Sie sind auf Seite 1von 26
Садржај Уводнареч Уводнареч 3 Предања

Садржај

Уводнареч Уводнареч

3

Предања Некапредањаонастанкубожанставаиз заједничкогсловенскогпантеона

4

Разговор МироЖиариславШвицки

7

Историја Богправде

12

Митологија Мит

14

Обичаји ДивинацијакодСловена

16

Животнашихпредака Старословенскинакит

18

Причеинспирисанедухомпредака Дошљакиња

21

Сроднерелигије Руне - тајнијезиккосмоса

22

Мабиногион - шифрованикелтски календар

24

Свитекстовиучасописусуауторскиине

предстваљајузваничанставчитавередакције.

Интернетадреса:

Контакт:

veles@starisloveni.com

Контакт : veles@starisloveni.com ,,Велес"
,,Велес" ИнтернетмагазинпосвећенСловенима Редакција Уредник:
,,Велес"
ИнтернетмагазинпосвећенСловенима
Редакција
Уредник: НиколаМилошевић
Лектор: Бранислава
Текстови: Бранислава, ВеснаКакашевски,
МаркоБрдар, Световид,
НиколаМилошевић
Прелом: НиколаМилошевић
Лого: НенадБеленцан, ДушанБожић
Позивамовасдасепридружитередакцији.
Попунитеследећипријавниформулар. Након
неколикоданаћемовасконтактирати.

Страна 2

Након неколикоданаћемовасконтактирати. Страна 2

УводнаречПоштованичитаоци , Предвамасеналазијошједан бројчасописаВелес .

Поштованичитаоци,

Предвамасеналазијошједан бројчасописаВелес. Од претходногбројапрошаоје малодужипериод, штоје последицазаузетостиредакције некимдругимактивностима, алинакрајусмоипакуспелида направимоиовајброј. Надам седаћевамсвимабити занимљиветеменовогброја. Наиме, дошлоједонеколико малихизмена. Једнаодизмена тичесетогадаодовогброја имаместаизанесловенске митологијеиупоредну митологијусасловенском. Наравно, часописипакостаје приСловенима, паћетако највећибројтекстоваиостатио Словенима.

Уовомбројумогусепрочитати текстовиоРунама, каоимало упореднесловенско-келтеске митологије. Другапромена односисенатодаћемо, почев одовогброја, иматиинеки интервјуучасопису. Тако, за првибројјеговориоМиро ЖиариславШвицки, словачки музичари, какосебеназива, ведомец. Натајтекстбиххтео даскренемпосебнупажњу, јер сумногестваривезанезастару словенскуверу, термин паганизам, каоиуопштена духовностчовекајакодобро објашњене. Штосеостатка тиче, филозофијачасописаје доследнаономечемујебилаи пре. Постојиједнаприча, можетепрочитатидетаље везанезасловенскинакит, као инекесачуванеи реконструисанемитовео настанкубожанстава. Такође, можетепрочитатииисторијат тренутнесрпскехимне, претходнохимнеКраљевине

, претходнохимнеКраљевине СХС . Уколикожелитеданамсе

СХС. Уколикожелитеданамсе придружитеинапишетенеки чланакзаследећиброј, идаље јеотворенпозивзасведа напишупорукуна veles@starisloveni.com.

Занимљивастваркојасе догодилапротеклихдана, ана којубиххтеодасеосврнем, јестепромоцијаСвевладау Београду. Одржанесудве вечерисаСвевладом, 2. и 9. априлауСтаројкапетанијиу Земуну. Домаћинвечерибиоје ДраганБоснић, уметниккојије уСтаројкапетанијиприказивао својерадове, инатајначин обележио 30 годинакреативног рада. Првооддвевечери почелојепредстављањем Свевладаипромоцијомкњиге ПадАрконеилисумрак словенскогпаганизма. Говорилосеопреводима данскиххроника, деловисуи цитирани, разноликим обичајимакојисузабележени наАркони, алииудругим крајевимасловенскихземаља, каоиосамомДанском освајањуРујана. Такође, аутор јебиоипосетилацРујанаи Арконе, пајебилоговораио његовимискуствимаи доживљајимасатогпутовања. Накрају, ДраганБоснићје причаоосвојимпутовањимаи искуствимауЛужичкојСрбији. Друговечејебиопредстављен словеначкидокументарнифилм остаромобичајукојије паралелноопстао, безпримања билокаквихслојева хришћанства. Обичајсезове осватина, арадисео спаљивању, углавномхрастовог пања, какобисеојачалосунце итимезавршилазима. Уводу филмдалајеАлександра Обровски, докјенаконфилма

Обровски , докјенаконфилма одређенехипотезеианализе

одређенехипотезеианализе далаАлександраБајић, аутор неколикокњигаословенскоји келтскојмитологији. Накрају обевечерибилојеместаиза питања, аДраганБоснићје сваковечезавршаваоса послуживањеммедењакаи сокаодвишње, накончегаби уследионеобавезанразговору пријатељскојатмосфери. Свеу свемубиојетоједанодретких догађајаовогкарактера, који свакаконијетребало пропустити.

Такојестиглоипролећена севернуземљинухемисферуи унашеземље. Поредприроде, будесејошнекествари. Тако сеикоднасјављајуновеидеје забудућирад, асамимтим доживеојеодређенепроменеи самовајчасопис. Наравно, то нијесве. Најављујусенови пројектиидогађањаочему ћете, наравно, битиобавештени какопрекосајта, такоипреко часописа, мадајесвеовоу почецима, паћетрајати одређеновремедоксенешто реализује. Наиме, буђењем природеприродноједасебуди ичовековадуша, којајезими малоутучена, пасетакочовеку јављајуиновеидеје. Након буђењачовекје најкреативнији. Могућеједа полакодолазивремедуховне слободеидаћесе, какоје Жиариславнајавио, пробудити Сунчанодуховноусловенским земљама.

НиколаМилошевић

Страна 3

ПредањаНекапредањаонастанкубожанставаиззаједничког

Предања Некапредањаонастанкубожанставаиззаједничког

Некапредањаонастанкубожанставаиззаједничког

словенскогпантеона

њенпотенцијалниназив, будућидаонанијениимала име. СтариСловенинису сматралидасенечемуштосе самопосебиподразумеватреба датииме, каоштојетобио случајисаосталимаријевским народима. Такође, религију нашихпредака, изсадашње перспективе, можемосматрати икаомногобожачку, алиикао једнобожачку, јерсвепотичеод Свебога, Свевишњег, Родаили какогоддаганазовемо.

Какобисештобољеразумео пантеонсловенскихбогова, којинијекодсвихСловена исти, неопходнојепрвобар делимичноразмотритиоснову системаверовањанаших предака, гдејесвакаприродна манифестацијаокарактерисана некимбожанством. Основа свегаједа, заразликуод данашњих, такозванихсветских религија, устаројверинаших предакапостојетрисвета, Јав стварни, материјалнисвет живихбићаукојемживимо, Нав светневидљивог, свет подземља, духоваиПрав сила изаконстварањакојидржиу равнотежиЈавиНав, свет божанставаидушачаснихи поштенихпредака.

Помитологији, Свебог, Свевишњи, Бог, Род, иликако годдаганазивајуразличити словенскинароди, створиојеиз себеБелобогаиЦрнобога. БелобогуправљасветомЈав, докЦрнобогконтролишесвет Нав. ОвадваликаглавногБога представљајусупротстављене странесвихпојавакаоштосу даниноћ, црноибело, животи смрт, летоизимаитд. Овадва светауравнотежидржиПрав. Кадабисмотребалидадамо имеверинашихпредака, мирне душебисмогамоглиназвати Православље, јерјеонабила слављењеПрава, тојестбога творцаињеговихприроднихи осталихманифестација окарактерисанихразличитим божанствима. Осиммногих елеменатакојејеортодоксно Хришћанствопреузелоодстаре словенскевере, преузелојеи

добреилилоше. Постојии другаверзија, покојојје Велесародиласветакрава Земун, штојенаписаноу Велесовојкњизиучијесе постојањеиверодостојностс правомсумња, будућида никаданисупронађене помињанедашчиценакојимаје исписана.

Сварог

Жељабогатворцазастварањем створилајеСварогаиЛаду. Сварогпредстављамушко начело, мушкиликТворца, а Ладаженски. Нашипрецису Сварогасматралинебеским оцем, доксуЛадусматрали начеломљубави, склада, лепоте, плодности, итд. Као штосеСварог, навећописани начин, „разделионатридела, такосеиЛада разделилана тридела, паможемосматрати дапостојииЛадин, женски Триглав, укојембиредослед биоследећи: Жива-Јав, Лада- ПравиМорана-Нав.

КажеседајеСварогпоклонио људима, својимпотомцима, плуг, клешта, секируичашу. Плуг даобрађујуземљукако бимоглидасехране, клешта какобимоглидастварајуи такоолакшајусебиживот, секиру какобимоглида бранесебеисвојеоднападача, ичашу какобимоглидасе радујуплодовимасвограда.

ШтајеСварог, небескиковач? Изаштосезоветакоизаштосе кажедајетонебочијије

ТриглавилиТројан

Помитологијинашихпредака постоједваТриглаваодкојих први, Триглавсвемира, чине Белобог-Јав, Свевишњи-Прави Црнобог-Нав, докдруги, СвароговТриглав, чинеПерун- Јав, Сварог-ПравиВелесили Световид-Нав. Упантеону ЗападнихСловена, којемје припадалавећинастарихСрба предоласканаБалкан, већину функцијаВелесаимаоје Световид. Тобожанствоје слављеноодстранеЗападних Словенауистојмериукојоји ВелесодстранеИсточних Словена. Вероватнојетои разлогзбогчегаСрбинису моглипрестатидаславе Световида, пајеодстране Српскеправославнецркве конвертовануликСветогВида, какобисенекакоњеговкулт уклопиоуХришћанство. Идан данас 28. јун, Видовдан, највећијесрпскипразник, и штојеинтересантно, увексусе натајдандешавалезначајне стваризасрпскинарод или

натајдандешавалезначајне стваризасрпскинарод – или Страна 4

Страна 4

Предања Сварогковачненебокојеми гледамосаземље , већједно

Предања

Сварогковачненебокојеми гледамосаземље, већједно многодалеконебо, којесена санскритузовеСварга? Овде већдолазимодопитања настанкасвемираидо стварања, измеђуосталог, и нашегалаксије, Млечногпута.

