v

Rudolf Stajner

E ZOTERNA POSMATRANJA

KA RMICKIH VEZA

KNJIGAI

Rudolf Stajner

EZOTE RNA POSMATR A NJA

KARMICKIH VEZA

K NJIGA l:.
 N aslov originala

E sotherische Betrachtungen karmischer Z usammenhange,

Erster Band

(Karmic Relationships, Esoteric Studies Vol. 1)

Autor: Rudolf Steiner

Dornah, 16. februar - 23. mart 1924.

Bibliografski broj: GA 235

2003. Beograd

@
Sva prava umnozavanja, stampanja j jzdavanja zadrza va

ANTROPOSOFSKIKULTURNI CENTAR

Prevod sa engleskog
N ADA SKONDR IC
Saddaj Strana

STYA RANJE KARMICKIH SILA

I predavanje - Dornah, 16. februar 1924. 9

Zakoni i uslovi ljudske sudbine. Razlicite vrste zakona

sveta. Uzroci i posledice u nezivoj prirodi i u oblasti zivog.
Samostalna priroda mineralnog carstva. Delovanje univer­
zuma u biljci. Uzrocne sile za oba carstva leze u istovreme­
nosti. Uzrocne sile za zivotinjsko i ljudsko carstvo leze u
prenatalnim prilikama, one dolaze iz prethodnih zvezdanih
konstalacija. Da bi objasnili zivotinjsku p rirodu i astralno
u coveku moramo da izademo iz svega sto je u prostoru;
moramo da se kreCelTIO u vremenu. Uzroci koji se odnose
na coveka kao takvog, moraju se opet traziti na Zemlji;
onda dolazimo do prethodnog zivota na Zenllji...

II predavanje - Dornah, 17. februar 1924. 25

Razlicita podrucja ljudskog okruzenja. Mineralni svet kao

neophodna suprotnost ljudskoj slobodi. Zavisnost coveka,
kao bica koje dise, od biljnog sveta, to jest od eterskih sila
rasta koje su duboko povezane sa njegovom sudbinom ,
stvarajuci njegovu "prirodnu karmu" kroz njegov odnos sa
biCim a Trece hijerarhije. Zadovoljstvo iIi nezadovoljstvo:
karma nase unutasnje konstitucije; simpatije i antip atije
zavise od sila koje sacinjavaju zivotinjsku atmosferu. Sile
koje obrazuju zivotinje uticu na astralno telo, tako da sim­
patije i antipatije pripadaju sudbini koju donosimo sa so­
born iz duhovnog sveta u kome zive bica Druge hijerarhije.
Druga komponenta karme se obrazuje iz nase unutrasnje
ljudske strukturc, u skladu sa bivsim zivotima na Zemlji.
Slozenost delovanja sudbine u ljudskom carstvu. Unutarnja
neophodnost u lancu dogadaja, posledica moci Prve hije­
rarhije. To zivi u nasoj Ja-organizaciji od jednog do drugog
 zemaljskog zivota. Moralni znacaj izravnanja karmickih
dozivljaja mora postati spoljasnje kosmicko delo...

III predavanj e - D ornah 23. februar 1924. 42

Karmicka nuznost i sloboda. Ogranicenja ponovljenih

zemaljskih zivota. Teorija univerzalne uzrocnosti. Uvid u
nasu karmu kao u organsku celinu. Mi smo san1i osnova
karme. N auka inicijacije utice na zivot tako sto posmatra
prosIe zemaljske zivote. Sloboda je ispunjenje kosmickih
zadataka...

.tv prefiavanje - Dornah, 24. februar 1924. 57

Stvaranje impulsa karme izmedu smrti i novog rodenja.

Ogledanje u drugoj Ijudskoj dusi. Preobrazaj ljubavi u ra­
dost. R adost je karmicki rezultat pruzene ljubavi: rezultat
ovoga dvoga je onda otvoreno srce prema svetu. Patnja je
karmicki rezultat mrznje; u trecem zivotu ovo dvoje vode
prema tupom razumevanju sveta. Mogucnost uspostav­
Ijanja ravnoteze putem vaspitanja. Znacaj savremenickog
postojanja za ponovljene zemaljske zivote ...

V predavanje - Dornah, 1. mart 1924. 72

Unutrasnji i spoljasnji cinioci u celokupnoj covekovoj sud­

bini. Sklonost zdravlju iIi bolesti. Decije bolesti. Karmicki
preobrazaj duhovnih interesovanja u zdravlje i izgled lica.
Okoncanje karme i nastajanje karme. K armicke veze u
prijateljstvu...

V I predavanje - Dornah, 2. mart 1924. 86

Kako karma ulazi u covekov razvoj. Budnost i spavanje.

Predstavljanje i secanje. Siva i bela mozdana masa. U
dnevnu svest smo uclanjeni kao Ijudi; u nesvesnom smo
uclanjeni u svet. Veze hijerarhija sa organizacijom glave,
ritmickon1 organizacijom, motorif-kom sferom. Prozimanje
sveta i bozanskog. Bica Trece hijerarhije stoje iza aktivno­
sti koja se objavljuje u secanju, vode nas kroz oblast nes­
vesnog u zemaljskom zivotu. U zivotu nakon smrti bica
Druge hijerarhije rade na oblikovanju unutrasnje karme.
Bica Prve hijerarhije, stvoritelji zemaljskog, vode duboko
pod nama pravicnu i izjednacujucu aktivnost koja proizi­
lazi iz nasih dela na Zemlji. To nam dolazi u sledecem zi­
votu u vidu cinjenica sudbine. Iza zakona karme leze dela i
dozivljaji bogova...

KARM ICKA ODREDENOST

INDIVIDU ALNIH SU DBINA I

vn predavanje - Dornah, 8. mart 1924. 102

Biografije tipicnih predstavnika: Frjdrib ,' T eodo:r' Fi~eT ,

Franc Subert, E ugen Diring...

V III predavanje - Dornah, 9. mart 1924. 117

Karmicke veze. Istrazivanje zavisi od neposrednog gleda­

nja i saopstava se u forn1i narativa. Arabizam i njegov uti­
caj u VII, VIII i IX veku. Fiser i hegelijanizam. Fiserov
odnos prema Geteovom Faustu. Suber t i baron fon Sp aun.
Prosli Zivoti Eugena Diringa...
' 17 - ~, -. . ~ ""

IX ,9r:e ~'avanJe - Dornah, 15. mart 1924. 133

Detalji karmickih veza. Kako se telesna svojstva prenose ,

iz jedne inkarnacije u drugu. Eduard fon Hartman. Rriqrih
Nice .. .
 X pr edavanje - D ornah, 16. mart 1924. 148

Putevi karme koji od istorijskih licnosti prosiosti vode u

kasnija vremena iIi u zivot sadasnjih vremena. Islam i nje­

. gove pokretacke sileo Harun al Rasid i civilizacija sa sredi­
stem u Bagdadu. Arabizam: njegov uticaj na evropsku
civilizaciju putem reinkarniranih licnosti. Lord Bejkon od
Verulama. Gebel al Tarik: Carls Darvin. Krug ucenih ljudi
oko Mamuna u Bagdadu; negovanje astronomije i astrolo­
gije. Laplas. Aristotelizam u misticnijem obliku prisutan je
u monoteizmu i determinizmu islama, koji postaje fatalisti­
can. M uavija u Damasku: Vudrou Vilson. Reinkarnacija
ideja ...

XI predavanje - Dornah, 22. mart 1924. 161

K armicke veze u zivotima licnosti i u istoriji. Pravilan na­

tin pristupa. Garibaldi i Viktor Emanuel. Lesing. Lord
Bajron...

XII predavanje - Dornah 23. mart 1924. 177

Gde su posvecenici ranijih vremena? Prepreke uzrokovane

sadasnjim oblikom civilizacije u kojoj su unisteni izvesni
kvaliteti u coveku, tako da tela postaju nepodesna. Irska
kolonija u Alzasu u IX veku. Garibaldi, Macini, Kavur,
V iktor Emanuel. Ernst Hekel. Lesing. Valentin Andrea.
Nastavnik geometrije. Lord Bajron. Paladijum...
 Dornah .16. febr uat 1924.

Zeleo bih da poenem da yam govorim 0 uslovima i

zakonima Ijudske sudbine kOJu, kao sto znate, obieno nazi­
vamo karmom. Medutim, karma moze jasno da se sagleda
sarno ako smo spremni da se upoznamo sa zakonima koji
vladaju svetom. Prema tome, dozvolite mi da poenem tako
sto eu govoriti na nesto apstraktniji naein 0 razlieitim vrs­
tama zakonitosti sveta, da bi se kasnije iskristalisao, da
tako kazem, onaj posebni oblik zakonitosti koji moze da se
nazove sudbina iIi karma.
Kada govorimo 0 pojavama u svetu, a takode i 0
pojavama u samom ljudskom zivotu, navikli smo da govo­
rimo 0 "uzrocima i posledicama". Danas smo, posebno u
nauci, navikli da govorimo 0 "uzrocima i posledicama".
Ali, bas nam ova navika zadaje velike teskoce prilikom
shvatanja prave stvarnosti, jer kada govorimo na ovaj na­
Cin, izostavljamo raznolikost uzroka i posledica.
Pre svega, pogledajmo takozvanu m rtvu prirodu,
koja nam se najjasnije pokazuje u mineralnom carstvu. U
njernu nalazimo izvanredne oblike, ali i one sto je zdrob­
ljeno u prah , da bi se opet zbilo u bezobliean kamen. Raz­
motrimo, za poeetak, moji dragi prijatelji, sve one sto nam
u svetu izgleda nezivo.
Kada posmatramo nezivo sarno kao takvo , mi na­
lazirno da uzroke koji tu deluju mozemo da trazimo sarno
u njemu samom. Ode god postoji nesto nezivo kao posle- ­
dica, tu takode - u samom carstvu nezivog - mozen10 da
trazimo uzroke. I zaista, sarno ako ovako postupamo po­
nasamo se u skladu sa pravom naukom - ako trazin10 u
okviru nezivog carstva uzroke svih nezivih procesa.
Ma koliko je divno oblikovan kristal, vi n10rate da
potrazite njegov oblik u nezivom podrueju. To znaei da je

9
carstvo nezivog nesto zatvoreno. U pocetku necemo moci
da odredimo njegove granice. One mogu biti vrlo daleko,
u kosmickim prostranstvima. Ali, bez obzira na to, ako
trazimo uzroke posledica neceg nezivog, naci cemo ih opet
u carstvu nezivog.
Medutim, samim tim vee postavljamo nezivo pored
neceg drugog i odmah nam se otvara odredena perspektiva.
Pogledajmo coveka - on prolazi kroz dveri smrti. Sve one
sto je delovalo i zivelo u njemu pre no sto je prosao kroz
dveri sm rti, nestalo je iz opipljivog i vidljivog oblika koji
ostaje za njim kada ga dusa napusti. I zaista, mi za ovaj
napusten ljudski oblik kazemo da je mrtav. Bas kao sto
govorimo 0 mrtvom, 0 nezivom dok posmatramo planinsko
stenje sa njihovim iskristalisanim oblicima, tako isto mo­
ramo da govorimo 0 mrtvom kada posmatramo covecji
les, lisen duse i duha. Dakle, sarno tada mozemo primeniti
na ljudsko telo one sto od pocetka primenjujemo na ostalu
nezivu prirodu.
Za posledice onoga sto se dogada u covekovom
telu za zivota - pre no sto je dusa prosla kroz dveri smrti ­
mi ne mozemo da trazimo uzroke u nezivom podrucju. Ne
sarno da cemo onda kada covek, recimo, podize ruku, uza­
Iud traZiti u nezivim fizickim zakonima ljudskog tela uzroke
njegovog dizanja ruke, stavise, u fizicko-hemijskim silama
koje su prisutne u ljudskom telu isto tako cemo uzalud
traziti uzroke, recimo, otkucaja srca, cirkulacije krvi ili bilo
kog drugog procesa koji nije podlozan volji.
Medutim, onoga casa kada je ljudsko tela postalo
les, onoga casa kada je dusa prosla kroz dveri smrti, takode
vidimo posledicu u ljudskom organizmu. Koza menja boju,
udovi se suse - ukratko, javljaju se sve posledice koje smo
navikli da vidimo kod lesa. Gde bi trebalo da trazimo uz­
rok? U samom lesu - u hemijskim i fizickim, nezivim za­
konima lesa.
Dobro razmislite 0 svemu ovome sto sam naznacio
- jer je to sarno nagovestaj - i moracete sebi da kazete: onim

10
delom sto ostaje kao les covek se, kada je njegova dusa
prosla kroz dveri smrti, izjednacava sa nezivom prirodom.
Od sada moramo da trazimo uzroke posledica u istom
podrucju u kome se nalaze same posledice.
To je vrlo vazno, ali bas kada razmatramo ove ka­
rakteristike ljudskog lesa, nailazimo na jos jednu vrlo zna­
cajnu cinjenicu. Smrcu, covek, takoreci, odlaze svoje telo.
Ako posmatramo za to potrebnim darom opazanja, ono
8to je sada pravi covek - dusevno i duhovno ljudsko bice ­
postao kada je prosao kroz dveri smrti, reci cemo: sada je
odlozen lese Za dusevno-duhovnog coveka, kada je jednom
prosao kroz dveri smrti, to mrtvo tela nema vise nikakvog
znacaja. To je nesto odbaceno.
Druga stvar je sa spoljasnjom mrtvom prirodom.
Posmatrajte, makar samo povrsno, i videcete razliku. Po­
gledajte ljudski lese Najbolje seta vidi na primeru gde se
on sahranjuje, takoreci, u vazduhu. Kod izvesnih zajednica
bio je obicaj da koriste pecine kao mesta za sahranjivanje i
tu nalazimo leseve kako jednostavno vise u vazduhu . Oni
se suse sve dok ne postanu sasvim krti; kada biste ih samo
ovlas dotakli, rasuli bi se u prah.
To sto je ovde "mrtvo" razlikuje se od mrtvog u
prirodi oko nas. Ta mrtva priroda neprestano se oblikuje,
stvara kristale, neprestano se menja. Ako pored zemljanog,
pogledamo vodu i vazduh - koji su takode nezivi - nalazimo
da je tu sve u pokretu, da se u mrtvom neprestano odigra­
vaju metamorfoze.
Postavimo pred nase duse, za pocetak, sledece: je­
dnakost covekovog tela, nakon sto ga je dusa napustila, sa
nezivim svetom prirode izvan coveka.
Sada mozemo da nastavimo. Posmatrajmobiljno
carstvo. Ovde smo u sferi zivog. Proucite biljku na pravi
naCin i videcete da kod nje nikada ne mozemo da sagle­
damn posledice samo iz uzroka koji leze u biljnom carstvu
- u istom carstvu u kome se posledice javljaju. Bez sumnje,

11
danas postoji nauka koja pokusava da to ucini, ali j
vodi na pogresan put i najzad je prinudena da kaie: "M
se proucavati fizicke sile i zakoni koji deluju u biljci, m
se proucavati hemijske sile i zakoni, ali opet preostaje
sto sto se ne moze objasniti." - Na ovom mestu se oni
takoreci, na dye stranke. U jednoj su oni koji kazu: "
sto preostaje sarno je spoj - neka vrsta forme, oblik.
cki i hemijski zakoni su jedini zakoni koji deluju". D
kazu: "Ne, ima jos nesto, sto nauka nije otkrila, ali c
bez sumnje vremenom otkriti". - Jos ce dugo vremena
ovako govoriti. No, to nije tako. Biljno carstvo ne m o
da razumete sve dok ne pozovete citav svemir u pomo
biljci deluje citava vasiona. Pre no sto bilo kakva posle
moze da se dogodi u zivotu biljke, Sunce mora da do
izvestan polozaj u svemiru. Druge sile takode moraj
deluj u iz svem ira, d a bi biljci dale njen oblik, njene un
snje snage klijanja i tako dalje.
Dakle, dragi moji prijatelji, kada bismo mogli
u stilu Zil Verna/ vee stvarno - da putujemo na Mes
na Sunce, ne bismo bili nista pametniji nego sto sm
Zemlji, sto se tice pronalazenja uzroka, osim ako ne b
stekli druge sposobnosti saznanja od ovih koje sada im
Ne bismo nigde dospeli sarno govoreci: "Dobro, u r
uzroke posledica koje se javljaju u biljnom carstvu ne
zemo naci na Zenllji, prema tome, hajderno na Su
tamo cemo pronaci uzroke". - Ni tamo mi nista ne b
nasli obicnim sposobnostima saznavanja. Medutim
cemo ih ako se uzdignemo do irnaginativnog saznanja
nosno, kada steknemo sasvim novu sposobnost sazn
Jedino sto tada nece biti potrebno da putujemo na Su
naci cemo uzroke na podrucju same Zemlje. Sarno sto
ramo da preden10 iz jednog sveta u drugi, iz svakodne

IZil Vern (Jules Verne), 1828-1905. Francuski pisac naucno-fan

cnih romana.

12
fizickog u eterski svet. Iz daljina svemira svuda oko nas,
deluje svetski eter svojim silama. Deluje sa svih strana iz
velikih daljina.

Dakle, ako hoeemo da pronademo uzroke posle­

dica u biljnom carstvu mi, u stvari, moramo da predemo u
drugo carstvo sveta.
Covek takode ucestvuje u onome u cemu i biljka
ucestvuje. Sile koje deluj,u na biljke iz eterskog sveta, ta­
kode deluju na coveka. Covek u sebi nosi te eterske sile i
zbir ovih eterskih sila koje on nosi u sebi mozemo da nazo­
verno eterskim telom. Vee sam opisao kako se nakon smrti
coveka, ovo etersko tela nekoliko dana siri, postaje sve
vece i veee i kako se na kraju gubi, tako da covek ostaje
sarno u svom astralnom telu i u Ja-bieu. Dakle, ono sto je
covek od eterskog nosio sa sobom, postaje sve vece i vece i
iscezava u svetskim prostranstvima.
Uporedimo jos jednom ono sto mozemo da vidimo
od coveka nakon njegovog prolaska kroz dveri smrti, sa
onim sto mozemo da vidimo u biljnom carstvu. Za biljno

13
carstvo moramo da kazemo: njegove uzrocne sile dolaze
na Zemlju iz daljina prostora. 0 ljudskom eterskom telu
moramo da kazemo: njegove sile odlaze u daljine prostora.
To jest, one odlaze tamo odakle sile biljnog klijanja dolaze
- cim covek proae kroz dveri smrti.
Ovde stvar vee postaje jasnija. Kada posmatramo
sarno fizicki les, shvatamo da je bezivotan, ali nam nije
lako da ga dovedemo u vezu sa ostatkon1 nezive prirode.
Kada, s druge strane, posmatramo zivo biljno carstvo, kada
postajemo svesni kako uzroci, kako sile biljnog carstva do­
laze iz etera svemirskih daljina, i kada onda imaginativno
pogledamo ljudsko biee, opazamo da dok covek prolazi
kroz dveri smrti, njegovo etersko tela odlazi tamo, odakle
dolaze eterske sile za biljno carstvo.
Postoji jos nesto karakteristicno: uzrocne sile koje
uticu na biljku deluju srazmerno brzo, jer na klijanje i cve­
tanje biljke Sunce od prekjuce malo utice. Da bi delovalo
danas, ono n10ra da sija danas. Ovo je vazno, dobro obra­
tite paznju na ovo. Odmah eete videti koliko je to vazno.
Biljke sa svojim eterskim uzrocima imaju, doduse,
svoje fundamentalne sile u okviru zemaljskog, ali ih imaju
i u svemiru; njihove fundamentalne sile su istovremeno i
na Zemlji i u svemiru. A kada covek kao dusevno-duhovno
biee proae kroz dveri smrti, kada se njegovo etersko tela
rastvori, to opet kratko traje - sarno nekoliko dana. Ovde
opet nailazimo na istovren1enost, zato sto su ti dani u po­
reaenju sa trajanjem svetskih zbivanja sarno sitnica. Opet,
kada se ljudsko etersko tela vrati tamo odakle sile biljnog
rastinja - eterske sile - dolaze, mozemo da kazemo: kada
covek zivi u eterskom on nije ogranicen na Zemlju, vee se
delovanja na Zemlji i delovanja u svemiru odigravaju isto­
vremeno. Sematski to izgleda ovako:
Mineralno carstvo: istovremenost uzroka i posle­
dica u fizickom.
U sustini, uzroci u fizickom su istovremeni. D a ,
reei eete, ali sigurno uzroci nekih stvari koje se odigravaju

14
u fizickom leze ranije u vremenu. - No, to nije tako u stva­
rnosti, jer da bi nastale poslediee u fizickom, uzroei moraju
da traju. Cim uzroei prestanu, vise nema ni poslediea. Prema
tome, mozemo da napisemo:
Mineralno carstvo: istovremenost uzroka u fizi­
ckom.
A kada dodemo do biljnog earstva - isto se odnosi
i na biljnu prirodu koju nalazimo u samom coveku - tu
postoji istovremenost u fizickom i nadfizickom, tako da
mozemo da napisemo:
Bilino carstvo: istovremenost uzroka u fizickom i
nadfizickom.
Predimo sada na zivotinjsko earstvo. Uzalud cemo
u i i votiniskom earstvu u samim zivotinjama tragati za uz­
rocima zbivanja koja se javljaju tokom zivota tih stvorenja.
Cak i ako sarno gamize u potrazi za hranom - uzalud cemo
traziti uzroke ovih poslediea u fizickim i hemijskim proee­
sima tela. Takode cemo uzalud traziti u eterskim daljinama
svemira, gde se nalaze uzroei biljnog. Tu cemo takode uza­
Iud traziti uzroke za kretanje zivotinja i za njihove osecaje.
Za sve sto je u zivotinji i u zbivanjima u njoj slicno biljei,
nalazimo uzroke u eterskim prostorima. Kada ugine, eter­
sko telo zivotinje, takode, odlazi u univerzalni eter. Ali za
osecaje necemo nikada naci uzroke na podrucju zemaljskog,
fizickog, niti u nadfizickom, eterskom podrucju. Tu ih ne­
cemo naci.
I ovde se moderno shvatanje nalazi na stranputiei.
Zaista, do izvesne mere, ono to i priznaje. Za mnoge po­
jave kod zivotinje - sve pojave osecaja, kretanja i tako dalje
- ako istrazujemo samo fizicke i hemijske sile kod zivoti­
nje, moramo da priznamo da u njima ne nalazimo uzroke.
A, takode, ni u kosmickim prostranstvima - u eterskim
prostorima univerzuma - ni tu ih ne nalazimo. Ako hocu
da objasnim evet moram da idem u daljine eterskog sve­
mira. Iz eterskog sveta mogu da objasnim evet. Takoae -cu

15
moei da objasnim mnoge stvari koje su kod zivotinje slicne
biljci, ali nikada neeu moei da objasnim ono sto se javlja u
zivotinji kao kretanje i oseeaj.
Pretpostavimo da posmatram neku zivotinju 20.
juna. Uzroke njenih oseeaja neeu pronaei cak ni ako toga
dana istrazujem sve prostore Zemlje i izvan Zemlje. A
neeu ih naei ni u maju, ni u aprilu...
Moderna nauka cak i oseea da je to tako. Stoga ob­
jasnjava nesto sto se najmanje moze tako objasniti, recju
"nasledivanje". To je "nasledno". To dolazi od predaka. ­
Naravno da ne objasnjava sve na taj nacin (to bi bilo pre­
vise groteskno), ali za mnogo toga kaze da je to jednosta­
vno "nasledno".
Sta to znaci? U krajnjoj liniji pojam nasleda svodi
se na sledeee: sve ono sto nalazimo kod zivotinje, svi nj eni
mnogostruki oblici, potencijalno su sadrzani u zametku u
majci zivotinji. To je say trud moderne nauke. Ona prou­
cava vola spolja u svim njegovim mnogobrojnim oblicima,
a onda kaze: vo nastaje iz zametka. Tu su vee prisutne sile
koje kada potpuno sazru i razviju se, daju vola. Prema tome,
zametak je izuzetno komplikovana tvorevina. Morala bi
zaista biti izuzetno komplikovana, ta klica-jajasce kod vola,
jer -bi u njoj moralo da se sadrzi sve ono sto sabija i oblikuje,
prevree i obree i deluje tako da majusna klica postane vo
sa svim onin1 sto ide uz njega.
Medutin1, mozete prevrtati i obrtati (a postoje
mnoge teorije - teorija evolucije, teorija epigeneze itd.)
ali, kako god da okreeete, u sustini morate da zamislite
zametak, jajasce, kao nesto izuzetno komplikovano. A
tamo gde se sve svodi na molekule, koji bi trebalo da budu
izuzetno komplikovano sacinjeni od atoma, tu su ljudi
skloni da klicu predstave kao neki kompleksni molekul.
Ali se ovo, dragi moji prijatelji, ne slaze cak ni sa fizickim
posmatranjem.
Postavlja se pitanje: da Ii je zametak stvarno mole­
kul, odnosno vrlo komplikovan organizam? Njegov neobican

16
kvalitet uopste ne lezi u komplikovanosti, vee u tome sto
on svu materiju baca u haos. Bas zametak, od svih stvari u
majCinom telu, nije komplikovana graaevina, vee materijal
potpuno rasprsen - haotizovan. On jos uopste nije organi­
zovan. To je nesto sto se vraea u sasvim nesreaeno, raspr­
seno stanje. Da nije toga, reprodukcija nikada ne bi mogla
da se dogodi. Bas u jajascu, ta nesreaena, neziva materija ­
koja tezi kristalizaciji - pada u potpuni haos. Belancevina
nije nesto najkomplikovanije, vee najjednostavnije, pot­
puno bez ikakvih naslednih odreaenosti. Iz ovog majusnog
haosa, k akav je zametak na pocetku, nikakav vo se ne bi
mogao pojaviti - ne bi, ni za citavu vecnost, jer je to zaista
haos.
Zasto onda ipak nastaje yo? Zato sto na tu klicu u
organizmu majke pocinje da deluje citav svemir. Kada po­
stane haos - bez odreaenosti - citav univerzum moze da
radi na njoj. Smisao oploaenja je u tome da svede materiju
na haos, na neodreaenost, na neopredeljenost tako da tu
ne deluje nista drugo, izuzev vasione.
Ako sada pogledamo u telo majke - tu nema uz­
roka. Ako pogledamo u sveopsti eter - ni tu, u onom sto se
istovremeno desava, nema uzroka. Moramo da se vratimo
unazad, pre no sto je nastala zivotinja, ako hoeemo da pro­
nademo uzroke onoga sto je zacetak biea sposobnog za
osecaje i kretanje. Moramo da se vratimo unazad, pre no
sto je zapoceo zivot tog biea. Zato sto uzrok za sve sto je
sposobno da se krece i oseea ne lezi u istovremenom, vee u
onom sto pre th odi nastajanju tog biea.
Ukoliko posmatram biljku, dolazim do istovreme­
nog, mada daleko u svemiru. Tu nalazim uzrok. Ali ako
hocu da pronaaem uzrok svega sto deluje kao oseeaj iIi ·
sposobnost kretanja u zivotinji, onda moram da doaem do
onoga sto prethodi zivotu tog stvorenja. Drugim recima,
zvezdana konstelacija mora da se promeni. Ono sto utice
na specificno zivotinjsku prirodu nije zvezdana konstelacija

17
u svemiru koja je u istom vremenu sa zivotinjom, vee kon
stelacija zvezda koja je prethodila zivotu zivotinje.
Sada opet pogledajmo coveka nakon njegovo
prolaska kroz dveri smrti. Kada je prosao kroz dveri smrt
kada je odlozio etersko tela u svemirske daljine - odakl
su dosle eterske sile biljnog rastinja - covek mora da id
unazad, kao sto san1 yam rekao, sve do svog rodenja. Kad
je to uradio, onda je proziveo, u svom astralnom telu obr
nutim redom, sve sto je prosao tokom svoga zivota. Dru
gim recima: nakon smrti covek sa svojim astralnim telom
ne ulazi u one sto je u istom vremenu, vee mora da se upu
unazad do prenatalnog. On mora da se vrati onamo odakl
dolaze sile koje daju zivotinji sposobnost kretanja i oseeaja
Te sposobnosti ne dolaze iz sadasnjih konstelacija zvezda
vee iz onih predasnjih. - Ako, prema ton1e, govorimo
zivotinjskom carstvu, ne mozemo vise da govorimo 0 isto
vremenim uzrocima u fizickom i nadfizickom, vee moram
da pripisem o sadasnje posledice fizickog prosjim nadfizi
ckim uzrocin1a. Tako su prosli nadfizicki uzroci za zivotin
sko carstvo - sadasnje posledice.
Sada opet dolazimo do pojma vremena. Da se izra
zim trivijalno, moran10 da se prosetaino kroz vreme. Kad
u fizickom svetu trazimo uzroke stvari koje se u njem
desavaju, moramo da se prosetamo fizickim. Ne moram
da o dlazimo iz fizickog. Ali ako hoeemo da trazimo uz
roke bilo cega sto se desava u zivom carstvu biljaka, ond
moramo daleko da idemo. Moramo da dopremo do eter
skog sveta i sarno tamo gde se zavrsava eterski svet - gd
je, kako kazu bajke, kraj sveta - tu nalazimo uzroke biljno
rasta. Ali tu mozemo da trazimo dokle hoeen10, tu neeem
naei uzroke sposobnosti za oseeaj i kretanje. Da bismo t
nasli morali bismo da krenemo na putovanje kroz vren1e
Moramo da idemo unazad kroz vreme. Moramo da iza
demo iZ,prostora i udemo u vreme.
$to se tiCe uzrocnosti, mozemo da postavimo ljudsk
fizicko tela u njegovom bezivotnom stanju pored spoljasnj

18
 rnrtve prirode. A ljudsko etersko telo mozemo da posta­
virno - i u zivotu i u njegovom izlasku u eterska prostranstva
nakon smrti - odmah do eterskog zivota biljaka, jer to ta­
kode dolazi iz eterskih prostranstava, mada iz istovremenih
konstelacija, iz onoga sto je nadfizieko, nadzemaljsko. I
konacno, mozemo da dovedemo u vezu ljudsku astralnu
organizaciju sa zivotinjskim svetom.
Dakle, kada u napredovanju od mineralog prema
biljnom i zivotinjskom, najzad dodemo do ljudskog car­
stva, mozemo da kazemo da smo ga vee razmotrili. J esmo,
ali ne sasvim. Razmotrili smo ga utoliko sto eovek ima fi­
zicko telo, onda utoliko sto ima etersko tela i treee, utoliko
5to ima astralno telo. Ali priznaeete, ako bi eovek imao
sarno fizieko telo, on bi ipak bio sarno kristal - mada mo­
zda vrlo komplikovan kristal. A ako bi uz to imao sarno
etersko telo, bio bi sarno biljka - bez obzira koliko n10zda
lepa. A ako bi imao uz to i astralno telo, onda bi isao na
sve eetiri, imao bi rogove iIi nesto slieno, ali bi ipak bio
zivotinja. Ali sve to on nije. On in1a lik i stas uspravnog
bica koje hoda, zato sto poseduje organizaciju J a, koja je
iznad fiziekog, eterskog i astralnog. Sarno bieu koje pose­
duje organizaciju Ja, mozemo da damo ime eovek i on pri­
pada Ijudskon1 carstvu.
Pogledajmo jos jednom ono sto smo vee posmatrali.
Ako tragamo za uzrocima fiziekog ostajemo u fiziekom.
Ako tragamo za uzrocima biljne prirode, moramo da idemo
u daljine eterskog carstva. Jos uvek ostajemo u prostoru ­
rnada kao sto sam rekao, ovaj "prostor" postaje nesto hi­
potetieno, jer moramo da se posluzimo pojmovima iz bajki
i kazemo da smo tamo gde se svet zavrsava, gde je njegova
"ograda". Naravno to je sarno trivijalan i grub izraz. Ali
podsetimo se sarno detinjastog naeina na koji ljudi govore:
evo Sunca, ono sija i salje svoje zrake sve dalje i dalje.
Zraci, doduse, slabe sve vise i vise, ali svetlost putuje sve
dalje i dalje u beskonaenost.

19
 Ja sam vee odavno objasnio onima koji vee godi­
nan1a prisustvuju ovim predavanjima, kolika je besmislica
zamisljati da svetlost putuje neograniceno na ovaj nacin, u
beskraj. Cesto sam govorio da je sirenje svetlosti podlozno
elasticnosti. Ako imate gumenu loptu i ako je pritisnete ­
mozete da pristiskate do izvesne granice, a onda se sve
vrati na isto mesto. To je kraj elasticnosti, onda pritisnuto
mesto odskoci nazad. Isto vazi i za svetlost: ona se ne siri
beskrajno u prazan prostor. Kada dostigne izvesnu granicu,
vraea se.
Samu tu ideju - da se svetlost ne siri beskonacno,
vee do izvesne granice, nakon koje se vraca - zastupao je,
na primer, u Engleskoj, fizicar Oliver Lodz. 2 Tako je u
ovorll slucaju cak i fizicka nauka dosla do onoga sto ob­
javljuje duhovna nauka, kao sto ee se jednom u svim poje­
dinostima stiCi do onoga sto govori duhovna nauka.
Pren1a tome, mozemo da kazemo: ako iden10 da­
leko u prostor u spoljasnjem svetu, pre iIi kasnije n10ram o
da se vratimo na isto mesto. Ne treba da prihvatimo nesto
takvo kao sto je beskrajan prostor, sto je izmisljotin a i to
takva da se ne moze ni razumeti. Neki od vas se, mozda,
seeaju onoga sto sam izneo u svojoj autobiografiji 0 dubo­
kom utisku koji su na mene proizveli casovi moderne sin­
teticke geometrije, kada mi je po prvi put pokazano preko
same geometrije, da prava linija ne bi trebalo da se zamislja
kao nesto sto ide u beskraj i sto nikada ne prestaje. Linija
ide u jednom smeru i, u stvari, vraca se s druge strane. Ge­
ometrija to izrazava tako sto kaze da je desna beskrajno
udaljena tacka jednaka levoj beskrajno udaljenoj tacki. To
se moze tacno izracunati i to ne sarno analogijom kruga,
gde ako krenete sa jedne tacke, konacno stizete na istu tu
tacku. To bi bila sarno analogija, od malog ili nikakvog zna­
caja za onoga ko egzaktno razmislja. Bio sam impresioniran,

2 Oliver Lodz (Sir Oliver Joseph Lodge) , 1851-1940. Britanski fizicar.

20
ne ovom trivijalnom analogijom, vee da se racunski moze
dokazati da je beskrajno udaljena tacka na jednoj strani ­
recimo levoj - isto sto i beskrajno udaljena tacka na des­
noj. Tako da ako neko pocne da trci odavde i onda trci i
trCi duz linije, neee otrcati u beskraj. Ako dovoljno dugo
tr6, stiei ee do nas s druge strane. Fizickom misljenju je to
mozda neobicno. Ali onoga casa kada odbacimo fizicko
misljenje, to postaje stvarnost. Svet nije beskrajan. Fizicki
svet, ovakav kakav se pred nama prostire, je ogranicen.
Josjednom dakle, mozemo da kazemo: kada imamo
posla sa biljnom prirodom i sa eterskom prirodom coveka,
moramo da idemo do same granice eterskog. Ali ako ho­
cemo da objasnimo zivotinjsku prirodu i astralno u coveku,
onda moramo da izademo izvan svega sto je u prostoru.
Moramo da prosetamo po vremenu - da odemo izvan
svega sto je u istom vremenu; moramo da iskoracimo u
vreme. A sada dolazimo do ljudskog carstva.
Kada dodemo u vreme, vidite, mi vee prevazila­
zimo fizicko na dvostruk nacin. Ako hoeemo da opisemo
zivotinju moramo da se kreeemo napred u vrenlenu. Ali
sada ne bi trebalo apstraktno da sledimo ovaj nacin m is­
ljenja, moramo da nastavinlo konkretno. Molim vas da
obratite paznju kako eerno konkretno nastaviti.
Ljudi misle da kada Sunce salje svoju svetlost, da
se svetlost beskonacno siri. Oliver Lodz, medutim, doka­
zuje da se ovakav nacin misljenja napusta. Ljudi pocinju
da shvataju da svetlost dolazi do izvesne granice, a odatle
se vraea. Sunce prima nazad svoju svetlost sa svih strana ­
mada u drugacijem obliku, u preobrazenom obliku, ali mu
se ona ipak vraea.
Primenimo sada istu vrstu misljenja na ono sto
smo do sada posmatrali. Bili smo, za pocetak, u prostoru.
Iz zemaljskog prostora odlazimo u svemirske daljine. Ali
ni to nije dovoljno, jer sad odlazimo u vreme. Sada bi neko
mogao da kaze da bi trebalo da idemo jos dalje i dalje. N e,
naprotiv, sada se opet vracamo. Bas kao sto iderno sve dalje

21
i dalje u prostor, dostizemo granicu, a zatim se vraeamo
tako se i ovde vraeamo. Posto smo trazili u daljinama vre­
mena nadfizicke uzroke, moramo se opet vratiti u fizicko.
Sta to, u stvari, znaci? To znaci da iz vremena mo­
ramo opet da se spustimo na Zemlju. Ako trazimo uzroke
koji se odnose na coveka, moramo opet da ih trazimo na
Zemlji. Samo sto smo se ovog puta vratili unazad u vre­
menu i iduei unazad u vremenu dolazimo opet do Zemlje
dolazimo do covekovog proslog zivota. Dakle, stizemo do
proslog covekovog zivota. Za zivotinju moramo da idemo
sve dalje i dalje. Gna se rastvara u vremenu, bas kao sto se
nase etersko tela rastvara do krajnjih granica eterskog
sveta. Covek se na ovoj tacki ne rastvara, vee se vraea u
svoj prethodni zivot na Zemlji. Prema tome, u slucaju co­
veka, mozemo da kazemo: prosli fizicki uzroci su sadasnje
posledice u fizickom.
Mineralno carstvo: istovremenost uzroka u fizi­
ckom.
Biljno carstvo: istovremenost uzroka u fizickom
nadfizickom.
Zivotinjsko carstvo: prosli nadfizicki uzroci odgo­
varaju sadasnjim posledicama.
Ljudsko carstvo: prosli fizicki uzroci odgovaraju
sadasnjim posledicama u fizickom.
Vidite, da bismo se pripremili morali smo danas
malo da se napregnemo i savladamo ove apstrakcije. Ali
to je bilo neophodno, dragi moji prijatelji. Zeleo sam d a
yam pokazem da i u ovim podrucjima postoji logika, u
podrucjima koja nazivamo duhovnim podrucjima zivota
Samo sto se ova logika ne podudara sa grubon1 logikom
koja proizilazi samo iz fizickih pojava i u koju ljudi obicno
veruJu.
Ako postupamo cisto logicki i istrazimo svaki niz
uzroka, tada i samim misljenjem dolazimo do ponovnih
zivota na Zemlji. Potrebno je da obratimo paznju na ovu

22
Cinjenicu: sarno nase misljenje mora da postane drugacije
ako hocemo da razumemo duhovno.
Ljudi misle da ono sto se otkriva iz duhovnog sveta
ne moze da se razume. N aravno da moze, ali logika mora
da se prosiri. Konacno, da bismo razumeli neku muziku ili
bilo koje umetnicko delo, moramo u sebi da imamo uslove
da to primimo. Ako nemamo uslove, proci cemo pored ta­
kvih stvari i neprimetivsi ih - kao pored neke buke, ako je
to muzika iIi ako je to plasticna umetnost, necemo "nista
videti u tome" osim grubih ociglednih oblika. Isto je tako
sa saopstenjima iz duhovnog sveta: morate da ih upoznate
pomocu misljenja prikladnog za duhovni svet. A to vec
sada moze da se naae u logickom misljenju. )spitajte mo­
guce raznovrsne uzroke i doci cete do razumevanja minulih
zemaljskih zivota, cak i njihovog logickog niza.
O stajemo sada sa velikim pitanjem koje se javlja
kada posmatramo les. Les je bezivotan. Spoljasnja neziva
priroda je tu pred nama u svojim kristalima i mnogostrukim
formacijama. Ovde nastaje veliko pitanje: kako se neziva
priroda odnosi prema covecjem lesu?
Necete daleko dospeti, dragi moji prijatelji, ako
prvo trazite odgovor u biljnom carstvu. Posmatrajte biljni
svet oko sebe. Iz sirokih prostora eterskog univerzuma, on
u sebi nosi snage kojima odlazi moje etersko telo. Tamo
daleko u eterskim prostorima nalazi se uzrocni princip koji
daje biljkama njihov pocetak. To je podrucje gde moje ete­
rsko tela odlazi kada je odsluzilo u mom zivotu. J a idem
tamo odakle - iz eterskih daljina - izvire say zivot biljaka.
1a idem tamo: to jest, ja sam srodan tome. Tamo ide moje
etersko telo. Odatle potice zeleni, bujni, pupeci svet biljaka.
Ali opet postoji razlika. Ja odbacujem svoje etersko telo.
Biljka s druge strane, prima eter za svoj zivot i rast. J a, na­
kon svoje smrti, odlazem svoje etersko telo, ostavljam ga
kao neku stvar. Biljke, s druge strane, primaju ovo etersko
tela kao nesto sto im daje zivot. One in1aju svoj pocetak u

23
onom podrucju gde je moj kraj. Biljni poceci se spajaju sa
svrsetkon1 ljudskog eterskog tela.
Tu nam se javlja pitanje: zar nije isto tako i kod mi­
neralnog, kod svih raznovrsno uoblicenih kristala? Mogu Ii
da se zapitam: mozda je to pocetak, za razliku od mog svr­
setka koji ostavljam iza sebe kao fizicko telo? Mozda su i
ovde pocetak i svrsetak spojeni?
Sa ovim pitanjern cemo danas zavrsiti, dragi moji
prijatelji. Sutra cerna otpoceti temeljno da ulazimo u pita­
nje ljudske sudbine - takozvane karme. Nastavicu 0 karrni.
Necete morati vise d a se probijate kroz ovakav siprag aps­
trakcija, ali shvatili ste da je za izvesno razvijanje rnisljenja
ovo bila neophodna priprema.

***

24
 D ornah, 17. februar 1924.

Nastavicemo sa posmatranjima koja ce nam kori­

stiti kao priprema za razumevanje Ijudske sudbine iIi karme.
Od apstraktnog misaonog krenucemo prema stvarnom zi­
votu. Korak po korak, iznecemo pred nase duse pojedine
oblasti zivota u koje covek n10ze biti postavljen, da bismo
iz onoga sto sacinjava zivot stvorili temelje za karakteriza.:.
ciju karme, ljudske sudbine.
Covek, ipak, pripada citavom svetu i to u mnogo
sirem smislu nego sto mi to mislimo. On je deo sveta i bez
sveta zaista ne bi bio nista. Ja sam cesto koristio poredenje
sa delom lj udskog tela, recimo prstom. Prst je prst sve dok
je pripojen ljudskom telu. Onoga casa kada je odsecen, on
nije vise prst. Spoljasnje, fizicki, on je jos uvek prst, ali ipak,
on to vise nije kada je odsecen od covecjeg tela.
Slicno tome, covek nije vise covekako je istrgn ut
iz opsteg zivota sveta. On tom zivotu sveta pripada i bez
njega ne moze da se posmatra, niti da se razume.
Dakle, kao sto smo videli iz jucerasnjeg predavanja,
covekovo okruzenje je podeljeno na pojedina podrucja.
Postoji, pre svega, nezivo podrucje sveta koje u obicnon1
govoru nazivamo mineralnim. Mi sarno onda postajemo
slicni nezivom podrucju sveta iIi mineralnom, kada izademo
iz naseg tela, kada - napustivsi telo - prodemo kroz dveri
smrti. N asim istinskim bicem mi nikada stvarno nismo
slicni nezivom svetu. Sarno telesni oblik koji smo odlozili
postaje takav.
Tako, s jedne strane, vidimo da je ono sto covek
ostavlja za sobom u carstvu nezivog - fizicki les. S druge
strane, vidimo siroko rasprostranjen nezivi svet prirode,
kristalizovan i nekristalizovan. Mi, ljudska bica, potpuno
se razlikujemo od tog mineralnog sveta sve dok zivimo. Na
to sam takooe cesto ukazivao. N as oblik pocinje odmah da

25
se rusi kada se kao les predaje mineralnom svetu. U m
ralnom svetu mi se razlazen10, sto znaCi da ono sto odr
nase tela nema niceg zajednickog sa mineralnim. Iz
proizilazi da covek, dok zivi u fizickon1 svetu, ne p
prakticno nikakave uticaje iz mineralnog sveta kao tak
N ajveei uticaji, najsiri uticaji koje covek prim
mineralne prirode dolaze mu zaobilazno putern cula
vidimo mineralno, cujemo ga, oseeamo njegovu top
ukratko mi ga opazamo culima. Neka druga veza sa m
ralnim je vrlo neznatna. Pomislite sarno koliko malo m
ralno dolazi u vezu sa nama u nasem zemaljskom zi
So koj om solimo hranu je mineral i jos nekoliko dr
stvari, ali veeina nase hrane potice iz biljnog i zivotinj
carstva. Osim toga, ono sto covek prima iz mineralnog
stva odnosi se na poseban nacin prema onome sto prim
od mineralnog putem svojih cula, cisto kao dusevne ut
to jest kao culno opazanje. Stirn u vezi trebalo bi ope
zapazite nesto sto san1 ovde cesto pominjao. Ljudski
zak tezi prosecno oko 1500 gran1a. To je prilicna te
Kada bi nalegao punom tezinom na krvne sudove po
born, oni bi bili potpuno zgnjeceni. On ih ne pritiska
kom tezinom sarno zato sto podleze izvesnom zak
Opisao sam to pre kratkog vremena. K ada spustimo t
tecnost, ono gubi nesto od svoje tezine. Mozete to da i
zite ako imate vagu. Izmerite neki predmet; on ima izv
tezinu. Onda stavite sud sa vodom ispod njega, tako
predmet potopljen u vodu. Odmah se poremeti ravno
Tas vage na jednoj strani ide nadole, zato sto je taj pre
postao laksi. Ako sada pogledate za koliko, videeete
postao onoliko laksi kolika je tezina istisnute vode. S
reei, ako je ta tecnost voda, telo potopljeno u vodu ee
tati lakse za kolicinu tezine koju je istisnulo. To je d
poznat Arhimedov zakon, koji je on pronasao kupajue
Sedeei u kadi primetio je da njegova noga postaje lak
teza, u skladu sa tim da Ii je u vodi iIi izvan nje. Ond
povikao: "Eureka" (pronasao sam)!

26
 To je veorna vazna stvar, dragi moji prijatelji, ali
vazne stvari se ponekad zaboravljaju, jer da nije urnetnost
inzenjerstva zaboravila Arhirnedov zakon verovatno se u
Italiji ne bi dogodila jedna od najgorih elernentarnih nes­
reca u poslednje vrerne. Ovakve stvari nastaju zahvaljujuci
nedostatku preglednosti u danasnjern znanju.
No, u svakorn slucaju, telo gubi na tezini sa kolici­
nom vode koju istiskuje. Dakle, n10zak je potpuno poto­
pljen u rnozdanu tecnost. On pliva u rnozdanoj ·.tecnosti.
Ovde-onde naei eete u nauci da je covek, rna koliko cvrst,
ipak neka vrsta ribe. Da, on je stvarno riba jer se sastoji od
900/0 vode, i u toj vodi cvrsti delovi plivaju, kao sto riba
pliva u vodi. Isto tako pliva rnozak u cerebralnoj tecnosti i
tezi oko 20 grarna. Dakle, sarno sa 20 grama naleze na po­
vrsinu pod soborn. Pornislite sta to znaci i onda eete shva­
titi - posto nas rnozak pliva u rnozdanoj tecnosti - koliko
mi ljudska bica irnarno tendenciju da se oslobodimo Zernlje
i to u organu od tolike vaznosti. Mi rnislimo organorn koji
ne podleze Zernljinoj tezi, vee je nase rnisljenje u suprot­
nosti sa Zernljinorn tezorn. Organ naseg misljenja je prili­
eno osloboden zernaljske teze.
Nernojte gubiti iz vida siroki domet i izuzetnu vaz­
nost utisaka koje sopstvenorn slobodnorn voljorn primate
putern cula. Pornislite sarno, poredenja radi, na sieusne
uticaje koje primamo putem soH i drugih slicnih supstanci
koje unosirno kao hranu iIi zacin. Tada cete doci do zak­
Ijucka da je ono sto dolazi od mineralnog carstva i sto ima
direktan uticaj na coveka, isto sto i 20 grama prema 1500
grama ... tako je velika prevaga onoga sto primamo cisto
kao culne utiske, gde smo nezavisni od nadrazaja - jer nas
nasi culni utisci ne razdiru. Stavise, ove stvari u nama koje
podlezu zemaljskoj gravitaciji, kao mineralni zacini iIi sas­
tavni delovi nase hrane, uglavnom su takvi da nas konzer­
viraju iznutra. So u sebi poseduje snagu koja konzervira,
ellva i okrepljuje.

27
 Covek je, prerna tome, do velikog stepena neza
od okolnog mineralnog sveta. On u sebe unosi iz mi
nog sveta san10 one sto nema neposrednog uticaja n
govo bice. On se krece u mineralnom carstvu slobo
nezaVlsno.
Zaista, dragi moji prijatelji, da nije te slobode
zavisnosti kretanja u mineralnom svetu, one sto nazi
ljudskom slobodom ne bi uopste postojalo. Mineraln
mozemo zaista da kazemo, postoji kao neophodna s
tnost ljudskoj slobodi. Da nije mineralnog sveta ne b
ni slobodnih bica, jer onoga casa kada se uzdignem
biljnog sveta, mi nismo vise nezavisni od njega. Sarno
se cini da mozemo da posmatramo svet biljaka isto k
posmatramo kristale, prostrano mineralno carstvo. U
to nije tako. Tu se pred nama siri biljni svet. Mi, ljud
dame se u svetu kao ziva bica, bica koja disu, obd
odredenim metabolizmom. Sve to daleko vise zav
nase okoline nego oci, usi i drugi organi koji nam pr
culne utiske. Citav veliki biljni svet zivi od etera, koj
dire u Zemlju sa svih strana. Covek je takode pod
ovom eteru. Kada se rodimo sile rasta pocnu da de
nama. To su eterske sileo Iste one sile koje omoguc
biljkama da rastu, zive u nama kao eterske sileo Mi
nosimo etersko telo. Fizicko tela sadrzi nase oci, usi
cula. Kao sto sam malocas objasnio, ovo fizicko tela
niceg zajednickog sa ostalim fizickim svetom. To se
zuje samom cinjenicom da se les raspada u fizickom
Ali sasvim je drugacije sa eterskim telom. S njim sm
dni svetu biljaka.
Sada morate da razmislite 0 ovome. Ono st
nama razvija dok rastemo, to je, pre svega, vrlo du
povezano sa nasom sudbinom. Mozemo rasti - uz
ekstremne i radikalne primere - tako da postanemo
debeli iIi visoki i mrsavi, kakav sve moze biti slucaj
imamo ovakav iii onakav obIik nosa. Ukratko, nacin n
rastemo nije bez uticaja na nasu spoljasnjost, a to je sv

28
u vezi, ma koliko labavoj, sa nasom sudbinom. Ali nas na­
Cin rasta se ne izrazava sarno u ovim grubim stvarima. Da
su samo nasi instrumenti i metode istrazivanja dovoljno
precizni, mi bismo otkrili da svaki covek ima razlicit sastav
jetre iIi slezine iIi mozga. "J etra" nije sarno "jetra", ona se
razlikuje - mada naravno u finijim prelazima - kod svakog
coveka. A to je povezano sa istim onim silama koje uzro­
kuju rast biljke. Dok posmatramo biljni pokrivac Zemlje,
moramo biti svesni: one sto deluje iz dalekih eterskih pro­
stranstava i sto uzrokuje rast biljaka, deluje takode u nama,
izazivajuci izvornu predispoziciju u svakom od nas, a to
ima vrlo mnogo veze sa nasom sudbinom. Da Ii covek prima
iz eterskog sveta ovaj iii onaj sastav jetre, pluca iIi mozga
duboko je povezano sa njegovom sudbinom.
Medutim, covek vidi sarno spoljasni aspekt svega
ovoga. Kada posmatramo mineralni svet mi, uglavnom,
vidimo sta on sadrzi. Zato naucnici toIiko vole mineralni
svet (ako se danas uopste moze govoriti 0 ljubavi u nauci).
Oni ga vole, zato sto on u sebi sadrzi sve one sto oni zele
da nadu. Sa silama koje odrzavaju biljni svet to vise nije
tako. Vi mozete odmah opaziti, kao sto sam yam rekao,
onog casa kada se uzdignete do imaginativnog saznanja,
da su minerali zavrseni u mineralnom carstvu; takva je pri­
roda minerala. Ono sto odrzava biljni svet uopste se spo­
Ijasnje ne objavljuje svakodnevnoj svesti. Ovde moramo
dublje prodreti u vasionu.
Sta je onda to sto deluje u biljnom carstvu? Sta je
to sto deluje tako da iz dalekih eterskih prostora mogu da
nam dodu sile koje prouzrokuju kod biljaka rast i klijanje
iz zemlje? Kakve su to sile koje prouzrokuju nas rast, koje
stvaraju finiji sastav naseg tela? Sta je to sto tu deluje? -
Ovde dolazimo do bica, takozvane, Trece hijerarhije,
Andela, Arhandela i Arhaja. Ta bica su za nas nevidljiva,
ali bez njih ne bi bilo onog talasanja i one bujice eterskih
sila koje uzrokuju rast biljaka i koje deluju i u nama, jer i

29
mi u sebi nosimo iste sile koje izazivaju biljni rast.
pristupamo biljnom svetu i njegovim silama mi vise
tajemo sarno kod spoljasnjeg i vidljivog.
Takode moramo biti svesni da u nasem bestele
stanju izmedu smrti i novog rodenja, razvijamo nase o
sa tim bieima - Andelima, Arhandelima i Arhajim
skladu sa vrstom odnosa koje razvijamo, oblikuje se
unutrasnja karma, ono sto mogu da nazovem nasom
rodnom karmom, ona nasa karma od koje zavisi na
nacin nase etersko tela sjedinjeno sa sokovima u nam
neei nas niskim iIi visokim i tako dalje.
Medutim, biea Treee hijerarhije in1aju sarno
deni stepen moei. Biljke ne rastu sarno zahvaljujuei
U tom pogledu Treea hijerarhija - Andeli, Arhan
Arhaji - su u sluzbi visih biea. Ipak, ono sto prozivim
no sto se spustimo iz duhovnog sveta u nase fizicko
ono sto odrea uje finiji sastav naseg tela - prouzrok
je nasim svesnim susretom sa tim bieim a Treee hijera
Sa uputstvima koje od njih primamo i prema tome
smo se pripremili za to tokom naseg prethodnog ziv
Zemlji, gradimo nase etersko telo iz daljina eterski
stora, a sve se to postiZe u vreme koje neposredno pre
nasem spustanju iz natculnog u fizicko postojanje.
Dakle, prvo moramo da vidimo ono sto ulazi u
sudbinu iIi karmu iz nase unutrasnje konstitucije. M
bismo mogli da opisemo ovaj deo karme izrazom "
nost" iIi "neugodnost", "zadovoljstvo" iIi "nezadovol
u zivotu. Nase oseeanje zadovoljstva iIi ugodnosti iIi
nezadovoljstva u zivotu povezano je sa tim unutra
kvalitetom koji je nas na osnovu eterskog tela. Po
drugi elemenat koji zivi u nasoj karmi. On zavisi od
nice da Zemlju ne naseljava sarno biljno carstvo ve
votinjsko. Pomislite, dragi moji prijatelji, koliko sarn
licitih vrsta zivotinja postoji na raznim podrucjima Ze

30
 Zivotinjska atmosfera, takoreci, razlicita je na raz­
liCitim podrucjima Zemlje.
Priznacemo da i covek zivi u toj atmosferi u kojoj
zive i zivotinje. To danas moze da zvuci groteskno, ali to je
sarno zato sto danasnji ljudi nisu navikli da primecuju ta­
kve stvari. Na primer, postoje predeli koje naseljavaju slo­
novi. To su predeli gde vasiona deluje na Zen1lju upravo
taka da mogu nastati slonovi. Mislite Ii, dragi moji prija­
telji - ako je ovo deo Zemlje koju nastanjuju slonovi (vidi
crtez), gde sile koje stvaraju slonove deluju iz vasione - da
Ii rnislite da te sile nisu prisutne sarno zato sto se tu nalazi i
covek? One su tu, naravno, a tako je i sa celin1 zivotinjskim
carstvOffi . Bas kao sto su tu prisutne one sile koje stvaraju
biljke iz daljina eterskog prostora, gde god da zivimo - jer
ih ni drveni zidovi, ni cigla, cak ni beton, ne n10gu spreci ti
da stignu do nas; mi ovde u Dornahu zivin10 sa silama koje
oblikuju biIjni svet Jure - tako, ako se zadesi da covek zivi
u oblasti gde je priroda Zemlje takva da i sion moze tu da
zivi, and a covek takode zivi pod uticajem siia koje stvaraju
slona.

J a mogu vrlo dobro da zamislim mnoge osobine

zivotinja, veIikih i malih, kako zive u Ijudskim dusama!
Dakle, covek zivi u istoj atmosferi u kojoj zive zivotinje. I
sve to stvarno na njega deluje. Naravno, to na njega deluje

31
* th')MA
bll~,:n~4. "'A-iL{
/'
rtrMIHfULlt u ~ f)V)tt..c
LL~~\o1..1
*i1\j'Qn~ Jt~DJf-li.n.~
\A.Ic..ohr> ~I\..P ~ z<i.h~\
l\Lt.\..(.U-Obf..tA~V- O&)f\..W~'L tl"(S\ .J1h.P"r-,,:,V
, ~"""n"",,,,~
drugacije nego na zivotinje, jer covek ima i druge kvalitete
covek ima dodatne clanove svoga biea. To drugaci.1e utic
na njega, jer da nije tako covek bi u sferi slona porastao u
slona, sto on ne cini. Stavise, covek se neprestano izdize i
ovih stvari koje deluju na njega, ali on ipak zivi u to.1 atmo
sferi.
Vidite, sve sto postoji u covekovon1 astralnom tel
zavisi od atmosfere u kojoj on zivi. I kao sto smo n1aloca
rekli da njegova ugodnost i neugodnost, zavise od biljn
prirode Zemlje, tako isto ovde mozemo da kazemo d
simpatije i antipatije koje se razvijaju u ljudima u zemalj
skom zivotu i koje donosimo sa sobom iz prezemaljsko
postojanja, zavise od toga kakva je zivotinjska atmosfera.
Slon ima surlu i debele, stubaste noge, jelen im
rogove i tako dalje. Ovde posmatramo sile koje grade zi
votinje, daju im oblik. Kod coveka se ove sile pokazuj
sarno u vidu delovanja na njegovo astralno tela i iz to
delovanja na astralno telo, radaju se simpatije i antipatij
koje svako individualno Ijudsko biee donosi sa sobom i
duhovnog sveta.
Uocite, dragi moji prijatelji, te simpatije i antipa
tije. Zapazite koliko nas one vode kroz citav zivot. Sva
kako, a to je i opravdano u izvesnom smislu, mi ljudi sm
odgajani i vaspitavani da prevazidemo nase jake simpatij
i antipatije. Ipak one su prisutne. Nekom coveku je simpa
ticno ovo, nekome ono; neko voli vajarstvo, neko muziku
neko vise voli plave ljude, neko erne. To su jake, radikaln
simpatije, ali je citav nas zivot prozet takvim simpatijama
antipatijama. U stvari, njihovo postojanje zavisi od razni
zivotinjskih oblika.
Tako, dragi moji prijatelji mozemo da se zapitamo
sta to mi ljudska biea nosimo u sebi, u nasem unutrasnjem
bieu, sto odgovara raznim zivotinjskim oblieima koji su iz
van nas? Njih ima na stotine, na hiljade oblika. Isto tolik
ima i oblika nasih simpatija i antipatija, sarno sto veei de
njih ostaje u nasoj podsveti, nismo ih svesni.

32
 * 0 ~'L ! (L. CL k. tI,) £.
"I.>Lt Lt." i I II'D (),u" ~ t
, tf) I't"vt /lit. tfJ.£. { f(
«.11'}"i. fl..t. "') "\..I
£ L.( Nk ftn Jt-.f i\Ut L -
0 f.l
* 0 j) K(I-t ~ ILI\ \..M() ~
l"l? fi M "'( S H..D
~O~ 71) £ \.t.( , -ttJ L( 1: 11. 0 ~ '" 'j1 j\l,. e.'E.. ~ t nAt b (iN.. 0 , U h-(""eYnp.O
I! 11) It i) It \ "~II N't 1')) It \ lui) <L J (,A ~-i..) ~ !flA..l - ,.~ H·t ( U, J t .H-l t• • ,~
'Jt..-t u. N.AtA "'"b.s\l\'~S"l'7, hld1-C!I r. J", ,c;:rtI. ~ ~.pl.1i<.
i O~ I \I'{) "if,.v, ,,~ ~
To je jos jedan svet - treei svet. Prvi svet je onaj od
koga ne oseeamo bitniju zavisnost - to je nlineraini svet.
Drugi svet je onaj u kome zive Andeli, Arhandeli i Arhaji.
To je svet koji dovodi do klijanja biIjnog sveta i koji nam
daruje nas unutrasnji kvalitet, pomoeu koga donosinlo
osecanje ugodnosti iii neugodnosti sa sobom u zivot, tako .
da se oseeamo, na osnovu nase prirode, sreenim iIi nesree­
nim, kakav vee moze biti slucaj.
Iz tog sveta se uzima ono sto odreduje nasu sudbinu,
na osnovu nase unutrasnje konstitucije - naseg individuaI­
nog eterskog covestva. Sada dolazimo do treeeg elementa
koji usiovijava nasu sudbinu, naime nasih simpatija i anti­
patija. A kroz ove simpatije i antipatije unose se mnoge
stvari u nas zivot, stvari koje pripadaju nasoj sudbini u
mnogo sirem smisiu i od samih simpatija i antipatija. Co­
veka nose u velike daljine njegove simpatije i antipatije.
On livi u ovim iIi onim delovima sveta zbog toga sto su ga
njegove sinlpatije odvele tamo i zbog toga sto ee mu se u
toj dalekoj zemlji razmotati pojedinosti njegove sudbine.
Te simpatije i antipatije su duboko povezane sa
Citavom nasom Ijudskom sudbinom. One zive u svetu u
kome ne zivi Treea, vee Druga hijerarhija, u kojoj zive
Eksusiji, Dinamisi i Kirioteti. U zivotinjskom carstvu zivi
zemaIjska slika uzvisenih, velicanstvenih oblika ove hije­
rarhije. A ono sto ta biea usaduju u nas, kada smo sa njima
izmedu smrti i novog rodenja, ispoljava se u urodenim
simpatijama i antipatijama koje donosimo sa sobom iz
duhovnog sveta u fizicki.
Kada prozrete ove stvari, uobicajeni koncepti kao
sto je "nasIede" postaju vrlo detinjasti. Pre no sto mogu da
ponesem bilo kakve nasledene osobine od moga oca iIi
majke, moram prethodno da razvijem simpatije iIi antipa­
tije za svojstva oca iIi majke. To ne zavisi od toga da Ii sam
nasledio osobine sarno kroz kakvu bezivotnu prirodnu ka­
uzalnost, vee od toga da Ii sam imao simpatije za te osobine.

