48mm

cyan magenta yellow black (135g kunstdruk) cyan magenta yellow black (sjajna plastifikacija)

@IVOTADOBA
SRPSKIM ZEMQAMA U
PRIVATNI @IVOT U

OSVIT MODERNOG
ISTORIJA PRIVATNOG
ISTORIJA
PRIVATNOG
@IVOTA
iriredili
PRIVATNI @IVOT
Filii Arijes
U SRPSKIM
@or` Dibi
ZEMQAMA U OSVIT
MODERNOG DOBA
iriredio
Aleksandar Fo{i}

ibercig / 135 gr. kunstdruk + sjajna plastifikacija

 (NE)SPORNO U@IVAWE:
POJAVA KAFE I DUVANA

„Kada se sto raspremi Šposle jela¹ ... Svi posedaju kao

malopre pa ~ekaju da im se donese kafa. I veoma promu}u-
ran ~ovek te{ko bi raspoznao ~ega ima vi{e u toj smesi –
crnila ili gor~ine. Ume{nost se sastoji u tome da se ka-
fa pije iz male porcelanske {oqice, ali toliko vru}a da
ju je skoro nemogu}e dr`ati u ruci. Divota je posmatrati
kako oni koji je piju krive usta i prave grimase – a to ~i-
ne jer nema nikakvog efekta ako se kafa ne pije vrela. I
da bi ubla`ili vrelinu, oni kafu sr~u zadr`avaju}i dah
i proizvode toliko ~udnovato grgutawe da i Skaramu{,
kad bi se mogao gostiti po ovom turskom obi~aju kao {to
se gostio kamewem, ta komedija bi bila uspe{nija od svih
ostalih igara...
Kod wih je dobro to {to je tu svako lepo ugo{}en. Ono
{to mi se ne svi|a jeste to {to svaki debeli kowu{ar bi-
va ravan gospodinu, tra`i mu lulu ili mu dodaje svoju. I
posle dva-tri dima daje lulu daqe sa gomilom svoje pqu-
va~ke na woj.“1

Tako je Francuz A. Pule, teatralno nagla{avaju}i

krajnosti, kako to ~esto ~ini u putopisu, prikazao svoj susret
s kafom i duvanom na jednom od odmori{ta u hercegova~kim
vrletima, izme|u Dubrovnika i Mostara 1658. godine. Na
Balkanu je to bilo doba kada su ova dva stimulansa ve} uveli-
ko kori{}ena i u zaba~enim krajevima. Evropskom zapadu nisu

1 V. Jelavi}, „Do`ivqaji Francuza Poulett-a na putu kroz Dubrov-

nik i Bosnu (godine 1658)“, GZM XX (1908) 38, 44. Jelavi} je uporedo dao i
francuski tekst. Wegov prevod nije kori{}en zbog nepreciznosti.
261
bili potpuno nepoznati, naro~ito duvan, mada su nekako ba{
sredinom tog veka zavr{avali svoj razvojni put od nau~ne za-
nimqivosti do robe masovne potro{we.
Kafa i duvan spadaju u grupu biqnih kultura koje su u
osvit modernog doba prouzrokovale krupne promene u civili-
zacijama Zapadne Evrope i Osmanskog carstva (uz kukuruz,
suncokret, krompir, kikiriki, paradajz, tikvu, papriku, pa-
suq). Istovremeno, uz kakao i ~aj, oni ~ine deo novovekovne
ponude egzoti~nih stimulansa koja je preplavila ogroman deo
sveta. Wihovo psihotropno svojstvo je, nema sumwe, bilo pred-
uslov brzom {irewu i osnovni uzrok neo~ekivanoj popularno-
sti, uprkos brojnim preprekama {to su ih nametale crkvene i
svetovne vlasti. Kako je primetio jedan od prou~avalaca, kafa
i duvan su se pojavili gotovo istovremeno, uz zapawuju}u sli~-
nost u na~inu prihvatawa2 i, mo`e se re}i, tek nekolike raz-
like u posledicama socijalne, ekonomske i politi~ke prirode,
naro~ito onima vezanim za privatan `ivot.
Me|u novim stimulansima, kafa i duvan su izazvali
najvi{e osporavawa, kako na islamskom Istoku tako i na hri-
{}anskom Zapadu. I to ne zbog svojih hemijskih svojstava ne-
go iskqu~ivo zbog reme}ewa ustaqenih dru{tvenih normi po-
na{awa. Upravo ta, socijalna, dimenzija neraskidivo povezuje

Poslu`ivawe kafe u
haremu, osmanska minijatura
iz druge polovine 16. veka

2 O tome vi{e u: F. Braudel, Civilization and Capitalism 15th–18th Cen-

tury, vol. I, The Structures of Everyday Life. The Limits of the Possible, Phoenix
Press, London 2002, 241–265; R. Matthee, “Exotic substances: the introduction and
global spread of tobacco, coffee, cocoa, tea, and distilled liquor, sixteenth to eighte-
enth centuries”, Drugs and Narcotics in History, eds. R. Porter and M. Teich, Cam-
bridge University Press, Cambridge 1995, 24–51.
262
u`ivawe kafe i duvana. Ta je veza uo~ena veoma rano, na Is-
toku onda kada se pojavio duvan, a na Zapadu onda kada su se
otvorile prve kafane. Pojam kafane od tada neizostavno pod-
razumeva u`ivawe duvana, u kom god vidu da se to ~inilo.
Druga va`na posledica ogleda se u novoj organizaciji
javnog i privatnog prostora. Uz to, nastaju novi zanati koji
prate potrebe konzumacije, nastaju novi obi~aji, i u javnoj i u
privatnoj sferi.
Vaqa naglasiti jo{ jednu zajedni~ku odliku: povest
konzumirawa oba stimulansa u toj je meri obavijena mitovima
i za~iwena neverovatnim pri~ama, da je istra`iva~ima dugo
trebalo da se otresu wihovih uticaja.
Popularnost, ra{irenost i ugro`avawe postoje}ih
pravila dru{tvenog `ivota, kako kod muslimana tako i kod
hri{}ana, izdvajaju kafu i duvan od drugih egzoti~nih stimu-
lansa, ako ne ba{ svuda u Evropi, na Balkanu nesporno.

Upoznavawe
Od biqnih kultura koje su po~ele da se koriste po-
~etkom novog veka, jedino kafa nije povezana s evropskim pre-
kookeanskim otkri}ima. Precizno mesto porekla biqke jo{
nije nau~no dokazano – da li je u pitawu Etiopija, i naseqe
po imenu Kafa, ili je to Jemen, gde je u oko-
lini Moke, budu}eg izvoznog trgova~kog sre-
di{ta, napitak stekao prve poklonike i oda-
kle je krenuo u osvajawe sveta.3
Po~etkom 16. veka kafa kao napitak
ve} je uveliko bila poznata u Meki, Kairu i
Adenu. Iako nije bio potpuno stran Osman-

Gravira iz Dufurove kwige: biqka kafe, plod,

ibrik, filxan i mlin.

3 C. van Arendonk – K. N. Chaudhuri, “Kahwa”, EI; R. S. Hattox, Coffee

and Coffeehouses. The Origins of a Social Beverage in the Medieval Near East, Uni-
versity of Washington Press, Seattle and London 1988, 11–28.

263
lijama, budu}i da su haxije donosile vesti o wemu, napitak je
osvojio osmansko dru{tvo tek posle pot~iwavawa Mamelu~kog
sultanata 1517. godine. Osmanski hroni~ari navode da je pra-
va pomama za kafom u Istanbulu zapo~ela pedesetih godina
16. veka uporedo s otvarawem prve kahvehane. Organizacija
carskog saraja Sulejmana Veli~anstvenog postala je bogatija za
novu slu`bu – carskog kahvexije. Za nekoliko decenija napi-
tak je postao toliko popularan, u svim dru{tvenim slojevima,
i u privatnom prostoru i na javnom mestu, a trgovina unosna i
razgranata, da je zrno kafe stiglo i u mawa mesta Balkana i
dalekih provincija Anadolije. Popisi ostav{tine gra|ana i
seqaka prose~nog imovnog
stawa iz okoline Ankare i
Kajserija pokazuju da je tokom
druge polovine 17. veka goto-
vo svaka ku}a imala pribor
za kafu. Sretao se ~ak i kod
onih skromnijih, iza kojih je
ostala tek potleu{ica sa sta-
rim poku}stvom, ne vrednija
od 200–300 gro{eva.4
Retke vesti nagove-
{tavaju nam da se popularnost
tog napitka {irila istom br-
zinom i na Balkanu. Najrani-
ji podaci poti~u s kraja 16.
veka. Pouzdani osmanski hro-
ni~ar Ibrahim Pe~evi pose-

Razli~iti oblici
u`ivawa u kafani,
osmanska minijatura
iz sredine 16. veka

4 Arendonk – Chaudhuri, n. d.; G. Elezovi}, „Kafa i kafana na Bal-

kanskom poluostrvu“, PKJIF 18, 1–2 (1938) 620, 625; S. Faroqhi, “Coffee and
Spices: Official Ottoman Reactions to Egyptian Trade in the Later Sixteenth Cen-
tury”, Wiener Zeitschrift für die Kunde des Morgenlandes 76 (1986) 89–90.
264
tio je 1591/92. godine jednu „bogato ure|enu“ kafanu u Saraje-
vu; kao nepotrebnu novotariju i mesto puno isku{ewa, kafanu
pomiwe ~uveni osmanski u~ewak i kadija, Hasan Kafi Pru-
{}ak (Akhisari), u radu Temeqi mudrosti o ure|ewu sveta
(s komentarima), zavr{enom 1597. godine u Pruscu; drugi hro-
ni~ar, Abdulkadir efendija, zabele`io je da su osmansku vojsku
utaborenu na poqu pored Pan~eva 1598. godine dva dana pose-
}ivale zanatlije iz gradskih du}ana i kafana; Francuz Lefevr
je 1611. godine video kafane ~ak i u varo{icama poput Pqeva-
qa i Prokupqa; izgleda da je po~etkom 17. veka u Beogradu bio
i jedan Dubrov~anin kafexija, ili trgovac kafom; upravo je u
Beogradu u to vreme ~uveni muderis, muftija i {ejh, Muniri
Belgradi, sastavio kratki Spev protiv upotrebe kafe, vina,
opijuma i duvana, jedan od prvih pamfleta te vrste, prepisivan
ve} 1617. godine.5 Sredinom 17. veka – izvori vrve podacima o
tome – ~in ispijawa kafe i kafana, kao nova institucija, i po
desetak u nekim varo{ima, postali su deo balkanske svakodne-
vice uprkos razdobqima strogih zabrana.
Kafa je znatno sporije osvajala Zapadnu Evropu. In-
teresovawe se probudilo najpre me|u lekarima i botani~arima
koji su putovali osmanskim Mediteranom. Nemac Rauvolf
(1582) i Italijan Alpinus prvi su uvrstili kafu u svoje na-
u~ne traktate. Docnije, sredinom 17. veka, pojavile su se mnoge
kwige i o samom napitku, od kojih su Difurova i De la Roko-
va imale mo`da najve}i uticaj. Kwige su ipak nastale tek po-
{to je napitak, uz i tu potpuno novu instituciju kafane, tri-
jumfovao u velikim gradovima: Veneciji 1640 (kafe Florijan,
osnovan 1720, radi i danas), Marseju 1644, Oksfordu 1650,
Be~u 1651, Londonu 1652, Holandiji 1663, Parizu tokom {e-
zdesetih godina (posle nekoliko neimenovanih kafea, prvi po-
znati Maison de café otvorio je Jermenin Paskal 1672, a potom

5 Elezovi}, n. d., 632; Hasan Kafija Prušèak, Izabrani spisi, uvod, prije-
vod i bilješke A. Ljuboviæ i F. Nametak, „Veselin Masleša“, Sarajevo 1983, 108, 112;
Topçular Kâtibi ‘Abdülkādir (Kadrî) Efendi Tarihi, I, Yayına Hazırlayan Doç. Dr.
Ziya Yılmazer, TTK, Ankara 2003, 213; R. Samarxi}, Beograd i Srbija u spisima
francuskih savremenika XVI –XVII vek, Istorijski arhiv Beograda, Beograd
1961, 157, 162; V. Vinaver, „Prilog istoriji kafe u jugoslovenskim zemqama“,
I^ XIV–XV/1963–1965 (1965) 334; M. @draloviæ, Bosansko-hercegovaèki prepisi-
vaèi djela u arabièkim rukopisima, II, Svjetlost, Sarajevo 1988, 28.

265
je 1686. osnovan ~uveni, i danas poznati, kafe Prokop). Me-
|utim, nigde zamah popularnosti nije bio takav kao u Engle-
skoj, gde su u nekoliko narednih decenija otvorene hiqade ka-
fana. U Austriju i ju`nu Nema~ku kafa je stigla trgova~kim
putevima iz susednog Osmanskog carstva. Ipak, popularnost je
sticala prili~no sporo – Be~ je 1688. imao svega ~etiri kafe-
terije; broj se popeo na 68 tek stotinak godina docnije.6
U izvorima na srpskom jeziku
iz 18. veka zrno i napitak se nazivaju:
kafa, kava, kahva, a u Povardarju i
káfe, prema osmanskom terminu arap-
skog porekla kahve. Istim imenom mo-
gla se nazivati i kafana, {to je tako-
|e preuzeto od Turaka („Pa od jada
svi sedam dahija / ... / Od{eta{e u
kavu veliku“). Skra}ivawem osmanske
slo`enice kahve-hane, sa zna~ewem
„ku}a u kojoj se pije kafa“, nastali su
izrazi kafana i kavana. Potowi ter-
min, koliko god to danas izgledalo
neobi~no, toliko je dugo upotrebqavan
da se sre}e u delima Laze Lazarevi}a
i \ure Jak{i}a. Na prostorima pod
Ibrik za kafu
drugim jezi~kim uticajima (Crna Go- (kahvedan), kraj 18.
ra, Vojvodina), kori{}eni su i izra- ili 19. vek
zi kafeterija, kafetarija.7

Za razliku od kafe, duvan je u Evropu stigao iz Ame-

rike, {ire}i se daqe na istok. Posle prvih iskustava Kolum-

6 Arendonk – Chaudhuri, n. d.; Matthee, “Exotic substances”, 27, 40–41;

J. Leclant, “Le café et les cafés à Paris (1644-1693)”, Annales. Économies – Sociétés –
Civilisations 6, 1 (1951) 1–14; R. W. Jamieson, “The Essence of Commodification:
Caffeine Dependencies in the Early Modern World”, Journal of Social History 35, 2
(2001) 276, 281–283.
7 Elezovi}, 632–637; Re~nik srpskohrvatskog kwi`evnog i narodnog
jezika, IX, SANU, Beograd 1975.

