1.Def ljuski.Klasifikacija ljuski u pogledu zakrivljenosti povrsine.

Staticko-kons
trukitvne karatkeristike ljuski.
Tankozidne nosece konstrukcije sa prostornim prenosenjem opterecenja.One su u ko
nstrukciji jednostr. ili dvostrukruke krivine kod koje je jedna dimenija-debljin
a mala u odnosu na druge dve dimenzije I radijus krivine.Kod njihovog aoblikovan
ja tezi se da se izbegnu naponi savijanja I da se ostvari ravnomerno rasprostira
nje naprezanja sto bi doprinelo da se postigne priblizno membr. stanje u ljusci.
Mogu biti jednostruko I dvostruko zakrivljene( sa pozitivnom (elepticna povrs)I
negativnom gausovom krivinom(hiperblicka povrs)
2.Def membranskog stanja napona.Uslovi neophodni da bi membr stanje bilo moguce
U statickom pogledu ljuske se zakrivljene povrsine koje podeljeno opterecenje pr
etezno prenose membranskim dejstvom tj. aksijalnim I smicucim silama u srednjoj
povrsini ljuske.To stanje naprezanja ljuske bez momenata savijanja naziva se mem
bransko stanje.Pretpostavlja se da je krutost ljuske s obzirom na njenu debljinu
mala, pa se otpornost prema savijanju moze zanemariti u odnosu na ostopnost pre
ma normalnim I smicucim silama.Membr stanje napona kod lj moze da postoji ako su
ispunjeni sledeci uslovi –tengecijalno oslanjanje s pomerljivoscu u pravcu normal
e na srednju povrsinu ljuske – kontinualnost promene nagibnog ugla I krivine sredn
je povrsine ljuske u svim tackama – kontinualnost promene debljine – kontinualnost p
romene opterecenja po povrsini ljuske – tangencijalni pravac sila na slobodnim ivi
cama ljuske – neznatna debljina ljuske s obzirom na njene ostale dimenzije
3.Analogija izmedju luka,lanca I ljuske.Primeri kod ljuskesa poz I neg dvostruko
m krivinom
Za razliku od lukova gde se polygon sila nalazi u jednoj ravni, u ljuskama se ut
icaj spoljne sile prenosi prostorno.Kao kod svoda I kod ljuske se tezi da se izb
egne savijanje, jer se lom elementa lakseostvaruje savijanjem nego aksijalnim pr
itiskom.Luk je analogan lancu ali sa obrnutim znakom I on je aksijalno napregnut
ako njegova osa odgovara potpornoj liniji. Osnovna razlika ljuske u odnosu na s
vod je u tome sto se kod ljuske javljaju pritiskajuce I zatezuce sile u vise rav
ni a ne samo u jednoj
4.Principi konstruisanja ivicnih elemenata ljuske.Kakvom medjusobnom uticaju lju
ske I ivicnog lementa se tezi u ovom lsucaju.
Ivicne elemente ljuske treba tako konstruisati da oni u sto manjoj meri remete m
embr. stanje ljuske.Ovo je mogucno ukoliko nema velike razlike izmedju deformaci
ja ljuske I deform ivicnog elementa.Usaglasavanje ovih deformacija moze se uskla
diti I prednaprezanjem.
5.Def translatorne povrsi.Translatorne povrsine sa poz I neg gausovom krivinom
Trans povrs se dobija pomeranjem krive-generatrise paralelno samoj sebi po krivo
j-direktrisi ili obrnuto.Kada se centri krivina sviju krivih nalaze sa iste stra
ne povrsine ona ima poz gausovu krivinu I naziva se se povrsinom elipticnog tip
a.Ako se centri krivine jedne familije krivih nalaze sa jedne strane povrsine a
centri krivina drugih krivih sa druge strane onda povrs ima negativnu G krivinu
I oznacava se kao povrs hiperbolicnog tipa. Transl povrs. sa poz G krivinom nast
aje kretanjem izvodne krive po krivoj vodilji, pri cemu izvodna kriva u svim svo
jim polozajima lezi u medjusobno paralelnim ravnima.
