HAJNC STAJNBERG KNUIGE | GITAOCK Kad su knilge u pltanju, Evropljant se osetaju nadmoéni u odnosu na Amerikance, Tri hillade Bodina Setorije Ocoja bi bila nezamisliva bez knji- Ba) pothranjuju ovo osefanje nadmotnosti; pri- meéuju ga ak { oni Amerikanet koji su imali pri- Uke da ligno vide stay Evropljana prema knjizi, all! on! ovo osetanje smatraju opravdanim, Zamislimo Amerikanca koji putaje po Evropi. On Ge najpre posetiti najstariju evropsku biblio- teku, — Biblioteca capitolare u Veroni, — koja nikad nije prekidala s radom, | diviée se nepro- enjivem blagu koje je tu prebrodilo istorijsie Dbure i Koje potite iz doba kad Amerika jo8 nije bila ni otkrivena. On ée nastaviti do Ravene 1, osmatrajuéi nadaleko tuvene mocalke w erkvi Sant Apoltinare Nuovo, osetive divijenje puno ottovanja pred Svetim ocima iz prvih vekova hbri8éanstva, od kojth svat, kao simbol svog po- le2aja, dr pred sobom knjigu, koja tas ima ob- kc evita, a Cas oblik ispisanih tablica. Posle toga Ge u Svaiearsko} biti zavenjen neopisivim sjajem manastirske biblioteke Svetog Galena u Kojo) svaka izlofena kenjiga ingleda kao okruiona ore- olom. Zap satin, nal Amerianen ky 10 Soa Oi Sit ah eat Gentes CSTR GN sat ts Sits Tate towteae iig cies Mets ahs ete he tes 2 chm Wak ha ents aes ToS T REARS So Lal Meares ee SAS cine haa ate daa a funn ped jeartmenda aac ges ENMSiee BSL tae obetrne eae allah le Psat Prost es Peas Soon ae Baie cant Jo Gace eats we uo La tee nae Hn Veale} tctlogte jige a Siododnom Uazana_u svest Amerikansca. Amerika gleda na Kknjigu kao na nesto &to je sastavni deo evrop- ske tradicije, 1 u tom preimuéstva Evrope — "uprkos sopstvenom nezavisnom razvoju —- vidi ‘neko sustinsko preimutstvo, Pa ipak, ono #to Evropljani i Amerikanct obié- ‘no zamilijaju kao svo} stay prema lenfii, naj- Sede je suprotno stvarnom stanju. Ta neobitna Einjenica, koja Ge u ovom izlaganju bit potkrep- jena primerima, opravdava painju koja se Pos vvotuje evropskim | ameritkim istrativantima na tom polju. Medutim, u takvim istrazivanjima se ‘obaverno zastranjuje, s obzirom ne to da éak al ‘autna ispitivanja nisu ostala imuna od pogred- zih shvatanja, Koja su veoma rasprestranjena u ‘vet, U Sjedinjenim Drtavama istrativanja u veri sa ‘hranjem obitns, obavisaju. iblotelea 2), Kao élanovi informativne slatbe kama, Prava istrativanja se stoga éesto vrée u Dibliotekama, a sprovode th univercitetakd insti- ‘uti, za bibliotekarsivo, iii sociologiju. Cesto su ovaltva Istrativanja goiove Tk]UETVO “usredere- ena na praktitne potrebe biblioteka, pri temu ‘ostojt tendeneta-da se svet van Biblioteka i ne ‘waima u obzit. Istralivanja u Evropi, Kojima obigno Jaumuju enjteart T-iedaveci, emplritke su pritode | esto LUSHIEREMM MY Tesavmje trgovagiah problema, pa 8, otuda, 1 jednostrana uw svojim zakijuteima. Postoje i izuzeci. U Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, Brajan Grumbrid2 (Brian Groombridge!) Je 2a svoe dstrativanje dobijzo potporu Britan- ‘Skog udruzenja\bibliotekara; u Skandinaviji (a Dansko} { Svedsko}), takode, biblotekari daju ini- ‘lative za istrazivanja, a obléno ih oni 1 spro- vode, pa prema tome i tumate rezultate do kojih dodult) Medutim, u slutaju Francudke, Saveme 1 Brian Groombrlage: The Londoner and hie Library | endnas PRlogats mibitceay London esearch 2.kige pre svera BV. eberng: wimg Dani Side atampant a Dues Widienneyoe ibrar nee Hee, std prekine feon Verlhe" posse ‘Bowker, 10h). Ova bible Ea kof Je’ predkovor “napiateTRING STUNBERG Republike Nematke i Holandije, istrazivanis, po Dravily, predlazu i subvencionis injidar! t izda Vati | ona se obavijaju gotove polpuno nezavis~ fag od