266
bovih mornara 1492, vi{e pomena o biqci ima tek sredinom
16. veka. U po~etku je gajen gotovo iskqu~ivo kao lekovita biq-
ka – prve profite su uzimali preduzimqivi apotekari. Tek od
kraja 16. veka, u Zapadnoj Evropi oko pola stole}a pre kafe,
po~elo je masovno u`ivawe pu{ewem, u{mrkivawem i, re|e,
`vakawem. Biqka duvana i kqu~ni alkaloid nazvani su po
@anu Nikotu, francuskom ambasadoru u Portugaliji, koji je
Katarini Medi~i 1560. preporu~io duvan kao lek protiv mi-
grene. Duvan je iz Portugalije i [panije stigao u Englesku,
gde su osamdesetih godina 16. veka ve} proizvedene prve kera-
mi~ke lule, a potom u Holandiju i Francusku. Tokom prve po-
lovine narednog stole}a pu{ewe lule vi{e nije bilo nepoznato
ni u nema~kim zemqama, odakle se pro{irilo na Austriju i
Ugarsku. Do kraja 16. veka u Evropi je objavqeno {ezdesetak
kwiga koje se bar donekle bave ovom biqkom; do 1650. taj broj
je porastao na gotovo 350, s tim {to su mnoge od wih posve}ene
iskqu~ivo duvanu. Prvenstvo pripada kwizi @ila Everara,
{tampanoj u Antverpenu 1587. godine.8
Zanimqivo je da se pu{ewe duvana {irilo br`e od
u`ivawa kafe, i to kako u Evropi tako i na Istoku! I to
uprkos neuporedivo brojnijim zabranama i sna`nijoj kampawi
protiv pu{ewa. Postoji jo{ jedna bitna razlika: od svih eg-
zoti~nih biqaka jedino
se duvan, ne iziskuju}i
neku preteranu pa`wu,
mogao gajiti u Evropi,
kako na Mediteranu ta-
ko i u [vajcarskoj i
Belgiji.

Naslovna strana kwige

dr Everara o duvanu

8 Matthee, “Exotic substances”, 25–26, 29–30, 39–40; P. C. Mancall, “Ta-

les Tobacco Told in Sixteenth-Century Europe”, Environmental History 9, 4 (2004)
<http://www.historycooperative.org/journals/eh/9.4/mancall.html> (13 Feb. 2005),
pasusi 1–4, 17–39, 44.

267
 Prve precizne vesti o
pojavi duvana u Osmanskom car-
stvu donosi hroni~ar Ibrahim
Pe~evi ~etrdesetih godina 17. ve-
ka, posve}uju}i mu ~ak ~itavo po-
glavqe, uostalom kao i kafi. On
tvrdi da su duvan 1600/1601. go-
dine doneli „engleski nevernici“,
nude}i ga „kao lek protiv nekih
bolesti vlage“. Tome se verovatno
mo`e pokloniti poverewe, budu}i
da nema nikakvih vesti o nekoj ra-
nijoj upotrebi duvana, ~ak ni kao
leka. Ni znameniti intelektualac
Gelibolulu Mustafa Ali, koji se
@ena sa ~ibukom, iz
detaqno bavio porocima svoga vre- osmanske Kwige o
mena, nije ga pomenuo u traktatu o kostimima, 17. vek
pravilima prefiwenog pona{awa
na dru{tvenim skupovima, napisa-
nom 1599/1600. godine. Pu{ewe duvana je osvojilo musliman-
ski Istok, kao i osmanski Balkan, tokom prve dve decenije 17.
veka. Koliko se zna, prva bele{ka o duvanu u srpskim krajevi-
ma poti~e od Francuza Lefevra. Prolaze}i kroz Prokupqe
1611. godine, zapazio je nekolicinu Turaka kako, sede}i u hla-
dovini ispred du}ana, pod strehom nadnesenom nad ulicom, pu-
{e duvan uz kafu. Ve} pomiwani spev beogradskog muftije
Munirija, prepisan 1617, uvr{}uje duvan me|u supstance ~ija
je upotreba neprimerena muslimanima. Preko zabrana izdatih
po~etkom 1622. godine saznajemo da se jo{ u to vreme na Balka-
nu duvan ne samo pu{io nego i gajio.9

9 R. Matthee, “Tutun”, EI; The Ottoman Gentleman of the Sixteenth

Century. Mustafa Âli’s Mevā’idü’n-Nefā’is fī Kavā’idi’l-Mecālis. “Tables of De-
licacies Concerning the Rules of Social Gatherings”, annotated English translation by
D. S. Brookes, Harvard University, Cambridge MA 2003; N. Krstiæ, „Mustafa ibn
Muhammad al-Aqhisari (Prušèanin): Rasprava o kafi, duvanu i piæima“, POF
XX–XXI/1970–1971 (1974) 101; Samarxi}, n. d., 162; @draloviæ, n. d, 28; A.
Matkovski, „Kon ranata istorija na tutunot na Balkanskiot Poluostrov so
poseben osvrt na Makedonija“, GINI X, 2–3 (1966) 139–148.

268
 Srbi su ga imenovali duvan, duhan i tutun prema
osmanskim pojmovima duhan i tütün/tutun, u zna~ewu „dim“.
Pod austrijskim uticajem, u severnim krajevima, nazivan je i
tabak.10

Trijumf uprkos zabranama

– kafane i dru{tveni `ivot
Kako i za{to su kafa i duvan tako brzo osvojili
svet? [ta im je olak{avalo prodor, i na kakve je sve na~ine
taj prodor spre~avan? [ta je to ~oveka toliko privla~ilo
ovim biqkama, a {ta su vlasti, kler i drugi samozvani ~uvari
javnog morala smatrali spornim?
Kafu su, zbog wenih stimulativnih svojstava, prvi
uo~ili i koristili dervi{i. Omogu}avala im je da ostanu
budni tokom svojih dugih no}nih obreda i postizawa misti~-
nog zanosa kao vida potpunijeg pribli`avawa Bogu. Iz krugo-
va razli~itih dervi{kih redova iza{la je na javnu scenu pre
nego {to su Osmanlije osvojile Arapsko poluostrvo. Uloga
dervi{a u {irewu kafe bila je veoma va`na, budu}i da su se
wihovi redovi granali po ve}ini muslimanskih dr`ava, oku-
pqaju}i i povezuju}i pojedince iz potpuno razli~itih soci-
jalnih i ekonomskih miqea. U po~etku se pila svuda, pa i u xa-
mijama. Tek ne{to docnije uobli~ila se jedna sasvim nova
institucija – kafana. Upravo je to trenutak kada po~iwe da se
ra|a otpor prema kafi, i u redovima ortodoksne uleme i kod
svetovne vlasti.11
Muslimanima su, zbog to~ewa alkoholnih pi}a, ne-
dvosmisleno zabrawene kr~me i mehane. Do pojave kafane u
islamskom svetu gotovo da nije bilo javne ustanove sli~nog ti-
pa koja bi zadovoqavala potrebe muslimanskog sveta za dru`e-
wem. Kratki izleti u okolnu prirodu (teferi~i) nisu bili

10 Matkovski, n. d., 139–143; D. Popovi} i M. Bogdanovi}, Gra|a za

istoriju Beograda od 1717 do 1739, I, Istorijski arhiv Beograda, Beograd
1958, 91–92; D. Popovi}, „Gra|a za istoriju Beograda od 1711–1739 god.“, Spo-
menik LXXVIII, drugi razred 61 (1935) 55.
11 Hattox, n. d., 21–45, 72–76.

269
 A. I. Meling, Kafana u mahali Tophane, 1819. S leve strane
kahve-oxak s brojnim sudovima, s desne, veliki izbor ~ibuka.

toliko ~esti niti su pru`ali svu `eqenu razonodu. Nedosta-

tak javnog prostora takve vrste svakako je znatno doprineo br-
zom {irewu kafana. Kafana je po poreklu nesumwivo musli-
manska institucija, institucija u kojoj se nisu smela piti
opojna pi}a.12 To je, izgleda, bila i ostala kqu~na razlika u
odnosu na kr~me.
Kafa i kafana su u Osmansko carstvo stigli isto-
vremeno. Nema nikakve sumwe da se upravo u kafani narod
upoznavao sa novim napitkom i da woj pripada ogroman deo za-
sluge za wegovo brzo popularisawe. Napitak se svakako pri-
premao i u privatnom prostoru, ali ve}ina izvora isti~e, ne-
posredno ili posredno, da u`ivawe u ispijawu kafe svoj
pravi smisao dobija tek kada se to ~ini u dru{tvu, {to }e re-
}i u kafani. Pri tom, kafa pripremana na uobi~ajen na~in
ipak iziskuje neko vreme, da bi se izdvojio talog, da se srku}e
vrela, natenane. I u 17. veku su postojali uli~ni prodavci

12 Svaki daqi pomen kafane u tekstu podrazumeva prvobitno, a ne

dana{we zna~ewe pojma.

270
{to su na maloj {piritusnoj grejalici dr`ali ibrik, nude}i
brzu uslugu. Takva se vrsta usluge istovremeno razvijala i u
Zapadnoj Evropi. Me|utim, „brza“ kafa nikada nije postala
karakteristika Istoka – li{avala je ~oveka u`ivawa u laga-
nom protoku vremena, dru`ewu i zabavi. Li{avala ga je upra-
vo onoga {to je kafanu u~inilo institucijom.
Kafana je ispunila jednu ve-
liku prazninu u dru{tvenom `ivotu
muslimana. Odmah je postala sredi-
{te javnog `ivota mu{kog sveta i to
je, iako simbol turkokratije, ostala i
posle odlaska Osmanlija. Zato broj i
raznovrsnost kafana u pojedinim gra-
dovima ne treba da izaziva ~u|ewe.
Prema nekim vestima, u Istanbulu je
u doba Selima II (1566–1574) ve}
bilo 600 kafana. Ta~an broj je najma-
we va`an – op{te uverewe jasno od-
ra`ava re~enica Katip ~elebije: od
1592. godine „kafane su nicale u sva-
kom sokaku“. Nema mnogo podataka o
ukupnom broju kafana u provincij-
skim gradovima. Ipak, tu i tamo pro-
makne neki podatak. Sredinom nared-
nog veka Evlija ~elebija je Bitoqu, @-B. van Mur, Uli~ni
koji je spadao u red ve}ih gradova, prodavac kafe, prva
pripisao 40 kafana. U po`aru u ko- polovina 18. veka.
jem je 1788. izgoreo dobar deo Saraje- Na poslu`avniku se
va nestalo je i 50–60 kafana, kako vidi mala {piritusna
navodi verodostojni sarajevski leto- grejalica.
pisac Mula Mustafa Ba{eskija. To-
kom druge polovine 18. veka u Beogradu je bilo najmawe 20 ka-
fana, a ve}ina se nalazila u Vodenoj varo{i na Savi.13

13 Hattox, n. d., 81, 160; Elezovi}, n. d., 625 (Elezovi} je dao ne{to
slobodniji prevod poglavqa iz delâ Pe~evija, Katip-~elebije i Mustafe Na-
ime. Tamo gde je to bitno naveo sam doslovan prevod prema: Tarih-i Peçevi, I,
İstanbul 1283, 363–365 i Kâtib Çelebi, “Hikâye-i Îcâd-ı Kahve-i Yemen”, Hazırlayan
M. S. Koz (“Kahvenin Tarihine Derkenar”) u: Tanede Saklı Keyif, Kahve / Coffee,

271
 Prvi du}ani u kojima se prodavala kafa kao napitak
otvoreni su u Dubrovniku, izgleda, tek krajem 17. veka. Du-
brovnik je bio atraktivna lokacija za preduzetnike. Jedan ca-
rigradski Jevrejin je 1708. godine tra`io od dubrova~kih vla-
sti da mu odobre otvarawe kafane: „stru~wak je veliki za
{erbete, pe~e kola~e, a ve} kafu i kakao kako kuva!“. Prva
bottega del caffè u Splitu otvorena je dosta kasno, tek 1772,
dok se za Zagreb vezuje 1749. godina.14
Ra{irenost kafana nedvosmisleno govori o izvesnoj
preraspodeli javnog gradskog prostora, ina~e iskqu~ivo name-
wenog mu{kom svetu. Za razliku od drasti~ne promene na
Bliskom istoku, na Balkanu je ta preraspodela krenula samo
nekoliko decenija po{to je ve}ina gradova uop{te po~ela da
sti~e svoj orijentalni lik. S obzirom na spore promene urba-
ne strukture, mo`da bi ~ak bilo ta~nije re}i da je musliman-
ska institucija kafane na Balkan stizala kao sastavni deo no-
vog urbanog kulturnog prtqaga, deo dotad nepoznat i novim
gospodarima javnog prostora, samim donosiocima promena.
Naj~e{}e su otvarane u glavnim ulicama, u trgova~koj ~ar{i-
ji, pored bezistana, hanova i du}ana. Gotovo svaki han imao je
posebnu prostoriju koja je slu`ila kao kafana. Izgled kafane
se prilago|avao klimi i prostoru, ali i vrsti posetilaca. Ve-
}ina se nije razlikovala od obi~nog tro{nog, naherenog du}a-
na. U ve}im gradovima je bilo luksuznih, prostranih kafana,
duborezom ukra{enih zidova i tavanica, s mno{tvom prozora
i ~esto rasko{nom fontanom u sredi{nom delu. Posebno pri-
vla~na mesta bili su vidikovci, re~na obala i izleti{ta, gde
su preovla|ivale kafane otvorenog tipa, natkrivene ili ne-
natkrivene ba{te. Upravo onako kako je Evlija ~elebija 1661.
opisao ilo~ke kafane:

Pleasures Hidden in a Bean, Katalog / Catalogue, ed. S. Özpalabıyıklılar, Yapı Kredi

Kültür Sanat Yayıncılık, İstanbul 2001,156–161; Evlijā Čelebī, Putopis. Odlomci o
jugoslovenskim zemljama, prevod, uvod i komentar H. Šabanoviæ, „Veselin Masleša“,
Sarajevo 1979, 306–307; Mula Mustafa Ševki Bašeskija, Ljetopis (1746–1804), pre-
vod s turskog, uvod i komentar M. Mujezinoviæ, „Veselin Masleša“, Sarajevo 19872,
267; R. Tri~kovi}, „Beogradska tvr|ava i varo{ 1739–1789. godine“, GGB XX
(1973) 70, 74.
14 Vinaver, n. d., 337, 340–341; D. Bo`iæ-Bu`anèiæ, Privatni i društveni
`ivot Splita u osamnaestom stoljeæu, Školska knjiga, Zagreb 1982, 162.
272
 „U tom gradu, u vawskoj tvr|avi, pred ^ar{ijskom xami-
jom, nalazi se jedna odli~na kafana sa lijepim vidikom ...
Sa jedne strane te lijepe kafane nalazi se odli~an trgo-
va~ki han. Taj han je kao neki bezistan ovog {ehera. Po-
kraj wega nalazi se jedna dobra kafana. Ta kafana je na
glavnoj ulici.“15

