о т р е н о п р е г а з и ријеку, м о г л о
се надати или в е ћ е м о т п о р у и л и м а њ е м нереду.
П р и м о р ц и су дали н е ш т о о т п о р а а т а к о и К а ш т е л а -
ни и С п л и ћ а н и , чији су к а п е т а н и А л б е р т и и Јура д о п а л и
ропства."

С и њ с к и п о р а з п а р а л и с а о је за ону годину сваку дје-


латност Млечића на далматинском ратишту. Валијер је
био с р е т а н ш т о је м о г а о да се о п и р е т у р с к и м покушаји-
ма о ф а н з и в е и да м о р л а ч к и м походима у сусједне тур-
ске покрајине наноси н е п р и ј а т е љ у ш т е т е п љ а ч к а ј у ћ и
му стоку, п а л е ћ и усјеве, о д г о н е ћ и р о б љ е и домамљују-
ћи „под к р и л о п р и н ц и п о в о " у с к о м е ш а н у и узбуњену по-
граничну рају. У о ф а н з и в у м о г л и су М л е ч и ћ и да п р е ђ у
т е к настајне године, под н о в и м , способнијим генера-
лом, Корнаром.
19
З а д . стари архив. Списи П. Валијера, 7 7 - 7 8 .
20
Ibid., стр. 7 9 - 8 1 .

151
РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА
(Историјска основа Вукове песме, III, бр. 25)

О ропству Ј а н к о в и ћ а С т о ј а н а , које ј е д а л о п р е д м е т
једној од најлепших н а ш и х народних песама (Вук, I I I ,
б р . 25), н а ш а о сам с п о м е н а у делу Л у ч и ћ е в а т а к м а ц а ,
т р о г и р а н и н а П а в л а А н д р е и с а ( A n d r e i s ) Storia della citta
di Trau, y једној т е р м и н а ц и ј и г е н е р а л н о г проведитора
у Д а л м а ц и ј и К а т а р и н а К о р н а р а , у ј е д н о м посведочењу
другог п р о в е д и т о р а , А н т о н и ј а П р и у л и ј а , најзад у јед-
ној дукали дужда Д о м е н и к а К о н т а р и н и ј а . К о н т а р и н и ј е -
ва д у к а л а сачувана je у о р и г и н а л у , а П р и у л и ј е в о посве-
д о ч е њ е у једном о в е р о в љ е н о м препису свих похвалница
изданих од м л е т а ч к и х в л а с т и ч л а н о в и м а породице Јан-
к о в и ћ , ш т а м п а н о м у М л е ц и м а , в е р о в а т н о 1779. г., под
н а с л о в о м „ T r a s s u n t o delle b e n e m e r e n z e е servigi prestati
dalla famiglia Mitrovich D e v e in t e m p o di guerra, di p a c e ,
di contaggi et altri i m p o r t a n t i pubblici incontri, che princi-
pia dall' a n n o 1652, t r a t t o da autentici d o c u m e n t i rassegna-
a
ti all' eccelentissimo Savio a l l a crittura." О б а ce та доку-
м е н т а н а л а з е у м о м поседу. К о р н а р о в у терминцију на-
ш а о сам м е ћ у а к т и м а т о г п р о в е д и т о р а , која се чувају у
з а д а р с к о м с т а р о м архиву.
И з н о с и м у целини м е с т о из А н д р е и с о в е историје и
сва т р и д о к у м е н т а :
1
Spljet, Hrvatska stamparija Trumbic i drug., 1908.
а
Преглед заслуга и с л у ж б и које je породица Митровић Деве о-
бављала у време рата, мира, пошасти и т о к о м других значајних јавних
збивања, почев од лета 1652, сачињен према аутентичним документи-
ма који су поднети преузвишеном Д у ж д у . "

152
1

„Соп l'anno novo 1666 s' accrebbe l' avidita delli Morlacchi venuti gia
alla devotione della Republica, et con alcuni delli Castellani a 9 M a r z o , al-
lestito bon corpo di gente per depredar i circonvicini Ottomani, si diparti-
rono im piu squadre; quelli di Zara elessero per loro capi Giancovich et
Miglcovich, penetrando di la dal fiume Cettina con 300 a cavallo altri da
Sebenico con Sarich con 400 a cavallo el a piedi, quelli di Clissa c o n Zorzi
Lislos, el li Harambasse delli Castelli con 500 di quelli habitanti. Avverti-
ti li Turchi di questa scorreria si radunarono in grosso numero, et azzuffati-
si con nostri, non curanti la direzione de loro comandanti, che erano di so­
lo n o m e , et i soldati ritenendo il proprio arbitrio. Li capi perd n o n cessaro-
no d'inanimar i deboli, si prender i codardi, ma infine c e d e n d o alii inespe-
rienza militare, gittando le proprie armi, altri scorandosi di averle, con la
fuga diedero l o c o alia battaglia. Intanto ritornando quelli delli confini di
Zara dal paese nemico con preda, prigioni e fasto, ritrovati i Christiani fu-
gati, fecero prova di loro valore, ma anco con quelli furono necessitati i ca­
pi adoperar piu la forza, che l' autorita, cosi che resto l' esercito christiano
disperso e battuto piangendo i veneti confini la perdita di circa 4 0 0 de suoi;
Miglovich et Giancovich fatti schiavi, e c o m e persone di c o n c e t t o , condotti
a Costantinopoli, e trattenuti in corte di Gran Signore; finalmente per vo-
ler divino fugiti, et ritornati sotto Г ali della Republica, furono dalla mede-
sima rimunerati, et il Giancovich in particolare decorato di doni el di titolo
2
di Cavaliere di S. Marco."

II

„Noi Catarino Cornaro per la Serenissima Republica di Venetia Pro-


veditore Generate in Dalmatia el Albania.

Ritrouandosi di presente li Morlacchi di Possedaria per la captiuita


dell' Harambassa Stoian Giancovich senza altro capo, dal quale possano
riceuer li ordini, et esser diretti c o m e ricercano le occorrenze del seruitio
di Sua Serenita, et della diffesa di loro m e d e m i , e stato necessario di essi

2
P. Andreis, Ibid., књ. V I , стр. 269, 270.

153
d e u e n g a n o all' elessione d' altro s o g g e t t o , quale sin che il detto Stoian con-
seguisca la liberta n' eserciti in sua u e c e la carica. H a n n o percio tutti di co-
mun c o n s e n s o , e di propria universal soddisuatione eletto P a o l o Unceuich
col titolo di V i c e Harambassa el N o i hauuta informatione dell' attitudine e
sufficienza sua, c o n le presenti lo confirmiamo nella Carica per il t e m p o
suddetto c o n tutte le incombenze, obbligationi, prerogatiue, e privilegii
soluti hauersi, e godersi da essi, ben certi che egli sii per dar quei saggi di
fedele pontualita, e ualore che uagliano ad acquistarli il maggior merito, e
renderlo d e g n o delle dimostrationi di Pubblico gradimento, c o m m e t t e n d o
percio a tutti li sudditi Morlacchi di donarlo per tale riconoscere, obedire
et seguitare ouunque le occorrenze sopradatte ricerchevanno. Jn quorum
3
fidem et. c."

Zara 6 M a g g i o 1666.

Ill

„1669, 25. N o v e m b r e . A t t e s t a t o di S(ua) E ( c c e l e n z a ) A n t o n i o Priuli


Prov(editore) G e n ( e r a l e ) comprovante le segnalate, e coraggiose azioni di
Stojan Mitrovich Figlio di G i a n c o il quale fatto Sardar de Morlacchi preso
Schiavo per 14 Mesi in Constantinopoli seppe coll'acquisto della libertа
render glorioso il s u o n o m e , e segualarsi nel C o n t a d o di Zara dove recise
di propria m a n o la Testa di Ricep A g a Filippovich, ed atri 70 sotto Cettina
c o n 30 Schiavi, nove pure sotto Udbina con sette Schiavi, e conquista di 30
Cavalli, altre 90 T e s t e non compresa quella dell' A g a Velaghich, non che Г
asporto de loro animali, di 30 Schiavi con la Testa di Grafiaz, ed altri co-
piosi Armenti, Spoglie, ed insegne, in R o d o v o p o g l i e , di numero rilevante
di T e s t e , e Schiavi nemici, ed altri Armenti ricuperati, in Cossovopoglie
colla morte di A g a Pajalitovich col proprio ferro decapitato."

IV

„ D o m e n i c u s Contareno D e i Gratia D u x Venetiarum et. c.


Universis et singulis ad quos hac nostrae pervenerint significamus in
consilio nostro Rogatorum captam fuisse partem t e n o n s infrascripti. Han-
3
Задарски стари архив, Cnucu K. Корнара, 1, стр. 105.

154
no quelli della famiglia Mitrouich d o p o hauer abbandonata la Patria et il
Paese Turchesco uiuendo sotto quela fede, e c o n l' hauer persuaso m o l t e
Case di portarsi s o t o l' Insegne della S (ignoria) N ( o s t r a ) , procurato gl' in-
contri piu azzardosi, anzi incontrando Г occasioni di cimentar le proprie ui-
te per godere gli attestati de Publici Rappresentanti della loro diuotine e
coraggio; N e l corso della passata Guerra nella Dalmatia Stoian Mitrouich,
Sardar de' Morlacchi, non dissimile dal Padre e d' altri suoi Maggiori diede
saggi del suo corraggio, facendo cader estinti Alilbeg Duragbegouich, Sog-
getto di gran conditione, e s e b b e n e provo per mesi quattordici dura
schiauitu restituitosi in liberta non tralascio tra noui cimenti d' esporre la
propria uita, e nel conflitto seguito nel C o n t a d o di Zara fece la testa di Re-
sep A g a Filipovich e quella di A g a Velaghich e d' Halaga Paialitouich, e
molte altre oltre diuersi schiaui, e danni considerevoli all'inimico inferiti
sempre intrepido nell' eseguire doue e stato comandato di seruire, c o m e
ben lo palesan Г Attestationi de pred(ett)i nostri Rappresentanti, rifflet-
tendo la Munificenza di questo Consiglio al merito insigne del p r e d ( e t t o ) o
Stoian Mitrouich, conosce proprio esercitar gli effetti soliti di benignita
che uagliano a renderlo certo della sodisfattione receuuta delli predetti
suoi impieghi. L' andera parte che il sudetto Stoian Mitrouich a grata retri-
butione del seruitio prestato sia fatto Cauallire noi Colleggio nostro da
S(u)a S(ereni)ta et datogli in d o n o una Colana d' o r o con medaglia di San
Marco per ualore di ducati c e n t o B ( o n a ) V(aluta) c o m e pure gli sia fatto
una uestra c o m e fu deliberato a Smoglian Smiglianouich sotto il 13 Luglio
passato; Cosi che con questo s e g n o all' occasioni dimostri sempre piu la
6
diuotione uerso il seruitio della S(ignoria) N(ostra) .

D a t o in Nostro Ducali Palatio die X ma III a Martii. Indictione


Sa M D C L X X Agostino Bianchi Segr(etar)io."

I
6
„У новој 1666. години нарасла je похлепа Морлака који cy ce
приклонили Републици, те они, заједно с неким Каштеланима, 9. мар-
та образоваше велики о д р е д људи и са више чета кренуше да опљач-
кају околне Османлије. За своје воће Задрани изабраше Јанковића и
Миљковића и прећоше реку Цетину с триста коњаника, Шибенчани,
на челу са Шорићем, с 4 0 0 људи, коњаника и пешака, Клишани п о ћ о -
ше са Зорзијем Лисолом, а кастелске харамбаше са 500 тамошњих
житеља. Када Турци сазнадоше за овај упад, окугшше ce у великом
броју и побише с нашима, који нису марили за нарећења својих запо-

155
ведника, који су то били само по имену, док су војници поступали ка-
ко су хтели. Ипак, поглавари су непрестано бодрили слабе и хватали
кукавице, али на крају, услед војничког неискуства, подлегоше, баци-
ше оружје, док други заборавише да га имају, те п о б е г о ш е са разбо-
јишта. У мећувремену Задрани су се п о б е д о н о с н о враћали из неприја-
т е љ с к е з е м љ е с пленом и заробљеницима, те када открише да су
хришћани побегли, испољише своју срчаност, али угледни поглавари
нису располагали с д о в о љ н о војне силе, те се тако поражена хришћан-
ска војска распршила, а млетачка крајина је оплакивала губитак о к о
400 својих људи. Миљковић и Јанковић су допали ропства и, као зна-
мените личности, били су одведени у Цариград, где су задржани на
султановом двору. П о с л е свега по вољи Божјој су побегли и вратили
се под о к р и љ е Републике, која их је наградила, а Јанковића уз то и по-
с е б н о обдарила и доделила му титулу В и т е з а Св. Марка."

II

„Ми Катарино К о р н а р о за Прејасну Млетачку Републику Гене-


рални Провидур у Далмацији и Албанији.

К а к о су тренутно, услед сужањства харамбаше Стојана Јанкови-


ћ а , Морлаци из Поседарја остали б е з поглавара који би им могао из-
давати нарећења, штитити их и водити у складу са захтевима служења
Његовој П р е с в е т л о с т и , ваљало је да они приступе избору неке друге
о с о б е која би, док се речени Стојан не о с л о б о д и , уместо њега обавља-
ла те дужности. Стога су они с л о ж н о и на своје потпуно задовољство
за вицехарамбашу изабрали Павла Вукчевића. П о ш т о смо Ми оба-
вештени о њ е г о в о м понашању и способностима, овим пот;врћујемо да
he он у поменутом времену ту Службу вршити, уза све уобичајене
дужности, о б а в е з е , прерогативе и повластице, уверени да he ce он по-
казати верним, тачним и ваљаним, те тиме задобити велике заслуге,
бити достојан израза Јавног задовољства и бити вредан хвале и награ-
де свих поданика Морлака, з б о г исправног сагледавања, послушности
и оданости, када год то околности буду изискивале. In quorum fidem
et. c.

З а д а р , 6. маја 1666."

156
Ill

„1669, 25. новембар. С в е д о ч е њ е Њ ( е г о в е Е(кселенције) Антонија


Приулија Ген(ералног) Пров(идура) којим се потврћују знаменити и
неустрашиви подвизи Стојана Митровића, Јанковог сина, морлач-
ког сердара. По ч е т р н а е с т о м е с е ч н о м робовању у Цариграду у с п е о је
да се о с л о б о д и и тиме прослави своје име и одликује ce у задарском
крају, гдје је својеручно о д с е к а о главу Реџеп-аги Филиповићу и још
70 глава код Цетине, стекавши 30 р о б о в а , девет глава код Удбина, за-
добивши 7 робова и 30 коња, у Рудопољу п о с е к а о још 90 глава, не ра-
чунајупи главу are Велагића, у з е о њихове коње, 30 р о б о в а и главу
Графијаза, као и о б и љ е с т о к е , разноврсни ратни плен и знамења вла-
сти. Још је знатан број глава, з а р о б љ е н и х непријатеља и разне с т о к е
прикупио на пољу Косову, где је п о г у б и о агу Пајалитовића, одруби-
вши му главу његовим сопственим мачем."

IV

„Чланови породице Митровић, напустивши Отаџбину и Турску Зем-


л>у, држећи ее своје вере, те убедивши многе породице да прећу под бар-
јак Н(аше) В(ласти), ступали су у најпогибељније сукобе, каткад чак
стављајући на коцку и властите животе, чиме су заслужили признања
Јавних Службеника, као одани и срчани људи. Током прошлог рата у
Далмацији, Стојан Митровић, Сердар морлачки, нимало друкчији од
свог Оца и осталих Старијих, пружио је доказа о својој срчаности, погу-
бивши Али-бега Дуракбеговића, личност на високом положају. Премда
је четрнаест месеци трпео мучно ропство, по врапању на слободу није ус-
тукнуо пред погибељним излагањем свог живота на нашој страни. П о -
том, у бици у задарском крају, одсекао је главу Реџеп-аге Филиповића,
Are Велагића и Халаге Пајалитовића и још многе друге, стекао више ро-
бова и душману нанео знатне штете, вазда неустрашиво извршавајући
оно што му је стављено у задатак, како се то јасно види из Сведочења на-
ших Представника. Промишљајући гласовите заслуге реченог Стојана
Митровића, ово Штедро B e n e сматра да му треба указати своју уобичаје-
ну милост и уверити га у своје задовољство због поменутих дела које je у
служби извршио. Стога нека Стојана Митровића, у знак захвалности за
његову службу, Његова Пресветлост прогласи у нашем Већу Витезом,
нека му се подари златна Колајна с медаљом Светога Марка у вредности
од сто дуката чврсте валуте, те нека му се начини долама, као то је то
прошлог 13. јула учињено поводом Смољана Смиљанића. Нека ce с овом
одлуком, кад устреба, и даље одано ставља у службу Н(аше) В(ласти)."

