Psihijat.dan./2002/34/1-2/161-173/ Jeroti V.

, Analitika (Jungova) psihologija na pragu XXI veka

161
Struni rad UDK 159.964.26

ANALITIKA (JUNGOVA) PSIHOLOGIJA NA PRAGU XXI VEKA

Vladeta Jeroti
Apstrakt: Autor se u lanku bavi Jungovom analitikom psihologijom i psihoterapijom, od njenih poetaka, na pragu XX veka, pratei njen razvoj do sadanjeg doba, do poetka XXI veka. Uporedo sa praenjem razvoja analitike psihologije, govori se i o drugim znaajnim psihoterapeutskim pravcima (psihoanalizi, psihoanalitikoj psihoterapiji, bihevioralnoj i kognitivnoj psihoterapiji). Dat je poseban osvrt na sadanje stanje psihoterapije u svetu, sa njenim negativnim i pozitivnim vidovima ispoljavanja, kao i moguim razvojem u budunosti. Autor u lanku naglaava znaaj obnove etike u psihoterapiji, podseajui na pravila deontologije. Na kraju, izloena su gledita nekih Jungovih savremenih nastavljaa o novom tip mukarca i ene u postpatrijarhalnom drutvu u XXI veku. Kjune rei: Analitika psihologija, Jung, psihoterapija, etika.

1. Jungova psihologija od poetka je predstavljala protivstruju akademskoj psihologiji, a jednim delom, posle odvajanja Junga od Frojda, i psihoanalizi. Iz bogate sauvane Jungove prepiske sa poznatijim ljudima njegovog vremena, upadljivo je da je vie pisama izmenjenih sa teolozima, umetnicima, ljudima raznih struka, nego sa psiholozima. Pri svemu tome, Jung se ljutio to se univerzitetska psihologija u Evropi, naroito ona u vajcarskoj (niko nije prorok u svojoj zemlji!) nije obazirala na njegova otkria. Na kraju XX veka, bar

162

Psihijat.dan./2002/34/1-2/161-173/ Jeroti V., Analitika (Jungova) psihologija na pragu XXI veka

je tako u veini evropskih zemalja i u Americi, univerzitetska psihologija ne zanima se ni za psihoanalizu, ni za Jungovu analitiku psihologiju. Jedan od razloga ovakvom stanju je davnanje podozrenje akademske psihologije u ideoloku pristrasnost i Frojdovog i Jungovog uenja, to nije sasvim neistinito. Drugi razlog za savremene empirijske psihologe je njihova slaba nauna dokaljivost. Utoliko pre panju psihologa izazivala je bihevioralna terapija koja se oslanja i poziva na istraivanja koja se mogu dokazati. Poslednjih deset godina pojavili su se radovi u psihoanalizi, neto manje u Jungovoj psihologiji, koji pokuavaju da ospore tvrdnju naunih psihologa da ove dve grane psihoterapije nisu naune. Treba saekati nove radove iz Jungove kole, empirijski solidnije potkovane da bi se pomenuti konflikt razjasnio. U svakom sluaju, kao to dobro kae Verena Kast ono to inimo mora i nas same da ubedi, a, takoe, mora da bude i ubedljivo. 2. Nasuprot slabom ili nikakvom interesovanju akademskih psihologa za Jungovu psihologiju i psihoterapiju, ve odavno, pa i danas, napisano je mnogo knjiga o Jungu i njegovom uenju, najvie od nepsiholokih i nepsihijatrijskih profesija, koje svestrano prikazuju istorijski, kulturni i duhovni kontekst Junga i njegovog vremena, shvatajui Junga i njegovo uenje kao pokuaj da se simboliko osiromaenje zapadnog oveka ublai. Preterana racionalizacija u tipu zapadnjakog miljenja, njegova apstraktnost i jalovost intelektualizacije problema, poznat rascep izmeu svesnog i nesvesnog bia, ovekova odvojenost od njegovog ivotnog vrela, kome pripadaju i slike - oivljavanjem slikovitog miljenja i simbola (aktivna imaginacija kao jedna od metoda u Jungovoj psihoterapiji), Jungova analitika ili kompleksna psihologija bila je uoena, cenjena, delimino i primenjivana od svih onih ljudi u svetu, bez obzira na njihova osnovna zvanja, koji su osetili veliku prazninu koja je ve poetkom XX veka nastupila u duhovnoj i kulturnoj sferi zapadnoevropskog oveanstva. Da li e u XXI veku Jungovo uenje sticati nove pristalice, ostati na dosadanjem broju, ili e ovo uenje bledeti, zavisie najpre od opteg toka materijalnog i duhovnog razvoja ljudi i oveanstva (u prvom redu Zapadnog) u novom veku.

