You are on page 1of 15

1. Pojam drave ?

a) ire znaenje- Drava je posebnim pravom ureena organizacija vladajue klase sa monopolom fizike prinude kojim stanovnitvo na odreenoj teritoriji podvrgava svojoj suverenoj vlasti te tako odrava odnose u interesu vladajue klase. b) ue znaenje- dravna organizacija ili dravni aparat: Drava je hijerarhijski ustrojen i pravom organizovan sistem organa koji raspolae monopolom za fiziku prinudu i moi stvaranja pravila ponaanja. 2. Tri elementa drave ? a) odreeno podruje; b) stanovnitvo;c) organizacija nezavisna o drugoj dravi. 3. Dravna vlast kao element drave ? Suverenost znaci da drava ima najvie ovlaenja da stvara najvie normativne pravn akte. Prema tome vlast je trei element drave. Vlast pretpostavlja postojanje odnosa nadreenosti i podreenosti iza koga stoji kao garant monopol sile. Za monopol pojam vlasti vee se pojam legitimnost koja znai da je vlast zasnovana na pravnim normama. Dakle, vlast nije samo ogoljena sila koja je sama sebi cilj. Meutim odsustvo Iegitimnosti nee promeniti sutinu vlasti ni sutinu drave, ono e samo biti pouzdan znak da prema obliku ta drava nije demokratija, ve ima drugi oblik, kao i da nije drava u kojoj postoji vladavina prava nego vladavina zakona. Na svojoj teritoriji dravna vlast ima svojstva vrhovnitva, odnosno, sve zajednice i pojedinci na njenoj teritoriji joj se moraju pokoravati odnosno potovati pravila ponaanja. Dravna suverenost se sastoji od dva tipa odnosa: unutranja suverenost ili pravna vrhovnost, sastoji se u tome da drava stvara i ima iskljuivo ovlaenje u donoenju pravnih akata najvie pravne snage. 4. Drava i biznis ? Drava mora da obezbedi, izmeu ostalog, zdravo okruenje u kome preduzetnicka firma moe da nastane i da se razvija. Ukljuivanje drave u biznis moe se grupisati u tri glavne kategorije: -obezbeenje kontrole, dizajnirane zatite javnog interesa i preventivnog trinog ponaanja (monopol); -aktivnost katalizatora, (korienje poreskih podsticaja, da bi se ohrabrio privatni sektor); -obezbeenje stimulacija strateki vanih sektora, gde trini sistem ima slabe performanse. 5. Drava i pravni sistem ?

-Pravni sistem je skup pravnih akata koje je propisala drzava i koji cini jednu konzistentnu i koherentnu cjelinu-pravni poredak -Drzava putem prava uredjuje one drustvene odnose gdje postoji opasnost da dodje do drustvenog sukoba.To su 1-odnosi koji su bitni za stabilnost drustva(javni red i bezbjednost,udruzivanje gradjana,slobida stampe,porezi i druge dadzbine idt) 2-pitanja od opsteg i zajednickog interesa(obrazovanje,zdravstvena zastita,zastita zivotne sredine,saobracaj iveze,odbrana zemlje) 3-pitanja koja se ticu licne,socijalne i imovinske sigurnosti ljudi(svojinski odnosi,porodicni odnosi i nasljedjivanje,radni odnosi,zdravstveno i penziono osigurane) -Postoje 3 vrste pravni normi 1. naredjujuce(svako je duzan da placa porez) 2. zabranjujuce(zloupotreba sloboda je protivustavno i kaznjivo) 3. ovlascujuce(jamci se pravo svojine) -Pravna norma sadrzi 2 elementa

1-zapovjest o ponasanju ili dispozicija i 2-prinuda za izvrsenje zapovjesti ili sankcija


6. Funkcije dravne vlasti ? Materijalna ili objektivna podjela drzavni funkcija utvrdjuje se s obzirom na sadrzinu djelatnosti drzave kojom onja ostvaruje svoje ciljeve.Prema ovome mjerilu razlikuje se zakonodavna,izvrsna i sudska funkcija -Zakonodavnu funkciju drava vri kad stvara norme svog pravnog poretka (putem zakona). -Pod izvrnom funkcijom podrazumeva se sloena i mnogoobrazna dravna delatnost koja se neprekidno odvija, a kojom drava postie svoje neposredne i konkretne interese. -Sudska funkcija je delatnost drave kojom se garantuje odravanje i ostvarivanje pravnog poretka.. -Tri su sutinska elementa sudske funkcije: pravna norma, ljudsko ponaanje koje se vrednuje i spor. - Tipian izraz sudske funkcije je presuda ili odluka. 7. Legitimitet dravne vlasti ? U demokratiji dravna vlast je legitimna kada: -proizilazi iz naroda i kada je stvorena sa veinom glasova ,,za od samog naroda, -se dravna vlast sprovodi u skladu sa principima navedenim u Ustavu. 8. Oblici organizacije dravne vlasti ? Dravnu vlast moemo definisati kao sposobnost nametanja volje jednog subjekta drugom. Vlast moemo podeliti na zakonodavnu, sudsku i upravnu.

