You are on page 1of 27

03038411

Prevod

Original: engleski

MEDUNARODNI SUD ZA KRNICNO GONJENJE LICA ODGOVORNIH ZA TESKA KRSENJA MEDUNARODNOG HUMANITARNOG PRA VA POCINJENA NA TERITORUI BIVSE ruGOSLAVUE OD 1991. GODINE

Dordevic, Milosav

PODACIO SVEDOKU:

Prezime:

Dordevic

Ime:

Milosav

Ime oca: Cvetko

Nadimak:

Mile

Pol: mum

Datum rodenja:

Mesto rodenja:

Adresa:

Telefon:

N acionalnost: srpska

Veroispovest: srpska pravoslavna

Jezik/jezici koje govori: srpski, slovenacki, engleski, ruski

Jezik/jezici koje pise (ako se razlikuje od navedenih):

Jezici korisceni u toku razgovora: srpski/engleski

Trenutno zanimanje: penzioner

Prethodno: general-pukovnik JNA

Razgovor(e) vodio: Brent Pfundheller

Prevodilac: Vojislava Katie

Datum(i) razgovora: 30. novembar 2001. i 18, 19/02/02.

Imena lica prisutnih tokom razgovora: Brent Pfundheller, Vojislava Katie, Milosav Dordevic, Philippe Oberknezev

/@

Potpis: Ipotpisanol (svedok)

Para: Iparafrranol :JJ. (ostali prisutni)

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865.docIMF Strana 1 od 26

03038412

Prevod

MEDUNARODNI SUD ZA KRIVICNO GONJENJE LICA ODGOVORNIH ZA TESKA KRSENJA MEDUNARODNOG HUMANITARNOG PRA V A POCINJENA NA TERITORDI BIVSE JUGOSLAVlJE OD 1991. GODINE

Dordevic, Milosav

IZJA V A SVEDOKA

A. Roden sam u Novom Sadu, Srbija. Zapoceo sam skolovanje u Mladenovcu, a nastavio u Novom Sadu, Beogradu i kasnije u Zagrebu, gde sam pohadao vojnu gimnaziju od 1948. do 1950. Pohadao sam Vojnu akademiju za oklopnejedinice u Banjoj Luci i diplomirao 1953. godine. Godine 1964. pohadao sam Komandnostabnu skolu u Beogradu, a 1973. sam diplomirao na Skoli za narodnu odbranu koja je takode bila u Beogradu. Nakon sto sam diplomirao na Skoli za narodnu odbranu, rasporeden sam u Suboticu gde sam bio komandant mehanizovane brigade. Od 1977. do 1980. bio sam u Operativnoj upravi Generalstaba, a od 1980. do 1981. bio sam sef kabineta Generalstaba kad je admiral Mamula bio nacelnik Generalstaba, Onda sam rasporeden za nacelnika Vojne akademije za oklopne jedinice u Banjoj Luci od 1981. do 1986. Postao sam sekretar odbrane Srbije i bio na toj duznosti od proleca 1986. do leta 1988. godine, a onda sam rasporeden za nacelnika Uprave za oklopne jedinice u Generalstabu JNA. Bio sam na tom mestu od juna 1988. do decembra 1988. kad sam rasporeden za nacelnika za operativne poslove Komandno-stabne skole. To je bila najvisa vojna skola u to vreme. Godine 1990. postao sam nacelnik Komandno-stabne skole i bio na tom me stu sve do oktobra 1991. godine. Tada sam odlucio da se povucem iz JNA i bio sam u proceduri napustanja vojske kad sam rasporeden u Ministrastvo odbrane Srbije. Dana 20. oktobra 1991. bio sam nacelnik Koordinacione grupe za SAO Krajinu i radio sam za generala Simovica koji je bio ministar odbrane Srbije. Ostao sam na tom polozaju sve dok nisam napustio vojsku 22. decembra 1991. godine.

~ Ozenjen sam i imam dvoje odrasle dece.

3 Zamoljen sam da govorim 0 nekoliko tern a koje su mi poznate, sto sam i ucinio u pismenoj izjavi koja sledi.

Potpis: /potpisano/ (svedok)

,

, Q

i

Ii /<" .

./,' _ . .t-_ ' .. _

/

! // /

Para: /parJ;~rt~T ~. /

(ostali prisutni)> " .

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865,docIMF Strana 2 od 26

03038413

Prevod

3011112001 Beograd

Razgovor sa istraziteljima MKSJ

4 1. Veze izmedu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO), Generalstaba JNA i Teritorijalne odbrane Srpske autonomne oblasti Krajina (TO SAOK) od druge polovine oktobra do druge polovine decembra 1991. godine.

S" Mislim da je vazno da ukratko iznesem svoja gledista 0 nekim politickim i vojnim faktorima koji su prethodili oruzanim sukobima na teritoriji Republike Hrvatske izmedu paravojnih formacija (kasnije oruzanih snaga Hrvatske) i oruzanih snaga SFRJ (JNA iTO). Funkciju rukovodenja i komandovanja (RiK) TO SAOK, koja je cinila sastavni deo oruzanih snaga SFRJ, i moj polozaj u Ministarstvu odbrane moguce je predstaviti koriscenjem raznih materijala, od kojih su neki objavljeni u stampi, kao i propisa i zakona koji su bili na snazi u to vreme. Neki izvori su bili u Ustavu SFRJ od 1974. godine i Zakonu 0 opstenarodnoj odbrani (ZONO) SFRJ iz 1982. godine. Takode je koriscen Zakon 0 sluzbi u oruzanim snagama (ZOSOS), U stav Republike Srbije iz 1990, Zakon 0 opstenarodnoj odbrani Socijalisticke Republike Srbije (ZONO SRS) iz 1984. godine, saopstenja Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO) i Predsednistva SFRJ. Takode sam koristio i neke knjige koje su napisali ucesnici tih dogadaja.

6 Kao general u penziji, i de facto gradanin, ja nemam pristup sluzbenoj vojnoj dokumentaciji, posebno ne onoj koja bi mogla da sadrzi vojne tajne. Savezno ministarstvo odbrane odlucuje ko moze da ima pristup toj dokumentaciji, sto je u skladu s propisima koje je izdao predsednik SFRJ. U njemu su utvrdeni kriterijumi kojima se odreduje koji podaci predstavljaju vojnu tajnu. Stoga ja ne znam da li su ikakvi relevantni zapisi arhivirani. Ja mogu sarno da se oslonim na svoje secanje, secanje koje posle deset godina ne moze da bude u potpunosti pouzdano uprkos mojim dobrim namerama. Na njega je uticao prirodni tok starenja, kasnija pisanja specijalizovanih tekstova, a potisnuto je i interesom za kasnije oruzane sukobe u drugim delovima Jugoslavije. Oni ukljucuju rat u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, bombardovanje od strane NATO snaga, sukobi u Makedoniji, politicke tenzije u Srbiji, brojni izbori, i odnos izmedu Srbije i erne Gore, kao i drugi tekuci dogadaji u zemlji.

=i Postoje politicki faktori koji su pokrenuli oruzane sukobe. Gradanski rat je pokrenuo medunacionalne sukobe i podelu bivse Jugoslavije na nacionalne i verske regije. To je takode dovelo do formiranja drzava koje su bile jednonacionalne po karakteru, sa izuzetkom Srbije i Makedonije. Ovo se pretvorilo u rat "u kojem Srbija nije ucestvovala'' kako sto je Milosevic, bivsi predsednik SRJ (tadasnji predsenik Srbije), imao obicaj da kaze. Ali bio je to rat u kojem su oruzane snage SFRJ ucestvovale, posebno JNA, jer je bila prinudena da se brani, ali se kasnijie i ona ukljucila u borbene operacije kao glavni vojni faktor.

g Zelim da nabrojim neke moguce uzroke krvavog i uzasnog ishoda jugoslovenske politicke krize. Ona nije donela mnogo dobra nikome ako se napravi poredenje isa ranijim periodom i kvalitetom zivota u SFRJ. Da budem precizniji, osim Slovenije, a cak ni Slovenija nije dostigla nivo kojem se nadala, sve ostale

/: ./

I //

Potpis: /potpisano/ (svedok)

Para: /parlitrrano/ (ostali prisutni)

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865.docIMF Strana 3 od 26

03038414

Prevod

republike, posebno Srbija i srpski narod bili su najveci gubitnici u tom "bosanskom loncu" a La Balkan. Uzroci su sledeci:

eskalacija sebicnih ekonomskih i politickih interesa politickih i vladajucih rukovodstava i rukovodstava politickih stranaka;

sve neobuzdaniji, cesto neosnovan i pristrasan, naglasak na koristima koje su prisvajane za svoju naciju, uz povecanu nezavisnost u procesu donosenja odluka, kao i secesija od savezne drzave SFRJ;

proces slabljenja savezne vlasti, bez obzira na sporazume izmedu republika i obaveza utvrdenih U stavom, i opste nepostovanje zajednickih odluka koje su se zasnivale na samom Ustavu iz 1974. godine;

destruktivno ponasanje medija time sto su naglasavali negativno drustveno ponasanje, koji su gotovo uvek krivili nekog drugog i isticali koliko njihove republike trpe, dok ostali gomilaju nezasluzene beneficije. To je cinio Savez komunista u svakoj republici;

velicanje sopstvene nacije, jezika, kulture, prirodnih resursa i istorijskog doprinosa u borbi za slobodu i stvaranje Jugoslavije, sto je ponekad imalo tendenciju da izazove medunacionalnu mrznju. Srbi su govorili kako da nije bilo Srba, ne bi bilo Jugoslavije. U Hrvatskoj, Tudman je velicao hrvatsku naciju u Drugom svetskom ratu i svodio na minimum ulogu ustasa, Slovenci su pricali 0 ekonomskom razvoju, itd.;

na svim skupovima i javinim nastupima vode novoformiranih politickih stranaka su osporavale svaki humani karakter i valjanost rezima u SFRJ, dok su stari drustveno-ekonomski i drustveno-politicki poredak dizali do nebesa, ukljucujuci i "pozitivnu" ulogu kvislinske formacije u Jugoslaviji (1941- 1945), sto je izazivalo zabrinutost i strah medu drugim etnickim grupama; nedovoljno postovanje identiteta i interesa manjih etnickih grupa i nacionalnih manjina bilo je prisutno u Srbiji i Hrvatskoj, na primer kad su Srbi izgubili svoj status konstitutivnog naroda, iako su prilikom Narodnooslobodilackog rata (Drugi svetski rat) pomogli Hrvatskoj da spere ljagu sa svog imena zbog saradnje sa Hitlerom. Oni su takode pomogli da se Hrvatska oslobodi fasistickog rezima A. Pavelica. Oni su to uradili zajedno sa ostalim jugoslovenskim narodima i doprineli da Hrvatska bude prihvacena kao clanica antihitlerovske alijanse u Drugom svetskom ratu. Albanci na Kosovu i Metohiji nisu postovali srpske vlasti i Srbiju kao drzavu. Bojkotovali su izbore i usvojili deklaraciju 0 republici Kosovo. Uspostavljali su neustavne organe vlasti sve vreme dok srpsko rukovodstvo nije bilo spremno za otvoren i ozbiljan dijalog. Usled toga uvedena je politicka diktatura na Kosovu i Metohiji. Nove vlasti u Hrvatskoj su pokusale istu stvar, posebno u podrucjirna pretezno naseljenim Srbima. Oni su nametnuli no vi drzavni simbol, grb i zastavu sa "sahovnicom". To je podsecalo ljude na koncentracioni logor Jasenovac, kao i na brojna druga stratista i na prisiljavanje Srba da prihvate katolicku veru .

