You are on page 1of 16

HAMDIJA KREEVLJAKOVI

SAHAT-KULE U BOSNI I HERCEGOVINI


PRILOG ZA STUDIJ KONZERVACIJE UVOD

Jo u Starom vijeku osjetila se potreba mje renja dnevnog vremena. Babilonci su podijelili dan u 12 dvostrukih sati ili kapsu po 120 minuta. Njihov je izum i s u n a n i s a t ili sahat. Prvi takav sat nastao je u Babilonu 640 godine prije nae ere. Nou su mjerili vrijeme pomou kre tanja zvijezda. Neto kasnije pronaeni su pje ani i vodeni satovi. Ovim satovima sluili su se ljudi i nakon pronalaska m e h a n i k o g s a t a . Oni se ponegdje i danas nadu. Jedan sunani sat nalazi se u zapadnom zidu Hadi-Ali-begove da mije u Travniku. Mehaniki satovi javljaju se u Srednjem vi jeku, i to najprije na tornjevima. Sistem kotaa u tim satovima pokretali su regulatori, zvani p e r o . Od XI. stoljea grade se ure ili asovnici, koji iskucavaju satove. Kasnije se javljaju i s t o ni satovi. Godine 1500 napravio j e P e t a r H e n l e i n , bravar u Nurnbergu, prvi d e p n i s a t . Taj je sat usavrio holandski Huygens fiziar i matematiar Christian (16291695). Sve d o

io se satovima na tornjevima. U tu svrhu gra ene su kod nas s a h a t - k u l e . 1 U augustu 1493 opremila je Republika sv. Vla ha jedan sat na uzdarje hercegovakom krajininiku Sulejman-begu, koji je rezidirao u Foi. Dr. iro Truhelka primjeuje kako je taj sat bio moda prvi, koji je prokucao na bosanskom ze mljitu. 2 Zakladnica ejvan ehaje (Kjejvan kjethoda), mostarskog legatora od 1558, drugi je po starosti meni poznat dokumenat, u kome se kod nas spominje sat. U popisu stvari to ih je taj legator ostavio navedena su i dva sata, i to: jedan pjeani (kum-saat) i jedan sa zvonom (an-saat). 3 Meutim, taj sat sa zvonom nije onaj sa sahatkule, jer je sahat-kula u Mostaru iz kasnijeg vre mena i zadubina legatorke F a t i m e k a d u n e . U oskudici satova sluili su se kod nas mjesnim podnevnikom (meridijan). Kao primjer za to neka nam poslui lijeb uklesan u rub temelja munare Lala-paine damije u Hlivnu (XVI. stoljee). Taj lijeb je dio hlivanjskog podnevnika.
1 O toj rijetkosti satova kod nas jo 1658. g. govori francuski putopisac Poullet. Glasnik Zemaljskog mu zeja, god. XX. (1908.). 2 Dr. . Truhelka: Tursko-slovjenski spomenici du brovake arhive, Sarajevo 1911, str. 215 (separat iz Gl. Z. M.). 3 Zakladnica u Vakufskom povjerenstvu u Mostaru.

XIX stoljea satovi su proizvod obrtnika, a cen tar njihove proizvodnje bila je Engleska. Zbog toga su bili i rijetki i skupi, pa su ih mogli na baviti samo bogatiji ljudi, a siromaniji svijet slu