157
И з н а в е д е н о г м а т е р и ј а л а историјски ф а к а т Ј а н к о -
в и ћ е в а р о п с т в а приказује се о в а к о : С т о ј а н Ј а н к о в и ћ и
4
један М и љ к о в и ћ з а р о б љ е н и су у првој п о л о в и ц и ф е -
б р у а р а 1666. у ј е д н о м сукобу мећу п о г р а н и ч н и м Турци-
ма и к о т а р с к и м у с к о ц и м а . К а к о су били чувени са ју-
н а ш т в а , п о с л а н и су у Ц а р и г р а д и ту з а д р ж а н и на султа-
5 6
нову двору. П о с е д а р с к и Власи, који су услед Јанкови-
ћ е в а з а р о б љ е њ а о с т а л и б е з п о г л а в и ц е , и з а б р а л и су
П а в л а В у к ч е в и ћ а да га за њ е г о в а одсуства замењује.
П р о в е д и т о р К о р н а р о п о т в р д и о је тај и з б о р дана 6.
а п р и л а 1666. Ј а н к о в и ћ у и М и љ к о в и ћ у је успело да се,
после ч е т р н а е с т м е с е ч н о г р о б о в а њ а , о с л о б о д е б е к с т в о м
и да се п о в р а т е у К о т а р е . Н а ч и н на који се Ј а н к о в и ћ до-
к о п а о с л о б о д е п р о с л а в и о му је име и с т е к а о му к а о на-
граду в и т е ш т в о С в . М а р к а , достојанство које ј е тада
б и л о на високој ц е н и .
К а о ш т о се види, историјски је основ песме несум-
њ и в , а п р и к а з ф а к т и ч н о г д о г а ћ а ј а в е р а н , вернији, коли-
ко ја могу да просудим, но у ма којој другој народној
п е с м и . He в о д е ћ и р а ч у н а о одступима н а м е т н у т и м по-
требом епске амплификације (нпр. трајање робовања)
песма се р а з и л а з и од историје с а м о у имену Ј а н к о в и ћ е -
ва друга у ропству. О н а му за друга даје Илију Смиља-
н и ћ а , к о ј и то није м о г а о да буде, ј е р тада није б и о у жи-
7
воту. Од С м и љ а н и ћ а ж и в е о је тада ј о ш једино Смо-
4
Миљковићи су били т а к о ђ е р једна од главарских породица ме-
ђу котарским ускоцима.
5
Није редак случај да се з а р о б љ е н е угледне личности шаљу као
т р о ф е ј п о б е д е , на дар султану. Султаново је р о б љ е б и л о неоткупљи-
во. У уговору о предаји Клиса (6. IV 1648) Турци се обвезују о с л о б о -
дити неке з а р о б љ е н е млетачке поданике, сем случаја „che questi s' at-
trovassero a quest' hora schiaui dichiarati del Gransignore, cosi che per tal
causa rihauer non si potessero"." ( Ф о с к о л о в е д е п е ш е , LVI, 339, млет.
држ. apx.).
• „Да ce они сада находе код Султана, као његови робови, те се
стога не могу повратити."
6
Ускоци из Ж е г а р а у Буковици, који су пролећа 1647. прешли к
Млечићима и настанили ce у селу Будину близу Поседарја.
7
П о г и н у о je у септембру 1654. (Терминација пров. Л. Д о л ф и н а
од 24. XII 1654, зад. ст. архив.)

158
љан, а он није био з а р о б љ е н са Ј а н к о в и ћ е м , јер ни у по-
сведочењима изданим му у то време од далматинских
8 9
проведитора, ни у дукали од 13. јула 1669, у којима су и-
наче побројане и много ситније његове заслуге за мле-
тачку ствар, нема спомена о к а к в о м њ е г о в о м ропству,
ш т о би несумњиво, као један крупан наслов на државну
захвалност, било истакнуто да је он ту кушњу доиста из-
д р ж а о . О ч и т о је да је народна песма, која има своје сим-
патије и своје неправде, и зв р ш и ла и овде једну од т а к о
честих замена у личности, па М и љ к о в и ћ е в у згоду стави-
ла на активу народу милијој личности Илије Смиљани-
ћа.
Можда нећемо п о г р е ш и т и ако историјску т а ч н о с т
ове народне песме доведемо у везу са в р е м е н о м њ е н о г
постанка и закључимо да је она настала одмах по Стоја-
нову повратку у К о т а р е . А к о р е ч и сплитског надбискупа
Косми у писму кардиналу Ч и б о од 27. септембра 1684.
„essendo solita questa natione di n a r r a r e in versi gli acciden-
10 г
ti piu notabili che le occorrono" оправдавају мишл^ење
да cy све песме ускочког циклуса настале непосредно no-
one догаћаја које опевају, то се са ј о ш в и ш е р а з л о г а мо-
же да узме у овом случају, где у речима Приулијева по-
сведочења „seppe coll' acquisto della liberta r e n d e r glorioso
il suo nome"° имамо н а г о в е ш т е њ е да ce je год. 1669. већ
певало о Стојанову о с л о б о ћ е њ у , дакле да je о т о м већ
постојала ова или овој слична народна песма.

8
З а д . ст. архив. Списи К. Корнара од 25. IX 1667, и А. Приули
25. II 1669.
9
Ibid.
10
Theiner, Mon. Slav. Mer, II, 222.
г
„Овај народ обичава да приповеда у стиховима о најзнамени-
тијим згодама које му се дешавају."
л
„Успео је да се о с л о б о д и и тиме прослави своје име."

159
ЈЕДНО ПИСМО МАТИЈЕ
ИЛИЈАНОВИЋА СТОЈАНУ ЈАНКОВИЋУ

У о к т о б р у 1686. м л е т а ч к о м п р о в е д и т о р у у Далма-
цији Ђ и р о л а м у К о р н а р у п а л о je у руке о в о писмо:

„Ilustrissimo Signor Mio, Signor e Patrone Singolaris-


simo.

Si r i c o r d e r a Vostra Signoria Illustrissima n o n dubito


della gran stirpe dei Signori de Illyanova stati C o n t i di G a -
3
bella e di t u t t a Illyria C u l m i a D u c a t o , e p e r conseguenza
Signori di tutti questi C o n t o r n i a n c o s o t t o Z a r r a (sic), p e r
lo che r i t r o v a n d o m i lo unico di quell' A l t o Lignaggio libe-
r a t o del B a r b a r a G i o c h o (sic) O t t o m a n o d o p o l' ultima pa­
ce conclusasi t r a Г Augustissimo I m p e r a t o r e R o m a n o et il
T u r c o al servitio di Sua m a e s t a C e s a r e a in V i e n n a , e sen-
t e n d o h o r i felici progressi delle Gloriose A r m i V e n e t e con­
t r a il T u r c h o che si f a n n o t a n t o nella M o r e a , q u a n t o costi in
D a l m a t i a , a tal causa p r e g a r voleva Vostra Signoria Illu­
strissima a cio n o n p e r m e t e s s e alla sua Soldatesca che ven-
gino (sic) m a l t r a t t a t i quei poveri Sudditi Christiani, p e r c h e
hoggi o d o m a n i con la presa di B u d a , che ferme t e n g o n o le
gloriosissime A r m i di C e s a r e , q u a n t o p r i m a colla gratia et
I n d u l t o C e s a r e o p r o c u r a r o di rivedere ripatriar e stabilirmi
in D a l m a t i a m i a P a t r i a e Giurisdittione H e r e d i t a r i a ; di
n o u v o percio p r e g o V o s t r a Signoria Illustrissima a c t i o che
a
Што je млетачки назив за Хумску Кнежевину.

160
gli sijno r a c c o m a n d a t i quei poveri C o n t a d i n i Christiani, ne
h a b b i n o causa di d e s e r t a r e le t e r r e , stante p r e s t o s p e r o di
vederla e riservirla, m e n t r e p e r t a n t o resto.
Di Vostra Signori Ilustrissima

Viena 30 Luglio 1686. Obligatissimo sempre

C o n t e M a t i m i r M a t t h i a s Nicolaus Illynova Illyriae


6
et D a l m a t i a e H a e r d i s (cis) D u c a C u l m i a e . "

Споља:

„All Illustrissimo Signor, Signore e P a d r o n e Singola-


rissimo il Signor Cavagliere G e n e r a t e o r d i n a t e dalla Sere-
6
„Преведри Moj Господине, Преизврсни Господару u Заштит-
ниче.

He сумњам да ће се В а ш е П р е в е д р о Господство сетити велике лo­


зe Господара Илијанове, некадашњих Г р о ф о в а од Г а б е л е и читавог
Војводства Илирије Кулмиа, а тиме и Господара читавог овог Краја,
све до испод З а д р а (sic). К а к о сам се ја, једини од т о г У з в и ш е н о г Ро-
да, о с л о б о ђ е н Варварског Јарма (sic) Отоманског, након п о с л е д њ е г
мира склопљеног између П р е у з в и ш е н о г Римског Ц а р а и Турчина, на-
шао у служби Њ е г о в о г Ћ е с а р с к о г Величанства у Бечу, те п о ш т о сам
чуо за успешно напредовање Славне М л е т а ч к е Војске против Турака,
како у Мореји тако и т а м о у Далмацији, с тог разлога х т е д о х да В а ш е
П р е в е д р о Господство замолим да својим Трупама не допусти да зло-
стављају тамошње јадне хришћанске поданике, јер ускоро, по з а у з е ћ у
Будима што заокупља дичну Ћ е с а р с к у Војску, настојаћу да се ш т о
пре, уз Ћ е с а р е в у милост и наклоност, о п е т у отаџбину, вратим и наста-
ним у Далмацији, Отаџбини и Наследној Јурисдикцији мојој. Стога
поново молим В а ш е П р е в е д р о Господство да се заузме за о н е јадне се-
љаке хришћане, те да они тако не буду приморани да напусте земљу,
будући да се ја надам с к о р о вас видети и на услузи вам бити, а дотад
остајем.
В а ш е г П р е в е д р о г Господства

Б е ч , 30. јул 1686. В а з д а веома захвалан

Матија Илијановић г р о ф Илијанове Илирије и Далматинског


Наследног Војводства Кулмије."

п 161
nissima R e p u b l i c a di V e n e t i a in D a l m a t i a M o n g r . Stojan
J a n k o v i c h A m i c o mio Charissimo.
Per Venetia in Dalmatia.
R a c o m e n d a t u r p e r P o s t a m C e s a r e a m humiliter.""

П р о в е д и т о р К о р н а р о није до тада био чуо за аван-


1
туристу И л и ј а н о в и ћ а н и т и је ш т о з н а о о њ е г о в и м пре-
т е н з и ј а м а и акцији на б е ч к о м двору, али п р о н и ц љ и в о м
оку Р е п у б л и ч и н а п р е д с т а в н и к а није и з б е г л а неозбиљ-
н о с т у з а п ћ е н о г писма. Но и а к о је с у м њ а о у пишчеву па-
м е т , К о р н а р о о п е т није п р о п у с т и о да о ствари извести
највишу полицијску в л а с т своје р е п у б л и к е - д р ж а в н е
и н к в и з и т о р е - a то с р а з л о г а ш т о је и у п о л и т и ч к о ј си-
туацији о н о г в р е м е н а и у с а м о м писму б и л о н е ч е г ш т о
је побудило п о д о з р и в о с т о п р е з н о г и по природи непо-
в е р љ и в о г М л е ч и ћ а . У извештају од 30. о к т о б р а 1686.
к о ј и м ј е с п р о в е о и н к в и з и т о р и м а И л и ј а н о в и ћ е в о писмо,
К о р н а р о , к а о р а з л о г е ради којих с м а т р а писмо достој-
н и м и н к в и з и т о р с к е п а ж њ е , наводи акцију коју су управ
у то в р е м е Д у б р о в ч а н и развијали на б е ч к о м двору да
с к л о н е ћ е с а р а на о д а ш и љ а њ е војске у Б о с н у и Х е р ц е г о -
вину и на о с в о ј е њ е Х е р ц е г - Н о в о г за рачун Аустрије;
п о м п о з н о с т п е ч а т а ударена на писмо и, најзад, генерал-
2
ску титулу придану Ј а н к о в и ћ у у наслову писма.
К а д је тај и з в е ш т а ј с т и г а о и н к в и з и т о р и м а , они су,
исто к а о и К о р н а р о , били н е о б а в е ш т е н и о Илијанови-
ћ е в о ј л и ч н о с т и па су одмах п о х и т а л и да о њему п р и б а в е
п о т р е б и т е и н ф о р м а ц и ј е . У писму од 14. н о в е м б р а те го-
3
дине, к о ј и м т о јављају К о р н а р у , и н к в и з и т о р и н е к а ж у
в
„Преведром Господину, Преизврсном Господару и Заштитнику,
Господину Витезу Генералу Пресветле Млетачке Републике у Далмаци-
ји, Пречасном Стојану Јанковићу Пријатељу Мом Премилом.
За Венецију у Далмацији.
П о н и з н о препоручено за Царску П о ш т у . "
1
О Илијановићу види: др Ј. Радонић, Гроф Ђорђе Бранковић и
његово време, Б е о г р а д 1911, стр. 335, 363, 364.
2
Млетачки државни архив, Inguisitori di Stato-Busta, 275.
3
Млетачки државни архив, Inguisitori di Stato-Busta 46.

162
к а к в е су к о р а к е у ту сврху п р е д у з е л и , али се без м у к е
м о ж е погодити да су се они ради т о г а о б р а т и л и м л е т а ч -
к о м посланику у Б е ч у . И н ф о р м а ц и ј е од б е ч к о г посла-
ника м о р а да су б р з о с т и г л е , ј е р в е ћ 22. ј а н у а р а 1687.
и н к в и з и т о р и јављају К о р н а р у да се а у к т о р з а п л е њ е н о г
писма доиста н а л а з и у Н е м а ч к о ј („in G e r m a n i a " ) и да се
носи истим м и с л и м а које су и з р а ж е н е у писму т ј . да на
основу н е к о г наследног п р а в а с т а в љ а п р е т е н з и ј е на
Далмацију к а о на своју старину. Ради т о г а и н к в и з и т о р и
препоручују К о р н а р у да настоју д о з н а т и н а с т а в љ а ли се
4
преписка међу И л и ј а н о в и ћ е м и Ј а н к о в и ћ е м . У с в о м од-
говору К о р н а р о уверава и н к в и з и т о р е д а ћ е т о ј с т в а р и
5
посветити сву п а ж њ у и, ч и м ш т о сазна, о б а в е с т и т и их.
Овим је, регби, ствар залегла, јер у даљем Корна-
р о в о м дописивању са и н к в и з и т о р и м а н е м а о њ о ј в и ш е
п о м е н а . Непуну годину после з а д њ е г К о р н а р о в о г писма
г
о о в о м предмету, Ј а н к о в и ћ је погинуо (јануара 1688) у
служби дуждевој; a у м а т е р и ј а л у којим р а с п о л а ж е м о
нема никаква знака да се држање млетачких власти
п р е м а њему, после о т к р и ћ а И л и ј а н о в и ћ е в а п и с м а , у би-
л о чему и з м е н и л о .
Н а м е ћ е с е п и т а њ е ш т а ј е н а в е л о х е р ц е г о в а ч к о г пу-
столова д а управи Ј а н к о в и ћ у о н о в и с о к о п а р н о и , н а о к о ,
бесмислено писмо? О д г о в о р а на то не н а л а з и м о ни у И
л и ј а н о в и ћ е в о м писму, ни у п р е п и с ц и , која се п о в о д о м
т о г писма р а з в и л а м е ђ у д а л а м т и н с к и м п р о в е д и т о р о м и
д р ж а в н и м и н к в и з и т о р и м а у М л е ц и м а . У з р о к који сам
И л и ј а н о в и ћ наводи т ј . б о ј а з а н да се д а л м а т и н с к и сеља
ци, њ е г о в и , т о б о ж е , к м е т о в и , у р а т н о м м е т е ж у н е р а з -
бегну те о н , кад у ђ е у посед својих наследних з е м а љ а ,
н а ђ е их з а п у ш т е н е и без р а д н е с н а г е , к а р а к т е р и с т и ч а н
је за његову авантуристичку л и ч н о с т , али не м о ж е да се
4
Ibid.
5
Lamansky, Secrets d' etat de Venise, стр. 148, 149.
г
Б о ш к о Десиица je доцније утврдио тачан датум погибије Сто-
јана Јанковића, 23. август 1687. године.