33
 A zasto san1 imao simpatije za njih - to je
koje cemo razmatrati u sledecim predavanjima. A l
riti 0 nasleau na nacin na koji se to generalno govori
dernoj nauci je detinjasto, mada nauka misli za seb
vrlo pametna.
Ona cak danas govori 0 nasleaivanju spe
duhovnih i dusevnih osobina. Genijalnost bi treb
bude nasleaena od predaka i kada se na svetu pojav
jalan covek, ona pokusava da pronaae meau nje
precima neke osobine iz kojih bi, ona pretpostavlj
rezultat trebalo da proizaae genije. To je vrlo cudan
dokazivanja. Taj metod bi samo onda bio razuman k
se od jednog genijalnog coveka rodio drugi. Ali kad
trazili za to dokaz, dosli bismo do vrlo neobicnih
Gete je takoae imao sina, a i drugi genijalni ljudi.
Ipak, kao sto sam rekao, to bi bio nacin d
dokaze. Tvrdnja da se osobine genija nalaze kod
njegovih predaka, je isto kao kada bismo dokaziv
sam mokar kada padnem u vodu. To ne dokazuje
svom bicu imam nesto zajednicko sa vodom koja s
sa mene.
Prirodno, raaajuci se u jednoj struji nasleaa
moje simpatije za njene osobine, onda ih imam kao
leaene osobine". Bas kao sto moram biti mokar od
koju sam upao. Ideje ljudi 0 ovome su smesno deti
Jer sim patije i antipatije se vee javljaju u covekovQm
zemaljskom postojanju. One mu daju najdublje ob
Sa njima on ulazi u svoje zemaljsko postojanje, sa
gradi svoju sudbinu iz predzemaljskog postojanja.
Sada mozemo lako da zamislimo: u pretho
zivotu na Zemlji bili smo sa nekim covekom. Mnoge
su proizasle iz naseg zajednickog zivota i nastavile
zivotu izmeau smrti i novog roaenja. Tamo, pod ut
sila Hijerarhija oblikuje se u zivim mislima i zivim
sima univerzuma, ono sto ce preci iz dozivljaja nase
thodnog zivota na Zemlji u sledeci zivot, da bi se to

34
 prozivelo. Potrebne su nam sin1patije i antipatije da bismo
razvili impulse puten1 kojih se pronalazimo u sledecem
zivotu. Obrazovane u zivotu izmeau smrti i novog roaenja,
pod uticajem Eksusija, Dinamisa, Kirioteta, nase simpatije
i antipatije omogucavaju nam da pronaaemo u zivotu ljude
o
sa kojima moramo sada da nastavimo da zivimo, u skladu
a
sa nasim prethodnim zivotima na Zemlji. Sve se ovo stvara
I­
iz unutrasnjeg sklopa naseg ljudskog bica. N aravno, sticuci
n
te simpatije i antipatije zapadamo u raznovrsne zablude.
o
Takva skretanja se, meautim, ponovo dovode u ravnotezu
d
)1
. kroz sudbinu tokom mnogih zivota na Zemlji.
Ovde, dakle, nalazimo drugu komponentu sudbine
o
iIi karme - simpatije iii antipatije. Tako da mozemo da ka­
1.
zemo:
Prva komponenta karn1e: unutrasnja ugodnost i
o
neugodnost. Druga komponenta: sin1patije i antipatije. A
h
kada smo dosIi do simpatije i antipatije u ljudskoj sudbini,
a
dospeli smo do sfere u kojoj leze sile koje grade zivotinj­
u
sko carstvo.
a
Sada se uzdizemo do pravog ljudskog carstva, jer
mi ne zivim o sarno sa biljnim svetom, niti sarno sa zivotinj­
;­
skim svetom, mi, pre svega, zivimo sa drugim Ijudskim
biCima, sto je najvaznije za nasu sudbinu. To je sasvim dru­
u
gaCiji zajednicki zivot od zivota sa biljkama i zivotinjama.
Kroz taj zajednicki zivot obrazuje se ono sto je od najvece
1­
~
vaznosti u nasoj sudbini. Impulsi koji prouzrokuju naselje­
"".
nost Zemlje ljudima, deluju san10 na coveka, tako da se
a
javlja pitanje: koji su to impulsi koji deluju sarno na ljude?
Ovde mozemo da dopustimo da pricu isprica cisto spolja­
n
snje posmatranje. Tako smo cesto cinili.
~1
Nasim zivotom se stvarno upravlja - s one njegove
U
[1
druge strane, mogu reci - vecom mudroscu nego sto je nasa
sa ove strane. Cesto se u zivotu srecemo sa covekom koji
nam je od izuzetnog znacaja. Kada 0 tome razmislimo pi­
tamo se kakav je bio nas zivot dok se nismo sreli? Onda
nam se Cini da je Citav nas zivot bio put koji je vodio ka tom

35
susretu. To je kao da smo sa svakim korakom tezili ka
njemu, da ga mozemo pronaci u pravom casu iIi da ga
uopste mozemo pronaCi u izvesnom casu.
Trebalo bi sarno da razmislimo 0 sledecem: sta
znaCi to sto smo sreli drugog coveka u izvesnom dobu na­
seg zivota, sta je to sto smo od tada doziveli, radili iIi po­
stigli - sta god to moze biti - zajedno sa njim. Pomislite sta
to znaci, pomislite sta tu izbija kao impuls koji je do toga
doveo? K ada pocnemo da razmisljamo kako se dogodilo
da se sretnemo, verovatno ce nam pasti na pamet da smo
prvo morali da dozivim o nesto, sa cim su mnogi ljudi bili
povezani, jer drugacije ne bi nastala prilika da se sretnemo
u ovom zivotu. A da bi taj dogadaj mogao da se desi, mo­
rali smo opet da prodemo kroz neki drugi dogadaj i tako
d alje. Tu zalazimo u srediste najslozenijeg spleta okolno­
sti, koje su sve morale da se dogode, od kojih smo u svaku
morali da uaemo, da bismo dosli do ovog iIi onog presudnog
dozivljaja. A sada pomislimo sta bi bilo kada bi nam bio
postavljen zadatak - necu reci u prvoj godini, ali reeimo, u
cetrnaestoj - da resimo svesno zagonetku: kako da prouz­
rokujemo kljucni susret sa drugim covekom u nasoj pede­
setoj godini. Ako zamislimo da to svesno mozemo da re­
simo, kao matematicki problem - pomislite sarno sta bi to
sve obuhvatalo!
Svesno, mi Ijudi smo tako strasno glupi, dok je ono
sto se sa nama desava na svetu tako beskrajno mudro,
kada uzmemo u obzir ovakve stvari. Kada pocnemo da
razmisljamo u ovom praveu, primecujemo ogromnu zamr­
senost u delovanju nase sudbine iIi karme. A sve se ovo
odigrava na podrucju ljudskog earstva.
Sve se to, dakle, desava u dubinama nesvesnog zi­
vota. Sve do casa kada nam se priblizi presudni dogadaj,
on je u nesvesnOffi. Sve se ovo desava kao da podleze pri­
rodnim zakonima. Ipak, odakle tim prirodnim zakonima
moe da prouzrokuju takve stvari? Stvari koje se odigravaju
na ovom podrucju cesto ce protivreciti svakom prirodnom

36
 zakonu - iIi svemu onorne sto Cinimo na osnovu spoljasnjih
prirodnih zakona. I na to sam cesto upozoravao. Spoljasnje
pojave Ijudskog zivota mogu cak da se uklope u okvir ma­
tematickih zakona.
Uzmite, na primer, sistem zivotnog osiguranja. Taj
sistern uspeva sarno dok moze da se izracuna verovatna
duzina zivota nekog coveka koji je star, recimo, 19 iIi 25
godina. Ako neko hoee da osigura svoj zivot, polisa ee se
sastaviti na osnovu moguee duzine njegovog zivota. Pro­
cenjuje se koliko ee covek star 19 godina verovatno ziveti;
taj broj se odreauje. Ali sada zamislite da je prekoraceno
odredeno vreme. Covek se nece oseeati obaveznim da umre.
Neka druga dva coveka su mogla odavno umreti na osnovu
te verovatnoee, a neka druga dva su jos ziva iako, prema
proceni osiguravajueeg drustva, oni moraju vee odavno
biti "mrtvi". Ove stvari prevazilaze one sto 0 ljudskom zi­
votu moze da se izracuna iz spoljasnjih cinjenica prirode, a
ipak one se desavaju sa istom nuznoseu kojom se desavaju
prirodne cinjenice. Ne mozemo, a da ne priznamo: sa istom
nuznoseu sa kojom se desava svaki prirodni dogaaaj - bio
to zemljotres, erupcija vulkan a iIi bilo kakav prirodni do­
gaaaj, bio mali iIi veliki - sa istom nuznoseu ee se dva co­
veka u zivotu sresti shodno zivotnom pravcu kojim idu.
Tako smo uspostavili u okviru fizickog, jos jedno
carstvo i u tom carstvu ne zivimo sarno u ugodnosti i ne­
ugodnosti, u simpatiiama i antipatijama, vee i u carstvu
onaga sto nam se dogada i onoga sto doiivliavamo. Mi
sma potpuno ukljuceni u ovo carstvo dogaaaja i dozivlja­
vanja koje sudbinski odreduju nas zivot.

:t Arhaji, Arhanaeli, Anaeli

. :- ~ .
1. Dobra osecanje, ugodnost, -
neugodnost.
&1L>f.: l
c.ttl\.S~
*Kirioteti, Dinamisi, Eksusiji 2. Simpatije i antipatije. - i.~.,r'"I'11o
J.. Serafimi, Heruvimi, T roni 3. Dogadaji, dozivljavanja. - \.') IC4lWl ,.
l' 'J
~
-~~~~~~~~~~~~~~------~
37

 U ovom carstvu deluju biea Prve hijerarhije - Ser

fimi, Heruvimi, Troni. Da bi se upravljalo svime sto ov
deluje - svakim ljudskim korakom, svakim dusevnim p
kretom - da bi se u svetu time upravljalo, tako da sudbi
ljudi proizadu iz toga, nuzna je veea moe od one koja
potrebna za biljno carstvo, veea moe nego sto je ima hij
rarhija Andela, Arhandela i Arhaja iIi hijerarhija Eksusi
Kirioteta i Dinamisa. Potrebna je moe kakvu ima Prva h
jerarhija, najuzvisenija biea: Serafimi, Heruvimi i Troni.
Ono sto se prozivljava u toj sferi zivi u nasem pr
yom Ja, u organizaciji naseg Ja i to nastavlja da zivi iz n
kog ranijeg zemaljskog zivota.
Pomislite sarno: zivite u jednom zemaljskom
votu. U tom zemaljskom zivotu radite ovo iIi ono; moz
to radite instinktivno iIi strasno iIi imate jak nagon iIi s
mozda 0 tome razmislili - glupo iIi pametno. U svako
slucaju ono sto se dogodilo bilo je u skladu sa nekim im
pulsom. Ali sada sve ono sto ste na ovakav nacin uradili
zemaljskom zivotu vodi nekom rezultatu; cini sreeu iIi n
sreeu drugih ljudi. Onda dolazi zivot izmedu smrti i nov
rodenja. U ton1 zivotu izn1edu sn1rti i novog rodenja, p o
tajete svesni cinjenice: naneo sam stetu drugom coveku,
sam manje savrsen nego sto bih bio da mu to nisarn ucini
Moram to da nadoknadim. U varna nastaje poriv da nad
knadite stetu koju ste mu naneli. IIi, ako ste ucinili nekom
nesto dobro, nesto sto mu je pomoglo, onda posmatra
sta ste uradili i kazete: evo necega sto sluzi kao osnova
opste dobro, sto mora da vodi ka daljem napretku u svet
Sve to mozete da razvijete u sebi. A to yam daje osee
zadovoljstva iIi nezadovoljstva, prema tome kako iz to
oblikujete unutrasnje biee vaseg tela u zivotu izmedu sm
i novog rodenja. Sve to moze da vas vodi ka simpatijam
antipatijama, dok shodno tome gradite i oblikujete va
astralno telo, uz pomoe Eksusija, Dinamisa i Kirioteta.
Medutin1, sve ovo yam neee dati moe da preobrazi
u kosmicko delo ono sto je u prethodnon1 zivotu bilo sarn

38
 '* \.ttJ.C(m"<t)..t.~e.. Ua~.o~f..u'll "'l~(\"A
D" , ..... , ~ k..,n.l
''-'\ L.
I l~o~1lI\ '(.""'1\ J€ l.\ tJl\l'''.HLL~ (v-l1C(..('ot(a~ I
l L'~~~ i~ to i {VD'i'ft'M \JI\ u,> S tc., i>.g Gvt-~ \(
!\IV)~1'u., .... 0" 1'.\ &ti'6 ~(;tl/)IC.C ... ~~-,>,J~
.£.U ~O~L(I\ ttcM A, k()~A.lt"Ilkh£.. ~ ,,~ci'i. tUI.'"cM" ­
-t~~ "t)(~'- #.(lfU. D0'f.II .. ~"","""IV/f.'" t. . ~"jt'\D1"C' .
Ijudska cinjenica. Yomogli ste drugom coveku ili ste ga po­
vredili. To mora da dovede do vaseg susreta u sledeeem
zivotu na Zemlji i u tom susretu moraeete da pronadete
impuls za izravnanje dela.
Ono sto u pocetku ima sarno moralni znacaj mora
da se preobrazi u spoljasnju cinjenicu - spoljasnji dogadaj
u svetu. Da bi se to uradilo potrebna su ona bica koja me­
njaju iIi preobrazavaju moralna dela u svetska dela, u kos­
micka dela. To su biea Prve hijerarhije: Serafimi, Heruvimi,
Troni. Oni preobrazavaju ono sto proizilazi iz nas u jed­
nom zemaljskom zivotu u nasa dozivljavanja u sledeeem
zivotu. Oni deluju u onome sto je dogadaj, dozivljaj u ljud­
skorn zivotu.
Ovde imamo tri osnovna elementa nase karme.
Nasa unutrasnja konstitucija, nase unutrasnje ljudsko biee
**
podleze Treeoj hijerarhiji. Nase simpatije i antipatije (koje, f
kao sto smo videli, vee postaju u nekom smislu nasa oko­
lina) briga su Druge hijerarhije. A ono sa cim se sreeemo **
kao sa nasim stvarnim spoljasnjim zivotom, stvar je Prve,
najuzvisenije hijerarhije bica iznad coveka.
-- T ako posmatramo covekove veze sa svetom i nacin
*
na koji on u njemu ucestvuje i dolazimo do velikog pitanja:
kako se iz ova tri elementa razvijaju pojedinosti mnogih
dogadaja covekove sudbine?
Covek se r:ada od ovakvih iIi onakvih roditelja, u
takvom iIi onakvom domu, na izvesnom mestu na Zemlji,
u nekom narodu, u nekim datim okolnostima. Ali sve sto
mu se dogada pocev od rodenja od izvesnih roditelja, u
izvesnoj naciji i na nekom mestu na Zemlji, sto je dat ne­
kom vaspitacu - sve ovo sto tako sudbinski ulazi u njegov
zivot, bez obzira sta mi rekli 0 ljudskoj slobodi - na neki
nacin je zavisno od ova tri elementa od kojih je sastavljena
ljudska sudbina.
Otkriee nam se odgovori na sva nasa pojedinacna
pitanja, ako krenemo od prave osnove. Zasto neko dobije
boginje u svojoj dvadeset petoj godini, prolazeei, mozda,

39

~ f-i( NIS,tcO Sld)~O~tJ.( IA. V"~lnlll'tll ~M..()

~ Lo'-X:>Or-l( u 11 \" l,'tu1 ')1..\ \ 1"1 \1- \'A1.{Jl ~
* ~I\ !t.1 1-\ 0 C t.. \ ~ t 'rT
$lJ:>boDrtl rOs~u...p,
.t t'\ \) (U1 ~
IJ... Jot (1.'( t~ llol (
k\'~I.')ttJIA ",flil l<c.. t-e"t./t";) ..r.,f) v-,~ ~~'rlil~~ i~ o~ J.I~
.YAb!l ,l ~~t\.(. \>r""lu.l Sl\..b.ob,tt-{. t-l1\.S. "MI..O \.(~~~~', ''-t.I~
M" 1\ \ l ~t f) £.Ct \ ~~:_
k 'l.e---
kroz izuzetnu zivotnu opasnost? IIi kako ga neka rug
spoljasnja bolest iIi dogadaj pogadaju u zivotu? IIi nek
bitna pomoc ove iIi one starije osobe, uticaj ovog ili ono
naroda, ovaj ili onaj niz spoljasnjih okolnosti - kako je sv
to uslo u njegov zivot? U svakom slueaju moramo doci d
ova tri sastavna dela ljudske sudbine pomocu kojih je eo
vek postavljen u ukupan sastav svetskih hijerarhija. Sarn
na podrueju mineralnog sveta eovek se slobodno krece. T
je p odrueje njegove slobode.
Sarno onda kada postane svestan ovoga, eovek na
uei da postavlja pitanje slobode na pravi naein. Proeitajt
moju Filosofiju slobode i videccte koliku vaznost pridajem
tome da se ne pita 0 slobodi volje. Volja lezi duboko, du
boko u podsvesnom i besmisleno je pitati 0 slobodi volje
M ozemo da govorimo sarno 0 slobodi misljenja. J a sam t
jasno razdvojio u mojoj Filosofiji" slobode. Covek mora d
postane slobodan u svome misljenju, a slobodne misli mo
raju da podstaknu volju - onda je on slobodan. Ali sa svo
jim mislima eovek zivi u mineralnom svetu. Sa svim drugim
sa eim zivi u biljnom, zivotinjskom i eisto ljudskom svetu
eovek podleze sudbini. Prcma tome, 0 slobodi mozem
istinski reci: iz oblasti kojima vladaju hijerarhije, eove
dolazi u onu oblast u kojoj je, u nekom smislu, sloboda
od njih - u mineralno carstvo. Tu je njegov red da bud
slobodan. Ovo mineralno carstvo - to je isto ono carstv
kome je eovek sliean sarno po svom odbaeenom telu, svom
lesu kada je prosao kroz dveri smrti. Covek je u svom ze
maljskom zivotu nezavisan u onom carstvu koje moze sarn
da prouzrokuje njegovo unistenje. Nije eudo da je u njem
slobodan, kada to carstvo nema niSta zajednieko s njim
sem da ga unisti onog easa kad ga se doeepa. Covek pret
hodno 1110ra da umre i sarno tada - kao les - moze da bud
u spoljasnjoj prirodi u carstvu u kome je slobodan. Tak
su povezane te stvari.
Covek postaje sve stariji i stariji i ako se nista tragien
ne dogodi (i takve karmieke aspekte moramo da naueimo)

40
 *" i' () i""1t.u t~,~ \l ~ ll.?J.1 d1

~1\tO rJ loS Lt.. k, t.I) tA..l) S u- h

{.I\IU,.. \1'\.( AL\ Ml:> ~ tI. tr (I-( 'l ­

I'tl'I Lfol. ~., I t A At l'Vu.. • TI.t ,..,~ k~
~ 0 t~,o. "i' "". .... l'"I'fol \. (1.1\ c. ,..t 0

tl\ I\t t,,6 s

~~ H. (!.O 11'1,.Ls u.u (4. •

ako umre star, tada njegov les postaje deo mineralnog car­
stva. Kako stari, tako postepeno dolazi u sferu nezivog.
Najzad odlaze svoje tela - odvaja se od njega. Ono nije
vise covek - naravno da les nije covek. Pogledajrno rnine­
ralno carstvo: ono nije vise Bog. Bas kao sto les nije vise
covek, tako mineralno carstvo nije vise Bog. Sta je ono
onda? Bozanstvo je u biljnorn, u zivotinjskorn, u ljudskorn
carstvu. Tarno srno nasli bozanstvo u njegove tri hijerar­
hije. Ali u rnineralnom carstvu nerna bozanstva, kao sto ni
u lj udskorn lesu nerna coveka. Mineralno carstvo je les bo­
zanskog. No, iduei dalje uvideeerno cudnovatu cinjenicu
koju eu sada sarno naznaciti. Dok covek vremenorn stari,
umire i na kraju postaje les, bogovi se podmladuju da bi
postali les. Bogovi, nairne, idu drugim putern, putern kojirn
mi prolazimo nakon svoje smrti. Stoga je rnineralno cars­
tva najmlade od svih carstava. Ali njega su bogovi izdvojili
i bas zbog toga covek moze da zivi u njemu kao u carstvu
svoje slobode.
Tako su povezane te stvari. Covek uci da sve vise
oseca svet kao svoj dorn onda kada nauci da postavi svoja
osecanja, svoja m isljenja i impulse volje u pravi odnos
prema svetu. Stavise, sarno na ovaj nacin on moze da sa­
gleda kako ga je postavila sudbina u svet i u odnos prema
drugim Ijudima.

***

41

 III

Dornah , 23. februar 1924.

Karma se najbolje razume kada je uporedimo sa

drugim impulsom u zivotu coveka - impulsom koji ozna­
cavamo recju sloboda. Postavimo sada sebi pitanje karme,
sasvim grubo, ako mogu tako da kazem. Sta to znaci? U
Ijudskom zivotu zastupIjeni su uzastopni zemaIjski zivoti.
Upoznajuci sami sebe u nekom zemaIjskom zivotu, mo­
zemo da se osvrnemo - u pocetku sarno u mislima - i vidi­
mo kako je ovaj sadasnji zivot ponavijanje izvesnog broja
ranijih zemaIjskih zivota. Ovom je prethodio drugi, a tom
pak jedan jos raniji zemaIjski zivot i tako daIje, sve dok ne
dospemo do doba gde nije moguce govoriti 0 ponovnim
zemaIjskim zivotima kao sto 0 njima govorimo u sadasnjoj
epohi Zemije. Sto vise idemo unazad, dolazimo do vremena
u kome su zivot izmeau roaenja i smrti i zivot izmeau smrti i
novog roaenja toliko slicni jedan drugome, da nema vise
razlike koja danas postoji izmeau njih. Danas zivimo u na­
sem zemaIjskom telu izmeau roaenja i smrti tako da se u
svakodnevnoj svesti osecamo sasvim odseceni od duhovnog
sveta. Iz ove svakodnevne svesti Ijudi govore 0 duhovnom
svetu kao 0 "onostranom" svetu. Oni 0 njemu govore kao
da sumnjaju u njegovo postojanje iIi ga sasvim poricu.
To je zato sto coveka zemaIjski zivot ogranicava na
spoljasnji cuini svet i na razum, a razum ne gleda dovoljno
daleko da bi opazao sta je povezano sa zemaIjskim posto­
janjem. Stoga nastaju beskrajne rasprave ciji je koren u
"nepoznatom". Bez sumnje ste cesto prisustvovali raspra­
varna 0 monizmu, duaIizmu i tome slicnom. N aravno da je
apsurdno raspravijati 0 ovim prigodnim izrazima. Kada se
Ijudi prepiru na ovaj nacin, cesto nam izgIeda kao da su to
neki primitivni Ijudi koji nisu nikad culi da postoji vazduh.
Nekome ko zna da vazduh postoji i cemu sluzi, nece pasti

42
na pamet da govori 0 njemu kao 0 necemu sto je "ono­
strano", niti ce reci: "Ja sam monista, ja izjavljujem da su
vazduh, voda i zemlja jedno. Ti si dualist a zato sto tvrdis
da je vazduh nesto sto prevazilazi i zemljano i vodeno".
Ove stvari su zaista cista besmislica, kao sto sve ra­
sprave 0 pojmovima to zaista i jesu. Prema tome, mi ne­
cerna ulaziti u ove rasprave. Hteo sam samo da upozorim
na takve stvari, jer za~noga ko ne ~~a je vazduh, on za
njega jednostavno ne osto'i on 'e "onostran". Sheno tome ;(­
a one OJI ga JOs ne poznaju 2 duhovni svet je "onostran" *"
~injenici da je on s vuda prisutan bas kao i vazduh. *"
a coveka kOjl oznaje ove stvan, uhovnl svet vise ni'e t
~Qnostran", na ono) stranl, vee ov e " na ovoj strani.
To je jednostavno pitanje naseg priznavanja cinje- t
nice: u sadasnjoj zemaljskoj eri, covek izmedu rodenja i
smrti zivi u svom fizickom telu, u citavoj svojoj organiza­
ciji, tako da mu sama ta organizacija daje takvu svest kroz
koju je odsecen od izvesnog sveta uzroka. Ali svet uzroka,
bez obzira, deluje na fizicki i zemaljski zivot. Onda, izmedu
smrti i novog rodenja, covek zivi u drugom svetu, koji mo­
zemo nazvati duhovnim svetom, za razliku od fizickog. Tu
on nema fizicko telo, kakvo mogu da vide ljudska cula. On
tu zivi kao duhovno bice. Stavise, u tom zivotu izmedu
smrti i novog rodenja svet u kome zivi izmedu rodenja i
smrti isto mu je toliko dalek kao sto je duhovni svet dalek i
stran za svakodnevnu svest na Zemiji.
Mrtvi gledaju dole na fizicki svet bas kao sto zivi
(to jest, fizicki zivi), gledaju gore na duhovni svet. Samo
sto su njihova osecanja obrnuta, takoreci. U fizickom svetu
izmedu rodenja i smrti, covek obicno gleda gore na drugi
svet koji bi trebalo da mu ispunjava mhoge stvari kojih
inace ima nedovoljno iIi ih uopste nema u ovom svetu.
§asvim je drugacije izmedu smrti i novog rodenja. U tom
svetu postoji silno izobilje dogada' a. Tamo se uvek daleko "k
*
vise doga a u pore enJu sa onim sto covek moze a pod- -*
§ prema tome on oseca stalnu ceznju za povratkom u ~

43
zemaljski zivot, koji je sada za njega "onostrani zivot"
drugom delu zivota izmedu smrti i novog rodenja, on c
sa velikom ceznjom na prolazak kroz rodenje u novo
maljsko postojanje. U zemaljskom postojanju covek
plasi smrti zbog neizvesnosti u vezi s njom, jer u zivotu
Zemlji vlada velika neizvesnost 0 zivotu posle smrti za
cnu svest. U zivotu izmedu smrti i novog rodenja, sa dr
strane, covek je prekomerno siguran u zemaljski zivot
sigurnost ga omamljuje tako da prolazi kroz stanja sl
snu i nesvesti, stanja koja ga prozimaju ceznjom da o
side na Zemlju.
Ovo su sarno male napomene 0 velikoj razlici k
sada postoji izmedu zemaljskog zivota i zivota izm
smrti i novog rodenja. Zamislimo, n1edutim, da moze
da se vratimo, recimo, do egipatskog vremena - od tre
do prvog milenijuma pre hriseanstva. Vratili bismo se t
do Ijudi koji smo bili mi sami u prethodnim zivotim a
Zemlji. U to vreme, covekova svest tokom njegovog
maljskog zivota bila je sasvim drugacija od nase danas
Zaista, svest danasnjih ljudi je brutalno jasna, oni su to
pametni - ovo ne govorim ironicno - ljudi danasnjice
pametni, svi ljudi. U poredenju sa ovom uzasno jasn
sveseu, svest ljudi .drevnog egipatskog vremena bila je
snolika. Nije zapinjala, kao sto to cini danas nasa, za
ljasnje predmete, vee je radije isla svetom bez zapinja
Umesto toga bila je ispunjena slikama koje su otkri
nesto od duhovnog koje se nalazi tu u nasoj okolini. T
je duhovno jos uvek prodiralo u covekov fizicki zivo
Zemlji.
R eei eete: "Kako je mogao covek sa tom snolik
a ne ovako brutalno jasnom danasnjom sveseu, da u
sva ona ogromna dela koja su ucinjena, na primer, u d
nom Egiptu iIi Haldeji?" Ovaj prigovor ne stoji. Sarn
prisetite kako neki ljudi, u nekim stanjima ludila, pone
razvijaju izuzetnu fizicku snagu, podizu predmete koje
kada ne bi mogli da podignu pri punoj, jasnoj svesti. Zai

44
J
fizicka snaga ljudi toga vremena bila je mnogo veea, mada ·
a
su spolja bili mozda tananije grade od danasnjih ljudi - jer
znate, nije uvek deblji eovek jaei, a mrsaviji fizieki slabiji.
Ali oni nisu provodili svoje zemaljske dane tako sto su po­
smatrali svaki detalj svojih fiziekih dela, vee su paralelno
sa fizickirn delima tekli dozivljaji u svesti u koju se duho­
vni svet jos uvek uzdizao.
j
A kada su ljudi toga vremena boravili u zivotu iz­
j
medu smrti i novog rodenja, mnogo je zemaljskog zivota
t
dosezalo u "gornji" zivot - ako mogu da upotrebim ree
"gornji". Danas je sve teze komunicirati sa onima koji su ~
j

.1
)
zivotu izmedu smrti i novog rodenja, jer je i govor poste- ~
peno poprimio takav oblik koji mrtvi vise na razumeju. N a
primer, ubrzo nakon smrti, nase imenice su potpune praz-
*t
a
i
nine u pokojnikovom opazanju zemaljskog sveta. On ra­
zume sarno jos glagole - nesto pokretno, delatno. Dok nas
na Zemlji, materijalistieki nastrojeni ljudi stalno upozora-
*t
vaju da bi sve trebalo da bude definisano i svaki koncept ,
'.
dobro ocrtan i odreden jasnom definicijom, mrtvi ne znaju t
)
vise nista 0 definicijama, oni znaju sarno za ono sto je u -,L
U
pokretu, oni ne poznaju ono sto ima obrise i granice. ,.-J )f
1
Stvari su bile drugaeije u stara vremena. Ono sto je
zivelo na Zemlji kao govor i naein misljenja, dosezalo je
do zivota izmedu smrti i novog rodenja i odzvanjalo je u
,.
mrtvima jos dugo nakon smrti. Oni su primali odjek onoga
sto su sami doziveli na Zemlji, a do njih je takode dospe­
a valo ono sto se desavalo na Zemlji nakon njihove smrti.
a Ako idemo jos dalje, do vremena nakon atlantske
katastrofe - 8. iIi 9. milenijum pre nase ere - postojala je
l,
. jos manja razlika izmedu zivota na Zemlji i "onostranog"
.1
zivota, ako ga tako mozemo nazvati. Ako od tog doba
idemo jos unazad, dolazimo postepeno do vremena kada
su ova dva zivota bila sasvim sliena. Tada ne mozemo vise
j
da govorimo 0 ponovnim zemaljskim zivotima.
Tako nasi ponovni zemaljski zivoti imaju svoju gra­
nietl kako idemo unazad, bas kao sto imaju granicu kada

45
gledamo u buducnost. Ono sto danas zapocinjemo potpun
svesno sa antroposofijom - prodiranje ·duhovnog sveta
obicnu svest coveka - imace za posledicu da ce u svet
kome covek zivi izn1edu smrti i novog rodenja, prodira
sve vise zemaljski svet, a opet Ijudska svest nece postaja
snolika, vee sve jasnija i jasnija. Razlika ce se smanjivat
Dakle, u stvari, nas zivot u ponovnim zemaljskim zivotim
prostire se izn1edu dye krajnje granice, proslosti i buduc
nosti. Izvan ovih granica je jedna drugacija vrsta Ijudsko
postojanja gde je besmisleno govoriti 0 ponovnim zemal
skim zivotima, zato sto tu nece vise postojati velika razlik
izmedu zemaljskog i duhovnog zivota kakva postoji danas
Iza ovog naseg sadasnjeg zemaljskog zivota, lez
jos mnogo drugih - necemo reci bezbroj drugih, jer se on
mogu izbrojati tacnim duhovno-naucnin1 istrazivanjem
Iza ovog naseg sadasnjeg zemaljskog zivota postoje, prem
tome, jos mnogi drugi. U tim zemaljskim zivotim a ima
smo odredene dozivljaje - odnose coveka prema coveku
Delovanja ovih odnosa coveka prema coveku, prozivlja
vana su u dogadajima kroz koje smo prosli, a njihove po
sledice dopiru do sadasnjeg zemaljskog zivota, bas kao st
ce se posledice onoga sto radimo u ovom zivotu nastavlja
u sledeci zemaljski zivot. Moramo da tragamo u proslim
zemaljskim zivotima za uzrocin1a mnogih stvari koje nam
sada ulaze u zivot.
Na ovom mestu mnogi Ijudi su skloni da kazu
"Ako su sve stvari koje ja prezivljavam uslovljene, uzroko
vane, kako onda mogu da budem slobodan?" To je vrl
znacajno pitanje kada ga posmatramo sa te strane, zato st
nam duhovno istrazivanje uvek pokazuje da je nas sledec
zivot uslovljen prethodim zivotima. Ipak, s druge strane
svest 0 slobodi je apsolutno prisutna. Procitajte moju Filo
soli/u slobode i videcete: covek se uopste ne moze razume
ako se ne shvati da je Citav njegov dusevni zivot orijentisa
prema slobodi - da tezi ka slobodi.

46
no Sarno ta sloboda mora ispravno da se razume. Bas
l U u mojoj Filosofiji slobode naci cete ideju slobode koju je
:u vrlo vaZl10 shvatiti u njenom pravom smislu. Stvar je u tome
ati da mi slobodu prvo razvijamo u misiJina. Izvor slobod~ je
ati u mislima. Covek ima neposrednu svest 0 tome da je u
lti. svojim mislirna slobodno bice. Mozete da prigovorite: "Si­
na gurno da danas postoje mnogi ljudi koji sumnjaju u cinje­
LlC­ nicu slobode?" Tacno, ali to samo dokazuje da je teorijski
:og fanatizam ljudi danasnjice cesto jaci od njihovog stvarnog i
llj­ neposrednog iskustva. Covek je toliko ispunjen teoretskim
lka idejama, da vise ne veruje ni sopstvenom iskustvu. Posma­
.as. trajuCi prirodna zbivanja on dolazi na ideju da sve zavisi
~ze od nuznosti, svaka posledica ima svoj uzrok, sve sto postoji
)nl ima uzrok. Cak i kada mu dode neka misao za to postoji
~ m.
razlog. U opste se ne misli na ponovne zemaljske zivote,
rna vee se zarnislja da je ono sto izvire iz neke misli prouzro­
lali kovano istirn onim sto proistice iz neke masine.
ku. Covek samog sebe zaslepljuje kada prihvata tu te­
lja­ oriju 0 sveopstoj uzrocnosti, kako se to naziva, pa ne vidi
da u sebi nosi svest 0 slobodi. Sloboda je jednostavno ci­
njenica koj u dozivljavamo istog casa kada se istinski osve­
stimo.
Irna ljudi koji veruju da je to samo nervni sistem;
nervni sistem koji ima svojstvo da iz sebe iscarava misli. U
skladu sa ovin1, misli bi bile poput plamena cije gorenje
uslovljava gorivo. Nase misli bi bile nuzne posledice i 0
slobodi ne bi bilo ni govora.
Medutim, govoreci uopsteno, ovi ljudi protivrece
sami sebi. Cesto sam pominjao da sam u mladosti imao
prijatelja koji je u izvesnom periodu fanaticno tezio. da
misli na "ispravan" materijalisticki nacin. "Kada hodam",
govorio je "to su mozdani nervi. Oni sadrze izvesne uzroke
cija je posledica moj hod". Povremeno je to dovodilo do
an
dugacke rasprave medu nama, sve dok mu jednom prilikom
nisam rekao: "Dobro, ti kazes: ja idem. Zasto ne kazes: moj

47
mozak ide? Ako verujes u svoju teoriju, ne bi trebalo d
kazes: ja iden1, ja hvatam i slicno, vee: moj mozak hod
moj mozak hvata i tako dalje. Zasto onda lazes?"
Ovakvi Ijudi su vise teoreticari, ali postoje i prakt
cari. Ako imaju neku slabost koje bas ne zele da se res
oni kazu: "Ne mogu toga da se resim, to mi je u prirodi. T
je tu sarno od sebe, nemoean sam protiv toga". Ima mnog
ovakvih. Oni se pozivaju na nepromenljivu uslovljeno
sopstvenog biea. Ali oni po pravilu nisu dosledni. Ako
dogodi da pokazu nesto na sta su ponosni, onda se ne pr
vdaju, vee naprotiv, drago im je da im se malo laska. Tad
odustaju od svoje teorije.
Slobodno bice coveka je osnovna cinjenica - jedn
od onih cinjenica koje se mogu direktno doziveti. To
tako cak i u obicnom zemaljskom zivotu. Postoje mnog
stvari koje radimo u potpunoj slobodi, a koje su ipak takv
vrste da bas ne mozemo lako da ih ne uradimo. A opet n
oseeamo da nam je sloboda ugrozena.
Pretpostavimo da ste odlucili da sagradite se
kueu. Izgradnja ee, recimo, trajati godinu dana. N ako
godinu d ana poceeete d a zivite u njoj. Da Ii eete pomisl
da yam je sloboda ugrozena ako tom prilikom budete m
rali sebi da kazete: kuea je zavrsena i sada moram da
uselim... moram da zivim u njoj - to je prinuda. Sigurno
neeete oseeati da yam je sloboda ugrozena sarno zato s
ste sagradili sebi kueu. Vidite, cak i u obicnom zivotu
dye stvari stoje jedna do druge. Vi ste se, takoreei, obav
zali na nesto, sto je zbog toga postalo zivotna cinjenica
cinjenica sa kojom morate da racunate.
Sada pomislite na sve ono sto vodi poreklo iz pre
hodnih zivota na Zemlji, sa cim morate da racunate jer
to morate sebi da zahvalite - bas kao sto i za izgradn
kuee morate sebi da zahvalite. Videno u ovom svetlu,
neeete oseeati da yam je sloboda ugrozena zato sto yam
sadasnji zivot na Zemlji odreden prethodnim zivotima.

48
 Mozda cete reCi: "Dobro. Sagradicu sebi kucu, ali
hocu da ostanen1 slobodan. Ne zelim da me to primorava
ni na sta. Ako ne budem hteo da se u nju uselim nakon
godinu dana, prodacu je". Dobro - mada moram da kazem
da imam sopstveno misljenje 0 ovakvom ponasanju. Mo­
zda ce neko zakljuCiti da ste vi covek koji ne zna sta hoce.
Nesumnjivo, moze se uzeti u obzir i ovo glediste, ali ne­
cemo sada 0 tome. Pretpostavimo da doticni covek nije
takav fanaticni zagrizenik za slobodu da stalno odlucuje da
nesto uradi, a onda sarno iz ciste "slobode" odlucuje da to
ostavi neuradeno. Za njega bismo ondamogli da kazemo:
,uOvaj covek ncma ni toliko slobode da uradi nesto sto je
sam preduzeo. Njega stalno podbada zelja za ovom, nazovi,
sIobodom, naprosto je opsednut fanatizmom slobode".
Vazno je da se ovakve stvari ne uzimaju na krut,
teoretski nacin, vee zivo. Predimo sada na zamrseniji po­
jam. Ako pripisujemo coveku slobodu, onda je sigurno
moramo pripisati i drugim bicima ciju slobodu ne doticu
ogranicenja ljudske prirode. Biea visih hijerarhija nisu og­
ranicena ljudskom prirodom. Kod njih se mora ocekivati
veCi stepen slobode. Sada bi neko mogao da postavi cudnu
teolosku teoriju - mogao bi da kaze: sigurno da je Bog slo­
bodan. On je na odredeni nacin uredio svet, ipak time se
obavezao. On ne moze da menja svetski poredak svakoga
dana. Prema tome, ni On nije slobodan.
Vidite, necete nikad izbeci zacarani krug ako na
takav nacin poredite unutrasnju nuznost karme sa slobo­
dom koja je apsolutna cinjenica nase svesti, jednostavan
rezultat posmatranja samog sebe. Uzmimo jos jednom pri­
mer izgradnje kuee. Necu da preterujem stirn primerom,
ali on jos uvek moze da nam pomogne da ovo razjasnimo.
Pretpostavimo da je neka osoba sagradila sebi kueu. Neeu
reCi pretpostavimo da sam ja sagradio kucu, jer ja to vero­
vatno nikad neeu uciniti - ali, recimo, da je neko sagradio
sebi kucu. Ovom odlukom on, na neki nacin, odreduje
svoju buduenost. Kada kuca bude gotova, a s obzirom na

49
prethodnu odluku, ne ostaje mu nikakva sloboda sto s
tice stanovanja u toj kuci. I mada je on sam odredio gra
nicu svoje slobode, ipak, ocigledno, on je nema. Ali sad
molim vas, pomisIite koIiko mnogo stvari postoji koje mo
zete slobodno da uradite u kuci koju ste sami podigli. V
ste cak slobodni da budete pametni iii glupi u toj kuci iii d
budete neprijatni iIi dobri prema svojim bliznjima. Slobo
dni ste da u toj kuci ustajete rano iIi kasno. Mozda ce va
druge okolnosti na to naterati, ali sto se tice kuce, moze
ustajati rano iIi kasno. Slobodni ste da u njoj budete antro
posof iIi materijalista. Ukratko, ima bezbroj stvari koj
yam stoje na raspolaganju.
U jednom ljudskom zivotu, uprkos karmickoj nu
znosti, postoje nebrojene stvari koje mozete da cinit
mnogo vise no sto mozete sarno u kuci - bezbroj stva
koje su potpuno i stvarno u domenu vase slobode.
Cak ste i ovde slobodni da prigovorite: dobro
in1an1 izvesno podrucje slobode u mom zivotu. Da, posto
izvesno podrucje slobode, a svuda okolo je karmicka nu
znost. Mozete da primetite: slobodan sam u izvesnom do
menu, ali vrlo brzo dolazin1 do granica svoje slobode. Ose
cam svuda karmicku nuznost. Kruzim po prostoru mo
slobode, ali su granice svuda okolo i svuda nailazim n
karmicku neminovnost. -t ~E
I ~It
I

.,::::r--------
~___----"--' ~
- --~ ~
-- ------
...;r~
..;::-~~~ ~
f - ..::;::?...:?'~ _~
-';~ ~__ ~ ~.
-.
I ?"'-~---
~ -:..~ ~
,
~
~-,
. ---.-?./ ?'* ~
,;::; 2"- ... ---L'~~ ~
~ ~ ~
~ ~-"*' r_
~ C::;::-:--?~- .rla ~ ~ ~~ ~ .
~ff-- z ~~~ ~ "-' ?~

-;-G~g; ~g.~~~~
~~ ~ ~ ~ ~~#
~~~~~/ffi
-.,..,--,-3'
~
~ jit' .e-;;:
~ .' ... -
.,, ~ - ~
~
~-
.,;.- "'-
-:: ~:;;....:::

--. -- ~~.~~~
.
~.., .
~

.
........ , .. 7~

....~~,-:;-.~
.....- ~
z ,.

~
::?:
~~~~-- ---~~~~
~/"~-~ /""-~,,~ £?7
%_-~~~/?'
--~-~~
--~~..--- .~

Ali, dragi moji prijatelji, kada bi riba tako mislil

bila bi vrlo nesrecna u vodi, jer plivajuci, neprestano dolaz

50
 do granice vode. Izvan vode ne n10ze da zivi. Stoga se ona
uzdrZava od izlaska iz vode. Ne izlazi iz vode, ostaje u njoj.
Pliva po vodi i zadovoljava se time da vazduh bude ono sto
jeste - vazduh, i da sve sto nije voda bude sta hoee. Uvera­
yam vas da riba nije ni malo nesreena zato sto ne moze da
dise pluCima. Ni ne pomislja da bude nesreena. Ali ako ikad
pomisli da bude nesreena sto dise skrgama, a ne plueima,
onda bi trebalo da ima u rezervi pluea, tako da moze da
uporedi kako je ziveti u vodi, a kako na vazduhu. Tada bi
se riba u sebi sasvim drugaCije oseeala. Sve bi bilo drugacije.
Primenirno ovo poredenje na ljudski zivot, u od­
nosu na slobodu i karmicku nuznost. Covek u sadasnjem
zemaljskom zivotu ima ono sto nazivamo obicnom sveseu.
Sa tom sveseu on zivi na podrucju svoje slobode, bas kao
sto riba zivi u vodi. Sa ton1 obicnom sveseu on uopste ne
ulazi u podrucje karmicke nuznosti. Sarno onda kada po­
cinje da vidi duhovni svet (sto je kao kada bi riba in1ala u
rezervi pluca) - sarno onda kada on stvarno zivi u duhov­
nom svetu - sarno tada pocinje da sagledava impulse koji u
njemu zive, kao karmicku nuznost. Tada posmatra svoje
prethodne zivote na Zemlji i, nalazeei u njima uzroke svo­
jih sadasnjih dozivljavanja, on ne oseea: "Mene prisiljava
gvozdena nuZnost, moja sloboda je ugrozena", vee posmatra
i vidi kako je on sam izgradio ono sa cim se sada suocava.
Bas kao sto covek koji je sebi izgradio kueu, posmatra svoju
odluku koja ga je dovela do toga da je izgradi. Tada ee mu
se Ciniti da bi bilo rnudrije da se zapita da Ii je bila pametna
iJj glupa njegova odluka da sagradi tu kueu? - Bez sumnje
mozete da dodete do razlicitih zakljucaka 0 ovom pitanju,
no aka zakljucite da je to bila strasna greska, jedino sto 0
tome mozete da kazete je da ste napravili glupost.
U zemaljskom zivotu to nije prijatno oseeanje, jer
kada se suoCirno sa stvarima koje smo ucinili, mi ne volimo
da priznamo da smo bili glupi. Ne volimo da trpimo zbog
'S o)in glupih gresaka. Prizeljkujemo da nismo doneli takve
odluke. Ali ovo se odnosi sarno na taj jedan zemaljski zivot,

51
jer izmedu gluposti odluke i kazne za tu glupost, mi trpimo
tako sto dozivljavamo posledice te gluposti u tom istom
zemaljskom zivotu. Uvek je tako.
Ali izmedu jednog zemaljskog zivota i drugog to
nije tako, jer se uvek umesaju zivoti izmedu smrti i novog
rodenja, a oni menjaju mnoge stvari koje se inace ne bi
promenile kada bi se zemaljski zivot nastavljao na jednak
nacin. Pretpostavimo da mozete da posmatrate prethodni
zivot na Zemlji. U njemu ste uradiIi drugom coveku nesto
dobro iIi nesto lose. Izmedu tog zemaljskog zivota i ovog
sada, postoji zivot izmedu smrti i novog rodenja. U onom
zivotu morali ste da shvatite da ste bili nesavrseni cineci
zlo drugom coveku. To umanjuje vasu ljudsku vrednost.
Obogaljuje vasu dusu. Vi morate da popravite to sakacenje
duse i odlucujete se da to popravite u novom zemaljskom
zivotu. Tako izmedu smrti i novog rodenja usvajate, slobo­
dnom voljon1, one sto ce izravnati gresku. IIi, ako ste ne­
kom coveku ucinili nesto dobro, vi sada znate da citav
ljudski zemaljski zivot postoji samo za celo covecanstvo.
Vi to jasno vidite izmedu smr'ti i novog rodenja. Ako ste,
prema tome, pomogli drugom coveku, vi shvatate da je on
time stekao nesto sto bez vas ne bi mogao da stekne u ne­
kom ranijem zemaljskom zivotu. A onda se jos vise osecate
povezanim sa njim u zivotu izmedu smrti i novog rodenja,
da biste s njim dalje proziveli one sto ste vi i on zajednicki
stekli u odnosu na ljudsko savrsenstvo. Vi ga opet trazite u
novom zemaljskom zivotu, da biste dalje na tome radili,
bas zbog toga sto ste mu pomogli da postane savrseniji.
Kada, prema tome, sa pravim duhovnim uvidom,
pocnete da sagledavate karmicku nuznost necete je mrzeti
iIi pokusati da je izbegnete. Naprotiv, posmatrajuci je,
videcete prirodu onih stvari koje ste uradili u proslosti i
reci cete: ovo sto se desava moralo se desiti iz unutrasnje
nuznosti, a to isto bi se dogodilo i iz najpotpunije slobode.
U stvari, nece nikada moci da se dogodi da vas
pravi uvid u vasu karmu ne dovede do toga da budete sa

52
ao
njom zadovoljni. Ako u karmi nastaju stvari koje yam se
ne dopadaju, vi biste morali da ih razmotrite prema opstim
to zakonitostima sveta. Tada eovek uvida da je ipak bolje
)g ono sto je karmieki uslovljeno, nego poeinjati sve ispoee­
bi tka, kao neispisane stranice, sa svakim novim zivotom na
Ik Zemlji. Zato sto smo, na kraju, ipak mi sami nasa karma.
m
5ta je to sto nam dolazi, karmieki, iz nasih prethodnih zi­
:0 vota na Zemlji? To smo mi sami. I besmisleno je predlagati
Ig da nesto u nasoj karmi (s kojom je sloboda uvek povezana)
n
bude drugaeije od onoga kakvo je. U organskoj celini ne
mogu se kritikovati pojedini delovi. N eko ne mora da voli
t.
svoj nos, ali je besmisleno kritikovati nos, jer je nos kakav
e covek ima moran biti takav, da bi eitav eovek bio onakav
t1
kakav jeste. Covek koji kaze: "Hteo bih da imam drugaeiji
1­
nos" govori da bi hteo da bude potpuno drugaeiji eovek, a
radeCi to on samog sebe brise u mislima - a on to sigurno
ne bi hteo. Kako ne mozemo da izbrisemo nasu karmu, mi
I.
sma ono sto je nasa karma. Ona ne bi trebalo da nas zbu­
njuje, jer teee uporedo sa nasim slobodnim delima, ona
nigde ne ugrozava dela koje radimo iz slobode.
Ovde bih mogao da se posluzim jos jednim pore­
denjem da bih pojasnio stvar. Kao ljudi mi hodamo. Ali
zemlja po kojoj idemo je takode prisutna. Niko ne oseca
da je ometen u hodu zato sto je pod njim zemlja. On zna
da ako pod njim ne bi bilo zemlje on uopste ne bi mogao
da hoda, propadao bi sa svakim korakom. Tako je i sa
slabodom. Njoj je potrebno tIo nuznosti. Ona mora iznici
iz neke osnove. A ta osnova - to smo u stvari mi sami!
Prema tome, ako ispravno shvatite pojam slobode
i pojam karme, videcete ih kao potpuno prihvatIjive i ne­
cete morati da se plasite detaljnog proueavanja karmiekih
zakona. U stvari, u nekim slueajevima doci cete eak do
sledeceg zakljueka:
Pretpostavimo da je neko inicijacijom stekao znanje
pamocu koga moze da posmatra prethodne zivote na Zemlji.
On vrlo dobro zna, posmatrajuci svoje prethodne zivote,

53
da mu se ovo iIi one dogodilo kao posledica necega. To
doslo s njim u sadasnji zivot. Da to ne zna iz inicijacij
objektivna nuznost bi ga nagonila na neke stvari. On bi
neizbezno uradio. N e bi oseeao da mu je sloboda ugro
zena, jer je njegova sloboda u obicnoj svesti sa kojom o
nikada ne prodire u podrucje gde deluje nuznost - bas ka
sto riba nikada ne zalazi u vazduh. Ali kada je inicijacijo
stekao znanje, on onda vidi kakve su stvari bile u preth
dnom zivotu na Zemlji i smatra one sa cim se sada suocav
zadatkom koji mu je sasvim svesno dodeljen za sadasn
zivot. A to on i jeste.
Ono sto eu sada da kazem moze yam izgledati p
radoksalno, ali je istinito. U stvari, covek koji ne posedu
inicijacijsko znanje prakticno uvek zna, nekom vrsto
unutrasnje teznje iIi nagona, sta mu je ciniti. Da, ljudi uve
znaju sta moraju da ucine, oni se uvek oseeaju podstaknu
da urade ovo iIi ono. Ali onaj ko ozbiljno krene stazo
nauke 0 inicijaciji postaje drugaciji. K ako se suocava
razlicitim dozivljajima u zivotu, pocinje da mu se desav
nesto neobicno. Kada oseti podstrek da uradi ovo iIi on
on se odmah isto tako oseti podstaknut da to ne urad
Nema vise one mutne prisile koja nagoni veeinu ljudi d
nesto urade. Zaista, na izvesnom nivou inicijacijskog uvid
ako mu nista drugo ne dode umesto toga, covek moze lak
sebi da kaze: sada kada sam ovo spoznao - imam 40 godin
recimo - bolje bi bilo da provedem ostatak zivota sasvi
drugacije. Zasto da brinem? Seseu i necu nista da cinim
jer nem am odredenog nagona da uradim ovo iIi 0110.
Nemojte misliti, dragi moji prijatelji, da inicijaci
nije nesto stvarno. Ljudi 0 ovim stvarima misle na vrlo n
obican nacin. Svako ko jede peceno pile misliee 0 njem
kao 0 necem stvarnom. Veeina ljudi misli da nauka 0 in
cijaciji ima sarno teoretsko dejstvo. Ali ona stvarno delu
na zivot i jedna od njenih posledica je i ovo sto sam sad
pomenuo. Pre no sto je covek iniciran, iz nekog mracno
nagona u njemu jedna stvar mu je uvek bila vaZnija od drug

54
fa je Ali sada vise voli da sedi i da pusta svet da ide svojim to
lCIJe, kom, jer mu se cini da stvarno nije vazno da Ii je neka stva
biih uradena iIi nije.
19ro­ Ovakav stay moze lako da se pojavi, a on moze d
non se popravi sarno jednom stvari - nauka 0 inicijaciji, naravn
ikao ima i druge posledice - dakle, ono sto ce spreciti nase
IJom posvecenika da ne ostane sedeci na stolici, pustajuci d
~tho­
svet ide svojim tokom i govoreci: "Svejedno mi je", to
cava da vidi svoje prethodne zivote na Zemiji. Onda on moz
asnji da Cita u svojoj karmi zadatke koje mora da izvrsi u svo
sadasnjem zivotu i da svesno radi ono sto mu nalazu nj
1 pa­
govi prethodni zivoti. On nece da ostavi nesto neuraoen
duje misleCi da mu se jedino tako ne ugrozava sloboda, vec c
;tom to da uradi. DakIe, sasvim obrnuto, on se ne bi oseca
Ivek slobodnim kada ne bi mogao da ispuni zadatak koji mu
:nuti dodeljen njegovim prethodnim zivotima. Sagledavajuci sv
zorn ono 5to je doziveo u prethodnilTI zivotima na Zemlji, on
a sa isto vreme postaje svestan svog zivota izmeou smrti i n
sava vog rooenja, u kome je video da je mudro i opravdano ur
Dno, diti zadatke koji su mu ostali iz prosiog zemaIjskog zivota
·adi. Tako da ni pre ni posle inicijacije ne postoji proti
i da recnost izmeou karmicke nuznosti i slobode.
rida , J os jednom, dakIe: ni pre ni posle inicijacije nem
.aka protivrecnosti izmeou nuznosti - karmicke nuznosti -
lina, slobode. Pre nje je nema, zato sto covekova svakodnevn
VIm svest ostaje u okviru podrucja siobode, dok se karmick
urn, nuznost n astavija izvan ovog podrucja kao svaki prirod
proces. U cQve~u nema nicega zbog cega bi se osecao dr
CIJa v.. _.,.g'. .1\.. ....:!1~_~MooI'-\'..~<"'-.,"""'!''':~. -J... . ',~.,~
•. '.w~.~;. ' · ~; ~r.,..,. ~ rof , •• H'·\~"ii·: ."':: .::-:. ~ ' •••

gacIJe od onoga sto mu namece sopstvena pn~oda, nIh Im

ne­
:mu
neKe _p ro tivre-cncisf(4IlI ""nako n nastupanja
., ,..,.. ' A_ ,......-~.I - " '. ,.. .
.",.. t ....
'lnicijacije,
,.-'
~..,.. •~
je o ~.~ -- ~- .
jer ~~

o..n~~ s.as~I~" us..~gla~~p' sa~,sy..2.U2l)}. !<ar~0II?:'~l1:,. ~~~':. da

In 1­
sa~v.~ ll1_ ra.~un:..n~>.9~ .~~~.2.~~J ~ ._u s~gl.a~nosh s:: nJ}?m. B
luje kao sto sagradivsi sebi kucu ne biste rekli: cinjenica d
ada sada moram da se u nju uselim ugrozava moju slobodu. V
109 cete najverovatnije reci: vrlo je pametno sto sam sagrad
.ge. kucu u ovom kraju i na ovom mestu, sada cu biti sloboda
u ovoj kuci! - Slicno tome onaj 'koji 'pomocu nauke 0 in
cijaciji posmatra svoje p rethodne zivote na Zemlji, zna
ce biti slobodan bas ispunjavajuci zadatak svoje karme
useljavajuci se u kucu koju je sagradio za sebe u pretho
nim zemaljskim zivotima .
Tako, dragi moji prijatelji, zeleo sam da yam obja
nim medusobnu usaglasenost slobode i karmicke nuzno
u ljudskom zivotu. Sutra cemo nastaviti zalazeci u pojed
nosti karme.

***

56
 -,. " T

Dornah ; 24,,~ febrtlir 1924.

t . ,"' ~ I' • ~

Danas bih zeleo da yam predstavim razvoj karme

sa jednog sireg stanovista, jer cemo sada ulaziti sve vise u
stvari koje se mogu predstaviti sarno - da tako kazem ­
izvesnim posebnim pretpostavkama.
Da bismo stekli pravi uvid u kretanje karme mo­
ramo biti u stanju da zamislimo kako covek sklapa citavu
svoju organizaciju spustajuci se iz duhovnog sveta u fizicki.
Razumecete da u danasnjem jeziku nema prikladnih iz­
raza za ova zbivanja koja su prakticno nepoznata nasoj
danasnjoj civilizaciji. Pren1a tome, izrazi koje koristimo
nisu bas tacni. Kada se spustan10 iz duhovnog u fizicki
svet, u novi zivot na Zemlji, prvo pripremamo nase fizicko
tela kroz struju nasleda. Ovo fizicko tela je povezano u
izvesnom smislu, kao sto cemo videti, sa dozivljajima kroz
koje prolazimo izmedu smrti i novog rodenja. Za danas ce
biti dovoljno da zapamtimo da fizicko tela dobijamo sa ze­
maljske strane, dok oni clanovi koje mozemo da opisemo
kao vise clanove ljudskog bica - etersko telo, astralno telo
i fa - dolaze iz duhovnog sveta.
Razmotrimo prvo etersko telo. Covek ga prikuplja
iz celokupnog svetskog etera, pre no sto se spoji sa fizickim
telom koje dobija nasledem. Spajanje dusevno-duhovnog
coveka odnosno, Ja, astralnog tela i eterskog tela, sa fizi­
ckim ljudskim embrionom, moze da se dogodi tek kada se
etersko telo majcinog organizma postepeno povuce iz fizi­
ckog zametka.
Prema tome, covek se sjedinjuje sa svojom fizic­
kom klicom nakon sto je privukao svoje etersko telo iz
opsteg svetskog etera. Kasnije cemo govoriti 0 tome kako
se to tacnije dogada. Za sada cemo se uglavnom baviti
opstim pitanjima: odakle dolaze pojedini clanovi ljudskog
bica koje covek ima u zemaljskom zivotu izmedu rodenja i

57
smrti? Fizicki organizam dolazi, kao sto smo videli, iz struje
nasleda, a eterski organizam je prikupljen iz svetskog etera.
Sto se astralnog organizma tice - mozemo zaista da kazemo
da on u coveku ostaje potpuno nesvestan iIi podsvestan,
tokom zemaljskog zivota - on sadrzi sve rezultate njego­
vog zivota izmedu smrti i novog rodenja. To je zato sto iz­
medu smrti i novog rodenja - u skladu sa onim sto je pos­
tao kroz svoje prethodne zivote na Zemlji - covek ulazi u
mnogostruke odnose sa drugim ljudskim dusama koje su
takode u zivotu izmedu smrti i novog rodenja, a i sa duho­
vnim bieima viseg kosmickog reda koja se ne spustaju na
Zemlju u ljudsko telo, vee zive u duhovnom svetu.
Sve ono sto covek donosi iz svojih prethodnih zi­
vota na Zemlji - u skladu sa onim sta je bio i sta je radio ­
nailazi na simpatije iIi antipatije biea koja upoznaje tokom
svog prolaska kroz svet izmedu smrti i novog rodenja.
Za ljudsku karmu nije sarno od velikog znacaja to
kakve ee simpatije i antipatije covek steei kod visih biea, a
u skladu sa onim sto je ucinio u prethodnom zemaljskom
zivotu, vee je od dubokog znacaja to sto on sada dolazi u
vezu sa onim ljudskim dusama sa kojima je bio na Zemlji u
nekom odnosu. Tu se odigrava cudesno "ogledanje" iz­
meou njegovog biea i biea onih sa kojima je bio povezan
na Zemlji. Pretpostavimo da je imao dobar odnos prema
dusi koju sada ponovo sreee izmedu smrti i novog rodenja.
Sve ono sto se podrazumeva pod dobrim odnosom zivelo
je u njemu u prethodnom zivotu iIi zivotima na Zemlji, a
taj dobar odnos ee se sada ogledati u drugoj dusi prilikom
susreta izmedu smrti i novog rooenja.
To je zaista tako. Prolazeei kroz zivot izmedu smrti
i novog rodenja, covek svuda vidi odraz sebe, kao u ogle­
dalu, u dusama ljudi sa kojin1a je ziveo na Zemlji. Ako je
uradio nesto dobro drugom ljudskom bieu, nesto se reflek­
tuje ka njen1u od te druge duse. Ako je uradio zlo, opet se
nesto reflektuje. Sada covek ima oseeaj - ako mogu da kori­
stirn rec "oseeaj" sa onim ogranicenjem koje sam pomenuo

58
na pocetku mojih izlaganja - on ima osecaj: "Ovoj dusi si
pomogao. Sve ono sto si dozivljavao pomazuci joj, sve sto
si osecao prema ovoj dusi, osecanja koja su te vodila da joj
tako pomazes, vracaju ti se iz te duse". To se zaista iz druge
duse reflektuje na vas.
IIi ste povredili drugu dusu. Ono sto je u varna zi­
vela dok ste je povreaivali, sada se ogled a u varna. Tako
imate svoje prethodne zivote (a posebno vas poslednji zi­
vot) pred sobom kao u jednon1 ogromnom, sirokom ogle­
dalu koje je, u stvari, odraz dusa sa kojima ste bili.
Imate utisak da sve ono sto je u vezi sa vasim pos­
tupcima u zivotu, odlazi od vas. Izmeau smrti i novog ro­
denja gubite, odnosno odavno ste izgubili osecaj za "ja"
koje je bilo vase u zem aljskom telu. A li sada dobijate ose­
caj "ja" iz Citavog ovog ogledanja. Vi zivite u odrazima va­
sih dela u dusama sa kojima ste bili u zemaljskom zivotu.
Na Zemlji je vase "ja" bilo, takoreci, kao neka ta­
cka. Izmeau smrti i novog roaenja ono yam se odrazava iz
okoline. Taj zivot je prisna zdruzenost sa drugim dusama ­
u skladu sa odnosima koje ste sa njima imali na Zemlji.
Sve je to realnost u duhovnom svetu. Kada prola­
zimo prostorijom u kojoj vise mnoga ogledala, vidimo svoj
odraz u svakom od njih, ali - govoreciobicnim jezikom ­
znamo da taj odraz "nije tamo". On ne ostaje kada mi
odemo, slika u ogledalu nestaje. Ali ono sto se ovde od­
razava u ljudskim dusama, ostaje da postoji. A onda dolazi
vreme u poslednjoj trecini zivota izmeau smrti i novog
roaenja, kada iz ovih slika u ogledalu oblikujemo astralno
telo. Mi sve to skupljamo u nase astralno telo. Kada se
spustamo iz duhovnog sveta u fizicki, mi u nasem astralnom
telu nosimo sve sto smo ponovo primili u sebe, u skladu sa
onim kako su se odraZavala nasa dela u prethodnom zivotu
na Zemlji na druge duse izmeau smrti i novog roaenja. To
nam daje impulse koji nas privlace iii odbijaju od ljudskih
dusa sa kojima smo ponovo roaeni u fizickom svetu.

59
*
PI2.U~M l)Lt~~Vl
INu~1#JA
Q./l j) 0 ~ r f"~'
CI"OI IM'lpf/\
It f\ j) ~ So T ') '­
It 1.,
'* A- ~c J" £) \..L '2.. i<ll.W'\ /lJoC ~ C ~ ') I
lk~ NO ~ 1,.(./4.0 ~I\'h) .." \ /b c..t
rt- .... 3.JI..{I4.I\~N"lC.Ifb( ohM'tC)1
PD~t')'ij}IC:.I\ L"lI.AI?f)V'I .. (t~ (,)'to ~"oJbf.>,J.t>"'t r'lAt\.(.k ·Hlfltflll~
J{ I fJ H <.<,0 l') rt 19 Co '<- c,1..(A L ,
P(l...tq~,\ MtlO'~I)~ ,r"M""1.{

t.,
(.,?CA/)I l
p.~~uh\J~I1~
&\Iv:lt711 " h.\ ..til\. ~O(.,~
.t""'t'i.
\.l ,"-0 j~' ~ II '1\..4 \1\0> ~., v...e. A II V" • • . •
Na OVa] naCln se lzmedu smrtI 1 novog roden]a ob
likuje impuis karme u novom zemaljskom zivotu - mada
eu to morati kasnije detaljnije da opisem, zato sto moramo
da uzmemo Ja u obzir.
Sada mozemo da istrazimo kako impuis iz jednog
zivota deluje u drugim zivotima. Uzn1imo, na prin1er, im
puIs ljubavi. Mozemo nasa dela prema drugim ljudima da
einimo iz in1pulsa koji nazivamo ljubav. Velika je razlika
da Ii mi ta dela einimo sarno iz oseeaja duznosti, sporazu
mno, iz pristojnosti i tako dalje, iIi ih einimo iz manje iI
veee ljubavi.
Pretpostavimo da je u jednom zemaljskom zivotu
eovek uradio nesto iz ljubavi, da su njegova dela bila pro
zeta toplinom ljubavi. To ostaje kao snaga u njegovoj dusi
Ono sto on sa sobom nosi kao rezultat svojih dela, a sto se
ogled a u drugim dusama, vraea mu se sada kao ogledalna
slika. A kako iz ovog oblikuje svoje astralno telo, sa kojim
se spusta na Zemlju, ljubav koju je izlio i koja mu se sada
vraea iz drugih dusa, pretvara se u radost.
Ako eovek u jednom zemaljskom zivotu ueini ne
sto za bliznje iz ljubavi i ako ljubav koja struji iz njega
prati dela koja drugom pomazu, tada ee se, prolazeei kroz
zivot izmedu smrti i novog rodenja, ova struja ljubavi pre
obraziti, metamorfozirati i vratiti mu se kao radost.
A ko yam u zemaljskom zivotu neki eovek pruza
radost, mozete biti sigurni, dragi moji prijatelji, da je to
posledica ljubavi koju ste gajili prema njemu u prethodnom
zivotu. Ova radost teee sada natrag u vasu dusu u zivotu
na Zemlji. Poznajete unutrasnju toplinu koja dolazi sa ra
doseu, znate sta radost moze da znaei nekome u zivotu ­
posebno ona radost koja dolazi od drugih ljudi. Ona zivo
greje i odrzava, takoreei, daje mu krila. To je karmieka
posledica pruzene ljubavi.
U radosti ponovo dozivljavamo odnos prema eo
veku koji nam je pruzio radost. Dakle, u prethodnom zi
votu na Zemlji, imali smo u sebi nesto zbog eega se iz nas

60
sirila Ijubav. U sledecem zivotu vee nalazimo rezultat toga,
toplinu radosti, koju jos jednom unutrasnje dozivljavamo.
A ovo se opet siri iz nas. Covek koji moze da dozivljava
radost u zivotu, opet je nesto za druge Ijude - nesto sto ih
greje. Onaj ko prolazi kroz zivot bez radosti drugaciji je
prema drugim Ijudima od onoga koji se krece radosno
kroz zivot.
Onda se, ono sto dozivljavamo kao radost izmedu
rodenja i smrti, opet reflektuje (ogleda) na mnoge duse sa
kojima smo na Zemlji i sa kojima cemo opet biti u zivotu
izmedu smrti i novog rodenja. I mnogostruko reflektovana
slika koja nam se vraca iz dusa onih koje smo poznavali na
Zemlji, jos jednom povratno deluje. Mi to unosimo u nase
astralno telo kada se ponovo vracamo u nas sledeci zivot
na Zemlji - to jest treci zivot po redu. los jednom je to uti­
snuto u nase astralno telo. Kakva je sada posledica? Sada
to postaje osnova, impuls za lakse razumevanje coveka i
sveta. Postaje osnova za dusevno stanje koje nam omogu­
cava da sve bolje razumemo svet. Ako se radujemo intere­
santnom ponasanju drugih ljudi, ako razumemo njihovo
vladanje u datom zemaljskom zivotu, to je onda sigurna
indikacij a 0 radosti u nasoj prethodnoj inkarnaciji. Ljudi
koji slobodno idu kroz svet, sa iskrenim osecanjem, pristu­
pacni za sve sto im iz sveta dolazi, tako da ga dobro upoz­
naju - to su ljudi koji su ovakav stay prerna svetu stekli
kroz ljubav i radost.
Ono sto radimo iz ljubavi potpuno je drugacije od
onoga sto radimo iz suvog i krutog osecanja duznosti. Vi
znate da sam uvek isticao u mojim knjigama da su dela
koja proizilaze iz ljubavi ona koja smatramo stvarno eti­
ckim; to su prava moralna dela. Koliko sam sarno cesto s
ovim u vezi ukazivao na veliku razliku izmedu Kanta i
Silera3 . Kant je i u zivotu i u shvatanju sve "kantifikovao"

3,Imanuel Kant (Immanuel Kant), 1724-1804, nemacki filosof; Fridrih

Siler (Friedrich Schiller) 1759-1805, nemacki knjizevnik i esteticar.

