You are on page 1of 6

ESAD PAALI

RIMSKA CESTA OD PODRANIKOG POLJA DO BANJALUKE


UVODNE NAPOMENE
Prilikom obiljeavanja rimske ceste od Mlinita 1 preko Pecke do Podranikog Polja imao sam na mjeru da jo u 1953 godini utvrdim njen dalji smjer prema Banjaluci. Od tri pretpostavljena pravca poao sam treim, tj. istonom stranom Podranikog Polja prema sjeveroistoku preko Gustovare i ehovaca. 2 Meutim, na ovom pravcu nema tragova koji bi govorili za rimski put. Pre ma tome, ostalo je da se provjere i ispitaju druga dva pravca, i to: 1. preko Sitnice i Dobrinja i 2. preko Trijebova, Lokvara i Azaria. Ovdje e biti rijei o rezultatima do kojih sam doao prethodnim ispitivanjima u 1953 g. i obilascima terena oko Sitnice i Dobrinja, koje sam izvrio u 1954 g. Treba odmah da naglasim da je to dio rimske magistrale koja vodi od Salone i preko Glamokog Polja, Pecke, Podranikog Po lja i Banjaluke izbija na Savu. Prve topografske i hodoloke podatke o ovom dijelu rimske ceste dao je O. Blau o emu emo docnije govoriti. Drugi pravac, preko Trijebova i Lokvara (a ne i Azaria), obraen je posebno. Od Pecke pored Medne i preko trbine sedla rimska cesta izbija na Podraniko Polje gdje se njen trag gubi zbog jake kultivacije i razvijenog prometa. 3 U svakom sluaju kroz Polje rimska cesta je prema sjeveru ila pravom linijom. Za samo Podraniko Polje moje interesovanje nije bilo primarno, ve sam posvetio intenzivniju pa nju tragovima rimske ceste oko Sitnice, Ratkova, Pavia i Dobrinja. Naveemo ono to Blau veli o sektoru izme u Sitnice i Dobrinja. Poto je ukazao na visoravan Dobrinje, oskud nu vodom, i Han Pavi poznat po dobroj pitkoj vodi i po ostacima kamene kule, Blau 4 napominje da se ovdje ukrtavaju putevi u Timar preko Stratinske, u Bronzani Majdan preko Meline, u Stari
1 Tragom rimske ceste od Mlinita preko Podranice do Banjaluke, Glasnik Zem. muz., 1954. 307312. 2 Ibidem, 312315. 3 GZM, 1954. 311. 4 Reisen in Bosnien und der Hertzegowina, Berlin, 1877. 109110.

Majdan preko Piskavice, Golea i Bistrice i jedan poljski put u Radmanie. Za predio juno od Dobrinja Blau daje kon kretne podatke, pa ih stoga citiramo: 5 Nach weiteren 2 kleinen Stunden kommt man, an der Grenze der Flur von Radkova, das zugleich Grenze des Kreises Banjaluka ist, an den sogenannten Bunari vorber, 45 alten Brunnen, deren Wande mit Steinen ausgemaurt und mit grossen Platten berdeckt sind, zum Theil verfallen und dann mit Holzlagen ausgebessert, in der ursprnglichen Anlage aber gewiss ein Rest der hier in der Nahe vorbergehend thatig gewesenen rmischen Cultur. Zwischen Radkowa und dem 1 Stunde entfernten Sitnitza sieht man noch ein Stck einer in sdwestlicher Richtung laufenden gepflasterten Strasse, wie ich anderswarts nachgewiesen zu haben glaube, die aus den Itinerarien bekannte rmische Militarstrasse von Dalmatien nach Pannonien. Auf alte Ansiedelungen deuten auf der Hochebene, kurz bevor man zu den Brunnen kommt, links vom Wege, enorme alte Grabsteinplatten, verschieden von den aus der ersten christlichen Zeit stammenden Grabkreuzen in Stein, die weiter abwarts sichtbar werden. U Tab. Peut. ova cesta je od sjevera prema jugu obiljeena sljedeim postajama i razdalji nama: Servitio 'XVI' ad Fines' XIII' Castra' XII. Lamatis' X' Leusaba. Itinerarium Antonini neto drukije: Servitio' XXIII' Ad Ladios' XVIII' Aemate' XIII' Leusaba. Na osnovu topografskih podataka iz itinerara i antikih nalaza u tom predjelu data je lokacija pojedinih putnih stanica uz ovu rimsku cestu: 6 Der Distanz nach wiirde hieher (sc. Pavii E. P.) die Station Castra (13 mp. von ad fines Tab. Peut.) fallen, ebenso Lamatis der Tafel (12 mp. von Castra) oder Aemate des It. Ant. (18 mp. von
Ibidem, 110. Blau, Monatsberichte der Berliner Akademie der Wissenschaften, 1867, 742.
fi 5