Psihijat.dan./2002/34/1-2/161-173/ Jeroti V., Analitika (Jungova) psihologija na pragu XXI veka

163

3. Bez obzira na inflaciju psihoterapeutskih pravaca u svetu, od kojih su se neki ve posle nekoliko godina ugasili, ali onda novi, slini u povrnosti i manipulisanju bolesnim ljudima pojavili, bez obzira na opadanje interesovanja u zvaninoj svetskoj psihijatriji za psihoterapiju, nasuprot koje jaaju neuropsihologija, organska psihijatrija i farmakoterapija, dobri su izgledi da se i u XXI veku odre na dosadanjem nivou, nekoliko do sada potvrenih psihoterapeutskih tehnika, u ijoj pozadini stoje relativno pouzdane teorijske postavke. To bi bile: psihoanaliza sa svim njenim bogatim granama, psihoanalitika psihoterapija, Jungova analitika psihoterapija, bihevioralna terapija i kognitivna psihoterapija. Ostaju, verovatno, i sve do sada dobrom praksom potvrene psihoterapije, kao to su grupna psihoterapija, porodina i brana psihoterapija. Ukoliko se psihosomatska medicina bude u XXI veku povoljno razvijala, negujui jedinstvenost psihikog i fizikog bia ovekovog, verovatno je da e psihoterapija psihosomatskih bolesti (a gotovo sve bolesti moemo nazvati psihosomatskim) dalje napredovati i usavravati se pridobijajui za sebe, ne samo psihoterapeute meu psihijatrima i psiholozima, ve i meu specijalistima - lekarima u raznim granama medicine (naroito u internoj medicini, ginekologiji i dermatologiji). Zadatak je psihoterapeuta u XXI veku, meu njima posebno Jungove orijentacije, da javnosti pokau i dokau da psihoterapija ima isceliteljsku mo, da je ona i u ranijim vekovima, iako jo nerazvijena, bila prisutna, a da je danas i sutra, neophodna i plemenita pomo bolesnom oveku, ne samo psihiki, ve i fiziki obolelom. Psihoterapija je dragocena, ne samo zato to moe da izlei ili pobolja pojedine psihike bolesti (od blaih neuroza do psihoza), da ublai nesnosne simptome neke neuroze, ve u prvom redu zato to kao dubinska psiholoka kola trai uzroke svakoj bolesti, zalazei do u najskrivenije tamne strane ljudske psihe, obelodanjujui ih i tako menjajui (jae ili slabije) bolesno ponaanje jedinke. Ali psihoterapija, analitika posebno, jaa sopstvene snage psihikog i fizikog organizma ovekovog, traei u oveku arhetip spasioca, prisutnog u svakome, koji, probuen, moe da ini uda: da izlei oveka od nekog psihotinog oboljenja, ali i od najtee fizike bolesti (karcinoma i leukemije).

164

Psihijat.dan./2002/34/1-2/161-173/ Jeroti V., Analitika (Jungova) psihologija na pragu XXI veka