Nae starine IV

17

I
OPENITO O SAHAT-KULI Sahat-kule su visoke i vitke zgrade kvadratne osnovice, zidane od kamena, a pokrivene atorastim krovom. Po svome izgledu najslinije su tor nju romanike crkve bez nekih njegovih eleme nata. Ispod krova nekih sahat-kula je vijenac, a ispod njega jedan ili etiri otvora prozora na sve etiri strane, na kojima je smjeten sat s na pravom za otkucavanje vremena. Osim tih, ima i drugih otvora, nalik na pukarnice. Ti su raspo reeni na glavnim plohama objekta, od podnoja do sata, a kroz njih prodire oskudna svjetlost u unutranjosti, kroz koju do sata vodi drveno stu bite, i po tome se mogu oznaiti kao neka vrsta prozora. Pri tlima svake sahat-kule su vrata. Od njih pa do sata vode strme drvene stepenice, koje su izgraene uza zidove s malim podestima ili odmorima. Kod tih je objekata ponajee samo na uglo vima ljepe tesani kamen, a ostali su dijelovi zi dova od grublje tesanog kamena. Kao buka slu ilo je otstajano zavareno vapno, kao i kod svih drugih bolje zidanih zgrada. Ponutrica tih kula uvijek je neobukana, a iz vana su samo poneke okreene. Vrata su ili etverouglasta ili na svod i uvijek su jednokrilna, a po materijalu najvie su eljez na, ali ih ima i drvenih. Ako su vrata manja, onda se obino otvaraju unutra (Foa), a ako su vea, naizvan (Sarajevo). Svaka vrata imaju bravu. Otvori u gornjem dijelu tih kula su okruglasti ili pravokutni, a negdje su opet pravokutnik s lu kom, koji ga prekriva, i svagdje su okrenuti na sve etiri strane. Izmeu tih otvora je sat s mi nama, takoe na sve strane, ali ima satova i bez mina. Na kuli na Musali u Travniku bio je sat samo s jednom minom, a u Gornjem Vakufu bez mina. Kod onih sahat-kula bez mina zna se vrijeme samo po iskucavanju sata. Ovakve sahatkule iskucavaju samo satove, a nikada etvrti. Svaki je sat spojen sa zvonom. Kod nekih je sahat-kula zvono na krovu, a iznad njega je ta koe atorast krov na etiri stupica, kako se to vidi na naoj slici sahat-kule u Gornjoj ariji u Travniku. Sve su sahat-kule pravljene na isti nain, sa mo se razlikuju po dimenzijama i po poloaju mjesta gdje su graene. Stranica osnovice kree se od 3,07 do 5,5 m, ili, tanije reeno, od 3,07 do 4 m, jer je samo jedna sa stranicom od 5,5 m (Gradaac). Kod nekih pak sahat-kula osnovica nije ba potpuni kvadrat, kao i kod mnogih naih kupolastih damija, nego etverokut s razlikom u stranicama od 10, 15 pa i 20 cm. Takav je sluaj u Foi (3,10X3,20) i u Gornjoj ariji u Travniku (4,10X4,20). Visine su jo razliitije. Gotovo ni dvije nisu jednake, a kreu se od 10 do 28 m. Najnia je u Gornjem Vakufu, a najvia u Sarajevu. Debljina zidova je takoer razliita, od 65 cm do 1 metra. Najmanji je ulaz u sahat-kuli u Foi (64X95 centimetara), a najvei u Tenju (77X170 cm). Na vrhu krova neke sahat-kule imaju alem (Sarajevo). Sahat-kula u Jajcu razlikuje se od svih drugih u Bosni i Hercegovini. To, zapravo, i nije objekat ove vrste, nego obina kapi-kula jajake tvrave, u kojoj je negdje poslije njena osnutka postavljen ureaj za otkucavanje vremena. Neke sahat-kule imaju natpis na turskom je ziku, ali ti se natpisi, osim Gradaca, odnose, na alost, uvijek na popravak, a ne na osnutak do tinog objekta. Satovi u sahat-kulama, kako je ve reeno, uvijek su spojeni sa zvonom. Tek od novijeg vre mena znamo neto i o provenijenciji tih satova. Dananji sat u Sarajevu nabavljen je godine 1874 u Engleskoj, a satovi u Maglaju, Tenju, Graanici, Gradacu i Foi nabavljeni su poslije godi ne 1878 u Beu. Isto su tako i zvona razliitog porijekla. Njih su Turci ovamo donosili obino kao ratni plijen. Zvono, to je do godine 1879 stajalo na sahatkuli u Hlivnu, saljeveno je 1479, a sahat-kula je sagraena iza 1659, i, prema tome, ono nije lije vano za ovu svrhu. To se zvono danas nalazi u franjevakom samostanu na Gorici kraj Hlivna. Zvono na sahat-kuli u Banjoj Luci je iz godi ne 1501, a u Pruscu iz godine 1633. Obadva ta datuma zabiljeena su na samim zvonima. Za zvo no pak to je bilo u Poitelju, pria se ondje da je doneseno s Krete nakon njenog pada pod Tur ke (1669.). O tome govori i Salih efendija Muvekit u svojoj jo netampanoj, turskim jezikom pisa noj, H i s t o r i j i B o s n e (Tarihi dijari Bosna). Po Muvekitu, na tom je zvonu bila urezana godi na 1675, i, prema tome, to ne bi moglo biti tano, jer je zvono lijevano 7 godina nakon pada Krete. Moda se tu radi o nekom drugom zvonu, koje je zamijenjeno kasnije onim, na kome je bila ure zana godina 1675. Sluao sam u Gradacu kako je staro zvono na tamonjoj sahat-kuli bilo donese no iz apca nakon sloma Prvog srpskog ustanka

18

(1813) i da je skinuto i opet preneseno u abac godine 1919. O cijeni i teini zvona imamo jedan podatak iz novijeg vremena. Hercegovaki vezir Ali-paa Rizvanbegovi htio je da izmijeni zvono na sahatkuli u Mostaru. U tu svrhu obratio se on grofu Lilienbergu, dalmatinskom namjesniku u Zadru, i ovaj mu javlja 10 (22) marta 1838 da su cijene zvona ove: I II III IV od 1571 funtu stoji 1.205,43 forinte od 1180 funti stoji 905,38 forinte od 786 funti stoji 603,14 forinte od 686 sunti stoji 526,16 forinte V zvono od 468 funti stoji 359,20 forinte zvono zvono zvono zvono

jaeg vjetra njihala, pobojae se okolni stanov nici da se ne srui, pa je poruie. Od velikog poara u Travniku (godine 1903) ne radi sahat-kula na Musali, a od godine 1917 ne rade jo neke, jer su austriske vlasti skinule zvona, da od njih prave municiju. U prolom ratu prestale su raditi sahat-kule u Foi, Graanici i Donjem Vakufu. Ta posljednja ostala je i bez krova. Jedina je stolaka sahat-kula poruena prije kojih tridesetak godina, dok sve ostale stoje uzgor i pod zatitom su Zemaljskog Zavoda za zatitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti u Sarajevu, i podaci, koje ovdje iznosim, daju se kao uvodna studija za konzervatorske radove na toj vrsti spomenika. Svaka sahat-kula ima po jednog slubenika, koji navija sat i koji se brine da on tano ide. Ti se satovi navijaju obino jedanput tjedno. Prije su ti satovi ili a la turca, a danas ih ima, koji idu po srednjoevropskom vremenu. Donedavno su vodili brigu o sahat-kulama razni vakufi, a sada ima i narodnih odbora, koji se za njih brinu, smatrajui ih utilitarnim objektima lokalnog zna enja. Na satovima ovih kula vrile su popravku sahaije. Od druge polovine XVI stoljea grade se po Turskom Carstvu sahat-kule, jer su tada kao i kasnije, kako je to ve spomenuto, bili depni sa tovi, zbog velike skupoe, dosta rijetki. O tome ima zanimljivih podataka u putopisu Francuza Poulleta, koji je proao Bosnom godine 1658. Ba zbog te oskudice takve sahat-kule gradili su po jedini dobrotvori, mahom vakifi. Tu su ustanovu preuzeli Turci iz Srednje Evrope. Prvu sahat-kulu podigli su u onovreme nom carstvu u makedonskom Skoplju izmeu go dine 1566 i 1572, donesavi onamo sat iz zauze tog Sigeta. To nam kae jedan Francuz koji je proao kroz Skoplje 1572 i koji u svojim puto pisnim biljekama istie kako su Turci doveli i majstora iz Sigeta, koji vodi brigu o satu i prima za to veliku plau. Taj putopisac posebno istie kako Turci vole i cijene satove i kako je to jedini j a v n i sat u cijeloj Turskoj. 6 Je li bilo ba tako, zasada se ne da utvrditi. Ne samo Turci, nego i drugi islamski narodi cijenili su sat, jer im je bio potreban za vrenje pet dnevnih molitava koje padaju na tano odreeno vrijeme. To je bio i jedan od glavnih razloga, to su ti islamski na rodi u Srednjem vijeku i kasnije prouavali astro nomiju mnogo vie od drugih. Meu brojnim spomenicima kulture, to ih je na Zavod popravio i u red doveo, ubrajaju se i neke sahat-kule.
Dr. M. Dini: Tri francuska putopisca XVI. veka u naim zemljama, Godinjica Nikole upia, XLIX. (1940.), str. 102.
6