163
узме о з б и љ н о . М о ж д а н е ћ е м о п о г р е ш и т и а к о устврди-
мо да је И л и ј а н о в и ћ у , за улогу коју je у Б е ч у и г р а о ,
т р е б а л о д о к а з а о в е з а м а које има у з е м љ а м а на које су
се њ е г о в е п р е т е н з и ј е о д н о с и л е . С т о ј а н Ј а н к о в и ћ био је
у п р а в у то в р е м е и з и ш а о на глас. В е с т и о њ е г о в и м
д р с к и м ч е т н и ч к и м подвизима и о њ е г о в о м л и ч н о м ју-
н а ш т в у п р е л а з и л е су г р а н и ц е м л е т а ч к е д р ж а в е и проно-
силе се свуда, где год се п р а т и о т о к о н о г епохалног ра-
6
т а , н а р о ч и т о п о н е м а ч к и м з е м љ а м а . Н е м а сумње д а б и
веза са ј е д н о м л и ч н о с т и к а к а в је б и о Ј а н к о в и ћ у Илија-
н о в и ћ е в и м р у к а м а п о с т а л а к а п и т а л о д н е м а л е вредно-
с т и , стога је он и п о к у ш а о да о н и м писмом ту везу
ухвати. К о д т о г а ј е , к а к о с е в и д е л о , н а и ш а о н а полициј-
ску п р е д о с т р о ж н о с т м л е т а ч к и х власти и та му је по-
мрсила рачуне.

6
Види вести о Јанковићеву четовању сабране из савремених ње-
мачких историчара у Freiwillige Theilnahme der Serben u. Kroaten an der
vier letzten osterreichisch-turkischen Kriegen, Wien 1854, стр. 27, 31, 35,
36, 4 4 , 150, 159, 160-162. Ty ce на једном месту (стр. 44) за Јанковића
к а ж е „der w e g e n seiner in Dalmatien hochstberuhmten Helden-Thaten,
der ganzen Welt bekannte Ritter Janco".

164
БРАЧНА ТРАГЕДИЈА
СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА

М е ђ у списима, з а б и љ е ш к а м а и д о к у м е н т и м а задар-
ског п о л и г р а ф а Ф р а н ћ е с к а Ферари-Купилија (Frances­
co Ferrari-Cupilli) који ce, с а к у п љ е н и у с в е с к е , чувају у
задарској градској б и б л и о т е ц и Paravia под н а с л о в о м
„Miscellanea di F. Ferrari-Cupilli", y свесци бр 15289 Us
329 н а л а з и ce под редним б р о ј е м 65 н а ц р т за једну драму
коју је Ферари-Купили н а м ј е р а в а о да н а п и ш е . К а к о је
т р е б а л о да, п р е м а укусу в р е м е н а ( о к о 1850. г . ) , д р а м а
буде историјска, Ф е р а р и - К у п и л и јој је за п р о т а г о н и с т у
узео С т о ј а н а Ј а н к о в и ћ а и у нацрту за њу п р и б и љ е ж и о
н е к о л и к о докумената о тој л и ч н о с т и , н а п а б и р ч е н и х по
задарским архивима и б и б л и о т е к а м а . Из п р в о г од заби-
љ е ж е н и х докумената даде се з а к љ у ч и т и да п и ш ч е в из-
б о р није пао на С т о ј а н а Ј а н к о в и ћ а случајно, в е ћ да се је
писац опредијелио за њ е г а стога ш т о му је тај докуме-
нат о т к р и о један е м и н е н т н о д р а м а т и ч а н д о г а ђ а ј из ж и -
вота те личности. Н а п а б и р ч е н и м д о к у м е н т и м а писац је
поставио наслов: „ A u t o r i t a su cui si appoggia l' argomen-
to di qesto d r a m m a " ( „ А у к т о р и т е т и ' на к о ј е ce о с л а њ а
предмет ове д р а м е " ) . Н е п о с р е д н о испод т о г н а с л о в а он
истиче да ce у успоменама о д о г а ђ а ј и м а који су се з б и л и
у граду З а д р у , з а б и љ е ж е н и м од Т е о д о р а Риналдија (Ri-
naldi) налази ова б и љ е ш к а : „ A d d i 10 Z u g n o 1676, in calle
del Paradiso, il K. r. G i a n c o mazzo la sua moglie, trovata
con un suo c a m e r a t a a p e c c a r e , e d e t t o feri con un colpo di
pistola, e d e t t o p o t e s c a m p a r e , e la moglie resto m o r t a di

165
t r e colpi di scimitarra: la giustizia n o n li fece n i e n t e ; fu as-
s o l t o . " ( „ H a 10. јуна 1676. y Рајској улици, к а в а л и р Јан-
ко уби своју ж е н у , коју је з а т е к а о гдје гријеши са јед-
н и м својим другом и р е ч е н о г а р а н и м е т к о м из кубуре и
р е ч е н и успје да у м а к н е а ж е н а остаде м р т в а од т р и удар-
ца с а б љ е : п р а вда му н и ш т а не учини; би р и ј е ш е н . " )
П р о ч и т а в ту б и љ е ш к у , д а о сам ce у потрагу за ори-
г и н а л н и м и з в о р о м т ј . з а х р о н и к о м Т е о д о р а Риналдија.
На ж а л о с т , р е з у л т а т је б и о н е г а т и в а н : ни у једном од
задарских архива и б и б л и о т е к а није б и л о т р а г а ни спо-
м е н а о тој хроници н и т и је и један од задарских истори-
ч а р а , а р х и в а р а и б и б л и о т е к а р а з н а о за њ е з и н о постоја-
њ е н и т и у о п ћ е и к а д чуо з а и м е т о г љ е т о п и с ц а . Н а м е т а -
л о с е п и т а њ е ј е л и тај Т е о д о р о Риналди у о п ћ е постојао
и о с т а в и о за с о б о м једну хронику или је и једно и друго
и з м и с л и о Ф е р а р и - К у п и л и . П р о т и овој п о т о њ о ј хипоте-
зи г о в о р е : о з б и љ н о с т и ч е с т и т о с т с а м о г писца, недоста-
ј а њ е једне а д е к в а т н е сврхе за т а к о в у мистификацију,
најзад начин и ф о р м а саме м и с т и ф и к а ц и ј е . Ко мисти-
ф и ц и р а , т а ј и д е увјек за н е к и м ц и љ е м и п о д е ш а в а начин
м и с т и ф и к а ц и ј е п р е м а сврси коју х о ћ е да постигне и ко-
ја увјек састоји у о б м а н и и л и једног појединца или јед-
ног к о л е к т и в и т е т а . С р е д с т в о ј е м и с т и ф и к а ц и ј е д а к л е ,
п о нужди саме с т в а р и , с а о п ћ е њ е д р у г о м е , публицитет.
С в е г а т о г а у случају Ф е р а р и - К у п и л и ј а н е м а . Он Ринал-
дијеву вијест не објављује ш т а м п о м , он је преписује у
један „ p r o m e m o r i a " , у један н а ц р т д р а м е састављен „рго
d o m o " , за своју личну у п о т р е б у , и преписује је, очевид-
н о д о с л о в н о , с а н а в о д н и м з н а к о в и м а . А к о с е дакле ради
о м и с т и ф и к а ц и ј и , то је м и с т и ф и к а ц и ј а самога себе (а
т а к о в а с е , м е ђ у н о р м а л н и м и о з б и љ н и м људима од нау-
ке не да з а м и с л и т и ) . О с и м т о г а , сви д о к у м е н т и који ce у
Ф е р а р и ј е в о м н а ц р т у надовезују на о в а ј , апсолутно су
а у т е н т и ч н и . Н а ј з а д и сам ф а к а т да исти Ф е р а р и те ис-
писе означује к а о историјску подлогу своје д р а м е гово-
р и з а а у т е н т и ч н о с т ц и т и р а н е вијести. С в е т о н а м е ћ е

166
з а к љ у ч а к да Ф е р а р и - К у п и л и није и з м и с л и о Т е о д о р а Ри-
налдија и његову х р о н и к у , в е ћ да је он к о ј и ј е , к а о л о -
к а л н и и с т о р и ч а р , к а о б и б л и о т е к а р Paravie и к а о пасио-
нирани љ у б и т е љ с т а р и н е п р е р о в а о све з а д а р с к е мајдане
д о к у м е н а т а , и м а о у руци ту хронику и из ње исписао за-
б и љ е ш к у која му је дала п р е д м е т и подлогу за једну ис-
торијску драму, угинулу у з а м е т к у . To ш т о се данас из-
губио сваки т р а г Риналдијевој хроници ј о ш не доказује
да она није постојала, н а р о ч и т о а к о се има на уму да да-
нас нема т р а г а н и љ е т о п и с и м а Шимуна Б е њ е , Шимуна
Љ у б а в ц а , Л о р е н ц а Ф о н д р е , И в а н а Т а н з л и н г е р а и толи-
ких других задарских дијариста и м е м о а р и с т а .
Сад кад се је т а к о утврдила а у т е н т и ч н о с т Ф е р а р и -
јева ц и т а т а , н е ћ е бити б е з и н т е р е с а да се на основу ма-
теријала којим р а с п о л а ж е м о п р о в ј е р и и с т и н и т о с т са-
мог Риналдијева к а з и в а њ а . Н и ј е в ј е р о в а т н о д а н е к о к о
б и љ е ж и догађаје свог в р е м е н а у намјери да им сачува
успомену за д а л е к а п о к о љ е њ а , и з м и ш љ а те д о г а ђ а ј е и
потомству предаје плодове своје у о б р а з и љ е . С т о г а су
љ е т о п и с и , дневници, м е м о а р и , записи и сл. н а ј ж и в љ и и
најпоузданији историјски и з в о р и . З а Риналдијеву ви-
јест постоји д а к л е једна п р и н ц и п и ј е л н а пресумпција ис-
т и н и т о с т и коју оснажује и једна сачувана п о р о д и ч н а
традиција, а коју д о к у м е н т и к о ј и м а р а с п о л а ж е м о не ис-
кључују. П р е м а т и м д о к у м е н т и м а , С т о ј а н Ј а н к о в и ћ р о -
1
ђ е н je у Ж е г а р у о к о 1635. г. У јуну 1648. г. 70 ж е г а р -
ских породица под водством оца С т о ј а н о в а , Ј а н к а М и -
т р о в и ћ а у с к о ч и л о је из Ж е г а р а у Б у д и н , п р е м а П о с е -
дарју, н а територију М л е т а ч к е Р е п у б л и к е . О д т а д а п а
све до свог з а р о б љ е њ а (9. м а р т а 1666. г.) С т о ј а н Ј а н к о -
вић је ж и в и о у Будину. К а д je пао у р о п с т в о , Ј а н к о в и ћ
1
Фосколова терминација од 1. ф е б р у а р а 1650. којом се Стојану
као награда за јунаштво дозначује мјесечна плата од 4 дуката, каже за
Стојана „in eta tenera esistente". Мислимо да н е ћ е м о погријештити
ако ту „tenera e t a " у з м е м о као д о р а с л о с т за оружје и да као границу те
дораслости поставимо петнаесту годину. Т а к о д о л а з и м о до закључка
да је Стојан Јанковић р о ђ е н о к о 1635. г.

167
j e в ј е р о в а т н о б и о већ о ж е њ е н . Њ е м у ј е тада б и л о о к о
30 година а ниједан здрави и н о р м а л н и М о р л а к не доче-
кује, ј о ш ни данас, н е о ж е њ е н те године. М и с л и м о да и
дивна н а р о д н а п ј е с м а о С т о ј а н о в у ропству не би била
н а с т а л а и л и се в е з а л а за њ е г о в у л и ч н о с т да je о н , у часу
з а р о б љ е њ а , био н е о ж е њ е н . П о бијегу и з Ц а р и г р а д а
С т о ј а н се п о в р а т и о у Будин. У августу 1670. г. генерал-
ни провидур Б а р б а р о удијелио му је инвеституру на 400
г о њ а л а з е м љ е и на к у ћ е у селу И с л а м у , које су припада-
л е Турчину Јусуф-аги Т у р и ћ у . К о д р а з г р а н и ч е њ а Н а н и -
-Махмут-паша 1671. г. И с л а м је остао у турским грани-
ц а м а . Тада се је в ј е р о в а т н о С т о ј а н са п о р о д и ц о м наста-
нио у З а д р у . В е ћ 1672. г. п о ч и њ е м о да у м а т и ц а м а пра-
в о с л а в н е ц р к в е С в . И л и ј е с р е т а м о име Стојана Ј а н к о -
в и ћ а и других ч л а н о в а њ е г о в е к у ћ е , a то је д о к а з да је те
године он в е ћ био н а с т а њ е н у З а д р у . Двадесет осмог но-
в е м б р а 1675. по с т а р о м , на једном к р ш т е њ у кумује
3
„Vinca, moglie del Kavalier G i a n c o " . Отуда дознајемо да
c e j e ж е н а С т о ј а н о в а з в а л а В и н к а , ж е н с к о име н и м а л о
у о б и ч а ј е н о м е ђ у М о р л а ц и м а . Д в а д е с е т т р е ћ е г априла
1674. з а д а р с к и п р а в о с л а в н и парох Атанасије Т р о и л о
к р с т и о je у ц р к в и С в . И л и ј е у З а д р у Ђ у р ђ а - А л в и ж а „ ћ -
gliolo de Stogian Giancovichi e di D o n n a Vinca sua Con-
6
s o r t e " . ( М л е т а ч к о име А л в и ж е надјенуто je дјетету из
п о ч а с т и п р е м а куму А л в и ж у Ћ и в р а н у , сину г е н е р а л н о г
провидура П е т р а Ћ и в р а н а . ) Д в а д е с е т ш е с т о г ф е б р у а р а
1675. по с т а р о м , исти је парох к р с т и о Анастасију „fi-
gliola di Stogian Giancovich e di Vuca, sua c o n s o r t e " . "
П р е м а о в о м документу м о г л о би да ce помисли да ce je
ж е н а С т о ј а н а Ј а н к о в и ћ а з в а л а В у к а a то би име једној
2
м о р л а ч к о ј ж е н и б и л о и приличније н е г о Винка, али
а
„Винка, жена Каваљера Јанка."
6
„Сина Стојана Јанковића и госпође Винке, његове ж е н е . "
" „Ћерку Стојана Јанковића и Вуке, његове жене."
2
Ј е д а н с т а р и Б у к о в ч а н а ц к о ј е г сам п и т а о је ли у прва в р е м е н а
м е ђ у М о р а л ц и м а п о с т о ј а л о и м е В и н к а , к а з и в а о м и ј е д а с у т а к о поне-
к а д „ п р и з и в а л и од д р а г о с т и ж е н с к е које су се з в а л е Јованка*'.

168
к а к о je у два раније наведена д о к у м е н т а име В и н к а са-
свим ч и т к о н а п и с а н о , в ј е р о в а т н о је да је име В у к а на-
стало отуда ш т о је пароху, код п и с а њ а ове п о т о њ е заби-
љ е ш к е , о с т а л о у перу слово и, па стога н е м а м о р а з л о г а
да одступимо од т в р ђ е њ а да се је С т о ј а н о в а ж е н а з в а л а
В и н к а . О с и м сина Ђ у р ђ а и ћ е р и А н а с т а с и ј е , С т о ј а н је
од ж е н е В и н к е имао ј о ш и сина Н и к о л у , који м о р а да је
р о ђ е н прије н е г о се С т о ј а н н а с т а н и о у З а д р у , ј е р му
к р ш т е њ е није з а б и љ е ж е н о у м а т и ц и к р ш т е н и х парохије
С в . И л и ј е и јер је тај Н и к о л а погинуо у Л е в а н т у 1687. г.
к а о пуковник п ј е ш а ч к е р е г и м е н т е с а к у п љ е н е од о ц а му
С т о ј а н а , а пуковник не би м о г а о да буде 1687. да се је
родио 1672. или послије те године. С т о ј а н је д а к л е од
ж е н е В и н к е , у часу кад се је о д и г р а л а трагедија, и м а о
синове Н и к о л у и Ђ у р ђ а и к ћ и Анастасију.
П р е м а Риналдију, трагедија се је о д и г р а л а десетог
јуна 1676. П р е г л е д а о сам т а ч н о све д о к у м е н т е које сам
с а б р а о о Стојану Ј а н к о в и ћ у , а тих је в р л о в е л и к б р о ј ,
не бих ли у њима н а ш а о п о д л о г е за з а к љ у ч а к о вјеродо-
стојности Риналдијеве вијести. У х р о н о л о ш к и у р е ђ е н о ј
збирци задњи д о к у м е н а т који претходи дану десет јуна
1676. датиран је 3. д е ц е м б р а 1675. и односи се на н е к о
ј а м с т в о које ј е С т о ј а н п р е у з е о з а Б а ј а П и в љ а н и н а . П р -
ви докуменат сусљедан к р и т и ч н о м дану д а т и р а н је 24.
августа 1676. и тај је д о к у м е н а т б р а ч н и у г о в о р С т о ј а н а
Ј а н к о в и ћ а са А н т о н и ј о м Р е ц и ( A n t o n i a R e z z i ) , Грки-
њ о м л а т и н с к о г о б р е д а , други сусљедни д о к у м е н а т је да-
т и р а н 16. августа 1676. по с т а р о м (26. августа по грего-
ријанском календару) и то је з а б и љ е ш к а у м а т и ц и вје-
начних православне ц р к в е С в . И л и ј е у З а д р у о вјенча-
њу Стојана Ј а н к о в и ћ а са А н т о н и ј о м Р е ц и . Из докуме-
ната, д а к л е , п р о и з л а з и да је С т о ј а н о в а прва ж е н а Вин-
ка умрла у размаку в р е м е н а од 26. ф е б р у а р а 1675 (одно-
сно 26. ф е б р у а р а 1676, а к о ј е дотација и з в р ш е н а „ т о г е
v e n e t o " тј. по м л е т а ч к о м р а ч у н а њ у године од м а р т а до
ф е б р у а р а ) до 24. аугуста 1676, а та о к о л н о с т не искљу-