.3 Odluke Skupstine Slovenije i njihov referendum 0 odvajanju od SFRJ bili su na vrhu piramide politickih problema u jesen 1991. godine. Hrvatska je sledila Sloveniju i Hrvatski drzavni sabor je doneo slicne odluke narednog dana (25. i 26. juna 1991. godine). Na kraju, te iste jeseni skupstine Slovenije i Hrvatske odlucile su da prekinu sve zakonske veze sa SFRJ. To je uradeno mimo utvrdene ustavne procedure kojaje trebalo da se sprovede u Skupstini SFRJ. Ovaj cin je bio u suprotsnosti sa Ustavom SFRJ (Clan 398, paragraf I), iako je istim Ustavom bilo

predvli~e~o dTa n~odi (etniCkue grup~)v trekba da imaj~ prav~ na lsam?odPrakede1j~nje do .JiiJ

otcep jenja, 0 je uneto u stav VIse ao garancija naciona ne je n osti, nego

Potpis: Ipotpisanol (svedok)

Para: Iparafmino! ;Jl1

( ostali prisutni) -,

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865.docIMF Strana 4 od 26

03038415

Prevod

kao bilo sta drugo. Tim postupcima je prekrsen Ustav Jugoslavije kao i Helsinska deklaracija 0 principima zajednickih odnosa medu drzavama, U Ustavu SFRJ se kaze da Savezno vece Skupstine SFRJ mora da donese odluku 0 promenama Ustava i sastava Federacije. To ukljucuje bilo kakve promene granica, koje moraju biti uradene uz saglasnost skupstina svih republika (clan 398, paragraf I, clan 401, klauzule 4 i 5, i clan 283 jugoslovenskog Ustava).

\ 0 Evropska zajednica, posebno neke zemlje, priznale su odluke Slovenije i Hrvatske i podrzale njihove odluke. One su im davale ilegalnu vojnu pomoc, ukljucujuci isporuke vecih kolicina oruzja. One su ohrabrile nove vlasti da odmah formiraju vojne formacije. Tu su posebno spadali pripadnici politickih stranaka kao sto su Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), koje su oni zvali ZNG, ili Zbor narodne garde. Ove grupe su gotovo u potpunosti bile sacinjene od gradana koji su pripadali najvecoj etnickoj grupi te republike. To je bila jedna dodatna karakteristika novih vlasti i ona je postala izazov Srbima u Hrvatskoj da se organizuju u da formiraju jedinice TO. Neke od tih jedinica vee su bile formirane, ali su formirane i nove jedinice.

\ \ Evo nekoliko vojnih faktora koji su doveli do pojedinacnih incidenata na teritoriji Hrvatske koji ce se razviti u opsti oruzani sukob izmedu hrvatskih i srpskih paravojnih jedinica. U ovaj drugi bile su ukljucene regulame oruzane snage SFRJ (JNA iTO), novoformirane oruzane snage i MUP Hrvatske. To su bili sledeci faktori:

neustavno formiranje paravojnih snaga, koje su se zvale ZNG, od clanova stranke koja je bila na vlasti (HDZ), ilegalni i nezakoniti uvoz oruzja;

godine 1991. u Hrvatskoj je vee bilo 60.000 naoruzanih pripadnika ZNG i oko 7.000 naoruzanih policajaca. U Sloveniji, blizu Maribora, bila je formalna inspekcijska grupa od 30.000 pripadnika slovenacke vojske, koja je bila paravojna formacija izvan strukture oruzanih snaga SFRJ (1990). Te oruzane snage su pripremane da budu spremne da krse ustavni poredak SFRJ;

pravili su se opsti planovi za ove formacije da napadaju jedinice JNA na teritoriji Hrvatske;

jedinice JNA bile su pod stalnom prismotrom, prikupljane su adrese visih oficira, i pravljeni su planovi za likvidiranje oficira JNA i za odmazdu prema njihovim porodicama. To su bile teroristicke akcije, podizane su barikade, pravljene su blokade na putevima, i cak su postavljana mitraljeska gnezda ispred vojnih objekata. Pravljeni su planovi za prekidanje dovoda elektricne energije, vode i komunikacija, kao i za preuzimanje komunikacionih cvorova: srpsko stanovnistvo u srpskim autonomnim oblastima (SAO) reagovalo je nasilno. Neki su takode ilegalno dosli do oruzja i pravili spiskove naoruzanih ilegalnih grupa HDZ-a. Oni su demonstritrali gradansku neposlusnost, postavljali blokade na putevima i formirali jedinice lokalne straze radi zastite od pripadnika ZNG i specijalnih snaga hrvatskog MUP-a. U regionu Kninske Krajine, takode su formirane paravojne snage, koje su takode na ilegalan nacin dosle do oruzja iz skladista jedinica TO, fabrickih jedinica za bezbednost i skladista JNA. To je radeno ili nasilno ili prevarom s laznim dokumentima; bilo je oruzanih sukoba izmedu grupa i pojedinaca, kao i blokada puteva, drugih diverzija i drugih ilegalnih aktivnosti naoruzanog naroda Krajine. To je bilo slicno onome sto su jedinice ZNG-a i hrvatskog MUP-a cinile na nekoliko

lokacija kao sto su Plitvice, Pakrac, Borovo Selo, Knin, i Listica. Jednom su@ .... pokusali da udave jednog vojnika ispred komande vojne peste u Splitskoj

Potpis: Ipotpisanol (svedok)

, .

Para: Iparafu;hno/ .. ()3 ...

(ostali prisutni) {)'-..

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-286S.doc/MF Strana 5 od 26

12

13

03038416

Prevod

vojnopomorskoj oblasti. Jedinice JNA bile su angazovane na razdvajanju strana u sukobu, dok je svaka od tih strana smatrala da je JNA pristrasna u korist one druge strane.

SNNO je informisao Predsednistvo SFRJ 0 tim dogadajima 11. decembra 1990. godine i Predsednistvo SFRJ je 9. januara 1991. izdalo naredbu 0 rasformiranju svih naoruzanih formacija koje nisu u okviru strukture oruzanih snaga SFRJ iIi organa unutrasnjih poslova (OUP) /kao u originaluJ, cije formiranje nije predvideno saveznim propisima. To je trebalo da se uradi u roku od deset dana. Oruzje i oprema tih jedinica trebalo je da se preda najblizoj jedinici JNA. Na zahtev Vlade Republike Hrvatske rok je produzen za jos 48 sati, tako da je 21. januar 1991. bio krajnji rok. Dana 21. januara 1991. Savezno vece Skupstine SFRJ se saglasilo sa predlozenim zakljuccima 0 neovlascenom formiranju oruzanih formacija i naredilo nadleznim saveznim i republickim organima da preduzmu odgovarajuce mere.

SSNO je predlozio Predsednistvu SFRJ da preduzme dodatne mere podizanja borbene gotovosti JNA. Ali 19. marta 1991. Predsednistvo SFRJ je odbilo ovaj predlog iako su jedinice JNA pocele da se osipaju zbog dezertiranja, regruti iz Slovenije i Hrvatske su odbijali da sluze vojni rok, dok je odziv iz ostalih republika takode bio slab. Kasnije je medu oficirima bilo nekoliko razgovora 0 drzavnom udaru.

Savezna vlada Jugoslavije (SIV) na celu sa Antom Markovicem donela je odluku o neposrednom izvrsenju saveznih propisa 0 prelasku drzavnih granica,kao i 0 ukidanju takozvanih granicnih prelaza unutar teritorije SFRJ. To je ucinjeno zato sto je jugoslovenska zastava skinuta i zamenjena slovenackom i zbog neustavnog i nezakonitog preuzimanja granicnih prelaza SFRJ. Naredba SIV-a obavezivala je Savezni sekretarijat unutrasnjih poslova (SSUP) i Savezni sekretarijat narodne odbrane (SSNO) da osiguraju izvrsenje te naredbe. Jedinice JNA, oko 1990 vojnika, poslane su kao obezbedenje i preventivna mera protiv upada inostranih oruzanih grupa. Zadatak je obavljen. Medutim, novoformirane slovenacke oruzane jedinice, oko 35-40.000 naoruzanih ljudi, napalo je manje vojne kolone i grupe i pogranicne vojne karaule. To su bile karaule na granici sa Austrijom i Italijom. Ubijena su 43 vojnika JNA i unisten je manji broj tehnicko-materijalnih sredstava (TMS, orucja i preme, oklopnih vozila, kamiona, itd.), dok su neka zaplenjena i zarobljeno je nekoliko vojnika i oficira JNA. Iako je oruzani sukob okoncan 3. jula 1991. godine, jos uvek su se dogadali sporadicni incidenti. Nakon toga je usledila zajednicka deklaracija koja je donesena 7. jula 1991. godine na Brionima, gde je predsedavao Cyrus Vance. Odluka 0 priznavanju nezavisnosti Slovenije odlozena je za tri meseca da bi se pronaslo mimo resenje na nivou SFRJ. Posto to nije ispostovano, Predsednistvo SFRJ je odlucilo da privremeno povuce jedinice JNA iz Slovenije u Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, ali pod uslovom da operacija ne bude ometana i da oprema TMS bude vracena JNA.