Ako bi se dalo saliti zvono od 2.000 funti, stajalo bi 1.800 forinti ne raunajui materijal, izradu, prenos i postavljanje zvona u Mostaru. 18 (30) aprila 1838 odgovorio je Ali-paa grofu Lilienbergu i naruio ono najmanje zvono od 468 funti teine. Njemu je odgovorio grof Lilienberg 15 (27) jula iste godine ... i uiniu da se izvre narubine koje ste na mene naslonili po kolonelu U. Grizogonu, a poslau vam na svoje vrijeme i sve poiskane stvari, mnoge od kojih moram izda leka donijeti. Zvono nee biti od dvjesta okah no vee, i nadam se da e se izdaleka uti, i da e dostojno biti tako slavnog Veziera Mostarskoga i Gospodi na Stolakog, moga dragog i iskrenog prijatelja komu ja iz svega serdca dobro elim. 4 I u Bosni su se lijevala zvona. U Sarajevu je postojala Zildijska (Zvonarska) arija. Oko 1815 radilo se o prenosu jednog zvona iz Sarajeva u Travnik, sigurno za sahat-kulu u Gornjoj ariji, koja je u to vrijeme popravljana. 5 Sahat-kule su graene ponajee u centru arije dotinog mjesta, ali ih ima koje su sagra ene i u oboru nekih tvrava (Maglaj, Teanj, Gradaac, Poitelj i Trebinje). Danas ima u Bosni i Hercegovini u svemu 1.9 sahat-kula, i to 2 u Travniku i po jedna u Banjoj Luci, Donjem Vakufu, Foi, Gornjem Vakufu, Graanici, Gradacu, Hlivnu, Jajcu, Maglaju, Mo staru, Nevesinju, Poitelju, Prozoru, Pruscu, Sa rajevu, Tenju i Trebinju. Osim ovih, bile su 1878 jo dvije, i to: jedna u Stocu, a druga u Sarajevu uz Bijelu damiju. Ova zadnja bila je sagraena 1874 od drvenog materijala i u nju je smjeten sat sa Gazi Husrevbegove sahat-kule. Kako se kod
Dravni arhiv u Zadru: Atti presidiali dell' I. R. Governo della Dalmasia, anno 1838, br. 521/X, 961/X i br. 1422/X. Ove mi je podatke ustupio prof. Hamdija Kapidi, na emu mu se i ovdje lijepo zahvaljujem. 8 Sidil 63, str. 28 i 29.
4

19

II SAHAT-KULE POJEDINIH MJESTA 1. BANJA LUKA. U prvom g o d i t u ovog a sopisa (str. 103) napisao je Alija Bejti, dananji arhitekt naeg Zavoda, o banjalukoj sahat-kuli ovo: U uskoj povezanosti s damijom Ferhadijom i ostalim opisanim spomenicima uz tu damiju stoji u kompozicionalnom smislu i susjedna sahatkula, koja je nekad odbijala a la turca sate. Da nas je ona dobrano pregraena i preinaena, ali dok je bila u prvotnom obliku, spadala je, sva kako, u najljepe spomenike te vrste u Bosni i Hercegovini. Kvadratino podnoje s osnovicom od 3,20 m neobino je masivno i zidano od tesane sedre, a od istog je materijala, dakako, bio i gor nji dio, u kojem su na etiri strane bila po dva otvora u obliku prozora svedenih na iljasti luk, kroz koje se razlijegao glas zvona. U novije vri jeme ti su otvori zazidani i vrh nadozidan tvor nikom opekom, pa je tu smjetena vatrogasna si rena. Tom je prilikom donji dio objekta i utegnut u dvije visine (oko 4 i 8 m) jakim eljeznim obruima. Tada je itav objekt i obukan, a time je ta lijepa graevina jako nagrena, pogotovo otka ko je mjestimino buka otpala. Od stare sahatkule osim donje mase do danas se sauvao u prvotnom obliku i ulaz s jugoistone strane s po lukrugom u gornjem dijelu i eljeznim vratima veliine 130 X 70 cm. Do rata bilo je tu i zvono, to je odbijalo satove. Na njemu je i latinski nat pis: S a l i o m e j e B a r t o l P a d o v a n go d i n e g o s p o d n j e M D I (1501). Slova s u sa livena vrlo primitivno. I tu sahat-kulu sagradio je Ferhad-paa Soko lovi neto prije godine 1587. To razabiremo iz same Ferhad-paine zakladnice. Tu se, dodue, sahat-kula izriito ne spominje, ali se odreuje plaa slubeniku, koji e voditi brigu o javnom satu, a posve je jasno, da je taj sat mogao onda stajati samo na sahat-kuli. To je ujedno i najsta riji poznati trag sahat-kula u ovim stranama, a moda je upravo ta sahat-kula bila i prva, koja je proradila u Bosni i Hercegovini. Da li je ova sahat-kula ba prva u Bosni, te ko je rei, jer sat, koji se spominje u Ferhadpainoj zakladnici, mogao je stajati i na zidu da mije. Tu sahat-kulu spominje i jedna narodna pje sma, to ju je zabiljeio Antun Hangi neto prije 1903. godine. 7 Od novijeg vremena bila je u Banjoj Luci i muvekithana. 2. SARAJEVO. Na zapadnoj strani Begove damije u proelju Imareta stoji etvrtasta vitka kula, koja visinom dosie erefe munare damije. Pri vrhu ove kule smjeten je sat, koji se vidi sa sve etiri strane kroz prozore. Ne zna se tano kada je sagraena sahat-kula, jer se ne spominje u Gazijinim zakladnicama. Naj stariji joj spomen nalazimo u jednom djelu atib elebije, turskog geografa prve polovice XVII. stoljea. Tu on meu ostalim kae da kod Husrevbegove damije ima sahat sa zvonom. 8 Pri navali princa Eugena (1697.) stradala je sahat-kula, to se vidi iz jednog hudeta, napisanog trideset go dina kasnije, ali je popravljena. 9 Ponovo je stra7 A. Hangi, Banjaluka. Grad i okolica. kolski vje snik, X./1903., str. 59. 8 St. Novakovi, Hadi-kalfa ili atib-elebija tur ski geograf XVII veka o Balkanskom Poluostrvu. Spomenik S. K. A., XVIII, Beograd, str. 19. 9 Isprava u arhivu Gazi Husrevbegova vakufa u Sarajevu.