, и нашегалаксије , Млечногпута . Сварог - Ana Milojkovi ć Omi

Сварог - Ana Milojković Omi Већдугонаучнициговорео настанкусвемира, паинаше галаксије, експлозијом. Такозванивеликипрасак. Центарнашегалаксијесу, претпостављамо, ненаши преци, сточарии земљорадници, већњихови вођеиучитељи, зналикао Сваргу. Инесамоони, већи Индуси. Утренуткувеликог праскапосвемирусусе разлетелиостаци, дакажемо, тоганечегаштојебилоједно тело, одчегасунасталезвезде унашојгалаксији (паинаше сунце Дажбог, Дајбог, Дабог), којесунашипрецизвали сварожићима, ипланете. Није ничудоштосунашипреци сматралидасудецасвојих боговајер, практично, експлозијомједногтелаи разилажењемњеговихделова поМлечномпутудошлојеидо тогадасвештопостојиунашој

тогадасвештопостојиунашој галаксијиустварисадржиисте

галаксијиустварисадржиисте материје, склопљенена различитеначине. Дакле, Сварогјесредиштегалаксије Млечнипут, силакојауспевада одржизвездеипланетеусвом окружењу, такоданеодплутају даљеусвемир. Занимљивоједа суљудипревишехиљада годиназнализанекествари којесетекданасоткривајууз помоћсавремененаукеи технологије.

Простојеневероватноколикоје знањауништеноупротеклих хиљадуивишегодина, асвето језамењеноизмишљеним митовимаилегендамаод странедоконихмонахапо европскимманастиримаи исламскихсвештеника. Штавише, сетимосесамо инквизицијеипаљењана ломачиљудикојисусвојим научнимрадомоповрглисвата писанија.

ШтосеСтрибогатиче, кажесе дајеСтрибогкојисвојуулогу обављаусвемирунастаокао дахТворца, адајеземаљски Стрибогнастаооджараиз Свароговековачнице. Стрибога јошназивајуидедомсвих ветрова, аполегендионје одвојиоземљуодСварге.

ЗанимљивоједаСтари Словенинисуималибогарата, каоосталистаринароди, већсу туфункцијуделимично покривали“, кодједних Стрибог, коддругихПерун, а кодтрећихСветовид, у зависностиодтериторијена којојсуживели. Чаксустари путописцизабележилиидаје једноплемеВендакојеје ратовалонаБалтикуносило заставусаликомЈарила, којег

сујошзвалииЈаровити

Геровит.

Сунце

Геровит . Сунце Последњебожанствоу

Последњебожанствоу заједничкомпантеонусвих Словена, којејевећпоменутоу својствусварожића, јесте Дажбог, ДајбогилиДабог. СтариСловенисусебе сматралиунуцимаДажбога, а Србисусечаксматралидецом Дажбога. Његовкултјекод свихсловенскихнародабио толикојак, апосебнокодСрба, дасустарихришћански свештенициисписалимноштво причаипесамакакобиу народуусадилиљубавпрема СветомСавикојиусвакој причипобеђује хромогДабукојијеконвертовануликсамог ђавола.

Дажбог - тојенашесунце, сунцекојемјеусваком годишњемдобудатодругоиме. Тако, например, првопролећно сунцекојесеборидасе пробијенакондугезимеи мртвиланазванојеЈарило. Јариласупрослављалитоком пролећнеравнодневнице, када сесимболичнопалилалутка Моранекојајецаровалатоком зиме.

Наданлетњегсолстиција, летњедугодневнице, Јарилосе претвараузрелосунце, зрелог мушкарца - Дажбога. Тадасе симболичнопалилалутка Јарила, којегсуиспраћалида бигапоноводочекивали почеткомпролећа. Тајпразник сезовеКупала, иданасгапод тимназивомпрослављају родноверниусвимсловенским земљама.

Страна 5

родноверниусвимсловенским земљама . Страна 5
Предања Наданкадасунценанебу почињеда „ пада “, тојесткада

Предања

Наданкадасунценанебу почињеда пада“, тојесткада почињедазаузимавизуелно најнижиположајнанебу, који намјепознаткаојесења равнодневница, таданаступа владавинаМоране, итада обичнонијебилоникаквих прославаивесеља, већсесамо одавалапочастМорани, која симболизујенештоштоје неминовноиштоувекнакрају морадоћи. Некисловенски народисусунцекојесе појављујеутомпериодузвали Хорс.

Коначно, наданкадајесунце најниженанебу, наданзимске краткодневнице, прослављало серађањемладогсунца - Коледа, којенаступа 25. децембра, јертадасунце почињедасекрећеузлазном путањомнанебу. Отомекакоје дошлодотогадаХришћанство обележаваБожић - Христово рођењенатајданписанојеу претходномбројучасописа. Тог данасунценанебупочињеда седиже - рађасемладибог, Коледо, Кољада, иликакогодга зовуразличитисловенски народи. СтариСрбисумесец децембарзвалиКоледар.

Такођетребаиматиувидуида сусвитисолстицијии равнодневницеусуштини датумикојисунаодређен начинбиливезанизаразличите сеоскерадове, будућидајетоу старавремена, осим сточарства, билаглавна привреднаделатност.

Бранислава

, билаглавна привреднаделатност . Бранислава Триглав Страна 6
, билаглавна привреднаделатност . Бранислава Триглав Страна 6

Триглав

Страна 6

, билаглавна привреднаделатност . Бранислава Триглав Страна 6
Разговор МироЖиариславШвицки Уовомбројупредстављамо

Разговор

Разговор МироЖиариславШвицки Уовомбројупредстављамо

МироЖиариславШвицки

Уовомбројупредстављамо првиинтервју. Човеккогасмо првогинтервјуисалијеМиро ЖиариСлавШвицки, музичар, филозофи, какосебеназива, ведомец, изСловачке.

Велес: Започетак, хтеобихда Вамзахвалимнасарадњи. МолимВасрецитенашим читаоцимапарречиовама.

Жиарислав: Јасамчовеккоји живитакокакоосећа, како сања, каковидидаједобро живети. Садругимљудскими другимбићимаговоримкроз музику, крозписмо, кроздух.

Велес: Пренеколикогодинами једошаодорукуВашчланаку којемкритикујететодасуВас представилиунекомчасопису каопаганина, алитакође критикујетеназивекаоРодна Вераисличне. Тусамсепрви путсреосаназивомпрвобитно духовно, какостеВиутом чланкуобјашњавалидаби требаодабудеправиназив. Да либистемоглималоданам појаснитезаштојепоВама управотоправоиме, аненпр. РоднаВераилиЈазичництво, многисуназивиданас присутни?

Жиарислав: Назив паганинодбијамкаотуђеиувредљиво, самисетаконисмозвалиу временуслободеродног духовна. Појамроднаверакао такавнеодбијам, алигане сматрамкаоцелокупанза означењеосновног - родног духовна, којијесачињенне самоодвере, већисвестноства (ск. Ведомецтва) – свесности

( ск . Ведомецтва ) – свесности ( ск . ведомства ). Онда ,

(ск. ведомства). Онда, свесноствојеповезаноса познањем. Ведмазначиона, којавие, зна. Знати ведиет јетакођеделомдуховна (ведомец рускизнахар лечитељ). Језичњицтво тај појамсамнашаосамокод источнихСловена, причему језикјезначионесамореч, већ инарод. Речроднојеиу народу, иуприроди, иу породици, иуроду. Тосматрам задобаризразиспајањеса духом духовном тојетакође свесловенскареч.

– тојетакође свесловенскареч . Жиарислав Велес :

Жиарислав

Велес: Штајеведомство? Шта јеведомецкеучење? Којису главнисмерови? Можетели намтомалоприближити? Косу ведомецкедушеизВашепесме Пробудићесе?

Жиарислав: Прабакајебила

ведма, чинилајеиведомецке обреде, такођејепознавала биљкекојелечеирадилајеса њима Јарадимнесамо народно, алиуглавном ,,новодревно" ведомецтво, о комећувамјошпричати. Новодревноведомецтвоби требалодапомогнеи модернимљудимадасеспоје састаромкултуром, итона начинкојимогудасхвате. Усмеренајеикаонимакојима јепоштовањепредакаинаше старекултуренекако патуљасто, запуштено, ализато суинесрећни, ишчупаниод корена. Овакоштетуправеи себи, исвомнародуиприроди. Нежелимпротивовихрођака даратујем. Решиосамдаим помогнемедукацијом, дакле, новодревнимведомецтвом.

Постојиједнастарословенска причаотомедасвакичовек имаведомецкудушу, којаје јасновидна (видовита). Значиу свакомјејасновиднидух. У временимадуховногропствасу ведомецкедушеутучене, спавају. Алиипак, увременима духовногоживљавањасебуде. Мисмоудепресијидухаоткад сумушкарцииздалиродно духовноиприлагодилисе притиску. Затоикажемдакад сумушкарцизапоставилисвоју бранитељскуулогу, унезнању сусеподалиозлојеђености. То сууглавноммушкарцикоји садаморајудаиспунесвоју бранилачку - будитељскуулогу, ипомогнуженамаидецида преведусвоједушеулепше стање. Долазивреме оживљавањаивремеједасе ведомецкедушебуде.