Transl povrs. sa neg G krivinom nastaje kretanjem izvodne krive po krivoj vodil
ji, pri cemu obe krive imaju glavne krivine suprotnih smerova
6.Elepricni paraboloid.Dob ove povrsi I njeni karakter preseci.Na pravouganoj os
novi(pr. Krov)
Elipticni praboloid def je temenom O kao kord pocetom I hor elipsom sa poluosam
a r1, r2 na rastojanju f od temena.Elep parab nastaje translacijom jedne glavne
parabole po drugoj glavnoj paraboli. Preseci vert ravnima kroz teme daju parable
, a hor preseci elipse.Za slucaj f1=f2 I a=b elipt parab se pretvara u rotacioni
paraboloid.
7.Kruzna translatorna povrs.Nastajanje ove povrsi I njeni karak perseci
Nastaje kada se neka odredjena kriva(luk) odredjenog radijusa translira po nekoj
drugoj krivi(luku) odredjenog radijusa I obrnuto.R1 I R2 su radijusi krugova di
rektrisa I generatrisa I oni su analogni parabolama kdo elipticnog paraboloida.N
AP-parabola nema def centar I on je promenljiv a luk ima, on je kao isecak kruzn
ice I u tome je osnovna razlika.
8.Hiperbolicki paraboloid.
Nastajanje ove povrsi I njeni karakt preseci.Delovi ove povrsi koji se koriste k
ao elemnti krova
HP je povrs se neg G krivinom.Odredjena je temenom O, i hiperbolom na rastojanju
f od temena.Preseci vert ravnima kroz teme daju parabole,a preseci hor ravnima
daju hiperbole.Preseci ravnima paralelnim sa simetralnim ravnima daju parabole
podudarne sa glavnim parabolama.Kroz svaku tacku HP prolaze dve prave generatris
e koje su u ravni tangentnoj na paraboloid.Za krovove se na pravoug osnovi koris
te se ravnostrani HP.kod njih su glavne parabole podudarne.Za krovove se jos kor
iste ljuske hip par talasastog oblika , zatimkrov u vidu kisobrana od HP sa prav
im ivicama, obnutog lisobrana, pecurkasti sklopovi.
9.Deo HP na pravougaonoj osnovi(pr sa pravim I krivim ivicama)
Za krovove zgrada na prav osnovi od posebnog interesa su HP sa ravnostanim horiz
ontalnim hiperbolama kod kojih su asymptote medusobno upravne.Ovi HP se nazivaju
ravostranim.Kod njih su glavne parabole podudarne. Kombinacijom cetiri elem lju
ske oblika HP sa pravim ivicama, hale fabrika Herdez u Meksiku, Felix Kandela
10.Def konoidne povrsi .Primeri priemene konoidnih povrsi na sed krovove
Konoidna povrs nastaje kretanjem izvodne prave po krivoj I pravoj vodilji, pri c
emu ona uvek ostaje paralelna fiksnoj ravni. Primer Fabricka hala u Olne-su-Boa
u francuskoj I hala za proizvodnju automobile u Frankfurtu..
11.Rotaciona ljuskasta kupola sa prstenom.Rasponi, strela I debljina ljuske.Dija
garmi napona kod poluloptaste ljuske usred sopstvene tezine
Srednja povrsina rotacione ljuske nastaje rotacijom jedne krive-meridijana oko j
edne prave ose rotacije, koja lezi u istoj ravni sa krivom.Rotacione kupole mogu
za direktrisu da imaju luk kruga, parabole, elipse I drugih krivih.Kupole ljusk
e izvode se kons debljine, najcesce 6cm, ali se kod prsten ona obicno poveca za
50posto.Primer kupole u obliku polulopte opterecena sops tezinom pokazuje promen
u naprezanja u meridijanski I hor presecima.U pravcu temenih glavnih krugova jav
lja se samo pritisak, dok u pravcu horizontalnih krugova pritisak je od temena d
o tacke po uglom od 51.49stepeni, a ispod nje je zatezanje
12.Naprezanje prstena ljuskaste kupole oslonjenog na stubove.Uporedjivanje sluca
jeva sa vert I kosim stubovima
Kose r-je ljuske prenose se na prsten kupole.Kada se sve sile duz celog prstena
jednake, komponente hor sile izazivaju aksijalno zatezanje prstena kada prsten l
ezi na zidu.Kada je prsten kupole na stubovima, pored sile zatezanja u prstenu s
e javlja I savijanje kao ko kruzne kontinualne grede.Kupola sa kosim stubovima i
ma manju silu zatezanja u prstenu u slucaju iste takve kupole sa prstenom na ver
t stubovima.Ovo se desava zato sto hor komponente sila iz stubova vrse dejsto su
protno od hor komponenti u prstenu I doalzi do kosog savijanja prstena.