4. Razvoj dananje psihoterapije, reklo bi se, ide u pravcu opte ili integrativne psihoterapije. Na optim psihoterapeutskim kongresima, sve ee sreemo psihoterapeute koji u svome radu koriste kombinovane psihoterapeutske tehnike: bihevioralnu i psihoanalitiku, Jungovu i psihoanalitiku, kognitivnu i psihoanalitiku itd. Kada kao pripadnik Jungove kole upitate ove psihoterapute kome oni zapravo pripadaju, oni odgovaraju: nikome i svima! Kako objasniti ovakav stav sve veeg broja psihoterapeuta? Moda kao strah od pripadanja uopte! Nije li to opta pojava danas, kolovanog i visoko kolovanog evropskog oveka, bez obzira na njegovu profesiju? Ravo iskustvo mnogih evropskih intelektualaca, prvenstveno u prvoj polovini XX veka koji su pripadali, bilo politikim ili verskim partijama, bilo da su preterano bili vezani uz sopstvene porodice, kao da su odvukle ovakvog evropskog intelektualca u drugu krajnost - odbijanje da se bilo kome pripada. Ova tenja sve je uoljivija u interpersonalnim odnosima ljudi u Evropi, ukljuujui i odnose mukarca i ene. Navodno, preko 30% parova u vie evropskih zemalja ive odvojeno a zajedno, ne pripadajui stvarno jedan drugom. Ovaj fenomen dobio je i u strunoj literaturi svoj engleski izraz: living apart together! Lino ne smatram ovakav nain evropskog ivljenja perspektivnim i celishodnim. I kada ga shvatim kao reaktivnu pojavu na raniju nametljivost roditelja, posesivnog partnera, neke politike partije ili neke verske institucije, i kada ga razumem kao opravdan ili neopravdan strah od podela i svaa unutar neke psihoterapeutske grupe - zar se nisu i u psihoanalitikom i u Jungovom udruenju delili! - pitam se, da li je to bruka, bar kad je re o podelama meu psihoterapeutima, koji bi morali da pokazuju vie od ostalih profesija uvid i toleranciju prema suprotnim mijenjima, ili je ova pojava normalna i oekivana od netolerantne i dualistike ljudske psihe? Pri svemu tome, i posle svih mojih razumevanja i pokuaja pravdanja podela meu vienim psihoterapeutima i njihovih, jo vienijih uitelja, odgovor dananjeg psihoterapeuta, na pitanje kome pripadate - nikom i svima, smatram ravim znakom stanja dananje evropske kulture. Ne pripadam nikome moglo bi da znai: ne pripadam narodu u kome sam roen, ne zanima me ni religija zemlje roenja, a dodatak u odgovoru - pripadam svima, podsea me na lani internacionalizam, najpre onaj marksistikog tipa, a danas globalistikog i mondijalistikog nagovetaja novog doba.

Psihijat.dan./2002/34/1-2/161-173/ Jeroti V., Analitika (Jungova) psihologija na pragu XXI veka

165

Sve do sada izreeno, ne mora da znai da integrativna psihoterapija nema svojih odreenih, a ogranienih dometa i vrednosti, niti da je svaka tenja savremenog psihoterapeuta prema tzv. optoj psihoterapiji unapred pogrena. elja i potreba psihoterapeuta da ne pripadaju nikom i svima moe biti, s jedne strane, pozitivan znak potrebe za individuacijom, a i elja za sintetikim pogledom na praktino mogue objedinjavanje nekoliko podjednako vrednih psihoterapeutskih pravaca (Jungove i Frojdove psihoterapije, na primer). S druge strane, ova pojava, kao to sam prethodno naglasio, moe da bude negativan znak anomije kulture, utapanja pojedinaca u kolektiv, strah od individuacije, samim tim i od odgovornosti. Ova negativna strana izbegavanja psihoterapeuta da nekome pripada, opomena je i izazov svim stalnim i postojanim lanovima nekog poznatog psihoterapeutskog udruenja (konkretno kod nas psihoanalitikog udruenja, psihoanalitiki orijentisanog i Jungovog) da ojaaju svoju svest, teorijski dobro zasnovanu i praksom osvedoenu pripadnost odreenom psihoterapeutskom pravcu, dobro se uvajui, izgleda neminovnih iskuenja, najpre neslaganja, a onda razdora i deljenja meu lanovima grupe.

5. Nekorisno je i nepotrebno u novom veku razvijati ili dalje negovati nepoverenje ili i neprijateljstvo prema drugoj ili drugim psihoterapeutskim kolama (konkretno, kada govorimo o Jungovoj koli prema onoj Frojdovoj ili bihevioralnoj). Dosadanje povremeno potcenjivanje, klevetanje, izazivanje skandala, pozivajui se na lini ivot nekog od predvodnika psihoterapeutskih kola, vodilo je do zaustavljanja napredovanja psihoterapije, ili i opteg blaenja psihoterapije, to je umanjivalo njen znaaj i njenu vrednost u oima obrazovane laike publike. Ne treba ni spominjati zloupotrebu meusobnih optubi pojedinih psihoterapeutskih kola od strane novinara, odnosno pojedinih asopisa sumnjivog morala, eljnih senzacija i nepouzdanih vesti o velikim ljudima iz prolosti psihologije, psihijatrije i psihoterapije. Namesto isticanja individualno-biografskih podataka iz prolosti i sadanjosti psihoterapeuta, vaniji su rezultati empirijskih istraivanja u psihoterapiji, otkrivanje novih imena i novih teorija u psihoterapiji, koji e znaiti dalje napredovanje ove tako