Sahat-kula u Banjoj Luci, pogled iz trijema damije Ferhadije

20

dala 1831 i popravljena je 1832. U popravak je potroeno 185 groa. Na ovom je objektu izvren jedan manji popravak i godinu dana prije, a tro ak je iznosio 15 groa. Isto tako popravljana je 10 1177 (1762/63) iznosom od 895 aki. Gornji dio ove kule prezidan je etiri godine prije okupa cije. Ovom prilikom uzidan je dananji sat, dobavljen iz Engleske. Iz Londona donijeli su ga sa rajevski trgovci Haimaga Gloo i Mehaga Hadi11 kapetanovi. Prije toga bio je na staroj sahatkuli samo jedan otvor prema dvoritu Begove 12 damije, koji se i danas vidi. Godine 1874 sagraena je u Sarajevu na Vrat niku, uz damiju Divan-katiba Hajdar-efendije (Bijela damija), nova sahat-kula od drvenog ma terijala, i u nju je smjeten stari sat s Gazi Husrevbegove sahat-kule. Ta sahat-kula radila je do izgradnje stare kasarne, koja je stajala na mje stu dananje Jajce kasarne. Kako je bila od drve nog materijala, a prilino visoka, to se vojni erar i mahaljani pobojavahu da je vjetar ne srui, i zbog toga je oborena 1890, a sat je smjeten u susjednu damiju. Sve trokove oko ove sahatkule snosio je Hadi Salihaga Rami, 1 3 kazandijski trgovac. O satu je vodio brigu Avdija Sabljar, zvani Dedo. 1 4 Godine 1934. bila se povela akcija oko obnove ove sahat-kule, ali do ostvarenja nije dolo. 15 Gazi Husrevbegova sahat-kula popravljana je i u ovom stoljeu, i to 1931. i 1955. godine. M u v e k i t h a n a . Sve od polovice prolog sto ljea nije ovdje bilo muvekithane. Muvekithana u dvoritu Gazi Husrevbegove damije podignuta je 1859 godine, trokom istog vakufa. Od osnutka do danas snabdjevena je dobrim zidnim satovima i spravama za odreivanje visine sunca. U starije doba odreivala se visina sunca r u b t a h t o m od drveta, to jest astrolabiumom u obliku kva dranta, proraunatim za sarajevski meridijan, ali danas je taj instrument zamijenjen modernim sekstantom na zrcala, u koga sitni nonius dozvo ljava tano odreivanje visine sunca. Mjerenje visine sunca potrebno je, jer se po njemu ustano vljava tano kolanje satova i zalaz sunca, a po ovome doba akama (zapad sunca). Prema akamu odreuju se ostala etiri doba namaza (dnevnih Spomenica Gazi Husrevbegove etiristogodinjice, Sarajevo 1932., str. 110 i 115. 11 Ova dvojica trgovaca ili su prvi put po trgo vakom poslu u Paris i London 1866. 12 O ovoj sahat kuli vidi opirnije: Dr. . Truhelka, Gazi Husrevbeg, njegov ivot i njegovo doba, Gl. Z. 13 XXIV/1912, str. 183, Spomenica, str. 63 i 64. M. Hamdija Kreevljakovi, Kazandijski obrt u Bo sni i Hercegovini, Gl. Z. M., Nova serija, VII/1951, str.14201. M. Tralji, Dedo Sabljar, Kalendar Narodna uz danica za godinu 1940, str. 250. 15 S. Tralji: Sarajevski grad Vratnik, Sarajevo 1937., str. 38.
10

Gazi Husrevbegova sahat-kula u Sarajevu molitava kod muslimana). Ovo ustanovljavanje tanog vremena dunost je m u v e k i t a. 16 Prvi muvekit je bio Salih efendija Hadihuseinovi s pridjevkom Muvekit. Tu slubu vrio je 30 go dina (umro 12 III 1888). Iza sebe ostavio je jedno astronomsko djelo i spomenutu turskim jezikom napisanu povijest Bosne (Tarihi dijari Bosna) i jedan globus, koji je sam napravio, a koji se sada uva u Gazi Husrevbegovoj biblio teci. 17 Po njegovoj smrti slubu je vrio najprije njegov stariji sin Husein efendija, a po smrti ovoga Akif efendija (umro 1937). Od 1937 muve kit je prof. Muhamed Pai, koji i danas vri ovu slubu. Muvekit upravlja i sahat-kulom. U po sljednjih ezdesetak godina popravljao je sat sa nacija Ibrahimaga Musakadi, 18 a sada to obavlja njegov sin Faik. Dr. . Truhelka o. c. str. 16 i 69. M. Hadijahi, Salih ef. Muvekit, Novi behar, IX/19351936, str. 221 i 222. 18 S. M. T.: Ibrahim-aga Musakadi, Kalendar Na rodna uzdanica za 1939 g., str. 159161.
17 16