61
(verkantet, "Kante" na nemackom, znaci cvrsta ivica iIi
ugao, eosak). Kroz Kanta je sve postalo eoskasto i uglasto
u shvatanjima, a takva su postala i ljudska dela. "Duznosti,
ti veliko i uzviseno ime, mada ne sadrzis nista od utehe i
spokojstva..". - ovaj odlomak sam citirao u mojoj Filosofiji
slobode i suprotstavio mu svoje glediste: "Ljubavi, ti koja s
toplinom govoris dusi.. ". uprkos toboznjem gnevu (ne
iskrenom, vee toboznjem, hipokriticnom gnevu) mnogih
protivnika.
Siler se suprotstavio suvim i krutim Kantovim poj­
movima duznosti, recima: "Sa zadovoljstvom sluzim pri­
jateljima, stoga me cesto muci pomisao da nisam pun
vrlina". J er po Kantovoj etici, nije moralno ono sto cinimo
zato sto smo tome nastrojeni, vee sarno ono sto radimo iz
krutog pojma duznosti.
No, postoje ljudi koji ne dodu do ljubavi. Kako ne
mogu drugim ljudima da govore istinu iz ljubavi (jer ako
volite coveka, reei eete mu istinu, a ne lazi), kako ne mogu
da vole, oni govore istinu iz duznosti. Posto ne mogu da
vole, oni se iz oseeanja duznosti uzdrzavaju da ne tuku

druge iIi da ih ne samaraju iIi da ih na neki nacin vredaju

istog casa kada oni urade nesto sto im se ne dopada. Pos­
toji razlika izmedu delovanja iz krutog oseeanja duznosti ­
koja je stvarno neophodna u socijalnom zivotu, neophodna
za mnoge stvari - i dela iz ljubavi.
Dakle, dela koja su ucinjena iz krutog oseeanja du­
znosti iIi iz konvencioqalnosti, ne donose zivotnu radost u
sledeeem zivotu na Zemlji. Ona isto tako prolaze kroz
ogledanje u drugim dusama, i posto su to prosla, u sledeei
zivot na Zemlji donose ono sto mozemo da opisemo kao
oseeanje da su ljudi nlanje-vise ravnodusni prema njima.

Koliko sarno mnogo ljudi nosi to sa sobom kroz zivot.

Ljudi su ravnodusni prema nekoj osobi i ona p ati zbog

toga. S pravom joj je tesko, jer ljudi postoje jedan radi
drugoga; covek zavisi od toga da drugi nisu ravnodusni
prema njemu. Tesko mu je jer trpi posledice nedostatka

62
~ f'tll.e .~ .( l'-lU"~f...lA ·tl,)·'1 &oi- t.~ ~ ,J-\.O
ll. Du1.l'1~l" '" Il~\e L.')utb"'l\.n " P6S(')~~
h\C'.,\ 't{)~ C\ ~S: ~ bA C ~ u. 2.. Iff ~"'Il..f..(~O') t
t?U.1)( .hlli fL~\J""() 1)11.1",( pn"lkl\ ~"'kl\...
~~D PoSt.,tO/l" 'tOe" ?'1 'N i)1t ~ ~~ ,NI.4"~
AU>I ~t.k. tJ~1f.1~J/'O tt",&llll~.\ Jt>1),~ .....
Iju aVl U prethodnom ~rvotu 'rui Zemlji, kada se ponasao
kao pristojan covek samo iz krutog oseeanja duznosti koja
je kao Damoklov mac4 visila nad njim. Neeemo reci Da­
moklov gvozdeni mac, jer bi to, bez sumnje, uznemirilo
veeinu liudi odanih duznosti, vee recimo Damoklov drveni
mac.
Sada smo kod drugog zemaljskog zivota. Ono sto
proistice iz ljubavi kao radost, u treeem zivotu postaje ot­
voreno i slobodno srce, kome je svet blizak, srce koje ima
smisla za sve lepo, dobro i istinito. Ono sto nam dolazi od
ravnodusnosti drugih ljudi, odnosno ono sto na taj nacin
dozivljavamo u jednom zemaljskom zivotu, cini nas u sle­
decem zivotu (to jest u treeem), osobom koja ne zna sta ee
sa sobom. Takav covek vee u skoli ne zna sta ee sa sobom i
uCitelj ne zna sta ee s njim. Onda, kada malo poodraste, ne
zna sta ee da postane - bravar iIi dvorski savetnik iIi koji
vee moze da bude slucaj. On ne zna sta da radi sa svojim
zivotom, on besciljno luta kroz zivot. U odnosu na spolja­
snji zivot, on nije tup. Muziku, na primer, sasvim dobro
moze da razume, ali ne uziva u njoj. Manje-vise mu je sve­
jedno da Ii je muzika dobra iIi losa. On oseea lepotu slike
iIi nekog drugog umetnickog dela, ali u njegovoj dusi je
uvek nesto sto ga podbada, sto mu govori. "Sta je tu dobro?
Cemu sve to?" Takve se stvari onda pojavljuju u treeem
zivotu kao posledica karmickih odnosa.
Sada pretpostavimo da je covek naneo zlo drugome
iz mrznje iIi antipatije. Mozemo to da zamislimo na svim
mogueim nivoima. Covek moze da povredi druge Ijude iz
stvarno zlocinackog oseeanja mrznje iIi - da izostavimo
prelazne faze - moze biti samo kriticar. Da biste kritikovali

4 Damoklo je ime laskavca koji je tiraninu Dioniziju pozavideo na

sreCi. Da bi mu pokazao kakva je to sreca, Dionizije je naredio da ga
pacaste za njegovom trpezom kao kralja, ali mu je iznad glave obesio
mac 0 konjsku dlaku . Otuda Damoklov mac znaci opasnost koja sta­
ina preti coveku. (Vujaklija, 1996/97.)

63
x- 'to v 1.. ~ I( 'M((.~'lM" c.() \ 1,J'L /LA!) cH. t ~ fb.h
~
."., Stn~h 1 ~ l'O64 i)~ i\Il
l ,-.1L~t-l')t I NAlJ.u\lh lU> L)",,~I"I\ ....... A.. '1 l""kl\-fW.l.,,"U.~1 t.c;.V)f..w:..

IL' (/{ <l~i1 t V,I1 1\ t :l - ~\' \A. i7 ' ­

I I ,,!, )\., lVl, I ~i.4 ~7~'O ~)'O.J..\()VHU. I u,floS;, Tc>

dt~.q IJJt..~rt,<JAe.,,' H~- t-l'i.. /\.J\ t,o..)-(r.)l. V'ftl-lo'i.. \J'"r-(), i....o C·

i."1'/0 L( 1.
.~t> \J\) \.)\~ \
~'t sU:~Jl.1).w
f "'" Ult.....
)..!.'-\fO ,-l'L \ b"> \,\
CI) ~11~!>\'i'. :
~ ~-n.. ~

~ ~~co..7"I\ .

morate bar malo mrzeti - sem ako niste onaj koji hvali, a
takvih je danas malo. Nije zanimljivo kada se priznaju za­
sluge drugih, ali postaje zanimljivo kada zbijamo sale na
njihov racun.
Postoje sve vrste prelaznih faza, ali ovde se radi 0
ljudskim delima koja proizilaze iz hladne antipatije - anti­
patije koje ljudi vrlo cesto nisu ni svesni - ili, sto je druga
krajnost, prave mrznje. Sve ovo sto je tako upravljeno pro­
tiv drugih ljudi iIi protiv stvorenja nizih od ljudi - sve to za
posledicu ima dusevna stanja koja se opet ogledaju u zivotu
izmeau smrti i novog roaenja. Onda, u sledecem zemalj­
skom zivotu, iz mrznje se raaa ono sto nam dolazi kao iz
spoljnog sveta prouzrokovana: nevolja, bol, nezadovoljstvo
- jednom recju suprotno od radosti.
Odgovoricete: pa mi dozivljavamo toliko mnogo

patnje i bola, da li je to bas sve zahvaljujuci mrznji - vecoj

iIi manjoj - u nasem prethodnom zivotu? "Ne mogu ni da

zamislim", Ijudi su skloni da kazu, "da sam bio toliko los
da sada moram da dozivim toliko patnje jer sam toliko
mnogo mrzeo". Pa, ako razmislite 0 ovim stvarima bez
predrasuda, morate biti svesni koliko je velika iluzija (koja
yam godi i kojoj se vi, prema tome, predajete) 0 ovome.
Ljudi sami sebe ubede da nemaju osecaj antipatije prema
drugima. Oni se krecu svetom sa mnogo vise mrznje nego
sto misle - bar sa mnogo vise antipatije. To je zivotna ci­
njenica: mrznja pruza zadovoljstvo dusi i zato se, po pravilu,
ne dozivljava odmah svesno. Zasenjena je zadovoljstvom
koje pruza. Ali kada nam se vrati u vidu bola i patnje, nije
vise takva, patnja se odmah primecuje.
Zamislite, dragi moji prijatelji sarno jednu, ako
smem da kazem, sasvim obicnu vrstu okupljanja (ima
mnogo ovakvih prilika), zamislite poslepodnevnu cajanku,
odnosno partiju ogovaranja, gde pola tuceta (pola tuceta
je sasvim dovoljno) tetaka i ujaka - da, i ujaka - sede i ras­

predaju 0 drugim Ijudima. Pomislite na to. Koliko je mnogo

antipatije tu prisutno, kolika kolicina antipatije je izlivena

64
na druge ljude, recimo za jedan i po sat - ponekad i duze.
Dok je izlivaju oni je ni ne primecuju, ali kada im se ona
vrati u sledecem zivotu, odmah je primete. A ona nemino­
VilO dolazi.
Tako, u stvari, jedan deo (ne sve, jer moramo da
nauCimo i 0 drugim karmickim vezama), onoga sto doziv­
ljavamo kao patnju koja nam spolja dolazi u jednom ze­
maljskom zivotu, moze vrlo lako biti odreden nasim ose­
canjima antipatije u prethodnim zemaljskim zivotima. U
svemu ovome ne smemo nikada zaboraviti da karma ­
kakav god da je karmicki tok - mora uvek negde da pocne.
Uzmin10 da je ovo red zemaljskih zivota:

abc(d)efgh

a ovaj (d) je sadasnji zivot. Ne mora sav bol koji nam do­
lazi spolja, biti odreden nasim prethodnim zivotima na
Zemlji. To moze biti izvorni bol, cija ce se karma ispoljiti
tek u sledecem zivotu na Zemlji. Ali, kazem da je den ­
cak veliki deo - patnje koja nam spolja dolazi, rezultat
mrznje koju smo zaceli u prethodnim zivotima.
A sada, prelazeci u treci zivot, posledica one patnje
koja je proistekla iz m rznje, postaje neka vrsta duhovne
tuposti - tuposti u poredenju sa razumnim shvatanjem
sveta. To je rezultat patnje koja nas je zadesila iz nagomi­
lane mrznje. Cest je slucaj da je onaj koji posmatra svet sa
flegmaticnom indiferentnoscu, ko ne prilazi stvarima iIi
drugim ljudima otvorenog srca, stekao tupost duha kroz
svoju karmu izazvanu patnjom u poslednjem zivotu na Ze­
mlji. Jer patnja koja se kasnije izrazava na ovakav nacin, u
tuposti duse, sigurno je rezultat osecanja mrznje, bar sto se
tice poslednjeg zemaljskog zivota. U to mozete biti sasvim
sigurni: tupost u bilo kom zivotu, rezultat je mrznje u nekom
prethodnom zivotu. Ipak, moji dragi prijatelji, pravo razu­
mevanje karme se ne sme zasnivati sarno na ovome, ne
moze nam ona posluziti sarno zato da bismo tumacili zivot,

65
>t A 1M) "t.<.. t> IJD '" ~,v-o"/U rt(.A.j,>D M/l.1.1 k 0 blt~'; ~II "~",,,1) I ~
IDLLC,o::. l~tlltQ...~+c-,~ 1 (. N'2.."iCCl) ) ~ t.,.. it. ~n.hH~ Hl<.IM. • .,;~c. C{.
'*
(A

f1 {) f 001:. Ib ","0 ,(.;u.P I t() H. It La I\l.Jt.s \.(.·i.t "'" 'f7 u. VoklG

t1UO ~ ovo/-t ill.l'O~ f/.(I-(.t!) \lO\,lh.O "Cf\ tlJ1J) :i\.~'r (It.t~IHu I')~
tnl.{/j)~ \ ~~m~ \A. ..,.~ 1,,",c...I\~I-"1:l tt.'J 1(\""'4~1 .&v.. 'l...IAJI\ "~..f'Oc. tQLl,.,tli I-\II...
klt.,- t~ ft • .)to "001'1 ..( \ ()?V-OIl't..i'I lAM " t'l11'... .., ·h... 1\0 0 t

Vee je moramo razumeti kao impu s u , 0 a I

svesni da nema sarno abc d, Vee takode e f g h. Sto ee ree
postoje i sledeei zemaljski zivoti, i one sto razvijamo ka
sadrzinu nase duse u ovom zivotu, imaee svoj rezultat
posledicu u sledeeem zivotu. Ako neko hoee da bude po
sebno glup u svom budueem treeem zemaljskom zivot
sarno je potrebno da mnogo mrzi u ovom zivotu. Ali i ob
rnuto je tacno: ako hoee da ima slobodan i otvoren un1
treeem budueem zivotu, sarno je potrebno da mnogo voli
ovom.
Uvid, saznanje 0 karmi, sarno onda stice pravu vre
dnost kada prodire u nasu volju namenjenu buduenost
kada igra ulogu u nasoj volji namenjenoj buduenosti.
sada je dosao cas u ljudskom razvoju kada nesvesno vis
ne moze na isti nacin da deluje kao pre kada su nase dus
prolazile kroz svoje prethodne zivote na Zemlji. Ljud
postaju sve slobodniji i sve svesniji. Od prve treeine X
veka mi sn10 u dobu u kome ljudi postaju sve slobodniji
svesniji. Tako ee za ljude sadasnjeg vremena vee slede
zemaljski zivot sadrzati mutni oseeaj 0 prethodnim ziv
tima na Zemlji. Ako danasnji covek pomisli da nije ba
mnogo pametan, on to ne pripisuje sebi, vee svojim nasl
dnim osobinama. Pripisuje ih uglavnom svojoj fizickoj pr
rodi u skladu sa vazeeim teorijama materijalizma. N ee
tako biti sa ljudima koji ee se vraeati kao reinkarnaci
danasnjih. Oni ee posedovati bar mutno, uznemirujue
oseeanje: ako nisu mnogo pan1etni, to bi morale biti nes
sto je povezano sa oseeanjima mrznje iIi antipatije.
Ako danas govorimo 0 pedagogiji Valdorfske skol
prirodno je da uzmemo u obzir danasnju zemaljsku civi
zaciju. Mi ne mozemo otvoreno da odgajamo svest 0 pre
hodnim zivotima, jer ljudi danasnjice nemaju jos oseeaj
cak ni mutan oseeaj - 0 svojim ponovnim zemaljskim ziv
tima. Ipak, poceci ucinjeni metodom Valdorfske skole ra
vijaee se dalje i ako to bude prihvaeeno, imaee u sledeei
vekovima uticaja na moralno i eticko vaspitanje. Ako je det

66
:I )1"'-
d,o..l41\
TlA: • \
(Kif I'{
~t-(k~O QI\ ,~ I..\.
'b...., 4.i'!.- tl..v
*t. D~ d . "!.e.G l.. ~
"A..tJJ~ 1N'(.o.'t'.u-i-teC)I T'Y\
'k 't>:l ~ ~ J' <c... u...
tl<.cl~ ).ttL Il<tU't~
~S,s)~~ 1I:l/tl.A k/L"ltll lot • u.. e>\I'b') t"'(I.."'''I.'''~H 01J..° JV-<.().~M:~ ("~t. '~<>
'J&(" b)~("'<L/)" 4u.. Ilo(tA" .... I-lt tt.1t~tC.. e SC~f. \ (..UI')«..?o(. ~(;t6AI.I ~ ,,~t, .. n..,,1 .... ~bl.t..
kit l:! 1.0 _
~u'l.u-J'i.. t
"It(
~ ) ,.,
7"1 '::<.,.1"1. i) I)t. >I. 1).\ /.., ..... ~ I I ~ L l oS v-.t') t..
lA..,.)tJ I-(l~'"
tl.q Vil '-H it-l A '" )~C.~ 1"-<-,.to ,...
Tl..l. S'£..
A.
t-'\ ~. .'& u.. ""', (If. ,.,
~illc.",~ ...... \..L"'........... ,c.'4."-.

Jv'lt.r 77~ (tA~~lt~.'\N) .1<;., N/~'~~ 'Mi\."CS~e.~+. ftSlt:'u>'LDiQ!..'i... •

nenadareno , aKo Je fupn, znacefno da fe t o povezano sa

prethodnim zivotima u kojima je razvilo mnogo mrznje.
Pornocu duhovne nauke, pokusacemo da pronademo koga
je to nlrzelo.. J er oni koji su tada bili predmet mrznje, ko­
jima je ucinjeno nesto nadahnuto mrznjom, moraju opet
biti negde u detetovoj okolini. U sledecim vekovima vaspi­
tanje ce morati sve odredenije da se postavi u ljudski zivot.
Onda Ce morati da se prepozna odakle se reflektuje (ogleda)
iii radije, odakle se to renektovalo u zivotu izmedu smrti i
novog rodenja, sve sto sada dolazi do izrazaja u takvom
detetu, u vidu metamorfoze inteligencije u ovom zivotu.
Onda cete kao vaspitac moci da podstaknete dete da raz­
vije posebnu ljubav prema onima prema kojima je osecalo
mrZnju u prethodnim zivotima na Zemlji. Uskoro cete pri­
metiti povoljne rezultate ove ljubavi koja je posebno izaz­
vana i upravljena. Razbistriee se detetova inteligencija, sta
vise, citavo stanje njegove duse.
U opstene teorije 0 karmi neee nam pomoei u vas­
pitanju, vee konkretno posmatranje zivota, kako bismo
videli gde leze karmicke veze . Uskoro eete primetiti da
nije svejedno sto je sudbina dovela ovu decu bas u isti raz­
red. Ljudi ee prevaziei strasnu ravnodusnost koja danas
prevladava u ovim stvarima, kada se "ljudski materijal" ­
tako ga cesto nazivaju - okupljen u razredu, u stvari shvata
sarno kao slucajno okupljen, a ne kao da je sudbina pove­
zaia ova Ijudska biea. Ljudi ee prevaziei ovu strasnu indife­
rentnost i onda ee kao vaspitaci moei da sagledaju cudesne
karmicke niti koje se pletu od deteta do deteta, kao rezultat
prethodnih zivota. Tada ee se svesno uneti u decji razvoj
ono sto moze da stvori izravnanje, jer karma je u tom smi­
siu nesto sto podleze gvozdenoj nuznosti. Iz ove gvozdene
nuznosti nl0zemo da postavimo ovaj niz:

Ljubav - radost - otvoreno srce.

Antipatija iIi mrznja - patnja - glupost

67
 Ovo su bezuslovne veze. Ali mi se takoae nalazim
i pred bezuslovnom nuznoscu kada posmatramo reku koj
teee, pa ipak reke se mogu regulisati, njihov tok se moz
promeniti. Slieno tome moguce je regulisati karmieki tok
delovati na njega, uticati na njegov tok. Da, moguce je
Ako, prema tome, primetite da u detinjstvu postoji ten
dencija prema tuposti i ako sagledate veze, pa ako sad
vodite dete tako da razvije u srcu ljubav, ako otkrijete
sto je vee danas moguce ljudima koji delikatnije posma
traju zivot - ako otkrijete koja su to druga deca sa kojom
je dete karmieki povezano i ako sada navedete dete da i
posebno voli, da im eini nesto iz Ijubavi - onda cete toj an
tipatiji da stvorite protivtezu u Ijubavi i u sledecem zemalj
skom zivotu tupost ce se popraviti.
Postoje vaspitaei koji su, takoreci, skolovali sopst
veni instinkt i oni eesto instinktivno usmeravaju tupu dec
prema razvijanju Ijubavi, te ih tako postepeno odgajaju
inteligentnija i razumnija bica. Sarno kad doaemo do ova
kvih stvari onda nas uvid u karmieke veze postaje stvarn
koristan u zivotu.
Pre no sto dalje nastavimo razmatranja 0 karmiekim
pojedinostima, postavicemo jos jedno pitanje pred nas
duse. Sta je meni taj eovek - uopsteno govoreci - sa kojin
znam da sam karmieki povezan? Moram da upotrebim re
koja se danas prilieno podrugljivo koristi: takva osoba je na
"savremenik", ona zivi u isto vreme sa nama na Zemlji.
Imajuci ovo na umu, mozete reci: ako si zajedno s
odreaenim Ijudima u zivotu na Zemlji, onda si sa njima bi
i u prethodnom zivotu (bar uopsteno govoreci, mada s
stvari mogu nesto i poremetiti). A bili ste sa njima i u jo
ranijem zivotu.

68
 *\. ') t.(. to \
S\A.V tut:. It t. No
l,.V".) ( ,

I (,.. \
"(.

\
J -t II "'-
-i \1.1'"":1 Ii.. (; I
}<..r.. I
(~
! ~ Kgo11 \ l..( ~/lo; ta:> ,,... Cc.~ -
tUJIt-O)/ I" b IT" cor kl!) .r('u'(/~
t 4. I'i ". /I. ~\) t--L Ih l,<.t t.. • "1\. M ~ ( •
~

A sta je sa anima koji zive pedeset godina kasnije

od vas? Oni su u svojim prethodnim zivotima bili sa dru­
gim ljudima na Zemlji. Kao opste pravilo, u skladu sa raz­
misljanjem koje smo ovde razvili, ljudska biea iz niza B ­
da ga tako nazovem - neee se sresti sa ljudima iz niza A.
To je misao koja tisti, ali je istinita.
Kasnije eu govoriti 0 drugim pitanjima koja izazi­
vaju sumnju, na primer, Ijudi cesto govore: "Na Zemlji se
covecanstvo sve vise i vise umnozava". Medutim, danas
zelim da pred vas postavim ovu misao. Mozda yam je ona
teska, ali je svejedno istinita. Cinjenica je da se zivot cove­
canstva na Zemlji odvija ritmicki. J edna smena ljudi - ako
tako mogu da kazem - ide, kao opste pravilo, zajedno iz
zivota u zivot, a tako je i sa drugom smenom, a ti ljudi su u
izvesnom smislu odvojeni jedni od drugih. Oni se ne sreeu
u zemaljskom zivotu, vee sarno u dugom zivotu izmedu
smrti i novog rodenja. Mi stalno silazimo sa odredenim
krugom lj udi. Bas sa ovog stanovista reinkarnacije biti sa­
vremenik je stvar od dubokog znacaja, od duboke vaznosti.
Zasto je to tako? Mogu yam reei, da mi je sa sta­
novista duhovne nauke to pitanje, koje pre svega moze ra­
zumski nekoga da zanima, zadalo najveei moguei bol, jer
neophodno je da se sazna istina, odnosno, unutrasnje sta­
nje stvari. Tako da covek moze da se zapita: zasto ja nisam
bio Geteov savremenik? Oprostite mi za ovaj primer, ali
on je za mene igrao ulogu koja je bila vazna za moje istra­
zivanje. Kako niste bili Geteov savremenik u ovom zivotu,
a u skladu sa ovom istinom, mozete manje-vise zakljuciti
da .niste nikada
.
s njim ziveli na Zemlji. Gete pripada dru­
gOJ smen!.
Sta lezi iza ovoga? Morali biste da obrnete pitanje,
ali da biste to uradili, morate da posedujete pravu svest 0
tome sta je zajednicki zivot Ijudi? Morali biste da se zapi­
tate nesto, 0 cemu eu uskoro imati n1nogo toga da kazem:
sta znaci biti savremenik drugog coveka? A sta opet znaci
sarno ga poznavati iz istorije, bar sto se tice zemaljskog
zivota? Kako je to?

69
*' f..,) 1A.t>t, \ \.A..th, ~"'- h,,~ l k~li..M( vI
NllH /to)f;t..,. 1'{)'~Jttol~" ,)!-Il.. t/"1.,p itl,,\
t /..UA P Il' ...... l' It 0 i'l.Af"> I'" t.<.,,: Jt..AI '" ~~ I ~
• I ~
I?r-'I (">"",01 l<.d)~ 1-1£ I(rf:t.fiho ' .. IJIi)~T1
I L.t~, N" IJ,,\ b~'i.~'" /)..~ oHwl.r,l'O
tlC$t.1, /.t,,;, SL(ql1~~)J.(q tHISlf." 'fl.' TiJ;
",,--1),.....4 (,,0. 1'11." , ,-,, /Ntc. .. "'I"(,.,. ........ ,

Mi bismo zaista morali da budemo slobodnog uma

i otvorenog srca da bismo odgovorili na ova licna pitanja:
sta se odvija u unutrasnjosti vase duse kada yam savreme­
nik govori iIi kada radi nesto uz vas iIi kad vas se doticu
njegova dela? Sta se desava? Posto steknete neophodno
znanje 0 ovome, morali biste onda da uporedite to sa onim
kako bi to bilo kada biste sreli osobu koja nije vas savre­
menik, a verovatno to nikada nije ni bila u bilo kom zivotu
na Zemlji, a koju vi nista manje ne postujete - mozda i
vise od sopstvenih savren1enika. Kako bi to bilo, dakle,
kada biste ga sreli kao svog savremenika? Jednom recju ­
izvinite na licnoj noti - kako bi to bilo da sam ja Geteov
savremenik? Razume se, ako ste ravnodusni i ne razumete
kakav moze biti savremenik, onda ne biste mogli da odgo­
vorite na ovakvo pitanje: kako bi to izgledalo kada bih ja,
setajuci niz Silerstrase, recimo, prema Frauenplanu u Vaj­
maru, iznenada sreo "debelog tajnog savetnika" recimo
godine 1826. iIi 1827? - Znamo vrlo dobro da to ne bi mo­
glo da se podnese. Vi mozete da podnesete vaseg savre­
menika, ali ne mozete da podnesete coveka koji nije vas
savremenik. U nekom smislu, on deluje kao otrov na vas
dusevni zivot. Ako on nije vas savremenik, mozete da ga
podnesete sarno ukoliko je on vas predak iIi naslednik.
N aravno, ako nemate osecaj za ovakve stvari, onda
one ostaju u podsvesti, ali mozete sebi da predstavite da
covek koji ima fini osecaj za duhovne stvari, zna da kada
bi isao duz Silerstrase u Vajmaru i sreo "debelog tajnog sa­
vetnika" - Getea, sa duplim podvaljkom - on bi se u sebi
nemoguce osecao. A covek koji nema osecaja za ovakve
stvari - on bi, bez sumnje, sarno u znak pozdrava skinuo
svoj sesir!
Vidite, ove stvari se ne mogu objasniti na osnovu
zemaljskog zivota. Razlozi zbog kojih ne mozemo da bu­
demo savremenici nekom coveku, a drugom mozemo, u
stvari, ne nalaze se u zemaljskom zivotu. Da bismo ih sa­
gledali morali bismo da prodremo u duhovne veze. Zato te

70
 * k~~<..o-'h I-t
otl 0 G-A. (.u;I) (
"t.(@) .!) It ~~
g ( J S.
~Ft
ft (}'"'>
J t..(.\) tt<l: k '- t--L C'<.. I I-f (71 .., ~ '" ()
'(;It 0 r ~ ;- k 0 /l.../ot" /,1..) <i Go A
LljU-tC t1 \ Po sn \J'V"') I ) •

veze u zemaljskom zivotu izgledaju paradoksalno. Ipak,

one su bas takve.
Uveravam vas da sam sa iskrenom Ijubavlju napisao
uvod za dela Zan Pola 5 koja su objavljena u Kotaovoj Bi­
blioteci svetske lierature. No, da sam ikada moran da sedim
pored Zan Pola u Bajrojtu, sigurno bi me zaboleo stomak!
Ovo nas ne sprecava da ga vrlo postujemo. Tako je za sva­
kog coveka - sarno sto to kod vecine Ijudi ostaje u podsvesti,
u astralnom ili eterskom telu i ne utice na fizicko. Dusevni
dozivljaj koji moze da utice na fizicko telo mora da dode
do svesti.
Vi biste moraIi biti svesni svega ovoga dragi moji
prijatelji. Ako zelite da steknete znanje 0 duhovnom svetu,
morate da cujete stvari koje izgledaju cudnovate i parado­
ksalne. D uhovni svet se razlikuje od fizickog. Naravno, lako
je podsmehnuti se ovome sto sam rekao, da kada bih bio
savremenik Zan Pola od njega bi me boleo stomak. To je
prirodno za svakodnevni, banalni filistarski svet zemaljskog
zivota. Ali zakoni banalnog, filistarskog sveta ne odreduju
duhovne veze. Morate se navici da drugacije razmisljate
ako hocete da razumete duhovni svet, morate se pripremiti
da dozivite mnoge iznenadujuce stvari. Kada svakodnev­
nom svescu citamo 0 Geteu, mozemo sasvim prirodno biti
podstaknuti da kazemo: "Kako bih voleo da sam ga licno
poznavao, voleo bih da sam mogao da mu stegnem ruku!"
To je nepromisljenost, jer postoje zakoni u skladu sa kojima
smo predodredeni za zivot u nekom razdoblju na Zemlji.
To je bas kao sto smo u svom fizickom telu predodredeni
za izvesni vazdusni pritisak i ne mozemo da se uzdignemo
iznad Zemlje do visine gde drugaciji vazdusni pritisak ne
odgovara nasem telu. Tako covek koji je predodreden da
zivi u XX veku ne bi mogao da zivi u Geteovom vremenu.
Ovo su stvari koje sam za pocetak zeleo da kazem
o karmi.
* S***

\'L 0'h. 20 0 ~ .k
5lohan Paul Fridrih Rihter (Johann Paul Friedrich Richter), 1763­
1825, nemacki pisac, poznat pod pseudonimom Zan Pol (Jean Paul).

71
 I

Kada govorimo 0 pojedinostima karme moram

prvo da napravimo razliku izmeau onih karmickih doga
aaja koji coveku u zivotu dolaze vise spolja i onih koji n
neki nacin nastaju iznutra. Ljudska sudbina sastoji se o
raznih cinilaca. Kao prvo, ona zavisi od covekove fizicke
eterske konstitucije. Onda zavisi od simpatija i antipatij
sa kojima on, u skladu sa svojom astralnom i Ja konstitu
cijom, posmatra spoljasnji svet i od simpatija i antipatija s
kojim mu prilaze drugi Ijudi u skladu sa tom istom konsti
tucijom. Ljudska sudbina takoae zavisi od mnogih zaplete
nosti i zamrsenosti kojima je protkan covekov zivotni put
Sve ove stvari zajednicki deluju da bi odredile - u datom
casu ili u njegovom celokupnonl zivotu - covekov karm
cki polozaj.
Pokusacu sada da yam predstavim kako se iz ovi
mnogih cinilaca sklapa covekova celokupna sudbina. Da
nas cerna poceti od izvesnih unutrasnjih cinilaca. Pogleda
cerna prvo ono sto je u rnnogorn pogledu od presudno
znacaja. M islirn na covekovu predispoziciju za bolest i
zdravlje i sa ovirn kao osnovorn, sve ono sto ce se ispolji
u njegovoj fizickoj i dusevnoj snazi kojirna moze da ispun
svoje zadatke.
Da bismo ispravno procenili ove cinioce, moram
da prevaziaemo rn!l0ge predrasude koje postoje u dana
snjoj civilizaciji. Morarno biti spremni da sto vise zaaem
u prvobitno ljudsko bice, morarno da steknemo uvid sta t
stvarno znaci kada kazemo da se covek svojirn dubljim
bicem spusta iz duhovnih svetova u ovaj fizicki, zemaljsk
zivot.
Kao sto znate pojam nasleaa uvukao se danas cak
u podrucje poezije i umetnosti. Cirn se u svetu neko pojav

72
sa izvesnim osobinama, ljudi odmah pitaju od koga ih je
nasledio. Ako se, na primer, razboli, odmah se pitaju od
koga je to nasledio.
Ovo pitanje je svakako opravdano, ali sa takvim
posmatranjem, ljudi ne vide pravog coveka, oni ga potpuno
previdaju. Ne vide kakvo je njegovo pravo biee i kako se
to bice razvija. Kao prvo kazu da je on dete svojih roditelja
i potomak svojih predaka. Svakako da se to vidi. Vee u
njegovoj fizionomiji, a mozda jos vise u njegovom ponasa­
nju, oni rado prepoznaju slicnost sa njegovom porodicom .
I ne sarno to. Oni vide citav njegov fizicki organizam kao
produkt onoga sto su mu dali njegovi preci. Covek nosi taj
svoj fizicki organizam na kome se vide nasledene osobine.
Oni to snazno podvlace, ali previdaju sledeee:
Kada se rodi, covek nesumnjivo dobija svoj fizicki
organizam od roditelja. Ali sta je taj fizicki organizam koji
prima od roditelja? Misljenje danasnje civilizacije 0 ovom
pitanju je potpuno pogresno. U stvari, kada dode do pro­
mene zuba, covek ne sarno da menja svoje prve zube, vee
je to takode momenat u zivotu kada se citavo ljudsko biee
- kao organizacija - po prvi put obnavlja. Ono sto je on
bio u svojoj treeoj iIi cetvrtoj godini potpuno je drugacije
od onoga sto je covek u svojoj osmoj iIi devetoj godini. To
je ozbiljna razlika. Ono sto je on bio - kao organizacija - u
svojoj treeoj ili cetvrtoj godini, to je on nesumnjivo nasledio.
To su mu dali roditelji. Ono sto se po prvi put pojavljuje u
osmoj iIi devetoj godini zivota uglavnom proizilazi iz onoga
sto je on sam doneo iz duhovnog sveta.
Ako hoeemo da to prikazemo sematski, mozemo
to ovako - m ada sam svestan kakav ee to biti sok za dana­
snjeg coveka. Covek, moramo da kazemo, rodenjem do­
bija nesto kao model svog ljudskog oblika. On taj model
dobija od predaka. Oni mu daju taj model. Onda, radeei
na modelu, on sam razvija ono sto ee kasnije postati. To
sto ce on razviti rezultat je onoga sto sam donosi sa sobom
iz duhovnog sveta.

73
 Mada coveku danasnjice ovo zvuci fantasticno ­ p otrebc
onima koji su potpuno zaokupljeni savremenin1 znanjem i Samou
obrazovanjem - ipak je to tako. Prvi zubi koje covek do­ u pore(
bija su nesumnjivo nasledeni, produkt su nasleda. Sluze nJe se \i
mu sarno kao model, nakon cega 'on izgraduje svoje druge postav}
_ . . ' ..

zube, a to cini u skladu sa snagama koje je sa sobom doneo

r

P rvobil
iz duliovnog sveta. Taka on 'gradi svoje druge zube. A kako kay na<
zemalj ~
je sa zub ima tako je i sa citavim organizmom.
Ovde se moze postaviti pitanje: zasto je ljudima tela iz
uopste potreban model? Zasto ne radimo kao sto smo ra­ p aopo
b io sp c
diIi u ranijim fazama evolucije Zemlje? Zasto nije moguce
t ako di
da onako kao smo privukli nase etersko telo sto, kao sto
tela po
znate, cinimo sopstvenim snagama, i kao sto smo ga doneli
sa sobom iz duhovnog sveta, zasto ne mozemo isto tako
Je osnc
privuci fizicki materijal i obIikovati nase fizicko tela bez
u nasle
pomoci fizickog nasleda?
Za nacin misljenja modernog coveka, ovo je nesu­ .

pOJmo'
mnjivo neobicno glupo pitanje - ludo, pomereno. 6 Ali s k ao dr
obzirom na pomerenost (ludost) - priznajmo - teorija re­ vek u
lativiteta je odrziva. U pocetku su ljudi primenjivaIi ovu koliko
teoriju sarno na kretanje. GovoriIi su da se ne moze utvr­ . .

1 anmc
diti, posmatranjem, da Ii se vi sami - na objektu na kome "­
sam S\i
se nalazite - krecete iIi se susedni objekti krecu. Ovo se visi od
vrIo jasno pojavilo kada je stara kosmicka teorija zamenjena sedam
Kopernikanskom. Mada se, kao sto sam rekao, ova teorija delu, I=
primenjuje sarno na kretanje, ipak je mozemo primeniti ­ kasnij(
jer ona sigurno ima svoje podrucje ispravnosti - na gore od rna
pomenutu "pomerenost". Dve osobe se nalaze jedna kraj o ne 5t
druge. Svaka je "pomerena" u poredenju s drugom. Ostaje po rno
pitanje: koja je od njih dye apsolutno "pomerena"? p rethc
No, u vezi sa pravim Cinjenicama duhovnog sveta i o nda
ovo pitanje se bez obzira mora postaviti: zasto je coveku udrug
do pul
6Igra reCi. U originalu Verriicktheit. Verriickt - Iud, od verriicken­
pomeriti (se), pomaCi, poremetiti. ona bi
74
potreban model? Stari pogledi na svet dali su na to odgovor.
Samo u sadasnje vreme, kada moralnost nije vise ukljucena
u poredak sveta, vee se pretvorila u konvenciju, ovo pita­
nje se vise ne postavlja. Stari pogledi na svet ne sarno da su
postavljali ovo pitanje, oni su davali i odgovor na njega.
Prvobitno, govorili su, covek je dolazio na Zemlju na ta­
kav nacin da je mogao da oblikuje sopstveno fizicko telo iz
zemaljskih supstanci, bas kao sto privlaci za sebe etersko
telo iz opste kosmiCke eterske supstance. Ali je onda pot­
pao pod luciferske i arimanske uticaje i shodno tome, izgu­
bio sposobnost da iz sopstvenog biea sagradi fizicko telo,
tako da mora da ga nasleduje. N acin na koji stice fizicko
tela posledica je nasledenog (praotackog) greha.
To je ono sto su stari pogledi na svet govorili - to
je osnovno znacenje "nasledenog greha". Covek se upleo
u nasledne odnose.
Ljudi danasnjice moraju opet da steknu neophodne
pojmove tako da ova pitanja uzmu, kao prvo, ozbiljno, a
kao drugo, da pronadu odgovore. Sasvim je tacno da co­
vek u svojoj zemaljskoj evoluciji nije ostao onoliko jak
koliko je bio pre nego sto je bio izlozen napadu luciferskih
i arimanskih uticaja. Prema tome, on ne moze da oblikuje
sam svoje fizicko tela silazeei u zemaljske prilike. On za­
visi od modela i potreban mu je model u kome raste prvih
sedam godina svog zivota. I, kako se upravlja po tom mo­
delu, prirodno je da taj model manje-vise ostane s njim i u
kasnijem zivotu. Ako u svom radu na sebi potpuno zavisi
od modela onda zaboravlja - ako tako mogu da kazem ­
ono sto je sam doneo sa sobom. On se potpuno upravlja
po modelu. Onaj ko ima jace unutrasnje snage, kao rezultat
prethodnih zivota na Zemlji, manje se upravlja po modelu
i onda mozete da vidite kako se taj covek znacajno menja
u drugom po redu razdoblju svog zivota, od promene zuba
do puberteta.
Upravo je to zadatak skole. Ako je to prava skola
ana bi trebalo da doprinese da covek razvije sve ono sto je

75
doneo sa sobom iz duhovnih svetova u ovaj fizicki zivot na orga
Zemlji. Prema tome, ono sto covek kasnije unosi sa sobom od n
u zivot, sadrzi manje-vise nasledene karakteristike, prema m o(
tome koliko ih moze iIi ne moze nadvladati. je U5
Dakle, dragi moji prijatelji, sve stvari imaju svoj da d~
duhovni aspekt. Telo koje covek ima u prvih sedam godina
zivota jednostavno je model na koji se on ugleda. Ili ce neka
njegove duhovne snage do izvesnog stepena utonuti u ono na S\i
sto m u namece model, te ce onda ostati prilicno zavisan od rame
njega iIi ce, u prvih sedam godina, ono sto tezi da p romeni cove]
model uspeti da se p robije.
O va teznja nalazi i svoj spoljasnji izraz. To nije nJem
sarno pitanje covekovog rada na modelu. Dok on to radi., moze
prvobitni model postepeno se razlabavljuje, Ijusti se, ta­ pods,
koreci, otpada. Sve to otpada, bas kao prvi zubi. Kroz ovaj
u svo,
proces, oblici i snage modela pritiskaju s jedne strane, dok
k obin
s druge covek pokusava da utisne ono sto je on sam doneo
o blasl
sa sobom na Zemlju. Vodi se prava bitka u prvih sedam
tacija
godina zivota. Gledajuci sa duhovnog stanovista, ova bitka
1 pre J
oznacava ono sto nalazi svoj izraz - spoljasnje , simptomski
- u decjim bolestima. Tipicne decje bolesti su izraz unutra­ sto ih
snje borbe.
Naravno, slicni oblici bolesti cesto se pojavljuju i u mora
kasnijem zivotu. U tom slucaju moze biti da covek nije m aljsl<
uspeo dovoljno d"cl 'nadvhloa 'moaef"u~'prvtn' sea-am go din'a prilikc
i 1-. f..-/.,.... -

Zlvota. Tada u kasnijem dobu nast~je unutrasp.ji }mpuls da

.. . , .. _ . ; • - • -_... - ~ . ~

n ama:
se cove~ ipa~ osJobo~i ~~o.g~*~t~ j~ ·.u !}.J.emu jos karniicki in karn
ostalo. 12'lkQ l! 28. ili ~~9 ~ .gogi~A Z~vP,tch ~9.v~k moze iZI,lutra nista d
iznenada !?iti £ o.d staknut da, sel jo~ z~sce otarasi modela 1 kla je,
".. :.t <&.. ;.•.t.... ,_ .... __ .. ;iI.... "Xt" • AJ • •

ka<? r~zulta~, 9..09i1a g.e~~ .~.~sj~ ,.9o.\~st. · . dobrar

A ko imate za to oko, videcete kako neka deca izu­ kusava
zetno promene svoju fizionomiju ili ponasanje nakon sedme covek I
iIi osme godine zivota. Niko ne zna odakle ova promena ja telji s
dolazi. D anas je pojam nasleda toliko jak da je presao u kon iZ\i
svakodnevni govor. Kada se kod deteta u osmoj iIi devetoj poslala
godini iznenada pojavi neka osobina (koja je, u stvari, duboko rodi na

76
organski utemeljena), otae ce cesto reci: "To nije nasledio
od mene". Na sta ce majka odgovoriti: "Pa sigurno da nije
ni od mene". Sve se ovo desava zbog opsteg verovanja koje
je uslo u roditeljsku svest - naravno, mislim na verovanje
da deea sve moraju da naslede od svojih predaka.
S druge strane, mozete cesto da primetite kako
neka deea u drugoj fazi svog zivota pocinju jos vise da lice
na svoje roditelje nego pre. To je sasvim tacno. Ali mi mo­
ramo ozbiljno da uzmemo u obzir ono sto znamo 0 nacinu
covekovog spustanja u fizicki svet.
Vidite, medu mnogim uzasnim mocvarnim rasti­
njem koje je proizvela psihoanaliza, nalazi se teorija koju
mozete danas svuda da proCitate, naime da je potajno, u
podsvesti svaki sin zaljubljen u svoju majku, a svaka cerka
u svog oea, pa se onda u tom smislu govori 0 mnogim su­
kobima koji bi trebalo da iz toga nastanu u podsvesnim
oblastima duse. Sve je ovo, naravno, diletantska interpre­
tacija zivota. Medutim, istina je da covek voli svoje roditelje
i pre no sto side u zemaljski zivot. On im dolazi bas zato
sto ih voli.
Naravno, rasudivanje koje ljudi imaju na Zemlji,
mora se razlikovati od rasudivanja koje imaju izvan ze­
maljskog zivota, izmedu smrti i novog rodenja. J ednom
prilikom, na pocetku naseg antroposofskog rada, medu
nama se pojavila jedna gospoda koja je, kada je cula ° re­
inkarnaeiji, rekla da se njoj svida antroposofija, ali nece
nista da ima sa reinkarnaeijom. Jedan zemaljski zivot, re­
kla je, njoj je sasvim dovoljan. U to vreme imali smo vrlo
dobronamerne clanove koji su na sve zamislive nacine po- .
kusavali da ubede ovu gospodu u ispravnost ideje da svaki
covek mora da prode kroz ponovne zivote na Zemlji. Pri­
jatelji su je neprestano ubedivali. Ona nije odstupala. N a­
kon izvesnog vremena otputovala je, ali dva dana kasnije
poslala mi je kartu gde pise da ona ipak ne zeli da se opet
rodi na Zemlji!

77
 Ovakvoj osobi, neko ko jednostavno zeli da pri­
kaze istinu sa duhovno-naucnog stanovista, moze sarno da sto c
kaze: bez sumnje da dok si ovde na Zemlji, tebi se uopste Je m
ne svida da se vratis ovamo u budueem zivotu. Ali to ne svest
zavisi od tvog sadasnjeg misljenja. Sa Zemlje ees, kao prvo, stvar
proei kroz dveri smrti u duhovni svet. To si sasvim voljna fazi :
da uradis. Da Ii ees hteti iIi ne da sides ponovo dole, zavi­ oblik
siee od procene koju ees imati kada vise ne budes imala znati
telo. T ada ees im ati sasvim drugacije misljenje. - iz I
R asudivanje koje covek ima u fizickom zivotu na duha
Zemlji drugacije je od rasudivanja koje ima izmedu smrti i shva1
novog rodenja, zato sto se ono tamo menja. To je stvarno drugc
tako. Kada kazete nekom coveku ovde na Zemlji - nekom vog r
mladieu, na primer :.. - da je on sam izabrao svog oca, sasvim
'.. - 'V ~
dolai
je moguee da yam on prigovori: " Z elite da kazete da sam spolj.
ja sam izabrao oca koji me je onoliko tukao?" - Naravno delu
da ga je on izabrao, jer je on drugacije mislio pre no sto je etick
dosao na Zemlju. On je tada smatrao da ee batine biti sa­ ZiVOtl
svim dobre za njega... Stvarno,' nemojte se smejati, ovo nasle
mislim ozbiljno.
U istom smislu covek bira svoje roditelje prem a posm
izgledu.On ima pred sobom sliku i hoee da lici na njih. On u vid
im ne postaje slican nasledem, vee sopstvenim unutrasnjim canst
snagam a duse i duha - snagama koje on sa sobom donosi van I ~
iz duhovnog sveta. Prema tome, po trebno je da rasudujete takor
uzimajuei u obzir i duhovnu i fizicku nauku. Ako tako ra­ covek
dite, biee sasvim nemoguee d a mislite kao neki ljudi koji se od
negoduju i kazu: "Znam za decu koja su postala jos slicnija snom
svojim roditeljima u drugoj fazi zivota". - Nema sumnje,
ali stvar je u tome da su ova deca sanla sebi postavila cilj raktel
.
da postanu sto slicnija liku svojih roditelja. nJa, n
°PISIV
Covek stvarno radi sve vreme u zivotu izmedu smrti
steCi (
i novog rodenja, u zajednici sa drugim dusama i sa bieima
visih hijerarhija; on radi na onome sto ee mu omoguciti da
sreo s
sagradi svoje telo. Beca
78
 Vidite, ml lzuzetno potcenJuJemo vaznost onoga
sto covek nosi u svojoj podsvesti. Kao zemaljski covek on
je mnogo mudriji u svojoj podsvesti nego u svojoj budnoj
svesti. On pomoeu dalekosezne, sveopste svetske mudrosti
stvara u okviru modela ono sto se kasnije javlja u drugoj
fazi zivota - ono sto on nosi kao sopstveno biee, ljudski
oblik koji mu pripada. U vremenu koje dolazi, ljudi ee sa­
znati koliko malo primaju - u odnosu na telesnu supstancu
- iz hrane koju uzimaju~ Co_v~k prima mnogo vise iz vaz­
duha i svetlosti u vrlo razredenom stanju. Kada se ovo
shvati ljudi ee biti spremniji da veruju da covek gradi svoje
drugo telo iz svoje okoline, sasvim nezavisno od bilo kak­
vog nasleda. Prvo telo je, u stvari, sam9 model,_a ono sto
dolazi od roditelj a - ne sam 9 kao sup stanca, vee i u vidu
sQoljasnjih telesnih snaga - nije vise prisutpo u dr ugom
delu zivota. Odnos dece prema-'-roditeljima onda postaje
eticki, postaje moralno-dusevni odnos. Sarno je u prvom
zivotnom periodu - to jest do sedme godine - to fizicki,
nasledni odnos.
Sada, postoje ljudi koji sa zivim interesovanjem
posmatraju sve sto ih u ovom zemaljskom zivotu okruzuje
u vidljivom svetu. Posmatraju svet biljaka, zivotinja, veli­
canstvenu sliku zvezdanog neba, jednom recju zaintereso­
vani su za sve sto ih okruzuje. Oni citavom svojom dusom ,
takoreei, ucestvuju u fizickom kosmosu. Unutrasnji zivot
coveka koji je nekako toplo zainteresovan za svet, razlikuje
se od unutrasnjeg zivota onoga koji prolazi svetom sa izve­
snom ravnodusnoseu, sa dusevnom flegmaticnoscu.
U odnosu na ovo, postoji citava skala ljudskih ka­
raktera. Na primer, neko ce po povratku sa kraceg putova­
nja, na pitanje sta je video, vrlo rado, do najsitnijih detalja
opisivati grad u kome je bio. Kroz njegovu zainteresovanost
steCi eete celokupnu sliku grada koji je posetio.
Iz ove krajnosti predimo na drugu. Jednom prilikom
sreo sam dye starije gospode. One su bas bile na izletu od
Beca do Presburga (Bratislava), koji je divan grad. Pitao

79
 ;k ",Lu> ~ O\f) ~I<.. I{ c!:> V--o I-t 2, v c) 'Iu , x I\- 'is

f f. t....L 4.. /,tt f7i..l.

~ II/ttbstl.( lv')Ji.T' t Sv~ ell- ~"N(J.(" I , l\l~ fit/-( n( I!JPUCUf..

.... .\(. f-!0VtJ), IlJtA.C.'.I) . \Mc.c../\ ~I\ C.I~' 'f'/t) e cr\t{tt.,",- c"( r l.(.lA' n (t9 t A(lttll4if , 4L(
~ ONA') ktn I ,..l ~ f/L.I}&.?~i\N.) t: "IM~ S L4( $II'? \.. r ( Lt..">.,l C., Al~ 'bt~(k~ _
a
~ "0 r ~,~W'o TIJS.to {n.l~ StA~.JT ~t.J ... 2.. illl'S"tu Ix,,"" ~~ Wttik" 1l.)~c..D ( '(.J.~Co
t..>(. i., r (

sam ih kako je bilo u Presburgu, sta im se tamo dopalo?

im n ek
One mi nista drugo nisu rekle, osim da su videle dva mala
Ijudi je
slatka jazavieara na obali reke! Epa, nisu n10rale da idu
p re tho(
eak u Presburg da bi videle jazavieare, mogle su da ih vide
jatelji, I
i u Beeu. Medutim, one nista drugo nisu videle.
tnim lie
Tako neki ljudi idu svetom. A kao sto znate, izmedu
u slikar
ova dva ekstrema, postoje razni stupnjevi zainteresovanosti
. .
19ra ne.
za okolni fizieki svet.
u vek 0
Pretpostavimo da je neki eovek vrlo malo zainte­ slika, Sc
, resovan za svet oko sebe. Mozda samo jos uspeva da se
zainteresuje za stvari koje se tieu njegovog tela - da Ii se, ..
u ranI]:
na primer, bolje jede na ovom iIi na nekom drugom mestu. pogled
Osim toga on nije zainteresovan za nesto drugo, njegova Lava, (
dusa je siromasna. Svet ne ostavlja utisak na njegovu dusu. za to. ']
On unosi vrlo malo od svog unutrasnjeg zivota, vrlo malo telom 1
od onoga sto je zraeilo prema njemu iz pojavnog sveta, snage I
kroz dveri smrti u duhovno carstvo. Stoga mu je vrlo tesko zidu, 0
da saraduje sa duhovnim bieima sa kojima je u onom svetu. telu ko
Kao posledicu on u sledeei zivot ne unosi sa sobom snagu i
istrajnost duse potrebnu za izgradnju fiziekog tela, vee sla­ vek im
bost - nemoe duse. Model se jako utiskuje u njega, tako da nosti ill
sukob sa modelom nalazi izraza u mnogim bolestima u de­ za vidl
tinjstvu. No slabost ostaje. On oblikuje, nezno, bolesljivo pretho
telo, sklono svim vrstama bolesti. Tako se, karmieki, zain­
teresovanost nase duse i duha u nekom zemaljskom zivotu, interes
preobrazava u nase zdravstveno stanje u sledeeem zivotu. mUZ1Cl
Ljudi koji "pucaju od zdravlja" sigurno su bili zivo zainte­ na Zer
resovani ·za vidljivi svet u prethodnoj inkarnaciji. U tom U sva~
pogledu vrlo snazno deluju pojedinosti zivota. iIi bole
N esumnjivo je "rizieno" danas govoriti 0 ovim stva­ vno kc
rima , ali razumeeete unutrasnje veze karme samo onda tereso~
ako ste spremni da saznate karmieke pojedinosti. Tako, na zivotu
primer, u vremenu kada su ljudske duse koje danas zive,
zivele svoj prethodni zivot na Zemlji, bilo je nekih ljudi stvarin
koji uopste nisu bili zainteresovani za umetnost slikarstva. na Zel
Cak i danas, priznaeete, postoje ljudi koje nije briga da Ii vista, 1
80
 ...L i l l C'\
(\ n\oot. 'V 1M. k,\/U,l It t(, I J"C I,.. (J1.. () t (.. \ l.t.Ir IL .t i\J\.:)
~ ~ IHI)
- .J...
~
frlto st. ~.( i ~\llD1l..t
1l. UI-l1 ~H. If) ~.. \!.. 'L. fI ~ It\ (J-( Ifl ~'i.. -"'t 0 'i) I"t l..(J\) N £. Gl..~b " ~ '!\M s.'2 ~
PfLL~"'1-AO LlC.~ , UltTt> PGH.I-c"",A'si\.o-o7
A I\u..~ t-t'ts $..l(. ~"M(J.(A. u.k.?~~OS7 (Ic.{WtYts~ I
... . k ~ltJrt( ~
tt l.ltIlGut-IIJ..("~OI CL
J)1Ie.tllYl\ H\..l.t."t-uo I ftl..l-
U ~. 1M ~1I..f.t". ~c.,) I I Hit I e. ~ D"..) t.. lC cz.. • '7'It \N) f't betc.o 'TO'C L to
im neki uzas visi na zidu sobe iIi neka divna slika. T akvih
Ijudi je bilo i u vremenu kada su danasnje duse zivele svoj
prethodni zivot na Zemlji. Uveravam vas, dragi moji pri­
jatelji, da nikada nisam sreo coveka sa simpaticnim, prija­
tnim licem koji u prethodnom zivotu na Zemlji nije uzivao
u slikarstvu. Ljudi sa nesimpaticnim izrazom Iica - sto, ipak,
igra neku ulogu u karmi, oznacava nesto u sudbini - bili su
uvek oni koji su prolazili pored umetnickih dela, pored
slika, sa tupom i flegmaticnom indiferentnoscu.
Ove stvari idu jos dalje. Postoje ljudi - a bilo ih je i
u ranijim zemaIjskim epohama - koji citav svoj zivot ne
pogledaju zvezde, koji ne znaju gde se nalazi sazvezde
Lava, Ovna iIi Bika, koji nemaju nikakvog interesovanja
za to. Takvi ljudi se radaju u sledecem zivotu na Zemlji sa
telom koje je nekako mekano i mlitavo. Cak iako pon10cu
snage roditelja, dobiju model kojim mogu ovo da preva­
zidu, oni postanu mlitavi, nedostaje im energija i zivost u
telu koje su za sebe sagradili.
A tako je sa citavim zdravstvenim stanjem koje co­
vek ima u odredenom zivotu na Zemlji. U svakoj pojedi­
nosti mozemo da vidimo koliko je covek imao interesovanja
za vidljivi svet - u citavom njegovom sirokom obimu - u
prethodnom zivotu na Zemlji.
Ljudi koji, na primer, nemaju apsolutno nikakvog
interesovanja za muziku - ljudi koji su ravnodusni prema
muzici - sigurno ce ponovo biti rodeni u sledecem zivotu
na Zemlji sa problemom astme iIi sa nekom bolescu pluca.
U svakom slucaju, bice rodeni sa tendencijom prema astmi
iii bolestin1a pluca. A tako je u svim pogledin1a; ono duse­
VilO koje se razvija u nasem zemaljskom zivotu kroz zain­
teresovanost za vidljivi svet, izrazava se u nasem sledecem
zivotu u nasem zdravlju iIi bolesti.
Ovde opet neko moze da primeti: saznanje 0 ovim
stvarima moze da nam pokvari volju za sledecim zivotom
na Zemlji. - Tako se opet rasuduje sa zemaljskog stano­
vista, koje sigurno nije jedino moguce stanoviste, jer, ipak,
* ,,/..c,c) Oov> £..Lc..A lL 10\1'00,", llfU~ ,..t~ "bt~lkA.
i
f1.ll "t ttA...A, 1';) · ~ ~ hA IA ~A.~t ~ \A- ! t.) t.. ~ \. cO)

II'ttc.AIL~,,"t..~( \~~(" c.£ f/l..O';I..ca.k~ SI1 ~~tk~h

81
\ .\1\ h....tA. i l k ~ _ t>1\l(\..~ ~llt.~ d~ 'lA'l.(o "~I'll\
zivot izmedu smrti i novog rodenja traje duze nego zemalj­ k arme
ski zivot. Ako je covek tup i indiferentan prema stvarima u d oticu
svojoj vidljivoj okolini, onda je nesposoban da radi u izves­ Ijudim ,
nim podrucjima izmedu smrti i novog rodenja. On prolazi stirna I
kroz dveri smrti sa posledicama svoje nezainteresovanosti.
N e moze da dode u blizinu izvesnih bica. Ta bica se drze p rijate
podalje od njega, on im ne moze prici ni blizu. Druge ljud­ Ijudi. I
ske duse sa kojima je bio na Zemlji, ostaju mu tude. Ovo - gled,
bi isla tako zauvek, kao vecita paklena kazna, da to nije d o sti . .
moguce izmeniti. ledini lek, jedina kompenzacija, lezi u zivotu
odluci - izmedu smrti i novog rodenja - da se opet dode u p ropaJ
zemaljski zivot i iskusi u bolesnom telu sta je ta njegova sudbir
nesposobnost znacila u duhovnom svetu. Izmedu smrti i Ijstva i
novog rodenja on cezne za ovim lekom, jer je tada svestan
da postoji nesto sto on sada ne moze da uradi. Stavise, on stvariI
to oseca na takav nacin da u daljem toku, kada umre jos dnost.
jednom i prode kroz vreme izmedu smrti i novog rodenja, sarno
ono sto je bio bol na Zemlji postaje podstrek da se ude u sto st(
ono sto je propusteno proslog puta. sredm
Tako da stvarno mozemo da kazemo: covek sa hvatlj
svojom karmom nosi zdravlje i bolest u sebi iz duhovnog stvari:
sveta u fizicki. Naravno moramo da znamo da nije u pita­ posm :
nju uvek ispunjenje prethodne karme, jer postoji i karma u razor l
nastajanju, neke stvari se po prvi put javljaju. Prema tome, preth
necemo pripisivati proslom zivotu na Zemlji sve sto covek dvoje
mora da prode u svom fizickom zivotu u pogledu zdravlja i telji u
bolesti. Ali moramo da znamo: u sustini ono sto se javlja nekoj
kao zdravlje i bolest, karmicki je odredeno onako kako n ama
sam oplsao.
Svet postaje razumljiv sarno onda kada ga posma­ jatelj:
tramo izvan ovog zemaljskog zivota. On drugacije ne moze p rijat
da se objasni, jer svet ne moze da se objasni pornocu ze­ saZll2
maljskog zivota. prlJa
Ako sada podemo od unutrasnjih uslova karm e, k oje
koji proizilaze iz covekove organizacije, ka spoljasnjern se u 1
aspektu, tada mozemo opet - da bismo ponovo dosli do naci l
82
 *ftLL-O \..L 1.9\J'v) II--lUA;Il .... "u>1 Ikl'tJ:t-~ tM.)Jt-~t.?A. ~ "L..~ lk,,"~~ '.tll"'~ "'''
t) UtD 1.0 .l&.. ~oOI,(l ct:.
It Jo\tltl).t)t'i).\ ltftjf...\IH. Sl ti~f{cI1.~t\..t) ~7ec
'l\.? l~ \~",l(. On- 41-(0 u '1l0ll.0 ,n tllh e- dVl CC lL6 '1 i" 'lr-."e.\ n~ J h 0 "'"
,~ollos1"\ ro L~~l 'ltl)"..
nlL.\ 'IU.)"~\..? v.. \.I..A~~(J(" ~o t)/M~).A.~. "tt.U)' cO ~ <5 'ol)c.J~'~ 1M 1.1(.

karme - da krenemo od podrucja cinjenica koje vrlo blisko

doticu coveka. U zmite, na primer, nas odnos prema drugim
Ijudima, koji je usko povezan sa opstim dusevnim okolno­
stirna naseg zdravlja iIi bolesti.
Pretpostavimo, na primer, da je neko imao bliskog
prijatelja u mladosti. Razvilo se blisko prijateljstvo mladih
Ijudi. Posle ih zivot razdvoji - pa ce jedan iIi mozda obojica
- gledati sa izvesnim zaljenjem na svoje prijateljstvo u mla­
dosti. Ali ne n10gu da ga obnove, rna koliko da se srecu u
zivotu. Mnogo toga u necijoj sudbini moze da zavisi od
propalog prijateljstva iz mladosti. Priznacete da covekova
sudbina moze biti duboko pod uticajem razorenog prijate­
Ijstva iz mladosti.
Moram da dodam da ne bi trebalo da se 0 ovim
stvarima govori sarno teoretski. To bi imalo vrlo malu vre­
dnost. Zapravo, 0 ovakvim stvarima bi trebalo da govorite
sarno iz direktnog duhovnog opazanja iIi na osnovu onoga
sto ste culi iIi proCitali od onih koji mogu da imaju nepo­
sredan duhovni uvid, ako vi sami nadete da je taj uvid pri­
hvatljiv i razumljiv. Nema vrednosti teoretisanje 0 ovim
stvarima. Prema tome, kada se trudite pomocu duhovnog
posmatranja da prodrete iza ovakvih dogadaja, kao sto je
razoreno prijateljstvo iz mladosti, kako idete unazad u
prethodni zivot na Zemlji, ovo je ono sto se obicno nade:
dvoje ljudi koji su u jednom zemaljskom zivotu bili prija­
telji u mladosti i cije se prijateljstvo nakon toga raspalo - u
nekoj ranijoj inkarnaciji bili su prijatelji u poznijim godi­
nama zivota.
Pretpostavimo, na primer, da su dvoje ljudi bili pri­
jatelji iIi prijateljice do svoje dvadesete godine. Onda se
prijateljstvo raspalo. Vratite se pomocu duhovno-naucnog
saznanja u prosIi zivot na Zemlji i naci cete ih ponovo kao
prijatelje. Ovoga puta, medutim bilo je to prijateljstvo
koje je zapocelo oko njihove dvadesete godine i nastavilo
se u kasniji zivot. To je vrlo zanimljiv slucaj i cesto se moze
naCi kada tragate za stvarima pomocu duhovne nauke.