166

Psihijat.dan./2002/34/1-2/161-173/ Jeroti V., Analitika (Jungova) psihologija na pragu XXI veka

znaajne i plemenite grane medicine i psihologije. I Jungova psihoterapeutska kola, kao uostalom i ostale vienije kole, mora stalno biti svesna razlika koje postoje izmeu razliitih kola, potujui takvu razliitost i, to je takoe vano istai, uiti od drugih ono to je vredno nauiti, neprestano se tako, i individualno i kao kola bogatei, upravo zahvaljujui razlikama meu kolama, ljudima, narodima. Proces raslojavanja jednog prethodno uvrenog pokreta (religijskog - hrianstvo, islam, politikog - marksizam ili psihoterapeutskog - Frojdova ili Jungova kola), moemo posmatrati iz dva razliita ugla, mada u oba sluaja s pokuajem razumevanja ovog procesa. Tako, na primer, podele koje su se javile unutar Frojdove psihoanalize, jo za ivota njenog osnivaa, ili podele u Jungovoj analitikoj psihologiji, posle Jungove smrti, mogue je posmatrati pozitivno, kao raskriljavanje i razgranjavanje originalnih ideja njihovih graditelja (emu sam pre lino sklon), ili kao razvodnjavanje i opovrivanje ovih ideja od brojnih epigona ili trabanata. Preterano emotivno vezivanje nekih uenika za njihove uitelje (takvih primera ima s obe strane, Frojdove i Jungove), odvede najee ovakve ljude u orsokak individuacije, a neke ak do psihosomatskog ili psihikog razboljevanja, pa i suicida. Kada se nekom objektivnom istraivau istorije psihoanalitikog i analitikog pokreta u prvoj polovini XX veka uini da je malo ta ostalo nekritikovano ili neizmenjeno od teorijskog jezgra Frojdove i Jungove misli, onda su opet samo nekorisne emocije razlog aljenju zbog ovakvog toka razvoja psihoanalize i analitike psihologije. Vredno je zbog toga podsetiti se inspirativne Jungove misli, da sve istinite ideje ostaju istinite samo ako se stalno menjaju. Veliki filosof i psihijatar u XX veku, Karl Jaspers, samo je na psihoanalizi omanuo kada je, inae tano, primetio: marksizam i antropozofija (Jaspers je tada rekao i psihoanaliza), zatvoreni su sistemi koji se ne mogu dalje razvijati. Videli smo da se psihoanaliza plodno razvila i dalje razvija (dovoljno je ovde pomenuti O. Ranka, M. Klajn, Vinikota, Kohuta, Kernberga i druge), kao to se Jungova orginalna misao plodno razvija (spomenimo samo Nojmana, Fordhema, Hilmana, Samjuelsa i druge), upravo posle estokih i opravdanih kritika od njihovih (Frojdovih i Jungovih) samostalnih nastavljaa. Dobro je podsetiti se, s vremena na vreme, da Karl Gustav Jung nije lino imao potrebe ni elje da osniva svoju kolu i da je znao katkad, da se podsmeljivo odnosi prema tzv. jungovcima. Njegova snana potreba da

Psihijat.dan./2002/34/1-2/161-173/ Jeroti V., Analitika (Jungova) psihologija na pragu XXI veka