Страна 7

Долазивреме оживљавањаивремеједасе ведомецкедушебуде . Страна 7
Разговор Велес : Данасјеситуацијаса материјалимаороднојвери

Разговор

Велес: Данасјеситуацијаса материјалимаороднојвери предакапоприличнолоша. Малоимадоказаизтог времена. Честосеверујеи неаутентичним измишљотинама. Такође, етимолозииисторичарисе спореколикојебилобогова Словена, каквасубилибића (од тогадаихјебиломного, до тогадасупостојалисамо ПеруниВелес, адајенпр. Моранабиласамолуткакојасе спаљује, анебожанство, до тогаданијемогућеуопште реконструисатистаруверу Словена). Какољудикојиданас почињудачитајурадовеи књигеоСловенимамогуда знајукоговориистину, ако измишља? Чемудасеверује? КакостеВипрепозналичему веровати? КакојетекаоВаш путкароднојверинаших предака?

стварпогледа, аусваком словенскомпределуивремену тојебиломалодругачије. Словенскодуховнонијебило унификованоиималојесвој развој. Времећепоказатишта ћеодданашњихвиђења преживети, иверујемдаће својуулогупритомеодиграти духовнодешавање. 1999. годинесамимаовиђењеза времедугодневницедаћесе обновитисунчанодуховноу словенскимобластима. И упркоснекимнедобрим појавама, видимодређено померањекадоброму словенскимобластима, икаода сутосамопочеци. Тоштосе хиљадугодинадавилонеможе сеоживетизадесетгодина. Требанамвишевремена. Морамосадавреднои стрпљиводарадимодабисмо исправилистарегрешке. И, наравно, даодбацимонека

. И , наравно , даодбацимонека Жиарислав : Већтоједобро ,

Жиарислав: Већтоједобро, дапочињемодатражимопосле толикодугогвременаспајање сапрецима, дапочињемода тражимороднодуховно, дасе трудимодазадржимосвоје душе. Далијебилобогова оволикоилионолико, тоје

оволикоилионолико , тоје научнапразноверјаиглупости

научнапразноверјаиглупости окултурипредака. Например, некипишудасуСловени убијалистарељуде, што наводнодоказујеобред изношењаМоране. Алитоније истина. Непостојиједанједини доказ, амногоједоказаод

доказ , амногоједоказаод историчаратогдоба ( Хелмолд )

историчаратогдоба (Хелмолд) покојимасусенашипреци старалиосвојимстаримавише негоњиховихришћански савременициугерманским државама. Наравно, и погрешнестварису публиковане, алитонеби требалоданамзгадиради мисију.

Данасјеперцепцијаи мишљењељудидругачије, као прехиљадугодина, изатоће битиидругачиједуховно. Оно бисеразвилоикаднебибило забрањено. Немамстраход овогразвоја. Страхможебити преодњеговогвређања. Иако нећедоћидопотпуне сагласностиу религионалистици, већсамото датражимосуштинујебитна стварнадуховномпуту. Јасам оовимстварима, одуши, о животуисмрти, основима, о буднојсвести, одуховима, размишљаоодмалена. Адобио самидаровеодпредака, и хвалаимзато.

Велес: Приметиосамдау Вашимпесмамаитекстовима честопомињетеЖиву, иакоје онабилареткопомињанау хроникамакојесунамостале сачуване. ШтазаВас представљаЖиваизаштоона иманајистакнутијеместоу Вашимпесмамаитекстовима?

Жиарислав: Видимдва значењаречи жива“. Живаса великимЖ, каобиће, иживаса малимж, каопојава, као животнасила.Данасјеречсила деоегзактнефизичкенауке, то јевеличинаизсистемаСИ. И затокористимречживакао означењеживотнесиле. Навешћудругипример - из

Страна 8

означењеживотнесиле . Навешћудругипример - из Страна 8
Разговор - појаваиАгникаобогватре . Кодстарихкултурабилоје

Разговор

- појаваиАгникаобогватре. Кодстарихкултурабилоје нормалнодасетопреклапа - виђењенечегакаопојавеикао бића. Коренословна етимолошки, реч ,,жива" повезанајесаживотом, живети, жив, живахан, такођеи санервом (кодвасживац), као истомак - појасниизворсиле - кодРусаиустарословенском живот, такођеживел (лат. елемент) идругеречиуказују наспајањекоренаречи ,,жив" саживотномсилом. Такође, од половине 90-ихгодина, кадсам почињаодапишемоснове духовненауке, искористиосам реч ,,жива" узначењуживотна сила, причемуупесмамата речможеозначаватиибиће. Никомененамећемдалитреба Сунцедагледакаобићеили каопојаву. Затоговоримда проповедамипишемо духовном, анеовери. Друга стварјетодасвакогдана осећамсветостииобављам обредепрејела, преспавања, препутаипослеповраткаи придругимприликама, и такођеобредегодишњих празника. Остављамипак људимадаузнатнојмери верскапитањарешесами.

Овимћуодговоритиина питањеоведомецким смеровима - пореддуховне наукерадиосамирадимна словенскомдуховном коренослову, духовној етимологијикојајесатим повезана, такођенапуту концовкикаонаначину свирањаидисајнихвежби прекобезрупефруле, вежбеи филозофија. Чар 4 живла (елемената), вежбепокрета Рајана, ведомецкоцртање, ведомецкопозориште

, ведомецкопозориште ( обредословие ), чаропесме ,

(обредословие), чаропесме, дивоигре, духовнаисторија то суведомескисмеровикоје изучавамиоњимапишем.

Велес: Уданашњевремемноги људисевраћајууготовосвим словенскимтериторијама словенскомдуховном. Настају многеорганизације. ИВисте оснивачРодногПута (Родна Цеста). Заштомислитедасето дешавауправосада? Штаје билоупрошлостипрепрека, и какоћесепоВаматоодвијати убудућности?

Жиарислав: Основаосаму другојполовини 90-ихгодина удружењеРодникруг, којемје мисијаобразовањеоосновној (словенској) иноводревној култури, итакођењена заштита. Роднацестајеиме часописакојисамосновао, и поновосеспремамодага штампамо, каопретога часописРоднадива. Данасје додушеРоднацестасамона интернету. Одзабранеродног духовна, штојеуСловачкој билоудругојполовини 9. века, аинаосталимсловенским територијамаусличном времену, људисуживелиу страху, подпритискоми ропству. Основнакултураје додушеживела, алискривена, тајно, безслободногразвоја. Половином 19. векаједошао таласнапоразаобнову слободногизбора (демократија) иуспутидуховна. Обновитељи 19. века, поправилунаучењаци (интелектуалци), нопојилису севишенегоњихови претходницидобомдуховнеи грађанскеслободе, ибилисуто коднаснапримерЉудовит ВелеславШтур, ЈанкоКрал, ПаволДошински, другинароди

, ПаволДошински , другинароди суималисвоје , пасуони

суималисвоје, пасуони налазилироднодуховно. Налазилисугаународној култури, упричама, бајкама, песмама, обредимаи објављивалиихусвојим чланцимаикњигама. Некесу јошусуштинискривене. После серазвојнанековреме зауставио. Дошлоједо напредовањаегзактненауке, и њенирезултатисубиличесто примењенинапотискивање слободе. Насталесу ,,клониране" неприродне идеологије, каокапитализам, комунизам, фашизам, настали сунајгориратовипунинаучних смртоноснихпроналазака, ина овим ,,филмовима" људии народису ,,одлетали", избегавајућиправоприродно оживљавање. Данассмо прошли, илипролазимо, оживљавањедемократијекоја јетубилапревишехиљада година, значитонијеенглески, францускиилиамерички проналазак. Икадвећимамо слободнувољу, икадјеможемо користити, враћамосека слободном - природном духовну. Овомисејављакако потпуноприроднаствар. И имамојошједанразлогвише - еколошки. Природно, духовно иопстанакљудствазависе једнооддругог.

Велес: Живитесамина Столичнимврховима, алипре тогастеживелиуграду. Шта Васјенавелодасепреселите

даживитесамиуприроди? Постојилинекавезаизмеђу спотапесмеСтупај, ступаји Вашимодласком (краватакао

вешало, крађа

)?

Страна 9

, ступаји Вашимодласком ( краватакао вешало , крађа )? Страна 9
Разговор Жиарислав : Да , повезанојето , иаконесамосамојомпричом

Разговор

Жиарислав: Да, повезанојето, иаконесамосамојомпричом. Краватуникаднисамносио, иакосамбионековреме новинар. Иначе, биосамтуиза времератауЈугославијии видеокакополитичарии медијиизврћустварност. Код насјеутовремебила поприличноједнострана противсрпскапропаганда, итек данасмногисазнајуда ,,добри косовскиАлбанци" и ,,зли Срби" - дајеоваквапропаганда биланеистинитаициљана. Као новинарсамосећаодаседоба слободекојејетубило неколикогодинапосленежног преврата, поновомењаунешто друго. Осећаосамштетне притискеиовојеубрзаломоју одлукудаодемиз ,,цивилизације". Определиосам сезачистваздух, чистухрану, чистуводуидуховнуслободу. Ихваладивовимадајетобило могуће. УспотуСтупајСтупај играМојтех - младчовеккојије такођеотишаоизграда, из Братиславе, значиупринципу неглуми, асценариојеурадио Хењо, јасамгасамоодобрио. Становатиушуми, отомесам сањаоодмаленаирадиосамто самоједанмесецгодишње. Послесамсебирекао - времеје даиспунимсвојсан.

Велес: Кадапочињетедасе бавитемузиком? ПрвиВаши снимци, акосамдобро приметио, суснимцинародних песама. Какоједошлодотога дарадитеауторскепесмеса мотивимасловенскогдуховна? Наколикоинструмената свирате? КоВасјенаучиода свиратетеинструменте, каои даихизрађујете?