-Oblici organizacije drzavne vlasti su 1. princip podele vlasti 2. princip jedinstva vlasti -Princip podjele vlasti se u praksi ostvaruje na 3 nacina 1. kao predsjednicki sistem(sad) 2. kao parlament-parlamentarni sistem(V.Britanije) 3. mjesoviti sistem(Francuska) -Princip jedinstva vlasti ostvaruje se na 2 nacina 1. kao nedemokratsko jedinstvo vlasti kao konventski skupstinski sistem(konvent-prva skupstina posle fran.revolucije)
9. Predsedniki sistem vlasti ? Nastao je u SAD Ustavom iz 1787. godine. Predsednika drave briraju birai neposredno, on je izvrsilac upravne vlasti (Vlada) ali mu ujedno pripadaju sve funkcije karakteristine za svakog predsednika drave. Najpoznatija evropska drava sa predsednikim sistemom je Rusija, koja inae ameriki model ne prihvata u celini, ipak za nju je karakteristina velika uloga predsednika drave. 10. Predsedniki sistem u SAD ? Kao primer predsednike demokratije slue SAD. Predsednik se kao ef egzekutive bira na izborima koji nemaju nikakve veze sa parlamentarnim izborima. Kako parlament nema mogunosti da izglasa nepoverenje predsedniku, tako ni predsednik nema mogunosti da raspusti parlament. Samo putem tube koja se zasniva na krenju zakona postoji mogunost prevremenog razreenja predsednika sa njegove dunosti. Riard Nikson je pod pretnjom podizanja ovakve tube napustio slubu. Striktna odvojenost parlamenta i vlade dovodi do toga da predsednik ne moe raunati na stalnu veinu u parlamentu. Predsednik i Kongres u predsednikom sistemu SAD se imenuju na razliitim izborima, dok se u parlamentarnim sistemima vlasti o sastavu

parlamenta i vlade odluuje jednim izborom. Predsednik i lanovi njegove vlade, sa izuzetkom potpredsednika koji je ujedno i predsedavajui Senata, ne smeju imati mesto u Kongresu. U SAD-u su funkcije dravnika elnika i funkcija efa vlade ujedinjene u jednoj osobi. Predsedniku SAD-a je formalno ali ne i Ustavom, zabranjena mogunost zakonske inicijative. On ima mogunost da na donesene zakone Kongresa uloi veto koji moe biti nadglasan dvotreinskom veinom u oba doma kongresa. Predsednik je ef izvrne grane vlasti savezne vlade, ija je uloga da sprovodi nacionalni zakon dat Ustavom i propisan od strane Kongresa- lan 2 Ustava, proglaava predsednika za glavnokomandujueg oruanih snaga i nabraja ovlaenja koja su dodeljena predsedniku, ukljuujui mo da proglasi zakon ili stavi veto na predloge oba doma Kongresa. Isti lan propisuje uslove koje lice mora ispuniti da bi uopte moglo biti predsednik: da je lice graanin SAD, da je roeno u SAD, da ima najmanje navrenih 35 godina i da ima najmanje 14 godina prebivalita na teritoriji SAD-a. Predsednik, takoe, moe da oformi kabinet savetnika i da daje pomilovanja. Konano, uz savet i pristanak Senata, predsednik ima ovlaenja da potpisuje sporazume i imenuje ambasadore i federalne sudije, ukljuujui i sudije Vrhovnog suda.Predsednik se bira posredno preko EIektorskog kolegijuma (elektori-izbornici). Mandat mu traje etiri godine, uz ogranienje na maksimalno dva mandata. Neophodna je prosta veina elektorskih glasova da bi kandidat postao predsednik. Ako nijedan kandidat ne dobije veinu glasova, predsednika bira Predstavniki dom. 11. Parlamentarni sistem vlasti ? Parlament je naziv za najvie predstavniko telo u nekoj dravi ili uoj politikoj zajednici. U savremenom svetu, to telo najee ima zakonodavnu funkciju. Parlament u dananjem smislu se razvio iz srednjevekovnog engleskog Parlamenta koji je imao samo savetodavnu ulogu prema vladaru. Po parlamentu je nazvan oblik demokratskog drutveno-politikog ureenja koji se naziva parlamentarni sistem ili parlamentarizam. U takvim sistemima ef drave, po pravilu, ima uglavnom simbolinu ulogu. Nasuprot tome, ef vlade je po pravilu odgovoran i zavisan od parlamenta, On svoju funkciju moe obavljati jedino dok ima poverenje parlamenta. Kada se takvo poverenje dovede u pitanje, u parlamentu se obavi glasanje o povjerenju vladi. Ukoliko vlada na takvom glasanju izgubi poverenje, podnosi ostavku, a nakon toga se imenuje mandatar za sastav nove vlade ili raspisuju novi parlamentarni izbori. Savremeni demokratski sistemi u kojima je vlast parlamenta ograniena u skladu sa doktrinom o podeli vlasti se nazivaju predsedniki sistemi ili polupredsedniki sistemi. Na podruju bive Jugoslavije jedino Bosna i Hercegovina i njen entitet Federacija BiH imaju parlament u nazivu svog glavnog zakonodavnog tela - Parlamentarna skuptina i Parlament Federacije BiH. 12. Meoviti sistem vlasti ?

-Kombinacija predsjednickog i parlamentarnog sistema,primjenjuje se u Francuskoj -Ovaj sistem obiljezava pravni i politicki polozaj sefa drzave koji je nezavisan od parlamenta.Bira se neposrednim izborima,mandat je 7 god,i raspolaze znacajnim ovlascenjima
13. Sistem jedinstva vlasti ?