I~

Slovenacka "ratna epizoda" dala je podsticaj Hrvatskoj da napada zeleznicke vojne konvoje i da pleni naoruzanje, materijal i vojnu opremu. Paravojne jedinice koje su formirale politicke stranke u Srbiji pocele su da stizu u SAOK i da nezavisno zapocinju svoje operacije, One su bile izvan zakonske strukture

oruzanih snaga SFRJ. U raspolozivoj literaturi navode se jedinice "Dusan Silni" i " f).,

Mirka Jovica iz Srpske narodne obnove (SNO), "Srpska garda" Srpskog pokreta\ /.Jf!9:'"

obnove (SPO) Vuka Draskovica koja je rasformirana u novembru 1991. zbog l" (// , ',,'"

, ' ,l'\~ Para: Iparafirdn~l!", o-

e ostaJi prisumi)

Potpis: Ipotpisano! (svedok)

Djordjevic M iiosav/02 i 6-2840-02 I 6-2865.doc/MF Strana 6 od 26

03038417

Prevod

unutrasnjih svada, Srpska dobrovoljacka garda, "Tigrovi" Zeljka Raznatovica Arkana, dobrovoljci Srpske radikalne stranke (SRS), poznati kao srpski cetnici ili jednostavno cetnici Vojislava Seselja, "Knindze" "kapetana" Dragana Vasiljkovica, "Srpski sokolovi" , "Orlovi", "Milos Obilic'', Savez komunista - Nacionalni front (SK-NF), formacija cije je formiranje inicirao Savez komunista - pokret za Jugoslaviju. Te snage su formirane kao manje jedinice i uglavnom su same odlazile iz Srbije. One su obicno odbijale da se pridruze strukturi legalnih oruzanih snaga SFRJ (JNA iTO), iako su se neke pridruzile jedinicarna TO SAOK, ali to je bilo mnogo kasnije, u novembru 1991. godine. Vise nisu delovale nezavisno zbog odluke SSNO i stava drzavnih organa. Pored toga, doneta je odluka 0 regrutaciji legalno prijavljenih dobrovoljaca koji su primani sarno u jedinice TO-e i JNA.

lS;-

Od leta 1991. godine, hrvatski ZNG i MUP su pojacali svoje napade na kasarne i objekte JNA. Koristili su sve raspolozivo oruzje, ukljucujuci artiljeriju i tenkove. U septembru 1991. godine izvrsen je sveopsti napad na sve kasarne JNA u Hrvatskoj, ukljucujuci Odbrarnbeni puk komande Pete armijske oblasti u Zagrebu, tehnicka skladista (TSK) u Prececu, Sesvetama, Bedeniku blizu Bjelovara. Tu je major Milan Tepic pustio sve vojnike JNA da idu i, posto je odbio da napusti kasarnu, digao u vazduh nekoliko tona rnina i drugog eksploziva. On je poginuo u toj eksploziji i kasnije je proglasen narodnim herojem. Nakon toga su usledili napadi na kasarnu u Varazdinu i Komandu 32. korpusa kojom je komandovao general V. Trifunovic. Nakon sto je postigao sporazum s Kriznim stabom u Varazdinu, dozvoljeno mu je da ode sa oko 250 vojnika i oficira, medutim, on je uzeo predsednika opstine za taoca. Napadnuta je kasama u Bjelovaru, i ubijen je jedan komandant brigade i jos dva oficira. Napadnute su jos dye kasame i skladiste tehnicko materijalnih sredstava (TSK1) u Dakovu. Napadnute su kasarne u Virovitici i Krizevcima, kao i u Gospicu i jedan oficir je ubijen ispred voda, a jedan je zaklan. Napadnuta su i preuzeta tri skladista blizu Delnica, a usledila je i blokada kasame "Marsal Tito" u Zagrebu i blokada Tehnickog skolskog centra "Ivan Gosnjak". Tada se 140. motorizovana brigada povukla iz Zagreba u pratnji posmatraca Evropske zajednice. U sledili su napadi na kasame u Karlovcu, Jastrebarskom, Slavonskoj Pozegi, Vinkovcima, blokada Vojnog suda u Zagrebu, napad na Artiljerijski skolski centar (ASC) u Zadru gde je Peri sic bio komandant, pomorsku bazu "Lora" u Splitu. Dva puta je napadnuta kasarna u Vukovaru, jedanput 25. avgusta 1991, pa opet 1. septembra 1991. Takode je bilo napada na kasarnu u Osijeku.

\b Izvrseni su brojni napadi za vreme mandata Stjepana Mesica kao predsednika Predsednistva SFRJ. On je takode izjavio pred Hrvatskim saborom: "Ja vjerujem da sam zavrsio svoj zadatak, Jugoslavija vise ne postoji".

If U Igalu je 1991. septembra potpisan sporazum 0 prekidu vatre u prisustvu lorda Carringtona, Milosevica, Tudmana, Kadijevica, ali ga hrvatske oruzane snage nisu postovale. Zahvaljujuci opstoj mobilizaciji i naoruzavanju, Hrvatske oruzane snage (HOS) dostigle su brojcanu snagu od preko 250.000 vojnika. Broj pripadnika TO SAOK takode je porastao na 30.000 vojnika, mestana, Formiran je stab TO SAOK i penzionisani general iz Knina, Ilija Dujic, koji se borio u narodnooslobodilackom ratu, naimenovan je za njegovog komandanta,

,g U jesen 1991. godine znatno su pojacani napadi protiv JNA i TO. Sa zarobljenim pripadnicima JNA nije se postupalo u skladu sa medunarodnim ratnim pravom /'

Potpis: /potpisano/ (svedok)

Para: /parafu~dl... (){ (ostali prisutnir-,

j

Djordjevic Milosav/0216~t840-0216-2865,docIMF Strana 7 od 26

03038418

Prevod

(MNRP) i Zcncvskim konvencijama 0 ratnim zarobljenicima. Ponasanje srpskih paravojnih jedinica prema zarobljenicima bilo je slicno postupanju hrvatske vojske sa zarobljenicima. JNA je postala glavni predmet napada HaS-a, iako je njihova uloga bila da razdvajaju srpske i hrvatske paravojne snage, TO i MUP. Ona je, bez svoje volje, postala jedna od strana u sukobu i bila je prinudena da se bori i da se brani. To je radila u kriznim situacijama i u samoodbrani, medutim, kasnije je i ona aktivno ucestvovala u borbenim operacijama. To je bilo u skladu sa pravilima slucbe oruzanih snaga (PS OS) i ratnim propisima 0 razmestaju oruzanih snaga, i u skladu sa Ustavom SFRJ i ZONa. Vazno je napomenuti da je jos u maju 1991. godine SSNO upozorio da nece tolerisati napade na JNA, i da ce ubuduce, ako se napadi ponove, primeniti odbrambene procedure u skladu sa zakonom i ratnim propisima koje oruzane snage koristie u slucaju napada.

Ig U Hrvatskoj je uzvracanje vatre od strane JNA na napade HOS-a i druge napade tumaceno kao "cin agresije", dok su mnogi ljudi u Srbiji gledali na to kao na "izdaju srpskih nacionalnih interesa od strane komunistickih generala".

'2..OGledista koja je JNA imala u odnosu na jugoslovensku krizu mogu se videti iz jednog predavanja koje je odrzano studentima Skole narodne odbrane, Komandno-stabne skole, i Vise vojno-politicke skole (VVPS) u Centru visokih vojnih skola u Beogradu 5. jula 1991. godine, posle sukoba u Sloveniji. Prema beleskama jednog od oficira koji je bio prisutan na tom predavanju, nacelnik Generalstaba, general B. Adzic je rekao: "Situacija u Jugoslaviji je kriticnija nego sto je ikad bila od 1918. godine i Jugoslavija se suocava sa katastrofom. Mi u vojnom rukovodstvu dugo smo svesni te situacije. Imajuci to u vidu, mi smo sebi postavili za cilj da ce JNA uciniti sve sto je u njenoj moci da se jugoslovenska kriza resi bez krvoprolica i rata". Aludirajuci na zahteve za vojnim udarom, on je dalje rekao:"Ja nisam dovoljno hrabar da prouzrokujem katastrofu u Jugoslaviji, jer mi smo visenacionalna drzava." I dodao: "Ako treba da budemo upleteni u rat, neka se zna da smo to ucinili bez svoje volje. Bili smo napadnuti u Sloveniji i prinudeni da uzvratimo vatru u samoodbrani." "Prihvatili smo zahtev za obustavu vatre i suzdrzali se od opsteg vazdusnog napada na vitalne saobracajnice, komunikacije i elektronske medije". " U Sloveniji se nije razgovaralo 0 ovom pitanju, i gospodin Mesic je bez pogovora prihvatio pisani sporazum. Imao je primedbi na predlog nekih srpskih politicara da "svi Srbi treba da zive u jednoj drzavi" jer bi to dovelo do "gradanskog rata do istrebljenja". Ako bi se Hrvatska odvojila od Jugoslavije to bi neizbezno dovelo do novog pokolja izmedu Hrvata i Srba, a takode i Muslimana u Bosni i Hercegovini." On je zakljucio: "Stoga, resenje je moguce putem sporazuma, ako su svi voljni, a JNA bi trebalo da svojim uticajem i ponasanjem prinudi rukovodstva svih republika i federacije da obezbede mimo resenje odnosa izmedu naroda Jugoslavije."

U Saznao sam za jos jedan incident kad sam razgovarao sa admiral om Mamulom nakon smrti njegove supruge. Izmedu ostalih stvari razgovarali smo i 0 telefonskom pozivu koji je general Kadijevic primio kad je Mamula bio u njegovoj kancelariji. Bio je ukljucen zvucnik i on je cuo kako Kadijevic kaze: "Ne cini to, Franjo, nismo se tako dogovorili". Posle tog poziva Mamula je upitao Kadijevica ko je to bio i on mu je rekao Tudman. Mamula kaze da je rekao Kadijevicu da sa Tudmanom ne treba vise razgovarati, s njim treba razgovarati sarno oruzjem. "On ubija nase vojnike i krade nase tenkove, a ti razgovaras s njim kao klinac, trebalo je da mu zavrnes siju." :

.... ~ -.

Potpis: Ipotpisanol (svedok)

Para: Ip~ra~~an~;"',DlO (ostah prisutni). ... ".

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865.docIMF Strana 8 ad 26

03038419

Prevod

Rukovodenje i komandovanje na strateskom nivou u jesen 1991. (oktobardecembar)

'2.2 Krnje Predsednistvo SFRJ, koje je predstavljalo najvisi organ komandovanja i kontrole oruzanih snaga SFRJ u ratu i miru u SFRJ od donosenja Ustava 1974, prema clanu 313, klauzula 3, odrzalo je sednicu 3. oktobra 1991. nakon sto je analiziralo veoma slozenu situaciju u zemlji. Ono je predvidelo buduce dogadaje i sve vecu eskalaciju oruzanih sukoba, izvan kontrole savezne i republickih vlada. Utvrdilo je neposrednu ratnu opasnost u skladu sa odredbama Ustava SFRJ (clan 316, klauzula 1, i ZONO iz 1982, clan 6). Naredilo je da se poveca borbena gotovost JNA. Neposrednu ratnu opasnost predstavljalo je sve sto je ugrozavalo nezavisnost zemlje, njen suverenitet, teritorijalni integritet i drustveni poredak koji je utvrden Ustavom SFRJ, bilo da se radi 0 oruzanom sukobu ili bilo kojoj drugoj vrsti operacija. Ono je takode naredilo da svi gradani budu spremni da se ukljuce u oruzanu borbu, opstenarodni otpor, ili druge zadatke opstenarodne odbrane i drustvene samozastite (ONO i DSZ).

'-~ Dana 4. oktobra 1991, Predsednistvo SFRJ kao vrhovni komandant oruzanih snaga (VKOS) naredilo je delimicnu mobilizaciju oruzanih snaga (JNA i TO) po drugi put 1991. godine. Prvi put ju je naredilo u maju, a potom je pocetkom oktobra naredilo drugu mobilizaciju, koja je okoncana oko 20. oktobra 1991. godine. U maju je mobilisan manji broj jedinica da se obuci i bude spreman za onakve naredne sukobe kakvi su se ocekivali. Posle napada na kasarne JNA usledila je druga mobilizacija nekih jedinica u oktobru, koja je bi1a veca od prve. Medutim, to je jos uvek bila delimicna mobilizacija radi popunjavanja kvote vojnika.

f"2.4 Predsednistvo SFRJ je najavilo da je SSNO trazio da republike Srbija i Cma Gora prihvate obavezu da obezbeduju materijalnu podrcku oruzanim snagama. To je bilo potrebno posto ostale republike nisu ispunjavale svoje obaveze u vezi sa finansiranjem oruzanih snaga SFRJ u skaldu sa Saveznim zakonom 0 opstenarodnoj odbrani, clan 209-212.