Жиарислав: Самузикомсам

? Жиарислав : Самузикомсам сесретаоодмалена . Каодете

сесретаоодмалена. Каодете самимаомалибубањи виолиницу. Унашојпородици седостапевало. Комшијајебио наставникгитаре, памеје нештонаучио. Остале инструментесамучиосам. Десетгодинанисамсвираои, после, кадсампошаона духовнипут - ведомецтво, посветиосамсетомеисвирао нафруле, фујару, послеина виолинуидругеинструменте. Снимаосамотприликена двадесетинструмената. Већпре одласкаушумусамсебишио одећуиципелесам, такодасам радоправиоиинструменте, такођекаосамоук.

Народнепесмесматрам наследствомпредака, иу некимаосећамнекаквусветост којачовеказнададоведедо занесености. Кадтоосећамна концерту, значидајето стварно.

концерту , значидајето стварно . годинанаперформансусрпске

годинанаперформансусрпске групеДиогенес, вашамбасадор мијеуразговорурекаодау Југославијинастајегодишње бархиљадународнихпесама. Нештосамотомезнаоиз својихпосетајугословенским пределима, алиовајподатакме јеинспирисаозатоштојекод насилифолклорнаконзерва, илипакпотпунотуђа - западна музика, аизмеђутогаготово ништа. Изатосампочеода снимамауторскепесмеса народниммузичкими духовнимкоренима, затошто токоднасготовониконије радио.

Велес: ВашпоследњиЦДјеТа силаунама. КаквисуВаши плановизабудућностштосе тичемузике? Непланиратели дадођетеиуСрбијуда направитенекиконцерт?

Жиарислав: Премесецдана мијеизашаоједанаестиЦД

мијеизашаоједанаестиЦД Компоновањемсенаово

Компоновањемсенаово духовнонапајам (настављам). Такотоосећамнесамоу музици, већиудуховнуиначе. Музикаидуховносузамене каодухидуша, неможесето оделити. Увашојземљисе певајуидруге, несамо англосаксонскепесме. Кадсам биопреотприликедванаест

- Припрастаромхрасту (Pri prastarom dube). Истину говорећи, имамнеколико познаникаизСрбијеирадоса њимапричам. Некадихпитам изањиховуроднуземљу. Немамтелевизор, алинекад пустимплејерсаснимцима филмова, иакосутоенских народа,

Страна 10

Разговор ондаихпуштамуоригиналу , такодасрпскидостадобро

Разговор

ондаихпуштамуоригиналу, такодасрпскидостадобро разумем. Живимдеветгодинау шуми, ализбогмузикеизлазим - свирамтамогдемезову, где организујуконцерт, такодаако бинаспозвали, моглибисмода дођемо, мождаисагрупом Бyтости.

Велес: Штабистепоручили нашимчитаоцимауСрбији? Или, имателинекисаветза људеовдекојисебаве словенскимдуховним?

Жиарислав: Некествари, углавномуодносимакод ЈужнихСловенасуу последњемпериодутрпеле. Каовеомаважанвидим покушајхармонизације, покушајмеђусобног разумевања. Многотешкоћаје насталозатоштонисмостигли дасевратимодосвојесуштине, досвоједуше, свогдуха. Тоје задатакзаововреме. Верујему то, изнамтодајеовајсвет добар, алијошсенисмо научилидауњемуу потпуностиживимо. Загубили

потпуностиживимо . Загубили смодуховнопредака , испрљали

смодуховнопредака, испрљали природу, отровалиреке. Сада се, међутим, стваримогу променитивишенегоикад. Променимоихкадобром. Желимваммногоуспеха, добар путимногоснагенадуховном оживљавању, пријатељии рођаци.

Велес: ХвалаВамнаВашем временуисарадњи.

Разговорводиоипревеона

српскијезик:

НиколаМилошевић

. Разговорводиоипревеона српскијезик : НиколаМилошевић Страна 11
. Разговорводиоипревеона српскијезик : НиколаМилошевић Страна 11

Страна 11

. Разговорводиоипревеона српскијезик : НиколаМилошевић Страна 11
Историја Нетакодавно , поновоје усвојенахимнакојајепретога

Историја

Нетакодавно, поновоје усвојенахимнакојајепретога билахимнаКнежевинеСрбије, пакраљевинеСрбије, ондадео химнекраљевинеСрба, Хрвата иСловенаца, дабикраткобила ихимнаРепубликеСрпске КрајинеиРепубликеСрпске. Кренимоодисторијехимне. Химна ,,Божеправде" једео алегоријскогпозоришног комада ,,Марковасабља" којује написаокњижевник, преводилац, оснивачи управникНародногпозоришта уНовомСадуиједанод оснивачаиуправникаНародног позориштауБеограду - Јован Ђорђевић. Музикујенаписао СловенацДаворинЈенко, који јеутовреме (почевод 1871. године) радиокаохоровођау Народномпозориштуу Београду. ДаворинЈенкојебио познатповеликомнизу композицијасаснажним националнимосећајемСрпства иСловенства. Такође, онје творацхимнеоружанихснага Словеније ,,Напреј, застава Славе". ДаворинЈенкојеумро уЉубљани 1914. године, а тестаменткојијеоставиобиоје написанћирилицом. У тестаментујетражиодаседео његовеимовинеупотребиза трошковестудијасиромашних српскихстудената. Међутим, поштојеАустро-Угарскаутом тренуткувећбилауратуса Србијом, његовтестаментније спроведенудело. Позоришна представа ,,Марковасабља" нарученајекакобисењом прославилопунолетствокнеза Милана. Лета 1872. године МиланОбреновић, синовац убијеногМихаила, решиоједа

убијеногМихаила , решиоједа Богправде

Богправде

сеослободинамесништва (Ристић, Блазнавац, Гавриловић) ипреузмевласту Србији. Затуприликуод ЈованаЂорђевићапорученаје драмасаисторијском родољубивомсадржиноми династичкимдухом. Јунаци позоришнедрамекоја приказујепресексрпске историјепериодуод 4 векасу КраљевићМарко, вилаипевац (гуслар). Овдесевећможе приметитинадахнутостписца српскиммитовима. Првипут представајеизведена 10. августа 1872. године, башна прославупунолетствакнеза Милана. Уовојпрвојверзији песме ,,Божеправде" текстје биопосвећенвеличањумладог владара, очекивањуинадиза бољомбудућношћу, тадјош увекмладесрпскедржаве. Та песмајеутовремебила

. Та песмајеутовремебила ЈованЂорђевић дугачка ,

ЈованЂорђевић дугачка, штојебило непримеренохимни, такодаје песмапретрпелаизвесне промене. Посталајепопуларна ународу.Критикајеуовом случајубилаподељена. Једни суговориликакоједелодобро,

суговориликакоједелодобро , доксудругипокушавалида

доксудругипокушавалида нађусличностисадругим делимаидискредитујудело. Ишлоседотогадасеговорило даједелоплагијатСтеријине песме ,,УстајСрбине", икакоје песмапокварилаСтеријино дело. Иакосунађене сличности, ипакплагијатније биломогућеутврдити. ДоласкомкраљаПетра I на властречихимнесудаље модификоване. Вишесеније славиоМилан, већПетар. 1909. годинекраљПетарјерасписао јавнипозивзановусрпску химну, међутимконкурсније успео. Недовољнодобромсе показалаипесмаАлексе Шантића ,,Боженапољаземље ове". Нијеутврђенокосепрви сетиодатражиодкраљада песма ,,Божеправде" постанеи званичносрпскахимна, алије сигурнодајеНиколаПашић одиграоутомевеликуулогу. НаконПрвогсрпскограта песмаједоживелајошмале променеутексту. Вишеније слављенкраљПетар, већсе певало ,,нашегкраља".

, већсе певало ,, нашегкраља ". ДаворинЈенко Страна 12

ДаворинЈенко

Страна 12

, већсе певало ,, нашегкраља ". ДаворинЈенко Страна 12
Историја Такођесевишесенијепевало ,, Божеспаси , Божехраникраља

Историја

Такођесевишесенијепевало ,,Божеспаси, Божехраникраља Петраисрпскирод", већкакоје новадржавапредстављала краљевинуСрба, Хрватаи Словенаца, певаноје ,,Боже спаси, Божехранинашегкраља инашрод". Коначантекстје добијенпренеколикогодина, такодасадарефренпесме гласи ,,Божеспаси, Божехрани српскеземље, српскирод". Свечанапесма ,,Божеправде" првојепосталабудилацсрпске националнесвестиу Војводини. Каснијејепесмаи званичнопризнатакаосрпска химна. Речипесмесудубоко инспирисаненаслеђеми митологијом, каоичитава представа ,,Марковасабља". За почетак, којебогправде? Несторовахроникаговорио томедасусеРусизаклињали Перуну, кадабисклапали договоре. Онајкопрекрши договорстрадаобиод Перуновоггрома. Премаовоме ијошнекимстаримсписима, очигледноједајеу старословенскојмитологијибог правдебиоПерун. Хришћански богјеједанјединиинеможесе нањегагледатиниукаквом

случајукаонабожанство правде. Такође, јошједна индикацијадасерадиоПеруну јетоштоовајбогправдебаца громове. Божанствокомесе српскиродобраћауовојпесми јенедвосмисленонационално божанство. Овајбогводинарод убој, штоговориотомедаје речоратномбожанству, какво јестебиоПерун. Тоје божанствокојебранииштити отаџбинуједногнарода, доноси мусрећуиблагостање, штојеу супротностиса карактеристикамакаснијих, такозванихнаднационалних божанстава. Национални карактермудајеичињеницада јетобожанствокојетребада сложисрпскубраћу, јерсусе оваквимствариматакође бавилистарибоговииз предхришћанскеере. Овесве индикацијенамговоредасе заправорадиоједнојоди Перуну, каоиједнојмолитви Перунудаподарибољу будућностзасрпскинарод. Очигледноједасукрајем 19. векауСрбијиидаљејаки култовистарихбогова, идаони инспиришунајбољесрпске уметнике, каоидатибогови

уметнике , каоидатибогови покрећунанационалнобуђење

покрећунанационалнобуђење

српскогнарода.