Kafane su promenile i no}ni izgled naseqa. Do poja-

ve kafane, no}u su bile osvetqene iskqu~ivo xamije, i to ma-
hom u vreme verskih praznika. Kafana ozna~ava po~etak nove
vrste „no}nog“ `ivota. Neuobi~ajenog, jer se dotad qudi nisu
okupqali u gluvo doba zabave radi – no}na dru`ewa su mogla
biti vezana samo za tekije i, povremeno, xamije. Od druge po-
lovine 17. veka, sa ukidawem zabrana, veliki gradovi dobijaju
nove objekte oki}ene svetlima: „no}u se ovde pali mno{tvo
lampi, koje se u staklenim posudama na konopcima i trakama
spu{taju sa krova, tako da vise u krugovima“, zapisao je jedan
Englez putuju}i Persijom.16
U istoriografiji vlada uverewe da je kafana potpuno
poremetila tada{we okvire dru{tvenog pona{awa, jer su se
na istom mestu okupqali qudi iz razli~itih stale`a, iz do-
tad nespojivih socijalnih, ekonomskih i kulturnih kategorija.
Iako mnogi izvori to zaista potvr|uju, nikako se ne mo`e go-
voriti o pravilu. Kako je primetio Ibrahim Pe~evi u svojoj
Istoriji, zavr{enoj 1640–42, najbrojniji su bili oni bez
trenutne slu`be, me|u wima i kadije i muderisi, ali i mnogi
besposli~ari. Ubrzo su, kako daqe pri~a hroni~ar, kafane po-
stale toliko tesne da u wima nije moglo ni da se stoji, a kamo-
li sedi. Vi{e im nisu odolevali ni najotmenija gospoda, naj-
vi{i dr`avni slu`benici, pa ~ak ni imami, mujezini i druga
verska lica. Mustafa Ali je jo{ 1600. godine kafane ocenio
kao prostor u kome se sjediwuju dve krajnosti – kao „mesta za
istovremeno okupqawe i dobrih i lo{ih“, kao „izvori{ta i
duha i gluposti“. Za siroma{ne je imao razumevawa, jer oni

Hattox, n. d., 81–82; Evlijā Čelebī, n. d., 523–524.

15
Hattox, n. d., 128; R. Matthee, “Coffee in Safavid Iran: Commerce and
16
Consumption”, Journal of the Economic and Social History of the Orient XXXVII, 1
(1994) 21.

273
„nemaju ni ku}e ni skloni{ta“, niti se „bilo gde mogu oku-
pqati“ za tako malo novca. Jednako je razumeo i potrebu u~e-
nih qudi za razmenom mi{qewa. O{trim re~nikom je napao
one druge, gradske besposli~are, „nepopravqive protuve“, na-
silnike, i „one sramnog pona{awa“. Mustafa Ali je jo{ tada
ukazao na jedan od nava`nijih razloga za zabranu kafana: uz
„nezadovoqnike“ raznih vrsta, kafane je „danono}no“ punila
dokona vojska. U kafanama su se, pisao je Katip ~elebija, radi
zabave, tiskali „svi bez razlike“, „od cara do govedara“.17
Ideja kafane, kako na Istoku tako i na hri{}anskom
Zapadu, podrazumevala je slobodan pristup. I takav je bio
najve}i broj kafana. Naravno, to nikako ne zna~i da nije bilo
i onih zatvorenog tipa, gde se okupqala razli~itim potrebama
povezana elita, i onih u koje nije dolazio niko izuzev bespo-
sli~ara i propalica.
I u Engleskoj je sve popularnija kafana bila otvore-
no mesto. Xentlmen i zanatlija, lord i besku}nik, me{ali su
se jedni s drugima, ~ine}i celinu u kojoj se nije pazilo na sta-

Rihterova kafana s ba{tom u Lajpcigu,

oko 1736, savremena gravira

17 Elezovi}, n. d., 620–621, 625; The Ottoman Gentleman, 129–130; Hat-

tox, n. d., 91–94.

274
tus i rang. Vremenom je kafana postala sredi{te, i kulture i
zabave, ekonomski mo}nog gra|anskog stale`a, prerastaju}i u
privatne klubove gde obi~ni posetioci nisu imali pristupa.
U mnogim nema~kim kne`evinama kafana je dugo bila mesto
okupqawa iskqu~ivo elite. Pripadnicima gra|anskog stale`a
javna konzumacija kafe dozvoqena je tek tokom prve polovine
18. veka. Seqaci i radnici morali su, i pored pobuna, da sa-
~ekaju Napoleona. Pravi razlog tu nije bila klasna razlika
nego ekonomska korist – dr`avna briga o proizvodwi i potro-
{wi piva.18
U venecijanskom primorju i u Dubrovniku kafane su
uglavnom bile mesto okupqawa plemi}a i gra|ana. Bilo je i
odre|enih ograni~ewa: u jednu dubrova~ku kafanu krajem 18.
veka nisu smeli ulaziti „ni`i qudi“, tj. „glumci i Jevreji“.19
Dotakli smo jo{ jednu zanimqivu temu, me{awe qudi
razli~ite vere. Teveno i Ro{for isti~u ovo obele`je levant-
skih kafana u 17. veku. Nemuslimanima ulazak svakako nije
bio zabrawen, ali ne treba gajiti iluziju da su hri{}ani i Je-
vreji ~esto i rado odlazili u muslimanske kafane. Wihov do-
lazak je mogao izazvati nevoqe s nesagledivim posledicama, i
to svakako nije bilo mesto gde bi se mogli opustiti i razono-
diti. Pri tom, uvek treba imati na umu da je vladaju}a ideja
toga vremena bila neme{awe, {to je propovedala elita svih
verskih zajednica. David ibn Abi Zimra, egipatski rabin,
morao je da razjasni svojoj pastvi da su{tinski problem nije u
tome da li piju kafu koju je pripremio musliman, nego u tome
da li je piju na mestu gde se okupqaju nejevreji!20
Nema razloga da ne pretpostavimo da je u tursko doba
bilo i hri{}ana koji su dr`ali kafane u kojima se pripremala
iskqu~ivo kafa, mada o tome gotovo da nema podataka. Kako je i
kada pojam kafane kod nas stekao dana{we zna~ewe? Odgovor na
to pitawe krije se u ~iwenici da se kafana na Balkanu od sa-

18 S. Pincus, “‘Coffee Politicians Does Create’: Coffeehouses and Resto-

ration Political Culture”, The Journal of Modern History 67 (Decembar 1995)
814–815; Matthee, “Exotic substances”, 37, 46.
19 Vinaver, n. d., 341.
20 Samarxi}, n. d., 336; Hattox, n. d., 95–96; C. Kafadar, “A History of Cof-
fee”, <http://www.eh.net/XIIICongress/cd/papers/64Kafadar16.pdf> (23. 04. 2004) 54.

275
mog po~etka ~esto me{ala i povezivala s drugim ugostiteqskim
institucijama. U muslimanskom svetu gotovo svaki han imao je
posebno odeqewe kao kafanu. U hri{}anskim mahalama, ili ~i-
tavim naseqima, gde je bilo dozvoqeno to~ewe alkoholnog pi}a,
verovatno je od samih po~etaka, jo{ u tursko doba, bilo prepli-
tawa sadr`aja kafane, mehane i gostionice. Kafa se pila i u
mehanama, dok se u kafanama moglo jesti, piti svaka vrsta alko-
hola, na kraju i prespavati. Tome svakako treba dodati i utica-
je iz okolnih dr`ava, gde je kafana ~esto imala sli~nu ulogu.
U Osmanskom carstvu kafana je pripadala jedino i is-
kqu~ivo mu{kom svetu. Javni izlasci `ena svodili su se na od-
lazak u hamam, jedanput-dvaput nedeqno, potom, posete grobqu
i, veoma retko, u mnogim krajevima nikada, odlazak u xamiju.
Me|utim, `ene nisu time ostale uskra}ene za u`ivawe kafe u
dru{tvu. Svoj boravak u hamamu, koji je mogao potrajati i ~eti-
ri-pet sati, pretvorile su u vid dru`ewa uz opu{teni razgovor
i razne vrste zabave. „Ukratko“ – opisuje ledi Meri Montegju
1717. godine svoje iskustvo iz so-
fijskog hamama – „to je `enska ka-
fana, gde su se pretresale sve ve-
sti iz grada, smi{qali skandali
itd.“. Svakako, hamam je i mu-
{karcima pru`ao zgodnu priliku
za u`ivawe u kafi.21
U dobrom delu zapadnog
sveta kafane nisu bile zabrawene
`enama, mada se veoma dr`alo do
toga koja se mesta pose}uju. U dru-
goj polovini 17. veka u Engleskoj
ve} nije bila retkost da `ena vo-
di kafanu. Od po~etka 18. veka u
nekim nema~kim kne`evinama `e-
@-B. van Mur, Turkiwa ne su krenule da organizuju poseb-
pu{i na sofi, uqe, prva na `enska dru`ewa po kafanama,
polovina 18. veka poznata kao Kaffeekränzchen, vode-

21 Hattox, n. d., 124, 160; Letters from the Right Honourable Lady Mary
Wortley Montagu 1709 to 1762, ed. R. Brimley Johnson, J. M. Dent & Sons Ltd., and
E. P. Dutton, London & Toronto and New York 1925, 105.

276
}i razgovore koji se po temama, sasvim sigurno, nimalo nisu
razlikovali od onih kojima je prisustvovala ledi Meri Mon-
tegju u turskim hamamima.22
Svakako je zabava bila ono {to je privla~ilo ve}inu
posetilaca. Kqu~no obele`je kafane jesu dru`ewe i razgovor,
neobavezan, lagan, opu{taju}i, {aqiv i iskri~av, pa i sabla-
`wiv i skaredan. Naj~e{}e je bio potpuno trivijalan, mada je
u zavisnosti od klijentele znao da bude i visokou~en.
Ibrahim Pe~evi je poglavqe o kafani otvorio jasnim
stavom da se u wima okupqaju „qudi skloni u`ivawima i doko-
li~ari“, ali je odmah potom dodao – „naro~ito oni od kwige i
pera“. „Po~e{e tu da se vi|aju skupovi od po 20-30 qudi od
kojih su jedni ~itali kwige i druge lepe sastave“ dok su se
ostali zabavqali. Tu su se ~itale i tek „napisane pesme“ i
„vodili nau~ni razgovori“. Kafana se na Istoku nesumwivo
pojavila i kao novo „izvori{te duha“, kako je to primetio Mu-
stafa Ali, a docnije na vi{e mesta ponovio Evlija ~elebija.
To je veoma va`na kulturna i dru{tvena dimenzija kafane.
Mesto gde se na miru ispijala kafa bilo je idealan prostor za
okupqawe kulturne elite. [tavi{e, neki zapadni putopisci
primetili su pojedine predstavnike uleme kako upravo u kafa-
ni dr`e u~ene govore u `eqi da duhovno uzdignu slu{aoce.
Naravno, pitawe je koliko je to imalo efekta, jer je ve}ina, i
uleme i prostih qudi, mahom dolazila iz drugih razloga. S
druge strane, tu su se ponajpre {irila profana znawa; najmawe
ona verska, ostavqena medresama. Kada se tome doda ~iwenica
da su kafane prvenstveno bile sredi{ta {irewa turske narod-
ne kulture, usmene epske tradicije, ~esto veoma optere}ene he-
terodoksnim verskim nanosima, mesta gde se narod okupqao da
slu{a profesionalne pripoveda~e, onda i nije ~udo {to je iza-
zivala otpor jednog dela pravoverne uleme. [ejh ul-islam
Ebusuud je kafanu video kao mesto {irewa „la`nih nauka“.23

22 Pincus, n. d., 815–816; Matthee, “Exotic substances”, 41.

23 Elezovi}, n. d., 620; The Ottoman Gentleman, 129; Hattox, n. d., 97,
121–122; E. Işın, “Bir İçecekten Daha Fazla: Kahve ve Kahvehanelerin Toplumsal Tari-
hi / More than a Beverage: A Social History of Coffee and Coffeehouses”, Tanede Saklı
Keyif, Kahve / Coffee, Pleasures Hidden in a Bean, 33–36; M. E. Düzdağ, Şeyhülislâm
Ebussuûd Efendi Fetvaları İşığında 16. Asır Türk Hayatı, İstanbul 19832, br. 724.
277
 Ne mo`e a da se ne primeti da je istu ulogu kafana
imala i u Zapadnoj Evropi uprkos sasvim druga~ijim civiliza-
cijskim uslovima. Za razliku od pivnice, kafana je stvarala
povoqan ambijent za nastanak „kwi`evnih foruma“. U Engle-
skoj su jo{ 1664. godine ~lanovi Kraqevskog dru{tva dolazi-
li u kafanu da raspravqaju o „filozofiji“. Jedan od wih je
krajem 17. veka napisao da su kafane „unapredile korisno znawe
koliko i univerziteti“. Bilo je onih koji su ih zbog toga nazi-
vali the penny universities (univerziteti za jedan peni). I vek
docnije, kada je evropske intelektualce obuzeo prosvetiteqski
duh, pojam kafane je nosio isti oreol. Jedan krug qudi u Mila-
nu osnovao je 1764. godine ~asopis Il Caffè namewen objavqivawu
~lanaka racionalisti~ke orijentacije, „od javne koristi“, iz
svih nau~nih oblasti. Osniva~i su objasnili da su ime dali po
mestu gde su se okupqali, luksuznoj kafeteriji Grka Demetrija,
opremqenoj najnovijim kwi`evnim ~asopisima. Izbor imena
nikako nije bio li{en simbolike. U prostorijama ispuwenim
miri{qavim isto~wa~kim isparewima pili su caffè vero verissi-
mo di Levante, s ukusom aloje, koja je i najtromije uspevala da
probudi, razigra im duh i „u~ini ih razumnim makar na pola
sata“. Izgleda da je s wima sara|ivao i Ru|er Bo{kovi}.24
Na Balkanu, me|u hri{}anima, o takvoj upotrebi ka-
fane, koja je u me|uvremenu poprimila sve osobine bilo koje
mehane, nema vesti sve do 19. veka.
Za kafanu se, ipak, uglavnom vezuju bezna~ajni, neta-
lentovani, pa i nemoralni pisci. Mustafa Ali nije odoleo a
da ne doda: „Nisu pravi pesnici i u~ewaci oni koji u kafana-
ma sklapaju stihove – pravi su oni drugi, ~ija je osnova nauka
i produbqenost, a kriterijum duhovni i moralni `ivot.“ Sa-
svim sigurno nije ni pomi{qao da }e wegove misli, zapisane
u Kairu na samom isteku 16. veka, do dana{weg dana deliti
razni „nevernici“ {irom sveta, pa i u Beogradu. Univerzalna
etiketa lakog kafanskog pisca nije mimoi{la ni one od ugle-
da, ni u svetu ni kod nas. Svojevremeno je Jovan Skerli} napi-
sao da je Ja{a Igwatovi} bio „lew, zapu{ten neuredan ... tip
kafanskog literatora“. I kod Jovana Jovanovi}a Zmaja je

24 Pincus, n. d., 820, 833; Il Caffè ossia breve e vari discorsi distribuiti in fo-
gli periodici, a cura di S. Romagnoli, Feltrinelli Editore, Milano 1960, IX–XV, 11–15.