83

*~\(O \.l. blJt1) i~uAIL1,"," ~I.'" ( IU"n ~/U,~itt.(,?£.

u J1tI Mtl1 , 0 tl h.1 t.u, l'0 ~ t 1\.1.') A- f"Tc,V>-t\ ,..a.", I t
t(, f<~ ~ \ ~ t ~lI..\ ,..1~ l,.ltU\~ ~";) 1- bft v

Lt. \k. tl\/yvu. {c£. ~ 1\ \ "i"I\ v.." 1\ ) u..

Pregledajte blize takve slucajeve i otkricete sle­

dece: ako ste bili prijatelji sa nekom osobom u kasnijim d vades
godinama zivota, onda imate unutrasnji impuls da takode jateljst
saznate kakva je bila u mladosti. Ovaj impuis vas u slede­ d o bijaJ
cern zivotu vodi prema tome da je upoznate kao prijatelja n akon
u mladosti. U prethodnoj inkarnaciji upoznali ste je u
zrelijim godinama. To je u vasoj dusi stvorilo teznju da je
upoznate i u mladosti. To vise ne mozete u onom zivotu,
prerna tome vi to radite u sledecem.
Ova teznja ima veliki uticaj - na jednog od vas dvoje
ili na oboje - kada prode kroz smrt i kada se to prozivi u
duhovnom svetu. Zato sto u duhovnom svetu , u takvom
slucaju, postoji nesto kao "zurenje" u period mladosti. Co­
vek cezne da neprekidno posmatra vreme mladosti i ne
tezi da upozna svog prijatelja opet u kasnijim godinama. I
tako je, u sledecem zivotu na Zemlji, prijateljstvo mladosti
- koje je predodredeno zivotom prozivljenim pre dolaska
na Zemlju - prekinuto.
~

Ovo je istinit slucaj iz zivota i ovo sto yam sada zivotn

prenosim potpuno je stvarno. Medutim, javlja se pitanje: koji S1
kakvo je to prijateljstvo bilo u prethodnom zivotu kada u sarno
varna podstice teznju da u novom zivotu na Zemlji imate vatno
ovog prijatelja pored sebe sarno u ITlladosti? Teznju da vaseg
varn drugi covek bude prijatelj sarno u mladosti i nedosta­ u jedI
tak zelje da yam bude isto tako prisan prijatelj u kasnijem vota;
zivotu, moralo je uzrokovati i nesto drugo. U svim slucaje­ kraju,
virna koje znam, ako su dva coveka ostala zajedno u kas­
nijem zivotu, ako se njihovo prijateljstvo iz mladosti nije
raspalo, oni bi postali jedan drugom dosadni zato sto je, u
stvari, njihovo prijateljstvo u zrelijim godinama u prethod­
nom zivotu postalo sebicno. Sebicnost prijateljstva u jed­
nom zemaljskom zivotu osvecuje se karmicki u gubitku
istog prijateljstva u drugom zivotu. IIi op
Ove stvari su zaista komplikovane, ali uvek mozete drugi
pronaci putokaz ako ovo uocite, jer je to tako u mnogim nJlrn
slucajevima: dvoje ljudi idu svako svojim putem, recimo do se Ja,
* I\......
i)t)
~ "'" 'J~bU.0t'\ illl"ll.-\ 11\".."
kc..."bO~'i) ().J) ~MA~t1) ON ')o\ 'I POlV't1 ,I/iko

fA\) .... ~'-'1A

84 1>!> a~ t,/'ol, • "i'tI ~ I't 1'/'VJ)-t'1""\..V)J tV:::> 14l' i'lTM! ~ H . ~ l ":-..c..co ..

-'-C... '("l~I)'i.i'\..h '"'tIJ"O~ T"t:. &JJ(.u.~ N~LA~( Jt

pol--ld'\T'"C> I ON ft., rc)'f'VT?~ f~~(..' S 't M....o

\.A /-f. t.1\~ en . n . l.I. ",c.-t't>·s~ cr~ lit ~(A.-(~"'.

 A ~lA.O u A \1\.ll,.tItllfJ.A;t.~t IM,,"H. ~Mnh-'i7.c.Vl~

u. !ILl.DIMI 'l.\\J"O\'V\ l"-\.clH.(!)~>o cPct\)IN'\
1\' 1rJ.(.c.~t\./'lI\-t,{,)l lit \Slll1 C;o-
t>~.()A t.u,. \A. "l... ~ _ I ••. 0"
'If)~L.I..'J1 lb\1l ptl.l>kT<t:t") lJA 901t.~,,,,,,,,, 'l.1"
V-o'"l'{\ \ }..! r" " 1\ m IA ('l"). ~ hJ c\" If<... lVn «"i 't>}.t. C>')

dvadesete godine , pa se onda sprijatelje. Odatle krece pri­

jateljstvo (I). Onda u sledecem zivotu, u skladu sa ovim,
dobijamo sledecu sliku (II) - sliku prijateljstva u mladosti,
nakon cega se njihovi zivoti razdvajaju.
•

I ovo cete cesto videti: ako ste se u svom srednjem

zivotnom periodu u jednoj inkarnaciji, sreli sa covekom
koji snazno utice na vasu sudbinu - ove stvari, naravno, su
sarno uopstene i ne vaze u svim slucajevima - vrlo je vero­
vatno da ste bili s njim, silom sudbine, na pocetku i na kraju ~
vaseg zivota u prethodnoj inkarnaciji. Onda je slika sledeca:
u jednoj inkarnaciji zivite zajedno u pocetku i na kraju zi­
vota; u drugoj inkarnaciji niste zajedno na pocetku iIi na
kraju , ali se srecete u srednjem periodu zivota.

//#///1/,. " 4VW~/MfIIf,

//////$/////" /Ih//I/I#~', '/I/#///m;."

IIi opet, moze biti da ste kao dete silom sudbine spojeni sa
drugim covekom; u prethodnom zivotu bili ste zajedno sa
njim bas pred svoju smrt. Ovakvo obrnuto ogledanje cesto
se javlja u karmickim vezama. 1\ k..O lu't-o 1) l) i.. ~ 1; u b ~I"J
.(' (I ~ '"I 'i.M S Ie l.1 ~ \.U M ~ ot/) f 1...0 h
'f'Q 't,.....J't t: I bt\ .rnl1 ~ fllo lLcn
***
I J-tU."""'(.(~ t.l \ I 6 (0 .('6t jJ> J ' nS5
l f\c:1)~ 1-\ Pn..'E,. ~ ! I.J"lh LI. .!"ftIll'
'.
 k 1>0"­ I

C.LI\....

* \1\l.C
ts-A;-sc
1... Oll
u.r>o'
zivota
D omah, 2. m art 1924. SOlJen
-nep
CIJe St
Nastavljajuci sa nasim razmatranjima 0 karmi, ne­
k ro z (
ophodno je, pre svega, da pogledamo kako karma zadire u
n e po~
eovekov razvoj. Moramo da shvatimo kako se sudbina, is­
prepletana sa slobodnim ljudskim delima, oblikuje u svoj
sarno
fizieki odblesak iz duhovnog sveta.
Ostal<
Moracu prvo da kazem neke stvari u vezi sa eove­
d obij,
kom dok boravi na Zemlji. Tokom ovih predavanja pos­
strogc
matrali smo zemaljskog eoveka i razlieite elanove njegovog
k arak
bica. Kod eoveka razlikujemo fizieko telo, etersko telo,
oblikt
astralno tela i Ja. Posmatrajuci ga pred sobom u fiziekom
tni ob
svetu ovu podelu mozemo i drugaeije da vidimo.
zivota
N a danasnjem predavanju - nezavisno od svega 0
ovu Ci
eemu smo vec govorili - pristupicemo podeli eoveka, a
onda cemo pokusati da povezemo ono 0 eemu cemo danas
vekal
govoriti sa onim sto nam je vec poznato.
vaJaJu
Posmatrajuci eoveka pred nama na Zemlji - u nje­
Je ver
govom fiziekom obliku - mozemo da razlikujemo u toj
podel
njegovoj fiziekoj formi, tri jasno odredena elana. To sto se
nije t
oni obieno ne razlikuju samo je zato sto danasnja nauka
spoljc
samo povrsno posmatra einjenice, pa nema osecaj za ono
Cove.
sto se otkriva kada se ove stvari posmatraju pogledom koji
je da
je osvetljen iznutra.
orgar
Tu je, kao prvo, Ijudska glava. Cak spolja gledano,
oseca
mozemo da opazimo da ljudska glava izgleda potpuno
zato i
drugaCije od ostatka ljudskog tela. Pogledajte sarno kako
se Je(
nastaje eovek iz embriona. Prva stvar koju vidimo da se
lieave
razvija iz ljudskog ernbriona je organizacija glave. To je
glave
praktieno sve sto mozerno da vidimo. Citava ljudska organi­
tako
zacija poCinje od glave. Sve ono sto se kod embriona nakon
zema
toga javlja kao oblik, samo je, takoreci, sistem privezaka.
osec,
U svom fiziekom obliku, eovek je u poeetku sarno glava.
Drugi organi postoje samo kao dodaci. U prvom periodu
ljuds
86
k 1>Qtc. ')\:... c)CN)"l.c,.. v.. (I.\""";)~ M..vl!> ttt, M~"l'\ ~O "Si~J..t · Ci"" ( •
('. L,,~ 1). tov)~l<.. ')~ CU\V'I'\ ,1'\ -f"'i.- .,S- Si. t/l.osnn.i r-lA el­
"(1\~ ,! u.. bn ()t\' c:.,
:t t$A:s"'- n ')~c..o \ttl\ '1 b b ~ L t'l .. A... OLO
~~. elA"l/)\ ~i.(.O (; t cM'i.."""
,1).
1..,OLO (t.lTf'tlc:v..I, A 1..D10 t'1\..rn.~.t>\A..~Lq $4 l ~f)'i.(.m CL~\1't.. (~

\) i. (,1.'.12 'i. I\l~ c:. c.,.o, ~vl

\.tDO '\I\.HI\ . 0" I.«.\, (,U\ Vf\ 10 Il'Plu f G(U(/) f I ldo(}l) . \91L () "tf{ I "\ " ., .,( ..
zivota embriona, funkcije koje ovi organi preu i uliaj it Ka­
snijem zivotu - kao disanje, cirkulacija, ishrana i tako dalje
- ne preuzima unutrasnjost embriona. Odgovarajuce funk­
cije se obavljaju spolja: obezbeouje ih organizam majke
kroz organe koji posle toga otpadaju - organe koji kasnije
ne postoje kod odraslog coveka.
Covek je u pocetku samo glava i ostali organi su
sarno privesci. Nema preterivanja u ovome sto smo rekli.
Ostalo su samo dodaci. Onda, u kasnijoj fazi, ovi dodaci
dobijaju na vaznosti. U kasnijem zivotu glava nije tako
strogo odvojena od ostatka tela. Ali to je samo povrsna
karakterizacija coveka, jer je on u stvari, cak i u fizickom
obliku, troclano bice. Sve od cega se sastoji njegov prvobi­
tni oblik - naime glava - ostaje citavog njegovog zemaljskog
zivota manje-vise individualan clan. Ljudi samo ne zapazaju
ovu cinjenicu, ali to je tako.
ReCi cete: sigurno da ne bi trebalo da delimo co­
veka na ovakav nacin - odsecajuci mu glavu, takoreci, od­
vajajuci je od ostatka tela. Da tako rade antroposofi, samo
je verovanje izvesnog profesora koji nam je zamerio zbog
podele coveka na glavu, organe grudi i udove. Ali uopste
nije tako. Cinjenica je pre ovakva: ono sto se javlja kao
spoljasnji oblik glave samo je glavni izraz za oblik glave.
Covek ostaje glava citavog svog zemaljskog zivota. Tacno
je da su najvazniji culni organi - oci, usi, organi mirisa i
organi ukusa - bas na glavi, ali osecaj toplote, na primer,
osecaj pritiska, culo dodira, sire se citavim covekom. To je
zato sto se ta tri clana ne mogu prostorno raspoznati. Oni
se jedino mogu raspoznati u smislu da se nacelo koje uob­
licava glavu, uglavnom pojavljuje u spoljasnjem obliku
glave, dok u stvarnosti to prozima citavo ljudsko bice. A
tako je i sa ostalim clanovima. "Glava" se citavog ljudskog - ,
zemaljskog zivota nalazi i u noznom palcu, ukoliko palac
oseca toplotu iIi dodir.
Tako smo, za pocetak, okarakterisali jedan clan
ljudskog bica kakvo je ono pred nama u culnom svetu. U

87
 ** c,t1(J'v\ '()~ Qtl\M(\..\ ... i(vcl\t-lt) eul!i( .r~,
GJl.t{66-!.\ U lO
*' '\l ~:> H I ~'l~
- ~ :>£. IUtk ( c L,q .s l&~n :" u. ~~ o~ (tC)iLC I.')fl.Gflf/ (fr,
.,&.. \.l.t> '" to Cl f 1l(..«1\ Cz. G4.t.c.DI I TfUAP - l l( V~c { .)\., 1'1U Do ~" ft.<;..... ,)t ~oc....lll1 0 M•
....1\.
....00.--.0 l 'I< Cittv'/1 ' I.l vi'tc (I'( t>(.I.i~N t1 ~l?'i:.Lo" _ n.llL.)'tpt.J~11
"'t.'"
~ ~Il....... ~\ ....... 'J{ \,'~ OV.',-IIM( Jo\ /)t)'U,o'1\ -- C)~ ')cz.~ f'3-1
.. ~ u-n <>v\ • I.( \1"-" rlt QU.\'-.Vf.,IIlGIli.t.;o l't
'" - -.[Ol1')011
mOJlm k n]lgaI1).a takode ~sa~ p ~lka,.z ~ro. ovu ?rgan lzacIJu
kao nervno-culnu, jet je "tako ·o pisujemo vise unutrasnje. P redn
To je onda jedan clan ljudskog bica: organizacija nerava i verov,
cula.
canjin
Drugi clan je sve ono sto zivi i sto se izrazava u rit­
Pravi
m ickoj aktivnosti. Ne moze se reci za nervno-culnu orga­
sto ne
nizaciju da se izrazava u ritmickoj aktivnosti. Ako bi tako
osecar
bilo, opazajuci ocima, na prin1er, morali biste da opazite ..

jednu stvar jednog casa, a onda drugu, pa trecu, pa cetvrtu, zacIJu

a onda da se opet vratite na prvu, i tako dalje. Drugim re­ o secan
cima, moralo bi da bude ritma u vasem culnom opazanju, Z b ogt
, a to nije tako. Pogledajte, s druge strane, glavne karakte­ ca njim
ristike organizacije grudi. Tu cete naci ritam disanja, ritam da su s
cirkulacije i tako dalje. Tu je sve ritam.
Ovaj ritam, sa odgovarajucim ritmickim organima, k ako 0
druga je stvar koja se razvija kod coveka i ona se takode upored
prostire preko citavog ljudskog bica, mada je njegova gla­ n asom
.
vna spoljasnja manifestacija u organima grudi. Citav covek Imamo
je srce, pluca. Ipak, srce i pluca su lokalizovani u organima razliku
koji se tako zovu. Dobro je poznato da citav ljudski orga­ sli koje
nizam dise; vi disete na svakom mestu svog organizma. n asim ~
Ljudi govore 0 disanju koze. Sarno sto je ovde, opet, funk­ sarno 1
cija disanja uglavnom koncentrisana na pluca. n acin.
Treca stvar kod coveka su udovi. Udovima se zavr­ Ove s1:
savaja trup iIi grudi. U embrionalnom stanju oni se javljaju isti zna
sarno kao privesci. Poslednji se razvijaju. Ovi organi su ug­ Tako c
lavnom povezani sa nasim metabolizmom, jer oni svojim 6SV-etlj<
kretanjem, svojim radom, stimulisu metabolicki proces.
Tako smo opisali tri clan a koja vidimo kod coveka.
Medutim, ova tri clana su tesno povezana sa dusev­
-
vrstUSi
d a ima
nemarr
.
nim zivotom coveka. Zivot ljudske duse deli se na misljenje, Imamo
. osecanje i htenje, odnosno volju. Misljenje nalazi svoju od­ en ema
govarajucu fizicku organizaciju uglavnom U organizaciji u till). P
glave. Ono ima svoju fizicku organizaciju, istina, u citavom ti 'i od I

ljudskom bicu, ali to je sarno zato sto se i sarna glava, kao osecan
sto sam malopre rekao, proteze na citavo ljudsko bice. -
do nas( '
88
 Osecanje je povezano sa ritmickom organizacijom.
Predrasuda je, cak sujeverje jednog dela moderne nauke,
verovanje da nervni sistem ima neke direktne veze sa ose­
canjima. N ervni sistem nema nista direktno sa osecanjima.
Pravi organi osecanja su ritam disanja, cirkulacija, a s\;'e
sto nervi cine je to da nam on19guce da zna~o da 'imamo :t
osecanja. Osecanja, jos jednom, imaju svoju pravu organi­
zaciju u ritmicko.m orgaq.iz~,u. Ali mi ne blsmo bili svesni
osecanja da nam nervi ne obezbeauju predstavu 0 njim a.
Zbog toga sto nam nervi daju predstavu 0 sopstvenirn ose­
canjima, moderni intelektualizam zapada u praznovericu
da su sami nervi organi osecanja. Ali to nije slucaj.
Ali kada svesno posmatramo nasa osecanja - onako
kako ona nastaju iz naseg ritmickog organizma - i kada ih
uporedimo sa mislima koje su povezane sa nasom glavom ,
nasom nervno-culnom organizacijom, onda, ako uopste
imamo sposobnosti da posmatramo ove stvari, vidimo istu
razliku izmeau nasih misli i nasih osecanja kao izmeau mi­
sli koje imamo u nasem dnevnom, budnom zivotu i onih u
nasim snovima. Nasa osecanja nisu svesnija od snova. Ona
sarno imaju drugaciji oblik, sarno se pojavljuju na drugi
naCin. Kada sanjate u slikama, vasa svest zivi u slikama.
Ove slike, meautim u njihovom slikovnom obliku, imaju
isti znacaj kao sto u drugom obliku imaju nasa osecanja.
Tako da mozemo. da kazemo: mi i~all!0 ~~jjasniju i naj­
osvetljeniju svest u nasim predstavama i mislima, a neku
vrstu snoli e sve s ti~u nasirif osecanjima. Mi sarno mislimo
u
da imam o jasqu svest nas_im -osecanjima, dok u s~tvari,
nemamo nista jasniju svest u nasim osecanjima, nego sto
----
imamo u snovima. Kada se nakon buaenja saberemo i po­
enema da -stvaramo budne prec!stave 0 Qasim snovima, mi
u tim predstavama nismo uhvatili san. San je mnogo boga­
ti"i od onoga sto mi kasnije zamisljamo. Slicno tome, svet
~canja je beskrajno bogatiji od predstava koje dovodimo
do nase budne svesti.

89
 * b~z.l..()\M).lI)~ .J"t>t..')'i tt, tl~ Jfto %~I\:> ZJt 0 _ \TO<'-'t'\ :> z ~ S "'2..~
~It..l)..Do\Jt'1.'\ (,'3. t.4\ t(o)l"OA.\~tc.(M , f't~M~ot.l(.l.t.(S1 ~l)~~""-\Jol>A
(
*
'}~ U--S""~""I1\ ... t.c."'o U\t..t ~«t't jAtOffl. - 0 "O\l?( llo,)-1H ",,,}to
"" ~U~I1I\, I ~ ,'lOIla ~ roluCC:, rJ~l(oC VOlh,.g.O' tLMA: K.o2.~ btc,
t'2M.l.cM. "l\!> ~~ '\1)\l,..c.C) fll\ fI .... Ot«t.Sh !.tCl\( S~ <.1>(VJt')4 PII..-I. k:>LM-,..,a.., ""
tLulti u.\,')I1~\ ,..tltk':> ~..nHrJ'c. \.(,oklt~~ 5"'£.~tt.f..lStt"t b~ tAt-( Mt;ot'1> ~lw .
A sto se tice htenja - to je potpuno uspavano. Hte­ ne f
nje je povezano sa udovima, odnosno sa motorickim orga­ crnll
nizmom i metabolizmom. 0 htenju znamo sarno u mislima. nice
Mogu da stvorim zamisao: uzecu ovaj sat. Promislite dobro i T akl
moracete da priznate da stvarate zamisao: "Uzecu sat", a kOje
onda ga stvarno uzmete. Ali one sto se desava, pocinjuci Vas,
od zamisli i krecuci se prerna misicima, sve dok opet ne juci I

dodete do zamisli (nairne, da ste sada uzeli sat) koja sledi kada
iz vase prvobitne zamisli - sve ovo sto se dogada u vasem sves1
organizmu izmedu zamisli namere i zamisli realizacije, sve
to ostaje potpuno nesvesno. Toliko nesvesno da to mozete
da uporedite sarno sa nesvesnoscu dubokog sna bez snova.
Mi bar sanjamo nasa osecanja, ali 0 impulsima volje
nemamo nista vise nego sto imamo od spavanja.
Mozemo recj: nemam nista od spavanja. Naravno,
ne govorim sa fizickog stanovista. Sa fizickog stanovista
bilo bi apsurdno govoriti da nemamo nista od spavanja, .er
i vasa dusa ima mnogo od spavanja. Kada ne bismo nikada
spavali, ne bismo nikada dosli do svesti 0 svom Ja.

nesto
obicn
spava
Ovde je neophodno da se shvati sledece: secajuci kroz(
se dozivljaja koje ste imali, idete unazad - kao duz ove li­ ljnog
nije (vidi crtez). Od sadasnjice, idete unazad sve dalje i u" 'ovo
--­
dalje. Zamisljate da idete unazad niz liniju. Ali to uopste sto sp
nije tako. U stvarnosti mozete da idete unazad sarno dok nase u
se niste poslednji put probudili. Pre toga ste spavali. Sve
one sto lezi u meduvremenu je izbrisano; onda od posled­ u nas(
njeg casa kada ste zaspali do prethodnog probudenja, opet Zemlj
pocinje secanje. Tako se to nastavlja unazad. U stvari, dok budnc
gledate unazad duz linije, morate uvek da umetnete peri­
ode nesvesnosti. Gledajuci unazad moramo da umecemo slimo
nesvesnost u citavu trecinu naseg zivota. Mi ovu cinjenicu namsi
90
 '* Lu:1lztt'1'!S
\L l t'\ f>.1.<.1\ )1." \J ~)(..") t
rt\.()\..~~\ ttN.O~tt-'\
...
.'2.(Vl
i(l/'()n~"
~

I-( ItS cc. ?"11 .

It-tU.~{~ .1~ • •

. :* It \J0(bt \J<..AD" ~,~ \TdlAtt ~)~t..c..v)4..

~V1 It"\. Pu.d.t t t:. PMSLtf( ~1V't>N\ ..\II <~6\1h' ~
fJo 11ft l"U\A.l,," ~crH..:) lcJ)'tAJ..l. I \.c. bo.l)~'" 1'M,..c.Hl,
ne primecujemo, ali to je kao da imate belu povrsinu sa
crnim otvorom u sredini. Vidite erni otvor, uprkos cinje­
nice da tu nema nikakvih siiaga. Slicno je kada se secate.
-
Tako secajuci se, ipak vidite ono ernQ - Qdnosn.o, noci kroz _
koje ste spavali, mada zivotna secanja tu nisu prisutna.
.

asa svest se sa tim sudara svaki PlJt i ,to je onozahvalju­

juCi cemu sebi kazete Ja. Kada bih jsao sve dalje i dalje i
kada se ne bih sudarao ni s~ cim, n~kad ne pih dostigao
svest 0 Ja.

Prema tome, mozemo sigurno da tyrdimo da imamo

nesto od spavanja. A kao sto imamo nesto od spavanja u
?bi~nom zemaljskom zivotu, isto tako imamo nesto i 9d
spavanja koje vlada u nasoj volji. Mi spavajuci prolazimo
kroz ono sto se stvarno u nama desava prilikom svakog vo­
ljnog - ela. I bas kao sto sticemo svest 0 Ja iz erne praznine
--
u ovom slueaju (vidi ertez), tako je nase Ja prisutno u onom
.
8tO spava u nama za vreme voljne radnje. To je, u stvari,
nase Ja koje ide kroz uzastopne zivote na Zemlji.
Tu vlada karma, dragi moji prijatelji. Karma vlada
u nasoj volji. U njoj deluju i svi impulsi iz proslog zivota na
Zemlji, sarno sto oni spavaju kod coveka koji se nalazi u
budnom stanju.
Prema tome, ponovimo jos jedanput: kada zami­
slimo coveka onakvog kakav je u zemaljskom zivotu, on
nam se pojavljuje u trostrukom obliku: organizaeija glave,

91

 itmicka i motoricka organizacija. To smo podelili sematski,

ali cemo uvek imati na umu da svaki od clanova pripada se n
citavom coveku. Dakle, predstavlianje (zamisJjanje) je srec
. povezano sa organizacijom glave, oseeanja sa ritmickom nest
or anizacijom, a volja sa motorickom organizacijom, orga­ Ijali,
nizacijom kretanja. Stanje stvaranja predstava je budnost, sU,r
tan' e u kome su nasa osecanja je sanjanje (cak i u bud­ zvec
rDOm zivotu), a stan' ~ u ,kome je nasa ~olja je s avanje (i u rade
budJ).Qm zivotu)., Mi,....sp avamo u nasiin -impulsima volje cak vise
i u budnom zivotu. " ., . su pc
Sada moramo da naucimo da razlikujemo dYe stvari
o glavi, odn osno, 0 nasem zivotu predstava. Moramo da svetu
podelimo glavu, da kazem, intimnije. Tako cemo napraviti Utonl
razliku izmedu onoga sto imamo kao momentalne pred­ Dab
stave u svom saobracanju sa svetom i onoga sto imamo raYne
kao secanje. Iduci svetom neprestano stvarate predstave u nesto
skladu sa utiscima koje primate. Ali, takode, te predstave m oze
mozete kasnije opet da izvucete iz secanja. Predstave koje to nij(
stvarate u dodiru sa svetom u nekom datom casu, ne razli­ k roz c
kuju se bitno od predstava koje se u vama stvaraju kada se
secanje pokrene. Razlika je u tome sto u jednom slucaju
one dolaze spolja, a u drugom iznutra. • ~£IlS'h'1
- ~J.E
Zaista je naivno zamisljati da secanje deluje na sIe­ u.hg/t,
deci nacin: sada se nalazim pred nekom stvari iii dogadajem -~vtJA

i sada stvaram predstavu. Ta predstava ide dole u mene \~~

negde vec, kao u neki orman iIi fioku i kada je se posle iz­ Ibl,)~
l-<dl..'t.~~I
vesnog vremena setim, ja je izvadim odatle. Postoje citave Ktto,..
filosofije koje opisuju kako predstave silaze ispod praga
svesti, da bi se odatie vadiIe, kao udicom, u casu secanja.
Ove teorije su potpuno naivne. N aravno da ne postoji ta­
kay orman gde predstave leze i cekaju. Niti u nama ima
nekog mesta gde prebivaju da bi odatle izasle i popele se u sn o ra:

nasu giavu kada ih se setimo. Sve ove stvari ne postoje, niti

postoji neko objasnjenje koje bi ih potkrepljivalo. Stvar je
7 "Und ,
pre ovakva: pesme: '

92
 Sarno pomislite: kada hoeete necega da se setite, vi
se ne sluzite sarno predstavama. Vi se sluzite sasvim drugim
sredstvima. Ponekad sam vidao ljude koji su pokusavali da
nesto zapamte; oni su sto je moguee manje sebi predstav­
Ijali, odnosno zamisljali su sto je manje moguee. Govorili
SU, revnosno ponavljajuei i prateei rukama, ovako: i zvoni,
zveci, cici, jeci.7 - Mnogi ljudi pamte na ovakav nacin, a
radeei to, oni misle sto je moguee manje. A da bi se jos
vise podstakli, neki se udaraju sakom u celo. I takve stvari
su poznate.
Cinjenica je da predstave koje stvaramo dok smo u
svetu, ispare kao san. Nisu to predstave koje su negde u nas
utonule, vee nesto sasvim drugo izranja iz naseg seeanja.
Da biste stekli neku ideju 0 tome, nacrtaeu to ovako. N a- I
ravno to je sarno simbolican-e-r--te.t Zamislite coveka kako
nesto gleda. On nesto vidi (necu ulaziti u detalje, mada
mozemo i to uciniti nekom drugom prilikom, ali nam sada ~
to nije potrebno). Dakle, on nesto vidi. To ulazi kroz oko, ,
kroz ocni zivac u organe sa kojima je ocni zivac povezan.

1
e 7"Und es wallet und waget und brauset und zischt" - stih iz Silerave
pesme: Gnjurac.

93
 \Jl~'tt ~t..i..~_ .
u. ~\UoJ t't 0 1.t)1\
\1 ki,~'i. \A.-LA?;I v..nsl\tv
iv.l't>(' u
tl~S)'lO~ rlL~{.)~~ 1\1..{
l-tu., ttAS I
bHA Pt1..oU\'i\ ... ~,~ v..I'"J~<"1I.> \i\J't\~" U.1\l..cIl-tLl~ .
r o,,,i:ttt--t,/lt . ~"IJt.t.
$~~~"w..\~,.')l cPl\1,,­
~1'i. .• lPob'lI.lHill -
r
~ tlrt> Oft fl'in.. cft-..(A ~£L("
-
' i.
I'O~I\ J:>Ii.-<:tll1 ' '1\...o1(."tMH ~ ~t.)~ttt"?\. b'''~'''NI£
~ ,cu. \.\'IIS"I'<... \ ~ $ t\ ~ IC)<L 11.r-tkJ'4\J\ ~1f.k.1<A ~J.! r j f\ ot~ \sPof) fJl~~
. p;;- (,l~~" '"'II.C.. \\M~MA ')A o~M"V0"11 &~6 ~ l ~ ~~ p~ t.~~ I ~~ u~-",\ .
a spod nje, bela. Onda bela masa prelazi u culne organe.
Siva masa je mnogo manje razvijena od bele. Izrazi "siva" glave
i "bela" su naravno sarno priblizni. Grubo, anatomski po­ Ono
sm atrano, to je ovako: objekat ostavlja na nas utisak, p ro­ lorn (
lazi kroz oko i dalje u procese koji se odigravaju u beloj sto St
masi mozga. N ase predstave, s druge strane, imaju svoj sno. .
organ u sivoj m asi, koja, uzgred budi receno, ima sasvim ovog
drugaciju celijsku strukturu. Tamo predstave svetlucaju i budi:
nestaju kao snovi. Svetlucaju zato sto se tu ispod (pogledaj
crtez) odvija proces nastajanja utisaka. gde L
Kada bi taj proces zavisio od toga da predstave si­ sarno
laze negde i da vi onda morate odatle da ih izvadite u se­ cOl(e~
canje, vi se ne biste nicega setili. To je, u stvari, ovako: u .
nl ne
ovom casu, recimo, vidim nesto. Utisak 0 tome - sta god to sebe
bilo - ulazi u mene posredstvom bele mase mozga. Onda sveto1
deluje siva masa, sanjajuci 0 utisku, praveci njegove slike.
Mentalne slike dolaze i odlaze; one su kratkotrajne. A one d uh k
sto stvarno ostaje , mi nikako ne predstavljamo u tom casu, vazdu
vee to ide u nasu organizaciju i kada se secamo, mi gledamo VI ga 1
unutra, tame dole utisci trajno ostaju. sad iz
Tako kada vidite nesto plavo, utisak_ide u vas iz niste I
plavog (dole n a crtezu), dok ovde (gore na crtezu), vi sami un uta:
stvarate predstavu plavog. Predstava prolazi. Onda, nakon okolnt
tri dana recimo, posmatrate u vasem mozgu utisak koji je ckim,
ostao. Jos jednom oblikujete predstavu plavog. Ovog puta, Spusti1
A" medutim, to cinite dok gledate unutra. Prvog puta, kada dize S(
s~napolj u videli plavo, bili ste plavim podstaknuti spolja. jerarh
Sledeceg puta - naime sada, kada ga se secate - podstaknuti ste po'
ste iznutra, zato sto se, u stvari, plavo obnovilo u varna. U zanl SC
ob a slucaja to je isti proces, naime proces opazanja. Secanje odnosl
je takode opazanje. U stvari, nasu dnevnu svest sacinjava kriven
stvaranje predstava, ali tu - ispod predstavljanja - dogadaju Zemlji
se izvesni procesi. Oni se takode uzdizu u svest pornocu com hi
p redstavljanja, naime nasim predstavljanjem u secanju.
Ispod predstavljanja je opazanje, pravi proces opazanja. A, govon
op et, ispod ovoga su osecanja. samos
l) """l\ . " .t")~ C't\ ~ t 11 '* La.1H}~
()~ b f-t
94
~ k~~
lH.b(~
\j'\..~Co
~ 01-(0 :i't'
 , ,...-. '1I~()~ivtlV~~"i~
~ GLA\l'A
t\ ...
-.J) t1\~L1W)~-..., "''''''1''rtUIL
v,. ~ I
--.h
- --,
J~t..t"N(t .....>NG~.r~
JTll !~h oMtlo
l
. t"')~CI\J1.l-tO
U. It.t.~ M.\ J k H.Cc.. 1\ k.1:) "-!> 0 ~ ~ ? \.
u.. A-2-G-c. E) U4. Cd)) 2 .DvY\ /'tJ'IK- C) JI ~ Q,.A.c 7Yt tJt t-J i S \1\ ~ So fI,A. (!) •
~kt;) ~~)f. Hi. ~O!.h~""'M.J) JA l.fr'l t.l t'4.l,.tl. hU\~11l ,,"tt~ I~ S)4C ~ItNI ~
(H.leA.olJ\,~~,,~! h~~~1'r\k6 tl\l~ft" ~"JlIlJ2tct~)~O#.(oslto U'tf\'i.t.~ ,t'\I\)\s.,..
aKo mozemo da r'az lk uJemo nasoj organizaciji
glave iIi organizaciji misljenja - opazanje i predstavljanje.
Ono sto smo opazili, toga se i seeamo. Ali to velikim de­
lorn ostaje nesvesno. Sarno se seeanje uzdize u sve_st. Ono
sto se stvarno dogada u coveku on sam ne dozivljava sve­
sno. Kada opaza, on dozivljava u svesti predstavu. Ishod
ovog opazanja ulazi u njega. Iz toga on onda moze da pro­
budi seeanje. Ali na ovom mestu vee pocinje nesvesno.
U stvari, sarno ovde, u ovom regionu .(vidi crtez) ­
gde u nasoj budnoj dnevnoj svesti stvaramo predstave - ,
sarno smo tu mi u sustini .covek. Sarno tu imamo sebe kao
coveka. Tamo gde ne dosezemo nasom sveseu (jer mi cak
ni ne dospevamo do uzroka nasih seeanja) tamo nema~o
sebe kao coveka, vee smo pripojeni svetu, jedno smo sa
svetom.
Bas kao sto je to u fizickom zivotu - udisete. Vaz­
duh koji sada imate u sebi bio je malocas napolju, bio je \
vazduh sveta, a sada je vas vazduh. N akon kratkog vremena
vi ga ponovo dajete svetu. ledno ste sa svetom. Vazduh je
sad izvan vas, sad u varna. Vi ne biste bili uopste ljudi da
niste povezani sa svetom, tako da nemate sarno ono sto je
unutar vase koze, vee i ono cime ste povezani sa citavom
okolnom atmosferom. A kao sto ste tako povezani sa fizi­
ckim, tako ste povezani i sa duhovnim: onog casa kada se
spustite u sledeei podsvesni region - region iz koga se uz­
dize seeanje - povezani ste s onim sto nazivamo Treea hi­
jerarhija: Andelima, Arhandelima i Arhajima. Bas kao sto
ste povezani kroz disanje sa vazduhom, tako ste isto pove­
zani sa Trecom hijerarhijom kroz vasu organizaciju glave,
odnosno kroz niZu organizaciju glave. Ono, sto je sarno pre­
Kriveno spoljasnjim reznjevima mozga, potpuno pripada
Zemlji. Ono sto je odmah ispod toga, povezano je sa Tre­
com hijerarhijom: Andelima, Arhandelima i Arhajima.
Sidimo sada u podrucje, govoreCi dusevno, oseeanja:
govoreei telesno, u ritn1icku organizaciju, iz koje se dizu
sarno snovi naseg zivota osecanja. T u jos manje imamo sebe
'kl.l.bti~M.l.~I\~\o~ \~<i..u I"-WS ( \l-~ H : "''e..''-l~. '(#'t'2. r~1-r

(l~ ~o -Sl'\ .! \lY)Ci...~M ~ \.) ~l.I.\ J k 10 z.. ~ \'0 i" 'i'O t n..o u \J ~ tt
to V\'5: ~17.
""".r
~ It/t~ r"i.- ~h.l..~"f1~ \..(. ....U{( tc:>~sV)~t~( ~~GICN t~ £...LoC~ (r.. 95 ->
l.\=i.M v..-.
5? ~""A;-p.t.1 A , ~ bit J '" M t 0 u-~ 11't,..t ~ ~ Lt. K 'D VI·J" I-f n . Ul
\J'\.~~ h H()~I\. ~foi I') e.1-'l .• 1 ull kl\ ~k() t ou- C& '\- t\r---11 f 1L.i\.4t: bA.'"b-W:~... C clfV{
~ ol-{,o S~ ~£. \ ... ~~ fl..CL\.~ I ~..N\ 11.c>~ G-.\ l "~~(s., f fLl'I\~1t ~ , tl,Oz.c..Jt ILK 0/ ,
'* ~~I - Itt'f'ltlc.l.A,,\ ollGl\tUf?-1t ~l) ~ - ~ Jt 'P ~ <-leduc> &'r
~ ~uS'i ~\) ~ .. QAA..\ b( J <4 " l i ~ C. f\NII1 ' w. ,",(11
1A\ ~ Y , M\M ~ \) u f.( ~ " '2., H(') 'e -t-It-I"tH' Yf.
~ ~fLv-blJ-(" #'J..c>SIIo<.O ~(t" '2.. . f'((0)~4. . ~ t.., Cl.~Vl ,.JO,,/(o ~IC'c1'>' f«()~(lf

*kao ljude. Ovde smo povezani sa onim sto sacinjava

"Ic'(
I.L c. tA'" ~ a. ~~ ~ lI. H ¢ I/) .1. f.«(l, t 1\ 1..\ G1\...oU..'1I1t 1\ l>~f~'(
~ "'~ v~~" t ko ~tt.\ Co \.1.1 j) ~o) - ~IttStl,J ~I\ rl( ~~I\ 1\. ){tllC.,ur-tltU J ~
Drugu
2.. f{( J~ .t~.

hijerarhiju - sa duhovnim bicima koja se ne inkarniraju u

vijaln
zemaljskom telu, nego ostaju u duhovnom svetu. A Il ona
- pita
stalno salju svoje struje, svoje impulse, sile koje iz njifi lZ­
n ama
laze u ritmicku organizaciju coveka. Eksusiji, Dinamisi- i
Kirioteti - to su bica kQja nosimo u grudima.
Arhaj
U pravo kao sto nosimo nase ljudsko Ja, zapravo,
glave,
sarno na krajnjim reznjevima naseg mozga, tako nosimo
Andele, Arhandele i tako dalje, neposredno ispod ovog mislje
podrucja, ali opet u okviru organizacije glave. Tu je p01Je b ismc
oveh:
njihovog delovanja na Zemlji. A u nasim grudima nosimo
..
Drugu hijerarhiju - Eksusije i tako dalje. U nasim grudima
. ---- zanjeI
je uporiste njihovih delatnosti. sem Sl
A ako sada predemo u nasu motoricku sferu, u nas prvon
organizam kretanja, tu su aktivna bica Prve hijerarhije:
itd. T
Serafimi, Heruvimi i Troni.
Preobrazena hrana, hrana koju smo pojeli, cirku­
-
smrti,
lise u udovima. Tu u nasim udovima, ona prolazi kroz pro­ duseJ
ces koji je zivi proces sagorevanja. J er kada sarno nacinimo svega,
jedan korak, u nama nastaje zivi proces sagorevanja onoga takool
sto je bilo izvan nas. Kao ljudi, povezani smo sa tim sago­ sa nJ lI
revanjem. Kao fizicka ljudska bica nasim udovima i meta­ - radi
bolizmom povezani smo sa onim najnizim. A opet upravo
kroz ovu organizaciju udova povezani smo sa najvisim. Sa
Prvom hijerarhijom - Serafimima, Heruvimima i Tronima
- povezani smo putem onoga sto nas prozima duhom. h ovna
goj sfe
p re st
Covek
n as vc
Treca organizacija Qredstavljanje budnost zive tc
hiierarhiia glave shvatanje su bie,
~

• vanJu
I( D ruga ritmicka osecanje sanJanJe
,~ijerarhij a .~~
~

''' IT
:)
o rganizacija
-
rekao
c ima, 1
Prva motoricka htenje spavanJe smrti
hijerarhija organizacija bica I
P eb
96

 ~\ ~ ~ ,' l f\lH...nt c-o.\M~u. t()~C.''\ ' JA

v... t-tl\ 1 ~ G. LI\VI ~ f)I\ \l $. r~
.
,...tlt'l.., K ('i <4£ HI Ci.M

*
~ ~
.. _ _ ~ J.Sl> ~ h . ' ., . - _

Ll "tCC~I\\.-')~\A.~ ~ "2.\\J\!:>W KI. ttlt \..t)1..o l;)/'t S U

t> \..I.. \Ao V ~ t. ~\ j ~ "-It j'... "
\"l<i, ,tJ.1/t I:) U It'!> .)J..o u.tt ~ It ..p i'()

\.J. bu.ftoJt-lO h .{\h~1U {Il~ (HI\.\\\ ~tbltto ltt IAA,ltO "" ~~,t..\ U ~"lwU\.

Sada nastaje veliko pitanje - mozda ce zvucati tri­

vijalno kada to izrazim zemaljskim recima, ali nema druge
- pitanje nastaje: sta rade ova bica tri hijerahije koja su u
nama - cime se ona bave ?
Odgovor je: T reca hijerarhija, Andeli, Arhandeli,
Arhaji - bave se onim sto u sebi ima fizicka organizacija
glave, bave se nasim misljenjem . Da se oni ,ne bave, nasim
misljenjem - onim sto se dogada u nasoj gl~vi - tada mi ne
bismo imali secanje u obicnom zemaljskom zivotu, jer bica
ove hijerarhije cuvaju u nama impulse koje primamo opa­
zanjem. N a njima pociva aktivnost koja se ispoljava u na­
sem secanju. Ona nas vode kroz nas zemaljski zivot u tom
prvom podsvesnom iIi nesvesnom podrucju.
Podimo sada do bica Druge hijerarhije - Eksusija,
itd. To ~ -bi2a koja nalazjtP0' kad azprode~ ~ k; oz dveri
smrti, u zivotu izmedu smrti i _novog rodeq:.i,a. Tu sr~cemo ' .
duse preminulih, koji su ziveli s nama na Zemlji, ali l?re
svega, u' ovna 6ica Drug~ hiIera~hij e~ Tre¢ct ~~ienirhi.i.a je ~ _
takocte tu, ali ovde je vaznija Dr~ga hijerCl:rhija: Mi zajedno -,
sa njima radimo u v~elTlenu izm~Qu sIl!rti, ~povog rodenja I
- radimo ria svemusto smo osecali u zemaljsk.9m. ~ivotu, ':
na svemu }to smo uneli u nas~ orga!li~ac;,ij\l. Sa oyifi? b~cima '
Dru e hij erarhiie i?radujemo sledeci zemaljski zivot.
- Kada smo ovde na
Zemlji,' imamo osec'aj 'Cia su du­
hovna bica bozanskog' sveta iznad nas. Kada smo u toj dru­
goJ'-Sfuri, izmedu smrti i novog rodenJa, tada imamo obrnutu
pre stavu, odnosno da Andeli, Arhandeli i tako _dalje, koji
nas vode kroz naszemaljski zivot, kako smo gore opisali,
zive takoreci, na istom nivou sa nama. A od~ah pod nama
su bica Druge hijerarhije. Sa ~jima mi r.adimo na obrazo­
vanju nase unutrasnje karme. ~ve ono sto sam yam juce
rekao 0 karmi zdravlja i bolesti, to mi radimo sa ovinl bi­
Cima, bicima Q ruge hijerarhije. A kada, u vremenu izmedu
smrti i novog rodenja, gledamo jos dublje, takoreci kroz
bica Druge hijerarhije, onda otkrivamo duboko dole, bica
P~ e hijerarhije, Heruvime, Serafime i Trone.

97
 Kao zem aljski Ijudi mi trazimo najvise bogove iz­ roden
nad nas. Kao Ijudi izmedu smrti i novog zivota, mi trazimo svod J
naJvise bozansko (dosti~no nama Ijudskim bieipla) u dubi­ Heru,
nama pod nama. Mi sve vreme radimo sa bieima Druge
hijerarhije, izradujuei unutrasnju karmu izmedu smtti i
no vog ~odenja. To j~ unutrasnja karma koja se kasniius­
poljava oslikana u bolesti iIi zdravlju naseg sledeceg zlvota iz n as
, na Zemlji. Dok smo zaposleni ovim radom - u drustvu sa smo I
drugim Ijudskim bieima - na telima koja eemo imati u sle­ zultat
-de{em zivotu na Zemlji, biea Prve hijerarhije su aktivna
duboko - pod nama i to na I!eobican nacin. To moze_mo da stvara
nebo,
vla imo. U odnosu na njihovu aktivnost - na deo, na mali go va '
deo njihove aktivnosti - ona su, u stvari, na nesto prisi­ e a­
Ijena. Ona su, kao tvorci zemaljskog carstva, obavezna da dole, i
oponasaju one sto su Ijudska biea obrazovala i izradila to­ o g edc:
kom svog zivota na Zemlji. Obavezna su da to oponasaju ­ ze m al
ali na sasvim odreden nacin. nama.
'. Zamislite da covek u svom zemaljskom zivotu, u
svom htenju - Koje pripada P rvo} hije"ra.rhiJi - izvrsi izve~ SImo u
sna dela. O va- del a su dobra iIi zla, mUdra iIi" glupa. Biea -
s osot
. Prve hijerarhije - Serafimi, Heruvimi i J'roni - moraJu u sa onI:
~
sopstvenoj sferi da stvaraju odgovarajuee protiv-slike Ge­
• , • > •
.

anI m(
genbilaer) ovoga. " vota, (
- Vidite, dragi moji prijatelji, mi zivimo zajedno. Va­ r asnJe
zno je da Ii mi cinimo jedno drugom stvari koje su dobre iIi p respa
zle, jer za sve sto je dobro, za sve sto je zlo, biea Prve hije­ Sud6in
rarhije moraju da stvore odgovarajuee protiv-slike. U Prvoj rarhije
hijerarhiji sve stvari se procenjuju i ne sarno sto se proce­ vom cc:
njuju, vee se oblikuju i stvaraju. Tako izmedu smrti i novog
rodenja, dok mi radimo na nasoj unutrasnjoj karmi sa slikam
Drugom hijerarhijom i sa drugim preminulim dusama, za N ebo
to vreme posmatramo sta Serafimi, Heruvimi i Troni do­ Padak
zivljavaju kroz nasa dela na Zemlji. mokrir
Da, dragi mojiprijatelji, ovde na Zemlji plavi ne­ okom '
beski2 vOd sa svojim oblacimg, sunc~vim sjajem itd, nadvija sm o sc
se nad nama, a noeu, zvezdano nebo. Izmedu smrti i novog provel:
'--­ ~ ,

98
rodenja aktivnost Serafima, H eruvima i Trona siri se kao
svo pod na a0 I!!.i g~ledam? na njih dole - na SeIafime,
Rer,!!.v ime i Trone - bas kao sto ovde gledamo na oblake, l
na lavo zvezdama pqsuto nebo. Pod nama vidimo nebo,
ko' .e obrazovala aktivnost Serafima, Heruvlma i Trona.
Ali kakva je t~ vrsta aktivnosti? Mi posmatramo kako oni
iz nasih zemaljskih dela (nasih sopstvenih dela i del a koja
smo proziveli sa drugim ljudima) proizvode dela ciji re­
-
zultat su pravicna i izjednacujuca dela. Bogovi moraju da
stvaraju izjednacujuca dela i mi ih posmatramo kao nase
nebo, sarno sto je to nebo sada pod nama. U delima bo­
gova vidirno i p repoznajemo posledice nasih zemaljskih
de a - bila: ona dobra iIi zla, mudra iIi glupa. ,D ok gledarno
dole, izmedu smrti i novog rodenja, mi se odnosimo p rema
ogledalnoj slici (Spiegelbilde) nasi~ dela, bas kao sto se u
zemaljskom zivotu odnosimo prema nebeskom svodu nad
nama.
Sto se tic~ nase unutrasnj ~ k~~tpeL ~i ~.ami je ~no­
simo u n asu or anizaciiu. pqnosi1J?o je na Zemlju kao nase
s osobnosti i talente" nasu 'genijalnost 'ill ghlpo·st. Nije tako
sa onim sto bogovi s,tv~rajl.l , tamo i~Q9a' n,~S. ' ~a }?I1tiP._sto )
oni moraju da prozive, kao posledicu naseg zemaljskog zi­
vota, o~ aze nam u nas'e m slede6em fivotu n'a ~Zemlji 'spo­
l'asnJe clnjenice ·sudbine. M~zeri{~ ga kazeI]1o: ·~~)Jl·<? ~sto'}to
prespavamo, nosi nas u nasem zemaljskom zivotu u nasu .
sudolnu. Ali u tQme ' ~ivi ~Qnp sJQ su bogQYi,' bi~a P(Ve hij~­
rarhije, kao RosledicjJ. .p.,asih ~te.1~, ~~oraJ~ da .pr9~~v~ u .njiho­ .
yom carstvu u vremenu _izll1e.9~tn~§e stprtLLnov..og rodenja.
Covel<: uvek im a potrebu da ovakve stvari izrazi u
slikama. Pretpostavimo da stojimo negde u fizickom svetu.
Nebo je oblacno, zamraceno. Zatim kisa pocinje da sipi.
Pada kisa. Ono sto je do sada lebdelo nad nama, vidimo u
mokrim poljima i drvecu. Tako isto, kada gledamo unazad
okom posvecenika u vreme koje smo proziveli pre no sto
smo se spustili na Zemlju, sto ce reci u vreme koje smo
proveli izmedu nase poslednje smrti i rodenja, tu vidimo

99
oblikovanje bozanskih dela kao posledicu nasih dela u na­ Siles
sem y oslednjem z~vot·~_ Q~ ~~r5lj {. -A_9nd ~ · vidimo, kako Sk u!
duhovno sipi dole i P9staje nasa, ~~d~ina.
-- Ako sam u ovom zivotu sreo coveka koji je od bi­
tnog znacaja za m.ene, koji bitno odreduje moju sudbinu,
to sto se dogada prilikom naseg susreta, unapred su prozi­
veli bogovi kao rezultat onoga sto se dogadalo lzmedu nas
u proslom zemaljskom zivotu. Da Ii sam postavljen tokom vee
mog zemaljskog zivota u neku oblast iIi imam zanimanje b og l
koje mi je vazno? Sve mi ovo dolazi kao spoljasnja sud­ d a jl
bina, kao slika onoga sto su proziveli bogovi - bogovi Prve sVOJ
hijerarhije - kao posledicu mog proslog zivota na Zemlji, u stva
vreme kada sam bio izmedu smrti i novog rodenja. Sile:
Vidite, neko ko apstraktno razmislja misliee: "Pos­ zna<
toje prethodni zivoti na Zemlji; dela proslih zivota deluju u
sadasnjost. O nda su to bili uzroci, sada su posledice". - Ali
tako se neee daleko stiei. To su sarno reci. Ali iza ovoga
sto recima opisujete kao zakon karme nalaze se dela i do­
zivljavanja bogova, a iza svega toga lezi ono drugo.
Kada mi Ijudi pristupimo nasoj sudbini sarno ose­
eanjima, onda gledamo gore, u skladu sa nasom veroispo­
I

jedr

-
na I
m Ol
veseu, prema bogovima iIi prema nekom providenju od
koga oseeamo da nas zemaljski zivot zavisi. Ali bogovi ­
naime oni bogovi koje znamo kao Prvu hijerarhiju, Sera­
fimi, Heruvimi i Troni - imaju, takoreei, obrnutu religioz­ ;k. l
r(
nost. Oni oseeaju da je njihova nu:inost kod ljudi na Zemlji lSlI
- kod ljudi, ciji su oni tvorci. Sve zablude i svaki napredak l~

ljudi, moraju da izravnaju bogovi. Sve ono sto bogovi pri­ 12­
lAo
preme za nas kao nasu sudbinu u sledeeem zivotu, oni su '-- ~