НиколаМилошевић

Извори:

1. Божеспасиактуелногкраља,

СрпскоНаслеђе, број 3, март

1998.

2. Несторовахроника

3. Грб, заставаихимна

РепубликеСрбије, Влада републикеСрбије, http://www.srbija.gov.rs/pages/arti

ј е , http://www.srbija.gov.rs/pages/arti cle.php?id=12084 КраљМиланОбреновић Страна 13

КраљМиланОбреновић

Страна 13
Страна 13
Митологија ( одиндоевропског " мудх " - сетитисе , надатисе ,

Митологија

(одиндоевропског "мудх" - сетитисе, надатисе, иод грчког "мyтхос" - прича, предање) Тешкојепрецизнодефинисати апстрактнепојмовекаоштосу "мит", "љубав", "срећа". Узависностиодтеоријског концептадаванесу најразличитије, паи супротстављене, дефиниције митаимитологије. Некидруштвено-теоријскии политичкипокретикроз историју (просветитељство, рационализам, позитивизам, марксизам, комунизам, клерикализам, глобализам

виделисуумитовима неистините, сујевернепричице лишенесвакелогике. Врло честадефиницијагласилаје овако: "Митовисуприче примитивнихнародао постанкусвета, Боговима, херојима, необјашњивим "

природнимпојавама Такво поједностављеногледиштеније билоустањудаобјаснини виталностмитова, ани унутрашњу, психичкупотребу савременогчовеказамитовима. Појаммитадалекопрецизније објашњавајуследеће дефиниције:

- "Митјепред-научноипред-

филозофскопоимање

стварностинаоснову

интуицијеиколективног

искуства"

- "Митјерезултат

размишљањаједногнародао

важнимпроблемима"

- "Митјенајузвишенија

поезијанарода"

- "Митјеистинауформи

лепоте"

)

Митјеистинауформи лепоте " ) Мит ФилозофПлатонтврдиоједа

Мит

ФилозофПлатонтврдиоједа

сеживотнидоживљајиса

својимнатприродним

елементимамогуистинито

саопштитисамокрозформу

митаиникакодругачије.

ПсихијатарКарлГуставЈунг,

сматраоједајесавременчовек

удемитологизованом

индустријскомдруштвулишен

емоционалнеенергијекојује

имаоранијеумитскодоба.

имаоранијеумитскодоба . научнојстудији " Пракосово

научнојстудији "Пракосово":

"АлександарВеликисхватаоје својпоходнаАзијукао наставакТројанскограта, а себедоживљаваокаоновог Ахилеја. Наовајначиннесамо дасеможеодбранитинаизглед парадоксалнатврдњадаје косовскиепосбиодобрим деломспеванпребојана Косовупољу 1389, којусмо изнелинапочеткуовог излагања, негосеможеслутити

излагања , негосеможеслутити Сценаизфилма ,, БојнаКосову "

Сценаизфилма ,,БојнаКосову"

Дакле, митје, акосесхвати симболички, врстадревне, ванвременскеистине, врста наделупровереногпра-узора искуппроверенихвредности уодређеномнароду.

МитјеНАРОДНАПРА-

СЛИКАчијамаштовита поетскаформамождане одговарапотпуној стварности, аличијисадржај севечнопонавља, изноваи изноваусадашњостии будућности. Изузетанпример затодајенамакадемик АлександарЛомаусвојој

дајеисамдогађајусвојој

историјскојреалностибио

донеклепредодређентом

древномепскомтрадицијом,

којусмоназвалиПракосово: да јекнезуЛазарукадјеступаоу бојсанадмоћним непријатељемлебдеопред

очимајуначниузорПра-

Лазара, дајеМилошОбилић свесносежртвујућидаби дошаоглавенајвећем непријатељусвоганародаи

вереследиопримернекогаПра-

Милоша, којимује посредствомепскепесмејошу

Страна 14

- Милоша , којимује посредствомепскепесмејошу Страна 14
Митологија ранојмладостибиодубоко усађенудушу , каоштоћеу

Митологија

ранојмладостибиодубоко усађенудушу, каоштоћеу потоњавременасвакомСрбину одмалихногубитиприсно његово, МилошевоиЛазарево име."

митакојесеникаконебимогле представитинарационалан начин. Нпр. дајејунаксвојим херојскимставомиделом толикобљеснуодаједотакао небо, светБогова, ипостаои

небо , светБогова , ипостаои Сценаизфилма ,, БојнаКосову "

Сценаизфилма ,,БојнаКосову"

Сценаизфилма ,, БојнаКосову " егалитаристичкогекономског

егалитаристичкогекономског системауОтоманскомцарству. Србисусе, оставшибез државе, аделимичноибез цркве, послевеликихсеобау 17. веку, окренулисвојој племенскојмитологијикао последњембедемузаштитеод уништења. Икаоштотобива честоуисторији, унајтежа временапризивајусемитска бићаупомоћ, атамитскабића (виле, змајеви, вукови, јунаци) представљајународнеидеале којимасвакиСрбинисвака СрпкињатежиуочиПрвог српскогустанка 1804. године.

Световид, уредниксајта www.badnjak.com

Српскимитови

(причеохеројскимподвизима

предака)

Поштосмоодредилиопшти

појаммитакаонароднупра-

слику, ондамитовеСрбатакође требасхвататикаохолограме којисепреносекрозвремеи простор, одмитскогдобадо данас. Српскимитједревна сликаизживотастарихСрба којапоредестетскевредности имаиснажнуморалну вредност. Алидокестетикане мораувекговоритисувопарним језикомчињеница (нпр. крилатикоњВојводеМомчила), скривенапорукаумитујеувек истинита (војводаМомчило иакобољијунакстрадазбог издаје), аонајпоетскидео, који говориокрилатимкоњимаи другиммитолошкимбићима, служидапојачаистинитецрте

, служидапојачаистинитецрте самполубогуочиманарода .

самполубогуочиманарода.

Нашемитскодобајетрајало

дуженегокоддругих

европскихнародазбог

робовањаподТурцимаизбог

робовањаподТурцимаизбог

ЦрниЂорђекакогајевидеоМилићодМачве

Страна 15

ЦрниЂорђекакогајевидеоМилићодМачве Страна 15
Обичаји ДивинацијакодСловена Каоисвиосталинароди , и

Обичаји

Обичаји ДивинацијакодСловена Каоисвиосталинароди , и

ДивинацијакодСловена

Каоисвиосталинароди, и СтариСловенижелелисуда сазнајутајнебудућности. Некимпојединцимабудућност нијебиланепознаница, ити људисубиливидовитиили пророци. Познатоједасу чешкепринцезеЛибуш, Тетаи Казибилепророчице, амеђу њимасепосебноистицала Либуш. Онајесвојим пророчанствимапомогла Чесимадаизаберусебикраља такоштоимјеописалањегов изгледикарактеристике. Даби сазналиштаихубудућности чека, оникојинисуимали оваквеспособностиморалису дакористедивинацију. У следећемчланку представићемонекеод дивинацијскихформикојесу билепопуларнемеђунашим прецима.

Дивинацијакоњима - Словенскинародикојису живелинатериторијиоко Балтичкогмораиизмеђурека ОдреиЛабекористилису специфичанобликгатања - дивинацијукоњима. Ови Словенибилисувеомавезани закоње, којисупредстављали светеживотињењихових богова - Световида, Радгостаи Триглава. Ухрамовимаових божанставагаталосеу специјалнимприликама, најчешћекадабисеполазилоу рат. Тадасуухрампуштали коњечијесекретањепомно пратило. ЗемљауРадгостовом храмубилајезатуприлику избушена, акоњпрекривен травомпуштендагазипоовој земљи. Избушенерупе вероватносубилепоређанепо

вероватносубилепоређанепо одређеномредоследуградећи

одређеномредоследуградећи таконекисимболкојије, уколикокоњзгазинањега, откриваосудбину. Световидов храмјезаовуприликубио испуњенкопљима. Свештеници супушталибелогкоњаи тумачиликојомјеногом закорачиоухрам. Уколикоје коњзакорачиодесномногом исходгатањасматраосе позитивним, аплемекреталоу рат (симболичнопредстављен уздигнутимкопљимакојасусе постављалаухрам). Нешто сличноодвијалосеиу Триглавовомхраму. Његова светаживотиња, црникоњ, билајепуштенаухрам испуњенкопљима, међутим, у ратбисеполазилосамоако коњнебидотакаониједноод њих.

Дивинацијакојаукључује хрануипиће - Овај дивинацијскиметодзаснованје начињеницидасухранаипиће симболизовалиплодност, срећу иберићет. Гатањеузпомоћ медовиневршилосеухраму Световидазавремењеговог празника. Свештеник, односно жрец, посматраојестање медовинекојајезавреме прошлогодишњегпразника биласипанауСветовидов жртвенирог. Услучајудаје течностурогуопала, тоје значилодаћегодинакојаследи битисиромашна, докјепрепун рогзначиороднугодину. Колач илипогачакористилисусе такођеугатањузавремеовог празника, аевокакојето гатањеизгледало: свештеник бисесакриоизапогаче/ колача иуколикојебиовиђенупркос

сакривању, тојезначилодаће следећагодинабитинеродна. Колачкојијебиотолико великидасеизањегамогао сакритиодрастаочовек означаваоједаћепредстојећа годинабитиродна. Сличан обичајпостојаојеу југозападнојРусијии Херцеговини.