13.Dude cilindricne ljuske(u osn I dva preseka).Poduzni I poprecni rasponi, elem
enti cilindricne ljuske I njihove uloge.prenosenje opterecenja
C ljuska je jednostrano zakrivljena translatorna povrs.Imaju izgled cilindricnih
cevi odsecenih ravnima paralelnim sa generatrisama povrsine.S obzirom na naprez
anje duga ljuska se priblizno ponasa kao greda zakrivljenog pop preseka.Duge lju
ske raspona 30-40m imaju vert ivicne elemente.Odnos visine I raspona je obizno1/
7do1/5 ali nikako manje od 1/9raspona.Debljina ljuske je obicno 6-8cm, ivicni el
ement sirine 12-20cm a visine do 1.5m.Na svojim ceonim ivicama imaju zidni nosac
-dijafragmu, a na parvim ivicama ivicne grede-iv elem.One moraju imati ceone dij
afragme u vidu tankozidnih elemenata, sajbni ili okvira.Ove ljuske imaju znatnu
nosivost zahvaljujuci svojoj velikoj krutosti.
14.Kratke cilindricne ljuske.Prenosenje opterecenja karakteristicni odnosi strel
a, pop I pod raspona.Primer kratke cilin ljuske primenjene na pronsku nadstrsnic
u
Tanki svodovi od ljuski definisani cilindricnim povrsinama imaju izgled cilindri
cnih cevi odsecenih ravnima paralelnim sa generatrisama povrsine.Na svojim ceoni
m ivicama imaju luk ili zidni nosac-dijafragmu, a na pravim ivicama ivicne grede
-ivicne elem. One moraju imati ceone dijafragme u vidu tankozidnih elemenata, sa
jbni ili okvira.Ove ljuske imaju znatnu nosivost zahvaljujuci svojoj velikoj kru
tosti.U kratkim ljuskama raspona do 10m se oslanjaju na dijafragme ili lukove sa
zategom.Odnos f/l treba da se krece od 1/7 do 1/9 raspona.Raspon se obicno uzim
a do 12m,a debljina ljuske 7-8cm.
15. Kombinacija elemenata HP pravoug u osnovi sa pravim ivicama tako da se dobij
e a)konzolna nadstresnica b)pecurkasti oblik na jednom stubu c)krov na cetiri st
uba.Naznaciti pravce pritiska I zatezanja kod primera
Kada se iz povrsine HP sa ortogonalnim asimptotama izdvoji simetrcni deo sa 4pra
ve dobija se elemntcija je projekcija ravni kvadrat ili pravougaonik
16. Kombinacija elemenata HP pravoug u osnovi sa krivim ivicama na kruznoj osnov
i.Prikazati primer krova u osnovi I preseku I primenjeni elemnt HP sa ucrtanim i
zvidnicama
Hala restorana u Ksocimilku u Meksiku, F.Kandela. Ova hala sa osam oslonaca nast
ala je prodorom cetiri ljuske oblika HP
17.Krov od dva ukrstena sedlasta oblika povrsine HP.Prikazati osnovu I presek sa
uctanim izvodnicama
Prodor pod pravim uglom dve sedlaste p HP sa dve ortogonalne ravni simetrije daj
e element sa tri krive ivice koji se moze kombinovati u grupe od po cetiri I niz
ati u dva pravca.Primer Kandelina nadstresnica na ulazu u lab Lederle.