-Pod jedinstvom vlasti podrazumjeva se oblik uredjenja odnosa izmedju zakonodavne,izvrsne i sudske vlasti.Ovim sistemom se sve 3 vlasti objedinjuju u jedan organ -Razlikujemo 2 oblika ostvarivanja jedinstva vlasti

1-nedemokratski(je objedinjavanje sve 3 vlasti u rukama jednog organa ili kolegijalnog organa) i 2-demokratski oblik(nacelo jedinstva se ostvaruje u jednom predstavnickom tjelu(parlament,skupstina)
14. Naela odluivanja ? Odluivanje je kljuni momenat u procesu donoenja odluka, a osnovna naela odluivanja su: a) naelo demokratinosti procesa odluivanja, b) naelo kolektivnosti procesa, c) naelo jedinstva interesa subjekata. 15. Sistemi rukovoenja ? Postoje razliiti nivoi rukovoenja. Mi emo analizirati tri osnovna nivoa: 1-Najvisi 2- Srednji i 3-Nii. -Pod sistemom rukovoenja podrazumeva se nain organizovanja funkcije rukovoenja, tj. nain uspostavljanja odnosa izmeu rukovodilaca i izvrioca i izvrioca kao i izmeu pojedinih rukovodilaca. Razlikujemo dva osnovna sistema rukovoenja: 1-Linijski - karakteristika mu je da jedan zaposleni moe da ima samo jednog neposrednog rukovodioca, 2-Funkcionalni - zaposleni moe da ima dva ili vie neposrednih rukovodilaca. Oba sistema imaju svoje prednosti i nedostatke. Linijski sistem se vie primenjuje u praksi, naroito kod manjih preduzea koja nemaju sloene poslovne aktivnosti, dok se funkcionalni sistem koristi kod velikih preduzea. Linijski sistem rukovoenja je najstariji sistem rukovoenja. Najbitnija karakteristika funkcionalnog sistema je njegovo nastojanje da u potpunosti primeni struna znanja i iskustva pojedinca. U ovom sistemu princip podele rada dolazi do izraaja u potpunosti. Kod funkcionalnog sistema rukovoenja, najvii rukovodilac daje vie naloga rukovodiocima na razliitim nivoima, a svi ti nalozi se spajaju na jednom radnom mestu. Najbolje rezulate u procesu rukovoenja moemo postii kombinovanjem ova dva sistema. Kombinovani sistem rukovoenja se zasniva na linijskom sistemu kome su pridodati tabovi ili grupe strunjaka (tabno-linijski sistem). Linija je osnova povezivanja, a tab je dopuna. tabovi imaju iskjjuivo savetodavnu ulogu. 16. Uopte o parlamentu ? Parlament je naziv za najvie predstavniko telo u nekoj dravi ili uoj politikoj zajednici. Ima zakonodavnu, odnosno ustavotvornu funkciju. Parlamenti se dijele na jednodomne i dvodomne. Kod dvodomnih parlamenata se razlikuju tzv. donji i gornji dom. Donji dom ima veinu zakonodavnih i drugih ovlaenja, dok gornji dom u pravilu ima savetodavnu ili nadzornui funkciju. lanove parlamenta najee biraju graani na neposrednim i tajnim izborima, ali se mogu birati i neposredno od strane niih parlamenata, posebno organiziranih tela, efa drave vlade ili za to ovlaenih drutvenih organizacija (sindikati,crkva i sl.). Broj lanova parlamenta varira od drave do drave,. Donji dom parlamenta obino broji izmeu 100 i 200 poslanika, dok je gornji dom u pravilu manji i ima od 50 do 100 poslanika. 17. Nadlenost parlamenta ? U najvanije nadlenosti parlamenta spada izbor i razreenje vlade, nadziranje i kontrola vlade, debatovanje, usvajanje budeta, donoenje zakona, politiko predstavljanje (reprezentacija), politiko obrazovanje i obezbedjivanje legitimiteta vlasti. Drugim reima, parlament obavlja

razliite funkcije medju kojima su, zakonodavna, finansijska, deliberativna (diskurzivna, raspravljaka), kritika, informativna i reprezentativna (predstavnika) 18. ef drave (i ustavni poloaj efa drave) ? ef drave (dravni poglavar) najvii je predstavnik drave u zemlji i prema inostranstvu. -ef drave moe biti: A)individualni organ:-predsednik republike,monarh,kralj, car, knez,kan,vojvoda,papa,emir,sultan. b)kolektivni ili zajedniki organ (sastavljen od vie lica)--predsednitvo (prezidijum),Savezno vee (kao sto je Savezno vee vajcarske). ef drave moe biti izabran na izborima neposredno (npr. u Francuskoj) ili posredno (npr. predsednik SAD) od biraa, moe biti izabran u parlamentu (npr. u Nemakoj ili Italiji) ili od strane nekog drugog organa -Funkcije koje se najee povezane sa efom drave, zavise od politikog oblika drave (njenog ustavnog ureenja): -predstavljanje drave u zemlji i inostranstvu, -ef izvrne vlasti, -davanje mandata na sastavljanje vlade te imenovanje drugih visokih zvaninika u zemlji, -sankcionisanje zakona, -imenovanje dipomatskih predstavnika svoje zemlje (predaja punomoja) te primanje punomoja stranih diplomatskih predstavnika akreditovanih u zemlji, -sklapanje meunarodnih ugovora, -voenje spoljne politike, -vrhovni zapovednik vojske. 19. Izvrni organi u dravi (uopte o vladi) ? Vlada je najvie drzavno izvrno telo, koje radi za dravu i u njeno ime, a koje ima svaka suverena drava. Prema Ustavu, Vlada: -utvruje i vodi politiku, -izvrava zakone i druge opte akte Narodne skuptine, -donosi uredbe i druge opte akte radi izvravanja zakona, -predlae Narodnoj skuptini zakone i druge opte akte i daje o njima miljenje kad ih podnese drugi predlaga, -usmerava i usklauje rad organa dravne uprave i vri nadzor nad njihovim radom, -vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom. 20. Vrste vlada ? 1. Politika ili stranaka vlada,-gde je parlament sastavljen od vie stranaka; 2. Homogena vlada- koja je sastavljena samo od lanova jedne partije; 3. Koaliciona vlada- sastavljena od lanova vie koalicionih partija; 4. Koncentraciona vlada- u koju ulaze predstavnici svih parlamentarnih partija; 5. Vlada narodnog jedinstva- koja se formira kada je drava u krizi; 6. Prelazna vlada-kada treba obaviti vane poslove; 7. inovnika vlada-sastavljena od upravnih strunjaka; 8. Ekspertna vlada-ine je razni strunjaci. 21. Izbor, sastav i opoziv vlade ?