169
чује в ј е р о в а т н о с т Риналдијеве вијести, р а ђ е би р е к л и
да г о в о р и у њезин прилог. А л и постоји н е ш т о ш т о ди-
р е к т н о потврђује истинитост Риналдијева п р и ч а њ а , a
TO je традиција која ce сачувала у породици Деде-Јанко-
в и ћ . П о р о д и ц а Ј а н к о в и ћ угасила се 1731. г. смрћу серда-
ра И л и ј е Ј а н к о в и ћ а , сина З а в и ш и н а а синовца Стојано-
ва. И л и ј а није о с т а в и о за с о б о м дјеце па је услијед т о г а
о г р о м н о и м а њ е Ј а н к о в и ћ а наслиједила И л и ј и н а сестра
Ј е л е н а , к о ј а ј е б и л а удата з а м л е т а ч к о г п у к о в н и к а Т о -
д о р и н а Д е д е , Г р к а из М а л в а с и ј е . Да не би угинуло име
п о р о д и ц е која је и м а л а т о л и к е заслуге за Републику и
т о л и к и глас у народу, С и њ о р и ј а је непосредно по И л и -
јиној с м р т и , пренијела на Ј е л е н и н е синове и м е , титуле
и п о в л а с т и ц е у г а ш е н о г п л е м е н а Ј а н к о в и ћ а . Т а к о је на-
с т а л а у К о т а р и м а п о р о д и ц а Д е д е - Ј а н к о в и ћ а , која се у-
г а с и л а 1874. г. смрћу к о н т а И л и ј е , чији је господски
л и к М а т а в у љ т а к о с и м п а т и ч н о с к и ц и р а о у Биљешкама
једног писца. Од удовице И л и ј е Д е д е - Ј а н к о в и ћ а и њего-
ве ћ е р к е Ј е л и с а в е т е м о г л а се ч е с т о чути ова прича:
С т о ј а н о в кум (име му нису с п о м и њ а л е ) и м а о је да путу-
је у М л е т к е и д о ш а о к С т о ј а н о в о ј к у ћ и да се опрости од
кума. К а к о С т о ј а н није у т о м часу био при к у ћ и , он се
з а д р ж а о у р а з г о в о р у са к у м о м и на поласку је з а п и т а о
т р е б а ли јој ш т а из М л е т а к а . О н а га је з а м о л и л а да јој
купи један п а р м л е т а ч к и х папуча и подигла м а л о сукњу
да му п о к а ж е к а к о в у о б у ћ у ж е л и . У т о м је часу н а љ е г а о
С т о ј а н , видио ту сцену и у наступу љ у б о м о р е р а с п о р и о
ж е н у х а н џ а р е м . К а к о се види, ова се традиција потпуно
п о к л а п а са Риналдијевим к а з и в а њ е м , само ш т о je, a то
је и р а з у м љ и в о , м а њ е д р а с т и ч н а у п о т а н к о с т и м а и очи-
т о п о д е ш а н а „ad u s u m d e l p h i n i " /
И з свега ш т о с е ј е и с т а к л о даде се, д а к л е , закључи-
ти да је Ф р а н ч е с к о Ф е р а р и - К у п и л и доиста и м а о у рука-
ма х р о н и к у Т е о д о р а Риналдија и из ње т а ч н о преписао
г
„ З а неку посебну у п о т р е б у . "

170
вијест о б р а к о л о м с т в у С т о ј а н о в е ж е н е и њ е з и н о ј поги-
бији од С т о ј а н о в е р у к е , и да је та вијест и с т и н и т а .
С т в а р сама по с е б и не би б и л а в а ж н а н и т и би заслу-
ж и в а л а да јој се п о с в е т и о в о л и к а п а ж њ а да а к т е р ове
људске трагедије није уједно и с р е д и ш њ а л и ч н о с т јед-
ног лијепог циклуса н а р о д н е пјесме и да она не показује
да ж е н а С т о ј а н а Ј а н к о в и ћ а није у с т в а р и б и л а о н а к в а
П е н е л о п а к а к в о м ј е приказује „ Р о п с т в о Ј а н к о в и ћ Сто-
јана."

171
СМРТ СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА И СЕОБА
РАМСКИХ ФРАЊЕВАЦА У ДАЛМАЦИЈУ

М е ђ у м н о г и м ф р а њ е в а ч к и м љ е т о п и с ц и м а и исто-
р и ч а р и м а к о ј и су писали о доласку свога братства из Ра-
ме у Д а л м а ц и ј у , ни сами један није тај д о л а з а к п р и к а з а о
на основу званичних и з в о р а из в р е м е н а самога догађаја.
Отуда д о л а з и да су вијести о тој сеоби код старијих пи-
саца ф а н т а с т и ч н е , а код новијих н е д о в о љ н о т а ч н е . Ни
сам датум с е о б е није био са с и г у р н о ш ћ у у т в р ђ е н , д о к га
1
о. И. М а р к о в и ћ , послије мучних дедукција, није т а ч н о
одредио.
Д о л а з а к р а м с к о г б р а т с т в а није м е ђ у т и м без важно-
сти за историју н а ш е у ж е д о м о в и н е . Т и м д о л а с к о м , a
н а р о ч и т о н а с е љ е њ е м р а м с к и х ф р а т а р а под с и њ с к о м
т в р ђ а в о м , д о ш л а је под ф р а њ е в а ч к и уплив п р о с т р а н а и
б о г а т а ц е т и н с к а крајина, која је л е ж а л а ван домашаја
п р в о г и старијег ф р а њ е в а ч к о г ж а р и ш т а , Висовца, ш
кад ј е , н е ш т о касније, о б н о в љ е н и м о т с к и и карински
м а н а с т и р , ф р а њ е в а ч к а духовна б а ш т и н а обухватила ј е
читаву далматинску у н у т р а ш њ о с т од З р м а њ е до Н е р е -
т в е . Ф р а њ е в а ч к и уплив н а к а т о л и ч к о с т а н о в н и ш т в о
к о п н е н е Д а л м а ц и ј е к р о з в и ш е од два вијека био је огро-
м а н и он би несумњиво ј о ш дуго п о т р а ј а о да га у недав-
ној п р о ш л о с т и није п а р а л и з о в а о и сузбио један ј о ш
м а р к а н т н и ј и и ј о ш зачуднији ф е н о м е н месијанизма. Та
дуга хипноза к а т о л и ч к о г народа копнене Далмације даје
кључ за разумијевање његових духовних настројења
1
О. Ivan Markovic, Sinj i njegovo slavlje, Zagreb 1898.

172
и њ е г о в а д р ж а њ а у свим удесним ч а с о в и м а н а ш е п р о ш -
л о с т и од пада М л е т а ч к е Р е п у б л и к е па све до н а ш и х да-
на. Ради т о г а о с н о в а н а је т в р д њ а да п р е л а з р а м с к и х
ф р а њ е в а ц а у Далмацију има своју в а ж н о с т , и ради т о г а
ћ е м о п о к у ш а т и да хај п р е л а з п р и к а ж е м о т а ч н и ј е н е г је
т о сада р а ђ е н о .
Босански паша Мехмед Атлагић предузео је на
п р о љ е ћ е 1687. г. опсаду С и њ а , да се т и м е и з м а к н е угар-
ској војни, од које су сви п о г р а н и ч н и п а ш е с и л н о зази-
р а л и . А л и кад ј е к о н ц е м а п р и л а у з м а к а о пред в о ј с к о м
г е н е р а л н о г п р о в е д и т о р а К о р н а р а и напустио опсаду,
м о р а о је и он да с е , к а о и о с т а л и валије, п р и д р у ж и вој-
сци В е л и к о г в е з и р а , у т а б о р е н о ј код О с и ј е к а . Одсуство
главних заповједника и н а ј б о љ е војске из п о г р а н и ч н и х
турских покрајина д а л о је маха К о р н а р у да о с т в а р и јед-
ну давну амбициозну ж е љ у свих м л е т а ч к и х п р о в и д у р а :
освојење Х е р ц е г - Н о в о г .
Ради војничке и д и п л о м а т с к е п р и п р е м е т о г потхва-
т а , К о р н а р о ce у љету те године б а в и о у С п л и т у и по о-
к о л н и м о т о ц и м а , а заповједника к о њ и ц е , б и в ш е г к о -
т о р с к о г провидура А н т о н и ј а З е н а , б ј е ш е упутио у С и њ
да са к о т а р с к и м у с к о ц и м а под С т о ј а н о м Ј а н к о в и ћ е м
брани границу и в р ш и упаде у Б о с н у к а к о би на ту стра-
ну в е з а о босанске Т у р к е и з а д р ж а о их да не п р и т е к у у
п о м о ћ опсједнутим Н о в љ а н и м а . П о г р а н и ч н и Т у р ц и , уз-
н е м и р е н и м л е т а ч к и м п р и п р е м а м а , т р а ж и л и су да им се
п а ш а п о в р а т и у з е м љ у , али мјесто п а ш е , В е л и к и им ве-
2
зир п о ш а љ е х е р ц е г о в а ч к о г алајбега. О к о двадесетог
августа З е н о је с т и г а о у С и њ и и с т о г дана д о б и о вијест
да је алајбег са н е ш т о спахијске војске п а о у Д у в н о . На
ту вијест З е н о к р е н е одмах своју војску од 1.000 к о т а р -
ских и 300 п л а ћ е н и х к о њ а н и к а и 2.300 к о т а р а с к и х пје-
ш а к а , и 23. августа осване пред Д у в н о м . У п р в о м нале-
ту К о т а р а н и потуку алајбегове спахије а њ е г а п р и с и л е
2
Чин којему је на млетачкој страни одговарао онај генералног
проведитора коњице.

173
да ce з а т в о р и у тврду, о л о в о м п о к р и в е н у џамију, а по-
т о м о п љ а ч к а ј у и п о т п а л е в а р о ш и све усјеве п р о с т р а н о г
д у в а њ с к о г п о љ а . Д о к се З е н о с п р е м а о да удари на џами-
ју, у к а ж е се са л и в а њ с к е с т р а н е један турски п о м о ћ н и
одред. З е н о изда одмах заповјед да ce по пољу р а ш т р к а -
ни К о т а р а н и о к у п е о к о њ е г а , али мјесто да га послуша-
ју, о н и с е , на њ е г о в о з а п р е п а ш ћ е њ е , повуку к брдима
т р и м и љ е д а л е к о од в а р о ш и у којој је он био у т а б о р е н .
С в е З е н о в е м о л б е , п р и ј е т њ е и заповиједи нијесу успје-
ле да т о г а дана м а к н у К о т а р а н е из става пасивних по-
с м а т р а ч а . П о с т и ђ е н и о ј а ђ е н ради т а к о г д р ж а њ а својих
ч е т а , С т о ј а н Ј а н к о в и ћ удари о ч а ј н и ч к и на ту п о м о ћ н у
3
војску, и у т о м б е з у м н о м о к р ш а ј у падне.
Њ е г о в у погибију описује З е н о до у т а н ч и н е у депе-
ши у п р а в љ е н о ј С е н а т у из с и њ с к о г п о љ а 26. августа
4
1687, д а к л е с а м о два дана послије д о г а ђ а ј а .
„ О к о о с а м н а е с т о г часа - ј а в љ а ту З е н о - п о ч е ш е
Т у р ц и да навиру у в е л и к о м броју и да се показују на уз-
висици, и ја сам о п е т о в а н и м о д а ш и љ а њ е м о ф и ц и р а по-
н о в и о М о р л а ц и м а п о з и в да се п р и м а к н у , али н и ш т а ни-
је м о г л о да их на то р и ј е ш и !
5
Кавалир Јанко, пошто је посјекао три главе, не
м о г а в ш и да поднесе т о л и к и к у к а в и ч л у к својих ( М о р л а -
к а ) ни да обузда своје в е л и к о с р ц е , загна се очајнички,
и са самих о с а м или десет другова з а м е т н у бој с Турци-
3
Стојан Јанковић погинуо је дакле на 23. августа 1687. г., пуна
два мјесеца прије фратарске с е о б е . Н е о с н о в а н а је дакле верзија фра-
њевачких писаца, која са т о м с е о б о м доводи у везу Стојанову лич-
ност.
4
Ова, као и све З е н о в е д е п е ш е које he ce у даљем току навести,
у млетачком државном архиву: S e n a t o . Dispacci P. G. della Cavaleria in
Dalmazia, filza 717.
5
Сви млетачки документи б е з изузетка називљу Огојана Митро-
вића „il Cavalier Gianco". To му je патронимичко име остало и у народу,
који њега и браћу му и потомке називље само Јанковић. Тај је назив у
изворима дао повода неким недовољно обавијештеним работницима на
домаћој историографији да често бркају Стојана Јанковића са Јанком
Марјановићем, па чак и са неким Жанком из сињске крајине.

174
ма, који м е ђ у т и м не хтједоше да се о д м а к н у од д о м е т а
њихових м у ш к е т а ( п у ш а к а ) . П р е м д а сам м у в и ш е пута
јавио да се не з а п л и ћ е у борбу и да се п р и д р у ж и м е н и ,
к а к о бијаше занесен с о п с т в е н и м ј у н а ш т в о м , није ми ус-
пјело р а с т а в и т и га (од н е п р и ј а т е љ а ) па в и д е ћ и да је из-
м а к а о напријед, истурих један е с к а д р о н к о њ и ц е под за-
повједништвом к н е з а к а п е т а н а Р а д о ш а .
Б р о ј је Т у р а к а н е п р е с т а н о р а с т а о , па се м а к о ш е и
н е к и о ф и ц и р и , људи моје л и ч н е с т р а ж е , и други, к о ј и
су се н а л а з и л и уза ме к а о д о б р о в о љ ц и , те не в и д е ћ и да
се мичу М о р л а ц и , и а к о су и з д а л е к а п о с м а т р а л и ( ш т о се
д о г а ћ а ) , одлучих да п о т е ч е м у п о м о ћ н а ш и м а и ја са чи-
т а в и м одредом п л а ћ е н е к о њ и ц е .
Н а с т а д е са једне и друге с т р а н е ј а к о к р ш а ј , који
потраја н е к о л и к о сати и у к о ј е м п о г и б е м н о г о угледних
Т у р а к а , мећу којима гласовити С и н г л и ћ (ваљда Ч е н -
гић) и, к а ж е се, ј о ш и Ф и л и п о в и ћ .
О г о р ч а в а ми в е с е љ е успјеха н е с р е ћ а која је задеси-
ла к а в а л и р а Ј а н к а . П о г о ђ е н п у ш ч а н и м м е т к о м и удар-
цем сабље п р е к о л е ђ а , п р е д а о ј е , послије н е к о л и к о са-
6
т и , душу Спаситељу.
Ж а л о с т коју о с ј е ћ а м ради г у б и т к а т а к о достојна и
храбра мужа, којег сам на дјелу п р о к у ш а о к а о безгра-
нично предана и вјерна В а ш о ј П р е в е д р о с т и , н а и ћ и he
на разумијевање узвишеног Сената.
6
П р е м а предаји, другови су Стојану извадили у т р о б у и закопа-
ли je у дувањском пољу на мјесту гдје је издахнуо, наваливши на њу
гомилу камења. Тијело је пренесено у К о т а р е . Р е г б и да Стојанови о-
стаци нису донесени и сахрањени у З а д р у , иако су Јанковићи у цркви
Св. Илије имали своју породичну гробницу. To закључујем по т о м е
што његова смрт није з а б и љ е ж е н а у матицама умрлих цркве Св. Сто-
шије, гдје су се б и љ е ж и л е и смрти православаца и смрти оних који би
погинули ван Задра а били сахрањивани у којој од задарских цркава.
П р е м а томе, вјероватна је вијест рукописа званог „L' a n o n i m o dei Fi-
lippi", no којој je он сахрањен y сад разрушеној црквици р а з р у ш е н о г
жегарског насеља Будина, прама Поседарју. - Ријечи „dietro sua testa-
mentaria disposizione" могле би ce односити на усмено изражену ж е љ у
умирућег Стојана, јер он није за с о б о м оставио опоруке.