amerigkih napora na tom polfu. Naravno, evronskim sociolozima koji rade za lknjitare 1 zdavate dobro su poznati radovi Les- vela (Lasswell), Keca (Katz), Lelzersfelda @a- zarsteld), Sroma (Schramm) Fesiindjera Festin- 46D), Koji gu pisali o ietradivanjima sredstava za ‘magoven komunikaciju u Amezici. Pa ipak, pro- tegor Daglas Veples (Douglas Waples), — da po- ‘maenemo samo Jeanog, Koji je lzvrsio avakako ajvedl utiea} u oblast! istradivanja titanja i eile ‘su -monografije, zasnovane na. predavanjima Getanim u Bibliotekarsko) Skoll pel Universitet 1u Cileagu, objavljene vetim delom za vreme Dru og avetskog rata, — nepoznat je na kontinen- tu, mada Je nckollko godina pred rat, @ zatim T Rekolike godina poste rata, Dosetio evropake ‘biblioteke 1 biblotekare.) Vepies, Koj Je éea0 patholog tesno suradivao a ekipom koja radi pri Skoll za sociologijy u Cie ‘kagu i koja je veoma poznata u evetu, iogloda da Je zaista prvi u Gtanju video drustveat proces koji treba ‘spitivatl empiriékim sredsivima. Ono Ho metod ajegovog rada razlikuje od inate elle ih prietupnih metoda u Evropi — kao Bto Je, na primer, rad nematkog bibliotekara Valtera Hot- mana (Walter Hofmann), koga je on upozn20 u Lajpeigu‘) — sastojt se ul savesnom priteupljanju Ginjeniea, onakvih kakve su, bez unspred eivo- rrenih ideja o tome Sta bi bilo pozeljno otkriti Veples je uw svom radu temo saradivao sa ame- ritkim “bibliotekarima Berelsonom —(Bereloon), BrodScom (Bradshaw) 1 Kamovskim (Camnovsky) (On Je prvi prokréio put metodidkim Istrazivanjl- ma i a gvoje vreme pronagao pravi odgovor na vaino pitanje: »Sta Gitanje predstavija za na- rod?e Danas je tesko shvatiti kako je uopéte bilo ‘moguée esposobljavati bibliotekare, a me govo- rit im o takvim aaporima, all to uw svakom slu- Zaju dokazuje u koliko} je meri potrebno obno- ‘Viti nastava bibliotekarsiva u Starom avetu, 9 Posedinoat so mogy nal § sutgrovom lanes. boss Jeroblavilen kt0 lvednit' éasopisu Buch und Bibiio~ HePeeitee Mbiaocecay, uy fanuary i: Goat, st o,prgg ia rcs veh | tna gate cman tt tae Pe Perel sols tetntan ea Gees feeders a tease oer st Same etione Sai Gr es oe ener eas, 100Francusko), Savezno} Republicl Nematko} i Ho- landiji. Stoga je cil} ovog lanka da sagradi most fumedu Starog 1 Novog sveta proko Jeziékin bi rijera (koje su i datje zaprepateujude visoke), 2 Isto tako i iamedu bibliotekara | kalizara (koji, 1 (pored toga Sto se § jedni 1 drugi bave kniigama FV njihovim Gitaceima, izgledaju neobavesteni 0 tome Sta on! drugi rade) Da bam sno gaa tk Ge i eo = Posto Sa nunca a samen Fedan ldap foga'e mode Ree ites presen oe mm owed Sedan Bef ina arurom fel je oie) wblud be patie ortanzace sa mitvane amor Moen ie se Gartente en" poet‘erae Ene Aas ndiog proved ater neato ae se dade BE a otonbacja™atesech Init fl Demoseapt,~pcla, e-obman Se Rome ie dro ana gas’ 2a. apalchte edie tee Atchison eens ign ree Instat Je bio tole sadovolian tim tvteniem alain’ oe eles sea owing ‘Sas apoegie rato forded Sra copnin wef e far jedan merc Sage Seal dtp ana duce rere Sale uh inl ee ee ge ee Sept wasnt, Yetta e'pebavit ee ecedte Ho sé mon Pore u mecunerode Binnnchann re pase clos eivtom radia sate ada ole SEI tse ooo Sloan Drabeama,= bio. ponjbedbjetenn mae ca pods promo a ae es ‘ertens ns net Reign ene” fo des buts ite ies go Sven) Rep 5 Nanaia an eee rssh bile po) Tab pe ie iene a ghar ett seen fe Dvn SOE oli fai haithe aeats Piet amd nse ae Horas eee ee, Mie Sees hes er cece SeSidease uae See Sect ie en cn ‘tener Eicon pees, Ges bana Se Rs Re ea eae See titrant ie ta edema le oe aeTHANG STONBERG Napomenom stampanom veoma sitnim slovima, pomenuti nematiki