167

bude svoj, njegov originalan individualan razvoj, davao mu je pravo da se tako odnosi prema svakom koga je cenio, oekujui od takvog oveka, nazvali ga mi Jungovim sledbenikom ili ne, da i sam sledi sopstveni unutarnji put, ako ga je i kad ga je otkrio, rekli bismo demijanovski put, Jungovog sabrata i savremenika, Hermana Hesea. Posle Junga, njegova kola je ipak osnovana od njegovih uenika, i to je bio prirodan put kako se dobre kole uopte zasnivaju. Ako je unutar ove Jungove kole ili kola, moda vea razliitost, manja disciplinovanost miljenja i organizacijskog reda, nego u Frojdovoj koli ili kolama, onda ovakav sled dogaaja prirodno proizilazi iz temperamenta i karaktera Junga i Frojda. Podsetimo se jo, da je za razliku od psihoanalitikog kolovanja, za koje su jo uvek u najveem broju kandidovani medicinari i psiholozi, obuka na Jungovom institutu u svetu, ne manje stroga, duga i solidna, pristupana je i brojnim drugim profesijama, spomenuu teologe, defektologe, sociologe, ak i fiziare. Kao to je poznato, Jung je jo za svog ivota bio otvoren za zanimljive ljude raznih profesija, doputajui mogunost da se i oni edukuju i postanu psihoterapeuti (upoznao sam u Cirihu nekoliko izvrsnih psihoterapeuta koji nisu bili ni lekari ni psiholozi). Pre bih u XXI veku od psihoanalitiara oekivao vee otvaranje prema drugim strukama (van medicine i psihologije), nego zatvorenost analitikih instituta prema njima, bez obzira to i jedna i druga koncepcija kolovanja ima svojih prednosti i nedostataka. Treba imati u vidu i dosadanji odnos psihijatara i psihologa, kao i psihijatara i psihoterapeuta. Lieni u budunosti nekorisnog suparnitva, psiholozi i psihijatri saraivae (a ve danas, u ne malom broju psihijatrijskih ustanova oni uspeno sarauju) u zajednikom naporu da se, uz obostrano pomaganje, bolje razjasne mnoge zagonetke neke psihike bolesti kod nekog konkretnog klijenta, za koga se podjednako brinu i psihijatar i psiholog. to se tie dosadanjeg, najee podozrivog odnoenja psihijatra organske osnovne orijentacije i psihoterapeuta Jungove ili Frojdove kole, ovo meusobno nepoverenje moralo bi da iezne, iz razloga holistikog usmeravanja i jednih i drugih, opet radi dobrobiti njihovih bolesnih klijenata. Cilj i psihijatra i psihoterapeuta je jedan: popraviti ili izleiti bolesnog oveka. Nesumnjivo pozitivni dosadanji rezultati psihofarmakologije, kao i laboratorijski rezultati u otkrivanju mehanizma nastajanja nekih psihoza, kao i slini pozitivni rezultati u psihoterapiji, radije e

168

Psihijat.dan./2002/34/1-2/161-173/ Jeroti V., Analitika (Jungova) psihologija na pragu XXI veka

u budunosti pribliavati, a ne udaljavati psihijatre i psihoterapeute jedne od drugih.

6. Kada govorimo o budunosti psihoterapije, konkretno Jungove psihoterapije, dobro je osvrnuti se na knjigu C. Reimera O zloupotrebi zavisnosti u psihoterapiji. Etika u psihoterapiji (1) u kojoj nas Rajmer izvetava, na osnovu njegovih istraivanja, da 10% psihoterapeuta - meu kojima nema jungijanaca, ve tzv. optih psihoterapeuta - ima seksualne odnose sa svojim pacijentima. U jednom slinom izvetaju amerikih istraivaa iz 1985. godine u knjizi M. Lakina Etike posledice u psihoterapiji (2), navodi se isti procenat amerikih psihoterapeuta, takoe uglavnom optih psihoterapeuta (ali je bilo i nekoliko psihoanalitikih psihoterapeuta) koji su imali seksualne odnose sa pacijentima. Prema pravilima deontologije (nauka o dunostima, jo konkretnije, etikim dunostima lekara) (3) iz 1996. godine, konkretno, prema pravilima deontologije psihoterapeuta, stoji napisano: Psihoterapeuti ne smeju da koriste zavisnost proizvedenu iz terapeutskog odnosa dinamike transfera. Zloupotreba u ovom smislu postoji od trenutka kada terapeut omane u svome profesionalnom zadatku i u svojoj odgovornosti prema pacijentu/pacijentkinji, da bi zadovoljio neke line interese, na primer, na narcistikom, seksualnom, ekonomskom ili socijalnom planu; zloupotreba postoji i kada su psihoterapeuti podstrekavani od strane pacijenta/pacijentkinje; psihoterapeuti i tada snose punu odgovornost za takav akt. Sa gledita profesionalne deontologije nikakve razlike ne moe biti u postupanju psihoterapeuta prema pacijentu/pacijentkinji i prema kandidatu u edukaciji. Smatra se ozbiljnim prekrajem svaka vrsta prisiljavanja, politike indokrinacije ili religijskog prozelitizma, kao i svaka seksulna veza. Tamo gde je u toku psihoterapije dolo do seksualnog ina, prema ranije pomenutim istraivaima, psihoterapeutski odnos po pravilu je grubo naruen, moglo bi se rei, da je analitiki proces (kada je re o psihoanalitikoj ili psihoanalitiki orijentisanoj terapiji) razoren; on postaje sterilan i beznadean, jer odnos psihoterapeuta i pacijenta dobija sadomazohistiki karakter. Analitiar je obino u sa-