Vladu Republike Srpske ine predsednik, dva potpredsednika i ministri. lanove Vlade bira Narodna skuptina, posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za predsednika Vlade, na period od etiri godine. Potpredsednike Vlade, na predlog predsednika Vlade iz reda ministara, bira Narodna skuptina. Vladi prestaje mandat prestankom mandata Narodne skuptine, rasputanjem ili skraenjem mandata Narodne skuptine, izglasavanjem nepoverenja Vladi, ostavkom Vlade i ostavkom i razreenjem predsednika Vlade. Vlada, kojoj je prestao mandat ostaje na dunosti do izbora nove Vlade. Predsednik Vlade moe podneti ostavku, koju dostavlja predsedniku Narodne skuptine. Ostavku predsednika Vlade, predsednik Narodne skuptine odmah dostavlja predsedniku Republike i narodnim poslanicima. Narodna skuptina, na prvoj narednoj sednici, uvrtava na dnevni red ostavku predsednika Vlade. Predsednik Vlade obrazlae ostavku u Narodnoj skuptini. Vlada i predsednik Vlade imaju pravo da povuku ostavku sve do konstatovanja ostavke. Ostavka ili razreenje predsednika Vlade povlai ostavku Vlade. 22. Nadlenost vlade ? 1-predlae Narodnoj skuptini zakone, druge propise i opte akte, 2-predlae strategiju i plan razvoja, prostorni plan, budet i zavrni raun, 3-obezbeuje sprovoenje i izvrava zakone, druge propise i opte akte, u skladu sa Ustavom, 4-donosi uredbe, odluke, smernice, instrukcije, reenja, zakljuke i druge opte i pojedinane akte za izvravanje zakona, 5-daje miljenje o predlogu zakona, drugog propisa ili opteg akta i o inicijativi za donoenje zakona ili drugog akta iz nadlenosti Narodne skuptine, koje je Narodnoj skuptini podneo drugi predlaga, 6-donosi propise za izvravanje zakona i drugih propisa i akata kad je tim propisima utvrena nadlenost republikih organa, a zakonom nije odreena nadlenost drugih republikih organa, 7-stara se o obezbeivanju jedinstva i unapreivanju pravnog sistema, 8-utvruje naela za unutranju organizaciju ministarstava i drugih republikih organa uprave, 9-postavlja (imenuje) i razreava sekretare ministarstava, pomonike ministara, glavne republike inspektore i druga lica, za koja je zakonom odreeno da ih imenuje Vlada, 10-odluuje o formiranju predstavnitava Republike u inostranstvu, i u skladu sa Ustavom predlae predsedniku Republike imenovanje (postavljenje) i razreenje (opoziv) efova tih predstavnitava, 11-osniva javna preduzea, ustanove i druge organizacije za obavljanje poslova od interesa za ostvarivanje prava i dunosti Republike, 12-reava sukobe nadlenosti izmeu ministarstava i drugih organa i organizacija u Republici, kojima je povereno obavljanje pojedinih poslova izvravanja zakona i drugih propisa i optih akata iz okvira prava i dunosti Republike, 13-formira strune i druge slube za svoje potrebe, 14-stara se o zatiti interesa i prava Republike u pitanjima o kojima odluuje Savet ministara i 15-obavlja i druge poslove u skladu sa Ustavom i zakonom. 23. Pojam prava ? Pravo se moe nazvati sistemom normi ljudskog ponaanja koje propisuje i u sluaju krenja sankcionie dravaPostoje vise pravaca u pravnoj filozofiji a najcesci su-Jusnaturalizam,legalizam i normativizam,-socijalizam. 24. Pojam pravde i pravinosti ?

Preciznije odreivanje znaenja pojma u velikoj meri je oteano dominacijom pojma drutvene pravde kao moralne i politike vrednosti, kao i povezivanjem pravde i raspodele bogatstva. Ovu kompleksnost pojma pravde dodatno uslonjava veza sa pojmom jednakosti. Neophodno je napraviti razliku izmeu uiverzalne jednakosti pred zakonom i raznih oblika stvaranja imovinske jednakosti. Pravinost je srodni i dopunski aksioloki pojam pravde. U pravu kao normativnom sistemu izdvajanje pravinosti je potrebno (pravedno je da svi plaaju isti porez, ali nije pravino jer se ljudi razlikuju po svojim materijalnim mogunostima). 25. Vladavina prava i pravna drava ? Vladavina prava je tema iz oblasti filozofije, politike i prava. Sadrina ovog pojma najee se izraava pojmom ustavnost, koji podrazumeva podlonost drave, tj. dravnih organa objektivnom pravu, isto kao i pojedinca. Vladavina prava podrazumeva ustavnost ali i vie od toga. Ona pretpostavlja odreena svojstva dravnog poretka i odgovarajue atribute vaeih zakona. Jo je Platon govorio da niko ne sme da bude iznad zakona, ve da svaka pa i najvia vlast mora biti podreena zakonu koji je istinski gospodar i upravlja u dravi. Ona obezbeuje prava i slobode pojedincu ali isto tako obezbeuje efikasna sredstva sankcionisanja u sluaju njhove povrede.