institut pokulava da svoje ne- obiing tundenje patkrepi, pozivajuéi se na jedan ameriék! institut, Nalme, 1956. godine, Galupov institut Je u Sjedinjenim Ameritkim Drdavama, u Kana, Ausra, Bnglesko} t Nematko} spro- ‘na uzorica celokupnog stanovnistva, Postavijajuth sledete pitanjer »De it sluéajno ‘vom trenutleu titate bilo kakvu knjigu ill ro- man?y Samo 179% Amerikanaca kazalo Je »da%, ok Je procenst Nemaca koji su dall. potvrdan. edgovor Iznosio 3496 od celokupnog stanovnistva Nematke. To Je sasvim shvatljive, — nalme, go- fovo svi Amerikanel su po svo} pric kezall is- ‘nu, Ail je isto tako i2vesno da je majved! broj ‘Nemaca lagao. Svekako, Americ, uppSle wzev, nisu manic Sklon! ia! nego Nemcl, Ze proseinog Ameriian= ca knliga jo oruda-kome on pribegava kao neko] dbltdo) stvars za njega Je ona sredstvo Kole mu omoguéuje da nest nau il da ge 2a- bavi. Da lt ga Je on wpotreblo danas, Iii prosle godine, i ée se poslulit ajim sutra, t= njega Je {o stvar koja aema nikakvog znataje. Amertkan- Gi, bar uvedin, ne vide zasio bl se razmetall tine to itaju knlige. Za Nemee, naprotiv, ni fe. su simbol kulture {, prt tumatenft empiri) Sich podataka, soclolog’treba da uzima w obzir 1 Einjenteu da niko ne Voll da ispadne glup u oti- ma lspitivads. Razioga. za podorrenje-tvek ims, nnarodito kad t Starom evetu kn}iga Postane pred- ‘met ushiéenja Podtovanje koje su evropske obrazovane srednje ‘klase pokaaivale prema knjizt 1 koje je — ¢ 0b zirom na to da s4 ove Kase gledale na nju kao fa svoly klasne privilegiju — u vellleo} meri i fomelo sirenje kajige u radnidkim sredinams, predstavlja fenomen veran 2a oslobadanje drul ‘va od uticaja erkve. Drugim retima, ugled koji su knjige ubivale u “Evropi potide iz religjake tradieije.) Stotinama godina Hristos je neprestano slikan sa kenjigom ut rucl, — s Bibiijom. To se, opet, narav- ‘no, zasnivalo na jevrejskom predanju. Moglo bi fe reéi da. neprekinut lanac’ kde od Mojsijevih 'Bodjib zapovesti do danainje evropske ‘obrazo~ vane srednje klase Koja je svesna mataja knjige. 102TRING STINBERG, Evropski Kultumi ponos bio je siino povreden prvim rezultatima lspitivanja ‘na ¢r2i8tu knjiga. >Svako treée domaéinsive nema nijednu knjigue Iii sseoako stanovnistvo wopéte nisia ne éitac, — fovakvt naslovi eu se mogli nati u novinama po- Eetkom secdesetih godina ovog veka. Mnoge in- telektualce Je v to vreme zahvatio talas roman- ‘iarskog kultumog pesimizma | takvi naslovi sa —“smatrall su onl — samo. potvrdivall ajihovo ‘miljenje. Mase — proricall su ov\ kultura! pesl- mist — iz godine & godinu sve manje éitaju, Daseboo mladi vise vole da igraju fudbal it da Blodadu televiziju nego da protitaju dobra knjigu, Ipok, knjige se svuda u svetu stampaju, kupuit Fpocajmljuju, vibe nego ikada ranije, — a ne manje, Sto se tite omladine, ‘prva lspitivanya, sbrovedena u Savezno} Republici Nemacko), kao Tova kasnlja istrazivanja iavrtena u Francusko), Holandiji, Skandinavakim zemijema 1 Ujedinie~ nom Kraijevstvu, pokazala su da mladi éitaju vise lenjiga nego starije generacije, a ne manje*) Sto su Iudi stariii, sve se manje interesuju za kknjige; i ta Sinjenica je potvrdena svuda u Evro- Bi, tako da telco daje za pravo Ijubltelima kil ie da s prezrenjem govore 0 mladima Tu Americi je isto: sto je visa staroma grapa, kenjige se manje Sitaju, Najznatajaiju studiju 0 ovo} tami izradio je Jan Hajda, koji Je u okviru hautnog rada bibiioteke Pratt proutavao Zensko stanovnistvo Baltimora Koll Je doiao do. Jos sasvim nepotvrdene hipoteze da Ui prosekt mladi itaju vide »zato Sto. su mmagi od jib zavraill ‘neku visoku SkolN ft koledie) Kasnije zavrSavanje Skolovanja