Psihijat.dan./2002/34/1-2/161-173/ Jeroti V., Analitika (Jungova) psihologija na pragu XXI veka

169

distikoj poziciji, analizirani u mazohistikoj. Mrnja je erotizovana i seksualizovana, otud prisustvo perverzije. Da li e seksualna zloupotreba pacijenta u psihoterapeutskim odnosima u XXI veku porasti, s obzirom na opte srozavanje morala u zapadnoevropskom drutvu, erotino-seksualnog morala posebno, i to u predbranim odnosima, a sve vie i u branim? Ne mora po svaku cenu tako biti. Iako je patrijarhalno drutvo u prolosti, mahom hriansko, ali ne uvek istinitim hrianstvom oblikovano, uvalo brak i porodicu, neverstva u braku nisu bila retka, doputena (ak i od crkve preutno) samo mukarcu. Patrijarhat je poivao na prevlasti, u stvari moi mukarca. Tenja za vladanjem, ini se esto, monija je i od samog seksualnog nagona. Otvoreno ili prikriveno, svesno ili nesvesno, u svakom braku, pa i u onom patrijarhalnom (mada u njemu mnogo manje primetno nego u savremenom braku), mu i ena se bore za vlast. U dobrim brakovima ova vlast se, i bez mnogo rei i prepirki, harmonino rasporeuje. U hrianskom braku ljubavi, kao da ova potreba za vladanjem vie ne postoji. U svim drugim brakovima spomenuta borba za vlast, vie je ili manje primetna, i razliito se razreava. Iz ove prilino ubedljive realnosti, izvlaim zakljuak da je i u dosadanjim psihoterapeutskim odnosima, patrijarhalna vlast mukog psihoterapeuta, esto i nesvesno za njega (kontratransferna patrijarhalna senka!) stalno u psihoterapiji nevidljivo prisutna. Prirodan i oekivan, pa i poeljan erotini transfer u psihoterapiji (poeljan u prvom redu od strane pacijenta, odnosno njegovog libida), kao da lako biva iskuavan patrijarhalnom eljom mukarca psihoterapeuta i za seksualnom dominacijom. Ne ulazim sada u zanimljivu raspravu ta se deava sa enskim psihoterapeutom i njegovim pacijentom/pacijentkinjom u jo preostalim patrijarhalnim uslovima voenja psihoterapije. Ukoliko u budunosti spomenuta patrijarhalna mo mukarca bude slabila, a ona je uveliko ve poela da slabi, zato ne pretpostaviti da e seksualne zloupotrebe biti manje nego to je u prolosti bilo u psihoterapiji, jer e i odnosi mukarca i ene biti bitno ili bar u mnogo emu promenjeni! elja brutalnog Pana i lice fatalne ene i nimfe, premestie se u simboliko polje. Mogua je, naravno, i pesimistika prognoza, u smislu poveanja seksualnih zloupotreba u psihoterapiji u budunosti, i to kako zbog mogueg daljeg opadanja morala skopanog sa raspadom patrijarhalne porodice i uestalim razvodima brakova, tako i zbog infla-

170

Psihijat.dan./2002/34/1-2/161-173/ Jeroti V., Analitika (Jungova) psihologija na pragu XXI veka

torne pojave sve veeg broja tzv. psihoterapija koje mogu postajati sve povrnije, nepouzdanije, manipulativnije, samim tim i nemoralnije. Od vanosti je zbog svega toga, u okvirima sadanje i budue analitike kole i njene psihoterapije sauvati, relativno pouzdan, i u odnosu na druge psihoterapije, do sada sauvan psihoterapeutski moral, a u njegovom delokrugu i seksualni moral, u transfernim, odnosno kontratransfernim psihoterapijskim odnosima.