Prema liberalno-demokratskom shvatanju, pojam vladavine prava nije prostorno i vremenski ogranien ve je neto to je dato po sebi, i njegov sadraj se nikada ne dovodi u pitanje. To vean i univerzalan pojam. Prema formalno-legalistikom shvatanju, vladavina prava nije vladavina konkretnih zakona, ve onoga to zakoni treba da budu. Treba da ouva i osigura slobodu. Po ovom shvatanju vladavina prava suprotstavlja se policijskoj dravi u kojoj pojedinac ima status podanika bez ikakvih subjektivnih prava,

Prema treem shvatanju, vladavina prava nije vladavina poretka kao takvog, ve vladavina pravnog poretka odreenih svojstava. Ona znai ogranienu vlast, ali tako da u ustavu i zakonima postoje pravila koja apsolutno iskljuuju koncentraciju vlasti na jednom mestu, samovolju i zloupotrebe u oblasti ljudskih prava i sloboda. 26. Principi pravne drave ? -Pravna drava u fornalnom smislu je drava u kojoj su svi jednako obavezani pravom, te se kae da postoji vladavina prava. Pravna drava u sadrinskom smislu je drava u kojoj je ideja podanika, kao subjekta iskljuivo obaveze, naputena i zamenjena idejom graanina - titulara prava i obaveza. -Drutveni uslovi pravne drave su: a) Stabilnost; b) Homogenost; c) Drutveni red i mir; d) Drutvena i pravna svest; e) Javno menje. -Dravno organizacioni uslovi pravne drave su: a) Demokratija; b) Podela vlasti; c) Suzbijeni preterani etatizam; d) Birokratizam.

27. Ustavnost i zakonitost ? -U irem smislu ustavnost podrazumeva da u jednoj dravi postoje osnovna drutvena pravna pravila utvrena ustavom kao najviim pravnim aktom te drave, koja obezbeuje da se dravna vlast organizuje i vri objektivno na osnovu tih pravila.. -U uem smislu ustavnost znai saglasnost svih pojedinanih pravnih propisa (zakona, uredbi, odluka i drugo) i optih pravnih akata niih od ustava sa ustavom. -U irem smislu zakonitost podrazumeva postupanje svih na osnovu i u okviru zakona (princip legaliteta). -U uem smislu zakonitost podrazumeva da svi pravni akti nii od zakona kao to su uredbe, odluke, pravilnici, naredbe, reenja i drugi moraju biti u skladu sa zakonom. 28. Funkcije ustavnosti i zakonitosti ? Funkcije ustavnosti su:

Kontrolna funkcija koja se ogleda u stalnoj kontroli javne vlasti od strane ustavnih organa; Ograniavajua funkcija koja se ogleda u ograniavanju svake, pa i najvie vlasti pravom; Zatitna funkcija kojom se garantuju objektivna i subjektivna prava;

Koheziona funkcija koja obuhvata izgradnju pravnog sistema i pravnog poretka, a odnosi se na uspostavljanje odnosa unutar pravnog sistema. 29. Ustavni osnov ustavnosti i zakonitosti ? Posebne ili konkretne odredbe se odnose na sledee: -zakoni, drugi propisi i opti akti stupaju na snagu najranije osam dana od dana objavljivanja; -pre stupanja na snagu, moraju biti objavljeni u slubenom glasilu; -zakoni, drugi propisi i opti akti ne mogu imati retroaktivno dejstvo (osim u odreenim sluajevima); -kada dravni organi i organizacije vre javna ovlaenja, mora postojati pravo na albu; -pravo upotrebe svog jezika; -da se protiv pojedinanih akata sudova, upravnih i drugih dravnih organa moe izjaviti alba; -vladi, kao izvrnoj vlasti, ostavljena je mogunost da moe obustaviti od izvrenja propis, opti ili pojedinani akt, ako smatra da je protivustavan ili protivzakonit. 30. Zatita i kontrola ustavnosti i zakonitosti ? Razlikujemo sledee oblike zatite:

Prethodna kontrola, pre donoenja zakona u parlamentu proveri i uskladi odredbe zakona sa ustavom; Naknadna kontrola, predstavlja i kontrolu ve donetih zakona i drugih akata, koji su se u primeni pokazali kao nesaglasni sa ustavom;

Unutranja kontrola, koju vri sam organ koji je doneo zakon; Prema organu koji vri kontrolu, kontrola i zatita moe biti: - sistem samokontrole zakonodavca; - sistem politike kontrole; - sistem kontrole od strane redovnih sudova; -sistem ustavnosudske kontrole. Ustavni sud e obustaviti postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti optih akata:

1) kad je u toku postupka opti akt usaglaen s Ustavom ili zakonom, a Ustavni sud nije ocenio da zbog posledica neustavnosti ili nezakonitosti treba doneti odluku zbog toga to nisu otklonjene posledice neustavnosti ili nezakonitosti; 2) kad u toku postupka prestanu procesne pretpostavke za voenje postupka.