175
П о г и н у о je доиста о н а к о к а к о је и ж и в и о : к а о ве-
л и к војник. И м о ж е се к а з а т и да је с а м п о т р а ж и о смрт,
ј е р су силе б и л е и п р е в и ш е неједнаке и он је проти мо-
ј и м о п е т о в а н и м заповиједима хтио да п о г и н е , премда се
је и з р а з и о да је њ е г о в а сврха б и л а да д о м а м и Т у р к е у о-
т в о р е н о п о љ е и т а к о о м о г у ћ и п л а н који сам с њ и м био
засновао.
П о њ е г о в о ј с м р т и о т и ш а о сам л и ч н о у одред Мор-
л а к а да их п о т а к н е м на освету њихова п о г л а в и ц е , али
н и ш т а није п о м о г л о ; н а ш а о сам и х ш т а в и ш е р и ј е ш е н е
на п о в р а т а к и без мене те сам их с м у к о м з а д р ж а о и по-
в у к а о се уредно и б е з ш т е т е .
О б з и р о м на м а л и број п л а ћ е н е к о њ и ц е био сам иза-
б р а о двије с т о т и н е к о њ а н и к а мећу М о р л а ц и м а те од
њих о б р а з о в а о два е с к а д р о н а да т и м е дадем в е ћ и изглед
одреду дуждеве (тј. п л а ћ е н е ) војске али су ме и они у
м у ч н о м часу напустили и ниједан није о с т а о уза м е , та-
к о ј е о в о м а л о к о њ и ц е м о р а л о д а и з д р ж и највећи н а п о р .
(Omissis)
О свему сам о б а в и ј е с т и о у з в и ш е н о г ген. Проведи-
т о р а , да ce с њ и м д о г о в о р и м к о м е би т р е б а л о повјерити
управу над М о р л а ц и м а мјесто з а с л у ж н о г к а в а л и р а Јан-
к а , к о ј и м е ј е , д о к ј е и з д и с а о , дао з а м о л и т и з а милости-
ву п о м о ћ њ е г о в о ј дјеци, и ја не могу н е г о да их понизно
п р е п о р у ч и м д р ж а в н о м м и л о с р ђ у , к а о изданке т а к о до-
стојна о ц а . "
П о с л и ј е т а к о ж а л о с н а исхода о в о г а п о т х в а т а , З е н о
у з м а к н е к С и њ у , јадикујући ш т о му ce у овакој прили-
ц и , мјесто оне силе необузданих К о т а р а ц а , није н а ш л о
б а р с т о т и њ а к оних храбрих хајдука које је био оставио
у Боки.
Сусљедни с е п т е м б а р б и о је испуњен сав п љ а ч к а ш -
к и м походима наших у с к о к а у Б о с н у и Лику, м е ђ у који-
ма је најзнатнији б и о један задарских и шибенских
М о р л а к а на В а р ц а р - В а к у ф . Тридесетог септембра пре-
дао се Херцег-Нови, али се К о р н а р о све до зиме задржао
у Б о к и , па је управа земље остала и даље повјерена Зену.

176
Двадесет и седмог о к т о б р а 1687. З е н о је из С п л и т а
упутио С е н а т у овај и з в ј е ш т а ј .
„ О ц и ф р а њ е в ц и м а н а с т и р а С в . П е т р а у Р а м и , који
не могу више да подносе в а р в а р с к е п о с т у п к е и н е п р е -
кидне зулуме к о ј и м а их Ту р ц и м у ч е , п о с л а ш е ми п р о ш -
ле недјеље једног свог с в е ш т е н и к а , п р е р у ш е н а на
в л а ш к у , да ми с а о п ш т и њихову одлуку да he напустити
манастир и земљу а к о им дадем ј а к спровод, под чијом
he з а ш т и т о м п р е ћ и у д р ж а в у В а ш е П р е в е д р о с т и . Ј а в и о
ми је уједно да се истом н а м ј е р о м носе и м н о г е од оних
христјанских породица које су то ф р а т р и м а у исповије-
ди повјериле.
К а к о су се управ тих дана о к у п љ а л и сви М о р л а ц и
ради о п ш т е г похода који је т р е б а о да о п у с т о ш и и попа-
ли ону покрајину, улучио сам ту прилику да им смјеста
удовољим ж е љ и . С п о р а з у м ј е в ш и с е с а ф р а т р о м отпра-
вим њега и ј о ш н е к о ј е поузданике назад к ф р а т р и м а са
п о р у к о м да се д р ж е спремни к а к о би се п р и д р у ж и л и по-
ходу чим се овај појави. Д и г о ш е се М о р л а ц и на пут и,
мада је крај в р л о д а л е к (од С а р а ј е в а га дијели с а м о је-
дан и по дан хода), п о с л у ж и их с р е ћ а те у путу о с т а д о ш е
н е з а п а ж е н и и с т и г о ш е н е н а д н о . К а к о онај крај није ни
у п р о ш л о м е ни у о в о м е рату б и в а о н ап а да н , ж и т е љ и су
се с м а т р а л и сигурни од п р е п а д а , па је т и м л а к ш е успје-
ло з а с к о ч и т и их, исјећи и м н о г е з а р о б и т и . Н а ш и х ј е ,
ш т о п ј е ш а к а ш т о к о њ а н и к а , б и л о д о ч е т и р и хиљаде љу-
ди. О н и су, подијељени по р а з н и м селима о н о г а п р о -
с т р а н о г краја, з а п а л и л и м н о г е к у ћ е , од којих су се н е к е
истицале в е л и ч и н о м , те в и ш е од стОтину с к л а д и ш т а си-
јена и ж и т а за војску, која о б и ч н о зимује у о н о м предје-
лу. П о ш т о је крај плодан (а то потврђују и сами ф р а -
т р и ) , не даде се о п и с а т и б о г а т с т в о залиха, н а м и р н и ц а и
к р м е , које је о в о м п р и л и к о м с м е т е н о и у н и ш т е н о . М н о -
го је Т у р а к а са ч и т а в и м п о р о д и ц а м а и з г о р ј е л о заједно
са к у ћ а м а , м н о г о их је изгинуло у о д б р а н и , а з а р о б љ е н о
их је п р е к о двије с т о т и н е ш т о м у ш к и х , ш т о ж е н с к и х .

12 С т о ј а н Ј а н к о в и ћ и у с к о ч к а Д а л м а ц и ј а 177
М о р л а ц и су изгубили с а м о ч е т и р и ч о в ј е к а , а р а н и л о их
се и с т о т о л и к о , али је г у б и т а к н а к н а ћ е н в е л и к и м плије-
н о м , који се п е њ е на ш е с т до седам хиљада глава ш т о
крупног ш т о ситног б л а г а . И на п о в р а т к у су наставили
х а р а њ е м п р е д ј е л а к р о з које су п р о л а з и л и , т а к о да је је-
дан в е л и к дио т о г а краја о п у с т и о , те he Т у рци и м а т и му-
ке код з и м о в а њ а у тим с т р а н а м а .
О ц и , њих п е т н а е с т о р и ц а ш т о с в е ш т е н и к а ш т о ћ а к а
ш т о л а и к а , в р л о су з а д о в о љ н и ; склонули су се о в а м о ,
донијевши с о б о м најглавније ствари из м а н а с т и р а , који
су, заједно са х р а н о м , в о л и л и п р е д а т и огњу и прије по-
л а с к а видјети у н и ш т е н (а б и о је з н а т н а г р а ђ е в и н а , уде-
ш е н а за с т а н о в а њ е о с а м д е с е т о р и ц е и в и ш е м и с н и к а ) ,
н е г о га о с т а в и т и обијести и порузи в а р в а р а .
Њ и м а су се п р и д р у ж и л е и многе породице које ћ е ,
са о н и м а н е д а в н о у с к о ч е н и м из Дувна, давати пет сто-
тина и в и ш е људи од оружја, од којих стотину и педесет
коњаника на добрим коњима.
Д о ш а о сам о в а м о да се ради с м ј е ш т е њ а ових духов-
н и к а д о г о в о р и м са м о н с и њ о р о м и надбискупом К о з м и -
ј е м (Cosmi) који их je, у својој д о б р о т и , радо видјео и
побожним милосрђем прихватио.
Д о в е л а ме је о в а м о и б р и г а за с м ј е ш т а њ е м ових но-
вих п о р о д и ц а , па к а к о је моје м и ш љ е њ е б и л о да је врло
к о р и с н о н а с е л и т и их по с и њ с к о м е пољу, тјеши ме ш т о
од истог а п р е л а т а чујем да то ж е л и и узвишени генерал-
ни п р е в е д и т о р К о р н а р о р а д и н а с е љ а в а њ а т о г опустје-
л о г краја, и ш т о број способних за оружје м о ж е да обе-
збиједи ону границу без д р ж а в н о г т р о ш к а . К а к о н о ћ а с
п о л а з и један брод за К о т о р , јавићу све Њ е г о в о ј Узви-
ш е н о с т и , а одлуку ћу одгодити док сазнам његову пози-
тивну н а м ј е р у . . . "

У д е п е ш и од 3. н о в е м б р а 1687. ј а в љ а :

„ . . . у т о л и к о пописујем п о ј е д и н а ч н о породице но-


вих с т а н о в н и к а , које су у задње доба ускочиле из Дувна,

178
Р а м е и других о к о л н и х предјела у државу В а ш е П р е в е -
дрости, к а к о би их м о г а о б е з о д л а г а њ а н а с е л и т и гдје ми
буде н а р е ћ е н о од у з в и ш е н о г г е н е р а л н о г п р о в е д и т о р а .
Н а д а м се да he п р и с т а т и да их смјестим у о к о л и ц и Си-
њ а , ј е р к а к о су сви к а т о л и ч к о г о б р е д а , м а њ е побућују
7
сумњу него други. Ч е к а м њ е г о в о м и ш љ е њ е и у погледу
п р е б и в а л и ш т а рамских о т а ц а , а мислим да би најупут-
није било кад би се м о г л о н а с е л и т и их на к а к в о о с т р в о ,
тим више ш т о се м е ђ у њ и м а н а л а з и и извјесни ф р а т а р
Андрија, који је са А т л а г и ћ е м т о л и к о присан и д о м а ћ и
да је постао а к о не о д м е т н и к , с в а к а к о в р л о с у м њ и в , и
који, под и з г о в о р о м б о л е с т и , није ј о ш и з и ш а о преда ме
већ б о р а в и м е ђ у М о р л а ц и м а у Дугопољу, н е к о л и к о ми-
ља д а л е к о од К л и с а . Ја сам м е ђ у т и м на с п р е т а н н а ч и н
донио гвардијану до з н а њ а да бих ж е л и о с њ и м се саста-
т и , па а к о и даље о с т а н е у п о р а н , настојаћу да га о п р е -
зно приведем дужној п о к о р н о с т и . Ш т о в и ш е примјећу-
јем њ е г о в страх, тим се в е ћ м а увјеравам да му је савјест
нечиста и то даје повода да га не п у ш т а м с о к а . . . "

У д е п е ш и од 18. н о в е м б р а , ј о ш увијек из С п л и т а ,
З е н о извјешћује:

„ Ј о ш сам у о ч е к и в а њ у н а м ј е р а у з в и ш е н о г г е н е р а л -
ног п р о в е д и т о р а , у погледу с м ј е ш т а њ а р а м с к и х о т а ц а и
породица, које су се послије њ е г о в а о д л а с к а п о д л о ж и л е
В а ш о ј П р е в е д р о с т и и чији б р о ј , н а р о ч и т о оних к а т о -
л и ч к о г о б р е д а , дневно р а с т е . Ја их м е ћ у т и м н е п р е к и д н о
митим љубазним поступцима не бих ли п р и м а м и о ј о ш и
друге, к а о ш т о ми је доиста и успјело п р и в у ћ и двадесе-
т а к кућа и з Р а к и т н а , м о с т а р с к о г о к р у г а , м е ђ у к о ј и м а
има четрдесет људи од о р у ж ј а . . . О ч е к у ј е м с в а к о г часа
7
Православни су, регби, и онда били политички сумњиви.

12* 179
и ч е т у к о ј а се упутила на С к о п љ е да спроведе ј о ш и дру-
ге п о р о д и ц е из о н о г к р а ј а , к о ј и м а је поглавица н е к и
а
п о п Ђ у р а ђ , г р ч к о г о б р е д а . . ."

Н а п о к о н се р и ј е ш и л о и п и т а њ е које је З е н а т а к о
дуго з а д р ж а л о у Сплиту. О с м о г д е ц е м б р а п и ш е он из
Задра Сенату у Млетке:

„ . . . Приволом узвишеног генералног преведитора,


р а м с к и м се је о ц и м а д о з н а ч и л а п р и в р е м е н о за пребива-
л и ш т е о п а т и ј а св. С т и п а н а ван града С п л и т а , а ф р а т а р
А н д р и ј а , б и в ш и А т л а г и ћ е в присни, о п о р а в љ е н о д боле-
с т и , д о ш а о је на п о к о р н о с т . Ја га з а д р ж а в а м код себе да
из њ е г а и з в у ч е м ш т о би м о г л о да буде од користи за оп-
ш т у с т в а р мада ми се не чини у п о т р е б љ и в за в е л и к е за-
д а т к е . И с т и н а је да он познаје д о б р о сусједне крајеве и
да ужива п о в ј е р е њ е угледних Т у р а к а , н а р о ч и т о у Кни-
ну, на који ја будно п а з и м .
Г е н е р а л н и п р о в е д и т о р п р и с т а о је и да бројне поро-
дице христјана к а т о л и к а , које су ce у задње доба подло-
ж и л е В а ш о ј П р е в е д р о с т и , остану с м ј е ш т е н е у подручју
Сиња и Дицма..."
О в и м престају у З е н о в и м д е п е ш а м а вијести о о в о м
п р е д м е т у . Д а љ е згоде р а м с к о г б р а т с т в а д о њ е г о в о г ко-
н а ч н о г н а с е љ е н а у С и њ у п о з н а т е су из к њ и г е о. И. М а р -
ковића.

" Д о н е к л е з б о г необразовања, а унеколико з б о г инерције, по та-


дањем схватању римокатолика, уз читав низ других назива, за српски
православни о б р е д се каже и да је грчки.

180
НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О
ПЕРАШТАНСКИМ ХАЈДУЦИМА И О
ХАРАМБАШИ БАЈУ ПИВЉАНИНУ

Све ш т о се знаде о х а р а м б а ш и Бају Н и к о л и ћ у П и в -


љанину и о п е р а ш т а н с к и м хајдуцима о г р а н и ч е н о је на
један к р а т а к период Б а ј о в а ж и в о т а и хајдучког дјелова-
ња т ј . на р а з м а к в р е м е н а к о ј и иде од а п р и л а 1684. па до
Б а ј о в е погибије на В р т и ј е љ ц и . Г. Ј. Т о м и ћ , који je о о-
в о м предмету дао једну добру и на научној о с н о в и р а ђ е -
1
ну расправу, није и м а о поузданих п о д а т а к а за в ри ј е ме
које је т о м е п р е т х о д и л о , па је с т о г а в о л и о да се т о г вре-
мена и не д о т и ч е . У д у г о г о д и ш њ е м раду по з а д а р с к и м
архивама ја сам н а и ш а о на н е к о л и к о п о д а т а к а и из т о г
ранијег в р е м е н а , п а к а к о ј е д ј е л о в а њ е п е р а ш т а н с к и х
хајдука дало п р е д м е т једној посебној групи народних
пјесама у којима Б а ј о П и в љ а н и н заузима г л а в н о мје-
с т о , бити ћ е , м и с л и м , од к о р и с т и да се п р и к у п љ е н и по-
даци објаве, к а к о би п о с т а л и приступни свима н а у ч н и м
радницима који у н а р о д н и м пјесмама истражују исто-
ријске е л е м е н т е .
Најстарији п о м е н о Бају н а л а з и ce у списима далма-
тинског генералног проведитора Антонија Приулија.
2
To су т р и терминације издане на Х в а ру 11. јуна 1669,
којима П р и у л и , н а м о л б у х а р а м б а ш а Б а ј а П и в љ а н и н а ,
1
J. Н. Томић, Последње две године живота и рада харамбаше
Баја Николића Пивљанина, Б е о г р а д 1901.
2
Назив за проведиторска нарећења. Ове се терминације налазе
у Приуловим списима, књ. II, стр. 560. Задарски млетачки архив, сада
Archivio storico della R. Prefettura.