239

ad Ladios) auf das gleichfalls antike Reste aufweisende Sudende der Hochebene Dobrinje ... Prema tome, Blau je smatrao da se po ozna kama iz itinerara i tragovima rimske kulture u ovom kraju Castra moe identifikovati sa dana njim selom Pavii, a Lamatis (Aemate) sa junim dijelom visoravni Dobrinje gdje takoer ima an tikih ostataka. CIL III (tom I, dio II, 1873 g.) na karti obi ljeava mjesta ovako: Ad Ladios = Banjaluka; Castra = Dobrinje; Aemate = Bunari; Leusaba = Podranica. Tomaek 7 postaju Lamatis, odnosno Aemate po It. Ant. trai kod Han Pavia na visoravni Do brinje i dri da bi tu mogla biti prva mansio iza Banjaluke, za koju smatra da odgovara po staji Castra (Casra po Tab. Peut.) Ad Ladios je u dananjem Trnu, sjeverno od Banjaluke, 8 dok se

Leusaba, Lausava prema Rav. Anon.) nalazi u Podranikom Polju. 9 Kon 1 0 uzima ovakvu ubikaciju; Lausaba (Leu saba) = Podranica; Lamatis (Lematis, Aemate) = Bunari? Han Pavi? a to je ustvari rezimi ranje onog to je ve ranije bilo reeno. Inte resantno je miljenje Kona 1 1 da je Castra ad La dios = kod Banjaluke, dakle, jedno mjesto, a ne dva i da to moe upravo biti blizu Banjaluke gdje su otkriveni antiki ostaci. Na karti kod Balifa topografija uz ovu cestu potpuno je identina sa onom iz CIL III, 1873 g. U CIL III (Suppl., 1902 g.) na karti su postaje oznaene drukije no u CIL III, 1873 g.: Castra = Gor. eher; Lamate (Aemate) = Dobrinje; Leusaba = Podranica. Miler 1 2 odreuje ovakav red i smjetaj posta ja: Leusaba = juno od Sitnice; Lamatis = Do brinje; Casra (Castra?) = kod Banjaluke.

TRAG I PRAVAC CESTE (Vidi skicu) Moje putovanje teklo je od Podranikog Po lja preko Sitnice, Bunara i dalje prema sjeveru. Razlog za ovakav pravac ispitivanja lei u tome to je ve ispitan trag rimske ceste do Podra nikog Polja, pa je trebalo slijediti njegov dalji nastavak na sjever. Od sitnice do Ratkova i Bunara, koji se na laze na novoj cesti izmeu 33 i 32 km od Banja luke, nisam mogao ustanoviti tragove rimske ce ste. Prvenstveno mi je bilo stalo da utvrdim ostatke kaldrme izmeu Ratkova i Sitnice o ko jima govori Blau. Meutim, njih nema na ovom sektoru, a ni mjetani ne znaju ni za kakvu kal drmu u tom podruju. Izvjesno je da su tragovi kaldrme koje spominje Blau uniteni ili razneseni.To je najprije moglo biti 1878. g. kad su austro-ugarske okupacione trupe izgradile u mo deran kolovoz stari put iz turskog vremena koji 13 je zahvatao aavicu i Mrkonjigrad. Sjeverno od Sitnice, na udaljenosti od cca 6 km, uz samu cestu nalaze se Bunari. To je mjesto koje je u sekciji ubiljeeno kao Rimski bunari. Danas ih vie nema 45, kako je to zabiljeio Blau. S istone strane ceste sauvan je jo samo jedan koga i danas mjetani zovu Rimski bunar. Ovaj bunar (sl. 1) nalazi se u okunici Mirka Ko7 Die vorslawische Topographie der Bosna, Herzegowina, Crna-gora und der angrenzender Gebiete, Mitth. der geogr. Gesellschaft, Wien, 1880, 513. 8 Ibidem, 513. 9 Ibidem, 514. 10 La province romaine de Dalmatie, Paris 1882, 390. 11 Ibidem, 234 i 376. 12 Itineraria Romana, Stuttgart, 1916, 478. 18 Ballif, Des Strassenwesen in Bosnien und der Herce govina, Wien, 1903, 44.