31Pojam i sadraj svojine ? -Pravo svojine je stvarno pravo vlasnika stvari da je drzi,koristi i sa njom raspolaze u punoj mjeri i iskljucivo sa ogranicenjima i obavezama utvrdjenim u zakonu. -U normativnom smislu svojina se identifikuje sa pojmom pripadnosti u smislu da neke stvari pripadaju odredjenim vlasnicima. -Ekonomski aspekt svojine cine prisvajanje i pripadanje a pravni aspekt oznacava pravnim poretkom vlast fizickog ili pravnog lica 32. Formalnopravni oblici svojine -Prema nacinu koristenja svojina se djeli na licnu i stvarnu,Prema broju subjekatasusvojina,zajednicka svojina i mjesovita svojina,Prema tome ko je nosilac prava svojinelicna,drzavna,,zadruzna i drustvena -Licna svojina-je oblik individualne svojine koja sadrzi sva svojinska ovlascenja kojima vlasnik raspolaze -Privatna svojina-proistice iz licne svojine a poprima oblik privatne kada sluzi eksploataciji tudje radne snage,odnosno sticanja dobiti -Drzavna svojina-njome upravlja drzava kao i svaki drugi vlasnik preko nadleznih organa na nacin utvrdjen ustavom i zakonom.Treba praviti razliku izmedju drzave kao javne vlasti i drzave kao vlasnika.Subjekt drzavne svojine je drzava a objekt cine javna dobra,prirodna bogatstva,dobra u opstoj upotrebi,novac,hov. -Zadruzna svojina-poseban oblik prava svojine koja je nastala sa pojavom sitnih robnih proizvodjaca.Zadruznu svojinu cine udjeli zadrugara,sredstva nastala djelovanjem zadruge i dr.sredstva. -Drustvena svojina-oblik svojine kod koje se kao titular javlja drustvo kao cjelina.Danas se drustvena transformise u privatnu svojinu -Susvojina-oblik svojine kod kojeg 2 ili vise lica imaju pravo svojine na istoj stvari svako prema svom udjelu -Zajednicka svojina-oblik svojine kod kojeg 2 ili vise lica koja se nazivaju zajednicari imaju pravo svojine na istoj stvari ali njihovi udjeli u pravu svojine nisu unapred odredjeni ni fakticki ni pravno.Oblici zajednicke svojine su-imovina bracnih drugova,zajednicka svojina porodice.Podjela zajednicke imovine se moze izvrsiti na 2 nacina1-sporazumom zajednicara,2-sudskim putem -Etazna svojina-pravo svojine na posebnom djelu zgrade koja moze postojati na stanu,poslovnoj prostoriji,garazi.Etazna svojina se sticekupovinom,nasledjem,izgradnjom,zamjenom ili poklonom. -Mjesovita svojina-oblik svojine koga cine razliciti oblici svojine kao sto su drzavna i privatna,privatna i zadruzna,svojina domaceg i stranog porjekla ili spoj spomenutih. 33. Rad, sredstva za rad i slobodno privreivanje -Polozaj i uloga rada i sredstava rada,njihov medjusobni odnos kao i ustavno odredjenje javljali su se u 3 karakteristicna odnosa 1-kapitalisticki nacin proizvodnje-koji se zasniva na sredstvima za proizvodnju i na ljudima

2-pravo radadrustvenim sredstvima za proizvodnju-koji je nastao na drustvenoj svojini gdje zaposleni sticu pravo rada drustvenim sredstvima ali nemaju pravi vlasnistva. 3-slobodna privreda rada i kapitala-bazira se na jednakisti i drustvenom blagostanju,slobodnom trzistu i privatnoj svojini a osnovni cinioci su rad,kapital i trzisni sistem 34. Organizovanje privrede -Organizacija predstavlja odgovarajuci stepen planskog i dobro uradjenog drustv. rada -Svaka organizacija mora imati vise elemenata-ljude,sredstva,cilj,strukturu,autonomnost -Oblik organizovanja u privredi cine 4 bitna elementa 1-grupa ljudi povezana u jednu cjelinu, 2-ostvarivanje odredjenih ciljeva i zadataka, 3-sredstva kojima organizacija raspolaze, 4-organizaciona struktura. -Radnje mogu biti-industrijske,zanatske,trgovacke,gradjevinske i dr. 35. Udruivanje u privredi 36. Preduzea -Preduzece(privredno drustvo) je osnovni privredni subjekt(organizacija)koji se osniva radi sticanja dobiti.Ciljna funkcija je dobit. -Osnovna obiljezja preduzeca su 1-preduzece ima svoju ekonomiju, 2-preduzece ekonomiju ostvaruje u okruzenju sa kojim je u permanentnoj komunikaciji, 3-preduzece je slozen,dinamicki,ekonomski sistem, 4-preduzece je poslovno-finansijski entitet,pa se kao takav rukovodi poslovnofinansijskim ciljevima, 5-procesima i pojavama u preduzecu upravlja kompetentan menadzment 37. Vrste preduzea -Vrste preduzeca su 1-privredna ili trgovacka drustva-a)drustva lica-ortacko,komanditno, -b) drustva kapitala-ad,doo 2-javna preduzeca 3-korporacije, 4-holdinzi -Trgovacko drustvo predstavlja udruzivanje trgovaca u cilju efikasnijeg i kvalitetnijeg poslovanja -Ortacko dr. je tip preduzeca koje osnivaju 2 ili vice pravnih ili fizickih lica radi obavljanja odredjene djelatnosti pod zajednickim poslovnim imenom i ciji je cilj sticanje profita -Komanditno dr. je drustvo vise licakoja mogu biti komanditori i komplementari koji obavljaju odtedjenu djelatnost pood zajednickim imenom i ciji je cilj sticanje profita Komplementari vode poslovanje drustva i odgovaraju za njegove obaveze neograniceno solidarno citavom svojom imovinom Komanditori ne ucestvuju u vodjenju poslovanja drustva o odgovaraju ograniceno svojim ulozima 38Akcionarsko drutvo

