2.1.

USVAJANJE VODE

Biljke usvajaju vodu iz zemljišta korenovim sistemom. Koren moze biti

osovinski i žiličast, kao i ppovršinski i dubinski. Korenom se usvajaju i
mineralne materije.

U većim supljinama se nalazi gravitaciona voda koja brzo ponire, dok u

manjim jee kapilarna voda, koja ne podleze sili gravitacije, zbog
povrsinskog napona i adhezije. (SVI PRAVCI)

Korenov sistem upija vodu preko korenovih dlačica, koje se nalaze u zoni
apsorpcije

Gradja:

1.Korenova kapa - stiti vrh korena koji raste.

2. U zoni rasta se celije dele

3. U zoni izduzivanja celije rastu u duzinu. Iznad njih je zona korenovih

dlaka.

Celijski zid i membrana su propustljivi. Mineralne materije se ubacuju u

koren, iz zemljista, aktivnim transportom. Koncentracija rastvorenih
materija je najveca u vakuoli. Voda lako prolazi kroz membranu vakuole
- tonoplast i ulazi u vakuolu.

Ulaskom vode, vakuola se siri i potiskuje celijski sadrzaj uz celijski zid -

turgorov pritisak (T).

Kada se izjednace turgorov i pritisak celijskog zida prestaje ulazak vode

u celije. (celije su nabubrele)
Pod pritiskom ce se deo vode kratati ka centralnom delu korena, gde je
prozvodni snopić. -KORENOV PRITISAK.

Voda se do provodnog snopica moze kretati kroz celijske

zidove(apoplast) i citoplazmu i plazmodezme (simplast).

21.2 PROTOK VODE KROZ BILJKU

Transpiracija je proces odavanje vode sa povrsine biljaka, najcesce preko

listova ili zelenih delova biljaka.

Ksilem transportuje vodu i mineralne materije od korena do listova.

Kohezija je sila koja drzi molekule iste supstance zajedno.(molekuli
vode)

Adhezija je sila koja drzi molekule razlicite supstance zajedno.

Kohezija, adhezija i kapilarne pojave omogucavaju kretanje vode

nasuprot sili gravitacije.

Vertikalno kretanje vode i min. materija odvija se kroz ksilem, a

horizontalno kroz parenhim.

21.3. Odavanje vode

Biljke odaju vodu : u vidu vodene pare, u vidu tecne vode(gutacija).

Transpiracija nije samo ispravanje vode sa povrsine listova koji zavisi

samo od fizickih faktora, vec biljke mogu da regulisu proces, otvaranjem
i zatvaranjem stominog aparata.
Kutikularna transpiracija - gubitak vode preko kutikule. Kutikula je
vostani sloj na povrsini biljaka. Sto je deblja kutikula, manji je gubitak
vode.

Lenticelarna transpiracija odvija se preko posebnih otvora na stablu -

lenticela (sluze i za razmenu gasova)

Stomaterna transpiracija - preko stoma, moze se regulisati. Stome se

sastoje od celija zatvaracica postavljene jedna naspram druge. Izmedju
njih je stomin otvor. Oko celija zatvaracica su celije pomocnice i sve
zajedno grade stomin aparat, smesten u stominoj duplji.

Tokom dana, voda ulazi u celije zatvaracice, zajedno sa jonima K - sto

dovodi do otvaranja stoma. Nocu voda i K odlaze u pomocne celije i
stome se zatvaraju.

Svetlost utice na otvaranje stoma, ali jaka svetlost moze dovesti i do

zatvaranja.

Kolicina vode- Ukoliko ima dovoljno vode - otvorene su. Ako se smanji
kolicina - zatvaraju se i brane od suše.

Vetar - ubrzava transpiraciju, jak vetar- smanjuje transpiraciju.

Unutrasnji signal za zatvaranje stoma je abscisinska kiselina (ABA)

Intenzitet transpiracije - kolicina vode koja ispari sa jedinice povrsine u

jedinici vremena.