2..!"' Dana 13. jula 1991. u Beogradu su Jugoslavija i EZ potpisa1e memorandum 0 do1asku Posmatracke misije Evropske zajednice u Hrvatsku.

Z G, Medunarodna konferencija 0 Jugoslaviji odrzana je sa prekidima u periodu od 7. septembra do 18. oktobra i njoj su prisustvovali predsednici jugoslovenskih republika. Na toj konferenciji, koja je odd ana iza zatvorenih vrata, oni su prakticno potvrdili da Jugoslavija vise ne postoji.

l =r Dana 23. novembra 1991. godine odrzan je jedan sastanak u Zenevi na kojem se razgovaralo 0 oslobadanju kasarni JNA u Hrvatskoj i raspustanju paravojnih snaga. Na tom sastanku bili su prisutni Cyrus Vance, Milosevic, Tudman i Kadijevic, Usaglasena je Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 721 koja je bila osnova za dolazak mirovnih snaga, sto je trazilo Predsednistvo SFRJ. To je bila misija Saveta bezbednosti, koja je nadgledala prekid vatre i postovanje primirja u Hrvatskoj.

1..3 Zadaci u vezi sa obaveznim sluzenjem vojnog roka nisu izvrsavani na t:::l

zadovoljavajuci nacin, kako je to bilo predvideno Zakonom 0 obaveznom sluzenju ~I

Potpis: Ipotpisanol (svedok)

Para: Iparafrrano! (ostali prfsutni)

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865.doc/MF Strana 9 od 26

03038420

Prevod

vojnog roka iz 1989. godine, jer ih republicki odseci za narodnu odbranu nisu izvrsavali, To se moglo videti vee 26. april a 1991. godine kad je Boris Jovic /kao u originalul, predsednik Predsednistva SFRJ, izdao naredbu, Zakon 0 izmenama i dopunama Zakona 0 obaveznom sluzenju vojnog roka, koji je potom usvojila savezna Skupstina, U njemu je bilo predvideno da svi zadaci u vezi sa obaveznim sluzenjem vojnog roka treba da se prenesu sa civilnih odseka na vojne odseke: vojne teritorijalne odseke (VTO), regrutne centre VOT /kao u originalul i vojne oblasti, najkasnije do 30. juna 1991. godine. Ranije su te zadatke obavljali odgovarajuci odseci za narodnu odbranu u okviru drustvenopoliticke zajednice (DPZ). Medutim, tokom avgusta i septembra ti zadaci su jos uvek prenoseni na VTO tako da je u jednom trenutku postojala udvojenost nadleznosti izmedu odseka za narodnu odbranu i DPZ s jedne strane i VTO s druge strane. To je trajalo do oktobra 1991. godine, kad je VTO konacno preuzeo kompletnu kontrolu od narodne odbrane.

~ Predsednistvo SFRJ (VKOS) je, u skladu sa svojim ovlascenjem u pogledu rukovodenja i komandovanja (RiK) oruzanim snagama SFRJ i, delujuci u skladu sa Ustavom SFRJ (clan 316, klauzula 3, clan 317, klauzula 1), prenelo neke svoje zadatke u pogledu rukovodenja i komandovanja na Savezni sekretarijat za narodnu odbranu (SSNO), posebno one zadatke u vezi sa razmestajem oruzanih snaga (JNA iTO), i njihovim grupisanjem. To ovlascenje je takode ukljucivalo stavljanje stabova i jedinica TO pod komandu JNA u nekim borbenim podrucjima, pod uslovm da se time ne narusava sistem rukovodenja i komandovanja (RiK) prema kojem su komandiri TO takode bili odgovorni i nadleznom organu DPZ. Ti organi su bili predsednici SAOK, RSK, Srbije, i erne Gore. Stab vrhovne komande (SVK) JNA i STO su zabranjivali proizvoljne i nezavisne borbene operacije raznih paravojnih "dobrovoljackih" grupa koje su formirale razne politicke stranke. One su prvo morale da se pridruze jedinicama TO i da se stave pod komandu jedinica TO ili JNA, ali nisu mogle da budu vece od jednog voda. Pitanje novih dobrovoljaca regulisano je propisom 0 regrutovanju dobrovoljaca koji je izdala Vlada Srbije 23. avgusta 1991. godine i smernicama za prijem dobrovoljaca u oruzane snage SFRJ Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu od 13. septembra 1991. godine. Njihov cilj je bio da se sve borbene aktivnosti stave u regularan ustavni i zakonski okvir i da se spreci svako svojevoljno ponasanje i krsenje Zenevskih konvencija i medunarodnog krivicnog prava gde se regulisu pitanja ratnih zlocina, zlocina protiv covecnosti, i drugih propisa. Svi oficiri na Akademiji obucavani su 0 ovim pitanjima, a oni su 0 tome obucavali vojnike.

30 Zbog uocenog otpora prema kapama na kojima je bio simbol petokraka zvezda, SSNO je odlucio da zvanicni simbol na kapama pripadnika JNA bude zastava trobojnica sa ukrstenim macevima (zastava Jugoslavije), dok su pripadnici srpskog TO nosili srpsku zastavu.

3)

Pitanje logisticke podrske za TO SAOK resavano je oslanjanjem na pozadinske baze (PoB), pozadinsko snabdevanje komandi JNA kojima su bile podredene jedinice TO. SSNO je predvideo snabdevanje TO SAOK stvarima potrebnim za borbu i materijalnim sredstvima iz rezervi komandi strateskih i operativnih grupa Prve armijske oblasti i Pete armijske oblasti (Petog, Devetog i Dvanaestog korpusa). Hranu, medicinski i intedantski materijal obezbedivali su razni organi DPZ Srbije i SAOK. Stoga, Stab Vrhovne komande (SSNO/GeneralStab JNA) nije vrsio direktnu komandu niti je koristio jedinice TO SAOK, osim u retkim

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865.docIMF Strana 10 od 26

fJ

.' . '_'" ~.'.~

Para: /rlarafmillo/ \.l~ (ostali PriSlltni)

; ......... -.

Potpis: /potpisano/ (svedok)

\

03038421

Prevod

situacijama. To se dogadalo kad jedinica TO nije bila pod kontrolom nekog korpusa pa bi Stab Vrhovne komande izdavao naredenja stabu TO.

2. Veze izmedu Ministarstva odbrane Srbije (MOS) i TO SAOK za vreme ministarskog mandata T. Simovica kao ministra izmedu druge polovine oktobra i druge polovine decembra 1991. godine

32 Ministarstvo odbrane Srbije je izvrsavalo svoje zadatke drzavne uprave u skladu sa Ustavom RepubIike Srbije (URS) pocevsi od 28. septembra 1991. godine. To se radilo u skladu sa clanovima 3, 12,93,94 i 135 Ustava SFRJ, koji se odnose na nadleznost i ovlascenja republika. Tu se takode primenjivao Zakon 0 opstenarodnoj odbrani, ZONO SFRJ iz 1982, Zakon 0 obaveznom sluzenju vojnog roka iz 1989, ZONO SR Srbije iz 1984, Pravilnik 0 intemoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u MOS-u zajedno sa drugim propisima.

33

Prilikom stvaranja sistema opstenarodne odbrane (SONO) MOS je koordinirao svoje planove za odbranu i vanredno stanje u Srbiji sa relevantnim planovima za odbranu zemlje i relevantnim planovima drugih DPZ koji su se odnosiIi na efikasnost sistema odbrane i samozastite u skladu sa clanom 58, klauzula 5, ZONO Srbije i u skladu sa osnovnim odredbama Ustava SFRJ. Clanom 237 predvida se neospomo i neotudivo pravo i duznost da se stiti i brani teritorijalni integritet SFRJ. Clan 238, klauzula 1 glasi: "Niko nema pravo da prizna okupaciju zemlje iIi njenih del ova. Niko nema pravo da sprecava gradane Jugoslavije da se bore protiv neprijatelja koji je napao zemlju ... " U clanu 239, klauzula 12, govori se 0 pravima i duznostima ... repubIika, itd.

Ovlascenje MOS-a ukljucuje zadatke koji se ticu uprave, planiranja, i operativnih zadataka (clan 111 ZONO SR Srbije), kao sto su:

1) pracenje i vrsenje SONO i predlaganje potrebnih mera;

29) saradnja sa SSNO (Stabom Vrhovne komande) i relevantnim vojnim komandama u popuni redova oruzanih snaga i obezbedivanju drugih potreba narodne odbrane;

30) stalna mobiIizacija ljudstva i materijala i njihova raspodela prema potrebama oruzanih snaga iIi drugih potreba narodne odbrane.

3S- Ono priprema i predlaze mere pomoci u vodenju opstenarodnog otpora.

Sledece okolnosti su uticale na rad MOS-a u tom vremenskom periodu:

odluka koju je donelo Predsednistvo SFRJ kojom je proglasena neposredna ratna opasnost (3. oktobar 1991) i povecana borbena gotovost oruzanih snaga; u septembru 1991. godine Skupstina Srbije je odlucila da mobilise nekoliko opstina koje su se nalazile uz granicu sa susednim republikama i zemljama, da bi bila spremna za odbranu u slucaju da sukob pocne da se siri na teritoriju Srbije. Vec je bilo nap ada iz Hrvatske i granatirane su opstine Sid, Apatin, Sombor i Bac, Takode je bilo napada od strane diverzantskih jedinica, ukljucujuci artiljerijske napade, a jedan hrvatski oklopni transporter stigao je sve do Sombora;

u septembru 1991. godine Skupstina Srbije je odlucila da do kraja te godine MOS treba da napravi nacrt predloga za novi ZONO koji ce biti uskladen sa Ustavom Republike Srbije koji je usvojen 1990. godine;

.o.

/,~ "

1(/·"

Para: /parafrrarto/ <17

( ostali prisuriIi) ,

Potpis: /potpisano/ (svedok)

Djordjevic Milosav/021 6-2840-021 6-2865.docIMF Strana II od 26

03038422

Prevod

stupio je na snagu Zakon 0 izmenama i dopunama Zakona 0 sluzenju obaveznog vojnog roka - tim zakonom su zadaci regrutovanja za vojnu sluzbu i mobilizaciju u nadleznosti republickih odseka za narodnu odbranu eliminisani i preneseni na VTO. Jos uvek traje proces prenosa arhive, preuzimanje osoblja od MOS-a i odseka za narodnu odbranu DPZ i uklapanje istog u VTO;

Vlada Republike Srbije je izdala naredbu 0 upisu dobrovoljaca u TO 23. avgusta 1991, a SSNO je izdao smemice za prijem dobrovoljaca u oruzane snage;

Vlada Republike Srbije je takode usvojila pravilnik 0 unutrasnjoj strukturi MOS-a;

Sab Vhovne komande (SSNO) zaduzio je MOS da nastavi blisku saradnju sa VTO i da mu pomaze u njegovim zadacima koji se odnose na obavezno sluzenje vojnog roka i regrutovanja dobrovoljaca. To je naredeno da se ocuva kontinuitet ovih zadataka dok VTO ne bude sasvim sposoban za izvrsavanje ovih zadataka u skladu sa novim Zakonom 0 izmenama i dopunama Zakona 0 obaveznom sluzenju vojnog roka (SFRJ).