Дивинацијаузпомоћгвожђа илиугљевља - Претпоставља седаовакваврстадивинације потичеизпериодапаганизма јерсеуовомпериоду обожавалосвештодолазииз природе, укључујућидрвои метал. Гатањеугљевљембило јепопуларнонаовим просторимајошусредњем веку, авршиседан-данас. ПисацТрадиционалног балканскогвештичарства, РадомирПодунавски, присуствоваојеједномоваквом гатању, докјеауторкаових редоватакођебиласведок нечегсличног (поступакгатања јебиоистиалисусеуместо угљевљакористила палидрвца). Евокакоукратко изгледадивинацијагвожђем илиугљевљем: Уводу коришћенусамозатуприлику бацасеужареноугљевљеили истопљеноолово. Наконтога посматрасекаквеоблике добијаоловоудодируса водом, односно, далиугљевље цврчи, тонеиукојидеопосуде пада. Шаманскадивинација - Лариса Виленскаја, којајепроучавала шаманизамкодРуса, описалаје оваквуврстудивинације. Она јеусебеукључивала постизањестања

Страна 16

. Она јеусебеукључивала постизањестања Страна 16
Обичаји трансатокомкогсемогаостећи увидубудућност . Овакавначин

Обичаји

трансатокомкогсемогаостећи увидубудућност. Овакавначин дивинацијемогаобибити старијииодсамогпаганизма јерсушаманскеконцепције светаишаманскамагијска праксастаријеодоних паганских. Поредозбиљног теоријскогизучавања Виленскајајепроучавалаи самешаманекојијошувек постојеуРусији. Упитањусу особе (најчешћеизруралних средина) којесусклоностка шаманизмунаследилеодсвојих предакаиодњихбиле обучаванизабудућешамане. ШаманкакојујеВиленскаја испитивалаописалајекакосе узпомоћдивинације припремалазанекопутовање. Онајеустањутранса визуализиралапуткојијој предстоји, итрудиласедауочи далијојнекепрепрекестојена томпуту. Услучајудаје, рецимо, виделамаглу, тоби значилодасумогућенесреће напутовању. Онабионда својомвољомотклањалаову маглуучиниласвојепутовање сигурним.

Дивинацијаузпомоћкњига - Оваквуврстудивинацијеу Русијисувршилиљудипознати каокудесници. Кудесникјеу сврхепрорицањакористио одређенемагијскекњигечији намсадржајданаснијепознат. Дасупророчкекњиге коришћенеиодстранеСловена којиживенаБалкану, доказује ПејшнсКемпусвојим Балканскикултовима. Поњој, сутобилиастролошкисписи, алипостојимогућностдасе радиио нечемудругом. Наиме, ВукКараџићспомиње књигекојесечитајунагумну, тј. магијскекњиге, којесу

, тј . магијскекњиге , којесу моралидачитајуоникојису учили

моралидачитајуоникојису учили дванаестшкола“. Ове школевероватноозначавају дванаестмагијскихнивоакоје суморалидасавладајуоникоји сусенаовимпросторима бавилимагијскимвештинама. Сасвимјемогућедасу поменуте школеозначавале некакавсистеминицијација.

Словенисукористилиидруге пророчкетехникеосим поменутих. Дивинацијасе вршилакоришћењемпепела, изнутрица, илипутем посматрањакретањаптица. Подунавскиспомиње савременогатањетокомкогасе гледауфотографијуособеили седржињенличнипредмет. Сасвимјемогућедајеово

. Сасвимјемогућедајеово последњеваријацијанеког

последњеваријацијанеког гатањакојесунашипреци користилиупрошлости, алиу тонеможемобитисигурни. На територијиСрбијемешалесу семногемагијскетрадиције (словенска, влашка, муслиманскаидр.), паније сасвимјасноизкојетрадиције овогатањепотиче. Модерни словенскипагани употребљавајуитакозване словенскерунекојесу изведененаосновугерманских магијскихзнаковакоришћених задивинацијуудоба паганизма. Овакавоблик дивинацијенијебиопознат СтаримСловенимакојинису ималируне, иакоје старословенскописмодоста подсећалонањих.

ВеснаКакашевски

. ВеснаКакашевски АлфонсМуха -

АлфонсМуха - ПрославаСвантевита

Страна 17

. ВеснаКакашевски АлфонсМуха - ПрославаСвантевита Страна 17
Животнашихпредака Старословенскинакит НакитстарихСловенабиоје

Животнашихпредака

Старословенскинакит

Старословенскинакит НакитстарихСловенабиоје

НакитстарихСловенабиоје веомасличаннакиту некадашњихГерманаиКелта. Заовопостојисасвим једноставнообјашњење - у приближноистовремеина истојтериторијиналазилесусе светрикултуре - келтска, германскаисловенска, азбог географскеблискостиове културесусемеђусобно мешале. Иданасмалиброј људиможедаприметиразлике измеђуовихкултура (нарочито измеђустарословенскеи старогерманске), штосе посебноодносинанакиткојије темаовогчланка. Једнаод занимљивијихразликамеђу поменутимкултураманије везаназасамизгледнакита, већ зањеговокоришћење. Старословенскимушкарци нисуносилискороникакав накит, чакниузагробниживот, доксузаразликуодњих германскимушкарцивеома волелидаукрашавајусвоју одећунакитом. Онисуносили многобројнекомаденакита, а накитсуносилисасобомиу гроб. Овусклоностгерманских мушкарацаканакитуналазимо умногобројнимсагама, између осталих, уСагиоЊалу. Акад већговоримоогерманском накиту, требалибиспоменути дајеоноштосеуисторијским емисијаманајчешћеприказује каонајпознатијигермански накит, заправословенског порекла. Овајнакитјезапон - округлаилиелипсасташнала којомсеучвршћујегорњидео женскеношње. Многиод запоначијестереплике вероватновиделина историјскимканалимана

историјскимканалимана интернетсајтовимазаправосу

интернетсајтовимазаправосу

старословенскизапони.

сазапонанафибулелатенског,

акаснијеримско

, акаснијеримско

Овакавброшнађенјеуархеолошкимналазиштимадвеју култура - старословеснкеистарогерманске

Женестарословенскекултуре суод 3. векапреновеередо 2. векапреновеерекористиле бронзанеисребрнезапоне зарубињецкогипшеворског типа, акаснијекијевскогна северуичарњаховскогнајугу. Старословенскизапонису углавноммањинегогермански, атипичнипримерциимају људскиликнаврху. Збогтога сучестоизгледаликаофигура човекаукошуљи, апостојеи комадисаделтоидномгорњим делом. Најкомпликованијии најлепшинакитпронађенна нашемподручјусупримерци запонапронађениуВалесници украшенинаромејскиначин. Такође, нађенисуиуПрахову санештоскромнијим декорацијама, наликна дуборез. Токомпериодаод 2. векапреновеередо 5. века новеерестариСловенипрелазе

провинцијалногтипа (легионарског, саповијеном стопомкаоионогкрстастог типа). ПонасељавањуБалкана сапроменомношњидолазидо постепеногпрестанкаупотребе запонаидоњиховогнестајања. Уистовреме, вештинаизраде идизајносталог старословенскогнакитау многомесемењајуи унапређују, комадипостају ситнији, финијиилепши. Типичнозанакитстарих Словенаод 5. векановеередо 9. векановеерејеизрада ливењемутрадиционалним једноделнимкалупимаса опсежномупотребом гранулацијеифилиграна. Данашњерепликеуопштој продајисамоподражавају таквеефекте. Иакосутиповиидизајннакита билиприближноистинасвим

Страна 18

. Иакосутиповиидизајннакита билиприближноистинасвим Страна 18
Животнашихпредака територијаманасељеним старимСловенима ,

Животнашихпредака

територијаманасељеним старимСловенима, материјал серазликоваоузависностиод доступнихприродних богатстава. Збогтогјевећина сачуваногнакитаизцентралног Балканаодбакра, бронзе, сребраигвожђа, докјеу западнимкрајевимасачувано достазлатнихилипозлаћених примерака. Ипоред специфичнихкарактеристика старословенскогнакита, накит којисунашипрециносилије до 8. векабиоподјаким утицајемвизантијскекултуре. Изтогвременачестисуналази звездоликихнаушница, делом издомаћихрадионица, делом изувоза. У 8. векутајутицај привременослабиизанатлије сепосвећујутрадиционалној израдипрстењасамотивима пентаграмаиптице, лунуластихпривезакаи лунуластихнаушницакојесу билеширокораспрострањене наБалкануиширомРусије.

Током 9. веканакитсемењаи гранулиранитроугласти елементипостају распрострањенији, ау 10. веку почињудасекористе двостраникалупи. Средином 10. векапојављујусе гроздоликенаушницеи најбројнијаврстанаушницау нашимкрајевима, наушницеса ливенимчланковитим привесцима. Утомпериоду, подпоновнимутицајем Византијскекултуре, појављују сеинаушницесатришупље јагодице. Узападнимделовима Балканскогполуострва, због географскогположајаирудних богатстава, накитстарих Словенаимаојеспецифичну форму. Минђушеу 8. векубиле суалкицеодбронзеисребра, позлаћеногсребраизлата, понекадсабобицамаод стакленепасте. У 9. векуу овимкрајевимаминђушесу углавномбилегроздоликог типа, скороискључивоувожене

типа , скороискључивоувожене Словенскинакитнаправљенодперли

Словенскинакитнаправљенодперли

Словенскинакитнаправљенодперли изВизантије . Током 8. и 9.
Словенскинакитнаправљенодперли изВизантије . Током 8. и 9.