278
uo~io „kafanske dosetke“, kao posledicu wegove brzopletosti
i nemarnosti.25
Kafana je od samih po~etaka bila smatrana izvori-
{tem informacija. Nije ni ~udo, jer su se tu sticali qudi
razli~itih zanimawa, spremni za razgovor. Razgovor je bio
slobodan, neretko okrenut politici, kritici vlasti. Moglo
bi se re}i da su kafane u Osmanskom i Persijskom carstvu
predstavqale prvi javni prostor gde se otvoreno, ~esto bez
straha, izra`avalo negodovawe zbog odre|enih postupaka vla-
sti. Politizacija kafane je naro~ito uzela maha krajem 16. ve-
ka. Kafana je stekla glas mesta gde se sa ogovarawa i vre|awa
veoma lako prelazi na spletkarewe i kovawe zavera. Kako je
Mustafa Ali napomenuo 1600. godine, gradski besposli~ari,
kojih je uvek bilo najvi{e u kafanama, namerno {ire „pakosne
pri~e i podsti~u na zlodela“. Iako u Bitoqu ima „odli~nih
retori~ara i govornika“, zabrinuto je istakao Evlija ~elebija
1661, „wihove softe Šstudenti medresa¹ ... pa{u ma~eve i od-
me}u se u e{kiju Šme|u razbojnike¹, odaju se raznim niskim
djelima sa prostim svijetom i grabe`u... sastaju se po kafana-
ma i drugim izvorima tra~a i prqav{tina i tu se dogovaraju“.
I, na kraju, ~esto je samo jedna varnica bila dovoqna da neis-
pla}eni i nezadovoqni jani~ari, podr`ani ostra{}enom is-
tanbulskom svetinom, krenu i na sam sultanski dvor26.
Dubrova~ki propisi su ponekad znali da budu veoma
o{tri. Zabrawen je bio svaki razgovor o pitawima religije
(1782), {to je svakako posledica {irewa francuskih prosve-
titeqskih ideja. Ne{to docnije, {irom venecijanske Dalma-
cije i Crne Gore, bio je zabrawen razgovor o politici, naro-
~ito o Francuskoj revoluciji. U dubrova~kim kafanama se
1794. godine nisu smele ~itati ni strane novine.27
Upotreba kafane kao javnog prostora za otvoreno i
slobodno kritikovawe dr`ave, u Engleskoj jo{ tokom druge

25 The Ottoman Gentleman, 77; J. Skerli}, Jakov Igwatovi}. Kwi-

`evna studija, Beograd 1904, 56; isti, Istorija nove srpske kwi`evnosti, Be-
ograd 1912, 179.
26 Hattox, n. d., 101–103; Matthee, “Coffee in Safavid Iran”, 24; The Otto-
man Gentleman, 129; Evlijā Čelebī, n. d., 307; Elezovi}, n. d., 630.
27 Vinaver, n. d., 336, 340.

279
polovine 17. veka, navodi se kao jedna od glavnih tekovina
razdobqa ra|awa zapadnog gra|anskog dru{tva. Nema savreme-
nika koji kao kqu~na – poneki i kao opasna – obele`ja engle-
skih kafana krajem 17. veka nije istakao: slobodu govora, {i-
rewe vesti, rasturawe novina, pamfleta i kwi`ica, naravno
i ogovarawe i politi~ke konspiracije. U wih su svra}ali i
najvi{i dr`avni dostojanstvenici. Neki politi~ari, o novi-
narima da i ne govorimo, otvoreno su priznavali u svojim pi-
smima da su im kafane glavni izvori informacija.28

Anonim, engleska kafana 1705. godine.

„Univerzitet za jedan peni“.

Ako nisu sami odlazili, slali su svoje dou{nike. Ni

u tome se vlast, nigde na svetu, nije razlikovala otkako je ka-
fana kao institucija nastala pa do danas. Na isti na~in su
razmi{qali i dr`avni sekretar erl od Arlingtona u Londo-

28 Pincus, n. d. Habermas je ra|awe „arene za javnu diskusiju“ pogre-

{no vezao za po~etak 18. veka i samo za metropolu (o tome, kao i o jo{ nekim
neutemeqenim stavovima, v. isto, 807–811).

280
nu 1665. i veliki vezir u Istanbulu 1717. godine i Muhamed
Ali u Kairu po~etkom 19. veka.29
Kafana je donela jo{ jednu revolucionarnu novinu u
na~inu dru`ewa muslimanskog sveta. Tradicionalno pru`awe
gostoprimstva u sopstvenoj ku}i prvi put dobija alternativu:
preme{ta se u javni prostor. Ta je promena nesumwivo uzela
maha, ~im je Ibrahim Pe~evi smatrao potrebnim da je istakne
u svojoj hronici. Jedno od obja{wewa svakako se nalazi u ~i-
wenici {to je kafana, kako to Pe~evi ka`e, pru`ala priliku
da se ~itavo dru{tvo po~asti kafom za samo nekoliko ak~i, za
razliku od neuporedivo skupqe ku}ne gozbe. „Kada neko ko ve}
sedi u kafani vidi da prilaze novi, a wemu poznati gosti“,
primetio je putopisac Teveno, „ako je iole uqudan, re}i }e ga-
zdi da ne primi novac od wih. Sve se to ~ini jednom jedinom
re~ju. Onog trenutka kada im stigne kafa samo treba da vikne
’xaba’.“ Koliko Tevenoove re~i nama danas ne deluju nimalo
~udno, toliko je to za Francuza sredine 17. veka bila veoma
zanimqiva novina. Takvo pona{awe upalo je u o~i i Mustafi
Aliju. Opisuju}i Kairo krajem 16. veka, istakao je `equ voj-
nika-kowanika, ~estih gostiju kafana, da ostave utisak i isto-
vremeno poka`u svoju velikodu{nost prema obi~nim posetio-
cima tako {to }e im naru~iti kafu umesto da prime kusur.30
Dan-danas je u Turskoj ostao izraz kahve parası, u zna-
~ewu male koli~ine novca, naj~e{}e one koja se ostavqa kao
bak{i{.
Osim prijateqa i poznanika, u kafani su ~a{}avani
predstavnici vlasti i ostale osobe od kojih se o~ekivala ka-
kva usluga. Takva ~ast je ~esto bila tek mawi deo ukupnog iz-
datka. Fra Marijan Bogdanovi} je bri`qivo zabele`io sve
tro{kove koji su sna{li kre{evske fratre tokom velikih po-
pravki samostana 1767. godine. Pre dugog spiska imena i iz-
datog novca, popis je zapo~eo slede}im re~ima:
„Obi~aj je da se zovne imam i va`niji na{i susjedi Turci
kad god se vr{i kakav pregled na{e crkve, da bi dobro go-

29 Pincus, n. d.; Letters from the Right Honourable Lady Mary Wortley
Montagu, 111; Hattox, n. d., 103.
30 Elezovi}, n. d., 620; Hattox, n. d., 98–100.

281
 vorili za nas. Wih pozivamo u kafane u Kre{evu, gdje im
svakome treba dati kafu i ostaviti novac. Tako smo ih,
dakle, pozvali i u prvoj kafani Kevre Ahmed-ba{e, opa-
koga sarajevskog jawi~ara, koji dr`i ovdje kafanu, ostavi-
li 180 jaspri. U kafani Ahmed-ba{e Berbera 240 jaspri.
U onoj Pu{}ul....“31

Dokolica je tema koju je retko koji savremenik presko-

~io pri~aju}i o turskim kafanama, ili o turskim obi~ajima,
bez obzira na period – od druge polovine 16. veka pa sve do
kraja Carstva. Venecijanski bailo (poslanik) u Carigradu,
\anfran~esko Morozini (1585), me|u prvima je istakao kako
sirotiwa u kafanama „provodi svoje vreme tonu}i u dokolicu“.
„I dok je tako piju, vode prazne dokone razgovore kao qudi u
engleskim pivnicama“, zapisao je Englez Bidulf 1609. godine.
„I sutradan su bili tu“, morao je da doda svom opisu Francuz
Lefevr 1611. godine, za~u|en istrajno{}u kafanskih posetila-
ca u Prokupqu. Sli~no pi{e 1784. godine i potpukovnik @e-
nej u svom {pijunskom izve{taju o Podunavqu izme|u Or{ave
i Kladova: „U kafanama (Cofféenänsern) se svakodnevno oku-
pqaju Turci, i po{to vole badavaxisawe, vasceli dan dodaju
tome i }eretawe i pu{ewe duvana.“ Ugao gledawa ~asnih i
uglednih muslimana bio je istovetan. Besposli~arewe su osu-
|ivali i Mustafa Ali na kraju 16. veka i Ibrahim Pe~evi ~e-
trdesetak godina docnije. „Uzoran ~ovek }e popiti svoj napitak
i oti}i“, pisao je Ali, dok „neki ’robovi’ dru`ewa ... vole da
sede i pri~aju s prijateqima satima, beskrajno.“32
Danguba se ne vezuje samo za kafane na Orijentu. Ka-
fane su „legla dokolice i bandoglavosti“, govorili su savet-

31 Fra M. Bogdanoviæ, Ljetopis Kreševskog samostana (1765–1817).

Izvještaj o pohodu Bosanskog vikarijata 1768, „Veselin Masleša“, Sarajevo 1984,
78–79.
32 Relazioni degli ambasciatori Veneti al senato durante il secolo decimo-
sesto, raccolte, annotate ed edite da E. Alberi, seria III, Relazioni degli Stati Ottomani,
III [vol. III: ed. V. Lazari], Firenze 1855, 267–268; V. Kosti}, Kulturne veze izme|u
jugoslovenskih zemaqa i Engleske do 1700. godine, SANU, Beograd 1972, 312; Sa-
marxi}, n. d., 162; The Ottoman Gentleman, 129; Elezovi}, n. d., 620; D. Pante-
li}, „Uho|ewe Srbije pred Ko~inu krajinu“, Glas SKA CLIII, drugi razred 77
(1933) 112.

282
nici ^arlsa II, poku{av{i da potkrepe argumente za zatvara-
we londonskih kafana posle po`ara 1666. godine a, u stvari,
u strahu od glasne politi~ke opozicije koja se tu okupqala. I
Peticija `ena protiv kafe, podneta istom kraqu neku go-
dinu docnije, sadr`ala je optu`bu da im mu`evi odlaze iz ku-
}e i provode nekorisno vreme u kafanama tro{e}i novac. Ka-
fa ih ~ini „seksualno neaktivnim“, pisale su londonske `ene,
{to dovodi „celu naciju u opasnost od izumirawa“.33
Da bi se razbila dosada, vlasnici su dopu{tali i or-
ganizovali razli~ite vrste zabava. „Tu je uvek veselo“, pisao je
Alber @uven de Ro{for 1676. godine, „i stalno se tu oku-
pqaju svira~i sa svakovrsnim instrumentima koji vrlo prijat-
no sviraju.“ @an Teveno, jedan od putnika zaslu`nih za popu-
larisawe kafe u Francuskoj, video je 1655. godine u kafanama
svirku i igru Cigana, „koje je unajmqivao gazda da bi privukao
goste“. „Pesme na turskom i persijskom jeziku su lepe“ – doda-
je Teveno, i odmah uspostavqa ravnote`u – „ali im je sadr`i-
na odvratna i puna bestidnosti“. „Neku `alobnu muziku koja
se svuda slu{a“ ~uo je i engleski putopisac Blant 1634. godi-
ne, o~igledno ne previ{e o~aran wome. Pored igre i muzike,
savremenici pomiwu razli~ite vrste predstava: tu su lakrdija-
{i, `ongleri, akrobate i pelivani (Furkvo 1585), glumci
{to prire|uju lutkarske predstave, tj. kara|oz, nagla{eno go-
licavog sadr`aja (Teveno 1655, Rasel 1756, Nibur 1792).34
Muzika i pesma nisu podrazumevale iskqu~ivo mu-
{ke izvo|a~e, kako bi se pomislilo u prvi mah. Ro{for je na-
glasio da „mnogi ne odlaze tamo toliko zbog kafe koliko da se
razonode posmatraju}i tu svakojaku ~eqad oba pola i svih vera
i razna glupirawa“. Svako pojavqivawe `ene u javnosti, pogo-
tovo na takvom mestu, {erijatom je strogo zabraweno, ~ak i ka-
da su u pitawu nemuslimanski podanici. Nisu samo `enski
ples i pesma budili libido posetilaca. Gazde su, kako navode
neki putopisci, ponekad zapo{qavali mlade i lepe de~ake da
u izazovnoj ode}i, feminizirane frizure i pokreta, raznose

33 Matthee, “Exotic substances”, 36.

34 Samarxi}, n. d., 336, 722; Angliyski pþtepisi za Balkanite (kraæ
na XVI – 30-te god. na XIX v.), uvod, sþstavitelstvo i komentar M. N. Todoro-
va, Nauka i izkustvo, Sofiæ 1987, 124; Hattox, n. d., 104–107.