ia u samom naselju Bunari i nije zatrpan. Na njemu je velika kamena ploa 2 m duine i 1 m irine. Uzidan je duboko, ima i bone ploe kao nosae za pokriva i pozadi izvaene vee koma de sedre. Karakteristino je da ovaj bunar nikad ne presuuje, pa se i danas koristi, ali samo za napajanje stoke, jer nije zatien i ist, da bi mo gao sluiti i za ljude. S druge strane ceste, preko puta Rimskog bunara, nalazi se nekoliko ozida nih i ograenih jama koje hvataju kinicu, a uz njih i jedna moderna cimentirana esma, koja je napravljena pred posljednji rat, ali je presuila prije 12 godina. Ovo je vrlo bezvodan kraj, pa se mnogo cijene rijetka prirodna vrela i bunarevi u koje se neposredno skuplja voda od atmosferilija. Sjeverno od Rimskog bunara, s istone strane ceste, na udaljenosti od 150 metara, postoji njiva koja se zove Mramorje. Na njoj se i danas nalazi nekoliko nadgrobnih ploa djelimino pod zem ljom koja se obrauje; debele su 20 cm, ali nema cijelih, jer su razbijene usljed ienja oranice. Mjetani govore o velikom broju tih ploa koje su bile bez ikakvih znakova i koje su odnoene s ove njive, naroito 1930 kad se gradila osnovna kola s druge strane ceste prema Mramorju. to se tie drugih antikih tragova u Bunarima, tre ba napomenuti da se po njivama, pa i na Mramorju, jo i sada mogu nai komadi opeke i ka mena od zidova. Interesantni su jo i ovi lokaliteti. Istono od Rimskog bunara, preko kose Bato, nalazi se uz visina Razvale sa velikom lokvom za napajanje stoke. Mjetani se ne sjeaju da li je ovdje bilo neko naselje, utvrda i sl. Kod Razvala je lokalitet Kuerine na kome sada nema nikakvih zgrada. Na kosi Bato je staro hriansko groblje u koje

240

Rimski bunar u Bunarima.

se i danas sahranjuje. (Poznato je pod imenom Kuje groblje). Ova dva groblja spominje i Blau. Odavde do Koia nema tragova rimske ceste ni ostataka antikih naseobina. Taj predio je i danas slabo naseljen. Koii se nalaze na 27 km od Banjaluke sa zapadne strane ceste. Nepo sredno nad cestom je zaravan zv. Kuite, a iznad nje na visini od cca 1.000 m uzdie se gradina koju mjetani poznaju pod imenom Grka gra dina. Ova gradina ima poseban izgled; sastoji se od dva dijela, i to nieg koji je prostraniji i vi eg koji se nadnio kao kakva posebna graevina. Zavrni dio Gradine je u kamenjaru, vrlo je strm i ima pravougoani oblik cca 80 m duine i 60 m irine. Na njemu su velike ruevine zidova sa malterom, a nalaze se i komadi rimske opeke i po neki fragment zemljanih posuda. Ostaci zi dina opasuju vrh Gradine, a postoje tragovi i pregradnih zidova. Jasno je da je ovo jedna od onih ilirskih gradina, koju su zaposjeli Rimljani, poto su je domai stanovnici napustili. Gradina je neispitana, a nije ni u sekciju ubiljeena. Za odreivanje trase rimske ceste ovu Gra dinu smatram vrlo vanom. Ispod nje s istone strane prolazi dananja cesta. Gradina ima domi nantan poloaj i vrlo je strma, naroito sa sje vera i zapada. Mjesto nad kojim dominira otvo reno je prirodnim prolazima na sve strane. Iz toga zakljuujem da je Gradina iznad Koia pretstavljala vanu pozicionu taku za uvanje rimskih komunikacija koje su se ba tu slivale. Ovdje bi trebalo traiti i ishodite odvojka rim ske ceste iz doline Sane. 1 4 Na istono podnoje Gradine izlazi rimski put koji vodi iz pravca Mrkonjigrada preko Trijebova i Lokvara. 1 5 Pri14