изВизантије. Током 8. и 9. векачестосусепојављивалеи огрлицеодшаренихперлии стакленепасте, штоувозиз Византијештоизкаролиншког круга. Јошједнаспецифичностових крајевајеивелика заступљеностпривезака, било ношенихоковрата, билокао украснаодећи. Издвојиобих тритипа, првокаонајбројније, ливенебронзанепрапорцебез посебнихдетаља, затимливене полумесечастепривескекасног античкогстила, инакрају овалнепривеске - медаљонеод сребра, саобостраним приказомљудскихфигура. Израдаимотивипрстењасу такођеспецифични. Већинаје израђенасаотвореним крајевима, најчешћеодуских тракабронзеилисребраса штитастимпроширењем украшенимтачкастим орнаментимаилиса угравиранимкрстомили пентаграмом. Зајужнеделове Балканскогполуострватипична јечешћаупотребасребра, филигранскоградаи гранулације. Минђушесучесто билеизрађиванеодбакра, бронзеисребра, каоалкице илисафилигранским бобицама, или сатрипокретна привескаодтанкежице. И прстењејебилорађеноод бакра, калаисаногбакраи сребра. Уовимкрајевима преовладавадизајнсакупастом главом, саукрасимаод тордиранеглаткежицеи филигрананаглавиитраци прстена.

Страна 19

тордиранеглаткежицеи филигрананаглавиитраци прстена . Страна 19
Животнашихпредака ПривезакуобликуМесеца

Животнашихпредака

Животнашихпредака ПривезакуобликуМесеца

ПривезакуобликуМесеца

Заразликуодзападнихкрајева гдесусевишекористили привесци, најугусу заступљенијебилекомплетне огрлицеправљенеодрано бојенихстакленихбобицаи шупљихметалнихелемената срцоликог, вретенастог, крушколикогилијагодичастог облика. Једнакочестапојавау овимкрајевимасуинаруквице. Иакоданасупродајимогудасе нађуразникомади старословенскогнакита направљениодгвожђа, наруквицесувероватноједине билерађенеодтогматеријала. Осимодгвожђа, такођесу нађенипримерциизрађениод бобицастакленепасте, отворенихбронзанихтрака, као иодплетенеиувијанежице. Свеотворененаруквицеимале суилиувијенекрајевеили крајевесаживотињским главама, анајчешћезмијске. Такођесууупотребибилии торквеси, штонасзаједноса наруквицамаодувијенежице враћанапочетаковогтекстаи сличностстарословенске културесакултурама споменутимнапочеткутекста, уовомслучајусакултуром Келта.

, уовомслучајусакултуром Келта . Торквес

Торквес

Нашипрецисуупериодусвог цивилизацијскогразвитка интегрисалиутицајемногих култураусвојусопствену. Оно штовидимонапримеру старословенскогнакитатакође уочавамоинапримеру словенскогоружја, оклопа, одећеисл. Какосуоколни народиутицалинаСловене такосуиСловениутицалина овенароде. Затопроучавајући накитГермана, Келта, Византинацаиосталих уочавамоутицајисловенског начинаизраденакита.

БрдарМарко, оснивач удружењаБраничГавранова

. БрдарМарко , оснивач удружењаБраничГавранова Страна 20

Страна 20

Причеинспирисанедухомпредака Дошљакиња Нашлисумеподоскорушом

Причеинспирисанедухомпредака

Дошљакиња

Дошљакиња Нашлисумеподоскорушом

Нашлисумеподоскорушом увијенуулишће. Никаднисам сазналакосумибили родитељи, алинисамни покушаваладаихнађем. Прихватиласамсвојунову породицуитрудиласедаим будемдобракћерка. Нисамсе обазираланагласинеомом пореклу, нитинапричекојесу оменикружиле. Причесу спомињалевучјизубкојије висионакожициокомогврата оногданакадсуменашли, и крзнокоје je такођемени припадало. Нијемисметалони штосуљудиупиралипрстому менедоксампролазила сеоскимулицама. Добацивали сумидасамчудовиште, јер имаммаљенавратуишакама. Неможетеминишта, одговараласамимумислима, јермесеплашите. Могутода омиришем

Сенисумисепрвипут обратилеоногданакадасам посталажена. Оњушиласам сопственукрв, аондасе запитала - каквалијењегова? Сазналасамкасниједанесамо штоњеговакрвималепмирис већидајеизванредногукуса. Костисамоставиласенимада одњихправечегртаљке, а слезинустаромврачузагатање. Тогданасампочеладаловим.

Маљесупостајалесвегушћеи гушћедокнакрајунису прекрилесвакидеомогтела. Чимјетопочелодаседешава, напустиласампородицукоја мејеусвојила. Каознак захвалностиоставиласам испредњиховогпрагатек убијеногјеленакојијебиојош

убијеногјеленакојијебиојош топаодоксамодлазилаушуму .

топаодоксамодлазилаушуму. Тадасупочелегодинеучења. Дошлесусвесеникојесумисе ранијеобраћалесамо појединачно, исвакаодњих преносиламијесвојезнање. Сенчијаједлакабила сребрнкастаучиламијекакода разазнамсвепреливемеseчине, икакодасевладамускладуса Лунинимфазама. Белимије показаокакодапратимљудске иживотињскетраговеутрави, икакодасвакограспознајемпо мирису. Оначијејекрзнобило мекоишаренооткриваламије тајнезавођењаипоказивалами какодасвојимсоковима привлачиммужјаке. Ачемуме јеЦрнинаучио, тојошувек никомнесмемдакажем

Кадасамојачалатоликодасам могладаупутимизазов осталимвуковима, остаомије самоблагипрегибизнадбедара каопоследњаодлика људскости. Знамдасамнекада ималатанакструккојисе допадаомушкарцима, аликада јетобило предвадесетпет, тридесетгодина? Морадаје биломање, аливремевише нијетеклокаоранијекадасам билачовек. Вуковисудолазили појединачноилиучопорима, алиниједанминијебиораван. Некимасамодмахпрегризла гркљан, некепустиладаумиру данимакаопримеросталима. Другесамсамопрогналаиз шуме. Онајчијимисемирис највишедопаопостаојемој животнисапутник. Јурилисмо међудрвећемтејесении прибијалисеједноуздругода бисмосеугрејалитокомзиме. Одњегамиништанијеостало

јерсугауловилипренегошто јепочеласезонапарења. Везалисумуногезаштапи провелигакрозсело. Његову кожуоднелисустарешиникоји јујепоставиокаопростиркуу гостинскојсоби. Кожумог Сивог

Зидодиспреплетаногшибља садачувамојекраљевство. На шибљикамависескалпови убијенихвукова, азвуккоји ствараклепетањењихових чељуститеранечистесиле. Излазимизсвоггајасамода бихсенахранила, аитадретко ловим. Размазилисумесељани којимисвакевечериостављају овчетинунараскрснициблизу шуме. Збогтогасеуздржавам даихнападам, осимако, наравно, неспоменумојеиме измеђузаласкаиизласкасунца. Тададолазимкаопозвана. Од временакадсамнапустила породицукојамејеодгајила селоје, иначе, готовоопустело. Некисупобеглипослепокоља којисамнаправиладаосветим Сивог, другивишенисухтели даживеублизинистаништа шумскогдемона, какомесада називају. Мождајетакои најбољезањих. Јерсадајаовде владам.

ВеснаКакашевски

Страна 21

најбољезањих . Јерсадајаовде владам . ВеснаКакашевски Страна 21
Сроднерелигије Руне - тајнијезиккосмоса Пренегоштосупочелида

Сроднерелигије

Сроднерелигије Руне - тајнијезиккосмоса Пренегоштосупочелида

Руне - тајнијезиккосмоса

Пренегоштосупочелида пишулатиницомпреци данашњихгерманскихнарода користилисуписмопознато каоРуне. Оваслованису служиласамокаосредство разменеинформација, већсу ималамногошируупотребу. Рунесусекористилеза дивинацију (гатање), абилесу имоћнемагијскеалатке. Сам називзаовописмооткриванам дасерадионечемумистичном. РечРуназначитајнадокглагол изведенизовеименицезначи 'шапутати' (немачки raunen). По предању, Рунејељудима открионордијскибогмагије Один. ОнједознањаоРунама дошаокрозмедитацијуна космичкомдрветукојесустари ГерманиназивалиИгдрасилом. Утренуткупросветљења ОдинусусеуказалеРуне, ина овајначинбилесуму откривенесветајнеУниверзума.

Рунесувеомасличнеписмима осталихстарихнарода. Угластогсуобликаисастојесе искључивоизправихлинија. Намаделујунајближе винчанскомписму, укоме можемонаћизнаковескоро идентичнеРунама. Претпостављаседајеиписмо старихСловенабилоналик рунскомписму. Бугарскимонах ЦрноризацХрабарназваоје старословенскаслова цртамаи резама”, изчегаможемо закључитидасутасловапо обликубиласличнаРунама. СветсесаРунамаупознао посредствомВикинга. Ови скандинавскиратниции трговципутовалисудо најудаљенијихграницатада

најудаљенијихграницатада познатогсвета . Гдегоддасу били

познатогсвета. Гдегоддасу били, остављалисузасобом рунскекаменове - камене громаденакојимасубиле урезанеРуне.

урезанеРуне . Рунскикамен

Рунскикамен

Упоредосаприхватањем латиничногписмаи прихватањемхришћанства Германисузваничнопрестали дакористеРуне. Међутим, оне сукоришћенеутајности, било загатање, билозанекедруге циљеве. Токомсредњегвекана Исландујебиловеома популарноправититалисмане узпомоћРуна, аизтогпериода сачуванесуибројнерунске бајалице. Почеткомдвадесетог векадошлоједообнове интересовањазаРунеињихове моћи. Заоживљавањерунске традицијенајзаслужнијијебио АустријанацГвидофонЛист којисезаинтересоваозаРуне навеоманеобичанначин. Наиме, онјепослеоперације катарактабиопривременослеп, иутомпериодуслепилаимао јевизијуРуна. Наконштомусе видповратиофонЛистје озбиљнопочеодапроучава древнописмоГермана.