283
kafu posetiocima. Neki od wih su, „nepristojno ple{u}i“,
sasvim otvoreno pokazivali `equ da zadovoqe pohotu gostiju.
Zato je najve}i deo uleme kafane prikazivao kao „ku}e poro-
ka“, tvrde}i da su gore od svake mehane. Evlija ~elebija je
sli~no mi{qewe izneo opisuju}i besne i raskala{ne softe u
bitoqskim kafanama: „kod wih se nalaze svi dilber-~o~eci ...
Ogrezli su u porocima, klevetama i hazardnim igrama“.35
Kocka je drugi porok koji je povezan s kafanom. Dugi
dani u kafani ~esto su se prekra}ivali dru{tvenim igrama, od
kojih su najpopularnije bile bekgemon i {ah. Ne i kartawe,
svojstveno kafanama u hri{}anskom svetu. Osmanski i zapadni
pisci potvr|uju da je bilo mnogo onih kojima je jedini ciq bila
kocka, mada uglavnom u sitan novac. Ako ostavimo po strani du-
van, kao posebnu vrstu poroka, koji je docnije dozvoqen, u poje-
dinim kafanama se to~ilo vino, pa i `estoka pi}a. Sredinom
18. veka ve}inu beogradskih kafana dr`ali su jani~ari, i ina~e
poznati kao potro{a~i svih vrsta alkohola, koji su nabavqali
iz preka. U gotovo iskqu~ivo muslimanskom Ubu, austrijski
uhoda Miteser je 1784. godine zatekao kafanu u kojoj se to~ilo
vino (prema Pereti}u, ona je istovremeno slu`ila i kao han).36
Gdegde se u`ivao, {erijatom tako|e zabraweni, ha{i{
i opijum, {to je davalo dodatne argumente protivnicima kafa-
na, me|u koje je spadao i {ejh ul-islam Ebusuud (1545–1574).
U`ivaoci droge posebno vole kafane, tvrdio je Katip ~elebija
sredinom 17. veka, jer smatraju da „ispijawe kafa uve}ava wi-
hovo zadovoqstvo“. Duvan je taj koji je uneo novinu u na~inu
u`ivawa ha{i{a. Pre pojave duvana, ha{i{ se uglavnom `va-
kao, ~esto pome{an s medom. Od po~etka 17. veka najpopularni-
ji oblik u`ivawa postao je pu{ewe – naj~e{}e se me{ao sa du-
vanom kojim su se punile nargile.37

35 Samarxi}, n. d., 336; Hattox, n. d., 108–110; Matthee, “Coffee in Safa-

vid Iran”, 26–27; Elezovi}, n. d., 620; Evlijā Čelebī, n. d., 307.
36 The Ottoman Gentleman, 130; Elezovi}, n. d., 620; Hattox, n. d.,
103–104, 110–111; Evlijā Čelebī, n. d., 307; Tri~kovi}, „Beogradska tvr|ava“, 74;
D. Panteli}, „Vojno-geografski opisi Srbije pred Ko~inu krajinu od 1783 i
1784“, Spomenik LXXXII, drugi razred 64 (1936) 84, 130.
37 Hattox, n. d., 110–111; Düzdağ, n. d., br. 724; R. Matthee, “Tobacco in
Iran”, Smoke. A Global History of Smoking, eds. S. L. Gilman and Zh. Xun, Reaktion
Books, London 2004, 61–62.

284
 Na mleta~kom primorju najpopularnija vrsta zabava
bila je kartawe. Krajem 18. veka jedna splitska kafana imala
je izdvojenu prostoriju s posebnim stolovima za kartawe. Iz-
gleda da je kartawe u Dubrovniku kona~no odobreno tek 1777.
godine, i to samo punoletnim plemi}ima. Dubrova~ka vlada je
jedno vreme uzimala dobre prihode odobravaju}i pojedinim ka-
fanama monopol na kartawe. U krajevima pod austrijskom vla-
{}u poku{alo se sa uvo|ewem reda zakonom od 20. novembra
1771. godine. Izme|u ostalog, Slavonska vojna komanda je iz-
dala nare|ewe da su „do 4 sata posle podne zabrawene u kafa-
nama i gostionicama sve igre, ukqu~ivo biqar, i one smeju
ostati otvorene do 10-11 sati u no}i“, kao i „da muzika nede-
qom i praznicima u gostionicama ne po~ne nikada na selu pre
3, a u gradu pre 4 sata“. Muzika je ina~e ~esto bila sastavni
deo kafanske ponude u nema~kim zemqama. Tokom ~etvrte de-
cenije 18. veka u Lajpcigu, u Cimermanovoj kafani, Johan Se-
bastijan Bah i wegov Collegium Musicum redovno su davali
koncerte petkom predve~e, od 6 do 8 sati.38
∗
Prodaja i u`ivawe duvana podstakli su otvarawe spe-
cijalizovanih du}ana. Me|utim, iz toga se nisu razvile poseb-
ne institucije. Na istoku se konzumacija duvana vrlo brzo
uklopila u ve} postoje}i prikladni prostor koji je pru`ala ka-
fana. Pa ipak, tu i tamo promakne neka vest o postojawu po-
sebnih duhanhana, kao u fermanu izdatom 1618. godine. ^ini
se da su takvi prostori bili rasprostraweniji u onda{woj
Persiji nego u samom Osmanskom carstvu. Sli~an prostor, na-
mewen iskqu~ivo pu{a~ima (tobacco shops, smoking taverns) po-
stojao je i u Engleskoj tokom prve polovine 17. veka. Dok je na
Istoku pu{a~e odmah privukla kafana, na Zapadu je, pored ka-
fana i gostionica, vremenom postalo karakteristi~no organi-
zovawe posebnih zabava na kojima se duvan u`ivao pu{ewem
ili {mrkawem. Jedna od najpoznatijih je tzv. Tabak-Kollegium s

38 Bo`iæ-Bu`anèiæ, n. d., 162–163; Vinaver, n. d., 340–341; L. ]elap,

„Zemunski vojni komunitet (1717–1881)“, Spomenik CXVII, Odeqewe dru{tve-
nih nauka, nova serija 19 (1967) 58–59; Johann Sebastian Bach: a detailed infor-
mative biography <http://www.baroquemusic.org/bqxjsbach.html> (23. 05. 2005).

285
po~etka 18. veka, organizovana na dvoru pruskog vladara Fri-
driha Vilhelma I.39
∗
Pri~a o brzom {irewu popularnosti kafe i duvana
neraskidivo je povezana s katkad veoma dugim periodima stro-
gih zabrana u`ivawa ovih stimulansa u evropskom i bliskoi-
sto~nom svetu. Za razliku od duvana, prvi sporovi o verskoj
dozvoqenosti ili nedozvoqenosti upotrebe kafe podstaknuti
su, a to va`i i za zabrane, pojavom kafana kao mesta javnog oku-
pqawa i u`ivawa ovog napitka. Kafana je, videli smo, mnogo
~ime naru{ila stoletnu tradiciju i, kako su mnogi smatrali,
ugrozila dru{tveni poredak. A taj poredak je svoj opstanak i
prosperitet video jedino u po{tovawu tradicije i `estokom
opirawu uvo|ewu svake novine. Sve prvobitne zabrane vezane
za ispijawe kafe, ti~u se, u su{tini, kafane kao institucije, a
ne napitka samog po sebi. Wegovo ispijawe kod ku}e, i u ma-
lim koli~inama, nikoga nije zabriwavalo. Argumenti protiv
napitka po~iwu da se tra`e, s jedne strane, samo da bi potkre-
pili politi~ku `equ vladara da uni{ti mesta okupqawa neza-
dovoqnika a, s druge strane, da bi zadovoqili ulemu u borbi
za o~uvawe vladaju}ih moralnih nazora i vra}awe publike koja
je iz xamije po~ela da se seli u susednu kafanu. ^ak su i savre-
menici bili svesni da je u pitawu bila gr~evita borba za kon-
trolu nad javnim prostorom, pre svega u prestonici.40
Ulema nije bila kadra da toliko nategne pravne argu-
mente, niti da se ujedini u progla{avawu napitka toksi~nim,
tj. da ga pove`e s pi}em koje opija, te da ga tako, na osnovu
analogije, zabrani poput vina. Svima je bilo savr{eno jasno
da kafa nije alkohol. Zato je smi{qeno drugo opravdawe: zrno
kafe se pr`ewem navodno ugqeni{e, a Kuran strogo zabrawu-
je uno{ewe ugqenisanog jela. Ispijawe kafe je kona~no dozvo-
qeno fetvom 1592. godine. Od tada vi{e nije napadan napitak
nego kafane, i to moralnim i politi~kim argumentima. Zatva-

39 82 Numaralı Mühimme Defteri (1026–1027 / 1617–1618) <Özet –

Transkripsiyon – İndeks ve Tıpkıbasım>, Ankara 2000, 124; Matthee, “Tobacco in
Iran”, 61; isti, “Exotic substances”, 39.
40 Matthee, “Exotic substances”, 36; Elezovi}, n. d., 621–622, 628–630.

286
rawe kafana je vi{e puta nare|ivano jo{ od vremena Sulejma-
na Veli~anstvenog. Me|utim, zabrane su bile kratkog daha i
~esto ograni~ene samo na odre|ena podru~ja.41
Pri~a o duvanu je sasvim druga~ija jer je za zabranu
prona|eno vi{e razloga (iako obi~nom svetu ni oni nisu iz-
gledali previ{e ubedqivi): doneli su ga stranci, omamquje,
neprijatan je, nepristojno ga je pu{iti, „mu~i druge“ („wegov
neugodan miris smeta muslimanima i po{tovanim an|elima“),
odvla~i od vr{ewa verskih obreda, izaziva lewost, rasipni-
{tvo, naklonost prema gre{nicima, prqa, mo`e da izazove
po`ar itd. Ibrahim Pe~evi je jednom poglavqu svoje hronike
(zavr{ene 1640–42) dao naslov: Pojava duvana ru`nog miri-
sa i opasnog po zdravqe. Evo kako je duvan video jedan pro-
se~no obrazovani intelektualac pisarsko-vojni~ke karijere:
„... Kafane su bile pune dima od preteranog pu{ewa bespo-
sli~ara i danguba, u toj meri da se qudi u wima nisu mogli
razaznati. U ~ar{iji i na bazarima nisu ispu{tali lule iz
ruku, duvaju}i dim jedan drugom u lice. Zaudarala je ~ar{i-
ja i mahale. O duvanu su potom napisani toliki besmisleni
stihovi i hvalospevi, da su ih ~itali i upu}eni i neupu}e-
ni ... Ru`an miris duvana uvla~io se u bradu, kapu, ode}u, a
posebno, ako se pu{i unutra, u ku}u. Prostirke, name{taj i
posteqe progorene su na pojedinim mestima, a svaki kutak u
ku}i uprqan je pepelom. Posle sna, pod uticajem neugodnog
zadaha ... ~ovek dolazi u stawe da ne mo`e raditi.

U`ivawe duvana je uvek u mnogim muslimanskim inte-

lektualnim krugovima neuporedivo ~e{}e osporavano nego is-
pijawe kafe.
„Zlo~esta je rabota, Gore neg’ da bquvuŠc¹ka.
Pu{it ga je sramota, Usten’te se tutuna.
Jer je vrlo grehota,
Usten’te se tutuna. I mi smo ga pili,
I u smradu bili,
Lulom o tle kucuka, Tako, Bogu mili,
Oko sebe pquvuŠc¹ka, Usten’te se tutuna.“

41 Hattox, 6–10, 37–45, 70–71; Krstiæ, n. d., 88–95; Işın, n. d., 28.

287
glase stihovi jednog od najpoznatijih sarajevskih pesnika svoga
vremena, Hasana Kaimije (umro 1691). Pesmu je napisao na
srpskom/bosanskom jeziku, ali arapskim pismom, u doba kada
je dr`ava ve} odustajala od zabrawivawa duvana.
Izgleda da su u`ivawe duvana, wegovo gajewe, kao i
mesta gde se pu{io, prvi put zabraweni u doba Ahmeda I
(1604–1617). Za Murata IV (1623–1640) vezuje se najdosled-
nija primena najstro`ih kazni – ve{awe na licu mesta. Nare-
dio je da se svuda u provincijama postave qudi koji }e „tajno i
javno“ kontrolisati sprovo|ewe naredbe, ulaziti u ku}e i bez
milosti hvatati svakoga ko imalo „smrdi na duvan“, kom god
stale`u da je pripadao. U`ivawe duvana je zabraweno uporedo
sa zatvarawem kafana, mehana i op{tom zabranom to~ewa vina.
Tek je sredinom 17. veka {ejh ul-islam Bahaji prvi otvoreno
dozvolio pu{ewe. Potom su opet usledile zabrane, u jo{ neko-
liko navrata, sve do 1688. godine. Tada je, usled politi~ke i
vojne krize prouzrokovane porazima u ratu sa Svetom ligom,
kona~no ukinuta svaka zabrana kafana i u`ivawa duvana.42
Pokazalo se da od zabrana, pa ni najstro`ih, nije bi-
lo trajne koristi. Mnoge vesti nam govore da se i u doba za-
brana duvan sve vi{e pu{io, a nove kafane nicale br`e nego
{to su stare zatvarane.
Nigde u svetu nije bilo druga~ije. Iz istih ili
sli~nih razloga, u`ivawe duvana je zabrawivano u {panskoj
Americi (1575), Engleskoj (1604), nakratko i bezuspe{no u
Nizozemskoj, [vedskoj i Danskoj, potom u Francuskoj (do
1672), izri~ito u ve}ini nema~kih kne`evina i vojvodstava
(sredinom 17. veka), u Austriji (krajem istog veka), Rusiji
(1634–1697), Persiji, Indiji, Japanu (po~etkom 17. veka). U
nekim nema~kim gradovima zabrana je ostala na snazi do revo-
lucije 1848. godine. Papa Urban VII je 1642. zabranio pu{e-
we i {mrkawe u Vatikanu; zabrana je u potpunosti povu~ena
tek voqom Benedikta XIII 1724. godine.43
Ove zabrane se uglavnom nisu odnosile na kori{}ewe
duvana kao leka.

42 Matthee, “Tutun”; Krstiæ, n. d., 95–99; S. Baliæ, Kultura Bošnjaka. Mu-

slimanska komponenta, Wien 1973, 110–111; Matkovski, n. d., 148–154, 168–179.
43 Matthee, “Exotic substances”, 32–35.