181
Грујице Ж е р а в и ц е и В у к о с а в а П у х а л о в и ћ а „поглавица
хајдука који чувају к о т о р с к и к р а ј " наређује да се сва
т р о ј и ц а заведу к а о војници у списак „ з а с л у ж н и х " ко-
т о р с к е к о м о р е . ( М е ђ у н а г р а д а м а које је Р е п у б л и к а ди-
ј е л и л а за заслуге п р е м а д р ж а в и , н а ј ч е ш ћ а и најобични-
ја б и л а је та да се з а с л у ж н о л и ц е унесе у списак једне
ч е т е п л а ћ е н е војске. О н о је т и м е с т и ц а л о право на пла-
ћу и х љ е б , без о б а в е з е на в р ш е њ е војничких дужности.
М л е т а ч к а а д м и н и с т р а т и в н а т е р м и н о л о г и ј а звала је ту
a
врсту награда „piazze de b e n e m e r i t i " а народ „ м р т в е
п л а ћ е " . ) П р в о г о к т о б р а 1669. П р и у л и је издао у З а д р у
једну ч е т в р т у терминацију истог садржаја у корист ха-
3
рамбаше Јове Сикимића из Мириловића.
З а н и м љ и в о је да ce у т е р м и н а ц и ј и о д р е ђ е н о ј за Б а -
ја, он назива „ C a r a m b a c c a B a i o Piuglianin" и да се тај на-
родни н а з и в не п о н а в љ а в и ш е ни у једном од докумена-
та гдје је ријеч о њ е м у . Из те се терминације дознаје
ј о ш да се је Б а ј о д о б р о в о љ н о п о д л о ж и о М л е т а ч к о ј Ре-
публици, да je у н е п р е к и д н о м р а т о в а њ у с Турцима изла-
г а о ж и в о т и д о п а д а о р а н а и, најзад, да за све труде,
т р о ш к о в е и опасности поднесене у дуждевој служби ни-
је до тада б и в а о од д р ж а в е н а г р а ђ и в а н .
У с е п т е м б р у те исте године стигла je у Далмацију
4
вијест о миру с к л о п љ е н о м у Кандији. К а о сви дуготрај-
ни р а т о в и , т а к о је и овај б и о за м н о г е п о с т а о и з в о р при-
хода и б л а г о с т а њ а . М н о г о је н а р о д а гинуло у рату, али
је н е с р а в њ и в о в и ш е ж и в ј е л о од р а т а . У Далмацији је од
њ е г а ж и в ј е л о г о т о в о све с т а н о в н и ш т в о у н у т р а ш њ о с т и
5
а н а р о ч и т о к о т а р с к и ускоци и п е р а ш т а н с к и хајдуци.
а
„ М е с т а за заслужне."
3
Ibid., str. 6 2 0 a t.
4
„Historia della guerra di Dalmatia tra Veneziani e Turchi del D o t -
tor Francesko Difnico dall anno 1645 fino alia pace e separazione dej con­
fini," савремени рукопис y задарској Biblioteca Paravia.
5
Котарски cy ускоци пљачкањем пограничних турских крајева
били у ово вријеме толико умножили своје благо да је један проведитор
предлагао Сенату да их присили да замету сву стоку која прелази број
нужан за обраћивање з е м љ е и исхрану народа. Д е п е ш а ген. пров. Ђи-
ролама Контаринија од 28. ф е б р у а р а 1663. Млет. држ. арх., ф. 81/489.

182
Р а з у м љ и в о j e , д а к л е , ш т о je вијест о миру и, к а о посље-
дица т о г а , з а б р а н а ч е т о в а њ а и з а з в а л а з а п р е п а ш ћ е њ е у
хајдучким и у с к о ч к и м р е д о в и м а . И једне и друге дово-
дио је с в р ш е т а к р а т а у в р л о т е ж а к п о л о ж а ј : п о в р а т к а
на стара о г њ и ш т а није им б и л о , а на н о в и м а није б и л о
више услова за ж и в о т . М л е т а ч к и управници, који су,
сви одреда, били в р л о суптилни п с и х о л о зи , у в и ђ а л и су
опасност која је за д р ж а в у м о г л а да настане из незадо-
вољства једног е л е м е н т а к а к а в су били ускоци и хајду-
6
ци. С т о г а је П р и у л и на п р в и глас о миру п о з в а о к себи
у З а д а р све у с к о ч к е и хајдучке с т а р ј е ш и н е да с њ и м а
проучи начин к а к о би им се м о г л и с т в о р и т и услови за
н о р м а л а н ж и в о т . С в а к и је од г л а в а р а поднио проведи-
тору свој посебни п р е д л о г , а овај је све те п р е д л о г е по-
слао Сенату на одлуку. На то је од С е н а т а д о ш а о одго-
вор да се пошаљу у М л е т к е у с к о ч к и и хајдучки изасла-
ници ради у р е ђ е њ а њ и х о в о г п и т а њ а . К а к о је управ тада
П р и у л и био п р е д а о управу з е м љ е н о в о м п р е в е д и т о р у
Б а р б а р у и с п р е м а о се на п о в р а т а к , п о в е о је он са с о б о м
7
у М л е т к е (децембра 1669) и те п о с лан и к е . К а о пред-
ставници п е р а ш т а н с к и х хајдука о т п у т о в а л и су са П р и -
улом х а р а м б а ш е Б а ј о Н и к о л и ћ , Грујица Ж е р а в и ц а ,
6
У д и р е к т и в а м а р и с а н с к о м р е к т о р у ген. п р о в . Б а р б а р о к а ж е з а
хајдуке: „ s o n o p e r s o n e di spiriti a r d e n t i , facili alle risse, nemici de T u r c h i
confinanti e che avezzi alia liberta d u n a lunga g u e r r a , si s o n o a b i t u a t i agli
homicidi et alle r a p i n e ; o n d e vi v o r r a g r a n d a t t e n z i o n e p e r t e n e r l i in dove-
r e , m i s c h i a n d o c o n le m a n i e r e d e s t r e e piacevoli a n c o q u a l c h e m i n a c c i a di
castigarli, p r o c u r a n d o Г o b b e d i e n z a senza innoltrasi ad i m p e g n i , c h e pos-
6
s o n o con genti cosi rozze tirar a c i m e n t o la p u b b l i c a d i g n i t a " . З а д . м л е т .
apx. Списи A . Б а р б а р а , II, с т р . 181.
6
„ О н и су људи в а т р е н е н а р а в и , л а к о з а м е ћ у к а в г у , д у ш м а н и су
Т у р а к а из п о г р а н и ч н и х о б л а с т и и, будући да су д у г о т р а ј н и м р а т о в а -
њ е м н а у ч и л и на с л о б о д у , н а в и к л и су и на у б и ј а њ е и на п љ а ч к у . С т о г а
их в а љ а в е о м а о б а з р и в о д р ж а т и на узди и у б л а г о н а к л о н о и п р и ј а т н о
поступање према њима убацити и понеку претњу да he бити к а ж њ е н и ,
т е т а к о п о с т и ћ и п о с л у ш н о с т б е з п р е у з и м а њ а о б а в е з а к о ј е б и , к о д та-
к о сирових људи, м о г л е с т а в и т и н а к о ц к у д о с т о ј а н с т в о ј а в н е в л а с т и . "
Д и ф н и к о . op. c i t .

183
В у к о с а в П у х а л о в и ћ и б у љ у г б а ш а М и л о ш е в и ћ . Та су че-
т в о р и ц а д е с е т о г ј а н у а р а 1670. управила на дужда молбу
у којој се к а ж е : да је број хајдука, који су 1654. г. пре-
бјегли у подручје П е р а с т а п о р а с т а о на 1.500 душа, од
којих је 500 с п о с о б н о за оружје и да је сада, усљед м и р а ,
о п с т а н а к свег т о г н а р о д а д о в е д е н у п и т а њ е , па се ради
т о г а м о л и да се хајдучким п о р о д и ц а м а одреди к а о бора-
в и ш т е или В р а н а у К о т а р и м а или Рисан у Б о к и , да им се
уз мјесто удјели и з е м љ а , а д о к ова стане на род, да им
се обезбједи исхрана из д р ж а в н и х средстава. Д а љ е : да
се и хајдуци о п р о с т е свих н а м е т а и ц а р и н а , к а о ш т о су
од њих п р о с т и П а ш т р о в и ћ и , Г р б љ а н и и П е р а ш т а н и и,
најзад, да им се п р и з н а п р а в о на п р в о с т е п е н о пресуђи-
в а њ е свих међусобних г р а ђ а н с к и х и кривичних парни-
8
ца.
Сад се С е н а т н а ш а о у н е п р и л и ц и . Хајдучки су за-
хтјеви били п р е т ј е р а н и и н е п р и х в а т љ и в и , а о т в о р е н о их
о д б и т и није б и л о савјетно ј е р би тад хајдуци, и о н а к о
н е з а д о в о љ н и , ударили у к р а ј н о с т и , а тих се С и њ о р и ј а
грдно бојала. Ради т о г а се р и ј е ш е њ е по овој м о л б и по-
ч е л о да з а в л а ч и т о л и к о да су х а р а м б а ш е , н а п о к о н , изгу-
биле с т р п љ е њ е и управиле на дужда поспјешницу у ко-
јој к а ж у да је в е ћ седми мјесец к а к о су они оставили
своје к у ћ е и к л а т е ce по З а д р у и по М л е ц и м а о свом о-
г р о м н о м т р о ш к у , па ради т о г а , „ у м о р н и и с у з н и " , м о л е
да им се и с п л а т е з а о с т а ц и њихових војничких п л а ћ а , ко-
ји су п о р а с л и на 600 д у к а т а , к а к о би тим новцем мог л и
да се п о в р а т е у з а в и ч а ј . А а к о се до њихова п о л а с к а не
би донијело р и ј е ш е њ е по њиховој м о л б и , они ће овла-
стити ј е д н о л и ц е у М л е ц и м а да их у т о м послу заступа.
Упозорују, на концу, дужда, да су у п е р а ш т а н с к о м кра-
ју и у м а к а р с к о м приморју х а р а м б а ш е о н о исто ш т о и
с е р д а р и у К о т а р и м а па м о л е да код о д р е ђ и в а њ а награда
буду изједначени са с е р д а р и м а .
8
З а д . млет. арх. Списи А. Барбара, I, стр. 191.

184
О в а je нова м о л б а п р у ж и л а С и њ о р и ј и прилику да
се часно извуче из ове мучне ситуације. В е ћ п е т о г ф е -
бруара добиле су х а р а м б а ш е позив да предстану Сена-
ту, и кад су преда њ и з и ш л и , п р о ч и т а н о им је и п р е д а н о
написмено р и ј е ш е њ е к о ј и м С е н а т признаје њихове за-
слуге, увјерава их о својој б л а г о н а к л о н о с т и , о б е ћ а в а да
he ce њиховим ж е љ а м а у г р а н и ц а м а м о г у ћ н о с т и и з и ћ и у
сусрет кад ce о т о м п и т а њ у добију нужне о б а в ј е с т и , a
м е ђ у т и м нек се они п о в р а т е својим к у ћ а м а и на поврат-
ку сврате к г е н е р а л н о м п р о в е д и т о р у , којему је н а р е ђ е -
но да им у свакој п о т р е б и буде при руци. И доиста т о г
истог дана (5. ф е б р у а р а 1670) издана је на д а л м а т и н с к о г
п р о в е д и т о р а Б а р б а р а дукала к о ј о м му се нарећује да до
к о н а ч н о г р и ј е ш е њ а о в о г п и т а њ а з а д р ж и хајдуке у мје-
стима гдје су и до тада п р е б и в а л и , да им п о р а з д и ј е л и из-
весну количину ж и т а а ч е т в о р и ц у х а р а м б а ш а „обуче
9
како се то обично радило".
Овај провизоријум п о т р а ј а о је до двадесет п е т о г ју-
на те године. T o r дана издао је Б а р б а р о једну дугу т е р -
минацију, у којој се додијељује хајдуцима град Р и с а н са
селима Г р а х о в о , С т р а ж а р н и ц а , Ц р н а , Ј е л а , М р а м о р ,
Вишње Поље, Дврсно, Прапатница, Кривошије, Кље-
нац, С о љ и ц е , В и т о г л а в и У б л и ; удара г р а н и ц а м е ђ у
р и ш њ а н с к о м и п е р а ш т а н с к о м о б л а с т и те и једна и дру-
га ставља под јурисдикцију м л е т а ч к о г р е к т о р а , који ј е ,
10
ради обуздавања хајдука, т р е б а о да п р е б и в а у Рисну.
А л и н и с т а њ е с т в о р е н о о в и м р и ј е ш е њ е м није б и л о ,
дуга вијека. Д о г о д и л о се да је н е к и Јусуф-ага Р и з в а н о -
в и ћ , чија су и м а њ а б и л а у крају з а у з е т о м од хајдука, де-
в е т о г јануара 1 6 7 1 . " п о к у ш а о да ове отуда истисне и си-
л о м уђе у Рисан. Из о в о г се п о ку ш аја и з р о д и о с у к о б у
коме су Турци н а с т р а д а л и , о с т а в и в ш и на т е р е н у м н о г о
мртвих a у хајдучким р у к а м а з н а т а н плијен. Да се осве-
9
З а д . млет. арх. Списи А. Барбара, кн>. I, стр. 191.
10
З а д . млет. арх. Списи А. Барбара, кн>. II, стр. 181.
11
Шилобадовићева кроника, Старине X X I .

185
те за ришњански покољ, а знајући из искуства шта зна-
чи хајдучко сусједство, погранични Турци су порадили
на Порти да се хајдуци макну из тог краја. Порта је
прихватила њихов захтјев и у преговорима са баилом
Молином енергично затражила да се хајдуци уклоне из
Рисна. Из бојазни да не наруши мучно закључени мир,
Сињорија је попустила и жртвовала хајдуке. Сенат је
донио одлуку да се они раселе из Боке и тако је дошло
да су почетком јуна 1671. ришњански хајдуци укрцани
на млетачко бродовље и сви до посљедњега превезени у
12
Пуљ у Истри.
Огорчени оваким ријешењем свог питања и раз-
дражени призором биједе својих породица, хајдуци су
ce у Пуљу побунили и стали да пљачкају тамошње ста-
новништво. Нереди су у Истри ухватили толико маха да
се Сенат озбиљно забринуо и журно упутио у Пуљ Бар-
бара да умири хајдуке и васпостави ред. Барбаро је био
и добар управник и лично храбар човјек, па je с тих
својстава био омилио хајдуцима. Он је стигао у Пуљ по-
ловицом јула и захваљујући угледу који је уживао, ус-
пио је за кратко вријеме да примири хајдуке, подијелио
им земљу у околици Пуља и постарао се да им обезбје-
13
ди хљеб до прве жетве.
Али је ово примирење било само привидно и часо-
вито. Незадовољство хајдука са новим стањем било је и
сувише дубоко да би се дало излијечити палијативним
средствима. Неспособни да се аклиматизују под новим
поднебљем, хајдуци су се користили сваком приликом
да се ослободе своје истарске интернације. Многи су
бјежали у Сењ, гдје је још тињао стари ускочки дух и
гдје се још увјек помало тјерало гусарство и хајдучи-
12
Д и ф н и к о , op. cit.; Historia della Republica Veneta di Battista Na-
ni Cavaliere e Procuratore di S. Marco, V e n e t i a M D C L X X I X , C o m b i e La
N o u , P a r t e s e c o n d a . З а д . м л е т . apx. С п и с и A . Б а р б а р а , к њ . I I , с т р . 449,
471.
13
Д и ф н и к о , op. cit.

186
14
ја; многи cy ce к р и ш о м , или под л а ж н и м и з г о в о р и м а ,
в р а ћ а л и у Б о к у . Н е м о ћ н и да спријече бјекства у т у ђ у
државу, М л е ч и ћ и су се с в е т и л и хајдуцима које би зате-
кли у својој. К о т о р с к и провидур с т а о је да из архива из-
в л а ч и старе и з а б о р а в љ е н е хајдучке осуде и да их из-
вршује. На тај је н а ч и н м н о г о од оних хајдука који су се
били в р а т и л и у Б о к у доспјело на галије, у к л и ш к у
т в р ђ а в у и у и з г н а н с т в о . К а д је та н е с р е ћ а задесила и
хајдучког х а р а м б а ш у М а т а Њ е г у ш е в и ћ а , хајдуци у Пу-
љу р и ј е ш е да упуте дужду п о с л а н и к а . Хајдучки посла-
ник б и о је о в о г пута Б а ј о П и в љ а н и н , али о о в о м њ е г о -
вом боравку у М л е ц и м а није се сачувао н и к а к а в пода-
т а к , сем м о л б е коју је он 27. м а р т а 1673. у п р а в и о на
дужда.
С м ј е р н а по ф о р м и , али у суштини одлучна, Б а ј о в а
м о л б а истиче да су све хајдучке к р и в и ц е у г а ш е н е амне-
стијом коју je у С и њ о р и ј и н о име п р о г л а с и о Б а р б а р о ,
кад их је дизао из Б о к е , па с т о г а м о л и да се хајдуци који
се н а л а з е на галијама, по т а м н и ц а м а и у изгнанству пу-
сте на слободу, ј е р ћe и н а ч е сви о н и који су о с т а л и у Пу-
љу, ради з а ш т и т е својих ж и в о т а , м о р а т и да о д с е л е у
другу државу. М о л б а j e , по у о б и ч а ј е н о м поступку, по-
слана на извештај п р о в е д и т о р у у З а д а р и Б а р б а р у , к а о
15
з а д њ е м који је ту ч а с т обнашао. Шта је С е н а т по овој
м о л б и з а к љ у ч и о , није н а м п о з н а т о . М о р а с в а к а к о д а јој
се удовољило и да је т о м п р и л и к о м наступила и н е к а
промјена у о п ш т е м стању пуљских хајдука. На ову прет-
14
„Osserviamo il passaggio a Segna delle 10 famiglie degli Haiduchi
di Pola e nella notitia dei loro disegni di portarsi in partita uniti c o n Segna-
ni a danno de Turchi s o n o commendabili le disposte avvertenze perche sia
в
loro imredsito il transito per il nostro stato." Сенатска дукала од 28. a-
прила 1674. З а д . млет. арх. Списи П. Ћиврана, II, 790.
в
„Примећујемо да д е с е т породица хајдука из П у љ а прелази у
Сењ, те би ваљало, с о б з и р о м на вести о њиховим намерама да се ује-
дине са Сењанима и крену у поход против Турака, предузети п о т р е б н е
мере да се спречи њихово кретање по нашој држави."
15
З а д . млет. арх. Списи П. Ћиврана, I,стр. 565.