21

Gazi Husrevbegova sahat-kula u Sarajevu, fasada, vertikalni presjek i tlocrti

Sahat-kula u Mostaru

sterala k a z a s k a a r i j a . Evlija kae da se zvuk njena zvona uo na tri sata hoda od Mo stara. Kako je ve reeno, o nabavci novog zvona radilo se 1838 godine. Brigu oko sata vodio je u zadnje doba sahaija Avdaga Bjelevac (umro 1905). Godine 1917 skinuto 19 je zvono i sat je prestao raditi. Zgrada i danas postoji. O gradnji te kule ima jedna pjesma: Zaklela se kaduna Fatima, Da e gradit sahat u Mostaru, Da se uje po svemu Mostaru, Po Mostaru i oko Mostara, I jo da e damiju graditi Ba na srijedi u cara malo. to je rekla, to je uinila: Sagradila sahat u Mostaru, I damiju na srijedi Mostara, To se udo i do cara ulo. 19a Ne odgovara li ova pjesma u pogledu glasa zvona navodu Evlije elebije? Zakladnica ove legatorke nije se sauvala, i tako se ne zna kada su ti objekti sagraeni. Njena je damija donedavno postojala. U Mostaru je postojala i jedna muvekithana uz damiju ejvan-ehajinu, a radila je do 1878. U njoj su bila dva sata. Moda je to najstarija muvekithana, koja je mogla nastati iza 1558 go dine, jer, kako je ve reeno, spomenuti je legator uvakufio dva sata, ali nije odredio nikakve plate za slubenika koji e njime ravnati. 2 0 Stranica kvadratne osnovice iznosi 3,45 m, a visina oko 15 m. 4. POITELJ. Oko 1664 podigao je vie zgrada u ovom mjestu Poiteljac Ibrahim, ehaja velikog vezira Fadil-pae uprilia. On je sagradio me dresu, han, banju (hamam), a njegovo je djelo i sahat-kula, o ijem je zvonu bilo govora. Radila je do 1917, kad je s nje skinuto zvono, a kasnije su djeca demontirala sat. Zgrada je u relativno dobrom stanju. Izmeu 1880 i 1905 dva puta je sat na ovoj kuli popravljao mostarski sahaija A v d a g a B j e levac. O satu su vodili brigu imami poiteljske damije. Stranica je skoro kvadratne osnovice 3,22 X 3,26 m, a visoka s gornje strane oko 16 m.
19 Godine 1919 doveo je ovu sahat-kulu u ispravno stanje mostarski trgovac B a j r a m a g a B i j e d i (umro u oktobru 1928). Sat je ponovno pokvaren 1926. Godine 1943 pao je sat na susjednu kuu Sime Mrava. 1945 zazidana su vrata na ovoj sahat kuli. 19a C. Peez, Mostar und sein Culturkreis, Leipzig 1891., str. 33. 20 Za ovaj podatak zahvaljujem Hivziji Hasandediu, slubeniku Arhiva grada Mostara.

Sahat-kula u Poitelju

U Sarajevu je bila jo jedna muvekithana uz Carevu damiju (18541932), koju je osnovao bosanski vezir Hurid-paa i odredio vakuf za njeno odravanje. O tome postoji zasebna vakufnama u Vakufskoj direkciji. Jedna muvekithana, kako je ve reeno, postojala je u Banjoj Luci, a jedna u Mostaru. Godine 1889 bila je plaa muvekita muvekithane uz Carevu damiju 60, muvekita uz Begovu damiju 105, a muvekita u Banjoj Luci 100 fo rinti godinje. 3. MOSTAR. Jednu damiju i sahat-kulu u ovom gradu podigla je neka Fatima-kaduna prije 1664, jer je te godine sahat-kula postojala, kako kae Evlija elebija. Tada se oko ove sahat-kule

24

Sahat-kula u Hlivnu

5. HLIVNO. Uz damiju Glavicu stoji i danas dobro ouvana sahat-kula, sagraena iza 1659. Ovo je druga sahat-kula, koja je prestala raditi poslije austrijske okupacije, kada je ostala bez zvona. U onim burnim danima skinue joj zvono Ivo Vujanovi Cvrk i Jozo Kasalo. Kako je ve reeno, ovo je zvono saljeveno 1479 i pripada ra noj renesansi. 2 1 Osnovica je kvadrat sa stranicom 4,40 m, a visina oko 15 m. 6. GRAANICA. Po tradiciji, koju mi je jo pred dvadesetak godina priopio efik Belagi, sadanji direktor naeg Zavoda, sahat-kulu, jednu banju (hamam) i vie drugih zgrada u Graanici podigao je neki Ahmed-paa, koji se onamo na stanio nakon pada Budima (1686) i po tome pro zvan Budimlija. U jednom arapskom rukopisu, to se uvao u graanikoj medresi 1940, napisanom oko 1215 (1800) bila je na korici biljeka, kako je ova sahatkula popravljena nakon velikog poara, koji je to mjesto zadesio 1812. Jo 1940 godine vidio se na tom objektu trag od vatre. Sve do prolog rata sluila je sahat-kula svo joj svrsi. Okupator je s nje skinuo zvono i posta vio na jedan bunker da slui za uzbunu. Sat je prestao kucati, a i krov je bio oronuo. Godine
21 Dr M. Mandi, Gradine, gromile i druge starine u okolini Livna, Gl. Z. M., XLVII/1935, str. 14.

