Sie sind auf Seite 1von 5
U OGRANKU SANU U NOVOM SADU SIMPOZIJUM „ZNAKOVI CIVILIZACIJE” Balkan - kolevka pismenosti i kulture?

U OGRANKU SANU U NOVOM SADU SIMPOZIJUM „ZNAKOVI CIVILIZACIJE”

Balkan - kolevka pismenosti i kulture?

Na diskusiju o pismenosti praistorijskog čoveka s Balkana dolazi trideset pet eminentnih naučnika iz: Makedonije, Bugarske, Rumunije, Finske, Grčke, Sjedinjenih Američkih Država, Italije, Ukrajine, Litvanije, Srbije i Crne Gore, koji se bave paleolingvistikom, arheologijom i istorijom religije

Ako je pismo to sa čim ovde imamo posla, onda bi to bilo najstarije pismo na svetu, jer mesopotamska, egipatska i kineska pisma nastaju mnogo kasnije - kaže za “Dnevnik” čuveni lingvista sa američkog Instituta za arheomitologiju Harald Harman, senzacionalno najavljujući skup na kojem će 35 naučnika pokušati da odgovori da li je Balkan kolevka pismenosti i najstarije visokorazvijene kulture Priča o Vinči je stara već sto godina, a to o čemu je ona 1904. progovorila legendarnom arheologu Miloju Vasiću sve je aktuelnije. Da li 1.200 znakova urezanih na posudama, čovekolikim figurama i drugim predmetima pronađenim u okviru najbolje proučene praistorijske kulture u jugoistočnoj Panoniji i na Balkanu predstavlja prvo svetsko pismo, biće predmet rasprave na međunarodnom simpozijumu o neolitskom sistemu simbola jugoistočne Evrope nazvanom “Znakovi civilizacije”, koji će se u organizaciji Instituta za arheomitologiju iz SAD i Ogranka SANU od sutra do 29. maja održati u Novom Sadu. Na diskusiju o pismenosti praistorijskog čoveka s Balkana dolazi trideset pet eminentnih naučnika iz: Makedonije, Bugarske, Rumunije, Finske, Grčke, Sjedinjenih Američkih Država, Italije, Ukrajine, Litvanije, Srbije i Crne Gore, koji se bave paleolingvistikom, arheologijom i istorijom religije, a među njima će biti i Šan Min, čovek koji je prvi sistematizovao vinčanske simbole. Učesnici će nakon seminara rad nastaviti stručno-studijskim posetama arheološkim lokalitetima na Đerdapu i kod Beograda.

Da li je to stvarno početak?

- Zainteresovani smo za ranu pismenost u Evropi i zanima nas da li će se naučnici složiti oko toga da li taj sistem zaista predstavlja početak, ili ne. Da li sistem simbola juogistočne Evrope, koji je pun i značenja i značaja sastavljen ne zbog ekonomije, već u svrhu komunikacije. Postoji mogućnost i da je baš pismo vinčanske kulture centar za sve forme komunikacije nađene

u regionu od Italije do Ukrajine. Nismo došli sa zaključcima, došli smo s

pitanjima - predočila je motive i namere organizacije simpozijuma upravnica Instituta za arheomitologiju DŽoan Marler, čiji je aktuelni rad po velikim uticajem studioznog istraživanja o kulturi “Stare Evrope” začetnice arheomitologije Marije Gimbatas. DŽoan Marler je objasnila i da je arheomitologija interdisciplinarna metodologija koja, uključujući lingvistiku, antropologiju , genetiku i mnoge druge discipline, proširuje vidike studija praistorije, ujedno korigujući i povećavajući izvesnost zaključaka. Jedan od vodećih istraživača najstarijih formi visokocivilizovanih kultura, svetski čuveni lingvista Harald Harman, takođe zaposlen na Institutu za arheomitologiju, rekao je da su došli da vide šta je u stvari to što mnogi već zovu “najraniji eksperiment s civilizacijom”, koji se dešavao u vreme kad su svi ostali svetski regioni kulturno bili na relativno niskom nivou.

Iščitavanje kosmosa

Član organizacionog odbora SANU - Ogranka u Novom Sadu akademik Bogdan

Brukner, “Znake civilizacije” je ocenio kao interes za fenomen koji je naveo čoveka da komunicira u okviru praistorijskih zajednica i da, u apstraktnom smislu, komunicira sa svetom oko sebe, pa čak i sa onim što nazivamo kosmos.