Pored toga, na rad MOS-a su uticali i drugi dogadaji u Srbiji i okolnim podrucjima, kao sto su:

dolazak izbeglica iz Hrvatske, medu kojima su bila penzionisana vojna lica, mladici u starosnom dobu kad treba da zapocnu obavezno sluzenje vojnog roka, rezervni sastav koji je ostao bez ratnog rasporeda kad su njihove jedinice oruzanih snaga rasformirane u Hrvatskoj;

ranjenici i porodice poginulih i obaveza da se obezbedi pomoc ranjenicima ili porodicama poginulih;

teski uslovi zivota pripadnika JNA koji su ostali u nekim kasamama, progon i nehumano postupanje prema njihovim porodicama u mestima gde su bili nastanjeni u Hrvatskoj;

neodazivanje regruta da se jave na poziv za sluzenje vojnog roka i njihov masovni odlazak iz zemlje;

dezertiranje profesionalnih vojnika i regruta iz JNA iTO, i pritisci i zahtevi majki da se vrate njihova "deca" (regruti). Majke su isle i u Hrvatsku da se uvere da su im deca jos uvek ziva:

dezertiranje nekih jedinica i odbijanje da pomognu opkoljenim i ugrozenim jedinicama JNA u Hrvatskoj. Na recima su svi bili za ocuvanje Jugoslavije; navika gradana da se obracaju odsecima za narodnu odbranu u okviru DPZ i MOS-a za sva pitanja u vezi s njihovim rodacima u JNA, iako su zadaci regrutovanja i mobilizacije bili preneseni na VTO;

spontano organizovanje paravojnih jedinica od strane nekih politickih stranaka, koje su odbijale da se stave pod komandu JNA i TO kao zakonski regrutovani dobrovoljci i koje su se ukljucivale u "vikend borbe", politicki pritisci nekih stranaka (SPO, SRS, SNO) da se formira "Srpska vojska" umesto JNA iTO, i skupovi koje je odrzavao Vuk Draskovic gde se hvalio da bi odmah mogao da skupi 150.000 ljudi u "Srpsku gardu", dokje prema knjizi Pora: i koreni poraza od A. Jovanovica, u Lici ukupno bilo 200 gardista tokom leta 1991. godine. Oni su raspali do jeseni iste godine;

prijavljivanje dobrovoljaca lokalnim odsecima za narodnu odbranu u okviru DPZ i VTO za regrutovanje u JNA, i vojnika i oficira, i onih koji sui bili.

!

penzionisani.

Potpis: ipotpisanoi (svedok)

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865.docIMF Strana 12 od 26

03038423

Prevod

31- MOS je dao uputstva da sve dobrovoljce treba upucivati odsecima VTO i odsecima za narodnu odbranu drustvenopolitickih zajednica nizeg nivoa. Oni bi sprovodili propisane postupke testiranja, lekarskog pre gleda, upisa u evidenciju, opremanja i slanja dobrovoljaca u regularne oruzane snage. U vezi s tim, Vlada Srbije je izdala naredbu 0 regrutovanju dobrovoljaca u TO, dok je SSNO izdao smernice za prijem dobrovoljaca u oruzane snage, u kojima je predvideno da je potrebno da dobrovoljac potpise pismenu izjavu.

'3.8 Prema Saveznom zakonu 0 odbrani, clan 273, klauzule 3 i 4, MOS je zasnivao svoje odnose sa TO SAOK na principima medusobne saradnje, podnosenju izvestaja i donosenju odluka, prikupljanju informacija, dostavljanju podataka koji se ticu narodne odbrane drugim ministarstvima, Stabu Vrhovne komande (SSNO), komandama JNA i republickom stabu TO (RSTO). MOS je imao posebne odnose sa novoformiranim odsecima u okviru Vlade, kao sto su Ministarstvo za veze sa Srbima izvan Srbije i Komesarijat za izbeglice.

~~ U pogledu odbrambenih zadataka, MOS je saradivao i razmenjivao informacije sa MUP-om Srbije, republickim stabom TO, i drugim relevantnim odsecima u okviru Generalstaba i SSNO-a.

ito MOS nije imao nikakvu komandnu ulogu u odnosu na TO SAOK, a kamoli pravo da odlucuje 0 koriscenju jedinica TO SAOK, ali se od njega ocekivalo da pruza pomoc u okviru svojih mogucnosti, dok su zahtevi za materijalnu pomoc od staba TO SAOK ili Vlade SAOK prosledivani drugim organima, kao sto su SSNO, Generalstab, razne komande JNA ili RSTO.

lrl Ne znam ko je dolazio ministru odbrane niti zbog cega su dolazili. Znam da je nekoliko puta primio predstavnike vlada SAO (Babica, Hadzica i Dzakulu) i da su razgovarali 0 dolasku mirovnih snaga UN u srpske autonomne oblasti. Ja sam bio prisutan na tim sastancima. Jednom sam sreo Zeljka Raznatovica Arkana koji je bio u pratnji predstavnika Vlade SAO zapadne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema IBSZS/ (Hadzica). Takode sam sreo "kapetana" Dragana Vasiljkovica, ali nisam bio prisutan na njegovom sastanku sa mini strom, i ne znam 0 cemu su razgovarali. Cuo sam da je "kapetan" Dragan ponudio svoje us luge za obuku dobrovoljaca, ali nije uspeo da to sprovede u delo.

~2- Moj koordinacioni tim se nalazio u drugom delu grada. Medutim, prilikom kratkih periodicnih sastanaka, kad sam podnosio izvestaje ministru ili dobijao uputstva, primetio sam da gotovo nikad nije bio slobodan zbog navale pomocnika za razne poslove i specijalizovane oblasti. To mu je ogranicavalo vreme za funkcionalne aktivnosti. Stoga sam imao malo prilike za bilo kakvumedusobnu komunikaciju, a kad bismo se sastali, to bi bilo ili veoma rano ujutru kad je bilo malo ljudi u kancelariji, ili veoma kasno uvece,

3. Veze izmedu Koordinacione grupe MOS-a i TO SAOK

V3 Krajem oktobra Personalna uprava SSNO-a i Uprava za mobilizaciju Generalstaba uputili su jednu grupu penzionisanih i oficira koji su trebali da idu u penziju da popune upraznjena mesta u MOS-u. Ministarstvo je rasporedilo neke svoje oficire u novoformirane jedinice VTO koje su bile odgovome za regrutaciju i mobilizaciju. Grupa je radila kao tim i prikupljala informacije 0 situacijii u TO SAOK. Ona je pripremala informacije za MOS, SSNO i Generalstab. Dobijala je

zahteve od Staba TO SAOK za oficire koji su im potrebni i te zahtev~ //.. ~ i'; / r J \

Para: /parafItahol ',

(ostali pri~utni)',<

Potpis: /potpisano/ (svedok)

Djordjevic Milosav/0216-~840-0216-2865.docIMF Strana 13 od 26

03038424

Prevod

prosledivala, preko MOS-a, Personalnoj upravi SSNO-a. Takode je delovala kao posrednik izmedu Staba TO SAOK i logistickog sektora SSNO-a i odseka komande Prve armijske oblasti kod izdavanja potrebnih sredstava i materijala.

~4 Koordinaciona grupa nije bila ovlascena da komanduje operacijama niti da odlucuje 0 ratnom rasporedu jedinica TO SAOK. Mi cak nismo mogIi ni da dajemo uputstva niti predloge u vezi s tim pitanjima. To je bilo u nadleznosti Staba TO, komandi za operacije JNA. Kad god bi se prekinule veze izmedu JNA i

it s-TO, TO bi delovala u dogovoru sa organima SAOK i Staba 2:9.\ Nemam na 4 s;raspolaganju nikakvu dokumentaciju gde smo evidentirali situacijii 1 zahteve koje

je podnosila TO SAOK, koje smo preko MOS-a prosledivali do SSNO-a, Generalstaba i Komande Prve armijske oblasti. Nije se lako setiti svih detalja, medutim, mogu navesti neka pitanja kojima se bavila Koordinaciona grupa:

- pomoc Stabu TO SAOK da obezbedi oficire za operativnu zonu brigada Staba TO iTO, kao i za regionalni Staba TO. Mi smo te zahteve ispisivali na zvanicnom formularu i prosledivali ih SSNO-u. Personalna uprava bi pronasla odgovarajuce resenje za njihove potrebe. Mi bismo onda obavestiIi Stab TO SAOK 0 ishodu. Ponekad bi Stab TO, a u nekoIiko slucajeva i predsednik SAOK, insistirao na tome da neki oficiri ne budu rasporedeni u Knin. Obicno su zeleli da tamo dolaze sarno oficiri koji su rodeni na tim podrucjima i, kad god je bilo moguce, mi smo sve cinili da zadovoljimo njihove zelje;

prijem izbegIica iz SAOK koje bi se obratile MOS-u za pornoc, Mi smo trazili pomoc za te ljude preko raznih drzavnih iIi vojnih organa. One koji nisu imaIi nikakvu imovinu, a trazili su pomoc, slali smo Ministarstvu za veze sa Srbima u iseljenistvu i Udruzenju iseljenika;

pomoc Stabu TO SAOK u uspostavljanju strukture njihovih brigada TO i vecih jedinica i stab ova za operativne zone, na sledeci nacin: Stab TO bi nas obavestio koja im je struktura potrebna, nakon cega bi se oficir Koordinacione grupe konsultovao sa Upravom za organizaciju oruzanih snaga u okviru Generalstaba. Onda bi taj oficir poslao informacije koje je dobio Stabu TO SAOK po kuriru, iii redovnom vojnom postom. Mi se nismo mesali u namere Staba TO u pogledu broja iii vrste jedinica iIi stabova TO, niti u pogledu njihove zelje da formiraju iii reorganizuju postojece rejonske jedinice TO. Stabne rejonske jedinice su jedinice nizeg ranga, dok se vece jedinice formiraju grupisanjem nekoliko ceta u bataijon iIi odred TO, iIi nekoIiko bataljona u brigadu TO;

regrutacija dobrovoljaca vrsena je preko VTO i odseka za narodnu odbranu u opstinama i nije bila u nadleznosti Koordinacione grupe. Mi nismobiIi zaduzeni da saljemo te dobrovoljlce u jedinice TO. Dva puta jesmo primiIi "organizatore" koji su slaIi "dobrovoljce" u Krajinu. Jedan nije uspeo da objasni 0 kakvoj se grupi radi i gde ih saljePitali smo u koju bi jedinicu TO iii JNA zeleo da ide, a on je odgovorio "oni znaju dovoIjno dobro". Rekao sam mu da se vrati odakle je dosao i da mi ne zelimo da imamo posla sa neregularnim "soIistima". Secam se da se predstavio kao partizan koji je od pocetka ucestvovao u Drugom svetskom ratu. Drugi zahtev je dosao od pripadnika novoformirane komunisticke partije koja se zvala Savez komunista - Pokret za Jugosiaviju. Pomenuo je da ima "mnogo" oruzja, aIi da nema Ijudi i da njegova stranka i neki "partizani iz Drugog svetskog rata" zele da formiraju jedinice koje ce se zvati Savez komunista - Nacionalni front (SI<.-