21.4 USVAJANJE MINERALNIH MATERIJA

C,H i O - najveci % se nalaze kod biljaka

C - usvaja se preko stoma (CO2), dok H i O - iz vode.

Sve ostale elemente biljka usvaja preko korena.

Esencijalni elementi - 17 - C H O N S P K Ca Mg Fe Mn Zn Cu B Cl Mo i Ni

Esencijalni elementi se dele: 1. makroelemente 2. mikroelemente.

Postoje i neesencijalni kod nekih biljaka

Mineralne materije se usvajaju u vidu anjona i katjona. Mineralne

materije se prenose do ksilema i transportuju do drugih delova biljke,
gde se po potrebi redukuju i ugradjuju u amino-kiseline. Deficit
odredjenih materija dovodi do poremecaja u rastu, hloroza - gubitak
zelene boje, nekroza - propadanje tkiva.

1. N - unose u vidu nitrata i amonijum jona. Utice na rast, deficit -

usporava se rast, javlja se hloroza.

2. P - koristi se za Energiju, a energija za sve procese. Deficit-

tamnozeleni listovi i nekroza

3. S - daje aromu plodovima, proces cvetanja. Deficit- cvetovi su mali i

zakrzljali, listovi sitniji i sa hlorozom.

4.Mg - centralni element hlorofila. Deficit - hlora izmedju nervature na

listovima, cesto i narandzasto crvene boje.

5. K - ubrzava metabolizam ugljenih hidrata. Utice na otvaranje i

zatvaranje stoma i biljnih pokreta. Deficit- listovi zute, povijaju se i
propadaju.

6.Ca - za odrzavanje strukture membrane i celijskog zida. Deficit - javlja

se intercelulari ispunjeni vodom, sto olaksava prodor patogena;
propadanje korena, listovi mali sa hlorozom.

Biljke stupaju u simiozu sa gljivama i bakterijama ( zbog mineralnih

materija koje nisu lako dostupne biljkama)

Mikoriza - simbioza izmedju gljiva i korena biljaka. Hife gljiva prodiru

izmedju celija korena, zbog toga korenje lakse upija vodu i mineralne
materije, dok gljive dobijaju organske materije zauzvrat. Gljive
oslobadjaju P.

Rizobakterije

Azotofiksatori - neke bakterije i cijanobakterije koje se nalaze u zemlji i

koje slobodan N pretvaraju u amonijak i nitrat.

21.5 TRANSPORT ASIMILATA

Organske materije koje nastaju u procesu fotosinteze transportuju se

kroz floem i nazivaju se asimilati.

GRADJA LISTA:

Kutikula na povrsini lista, ispod jednoslojan epidermis sa stomama.

Unutrasnjost lista ispunjava tkivo za fotosintezu - Hlorenhim. Celije
palisadnog tkiva su izduzene i sadrze puno hloroplasta. Sundjerasto
tkivo ispod palisadnog, sadrzi intercelulare koji omogucavaju razmenu
gasova. Kroz list prolazi provodni snopic, koji se sastoji od ksilema i
floema.
Asimilati se prenose iz lista. Ubacuju se u floem aktivnim tranportom.
Ksilem i floem su uvek blizu jedan drugog. Voda koja dospe u floem
stvara pritisak i gura asimilate u regione sa manje organskih materija. U
korenu se mogu nagomilavati organske materije.

Kada se organske materije trasnportuju u celije kojima su neophodne, u

floemu opada koncentracija materija i voda se vraca u ksilem.

Biljke fotosintezom stvaraju glukozu, koja se dalje trosi za ostale procese

(rast, formiranje cvetova, plodova). Da bi se ovi procesi odvili potreban
je O2 koji se usvaja preko korenovog sistema ili otvora na biljci (lenticele
i stome)

Biljke nemaju posebne organe za izbacivanje stetnih materija.

Odstranjuju ih preko stoma ili lenticela, mogu ih i nagomilavati u starom
ksilemu ili u kori, kao i oslobodjavati preko korena. Mogu se
nagomilavati u vakuolama koje biljke oslobadjaju odbacivanjem starih
listova.