- Praistorijski čovek je bio mnogo više zaokupljen natprirodnim i prirodnim,

ali nije imao i mogućnosti da to shvati. Fizika, hemija, astronomija i druge egzaktne nauke nisu bile poznate i, u tehnološkom smislu, bio je nedozreo da bi dao neko racionalno tumačenje groma, suše, bolesti. Zato je on imao posrednike - šamane. Taj čovek je, zapravo, gledajući svet oko sebe, “iskaze” prikazivao na osnovu likovnog uobličavanja, simbolično. Veći deo stručnjaka koji se bave time smatraju da se u vinčanskoj kulturi radi o povlašćenom pismu, o svetom pismu, “sakretu”. To znači da je samo mali broj ljudi praistorijske zajednice imao mogućnosti da se njim koristi, ali tu je i veza sa “lineranim A” ili klinastim pismom - rekao je Bogdan Brukner i dodao da je ovo prava priča o Evropi koju političari vrlo često pogrešno interpretiraju. Balkan nije uvek bio nazadan.

Igor Burić

(Дневник 23.5.2004)

Novi Sad - Srpska akademija nauka i umetnosti i Institut za arheomitologiju iz SAD organizuju simpozijum "Znakovi civilizacije - međunarodni simpozijum

o neolitskom sistemu simbola Jugoistočne Evrope" koji će se održati u Novom

Sadu od 25. do 29. maja. Novosađani će biti u prilici da vide izložbu vrednih arheoloških eksponata u zgradi Ogranka SANU. Na ovom naučnom skupu čiji cilj je upoređenje dostignutih saznanja o znakovima i simbolima na neolitskim artefaktima, otkrivenih na grnčariji, žrtvenicima, figurinama i plastici iz tog istorijskog perioda, govoriće akademici Bogdan Brukner i Borislav Jovanović, i arheolog Andrej Starović, a od stranih gostiju najavljeno je učešće profesora Haralda Harmana iz Finske, profesora Šang Vina iz SAD, rodonačelnika proučavanja sistema vinčanske kulture i Džoan Marler, direktor Instituta za arheomitologiju iz Kalifornije, te Georga Lazarovićija, arheologa iz Rumunije. M. I.

(Danas 22-23.5.2004)

СЕНЗАЦИОНАЛНО ОТКРИЋЕ У ЛЕПЕНСКОМ ВИРУ

Претеча писма

Камени жртвеник, стар 9.000 година, са чудним шарама што личе на слова и поруке

Случај је хтео да старо, потопљено археолошко налазиште Власац на Дунаву, три километра низводно од знаменитог Лепенског вира, делимично истражено 1970. и 1971. године, неочекиваним открићем каменог жртвеника, старог око девет хиљада година са графизмима, који личе за необичне шаре, поново доспе у жижу научне јавности. Тај жртвеник и још два камена предмета необичне обраде, пронашао је августа 2002. године знатижељни алас из Доњег Милановца Момчило Ђорђевић (бивши рудар, сада таксиста) и сада се ти налази, после неопходног конзервирања и првих научних тумачења у Народном музеју у Београду, налазе у витринама Музеја у Мајданпеку. Први пут су сада изложени, у присуству стручњака и новинара (поводом Светског дана музеја, који ће бити обележен 18. маја) и о њима ће још бити речи у нашој и међународној научној јавности.

Стручњаци сада претпостављају да је реч о најстаријем праисторијском жртвенику (из мезозоика), у свету и о графизмима који личе на симболе и слова најстаријег писма, из којих је настала азбука потоњих цивилизација. У прилог таквим претпоставкама, савремени тумачи наводе и изјаве и записе знаменитог истраживача Лепенског вира академика Драгослава Срејовића да је насеље Власац, које је 1971. године потопила вода првог језера хидроелектране „Ђердап 1”, нешто старије од Лепенског вира и да се на шарама и са Лепенца и Власца, налазе „свесно исписане поруке савременицима и потомцима”. Само је питање времена када ће те поруке бити прочитане и протумачене, али је прилично извесно да ово откриће баца нову светлост на историју европске и

светске цивилизације.