7. U knjizi Remaking Men Davida Tacey-a (4) ovaj zanimljivi jungijanac pie: Kao to postoje desni i levi frojdijanci, od kojih su desni konzervativni smatrajui da je Frojd uvrivao patrijarhalno drutvo, dok su levi revolucionari videi u Frojdu snanog psihosocijalnog kritiara, tako postoje desni i levi jungijanci. Prvi su konzervativni, smatrajui da je Jung uvrivao postojee drutvo pruajui iluziju potpunosti mandale. Drugi (Andrew Samuels, James Hillman) ga smatraju revolucionarom koji nema potrebe da uvruje muku psihologiju, ve, uviajui kolaps patrijarhata, ne pokazuje nikakvu nostalgiju za njim i smatra da patrijarhalna mukost mora biti pozitivno izazvana enskou koja se podie. Oni prvi pogreno koriste arhetipove kao stabilizatore uzdrmane mukosti, vraajui tako toak istorije unazad. U vremenu oeva kojih nema, patrijarhakraljeva koji su impotentni, opet se potee za ljubomornim Jahveom ili se oekuje spas od naeg nesvesnog u kome treba volebno da vaskrsne arhetip oca. Desni jungijanci opet bi da trae u nesvesnom kralja, osvajaa, maga, ljubavnika kod mukarca. Iako svesni sloma patrijarhalnog modela, ovi jungijanci izmiljaju aphetip fatherson. Umesto regresivne udnje za infantilnim patrijarhalnim rajem, sinovi treba da zbace preostali oev autoritet koji je do sada gutao sinove i da uz pomo sopstvene enstvenosti grade nov lik celovitijeg mukarca. Ali zbacivanje oca ne treba da ide preko ubistva oca, to prenaglaavaju frojdijanci, jer se posle ubistva oca nesvesno vraamo majci, infantilnosti i samodestrukciji u lanom raju majinske brige. Odbrana od ene je nesvesna idealizacija majke i identifikacija sa njenim arhetipskim svetom. Zeitgeist zahteva da traimo srednji put izmeu nostalgije za patrijarhatom i matrijarhalne iden-

Psihijat.dan./2002/34/1-2/161-173/ Jeroti V., Analitika (Jungova) psihologija na pragu XXI veka

171

tifikacije (Edip). Postmoderni heroj ne treba da se vraa majci, ve da nae genuini prilaz eninoj dui kao leku mukom narcizmu i infantilnosti. Andrew Samuels (5) opisao je novi tip mukarca 1985. godine ovako: Analitiari poinju da se susreu sa novom vrstom mukarca. To je ljubak i paljiv otac svoje dece i odgovoran brani partner, posveen svetskom miru i uvanju prirodne sredine, esto je vegetarijanac. U celini osoba dostojna pohvale, ali - on nije srean. Ostao je majin sin i ini ono to e se dopasti eni. Ovakav mukarac nepoverljiv je prema sopstvenoj mukosti, svestan je razlike od drugih mukaraca, esto zastupa feministiki pokret, svestan je da predstavlja mukarca koji vie ne oliava patrijarhat, a ipak, nije srean. Kao da u njemu nema dovoljno energije; on je uvar ivota, ali ne i davalac ivota. esto vidimo ovakve mukarce u drutvu, u braku ili okruene enama koje zrae jaku energiju. ezdesetih godina XX veka ene su elele da u braku imaju patrijarhalne mueve koji priznaju eni vrednost i prihvataju jednakost. Osamdesetih i devedesetih godina ene primeuju da su mukarci postali neodluni i zbunjeni. Oni u eni trae majku, potporu i sigurnost. ene ih alju u muke radionice ne bi li tamo prepoznali svoje slabosti i ojaali mukost.