']-I\.
pre nas proziveli. '1'1\)
Ove istine se moraju ponovo pronaei kroz antro­ I:>~
~~~
posofiju. Covecanstvo je to nekada znalo iz jedne ne sas­ l'lI'
vim razvijene svesti, iz instinktivne vidovitosti. Drevna
mudrost je stvarno sadrzavala ove stvari. Od njih je ostao 8 AI
sarno nejasan oseeaj. Prisetite se sarno stihova Angelusa prol
god
100
 )( l1:A. ~ALA.oul\ Lu\(l...K.'-. ~LI)~ ~f)GoVl
;\. ttl~<z.Mj\.t-\l?t \LLcJ)~ Pll\~fl~,",,-~ ~ "1.01J\­
\")su.~ \..(.\A<t:.~ ""'tA ~lASl\ ~uOb(/4.u. J>(U }!cNcf)
I -IJ. \.A.I\ fUJ. " ~ v ~ 1
Silesijusa koje cete, takoae, naci citirane l-! mojim knjigama.
Skucenom religiozg om verovanju to zvuci kao drskost:
- -
Znam da bez n1ene Bog ne n10ze ziveti ill tren.
Kad bih ja propao, On bi ad jada izdah nuo .8
_~~~~:~:i.:!i!'~"'.l"-"~
; 5:·,,!""~~-'t'.;• . _ ~ - ~~ \ .- ~- .. - L f ",. . "" " f , ~. '- . ) - .

a a je n apIsao ove stihove Angelus' SilesiJus je

vee presao u katolicanstvo. On je jos uvek bio svestan da
bogovi zavise od sveta, mada i svet zavisi od njih. Znao je
da je zavisnost obostrana i da bogovi moraju d~ upravljaju
svoj zivo t u skladu sa zivotom ljudi. Ali zivot bogova je
stvaralacki i odrazava se opet u sudbinama Ijudi. Angelus
Silesijus je maglovito osecao ovu istinu, mada nije sasvim
znao njenu tacnost kada je govorio:

Znam d a bez m ene Bog ne maze zive ti ni tren .

Kad bih ja propao , On bi od jad a izdahnuo .

Svet i bozansko zavise jedno od drugoga i deluju

I jedno u drugom. Danas prepoznajemo ovu meduzavisnost
napf"imeru ljudske sudbine iIi karme. Ovakva razmisljanja
moram o dodati karmickim posmatranjill?-a.

**! 2.~ . !J . i).~C:>~ *

;k tl ~~JU~u. ~l\J"'O'fA. \t:k~l:H.t jklL~ l ~ f\.-o~<i.<.b.1 A
til Luki'i. dttl QA;btttO J ~ '2 . H{J~I\.."",--H()on \ LLKIt-L-lHA,
l~~ LL~lrt H.f..O iH\..L \J ~MN.') NA o(}qu.o"V\tJ.~u. t-lh-i"f Lt.'lIlH£
ce
l 'N) \...L~u·"rJ\..I\-l ~I ~ llOu.rH.(. <!.t z~ 1l1\\J\n I "I f3, Q <..~'i' ), " }I A.
T2- k. ~ L~ \A. 0 v-o 't..~ J.( I'\: l"").t t.ll H ~'" I VV\ """"J" \...I.. 1-L1t:i Ii ".., n..f
i 1-1-( i. ...
l,..o)'\ t)l)~Lr.(. 1"'). \.t Ch.U.D,kA \ l\. ~s';)ll~fJ/)(I'1." .

'- l-4 () .{ ~ ~ \. '~I\..I\ I\. H () 1\ \-J. ~ b C, cM'l. ~ ~ J\. A":f- ( '-' I \ t(.? ~ I;, (J.#I ,

(-IL-D~l l\..u1) t ~" f.1ki~~ i,c.u--o"M xc.I1<t., lAo ~U> () o~l ,

A.D,u0t.M"
'fl\)tA. ~U-O -t"i"Q t'k.O ~I\,~o 1(..( LoS~ (J.~~ll.( hM.GlJ-t.../L

I:) f..J. l t-L A \..u) J.-\ \S) ~ f\. '(lILt ~ tL Y ~ 1M t{ N-Ith 1\ () 1£.0 l. lM. \.ol I U II")
£ 7"'£.
c,.\'))~ (..£. S<l ~b(G...l""'V'Ft'" I'-ltt1 ft,,")\:..i)~ ~1U\Jo'r, '(t"Il£ I-(ltl(..(.

N~n. ~~Jl.L \ L.(:)sl u.O", n,.ctt,. Sl.t.~~ltJ~ - t~ib \l't>lIk O .tLthl)(j.1(..(

8Angelus Silesius (Johann Scheffler), 1624-1677, pesnik, sin poljsk og

protestantskog (luteranskog) plemica. Prelazi u katolicku veru 1653.
godine. Stih iz Heruvimskog putnika, knjiga 1.

101
 \.\"j).n~ ~~ v..u.o (}16l!J>UA,

\ 1A19l1.hl c,t MI'-t/\ t ~.

ot-ll\ ~ ~ (,1\.\ \ff\lA..c (, i tAI\ Cr.,.Lc,J1

CIt.U(,."''-l~A. \ \ 1~~ b\.M.GlA1Wl VII
btJ.(.(',I'" \.,.1 ~I 1u..t itt kKb tILl Xa"l...,

Dornah , 8. m art 1924.

nem
sao
U proslom predavanju govorio sam 0 tome kako je st
.
se stvaraju sile karme, a danas bih zeleo da donekle polo­ Jans
zim osnovu za razumevanje karme putem posmatranja in­ mis]
dividualnih ljudskih sudbina. Qve sudbine mogu da nam FisE
posluze samo kao ilustracije, ali ako pocnemo od konkre­ boi
tnih primera sagledaeemo nacin na koji karma deluje u slirr
zivotu coveka. Qna deluje, naravno, na onoliko razlicitih sup.
nacina koliko ima ljudi na Zemlji, zato sto je oblik karme
potpuno individualan, tako da svaki put kada razmotrimo u rr
odreaeni slucaj, moramo ga smatrati sarno primerom. .
mlS
Danas eu izneti slucajeve koje sam licno istrazio i u t ak(
kojima mi je karmicki tok sasvim jasan. Naravno da je rizi­ pun
cno govoriti 0 individualnim karmickim vezama, rna koliko aps
primeri lezali daleko u proslosti, zato sto je postalo uobica­
jeno da se govoreei 0 karmi, koristi svakodnevni jezik kao: filo
ovo je uzrokovano tim e, ovaj udarac sudbine mora da je b ne
odreaen takvim i takvim uzrokom, kako je doslo do toga Ime
da covek to zasluzi, i tako dalje. Ali karma niposto nije tako oal:
jednostavna, a 0 njoj se bas razgovara na krajnje trivijalan ost:
nacin. pIa
Danas eemo razmotriti izvesne primere delovanja CUt
karme, mada nesto udaljene od nasih sadasnjih zivota. Pre­ zen
duzeeemo rizik da govorimo 0 karmi pojedinaca - onoliko var
koliko to omogueavaju moja istrazivanja. Prema tome, iz­ brc:
neeu yam primere koji se moraju uzeti samo kao takvi. Ka
Prvo eu govoriti 0 poznatom esteticaru i filosofu od~
Fridrihu Teodoru Fiseru. 9 Ja sam ga cesto spominjao u mo­
jim predavanjiina, ali danas eu istaei odreaene karakteristike .
Je ~
njegovog zivota koje mogu da nam daju osnovu za prouca­ set
vanje njegove karme. dul

9 Fridrih Teodor Fiser (Friedrich Theodor Vischer), 1807-1887, este­ 10 (

ticar i pesnik.
177
102
 Fridrih Teodor Fiser obrazovao se u vreme kada je
nemacka idealisticka filosofija - posebno hegelovska mi­
sao - bila na vrhuncu. I Fridrih Teodor Fiser, mladic koji
je studirao medu ljudima cije su glave bile prozete hegeli­
janskim nacinom misljenja, prihvatio ju je. Dakle, nacin
misljenja karakteristican za Hegela 10 snazno je privlacio
Fisera. Bilo mu je jasno da je , kako tvrdi Hegel, m isao
boianska sllstina univerzum a i da kada mi, kao ljudi, mi­
slimo, kada zivimo u mislima, onda zivimo u bozanskoj
supstanci
Hegel je stvarno bio patpuno ubeden da od zivota
u mislima zapravo zavisi svaki razvoj na Zemlji. Na ovu
misao se nadovezuje sledece: planovi univerzuma prave se
tako sto mislioci razmisljaju 0 univerzumu. - Izvesno, ima
puno is tine u ovome. Ali kod Hegela sve ovo ima izuzetno
apstraktan karakter.
Fridrih Teodor Fiser potpuno je prihvatio Hegelovu
filasofiju. Ali, on je takode bio i covek kod koga su pose­
bna bile izrazene svojstvenosti naroda iz kojeg je potekao.
Imao je sve osobine tipicnog Svabe: bio je tvrdoglav, sva­
aalica, izuzetno nezavisan, ponasanje mu je bilo odsecno,
ostro. Takode je bio izrazite spoljasnjosti. Imao je lepe
plave oci i crvenkasto smedu bradu, koju je uprkos njene
cupavosti nosio sa izvesnim estetskim odusevljenjem! Ka­
zern "estetskim odusevljenjem" zato sto u svojim raspra­
varna on ne bira reci kada govori 0 ljudima koji ne nose
bradu, nazivajuci ih "bezbradim majmunskim licima"!
Kao sto vidite njegov jezik nije bas uzdrzan; on sve cini sa
odsecnim, os trim samopouzdanjem tipicnog Svabe.
Bio je srednje visine, nije bio debeo, naprotiv bio
je suvonjav, ali je isao ulicama kao da se probija, kao da
sebi laktovima krci put - sto je tacno ono sto je cinio i u
duhovnorn smislu! Toliko 0 njegovom spoljasnjem izgledu.

toGeorg Vilhelm Fridrih Hegel (Georg Wilhelm Friedrich Hegel),

1770-1831. N emacki filosof.

103
 Bio je vrlo snazne, nezavisne prirode i govorio je
id ejc
sta je hteo bez ikakvog ustrucavanja. Dogodilo se jednom
pOJa'
da su ga "prijatelji" oklevetali u Stutgardskom savetu ­
n ad :
nije to nista neobicno od prijatelja! - i savet ga je strogo
santr
ukorio. Tog istog dana rodio se njegov sin - Robert Fiser,
i " ob
(R obert Vischer) koji se takode proslavio kao esteticar - i
sa me
otac je objavio dogadaj u sali za predavanja recima: "Gos­
nestc
podo, danas mi je zapao veliki WIscher (ukor) i mali Vis­
p eda
cher (Fiser)!"
p ravl
Bilo je karakteristicno za njega da vrlo odlucno go­
osecc
vori 0 nekim stvarima. Na primer, napisao je ocaravajuci
n alaz
clanak pod naslovom: "0 prostacima u vozovima". Raz­
cin, s;
besneo bi se kada bi video kako Ijudi sede u kupeima sa
radio
nogama na suprotnom sedistu. On to jednostavno nije mo­
sledn
gao da podnese i njegov clanak na ovu temu bio je stvarno
dobar.
je jos
Ono sto je napisao u svojoj knjizi 0 modi,l1 0 neva­
b ilo .11
spitanju i neprikladnoj odeci na balovima i drugim zaba­
M eau
varna, bolje da ovde ni ne pominjem. Ukratko, bio je vrlo
nemil
snazna individualnost!
tako (
Jedan moj prijatelj posetio ga je nekom prilikom,
stvarr
zakucavsi uctivo na vrata. Ne znam da Ii je takav obicaj u
drugi
Svabiji, ali Fiser nije rekao "slobodno" iIi nesto sto se obi­
M ogu
cno u tim prilikama kaze, vec je dreknuo: "Upadaj" - u
kritik
sm islu da je odmah sprenlan.
Fiser se relativno mlad poduhvatio teskog zadatka
Puter"
da napise delo 0 estetici u skladu sa principima Hegelove
vom,
filosofije. Tih pet knjiga su stvarno izuzetan rad. U njima
plsao
je sve strogo podeljeno na paragrafe, sto je bilo uobicajeno
sarno
kod Hegela, sa uobicajenim definicijama. Kada bih yam
slim (
procitao odlomak, poceli biste da zevate, jer je to napisano
potpu
u ne bas popularnom Hegelovom stilu, sve u definicijama,
sedan
kao: lepo - to je pojavljivanje ideje u culnom obliku. Uzvi­
udoni
senost je~takode pojavljivanje ideje u culnom obliku, ali
tvore,

11 Mode und Zynismlls, Stuttgart, 1878. Faust.

104
ideja preteze nad culnim oblikom. Komicnost je takode
pojavfjivanje ideje u culnom obliku, ali culni oblik preteze
nad idejom... i sve tako. O ve stvan su jos relativno intere­
santne, ali knjiga ide jos dalje. Pored definicija tu se nalaze
i "objasnjenja", a vecina ljudi kada citaju knjigu radije cita
sarno objasnjenja nego glavni tekst - a ona, u stvari, sadrze
nesto najbolje sto je ikada napisano 0 estetici. Tu nema
pedanterije, nema Hegelovske dijalektike, tu je pravi Fiser,
pravi Svaba, savestan, ali u isto vreme sa finim i delikatnim
osecanjem za iepo, velicanstveno i uzviseno. Tu, takode,
naiazite prirodu i njene procese opisane na neuporediv na­
Cin, sa primernom slobodom u stiiu. Fiser je mnogo godina
radio na knjizi, privodeci je kraju sa nepokolebljivoill do­
slednoscu.
U vreme kada se pojavilo ovo delo, hegelijanizam
je jos uvek bio omiljen i knjiga je bila vrlo cenjena. N aravno,
bilo je i protivnika, ali u celini knjiga je bila vrlo cenjena.
Medutim, tokom vremena na sceni se pojavio protivnik,
nemilosrdni kriticar koji je razneo knjigu u paramparcad f

tako da od nje nije ostalo nista; sve je bilo iskritikovano u

stvarno majstorskom stilu. A ovaj kriticar nije bio niko
drugi do sam Fridrih Teodor Fiser u poznijim godinama!
Mogu yam reci da je ova samokritika u njegovim Putevima
krilJke (Kritische Gangen) nesto stvarno ocaravajuce.
Kao esteticar, filosof i pisac, Fiser je dao mnogo u
Putevima kritike, a kasnije i u odlicnoj zbirci pod naslo­
yom Staro i novo (Altes und Neues). Dok je bio student
pisao je ironicne pesme. Uprkos velikom divljenju koje
sam oduvek gajio za Fisera, ipak nisam mogao a da ne mi­
slim da su cak i njegovi studentski radovi ne-studentski,
potpuno filistarski. Ova crta se opet pojavila u njegovim
sedamdesetim, kada je napisao zbirku pesama pod pse­
udonimom "Skrabalo" (Schartenmayer). Prava filistarska
tvorevina!
Poneo se kao ovejani filistar i u odnosu na Getovog
Fausta. Prvi deo... dobro, priznao je da tu ima neceg dobrog,

105
ali sto se tice drugog dela - smatrao ga je starackim spet­ nak
lj anim radom. Mislio je da bi trebalo da bude potpuno k ojc
drugaciji. I ne sarno da je sam napisao sopstvenog Fausta, su t
(Faust, der Tragodie dritter Tell), u kome se podsmeva n ov
Geteovom drugom delu Fausta, vee je izradio i plan kako zive
je Gete trebalo da ga napise. To yam je prava filistarska
tvorevina! To je skoro na istom nivou sa onim sto je Di OVe
Boa-Rejmon, istaknuti prirodnjak,12 rekao u svom preda­ COy
vanju pod naslovom "San10 Gete i nista vise". Rekao je:
nJ e 1
"Faust je promasaj. Bio bi dobar pod uslovom da se Faust sta,
nije bavio takvim budalastinama kao prizivanjem duhova zna
iIi dozivanjem Duha Zemlje, vee da je jednostavno i pos­ od
teno izumeo neku elektricnu masinu iIi vazdusnu pumpu i sas~
spasao Gretici cast". - To je tacno ona ista vrsta filistarstva v an
kao kod Fisera. PflJ
Mozda se ne bi tako reklo u Virtenbergu, ali u mo­ dor
joj domovini Austriji, reklo bi se da su Geteovog Fausta d ajl
dobro isprasile Svabe! Ovakvi izrazi se nesto razlikuju, cin(
naravno, u zavisnosti od mesta odakle suo st Vl
Vidite, ovakve osobine su ono sto je znacajno kod n O'\
Fisera. One stvarno sacinjavaju njegovu licnost. Mogao 1ZV(
bih, naravno, izneti i druge cinjenice iz njegovog zivota, ali zad
ne nameravam da to ucinim. Moj cilj je da yam iznesem pur
sliku njegove licnosti i da sa tim kao osnovom, nastavin10 rno
proucavanje njegove karme. Danas hoeu sarno da obezbe­ n a(
dim materijal za to proucavanje. mn
Druga licnost 0 cijoj karmi zelim da govorim je d ir,
kompozitor13 Franc Subert. Kao sto sam vee rekao rizicno ude
je davati ovakve primere, ali je ipak ispravno da se oni cn(
daju, pa eu zato danas poloziti osnovu. d Ol
Ovde eu, isto tako, izabrati osobine koje su potre­ sty
bne da bismo govorili 0 Subertovoj karmi. On je skoro
citavog svog zivota bio siromasan. Medutim, neko vreme 14 F
17E
12 Emil Di Boa-Rejmon (Emil Du Bois-Reymond), 1818-1896. 15 ~
13 Franc Subert (Franz Schubert), 1797-1828. Kompozitor. 16 F
106
nakon njegove srnrti rnogle su se naei u Becu rnnoge osobe
koje su tvrdile ne sarno da su ga dobro poznavale, vee da
su bile njegovi "prijatelji"! Tvrdili su da su rnu pozajlnljivali
novac, tepali rnu "Francl" i tako dalje. Ali tokorn njegovog
zivota nije bilo tako!
Medutirn, Subert je irnao jednog pravog prijatelja.
Ovaj prijatelj, Baron fon Spaun,t4 bio je izuzetno plen1enit
eovek. On se sa velikorn neznoseu brinuo 0 Subertu od
njegovog detinjstva, od njihovog dackog doba, a to je na­
stavio i kasnije. U odnosu na karrnu ucinilo rni se posebno
znacajno - kao sto eerno videti kada pocnerno da govorirno
o delovanju karrne - da se Spaun bavio poslorn koji je bio
sasvirn stran njegovorn karakteru. Bio je izuzetno obrazo­
van covek, voleo je svaku vrstu urnetnosti, a bio je blizak
prijatelj ne sarno sa Subertorn, vee i sa Moricorn fon Svin­
dom. 1S Voleo je urnetnost. Mnoge cudne stvari se d oga­
daju u A ustriji - kao sto znate, q rilp arcer16 je bio poreski
Cinovnik - pa je i Spaun proveo citav svoj zivot u Ministar­
stvu finansija. On je bio finansijski cinovnik, rukovao je
novcem i bio okruzen sve vreme ciframa. Kada je dostigao
izvesne godine bio je postavljen za direktora lutrije! Bio je
zaduzen za Austrijsku lutriju - posao koji rnu je bio u pot­
punosti odvratan. Samo zamislite sta sve direktor lutrije
mora da nadgleda. On je, takoreei, bio umesan u strasti,
nade, jalova ocekivanja, razocarenja, snove i sujeverja
mnogih ljudi. Sarno pornislite sa cim sve mora da se bavi
direktor lutrije - i to jos glavni direktor. Istina, mozete da
uaete u njegovu kancelariju a da ne primetite nista neobi­
eno, ali to je ipak tako i oni koji ozbiljno uzimaju svet i
dogadaje u njernu, sigurno moraju da uzmu u obzir ovakve
stvari.

14 Frajher Jozef Riter fan Spaun (Freiherr Joseph Ritter von Spaun),

1788-1865.

15 Moric fan Svind (Moritz von Schwind), 1804-1871. Austrijski slikar.

16 Franc Grilparcer (Franz Grillparzer), 1791-1872. Austrijski pesnik.

107
 Ovaj covek, koji nije ni na koji nacin ucestvovao u cuo (
tom sujeverju, razocarenjima, ceznjama, nadama sa kojima eke u
je moran da se bavi - taj covek je bio Subertov blizak pri­ a FOJ
jatelj, brinuo je 0 njegovoj materijalnoj, kao i duhovnoj m ub
dobrobiti. Covek se cesto zaprepasti sta je na svetu sve najdt
moguee! Postoji Subertova biografija koja kaze da je on Spau
izgledao kao crnac. N ema trunke istine u tome. Inlao je, u slim
stvari, prijatno, simpaticno lice. Ali ono sto jeste istina je ovog,
to da je bio siromasan. Imao je obicaj da vecera sa fon Ije no
Spaunom u drustvu, ali uglavnom je tu veceru, diskretno, lorn ~
plaeao sarno fon Spaun. Subert cak nije imao dovoljno no­ slusa l

vca da za svoje potrebe iznajmi klavir. Subertovo ponasa­ Je cn

nje - fon Spaun daje njegovu vernu sliku - bilo je ozbiljno bradl
i rezervisano, skoro flegmaticno. Medutim, unutrasnja, paznj
vulkanska vatra bi ponekad neocekivano izbila iz njega. n ija!
Interesantna je cinjenica da je Subert svoje najle­ Mild ~
pse muzicke melodije komponovao uglavnom ranG ujutru. llJ U, ::
Cim bi se probudio seo bi i pisao najlepsu muziku. U tim pozo
casovima baron fon Spaun je cesto bio s njim, jer je posto­
ja~ obicaj medu gospodom u Becu da dobro popiju uvece,
Preti
tako da bi obicno bilo prekasno da Subert ode svojoj kuei, bio n
koja je bila dosta udaljena, pa bi proveo noe u kuei svog k ansl
prijatelja. U ovakvim prilikama fon Spaun je mogao da
vidi kako Subert pise svoje divne muzicke melodije odmah vidirr
po ustajanju.
sluzb
Prilicno tiha i mirna spoljasnjost skrivala je u du­
daje
binama duse vulkansku vatru. Bas taj aspekt Subertove
vaznl
licnosti moram da yam opisem i uzmem kao osnovu za
malo
proucavanje njegove karme.
mast'
Dozvolite mi da yam ispricam sta se dogodilo jed­
se ret
nom prilikom. Subert je otisao u operu da slusa Glukovu
u pril
Ifigenl/u i bio je njome odusevljen. Izrazavao je svoje odu­
sevljenje prijatelju Spaunu tokom i nakon predstave na
snazan, ali u isto vreme odmeren naCin. Njegove emocije 17 Pau
su bile tanane, a ne zestoke. (Biram odredene crte koje ee 1785-1
18 J oh,
nam biti potrebne za nase proucavanje). Istog casa kada je nik i 0

108
CliO Glukovu lfigeniju, shvatio je da je to remek delo muzi­
eke umetnosti. Bio je ocaran pevacicom Paulinom Milder ,17
a Foglovo 18 pevanje ga je toliko ocaralo da je pozeleo da
mu bude predstavljen samo da bi mogao da mu izrazi svoje
oajdublje postovanje. Kada se izvodenje zavrsilo, Subert i
Spaun su otisli do takozvane Gradske kafane u Becu. Mi­
slim da je s njima bila i treca osoba cijeg imena ne mogu
ovoga casa da se setim. Mirno su sedeli, mada su odusev­
ljeno govorili 0 svom dozivljaju u operi. Za susednim sto­
lorn sedeo je dobro poznati profesor univerziteta. Dok je
slusao njihov odusevljeni razgovor, poceo je da crveni, pa
je crveneo sve vise i vise. Onda je poceo da gunda sebi u
bradu, a kako je gundanje potrajalo, a niko nije obratio
paznju, razbesneo se i poceo je da vice preko stoIa: "lfige­
nija! - to nije nikakva muzika, obicno dubre. A sto se tice
Milderove, ona uopste nije pevacica, nema pojma 0 peva­
oju, a kamo Ii 0 izvodenju trilera. A Fogi - on se valjao po
pozornici kao slon!"
Sada SUbert jednostavno nije mogao da se obuzda!
Pretila je opasnost da izbije tuca. 1z Suberta, koji je inace
bio miran i stalozen, izbila je punom snagom njegova vul­
kanska priroda, tako da su ga jedva umirili.
Vidite, za ovaj zivot koji proucavamo, vazno je da
vidimo da je pred nama covek ciji je najblizi prijatelj bio
sluzbenik Ministarstva finansija, u stvari, direktor Lutrije, i
da je ovu dvojicu spojila karma. Subertovo siromastvo igra
vaznu ulogu u njegovoj karmi, zato sto je zbog toga bilo
malo prilika da se njegov bes ispolji na ovakav nacin. Siro­
mastvo je ogranicavalo njegove drustvene odnose i sigurno
se retko desavalo da za suseda ima ovakvu osobu iIi da bude
li prilici da dft oduska svojoj vulkanskoj prirodi.

17 Paulina Ana Milder-Hauptman (Pauline Anna Milder-Hauptmann),

1785-1838, soprano

18 Jahan Mihael Fogi (Johann Michael Vogl), 1768-1840, dramski pes­

nik i operski pevac.

109
 Ako zan1islimo sta se stvarno desavalo tom prili­ je skc
kom i ako se prisetimo karakteristika ljudi od kojih je Ijudi
Subert potekao, mozemo da se zapitamo - pretpostavke iako 1
ove vrste su naravno besmislene, ali ponekad pomazu da nom.
se stvari pojasne - dakle, mozemo da se zapitamo: da su zem I
prilike bile drugacije - naravno da one nisu mogle biti dru­ reei r
gacije, ja sarno hoeu, kao sto sam rekao, da pojasnim stvar radu.
- da SUbert nije imao prilike da izrazi svoj muzicki dar, da
nije im ao predanog pri.jatelja kakav je bio Spaun, zar on sle: p
onda ne bi postao sarno obican kavgadzija na nekoj niZoj mate]
zivotnoj lestviei? O no sto je te veceri izbilo kao vulkan, zar Jlma l
to nije osnovna erta Subertovog karaktera? Ljudski zivot U ops
nam ne moze biti jasan sve dok nismo u stanju da odgovo­ slicnc
rimo na sledeee pitanje: kako dolazi do toga da covek u n ikad
nekom zivotu ne ispolji ratobornost, vee umesto toga pos­
tane izvrstan muzicar? Kako se ratobornost preobrazava u m lad
tananu i de likatnu m uzick u fantaziju? re kac
Z vuci paradoksalno i groteskno, ali to je pitanje ako s
koje se m ora postaviti, ako hoeemo da bolje proucimo zi­ svetsl
vot, jer sarno kada proucimo takve stvari mozemo da sag­ broj 1
ledamo dublja pitanja karme. Ullive
Treea licnost 0 kojoj zelim da govorim je Eugen isto 1:
Diring,19 covek prilicno omrznut, ali isto tako - u jednom lagao
malom krugu - izuzetno voljen. Moja istrazivanja karme
. .
dovela su me takode do ove licnosti i kao i uvek, prvo eu Je
. Jas
yam dati biografski materijal. Jama
Eugen Diring bio je izuzetno darovit. U mladosti drug,
je proucavao citav niz stvari, posebno sa stanovista mate­ cine "
matike, ukljucujuei naucne grane kakve su politicka eko­ prlm(
nomija, filosofija, mehanika, fizika i tako dalje. posle
Stekao je doktorat sa interesantnom raspravom, a nule 1
onda je u knjizi, odavno rasprodatoj, nastav~o, vrlo jasno i
ubedljivo, sa istom temom. Reei eu yam malo 0 tome. Stvar Game
Onk
19Karl Eugen Diring (Karl Eugen Dtihring), 1833-1921. Nemacki eko­ 5 i od
nomista i filosof. ostajl
110
je skoro isto tako teska kao i teorija relativiteta, ali ipak
Ijudi vee duze vreme govore 0 teoriji relativiteta i oni je,
iako ne razumeju ni jednu jedinu ree, smatraju, izvanred­
nom. Ma koliko predmet bio tezak, hoeu da yam ga prika­
zem na naein na koji ee mozda biti razumljiv, time sto eu
reCi nesto 0 onom sto je izneto u najranijem Diringovom
radu.
Vidite, radi se 0 sledeeem - ljudi obicno ovako mi­
sle: postoji prostor, a on je beskrajan. Prostor je ispunjen
materijom. Materija je sastavljena iz sieusnih cestica ko­
jima nema broja. Bezbrojne sieusne cestice zgrudvale su se
U opstem prostoru, nekako su se zajedno kristalizovale iIi
slicno. Onda postoji vreme, neograniceno vreme. Svet nije
nikada imao poeetak, niti se moze reei da ee imati kraj.
Ovo neodredeno poimanje beskrajnosti odbijalo je
mladog Diringa i on je ispoljio veliku ostroumnost kada je
rekao da sva ta priea 0 beskrajnosti ne znaei nista, da eak i
ako se govori 0 mirijadama i mirijadama svetskih atoma iIi
svetskih m olekula, mora da postoji ipak neki definitivni
broj koji moze da se izraeuna. Koliko god da je ogroman
univerzalni prostor, njegova velieina mora biti merljiva, a
isto tako i univerzalno vreme. Diring je vrlo ostroumno iz­
lagao svoj stav.
Ima neke psihologije u svemu ovome. Diringov ciIj
je jasno misljenje, a nema jasnog misljenja u svim tim ide­
jama 0 beskrajnosti. On je primenio ovaj parametar i na
druga podrueja, na primer na takozvane "negativne veli­
Cine". Pozitivne velieine se razlikuju od negativnih - na
primer, kada nesto posedujemo - tako sto se ispred ovih
poslednjih stavlja znak minus. Tako da se na jednoj strani
nule nalazi +1, ana drugoj -1, itd.
Diring smatra da je sva ta priea 0 negativnim veliei­
flama apsolutna besmislica. Sta "negativna velicina" znaci?
On kaze: ako imam 5 i oduzmem 1, onda imam 4; ako imam
5 i oduzmem 2, onda imam 3; ako imam 5 i oduzmem 4, onda
ostaje 1, a ako imam 5 i oduzmem 5, onda nemam nista.

111
S"~~~-~ ---?' (t.-S" ".:: If ~ Ih~,., ,.{ I1ItM)uc, '*
S-"T 2.. ... -~-~ i- - t; -:,. 1.... 111"n. ult '*
=. -
r-~ ~ -~ "'--'-1 ~ ... S- ~ 3 ~ (k~"
-S} 2 HItN.(
3 h~""'fLVl '*
Prist alice negativnih velicina kazu: ako imam 5, a oduz­ ista kn
mem 6, onda mi ostaje -1, ako imam 5, a oduzmem 7, onda Getin
imam -2. Sada '
Diring tvrdi da ovde nema jasnog misljenja. Sta -1 tno sn
znaci? Znaci da bi trebalo da oduzmem 6 od 5, ali onda - IIZU
imam 1 manjka. Sta -2 znaci? Znaci da bi trebalo da oduz­
mem 7 od 5, ali onda imam 2 manjka. Sta znaci -3? Da od­ vre na
uzimam 8 od 5, ali onda imam 3 manjka. Nema razlike u p u n or
negativnim brojevima, kao brojevima, i pozitivnim broje­ p ise i 1
virna. N egativni brojevi znace sarno to da kada oduzimam o sebi
imam necega manje. Diring je ovo primenjivao na mnoge
gicnu
matematicke pojn10ve.
Jul~j uE
Seeam se da san1 kao mladie bio ovim duboko im­
lent u
presioniran, zato sto je Diring zaista rasvetlio ove stvari.
razlog
Istu takvu ostroumnu pronicljivost uneo je i na
besrar
polje politicke ekonomije i istorije filosofije, a postao je i
jatelja
docent na Berlinskom univerzitetu. Predavao je pred veli­
kim auditorijumom i to mnogo predmeta: politicku ekono­ JeoXA
miju, filosofiju, matematiku. koj a je
Akadem ija nauka iz Getingena je jednom prilikom
ponudila nagradu za najbolju knjigu 0 istoriji mehanike. cinjen
Uobicajeno je da se na takva takmicenja radovi salju ano­ po sve
nimno. Ucesnik izabere ime, odnosno sifru, i svoje ime na­ stvarn
pise na papiru koji zatvori u koverat na kome je napisana podize
doticna sifra. Dakle, komisija ne zna identitet ucesnika. ce rem
Ova nagrada je dodeljena Eugenu Diringu za nje­ t rgu u
govu Istoriju mehanike. Akademija mu je napisala pismo Taj ve
u kome mu odaje izuzetno priznanje za taj rad. Pren1a ga sty
tome, Diring ne sarno da je bio priznat u svom krugu slu­ treball
salaca kao izvrstan predavac, vee mu je najeminentnije na­ vornik
ucno drustvo odalo priznanje. spome
Pored svih talenata koji ee yam biti ocigledni iz uzaso!
ovoga sto govorim, taj isti Diring imao je stvarno pogan
jezik - to se ne moze drugacije nazvati. Bilo je u njemu k oneI
nesto od zlobnog kriticara svega na svetu. Kako je vreme
prolazilo on se sve manje i manje obuzdavao, a kada mu je 20Juliju
rodnjak
112
 lstaknuto naucno drustvo, kakva je Akademija nauka iz
Getingena, dodelilo nagradu, to ga je jos vise podbolo.
Sada vidimo kako se dva kvaliteta spajaju u njemu: izuze­
tno snazno osecanje pravde - koje je nesumnjivo posedovao
- i izuzetna sklonost ka vreaanju.
Otpilike u isto vreme kada je bio pod boden da
vreda i grdi, Diring je na nesrecu izgubio vid. Uprkos pot­
punom slepilu i dalje je predavao u Berlinu. N astavio je da
pise i uvek je bio u stanju, do izvesne mere, da se sam brine
(, sebi. Negde u to vreme saznao je za jednu istinski tra­ .
gicnu sudbinu u akadernskom svetu XIX veka - sudbinu
Julijusa R oberta Majera,20 koji je otkrio toplotni ekviva­
lent u mehanici i koji je, moze se sa sigurnoscu reci, bez
razloga bio zatvoren u ludnicu, uvezan u ludacku kosulju i
besramno tretiran od strane svoje porodice, kolega i "pri­
jatelj a". Diring je tada napisao knjigu Robert Majer, Gali­
Jeo XIX veka. I stvarno bila je to sudbina slicna Galilejevoj
koja je zadesila Julijusa Roberta Majera.
Diring je pisao sa stvarno velikim poznavanjem
Cinjenica i sa izuzetno dubokim smislom za pravdu, ali je
po svemu udarao kao nekim mlatilom. Njegov jezik ga je
stvarno poneo - kao, na primer, kada je CUO i procitao 0
podizanju dobro poznate statue Majera u Hajlbronu i 0
ceremoniji otkrivanja spomenika. "Ta lutka koja stoji na
trgu u Hajlbronu je konacna uvreda Galileju XIX veka.
raj veliki covek sedi tamo prekrstenih nogu, ali da bismo
ga stvarno prikazali u dusevnom stanju u kakvom bi on
trebalo da bude prikazan, potrebno je da on gleda na go­
vornika i na sve svoje dobre prijatelje koji su podigli ovaj
spomenik, ne sedeci prekrstenih nogu, vec udarajuci se sa
uzasom po glavi".
Propativsi mnogo od strane stampe, Diring je ta­
koae postao vatreni antisemita. I ovde je bio nemilosrdno

20 Julijus Robert Majer (Julius Robert Mayer), 1814-1878. Lekar i pri­

rodnjak.

113
 dosledan. N a primer, napisao je pamflet naslovljen Prece­
cuvar
njivanje Lesinga i njegovo zalaganje za Jevreje,21 u kome
OVU}
ubistveno vreda Lesinga. Ova Diringova erta je odgovorna
id eju
i za njegov poseban naein tumaeenja knjizevnosti.
b liote
Ako hocete da uradite nesto dobro za sebe, dragi
ga na
moji prijatelji, i da proeitate nesto 0 Nemaekoj knjizevno­
stvarr
sti sto nigde drugde necete naci, sto je potpuno drugaeije
ratku
od ostalih rasprava na tu temu, onda uzmite Diringove dye
knjige naslovljene Velikani savremene knjizevnostl2 . Tu gucno
cete otkriti njegov strogo matematieki naein misljenja i je N ic
njegovu ostroumnost prin1enjenu na knjizevnost. Verova­ rotan
tno da bi svima pokazao kako se njegov naein razmisljanja
razlikuje od svih ostalih, on nalazi za shodno da preimenuje strane
velikane Nemaekog duhov110g zivota. U jednom poglavlju, deo 01
na primer, govori 0 "Koteu" i "Silereru" (Kothe i Sehille­ GOVOI
rer), misleci na Getea i Silera. Reei koje on izmislja eesto iziazel
su groteskne. "Intellektuaille" (u vezi sa "Kanaille" - olos,
rulja), je ree koja se kod njega uvek odnosi na ljude koje .
r lngon
nazivamo intelektualeima. Stalno koristi ovakve izraze. t ick i. l
Ali uveravam vas da je veliki deo Diringovog pisanja izu­ o n mt.
zetno interesantan. com. 1
Vidite, jednom prilikom san1 doziveo ovo: dok sam opetn
jos uvek bio u prijateljskim odnosima sa gospodom Elizabet mislila
"Ferster Niee23 i dok sam radio na Nie~ovim24 neobjavljenim hrabrc
spisima, dosao je u moje ruke materijal u vezi sa "veenim k ljuck;
vracanjem". Taj materijal je sada svima dostupan. 25 Niee­ d a pis(
ovi spisi niposto nisu lako stivo, ali dosao sam do jednog p o str(l
dela gde sam samom sebi rekao: ovaj "stalni povratak"
ima svoj odredeni izvor. Tako sam otisao iz Arhiva, gde su Dod aj'
b isle It
Berlin~
21Die Uberschiitzung Lessing und dessen Anwaltschaft fur die Juden. k riv! ~
22 Die Grosen der modernen Literatur.
23 Elizabet Ferster Nice (Elisabeth Forster Nietzsche), 1846-1935.

n ikeol
Niceova sestra.
saSVlffi
24 Fridrih Nice (Friedrich Nietzsche), 1844-1900. Nemacki filosof.
da je n
25 Tako je govorio Zaratustra. mislio
114
 cuvane Nieeove sveske, do biblioteke i nasao sam Oir:ing­
ovu FiioSQiij u str:;4rno~J!.u kojoj sam znao da cu pronaci tu
ideju 0 "veenom vracanju". Uzeo sam knjigu sa police bi­
blioteke i pronasao odlomak - znao sam ga i odmah sam
ga nasao - gde Diring tvrdi da je nemoguce da bilo ko sa
stvarnim znanjem materijalnih einjenica sveta govori 0 pov­
ratku stvari, vracanju konstelacija koje su nekada ovde bile.
D iring je pokusao da pobije bilo kakvu takvu mo­
gucnost. N a margini, pored ovog odlomka bila je ree koju
je Nice eesto koristio eitajuci knjigu da bi formulisao sup­
rotan stav. Bila je to ree "magarac"!
Dobro poznati epitet nalazimo na margini bas ove
strane. M i, u stvari, mozemo da nademo kod Diringa vetiki
deo onoga sto je na genijalan naein preslo u Nieeove ideje.
Govoreci ovo ne govorim nista protiv Nieea. lednostavno
izlazem stvari onakve kakve one jesu.
U pogledu karme, najupadljivija stvar u vezi sa Di­
ringom je da je on, u stvari, rnogao da misli sarno rnaterna­
ticki. U filosofiji, politiekoj ekonomiji, u samoj maternatici,
on misli rnatematieki, rnatematickom preciznoscu i jasno­
com. U prirodnim naukama, takode, on misli jasno, ali
opet matematicki. On nije materijalista, on je mehanistieki
mislilac. On shvata svet kao mehanizam. Stavise on je imao
hrabrosti da dovede ovo iskreno ubedenje do krajnjeg za­
kljucka. 1er istini za volju, svako ko misli kao on ne moze
da pise 0 Geteu i Sileru na neki drugi nacin - ako ostavimo
po strani uvrede i uzmemo samo ono sto je bitno.
T oliko 0 osnovnom pravcu Diringovog misljenja.
Dodajte tome prerano slepilo, a i cinjenicu da ga nisu zao­
bisle mnoge liene nepravde. Izgubio je mesto predavaca na
Berlinskom univerzitetu, mada se mora reci da je za to sam
kriv! Na primer, u drugom izdanju njegove Istorije meha­
nike on je odbacio svaku uzdrzljivost. Prvo izdanje bilo je
sasvim krotko u prikazu velikana na polju mehanike, tako
da je neko rekao kako ga je on napisao na nacin za koji je
mislio da ce Naucno drustvo prihvatiti i nagraditi. Ali u

115
 drugom izdanju on . e vise nije uzdrzavao; nije vise 0 tome vo­
.' dio racuna, pa ga je prilicno dopunio! Neko .le primetio - a
D iring je to cesto ponavljao - da je Akademija iz Getingena
dodelila nagradu kandzama, ne videvsi lava iza njih! A li
, kada se pojavilo drugo izdanje na videlo je izasao citav lay!
U drugom izdanju bilo je stvarno zaprepascujucih
stvari, na primer, u vezi sa Julijusom Robertom Majerom i indiv:
njegovolll galilejskom sudbinom u XIX veku. Jednom pri­ meru
· likom kada je Diring bio stvarno besan zbog ovoga, nazvao .lIma :
je coveka, koga je smatrao Majerovim plagijatorom - na­ cerna
ime H erm ana Helmholca 26 - "akademskim stalkom" , " dr­ izabr,
venim a kademskinl stalkom"! Kasnije je prosirio ovu tem u . se kr'
Bio je ure d nik caso pisa DeI Personalist, u kom e je sve fazan
imalo snaznu licnu obojenost. Ovde, na primer, D iring pro·­ snjoj
siruje svoj stay 0 Helmholcu. Ne pominje vise drveni stalak , niz d
vee kada je obdukcijom otkriveno prisustvo vode u H elm­ pma
holcovom mozgu, Diring govori da je njegova praznoglavost tako
bila sasvim ocigledna .los dok je covek bio ziv i d a nije ni istori
bilo p otrebe da se ceka potvrda posle smrti! U glaaenost koji ~
sigurno nije bila Diringov kvalitet, mada se ne moze b as i u zi
reei da je samo brbljao. Njegov nacin vre aanja nije bio ba­ n ost
nalan, ali u tome nije bilo ni genijalnosti. Bilo je to nesto ziv ot
, sasvim posebno.
Uzmimo sada sve ove cinioce: slepilo, nastrojenost kakv
prema mehanici, proganjanje - mada otpustanje sa univer­ p r o le:
·ziteta nije bilo bas bez licne zasluge - zaista su mu bile na­ u laz(
nete bezbrojne nepravde tokom zivota. Sve ove stvari su s t v a]
sudbinski povezane i stvarno su interesantne kada ih kar­ Znal
" micki proucavamo. (); cirnc
Pred vas sam sada p o stavio tri licnosti: Fridriha
Teodora Fisera, kompozito ra Suberta i Eugena Diringa. este1
-, Danas sam varn izneo biografski materijal, a sutra eu go­ Fise
,., voriti 0 karmickim vezama. ~ ~.D~. 2OOQ,t saml
,
opa:;
o kc
Herman fan Helmholc (Hermann von Helmholtz) , 1821-1894.
2fi
tate
Prirodnjak.
n aCi
116
 \

Dornah, 9. m art 1924.

J uce sam re kao da je donekle rizicno govonh 0

individualnim karmickim vezama, ali da j a ipak imam na­
meru da to uradim i da ell kao primere llzeti licnosti 0 ko­
jima sam yam izneo odreaene biografske podatke. Kasnije
cerna p ro uciti karmu m anje reprezentativnih licnosti, ali
izabrao sam, kao prvo, primere koji jasno pokazuju kako
se krece , kroz karmicki tok Ijudskih zivota u ponovljenim
fazam a p ostojanja, razvoj covecanstva kao celine. lJ dana­
snjoj civilizaciji 0 istoriji govorimo kao da je ona neprestani
niz dogaaanja: dogadaji X X veka povezani su sa dogada­
jima iz XIX veka, ovi ope t sa dogadajima XVIII vek a i
tako dalje. Da su sami ljudi ti koji prenose stvari iz jedne
istorijske epohe u drugu , da su ljudi koji sad a zive b ili oni
koji su p reneli iz ranije epohe sve ono sto se nalazi u svetu
i u zivotu sadasnjeg vremena - sarno to rasvetljava stvar­
nost i otkriva istinu, stvarne unutrasnje veze u istorijskom
zivotu covecanstva.
Ako sarno govorimo 0 "uzroku" i "posledici", ni­
kakve stvarne veze ne izlaze na videlo. Kako Ijudske duse
prolaze epohama od daleke proslosti do novijih vremena,
ulazeci opet u nove zivote na Zemlji, mozemo da opazimo
stvarne veze koje se provlace kroz razvoj covecanstva.
Znacenje tih stvarnih veza moze da se sagleda ako prou­
Cimo stvarno reprezentativne licnosti.
U jucerasnjem predavanju prvo sam govorio v
0
esteticaru Fridrihu Teodoru Fiseru, takozvanom "Svabi
Fiseru", rekavsi nesto 0 njegovom karakteru. Izabrao sam
sarno one primere koje sam sam istrazio. Ta istrazivanja su
opazanja do kojih se doslo pomocu duhovnih sposobnosti,
o kojima sam yam cesto govorio i 0 kojima mozete da ci­
tate u antroposofskoj literaturi. Prema tome, jedini moguci
nacin da se ove stvari pretresu je metodom price. N a tom

117
podrucju moze da se saopsti sarno ono sto se pokazuje ne­ k oje

posrednom videnju. Istog casa kada se uputimo tragom

mor
jednog zemaljskog zivota prema nekom ranijem zivotu u
proslosti, prekida se bilo kakvo intelektualno razumevanje.
Ovde je moguce sarno gledanje. Poslednji ostatak intele­
isklj
ktualnog razumevanja moguc je kada je u pitanju povezi­ vara
vanje zemaljskog zivota za poslednju fazu postojanja iz­ prot
medu sm rti i novog zivota iz koga se on neposredno nasta­
vlja - to jest, zivota duse i duha neposredno pre silaska na
inka
Zemlju. Ovde je do izvesnog stepena moguc intelektualni
zan
pristup. Medutim , kada hocemo da pokazemo odnos iz­ inka
medu jednog zemaljskog zivota i drugog, to . mozemo da -m]
uradimo sarno kao pricu, jer je posmatranje jedino mero­
Je u:
davno. A ako mozemo, posn1atrajuci licnost kao sto je Fri­
drih Teodor Fiser, da razumemo ono sto je u njemu vecno JOJ J'
zivo
- ono sto prelazi iz jednog zemaljskog zivota u drugi - onda mav
ce se licnost kakva je on bio u ranijem postojanju pojaviti iz A
u nasem vidnom polju, pod uslovom da mogu da se nadu
tu P
prave struje u citavom nizu zemaljskih zivota. U stvari, is­
traZivanje vodi pre svega unazad do prezemaljskih dozivljaja. vazr
Ali u ovom izlaganju stavicu na drugo mesto te prezemalj­ arat
ske dozivljaje i ukazacu kako se, iza zemaljskih zivota ove uklj
tri licnosti, mogu sagledati njihovi prethodni zivoti na m er
Zemlji. koj(
Ulazeci u ovakva istrazivanja apsolutno je neopho­ dov
dno osloboditi se svih predrasuda. Ako, zbog nekih mislje­
Pflf
nja iii gledistau pogledu sadasnjeg iIi proslog zemaljskog
zivota nekog coveka, zamislimo da je opravdano da intele­ vek
ktualno dokazujemo da je zbog onoga sto je on sada, on ost,
morao biti ovo iIi ono u ranijoj inkarnaciji - ako prosudu­ ista
jemo na ovakav nacin, krenucemo pogresnim putem iIi ce dali
u svakom slucaju biti lako da odemo pogresnin1 putem. Za­ ste
snivati na osnovu intelektualne procene jedne inkarnacije stO)
misljenje 0 drugoj, bilo bi kao da smo po prvi put usli u pre
neku kucu, pogledali kroz prozor koji gleda na sever i vide­ bOI
vsi napolju drvece, zakljucili na osnovu ovog izgled drveca u tj
118
koje gledamo sa prozora koji gleda na jug. Ono sto, u stvari,
mora ,da se uradi je da se ode do prozora koji gledaju na
jug i da se bez ikakvih predrasuda tamo pogleda drvece.
Tako isto sve intelektualno rasudivanje mora da se
iskljuci, ako hocemo da razumemo imaginacije koje odgo­
varaju ranijim zemaljskim zivotima onih licnosti koje se
~ .
proucavaJu.
U slucaju Fridriha Teodora Fisera, poslednja vazna
inkarnacija - moguce da je u meduvremenu bio neki neva­
zan iIi kratak zivot, ali za sada to nije vazno - vodi nas do
inkarnacije u kojoj je pripren11jena karma sadasnjeg zivota
- mislim "sadasnjeg" u sirem smislu, jer kao sto znate Fiser
je umro krajem osamdesetih XIX veka. Inkarnacija u ko­
joj je pripremljena karma njegovog poslednjeg zemaljskog
zivota lezi negde oko VIII veka nase ere. Vidimo ga medu
mavarsko-arabljanskim narodima koji su u to vreme presli
iz Afrike na Siciliju i tamo se sukobili sa narodima koji su
tu pristigli sa severa.
Bitna stvar je da je u toj prethodnoj inkarnaciji od
vaznosti, individualnost 0 kojoj govorim, potpuno primila
arabljansko obrazovanje, arabljansko u svakoj pojedinosti,
ukljucujuci umetnicke, mozda takode i ne-umetnicke ele­
mente arabizma. Karakterisala ju je i zivotna energija sa
kojom je tada arabizam prodirao u Evropu, a pre svega
doveo je tu individualnost u blisku vezu sa velikim brojem
pripadnika istog naroda.
Ova individualnost, koja je kasnije zivela u XIX "' ­
veku kao Fridrih Teodor Fiser, u VIII veku se trudila da ·
ostvari blisko prijateljstvo sa mnogim ljudima koji su bili
istog arabljanskog porekla kao i ona sarna i koji su pripa­
dali istoj arabljanskoj kulturi. Ti ljudi su vee ostvarili cvr­
ste veze sa Evropom i tezili su da se utvrde na Siciliji, te su
stoga moraIi da se suoce sa teskom borbom iIi su to mozda
pre bili Evropljani koji su n10rali da se suoce sa teskom
borbom. Inidividualnost koju posn1atramo ucestvovala je
u tim sukobima. Mogli bismo reci da je bila genijalna - u

119

smislu genijalnosti tih vremena. Dakle, ovu individualnost prof

nalazimo u VIII veku nase ere. neet
Onda ona prolazi kroz dveri smrti u zivot izmedu kroz
smrti i ponovnog rodenja, tokom kojeg, naravno , postoji
narocito prisan odnos sa onim dusama sa kojima je bila 11a da t ,
Zemlji. Dakle , u duhovnom svetu, boravile su duse sa ko­ stay]
jima je ova individualnost tezila, kao sto rekoh, d a zasnuje licnc
bliske odnose. Meou ovim ljudima - na jeziku stvorenom nase
za zemaljske odnose tesko je naei izraze za opisivanj e nat­ n aza
culnih prilika - meou ljudskim dusama sa kojima je ova staIn
individualnost sada bila, nakon prolaska kroz dveri smrti, d an I
postojala je tokom narednih vekova, sve do XIX veka, du­ Vill S
hovna veza, duhovna spona. duh,
Znate iz predavanja koje sam ovde odrzao pre ne­ T reb
delju dana, da su ono sto se dogada na Zemlji u napred epoh
prozivela biea najvise hijerarhije, Serafimi, H eruvi mi i dozh
Troni, i da covek koji prolazi kroz zivot iZlllea U smrti i po st
..
novog roaenja gleda dole na duhovno-dusevno nebo kao nIJe 1
sto mi na njega gledamo gore. Tamo, na duhovno-dusev­ moz(
nom nebu, Serafimi, Heruvimi i Troni zive kroz ono sto svih '
nakon toga postaje nasa sudbina, kroz ono sto se ostvaruje
kao nasa sudbina kada se ponovo spustimo na Zemlju. koj a
Dakle, duse koje su pripadale zajednici kojoj je in­ saSVl
dividualnost koju proucavamo bila privucena za vreme h risc
svog boravka u duhovnom svetu, uvidele su da ee tokom zem e
dolazeeih vekova njihov sudbinski zadatak biti da ocuvaju v o de
onu razvojnu liniju covecanstva koja neee biti pod uticajem ski h
hriseanstva. Ono sto sada govorim izgledaee vrlo cudno, r aZVl
jer ljudi cesto imaju predstavu da je vladavina svetom ono­
liko jednostavna koliko bismo mi ljudi voleli da bude sve se g<
.
ono sto sami ureoujemo. Ali vladavina svetom niposto nije 1mar
tako jednostavna. Dok se s jedne strane najmoeniji od svih vam(
impulsa ulio iz Misterijuma na Golgoti u citavu zemaljsku prlpI
evoluciju, s druge strane bilo je neophodno da ono sto je
zemaljska evolucija sadrzala pre Misterije na Golgoti ne
27 Fist:
120
 *" 1: .T. t:lS'iR. l~l\o J~ 'ti.{A~r{Ll 1fl.CA..ArvJ.A t.~ ')tA u..
Sltl')il~ .(I,) ~L.,t "-".U~""'A . (?,(D?~ lliLA,..t")<;j\-1 t.. f\Q~-
g.
0l~l\tJ!l..(.lA ~Jr.)t1)~I~u.,/.(cf)A,)1.. \~ 1\flLll(.~ PIl~SLA rJ.~
~ leA\..lc>\J.. I't St ON ~~Q.lIv fllc) 1t v ~\1t'Lot>0) It 1'-\.1) ,."

propadne odmah; bilo je neophodno da ono sto je bilo,

necu reci "protiv hriscansko", vee "ne-hriscansko", teee
kroz vekove.
A zadatak da nosi ovu kulturnu struju za Evropu ­
da takoreci omoguci ovoj ne-hriscanskoj kulturi da se na­
stavi kroz hriscanske vekove - pripao je izvesnom broju
licnosti koje su bile rodene u arabizmu u VII i VIII veku
nase ere. Arabizam, naravno, nije hriscanski, ali nije ni
nazad an kao sto su slare paganske religije. T okom vekova
stalno je n apredovao u izvesnorll praveu. Trebalo je da je­
dan broj d usa kojc su rodene U ovoj struji prenesu u duho­
vni svet, netaknuto zemaljskim prilikama , ono sto eovecji
duh , odvojen od hriscanstva, rnoze da sazna, oseca i dozivi.
Trebalo je da oni dodu u dodir sa hriscanstvom u k asnijim
epoham a zemaljske evolueije . Bio je to zaista velieanstve n
dozivljaj videti kako velika zajed niea zivl u duhovnom svetu
po strani od razvoja hriscanstva, sve dok sc vecina tih dusa
nije u XIX veku spustila u zen1aljsku inkarnaeiju. Kao sto
mozete da pretpostavite, bile su to vrlo razlicite lienosti,
svih vrsta nastrojenosti.
Fridrih Teodor Fiser bio je jedna od prvih dusa
koj a se u XIX veku 27 spustila iz te zajedniee. Bila mu je
sasvim uskracena svaka mogucnost direktnog dozivljaja
hriscanstva. S druge strane, dok je .los uvek boravio u pre­
zemaljskom postojanju, mogao je da primi impulse od onih
vodecih duhova eoveeanstva koji su bili manje iIi vise bli­
ski hriscanstvu, ali eiji su se pogledi na svet i zivotna nacela
razvili u praveu koji sustinski n~/e bio hriscanski.
Naravno, paradoksalno je govoriti 0 ovome kao da
se govori 0 zemaljskim stvarima, ali kao sto sam rekao,
imam nameru da pokusam. Za dusu koju sada prouca­
varno inkarnaeija u VII-VIII veku bila je posebno dobra
priprema, pogotovu dolazenje u dodir u duhovnom svetu

27 Fiser se rodio 1807, a umro 1887. godine.

121
 3\J'l !1UA.O~ll\ tN"~n\J"~I1(c..( 1'1. $1 A.1~~tcll> tt . H.) Su icU)CZ,L.\
tit t r r~ILC" l ~Il,l 9(.( yIIItASV)ANt. QIJ.( 3<.., all\ ~~$IYUTN:1 ~~
Lt~e'ttt-1~~ • ~ 11'1 DwA .(. S~ P<,M.~VO t"'tt..A\ I\..,..tl AM 1:.•. ~ticz{l.
- &~ )1. '(2.,t7~\lM. M.l..NI\ f;,U.IUH/t-'D ~~<t~ ,- ju. )~ t"o , K'1(,'il r
lAtt~f.tlo"" 'J~~ ~ Olr\.~ . ,f. J.i1 ov ~ ~~-?,~\o?£ . , • ' . .,v •

~a b nak"Vlm d usama Ka va Je hIla Splnozlna2 1 shenlm, a pro

narocito sa jednim velikim brojem nosilaea ne-hriscanske vek
kulture, posebno kabalisticke kulture, koji su umrli tokom k oj:
tih vekova i koji su se uzdigli u duhovni svet. prll
Tako pripremljena, ova dusa je nesto ranije od dru­
gih usIa u zemaljsko postojanje u XIX veku. Sve ostale, u k:
zbog toga sto su se nesto kasnije spustile, postale su nosi­ ge li
oei prirodno-naucnog stanovista koje je prevladavalo u nIJe
XIX veku. U stvari, dragi moji prijatelji, tajna narocitog pre
razvoja prirodno-naucnog misljenja u drugoj polovini XIX k ar
veka, je cinjeniea da su skoro svi nosioei ove struje toga vise
vremena bili Arabljani u svom prethodnom zivotu; oni su I ta
bili drugovi individualnosti koja se spustila kao Fridrih Te­ gao
odor Fiser. Ali Fiser se spustio ranije od njih - bilo je to pni
nesto slicno dusevno-duhovnom prevremenom rodenju. zgo
To je, takode, bilo duboko utemeljeno u njegovoj na~

karmi zahvaljujuci njegovoj povezanosti, pre spustanja u d a!

zemaljski zivot, sa dusama sa kojima je i Hegel bio pove­ p os
zan. Sa tim dusama je Fridrih Teodor Fiser, takode, bio bar
povezan u duhovnom svetu. To se izrazilo u snaznoj licnoj sk n
sklonosti k a onom sto je hegelijanizam postao na Zemlji. p re
To ga je zastitilo od urastanja u manje-vise sasvim materi­ maj
jalisticko-mehanisticku koneepeiju sveta. Da je bio nesto
kasnije roden, kao sto su to bili njegovi drugovi iz duhov­ svo
nog sveta, i on bi se, takode, kao esteticar, po prirodi stvari uvl:
kretao u praveu materijalizma. On je odtoga bio zasticen r I·O
svojim iskustvima iz predzemaljskog zivota i svojim rani­ teo
jim silaskom na Zemlju. Ali on, isto tako, nije mogao da se se (
tog hegelijanizma cvrsto drzi. Eto zasto je napisao razornu nm
k ritiku sopstvene estetike - zato sto ta estetika nije bila sna
nesto sto je sasvim odgovaralo njegovoj karmi, vee je bila n ar
rezultat skretanja karme. Bilo bi sasvim u skladu sa njego­ kol
yom karmom da se rodi u isto vreme kao ljudi koji su bili Fal
o n
28Baruh Benedikt Spinoza (Baruch IBenedictusl de Spinoza), 1632­ pre
1677. Holandski filosof jevrejskog porekla. Du

122
prozeti prirodno-naucnim misljenjem druge polovine XIX
veka, ljudi sa kojima je bio u ranijem zemaljskom zivotu i
koji su pripadali, kao ion, arabizmu. Njegova karma bi ga
prirodno dovela do istog pravca misljenja.
Dakle, kroz skretanje karme - koje ce se izravnati
u kasnijim zen1aljskim zivotima, jer prvo je bio vatreni he- .
gelijanac - Fridrih Teodor Fiser bio je istrgnut iz prave li­
nije svoje karme. Ovo skretanje je bilo odredeno njegovim
prezemaljskim postojanjem, a ne njegovom zemaljskom
karmom. Ali kada je dospeo do izvesnog zivotnog doba on
vise nije mogao tako; morao je da ude pravo u svoju karmu.
I tako je on odbacio svoj rad (pet knjiga) 0 estetici i podle­
gao iskusenju da se priblizi tom predmetu na nacin koji bi
priznali prirodnjaci. U svom prvom radu 0 estetici on odo­
zgo gleda na dole, polazeci od principa, da bi zatim presao
na culne pojave. Sada on to kritikuje iz korena. Sada hoce
da gradi odozdo na gore, polazeci od materijalnih cinjenica i .
postepeno se uzdiZuci do principa. Svedoci smo ogromne
borbe: Fiser radi na razaranju sopstvene estetike! Vidimo
skretanje karme i kako je on vracen u nju, kako je voden
prema onim drugovima sa kojima je bio u prethodnom ze­
maljskom zivotu.
Stvamo je potresno videti kako Fiser ne odmice sa
svojim drugim radom 0 estetici, kako se nesto haoticno
uvlaci u citav njegov spiritualni zivot. Juce sam yam govo­
rio 0 njegovom izrazito filistarskom odnosu bas prema Ge­
teovon1 Faustu. Sve se to desavalo zahvaljujuci cinjenici da
se on osecao nesigurnim i da je tezio da se vrati svojim sta­
rim drugovima. Ali moramo da se priset1mo koliko u karmi
snazno deluje nesvesno. N a visem stepenu opazanja ona,
naravno, postaje svesna. Moramo, takode, da se prisetimo
koliko su izvesni filistarski prirodnjaci mrzeli Geteovog
Fausta. Juce sam yam rekao sta je Di Boa-Rejmon govorio
o njemu: da bi bilo razumnije da je Gete dopustio da Faust
pronade nesto novo umesto sto priziva duhove, sto doziva
Duha Zemlje, sto se udruZuje sa Mefistom iIi zavodi devojke,

123

pa ih zatim jos ne ozeni. Di Boa-Rejmon smatra sve ovo

tricarijom. Prema njemu Gete je trebalo da stvori junaka r ame
koji je u stanju da pronaoe neku elektricnu masinu iii va­ Sve l
zdusnu pumpu! T'ada bi to bilo drustveno prihvatljivo i vratl
junak bi postao gradonacelnik Magde burga. A pre svega jeda
ne bi bilo Greticine tragedije, te bismo umesto zatvorske
. .
scene imali pristojno gradansko vencanje! T'akvo gledis te , laVl
razume se, ima svoje opravdanje, ali sigurno da to nije o no Imac
sto je Gete imao na umu! nacil
Fridrih T'eodor Fiser, kao sto sam r ekao, nije bio slag::
• • v

sasvim siguran u sebe nakon sto je njegova k arma na ov aj Je IS

nacin bila skrenuta. Ali uvek ga je nesto vuklo nazad i uve k izgle
je nesvesno uzivao , mad e. je on stvarno bio slobodar ski stao
duh, kada bi cuo kako se filistri rugaju Ge teovom ra ustu. "ske
Pri tom je o n, naravno bio duhovit i bila je to neka vrsta Ijiv,
grudvanja meou njima. Bas onda kada 0 cove k u uocim o stval
neke stvari nakon pazljivog gledanja, bas ond a d o lazimo
do imaginaeij a koje nas vode iza kulisa culnog p ostoj anja. sma1
Onda dokucimo stvar. Sicil:
Lep je to prizor. T'u se nalaze filistri prvog reda, kao z ane
D i B oa-Rejmon i drugi, koji govore da bi Gete trebalo da k a rn
predstavi Fausta kao gradonacelnika Magdeburga koji iz­ se JC
mislja elektricnu masinu i vazdusnu pumpu, ozenivsi Gre­ nJeg l

tieu - zaista filistri prvog reda! Dakle, nesto se desava u

podsvesti, zato sto tu deluje karmicka veza. Svi su ovi ljudi licnc
bili Mavri, ljudi udruzeni sa Fiserom u arabizmu. On je telja
svim ovim bio privucen, osecao je da je povezan s tim, a sk u ,
opet u drugom smislu nije. U meouvremenu dosao je u o ko
kontakt sa drugim strujama koje su prouzrokovale skre­ brae
tanje njegove karme. Sada, kada su filistri prvog reda baeili zan :
svoje grudve, on je dobaeio svoju, govoreci da bi trebalo jutal
da neko napise tezu na temu kakav je, na primer, odnus licnc
promrzlina gospode Kristine fon Gete prema simbolicno­ mog
alegorijsko-mitoloskim likovima u drugom delu Fausta! juCi I
. .
Moracete da se slozite da je to stvarno domisljato filistar­ lZm} ,
stvo, filistarstvo drugog reda!

124
 * U.lTl',)t~ t~ rl\uFi~~1 i \I1Q\ ~eii. t1A'WKI)'-.1l \'e f/l.I~J\..\1'-l )'i:' ..

+ \~JL j~ ~l() ,t11\\J.tt,~ e I t--\)t~oV1 fft.01tr~"l f!l'l-"P, \ l<. en!

ic.c ttoe~H' '-\ 2.... (loLe..J11-f.1 .(? ~i\?l.?~ . ,1 ~tf)( &cA ~1l.1 ,J-O .
r(OC-I rt""~Mr'" "/t("-~C1NO 2t«.t~fm~CJ{' rto~~~1\

Da bismo procenili pravu vrednost ovih stvari mo­

ramo da opazamo, a ne samo da intelektualno shvatamo.
Sve ovo yam govorim zato sto je moj cilj da yam ukazem ­
vraticu se na ove stvari kasnije - kako moze da se razume
jedan zemaljski zivot iz prethodnih zemaljskih zivota.
Postoialo je nesto karakteristicno u Fiserovoj po­
javi koj a ide Stutgartom. Juce sam yam pomenuo kako je
imao divne plave oci, crvenkasto-smedu bradu, opisao sam
naCin na koji je drzao ru ke. Meautim moja otkriea se nisu
slagaJa sa fizickim stasom Svabe Fisera i nacinom n koji
je isao Stutgartom , jer cak ni okultnom pogledu on nije
izgledao kao reinkarnirani Arabljanin. Stalno sam napu­
stao stvar , za to sto cove k postane - ne mogu da kaze rn