-AD je trgovacko drustvo sa osnovnim kapitalom podjeljenim na odredjen broj akcija sa jednakim iznosom.Preteca savremenih AD-va je banka svetog djordja osnovana 1407.god. -Kupoprodaja akcija se vrsi na trzistu kapitala1-na primarnom trzistu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija.Ucesnici na ovom trzistu su ad koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici 2-na sekundarnom trzistu se kupuje i prodaje vec izdata akcija.Finansijski posrednici su brokeri i dileri 3-na trecim trzistima posluju brokerske firme koje ne zele da placaju proviziju regularnim berzama. -Vlasnici akcija-akcionari imaju 3 grupe prava 1-pravo na dividendu(deo profita koji se isplacuje akcionarima) 2-pravo ucestvovanja u odlucivanju(odnosi se na izbor uprave preduzeca) 3-pravo na deo likvidacione mase u slucaju likvidacije preduzeca. 39. Drutvo sa ogranienom odgovorou -DOO je drustvo kapitala koje se najcesce bira prilikom organizovanja malih i srednjih preduzeca -Javno preduzece je preduzece ciji je vecinski vlasnik drzava.Cilj osnivanja JP je obezbjedjivanje i zastita interesa drzave u funkcionisnju vitalnih sektora privredne djelatnosti. -Korporacija ili kompanija je pravno lice koje cesto ima slicna prava kao i fizicko liceda posjeduje imovinu,zaduzuje se, tuzi i bude tuzen.Svrha korporacije jesjedinjavanje,grupisanje poslovnih interesa i prestavlja najcesci oblik poslovnog udruzivanja. -Holding je izraz koji u privredi oznacava preduzece koje u svom vlasnistvu ili pod svojom kontrolom drzi jedno ili vise manjih zavisnih preduzeca najcesce putem vlasnistva nad vecinom akcija ili vlasnickih udjela. 40. Upravljanje u privredi -Sistem upravljanja je ustvari sistem odlucivanja. -Organi preduzeca su-1 skupstina kao organ vlasti,2-upravni odbor kao organ upravljanja,3-direktor preduzeca kao organ poslovanja,4-nadzorni odbor kao organ nadzora u preduzecu. 41. Skuptina preduzea-skupstina akcionara -je najvisi organ preduzeca i ona bira upravni odbor. -Mogu biti-redovne,vandredne i skupstine po nalogu suda 42Upravni odbor preduzea ? -Moze imati najmanje 3 a najvise 15 clanova. -Postoje neizvrsni i nezavisni clanovi UO. -Neizvrsni su oni koji nisu clanovi izvrsnog odbora -Nezavisni su oni koji nisu pravno,imovinski,statusno,svojinski povezani sa ad u zadnje 2 god -Nadleznost UO se odnosi na-upravljanje preduzecem, razvijanje i utvrdjivanje strategije preduzeca,odobravanje poslovnog plana,izdavanje akcija,utvrdjivanje dividendi,sazivanje skupstine,postavljanje izvrsnih direktora,odobravanje ugovora,kontrola finansijskih izvestaja. 43. Pojam menadmenta

-Menadzment je naucna disciplina koja je usmerena na iznalazenje takvih mjera i akcija kojima se poboljsava realizacija razlicitih aktivnosti i poduhvata i cini efikasnijim funkcionisanje i razvoj razlicitih privrednih i neprivrednih sistema ili u najkracem -Menadzment je sposobnost da se poslovi obave posredstvom drugih. -Menadzment je sposobnost koja se bavi pitanjima vremena i medjuljudskim odnosima onako kako se javljaju u organizacijama. -Predstava o vremenu unutar organizacije sadrzi nekoliko elemenata1-menadzment je pokusaj da se ostavri zeljena mogucnost,imajuci u vidu proslost i sadasnjost 2- menadzment se sprovodi u odredjenom istorijskom periodu i njegov je odraz 3- menadzment je praksa koja stvara odredjene posljedice i efekte koji izranjaju tokom vremena. -Vaznost medjuljudskih odnosa ukljucuje nekoliko ideja 1- menadzeri rade u odnosima na bazi reciprociteta-svaki od aktera utice na onog drugo 2-menadzeri rade u odnosima koji imaju rasprsujuce dejstvo na druge ljude,bilo na bolje ili gore 3-menadzeri prakticno zongliraju visestrukim istovremenim odnosima 44. Nunost i znaaj menadmenta -Menazdment se posmatra i definise kao proces upravljanja odredjenim poslovima i sistemima radi efikasnijeg dostizanja zajednickih ciljeva.Rjec je o slozenom procesu koji se sastoji od skupa povezanih podprocesaplaniranje,organizovanje,kadrovanje,vodjenje i kontrola -FAYOL-smatra da menadzeri moraju da imaju odredjena znanja iz sledecih funkcionalnih oblasti djelovanja preduzecatehnicka,komercijalna,finansijska,sigurnosna,racunovodstvena,administrativna,menadz erska i dr. 45. Principi menadmenta -FAJOL- 14 principa menadzmenta 1-povezanost ovlascenja i odgovornosti, 8-nagradjivanje, 2-jedinstvo komande, 9-centralizacija, 3-skalarni lanac komande , 10-poredak, 4-jedinstvo planiranja, 11-pravednost, 5-podjela rada, 12-stabilnost zaposlenja, 6-disciplina, 13-inicijativa, 7-podredjivanje individualnog interesa opstem 14-timski duh -MAKS WEBER-5 principa 1-postojanost stalnih pravila 2-nadleznost 3-hijerarhijsko organizovanje 4-imenovanja i unapredjenja 5-pismena forma odluka 46. Pojam preduzetnitva U irem smislu pojam preduzetnitva se moe definisati kao skup ljudske aktivnosti na kombinovanju ogranienih faktora za ostvarenje preduzetnikog poduhvata, dok se u uem smislu, preduzetnitvo posmatra sa ekonomskog stanovita. 47. Menader i njegove vetine