18.Rotacioni hiperboloid.Def povrsine I nacin njenog nastajanja.Primeri ljuski o
blika RH za rezervoare I krovove(pravoug osnova)
Spada u povrsine koje se izvode pravim linijama.On nastaje rotacijom prave oko o
se koja nije u istoj ravni, a moze se izvesti I rotacijom hyperbole(koja je meri
dijan te povrsi) oko iste ose.Rotacione ljuske ovog oblika najcesce se primenjuj
u za rashladne kule.Toroha je primenio isecke hiperboloidnih ljuski raspona 5.3m
sa prepustom od 12.8m za krovove tribina hipodroma La Zarzulea u Madridu, ljusk
a sirine talasa5m I debljine 5do14cm
19.Elementi elipticnog paraboloida na kruznoj osnovi.Primer hale u osnovi I pres
eku sa prikazom elemenata I njegovog nastajanja
Pijacna hala u Roajanu, Francuska na kruznoj osnovi precnika 56m I ima oblik gig
antske skoljke sa talasastom ivicom, a sastavljena je od 13 jednakih dvostruko z
akrivljenih ljuski debljine 8cm-isecaka elipticnog paraboloida
20.Konoidni elementi na kruznoj osnovi.Primer kruzne hale sa centrlnim atrijumom
u osnovi I preseku sa prikazom elemenata I prenosenjem opterecenja
Projekat pijacne hale u Nanteru, Francuska.16 radijalno rasporedjenih konoidnih
ljuski polazi od centralnog kruznog prstena precnika 32.5m, a isturene su u polj
e gde su opasane velikim, horizontalnim kruznim prstenom
21.Emona ljuska kupola
Nazvana po francuskom konstruktoru Emonu, ove ljuskaste kupole dvostruke krivine
na pravougaonoj osnovi imaju veliku primenu kod industrijskih obj.Izlozbeni pav
iljon pravog osnove 109x48m sastoji se iz dva razdvojena dela 48x48m pokrivenim
prednapreg AB ljuskamau vidu Emona kupola.Ljuska sferne povrsine ima promenljivu
debljinu od 9do20 cm.Ljuska se na konturu oslanja na ab luke ciji se potisci pr
ihvataju zategama.Luci su oslonjeni na 4stuba koji su postavljeni u temenima kva
dratne osnove.
22.Montazni svod glavne hale salona automobila P.L.Nervija u Torinu
Krovna konstr ove hale raspona 94m I 18m visine sastoji se od talasatih prefabri
kovanih elemenata duz4.5sir2.5vis1.45 I debljine 5cm.Zastakljeni otvori na bocni
m povrsinama ovog prefabrikovanog elementa sluze za prirodno osvetljavanje hale
odozgo.Ovi elementi su izradjeni u jednostavnim drvenim kalupima.Montaza prefab
delova izvedena je pomocu pokretne celicne skele.
23.Kosi stub sa vitopernim povrsinama velike sportske palate Nrvija u Rimu
Kruznog oblika sa precnikom 122m, pokrivena je sfernom kalotom precnika 82m.Krov
na konstr se sastoji od talasastih prefabrikovanih elemenata.Posle postavljanja
pref elem, supljine su popunjene plocama I preko toga betonirana ljuska od 9cm.
24.Svod formiran prodorima krstasto postavljenih cilindricnih ljuski(od2 I 3 lju
ske)
Izlozbena hala Nacionalnog centra za industriju I tehniku u parizu.Osnova je u o
bliku ravnostranog trougla, a konstr se oslanja na tri oslonca.Konstr krova je u
vidu prodora tri cilinricne ljuske dvostrukih zidova.Radi povecanja krutosti lj
uske su talasaste, a spojene su vertikalnim dijafragmama debljine 6cm u poduznom
I poprecnom pravcu.Ljuske su izvedene na licu mesta a njihova debljina iznosi 6
,5cm