Рунеданас

Рунеседанаснајчешћекористе задивинацију. Постоје двадесетчетириРунекојесе обичноупотребљавајуза гатање, ионеприпадају такозваномСтаромФутхарку. СвакаРунавезанајезаједан аспектнашегживота:

финансије, комуникацију, здрављеалиизамистеријеи окултно. ПојединеРунемогу намоткритидалипоседујемо посебнеталентеили натприроднеспособности, ида лимождананасделујунеке тајанственесиле. Постоје многиначинигатањаузпомоћ Руна, анајпознатијијеовај:

изаберусетриРунеипоређају једнупореддруге. ПрваРуна представљанашупрошлост, другасадашњостатрећа будућност. Осимзагатање Рунесекористеизаправљење талисмана. Обичносуупитању талисманизасрећу, стицање новца, склапањеуговора, ату суиталисманизаздрављеитд. Талисмансеможесастојатиод једнеиливишеРуна, у зависностиодњеговесврхе

једнеиливишеРуна , у зависностиодњеговесврхе Страна 22

Страна 22

једнеиливишеРуна , у зависностиодњеговесврхе Страна 22
Сроднерелигије ПоредтогаштоРунемогудасе

Сроднерелигије

ПоредтогаштоРунемогудасе користеумагијскесврхеоне представљајуисредство помоћукогчовекможедоћидо самоспознаје. Медитирајући надРунамаиндивидуаможе сазнатидостатогаосеби, својимврлинамаалииманама. Рунепомажучовекудасе суочисасамимсобом, идасе ослободинекихсвојих слабости. УзпомоћРуначовек можедарешиимногесвоје проблеме. Крозрунску медитацију, рецимо, онможеда локализујепроблем, открије његовопореклоипронађеу себиснагузасуочавањесоним штогамучи. Проблемтакође можедарешикористећиРунеу различитомоблику (талисмани исл.). Какогодокренемо, рад

саРунамаможебитиврло

користан.

РунеусветуиРунекоднас

Можесеслободнорећидасу последњихнеколикогодина Рунепосталесветскитренд. Овесимболекористекако окултиститакоиљудикоји саможеледазавиреусвоју будућност. Рунесувеома популарнемеђуприпадницима

такозваног Wicca покрета, а користеихионикоји припадајугерманском

неопаганскомпокретуАсатру-

у. Усветусу, иначе, написане бројнекњигеоРунама, апоред тогаодржавајусеиразличити рунскикурсеви. Данимине заостајемозасветомпоказујеи

заостајемозасветомпоказујеи чињеницадасеиуСрбији
заостајемозасветомпоказујеи чињеницадасеиуСрбији

чињеницадасеиуСрбији

одржаваједановакавкурсРуна.

Реклисмонапочеткудаје значењеречиРунатајнаизчега следидасуРунеништадруго докосмичкетајне - скривене силеискривеназнања. Нанама једаодлучимодалићемо покушатидадођемодоових знањаидалићемоупознати оветајанственесиле. Космос говорисвојимтајнимјезиком, оншапуће (raunen битако моглодасепреведеикао говоритиРунама“). Нашеје самодаослушкујемоово шапутање

ВеснаКакашевски

Страна 23

Нашеје самодаослушкујемоово шапутање ВеснаКакашевски Страна 23
Сроднерелигије Мабиногион - шифрованикелтскикалендар

Сроднерелигије

Сроднерелигије Мабиногион - шифрованикелтскикалендар

Мабиногион - шифрованикелтскикалендар

СписМабиногионпредставља једаноднајпознатијихизворао старојкелтскојрелигији. Овај списје, премарезултатима досадашњихистраживања, добиосвојуконачнуформуу једанаестомидванаестомвеку, алиуњемуможемонаћии многостаријеелементе. Неки одњихпотичучакизвремена доласкаКелтанаБританско полуострво, шточиниоводело веомазначајнимспомеником келтскекултуре. Прошле годинеовајсписдобиојеи српскипревод. Преведенјеи протумаченодстране АлександреБајићзаиздавачку кућуПешићисинови.

Мабиногионнасуводиу магичнисветстарихВелшанаи упознајенассабоговимакоје супоштовалиихеројимачија суделаславили. Главна личностовогсписајеПридери (Pryderi), митскивладарВелса, којидоживљавабројне авантуреусветуљудиисвету духова. ЊеговотацбиојеПвил (Pwyl), амајкаРианон (Rhiannon), чијесеимепреводи каоВеликакраљица. Придери (Pryderi) јебиоотетнарођењу иодгајандалекоодсвојих родитеља. Кадамујеотац умро, вратиосеусвоје краљевство, међутим, местога ниједугодржало. Заједноса Манавиданом (Manawydan), будућимсупругомРианон (Rhiannon), кренуојеупоходна Ирску. Насвомпутукућиони његовисапутниципроводе неколикогодинанаострвукоје јеналикрају. Придерија (Pryderia) кућинечеканишта добро, јернањеговои

добро , јернањеговои Манавиданово (Manawydan)

Манавиданово (Manawydan) краљевствоускоробивабачено проклетство. Онсамбива заробљенуподземномсвету заједносасвојоммајком, све докихобојенеспашава Манавидан.

докихобојенеспашава Манавидан . семенауземљинасимболички

семенауземљинасимболички начинпредстављеноје Придеријевим боравкому подземномсветуизкојегга спашаваМанавидан (Manawidan). Будућидаземља рађажито, онасеможе посматратикаоњеговамајка. У Придеријевомслучајутоје Рианон, којајетипично подземнобожанство. Онаје повезанаскоњима, хтоничним животињама, ипредставља једнуодваријантиЕпоне, келтскебогињекоња. Ласар ЛаесГифевид (Llassar Llaes Gyfewid) такођепредставља очигледансимболдуха вегетације. Житоиостале биљкесвакегодинепоново расту (изновасе рађају“) док Ласарусвомпоседуимакотао поновногрођења. Инакрају, ту јеиЛеуЛавГифес (Lleu Llaw Gyffes) когаодсмртиспашава крмача, животињаповезанаса подземнимсветомипознати симболБогињеземље. Леуова женајестворенаодразних врстацвећа, папредставља идеалнусупругуједногбога вегетације. Појаватроликогентитетакакав јекелтскидухвегетације вероватнобинасзачудилада незнамодасесличнобиће појављујеиумногимдругом митолошкимсистемима. Сетићемосетроструких божанставаСловена, Нордијаца, ГркаиИндуса, а наманајпознатијитроликибог јесвакакоТриглав. Ово старословенскоратничко божанствоималојесвојхрами натериторијибивше Југославије, уданашњемместу Скадрин, близуШибеника.

СрпскипреводМабиногиона

Једнакозанимљивживотимају јошдвајунакаМабиногиона - ЛасарЛаесГифевид (Llassar Llaes Gyfewid) иЛеуЛав Гифес (Lleu Llaw Gyffes). Придери, ЛасариЛеу (Pryderi, Llasar и Lleu) сувеомаслични (какофизичкитакои психички), паАлександра Бајићсматрадасеовдезаправо радиотриликаједногбића. Овобићеувекимакосубоје житногкласјаихтоничне карактеристике, повезанојеса коњимаидолазиудодирса различитиммагијским предметима. Збогсвега набројаногоннеможебити ништадругододухвегетације, сматрапреводилацитумач Мабиногиона. Збогчега? Као штознамо, житоимабојузлата, атокомједногпериодау годинионосеуобликусемена налазиподземљом. Боравак

Страна 24

годинионосеуобликусемена налазиподземљом . Боравак Страна 24
Сроднерелигије Келтски „ Триглав “ је , каошто смовидели ,

Сроднерелигије

Келтски Триглавје, каошто смовидели, духвегетације, а авантуреПридерија, Ласараи Леуазаправосусимболички описанеразличитефазе плодности. Кадауовомновом светлупочнемодапосматрамо Мабиногион, схватићемодато нијесамокласичанскуп митова. Упитањујенешто многокомплексније - кодификованкелтскикалендар. Келтису, дакле, пронашли начиндазабележесвефазе плодностиидасвоје опсервацијеформулишуу обликумита. Сачинилисуједан сликовитприказгодишњег циклусаплодности, аузпомоћ оваквогшифрованогкалендара моглисудапланирајусвоје пољскерадоветокомгодине. ДајеМабиногионзаиста календар, потврђујуидогађаји којимсезавршаваовајспис. Ти догађајипредстављајууводу догађајекојимапочиње Мабиногион, чимесе симболичкизатвараједанкруг, тј. завршаваједанциклус.

Умитологијије, иначе, чест случајдасенекиприродни процесиописујууобликумита, пачакпостојимишљењеда митологијанијеништадругода приказпоменутихпроцеса. Као примермитоваовогтипа можемоузетинордијскимито смртибогасунцаБалдракога убијањеговслепибратХод. Овимубиствомсликовитоје представљенасменаданаи ноћи - Балдр-Сунцеодлазиу подземнисвет, докнањегово местоступаноћуликуслепог бога. Такође, инекидруги процесидобилисумитолошки лик. Нордијскимитоубиству Квасиранијеништадругодо шифрованирецептзаправљење кваса, пићасличногпиву. Процесправљењаквасаописан јекрозубиствоовогбогаи мешањењеговекрвиса медовином. Тујеиенглеска песмаЏонБерлејкорн (John Berleycorn) којапредставља описнастанкапивакроз авантуреЏонијаЈечма.

авантуреЏонијаЈечма . ВеснаКакашевски

ВеснаКакашевски

. ВеснаКакашевски
. ВеснаКакашевски

једанодприказагодишњегциклусаплодности

једанодприказагодишњегциклусаплодности Страна 25

Страна 25

једанодприказагодишњегциклусаплодности Страна 25