1952, u dogovoru s naim Zavodom, popravio ju je GNO, izmijenjen je pokrov, prepravljene su ste penice, fasade su obukane i sat montiran. Stranica kvadratne osnovice je 4 m, a visoka je 27 m. To je kod nas najmasivniji objekat ove vrste. 7. JAJCE. O jajakoj sahat-kuli bilo je govora u prvom dijelu ovog rada. Ovdje u jo spomenuti, da je ona kapikula sagraena u XVII stoljeu, ali se ne zna kada je u nju smjeten sat. Sat je bio bez mina. Prestala je raditi nakon zauzea Jajca 7 VIII 1878 od strane austro-ugarskih okupacionih eta. Odmah prvih dana skinue vojnici sat i zvono, drei da je to zvono pripadalo nekada crkvi sv. Luke u Jajcu, kada je ona nakon turske okupacije 1528 pretvorena u damiju. Ta se sahat-kula izdr avala iz vakufa nekog jajakog dizdara. erifbeg eherehaji, po zanatu sahaija, zadnji je jajaki muvekit, koji je upravljao ovom sahat-kulom. 2 2 Kako je u zadnje doba bio krov na tom objektu potpuno oronuo, to je 1952 zamijenjen novim. Tom su prilikom neto opravljeni i zidovi. Ove je opravke izveo na Zavod. 8. PRUSAC je bio nekada lijepa varoica u kojoj je bilo sjedite skopaljskog kadiluka. Danas
22 erifbeg je umro u oktobru 1888. god. Podatke o prestanku rada ove sahat-kule i njenom muvekitu dao mi je Mustafa Bubri, dobar poznavalac prolosti Jajca.

25

je to selo s ruevinama starog grada, koji se u Srednjem vijeku zvae B i o g r a d . U jarku toga grada stoji sahat-kula, a slui i danas svojoj svrsi. Kako je Prusac podrobno opisao Evlija ele bija i kako ne spominje sahat-kule, to je ova na stala iza 1659. Njeno dananje zvono potjee iz 1633 godine. Stroj sata napravio je, kako kau Pruani, neki majstor u Gornjem Vakufu. Sat nema mina. Osnovica je kvadrat sa stranicom od 3,9 m, a visina iznosi oko 10 m. Moda je ovu kulu sagradio neki prusaki diz dar. U Pruscu se zna da je jedan dizdar uvakufio pod Pruscem jedno zemljite da se od njegova prihoda plaa slubenik koji e se brinuti o satu. To je zemljite i danas vlasnitvo ove kule, a uiva ga i o satu se brine Rasim Terzi, po zani 23 manju brija. 9. TEANJ. Donji dio teanjskog grada sagra en je 1115 (1703/4) godine. Bie da je tada nastala i sahat-kula, koja stoji u njegovu oboru i koja i danas radi. Sadanji je sat nabavljen u Beu pred kojih dvadesetak godina, a stari sat uvao se do prolog rata u kuli i odande su ga odnijeli Ni jemci. 2 4 Osnovica je kvadrat sa stranicom od 3,2 m, a visina oko 18 m. . 10. TREBINJE. Grad u Trebinju sagradio je poetkom XVIII stoljea O s m a n p a a R e s u l b e g o v i , kapetan i kasniji miri-muhafiz. On je u tom gradu podigao i sahat-kulu, koja stoji i danas. Gradio ju je oito primorski graditelj, to se jasno vidi i na naoj slici. O tome se ouvala jedna narodna pjesma, koja glasi: Osman paa, on je iz Novoga, On je gradu temelj udario, I u gradu kulu nainio, I u kulu sahat dobavio Iz Mletaka, za trista dukata. 2 5 I ta sahat-kula ne radi od 1917 godine. (Nju zamjenjuje sat na mjesnoj gimnaziji). Osnovica je kvadrat sa stranicom od 3,70 m, a visina 1618 m. 11. STOLAC. Ovdje je sagraena sahat-kula iza 1664 godine. O njenu osnivau nita se ne zna. Poruena je izmeu dva prola rata. Od 1917 nije radila, jer je i s nje odneseno zvono. O satu se brinuo u zadnje doba Salih Kusturica, mujezin Ca reve damije, i za taj trud nije dobivao nikakve nagrade.
23 . Mazali, Biograd-Prusac, stari bosanski grad, Gl. 24Z. M., Nova serija, VI./1951., str. 187 i 188. D. Mazali, Teanj. Gl. Z. M., Nova serija, VII 1953, str. 300, 25 Gajret-kalendar za 1939, str. 299.