288
 Koxaba{a
(hri{}anski stare{ina)
Livadije (Gr~ka)
s nargilom, akvarel, kraj
18/po~. 19. veka

Moralne preporuke muslimanske uleme nisu imale

nikakve posledice po hri{}anske podanike Osmanskog car-
stva. Me|utim, sultanska nare|ewa su se odnosila na sve po-
danike, bez obzira na veroispovest. Zabrane sa|ewa, prometa
i u`ivawa duvana, zatvarawe kafana i mehana, u kojoj god me-
ri da su sprovo|ene, obuhvatale su i srpski `ivaq.
Kakav je bio stav hri{}anske elite prema novim sti-
mulansima? Nema podataka da se vrh crkvene hijerarhije ikada
na bilo koji na~in zvani~no usprotivio ispijawu kafe, a – ~i-
ni se – ni u`ivawu duvana. Naprotiv, izvori ukazuju na to da
je hri{}anska elita odmah prihvatila novo pi}e, povode}i se za
osmanskom elitom, svojim uzorom. Tro{kovnici sa dvorova srp-
skih mitropolita i episkopa jasno govore da se kafa svakodnev-
no pila, i to u ne zanemarqivim koli~inama. [tavi{e, sti~e
se utisak da se protokol episkopskog dvora umnogome ugledao na
protokol „pa{ine kapije“ (porte), koji je opet bio slika car-
skog saraja u malom. Ako je pa{a imao svog kafexiju, imao ga je i
mitropolit! „Ucenismo Jovana kahvexiju aprilija 23. za po go-
dine za 5 gro{a“, ostalo je zabele`eno u tefteru Ni{ke mitro-
289
polije pod 1728. godinom, u doba
mitropolita Joanikija. Za po-
trebe dvora u Ni{u su izme|u
1727. i 1736. godine redovno ku-
povani kahva, filxani i ~ibuci,
ne ra~unaju}i kupovinu kafe za
poklon Turcima. Iza pokojnog
vladike Joanikija, me|u stvari-
ma popisanim 1734, posle „kwi-
ga ~atovnih“, „sahata“, „kavta-
na“, „~ah{ira“, }ilima i ostale
imovine, nalaze se i dva kahve-
-ibrika vredna 120 ak~i i tri
kahve-tepsije procewene na 200
ak~i. Kafa je, uz neuporedivo
re|e „~okulad“ i „teh“ (~aj), ne-
izostavno nabavqana za potrebe Vojvoda Milenko Stojkovi},
dvora beogradskih mitropolita crte`, 1808.
Mojseja Petrovi}a i Vikentija
Jovanovi}a, u doba austrijske vlasti u Beogradu. Me|utim, tu se
ne pomiwe duvan namewen pu{ewu na lulu; samo onaj za le~ewe
i u{mrkavawe.44
Ni{ki mitropolit je imao na koga da se ugleda. Vrh
Vaseqenske patrijar{ije pona{ao se na isti na~in. Arhiman-
drit Gerasim Zeli} nezaboravno do~arava pravu orijentalnu at-
mosferu zate~enu na prijemu kod patrijarha maja 1784. godine:
„Kad nas dovede u jednu veliku salu, |e su prostrte naj-
lep{e tapeje koje se u Misiru prave, ugledam 6 lica s
bradama i 6 svetovnije, |e sjede s prekr{tenim nogama i s
~ibuci u ustije, duga~kije od ~etiri do pet lakata. ...sjedo-
smo ... eto ti arhidjakon nosi svakome po ~ibuk, kojije vi-
{e bija{e u sali nego brojanica, i mi uzesmo. Zatim done-
se arhidjakon kafu bez zahara. Moj tolma~ pu{i i za
|ekojim dimom srkne kafu; ali ja krvave vaqam i znojim se

44 J. Haxi-Vasiqevi}, „Tevteri Ni{ke mitropolije (od 1727–1737

god.)“, ZIJSSO I (1936) 35–76; Popovi} i Bogdanovi}, n. d., 33, 35, 43, 53,
70–71, 77, 91–92, 275, 295

290
 od muke, ne mogu}i ni dima od duvana trpiti, a kamoli ~i-
buk u usta metnuti, za{to sam dosad bio zakleti neprija-
teq lulexijama; no sad sam u Patrijarha prvi put morao
lulu zapaliti, boje}i se da mi za zlo ne primi...“

Ovaj {armantni opis, uz re~i vezane za prijem u

„qetnim dvorovima i xardinima“ patrijarhovim u mestu Ku-
ru~e{me, godinu dana docnije – „tu me je kafom i tabakom po-
slu`io, koje je u Grka i Turaka najvi{a ~ast gostu“ – pokazuje
da sâm Zeli} iz svoje Dalmacije nije nosio sli~na iskustva.45
Ako se najvi{i kler nije zvani~no ogra|ivao od u`i-
vawa duvana, pojedinci svakako jesu. U apokrifnoj Poslanici
Isusa Hrista patrijarhu jerusalimskom, dakle kanonski
nepriznatom tekstu, napisanom po~etkom 18. veka, autor se
`estoko okomio na pu{a~e: „I proklet taj ~lovek koji pije du-
an, seme djavolsko. Taj propoveduje ve~nu muku.“46
[irom hri{}anskog i muslimanskog sveta redovno su
se pojavqivali pamfleti, pisma, besede, pesme i razni napisi
protiv duvana. ^ini se da ni Srbi u tom pogledu nisu bili
izuzetak. U Ostro{kom manastiru
su, izgleda, krajem 18. veka napi-
sana „pisma od duhanxija“ i „pi-
sma od burmuta{a“, u kojima nepo-
znati autor o~ajava: „sad divojke
molim na{e ne odite za lula{e“.
Sli~na je pesma sastavqena i u
Fo~i 1780. godine.47
Naravno, stav elite prema
kafanama bio je sasvim druga~iji,

H. Le{enkol, Josif Krenak, ~uveni

haramba{a, sada pri dobrovoqcima
kod [apca, Ratni kalendar 1790, Be~.

45 G. Zeli}, @itije, Nolit, Beograd 1988, 79, 102.

46 Arhiv SANU, 387, 95a–95b. Zahvaqujem se prof. dr Tomislavu
Jovanovi}u na podatku.
47 Vinaver, n. d., 333.

291
{to ne treba da ~udi, s obzirom na ~iwenicu da se u hri{}an-
skim kafanama to~io alkohol, da se kockalo i da su prire|iva-
ne razne zabave. Dositej Obradovi} je 1790. godine iz Be~a po-
slao pismo podr{ke gospo|i Juli D. \or|evi}a, kada mu se ona,
sva u strahu, obratila jer je ~ula „da }e se kafeterije i bilijar-
de i podobne ovima dangubice po Ba~koj uvoditi.“48
I kada je kona~no dozvoqeno, pu{ewe na javnom mestu
je u mnogim dr`avama i daqe smatrano nemoralnim ~inom, po-
gotovo za odre|ene kategorije qudi. Zabrane „bestidnog pu{e-
wa na lulu“ u dubrova~kim kafanama vi{e puta su obnavqane
od 1780. godine do kraja veka, a odnosile su se, pre svih, na
plemstvo.
U Osmanskom carstvu i Persiji nije bilo nikakvih
prepreka da `ena u`iva u duvanu jednako kao i mu{karac,
osim {to to nije smela da ~ini u
javnosti. Nasuprot tome, u Za-
padnoj Evropi se ustalilo mi-
{qewe da pu{ewe lule nimalo ne
pristoji jednoj dami. Gotovo sve
`ene, prikazane s lulom u ruci
na gravirama 17. i 18. veka, uko-
liko nije neka satira u pitawu,
pripadaju najni`em sloju prosti-
tutki koje na ulici ili u gostio-
nici do~ekuju svoje mu{terije.
Tako|e, jeftina zemqana
lula omogu}ila je da se pu{ewe
brzo pro{iri me|u mornarima,
lu~kim radnicima i vojnicima.
Bio je to dobar razlog da se vi-
{i stale`i opredele za „finiju“
varijantu konzumirawa duvana –
Grkiwa sa ~ibukom u u{mrkivawe praha. Nema smr-
gradskoj no{wi, kraj dqivog dima, nema opasnosti od
18/po~. 19. veka po`ara i, uz to, parfimisani

48 Doma}a pisma Dositija Obradovi}a, priredio M. K. Dragutino-

vi}, SKZ, Beograd 1899, 27–30.

292
prah ne prqa. Kraj 17. i ceo 18. vek obele`ila je moda koja se
iz visokog dru{tva, i `enskog i mu{kog, ali i iz najvi{ih
crkvenih krugova, polako spu{tala me|u pripadnike sredweg
stale`a.49

Na~ini u`ivawa
Koji god putopisac da je pisao o kafi u Osmanskom
carstvu uvek je nagla{avao da se ispija toliko vrela da se to
jedva mo`e izdr`ati. Turci su je, kao i Persijanci, uglavnom
pili bez {e}era. U Srbiji tako|e, kako svedo~i austrijski
uhoda zastavnik Rosi} (1783). Prema Kre{evqakovi}u, {e}e-
rewe kafe u Bawaluci po~elo je tek 1878. godine. Neretko se
pila uz slatki{e i pista}e, {to poja~ava wen ukus. Gdegde se,
radi poboq{awa ukusa, dodavao cimet, kardamom, karanfili},
retko kad |umbir, ambra i mastika. Evropska moda dodavawa
mleka u kafu bila je potpuno nepoznata, kako na Balkanu tako i
u Anadoliji, sve do poznog 19. veka. „Ama u moje vreme se nije
znalo za bele kafe i krofne, niti se znalo za te miliprote“,
ka`e g. Mirko u Srem~evoj Ivkovoj slavi. A kako je servira-
na, mo`e da poslu`i se}awe Simeona Pi{~evi}a, koji je 1753.
godine odseo u jednoj be~koj gostionici. Mladi kapetan je po-
slao slugu po kafu u obli`wu kafanu. Sluga se ubrzo pojavio u
pratwi kelnera, „koji je nosio kafu, mleko i {oqu pokrivenu
salvetom“. „Kafu, tej, mleko“ uz „slu`bu i postequ“, kao sva-
kodnevni izdatak, pa`qivo su bele`ili srpski studenti u
Lajpcigu 1770/71. godine, bra}a Mojsije i Dimitrije, izdanci
~uvene, mada tad ve} osiroma{ile plemi}ke porodice Ra{ko-
vi}a. Oni su svakako bili me|u prvim Srbima koji su u`ivali
slu{aju}i Bahovu Kafe-kantatu, napisanu 1734/35, i ~esto
izvo|enu u tamo{woj Cimermanovoj kafani.50

49 Vinaver, n. d., 340; Matthee, “Exotic substances”, 39–40.

50 Jelavi}, n. d., 38; Samarxi}, n. d., 162, 336, 722; Kosti}, n. d., 312;
Hattox, n. d., 83; R. Matthee, “Coffee in Safavid Iran”, 18; D. Panteli}, „Prilozi uz
raspravu Uho|ewe Srbije pred Ko~inu Krajinu u »Glasu« CLIII“, Spomenik
LXXIV, drugi razred 57 (1933) 115; Arendonk – Chaudhuri, “Kahwa”; H.
Kreševljakoviæ, „Esnafi i obrti u Bosni i Hercegovini (1463–1878)“, u: isti, Izabrana
djela, II, priredili A. Suæeska i E. Pelidija, „Veselin Masleša“, Sarajevo 1991, 336;

293
 Siroma{ni su ve} od 17. veka po~eli da tra`e zamene
za kafu. Naut i `ir su smatrani za najboqe surogate (Vojvodi-
na, Bosna).51
Po~etkom 18. veka u Osmanskom carstvu je zaveden
dr`avni monopol na mlevewe kafe – tahmis. Kafexije su
smele da pr`e kafu, ali im nikako nije bilo dozvoqeno da je
mequ ili, kako se nekada govorilo, „tuku“. Jedna od prednosti
uvo|ewa tahmisa ogledala se u spre~avawu zloupotreba, u~e-
stalog „kvarewa“ ~iste kafe, tj. me{awa, naj~e{}e sa nautom.
Sirova ili ispr`ena kafa nosila se u tahmisgane. To je bi-
la prostorija sa vi{e ogwi{ta, {i{a i dibeka. U {i{u, kod
nas zvanom „pr`un“, kafa se pr`ila, a u dibeku „tukla }uski-
jom“. Dibeci su bili od kamena ili, re|e, od drveta. Kod ku}e
se kafa pr`ila u {iiri, a mlela u
posebnim kahve-mlinovima ili, ka-
ko je narod ponegde govorio „kafe-
nim vodenicama“, metalnim ili dr-
venim. Servisi za kafu su bili
veoma razli~iti i po kvalitetu i
po sastavu. Servis (takum) sasto-
jao se od jednog ili vi{e ibrika
razli~ite veli~ine, nekad i |ugu-
ma, u kojima se tako|e kuvala i
slu`ila kafa, i ve}eg broja filxa-
na (izvorno finxan) i zarfova.
Xezve u dana{wem obliku bile su
veoma retke, sve do sredine 19. ve-
ka, kada su kona~no izbacile ibrik
iz upotrebe. [oqica, ili filxan,
naj~e{}e je bila bez dr{ke. Zato je Drveni dibeci za tu~ewe
tu bio zarf, bakrena ili mesingana kafe, 19. vek

S. Sremac, Ivkova slava. Zona Zamfirova, Celokupna dela 1, Beograd b. g., 30

Šprvi put objavqena 1895¹; S. Pi{~evi}, @ivot generalmajora i kavaqera Si-
meona sina Stefana Pi{~evi}a, Matica srpska, Novi Sad 1998, 158–159; D. Ru-
varac, „Arhimandrita Jovana Raji}a ’Istorija katihizma’ (nastavak i svr{e-
tak)“, AISPKM II (1912) 289–292.
51 D. Popovi}, Srbi u Vojvodini, I, Matica srpska, Novi Sad 1990,
234, II, 249; Kreševljakoviæ, n. d., 336.
294
zdela u koju se stavqao filxan, {to je omogu}avalo da se vrela
{oqica nesmetano prinese ustima. Jeftini filxani su naj~e-
{}e bili od obi~ne keramike, katkad bronze, dok su oni vred-
niji izra|ivani od najfinijeg kineskog porcelana, zvanog faj-
furi. Palate najvi{ih dostojanstvenika krasili su skupoceni
takumi, od srebra, s pozlatom, predivne izrade. Tu su jo{
bile tacne (kahve tabağı) i vezeni podmeta~i (kahve mahrama-
sı) za kahve-tepsiju na kojoj se servirala kafa.52
Tako je izgledao muslimanski servis. Izvori pokazu-
ju da se kod hri{}anske elite u Osmanskom carstvu, pre svega
crkvene, kafa slu`ila na isti na~in. Popisi zaostav{tina
ni{kog mitropolita Joanikija 1734, mnogih drugih hri{}ana
iz Sofije, obi~nih du}anxija iz Sofije 18. veka, popisi tro-
{kova mitropolija, tzv. tefteri, i mnogi drugi dokumenti,
prepuni su turskih pojmova vezanih za u`ivawe kafe. Po~et-
kom 18. veka uticaj je jo{ bio toliko jak da je i u austrijskim
oblastima, preko Save i Dunava, kori{}en isti re~nik. Pri-
premaju}i se za narodni i crkveni sabor u Karlovcima 1731.
godine, beogradski mitropolit je kupio „10 oka kave venecian-
ske“ i „4 tuceta vinxana kavexiski s podnosci“.53
Ispijawe kafe, kao i drugih kafeinskih napitaka, ~a-
ja i ~okolade, na evropskom Zapadu tokom druge polovine 17. i
prve polovine 18. veka, dobrim delom je predstavqalo imita-
ciju orijentalnog ili ameri~kog rituala, na~ina u`ivawa tih
napitaka. Na engleskom drvorezu iz 1674. godine prikazane su
kineske porcelanske {oqice bez dr{ki. Tako|e, kafa se ispr-
va kuvala u posudama koje su u po~etku veoma li~ile na ibrike.
[tavi{e, u Evropi se koristio isti uvozni porcelan kine-
skog porekla, kao i u Osmanskom carstvu i Persiji. Tek od
sredine 18. veka u Evropi se osnivaju fabrike kvalitetnog
porcelana koji }e uspe{no zameniti kineski. U Engleskoj je to
vexvud, a na jadranskoj obali i u Sredwoj Evropi italijanski

52 Kreševljakoviæ, n. d., 199–202; Tri~kovi}, „Beogradska tvr|ava“,

69, 71, 73; Hattox, n. d., 85–86.
53 Haxi-Vasiqevi}, n. d., 40–42, 44, 46, 51, 58; Popovi}, „Gra|a“, 36;
Turski izvori za bþlgarskata istoriæ, VI, sþstavili N. Todorov i M. Kali-
cin, Izvori za bþlgarskata istoriæ XXI, BAN, Sofiæ 1977, 64, 124, 126; Po-
povi} i Bogdanovi}, n. d., 43.