187
поставку упућује о к о л н о с т ш т о м а л о в р е м е н а послије
ове Б а ј о в е мисије, н а л а з и м о н а с т а њ е н а у З а д р у и њега
и х а р а м б а ш е С и к и м и ћ а и Њ е г у ш е в и ћ а . Б а ј о м о р а да се
п р е с е л и о у З а д а р ј о ш 1674. и да је ту д о ш а о у додир са
с р п с к и м г л а в а р и м а к о т а р с к и х у с к о к а , ј е р се в е ћ под 17.
ј а н у а р а 1675. н а л а з и з а б и љ е ж е н о в ј е н ч а њ е њ е г о в а бра-
16
та Д и м и т р и ј а са А н о м Ј а н к о в и ћ .
Из једног судбеног а к т а у списима п р о в е д и т о р а Ђи-
р о л а м а Гриманија од 3. д е ц е м б р а 1675. дознајемо да се
ј е Б а ј о п а р н и ч и о с а В у ч и ћ е м К а и ћ е м ради р о б а О м е р а
М у с т а ј ћ е х а ј и ћ а , који је б и о на причуви у градској бол-
ници у З а д р у , па да спријечи г о м и л а њ е т р о ш к о в а за
храну р о б а , понудио се п р и м и т и га к себи и чувати до
р и ј е ш е њ а спора. Тој о б а в е з и Б а ј о в о ј приступио ј е , к а о
7
порук, Стојан Јанковић.'
П е т о г ф е б р у а р а 1676. други Б а ј о в б р а т , П е т а р ,
в ј е н ч а о ce у ц р к в и С в . И л и ј е у З а д р у са С а в о м Магази-
новић а истог је дана к р ш т е н С и м е у н , син Б а ј а Н и к о л и -
ћа и ж е н е му М а н д е . К о д т о г су к р ш т е њ а кумовали за-
дарски п л е м и ћ Гргур Д е т р и к о и А н а , ж е н а х а р а м б а ш е
18
Матије Његушевића.
Д в а д е с е т седмог ф е б р у а р а 1676. з а т р а ж и о је Ј о в о
С и к и м и ћ да се и з в р ш и пресуда од 25. ј а н у а р а 1675, к о -
ј о м је х а р а м б а ш а М а т о Њ е г у ш е в и ћ осуђен д а му п л а т и
19
10 цекина.
П р в о г о к т о б р а 1677. к р ш т е н je у ц р к в и С в . И л и ј е у
20
З а д р у Н и к о л а , син М и т р а Н и к о л и ћ а и А н е Јанковића.
16
Libro del santo martimonio ( 1 6 3 3 - 1 7 8 6 ) . Архив цркве Св. Илије
у Задру.
17
З а д . млет. арх. Списи Ђ. Гриманија I, стр. 4.
18
Libro del Santo B a t t e s i m o della veneranda Chiesa di S. Elia pro-
feta del rito greco ( 1 6 3 6 - 1 7 7 7 ) . Парохијски архив цркве Св. Илије у За-
ДРУ-
19
З а д . млет. арх. Списи Ђ. Гриманија, I, стр. 246.
20
Наведена матица крштених у парохијском архиву цркве Св.
Илије у Задру.

188
У истој ц р к в и п о л о ж и о je 16. ј а н у а р а 1678. Б а ј о
Н и к о л и ћ з а к л е т в у на и к о н и Б о г о р о д и ц е и посвједочио
да не постоји н и к а к в а з а п р е к а б р а к у н е к о г в о ј н и к а
21
Новљанина.
Седмог јуна 1679. Б а ј о Н и к о л и ћ „ s o l d a t o nella
r
Cauallaria dell Ill(ustrissi)mo S(ignor) D e t r i c o " к у м о в а о
22
je на вјенчању једном другом војнику Бокељу.
О с м о г ф е б р у а р а 1680. п р о в е д и т о р П е т а р В а л и ј е р
позива „ х а р а м б а ш у А с а н а (sic!) Б а ј а " на о п р а в д а њ е ра-
23
ди н е к о г воска и з в е з е н а из З а д р а б е з и с п л а т е царине.
Генерални проведитор Ђироламо К о р н а р о терми-
нацијом од 8. маја 1680. з а б р а њ у ј е н е к и м К о т а р ц и м а ,
м л е т а ч к и м п о д а н и ц и м а , да узнемирују Б а ј а Н и к о л и ћ у
посједу једне ливаде у С о в а р а м а , коју је овај узео у за-
куп од Т у р а к а , а т е р м и н а ц и ј о м од 2. јуна 1682. з а б р а њ у -
је Бају да в р и ј е ђ а и з л о с т а в љ а свог б р а т а П е т р а и да се
24
у п л и ћ е у ствари које о в о м припадају.
У једном запису на г р ч к о м језику у м а т и ц и к р ш т е -
них ц р к в е С в . И л и ј е з а б и љ е ж е н о је да је п р в о г м а р т а
1683. код једног к р ш т е њ а к у м о в а о „ х а о а ц л а о ч д (дАауш
vuxoXinog".
У о в о се вријеме већ био о б р а з о в а о „ С в е т и с а в е з " и
о т п о ч е о њ е г о в е п о х а л н и р а т с Т у р с к о м Ц а р е в и н о м . Ви-
јести о савезу х р и ш ћ а н с к и х в л а д а р а и о њ и х о в о м зајед-
н и ч к о м иступу п р о т и о п ш т е м душманину нијесу о с т а л е
без одјека м е ђ у д а л м а т н и с к и м С р б и м а . Ј о ш прије н е г
је стигао глас о т у р с к о м п о р а з у под Б е ч о м , к о т а р с к и су
се ускоци били у с к о м е ш а л и и о т п о ч е л и ч е т н и ч к у акци-
ју. Н а челу т о г п о к р е т а стајао ј е И л и ј а , б р а т С т о ј а н а
21
Наведена матица вјенчаних у истом архиву.
г
„Војник у Коњици П р е в е д р о г Господина Д е т р и к а . "
22
Матица крштених.
23
З а д . млет. арх. Списи П. Валијера, II, стр. 528.
24
З а д . млет. арх. Списи Ђ. Корнара, II, стр. 22 и 405.

189
Ј а н к о в и ћ а . С и њ о р и ј а , која je у овој п о ч е т н о ј ф а з и р а т а
б и л а истински р и ј е ш е н а да по сваку цијену сачува неу-
т р а л н о с т , у п о т р е б и л а је сва средства да угуши у замет-
ку сваку акцију својих п о д а н и к а управљену на ш т е т у
турских сусједа. П р о в е д и т о р Л о р е н ц о Д о н а , п о к у ш а о ј е
да б л а г и м п о с т у п к о м с к л о н и Илију Ј а н к о в и ћ а да се при-
м и р и и п о к о р и њ е г о в о ј в л а с т и , а кад му то није успјело,
п р и б е г а о је с т р о г о с т и и п р о г л а с о м од 13. с е п т е м б р а
1683. ударио уцјену на главу т о г р у ш и т е љ а С и њ о р и ј и н а
спокојства и изагнао га из свих Републичиних земаља.
Да појача дјејство ове мјере, Д о н а т о је четири дана по-
слије о в о г а п р о г л а с а п о с л а о у з а т о ч е њ е у М л е т к е Или-
25
јину б р а ћ у , С т о ј а н а и Завишу. О в о је с а м о једна од
б е з б р о ј а н и х мјера, које је Д о н а т о у то вријеме употре-
б и о да у к р о т и р а з у л а р е н е у с к о к е , али су све те мјере
б и л е о с н о в а н е на п л а т о н с к о м принципу а у к т о р и т е т а
једне в л а с т и , којој је недостајала снага да и з в р ш и ка-
з н е н е санкције својих н а р е д а б а , па је р а з у м љ и в о з а ш т о
су о н е , све одреда, о с т а л е б е з у с п ј е ш н е . Н а р о ч и т о по-
слије вијести о п о р а з у под Б е ч о м , п о к р е т је узео толи-
ко маха да није б и л о б р а н е која би м о г л а да га заустави.
К а д ce у К о т а р и м а з а в р г л а крајина, п р о р а д и л а је и
у Бају хајдучка крв. З а п о с т а в љ а ј у ћ и све о б з и р е , он је
ч е т в р т о г н о в е м б р а 1683. у м а к а о из З а д р а и придружио
се Илију Ј а н к о в и ћ у . To исто учинио је 27. ј а н у а р а 1684.
и б р а т му М и т а р . А л и њ и х о в о ч е т о в а њ е у К о т а р и м а ни-
је дуго т р а ј а л о . О б о ј и ц а су послије м а л о в р е м е н а , на
Д о н а т о в п о з и в , в р а т и л а ce у З а д а р и п р о в е д и т о р им је
о п р о с т и о кривицу и н а р е д и о да се о п е т унесу у спискове
26
ч е т а из којих су к а о бјегунци били брисани.
К р о з TO je и С и њ о р и ј а , на П а п и н о н а в а љ и в а њ е , a
ј о ш в и ш е под сугестијом с а в е з н и ч к и х побједа, п о ч е л а
п о м а л о да одступа од своје с т р о г е н е у т р а л н о с т и и да се
потајно спрема за р а т . У знаку т о г с п р е м а њ а смјењени

- Списи Л. Дона, I, стр. 44 а т. и 273.


26
Списи Л. Дона, I, стр. 404 и 405.

190
су к о т о р с к и и д а л м а т и н с к и п р о в е д и т о р . За к о т о р с к о г
п р о в е д и т о р а п о с т а в љ е н је А н т о н и ј е З е н о а Д о н а т а је
имао д а замјени Д о м е н и к М о ћ е н и г о . З е н о ј е о т п у т о в а о
да прими дужност прије М о ћ е н и г а и кад је, на путу за
К о т о р , п р о л а з и о к р о з з а д а р с к е воде, з а т р а ж и о је од
Д о н а т а да му уступи Б а ј а и М и т р а Н и к о л и ћ а „рег poter-
si de mede(si)mi prevalere in pub(bli)co servitio nelle
a
corr(en)ti congiunture". Д о н а т о je и з и ш а о y сусрет З е н о -
вој молби и т е р м и н а ц и ј о м од 12. а п р и л а 1684. н а р е д и о
да п л а ћ е од 50 л и р а у новцу и 45 у хљебу, које Б а ј о и
М и т а р Н и к о л и ћ примају у к о њ и ч к и м ч е т а м а к а п е т а н а
С о л и м а н а и П о с е д а р с к о г , имају од сада у напријед да
27
им се дозначују п р е к о к о т о р с к е коморе.
Б а ј о се д а к л е , п о л о в и ц о м а п р и л а 1684, и л и са З е -
ном или непосредно по З е н о в у доласку, послије чет-
р н а е с т о г о д и ш њ е г одсуства п о в р а т и о у Б о к у , на т е р е н
свог ранијег рада. Д а љ и р а з в о ј и с в р ш е т а к т о г рада по-
знати су из р а с п р а в е J. Н. Т о м и ћ а .
Кад је 1689. г. г е н е р а л н и п р о в е д и т о р А л е к с а н д а р
М о л и н о б о р а в и о у К о т о р у , издао је 26. с е п т е м б р а тер-
минацију к о ј о м „stante la m o r t e del C a r a m b a s s a B a i o Ni-
colich, in pub(bli)co seruitio seguita"* н а р е ђ у ј е да ce y
спискове к о њ и ч к е ч е т е к а п е т а н а С о л и м а н а заведу Б а -
јов брат М и т а р и два старија Б а ј о в а сина, В у к и Си-
28
меун.
О в о je, у списима з а д а р с к о г м л е т а ч к о г архива по-
следњи помен о х а р а м б а ш и Бају П и в љ а н и н у .

27
З а д . млет. арх. Списи Л. Д о н а , I, стр. 411.
28
З а д . млет. арх. Списи А. Молина, II, стр. 27.
л
.,Да би их могао употребити у јавној служби с о б з и р о м на тре-
нутне прилике."
* „ З б о г смрти Харамбаше Баја Николића која је наступила у
јавној служби."

191
СУЖЊИ НЕВОЉНИЦИ

У бескрајним б о р б а м а које је н а ш народ водио и


п р о т и Т у р ц и м а и уз Т у р к е , б о р б а м а које су испуниле
п е т глувих в ј е к о в а н а ш е историје, з а р о б љ а в а њ е и пада-
ње у р о п с т в о п о с т а л о је б и л о о б и ч н а , свакодневна поја-
ва у н а р о д н о м ж и в о т у . С т о г а су р о б о в а њ е , бијег из роп-
ства, к р а ђ а дјеце од стране р о б о в а , преудаја ж е н е за-
р о б љ е н о г ј у н а к а , с л у ж е њ е крсног имена у т а м н и ц и ,
п р о ш њ а о т к у п а , ж е н и д б а са р о б и њ а м а и сл. т о л и к о ис-
к о р и ш ћ е н и к а о м о т и в и у н а ш и м н а р о д н и м пјесмама.
Р а з у м љ и в о је и да је једна т а к о ч е с т а појава м о р а л а да
о с т а в и и писаних т р а г о в а у д о к у м е н т и м а који су нам се
с а ч у в а л и из оних в р е м е н а и писац је ових редова у свом
а р х и в с к о м р о в а њ у доиста н а и ш а о на многе документе
који г о в о р е о р о б љ у , н а и ш а о је ч а к и на извјестан број
писама писаних из ропства, па би ти извори могли одлич-
но да послуже за једну документовану расправу о том
занимљивом питању из области међународног и приват-
н о г п р а в а . Разумије се да за једну т а к о в у радњу овдје
није м ј е с т о , али к а к о ти д о к у м е н т и садрже и неких по-
д а т а к а за л о к а л н у историју па ч а к и неких емотивних е-
л е м е н а т а , који их дижу на с т е п е н људских д о к у м е н а т а ,
њ и х о в о о б ј а в љ и в а њ е у р а з у м н о ј дози н е ћ е се, надам се,
к о с и т и са ф е љ т о н с к о м н а м ј е н о м ове публикације.