:? p~~~:~~: ~1~~~~~~~;~~ mu rekao da vidi sa Stabom TO SAO~ d~,~" >@

) ... " " _''''-

I" " ','

Para: )p~;~~~ano; //1 (ostali prisutni)'

Potpis: /potpisano/ (svedok)

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865.docIMF Strana 14 od 26

03038425

Prevod

zahtevi Staba TO SAOK za materijalnom pomoci u vidu: obuce, odece, licne vojne opreme, terenskih vozila, zdravstvene zastite i drugih artikala. Mi bismo te zahteve prosledivali pozadinskim (logistickim) sluzbama SSNO-a i Prvoj armijskoj oblasti;

slali smo kamione zimske odece i obuce iz fabrike u Rumi u Knin posredstvom donatora i sindikata;

Koordinaciona grupa je pokrenula pitanje licnih dohodaka vojnika i oficira TO SAOK, jer par meseci nisu primili platu. Plata nije mogla biti isplacena posto je privreda SAOK-a bila u raspadu i nije postojao nikakv sistem za isplatu licnih dohodaka. Mi smo resili taj problem zajedno sa Upravom za finansiranje u budzet SSNO-a i Ministarstvom finansija Srbije. Taj sporazum nije stupio na snagu dok sam bio u Koordinacionoj grupi MOS-a, ali je primenjen krajem decembra 1991. godine;

priprema Staba TO SAOK za dolazak Medunarodne misije UN za nadgledanje prekida vatre i primirja izmedu TO SAOK i ZNG.

It b Koordinaciona grupa MOS-a se rukovodila nadom da ce njen rad i rad odseka narodne odbrane, SSNO-a, Generalstaba doprineti sprecavanju daljeg krvoprolica i dovesti do mimog i zakonitog resenja jugoslovenske krize. Sve smo radili u skladu sa zakonom i raznim ustavnim obavezama.

4. Ustavne promene u Srbiji i kako je pitanje rukovodenja i komandovanja (RiK) reseno Zakonom 0 opstenarodnoj odbrani (ZONO)

4-:r Ustav Republike Srbije (28. septembar 1990, Sluzbeni glasnik Republike Srbije br. 1/90)

IV Prava i obaveze Republike Srbije Clan 72 regulise:

1. suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije i njen medunarodni polozaj i odnose sa drugim drzavama i medjunarodnim organizacijama;

3. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih gradjana; mere za slucaj vanrednog stanja;

12. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.

~8 Republika Srbija odrzava veze sa Srbima koji zive izvan Republike Srbije, radi ocuvanja njihove nacionalne i kultumo-istorijske samosvojnosti.

II Q Y Republicki organi 1.J Clan 73

so Narodna skupstina:

4. utvrduje predlog odluke 0 promeni granice Republike Srbije; 6. odlucuje 0 ratu i miru;

10. bira i razresava: ministre u Vladi;

S'I U slucaju vanrednog stanja bilo gde na teritoriji Republike Srbije nema potrebe za formalnim sazivanjem Narodne skupstine.

SZ_Clan 83

Predsednik Republike

Potpis: Ipotpisanol (svedok)

I /

I \" ,:' Para: Ip~ra~Ir~n~7: t' ") (ostali pnSl~l1) . <~.

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-286S.docIMF Strana IS od 26

03038426

Prevod

5. rukovodi oruzanim snagama u miru i ratu i narodnim otporom u ratu; nareduje opstu i delimicnu mobilizaciju; organizuje pripreme za odbranu u skladu sa zakonom;

6. kad Narodna skupstina nije u mogucnosti da se sastane, po pribavljenom misljenju predsednika Vlade, utvrduje postojanje neposredne ratne opasnosti ili proglasava ratno stanje;

7. po svojoj inicijativi ili na predlog Vlade, za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti, donosi akte 0 pitanjima iz nadleznosti Narodne skupstine, s tim sto je duzan da ih podnese na potvrdu Narodnoj skupstini cim ona bude u mogucnosti da se sastane. Aktima donetim za vreme ratnog stanja mogu se ograniciti pojedine slobode i prava coveka i gradjanina i izmeniti organizacija, sastav i ovlascenja Vlade i ministarstava, sudova i javnih tuzilastava;

8. na predlog Vlade, kada su na delu teritorije Republike Srbije ugrozeni bezbednost Republike Srbije, slobode i prava coveka i gradanina ili rad drzavnih organa, proglasava vanredno stanje i donosi akte za preduzimanje mera koje takve okolnosti iziskuju, u skladu s Ustavom i zakonom;

53 VIII Odnos prema Ustavu SFRJ Clan 135

Prava i duznosti koje Republika Srbija, koja je u sastavu Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije, ima po ovom Ustavu, a koji se prema saveznom Ustavu ostvaruju u Federaciji, ostvarivace se u skladu sa saveznim Ustavom.

54 Kad se aktima organa Federacije ili aktima organa drugih republika, protivno pravima i duznostima koje ona ima po Ustavu Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije, narusava ravnopravnost Republike Srbije ili se na drugi nacin ugrozavaju njeni interesi, a pri tome nije obezbedena kompenzacija, republicki organi donose akte radi zastite interesa Republike Srbije.

Ustavni zakon

ss:

Za sprovodenje Ustava Republike Srbije

Clan 21

U roku od sest meseci od formiranja Narodne skupstine sledece ce biti usaglaseno sa Ustavom:

1. Zakon 0 opstenarodnoj odbrani (Sluzbeni glasnik Socijalisticke Republike Srbije br. 43/89 i 53/89). Prvi rok za to bio je 28. mart 1991. godine.

U sta vni zakon

Po izmeni Ustavnog zakona radi sprovodenja Ustava Republike Srbije Clan 1

U Ustavnom zakonu za sprovodenje Ustava Republike Srbije (Sluzbeni glasnik Republike Srbije br. 1/90 i 18/91) menja se prva recenica c1. 21, kl. 1:

... bice uskladen sa Ustavom do 31. jula 1991. godine. Ovo je drugi put da se rok odlaze.

Usaglasavanje Zakona 0 odbrani Srbije sa novim Ustavom odlagano je jos dva puta. Krajnji rokovi su bili 31. decembar 1991. i 31. decembar 1993. Medutim, to; jos uvek nije uradeno. Vazeci ZONO Srbije jos uvek je onaj koji je usvojen 26.1 juna 1984. godine (Sluzbeni glasnik Socijalisticke Republike Srbije br. 25/84) ii

savezni ZONO SFRJ od 13. aprila 1982, i Ustav SFRJ od 1974. godine. i /<@,

I ,/. \ '<.

Para: /parafJa~()/ll.\ (ostali prisutni) "">

! '-. /

Potpis: /potpisano/ (svedok)

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865,doc/MF Strana 16 od 26

03038427

Prevod

bb Clan 12

TO u Socijalistickoj Republici Srbiji, koja predstavlja deo narodne odbrane, ideo oruzanih snaga SFRJ ... bice organizovana i spremna da se nezavisno iii u koordinaciji sa JNA suprostavi neprijatelju.

Djordjevic Milosav/0216-2S40-0216-2S65.doc/MF Strana 17 od 26

Potpis: /potpisano/ (svedok)

03038428

Prevod

sr Clan 139

TO u Socijalistickoj Republici Srbiji, kao deo oruzanih snaga SFRJ, brani slobodu, nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i drustveni poredak SFRJ i Socijalisticke Republike Srbije kao sto je predvideno Ustavom.

Komandovanje TO

53 Clan 152

Komandiri TO za svoj rad, borbenu gotovost, i komandovanje TO odgovaraju skupstinama DPZ, odnosno Predsednistvu Republike Srbije, sto predstavlja takozvanu horizontalnu odgovomost.

Clan 112 Savezni zakon 0 opstenarodnoj odbrani (SFRJ)

Komandovanje oruzanim snagama zasniva se na principima jedinstvene komande kad se radi 0 koriscenju snaga i sredstava. Sarno jedan komandant jedinice odgovoran je za akcije te jedinice. On ima obavezu da izvrsava odluke, naredbe i komande pretpostavljenog oficira.

bO

Clan 113 Savezni zakon 0 opstenarodnoj odbrani (SFRJ)

Komandiri TO i oficiri jedinica i organa JNA i TO svojim pretpostavljenim oficirima odgovaraju za svoj rad, borbenu gotovost, koriscenje jedinica i organa i za rukovodenje i komandovanje (RiK) svojim podredenima, u skladu sa sistemom rukovodenja i komandovanja (RiK) u Oruzanim snagama. To je takozvana vertikalna odgovomost. Isto tako, komandiri TO u socijalistickim republikama i autonomnim pokrajinama odgovomi su Predsednistvu SFRJ (Vrhovnoj komandi oruzanih snaga).

61

Clan 114 Savezni zakon 0 opstenarodnoj odbrani (SFRJ)

Komandiri TO su takode odgovorni organu koji komanduje opstenarodnim otporom na doticnoj teritoriji. Komandiri su odgovomi za svoj rad, borbenu gotovost, rukovodenje i komandovanje (RiK) TO-om na privremeno okupiranoj teritoriji.

(0"2.. Clan 116 Savezni zakon 0 opstenarodnoj odbrani (SFRJ)

Jedinice i organi JNA, kao i jedinice i organi TO koje ucestvuju u izvrsavanju zajednickog borbenog zadatka, bice podredeni oficiru koji komanduje tim zadatkom.

'3 Clan 108 Savezni zakon 0 opstenarodnoj odbrani (SFRJ)

Predsednistvo SFRJ moze da prenese na SSNO neke zadatke rukovodenja i komandovanja oruzanim snagama. Shodno tome, SSNO moze izdavati pravila, naredbe, smemice i druge akte.

b~ Clan 110 Savezni zakon 0 opstenarodnoj odbrani (SFRJ)

SSNO ce vrsiti rukovodenje i komandovanje oruzanim snagama u skladu sa ovlascenjima koja mu je prenelo Predsednistvo SFRJ. To je u skladu sa odredbama Ustava SFRJ i saveznog zakona.

Potpis: /potpisano/ (svedok)

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865.doc/MF Strana 18 od 26

03038429

Prevod

G S Clan 97 Savezni zakon 0 opstenarodnoj odbrani (SFRJ)

Predsednistvo SFRJ moze, izdavanjem naredbe, uspostaviti jedinstvene komande za jedinice i organe JNA i TO u nekim podrucjima.