-Vestine menadzera 1-tehnicke vjestine, 2-interpersonalne, 3-konceptualne, 4-komunikacione, 5-vestine resavanja problema -Tehnicke vjestine-predstavljaju sposobnost primjene specificnih metoda,procedura, i tehnika u odredjenoj specijalizovanoj oblasti.Ove vjestine dolaze do izrazaja u projektovanju,istrazivanjima,finansijskim operacijama,radu na kompjuterima,aparatima ili dr.masinama. -Interpersonalne vjestine-podrazumjevaju sposobnost da se da se upravlja ljudskim resursima,motivisu zaposleni,upravlja konfliktima i sl. -Konceptualne vjestine-podraz.sposobnost da se organizacija sagleda i shvati u cjelosti i da se identifikuju svi faktori koji u znacajnoj mjeri uticu na njeno funkcionisanje. -Komunikacione vjestine-prestavljaju sposobnost menadzera da odasilje i prima informacije,misljenja,osjecanja i stavove -Vjestine rjesavanja problema-podraz.uocavanje problema,njegovo fokusiranje i resavanje na praktican nacin 48. Funkcije menadera -4 funkcije menadzera 1-planiranje 2-organizacija 3-uticanje. 4-kontrolisanje. 49. Faze u obavljanju menaderskih funkcija 1- planiranje-ukljucuje odabiranje zadataka i ciljeva te akcija kojima bi se oni postigli 2- organizacija-prestavlja proces propisivanja formalnih odnosa izmedju ljudi resursa radi postizanja ciljeva,odnosno prestavlja grupisanje poslova u odgovarajuce radne zadatke,dodjeljivanje tih zadataka pojedinacnim izvrsiocima. 3-uticanje-svodi se na nadziranje i vodjenje,odnosno usmeravanje podcinjenih u pravcu ostvarivanja ciljeva organizacije.Ova funkcija se sastoji iz 3 grupe poslova menadzeramotivacija,-vodjenje,-komunikacija. 4-kontrolisanje-je mjerenje i ispravljanje pojedinacnog i organizacionog djelovanja kako bi se obezbjedilo da dogadjaji teku prema koncipiranom planu. 50. Vrste menadera 1-menadzeri razlicitih nivoa 2-opsti i funkcionalni menadzeri 3-linijski i stabni menadzeri 51. Menaderi razliitih nivoa 1- top menadzeri 2- menadzeri srednjeg nivoa 3-menadzeri najnizeg(prvog) nivoa 1-top menadzeri-prestavljaju najvisu izvrsnu vlast u organizaciji i spadaju u sam vrh organizacione hijerarhije menadzera-predsjednici,podpredsjednici,clanovi UO, izvrsni direktori i dr.

2-menadzeri srednjeg nivoa-nalaze se na sredini hijerarhije,odgovorni su top menadzerima za sprovodjenje odluka koje donose top menadzeri, 3-menadzeri najnizeg(prvog) nivoa-vrse funkciju u neposrednoj komunikaciji sa izvrsiocima a to su-sef,poslovodja,predradnik. 52. Opti i funkcionalni menaderi 1-generalne ili opste menadzere 2-funkcionalne menadzere 1- generalne ili opste menadzere -odgovorni su za funkcionisanje,odnosno rezultate cjele korporacije, -moraju raspolagati raznovrsnim znanjima i sposobnostima, -imaju odgovornost nad svim funkcijama u preduzecu, -glavni cilj im je produktivnost organizacije 2-funkcionalne menadzere -odgovorni za funkcionisanje i rezultate organizacionih jedinica preduzeca 53. Linijski i tabni menaderi -Linijski menadzeri su lica sa formalnim autoritetom i neposredno su odgovorni za ostvarivanje ciljeva preduzeca -Stabni menadzeri nemaju formalni autoritet,oni ne mogu da daju naredjenja zaposlenima,jer nisu u komandnom lancu preduzeca 54. Menadment i dravni (javni) sektor -Pod drzavnim ili javnim sektorom se podrazumjeva drzavna svojina,bilo da se radi o potpunoj drzavnij svojini ili o suvlasnistvu,odnosno dvojnom vlasnistvu. -Problemi u funkcionisanju javnog sekrora javljaju se u 3 elementa 1-uslovi poslovanja 2-motivacija 3-uloga profita 55. Menadment multinacionalnih kompanija -Multinacionalna kompanija je kompanija koja vodi deo posla izvan maticne drzave u kojoj ima svoj menadzment i znacajan procent fizickog kapitala i zaposlene u drugim zemljama -Maticna zemlja je zemlja u kojoj se nalazi glavni stab ili menadzment kompanije -Zemlja domacin je zemlja u kojoj se nalazi sjediste operativne jedinice multinacionalne kompanije. -Spoljni uticaj na multinacionalnu kompaniju se odnosi na sledece -ekonomsko okruzenje -politicko i pravno okruzenje -drustveno ili kulturno okruzenje 56. Ciljevi multinacionalnih kompanija -Uobicajeni ciljevi multinacionalne kompanije su-prezivljavanje,profit i rast. -Ciljevi drzava u kojima posluju multinacionalne kompanije su 1-puna zaposlenost 2-razumna cjena stabilnosti 3-ekonomski rast 4-favorizovanje ravnoteze platnog bilansa -Sa druge strane ciljevi multinacionalne kompanije su a)opstanak, b)zaposlenost, c)profit, d)rast.

57. Ljudski resursi multinacionalne kompanije -Multinacionalne kompanije mogu birati izmedju 3 vraste osoblja 1-drzavljana iz maticne zemlje 2-drzavljana zemlje domacina 3-drzavljana trecih zemalja 58. Strateki menadment i strateko planiranje - Strateki menadment se definise kao skup odluka i akcija koje rezultiraju u formulaciji i implementaciji strateskih projekata radi ostvarivanja ciljeva organizacije a to ukljucuje sledece-odredjivanje misije kompanije,razvijanje profita, procenjivanje eksternog okruzenja,identifikacija zeljenih opcija i dr.Strateski menadzment ukljucuje 3 podrucja aktivnosti-stratesku analizu,strateski izbor,stratesku promenu. -stratesko planiranje-plansko reagovanje pretpostavlja preduzimanje akcije unapred, na osnovu dijagnoze situacije i procene alternativnih nacina reagovanja na situaciju 59. Menadment velikih preduzea i oblici velikih preduzea u naoj dravi -Ako govorimo o velikim preduzecima,moramo odrediti kriterrije za odredjivanje da li je jedno preduzece veliko ili ne.Neki od tih kriterija su 1-kriterijum trzista 2-kriterijum broja zaposlenih 3-kriterijum prodaje i kapitala