У списима з а д а р с к о г б и љ е ж н и к а И в а н а М а ц а р е л а
[Mazzarello], чији т а б е л и о н а т обухвата р а з д о б љ е од пу-

192
них 40 година (1512. до 1552) с а ч у в а н о је ч е т р н а е с т ла-
тинских записника о д р а ж б а м а р о б љ а о д р ж а н и м у З а -
дру од м а р т а 1538. до ј а н у а р а 1539. год. Р е з и м и р а ћ е м о
углавном п о д а т к е тих з а п и с н и к а :
Продаваоци робља били су: И в а н М а р и ј а К а к и
[Cachi] и з А н к о н с к е М а р к е т р г о в а ц , Л у к а ч Ч е п р н и ћ и з
Б а њ е в а ц а , п л а ћ е н и к у ч е т и к н е з а Јандрије Ш т р б ц а , Ду-
ранте де С п е р а н ц а [ D u r a n t e de Speranza] из В е н о с е , ка-
петан с т р а ж е г е н е р а л а К а м и л а О р с и н и ј а [Camilo Orsi-
ni], В и к т о р К а ц а б и „де К о н и н о " [Viktor Cazabi „ d e Con-
n i n o " ( ? ) ] , т р у б а ч г е н е р а л а К а м и л а О р с и н и ј а И в а н Ам-
брозије из К о м а , п л а ћ е н и к у ч е т и к а п е т а н а И в а н а де А-
рина [Arinno], Ф р а њ о де Дијана де Гросис [de D i a n a de
Grossis] и з А н к о н с к е М а р к е , П о п Ф р а њ о К а н а б а р и с
[Canabaris] и з С о р е н т а , к а п е л а н г е н е р а л а К а м и л а О р -
синија, Т о м а де Н а р д и н и [Nardini] из К о р т о н е , тјелесни
с т р а ж а р у ч е т и п у к о в н и к а П а в л а О р с и н и ј а , ма јс тор
П р о с п е р Гата [Prosper G a t t a ] , Н а п о л и т а н а ц , с а б љ а р
(spatarius) у З а д р у , К у к а ч К о в а р л и ч и ћ в о ј н и к у к о њ и ч -
кој ч е т и Л о м б а р д и н а Д е т р и к а , к а п е т а н а Х р в а т а , М а р -
ко из К р е м е , н а с т а њ е н у О м и ш у , И в а н А н т у н де Ви-
с к о н т е [Visconte] из Ф а н а , п е к а р у З а д р у , к а п е т а н Мау-
рус дела М а т р и ч е [ M a u r u s de la M a t r i c e ] , М а р т и н де Р е ј -
но [Reyno] т р г о в а ц у З а д р у .
Р о б о в и и з л о ж е н е д р а ж б е н о ј продаји откупили су:
А л с и л е ј д е М о н т е и з А н к о н с к е М а р к е , ма јс то р Лу-
ка из С п л и т а дрводјелац у З а д р у , А н ђ е л К а п у т о [Сари-
to] звани „ Z o p p o de G r o s s a l t e i s " , Јурај из О п а т и ј е наста-
њ е н у П о р т о Груару, И в а н из Б е р г а м а т р г о в а ц у З а д р у ,
Овидије М а з в о л и н о [Mazzvolino], „ d e S a n t a n o " ( ? ) , Н и -
к о л а д е Н а с и [Nassi] задарски п л е м и ћ , Б а р т у л Ц в и т а -
нић де М а р т и н у с о , А н т у н В и т а из Н а п у љ а , Д а р д о Ну-
нез [ D o a r d o Nunez] П о р т у г а л а ц (Lusitanus) н а с т а њ е н у
З а д р у , А н т о н и о д е М о н т е А л б е р т о , М а р о , син М а р и н а
Ћ у р ч и ј е из Д у б р о в н и к а , н а с т а њ е н у М л е ц и м а .
Предмет дражбе били су р о б о в и :

13 С т о ј а н Јанковић и у с к о ч к а ДалмациЈЈ 193


И в а н од 12 година, Ц в и т а н , син М и љ к а Клаггчића
од 14 година, З р и к у л а М а р к и ћ , М у с т а ф а , дијете од 6 го-
дина, један б е з и м е н и р о б од 20 година, Т у р ч и н Сулеј-
м а н од 35 година, Јелисије од 24 г о д и н е , Т у р ч и н Алија
од 7 година, Т у р ч и н М е с и т од 20 година, Ц в ј е т к о од 30 и
Радул од 20 година, Т у р ч и н К у р т од 4 године, Т у р ч и н
Х о л е ш од 20 година, Т у р ч и н О д а б а ш а , Т у р ч и н Алија од
8 година.
Цијене робљу к р е т а л е су се од 5 до 12 дуката и од 9
до 30 шкуда. Д у к а т је р а ч у н а н по курсу од 6 л и б а р а и 4
ш о л д а , шкуда по 6 л и б а р а и 18 ш о л д а . Н а ј ц ј е њ е је пла-
ћ е н о ч е т в е р о г о д и ш њ е т у р с к о дијете К у р т , а најскупље
двадесетогодишњи Турчин Месит.
П р в и од проданих р о б о в а био је ухваћен од м л е т а ч -
ких п л а ћ е н и х в о ј н и к а код О с т р о в и ц е , Ц в ј е т а н а К л а п -
ч и ћ а з а р о б и о је Л у к а ч Ч е п р н и ћ у К о ж у л о в ц у , Турчина
3
С у л е ј м а н а з а р о б и л и су ускоци „in dictione T u r c o r u m " , a
ускоци cy з а р о б и л и в и ш е О м и ш а и о н о јадно, ч е т в е р о -
г о д и ш њ е т у р с к о дијете к о ј е је Н а п о л и т а н а ц В и т и [Vitti]
о т к у п и о за 5 д у к а т а . М о р л а к е Ц в и т к а и Радула з а р о б и о
је М о р л а к Л у к а ч К о в а р л и ч и ћ у т у р с к о м пограничју, a
све су о с т а л е з а р о б и л и најменици К а м и л а Орсинија „in
6
n u n c u p a t i O b r o v a t i o " . Taj р и м с к и c o n d o t t i e r e , заповјед-
н и к м л е т а ч к е војске у Д а л м а ц и ј и , ударио је п о ч е т к о м
августа 1538. год. на к а ш т е л О б р о в а ц и освојио га, али
није с т и г а о ни да га о б р у ш и ј е р је пред н а в а л о м окол-
них Т у р а к а једва успио да се д о ч е п а галија и на њ и м а
1
спасе.
Р о б љ е су о т к у п љ и в а л и , к а о ш т о казује попис куп-
ца, в е ћ и н о м п у љ и ш к и и н а п у љ с к и т р г о в ц и . К у п о в а л и су
их о ч е в и д н о у сврху п р е п р о д а ј е , и то је р о б љ е в е ћ и м ди-
ј е л о м с в р ш а в а л о у И т а л и ј у . Ш т а ce je у њој д о г а ђ а л о са
1
Paolo Paruta, Historia Vinetiana, in Vinetia M D C X L V , књ. IX,
стр. 477.
a
„У турском говору."
6
„У освојеној или стеченој тврђави, званој О б р о в а ц . "

194
н а ш и м Ц в ј е т а н и м а , З р и к у л а м а , Радулима, Ј е л и с и ј и м а ,
М е с и т и м а и С у л е ј м а н и м а ? Н и ј е т е ш к о з а м и с л и т и сву
дубину трагедије те п р и м и т и в н е дјеце б у к о в и ч к о г и о-
м и ш к о г к р ш а и ш ч у п а н е из к о р ј е н а и п р е б а ч е н е у И т а -
лију, у сјајну и окрутну И т а л и ј у р е н е с а н с е .
П и с а ц није стигао да прегледа све списе сад одлич-
но у р е ђ е н о г н о т а р с к о г архива у З а д р у , али је вјероват-
но да ови ш т у р и записници нису једини т р а г о в и т о г бол-
ног с т р а д а њ а н а ш е г н а р о д а у п р о ш л о с т и .

К о д к у к а в и ч к е предаје н о в и г р а д с к е т в р ђ а в е босан-
с к о м б е г л е р б е р у И б р а х и м - п а ш и т р е ћ е г јула 1646. год.
допао је т у р с к о г р о п с т в а , м е ђ у о с т а л и м , и Г р к са о т о к а
З а н т а М а н о л и А г и а п о с т о л и т и , који ј е с л у ж и о к а о м л е -
т а ч к и најамник у новиградској посади.
У списима п р е в о д и т о р с к о г архива у З а д р у с а ч у в а н а
су два писма која је он из ропства упутио свом зсту ка-
петану М а р к у Т о р ђ и љ о н и [Torglioni] у З а д а р .
П р в о писмо у преводу са т а л и ј а н с к о г о р и г и н а л а
гласи:

„Пресвијетли Господине, Господине зете препош-


товани.

П о ш т о Господин Б о г није хтјео д а м е л и ш и ж и в о -


т а , већ да ме к а з н и за моје гријехе, е в о ме у Б а њ а л у ц и
код Госп. Алајбега Ф е р х а т п а ш и ћ а , биједна, пуна ушију,
болесна о т к а к о сам з а р о б љ е н . Н а ј п р и ј е сам о д л е ж а о
два мјесеца и ј о ш ме д р ж и т р о љ е т н а г р о з н и ц а (febbre
terzana) и не могу да и м а м ни сами један сат д о б р а , ј е р
и а к о сам б о л е с т а н , нисам п о ш т е ђ е н од труда, п о ш т о су
ме поставили за к о њ у ш а р а те м о р а м с в а к о г ј у т р а да чи-
стим стају од д е в е т н а е с т к о њ а . С п а в а м на с л а м и п о к р и -
вен једним п р о в и д н и м б и љ ц е м и моје су м у к е т о л и к е да

13' 195
би ми т р е б а л о надуго п и с а т и , а л и одустајем од т о г а ј е р
В а ш е Господство м о ж е да з а м и с л и к о л и к и су јади јед-
н о г р о б а . М о ј г о с п о д а р , в и д е ћ и да ми је сваким д а н о м
TO r o p e , д о з в о л и о ми је да п и ш е м у З а д а р , па В а с закли-
њ е м у т р о б о м Господа Б о г а („рег le viscere del Signor Id-
d i o " ) а к о je м о г у ћ е да ме о т к у п и т е и о с л о б о д и т е ових
м у к а , ј е р ја н е м а м друге наде н е г о у Б о г а и у В а с , кога
с м а т р а м не за з е т а већ за оца и стога Вас п о н о в о закли-
њем утробом Господиновом да настојите ослободити
м е , а увјерен сам да н е ћ е т е д о з в о л и т и да угинем овдје.
(Omissis.)
Н е ћ у В а м друго к а з и в а т и нег о п е т да ме о т к у п и т е a
ј а ћ у В а м и с п л а т и т ш т о дадете з а м е н е , п а м а к а р и ш а о
п р о с е ћ и по свијету, а з н а т е и сами да о н о м а л о ш т о
и м а м н а З а н т у није ничије н е г о м о ј е .
М о л и м В а с да п о з д р а в и т е моју драгу сестру, В а ш у
супругу и да п о љ у б и т е моје с е с т р и ћ е , њезину дјецу.
А к о будете писали н а З а н т е , п о з д р а в и т е о д моје стране
моје друге сестре и родбину. О в о п и ш е м са сузама у о-
ч и м а ј е р сам један н е с р е ћ н и к . О д г о в о р м о ж е т е п о с л а т и
по о н о м е који В а м преда о в о моје a TO he бити онај чо-
вјек који служи у Б о р ћ и н о в о м дућану и з а м о л и т е га да
п о ш а љ е о д г о в о р с а њ е г о в и м п и с м о м , ј е р о н п и ш е јед-
2
н о м попу који га овдје замјењује у ропству.
З а сада В а м нећу друго ш т а писати, ј е р сам В а м већ
к а з а о своје јаде, с а м о м о л и м Господа Б о г а да удијели
дуг ж и в о т В а м а , мојој сестри и мојим с е с т р и ћ и м а и
о в и м В а м при к о н ц у љ у б и м р у к е и м о л и м Вас да ми да-
д е т е к а к в и х вијести из свијета, да п р е к р а т и м вријеме
ч и т а ј у ћ и их и о п е т м о л и м Б о г а да В а с сачува.
2
П у ш т а њ е р о б а уз замјену или на јамство било је врло често.
Р о б је т р е б а о да наће замјеника, који he га до његова повратка „изсје-
сти" или поуздане „поруке" (јамце) који he преузети јамство за н>егов
повратак, и тад би га господар пуштао да иде својој кући сабирати или
просити откуп.

196
Из Б а њ а л у к е , 7. ј а н у а р а 1647.
Одани и понизни шура
Маноли Агиапостолит
М н о г о Вас п о з д р а в љ а П е т а р и з Б р е т а њ е , к о ј и ј е
т а к о ђ е р овдје р о б о в о г и с т о г м о г г о с п о д а р а . "
Foris:"

П р е с в и ј е т л о м Господину
м о м Господину П р е д р а г о м
Господин Капетану Марку
Троглиони
Задар

Д р у г о писмо од 14. ј а н у а р а исте године м н о г о је


к р а ћ е . Н е в о љ н и А г и а п о с т о л и т и ј а в љ а зету д а м у п и ш е
мада га држи дрхтавица од г р о з н и ц е ( т е м п е р а т у р а ) ј е р
му се пружа п р и л и к а да му п о ш а љ е п и с м о . Ј а в љ а му да-
ље да му је већ п и с а о , т у ж и му се да му је з л о и да му се
душа једва д р ж и у тијелу, з а к л и њ е га да га о т к у п и , мада
знаде да му ж и в о т в и ш е н е ћ е вриједити н и з а ш т а , најзад
га моли да му п о ш а љ е н о в а ц а ј е р му је п о т р е б а свега.
Је ли се г р ч к и р о б икада о т к у п и о и п о в р а т и о на сво-
је свијетло ј о н с к о о с т р в о или је и с к о п н и о на с л а м и ме-
ђ у Ф е р х а т - п а ш и н и м х а т о в и м а , т о н а м д о к у м е н т и н е ка-
зују. У њима се н а л а з и с а м о овај њ е г о в б о л н и в а п а ј , са-
чуван к р о з в ј е к о в е .

К о д В а л и ј е р о в а п о р а з а под С и њ о м п о ч е т к о м апри-
ла 1685. год. допали су, м е ђ у о с т а л и м а , р о п с т в а и сплит-
ски п л е м и ћ И в а н А л б е р т и и к а п е т а н И в а н М а р у ш и ћ .
Н е к о л и к о мјесеци прије т о г а пали су н а ш и м а у р у к е син
и б р а т угледног с и њ с к о г Т у р ч и н а Шаин-аге М а н д и ћ а .

* „Споља."

197
А л б е р т и ј а je у з е о к себи у Л и в н о босански б е г л е р б е г
Фундук М у с т а ф а - п а ш а , а М а р у ш и ћ је р о б о в а о у Сињу
код Шаин-аге М а н д и ћ а , д о к је син Шаин-агин био р о б
п у к о в н и к а И в а н а Р а д о ш а . А л б е р т и ј е и з ропства водио
ж и в у препис к у са В а л и ј е р о м , и б и л о би в р л о интересан-
т н о да се та п р е п и с к а једног дана објави у цјелини. Ми
ћ е м о се овдје о г р а н и ч и т и на п р в о А л б е р т и ј е в о писмо
у п р а в љ е н о провидуру Валијеру и то с а м о на т а ч к е које
н е и з л а з е и з о к в и р а н а ш е г п р е д м е т а . А л б е р т и јавља
провидуру све ш т о је радио у т о ку С и њ с к е б и т к е и к а к о
је најзад б и о з а р о б љ е н те га је узео к себи босански па-
ша „ л и ч н о с т доиста у р е ш е н а з н а т н и м в р л и н а м а и бла-
г о д а р н а духа, који се и з р а з и о да he в р а т и т и В а ш е м Го-
сподству сребрарију о с т а в љ е н у у л о г о р у , која је сва
доспјела у њ е г о в е р у к е , а к о је В а ш е Господство задо-
в о љ н о да је о п е т добије. Њ е г о в а У з в и ш е н о с т (тј. lla­
m a ) даје ми наслутити да he ме п о в р а т и т и у домовину,
али не з н а м на који н а ч и н . У з в и ш е н и П а ш а ми предба-
цује м н о г е к р и в и ц е к о ј е се ч и н е сину Шаин-аге Манди-
ћ а , једног од најугледнијих С и њ а н а , и пријети да he му
т е к р и в и ц е п л а т и т и ж и в о т о м к р ш ћ а н с к и р о б о в и . Син
т о г a r e н а л а з и ce у в л а с т и п у к о в н и к а Р а д о ш а , Матије
С т р м и ћ а , Д а м ј а н а Ш а н т и ћ а и И в и ш е . З а њега ј е пред
н е к о л и к о мјесеци у г о в о р е н о т к у п у 2.000 р е а л а и 4 к о -
3
ња и на р а ч у н т о г о т к у п а власници р о б а примили су већ
о к о 800 р е а л а . Сад п у к о в н и к Р а д о ш захтјева да му
Шаин-ага п о в р а т и б р а т а и л и да he р а с к и н у т и нагодбу и
3
О откупу у предметима, нарочито коњима и оружју, има спо-
мена и у народној пјесми. Кад би се прочуо нечији д о б а р коњ, или ли-
јеп комад оружја („токе Мркоњића", „бритка сабља харамбаше Пла-
в ш е " ) , то би на Крајини изазивало завист и ж е љ у да се до тога д о ћ е
или милом или силом или лукавством. Ради ж е љ е н о г коња или оружја
д о л а з и л о је и до мегдана, па су и те ствари, исто као и лијепа жена или
сестра, одрећиване као награда за „оног који о с т а н е " . Н а г о н за бога-
т о м н о ш њ о м и скупоцјеним оружјем, који je у нашем народу до пред
неколико деценија б и о врло жив, искоришћавао је и р о б љ е за своје
задовољење.

198
н е ћ е ослободити М а н д и ћ а . Р а д о ш е в ј е б р а т већ п о с л а н
4
у Ц а р и г р а д па је н е м о г у ћ н о д о б и т и га, али све и да
није, мислим да то нема н и ш т а заједничкога са М а н -
дићевим послом. Н а г о д б а је с в р ш е н а и и с п л а т о м на
рачун п о т в р ђ е н а с т в а р и стога м о р а да п о с т о ј и . Ри-
јеч се м о р а д р ж а т и и вјера не смије да се к р ш и . П р е -
к л и њ е м стога п р а вед но с т В а ш е Е к с е л е н ц и ј е да не
дозволи б и л о к а к в а одступања у п и т а њ у М а н д и ћ а в е ћ
да се к а о и до сада настави са д о н о ш е њ е м њ е г о в а от-
купа и да ce по д о в р ш е н о ј и с п л а т и даде слобода тур-
с к о м робу, јер he ce и н а ч е у пограничју и з р о д и т и бес-
крајни нереди и сви he к р ш ћ а н с к и р о б