295
i ~e{ki porcelan. Pre
toga, u Splitu, na pri-
mer, tokom druge polovi-
ne 17. veka kori{}ene su
i bakarne i bronzane
{oqice i ibrici, a u
bogatim ku}ama i srebr-
ne. Kao {to je evropska
elita u po~etku podra- Filxani u srebrnim zarfovima,
`avala orijentalni na- 19. vek
~in ispijawa kafe, iz
finxana, tako je i osmanska u 19. veku po~ela da preuzima
evropski obi~aj ispijawa kafe iz {oqica s dr{kom.54
Konzumirawe kafe nije uticalo samo na preraspodelu
javnog prostora. U privatnom prostoru, dodu{e samo kod onih
najbogatijih, tako|e se promenio unutra{wi raspored, i to
mu{kog dela – selamluka. Izdvojena je posebna prostorija,
kahve-oxak, u kojoj se spremala kafa za goste. Kre{evqakovi}
pomiwe kahve-oxak u konaku Xeneti}a, Sabura i Ahmed Mu-
nib-efendije (danas Svrzina ku}a) u Sarajevu. Arhitektura
muslimanske ku}e i tu je poslu`ila kao model onom delu hri-
{}anske elite koji je to sebi mogao priu{titi. Iako je unutra-
{wost konaka kneza Jefrema Obrenovi}a u [apcu poredio sa
dvorovima „ma|arskih magnata“, Joakim Vuji} je 1828. godine
veoma lepo primetio „da on nije bio po evropejskom vkusu nego
po vosto~nostranomu, to jest turskomu, na~inu ure`den i name-
{ten“. Me|u mnogim prostorijama naveo je i „kafe-oxakliju“.55
Pribor za kafu se ~esto nosio na put. Me|u opremom
koju je Fransoa de la Bule le Gu kupio u Carigradu, sprema-
ju}i se na put u Persiju sredinom 17. veka, na{li su se „jedna
ko`na kesa za kafu, jedan mali lonac za kuvawe kafe i jedna
kutija s porcelanskim {oqama da se gosti ponude kafom po
levantinskom obi~aju“. Isto iskustvo imao je i Pule putuju}i
po Balkanu. Navike se ne mewaju tako lako, o ~emu svedo~i

54 Jamieson, n. d., 285-286; Vinaver, n. d., 335; Bo`iæ-Bu`anèiæ, n. d.,

44–45, 52.
55 Kreševljakoviæ, n. d., 203; J. Vuji}, Pute{estvije po Serbiji, II,
SKZ, Beograd 1902, 94–96.

296
Pirh prolaze}i kroz Srbiju 1829. godine. Sretao je spahije u
pratwi slugu {to su nosile kese za skupqawe desetka, a me|u
tim kesama je uvek bila i jedna u kojoj „tandr~e plehano posu|e
za kavu, bez koga se Tur~in nikada ne kre}e na put“.56
U savremenim pesmama i proznim hvalospevima kafi
i duvanu, brojnim koliko i pamfleti protiv wihovog kori-
{}ewa, isti~e se da pravi ugo|aj nastaje tek kada se u`ivaju
istovremeno: „Duvan bez kafe, kao seks bez strasti“, zapisao
je jedan misti~ni pesnik (dodaju}i, potom, da je „kafa bez ha-
{i{a, kao ku}a bez penxera“, a „ha{i{ bez duvana, kao ku}a
bez duvara“). Sli~nih mi{qewa bilo je i na daqem Istoku –
stara persijska poslovica glasi: „Kafa bez duvana je kao ~or-
ba bez soli“ – pa i u Zapadnoj Evropi. Potreba pu{a~a za ve-
}om koli~inom kafe ima i svoje prirodno opravdawe. Pu{a~i
metaboliziraju kafu neuporedivo br`e od nepu{a~a i zato im
je za postizawe istog efekta potrebeno vi{e napitka.57
„Pu{iti“ ili „dimiti“ nisu bili prvi glagoli veza-
ni za potro{wu duvana. Isprva je svuda u svetu naj~e{}e kori-
{}en izraz „piti duvan“. U Zapadnoj Evropi on se uglavnom
izgubio tokom 17. veka. Kod Turaka se, pak, zadr`ao do danas.
Kod nas je ve} zaboravqen, iako se nekad sretao u literaturi:
„Pa po~inu pod {ator Sekula, devet lulah popio duhana“
(Mladi Marjan i Arnaut Osman, iz Vukove zbirke), „napi-
smo se kafe i tutuma“ (Wego{), „Koj’ pije tutun, nek se poslu-
`i“ (St. Sremac) itd. Duvan se mogao jo{ „duvaniti“, „tutu-
niti“, pa i „~uriti“: „A ti, gospodin-Mirko, ne ~uri{ li“
(St. Sremac).58
Najrasprostraweniji na~in u`ivawa duvana u zapad-
nom svetu sve do 19, a na Bliskom istoku do 20. veka, bio je pu-

56 Samarxi}, n. d., 316; Jelavi}, n. d., 38; O. D. pl. Pirh, Putovawe

po Srbiji u godini 1829; \. Magara{evi}, Putovawe po Srbiji u 1827. godini,
Prosveta, Beograd 1983, 131.
57 H. J. Kissling, „Zur Geshichte der Rausch- und Genusgifte im Osma-
nischen Reiche“, SF 16 (1957) 356; Matthee, “Coffee in Safavid Iran”, 24; isti, “To-
bacco in Iran”, 61.
58 Mancall, n. d., 8; V. S. Karaxi}, Srpske narodne pjesme III, Sabrana
dela Vuka Karaxi}a 6, priredio R. Samarxi}, Prosveta, Beograd 1988, 221; P.
Petrovi} Wego{, La`ni car [}epan Mali. Istori~esko zbitije osamnaesto-
ga vijeka, SKZ, Beograd – Zagreb 1902, 202; Sremac, n. d., 29.

297
{ewe na lulu. U Osmanskom
carstvu izraz lula (lüle)
ozna~avao je samo ogwi{te,
glavu predmeta koji danas na-
zivamo lulom. Naj~e{}e su
pravqene od raznih vrsta
gline. ^esto su se mewale, u
toj meri da ni siroma{ni
jednu lulu nisu koristili
du`e od mesec dana. U kera-
mi~ko ogwi{te uglavqivao
se ~ibuk, osmanski ~ubuk
(od persijskog izraza çub, u
zna~ewu drvo), katkad nazi-
van i kami{ (trska). ^ibu-
ci su naj~e{}e pravqeni od Osmanske kerami~ke lule,
hudikovine/fudikovine (vi- 17–18. vek
burnum lantana), u narodu za-
to i nazvanom „~ibukovina“ i „kami{ovina“. Oni kvalitetniji
bili su od jasmina. ^ibuk se na vrhu zavr{avao takumom, od
drveta, kosti ili }ilibara. Kvalitet takuma odre|ivao je cenu
~ibuka. Poneko je upotrebqavao kratak ~ibuk, mada retko, i to
u novije vreme. Naj~e{}e se upotrebqavao dugi ~ibuk, prepozna-
tqiv na mnogim savremenim likovnim delima, prose~ne du`ine
oko metar i po. Pu{ilo se tako {to se lula oslawala o pod.
Zbog toga se brzo i lako mogla o{tetiti. „Zbog du`ine ~ibu-
ka“, bio je ube|en Englez Braun 1669. godine, „dim be{e mlak i
ne tako qut“.59 Kod Osmanlija je izrazom ~ibuk ~esto ozna~a-
van ceo komplet, dok je kod nas tu ulogu preuzeo termin lula.
Imao je dugi ~ibuk jo{ jednu namenu, od Crne Gore
do duboke Anadolije. „@ene se biju ~ibukom, a qudi no`em
ali pu{kom“, ostalo je zapisano me|u Vukovim crnogorskim

59 Matthee, “Tutun”; Kreševljakoviæ, n. d., 215–217; D. Simonovi}, Bo-

tani~ki re~nik nau~nih i narodnih imena biqaka sa imenima na ruskom, engle-
skom, nema~kom i francuskom jeziku, Posebna izdawa SAN CCCXVIII, Insti-
tut za srpskohrvatski jezik 3, Beograd 1959, 495; V. Bikiæ, Gradska keramika
Beograda (16–17. vek), Arheološki institut, Beograd 2003, 150–153; Z. Levental,
Britanski putnici u našim krajevima od sredine XV do poèetka XIX veka, Deèje novi-
ne, Gornji Milanovac 1989, 134.
298
poslovicama. A u selu kod Kowe, 1660. godine, „duhan-~ibu-
kom“ je po glavi udaran mu{karac, Mevlud, sin Alija. Izuda-
ran i uvre|en, pojavio se pred sudom. Me|utim, morao je da
odustane od tu`be jer nije uspeo da obezbedi svedoke. Vuk Ka-
raxi} je pisao (1834) da je udarawe ~ibukom (on ka`e kami-
{em) u Crnoj Gori smatrano velikim prestupom, ravnim „uda-
rcu nogom“. Takva uvreda se ka`wavala sa 50 cekina
o{te}enom i 50 cekina globe.60
Lule i nargile su se kod ku}e ili u kafani pripaqi-
vale iz mangala ili ogwi{ta. Za to su slu`ile posebne male
ma{ice, obavezni sastavni deo svakodnevne opreme pu{a~a.
Kada u blizini nije bilo vatre, kori{}en je kremen, ~esto u
specijalnom kompletu s gvo`|em i fitiqem, tako da je ~inio
pravi mali primitivni upaqa~ (~akmak).61
Duvan se naj~e{}e nosio u vre}icama (duvankesa, tu-
tunkesa) od razli~itog materijala, naj~e{}e platna, ~oje, po-
tom ko`e ili gove|eg mehura. Krajem 18. i po~etkom 19. veka,
prema zapadnom obi~aju, sve vi{e se dr`ao u metalnim kutija-
ma, i kod Osmanlija nazivanim taba-
kera. ^ibuci su se nosili u posebnim
kesama obe{enim o sedlo – ~ibuklu-
cima, zajedno s ki{obranom.62
Pu{ewe na tzv. „vodenu lulu“
preovla|ivalo je u Persiji, Avganista-
nu i delu Indije. Kod Osmanlija je
prevagu imao dugi ~ibuk, mada se nargi-
la, u islamskom svetu nazivana i huka
(ili hoka), goza, {i{a, kaqan, sretala
na svakom koraku. Nema podataka da je
me|u balkanskim hri{}anima taj na~in
Duvankesa, 18. vek u`ivawa stekao mnogo poklonika, {to

60 V. S. Karaxi}, Srpske narodne poslovice, priredio M. Panti},

Sabrana dela Vuka Karaxi}a 9, Prosveta, Beograd 1965, 106; isti, Etnograf-
ski spisi. O Crnoj Gori, priredili M. Filipovi} i G. Dobra{inovi}, Dela
Vuka Karaxi}a, Prosveta, Beograd 1969, 328; 10 Numaralı Konya Şer’iye Sicili
(1070/1071 / 1659/1661) (Transkripsiyon), Hazırlayan Yard. Doç. Dr. İ. Sak, Selçuk
Üniversitesi, Konya 2003, 218.
61 Kreševljakoviæ, n. d., 216.
62 Isto, 210.

299
naravno ne zna~i da ih tu i tamo, me|u elitom, nije bilo. Osta-
lo je tek nekoliko poznih svedo~anstava: dok sedi „na mermeru
~esme“, pred [anti}em „nargila klokiwa“, a Srem~ev }ir-Mo-
{a se uveseqava „slu{aju}i kako brbo}e voda u nargiletu“.63
Cigare, koje su osvojile evropski Zapad u 19. veku,
gotovo da se nikad nisu pu{ile na Bliskom istoku i osman-
skom Balkanu, izuzev, kao deo uvezene mode, me|u prozapadno
orijentisanom elitom. Cigareta je u Evropi prihva}ena tek
posle 1880. godine, a kod Osmanlija po~etkom 20. stole}a.64
U Osmanskom carstvu {mrkawe duvana nikada nije do-
seglo popularnost pu{ewa na lulu. Jednim delom i zbog cene.
Me|utim, nikako se ne mo`e re}i da nije bilo poznato. Taj na-
~in u`ivawa pomenuo je Englez Braun 1669. godine. Naro~ito
popularno postalo je tek u 18. veku. Duvan za {mrkawe nazivao
se arapskim izrazom enfije (enfiye). Termin burmut ili bur-
nut, kod nas se odoma}io docnije i predstavqa izmewenu va-
rijantu turskog izraza burun otu u zna~ewu „trava za nos“.
[mrkawe duvana kod Osmanlija nije imalo „stale{ku“ dimen-
ziju, karakteristi~nu za Za-
padnu Evropu. [mrkali su i
bogati i siroma{ni – razlika
je bila samo u kvalitetu duva-
na, burmutice i u ritualu.
Burnut je kori{}en i na mi-
tropolitskom dvoru u Beogra-
du 1726. godine, ali, ~ini se,
u veoma ograni~enim koli~ina-
ma. Docnije, carica Marija
Terezija je velikodu{no deli-
la zlatne burmutice srpskim
vladikama. Jedna od wih, koju
je vr{a~ki vladika Vikentije
Nargila, kristal i srebro, Popovi} 1778. godine darovao
po~etak 19. veka manastiru [i{atovcu, sa~u-

63 Matthee, “Tutun”; A. Šantiæ, „Na mermeru èesme“, u: isti, Pesme,

Knji`evni Jug, Zagreb b. g., 163; S. Sremac, „]ir Mo{a Aben{aam“, u: isti,
Pripovetke I, Celokupna dela 4, Beograd b. g., 306.
64 Matthee, “Tutun”.