roda terena upuuje na to da dalji tok rimske ceste do Dobrinja usmjerimo onom trasom kojom ide dananja cesta. Rimska cesta od Podranikog Polja do Do brinja, kako smo je ovdje obiljeili, podudara se sa pravcem koji je oznaio Balif (Rom. Strass. karta), a prema mapi iz CIL III (tom I, dio II, 1873 g.) kao siguran i ispitan. U CIL III (Suppl., 1902 g.) na mapi cesta je poevi od Glamoa preko Pecke, Podranice, Sitnice i Banjaluke do Laktaa oznaena kao sigurna. Ali takva ozna ka nije niim dokazana ni provjerena, jer u me uvremenu od 1873 do 1902 g. osim Balifa niko drugi nije ispitivao tragove ove rimske ce ste. Na cijelom prostoru od Podranikog Polja do Dobrinja najlaki prolaz prirodno je odreen ba onuda kuda vodi dananja cesta. Prije svega, to je izduena dolina koja se probija kroz brda. Zatim, smjer ovog prolaza od Sitnice do Dobri nja ide skoro pravoliniski i pretstavlja najkrau trasu. Dalje dolina je u ovom visinskom i bez vodnom kraju pruala najbolje mogunosti za snabdjevanje vodom, bilo kinicom ili onom koju daju malobrojna vrela. (Izvori oko Koia, kod Kadine vode, Pavia i dr.) Treba istai i to da na ovaj prolaz izlaze komunikacije iz okolnih predjela, s istone i zapadne strane, takoer pri rodnim prolazima. Pomenuti tragovi rimskih naseobina na sektoru izmeu Sitnice i Dobrinja govore o tome da su uz ovaj dio ceste Salona Servitium nikle nune aglomeracije, iako je kraj nepogodan za intenzivnije naseljavanje. To znai da i ovu cestu treba da gledamo ne samo kao arheoloki kuriozitet ve i kao saobraajnicu ko15 Vidi u ovom broju godinjaka Nae starine: Rimski put od Mrkonjigrada prema Banjaluci.

Ballif, Rm. Strass., 16 i karta. Nae starine III.

16

241

Skica puteva od Podranikog Polja do Banjaluke

jom je vjekovima strujio ivot, ostavljajui za sobom tragove i uspomene. 1 6 to se tie trase rimske ceste od Dibrinja pre ma Banjaluci, ona je kod Balifa na karti ozna ena kao sigurna, ali dosad neispitana prema mapi iz CIL III (tom I, dio II, 1873 g.), dok je na mapi uz CIL III (Suppl. 1902 g.) ovaj dio ceste naveden kao siguran. Na pravcu kojim ide da nanja cesta preko Kola nema tragova rimske kulture sve do Gornjeg ehera kod Banjaluke. Ovaj dio dananje ceste konstruktivno pretstavlja teak objekat, jer ne vodi kroz komunikativan kraj, ve je morao da savlada znatne tekoe na neprohodnom terenu. Otuda velike strmine, uspo ni i okuke radi savladavanja ovih prepreka sve do korita Vrbasa. Sigurno je da rimska cesta nije ila linijom od Dobrinja preko Kola. Rimska cesta ekonomie u vjetakim radovima; ona trai vrsto tle i bjei od opasnosti poplava koje bi je uinile neupotrebljivom i razorile je. Ona ne ide uvalom gdje inae potok i rijeka pruaju vrlo posjeen put i gdje bi cesta bila nekorisna. Kad je greben praktino teak, put ide stranom kose to je mogue veom visinom. U svakom sluaju cesta trai najzatvoreniji i najsigurniji teren. 1 7

Stoga je trebalo poi drugim pravcem. Odavno se na podruju sela ljivno (u sekciji pogreno: Slivno), sjeverno od Dobrinja, u zemlji nailazi na ostatke zidina, komade opeke i sl. Danas tih tra gova na pojedinim mjestima oko ljivna nema mnogo, ali pada u oi da se nalaze na vie su sjednih lokaliteta. Kod mjetana ne postoji pre daja koja bi govorila o rimskom putu, meutim zna se da je put prema Dobrinju vrlo star. Tu je blizu i Gradina Radmanii na koju je jo s kraja prolog vijeka ukazano kao na rimsko nalazite. Na gradini Radmanii, pored graevin skih ostataka (kamen s malterom i neto sitne cigle), naeni su jo i komadi rimskog stakla, je dan bronzani novac cara Galiena i drugi pred meti. 1 8 Od ljivna rimska cesta je vjerojatno produ ila sjeveroistonim smjerom ispod Gradine (kota 674.) Odatle je preko sela Konatari i Plavii, pa pored Lokve blizu Milakovia trasom dananjeg puta koji vodi od Vilusa prema Vrbasu izbi jala na Vrbas kod Gornjeg ehera. Ovaj pravac je mnogo pogodniji i osim strmog silaska na Vrbas nema veih terenskih tekoa. Konstru ktori rimskih cesta nisu bjeali od naputanja prave linije puta onda kad ga je trebalo provesti platoom na kome je teren zatvoren i zatien od urvina, a isto tako samo su izuzetno izbjegavali
18

16 A. Grenier, La theorie des voies romaines (Manuel d'archelogie gallo-romaine I I . Les routes. Pari, 1934, 174). 17 Ibidem, 184.