"skeptican" u odn osu na ono sto vidi, ali postan e nepover­
Ij iv, trazi definitivnu potvrdu. Stalno sam napust.ao ovu
stvar sve dok se zago netka nij e resila na sle deei nacin.
Ovaj covek - bila je to takode muska inkarnacija ­
smatrao je Ijude sa severa, pose bno one koje je sretao na
Siciliji, savrsenim. U to vreme hilo je donekle moguce biti
zanesen Ijudima kojima se divite. Tako je on u kasnijoj in­
karnaciji prihvatio, takor eci, svo,j lik od onih protiv kojih
se jednom borio. T o je bilo resenje zagonetke u vezi sa
njegovim fizickim izgledom.
U prethodnorn r e d avanju prikazali smo i drugu
licnos , naime FranGa uberta u odnosu na njegovog prija­
telja i dobrotvora Fraj era fon Spauna, a i njegovu vulkan­
sku prirodu koja je u retkim prilikama, kao sto je bila ona
o kojoj sam yam govorio, mogla raz.jareno da izbije, preo­
braeajuei ga u pravog kavgadziju. S druge strane bio je ne­
zan i osetljiv; sanjar koji pise divne melodije odmah nakon
jutarnjeg buaenja. Bilo je izuzetno tesko doci do slike ove
licnosti, ali je veza sa Spaunom dala resenje. U slucaju sa­
mog Suberta, posmatrajuei na okultnom polju i pokusava­
juCi da nesto definitivno naaemo, imamo oseeaj da nam on
izmice - ako mogu tako da kazem. Nije bilo lako doei do
njegove prethodne inkarnacije; stalno mi je izmicala.
~ \). '!..lT~IJ)~~U (.A."D~ ~ S l\ [).tt~~( ~.J. flf'iQ.. 't~V'D 10.1"
t(elll)(
ilslLft.'tlo ";)'1., Lc.~ YiA.,. pu.., I U lvi.~"" SA ~ "0\.6h'It"ukf'\ ,~
Ul.v~ ~5
\ rJ)\HolS \9~l.I"'- """"'- t"'i. ",~"kO ~\II'lo \ l"IIltt ~~ ~\O
tYf~""\tA1 . • D -
.\L)~~Ic~ lbGI'I: :loQ... ~ ~~ \.( UO\lO) I 1-l W:II.MI'I c:..\.,, \.A..oc"~a. Nota. &11:1
t\..\e~N t\'AJ\(I\kll,"""'i, Vl i~ ~)~J'CC"'1 1\ \ 1\'u..~ """" 1\ 1'-1 \.., *"" I't • •••
~ ~PftUII ?5.. £10 I"CnJ.{/q.~ fdHAGtl C ,:tl.~£t n..t \ !(cl>1 J£ ;lO ?I'\U 0
/\ SIO ,.V~iftN N~~cAf'tI D{v,.tA f)1)£lA \.) u.~ I t((. ";,ttN.tl.l n.l.t N~l..tOU~
(, 0 ~ lIJ" l t-A sI.( 1l,'io4.11> U't, J ft Il" •
I- MIA. Lt !~I\ u,.,.r s~ 10(.( ~~ \P § I.l/;. ~L (
\ t~ft4I\"'" 0.,," 6~ ~{)'-D~. ~"'~ ft~ ~~ 1.4 'Ilu~l.~ l"'IA"fLM~W( Juh~A.T
(k./tO k"tU.A.~111l"" cMUIO IA~~ ~l\tt(H 06 ~~HLo C;; ~~l'ltl1""'t~~ Vj.A:I).tMjl . S'''Wl'' .
.
T o je zaista, m ogu reci, u suprotnosti sa sudbinom l On(
Subertovih dela nakon njegove smrti. U vreme smrti nje­ istan
gove kompozicije bile su malo poznate; malo ljudi je culo kultl
za njega. Nakon prolaska izvesnog broja godina, medutim, p elo
postajao je sve poznatiji i poznatiji, sve dok se nije sedam­
desetih i osamdesetih godinayroslog veka, pocelo sa izda­ st av!
vanjem novog dela Franca Suberta svake godine. To je d ove
vrlo zanimljivo: neocekivano, posle smrti, Subert je postao ciji 1
jedan od najplodnijih kompozitora. Novi radovi su se sta­ prIm
lno pojavljivali. ne-II
Medutim, kada skrenenlo duhovni pogled sa SUbe­ I to .'
rtovog zivota u XIX veku na njegov raniji zivot, tragovi skon
nestaju; nije ga lako pronaci. ziv01
S druge strane, relativno je bilo lako uci u trag ba­
ronu fon Spaunu. I ova linija takode vodi do VIII, IX veka, m oz~
u Spaniju. Tada je ziveo kao izuzetno mudar kastiljanski arab
vladar. Bavio se astrologijom i astronomijom na nacin nove
uobicajen za to vreme, praveci i popravljajuci astronomske kada
karte. U izvesnom casu svog zivota on je moran da bezi iz saml
svog doma i nasao je utociste medu onima koji su u to u toj
vreme bili najljuci neprijatelji naroda Kastilje, naime medu pustj
Mavrima. nese
Bio je primoran da tu ostane prilicno dugo, tako da i sto
se sprijateljio i zblizio sa jednim Mavrom koji se kasnije vene
inkarnirao kao Franc Subert. Ovaj kastiljanski vladar sigu­
rna bi propao da medu Mavrima nije bilo ove tanane duse
DiriJ
koja ga je prihvatila. Njegov zemaljski zivot bio je na taj
vrati
nacin prilicno produzen, na veliku radost obojice.
r eso'
Ovo sto yam sada govorim daleko je od bilo kak­
p r ou
vih intelektualnih mudrovanja. Ukazao sam na to kakav je
rado
bio zaobilazni put kojim je islo istrazivanje. N a ovom zao­
bilaznom putu dosao sam do cinjenice da u Francu Subertu
osnc
funk
imamo reinkarniranog Mavra, nekog ko u svom zivotu
medu Mavrima skoro da nije ni imao prilike da neguje mu­ z ako
zikalnost, ali koji je, s druge strane, bio naklonjen svemu
2 9 Nel<
onome sto se u arabljanskoj kulturi moze naci od umetnosti onsre

126
 !~I ~CL "" 9. no~~~u. ~ fl!tU.A... i'll/tIP .... J.PItNtH. ~N

iJ<t... ~ .... b~~ l,o V'ft-O u,. S U \A..O b 111. t\ I-ilt u.(,1\ \ tJ.t kA. UIL" "'- JPIt· .

f.iSlW) ~1i(V)1.~ ""I'~ a ~~I/)O .M.u1:..\Uo,", \l'U '>~ ,kl't-oO

f (j..{ t ()h~ ~ 91\ ~\ .'il~~ tJ.1 t. JI M~ G "I'f.)' ,

i onome sto neeu nazvati lstancanim "misljenjem" , vee pre

istancanim "mozganjem", sto je zajedno sa arabljanskom
kulturom doslo iz Azije, proslo kroz Afriku i konacno dos­
pelo do Spanije.
Tokom te inkarnacije ova licnost razvila je jedno­
stavnu, skromnu, ali opet odvaznu mekotu duse koja je
dovela do umetnicke, snolike fantazije u kasnijoj inkarna­
ciji kao Franc SUbert. S druge strane, ova licnost bila je
primorana da ucestvuje u sukobima izmeau mavarskog i
ne-rnavarskog stanovnistva Kastilje, Aragona i tako dalje.
I to je bio uzrok prigusenih emocija koje su kao pod priti­
skorn izbijale - ali sarno u izuzetnim prilikama - tokom
zivota u liku Suberta.
Bas kao sto poslednji zivot Fridriha Teodora Fisera
moze da se razume sarno kada ga posmatramo u okviru
arabizma, isto tako sustina Subertove muzike, narocito os­
nova mnogih njegovih pesama, moze da se shvati sarno
kada sagledamo - nista nisam iskonstruisao, to proizilazi iz
samih cinjenica - postojanje neceg duhovnog, spiritualnog
utoj muzici, neeeg azijskog sto je neko vreme bilo obasjano
pustinjskim suncem, a sto se razbistrilo u Evropi, sto je pre­
neseno kroz duhovni svet izmeau smrti i ponovnog roaenja
isto se kao nesto sustinski ljudsko, daleko od svake drust­
vene izvestacenosti, rodilo u siromasnom ucitelju.
Treca lienost 0 kojoj smo juce govorili je E ugen
Diring. To eu sarno ukratko navesti, jer se uvek mozemo
vratiti na ove stvari. Eugen Diring me je posebno zainte­
resovao zato sto sam kao mladie bio prilicno zaokupljen
proucavanjem njegovih dela. Bio sam ocaran njegovim
radom u fizici i matematici, posebno raspravom Nova
osnovna sredstva i pronalasci za analizu algebre, racuna
funkcija i pripadajuce geometrijt!9 i njegovom obradom
zakona za odgovarajuce tacke kljucanja. Bio sam uzasnut

Neue Grundmittel und Erfundungen zur Analysis, Algebra, Funkti­

29
onsrechnung und z u ehbrigen Geome.tri . . . ~. ' ,;
Ilt: I-trt.. .l ~ ~ IL"'Ii) v~ f ~ £SH.t ~ . ~ t--t \.t.A J ~ M. ~ d' lA..
tJ.~~\))cu.r-lO S:')~~I\$.)~ NI\ hl\..~e,t't-l\t1 J\'~ ) i. I ~ 7J,)tC ;)~ e,tO 127
p(L.V)"i, ,No kP'r...I\...Jo.( ( "L."t f'l. .i vt'S ~ fl...'\ • - u.. i\7:) 'f-v.-Vt \. t.\ I H If ..., ~ ~t Co
~~l?<bc.....OC, .r "i'JO u~ r>Cb"~':>I\""'O f ut.l1J'llS>U.,,,, "ul'-\,(''i:..11 It ~ '1­
M2Jb\s"\I\..\\.o "" € : ,v.IlI\P ~'t"-o }.t (lA..~.r~tUJ.'i) kll:dl 1.)\11~'j)II~.l '~\'Tt k., M",,;..o.-_
knjigom kakva je 0 stvarl: zivotu i neprljateJju;'W k oja je
neka vrsta autobiografije. Bilo je tu neceg uzasno samoza­ vreme.
dovoljnog, san10zadovoljnog do genijalnosti, da ne pomi­ f nu ta<
njemo one sto se javlja u potpuno zlonamernim pamfietim a
kao sto je Precenjivanje Lesinga i njegovo zaJag anje za stavio
Je vreje. 3J S druge strane, n10gao sam da se divim Diringovoj cnije, r
/storlji mehanlke sve dok su bile prisutne sarno kandze, a sveta ­
ne citav lay. Meoutim, u tom radu bilo je neceg neprijatnog; vnu, If
Ima v(
za jednu istoriju mehanike, bilo je previse price u vezi sa
sveton
gospooom Helmhole; uvrede su pljustale po H e rm anu
rlngov
H elmholeu, ali naglasak je bio na ogovaranju koje potice
uradi i
iz krugova oko gospooe Helmhole. No dobro, takve stvari
njih bt
se desavaju; ogovara se u svim mogucim krugovim a. Ogo­
javljajl
vara se i u antroposofskim krugovima. Dakle, kao sto am
biti to]
rekao, prosao sam kroz svaku nijansu osecanja u vezi sa kao d,
Diringom i njegovim delom: duboko postovanje, priznanje, raze. (
kritiku, iritaeiju. Sada razumete zelju da na osnovu pret ho­ u stva1
dnog zemaljskog zivota otkrijem kako su se razvile ove erte. jedljiv
Ovde takooe nije bilo lako i na pocetku - necu da odbaci
krijem - slike su bile varljive. Kada se covek upusti u takva v e no l
istrazivanja uvek se dobijaju svakakvi utisei, a ponekad antipa
takooe strasni utisei. Sedeo sam jednom za stolom u jed­ predst
nom kafeu u Budimpesti oko koga su bili okupljeni ponovo onda ~
utelovljeni Josif II, Fridrih Veliki, madam Pompadur, Se­ vesnOj
neka, vojvoda od Rajhstata, Marija Antoaneta, a zatim je k o ji je
u toku veceri prispeo Veneel Kaunie. Za sve te ljude za gacija
tim stolom bi se pomislilo da su bas oni. Varljive slike na­ obicni
staju vrlo lako kada ljudi mudruju ili pocinju sa nekakvim flnga.
vidovitim neredom da rade te stvari ili slicno. Dakle, cesto Ij udi ~
sve zavisi od toga da se zapocne od onoga sto je, u stvari, sot, S
najvaznija tacka u nekom odreoenom ljudskom zivotu da W iess
bi se doslo na pravi put. U slucaju Diringa proteklo je dugo druga
sv eta
pony
30 Sache, Leben und Feinde.
Jao u
31Die Uberschiitzung Lessings und dessen Anwaltschaft fur die Juden.
slozil(
128
 vremena pre no sto sam uspeo da nadem neku stvarno va­
znu tacku.
Postupak koji sam primenio bio je sledeci - pred­
stavio sam sebi sve ono sto mi je kod njega bilo najsimpati­
cnije, naime njegovu materijalisticko-mehanicku koncepciju
sveta - materijalisticku, ali opet, u izvesnom smislu duho­
vnu, intelektualno duhovnu. Razmisljao sam kakve sve to
ima veze sa ogranicenim svetom prostora, ogranicenim
svetom vremena. Iznova sam za sebe sagradio citavu Di­
ringovu koncepciju sveta. To nije bilo tesko. Ali kada se to
uradi i kada se ponovo pogledaju ranije inkarnacije, vidi se
njih bezbroj i opet smo obmanuti. N e nalazi se nista bitno,
javljaju se bezbrojne inkarnacije, ali, naravno, ne moze ih
biti toliko. To su samo odblesci sadasnje inkarnacije. To je
kao da imate punu sobu ogledala, pa vidite bezbrojne od­
raze. Onda sam poceo intenzivno da razmisljam: kakva je,
ustvari, Diringova koncepcija sveta? ,Odbacio sam svu za­
jedljivu kritiku, uvrede i takve nevazne stvari. Sve sam to
odbacio i koncentrisao se na ono sto je stvarno velicanst­
veno u toj koncepciji sveta, sto mi je kao takvo uvek bilo
antipaticno, ali sto me je, zbog nacina na koji je to Diring
predstavio, privlacilo. Sve sam to sebi zivo predstavio, a
onda sam pokusao da jasno predstavim stvarnost. Od iz­
vesnog doba svog zivota on je bio potpuno slep. Covek
koji je slep ne vidi svet i njegova slika sveta sasvim je dru­
gaCija od slike coveka koji vidi. U stvari, obicni materijalisti,
obicni mehanisticki mislioci, potpuno se razlikuju od Di­
ringa. U poredenju sa njima Diring je bio genijalan. Svi ovi
Ijudi koji su izgradili koncepcije sveta, Fogt, Bihner, Mole­
sot, Spiler, Visner (Vogt, Buchner, Moleschott, Spiller,
Wiessner) i ostali - skoro svi - sa njima je stvar sasvim
drugacija. N acin na koji Diring gradi svoju koncepciju
sveta je sasvim drugaciji. Takode mozemo da vidimo da je
poriv da da odredeni oblik ovakvom pogledu na svet posto­
jao u njemu i pre no sto je oslepeo, sto se stvarno u njemu
slozilo tek onda kada je izgubio vid i kada je prostor oko

129
~ ~uc.v.t b(IUN ~

l,(.or-t\t'iltl>1'-t1;)
.aLO

\" I.(.tl.to Lc.LAI. 'jl ~ rJ ()~

dt l/-llV\fU..tltt.;,.... '~ D~~
S 7'{tA tJ.c..1 (t (.(.IA.P (~,) \.J.
U.Lt~~It'LA lv~ h.l\.(ct I l(,<..~At£.r 1\ l.<Jtll'{'~ IH rn"e~t.A
9. :n'Ot/)~'&A ,.. ·P,t(/A,n/t<} ')S
\ t ;'-0 ~N.~ <!..~u.I.ll! kc4/f:!E

1"< ,~ \toQIt.A G 1'lA.I\ \~H.'t.hl..( tt-Lft{ u.c.r.:.( ('of 6<L(

I

"
~(V't£> '::>ce \...A..
/
* MILt·
ll<tLl
li...~t
~ M...t..c.c,(J)Slt.re'f~~~ ~ ()N.lH ~(8~ I!> Il.l (lll.ehlr .sc..(l.u'i,-h'AL,Jl.~tiIJ'IIIJJ'"tk~ (') (.l j'I
k.
njega pas ao taman, -jer pririeipi na osnovu k ojih D iring v'
j) \ .
N..o.r~
gradi svoju koneepciju sveta pripadaju, u biti, mracnom z iVo
prostoru. Zabluda je zamisljati da je to delo coveka koji krada s
vidi.
Razmislite sarno 0 tome. Kod Diringa je to savrsena izraz "]
istina. I drugi ljudi su razvili takve koneepcije sveta, ali kod slja n aj:
D iringa postoji razlika: kod njega je to istina. Drugi vide i ovih nc
grade slike sveta kao da su slepi. Diring jeste slep i razvija Moze i:
koneepciju sveta kao neko ko je slep. To je zapanjujuee! veza lZ
Ako shvatimo sta to znaci, ako posmatramoovog coveka, osecaj
znamo da je ovde neko ko je u dusevnom razvoju kao slep, karaktt
neko cije glediste postaje mehanisticko zbog njegovog sle­ lako nc
pila - i onda ga nalazimo. N alazimo ga u vezi sa pokretom nja. Cc
u Istocnoj erkvi, oko VIII iIi IX veka nase ere, koja je u reci ko
izvesnom periodu bila ikonoklasticna, koja je rusila sve
slike i ikone, da bi ih onda kasnije ponovo postavljala. Po­ kak o il
sebno se u Konstantinopolju vodila borba izmedu onih bi bilo
koji su bili za upotrebu slika u religiji i onih koji su bili ucen os
protiv. Ovde nalazimo licnost koja se kasnije rodila kao vee an
E ugen Diring, koja se strasno borila - a bila je dobar borae b i vole
- za kulturni zivot bez slika. Tako da mozemo da kazemo je pret
da ovde u cisto fizickom sukobu, mozemo da vidimo sve covek
ono sto kasnije nalazi svoj izraz u njegovom izrazavanju. sk oli g
N esto mi je bilo neobicno interesantno. U drugom sam bi
delu njegovog rada 0 Julijusu Robertu Majeru pojavljuje tre coj
se neobicna rec. Covek prosto vidi citavu stvar! U ranijoj s toik, ]
inkarnaeiji, kada je Diring bio ikonoborae, imao je pose­ lzzem
ban nacin vitlanja jataganom, krivom sabljom koja se vee
tada isprobavala i razvijala. U knjizi 0 Majeru - ove stvari m n oge
se cesto, kao sto znate, preobraze u slikovite detalje - ot­ g ova r
krio sam jednu rec koja se prosto slagala sa jataganom. m edut
Bilo je to poglavlje u knjizi koje je naslovljeno "Sehlieho­ semln;
logisches,,32. "Spletkologija" u nemackom univerzitetskom
IX vel
32 Schlich, nem. lukavstva, spletke, smutnje, smicalice; schleichen reni ik
(schlich, geschlichen), sunjati se, prikradati se, iCi necujno. stoickl

130
 blll...tut)£ U. JAJ1 tL~ lG'l t,lO lkO~O ~61\..A'C. t 6G"lA\t,. .pJ\...tJ11 If ,

fl.tL\Q\f) St..tU-tg\,t~i\."'AolLl"O U . SA !hV1£..tu..t1" 1-<.1\ 0~~O '

l(.\S:){ ~~ 'i.~ ~t\M () Pt rJ I ~ k 1\~"\..c."j"C;,.tL M ~I ~t ).t~ ~ .

C~l~'i1 fD ~AelA1t.t kl'(tAP t-t0~A, ' U. J\(..t..O ~It't'l. ' " ... "f)lll-ltJ ~ • .,

~ \. k. ,,~.tO ~It~ ' ',.to 11, ~ ~ 't. I tJf(:~ IlAlAC(.)( ~~ k11-11\ \) (,P:l1.~ .1A t,..a 1 .

ZlV ~C,J~ ,..h~ \.l. fl~ lame g , e' se vesto~ u a ara, gde se pri­
krada sa strane, to je spletkologija.
D iring kuje rec "Schlichologisches" kao i zanimljiv
izraz "Intellektuaille" sto podseea na "Kanaille". On izmi­
slja najraznovrsnije reci. Kao sto sam vee rekao, na osnovu
ovih naizgled nevaznih stvari, moze mnogo da se otkrije.
Moze izgledati paradoksalno, ali covek ne stize stvarno do
veza izmedu razlicitih zemaljskih zivota ako nema oko i
oseeaj za ovakve znakove. Svako ko ne moze da razazna
karakter coveka po naCinu na koji on hoda, kako gazi, neee
lako napredovati u stvarima kakvim se bave ova predava­
nja. Covek mora prosto da vidi zamah jatagana pretocen u
reci koje je u sledeeem zivotu iskovala ova individualnost.
Diring je uvek vredao naucnike, "pametnjakoviee"
kako ih je nazivao. Govorio je da bi bio zahvalan kada ne 1
bi bilo vise uvazenih imena koja bi ga podseeala na drevnu
ucenost. On ne zeli logiku, on zeli anti-Iogiku, ne sofiju, .
vee anti-sofiju, ne nauku, vee anti-nauku. Izricito kaze da
bi voleo da sve nacini "anti". Medutim u inkarnaciji koja ..
je prethodila onoj u kojoj je bio mahniti ikonoklast, ovaj
covek koji je masno vredao svaku ucenost, pripadao je
skoli grckih stoika, bio je stoik. U starom veku Diring je
sam bio ona vrsta ljudi koje je toliko zestoko vredao. U
!reeoj inkarnaciji unazad, bio je filosof, stavise filosof­ I

stoik, prema tome neko ko se u izvesnom smislu povukao

izzemaljskog zivota.
Ono sto mi je prvo palo na pamet bilo je da su se
mnoga Diringova misljenja iIi bolje forme u kojima su nje­
gova misljenja bila izrazena, mogli naei kod stoika! Stvar,
medutim, nije tako jednostavna. Mogao bi se odrzati citav
seminar na temu: forme Diringovih misljenja i stoici.
Tako prvo dolazimo do vremena ikonoklastije, oko
IX veka nase ere na istoku Evrope, kada je Diring bio vat­
reni ikonoklast, a onda u III vek pre hriseanske ere u period
stoicke filosofije u staroj Grckoj.
* U.
Q~.'t\:>'O"-~\.4. ~J\(J~ 6.11.~ 'i)'IU~';)i tile> \t.u>Ftoi){)t\i'tC,trt...\
~ .1N.v..1I..M~C.~1 ''\rll\~ttl) '£\\11,0 ~~ t.c.. '!I."\~~\,(, ,,, rlll.~~ ,,\J1I~ 131
l t1llO , t c.. A.. t. ~ \ ll't> \ c:. t.c"\ 1=-1 ~o ~ . • 0 ~ t ~ "M b" \.\ \ "t-I,/') ~ ~
J »-0,", ,n'\. \ l \. V\ t o\l\..tlA.J\.O Ie ~tk""")G It.cs (. ~ I\N) ~.
 cr'. ,~.",-~~~~"'t..

bwuc. ~ J.!~l(" b,,~ t-tH ff'0lLt (f~(}LA~l() s£ ''t ~lVi~ l It Yo11llctll ~ tE.

oi)JJ'i..~ d'1) Nt~t ~~otH.o i)~ %A illJ'Ql") ION f.J..t. ~~~, •

)

~ f\.cf\.l" V) INn .t t.b ~p 1(..0 . e t-l n h~ pc>lt~ 1.1..\1) ~ (11.U.~iY\( 'l- ) ! ( L ~f(""t- ~ \A.l itS
li 0 <;. P~Gl.~O~ ~I\ .1I\1~( - ,,~ )~ ~lO PAo'h\J Sv'i~"'"
- , ... ~i- ...... • f' t~~~··"; .....~,z /~
8\ C) ~i ~~n" t(JII::­
",,~,-,. , . \:

Zaista je potresno da se ovaj stoi ,Kojl ne trazi ni­

sta od zivota, koji se uzdrzava od svega sto nije apsolutno
neophodno za zivot, odrice zemaljskog ocnog vida u dru­
goj od kasnijih inkarnacija. Time on prikazuje istinu, jer
ilustruje na velicanstven nacin slepilo modernog pogleda
na svet. .
VIrna
Kakav god da je stay prema Diringovoj koncepciji .
lzves:
sveta, potresno je da je Diring personifikacija onoga sto
kroz
koncepcija sveta XIX veka stvarno jeste; on tu istinu izra­ rizicr
zava kroz samog sebe kao coveka. Stoik, koji neee da se vezal
suoci sa svetom kakav on jeste, postaje slep; ikonoklast,
covek koji unistava slike, koji ne trpi slike, pretvara isto­ opho
riju knjizevnosti i poezije u ono sto ona postaje u Diring­ ljudi
ovoj dvotomnoj knjizi 0 velikanima knjizevnosti, gde ne ukaz
sarno da su Gete i Siler omalovazavani, vee gde protuva nacIJ
kakav je Birger33 moze da igra istaknutu ulogu. Ovde nala­ d a k.
zimo istinu 0 onom sto se na drugom mestu lazno prikazuje. vim 1
Jer ljudi tvrde d a mehanisticka misao, materijalizam druge a pstI
polovine XIX veka, vidi To nije istina, jer materijalizam drug
ne vidi, materijalizam je slep. Diring ga predstavlja onak­ t eles
vim kakav on jeste. mate
. Tako je jedna reprezentativna licnost, sagledana u mest
pravom svetlu, primer svetsko-istorijske karme, karme
civilizacije kako se ona predstavlja svojom koncepcijom citav
sveta u drugoj polovini XIX veka. ckog
U sledecem predavanju nastavicemo dalje sa ovim od c:
stvarima. uticl
..l ~\jl Kltl-£. h~ -;\~ '"i~~f.{.O.w­ n er a
1\ ~q. vVl~t...A lVVli.T2.A, bi\.1ut..
~1:t-t~L j) . ~* \1\ 'b I. ~ ­
vnu ,
~ )-l.l)~ LSi/Al'\ :- 'I""t\ 'l-,u:~­
N. o~" )J.t. \f\ P, • &M A ? ~
se la
l LIA ~SI" t j) ({\. t,.l t) i>t. ~to... fJlf)
pazr
Ti.. ~ft't~oS'il - lA.1t-O C>\\J~'

l'~ \IL GN J-Itr)A u.s tJ)~ fH.I'Y~~

zam
YJ '-'(A ''i p., I ,. fI..it t v tlH~ V"<=\

t L;~11 t U> l~-tM o!n \ Ij- , \oM ~ '-'-~ v azr

n eki
33 Gotfrid A u gust Bir ger (Gottfried August B urger), 1748-1794. cfa
~ ~lt\'~\.1>\.~~~ 1>'Y ~~.\::)\.
' 'tS3 ~~<t.,'h ~ ~~~~ . tela 1
132
 U ovim predavanjima govorimo 0 karmi, 0 pute­
virna ljudske sudbine. U proslom predavanju proucili smo
izvesne veze koje rasvetljavaju nacin na koji deluje karma
kroz razlicite zemaljske zivofe. Odlucio sam - mada je to
rizicna odluka - da govorim detaljno 0 ovakvim karmickim
vezama, pa cerna danas nastaviti sa nasin1 posmatranjima.
Videli ste da je govoreci 0 karmickim vezama, ne­
ophodno pomenuti mnoge pojedinosti iz zivota i karaktera
ljudi, koje inace mogu da se previde. U slucaj ~ Diringa
ukazao sam na to kako telesna osobenost u jednoj inkar­
naciji postaje odredeno stanje duse u sledecoj. Cinjenica je
da kada se krene kroz duhovne svetove u potragH za pra­
vim bicem coveka, duhovni svetovi pocinju da gube svoju
apstraktnost i postaju puni snage, deluju podsticajno. S
druge strane, telesnos(, sve ono sto dolazi do izrazaja u
telesnoj prirodi coveka, gubi, moze se zaista reci, svoju
materijalnost, dobija u duhovnom znacaju i stice odredeno
mesto u povezanostima Ijudskih zivota.
Kako, u stvari, deluje sudbina? Sudbina deluje iz
Citavog bica coveka. Ono sto covek trazi u zivotu iz karmi­
ckog nagona i sto mu zatim dolazi u obliku sudbine, zavisi
od cinjenice da sile sudbine, krecuci se od zivota do zivota,
uticu i uslovljavaju i sam sastav krvi i regulisu delatnost
nerava; njihovom delovanju pripisujemo takode instinkti­
VilU osetljivost duse prema ovom iIi onom uticaju. Necemo
se lako snaci u dubinama karmickih veza ako ne obratimo
paznju - dusevnim okom, naravno - na odredeni maniri­
zam Ijudi. Verujte mi, za proucavanje karme isto je toliko
vazno biti zainteresovan za neki pokret rukom kao i za
neki genijaini duhovni dar. Isto je toliko vazno da mozemo
da uocimo - naravno, sa duhovne strane, sa strane astralnog
tela i Ja - kako covek seda na neku stolicu, kao i da uocimo,

133
 recimo, kako izvrsava svoje moraIne obaveze. A ko je co­ lZVU(
vek sklon mrstenju, nabiranju obrva, to moze isto tako biti stvar
vazno kao i to da Ii je smeran iIi nije. U OV
Mnogo toga sto u obicnom zivotu izgleda nevazno, d uhc
postaje od velike vaznosti kada pocinjemo da posmatramo
sudbinu i kada primetimo kako tka mrezu od jednog zi­ pred
vota do drugog, dok mnoge stvari u ovom iIi onom coveku, msk,
koje su nam izgledale posebno vazne, gube znacaj. vren
Kao sto znate, nije uopste lako obracati pravu pa­ lZJU:
znju na necija telesna svojstva. Morali bi nauciti da ih po­ te fi
smatramo. Naravno, ne bi trebalo da uvredimo nekoga ­ Evr<
kao sto cemo to sigurno i uciniti ako posmatramo sarno snaz
posmatranja radi. To se ne sme dogoditi. Sve mora doci pad]
samo od sebe. Kada smo, medutim, uvezbali nasu paznju, sukc
individualna svojstva se pokazuju kod svakog coveka, po­ zaJe l

sebno ona koja se mogu ubrojati u tricarije, ali ipak su od d uh

izuzetne vaznosti za proucavanje karme. Istinski duboko Je p
posmatranje coveka, u odnosu na njegove karmicke veze, dok
moguce je samo tada kada mozemo da ukazemo na ova jedr
karakteristicna svojstva. I O VI

Pre nekoliko desetina godina, filosof E duard fon njih

H artman 34 bio je licnost ciji mi je duhovni ~ivot, kao i nje­ d uh
gOY spoljasnji zivot, izgledao izuzetno interesantan. tra,
Kada sam hteo da proucim Hartmanov zivot, na k ad
. .
nacin koji vodi do sagledavanja njegove karme, morao Jezl
sam sebi da postavim pred dusu ono sto je od vrednosti u veli
t njegovom zivotu otprilike ovako: Eduard fon Hartman,
"W
filosof nesvesnog, eksplozivno je delovao na filosofiju, ali bile
mislioci XIX veka - izvinite sto zvucim kao kriticar, mada Jezl
ne mislim nista lose - primili su ovo eksplozivno delovanje zite
na polju duha, izuzetno ravnodusno. Ljudi X IX veka, a tu, pru
naravno" ~kljucujem i XX vek koji je ·poceo·, jednostavno un
nlsu' mogli -da se probude; nemoguce ih je 6ilo razdrm ati i grn
.. ;I' ........ • ...,' 1 • '. . . ­
lja,
bi,
34 Eduard fan Hartman (Eduard vall Hartmann), 1842-1906. Nemacki
filosof. nnt

134
izvuci i? nEpovog f~~gr:: ~~.ic~_~g s tav a,. pt;e.l1!a ~yem.u ~to
stvarno iznutr~ I? okr.ec~ "svet. N.ema p ikakvog ent~ziJ.azma
U ovom fiegmaticnom dobu- - fIegmaticnom u odnosu na
. - ' :\. .. - - f ~ ~... ... . ~. ... .

duhovI1i ziv_ot.
Dacu yam jedan primer. U jednom nedavnom nizu
predavanja koja sam odrzao, opisao san1 susret izmedu ri­ _
mskog sveta i sveta germanskih naroda u vreme seoba, u
vreme kada je hriscanstvo tek pocinjalo da se siri na sever
iz juznih regiona, iz Grcke i Rima. Treba samo da zamislite
te fizicke pretke danasnjeg stanovnistva Srednje i Juzne
Evrope i dobili biste izvestan utisak 0 silnoj unutrasjoj
snazi koja je nekada podsticala ljude u svetu na delo. Pri­
padnici ovih gernlanskih plemena sa kojima su se Rimljani
sukobili u prvim hriscanskim vekovima, znali su da zive u
zajednici sa duhovnim silama prirode. Stay ovih ljudi prema
duhovnom bio je sasvim razlicit od danasnjeg; kod vecine
je postojala jos uvek instinktivna teznja ka duhovnom. I
dok mi danas uglavnom govorimo fiegmaticno, tako sto
jedna rec sledi drugu, kao da govor ne sadrzi nista stvarno,
ovi Ijudi ulivali su ono sto su dozivljavali, u reci i govor. Z a
njih su naleti vetra bili fizicka kretnja, ispoljavanje duse i
duha, bas kao da covek zamahuje rukom. U udarcima ve­
tra, u lelujanju svetla na vetru, videIi su izraz Votana. A
kada su te cinjenice prenosili u govor, kada bi ihpretocili u
jezik, prozimali bi svoje reci svojstvom onoga sto su dozi- ..
veli. Ako bismo to hteli da izrazimo savremenim recima:
"Wodan weht im W inde " (Votan vije u vetru) - a reci su
bile skoro iste u starim vremenima - onda bi se u samom
jeziku ogledalo podrhtavanje i uskomesanost vetra. Zapa­
zite kako ovo neposredno ucestvovanje u zivotu i silama
prirode, podrhtava i kako se kovitla u recima, kako se uliva
u njih! Kada bi covek tib vremena pogledao ka nebu i CUO ,
grmljavinu kako tutnji i urlice iz oblaka i kada bi iza grm­
Ijavine sagledao odgovarajucu duhovnu stvarnost, izrazio .
bi citav dozivljaj tako sto bi rekao: "Donar drohnt im Do­
nner" (Donar tutnji u grmljavini) - tako mozemo da cujemo,

135
*" JciPItlItJl.l>, .
lI.
l( ~ . li'tll.')~lkA. r{l\fI...£:>f':) 1 tl\.~~(~ ~t.t+lJIlPf ~lL.l S~ If sV"'£~( (Lt;- buHOIf(~
t /'b 4 t.& i?M~'ltvVtt..t Lt.~ IU >'i.~C: t . ,,, ( M'i,(..: lYJot:dVJ WEHr
f»t U)lNQ!~ VOTAN ,J\,t. u '\I) i. 't/tL.l , t . "rL-IJ-V)~ - ~QNfllt bfLDI-{f\.LTln pO­
~N"""n... -) ),0 NAn... 11.\.;1'-1)1 u. c"tlI'tL)AVI"',. '!..t ~'WOl.1l. - ~tL\ ~\,)JtN(.i ~~ ~"j"'::':'
*
~
\
u
.s\!
CIU Sl~\"," t'--"OS ~" &M~I\I1A JA ItIMl.h1N/~/Jl pc(>~~t>u j~ TI~ovl W\.~"t n~ Jfiroll" \,1.1

p rene seno na moderan jezik, reci koje jos uvek nose oOJek n 1J:"
drevnog govora. A isto kao sto su ovi ljudi osecali duhovno
u delovanju prirode i izrazavali to u svom govoru, tako su -
sazn
zivO"
isto izrazavali dozivljaj Bozanstva koje bi im pomagalo u pruz
bici, koje je zivelo u njihovim udovima i citavom njihovon1 Vl m (
ponasanju. Pred sobom su drzali svoje mocne stitove, ur­ m on
lajuci ratni poklic i duhovi, dobri iIi losi, jurnuli bi u reci u ltl
koje su se orile. Dok su jurisali sve su to izrazavali pokli­ -
ljske
cern: "Ziu Zwingt Zwist" (Ciu sili na sukob). Izgovarano b-lisk
iza stitova sa borbenim besom i strascu, bila je to prava d a S{
. oluja! Zamislite krik koji se izvija iz grla hiljada ljudi iza nJerr
. stitova. U tim ranim vekovima, kada bi juznjaci dosli u u sva
dodir sa plemenima Srednje Evrope, borba nije bila ta .----:-'
v red
koja je odlucivala 0 ishodu. Ne - bila je to ova mocna rika
go vo
koja se obrusavala na Rimljane. U tim vremenima to je
ogro:
Ijude sa Juga ispunjavalo uzasnim strahom . Kolena su kle­
Tern.
cala pred "Ziu Zwingt Zwist", pred rikom iz hiljada grla
Z em
iza stitova.
Mozemo reci da su ti isti ljudi prisutni i danas, ali
A li k
da su postali flegmaticni! Mnogi danasnji ljudi su u tim
stvar
proslim vremenima urlali iz petnih zila, a sada su potpuno .
Ima I
flegmaticni. Usvojili su stay tipican za XIX i XX vek. Ali
I kada bi ti ljudi mogli da se vrate u dusevno stanje koje ih
to je
je tada nadahnjivalo na urlanje ratnih poklica, osetili bi da
u sadasnjoj inkarnaciji treba da stave na glavu nocnu kapu, n acir
zato sto ova ravnodusnost iz koje se ljudi jednostavno ne mora
mogu trgnuti, spada pod nocnu kapu. Tome je mesto kre­ noloJ.
vet, a ne popriste ljudskog delovanja! m a lo
O yo govorim sarno zato sto zelim da ukazem na to ozna
koliko je bila malo Ijudi Hc~.rtma.q9,yog vrem~na koje je Je l Zt:
~od,1~'iIl3I'ilo:.~;p.~(I;.~. ~ .

mogla da pokrene onakva e sp ozivna sila kakvu sadrzi

. ....
onos
ilosolIja nesvesnog. On je, kao prvo, govorio kako je sve­
snc5 u cove u , citavo njegovo svesno misljenje, od manjeg
znacaja nego ono sto nesves.rlo deluje i tka u njemu kao sto 35 Artl
to cini u prirodi, i nikada se ne uzdize u svest. 0 vidovitoj filosof
36 Phii
imaginaciji i intuiciji Edua~d fo~n Hartman nije znao nista,
37 Das

136
 *. 'Kl)\.l.... n.b tOr-.! ttf\J\.T\-tJ\N u ctVlj\<n f(~~l~1 f-{~S\J)~~~oG ICItVDv{
tL~1AJ) ~~ 1-t~V"'~~I)«i trJ'/'t(tl NIlt.J\~~ c-. "'~'V>~~~t>M,~.l\l.l~.r~~~
Covl~~ !)~ #<kt.D t <~A ~m"'(O I It ,r..{ UV\£..S'~o #\.t.k( 0 vc.S~, - 1"'- t IT}-t~
\ ~1\'ltJ.() u. .t\JY}tTlA. "'~~ ~A Du.!)! tJ~Sv)~SI'(~. ~",,\\,).}t... ~~
SV1\~.1.l \..t~~i.. ~l"(kO, JJlt-JeOQ.l K~Cu..~l jV'\')~"", ~ o~ n.~o"I~"
I,U..t('''r<'~ e,t1"f\Vz. '2.tr<At,)Sol(t Eool.UCH~.' l') . ~(IJ((,t'l;"c(JA ')'i:. &~t.Vi\.t)iJ)#., .
nije znao kako nesvesno moze d a Qrodre u sferu ljudskog
-sazfianj a. D akle, on tvrdi da sve ono sto je bitno u svetu i u
~.

zivotu ostaje u nesvesnom. Ovakvo rasudivanje, medutim,

pruza mu osnovu za njegovo glediste-da je svet u kome zi­
virno najgori moguei svet. On je otisao sa svojim pesimiz­
mom jos dalje od Sopenhauera 35 i dosao je do zakljucka 'da
kulturni razvoj mora da kulminira unistenjem citave zema­
Ijske evolucije. On ne tvrdi, ·rekao je, da ee se to dogoditi u
bliskoj buduenosti, jer onda ne bi bilo dovoljn<? vremena
da se primeni sve ono sto je neophodno da se sa unistava­
njem tolik o daleko ode, da od ljudske civilizacije - koja je
u svakom slucaju, prema njegovom stanovistu, ionako bez­
vredna :: ne ostane nista. I on je sanjao - naci cete to u nje­
govoj Fiiosofiji nesvesnog - da ee ljudi kona~no izmisliti
ogromnu masinu koja ee moei to liko duboko da prodre u
Zemlju da ee izazvati strasnu eksploziju, sejuei citave delove
Zemlje po svemjru. · .
Z nate, m nogima se dopala Fiiosohja nesvesnog.
Ali kada 0 nj oj p ocn u d a govore, nema se utisak da ih je
stvarno dirnula. Ovakva izjava, kakvu je dao H artman,
ima nesto veliko u sebi, ali je ljudi pominju kao uzgred, a
to je ono sto je stvarno strasno.
~ Dakle, postojao je filosof koji je govorio na ovakav
naCin, a taj isti filosof je nastavio da izlaze stvar ljudske
moralnosti na Zemlji. Njegov rad pod naslovom Fenome­
noiogija moraine svestl6 bilo je ono sto me je najvise zani­
malo. On je takode napisao i knjigu pod naslovom Reiigi­
ozna svest coveeanstvcl7 i jos jednu 0 estetici, u stvari, pisao
je izuzetno mnogo. A sve je to vrlo interesantno, posebno
one sa cim se covek ne moze sloziti.

JS Artur Sopenhauer (Arthur Schopenhauer), 1788-1860. Nemacki

filosof.
36 Phiinomenologie des sittlichen Bewusstseins.
J7 Das religiose Bewusstsein der Menschheit.

137
 U slucaju ovakve licnosti vrlo je prirodno da covek
pozeli da spozna niti njegove sudbine. Mozda bi moglo da
se pokusa sa proucavanjem njegove filosofije i da se iz nje­ 12
govih filosofskih misljenja dokuci nesto 0 njegovim pret­ u
hodnim zemaljskim zivotima. Takvi pokusaji, naravno, sr
neee uspeti. Ipak, izuzetno me je zanin1.ala licnost Eduarda sr
fon H artmana. st
Vidite, kada se okultizam nosi u sebi - ako tako k<
mogu da kazem - podstrek da se posmatraju stvari na pravi d(
nacin dolazi sam od sebe. Ovde raspolazemo sa sledeeim st~
cinjenicama: Eduard fon Hartman je bio vojnik, oficir. vc
Kirsnerov leksikon, pored njegovog filosofskog doktorata
i ostalih akademskih titula, pominje ga uvek kao "poruc­ re
nika prve klase" . Eduard fon Hartman bio je pruski oficir i zu
to kazu vrlo dobar. da
V idite, jednoga dana ucinilo mi se da je ova cinje­ Hi
nica u njegovoj sudbini vaznija od citave njegove filosofije. raj
A sto se nje tice - pa, covek je sklon da prihvati neke stvari, lZI
a da odbaci druge. Ali to nije one sto je vazno; svako ko po
zna nesto 0 filosofiji moze to da uradi, ali to neee doneti
nekog velikog rezultata. Zapitajmo se sada: kako to da se me
p ruski oficir i to vrlo dobar oficir, koji se nije mnogo in te­ ne
resovao za fiIosofiju dok je bio u vojsci, vee je vise brinuo glc
o macevanju - kako to da se takav jedan covek preobrazi trn
u tipicnog filosofa svoga doba? .

1 C:
Vidite, dragi moji p rijatelji, dogodilo se to zato sto SVl
je on imao nesrecu da povredi koleno, od cega je patio do za,
kraja svog zivota, te je penzionisan kao invalid. Povremeno ZIT
nije mogao ni da hoda, pa je bio prisiljen da Iezi iIi da sedi
sa nogom ispruzenom na sofia A onda, kako je primio sa­ n J(
vremeno obrazovanje, poceo je da pise jedan filosofski rad on
za drugim. Njegov filosofski opus cini citavu biblioteku, va
toliko je mnogo pisao. me
Kada sam poceo da proucavam ovu licnost, palo SV.
mi je jednoga dana na pamet, od kolikog je znacaja ova po
povreda kolena. Cinjenica da u izvesnim godinama zivota vo

138
 covek zaradi povredu kolena, zanirnala me je. vise od nje­
govog transcendentalnQg realizrna, cak i od njegove cuvene
-izreke: "P rvo je postojala religija Oca, onda religija Sina, a
u buduenosti doei ee do religije Duha". Takve stvari su
smlSljene sa puno duha, ali se u XIX veku sa tim moze
sresti, takoreei, na svakorn koraku. Medutin1 da covek po­
stane filosof zbog toga sto je, dok je bio porucnik, povredio
koleno, to je vrlo znacajna cinjenica. Sta vise, sve dok ne
doaerno do takvih stvari, ne dozvolivsi da nas zaslepi ono
sto sarno izgleda kao nesto najznacajnije u covekovom zi­
votu, neeemo moei da otkrijemo karmicke veze.
Kada sam na pravi nacin uspeo da povezem pov­
redu kolena sa citavorn licnoseu, video sam kako se poka­
zuje sudbina u zivotu ovog coveka. Tek tada sam mogao
da krenem unazad. Nisarn krenuo od glave Eduarda fon
Hartmana, vee od kolena te sam tako nasao put do njegove
ranije inkarnacije. Ono sto izgleda kao najvaznije u zivotu
izmedu rodenja i smrti, ne daje, po pravilu, najpouzdaniju
pocetnu tacku.
A sada, gde je veza? Covek onakav kakav je u ze­
maljskom, fizickom zivotu, troslojno je biee. On ima svoj
nervno-culni organizam, koji je uglavnom koncentrisan u
glavi, ali se u isto vreme siri kroz citavo telo. Ima svoju ri­
tmicku organizaciju, koja se posebno jasno opaza u disanju
i cirkulaciji krvi, ali se opet proteze na citavo ljudsko biee i
svuda je u njemu. I trece, on ima svoju motoricku organi­
zaciju koja je povezana sa udovima, sa metabolizmom, ra­
zmenom materija i tako dalje. Covek je troslojno bice.
A onda, u odnosu na citavo uredenje zivota, poci­
njerno da shvatamo da na nasem putu kroz rodenja i smrti,
ano sto smo navikli da srnatrarno u zernaljskom zivotu naj­
vaznijim delom coveka, naime glava, postaje donekle od
male vaznosti ubrzo nakon smrti. Glava koja je u fizickom
SVelu nC!jvazniji Ijudski deo, potpuno se istrosi u fizickom
Rostojanju, dok je ostatak organizma - koji je, fizicki go­
voreci, podreden - od veee vaznosti u duhovnom svetu. U

139
* P~S\"1~ SJ..{A.Tl ll1-bit"2 IJ.fA (~I.H( l l,l{-tN(iI) NItSz.- ('~Jt~, el)
tc.l~O J£.. V~-lMI'()'i.. b\).~-~\J/'LO ()lA.kOV~ (itV)'C..!J1.c 1lfAL( It ~Ivoht.) C 1\..{C.!'t.
J<..tW( .l' ..... eN.tc.If:)A. .

1.1\ {.fldU tl.AVl (C~ul - i Ilt rxcc..u.1 1)10) I /)Ih OIC)~ M£.St..6S&htN, tJO
N~V',;~~,.J.I.i)1 ·a. H\)i\:.rt.,~t.c.t /)/0 (c..cbOV''''If M.<>~It:.I/'OI1) .. 'i>'t~ ~t\t() .&It'\> ~E
~ ";-4).u ' ....."" M 1m <i.t.I... f'" ~(..~ e, IA C lItVf.,C. ( ' " Ib .... c.'v) 'N.tc..nLJ.(~ t!.'-1( 1_ It ~c., M. 0
~!:'~kl't ~l-to ,., ,.; ,-,t..JI', lot 2... r,../r-4AM,t c.' J , C:l2. Uo'('O ~,c>"l. !loft't-o m c.'""" rJf(
4A /tl"" ..'e--) 1,o.l~"t~M'1~1 lA\I)l~~ 'tI'Ilt"" bA.~o'."l(.nV~o"/'ffJ<.t~""r" _
glavi je covek najvise fizicki, a najmanje duhovni covek. U o k(
drugim delovima organizma, u ritmickoj organizaciji lY sreI
organizaciji udova, vise je duhovan. N ajduhovniji je u svo­ jos
joj motorickoj org;:tnizaciji, u radu svojih udova. 1 j O!
Sada, darovitosti koje pripadaju glavi relativno se jed!
brzo izgube nakon smrti. S druge strane, duhovno-dusevno, coj,
koje u nesvesnom pripada nizem delu ljudskog organizma, sud
postaje vazno izmedu smrti i novog rodenja. Ali dok, go­ OVe
voreei uopsteno, organizam coveka, izuzev glave, u odnosu n ac:
na svoj duhovni sklop, svoju duhovnu sadrzinu, postaje kog
glava u sledeeoj inkarnaciji, dotle ono sto ima prirodu vrel
volje u glavi, prelazi u udove u sledeeoj inkarnaciji. Covek pro)
koji tromo misli u jednoj inkarnaciji sigurno neee brzo tr­ nIce
' cati u sledeeoj. Tromost misljenja postaje sporost udova i .
rnoJ
.obrnuto, sporost udova u sadasnjoj inkarnaciji dolazi do koje
izrazaja u tromom, sporom misljenju u sledeeoj. tna.
Tako se odvija metamorfoza, uzajamno delovanje p r0 1
izmedu tri clana ljudskog biea u prolasku iz jednog zemalj­ alne
skog zivota u drugi, iz jedne inkarnacije u drugu. Imp
Ovo sto vam ovde govorim ne iznosim kao teoriju, sna!
vee zasnivam na samim zivotnim cinjenicama. Vidite, u pop
slucaju Eduarda fon Hartmana, cim sam obratio pa zn'u na
povre eno koleno,bl<? sam ' usmere n pre~a ' ~j egovoj ra­ dual
nIJoj inka~naciJi, u -kajoj je 'u izvesnom ~asu svoga zivota d re,
b IO pogoden suncanicom: U oclnosu na suct'binu, ova SUn­ krst
canica je uzrokovala' u si~ eeein zeIhaljskom zivotu, m~ta­ m02
mor ozo tp.,_sl"gQQ~ kQI~.ga, jer je suncanica,. ~ao sto eete parr:
videti, slabost glave. Toga ana on nlfe mogao vise da mi­ do i:
sli. Inj.ao je neku ,vrstu 9dYz~t9~~i7. ,para)jz~~ m'o zga, a ' ~o se ink Cl
izrazilo u sledeeoj inkarnaciji kao slabost jednog od udova. POVl
D akie, sudbi~a koja' je ' dovela' d"o 'paniliie r no£ga, potice
.. \0 ' . . . . .• " . .f vrer
od sledeeih okolnosti: ova individualnost bila je jedna od saVI
Ollih·ljudi koji su·sa krstasi~a"'KreIluTi na Istok T k~ii su se u FJlo
ziji borili pr_otiv~ Turaka lcirugih azijskih n aroda, sticuel u
ist6 vreme izuzetn.o postova'nJ~ za njih. N~ Istoku su krstasi koje

140
*
u:Qozn.ali mnogo toga velica.nstvenog~_a o.v..,a \udiyipualnosL
\kO t>DA\'~t SuM2 ~f.HtU. I" f>a.11\ J.t>Jt-s~~ ~110~ c(,;t~O$Tf
,LAv~, ~ \buZ~ lr-tl.l..lt.tI-t"'~(;~\ lk" p{\..()~~ {I\ }l~I.<..('1 t>j:)
bh~ "',. ~ .s t 00 ~ {) l> I('0 ~ . ~. \-le\ 1\..1 t-\.I\ J..lt..t . • 2 b D Go ~ UoOf £Yl" M I c t
dite .

~)tt. ~ ~Al)t\I\!).\ 1t-J"-J\t\fo.II\tN)I 14.-«> f'l\obLc:,..l\ 'A k.ev>i.Moh . - tOIll~b

'ro~ &I..t't- ~\.o (.c..tu:tAIl. \ IA. Itt-I ) \ .l~ ioMD ~ \iU.A..t..\.kt\ ... ,.u> bl\fIO U
J~M.'" k.""~ ~L L.I..."C~.-.o ,..c"" 1$ T"OtA:CA ,
 ..
"t{~I\.n 1JU4 u.. f'lI.uhlf) \~I.(..I'IAM" U'H Ju..t-felt1l/t4,M1'o ~~")~
t,)<:l tl\M
')~l \4 2. \tlt...1\ "-I..( ~ ~ ';) 'tt
..I '\ tuf>oX 1~ IIiI\"D 11 () ~(flE
I (, otJ.t () (I) 5-D
~U4(\\1'~ \1. ~.INu.AA..r-tI\U;)¢. - "tfJA:CI c!\kNf JUJ..t~t-l(CA tJ~tl.frM>~
tu,A.~/I:.)~(), .. tv~ II~ 1u.Oh,,..t ~\.;ll, Q. ~o \~t1." u..\J)~toMM..o
r .~

o kojoj
-
govorimo, duboko, se svemu
. tome
."".. ' . . U to vreme !
divila. .

srela je coveka prema kome je instinktivno osecala vezu iz

jos ranijeg zivota.. Ono sto se moralo izravnati izmedu ove
i jos ranije inkarnacije, bio je moralni racun . Suncanica iz
jedne inkarnacije preobrazava se u slabost kolena u slede­
(oj, sto izgleda sarno kao fizicka stvar, ali kada je u pitanju
sudbina, vodeni smo ka necemu sto pripada moralnom .
Ova individualnost nosila je sa sobom iz jos ranije inkar­
nacije, impuls da se upusti u zestoku borbu sa covekom
koga je sada srela i krenula je da goni svog protivnika po
vrelom suncu. Bilo je to nepravedno, sto se vratilo samom
progoniocu tako sto je njegov mozak bio paralisan sunca­
nicom.. Ono sto je trebalo da se razresi u ovoj borbi, dragi
moji prijatelji, vodilo je poreklo iz jos ranije inkarnacije u
kojoj je ova individualnost bila izuzetno, briljantno pame­
tna.. Protivnik na koga je naisla tokom krstaskog pohoda,
propatio je u ranijoj inkarnaciji od ove briljantne individu­
alnosti. Zbog toga ovde postoji moralna veza, zato postoji
impuls za borbu i tako dalje. Sve to vodi ka moralnom, jer
snage koje vode poreklo iz ranijeinkarnacije teze da to
poprave.
Tako imamo tri uzastopne inkarnacije ove indivi­
dualnosti. Izvanredno pametna i visprena individualnost u
drevnim vremenima - to je jedna inkarnacija. Sledeca je
krstas, kod koga u izvesnom casu dolazi do paralisanosti
mozga, do cega je doslo zbog nepravde pocinjene svojom
pamecu, koja ga je, medutim, u sledecoj inkaranciji, dovela
do izuzetnog divljenja prema orijentalnoj civilizaciji. Treca
inkarnacija: pruski oficir koji mora da se penzionise zbog
povrede kolena i koji se, ne znajuci sta da radi sa svojim
vremenom, okrece filosofiji i pise vrlo impresivnu knjigu,
savrsen produkt civilizacije druge polovine XIX veka:
FiJosofiju nesvesnog.
Kada se jednom sagledaju takve veze, onda stvari
koje su prethodno bile neshvatljive postaju vrlo jasne. Vi­
dite, dok sam u mladosti citao Hartmana i dok nisam nista

141
znao 0 ovim vezama, uvek sam imao oseeaj: ovo je izuzetno n aIml
p ametno! Ali kada bih procitao jednu stranicu pomislio ovog
bih: ovde postoji nesto briljantno, ali to nije na ovoj stra­ o nJel
nici! Uvek sam oseeao da moram da se vratim na prethodnu
stranicu i vidim da Ii je ta pamet tamo. Ukratko, pamet u sam !
ovim knjigama nije bila danasnja, vee jucerasnja iIi prekju­ setih
cerasnja. dusev
Po prvi put mi se to rasvetlilo kada sam uvideo da m eJe
ta izuzetna pamet, u stvari, lezi dye inkarnacije unazad i da sa 06
odatle deluje. Rasvetljava se citav Hartmanov opus - koji je tan
cini, kao sto sam rekao, citavu biblioteku - cim se shvati toliko
da ta pamet deluje iz jedne mnogo ranije inkarnacije. se 1 P
A kada bi se licno upoznao Eduard fon Hartman i mracc
kada bi se s njim razgovaralo, takode bi se imao oseeaj: vno r;
neko drugi je iza njega, ali ni on nije onaj koji govori, iza sada s
. .
njega je opet treei, a taj treei je onaj koji je stvarno izvor Je nJel
sutni ~
inspiracije. Jer slusanje Hartmana dovodilo bi coveka do
lova c
ocajanja! Pred varna bi bio oficir, koji govori 0 filosofiji
tak on
bez odusevljenja, ravnodusno, koji govori sa izvesnom si­ U sty,
rovoseu 0 najvisim istinama. Moglo bi da se vidi kako stvari
j o s ni~
stoje sarno kada se zna da pamet koja lezi iza onoga sto on t ako '1
govori dolazi od pre dYe inkarnacije. zadrze
Mozda izgleda neuctivo pricati 0 ovim stvarima, ali ,organ:
to nije bila nasa namera. Stavise, uveren sam da svakom .. .
nIJe Vl
coveku moze biti od velike vrednosti znanje 0 ovim vezama eudes;
ako ga primeni na sopstveni zivot, cak iako to znaci da mora o n bie
sebi da kaZe: pre tri inkarnacije bio sam skroz rdav momak! m ogIc
Moze biti od velike koristi u zivotu kada covek sebi kaze: zalo z;
u jednoj inkarnaciji, mozda ne sarno u jednoj, bio sam -kroz
stvarno rdav! Govoreei 0 ovim stvarima, bas kao sto su u
drugim prilikama prisutni izuzeti, tako su i ovde sadasnje demo
inkarnacije izuzete! m oga(
Takode sam veoma bio zainteresovan za veze u su­
dbini coveka sa kojim me je sopstveni zivot doveo u dodir,
38 Fridri

142
naime z Fridriha Nicea.38 Proucio sam sve aspekte Nice­
ovog probte a ~ d znate, mnogo sam pisao i govorio
onJemu.
Zaista je cudna i izuzetna njegova sudbina. Sarno
sam ga jedanput video. Bilo je 'to u N aumburgu devede­
setih godina proslog veka, kada je vee bio stvarno tesko
dusevno bolestan. Poslepodne, oko pola tri, njegova sestra
me je uvela u njegovu sobu. Lezao je ravnodusno na kaucu,
sa acima koje nisu vide Ie da neko stoji pored njega, lezao
je tamo sa onim izuzetnim, divnim celom koje je ostavljalo
toiiko veliki utisak. Mada su mu oci bile bezizrazajne, imao
se i pored svega, utisak: pred nama nije slucaj coveka po­
mracenog uma, vee pre coveka koji je citavo jutro duho­
vna radio punim intenzitetom duse, koji je zatim rucao, a
sada se odmara, polusneno razmisljajuei 0 onome na cemu
je njegova dusa radila citavo jutro. Duhovno gledano, pri­
sutni su bili fizicko i etersko telo, posebno oko gornjih de­
lova organizma, jer je biee duse i duha vee bilo napolju i,
takoreei, sarno jednom tvrdoglavom niti spojeno sa telom.
Ustvari, neka vrsta smrti vee je bila prisutna, ali smrti koja
jos nije mogla da nastupi, jer je fizicka organizacija bila
tako zdrava. Astralno telo i Ja koji bi se rado otrgli, bili su
zaddavani izuzetno zdravom metabolickom i ritmickom
organizacijom, dok potpuno unisteni nervno-culni sistem
nije vise mogao da zadrzi astralno tela i Ja, tako da se imao
cudesan utisak da pravi Nice lebdi iznad svoje glave. Tu je
on bio. A dole se nalazilo nesto sto je sa stanovista duse
moglo biti i les, a to nije bilo zato sto se svom snagom dr­
zaia za dusu - ali sarno u pogledu donjih delova organizma
- kroz izuzetno zdravu metabolicku i ritmicku organizaciju.
Takav prizor bi trebalo da nas podstakne da bu­
demo pazljiviji prema vezama sudbine. U ovom slucaju,
mogao bih da kazem, one su osvetljene sasvim drugacijim

38 Fridrih Nice (Friedrich Nietzsche), 1844-1900. Nemacki filosof.

143

svetlom. Ovde se nije moglo poceti od povredenog kolena B ajll

iIi takvog neceg, vee smo vodeni prema sveukupnoj duho­ u po
vnoj individualnosti Fridriha Nicea. koj o~
Postoje tri strogo odvojena perioda u Niceovom
zivotu. Prvi period pocinje onda kada je napisao Rodenje f eci
tragedije iz duha muzike dok je jos bio sasvim mlad, na­ p ozn
dahnut razmisljanjem 0 muzici koja vodi poreklo iz duha k ad a
grckih misterija i tragediji koja je potekla iz muzike. Onda, neko
u istom raspolozenju, cetiri rada: David Fridrih Straus ­ napl~
ispovednik i knJizevnik, Sopenhauer kao vaspitac, 0 kori­ Zatil
sti i steti istorije za zivot, Rihard Vagner u Bajrojtu. To je C ita'i
bilo 1876. godine. (Rodenje tragedije napisano je 1871.)
jedin
Rihard Vagner u Bajrojtu je pohvala Rihardu Vagneru, u
nlJe 1
stvari, mozda jedna od najboljih stvari koju je ikada napi­
liko (
sao neki obozavalac Vagnera.
Onda pocinje ·drugi period. Nice pise svoje knjige,
napa
Ljudsko, isuvise ljudsko, u dva toma, delo naslovljeno
sluca
Osvit i kao trece, Vesela mudrost.
u po:
U ranim radovima, sve do 1876. godine, Nice je u
najvisem smislu te reci, idealista. U drugom delu svoga zi­ caj ~

vota oprasta se od svakog idealizma; podsmeva se idealima;

ubeden je da covek sebi postavlja ideale sarno iz slabosti. u o Ci<
Kada ne moze nista da se uradi u zivotu, kaze on, kada zi­ k njig
vot nista ne vredi, onda mora da se trazi ideal. I tako Nice punc
rusi jedan ideal za drugim, stavlja ih na probu i prikazuje k njig
bozansko u prirodi kao nesto "isuvise ljudsko", nesto bez­ nost]
nacajno. To je Nice, sledbenik Voltera, kome posvecuje lmag
jedan od svojih radova. Nice je ovde racionalan, intelektu­ mer,
alan. Ovaj period traje otprilike do 1882. iii 1883. godine. k aze
.
Onda pocinje konacna faza u njegovom zivotu, kada raz­ OplS

vija ideje kao sto su vecno vracanje i predstavlja lik Zara­ Imag
tustre kao ljudski ideal. Pise Tako je govon·o Zaratustra u
stilu himne. slika
Onda se vraca nekadasnjim zabeleskama 0 Vagneru tela,
i tu otkrivamo nesto neobicno! Ako se prati Niceov rad, to
onda zaista izgleda neobicno. Procitajte Rihard Vagner u
39 Zil
144
Bajrojtu. To je velika, odusevljena himna Vagneru. A sada,
u poslednjem delu zivota, dolazi knjiga Slucaj Vagner, u
kojoj se nalazi sve sto se moze reci protiv Vagnera.
Ukoliko se neko zadovolji trivijalnim objasnjenjem,
feCi ce: Nice je promenio misljenje. Ali oni koji stvarno
poznaju Niceove rukopise, nece tako govoriti. U stvari,
kada je Nice pisuci Riharad Vagner u Bajrojtu, ispisao
nekoliko stranica hvalospeva Vagneru, onda je u isto vreme
napisao sve sto se moglo protiv onoga sto je sam rekao!
Zatim je sledio drugi hvalospev, a onda opet sve protiv!
Citav Slucaj Vagner bio je, u stvari, napisan 1876. godine,
jedino sto je Nice objavio sarno hvalospev. Sve sto je kas­
nije uradio bilo je da uzme stare tekstove i doda jos neko­
liko otrovnih recenica.
U poslednjem periodu svog zivota imao je poriv da
napada one sto je u prvom periodu hvalio. Da se kojim
slucajem desilo da je rukopis koji je tada odlozio, izgoreo
u pozaru, mi najverovatnije ne bismo nikada ni imali Slu­
caj Vagner.
Ako proucite ova tri perioda u Niceovom zivotu,
uoCicete d a su svi jedinstvenog karaktcra. Cak i poslednja
knjiga, bar ona koja je objavljena, Sumrak idola, koja pot­
puno pokazuje njegovu drugu stranu - cak i ta poslednja
knjiga nosi nesto od osnovnog karaktera Niceove duhov­
nosti. U zrelom dobu, kada je napisano ovo delo, on je
imaginativan, pise slikovitim, zivopisnim stilom. Na pri­
mer, kada hoce da opise francuskog istoricara Mislea/ 9
kaze kako njegovo odusevljenje skida kaput. To je odlican
opis jednog Misleovog aspekta. Ovakve stvari - slikovite i
imaginativne - mogu se naci u Sumraku idola.
Kada se pred varna nalazi ova tragicna, potresna
slika, slika Niceove individualnosti koja lebdi iznad svog
tela, morali biste 0 njegovim delima da kazete: da, stvarno

39 Zil Mi§le (Jules Michelet), 1798-1874. Francuski istoricar i filosof.

145
se ima utisak da Nice nikada nije ni bio potpuno u svom
telu dok ih je pisao. Znate, ponekad je pisao sedeei, ali je
z ivela
cesee pisao u hodu, narocito prilikom svojih dugih pesace­
zlo sta
nja. Kao da je uvek bio po malo izvan tela. Ovakav utisak
Vidirr.
najvise ostavljaju neki delovi knjige Taka je gavaria Za­ satim(
ratustra, gde oseeate da su mogli biti napisani sarno kada
postal
telo vise nije pod kontrolom, kada je dusevno izvan tela.
reei tc
Kada Nice najvise duhovno stvara ima se oseeaj da
lzazva
napusta svoje telo. A ista ova tendencija moze se primetiti
da po
i u njegovim navikama. Vrlo rado je uzimao hloral 40 da bi
tela Zl
mogao da stvori sebi oseeaj napustanja tela, udaljavanja P osle(
od tela. Ovakva tendencija duse je, naravno, postojala za­
ujedn
hvaljujuei cinjenici da je telo u mnogim pogledima bilo
ste da
bolesno. Na primer, Nice je patio od stalnih i uvek vrlo
dugotrajnih glavobolja.
VIrna .
Sve ove stvari daju jedinstvenu sliku Nicea u ovoj
oceki\
inkarnaciji na kraju XIX veka, inkarnaciji koja se konacno lacija ]
zavrsila pomracenjem uma, tako da vise nije ni znao za
Ali ka
sebe. Postoje pisma Georgu Brandesu 41 koja je Nice pot­
pisivao sa "Razapeti" - sto ukazuje da se takvirn smatrao. - da ,
Jednom drugom prilikom on sebe vidi kao nekog coveka veza, ~
koji je, u stvari, prisutan izvan njega, smatra da je bog koji
karrne
seta kraj reke Po, pa se potpisuje sa "Dionis". Ovo razd­ mogu
vajanje od tela, dok je duhovni rad u toku, otkriva se kao
nesto sto je narocito karakteristicno za ovu licnost, odno­
sno karakteristicno za ovu njegovu inkarnaciju.
Ako ovo imaginativno proucimo, onda smo dove­
deni do inkarnacije koja nije predaleko. Karakteristicno je
za mnoge takve osobe da njihova prethodna inkarnacija ne
lezi u dalekoj proslosti, vee u relativno bliskoj, mozda vrlo
bliskoj.

40 Sluzi za dobijanje Cistog hloroforma i kao sredstvo za uspavljivanje i

umlfenJe.

41 Georg Brandes (Georg Brandes), 1842-1927. Danski knjizevni kri­

ticar i pisac.

146
 Dolazimo do zivota u kojem je ova individualnost
zivela !Cao franjevac, franjevacki asketa koji je zestoko
zlostavljao svoje telo. Sada otkrivamo kljuc zagonetke.
Vidimo coveka u karakteristicnoj franjevackoj rizi, kako
satima kleci pred oltarom, moleci se sve dok mu kolena ne
postanu izranavljena i bolna, preklinjuci za milost, mrcva­
feCi telo najstrozijim pokorama. Kroz bol, narocito samo­
izazvan bol, covek se cvrsto vezuje za fizicko telo. Bol cini
da postanemo izuzetno svesni fizickog tela, jer astralno
lelo zudi za telom koje boli, cezne da ga sasvim prozme.
Posledica ovakvog napora da se pripremi tela za spasenje
ujednoj inkarnaciji, bila je, u stvari, ta da dusa ne zeli uop­
ste da bude u telu u sledecoj.
Takve su veze sudbine u odredenim tipicnim slucaje­
virna. Sigurno se moze reci da one nisu ono sto bi se moglo
ocekivati! Sto se tice uzastopnih zemaljskih zivota, speku­
lacija nije dozvoljena i obicno vodi do pogresnih zakljucaka.
Ali kada dospemo do istine, zivot se izvanredno rasvetljava.
Nisam se plasio - mada to ima svojih opasnih strana
- da yam iznesem izvesne konkretne primere karmickih