300
 vana je u Muzeju Srpske pra-
voslavne crkve u Beogradu. Na
ovaj podatak se nadovezuje za-
pa`awe Vuka Karaxi}a o
{mrkawu u Crnoj Gori. Napo-
menuo je da je to „navika koju
su prije u Srbiji imali samo
kalu|eri i po varo{ima Tur-
ci i Grci; kod naroda pak u
Zlatna burmutica vr{a~kog Srbiji i sad Š1834¹ je velika
episkopa Vikentija, dar rijetkost“. Crnogorci su bur-
carice Marije Terezije, 1778. mut spravqali sami, svako za
sebe, a dr`ali su ga ne u kuti-
jama nego u ko`nim kesicama.65
Mnogo se toga jo{ mo`e re}i o upotrebi kafe i duvana
u osvit modernog doba na Balkanu. Po strani su ostali boga}e-
we re~nika ~itavim novim izrazima (kafena ka{i~ica, kafena
boja), smi{qawe izreka, poslovica, zagonetki, odjek u literatu-
ri, stvarawe novih obi~aja, kako u ku}i tako i u javnom prosto-
ru (no{ewe kafe na dar, ili darivawe u znak zahvalnosti), ra-
|awe novih zanata, zanimawa, gajewe duvana, pregled vrsta,
cene, dr`avni monopoli, krijum~arewe, mnoge osobenosti u
pripremawu, recepti itd. Jedna od najve}ih celina, ovde zapo-
stavqena zbog nedostatka prostora, jeste svakako wihova upo-
treba u medicini i veterini, i zvani~noj i narodnoj, ukqu~uju-
}i gatawa i bajawa. Prostor da se te teme makar na~nu oduzela
je `eqa da se rast popularnosti kafe i duvana sagleda kroz
ogromne sli~nosti i male razlike u stavovima vladaju}ih elita
hri{}anske i islamske civilizacije. Tema je neiscrpna i kraj-
we izazovna. Ne mo`emo a da ne budemo zadivqeni pred krup-
nim promenama koje su kafa i duvan izazvali u dru{tvenoj,
ekonomskoj i politi~koj istoriji. Neke od wih su i danas o~i-
gledne, katkad i na svakom koraku, uprkos raznim kulturnim
nanosima stole}ima talo`enim na raznim meridijanima.

65 Levental, n. d., 134; Matthee, “Tutun”; Matkovski, n. d., 164–168; Po-

povi} i Bogdanovi}, n. d., 36; Karaxi}, Etnografski spisi. O Crnoj Gori, 328.

301
PRIVATNI
@IVOT U
SRPSKIM
ZEMAQAMA
U OSVIT
MODERNOG
DOBA

priredio
Aleksandar Foti}

2005
 Sadr`aj

Ograni~ena privatnost u ranom modernom dobu

Re~ prire|iva~a ........................................................................................5

CIVILIZACIJSKI KRUG OSMANSKOG CARSTVA

Dr`avni okviri i privatni identitet

1. IZME\U ZAKONA I WEGOVE PRIMENE

Aleksandar Foti} ................................................................................27
Op{ti dr`avni i pravni okviri ......................................................29
@ivot, sloboda i imovina ..................................................................38
Ropstvo................................................................................................40
Stale{ka pripadnost ..........................................................................42
Jezik i pismo ......................................................................................44
Sloboda ispovedawa „la`ne vere“......................................................45
Promena vere ......................................................................................46
Vlast i smrtni slu~aj..........................................................................50
Neupadqivost sahrane ........................................................................51
Stanovawe – vizuelna dominacija islama ..........................................52
Brak ....................................................................................................57
Seksualnost i blud..............................................................................61
Odevawe – obaveznost razlikovawa ..................................................64

2. VIZUELNA KULTURA I PRIVATNI IDENTITET

PRAVOSLAVNIH HRI[]ANA U 18. VEKU
Nenad Makuqevi} ..................................................................................72
Okviri konstituisawa privatne vizuelne kulture ..........................73
Vizuelna kultura i privatni verski identitet..................................81

931
 Vizuelna kultura i samoprezentacija
pravoslavnih hri{}ana ......................................................................97

U ku}i i van we

3. KU]A, SELO I GRAD U USMENOJ EPICI

Mirjana Deteli} ..................................................................................115

4. STANOVAWE U GRADU I NA SELU

Gordana Milo{evi} ..............................................................................142
Gradska i varo{ka ku}a ....................................................................145
Seoska ku}a ........................................................................................161
Izgled i tipovi ..........................................................................161
Unutra{we ure|ewe ....................................................................166
Konstrukcija................................................................................168

5. KRSTARE]I OSMANSKIM CARSTVOM

Ema Miqkovi} ......................................................................................173
Putnici namernici i wihovi itinereri..........................................174
Putevi i naseqa ................................................................................182
Magarci, kowi, ko~ije.......................................................................187
Briga dr`ave ....................................................................................189
Bezbednost na putu: hajduci i derbenxije ........................................196

Ogwi{te i trpeza

6. OBELE@JA KULTURE ISHRANE

Vesna Biki} ..........................................................................................203

Prostor ............................................................................................207
Poku}stvo ..........................................................................................213
Posu|e i pribor ................................................................................215
Obedovawe ........................................................................................225

7. JELO I PI]E
Olga Zirojevi}......................................................................................233

932
 Uga|awe du{i

8. (NE)SPORNO U@IVAWE: POJAVA KAFE I DUVANA

Aleksandar Foti} ..............................................................................261
Upoznavawe ......................................................................................263
Trijumf uprkos zabranama – kafane i dru{tveni `ivot ................269
Na~ini u`ivawa ..............................................................................293
9. „RADI SVOGA RAZGOVORA“ I
„DA DRUGI SLU[AJU“
Sowa Petrovi} ....................................................................................302
Odnos prema usmenoj tradiciji ........................................................302
Usmena kwi`evnost i dru{tvene promene ........................................302
Folklor kao istorijski dokument ..............................................304
Pogled u radionicu usmenog stvaraoca ......................................305
Kako se pevalo i pripovedalo ..........................................................306
Pevawe i igrawe u kolu..............................................................307
Pevawe i svirawe za trpezom ....................................................316
Pevawe u pokretu ........................................................................318
„Srpski na~in“ ............................................................................319
Smena epskih stilova ..................................................................323
Opasnosti stvarawa ..........................................................................327
Pogubni uzori ............................................................................328
Gusle u slu`bi ratnog lukavstva ................................................331
Usmena tradicija kao odgovor na svakodnevicu ................................332
Tu`ewe i naricawe ....................................................................333
Predawa i verovawa....................................................................333
Lirske vrste u osvit novog doba ................................................336
10. SLOJEVI MUZI^KIH KULTURA
U PRIVATNOM I JAVNOM @IVOTU
Danica Petrovi} ................................................................................342
Duhovna muzika hri{}ana ................................................................344
Usmena i pisana poja~ka tradicija..............................................344
Pojawe i `ivot u manastirima ..................................................351
U~ewe pojawa ..............................................................................354
Katolici u Beogradu ..................................................................356
Svetovna muzika hri{}ana................................................................357
Narodni obi~aji..........................................................................360
Zabave – muzi~ki instrumenti i igre ......................................363
933
 Bubwari, ~uvari reda..................................................................367
Turska muzika ..................................................................................368
Dervi{i ......................................................................................368
Turske muzi~ke kapele ................................................................369

Sveto i tajno: slojevi vere

11. VERA I CRKVA U SVAKODNEVNOM @IVOTU

U 18. VEKU
Nedeqko Radosavqevi} ........................................................................377

12. SVAKODNEVNI @IVOT SLIKARA 16. I 17. VEKA I

SVAKODNEVICA U WIHOVIM DELIMA
Zoran Raki}..........................................................................................400

13. DVOVERJE
Olga Zirojevi} ....................................................................................432
Bogomoqe, ikone, Novi zavet ..........................................................442
Krst i kr{tewe ................................................................................444
Slave i praznici ..............................................................................446
„Oj, Tur~ine, za nevoqu kume“ ........................................................449
Kultna mesta i le~ewe......................................................................450
Konzumacija alkohola i sviwetine – dela {ejtanova ......................453
14. NARODNE PREDSTAVE O BO@ANSKOM
I DEMONSKOM
Qubinko Radenkovi}............................................................................460
Pagansko i hri{}ansko ....................................................................460
Obogotvoreni predak ........................................................................462
Bog ..................................................................................................466
Demoni ..............................................................................................470

Du{a i telo: upla{eni i bolesni

15. IZME\U VRA^A I LEKARA:

OBELE@JA ZDRAVSTVENE KULTURE
Jovan Pe{aq ........................................................................................475
Bo`ja voqa ........................................................................................475

934
 Berberi, hirurzi, fizici ................................................................478
Stare i nove bolesti ........................................................................483
Du{evne bolesti..........................................................................483
„Francuska bolest“ ....................................................................485
Lepra ..........................................................................................486
Tuberkuloza ................................................................................487
Velike bogiwe ............................................................................487
Kuga ............................................................................................490
Organizovawe zdravstvene slu`be ..................................................495
Kontumaci ..................................................................................496
Bolnice ........................................................................................501
Apoteke........................................................................................502

16. U PO^ETKU SVEGA JE STRAH

Radivoj Radi} ......................................................................................505
Strah od Turaka................................................................................508
U o~ekivawu „kraja sveta“ ................................................................514
Glad....................................................................................................518
Zemqotresi........................................................................................525
Pomra~ewe sunca i meseca ..............................................................527
Komete ..............................................................................................530
Kuga ..................................................................................................532
Po`ari..............................................................................................534
Poplave, hladno}e, `ege ..................................................................536
Najezde skakavaca..............................................................................540
Neobi~ne pojave ................................................................................542

NA RUBU MEDITERANA

17. GRADSKI @IVOT U BOKI KOTORSKOJ

Valentina @ivkovi} ..........................................................................547
Spoqa{wa privatnost ......................................................................548
Pristojnost i otmenost ..............................................................550
Li~ni predmeti i bagatelle ........................................................556
Svakodnevna trgovina..................................................................557
Detiwstvo....................................................................................559
„Cjela se provodi no} u smjehu, pjesmi i {ali“ ........................561
Unutra{wa privatnost ......................................................................565
Vita contemplativa i vita activa – Lodovico vs. Marian ..................568

935
 „Svaki je ispuwen ~as ne~im {to zadaje strah“ ........................569
Monacarla o maritarla ....................................................................575
Lodovikova Silvija ....................................................................577

18. PALATA ANDRIJE ZMAJEVI]A U PERASTU –

NADBISKUPSKI DVOR I LOCUS AMOENUS
Sa{a Brajovi} ......................................................................................581
„^ast je i kruna na stan, svoj Dr`avi dika,
od Boga bi zazvan da je u Bar vladika,
`ivjeti }e slavan posve vike vika“ ..................................................584
„Mru kraqevstva, mru gradovi
i wih plemstvo trava krije“ ............................................................586
„Slave}i Boga, fale uzdaju}i, kod bostana moga slavja
bigli{u}i stah slu{at gdje poje...“ ..................................................599
„O kad bih mogo u takvoj nasladi mirno provesti dana
ostatak sav slatkog `ivota mi mog!“ ................................................603

U HABZBUR[KOJ MONARHIJI:
OD BAROKA DO PROSVETITEQSTVA

19. VERNIK I PODANIK

Miroslav Timotijevi} ........................................................................623
Verske reforme i privatni `ivot ..................................................624
Nedeqni odlazak u crkvu ..........................................................626
Svete tajne ..................................................................................629
Hri{}anske vrline ....................................................................636
Privatna pobo`nost ..................................................................638
Dr`avne reforme i privatni `ivot ................................................644
Prirodno stawe ..........................................................................645
Zavo|ewe reda i rada..................................................................648
Obrazovani podanik ....................................................................651

20. KONCEPT PRIVATNOG NA POZORNICI

JAVNOG – PRIVATNI @IVOT NA
MITROPOLITSKOM DVORU U 18. VEKU
Jelena Todorovi} ..................................................................................655
„Pozornica vlasti“ –
privatnost vladara kao politi~ka kategorija ..................................655

936
 Mitropoliti na „pozornici vlasti“
– portret kao odraz javnog i privatnog na dvoru ............................658
„Prostor scene“ – privatno i javno na dvoru
kao odnos prema prostoru ................................................................664
Privatne sve~anosti u javnom prostoru –
privatni prostor kao ceremonijalni prostor ..................................676
Privatni prostor kao prostor du{e i uma ......................................681

21. INDIVIDUALNA PRIVATNOST

Miroslav Timotijevi} ........................................................................687
Gra|anin izme|u baroknih i prosvetiteqskih ideala ....................690
Individualnosti i samo}a ........................................................694
Samci ..........................................................................................696
Marginalci ................................................................................700
Javnost tela..................................................................................703
Ode}a, status i li~nost ..............................................................704
Seksualnost..................................................................................716
Poroci ........................................................................................719
Higijena ......................................................................................723
Bolest ..........................................................................................726
Smrt ............................................................................................730
Privatnost du{e ..............................................................................736
Susret s kwigom ..........................................................................737
^itala~ka publika ......................................................................739
Privatne biblioteke ..................................................................744
Pisma ..........................................................................................750
Pesmarice....................................................................................754
Dnevnici......................................................................................755
Memoari ......................................................................................757

22. PRIVATNOST PORODICE

Miroslav Timotijevi} ........................................................................759
Sastav porodi~ne zajednice ..............................................................760
Brak, sklapawe i razvodi ................................................................765
Radni dan i radni vek ......................................................................770
Stare{ina porodice ........................................................................773
Autoritet i ~ast..........................................................................775
Slobodno vreme ..........................................................................778
Doma}ica porodice............................................................................781

937
 Slobodno vreme ..........................................................................787
U~e{}e u javnom `ivotu ..............................................................788
Deca ..................................................................................................790
Odrastawe....................................................................................791
@enska deca ................................................................................795
Siro~ad ......................................................................................798
Odnosi u porodici ..........................................................................800
[egrti, kalfe, posluga i stanari....................................................806

23. DOMA]I PROSTOR

Miroslav Timotijevi} ........................................................................812
Porodi~ni dom ..................................................................................812
Gradska ku}a ......................................................................................816
Unutra{wost gradske ku}e ..........................................................821
Plemi}ki dvorci ..............................................................................834
Seoska ku}a ......................................................................................837

24. DRU@EWE: IZME\U PRIVATNOG I JAVNOG

Miroslav Timotijevi} ........................................................................843
Gostoprimstvo ..................................................................................844
Praznici ..........................................................................................846
Balovi ..............................................................................................849
„Dru`bina je na{eg veka / Udovoqstvo i uteha“ ............................851
Izleti ..............................................................................................855
Putovawa ..........................................................................................857

Bibliografija........................................................................................864
Neobjavqeni izvori ..........................................................................864
Objavqeni izvori i literatura ........................................................865

938
PRIVATNI @IVOT U SRPSKIM ZEMQAMA
U OSVIT MODERNOG DOBA
Priredio
Aleksandar Foti}
*
Izdava~ko preduze}e
CLIO
Zmaja od No}aja 12
Beograd

za izdava~a
Zoran Hamovi}
recenzenti
prof. dr Mihailo Vojvodi}
prof. dr Milan Ristovi}
lektura
Qubica Marjanovi}
korektura
Vladimir Ran~i}
Ilija Kovi}
dizajn kwige
Dragana Atanasovi}
grafi~ka obrada korica
Milica Mi}i}
tehni~ki urednik
Dejan Tasi}
{tampa
Compact Druck, Beograd

www.clio.co.yu
info@clio.co.yu

939