Fiala, G Z M VI, 1894, 326328.

242

vrlo strme nagibe. Naravno, to su samo pret hodna ispitavnja na ovom sektoru koja bi trebalo novim obilascima i istraivanjem potpunije obi ljeiti. Zasad ovaj pravac od Sljivna na korito Vrbasa ostaje kao vjerojatan i znatno laki no pravac dananjom cestom. Na podruju Banjaluke i Gornjeg ehera po stojala su antika naselja. Mada dosad nemamo mnogo arheolokih nalaza iz ovih mjesta, ipak i ono to znamo potvruje da su Banjaluka i Gor nji eher u antiko doba bili naseljeni i da su le ali na vanoj rimskoj cesti o kojoj je ovdje rije. Kod Banjaluke je 1895 g. naena Jupitrova ara sa natpisom iz koga se moe zakljuiti da je njeno podruje pripadalo Panoniji Superior, jer se u natpisu spominje beneficiarius consularis te provincije, a ne Dalmaciji kako se dotad sma tralo. 2 0 U Gornjem eheru 70-tih godina prolog vijeka naeno je dosta rimskog novca koji, po svoj prilici, ovdje ukazuje na obiaj stipem iacere (bacanje novca u ljekovite kupke u znak zahvalnosti). 2 1 Na svom putovanju tragom rimske ceste u 1954 g. obiao sam Gornji eher i utvrdio da ovdje ima raznih rimskih ostataka, naroito u vezi sa eksploatacijom termalnih izvora. Ti na lazi zasluuju da se posebno obrade u sklopu svih naih terma koje su bile poznate za vrijeme Rimljana. Za podruje Banjaluke u antiko doba treba pomenuti i mogunost da je od Zenice preko Stranjana i Pojske na Bilu, a odanle na Vrbanju te tako u Banjaluku vodila rimska cesta .. . 2 2
19 Gh. Martheaux-M. Le Roux, Voie romaine de Boutae a Aquae. Annecy, 1901, 10. (Extrait de la Rev. Savoisienne, 1900, fasc. 4). 20 Pa, Wiss.-Mitth. BH, V, 1897, 228230. 21 Ibidem,230. 22 P. A. Hoffer, GZM, V, 1893, 322323.

19

U uvodnom dijelu ovog rada navedeni su naj vaniji podaci o postajama i naseobinama uz rimsku cestu o kojoj je ovdje govor. Istraivai i arheolozi koji su krajem 19 vijeka ispitivali ovaj kraj odredili su lokaciju pojedinih naselja prema dotadanjim rezultatima ispitivanja i pre ma oznakama iz Tab. Peut i It. Ant. Pri tome kod ovih istraivaa nema nekih znatnijih razlika u iznalaenju ubikacija postajama i naseobinama; Ispitivanja tragova rimske ceste od Podranikog Polja prema Banjaluci, koja je izvrio pisac ovod rada u 1953 i 1954 g., donijela su neka nova saznanja. Meutim,, zbog znaaja rimske ceste na kojoj su vrena istraivanja i zbog kompleksnosti problema hodoloke obrade uopte, ovdje e zasad izostati preciznija lociranja antikih stanica (mutationes, mansiones) i naselja. Pisac smatra prema onome ime ve raspolae, da je smjetaj postaja i naselja uz ovaj dio rimske ceste drukiji no to se to dosad dralo. Tu posebnu ulogu ima to to je ve obiljeen jedan odvojeni rimski put koji je izlazio na ovu cestu kod Koia i to produ enje rimske ceste od Dobrinja prema Banjaluci treba traiti drugim pravcem, a ne trasom da nanje ceste. Osim toga, sa traenjem ubikacija antikih stanica i naseobina izmeu Podranikog Polja i Banjaluke usko je povezano poznavanje pravca rimske ceste od Banjaluke prema Savi i svih aglomeracija uz nju. Istraivanja tog dijela rimske ceste od Banjaluke, koja sam obavio u 1954 g., jo su nepotpuna i nedovoljna, tako da ih treba nastaviti, naroito na pravcu prema Bo sanskoj Gradici. Hodoloko prouavanje zahti jeva svestrano ispitivanje terena naporedo sa pri kupljanjem svih dokumenata i obavjetenja o odgovarajuem kraju. Cetera desiderantur.