8. Naa nada da e Jungove originalne ideje, kao i one nekoliko njegovih izvrsnih nastavljaa postojati i trajati i u XXI veku, i moda u njemu stei vei broj privrenika nego to ih je bilo u XX, poiva na sledeim pretpostavkama: a) ako postoji, osim line individuacije, jo i individuacija oveanstva, onda e u novom veku rasti broj ljudi koji se nee plaiti raspravljanja sa svojim nesvesnim, individualnim kao i kolektivnim (ako ne uzmemo u obzir i hipotetino, a verovatno postojee, familijarno i nacionalno nesvesno); b) hrabro suoavanje sa svojim nesvesnim (a u njemu sa personom, senkom, mana-linou, animusom i animom), podrazumeva i razraunavanje sa svojom prolou, ne samo individualnom, ve moda (to je smelije) i onom nacionalnom (kada je re o srpskom kolovanom oveku); c) pripadnici Jungove kole treba da su u stalnom procesu sopstvene individuacije, otkrivajui u dubinama nesvesnog, i hriansko i kreativno bie koje ih ini radosnim to postoje. Njihova izvorna potreba da u sebi

172

Psihijat.dan./2002/34/1-2/161-173/ Jeroti V., Analitika (Jungova) psihologija na pragu XXI veka

oive i uine aktivnim arhetip religioznog oveka, koji e najbolje i najprirodnije moi da im prui odgovor na stalno pitanje svih ljudi o smislu ivota, a koja potreba se tako bogato pojavila i bujno razvila kod osnivaa analitike psihologije, Karla Gustava Junga - inie sledbenike Jungove kole privlanim za mnoge tragaoce za istinom i smislom i u buduem veku. Ostaje, naravno, i Jungovim psihoterapeutima veliki izazov: kako u XXI veku, u kome zanemarivanje unutarnjeg sveta oveka moe dalje da napreduje ili i da se ubrzava - to ne protivrei gore iznetoj nadi da e u novom veku biti dovoljno zrelih linosti koji e se svesno boriti za ivot i Dobro - preneti ljudima Jungovu viziju sveta? Dalje napredovanje i nesluenih novih tehnikih pronalazaka u XXI veku, koji e, verovatno, dalje slabiti ovekovu potrebu za transcendencijom i sledstveno slabiti aktivnu imaginativnu mo ovekovu, stavie sve psihoterapeutske pravce koji ne zanemaruju transcendenciju (meu njima svakako i Jungov) u osetljiv poloaj traenja novih puteva otkrivanja i prikazivanja duhovnog, i to u okvirima jedne apsolutno nedoktrinarne, kaimo, benevolentno neutralne psihoterapije, koja nee ni u XXI veku zaboraviti kako se do Jastva dolazi, i ko se u dvehiljadugodinjoj hrianskoj kulturi uvek nalazio i sada nalazi u njegovom centru.

Psihijat.dan./2002/34/1-2/161-173/ Jeroti V., Analitika (Jungova) psihologija na pragu XXI veka

173

JUNG'S ANALYTICAL PSYCHOLOGY AT THE DAWN OF XXI CENTURY

Vladeta Jerotic
Abstract. The author discusses Jung's analytical psychology, from its beginnings following its development to the present time. He also reviews other significant psychotherapeutic schools (psychoanalysis, psychoanalytical psychotherapy, behaviour and cognitive psychotherapy). A critical view of the present position of psychotherapy in the world is given, with its negative and positive manifestations, as well as of possibilities of its further development. Author stresses the need for a renewal of ethics in psychotherapy, and rules of deontology. At the end, views of Jung's followers are given on a new type of man and woman in postpatriarchal society of XXI century. Key words: analytical psyhology, Jung, psychotherapy, ethics

_________________________ Akademik Vladeta JEROTI, Srpska akademija nauka i umetnosti; profesor pastirske psihologije, Bogoslovski fakultet, Beograd.

Literatura 1. Reimer C. ber Missbrauch von Abhngigkeit in der Psychotherapie. Die Ethik der Psychotherapie. Berlin: Springer; 1991. 2. Lakin M. Ethical Issues in the Psychotherapies. New York, Oxford: Oxford University Press; 1988. 3. Noschis K. Un hritage difficile; L'ombre patriarcale. Workshops: Analytical Psychology at the Turn of the Century. Lausanne, 1999. 4. Tacey D. Remaking Men. London, New York : Routledge; 1997. 5. Samuels A. Jung i njegovi sledbenici. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva; 2002.