66 Clan 118 Savezni zakon 0 opstenarodnoj odbrani (popunjavanje upraznjenih mesta u oruzanim snagama)

Jedinice, organi i stabovi oruzanih snaga (JNA iTO) popunjavaju se ljudstvom iz stajace armije i rezervnih jedinica oruzanih snaga. Materijalna sredstva se obezbeduju iz vojnih zaliha i inventara nekih firmi i fabrika koje su obavezne da snabdevaju vojsku u izvesnim situacijama.

~ 1-- Clan 119 Savezni zakon 0 opstenarodnoj odbrani (SFRJ)

Dobrovoljci mogu da popunjavaju upraznjena mesta u oruzanim snagama u vreme rata, u slucaju neposredne ratne opasnosti ili drugog slicnog vanrednog stanja.

~8 Pod izrazom dobrovoljac u ovom clanu podrazumevaju se ona lica koja nemaju nikakvu vojnu obavezu, vee su primljena u oruzane snage na licni zahtev. Lica iz ovog clana imaju ista prava i obaveze kao i vojni obveznici.

G5 Clan 120 Savezni zakon 0 opstenarodnoj odbrani

U skladu sa planovima razvoja oruzanih snaga i odlukama koje je izdalo Predsednistvo SFRJ, SSNO ce:

4) koordinirati popunjavanje oruzanih snaga (JNA iTO).

710 Ustavne odredbe koje se odnose na rukovodenje i komandovanje su u suprotnosti.

Prema Ustavu SR Srbije iz 1974, oruzanih snaga SFRJ ukljucuju TO Srbije kojom komanduje Predsednistvo Srbije. Predsednistvo, medutim, ne odlucuje 0 razmestanju oruzanih snaga, osim na privremeno okupiranim teritorijama. Prema Ustavu Srbije iz 1990. godine (koji je sada na snazi) predsednik Srbije komanduje oruzanim snagama u ratu i miru, ali ovim Ustavom se ne utvrduju osnove za formiranje oruzanih snaga Srbije.

5. Promene zadataka koji se ticu sluzenja vojnog roka: Republicki sekretarijat za narodnu odbranu - JNA -MOS - JNA.

T I Zadatak regrutovanja i popunjavanja redova u JNA bio je u nadleznosti VTO od 1988. do 1991. Ondaje presao u nadleznost odseka za narodnu odbranu DPZ koji su se sastojali od opstinskih, regionalnih, pokrajinskih i republickih sekretarijata narodne odbrane. Ti zadaci su opet presli u nadleznost VTO u avgustu 1991. godine.

Dana 18. februara 2002. nastavili smo nas razgovor i razgovarali 0 sledecim pitanjima:

Ministarstvo odbrane Srbije

tZ, U principu, odnos izmedu Misnistarstva odbrane Srbije (MOS) i Saveznog sekretarijata odbrane (SSNO) zasnivao se na obostranoj saradnji. MOS Srbije je .'. bio pod kontrolom Vlade Srbije, a SSNO pod kontrolom Vlade SFRJ. Pored toga MOS je odrzavao veze sa predsednikom Srbije na njegov poziv, dok je SSNQ imao nedeljne sastanke sa Predsednistvom SFRJ. To je bio princip. I

I //~-~

i //,r",/

Para: /pararrrii'~o/ .6 (ostali prifutrli~:',~f

'.

Potpis: /potpisano/ (svedok)

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865,docIMF Strana 19 od 26

03038430

Prevod

l.:s Predsednistvo SFRJ bilo je vrhovni komandant i davalo je naredbe JNA preko SSNO-a. Sve oruzane snage zemlje bile su pod SSNO-om koji je bio pod kontrolom Predsednistva SFRJ.

-=1 '1 U slucaju rata, vanrednog stanja iIi povecanja borbene gotovosti, SSNO i nacelnik Generalstaba bi formiraIi Stab Vrhovne komande i taj organ bi komandovao oruzanim snagama zemlje.

~DO je bila direktno podredena republikarna. Na nizim nivoima, kao sto su zona, region iii opstina, ona je podredena lokalnim predsednicima opstina, Treba imati na umu da, iako je TO bila podredena predsednicima republika, oni nisu donosiIi direktne odluke u pogledu razmestaja TO. Komandir TO bi bio zaduzen za to, a on je bio podreden Stabu Vrhovne komande (SSNO i Generalstab),

"":f b Ako je neki region okupiran, predsednik opstine bi preuzeo komandu nad lokalnom TO i bio bi odgovoran svojim pretpostavljenima, predsedniku regiona iii oblasti.

-=Ff Ja ne znam kakav je odnos postojao izmedu MOS-a i Vlade Srbije. Nikad se nisarn sastao sa premijerom Zelenovicem.

1-8 Ja misIim da Slobodan Milosevic nije bio posebno zainteresovan za MOS. On je vise radio sa SSNO-om. U periodu kad sam ja bio u Ministarstvu odbrane, od kraja oktobra do 24. decembra 1991, verujem da se ministar odbrane Srbije, Tomislav Simovic, sastao sa Milosevicem sarno tri puta. Ja licno mislim da se Milosevic daleko vise oslanjao na Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije nego na MOS. Po nekim pitanjima on se cak nije slagao sa SSNO-om.

"1S Sto se tice najblizih Simovicevih saradnika, secam se generala Brane Kuzmanovica, pukovnika Mladena Kovacevica i jednog civila koji se zvao Hristoljub Cekic.

80 Dobrila Gajic-GIisic bila je sef Simovicevog kabineta, i obavljala je uobicajene poslove koje podrazumeva ta funkcija. Znarn da je napisala jednu knjigu 0 MOS-u i ja sam procitao neke odlomke iz nje. Neke informacije koje ona pominje u toj knjizi nisu tacne, posto se oslanjala na informacije koje su joj davali Iideri nekih stranaka. Na primer, broj dobrovoljaca bio je u stvarnosti znatno manji nego sto je ona navela u svojoj knjizi.

~ ITakode je pomenula Zakon 0 oruzanim snagarna Srbije. Dok sam ja bio tamo, nikad nisam CUO za takav zakon, medutim, postojao je Zakon 0 opstenarodnoj odbrani Srbije. Prvi put sam CUO za njega kad sam procitao knjigu.

Potpis: /potpisano/ (svedok)

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865.docIMF Strana 20 od 26

03038431

Prevod

Ministar Tomislav Simovic

8Z. Povremeno sarn se sastajao sa ministrom Simovicem. To je bilo jedanput, dvaput ili tri puta nedeljno. Ja sam mu podnosio izvestaj sta smo mi u Koordinacionoj grupi culi sa terena iz Krajine i 0 potrebarna lokalne TO.

03 Mi smo dobijali informacije od Staba TO i informisali mimstra Simovica 0 incidentima i zlocinima koji su se dogadali na podrucjima Hrvatske koja su drzale srpske snage. Medutim, nikad nismo dobijali jasne informacije 0 tim incidentima niti da li je neka posebna jedinica ucestvovala u njima. Dobijali smo sarno nejasne informacije 0 zlocinima, Bilo je takode informacija 0 ilegalnim aktivnostima nekih srpskih paravojnih dobrovoljackih grupa. Te grupe bi napale neko selo naseljeno Hrvatima i Srbima, misleci da su to sarno Hrvati. Oni bi proterali sve stanovnike sela, opljackali selo i zapalili knee. Bilo bi ubijenih seljana, ali mi smo uvek dobijali informacije naknadno i nije bilo jasno zbog cega i gde u srpskim autonomnim oblastima se to dogodilo. To je bio glavni razlog zasto smo bili protiv tih jedinica. Ja verujem da je ministar Simovic prosledivao te informacije Vladi i SSNO-u. Ministar nije imao nikakvu nadleznost da kaznjava takve grupe, ali bi pretio pokretanjem sudskog postupka da bi sprecio takve grupe i njihove akcije. On se obracao Babicu i komandirima TO da zaustave te grupe i zlocine koje su oni cinili. Ta dela su se dogadala uglavnom u avgustu i septembru 1991, dok ih je kasnije bilo u mnogo manjem obimu.

&1 Nikad nismo dobili neki izvestaj koji se odnosio na incidente u koje je bila umesana TO SAO Krajine, SAO Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.

rlS'Ne znam kakav je odnos postojao izmedu Slobodana Milosevica i ministra Simovica, Mislim da bi ga Milosevic duze zadrzao na tom polozaju da ga je cenio.

Kad sam bio u MOS-u mnogo ljudi je dolazilo kod ministra Simovica. Secam se da sam jedanput u MOS-u sreo kapetana Dragana, kao i Gorana Hadzica, koji su dosli da se sastanu sa Simovicem,

Koordinaciona grupa

Koordinaciona grupa Ministarstva odbrane Srbije formirana je oko 20. oktobra 1991. Naredbu za njeno formiranje izdao je SSNO, posto je Personalna uprava SSNO-a bila zaduzena za imenovanje oficira koji je trebalo da se zaposle u republickoj upravi.

Ustvari, Koordinaciona grupa je bila jedinstvena grupa. Iako se razmisljalo 0 njenoj podeli prema oblastima (Slavojina, Baranja, itd.), do toga nikad nije doslo. Ona je ostala ad hoc grupa. Ja sam bio zaduzen da informisem ministra Simovica o radu Grupe, medutim, u nekim prilikama kontaktirao bi nas general Brana Kuzmanovic, u ime ministra.

8~ Koordinaciona grupa je prikupljala informacije koje su se odnosile na rad teritorijialnih odbrana u srpskim autonomnim oblastima, tako da smo mi bili u kontaktu sa lokalnim stabovima teritorijalne odbrane.

&> Koordinaciona grupa je bila organ koji je posredovao izmedu SSNO-a i lokalne TO u srpskim autonomnim oblastima u Hrvatskoj. Medutim, uopste govoreci, nismo imali direktnu komunikaciju sa SSNO-om, vee je sve islo preko MOS-a. Mi bismo dobijali zahteve od TO SAO i prosledivali informacije SSNO-u. SSN~ /:,ef;"

Potpis: /potpisano/ Para: /paraftrano/'" \",

(svedok) (ostali prihrltq0>: \

J ",";': .. ','.

I

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865.doc/MF Strana 21 od 26

03038432

Prevod

i Generalstab bi onda odlucili koju ce pomoc dati. Nisu ispunjavani svi zahtevi za pomoc posto su neki bili sasvim nerealni.

TO u srpskim autonomnim oblastima (SAO)

3\ U leto 1991. godine Hrvati su preuzeli celokupnu arhivu TO i formirali svoj Zbor narodne garde (ZNG). Srbi u Hrvatskoj su formirali svoje lokalne jedinice TO u oblastima gde su bili u vecini, Srpska TO je dobila oruzje iz zaliha TO, au nekim slucajevima te novoformirane srpske TO dobile su oruzje od JNA.

~2 Sto se tice SAO Krajine, secam se da je SSNO naimenovao penzionisanog generala Iliju Dujica za komandanta TO Krajine.

~~Sve do septembra 1991. godine jedinice TO su delovale u saradnji sa lokalnim vlastima i jedinicama JNA koje su bile na terenu. Kasnije je SSNO naredio da sve jedinice TO u zonama odgovomosti korpusa JNA budu podredene tom korpusu. Izvan te zone jedinice TO su bile podredene Stabu TO.