Sahat-kula u Trebinju

Sahat-kula u Stocu, snimak iz vremena prije g. 1914

20

Sahat-kula u Gornjoj ariji u Travniku

Od te sahat-kule vidi se i danas neto zidina. Ouvao je jedan crte Hamida Dizdara i jedna fotografija ove kule. 12. TRAVNIK. Ovdje su dvije sahat-kule: jedna je situirana na Musali u starom dijelu varoi, a druga u Gornjoj ariji u novom dijelu, koji je nastao prenosom vezirske stolice iz Sarajeva u Travnik poslije 1700 godine. Ona prva nastala je najkasnije u prvoj polovini XVIII stoljea, a u Gornjoj ariji oko 1758. Ne zna se ko je sagradio kulu na Musali, dok je ona druga zadubina M e h m e d - p a e K u k a v i c e kao i uz nju damija, koja se danas zove H a d i A l i b e g o v o m . Sahat-kula na Musali ne radi od 1903, tj. od zadnjeg velikog poara. Najmanje je dva puta po pravljana, o emu govore dva natpisa uklesana na dvije ploe, to su uzidane u tu kulu dosta vi soko od tala i zbog toga jo nisu proitana, a ako su godine dobro proitane, onda se prvi popravak desio 1226 (1811) a drugi 1235 (1819). Imala je sa mo jednu minu (Zifferblatt), i to na onoj strani, to je okrenuta prema Donjoj ariji. Izmeu dva rata neto je dozidana i u taj novi prostor smje tena je sirena. Osnovica je kvadratna sa stranicom od 3,60 m. K u k a v i i n a sahat-kula popravljana je 1233 (1817) za vezirovanja Sulejman-pae Skopljaka. O tome popravku ima uzidana ploa s natpisom iznad vrata. Godine 1238 (1822/23) preneseno je jedno zvono za ovu kulu iz Sarajeva. Od 1917 ni ova sa hat-kula ne radi. Horizontalni presjek je 4,10 X 4,20 m. 13. GORNJI VAKUF. Sahat-kula je situirana u ariji. Njom od njena postanka, kako predaja kae, upravlja porodica Hadiabdi. Oni priaju da je neki njihov predak Abdija bio ehbender (predistavnik Porte) u Rimu, i da se, bivi na hadu (hodoau u Meki), upoznao sa dvojicom ljudi, s jednim iz Poitelja, a drugim iz Zvornika, i kako je onaj iz Poitelja bio uzrokom da se HadiAbdija oeni kerkom onoga drugoga hadije iz Zvornika, to je Hadi-Abdija iz zahvalnosti prema jedinom i drugom opremio iz Rima po jedno zvono za sahat-kule u Gornji Vakuf, Poitelj i Zvornik. 2 6 Tehnika nam kae da je taj objekat nastao u XVIII stoljeu. Ova sahat-kula radi i danas. Sve do 1949 go dine pokazivala je vrijeme po a la turca satu, a onda je preokrenuta na srednjoevropsko vrijeme. Od 1950 do 1953 nije radila. I nju je popravio na Zavod. Na ovom satu nije bilo nikada mina. Osnovica je kvadrat sa stranicom 3,55, a visina cca 9 m.
Sahat-kula u Gornjem Vakufu
26

Sahat-kula na Musali u Travniku

U Zvorniku nije postojala nikakva sahat-kula.

28

Sahat-kula u Donjem Vakufu

Sahat-kula u Maglaju

Sahat-kula u Nevesinju

Sahat-kula u Gradacu

14. DONJI VAKUF. Sahat-kula je sagraena u XVIII stoljeu. Njen je legator zasada nepoznat. Ne radi od 1917. Bila je ostala i bez krova, pa ju je na Zavod prekrio i doveo u ispravno stanje 1952, ali u nju sat nije postavljen. U srednjovje kovnoj zbirci Zemaljskog muzeja u Sarajevu uva 27 se zvono s te kule, a saljeveno je 1720 godine. Stranica kvadratne osnovice iznosi 3,25 m, a visina oko 10 m. 15. FOA. U neposrednoj blizini damije i dru gih zadubina Mehmed-pae Kukavice stoji i nje gova sahat-kula, sagraena neto iza 1758 godine. God. 1844, a moda neto i prije toga sat na toj kuli bio je pokvaren pa se sa strane dobavio maj stor koji je navedene godine izvrio opravak. U devetom deceniju prolog stoljea nabavljen je novi sat, a stari je prenesen u Zemaljski muzej. Tada je preneseno i zvono, a na njemu je urezana godina 1637. Godine 1943 prilino je stradao ovaj objekat, pa ga je u ljeto 1954 popravio GNO Foa. U zadnje doba vodio je brigu o satu foanski sahaija Savo Starovi. 28 Osnovica je 3,10 X 3,20 m, a visina oko 20 m. 16. MAGLAJ. U predvorju maglajskog starog grada stoji dobro ouvana sahat-kula, koja danas iskucava sate po srednjoevropskom vremenu. I ona je nastala u XVIII stoljeu. Kako su se za njene opravke i sve ostalo brinuli decenijama la novi porodice Uzeirbegovia, nije iskljueno da ju je neko od njih i sagradio. U drugoj polovini pro log stoljea o satu se brinuo maglajski sahaija Mahmud onlija, ija je kua bila u istom pre dvorju. Njegovi prei bili su u slubi maglajske posade, u odjelu onunlija (dobrovoljaca). Zadnji lan porodice Uzeirbegovia koji je ovu kulu po pravio bila je Vasvi-hanuma, supruga Mustajbega Uzeirbegovia, roena Osmanbegovi. 29 Kako je ovaj objekat situiran na litici, to mu je prednja strana neto via od suprotne. U hori zontalnom presjeku ta je kula kvadrat sa straniD. M. Mandi, o. c. p. 14. Savo Starovi je lan starije foanske porodice, roen je 1873, a umro 1947. 29 Vasvi-hanuma je roena u Derventi oko 1845., ki je Mahmut-bega Osmanbegovia. Prije 1878. udala se za Behdet-bega Gradaevia, a po njegovoj smrti preudala se (1896) za Mustaj-bega Uzeirbegovia. Umrla je 1921. u Maglaju. Po njenoj oporuci kupili su 1923. u Zagrebu na sajmu zvona za sahat-kule u Maglaju i Gradacu, njen mu Mustaj-beg i brati Osman,beg Osmanbegovi. Ove podatke dobio sam od Esada Alibegovia iz Dervente i Osmana Muradbaia iz Maglaja.
28 27