243

RSUM LA VOIE R O M A I N E M E N A N T DE P O D R A C H N I T C H K O POLY B A N Y A L O U K A Ce travail tudie le fragment de voie romaine qui va de Podrachnitchko Poly Banyalouka en passant par Sitnitsa et Dobriny. Il est la continuation de cette portion de la voie romaine, allant de Mlinicht Podrachnitchko Poly par Petska, que l'auteur a dj tudi. Ce dernier nous expose ici les rsultats des nouvelles recherches effectues sur la voie romaine Podrachnitchko Poly Banyalouka en 195354. Les prcisions nous sont ici donnes sur les vestiges d'une voie romaine et d'agglomrations antiques, prcisions qui sont tires des notes de Blau. Le village de Pavitchi et le lieu dit Bounari sont signals dans l'ouvrage de Blau Reisen in Bosnien und der Hertzegowina comme emplacements trs anciens. Cette tude signale galement des vestiges de la chausse antique entre Ratkovo et Sitnitsa. L'auteur mentionne plus loin les spcialistes qui, se basant sur les indices de Tab. Peut, et de It. Ant., et sur les dcouvertes archologiques faites entre Podrachnitchko Poly et Banvalouka, ont russi dterminer l'emplacement des postes romains (Leusaba, Lamatis ou Armate, Castra et Ad Ladios). Les rsultats obtenus concordent en majeure partie avec ceux des savants qui ont tudi la vie antique. Il est plus loin fait mention des vestiges d'agglomration antiques subsistant prs de Bounari. Gradina prs de Kotchitch, et prs de Schlvivno et de Radmanitch. Certains endroits taient connus auparavant par les vestiges de culture romaine au'on v avait dcouverts, mais il est ici question de nouvelles dcouvertes de constructions romaines qui ont t faites prs de Bounari, Gradina au-dessus de Kotchitch. et prs de Schlvivno. Les ruines qui dominent Kotchitch sont trs significatives, car leur pied se joignent de nombreuses voies de communication romaines qui empruntent des passages naturels, et il est vraisemblable qu' cet endroit aboutissaient des routes venant de l'ouest et de l'est. Il est impossible aujourdh'hui de relever des traces de la chausse romaine entre Ratkovo et Sitnitsa. Celles de la voie romaine menant de Podrachnitchko Poly Dobriny, telles que les dcrit l'auteur, concordent avec celles releves par Balif (Rom. Strass, in BH) d'aprs la carte CIL III de 1873, et cela revient dire que la voie romaine concorde avec le parcous de la route actuelle. Ce parcours est le plus ais et le plus court eu gard au terrain, et facilite l'indispensable approvisionnement en eau de cette rgiona si mal arrose. Au del de Dobriny la voie romaine selon les recherches faites jusqu' ce jour par l'auteur ne suit pas le trac de la route actuelle, mais traverse Schlyivno, Konatar. et Milakovitch-sur-Vrbas prs de Gornyi Schher. Ce terrain est la fois plus ais et .plus sr que celui emprunt par la route moderne. Il va sans dire que ce trac, partir de Schlyivno, n'est encore qu'une hypothse; mais il est certain que celui indiqu auparavant par les spcialistes, i. e. allant de Dobriny Gornyi Schher en passant par Kolo, doit tre rejet. Cette tude mentionne galement les dcouvertes d'objets antiques mis jour antrieurement Banyalouka et Gornyi Schher: et prouve au'il tait possible qu'une voie romaine venant de Znitsa par Vrbanya ait abouti Banyalouka. Pour terminer, l'auteur fait remarquer qu'il ne dsignera pas pour le moment l'emplacement des diffrents postes romains bien gu'il ait dj ce suiet rassembl de nouveaux matriaux. Il rappelle due cet'e dsignation des postes et agglomrations dans la direction de cette voie, est intimement lie l'tude de la route romaine menant de Banvalouka vers la Save. Or, dans ce secteur les recherches hodoogiques sont encore en cours, et il est ncessaige de les poursuivre.

244