Sv Vece jedinice TO, kao sto su brigade (oko 1.500 ljudi) bile su pod komandom korpusa JNA ili komandnog staba operativnih zona TO, dok su manje jedinice TO, kao sto su odredi i cete, bile pod komandom Staba TO.

Sno SAO Krajina je dostigao velicinu od oko 30.000 ljudi. Taj broj je dostignut krajem oktobra 1991. godine. Ovaj podatakje zasnovan na njihovim procenama.

~ Stab TO SAO Krajina formiranje u septembru 1991. godine. Pre formiranja Staba TO, jedinice TO su bile podredene lokalnom stabu TO. Komandant TO Krajine bio je general Dujic kojeg je naimenovao SSNO. Mislim da je komandante svih zona TO imenovao SSNO. To je vazilo za sve srpske autonomne oblasti u to vreme.

~1- SSNO nije imao direktnu komandu nad jedinicama TO SAO. Njima su komandovali komandanti korpusa JNA ili komandanti vojnih oblasti. To nije znacilo da je komandant vojne oblasti davao naredbe jedinicama TO. Njihove operacije je planirao komandant vojne oblasti, ali direktnu komandu, u smislu izdavanja naredbi, vrsili su njegovi potcinjeni oficiri.

Pored materijalne pomoci, SSNO je obezbcdivao komandno osoblje za TO u srpskim autonomnim oblastima. Bili su to uglavnom oficiri JNA koji su rodeni na doticnom podrucju srpskih autonomnih oblasti i to se uglavnom radilo na dobrovoljnoj osnovi. Ali bilo je i pojedinacnih slucajeva gde je ljudima naredeno da idu u jedinice TO SAO. U glavnom bi se Personalna uprava SSNO-a prvo konsultovala s tim ljudima da vidi da li zele da se pridruze TO u podrucjima pod srpskom kontrolom.

Potpis: /potpisano/ (svedok)

Djordjevic Milosav/021 6-2840-021 6-2865.docIMF Strana 22 od 26

Prevod

preduzeca nisu imala nove a da isplacuju licne dohotke. Lokalna preduzeca organi vlasti u SAO Krajina trazili su da JNA isplacuje te licne dohotke.

It>\

Mi u Koordinaeionoj grupi pokrenuli smo to pitanje i zatrazili od Ministarstva odbrane Srbije, SSNO-a, Ministarstva finansija Srbije i Finansijske uprave SSNOa da ucine nesto u vezi s licnim dohoeima. Onda smo postigli sporazum 0 visini licnih dohodaka i oko toga da te licne dohotke isplacuje SDK. Taj sporazum jos nije bio primenjen dok sam ja bio u MOS-u.

\02

Dobrovoljci

Posle novembra 1991, dobrovoljei iz Srbije nisu vise samostalno delovali. Do ovoga je doslo zato sto je SSNO izdao smerniee za prijem dobrovoljaea koje su objavljene u vojnom sluzbenom listu. Pored toga, srpska vlada je donela naredbu vezanu za prijem dobrovoljaea. Zahvaljujuci tome, politickim strankama vise nije bilo dozvoljeno da formiraju sopstvene vojne jediniee, ali nisam sasvim siguran da je ta odluka sprovedena u potpunosti.

\0.3 Posle leta 1991. broj regruta JNA poceo je da opada. Slovenija i Hrvatska su prestale da salju regrute, a u Bosni i Makedoniji regruti su takode odbijali da idu u JNA. Takav je slucaj bio i sa rezervistima JNA u Srbiji, medutim, potreba za osobljem u JNA ostla je ista, a broj vojnika se smanjivao.

toC( Tada su neke politicke stranke u Srbiji pocele da kritikuju JNA. Pocele su da osnivaju svoje paravojne grupe i da ih salju u srpske oblasti u Hrvatskoj, gde su u pocetku rado primani od strane lokalne TO. Kasnije se to promenilo kad su poceli da pljackaju i ubijaju.

I o~ Sto se tice stava Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije (MUP), nisam siguran da li su oni naoruzavali paravojne jediniee. Medutim, jos sam manje siguran da im oni nisu obezbedivali oruzje. To zbog toga sto je Radovan Stojicic, zvani Badza, bio pripadnik TO u istocnoj Slavoniji i istovremeno pripadnik MUP-a Srbije. Badza se fotografisao sa Zeljkom Raznatovicem, zvanim Arkan, vodom paravojne grupe, koji je delavan u toj oblasti. Ministar unutrasnjih poslova, Zoran Sokolovic, nije mogao da to ne vidi, medutim, ja nemam nikakvih dokaza koji se odnose na veze MUP-a sa paravojnim grupama.

Radmilo Bogdanovic

I~ Radmilo Bogdanovic je prvo bio ucitelj, Kasnije je radio za MUP u Svetozarevu/Jagodini. Potom je bio zamenik nekolieini sekretara narodne odbrane, ukljucujuci i mene. Kad sam ja otisao iz republickog sekretarijata za narodnu odbranu 1988. godine, Radmilo Bogdanovic je postao ministar unutrasnjih poslova Srbije. Njegova duga karijera u Sekretarijatu za naredbu odbranu Srbije predstavljala je dragoeeno iskustvo za njega i on je veoma dobro poznavao Srbiju.

Zahvaljujuci tako dugom vremenu provedenom u Sekretarijatu za narodnu odbranu on je upoznao sve generale u Srbiji i uspostavio licne odnose s mnogima od njih. On je bio i licni prijatelj generala Petra Gracanina, saveznog ministra unutrasnjih poslova.

03038433

Potpis: /potpisano/ (svedok)

)

Para: /parafrrano/ (ostali prisumi)

\. __ " .• "~'_."._~-~. ",_,_ .,_ • r_

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-286S.docIMF Strana 23 od 26

03038434

Prevod

10& Bogdanovic je bio upoznat sa kadrovskim promenama u JNA u Srbiji cak i pre mene. On je sigurno znao ko ce biti penzionisan ili unapreden, ali ja ne znam od koga je dobijao te informacije.

\O~ Cak kadje u martu 1991. otisao sa mesta ministra unutrasnjih poslova, smatrali su ga mini strom unutrasnjih poslova u senci. To je bilo narocito zbog toga sto je Zoran Sokolovic, njegov naslednik, bio daleko manje sposoban za tu funkciju. Cinjenica je da su policajci u Srbiji ostajali blisko povezani sa MUP-om cak i posle svog penzionisanja/povlacenja.

Potpis: /potpisano/ (svedok)

i i

(iJ

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865.docIMF Strana 24 od 26

03038435

Prevod

POTVRDASVEDOKA

Glasno mi je procitana ova izjava, koja se sastoji od 26 strana, na srpskom jeziku i ona je tacna prema mom znanju i secanju. Izjavu sam dao dobrovoljno i svestan sam da se moze upotrebiti u sudskom postupku pred Medunarodnim sudom za krivicno gonjenje osoba odgovornih za teska krsenja medunarodnog prava pocinjena na teritoriji bivse Jugoslavije od 1991, kao i da mogu biti pozvan da javno svedocim pred Sudom.

Potpis: /potpisano/

Datum: 19.02.2002.

Potpis: Ipotpisano/ (svedok)

Djordjevic Milosav/021{i-2840-0216-2865.docIMF Strana 25 od 26

03038436

Prevod

POTVRDAPREVODIOCA

Ja, Vojislava Katie, prevodilac, potvrdujem sledece:

1) Odgovarajuce sam kvalifikovana i ovlascena od strane Sekretarijata Medunarodnog suda za krivicno gonjenje osoba odgovornih za teska krsenja medunarodnog prava pocinjena na teritoriji bivse Jugoslavije od 1991. da prevodim sa srpskog jezika na engleski jezik, kao i sa engleskog na srpski jezik.

2) General Milosav Dordevic mi je dao do znanja da govori i razume srpski jezik.

3) Gorenavedenu izjavu sam usmeno prevela sa engleskog na srpski jezik u prisustvu generala Milosava Dordevica koji je, po svemu sudeci, cuo i razumeo prevod ove izjave.

4) General Milosav Dordevic je potvrdio da su, po njegovom znanju i secanju, cinjenice i ostalo navedeno u ovoj izjavi istinite, onako kako sam ih prevela, sto je potvrdio svojerucnim potpisom na predvidenom mestu.

Datum: 19.02.2002.

Potpis: /potpisano/

Potpis: /potpisano/ (svedok)

Djordjevic Milosav/0216-2840-0216-2865.docIMF Strana 26 od 26

MEDUNARODNI SUD ZA KRIVICNO GONJENJE OSOBA ODGOVORNIH ZA TESKA KRSENJA MEDUNARODNOG PRA V A POCINJENA NA TERITORUU BIVSE JUGOSLA VUE OD 1991.

Procitao sam pasuse svoje izjave (odnosno pasuse 1, 22-25, 29-30,47-71) koji se ticu zahtjeva Tuzilastva i unio slijedece dodatke/izmjene:

U pasusu 1: 1990. sam postao Nacelnik Komandno-stabne skole i ostao na ovom polozaju do septembra 1991. godine. 8. april a 1991. podnio sam zahtjev za penziju. Ukazom Borislava Jovica od 6. Maja 1991. predvideno je da rni sluzba prestane 31. decembra 1991. Poslije sam trazio da se odlozi ukazom ukaz 0 mom penzionisanju zbog situacije na terenu, ali je taj zahtjev odbijen.

Pasus 22: Krnja treba da stoji u zagradi, jer to nije bio zvanican naziv.

Paus 24: SSNO (Savezni Sekretarijat za Narodnu Odbranu) je zahtjevalo od Predsjednistva SFRJ da Republika Srbija i Republika Cma Gora obezbjede materijalnu podrsku za Oruzane snage.

Pasus 25: 13. jula 1991. Jugoslavija i Evropska zajednica su potpisale memorandum na njihov prijasnji sporazum (Brionski sporazum) u Beogradu koji se odnosio na dolazak misije posmatraca Evropske zajednice u Hrvatsku.

Pasus 51: U slucaju proglasenja vanrednog stanja na delu teritorije Republike Srbije, Narodna Skupstina se sastaje bez formalnog sazivanja.

Pasus 55: Ustavni zakon da bi se primjenio Ustav Republike Srbije, je usvojen 28. septembra 1990.

Clan 21 Zakona 0 proglasenju Ustava od 28. septembra 1990 godine, odreduje

U roku od sest meseci nakon konstituisanja Narodne Skupstine Zakoni 0 Opstenarodnoj odbrani uskladice se s Ustavom (Sluzbeni Glasnik Socijalisticke Republike Srbije br. 43/89 i 53/89). Prvi rokje bio 28. mart 1991. A drugi rokje bio 31. jula 1991. Zakon je konacno usvojen 18. Jula. 1991. Zakon 0 Oruzanim snagama nije do net.

Pasus 61: Komandant TO je odgovoran organu vlasti koji rukovodi opstenarodnim otporom na privremeno zaposednutoj teritoriji. (Komentar: okupacija nije sluzbeno prihvacen naziv u Ustavu)

(Datum) 6. mart 2003 godine