com od 3,07 m; visina je prednje strane 17,10 m, a protivne 14,77 m. 17. PROZOR ima takoer svoju sahat-kulu, koja od prolog rata ne radi. O njoj nemam dru gih podataka. 18. NEVESINJE. I ovdje postoji sahat-kula, koja ne radi od prolog rata. Sagraena je iza 1664. Do 1891 na satu nije bilo mina. Te je godine nabavljen novi sat sa tri mine, od kojih je ona jugoistone strane imala tzv. turske brojeve, ona sa sjeveroistone rimske, a na jugozapadnoj strani i sada stoje arapski brojevi. Stranica kvadratne osnovice duga je do 3 m, a visina sahat-kule iznosi 1415 m. 19. GRADAAC. Sahat-kula u tom mjestu naj mlai je objekat ove vrste kod nas, jer ovamo ne ubrajamo onu drvenu u Sarajevu. Podigao ju je 1824 Husein kapetan Gradaevi Zmaj od Bo sne, kako se to ita na uzidanoj ploi. O njenu zvonu ve je bilo govora u prvom dijelu ovog rada. Novo zvono za ovu kulu nabavila je 1923 Vasvi-hanuma Osmanbegovi, udata Uzeirbegovi. Godine 1953 izvreni su opravci na kuli. Obnov ljena je krovna konstrukcija, dotrajali limeni po krov zamijenjen je sindrom, popravljeno je stu bite, nabavljena vrata, dok, meutim, stari sat jo nije postavljen. Kao i veina drugih, i ova je sahat-kula u osno vici kvadrat, sa stranicom 5,50 m, a visoka je 21,50 m. Ozidana je od kamena, osim najgornjeg dijela u visini od 0,50 m, koji je od opeke. Ova je sahat-kula radila do 1942, tj. do odlaska Ahmeda Ademovia-Ajdinovia u vojsku. Ahmed, njegov otac Ibrahim i stric Ajdin dugi su niz go dina vodili brigu o satu i u zadnje vrijeme Ahmed je od vakufa za tu slubu primao 100 dinara mjeseno. Okupator je bio pretvorio sahat-kulu u ben zinsko skladite, pa je tada pokvaren i njezin sat. Jedna sahat-kula, koju je sagradio Huseinkapetanov otac, Osman-kapetan, a spominje se u zakladnici Murad-kapetanovoj od 19 reb. I 1225 (24 IV 1810).30 Kako se iz izloenog vidi, danas (novembar 1955) jo radi pet sahat-kula, i to u Sarajevu, Pruscu, Foi, Maglaju i Tenju, Prve dvije po kazuju vrijeme a la turca, a ostale idu po srednjo evropskom vremenu.
30 Zakladnica u Vakufskoj direkciji u Sarajevu, pod brojem 132.

31

RSUM

LES TOURS HORLOGE EN BOSNIE-HERZGOVINE

Les tours horloge reprsentent des constructions caractristiques et rares de l'architecture orientale dans la presqu'le des Balkans. Ce sont des constructions semblables aux tours des glises romaines; elles servent indiquer l'heure la manire turque, et c'est pourquoi elles renferment dans leur partie suprieure des cloches qui sonnent les heures, et parfois des cadrans munis d'aiguilles. En Bosnie-Herzgovine, c'taient, l'exception d'un seul, des monuments en pierre et base de forme rectangulaire, se rapprochant du carr. Dans toutes ces constructions, on observe une excution plus libre de la faade o la pierre taille n'est employe qu'aux angles, o sa fonction est de servir de joint entre les dalles, tandis que les autres parties sont faites de pierres aux formes ingales et grossires. Les artes de base de ces constructions vont, en Bosnie-Herzgovine, de 3,05 m. 5,5 m. Les hauteurs de ces constructions sont encore plus ingales. Il n'y en a presque pas deux semblables, car ces hauteurs vont de 10 28 mtres. La tour la plus basse se trouve dans un petit bourg de l'ouest de la Bosnie, Gornji Vakuf, tandis que la plus haute et en mme temps la plus monumentale est celle de Gazi Husrevbeg Sarajevo, qui remplit encore aujourd'hui sa fonction, et indique l'heure de la mme manire qu'il y a trois cents ans. De telles constructions s'lvent gnralement seules, en des endroits d'o l'on jouit d'une bonne vue sur le centre de la ville et les autres parties de l'agglomration, de sorte que cette horloge publique puisse servir au plus grand nombre possible d'habitants. Il y a cependant des tours horloge qui ont t construites sur les remparts mmes des forteresses. En raison d'une telle position, toutes concdent la ville

un accent spcial, remarquable surtout du point de vue urbanistique et pictural. En Bosnie-Herzgovine, l'poque de la domination turque, vingt-et-une constructions de cette sorte ont t difies, dont deux seulement n'existent plus. Parmi celles qui ont t conserves, et places sous la protection de l'tat en tant que monuments rares, cinq fonctionnent encore, et deux, parmi ces cinq, indiquent l'heure calcule la manire orientale. Cette tude fournit les renseignements historiques sur tous ces monuments, ainsi que leur description. La coutume d'lever des horloges publiques fut intraduite dans l'empire Ottoman partir de la seconde moiti du XVIe sicle, et c'taient de riches particuliers qui les faisaient lever au moyen de legs. Les Turcs virent cette nouveaut, et la transplantrent d'Europe Centrale dans leur propre pays. Et c'est justement sur le sol yougoslave, dans le Skoplje d'alors, en Macdoine, qu'ils difirent la premire tour horloge de leur empire, et cela entre 1566 et 1572, en transportant cet endroit l'horloge de la ville hongroise de Siget, qu'ils avaient conquise. Ces renseignements nous ont t transmis par un chroniqueur franais qui passa par Skoplje en 1572, et remarqua dans ses notes que les Turcs avaient fait venir un artisan de Siget, qui s'occupait de l'horloge et tait pay pour ce travail. On ne possde pas de renseignements sur la date laquelle fut construite la premire tour horloge de Bosnie-Herzgovine, mais certaines indications laissent fortement prsumer que la premire fut celle de Banja Luka, construite grce un legs du vizir bosniaque Ferhad-Pasa Sokolovic, probablement un peu antrieurement l'anne 1587.

32