На оцену и процену

На скупу у мајданпечком Музеју, поводом занимљиве изложбе, интересантно су беседили Паун ес Дурлић, етнолог и дугогодишњи истраживач старина мајданпечког краја, Момчило Ђорђевић, срећни налазач предмета, Боривоје Крчмаревић, кустос Музеја у Мајданпеку (који је на терену све прецизно уцртао) и студенти и сарадници академика Драгослава Срејовића: Бора Димитријевић, археолог, директор Народног музеја у Зајечару (који је 15. августа 1970. године пронашао прве предмете на Власцу), Драган Јацановић, дугогодишњи археолог и директор Народног музеја у Пожаревцу и Бобан Васић, археолог, кустос Музеја Лепенског вира. О значају свих ових налаза за будући развој туризма у мајданпечкој општини говорио је мр Родољуб Чучуловић, туризмолог, директор Туристичке организације Мајданпека.

Пресудна је, по општем закључку, била сарадња директора Дурлића и аласа налазача Ђорђевића, као и развијена комуникација мајданпечког Музеја са мноштвом сарадника на терену. Директор Дурлић има за то изванредан слух, као дугогодишњи истраживач коме већ више од 20 година радозналци из околине готово свакодневно доносе разне предмете на оцену и процену.

Налазач жртвеника, пасионирани рибар Момчило Ђорђевић, често се још као дете, дружио са археолозима на Лепенском виру, давали су му чоколадице да чепрка по ископинама. И тако му је ушло у крв да на терену, поред Дунава, стално нешто загледа и тражи. Остало му је у сећању како је академик Срејовић сарадницима говорио да је велика штета што је истражена само четвртина платоа на Власцу. Није било времена за више, јер су градитељи прве електране већ били преградили Дунав и вода новог језера је плавила терене узводно. Тако је убрзо потопљен и Власац.

Не умемо да читамо

– Овај жртвеник, накнадно откривен пре две године, заиста је изузетно откриће – каже искусни археолог Драган Јацановић, из пожаревачког музеја. – Дуго је у српској археолошкој науци владала догма да у балканској праисторији не постоји писменост, а том догмом при крају живота почео је да се „обрачунава” и о њој пише и академик Срејовић. Немогуће је, једноставно, да једна таква цивилизација, као што је цивилизација Лепенског вира, рачунајући ту и открића са Власца – која је познавала архитектуру, урбанизам, геометрију, математику, астрономију, уметност и религију – није имала и систем записивања и комуницирања неком врстом писма.

– Нико нам не даје за право – каже Јацановић – да тврдимо како писмо није постојало. Проблем је, највероватније у томе што ми у логику тих симбола још нисмо проникли и што то прастаро писмо не умемо да читамо. По постојећим догматским схватањима, за многе лаике не постоје ни кинеско ни арапско писмо, иако тим симболима данас комуницира више од милијарду људи у свету.

И ова и сва друга археолошка открића на подручју мајданпечке општине, слажу се учесници мајданпечког скупа, изузетна су прилика за развој културног туризма. Као ретко где у свету, овде су се на малом простору између Ђердапа и Хомоља састали светски атрактивни природни и културни споменици: Лепенски вир, Рудна глава,

Власац, Праурија, Прераст, Рајкова пећина, Национални парк „Ђердап”, споменици рударства које на овом простору траје дуже од 7.000 година.

У Музеју Мајданпека у току је припрема сталне поставке „у завичају метала” а сачињен је и пројект како да се неколико десетина атрактивних археолошких и природних споменика обједини у јединствену туристичку понуду овог краја. Тако ће, уколико и држава у томе издашније помогне, савремени туристички номади имати овде, као на длану најзначајније споменике европске цивилизације. Томе се могу додати и стара сеоска архитектура, традиционална кухиња, архаични обичаји, фолклор

Све се може добро уновчити и тако помоћи тренутно посусталој рударској производњи, док се не опорави.

-----------------------------------------------------------

Жртвеник на одгонетању

С каменим жртвеником са Власца и његовим чудноватим „шарама” ускоро ће на међународном научном скупу „Знаци цивилизације” (у Новом Саду од 25. маја до 5. јуна) бити упознати и најеминентнији стручњаци из наше земље и света. Прелиминарно саопштење са овог симпозијума, под називом „Симболички знаци на каменом жртвенику са Власца – рана фаза културе Лепенског вира”, поднеће др Борислав Јовановић и Паун ес Дурлић.

Симпозијум приређује огранак САНУ у Новом Саду и Институт за археомитологију.

Стојан Тодоровић

САНУ у Новом Саду и Институт за археомитологију. Стојан Тодоровић