veza, za koje verujem da mogu da rasvetle prirodu ljudske
karme, Ijudske sudbine zato sto proucavanja ovakve vrste
mogu da nam pomognu da osvetlimo karmu na pravi nacin.
Sutra cerno nastaviti dalje.

***

*~.lt.2oo~.~
. . ,-­
bfl:lJ..'-'i. ~T~Jtco..JL &1Lc.1Ll~ 'il\\'tO $'l. N. (.~ 1·(..t.s~v~<) .
Q.t\'tIbOUO (~\J./Uo ~""'AA.)~U f A1( k c>t.A ...tli)~ Pllll.UttlW\-O)
~ f\ It. ~ tJ 1\ f u.. t 111...0 '::> ~ T l t: \ etA. 0 T1:> ~ t. C> rt-:S i"YU\ Lt-U:> I 7:l,
Ob~"H'-~ S~ ct> f("C'~ckoG. . 1'0 ;,£. "'JltS~\..No.O u£'l­
'f,J.ILO r{1'I;~~1\...t40 ~"l\':> ~~ ~~ \.4" rll~u.o:» t l'lt Dr1 tf,..tc'))
\r-!t..A rq.ll\ u=>t r-tlet.. (hlo f ~1'Vl ~ ~ ~ . F IL~N-\ £ \M ~\..t.1
t\~Llr.,I1\\Lt.~, ~~ ..c~i)HI\ tL(..'i~"' ~ I"- 'i. tl e\.~I\-C,,", , "Mtu)
\~At~ ':}f\:l.(~ ~~l~ u. !vt>)-t \\')~Lt\. l rbi"<to G.,t ':)~ ll.O­
1'f\""~ i\Q . fJ i\- 'i'vn N" ~ 1'...-1 ( I' l\..t.OZ ~"lcn1 t) r··t) E ~ o.rt> "~'f.
1\..A,vI O l"\')\.to I'!~ ;)~ lSuV\t~ 19f.>uHW\IIl.t> t "r'l'C.Vtif C'i.
U\.H1\LO u. ~lhlt."'-..~ 'Tl:>i U) . ' jt\'hA. v. tbu..cCh l ~ tth,ul fJ»)
,,J~I\~t\-t.b\ ~~7''-''\.MO '''i<i ~~ i\.L\ 'O~u.ti\,...rti:t'''- 147
~ t 1: \t. ~ , tJ:1t C' u. ~ 'l't\. G (.\ t b ,\? ;)1 fl.h i. i A", 7'IUt L M. tl. t-1. A ""'"\) ,
\ ~~ "i. to'~ ~{u., Ih.c.. -~~ \ ~\,.o~., ...,( \ . I
 rezult
z n og l

Dornah, 16. m aE 1924. E vroI

Do sada sam u nasem proucavanju karmickih veza, pO] aVl

po pravilu kretao tako sto bih za primer uzimao licnosti u notei2
novijem vremenu, a onda bih prelazio na njihove prethodne Jenu ~
zivote. Danas pak, da bih upotpunio konkretne primere dena;
karmickih veza, predlazem obrnuti nacin, dakle, da poc­ denos
nemo od odredenih licnosti u proslosti i da ih sledimo u jos ara biz
kasnija vremena, u kasniju istorijsku epohu iIi da ih sledimo nesto
do sadasnjeg zivota. Ono sto zelim da uradim je da yam arablj ,
prikazem odredene istorijske veze i da ih predstavim na a na (
takav nacin da mozemo da sprovedemo karmicko posma­ arabiz
tranje. k adaj
Ako ste pratili razvoj hriscanstva od njegovog po­ to vre
cetka, istrazujuci razlicite puteve kojima se hriscanski im­ niju k
puIs kretao kroz Evropu, onda ste naisli i na jednu druga­ zemo
ciju struju duhovnog zivota koja je, mada se na nju danas uslovi
malo obraca paznja, izuzetno duboko uticala na evropsku znao (
civilizaciju ispod povrsine spoljasnjih istorijskih dogadaja. Aziji, .
To je struja islama, muhamedanske religije, koja je, kao .
Je ogn
sto znate, zajedno sa svojim nacinom zivota, nastala 500 i
vise godina nakon hriscanstva. godint
Na prvom mestu vidimo da je Muhamed 42 ustano­ dine I­
vio monoteizam u vrlo strogom obiiku. To je religija koja, dimo l
kao i judaizam, veruje sarno u jedno Bozanstvo koje vlada u sred
svetom. "Bog je jedan, a Muhamed je njegov glasnik". To sam b
je ono sto kao mocan impuls krece iz Arabije, prolazi kroz
bilo pI
Afriku, a odatle u E vropu preko Spanije.
podan:
Svako ko proucava kulturu naseg vremena nece je
Ijude s
dobro proceniti ako ignorise uticaje koji su, podstaknuti
Muhamedovim delom, prodrli u evropsku civilizaciju kao
43 Karla
44 Harm
45Ajnhc
42 Muhamed, aka 570-632. 1<., Lt L f1 h 1). M. t..l j.{1\ t\ <c..l>O V'A.. jl2 L( ~ l) 1\
graf Kal
N.I\<;~ LA ~'i boa> ~hIRt\ P~~c...,')'C

148
ll<1";)J\v~ '~JL~2 1\ ""c;.~~ .. ~ ~li 4.A~ ?\U~!
\ ~ "'-'tl> PI \ 1 .. M (tto i~ ~\ .. ncu.A,. "f\S'l-L-t r. \).<\ ~~
'I ~ t>~ \JLt\btl \'J \')~%" A. ~H.A tt-li:.:?)
")s­ ~ u. ~ ,
tJ.)~~av CLr'~~N(('<..~ ~ 1'L'i. ~'l \~ ltAtl61't &.(Al\F ,
f"n..t..~o ! '''~~J1. u. t l.L~ \)4 ~
 ~>~n - B~~~kJl~ot1t~i'Jt nQf..tl>~V~~T'\ ~ Qt.Ll't'h\ S~d)~~" ~" f'fT'A.L\t.kofl
,.. Su.{)~ l~" Nflk ~2.. Lu.H~P(}()CCJ> f) btL£.e£t-l4 , TIt<ip.)f\ -:10' S"£ tc ko Ill"' .
... jU.. (,fV>~lc.. Vlo/l.A tll.nMAtl ~\l0)(,A. 'dbtL-e-t>~~OSI."''tiI ')~ rt~t>((.fH1
- "1l"I>Sl.(.o ItA'i't>W'.t.i.}~ ~1V)'\1I.A u'1.#;l..«-.tt.\. fc.\.f)"" t.)\AD,htl , It.. ,(000 6 "'i;)IMA'
k~~~l ')~ 'os'i'\lr.)~ RO tco~ ~(lJ p .. l t~c.V)~, U ~.t'b~D""" ''''£i\( loA IHSOl(A ~Ul..TUIL'"
rezultat arabljanskih osvaj'anja, iako prava forma religio~
znog osecanja sa kojim povezujemo te uticaje, nije usIa u
Evropu.
Kada pogledamo religioznu formu u kojoj se islam

pojavio, nalazimo prvo i pre svega, beskompromisni mo­

noteizam, jedno, svemoguce Bozanstvo - religioznost spo­

jenu sa fatalizmom. Covekova sudbina je unapred odre­

dena; on se mora njoj pokoriti iIi bar priznati svoju podre­

denost. Ovakav stay je sastavni deo ove religije. Ali ovaj

arabizam - nazovimo to tako - takode je doneo sa sobom

nesto potpuno drugacije. Znacajno je da, na jednoj strani,

arabljanski nacin ratovanja stvara uzbunu medu narodima,

a na drugoj, vise od hiljadu godina nakon pojave islama,

arabizam postaje nosilac civilizacije. Pogledajmo period

kada je Karlo Veliki43 bio od najveceg uticaja u Evropi. U

to vreme nalazimo u Aziji, na dvoru u Bagdadu, najcudes­

niju kulturu, stvarno veliki i raskosan duhovni zivot. Mo­
zemo reci, dok je Karlo Veliki pokusavao da u primitivnim

uslovima prosiri elementarnu kulturu - on sam je jedva

znao da pise - duhovna kultura visokog reda cvetala je u

Aziji, u Bagdadu. Stavise, za ovu duhovnu kulturu postojalo

je ogromno postovanje i na dvoru samog Karla Velikog.

U vreme kada je vladao Karlo Veliki - 768-814.

godine - vidim o u Bagdadu, u periodu od 786. do 809. go­
dine Harun al R asida 44 na celu velicanstvene kulture. Vi­
dimo Harun al R asida, 0 kome su pesnici pevali hvalospeve,
u sredistu sirokog kruga delatnosti u nauci i umetnosti. On
sam bio je vrlo obrazovan covek i u njegovoj pratnji nije
bilo primitivnih ljudi, kao sto je, na primer, bio Ajnhard,45
podanik Karla Velikog. Harun al Rasid je oko sebe okupio
ljude stvarno briljantne na polju nauke i umetnosti. Vidimo

43 Karla Veliki, 742-814. Franacki kralj.

44 Harun al Rasid, 766-809. Bagdadski kalif.

45 Ajnhard (Einhard iIi Eginhart), aka 770-840. Istaricar, neimar i bio­

graf Karla Velikag. Napisao Vita Caroli Magni.

*(~~
.( ~ .fi"b(,)cz..i(.(. N. e., fAAf.(A.e~\ ltIlI\t) l~ J{~ I.<..NLW Vi-l..ll.t.I' ~"bVA ~
ftS,IIJIt,"-tnI'U-IMb 1{)'-(.011 fn.vl toDIJNlLG ~(o')s tA lk'i,,,,,,,,,",,, 149
~ Il- 'K) \JjL.I..1IiJH. lH~ko u. t>A-t.1>~bV. f/ft/Udl AL Q.A&l~A. VI\lA) o!>l1."r.-o v "'\".-{o,

t.('\L\FA \ ott.. ! tb~ ')i \hlt() f!lQJVlo/tMt/·U .. II)\.t.&f f9b ~~('lLt~ I uM-l'C TfJor.n

~ \L Cl/)~ kJOtvU? n'i't.) I (SUl.. ~ IUC>PE.) ~lWilfl...t.~ 1~ It"Jt(C7'&~c..ct-..tJ1,

I ~b~~'V)rO ,~ ,.t~ ~"0>1/.u.. H".Ikl.t{ F\l. Ut£.~11 - Itc",~ )£. ~rNH>
LlItCMIf'V)I"\ ,f 1.
r
kcolf "'- (\/'t:ne.1"'>
I.e Hli b
-:?---
{/~ I ..
.(,<,l(XI rlV('-lrl>s
iJ llf n.
n
.I"
}I(J~
~ Jlo
~N"',"I\
~"'l.4'1 "0 I
~"
{.(..o ' - -
\
v'~c..(C"'1t'-DJ
~r.f1.1.
Lt
.. ~
k£fu

rvr..l'-l .....

",
~ cA. ,
nM-"s.tM..\. N"""(.(.'-t-t.( , uP-, ~ ~ C> ~'r 1'I. f",~f(:>u

ga u A ziji kako, ne mozemo reci bas da vlada, ali neSUffi­

njivo daje veliki podstrek civilizaciji toga vremena. fon
Vidimo kako se tamo u okviru duhovne kulture line
pomalja nesto, cija je dusa bio Harun al Rasid, nesto sto se kor
neprekidno sirilo po Aziji od vremena Aristotela. A risto­ elV l

telova filosofija i njegova prirodna nauka sirile su se Azi­ K al

om. Sve je to temeljno proucio orijentalni uvid, orijentalna svel
imaginacija, orijentalno shvatanje. Uticaj Aristotela moze SCal
CUV
se videti po citavoj Maloj Aziji, skoro do granice Indije, i
njegovu delotvornost vidimo iz cinjenice da se siroko ras­ kut
prostranjeni i razvijeni sistem medicine, na primer, nego­
n al:
vaG i na dvoru Harun al Rasida.
Aft
D uboka filosofska misao je sa velikim religioznim
su ]
zanosom primenjena na ono sto je utemeljio Muhamed. evrl
Vidimo kako to postaje predmet intenzivnog proucavanja Ka~
i kako je uvazavaju uceni ljudi, pesnici, naucnici i lekari e le l
koji su ziveli na dvoru u Bagdadu. v re
Tu je negovana matematika, geografija. Nazalost, H al
o tome se malo zna u evropskoj istoriji, jer zbog primitiv­
nih desavanja na franackom dvoru Karla Velikog, obicno kae
zaboravljamo ono sto je postignuto u Aziji. rod
Kad a pogledamo sve ono sto se neposredno raz­ Op o
vilo iz islama, pred sobom imamo izuzetnu sliku. Islam je m e"
utemeljen u Meki i nastavljen u Medini. Prosirio se na po­ ara
drucje Damaska, Bagdada, u stvari, na citavu Malu Aziju.
To je jedan pravac kojim se islam siri - severna od Arabije vid
preko Male Azije. Arabljani stalno opsedaju Konstantino­ p ili
polj. Oni udaraju na evropska vrata. Hoce silom da prodru 7 32
preko Istocne u Srednju Evropu. p ot
S druge strane, arabizam se siri preko Severne daJ
Afrike i odatle u Spaniju. Grabi Evropu, mozemo reci, s
druge stra ne, preko Spanije. Pred nama je izuzetan prizor: koj
Evropa opkoljena arabizmom - opkoljena racvastom stru­
jom arabizma.
46v
47 K,

150
 ~ ~ alto ~L. {~"~~I\ \lb bllC~ k.~~ lu'l-t~I...Q.rrVi:> lPl\.lC.h~ 1) .
rtA "\5~ cb ~lkA,. 9M.~ )! &,(0 otl.&4to~ &1> \stA"J-r", .$4\ "2.. ,,~,,'-.

_ \)o~'i:..l~ n...tt:\\b\j\ l ~. '~lJ)'i.~~' t ~/l"1' l 'u.~~ ub ~O"U. 'MM7I~ t' CSV) It n.

fI\.<c.~~~()/l.v)t. .. Ttl..s~ P4l.~"h" ""'.'1 bCn..' Lc.~(.~ \)~l.«•.q \ """"n.L Mn.~L­

, ~ ~AC.\ f" St't'I:>u.. ,II.M 1\ t!>rlt~os7 \ Ot.LI <;""t 4i. "(..(.u'lt"s ti\St.Kon· fr f\, ' " Go I -r"....~

Hriscanstvo se, krecuci od Grcke, u svojoj rim skoj

formi siri navise od Rima. To se kasnije pojavljuje u Vulfi­
linom46 prevodu Biblije i tako dalje. Dakle, uhvacenu, ta­
koreCi, racvan1a islama, nalazimo ovu evropsku hriscansku
civilizaciju. Sve sto nam evropska istorija govori 0 delima
Karla Velikog i sirenju hriscanstva, mora se sagledati u
svetlosti cinjenice da dok je Karlo Veliki potpomagao hri­
scanstvo u Srednjoj Evropi, u isto vreme u Aziji je cvetao
cuveni centar kulture 0 kome sam yam govorio, centar
kulture oko Harun al Rasida.
Ako posmatramo sarno spoljasnji tok istorije, sta
nalazimo? R atovi su vodeni citavim potezom od Severne
Afrike do Iber~jskog poluostrva. Sledbenici islama prosli
su kroz citavu Spaniju i tek tada su ih odbili predstavnici
evropskog hriscanstva, K arl Martel47 i sam Karlo Veliki.
Kasnije vidimo kako je velicinu islama zamracio turski
element, koji prima religijsku formu, ali gasi sve sto je
vredno u ovoj veoma visokoj kulturi, koju je podstak ao
Harun al Rasid.
Tako vidimo kako se ove dye struje postepeno gase
kao rezultat ratova koje su protiv njih vodili hriscanski na­
rodi Evrope. Krajem prvog hiljadugodista, jedina prava
opasnost za E vropu dolazila je od Turaka, ali to nije pred­
met naseg razmatranja. Od tada se vise ne govori 0 sirenju
arabizma po Evropi.
Posmatranje istorije sarno u njenom spoljasnjem
vidu, moze nas dovesti do zakljucka da su Evropljani od­
bili arabizan1. Vodile su se bitke kao ona kod Tura i Poatjea
732. godine, a bilo je i mnogih drugih. Arabljani su takode
pobedeni kod Konstantinopolja i lako se moze pomisliti
da je arabizam nestao iz evropske istorije.
S druge strane, kada duboko razmislimo 0 impulsima
koji su delovali u nauci, a takode i u umetnosti u evropskoj

46 Vulfila iIi Ulfila, 311-382. Gatski biskup.

47 Karla Martel (Karla Cekic) , aka 688-741. gadine. Franacki kralj . .

151
 '* "- - " ' - - , lot: '?'''-'''.'"f''" ~~ .~!:.~"p •

f,1.CZu.~ tJk~\.(.'i. l \A.k'\iTt.{o,,-"r\ "ilAll:>l'l;-lN1 ~'t.

'C>~ 1.t\Ju.~ ().CI(.CC
\). tuU~c'h.\~·hJ""O.,"P .. ~/'oto &!\ ')CL \Hu."'u~. '\'0 l'i,.
b.Q~~A. 1:~c~ f61LO­
_ •

\1C~
\~ ~
'Il't-ltJ'. IHW\/lJo"C( fttU1/1'1 "'OIJ~CI Ii L~ u...~ , 'ftC\.t'\A.ll: 1.1.(\ ....
~~<. $~ 'o~ ten,,· \A,t.i.
,,~ ..... "- (.)n..M.(.\h, ~'l.k"':lI\k.I'\' I.t. tll\C.t.Gl11 ~1.lt.(k.*,\
t \..LAt "~t.tt.c~ ttu.u~ l ~
t-t~\T\.4" l tot ~ ~ UMtcl'l.)'W.k \!)f.l.o~", ~'\N) ;)~ po~(..,o lb ~n., 1;s"" . r t'" c.......

1f>~~MIII6II_"~~~"''''~~-''"<'f ~. . ' lk~

kulturi, vidimo d a je arabizam jos uvek prisutan, a' i kao da p e
se tajno ulio u hriscanstvo, kao da ga je tajno ispunio. inkan
Kako se to dogodilo? Morate da razumete, dragi Rasid
m oji prijatelji, da se u duhovnom zivotu dogadaji ne jav­ tak orc
ljaju u formi u kojoj se objavljuju u spoljasnjoj istoriji. dualn
Izuzetno znacajne struje teku ispod povrsine obicne isto­ iza kt
rije i u tim se strujama licnosti, koje su delovale u jednoj govor
epohi, javljaju ponovo, radaju se u zajednicama koje go­ dimo
yore sasvim drugi jezik, imaju drugacija misljenja, ali ipak k akvc
deluju sa istim osnovnim impulsom. U ranijoj epohi one su posm,
mozda stvorile nesto velicanstveno, zato sto su mogucnosti posm:
bile povoljne za njih, dok su to isto kasnije donosile u svet sa sV(
boreci se sa velikim teskocama i preprekama. Takve licnosti tu inc
se moraju zadovoljiti sa mnogo toga sto izgleda nistavno u pono~
poredenju sa ogromnim dostignueima svojih ranijih zivota. raspo
Ali i pored svega, ono sto one nose iz epohe u epohu, je je­
dno te isto u pogledu osnovnog stanja i raspolozenja duse. javlju
· Ne prepoznajemo uvek ono sto se tako prenosi, zato sto licno~
smo skloni da zamisljamo da kasniji zemaljski zivot mora puta:
da podseca na onaj raniji. Postoje ljudi koji misle da muzi­ koja.
, car mora opet da se pojavi kao muzicar, filosof kao filosof,
nJegc
bastovan kao bastovan i tako dalje. Ali to nije tako. Snage . .
Je pn
koje se prenose od jednog zemaljskog zivota u drugi, leze doba
u mnogo dubljim slojevima covekovog dusevnog zivota.
Rasic
Kada ovo sagledamo, onda shvatamo da arabizam,
seb e
u stvari, nije nestao. N a primerima Fridriha Teodora Fi­ . ,
Ima 1
sera i Suberta, mogao sam nedavno da yam pokazem kako
t aka
se, na potpuno drugaciji nacin, iz ranije epohe u kasniju,
vrsi ~
nastavljaju rad i dostignuca Ijudi.
Arabizam nije nestao, vee su sarno individualnosti
ckoj
koje su bile duboko ukorenjene u arabizmu nastavile da
zive u evropskoj civilizaciji i da duboko na nju u ticu, Ii;­
OVOj

nacin na koji je to u Evropi bilo moguee u kasnijim vre­ arab

menlma. L ore
Lakse je krenuti od jedne istorijske licnosti prema
48FTC
buducnosti, nego obmuto, kao sto sam to uradio u nedavnom 1616.

152
 "Nt-~ , ~ ~ dO~4n UCt-loS, ftM~l~ lUt~ tl"na~ Itt (lkSCD - ~N
\ '\ 'J \ V l \ 1\ ~ J.<. ~ J:J. ':i 1t"'iI it ~ _!.. ~ 1\..0"'\ Ii:. , t.-k ~ ¢ 1) ~ ~ It}.( f
\~ ~{t~~v"",' .&\Ms.~
..
rA 1\-."·... 1 '''''''''r-'J
0 E>~ .t ~ P 0 ~O~ (K~I'\N(.n../9 u. '" ~
.1'- .s~c.?c:.tl.(
J ....
lAo. r\-\ ~~,,"t'""\I'A - t-l l( ~ '.: ~ '{,li.-S tq b 1L't\'\"1-4 (~ t ~ ( u> t"C>f • TY' 10 U-i: -1
l \'t) v... ~ 6(...<c...~ U oY:> , 0­

11'-'t..V\(l,....tA ~V) f\ ~ e.V~ S ~ 12> E..::>k()~ ,7),l...b rt.J) &~)k\')~ ob \lu.ucAl-t~ .

lttJ ,
lk.~ 1'e. V~Lltt,c:. . \UtA.o ~J.(Mf.l~ 1\ l.t k ALe) Ilt:ic~,tc.o, t 'Cll.~1{ t.t.~£.Ut>.
P avanju '- pocinjuci od kasn'jJe i i nci prema ]OS ranijim ~~~~:t'f
inkarnacijam a. Kada upoznamo individualnost Harun al
Rasida, kada upoznam o njegovu dusu u astralnom svetlu,
takoreci, kada ga imamo pred sobom kao duhovnu indivi­
dualnost iz IX veka, pamteci sve ono sto je on predstavljao
iza kulisa svetske istorije, sto se u sjaju, 0 kome sam yam
govorio, razvilo na povrsini istorije - onda mozemo da sle­
dimo tok vremena i nademo takvu jednu individualnost,
kakva je bila Harun al Rasid, kako prolazi kroz smrt, kako
posmatra iz duhovnog sveta ono sto se desava na Zemlji,
posmatra, takoreci, spoljasnje zatiranje arabizma i, u skladu
sa svojom sudbinom, biva umesan u to zatiranje. Vidimo
tu individualnost kako prolazi kroz duhovni svet i kako se
ponovo pojavljuje, mozda ne u istom sjaju, ali sa slienim
raspolozenjem duse. _. ..
Tako vidimo H arun al Rasida; kako se ponovo po- I

javljuje u istoriji evropskog duhovnQg zivot a: k ao ugledna

licnost, naime kao ord B eJkon o d Verula~a ~8 Mnogo
puta sam govorio 0 ordu Bejkonu. Sva ta pokretaeka sila
koja je bila u H arun al Rasidu, koja se prenela na one u
njegovom okruzenju, taj isti praktieni impuls L ord Bejkon
je primenio - na jedan apstraktniji naein, jer je on ziveo u
doba apstrakcija - na razlieite oblasti znanja. Harun al
Rasid je bio univerzalnog duha, tako da je mogao oko
sebe da poveze struenjake. I Lord Bejkon - naravno, on
ima iza sebe svog inspiratora, ali on je i podesan da bude
tako inspirisan - Lord Bejkon je lienost koja je mogla da
vrsi stvarno univerzalni uticaj.
Kada sa ovim znanjem 0 jednoj istorijskoj karmi­
ckoj vezi, pogledamo Bejkona i njegovo delo, vidimo zasto
ovo delo u sebi ima tako malo hriscanskog i zasto zvuei tako
arabljanski. Otkrivamo pravu arabljansku zicu u delima
Lorda Bejkona. Takode mnoge stvari u vezi sa njegovim

18Francis Bejkon od Verulama (Frances Bacon of Verulam), 1561­

1616. Engleski drzavnik i filosof.

153
 Ukk.O {\l. 5~ \'')1.(.;);( IO(U.~"""(..( "t-ot MA.u.J.D I\L iV\sl~h c...~. J~V'I~~,<
T/ttto 1 \,\. S i.. \ I.e. I If.. \.T' • C ~ I\<. Ii \!)lut.~ T"t"\:(..( t\ en .,.
l()~ I> ok ~E'.) kO" ~4
')-\)UfIt ~~ E)f.l,,"J t-tke.IN ~(V'-A'h1 \ ~t-h.v\.A ~ .rtc\,)<c.Ci\ 'A~~",
\.l. ~f ~ T'f\.I\ ~T I-l u. ~ tJ. ~ ,..r. a So'" •- 1\ /U\ Ib I ~ ~ '" ':) ~ kit<) N ~ s I'-it-O " q 'P Il-£.. ~
~~(.:)lc.e>~A\l>t\\,,,)~ ilVl tJ)£.~OJ"'C) ~S~\I~o M~~Ol.C>~~~~,
karakterom, koji je toliko cesto napadan, moei ee da se ana
shvate kada u njemu vidimo reinkarniranog Harun al R as
Rasida. N acin zivota i kultura na dvoru Harun al Rasida, bilo
koju je s pravom postovao i Sam Karlo Veliki, postala je sto :
apstraktna nauka ciji je nosilac bio Lord Bejkon. A ljudi nOll
su se klanjali i Lordu ~Bej konu. Ko god je proucavao stay U Sf
koji je imala evropska civilizacija u VIII, IX veku prema nost
Harun ~l R asidu, a onda stay evropskog znanja prema Lo­ vila
.
rdu Bejkonu, imaee utisak da su se ljudi sarno okrenuli u Je u~
mestu. U vreme Harun al Rasida gledali su prema istoku, auv ]
a onda su se u Srednjoj Evropi okrenuli i poceli da gledaju ljao.
prema zapadu, prema Lordu Bejkonu. da v
Tako su one sto izgleda kao da je nestalo iz istorije, nozc
sami ljudi preneli iz jednog doba u drugo. Arabizam izgleda gled
kao da je nestao, ali njegovo osnovno raspolozenje nasta­
vlja da zivi. A bas kao sto se spoljasnji aspekti ljudskog zavr:
zivota razlik uju od onih iz prethodnog zivota, tako se i n ih ~
uticaji koje vrse razlicite licnosti razlikuju od vremena do d a lj<:
vremena. povr
Otvorite svoje knjige istorije i videeete da je godina duhc
711. od velikog znacaja za Evropu u odnosu na arabizam
koji potresa Spaniju. arik,~~ voda Arabljana, kreee iz Af­ Ima
rike. Dolazi do mesta kOJe Je p·o njemu dobilo ime: Gebel nIJe
al Tarik, kasnije Gibraltar. Bitka kod Herez de la Fron~ra zad a
vodi se fI r-godine~ Arq.bizam se pocetkom VIII veka ze­ Spar
stoko probija kroz Spaniju. Vode se bitke sa promenljivom dver
sreeom izmedu plemena koja su presla u Spaniju, starose­ spolj
~ delaca i Arabljana koji sada navaljuju. Cak je i tada "kul­ pone
tura" napadaca, kako bismo to mi danas rekli, izazivala dern
postovanje u Spaniji. Prirodno je da Evropljani nisu hteli ljava
da se predaju Arabljanima, ali je kultura koju su Arabljani ill! rc

doneli sa sobom, vee tada, na neki nacin, nagovestavala se sa

staje
49Tarik je 711. godine u bici kod Herez de la Frontera (Jerez de la
Frontera) pobedio Zapadne Gote pod Roderikom. Arabljani (Mavri)
su drzali Gibraltar sledeCih 751. godinu. 50 Car
~ "1 ~1. \ ~ t\~I\.tLc..~ 'il,,,
Ds.~c TML\("" \ l>OVt ~ ~ cQ~Mcr',~,1\-'"
~(\.Y.) i- ~I'w-'\) ~ E ~ E L Al rM'i..UL- - I S IU ~ £. ~ ~ t ..... tJ.\.'l u.
154 \.t.tnl.t ~
----
 LLMYt ~~ ~~~1Jo?1t ~ E~~t.t D( iltl.cA...A '\JtU.t~t'lJ:i\.rS~
rt~~ u.f\ ~('{f\'t-t-OS i t Il.~~(l-Lo~. _ fLi4k..O .J..P (~"!;A '7 ~
~lo IJ.~~~A. "f\.'if>1~ \ ~l(. (;,1\ ~ ~ k'-':c;..~ .{f{""t1)"j).
- \ t \J'mI..l1\" ')'Z. r\'n.." @,( rlth (.l~~'iYt'--£) \ I\1I lli.. b~L J IIU 0 \I.. t\ I1Ko Vl4ol( i"v-.)1\.t
. t.A:-b1\\/\, hILirP ttl P.:t. (,0 l..4.~lr \) • b~!C. ttL II.k (.( f. u..~ Pu. ' . .
ano sto ce siJati kasnije tako visokim sjajein pOd tratUri a
Rasidom. Dusevno ustrojstvo coveka kakav je bio Tarik,
bilo je takvo da je on i u ratnom vihoru zeleo da izrazi one
sto sadrzi arabizam. Ono sto spolja vidimo je rat. Ali rat­
nom stazom stize vrlo visoka kultura. Cak i spolja gledano
U Spaniji je utemeljeno izuzetno mnogo arabljanske umet­

nosti i nauke. Mnogo toga sto je ostalo od arabizma nasta­

vilo je da zivi u duhovnom zivotu Evrope. Istorija Spanije
je uskoro prestala da igra ulogu u Zapadnoj Evropi. U me­
duvremenu ratna sreea bila je promenljiva i rat se nastav­
Ijao. U ljudima, kakav je bio Spinoza, na primer, mozemo
da vidimo koliko je dubok uticaj arabljanske kulture. Spi­
noza se ne moze razumeti sve dok njegovo poreklo ne sa­
gledamo u arabizmu.
A onda ova struja tece do Engleske i tu presusuje,
zavrsava se. O k reeemo stranice istorije i nakon opisa rat­
nih sukoba izm edu Evrope i Arabljana nalazimo, citajuei
dalje, da je arabizam usahnuo, barem spolja. Ali ispod
povrsine to se nije dogodilo; stavise, arabizam se siri u
duhovnom zivotu. Ovim podzemnim tokovima istorije,
an prenosi one sto je prvobitno uneo u Spaniju na kri­
lima rata. Cilj Arabljana, u njihovim ratnim pohodima,
nije bilo sarno unistavanje, vee i sirenje arabizma. Njihov
zadatak je bio kulturoloski. A one sto je Tarik uneo u
Spaniju pocetkom VIII veka, on sad nosi sa sobom kroz
dveri smrti i dozivljava da vidi kako to, barem sto se tice
spoljasnje istorije, presusuje u Zapadnoj Evropi. I on se
ponovo pojavljuje u XIX ..- .
veku"donoseei
. .
.l!--~~
arabizam u mo­
~ ~.

dernoj f~rmi, kao arls _Daivin. Iznenada nam se rasvet-

Ijava nesto sto u ls··o fljr" izgleda kao grom iz vedra neba ­
mi rasvetljavamo one sto je preneto iz ranijih vremena, ali
se sada jav1ja u sasvim drugacijem obliku.
U poeetku to izgleda paradoksalno, ali taj oseeaj ne­
staje sto dublje zalazimo u konkretne cinjenice. Procitajte

Carls Darvin (Charles Darwin), 1809-1882. Engleski prirodnjak.

50

'* T>t fUlt. 'fU\ t)Jl...l t(}1..A MT'A. t Pf-{.O:!. \ u. 1D~,<.( () U I & ~ 1..()
~u;.stt.~1 ~"-k~(~"""11 - D~ e£ (/Yf'/l-tt..c.J ~~,II£~ 155
lf1~(~ La. ,(9. rrot.:)¥.e~ I a-~H. ~$ l>MtJJtf..(
'* IL~. \l~~
It~~ f-V1"f\
\A. h~ ~')( tt:ntC.nll; b 1-l')~~ Si.
1'i
V'fi..(.(.o\t'U~MI\
",t'Nk. t,o G c.? A \ Pl\.6 ll1\:. t..c.<.-A l"& bu. ~ l.c..l to( ~yt­
~ ~2 !!J 10 f'l1h1l.rtj'ol.I'\n> I trsM-o t...e" 1A....I\ t..\ F it" H.LC. ~ , ~\V\. 0 b ~
~~ ""....fo{l\ kSI)O\h>k bvo~ ~ bftG-t.>'+bc..t" Hl'd04·.o(,400~ ,i .,.o~ w«l)­
(1. ~t.,..".. v... ;(-,
f '0t ~e...1Ac... ~ ~ 1'1 t ~ H.IO h. U\ /) L., ~
v

dela Carsa Darvina sa ovim novostecenim uvidom i oseti­

cete da Darvin pise 0 stvarima koje bi Tarik mogao da vidi
... na putu za Evropu! U takvim detaljima primeticete kako avo
jedan zivot prelazi u drugi. lazi J
Vidite, od davnih vremena, posebno u Maloj Aziji, ad 1
astronomija je bila predmet dubokih proucavanja - astro­ javl,
nomija u obliku astrologije. Ovo se ni u kom slucaju ne
sme identifikovati sa diletantizmom koji se u danasnje kojt
vreme smatra astrologijom. Moramo da shvatimo koliko dvo.
~ su dubok uvid u duhovnu strukturu univerzuma, posedovali
usta
hoy]
ljudi u tim vremenima. Taj uvid je bio posebno istaknut
medu Arabljanima u periodu vladavine dinastije koju je da s,
osnovao sam Muhamed. Astroloska astronomija u njenoj
drevnoj f~rmi, intenzivno se negovala medu njima. ham
Kada je restonica reseljena iz Damaska u Bag­
dad, nalazimo all a ~~lIriuna~ kako tame vlada u IX veku.
Tokom Mamu'"no"'~
;:lo;-·vL ebi!lv·
:::':laaavihe ­ a svi ti vladari bili su Pro-
rokovi nasledici - astrologija je negovana u obliku koji je juris
kasnije presao u Evropu i njenu sadrzinu nalazimo u raz­ lima
nim raspravama koje su kasnije otkrivene. One su stigle u relig
t Evropu kao posledica krstaskih ratova, ali su bile strasno t aka
san
preradene i nespretno revidirane. I pored svega, takva
astronomija je bila velicanstvena. A kada tragamo medu mno
onima koje istorija ne imenuje, ali koji su se nalazili oko
Mamuna u Bagdadu u periodu od 813. do 833. godine, ne­ rep
gujuci ovo astrolosko-astronomsko znanje, nalazimo bri­ k rzlj.
ljantnu licnost u koju je Mamun imao veliko poverenje. stili.
Njegovog imena nema u istoriji, ali ne mario On je bio izu­ n ast,
zetno postovana licnost kojoj se uvek obracalo kada je bilo d odl]
potrebno da se protumace zvezde. Mnoge mere u pogledu
spoljasnjeg socijalnog zivota bile su donesene u skladu sa al R,
. onim sto su takve obrazovane licnosti, kakva je bila ova na su ne
dvoru kalifa Mamuna, mogle da procitaju u zvezdama. dusa

52 Pjel
51 Abdulah al Mamun, sin Harun al Rasida. Kalif od 813-833. maten
53 AIel

156
 :t btv-lt.o. x htA,t,c,t,,,t.Lt)l'\'<\.. "' ..... L.I.l(,ll1.. HA-k,~,~ p~ (; ,t.c.~
p~~ u.. k" 1..<4 ft ~v.>u flM" ro ~ Vt"t-I't"~, _ I S ,,"0,* .s ~ t.t.
<i. t~ l/) ~~ \.I. I~" \,(.fl..t t.A.1-t" M-'N\ \ ~ trn..e n'''cn (...~ ( ,,~( .r f
lLk~~r I.A.. tt\.At111 'V'LA-~Y"t "I\AH~ S.~jJl- S'!>£..i)dTE IS""""~
~~ b\c..A wa b I.-..(~ \ II-lot- '" \. ~ ( t . ( /4'C. HI'f-ft.t;.."blf ~"t;. ~ 'i i'.)?~ /-.D J'~ci
n.
l..t £)~M.~Cc.. ." ?-.Jtl)k \4 /.~I'(t~~/~~ "t.tC;.Cc..c".I'fOI1.c.1(.ol . -,..to tt.1t.~
"""i..c..
T""-"- .... (,..< It"M .6 'f~ 0 " ' .... L th 0 ~ .t"""" #t ~,~ I"~ . ~ v
o ko SJemm.6 linlJU duz kOJe S'e'. razvllala dusa
ovog ucenog coveka sa Mamunovog dvora u Bagdadu, do­
lazimo do modernog astronoma Laplasa. 52 Tako se jedna
od licnosti koja je zivela na dvoru kalifa Mamuna, ponovo
javlja kao Laplas.
Veliki impulsi - a i oni od manje vaznosti takode,
koje ne moram sada da nabrajam - koji su jos uvek tekli iz
dvokrake struje u Evropu, iako je spoljasnji proces bio za­
ustavljen, prikazuju nam kako je arabizam nastavljao du­
hovno da zivi, kako je dvokraka struja nastavljala i dalje
da se steze oko Evrope.
Seticete se, dragi moji prijatelji, kako je sam Mu­
harned utemeljio sediste islama, Medinu, koja je kasnije
pos ala prestbnica njegovih naslednika. Ta prestonica je
kasnije premestena u Damask. Onda od Damaska, preko
Male Azije do same kapije Evrope, , do Konstantinopolja,
,

jurisaju vojskovode Muhamedovih naslednika, opet na kri­

lima rata, noseci kulturu koja je bila oplodena religijom i
reTIgioznim zivotom koji je Muhamed zasnovao, ali je isto
tako, prozeta aristotelizmom, koji je tokom pohoda Ale­
ksandra Velikog 53 prenesen iz Grcke, iz Makedonije, iz
mnogih kulturnih centara, u Aziju.
I ovde se nesto izuzetno dogodilo. Arabizam je bio
replavljen turskim elementom. Krstasi su samo nasli za­
krzljale ostatke jedne velike kulture. Sve su to Turci uni­
stili. Ono sto je preneseno preko Afrike i Spanije na zapad,
nastavlja donekle mirno da se siri u ·kuituri, u civilizaciji;
dodirne tacke se n10gu stalno naci.
Neimenovani mudrac sa Mamunovog dvora, Harun
al Rasid, Tarik - sve te duse mogle su da povezu ono sto
su nosile u sebi sa onim sto je prisutno u svetu, jer kada
dusa prode kroz dveri smrti, uvek ostaje izvesna privlacna

52 Pjer Simon Laplas (Pierre Simon Laplace), 1749-1827. Francuski

matematicar i astronom.

53 Aleksandar Veliki, 356-323. p.n.e.

157
sila koja je vuee prema popristu prethodne aktivnosti. Cak
i onda kada se kroz druge sudbinske in1pulse menja i po­
P rem
red toga nastavlja se uticaj. Ona deluje i dalje, mozda u
okvir
obliku eeznje iIi slieno. Ali kako arabizan1 potpomaze veru
p r e d~
u strogi determinizam, kada se ukazala prilika za nastav­
onih
fjanje duhovnog pravca koji je u poeetku bio siren ratnim
sredstvim a, takoae je postalo·n10guce da se ti duhovni pra­ koji r
vci nastave i to posebno u Francuskoj i Engleskoj. Laplas, glozn
Darvin, Bejkon i m nogi drugi duhovi sliene prirode, vo­
aeni su u ovom pravcu. veku
sagla~
- A li sve je to, mozemo reci, bilo razblazeno. N a is­
toku je arabizam, takoreci, jedva kucao na vrata Evrope. medo
Nije tu mogao dalje. Oni koji su prosli kroz dveri smrti, ali ga
nakon sto su delovali u toj oblasti, osecali su otpor, bili su svega .
na neki naein nesposobni da s tim nastave. Njihov rad na prodr
Zemlji bio je unisten, a posledica toga bila je, izmeau smrti snage
i novog roaenja, neka vrsta paralize dusevnog zivota. Sada da se
dolazimo do neeeg izuzetno zanimljivog. ck o m
Ubrzo nakon smrti Proroka, prestonica je prene­
sena iz Medine u Damask. Odatle, vojskovoae koje su na­ sm rti.
sledile Proroka, krecu sa svojim vojskama, ali stalno bivaju zivi, i
porazene. Uspeh koji je postignut na zapadu, nije postignut utiska.
ovde. A onda, ubrzo, vidimo Prorokovog naslednika, pod toga s1
imenom Muavija,54 kako vlada u Damasku. Njegov dusevni plano,
sklop proizilazi, s jedne strane, iz arapskog monoteizma, form u
ali i iz determinizma koji je polako prelazio u fatalizam.
vorene
Ali, vee u to vreme, mada pre na unutrasnji, mistiean na­ .

O V lm ~
ein, aristotelizam koji je iz Greke prenesen u Aziju, poeinje
da deluje. Muavija, koji je poslao svoje vojskovoae, s jedne g ovori
strane, sve do Konstantinopolja, a s druge pokusao osva­ postoj<
janje - bez veceg uspeha - u pravcu Afrike, ovaj Muavija renJen:
bio je uman eovek, ali eovek koji nije mnogo postigao, ni streku
spolja, a ni u duhovnom zivotu. nek om
nlzam
54Muavija, kalif od 661-680. Preneo prestonicu iz Medine u Damask. T o ne
Silom dosao na vlast. daju pc
158
""'"
-
ru-t /tu\) ~Il<ill ~t I!) 1, f.{.u~\"()1.l~Vl ~ 1\) l$ Loft hI\. (lit tC. \.N)D <.(
\.L (~I\.u. ,0.
:s I/) ~ '\ . -r.c ]).0 L- 0 G-t (,(,((•.1 ,.... C IJ.. ) ~ ~ t~
~ILkPt,... ~()~ f,{IOVlSt. ~~lo bit 7.H>f>£,,LlA 't--tPItO 1"3.
LlGuoJu,. _ tJ.6 T'O , ;>'C. ~~1\1--~ -rCi-Ul4'1 i~o1 , p" .~V) ~ H/~~{lt.t.Tl .

Muavija dolazi na viast nedugo posle Muhameda.

Prema tome on potpuno stoji u okviru muhamedanstva, u
ok viru arabljanskog religioznog elementa. On je pravi t
predstavnik isiama toga vremena, ali ujedno i jedan od
on ih koji se udaljuju od njegove krute religiozne forme i
koji menjaju nacin misljenja koje se onda, odbacivsi reli­
()loznu formu, javija u nauci i umetnosti Zapada.
~

Muavija je predstavnik duha koji vlada u prvom

ve ku nakon Muhameda, ali njegovo misljenje nije vise u
sa glasnosti sa Muhamedovim. los je sanlO podstrek Muha­
medov, jos ne odbacuje religiozno jezgro muhamedanstva, J
ali ga je vee preveo do sfere misljenja, do logike. A pre
svega, on je jedan od onih koji vatreno teze Evropi, zele da -- .
prodru na Zapad. Ako sledite ratne pohode i posmatrate
sn age koje deluju pod Muavijom, shvatieete da je ta zelja
da se ide prema Zapadu povezana sa ogromnom pokreta­
ck om silom, ali je ona vee zatupljena, vee gubi svoju ostricu.
Kada takav jedan duh kasnije prode kroz dveri
sm rti i nastavi da zivi, pokretacka sila takode nastavlja da
v'
ZlV i, i ako taj pravac sledimo dalje dolazimo do izuzetnog
utiska. Tokom zivota izmedu smrti i novog rodenja, mnogo
to ga sto je ostalo u vidu ceznje razradilo se u sveobuhvatne
pI anove za kasniji zivot, ali planove koji nemaju konkretnu
for mu zato sto je sila koja iza njih stoji otupela.
Priznajem da se uvek pitam: da li da govorim ot­
vo reno iIi ne? Ali ipak beskorisno je apstraktno govoriti 0
ov1m stvarima, tako da moram da odbacim uzdrzljivost i '
GO
tl
vorim 0 tome konkretno. Neka svet misli sta hoce, ali
postoje izvesne unutrasnje, duhovne nuznosti u vezi sa si­
re njem antroposofije. Covek se, takoreci, pokorava pod­
str eku koji proizilazi iz tih duhovnih nuznosti i ne ide za
ne kom spoljasnjom "zgodnom prilikom". Takav oportu­
mz am je naneo dovoljno stete Antroposofskom drustvu. I

To ne bi trebalo vise da se dogada. Cak iako stvari izgle­

daj u paradoksalno, 0 njima ce se od sada govoriti.

159

t-:--~L.ot.___"""'~~!I.;iiO' ....~1I(p;tl'lliMij~, " ,~ ~.! ". , •

f.(Jt~ 1~\J:)~C'f\ J.<..U "VV? 1\ S ~ lJ..OONttU..D£~

.
'!..
l.Uh "KW-u..c.1 I It ~ bS ) s.. b,;..(( Ce - u.O tv>.f '\.) \ ~~~

;.n ~lo ~t.. t, PNU>Sl~/)jC-Ult ~"D,~ -Ij"'l S"'- \1l.~( t~""' ­

L\.1':l\-t'\ C,hl ~ Ii> f.1,u,H" I( ~ ~ ~ t «.A £J),fp ~c.~ h ft tA t-(

• ~TlcA.."" _ t")"'-l) \ d.UI ~J)<i ~ ,,"t.I\ H H;$cE - •• t<;)Ii.')'L .it.. ''ill. 1l..~1"tc.~.'4.C.f\.'t l ~

M~",,-~~~'L\4=~~1~niO M uaviju, j~~ od najninljih roro­ hog

kovih naslednika, vidirno kako se kreee skrivenom strujom
i kako se onda ponovo javlja u Vudrou Vilsonu .55
Potresan je nacin na koji se sadasnjost povezuje sa
prosloseu. Iznenada se javlja veza izmedu sadasnjosti i
proslosti. Ako posrnatramo kako se u moru istorijskih do­ v r eml
gadaja uzdize Muavijin talas, a onda talas Vudrou Vilsona, ckih'
vidimo kako podzernna struj a tece ispod tog mora i spaj a moze
ova dva talasa. takod
Verujem da istorija postaje razumljiva sarno onda p unlf
kada uvidimo kako se ono sto se stvarno dogada prenosi sutra
. od jedne do druge epohe. Pomislite na apstraktnost, na
krutu apstraktnost takozvanih "Cetrnaest tacaka" .56 N a­ zema.
ravno da istrazivanje nije krenulo od "Cetrnaest tacaka", odrec
ali sada kada se sve to nalazi pred varna, posmatrajte kon­
• >
'"
n asu
figuraciju duse koja se izrazava u tih "Cetrnaest tacaka" i slucaj
zapitajte se da Ii je mogla da bude obdarena takvom zes­ gd e s(
, tinom, osim ako nije bila sledbenik Muhameda.
.
Uzmite fatalizarn koji je kod Muavije vee postao lznOSI
predirnenzioniran i prenesite ga u vreme modernih aps­
trakcija. Osetite slicnost sa recima Muhameda: "Alah ot­ sebnc
kriva", "A vi eete htjeti sarno ono sto Alah hoee". Onda nost.
pokusajte da razurnete stvarnu sustinu mnogih reci koje je licn o~
izgovorio donosilac "Cetrnaest tacaka". Nije potrebno n ama
rnnogo maste da pronadete skoro potpuno podudaranje. d eme
Dakle, posrnatrajuei ljude, takode mozemo da go­ k ako
vorirno 0 reinkarnaciji ideja. A onda, po prvi put, mogue je n adet
uvid u nastajanje istorije.
<If prika'
N eee:

nema
Onje
55 Vudrou Vilson (Woodrow Wilson), 1856-1924. Dvadeset osmi pred­

sednik SAD.

XIX'
56 Ratni eiljevi SAD koje je predlozio predsednik Vudrou Vilson ja­

nuara 1918. godine. Na ovim tackama se zasniva Versajski dogovor i

57 Duzi
Liga naroda. A. HIIllJ..,l/'~ I')l 1LA~)"b - l f i (LI) &1' jotl.) u~ rae za
1- ,F-l} l3. \.."L1l\-f'L.\ IA... - iA ft.l ~ IH} Q \J\ t-1
160 ~'. KJ\Yl.tAKI\ ~ L AP VV\ ~
Lt . h u. 1\ V1,) ~ --- ...... \I' \.A b f\..U'f v l l.-S ...9 N.
 XI

Dornah, 22. m art 1924.

Ovim proucavanjem karme, koje nas je u poslednje

vreme odvelo do odredenih primera individualnih karmi­
ckih veza, nameravamo da sakupimo gradu pomocu koje
mozemo da ocenimo, ne sarno individualne veze ljudi, vec
takode i istorijske veze. Imajuci to u vidu hteo bih da do­
punim vec date primere. Danas cemo pripremiti teren, a
sutra cemo dovrsiti posmatranje tih karmickih veza.
Videcete da se posmatranje odnosa izrnedu jednog
zemaljskog zivota i sledeceg, mora uvek zasnivati na sasvim
odredenim simptomima i cinjenicama. Ako to uzmemo za
nasu polaznu tacku, doci cemo do konkretnih veza, a u
slucajevima 0 kojirna sam smeo da govorirn, pokazao sam
gde se odredene polazne tacke mogu naci.
Danas hocu, kao 5tO rekoh, da pripremim teren,
iznoseci pred vas izvesne slucajeve koje cemo sutra resiti"
Dozvolite mi prvo da usmerim vasu paznju na po­
sebno interesovanje koje moze da pobudi ova iIi ona lic­
nost. Govoricu 0 licnostima od istorijskog znacaja, kao i 0
licnostima iz obicnog zivota. Posebno interesovanje koje u
nama pobuduje neka osoba, cesto ce nas podstaci da na­
aemo resenje za njene zivotne veze. lednom kada znamo
kako da na pravi nacin trazimo resenje, moci cemo i da ga
nademo. Kao sto ste vec primetili iz nacina na koji sam
prikazivao slucajeve, stvar je u nalazenju pravog nacina.
Necemo se plasiti, vec cerna smelo nastaviti.
Ma kakav stay imali prema licnosti Garibaldi·a,57
nen1a sumnje da je on interesantan lik u istoriji Evrope.
On je igrao, kao sto svi znamo, izuzetnu ulogu u dogadajima
XIX veka. Danas cemo se, dakle, pripremiti za proucavanje

57Duzepe Garibaldi (Giuseppe Garibaldi), 1807-1882. Rodoljub i bo­

rae za ujedinjenje Italije i njeno osloboaenje od strane vladavine.

161

 Garibaldija i za pocetak ukazacu varp na izvesne cinjeniee

u njegovom zivotu koje, kao sto cemo videti, mogu ucenika svetu,
duhovne nauke d a dovedu do onih veza 0 kojima cemo
llJego'
sutra vise govoriti.
u nJe~
Garibaldi je licnost koja je na izuzetan nacin ucest­ stvarn
vovala u zivotu XIX veka. Rodio se 1807. godine i zauzimao onda
je istaknuto mesto sve do druge polovine veka. To znaci tome
da je nacin na koji se on kao covek izrazava narocito kara­ tom s
kteristican za XIX vek. otaco
K ada hocemo da razmotrimo duhovno bitne erte t r ajuc
njegovog zivota, nalazimo sledece: Garibaldi je proveo tan ka
svoje detinjstvo u Niei, kao sin siromasnog oea, zaposlenog SVOJIIT
u mornariei. Kao dete nije imao sklonosti ka onom sto je u sebi
tadasnje obrazovanje u njegovoj zemlji moglo da ponudi, dusni
dete nin1alo sjajno u skoli, ali koje je bilo zivo zaintereso­ dubo1
vano za sve sto se oko njega desavalo. Cesto je bezao iz Ijudi c
skole. U mesto da uci, mali Garibaldi je vise voleo da bo­ d ovel]
ravi napolju, da jurea kroz sumu iIi da se igra pore d reke. prem,
Ali, kada bi dosao do neke knjige koja bi mu se dopala, se vr1c
nista ga ne bi moglo odvojiti od nje. Lezao bi satima negde
na suneu, citajuci, toliko opcinjen da nije odlazio kuci ni na llJego,
rucak. kasnij
Moglo bi se reci da je ono sto ga je najvise zani­ okoln~
malo bio veliki svet. Dok je bio sasvim mlad poceo je da se llacini
sprema za poziv svoga oea i plovio je morem, prvo kao fa natil
, potcinjeni, a kasnije na visem polozaju. Mnogo je putovao
u cini ~
~ po J adranu i ucestvovao u mnogo cemu sto se moglo dozi­
covet;
'. yeti u prvoj polovini XIX veka, kada liberalizam i demo­
. kratija jos uvek nisu uredili promet na moru i postavili po­
prvOJ
J licijske propise, kada je u covekovom zivotu jos postojala
Garib
, neka sloboda kretanja. Ucestvovao je u svemu onom sto je
slim d
bilo moguce u jednom vremenu kada je jos uvek moglo
I svoJe:
; manje-vise da se radi sta se htelo! Tako se dogodilo - a 'a bi to :
~ verujem. da je to b~10 tri, cetiri puta--=:- da su ga 'z arobili gu­
, ,.. ~ lr_......, ~ -..".. ~ ...,. • ~
sudbir
p,
'-.-4 " . ..... _ .--"

sari. Po! ed t<2g~Ac§tO j t? Qio genija1an .1?io t~, ~akode 1 u .av, tom
.
, tako da je svaki put kada je bio uhvacen, uspevao da pobe­ Je svoJ
gne, i to vrlo brzo! .. .' llJego,
,.. .~ . ?'*
svaki I
162
 Tako je odrastao Garibaldi, ziveei uvek u velikom
svetu. Kao sto sam rekao, nemam nameru da yam izlazem
njegovu biografiju, vee da ukazem na karakteristicne crte
u njegovom zivotu, koje nas mogu odvesti do onog sto je
stvarno vazno i bitno. Dakle, on je ziveo u velikom svetu, a
onda je doslo vreme kada je stekao vrlo jak i ziv utisak 0
tome kakav to moze biti njegov unutrasnji odnos prema
tom svetu. Bilo je to kada ga je kao skoro vee odraslog,
otac odveo na put kroz Italiju, sve do Rima. Tamo, posma­
trajuei iz Rima, takoreei, celu Italiju, mora da je bio sves­
tan kako se nesto izuzetno odvija u njegovoj dusi. On je n a
svojim putovanjima n10ren1 sreo mnoge ljude koji su imali
u sebi prilicno zivosti, ali su u isto vreme bili sasvim ravno­
dusni prema jednom odrea enom interesovanju - bili su u
dubokom snu u odnosu na p rilike svog vrem ena, a ti su
Ijudi ostavljali takav utisak na Garibaldija da su ga skoro
doveli do ocajanja. U njima nije bilo pravog odusevljenja
prema covecanstvu, nisu imali pravog covekoljublja kakvo
se vrlo rano, na genijalan nacin pojavilo u njemu .
Dok je prolazio zemljom da bi stigao do R ima, u
njegovoj dusi nastajala je neka vrsta vizije 0 ulozi koju ce (.
kasnije odigrati u oslobodenju Italije. Takode, neke druge
okolnosti koje su prevladavale prvom polovinom X IX veka, ."
naCinile su ga fan aticnim antikatolikom, antiklerikalcem i
fanaticnim republikancem, covekom koji je cvrsto resio da
uCini sve sto je bilo u njegovoj moci da doprinese boljitk u
covecanstva.
A onda, ucestvujuei u svim kretanjima u Italiji u
prvoj polovini XIX veka, dogodilo se jednoga dana da je
Garibaldi po prvi put procitao svoje ime u novinama. Mi­
slim da mu je tada bilo otprilike trideset godina. Procitati
svoje ime u novinama znacilo je tada mnogo vise nego sto
bi to znacilo danas. Medutim, Garibaldi je imao narocitu
sudbinu u vezi sa citanjem svoga imena u novinama, jer j~
tom prilikom procitao objavu svoje smrtne kazne! Procitao
je svoje ime u novinama po prvi put onda kada su objavljivale
njegovu smrtnu kaznu. Tu vidimo nesto izuzetno, jer nema
svaki covek t akvo iskustvo.

163
 Garibaldiju nije bilo podareno - a to je karakteri­ rod iI:
sticno za njegovu sudbinu, s obzirom da je citav njegov en­ umot
tuzijazam bio usmeren na Italiju - nije mu u pocetku bilo Prica
podareno da ucestvuje u dogadanjima u Italiji iIi Evropi, stvar
vee ga je sudbina uputila u Juznu Ameriku da tamo uzn1.e
ucesea u razlicitim pokretima za slobodu, sve do 1848. go­ se ra
dine. U svakoj se priliei pokazao kao izuzetna osoba, ob­ rop e
darena svakovrsnim kvalitetima. Spomenuo sam jedinstven rICI; ,
dogadaj u zivotu, citanje sopstvenog imena u novinama tame
prilikom objave njegove smrtne kazne. A sada dolazimo -on
do jos jedne neobicne biografske cinjeniee, necega sto se nJen
moze desiti sarno izuzetno malom broju ljudi. Garibaldi je
upoznao na poseban nacin zenu koja ee mnogo godina biti nJeg<
osnOV3 njegove sreee. Bilo je to na moru, na brodu, kada ziv01
ju je ugledao kroz durbin. Zaljubiti se kroz durbin - pa to moze
se zaista ne desava svakome! same
Sudbina mu je olaksala upoznavanje sa onom u snje~
koju se zaljubio posredstvom durbina. Skrenuo je svoj cinie
brod u tom praveu i stigavsi do kopna, bio je pozvan od V ikt
strane izvesnog coveka na rucak. Ispostavilo se da je bas ujed
taj covek otae devojke koju je ugledao kroz durbin! Ona je Pric,
govorila sarno portugalski, a on sarno italijanski, ali njegov lativ
biograf tvrdi, a izgleda i tacno, da je devojka odmah razu­ Ijudi
mela njegovu pazljivo srocenu izjavu ljubavi, koja je jed­ lasti
nostavno glasila - naravno na italijanskom - "moramo do­ rod ij
zivotno biti zajedno". Ona je to odmah razumela, a tako se dap
i dogodilo. Od tog susreta oni su postali zivotni saputniei. riba]
Garibaldijeva zena je ucestvovala u svim njegovim r eci,
strasnim avanturistickim putovanjima po Juznoj Ameriei, sve,
a neki od zabelezenih detalja su stvarno potresni. Na pri­ prer:
mer, prica kaze kako joj je jednom prilikom stigao izvestaj
o Garibaldijevoj smrti na bojnom polju. Ona je pozurila na osvc
to mesto i prevrnula je svako telo ne bi Ii pronasla svoga
svoJ
muza. N akon nek og vremena, prosavsi kroz mnoge doziv­
ljaje tokom te potrage, nasla ga je zivog. Vrlo je ditljivo 58Vi
procitati kako je bas na tom putovanju, koje je potrajalo, 1861 .

164
 rodila dete bez icije pomoci i kako ga je, da bi ga zagrejala ,
umotala u sal oko svojih grudi i vrata i tako ga nosila satima.
Prica 0 Garibaldijevim juznoamerickim avanturama ima
stvarno potresnih momenata.
Onda je doslo vreme, sredinom XIX veka, kada su
se razliciti impulsi za slobodu javljali medu narodima Ev­
rope i Garibaldi nije vise mogao da ostane u J uznoj Ame­
rici; vratio se u otadzbinu. Poznato je sa kakvim je naporom
!amo radio, okupljajuci dobrovoljce pod najtezim uslovima
-on ne samo da je doprineo razvoju nove Italije, on je bio
njen tvorac.
Sada dolazimo do jedne istaknute karakteristike
njegovog zivota. On je bio, u odnosu prema svemu u svom
Zivotu, nezavisan covek, covek koji je uvek razmisljao,
moze se reCi, na prostodusan nacin i koji je obracao paznju
sarno na impulse koji su izbijali iz dubina njegovog unutra­
snjeg bica. Tako da je slvarno bilo vr lo neobicno to sto je
Cinio sve sto je bilo u njegovoj moci da dovede dinastiju
Viktora E manuela 58 na vlast u Italiji, kada, zapravo, citavo
ujedinjenje i oslobodenje Italije dugujemo sarno njemu .
Prica 0 tome kako je osvojio Napulj, a onda Siciliju, sa re­
lativno malim brojem nedisciplinovanih, ali odusevljenih
Ijudi, kako je buduci kralj Italije trebalo sarno da ude u ob­
lasti koje je on prethodno oslobodio i kako kraljevska po­
rodica iIi oni koji su im bili bliski, nije nikada ucinila nista
da pokaze neko postovanje za ono sto je za njih ucinio Ga­
ribaldi - citava ta prica ostavlja dubok utisak. Pravo govo­
reCi, dinastija Savoja bi trebalo da zahvali Garibaldiju za
sve, a opet oni su bili izuzetno nezahvalni, postupajuci
prema njemu sarno sa minimumom uctivosti.
Uzmimo, na primer, ulazak u Napulj. Garibaldi je
osvojio Napulj za dinastiju i Napolitanci su ga smatrali
svojim istinskim oslobodiocem. Njihovo odusevljenje ga je

58Viktor Emanuel II (Victor Emanuel), 1820-1878. Kralj Italije od

1861. godine.

165
svuda pratilo. Bilo bi potpuno nezamislivo da buduei kralj To Sl
Italije ude u Napulj bez Garibaldija. I pored toga, kraljevi da Sl.
savetnici su bili protiv. Savetnici su bez sumnje vrlo cesto prak1
kratkovidi i da Viktor Emanuel nije doneo samostalnu od­
luku, potpuno instinktivno, da nije pozvao Garibaldija da osob
u svojoj crvenoj kosulji sedi pored njega prilikom ulaska u nJegc
Napulj, on sam ne bi bio tako odusevljeno docekan! Odu­ zno
sevljenje je, naravno, bilo upueeno Garibaldiju, a ne njemu. cove
On bi, bez sumnje, bio izvizdan - to je potpuno sigurno. vrio
Viktor Emanuel bi bio izvizdan da nije usao zajedno sa nJen:
Garibaldijem u Napulj. G a ri
Tako je bilo sve vreme. Na mnogim pohodima kroz dure
srednju Italiju Garibaldi je bio onaj koji bi sve uradio. Gla­ No,
vnokomandujuci i kralj - sta da se kaze, a da se ne bude radi
uvredljiv - stigli bi prekasno. Citavu stvar bi vee obavio prirr
Garibaldi. Medutim , kada bi se vojska pojavila , sa svojim B ilo
okieenim generalima i kada bi se srela sa Garibaldijevim osot
ljudima koji nisu nosili ordenje i koji su bili vise no skro­ Ijavc
mno odeveni, generali bi izjavljivali da im je ispod casti da
jasu pored takvih i da ne dolazi u obzir da se pojave s njima! Evrl
Ali Viktor Emanuel je imao izvestan osecaj za ove stvari. gra(
On bi pozvao Garibaldija i generali su morali, mada mrs­ Gar
teei se, da postroje svoje jedinice pored Garibaldijevih . ne s
Generali bi onda izgledali kao da imaju grceve u stomaku! lffie
A kada bi trebalo da se ude u grad, Garibaldi, koji je sve
510'
sam uradio, morao je da ide iza svih, kao zastitnica. On i dru
njegovi ljudi morali bi da cekaju i da puste druge da udu dal
prvi. Redovna vojska nije nista ucinila, a opet bi oni usli su lj
prvi, a nakon toga Garibaldi sa svojim garibaldincima.
Vazno je da se primete ti narociti sudbinski spo­ r ib ,
jevi. Ti spojevi nas mogu odvesti do karmickih veza. Tu se Fra
ne radi 0 covekovoj slobodi iIi neslobodi kada se p o prvi slu(
put procita svoje ime u novinama povodom objavljivanja bit<
sopstvene smrtne kazne iIi se nade zena putem d ur bina. Iiji
To su sudbinske veze. T o su stvari koje se desavaju uporedo Ian
sa onim sto je uvek prisutno u coveku - njegovom slobodom. PO(

166
 To su iste one stvari - stvari za koje mozemo biti sigurni
da su sudbinski spojevi - koji mogu dati veliki podstrek
prakticnom proucavanju prirode karme.
Sada, u slucaju licnosti kakva je bila Garibaldi,
osobine koje se kod drugih mogu smatrati sporednim, za
njega su karakteristicne. One su u njegovom slucaju sna­
zno izrazene. Vidite, Garibaldi je bio, tako kazu, naocit
covek. Imao je divnu, tamno plavu kosu i uopste, bio je
vrlo lep. Kosa mu je bila talasasta, tamno playa i vrlo ce­
njena medu zenama. Sada, iz onoga sto sam yam rekao 0
Garibaldijevoj nevesti - koju je, seeate se, izabrao preko
durbina - slozieete se da se 0 njoj moze reei sve najbolje.
No, i pored svega toga ona je bila ljubomorna. Dakle, sta
radi Garibaldi jednoga dana kada je njena ljubomora po­
primila nesto veee razmere? Sisa se do glave, na nulericu.
Bilo je to dok su jos uvek bili u Juznoj Americi. Sve ovo su
osobine koje nam pokazuju na koji nacin mogu da se ispo­
ljavaju sudbinske nuznosti u zivotu.
Kao sto znate Garibaldi je postao jedan od velikana
Evrope nakon onoga sto je postigao u Italiji i putujuei iz
grada u grad kroz danasnju Italiju, prolazite pored mnogih
Garibaldijevih spomenika. Vidite, postojalo je vreme i to
ne sarno u Italiji, vee svuda u Evropi, kada se Garibaldijevo
ime pominjalo sa ogromnim interesovanjem i dubokim po­
stovanjem, kada su cak i gospode Kelna, Majnca i mnogih
drugih mesta, nosile crvene bluze u Garibaldijevu cast - a
da ne pominjem London, gde je Garibaldijeva crvena ko­
sulja bila poslednji modni krik.
Tokom francusko-pruskog rata, 1870. godine, Ga­
ribaldi, sada vee u godinama, stavio se na raspolaganje
Francuzima i tom prilikom dogodio se jedan interesantan
slucaj. Jedino njegovo iskustvo u ratovanju, kao 5tO znamo,
bilo je gerilsko ratovanje, onakvo kakvo je on vodio u Ita­
liji i Juznoj Americi. Ipak, jednom prilikom u ovom regu­
larnom ratu, on je zarobio nemacku zastavu zatrpanu is­
pod gomile ljudi koji su pokusali da je odbrane sopstvenim

167
I telima. Garibaldi je zarobio ovu zastavu, ali toliko je bilo da (
nj egovo postovanje prema onima koji su svojin1 telima po­ sveg
kusavali da je zastite, da .iu je vratio vlasnicima. Medutirn, cIJe.
zacudo, kada sc ubrzo potom, pojavio na jednom skupu cete
bio je zbog toga izvizdan. C1J l 1
~ ozicete se da QVQ nije sarno jedan zanilllijiv zivot, Mu(
vee zivQt coveka koji se na jedan izuzetno }<:arakteristican vne
nacin izdvaja iznad drugih velikana XIX veka! Izuzetan ad n
covek - toliko izvoran, tako jednostavan, iz koga eluju Je lZ
primitivni irnpulsi,_ali~ kOj l su ~opet u isto vreme genl a nl. vanI
Mnogi d rugi su _~ozda bili bolji u komandovanju velik0!ll
vojskom, mozda su radili stvari na sredeniji nacin, ali niko Ern~
od njih, u ovom duboko materijalistickom dobu, nije pose­ Ono
dovao tako istinski, izvorni zano_s za one cemu je tezio. ..
fl]e 1
Dakle, ovde nalazimo jednu od licnosti koju sam
caj ~
zeleo da yam predstavim. Kao sto sam rekao, danas cerna nas(
se sarno pripremiti, a sutra cemo potraziti resenja.
A tc
D ruga licnost, cije ime yam je vrlo dobro p oznato,
izuzetno je zanimljiva za istrazivanje karme. To je sin . <}
dela
Mogu da yam kazem da su me okolnosh Leslngo­ nacn
vog zivota uvek izuzetno interesovalc. Za njega se stvarno rno 1
moze reci da je osnivac bolje vrste zurnalizma, sadrzajnog sasta
zurnalizma, zurnalizma koji stvarno hoce nesto da ostvari. recel
Pre Lesinga, drarnaticari i pesnici su uglavnom pi­ T u Sl
sali 0 aristokratiji. Lesing se, s druge strane, trudi da u ove l
dramu uvede gradanski zivot, obican zivot srednje k lase,
zivot koji se bavi sudbinama ljudi kao JjUdl: a ne sudbinarna kada
ljudi sarno zato sto su na polozaju u drustvu iIi slicno. Cisto poga
ljudski sukobi - to je one sto je Lesing zeleo da naslika na lemil
poZOrn lCl. zapa:
Tokom svog rada posvetio se mnogim velikirn pro­ cete
blemima kao, na primer, kada je u svom Laokon£lo pokusao stran

59 Gothold Efraim Lesing (Gothold Ephraim Lessing), 1729-1781.

61 Nat
Nemacki pesnik, dramaticar i esteticar.
62 Ern.
60 Laokoon, oder fiber die Grenzen der Malerei und Poesie, Berlin
63 Eril
1766.
selnel

168
da odredi granice slikarstva i poezije. Ali najvaznlJe od
svega je zestina sa kojom se Lesing borio za ideju toleran­
cije. Sarno uzmite njegovu dramu Mudri Natan 61 i odmah
cete uociti uzviseno mesto koje zauzima ta ideja 0 toleran­
ciji u Lesingovom zivotu. Ispredajuci pricu 0 tri kralja u
Mudrom Natanu, on hoce da nam pokaze kako su tri gla­
vne religije skrenule od prvobitnog oblika i kako ni jedna
od njih nije ona prava, kako se mora traziti pravi oblik koji
je izgubljen. Ovde nalazimo tolerantnost sjedinjenu sa iz­
vanredno dubokom i znacajnom idejom.
Takoae je interesantan razgovor masona, naslovljen
Ernst und Falk,62 i jos m nogo toga sto potice iz masonerije.
Ono sto Lesing radi u vezi sa kritickim istrazivanjem isto­
rije religioznog zivota je za onoga ko moze da proceni zna­
caj koji to ima, stvarno zaprepascujuee. Ali moramo pred
nas da postavimo citavog Lesinga, kao kompletnu licnost.
A to ne mozemo da uradimo sarno citanjem dvotomnog
dela Eriha Smita,63 na primer, koje pretenduje da bude ko­
nacna studija 0 Lesingu. Lesing, onakav kakav je on stva­
rna bio, nije uopste prikazan, vee je data slik a jednog lutka
sastavljenog od razlicitih ljudskih delova, a ond a nam je
receno da je taj lutak napisao Mudrog Natana i Laokona.
Tu se sarno tvrdi da je covek koji se tu prikazuje, napisao
ove knjige. A tako je i sa drugim Lesingovim biografijama.
o Lesingu pocinjemo donekle da sticemo utisak
kada uocimo, da tako kazem, udarnu snagu kojom recima
pogada svoje protivnike. On pokrece sasvim umesnu po­
lemiku protiv civilizacije Srednje Evrope. Ovde morate da
zapazite posebnu nijansu Lesingovog karaktera, ako ho­
cete da uaete u sve povezanosti njegovog zivota. S jedne
strane postoji ostrina, cesto otrovna ostrina kao, na primer,

61 Nathan der Weise, Drama, Braunschweig 1779.

62 Ernst und Falk, Gespache fiir Freimaurer, Wolfenbuttel1778-1780.

6J Erih Smit (Erich Schmidt), Lessing, Geschichte seines Lebens und

seiner Schnften, Berlin 1884-92.

169
u delu Hamburska dramaturgl/a,64 a onda moramo da pro­ proti'
naaemo most, sto bas nije lako, do razumevanja, na primer, recen
onih reci koje koristi Lesing kada mu se rodio sin koji je
odmah nakon roaenja, umro. On pise pismo otprilike ovako: pravc
decak je odmah napustio ovaj jadni svet. Ucinio je nesto tipica
najbolje sto covek moze da ucini. - Ne mogu bas tacno da neobi
citiram ovaj odlomak, ali otprilike je tako receno. Ovim
recima Lesing izrazava svoj bol na neverovatno hrabar na­ a N ik
cin, a to nije zato sto oseca bol manje nego neko ko opla­ dalaz:
kuje dogaaaj. Ta sposobnost da se u bolu povuce u sebe .
Vlca n
bila je karakteristicna za coveka koji je u is to vreme znao su da
kako da se baci u zucnu raspravu. Zato smo toliko potre­ astav]
seni kada citamo pismo u kome Lesing pise kako je nje­
govo dete umrlo odmah nakon roaenja, ostavljajuci majku Hteo
tesko bolesnu. 65 m alo~
J os nesto je bilo cudnovato u Lesingovoj sudbini ­ Lesin!
sto je vrlo karakteristicno i sto primetimo odmah cim po­
cnemo da istrazujemo njegove karmicke veze. U Berlinu gledu
se sprijateljio sa covekom koji je bio njegova susta suprot­ Spino:
nost, naime sa NiRolajem. 66 v r lo z,
Vidite, za Lesinga se moze reci - to bas nije doslo­ se dol
vno tacno, ali je svejedno karakteristicno - da nikada nije ondac
sanjao, zato sto mu je razum bio vrlo izostren. Zbog toga n ik Sf
je on za duhovno istrazivanje, a to cemo videti sutra, izu­ o strou
zetno znacajna osoba. Ipak, u samoj konstrukciji njegovih nag iIi
recenica, u sigurnosti udarca kojim obara u prasinu svoje gaga.
p atpUJ
d a ~HI
64 Hamburgische Dramaturgie, 1767.
65 31. decembra 1777. godine, u Esenburgu: "Moja radost bese sarno sarno I
kratka. Nisam zeleo da ga izgubim, tog sinal A on je razumeo tako kljucal
rnnogo, tako mnogo!. .. Zar ne bese razumevanje to sto se na svet
morao izvlaciti gvozdenim klestima? Zar je tako brzo nanjusio ne­
srecu? Zar nije bilo pametno to sto je iskoristio prvu priliku da se Vaspit
skloni odavde? - Naravno, razdire me i sada ta mala glavica i rnajku
takode... " 67GOtfI
66 Kristof Fridrih Nikolaj (Christof Feiedrich Nicolai), 1733-1811. von Lei
N emacki pisac. 68 DieE

170
protivnike, postoji nesto ocaravajuce sto svaku nJegovu
recenicu cini izuzetnom.
Sa Nikolajem je upravo obrnuto. Nikolaj je primer
pravog filistra. Mada je bio Lesingov prijateIj, ipak je bio
tipican filistar, no filistar koji je imao vizije, vrlo cudne i
neobicne vizije.
Lesing, pravi genije, nije imao vizija, cak ni snova,
a Nikolaj, filistar, bukvaino je patio od vizija. One su mu
doiazile u tolikoj nleri da su sarno pomocu polaganja pija­
vica mogle biti oterane. Da, u krajnjim slucajevima morale
su da se koriste pijavice, da bi duhovni svet koji ga nije
ostavljao na n1iru prestao da ga muci.
ihte je napisao zanimljiv clanak protiv Nikolaja.
Hteo je u -liku Nikolaja da prikaze sliku tipicnog nemackog
malograaanina. Ali i pored svega toga, taj Nikolaj bio je
Lesingov prijateIj.
Jos nesto je vrlo neobicno za Lesinga. U svom po­
gledu na svet, Lesing se izuzetno bavio dvojicom filosofa,
Spinozom i Lajbnicom.67 Moram da kazem da mi je b ilo
vrIo zanim ljivo da u slobodno vreme citam knjige u kojima
se dokazivalo kako je Lesing bio pobornik Laj b nica, a
onda one koje su jos zesce dokazivale, kako je bio pobor­
nik Spinoze. Zaista se ne moze dokazati da Ii se Lesing,
ostrouman i pronicljiv kakav je bio, moze svrstati uz jed­
nog iIi drugog filosofa koji se vrlo razlikuju jedan od dru­
goga. Spinoza - panteist i monist, La·bnic ~ monadolog,
potpuno individ~fllan. Nikako ne mozem o a procefi'lmo
<'

da''ii · e~s1rig 'pi ip ad a liZ Lajbnica iIi Spinozu. Kada poku­

sarno da se odlucimo, ne mozemo da donesemo pravi za­
kljucak. To je prosto nemoguce.
Krajem svog zivota Lesing je napisao izuzetno delo
Vaspitanje ljudskog roda/8 na Cijem kraju se savim izdvojeno,

~7Gotfrid Vilhelm Frajher fon Lajbnic (Gottfried Wilhelm Freiher

von Leibniz), 1646-1716. Nemacki filosof.
~ Die Erziehung Menschengeschlechts~ 1780.

171
 mozemo reci, javlja ideja 0 ponovnim zemaljskim zivotima. u
Knjiga govori 0 tome kako covecanstvo prolazi jednom
1epohom razvoja za drugom, govori kako su bogovi d a li
zi"
to
·ljudima u ruke prvu osnovnu knjigu, Stari Zavet, a onda ·v e
drugu, N ovi Zavet i kako ce u btiducnosti doci treca knjiga sh
za dalje vaspitanje ljudskog roda. A onda se Lesingova OS1
knjiga zavrsava kratkim prikazom ideje da covek prolazi sta
kroz ponovne zemaljske zivote. Tu se Lesing pita, opet u Ne
skladu sa svojim karakterom, zasto bi ideja 0 ponovnim zn,
zemaljskim zivotima bila apsurdna, s obzirom da postoji biti
od ranih vremena, kada covek jos uvek nije bio iskvaren bis
skolovanjem - ovo nije citat, ali je sustina njegovih reci.
Na kraju knjige nalazi se pravi panegirik na temu ponov­
nih zemaljskih zivota, koji se zavrsava divnim recima: "Zar
rno:
nije cita'.:a .y~cnost Ul...Qja?" Me l
Covet( stalno nailazi na ljude koji visoko cene Le­
bio
singa, ali kojima se ne dop ada Vaspitall.je ljudsk og roda.
zele
Tesko je r azume ti takve ljude. Visoko cene genijalnog
nek
coveka, a on da odbacuju ono sto on daje covecanstvu u
svom n ajzrelije m d obu. K azu da je ostario, da je p ostao kan
senilan, kazu d a ne mogu vise da ga prate. U red u, ali na
taj nacin se moze sve odbaciti! Cinjenica je da niko nema rIm e
pravo d a ceni Lesinga, a d a pri tom ne p rizna da je ovo iste1
delo stvoreno u njegovom najzrelijem dobu. Kada covek, ne n
kakav je Lesing, govori toliko jezgrovito 0 p onovnim ze­
maljskim zivotim a, on da to moramo ceniti. godi
P riznacete, dragi moji prijatelji, da je Lesingova d o 1J
licnost izuzetno interesantna u odnosu na karmu, u odnosu veon
na prolaske kroz razlicite zemaljske zivote. U drugoj po­ zaist;
lovini XVIII veka, ideja ponoynih zemaljskih z'ivota ni u vota
k6m slucaju n ije bi.l a opste prihvacega. U Lesingu se ona
javlja k ao vez01
.. .g(om
, iz vedra .
neba, kao munjevita
. '. svetiost, kao
genijalna ideja. Ne zn amo razlog njerte poj ave~ ne mozemo
je prip is'ati l£singovom ,obrazovao.ju .iIi bila k~kvom drugom 69 Geo
uticaju u zivotU'._ 'Pii~orarii smg da se zapitamo sta se to Nojsta
70 L
desavalo u 'pn~thodnom
~ - zivotu,coveka
.'
koq k oga se iznenada Ofl
;
Byron:
172
u odred~nom oobu javlja ideja 0 ponovnim zemalj skim
Zivotima - Ideja koja je straI?-a clvilizaciji njegovog doba - i
to tako da sam taj covek ukazuje na clniencu da je ta ideja
-vee bila prisutna u pra~taro doba. Istina je u tome, d a on
stvarrto sa sobom donosi unutrasnju osnovu za tu ideju,
osnovu sacinjenu od osecanja koja sa sobom nose nagove­
staj 0 njegovim zemaljskim zivotima u dalekoj proslosti.
Ne treba ni pominjati da on u svojoj obicnoj svesti ni ne
zna za takve veze. Stvari koje ne znamo svejedno mogu
biti tacne. Da su tacne sarno one stvari koje covek zna, onda
bi svet stvarno bio m esto siromasno dogadajima i bicima.
To je drugi slucaj cije cemo karmicke veze prouciti.
Zeleo bih da otvorim i treci slucaj, zato sto nas on
moze nauciti mnogo cemu u vezi sa karmickim vezama.
Medu licnostima koje su mi bile bliske tokom skolovanja,
bio je nastavnik koga sam vee ranije pominjao. Danas bih
zeleo da opet 0 njemu govorim i da ovom prilikom dodam
neke pojedinosti koje su znacajne za nase prollcavanje
karme.
Postoji, naravno, rizik kada se govori 0 ovim stva­
rima, ali posmatrajuci duhovni zivot koji bi trebalo da pro­
istekne iz danasnje antroposofije, mislim da se takav rizik
ne moze izbeci.
Ono sto eu yam sada reci zapazio sam nekoliko
godina nakon sto sam poslednji put video osobu koja mi je
do Q10je osamnaeste godine bila nastavnik 69 i koju sam
veoma voleo. Uvek sam se interesovao za njegov zivot i
zaista mi je ostao vrlo blizak. No, u izvesnom casu mog zi­
vota bio sam podstaknut da pazljivije sledim njegov zivot.
Bilo je to kada sam, u vezi sa drugom karmickom
vezom, poceo da se interesujem za zivot Lorda Bajrona?O

69 Georg Kozak (Georg Kosak), 1836-1914. Nastavnik reaIke u Viner­

Nojstatu.

70 Lord Dzordz Noel Gordon Bajron (George Noel Gordon Lord

Byron), 1788-1824. Engieski pesnik.

173

U to vreme sam upoznao nekoliko Bajronovih obozavalaca. stt

ledna od njih bila je pesnikinja Marija Evgenija ~tele GI a­ do
cije71 0 kojoj cu reci mnogo toga u mojoj autobigrafiji. U tal
izv"esnom periodu svoga zivota bila je odusevljena B ajro­ ov;
nom. Onda bila je tu jos jedna vrlo izuzetna lienost, eudna kn
mesavina svih mogucih osobina - Eugen Hajnrih Smit.72 Srr
Mnogima od vas koji su se bavili isrorijom antroposofije, sto
poznato je ovo ime. del
Eugen H ajnrih Smit postao je poznat u Beeu to­ SVI
kom osamdesetih godina (XIX veka) i u to vreme sam se i ove
ja upoznao s njim. Bas je tada napisao ogled 0 Hegelovoj
dijalektici koji je nagradilo i objavilo Hegelovo drustvo u dul
Berlinu. 73 Dosao je u Bee, vitak, visok eovek ispunjen vat­ ka~
renim odusevljenjem, sto je povremeno izrazavao vrlo sna­ takl
znom gestikulacijom, no koje je i pored toga bilo sasvim Bil(
iskreno. Bas mi je to Smitovo odusevljenje dalo potreban sto
"trzaj". H teo sam da mu ueinim uslugu i kako je on nepo­ .
lznE
sredno pre toga napisao odusevljen i nadahnut elanak 0 pale
Lordu Bajronu, upoznao sam ga sa drugim Bajronovinl dra~
obozavaocem Marijom Evgenijom dele Gracije. Otpoeela ck a
je uzbudljiva diskusija 0 Bajronu. Ovo dvoje su se u svemu ozle
sasvim slagali, ali su pri tom vodili vrlo uzbudljivu i zivu gde
debatu. Svi mi koji smo tu sedeli - bio je prisutan skup sam
k oji
71 Marija Evgenija dele Gracije (Marie Eugenie delle Grazie), 1864­ prIll
1931.
72 Eugen Hajnrih Smit je bio saradnik "Literarnog magazina" u vreme
rona
dok je Rudolf Stajner bio urednik. 0 njegovom delu "Gnoza" napisao vide
je Rudolf Stajner u "Luciferu" ("Luzifer-Gnosis") jula 1903. godine, cite.
raspravu. OdgovarajuCi na ~itanja slusalaca posle predavanja od 30. iii m
marta 1905. godine Rudolf Staner je na pitanje: "Sta vi mislite 0 dr
Eugenu Hajnrihu Smitu", rekao sledece: "On je naklonjen teosofiji i
geon
sam je ponesto napisao 0 teosofiji izdavsi ogled 0 tajni Hegelovske cija j
dijalektike. Ali njegov naCin misljenja je suvise matematicki, suvise metr
konstrukciono matematicki, ipociva na premalo opazanja. Njegov
nacin misljenja premalo tolerise!, druga gledista".
73 Eugen Hajnrih Smit (Eugen Heinrich Schmidt), 1851-1916. Das Ge­
dusi
heimnis de Hegelischen Dialektik~ 1888. njiho

174
studenata teologije sa Beckog katolickog fakulteta koji su
dolazili svake nedelje i sa kojima sam se sprijateljio - cu­
tali smo. A to dvoje, koji su pricali 0 Bajronu, sedeli su
ovako: ovde je bio sto, prilicno dugacak sto, na jednom
kraju sedela je dela Gracije, a na drugom Eugen Hajnrih
Smit, gestikulirajuci iz sve snage. Iznenada mu se izmakla
stolica i on je pao pod sto citavom svojom duzinom sve do
dele Gracije, zakacivsi je nogom. Mogu yam reci da smo
svi poskocili. Ali to mi je pomoglo da dodem do resenja
ovog problema.
Sve ono sto su oni govorili 0 Bajronu ostavilo je
dubok utisak na mene i osetio sam potrebu da saznam
kakve su Bajronove karmicke veze. To, naravno, nije bilo
tako lako. No, sada sam iznenada imao sledeci dozivljaj.
Bilo je vto kao da je citava poenta tog razgovora bilo bas to
sto je Smit zakacio nogom dele Gracije, a ta slika mi je
iznenada skrenula paznju na Bajronovu nogu, cije je sto­
palo bilo deformisano. O nda sam pomislio u sebi: i moj ...
dragi nastavnik je takode imao takvo stopalo - ova karmi­
cKa veza se mora ispitati. Vec sam yam dao jedan primer 0 ~
ozledenom kolenu od koga je patio Eduard fon Hartman i
gde nas sve moze odvesti istrazivanje takvih stvari. Sada
sam mogao da sagledam sudbinu mog dragog nastavnika
koji je imao isto takvo stopalo. Bilo je stvarno znacajno
primetiti kako se, s jedne strane, javlja ista stvar kod Baj­
rona i mog nastavnika, nairne, deformisano stopalo, a opet
videti s druge strane, kako su te dye osobe potpuno razli­
Cite. Bajron, genijalni pesnik, koji je uprkos svom geniju ­
iIi mozda bas zbog toga - bio avanturista, a drugi briljantni
geometricar kakav se retko vida kod nastavnika, covek
Cija je geometrijska fantazija i postupak u izlaganju geo­
metrije bio zadivljujuci.
Ukratko, imajuci pred sobom ova dva coveka, u

dusi potpuno razlicita, mogao sam da resim problem

njihove karme pomocu ovog, na izgled, nevaznog fizickog

175
detalja. Ovaj detalj je bilo ono sto mi je omogucilo da pove­
zem problem Bajrona i mog nastavnika geometrije i da
nadem resenje.
Hteo sam da yam danas izlozim ove primere, da
bismo ih sutra razmotrili sa stanovista karme.
dene l
da bi
***

O p isu ·
karakt
llCnOlT
zama.
da ObI
naseg:
se pon
ljivo, C
cenlcl
visoko
prolaz(
Clrane
medul
brao s,
proble

b n o, b
a n a st<
licnost
metice
i sto ot

j u ce p ~
devojk
nanJe (
.
Ime UI
nJegov
nasao
nacin s

176
 Dornah , 23 . mart 1924.

Dragi moji prijatelji, 'uce sam yam prikazao odre­

dene licnosti. Morao sam da izaberem one dobro poznate,
da bi barem spoljasnje pojedinosti mogle da se provere.
Opisujuci ih, u kazao sam u svakom pojedinom slucaju na
karakteristicne kvalitete koji mogu da nam u duhovno na­
ucnom istrazivanju, pomognu u traganju za karmickim ve­
zama. Ovoga puta izabrao sam licnosti koje ce mi omoguciti
da obradim problem koji su pred mene postavili clanovi
naseg Drustva. J ednostavno receno, stvar je ovakva. Cesto
se pominje, svakom pogodno m prilikon1, a to je i razum­
Ijivo, cinjeniea da su u ranijim vremenirna postojali posve-·
ceniei koji su posedovali veliku mudrost i koji su bili na
visokom stepenu razvoja. Postavlja se pitanje: ako Ijud i
prolaze kroz ponovne zemaljske zivote, gde su sada te ini­
cirane licnosti? Ode su one danas? Da li se one mogu n aci
meau Ijudima koji se danas utelovljuju? Shodno tome iza­
brao sam primere koji ce mi omoguciti da obradim bas taj
problem.
Dao sam yam sliku, onoliko koliko je to bilo potre­
bno, borea za slobodu Italije, Oaribaldija, a ako uzmete
ono sto sam juce rekao i dodate tome sve sto znate 0 ovoj
licnosti - a citavo bogatstvo informaeija je dostupno - pri­
meticete jos mnogo toga sto je zagonetno kod Oaribaldija
lsto otvara znacajna pitanja.
Uzmite dva dogadaja u njegovom zivotu koje sam
juce pomenuo. Nacin na koji je preko durbina upoznao
devojku koja ce postati njegova zivotna saputniea i saz­
nanje 0 svojoj smrtnoj kazni dok je citao po prvi put svoje
ime u novinama. Postoji jos jedan vrlo upecatljiv dogadaj u
njegovom :livotu. Njegova zivotna saputniea, koju je pro­
nasao na tako neobican nacin i koja je na tako herojski
naCin stajala uz njega, delila je s njim zivot mnoge godine.

177
 Ono sto je video kroz durbin bilo je nesto zaista dobro! tesnoj
Kada je umrla, on se po drugi put ozenio, ovaj put ne uz g adan
pomoe durbina - cak ni Garibaldiju to ne bi poslo dva puta nedal(
za rukom - ovaj put se ozenio, da kazem, na sasvim obican, leko, .
gradanski nacin. Ali za Garibaldija je ovaj brak trajao sarno V ikto:
jedan dan. Vidite, postoji i ovakva neobicna cinjenica u gledu
Garibaldijevom odnosu prema uobicajenim gradanskim anI su
prilikama ovog sveta. bnom
Sada dolazimo do jos neceg vaznog. Stvari 0 ko­ savrer
jima yam govorim dolaze kao nekim udarom onom ko je
naviknut na ovakva okultna istr~zivanja; to su takvi znaci rij ski
koji omogueavaju njegovom pogledu da prodre pravo do sudbir
ranijeg zivota iIi do vise ranijih zivota. U Garibaldijevom N ajzn;
zivotu postojala je jos jedna okolnost koja je predstavljala obzir :
prilican problem. m azer
Garibaldi je, kao sto znate, bio republikanac do cajnija
srzi. To sam yam juce naglasio, a opet, u njegovim plano­ d ija S(
vima za oslobodenje Italije nije se javljala Italija kao repu­ Kad !\
blika, vee kralje vina pod Viktorom Emanuelom. To je za­ n a pra
prepaseujuea cinjenica. Kada posmatramo citav Garibal­ tara E
dijev zivot i karakter, a onda razmislimo 0 ovoj cinjenici, n ajvaz
stvarno nas to zapanji. koji se
S jedne strane je Viktor Emanuel koji, naravno, m a ze
moze da vlada kao kralj sarno u oslobodenoj Italiji, a s tati ra
druge je M aci ni74 - takode duboko povezan sa Garibaldi­ d ak se
jem - koji je, kao sto znate, stajao na celu onoga sto je tre­ zivota.
balo da postane Italijanska republika, jer on je bio voljan
da istupi sarno kao osnivac Italijanske republike. Garibal­ -'" .. (

c enlCI :
dijeve karmicke veze se nikada ne mogu resiti ako ne za­ jatelji ·
pazimo odredeni sklop okolnGsti. bi dan
"* U rasponu od nek6liko godina - kao sto znate Ga­ damnc
ribaldi je roden u Nici 1807. godine - na prostoru od neko­ sveta ]
liko kvadratnih milja, rodeno je cetvoro ljudi koji su bili u naesto

74Duzepe Maeini (Giuseppe Mazzini), 1805-1872. Italijanski patriota i 75Grof

borae za slobodu. 1861. It.
178
tesnoj vezi jedan s drugim, u odnosu na sira evropska do­
gadanja. Pocetkom XIX veka, u Nici je roden Garibaldi;
nedaleko odatle, u Denovi, M acini, u Torinu, opet neda­
leko, Kavur,75 a u vladarskoj kuei Savoja, opet vrlo blizu,
Viktor Emanuel. D akle, ovo cetvoro ljudi rodilo se, u pOol
gledu vremena i mesta rodenja, vrlo blizu jedan drugoga. I
oni su, iako razlicitih misljenja, cak ne slazuei se u n1eduso- .
bnom radu, i pored svega, utemeljili drzavu koja je postala
savremena Italija.
Mozete da vidite kako i sam nacin na koji su isto­
rijski povezane ove cetiri licnosti, ukazuje da je njihova
sudbina zajednicka, ne sarno za njih same, vee i za svet.
Najznacajniji je, nesumnjivo sam Garibaldi. Uzimajuei u
obzir sve ljudske odnose i sve ono sto je od vaznosti, ne
mozemo a da se ne slozimo stirn da je on daleko najzna­
cajnija figura od ove cetvorice. Duhovna svojstva Garibal­
dija se, medutim, ispoljavaju na najelementarniji nacin.
Kod Macinija se ona ispoljavaju na filosofski, kod Kavura
na pravnicki nacin. A sto se tice duhovnih svojstava Vik­
tora Emanuela... pa sad... No, bez sumnje od njih cetvorice
najvazniji je Garibaldi. On poseduje kvalitet duse i duha
koji se ispoljava elementarnom snagom , tako da covek ne
moze da ostane ravnodusan prema tome. Ne moze se os­
tati ravnodusan, jer se ne zna odakle'te stvari dolaze, sve
dok se to posmatra sa stanovista sarno jednog zemaljskog
zivota.
Sada eu se vratiti na pitanje: gde su ti raniji posve­
eenici? Ljudi ee reei da ih nigde nema. Ali, dragi moji pri­
jatelji - moraeu ovde da kazem nesto paradoksalno - kada
bi danas bilo moguee da se neki ljudi rode u dobu od se­
damnaest iIi osamnaest godina, da kada sidu iz duhovnog
sveta na neki nacin udu u sedamnaestogodisnja iIi osam­
naestogodisnja tela iIi kada bi mogao, na neki nacin, da se

75Grof Kamilo Benso di Kavur (Camillo Benso di Cavour), 1810­

1861. Italijanski ddavnik.

179
 fL0Jtr-t-D ~ \:~t-J.\r f {~~~ -1: l C(,~A­
Ut;.LH. v.. \.?\..A-bfKI\ rt~U~ ()~~
11 ~.!I<.lJn,.~....s> 'J:. "n . ~ ,; {YI ~ '" filL NOt. I' A".4 II l So
(11- 1- CtJGf/'-l/l. V"e: ofA-o 12- CC1(J/~

izbegne odlazak u skolu (skolu kakva je ona danas uglav­ izgl,

nom), onda biste videli da bi oni, k oji su nekada bili pos­ koj(
veeenici, m ogli da se pojave u danasnjim ljudima. Ali bas sme
kao sto je to malo moguee, pod danasnjim uslovima, d a sm2
posveeenik podmiri svoje potrebe za hlebom komadom dat
leda, tako je isto malo moguee da se mudrost starih vre­ d en
mena m anifestuje neposredno, u obliku kakav bi se oceki­ n ek
vao, u telu koje je prim ilo obrazovanje - u danasnjem smi­ rotr
siu te reci - do svoje sedamnaeste iii osamnaeste godine. u ta
Nigde u svetu to nije m oguee, barem nigde u civilizovanom spo]
svetu. Ovde posmatramo stvari koje leze sasvim izvan vi­ nas,
d o k ruga obrazovanih Ijudi modernog vremena. uce]
*)\- K ada je uobicajeno, kao sto je to danas, da covek COVt
:k' p ocne ria uci da cita i pise u sestoj iii sedmoj godini, onda vno
stvari postaju mucne za dusu koja zeli da se razvija u skladu n iti
sa oniln sto joj je svojstveno. Mogu sarno da ponovim ono nJ er
sto sam yam vee rekao u svojoj autobiografiji, da ja dugu­ dus,
jem prevazilazenje mnogih prepreka sreenoj okolnosti da d os1
sam vee imao dvanaest godina, a jos uvek nisam d obro rno
pisao. Sposobnost pisanja, na nacin na koji se to zahteva gov 1
danas od dece, ubija odredena svojstva u coveku.* ritu ,
Ovakve stvari se moraju reei, mada zvuce parado­ k ak
ksalno, zato sto je to istina. Tu nema pomoei, to je cinjenica. Vre(
Stoga se visoko razvijena individualnost moze prepoznati t a k(
u njegovoj reinkarnaciji, sarno ako posmatramo manifesta­ u de
cije Ijudske prirode koje nisu odmah ocigledne II coveku ­
zato sto je on prosao kroz savremeno obrazovanje - vee se .
ffilS
one otkrivaju, takoreei, iza njega. U Garibaldiju nalazimo and
najupad~iviji primer ovoga. koji
Sta su obrazovani Ijudi, ukljucujuei Kavura iIi u ""- ..
ClJl
svakom slucaju bar pristalice Kavura, misIili 0 _Garibal­ Ak<
diju? Smatrali su ga uvrnutim, ludom glavom, sa kojim je zivc
beskorisno diskutovati na razuman nacin 0 bilo cemu. 0 nee
tome bi trebalo da vodimo racuna, zato sto je Ijudin1a nes
ocaranim modernom civilizacijom, u njegovim raspravama skil
i njegovom citavom nacinu govora bilo mnogo toga sto je

180
 r
t J;,oc:. ~It~ ~ ~ c rt\..~Jl.I'tt-t~ C;; Db M't- 1J'v\~A. - u '''llb~ ~(';)u. ,~
~)~Sv..., Tl)tt.,vA rofj'rr~4 I'J.ti.. Po~~,..e.Ao M ~(O IAttAl\-....ett\..~
1 ~~J\.+.{I'I;c"V) t fMJI\M fl-f C't)tO'~~~~{H D1o~A ron)~ ~\~l~ ,At..\ &#J.
?,! be 0 P 6 v~ ~~I.{ ('eM" ~ -
': Vr C1\-1\....\ (; 1\ L() b U1 tJ{)£ f>(O poTl'c.c Ho
{'i.FJI~ '1: tMiiG ''tJ ,ALI ~/o ~~ I ~11 " allJ~ "of~ko f/JtutlllA..,tf u.lItO ~ Htlitc.~n,-rw_
lzgled~lo nerazumljivo, najblaze receno. Cesto su stvari
koje je on govorio bile jednostavno nelogicne. Ali kada
smo u stanju da vidimo iza licnosti i kada mozemo da po­
smatramo ono sto je u ranijem zemaljskom zivotu n10gl0
da ude u telo, ali u sadasnjem ne n10ze, zbog toga sto mo­
derna civilizacija cini tela nepodesnim - onda tek imamo
neku predstavu 0 tome kakva je stvarno ta licnost. U sup­
rotnom smo na pogresnom tragu, jer ono sto je najvaznije
u takvoj licnosti, lezi bas iza stvari koje nam ona otkriva
spolja. Pravog coveka ovog sveta, koji se jednostavno po­
nasa na nacin na koji je naucio i u kome vidimo sarno odraz
ucenja i vaspitanja koje je primio u skoli iIi slicno - takvog
coveka mozete "fotografisati" u njegovoj moralnoj i duho­
vnoj prirodi. O n je tu. Medutim, nikada se ne moze proce­
niti covek koji dolazi iz drugih vremena, noseci dusu ispu­
njenu velikom i sveobuhvatnom mudroscu, tako da se ta
dusa ne moze izraziti u telu, ne moze se proceniti sredstvima
dostupnim modernoj civilizaciji ono sto izlazi iz tela. Sigu­
rno je da se Garibaldi ne moze oceniti na taj nacin. U nje­
govom slucaju tu se pre radi - govorim metaforicki - 0 spi­
ritualnim slikama, gde fantom iza postaje vidljiv. Licnost
kakva je Garibaldi, prvo vidite u skladu sa uobicajenim
vrednostima, a iza vidite nesto duhovno, duhovni snimak,
takoreci, onoga sto u ovoj inkarnaciji ne moze sasvim da
uae u telo.
Kada sve ovo uzmemo u obzir, a posebno ako raz­
mislimo 0 specificnim cinjenicama na koje sam ukazao,
onda nas pogled ide unazad od Garibaldija do posvecenika
koji vodi svoj zivot u oblicju Garibaldija, na sasvim druga­
Ciji nacin, zato sto nije u stanju da sasvim ude u svoje telo.
Ako uzmete u obzir odreaene karakteristike Garibaldijevog
zivota na koje sam yam skrenuo paznju, videcete da ipak
necete biti toliko zapanjeni. Sigurno da coveku moraju biti
nesto strani zemaljski obicaji ako dolazi do svojih rodbin­
skih veza kroz durbin! Sigurno da tako nesto nije uobica­
jeno, a to nije bila jedina neobicna stvar u Garibaldijevom

181
 <

CttlL\Itf\Ll>1 ~t Q,IO II'lLt"lW'lt"", PtUAt..A.ooo C.OI~'~ (" l ~l)~e£ ') ~ AL1ItStI!. 'fU ")ce
~to f~t,J'i.':'6.,...I u IIHlt~ tl.(.l-H.~ort.c.£. "1'~h.IL£/~) lD'It..\rJ.I\L<. H . M£.ITU<..~~"~
tt.ol..t.. P.l1C> ~~ V- ",l't.I\~L( ( 5v)tI\I\.S~I\) - C Ail...\I!IAll)/ H.. t:>l.C.~o r3.o~V'I()
H \:)u.k.o'Jl'-\.O~ S\JV')'l.'iu.." e,to :l'i. NI\ V\SP\{0M .n v..PN)lA. I'~Sd&a.4Cllft.
- Of.( 'l't ~lD 11£0 i> f\ ~.tJ'lU.Ut'l \.c...cr")" "">~ ~.DiLl\ u.. F-~Ilo'".
zivotu. U nacinu njegovog zivota postoji nesto sto je daleko moze
od uobicajenih gradanskih konvencija. mora]
Tako u slucaju Garibaldija dolazimo do zivota po­ preth
sveeenika, dragi moji prijatelji, posveeenika u one miste­ nosnc
rije koje sam yam pre nekoliko meseci opisao kao irske. Grgu
M edutim, Garibaldija nalazimo u ogranku tih misterija
nedaleko odavde, u Alzasu. Tu ga nalazimo kao posveee­ moze
nika izvesnog stepena. Stavise, prilicno je sigurno da izmedu nost 1
inkarnacije u IX veku i njegove poslednje inkarnacije u Niko
XIX veku, nema drugih inkarnacija, vee samo dugi bora­ Grgu:
yak u duhovnom svetu. Tu je tajna ove licnosti. On je pri­ veka.
mio sve ono sto sam yam opisao kao blago hibernijske
mudrosti i to na vrlo visokom stepenu posveeenja. Bio je tvima
posveeenik u irske m isterije i voda zajednice koja je kas­ vnom
nije dosla u Evropu. ndai
Naravno, mozemo da kazemo, bas onako kao sto vazni
neki predmet koji se reflektuje u ogledalu postaje drugaciji da uv
u svom reflektovanom obliku, tako je sva mud rost toga bori I
vrem ena i prostora, koja je obuhvatala fizicki svet i duho­ za du

* vni iznad njega - sva mudrost u kojoj je posveeenik tih

vremena ucestvovao, kao sto sam yam to opisao pre neko­
liko n1eseci - morala da se izrazi tokom XIX veka u skladu
samo
lezi u
svetu
sa civilizacijom toga perioda. Morate se naviei da kada po­ telji, c
smatrate nekog filosofa iz proslih vremena iIi pesnika iIi e poh(
Uffietnika, ne trazite tu licnost u sadasnjoj epohi opet u v e ku
llk u filosofa iIi pesnika iIi umetnika. Individualnost prelazi zieete
od jednog zemaljsk9g zivota do drugog, ali nacin na koji mestc
prozivljava svoj zivot zavisi od moguenosti odredene epohe. raktel
Dozvolite mi da ovde umetnem jedan primer koji ee to po­ ranIJc
jasniti. X IX'
Uzeeemo drugu dobro poznatu licnost, rnsta H e­ veka ·
kela . rp Hekel je cuven po tome sto je bio odusevlJeni pri­ gasrn
stalica odredenog materijalistickog monizma - odusevljen, d a se

77Hild
76 Ernst Hekel (Ernst Haeckel), 1834-1919. Prirodnjak i filosof. Ziveo

182
 EtL~~l H.UA.E{ ... Lc.11>\ ')t et O Do fJltpl"Il'Utl\ t>O(.L$ e\)I-')~N Ht1-7tM," t.ltlleLt.(11
hOtJ.11J1..bN l v. IllolLorr, ,~'it> l~c£l.(tA.. (({. t'N:>~)~e'l) I
r,to , t..1\ ! \..1'0( ? 'l 't:-k ~"p Lt Cite UILA V I, - t91-t:> ~ 'It _
~
,i f-( 0 () ~'Q Q, too h ~ C. ~t..H '<. llu\ Lu e~ It.) t\ \\, c S. \l f\...I\N C> •

mozemo reci, do fanatizma. Varna je on dobro poznat. Ne

moram da yam opisujem Hekela. Kada dodemo do njegove
prethodne inkarnacije, dolazimo do pape Grgura VII, od­
nosno kaludera Hildebranda, koji je kasnije postao papa
Grgur VII. 77
Izabrao sam ovaj primer da biste videli kako se
moze, na razlicite nacine, spoljasnje izraziti ista individual­
nost u skladu sa kulturnim prilikan1a odredenog perioda.
Niko sigurno ne bi ocekivao da nade reinkarnaciju pape
Grgura VII u predstavniku materijalistickog monizma XIX
veka.
Ono sto covek ispoljava na fizickom planu, sreds­
tvirna spoljasnje civilizacije, mnogo je manje vazno duho­
vnom svetu nego sto se misli. Iza licnosti kaludera Hildebra­
nda i iza Hekela lezi nesto po cemu su slicni, a to je mnogo
vaznije od razlike medu njima. J edan se svom snagom bori
da uveca moe rimskog katolicizn1a, a drugi se svom snagom
bori protiv rimskog katolicizma, ali to je od male vaznosti
za duhovni svet. U osnovi govoreci, ove stvari su vazne
sarno za fizicki svet i p otpuno se razlikuju od onoga sto
lezi u pozadini ljudske prirode i sto je vazno duhovnom
svetu. Zbog toga ne treba da se zacudimo, dragi moji prija­
telji, ako u Garibaldiju vidimo posvecenika iz jedne ranije
epohe, posvecenika; kao sto sam rekao, iz IX veka. U XIX
veku to se izrazava na jedini moguci nacin toga veka. Slo­
zieete se da je vrlo vazno na koji nacin covek zauzima svoje
mesto u svetu, kakav mu je temperament, kakve su mu ka­
rakteme osobine. Ali kada bi se sve ono, od cega se u jednoj
ranijoj inkarnaciji sastojala Garibaldijeva dusa, pojavilo u
XIX veku zajedno sa njegovim temperamentom, Ijudi XIX
veka bi ga najverovatnije smatrali ludim. Sasvim sigurno bi
ga smatrali ludim. Dakle, onoliko koliko je od njega moglo
da se pojavi, to je u spoljasnjem zivotu bio Garibaldi.

Hildebrand je 1073. gadine pasta a papa pad imenam Grgur VII.

17

Ziveo je ad aka 1020-1085 .

... S~<i.~1 C(.. Hl L-l>~c E\[l.b :> tt. "10 j)o~ 't"l (l ()\"'~Ctt~ MJf..
ttoc.\ ~s.~ lA.-It'1'ol..tc..1cMI\ I '" /-tEl<~L s~ \?0JUb P~'tl v n.\~~ 183
{.t..o~. ~\.\~\'"tl·,,~. - \JI\:i.fltrJ., ':)~ ThkPtll.."'l''-~HTt .... ,..,.I\....,.t....~4Aa£.
Ps.c,t,(A~,"- N.~ td.I.(~(U.ll\b:>( • "'~<D ~I ..... ttcrv-c" I~U..ttl..j'!"ctJ( Ibtcr>
t~lfTl> u...~ \A. ft,OSI,~,OHI~~( e~~lt.\ 1k..t"NIAL-( l-'-"--bIM.
 L\'O A.-~i>~ ~ A. G~ ~ h" (. () I,)i t1 (to.. &tt 1.. H r .. t) tl AIIIII-t 1/"), IN ~~IlIUr A-It~~ J ' t( ; ,
b~t\:. - 1$ ~ '-\. 't It" t ''''''' , I k.." "ult. I VIl.t.'N>1L E:k"N.ll.~L i"L ~>-Olb"i.. ~\.( 1

~ ~ . t'f'b\.?'t.~u. (!> llt vt~'i..Ncc..1 .00 ''''I\.l'='''(,b,:>~ ... \1)"'-1 tv\' ~ p(U. i L~~"'1l
~$'-l J-' 1L1\~,..lIH SWt"~~ t..,.tf\~M (nt\t\~A.,\~~t.c.\~"""t)l ~""~, #oS~LI
1J...c:.'coN, '"' Co "" fl.\ to 1\ t..~ I -;) f}. ~ c>bl\ V~ "i t\ P.,.} "'L,-~ ,..n C4" )CJ:. M r e> kl\ ~\. ~ ~ t. (.A ~1,..,t4 £
u.11111( 1[)u.t.I~ ,rtltA/l.~i\t.U"J.(A, Nlli IH SJ(U t\lI\ Ptlthh'
A sada, kada smo kre nuli ovim pravcem, osvetlja­ Zas
vaju se i druge karmicke veze. Ostala trojica 0 kojima sam gao
govorio, koja su se ponovo okupila oko Garibaldija otpri­ cki',
like na istom mestu i u istoj dekadi, bili su njegovi ucenici jedi:
u dalekoj proslosti - dobro obratite paznju, njegovi lIcenici,
okupljeni sa svih strana, jedan sa dalekog Severa, drugi su t:
d aleko sa Istoka, a treci sa Zapada. Oni su se u to vreme Je 0
okupili sa svih strana Zemlje da bi postali njegovi ucenici. vale
U irskim misterijama, sa odredenim stepenom ini­ do i:
cijacije isla je i odredena obaveza. Ona se sastojala od toga ce tv
d a je posvecenik morao da pomaze svojim ucenicima u
svim buducim zivotima, nije smeo da ih napusti. Prema telji,
tome, kada su se, kroz svoje narocite karmicke veze, po­ razF
. novo pojavili na Z emlji u isto vreme kada i njihov ucitelj,
~ zn acilo je da on mora zajedno sa njima da prozivi sudbinu; u sv

t
A njihova karma morala je da izmiri racun sa njegovom. Da
G aribaldi nije u neko ranije vreme, bio povezan kao ucitelj
sa in dividualnoscu k oja se kasnije pojavila kao Viktor
N i stl
-
kara
kten
E m anuel, o nda bi on bio do kraja republikanac i utemeljio noj 1
b i Republiku Italiju. Ali iza svih apstraktnih principa na­ zana
laze se pravi ljudski zivoti, koji prolaze od jednog do drugog sto r
zemaljskog postojanja. Iza svega toga lezi duznost posve­ staJe
, cenika iz davnina, prema njegovim ucenicima. Odatle m ozi
. - protivrecnost, jer je Garibaldi, u skladu sa shvatanjima i ..
n IJe
idejama sa kojinla se sreo u XIX veku, sasvim prirodno d uhc
-postao republikanac. Sta bi drugo mogao da postane? Po­ sn'er
znavao sam mnoge republikance koji su verno sluzili kra­ ljudi
ljevini. Iznutra su bili republikanci jednostavno zato sto u - an]1
izvesnom periodu XIX veka - sada je to vreme, kada sam sve (
ja bio decak, odavno proslo - svako ko je sebe smatrao pa­ posn
metnim bio republikanac. Ljudi su govorili: naravno da zUJe
. smo republikanci, sarno sto to ne snlemo da pokazemo loga
spoljnom svetu. U sebi su, dakle, bili republikanci. Nara­ jeste
vno, takav je bio i Garibaldi, sarno sto je on to pokazivao kriju
spoljnom svetu. On \nije istrajao u svom republikanizmu i
oni koje je o n nadahnjivao nisu ovo mogli da razumeju.

184
Zasto je tako? Zato sto, kako sam yam objasnio, nije mo­
gao da napusti Viktora Emanuela, koji je s njim bio karmi­
cki povezan. Bio je obavezan da mu pomogne, a to je bio
jedini nacin.
Slicno je i sa ostalima, Kavurom i ¥ac~nijem, koji
su takode b-ili karmicki povezanl sa G aribaldljem, tako da
je on mogao da ucini za njih onoliko koliko su dozvolja­
vale njihove sposobnosti. Garibaldi je mogao da dovede
do ispunjenja sarno ono sto je moglo da proistekne iz ove
cetvorice. On nije mogao jednostrano da sledi svoj pravac.
~ Iz ove duboko znacajne cinjenice, dragi moji prija­
telji, mozete da vidite da se mnoge stvari u zivotu mogu
razjasniti sarno na osnovu okultne pozadine.
Mora da ste doziveli da u nekom casu izvesna osoba
u svom ZlVOtu uradi nesto varna potpuno nerazumljivo.
Niste to od nje ocekivali. Neobjasnjivo je u odnosu na njen
karakter. Osecate da bi ona, kada bi bila verna svom kara­
kteru, uradila nesto drugo. M ozda ste i u pravu. Ali, u nje­
noj blizini zivi neki covek sa kojim je ona karmicki pove­
zana, kao sto je to bilo u slucaju Garibaldija. Zato radi to
sto radio Sarno pomocu okultne osnove, u stvari, zivot po­
staJe jasan. Tako u slucaju Garibaldija, na primer, stvarno .
mozemo da kazemo da smo vodeni ka misterijama Hiber
nije - zvuci paradoksalno, ali je tako. Ako pogledamo ka
d~hovnom, videcemo da je ono sa cim se srecemo u spolja­
sn·em zivotu na Zemlji, u mnogim slucajevima, maja. Mnogi
Ijudi sa kojima se u obicnom zivotu cesto vidate bili bi za­
paIl]eni, sasvim zbunjeni - kada biste mogli da im kazete
sve ono sto mozete da saznate 0 njima zato sto kroz njih
posmatrate onu osobu iza. J er ono sto covek spolja poka­
zuje - a to je posebno tako u sadasnjem vremenu, iz raz­
loga koje sam naveo - sarno je delic onoga sto on stvarno
jeste, s obzirom na pro~He zemaljske zivote. Mnoge tajne se

kriju u stvarima 0 kojima sada govorim.

Pogledajmo sada.drugu licnost koju sam juce ukra­
tko predstavio -esinga,. koji je na kraju svog zivota istupio

185

*
LBSSlf-.\, -
-
~\\TlO ~«e lt S~v"t.rJ) ~~ I &(0 ~~ 'o,t\T<t..(~tJ l{ ,ui<..<i. k-C.EI'iU1~
- rJ.o ~ \~ If'Ot.a.hl... ,~ INl.UI:~(V'I..A \.(,~ C!U')4 ~t>KIIol(1C.1'\ 1'·Uc.c.Of; ~"J!
l ~lo ~ \. ,t
'i't'\ ~ ,..t.....:n t \.t.() ... A. r.n \.(. I fl-.tll-\ \ \ "to.iN. 't.N.(j.{ HfV4\:i'ot:I'Ut ­
lA.ON."'~,..t.o &~ 1t.(tc."'I\..M(~ "'- ,,-. vV)cetcM \c.ot-t h·iJI~lo~"lt"'[(.' ~U.r\J.fkLlSM.
'tA. ~ ';:Ii:. .. M tl.l.~'" j'( \..r-- ,l t,,~ Si'o'I~\. f)/lit-1 t. ~""!.II" $'1 I,,(.~( ICIt h f) 0, on
\)~~'I.o.ot..1\ j').o~A, CAH. CoV't/l..l 0 PorJ..cNM; r H 1.~k."1.')!>\.A-1t1 ~i\rc;)n""l\.
sa objavom 0 ponovnim zemaljskim zivotima. U njegovom cove.
slueaju odlazimo vrlo daleko, do stare Greke, kada su greke spot
misterije bile na vrhuncu. Lesing je bio posvecen u te mis­ nara
terije. I ko d njega, takode , nalazimo da u XVIII veku nije UZffi C
bio u stanj u , takoreci, da potpuno side u svoje telo. U XIII onda
veku, kao ponavljanje zivota u drevnoj Grckoj, nalazimo llJeg(
inkarnaciju u kojoj je bio clan dominikanskog reda, istak­ sInge
nuti skolastik, finih i izostrenih shvatanja. A ond a, u X V III ljuje
veku postao je prvoklasni srednjoevropski zurnalista.
Uzm ite samo dran1u 0 toleranciji Mudri N atan iii lac n
knjigu Ham bursk a drama,turg jja -proeitajte sami pojedina id ejo:
a
poglavlja te knjige, "onda proeitajte Vaspitanje ijudsk og
roda. Ove knjige se mogu razumeti samo pod pretpostav­ dne C
kom da su na njima radile sve tri inkarnacije ove lienosti: Ujed
greki posvecenik iz drevnih vremena (molim vas proeitajte je bie
Lesingovu raspravu Kako su /judi starina zamisijaii smrt) , sk om
skolastik, vaspitavan na srednjovekovnom aristotelizmu i zao n
konaeno, onaj koji je sa svim ovim u svojoj dusi, usao u osamJ
civilizaciju XVIII veka. Onda ce izvesna, izuzetno neobi­ Posta
ena einjenica, postati jasna. venca
• ..

. ~eobieno je ~ako Lesi~gov zivot odaje utisak stal­ nlJe n

nog traganja. On je sam izrazio ovu karakteristiku svoga ga raz
blca, -svoga cfuhovnog bica, kada je izrekao cuvenu recenicu, postac
koja je citirana mnogo puta (citirana, ali malo shvacena od koji je
filistara koji nemaju zelju da se trude oko bilo cega): "Ako
pod p
bi Bog u svojoj desnoj ruci drzao celu istinu, a u svojoj le­
ven c81
voj vecitu teznju ka istini, ja bih pao na kolena pred njim i
da to r
rekao: " O ce, daj mi ono sto imas u svojoj levoj ruci". Le­
p isao i
sing je bio neko ko je m ogao to da kaze. Ali kada filistar to
ponovi, to je onda nepodnosljivo. Citav Lesingov zivot
stvarno je bilq traganje, intenzivno traganje. To neprestano
----- -- - . .
- 78 Casoj:
dolazi do izrazaja u njegovim delima i ako smo posteni, sofija, G
morali bismo da priznamo da se preko mnogih Lesingovih 79 Aleks

reeenica bas zbog ovoga spoticemo, bas preko onih najgeni­ 1880-19l
jalnijih. L·udi se ne usuduju da priznaju da se spoticu 0 njih, 80Chym,
u
zato sto se Leslng istoriji i knjizevnosti smatra veli~im
reCi AI :
dUhom.

186
cove~om. U stvari, preko njegovih izreka covek se cesto
... rl­

spotakne, takoreci, iIi ima osecaj da je uboden. Morate,

naravno, poznavati Lesinga da biste ovo razumeli. Ako
uzmete knjigu 0 Lesingu u dva ton1a, od Eriha Smita, cak i
onda kada ga Erih Smit citira rec po rec, ne osecate da vas
njegove reci bodu. U opste ne! One mozda zvuce kao Le­
singove reci, ali ono sto pre i posle njih pise u knjizi otup­
Ijuje njihovu ostricu.
Tek je na kraju svog zen1aljskog zivota ovaj traga­
lac napisao Vaspitanje ljudskog roda, koje se zavrsava
idejom 0 ponovnim zem aljskim zivotima. Z asto? 4

Vidite, to je nesto sto mozemo razumeti preko je­

dne druge cinjenice, koju sam jednom prilikom pomenuo.
Ujednom casopisu78 koji se vise ne objavljuje, a ciji urednik
je bio nas prijatelj Bernus,79 objavio sam clanak 0 Himij­
skom vencanju Kristijana RozenkrojcaBO u kome sam uka­
zao na cinjenicu da je to napisao decak od sedamnaest iIi
osamnaest godina. Sam decak nije nista od toga razumeo.
Postoji i spoljasnji dokaz za to. On je napisao Himijsko
vencanje Kristijana Rozenkrojca od pocetka do kraja, ada
nije razumeo nista od toga. Da ga je tada razumeo, on bi
ga razumeo i u kasnijim godinama. Medutim, taj decak je
postao svestenik, cestiti virtenbersko-svapski svestenik,
koji je pisao pouke i teoloske rasprave koje su daleko is­
pod proseka i potpuno udaljene od sadrzaja Himijskog
vencanja Kristijana Rozenkrojca. Sam zivot nam dokazuje
da to nije bio buduci svapski svestenik koji je ovo delo na­
pisao iz sopstvene duse. To delo je inspirisano.

18 Casopis Das Reich. Clanak je uvrsten u knjigu Fllosofija i antropo­

safija, GA 35.

19 Aleksandar Frajher fan Bernus (Alexander Freiherr von Benus),

1880-1963. Pesnik i istrazivac alhemije.

ill Chymische Hochzeit des Christian Rosenkreutz. Himija ad arapske

reCi Al Kimiya. Himijsko vencanje predstavlja vencanje materije sa

duhoffi.

187
*
b~~"ft.1t. (1fl.-tl>(~) ~- Ic.lhl ~~ Sit ..,~o
Ig ~O,~~ ~~'I~
1\ 0 (. kl~~;)~~~'~"H~.wI~ tuU.,~""N~
~\iItq) l'Z.l\..(\ l Ii> Mte!.\J) ~ \N.O l"'o~ 1'0 1l.-\lM.~ 0) 1..".,ttJ.o co.. ')'i; 'os~ ~ ~
~ D)~1\~ tf(. t\i/tO ~l~N~M ptt-tDA.ct.. • \tl\I.«t..t-{TIM ~~ ~'i> Ikt~ Jc.ucA.-~M \~'G .
hlHG"r-t\T~ ~Ci..~. ~~\ 'l-A-~ ~~ (3(0 ~~~rK"! ~N~CfC.~!~~~.~klH:O: ~"'.>.Leot'"7". I

Dakle, nemamo uvek posla samo sa covekovom

licnoseu. Postojala su vremena kada se duh izrazavao kroz p oseb:
dolazi:
coveka. Ali postoji razlika izmedu dobrog svapskog sve­
zivotu
stenika Valentina Andree,81 koji je pisao uobicajene teolo­
fon H;
ske rasprave, i Lesinga. Kada bi Valentin Andrea bio jed­
jedno5
nostavno prenesen u XVIII vek, on bi verovatno napisao u
n asem
svojoj mladosti divnu raspravu Vaspitanje ljudskog roda,
o n i kc
unoseei u nju ideju 0 ponovnim zemaljskim zivotima. Ali Kada:
on nije bio Valentin Andrea, on je bio Lesing, onaj Lesing su ziv(
koji nije imao vizije, koji nije - tako kazu - ni sanjao. On je . .
Zlffi O 1
odbaeio inspiratora - naravno nesvesno. Da je inspirator menul
zeleo da ga posedne u mladosti, Lesing bi mu rekao: odlazi, vreme
neeu da imam nista s tobom. - On je isao putem uobicaje­ p onov
nim za obrazovanog coveka XVIII veka. Tako je tek pod izuzetl
stare dane bio dovoljno zreo da razume one sto je nosio u t ih sen
sebi citavog zivota. Kod njega se dogodilo isto one sto bi
se dogodilo i kod Valentina Andree, da je ovaj odbaeio r ioda .
inspiratora, da nije pisao trivijalne, poucne besede i teolo­ nasao
ske rasprave, vee da je sacekao svoju starost i onda svesno nasao
napisao Himijsko vencanje Kristijana Rozenkrojca. M oj n
Takve su veze koje spajaju zemaljske zivote. Mora polju 1
doei dan kada ee se ovo istinski shvatiti. Ako uzmemo metric
pojedinacan zemaljski zivot, bio to zivot Getea iIi Lesinga geome
iIi H erberta Spensera iIi Sekspira iIi Darvina i pogledamo d a im,
sarno one sto proizilazi iz tog jednog zivota, to je onda isto znacaj
kao kada bismo ubrali evet neke biljke i zamislili da on n ase v
• V'
postoji sam za sebe. Pojedinacni zivot na Zemlji nije sam naJe Cl
po sebi razumljiv, objasnjenja za njega moraju se potraziti on UVe
na osnovu ponovnih zemaljskih zivota. maten
Pogledaeemo sada dye licnosti 0 kojima sam juce nik ge
govorio, Lof'aa ~BaJiona i mog nastavnika ,geometrije. (Iz­ voreci
vinite ako sam 0"- e postao lican) .'l e'd ino ~tosu 'i mali zaje­ na prlI
dnicko bio je deformitet stopala, ali to je nesto st~ zahteva triju k(
ponek
uradio
81 lohan Valentin Andrea (Johann Valentin Andreae), 1586-1654. rukeio:
188
* [tLt.o
tl,...t I'tP ~
I ~:Ji"""'­

~ 11~.:Tt..(,O ',t)-t.o ~~l~1t'fL Il~ l " <&..-lLtk<'L t 1t.1 W<"t'~kl\-i1~

C. ~ ,<.t ( ~ "" L ~ ,..( I 0,", .) ~ ?U ,.a.o 4' ~ , , ~I<I (,J "t4+"'/ :>f
O~k") kO) I J'- ).(~ It't-l C~ r-«T'1 u.. ~ ~O"'O> r 'f\JYf:"I'L OAt .ttJ'f ~""f'
.... ... -. ~ ~~ W.-t -', ~ ,-.{ '. ~ . II' ~ ~

posebnu paznju. A ko to sledimo na okultni nacin, onda

dolazimo do odredenog stanja glave u ranijem zemaljskom
zivotu. Ukazao sam na slicnu povezanost u zivotu Eduarda .
fan Hartmana. N e moze se ovde nista ucini ti izuzev da se
jednostavno ispricaju ove stvari, onako kako se otkrivaju
nasem pogledu. Ne mogu se dati spoljasnji, logicki dokazi,
oni koji se u uobicajenom smislu daju za ovakve stvari.
Kada sledimo zivote ove dvojice ljudi, izgleda nam kao da ..
su zivoti koje su vodili u XIX veku izmesteni. Prvo nala­
zimo izvesnu protivrecnost u odnosu na ono sto smo po­
menuli pre nekoliko nedelja - da ce se tokom odredenih
vremenskih ciklusa, oni koji su nekada bili savremenici,
panovo uteloviti kao savremenici. Sve, naravno, ima svoje
izuzetke. U duhovnom svetu postoje pravila, ali nema kru­
tih serna. Sve je individualno.
Tako smo u slucaju ove dye licnosti vodeni do pe­
rioda kada su njihovi zivoti tekli uporedo. Nikada ne bih
nasao Bajrona u tom ranijem zivotu, da nisam kraj njega
nasao mog nastavnika geometrije. Bajron je bio genije.
Moj nastavnik geometrije nije bio genije cak ni na svom
palju rada. On uopste nije bio. genije, ali bio je dobar geo­
metricar, najbolji koga sam upoznao, zato sto je bio sarno
geometricar i nista vise. U slucaju slikara iIi muzicara znate
da imate posla sa jednostranim ljudima. Oni su, u stvari,
znacajni sarno kada su jednostrani. Po pravilu, medutim, u
nase vreme geometricar nije jednostran. Geometricar poz­
naje Citavu matematiku; kada nesto geometricki konstruise,
on uvek tacno zna kako da za to postavi jednacinu. On zna
matematicku, racunsku stranu svega toga. Ali ovaj nastav­
nik geometrije, mada odlican geometricar, nije pravo go­
voreCi, uopste bio matematicar. On uopste nije razumeo,
na primer, analiticku geometriju. Uopste nije znao geome­
triju koja ima veze sa racunom i jednacinama; u tom smislu
ponekad je radio najdetinjastije stvari. lednom prilikom je
uradio nesto stvarno saljivo. Covek je do te mere bio kon~t­
rukcioni geometricar i nista vise, da je putem konstrukcione

189

 metode dosao do cinjenice da je krug geometrijsko mesto bil

konstantnog kolicnika. On je to pronasao putem konstru­ llJf
j
kcije, a kako to niko pre njega nije pronasao takvim pu­ pa ,
.
tern, on je sebe smatrao pronalazacem. Mi decaci, naravno, Je
jos uvek nismo postali filistri, jos uvek smo bili zivahni i Kc
veseli, znali smo da je u nasoj knjizi analiticke geometrije Ion
prikazano kako se postavlja doticna jednacina, da bi se do­ Hr
bio krug. Tako krug nismo vise zvali krugom, vee in1enom ka(
naseg nastavnika. Ovaj covek je, u stvari, posedovao jed­ je 1
nostranost konstrukcionog geometricara do genijalnosti. Ko
To je one sto je kod njega bilo znacajno. Njegov karakter i
darovitost bili su sasvim jasno odredeni. Danasnji ljudi raz
nisu uopste takvi, ne mozete ih uhvatiti, klizavi su kao nlJ{
jegulje! Moj nastavnik uopste nije bio klizav kao jegulja; pro
bio je osoba ostrih uglova, cak i spolja. Imao je lice sasvim nln
cetvrtasto, vrlo zanimljivu glavu, apsolutno kockastu, ni­ d ijt
gde zaobljenu. Vi biste, stvarno, mogli iz njegovog lica da isto
proucite pravouglu prirodu njegovog k onstrukcionog dara. K o]
Bilo bi to vrlo interesantno. nJlf
Prilikom posmatranja ova licnost mogla se videti svo
direktno pored Bajrona, sto nas vraea do ranih vremena u nos
Istocnoj Evropi, sto-dvesta godina pre krstaskih pohoda. pre
lednom sam yam vee rekao kako je rimski car Konstan­ dinl
tin 82 osnivajuei Konstantinopolj, premestio paladij um 83 ­ tan'
t koji je prethodno donesen iz Troje - iz Rima u Konstanti­ o dn
nopolj. Prenos je bio izuzetno velicanstven, zato sto se

I paladijum smatrao narocito svetim objektom, koji daruje

biti
moe svakom ko ga poseduje. U Rimu se cvrsto verovalo mOl
da sve dok se paladijum nalazi u gradu, on ee biti moean, jer d a~
. je ta moe prenesena u Rim iz nekada moenog grada Troje bol
koji su unistili Grci. Tako je Konstantin, cija je sudbina pre,
kog
Javi
82 Car Konstantin, 274-337.
83 Legendarni kip boginje Atene Palade u Troji, od koga je zavisila
sudbina Troje, zato sto se smatralo da je niko ne moze osvojiti, dok se
84 R
kip nalazi u njoj.
Velj

190
bila da prenese moe Rima u Konstantinopolj, preneo u
njega paladijum sa velikim sjajem. U Konstantinopolju su
paladijum zakopali i oko njega podigli zid, a na mestu gde
je bio zakopan postavili su stub koji je poticao iz Egipt a.
Konstantin je na vrh stuba postavio drevnu statuu Apo- '
lona, udesenu tako da izgleda kao on. Onda je od eksera iz
Hristovog krsta bio nacinjen oreol za tu statuu, koja je,
kao sto sarn rekao, bila stara statua Apolona, a u isto vreme
je trebalo da predstavlja cara. Tako je paladijum lezao u
Konstantinopolj u.
1z tog doba vodi poreklo legenda koja je kasnije na
razne nacine izmenjena, ali je u stvari, vrio, vrlo stara. K as­
nije je, u vezi sa "Testamentom Petra Velikog,,84 jos vise
promenjena i obnovljena, ali je svejedno poreklom iz dav­
nina. Ta legenda kaze kako ce jednom u buducnosti pala­
dijum napustiti Konstantinopolj i otici dalje na severo­
istok. Stoga se javila ideja da se paladijum m ora odneti iz
Konstantinopolja u R usiju, d a bi sve sto je p ovezano sa
njim i sto je bilo iskvareno pod vlascu Turaka, doslo na
svoje mesto pod upravom Istocne Evrope. D alje, dye lic­
nosti iz ovih starih vremena - bilo je to sto -dvesta godina
pre krstaskih ratova, nisam mogao tacno da odredim go­
dinu - odlucile su da krenu iz danasnje Rusije, do Kons­
tantinopolja, da bi nekim nacinom, osvojile paladijum i
odnele ga na Istok Evrope.
U tome nisu uspele. Takva namera nije mogla ni
biti ostvarena, jer je paladijum bio dobro cuvan. Nije se
mogao osvojiti, a oni koju su znali put do njega, nisu mogli
da se pridobiju. Dvojicu ljudi je preplavio veliki bol. A taj
bol koji ih je u to doba prosto probadao, paralisuci ih u
predelu glave, pojavio se kod Lorda Bajrona, kao kod ne­
kog Ahila, u vidu deformisanog stopala. S druge strane,
javila se genijalnost glave, sto je bila kon1penzacija za

84Ruski car Petar Veliki, 1672-1725. Navodni Testament Petra

Vehkogsmatra se poljskim falsifikatom iz vremena Napoleona.

191
 paralisanost iz ranijeg zemaljskog zivota. Drugi covek je
takode, na osnovu paralisanosti glave imao deformisano
stopalo. Dozvolite mi da yam kazen1 Uer to se obicno ne stvar
zna) da covek nema geometriju i matematiku u glavi. UpOZl
Kada ne biste koracajuci pravili uglove, vasa glava ne bi to sam 1
mogla da sagleda. N e bi uopste bilo geometrije, kada vi ne veze
biste hodali iIi mogli da hvatate stvari. Geometrija krci se po.
sebi put kroz glavu i izbija u vidu predstava. A kod onoga
ko ima stopalo kakvo je imao n10j nastavnik geom etrije,
postoji jaka sposobnost obracanja paznje na geometrijsku
konstituciju udova i motorickog organizma i sposobnost
da se to ponovo izrazi u glavi.
Kada bi neko mogao da prodre dublje u tog mog
nastavnika geometrije, u citavu njegovu duhovnu konfigu­
raciju, stekao bi 0 njemu kao coveku izuzetan utisak. Pos­
tojalo je nesto stvarno ocaravajuce u nacinu na koji je on
radio stvari! U stvari, on je radio sve sa stanovista konstru­
kcionog geometricara, a ostatak sveta kao da nije ni posto­
jao. Bio je izuzetno nezavisan covek, ali trebalo ga je sarno
pogledati poblize i videli bismo kako su neke unutrasnje
madijske sile jednom imale vlast nad njim i kako su ga do­
vele do jednostranosti koju sam yam opisao.
Ali kod Lorda Bajrona - pomenuo sam drugog co­
veka san10 zato sto ne bih mogao da dodem do istine 0
· B ajronu da me taj covek nije uputio na njegov trag - kod
Lorda Bajrona stvarno mozete da vidite kako se ostvaruje
· karma. Jednom davno, on krece sa Istoka da osvoji pala­
dijum. Kada se rodio na Zapadu, on krece na Istok da
pomogne u borbi za slobodu, za duhovni paladijum XIX
veka. Njega na Zemlji privlaci ista ona oblast prema kojoj
je nekada davno isao, ali s druge strane. Stvarno je zapa­
njujuce videti kako ista individualnost dolazi na isto mesto
u jednom zivotu sa jedne, a u drugom zivotu sa druge stra­
ne; u jednom zivotu privucen necim sto je jos uvek duboko
obavijeno legendom, a u drugom onim sto je postalo veliki
ideal "prosvecenog doba". U svemu tome postoji nesto sto
nas duboko potresa.

192
 Stvari koje izlaze na svetlost iz karmickih veza
stvarno su zaprepascujuce. Uvek su takve. U to.1 oblasti
upoznacemo mnoge neobicne, paradoksalne stvari. Danas
sam hteo da pokusamo da shvatimo izuzetan nacin na koji
veze izmeau ranijih i kasnijih zemaljskih zivota, mogu da
se pojave u covecanstvu.

***

'. 4 4

lQQ.b bft\>Q.cr--\ \ S1't'Qt-t~IU>"'" t-l'!SIYtVH r k.

~ z.. eo ~~1't\-\ ) 'i. '"' , I\.. ~:; '-<9!> i l .! <.A. ~ '1. U) ~ (... •

(~;)~ e., \l", ra.l)~ 1.o-1V'i""'-Sl..t.l f.t ~~\,/',4\)

bA "'tf! f'tI'i.JJC( Lt'ltt...Jts ,...~~) /'-' PtrL"l)IJul1
P~N~\t.\. \~ 140t-1S~TlI..t"'P0(4A "' (t~eN(f
l t'l. o...t.l ! ~ lAo). vc- I P 0 'l. (b (10
'6 I.l.t'\-O , v.. J:> (0 Ih Il4::>
2. u..V-/I:",y I ).{lS~ ~I\ utI;) £(..t tau.~t17.
~ {" \ V':> 'i. q .r ~ .. i ()~," \.A. , L." 11) 7Yt '"'-0 b ~
J ~ ro ~ t: ~ 1-Lt tJ") I A.L ~~.., ~(.ill I-t r. N( Fs. ..
~ 711\4"1 i.o I..... ~ l) 1. f:'oblt.k.1\ c.'O>1 .JI7'OfJ tr l.ll ....·

193

 ANTROPOSOFSKA BIBLIOTEKA
"Ezoterna posmatranja karmickih veza"
- knJiga J-
Autor: Rudolf Stajner
Izdavac:

ANTROPOSOFSKI KULTURNI CENTAR

Prevod sa engleskog:

Nada Skondric

Unos teksta:

Nada Skondric

Lektura:

Biljana Dordevic

Korektura:

Studijska grupa AKC-a

Priprema za stampu:

Vojislav Kecman