igra_svakako ovde mek ulogu, alt je do podataka o tome da to nije jedint razlog io medu mladima u celom svetu postojl_ tendencija da vile Gitaju, Hajda ‘mogao lako da dode, samo da je izvztio éak i ‘povrina poredenja sa rezultatima istrazivanja u Evropi. Jer, jako se, u Starom Svelu, tendencija skasnijeg napustanja fkolskih ustanova moze st ‘stk dokazatl, ona je nesumajivo manje izra- Zena, a Ipak tamo postoje verovatno 1 vete raz Ike lzmedu generacija pogledu vremena koje osveCuju éitanju. Da je izvrsio pomenuta pore- Genja, Haida fe tmogao lako uvidet to da pa Sebeh' tnd Ease i den wie ee cies Sree end eee Peer eg FSET Bie ee, hea a mech an dren feet Peet DME EV aA ATT cE el 103TAING STONER radoks kojt ga je wanemirio, — naime, da sinte- Ioktualne proizvode, kao Sto’ su Imjige, cen! samo Jedna_manjina odraslih, uprkos neuporedivim moguénostima koje ima ‘vetina u pogledu stica~ = nije tpitan 2a Ame pojavu koja je raspro- Stranjena colom danainjem svetu; on bit isto vreme primetio 1 to da se njegova pretpostavka © snito) stop €itanja knjiga medu Amerieanci= mae") temelji na pogre’nom shvatanjt, koje 1 ova) put potige iz istog lzvora iz koga i pome- uta zabluda Nematkog institula za ispitivanje Javnog mnjenja, to jest iz Galupovog institute. Prihvatiéemo pretpostavku da je sanemarivanje nalaza evropskih istraZivanja koji su Hajél tada ‘moglt biti od Koristi samo marginalno uticalo na Feuultate do kojih Je sam dosso, jer Je on, neza~ Yisna od tog pitanja utleaja duzine’skolovanja, astavio svoja istraZivanja 1 razmotrio jedno 2a~ {sta aletuelno pitanje, —naime: »Da l Sola uti de na titalatee navike ill mofda pre roditelii, eojl svoju decu alfa u odredene skole?") ‘Veli- kka je Stota Sto. su Hajdini zakljub! ostal; taico ‘malo poznati 0 EVropl. Hajda pravi razltku izmedu »samoéee 1 »usam- Yjanostis. Prema njegovim retima, samoss mladuje { osvetava; ona Jota... druftvene veze, jer omogutuje pojedincima dasa vide pazje ‘rie interakeiju ill da nalaze vite zadovotjstva u Grufenju sa ludlma, Nasuprot samoti, usamije- host je nedeljena, beemfslena ! feska patnja, na metnuta Coveisu protlv njegove volje... Ssmoéa Je Jedan vid uklapanja u drustvo; usamljenost Je jedan vid iseljutenja iz utestvovanja u Zivatu Grusiva... Kniige zahtevaju odgover koji bl bio uu skladu’sa postojetim drustvom, solidamo uk- Tapanje upravo u ona} svet koji toveka osuduje na usamljenost, Za itanje knjiga potreban Je 1 napor... Samim tim knjiga postaje nepriviaé— ha za usamljenog Eoveka, ji je opsti nivo Inte resovanja I delatnost! zatno nisi od nivoa anga— Zovane litmosti) Hajda je, ukratko, dotao do zakijutka da, 1 po~ red toga Sto Sovek’ ne moze da tita ako nije sam, SS usamijenost utite na Hjude, u tom smisiu da ‘onl gube naviku da Gitaju. Ova Ginjeniea ima Otlaledne praktitne posledice za biblioteke i treo- Yinu knjigama, kollko | bilo koji dragi obllkc ekonomake -propagande. Jasne ideje zasnovane ‘na emplritkim nalazima svakeko prufaju veée ‘oguénosti da se dode do zakljaska koji bi se 9 Ibid ste 9) tet, ee. 3 tod, str. 9 Iota, a. 104TAINS STONDERG ‘mogli iskoristIt!_u ekonomske evrhe, nego krat- Kovida nastoianja da se polje ispitivanya sust i a se svede samo na ekonomska razmatranja Katotici Utaju manje nego protastanti, i u Ante= Flel {4 Evropl, I pored toga so rimokatoliewa erkva, naroéito'u Holandiji — all f'u-nekkm de Jovima Savezne Republike Nemavke, tint veoma velike napore da stimulige dobra literatura — ulaluél, u prvom redu, velike sume novea w ki toligke’iblitelce, Sto’ se -Amerike te, tetko Je sagledati razloge ovakvog stanja, 1 mi ge ovde netemo upastati u to da li Je Hajda, u ovom Sekt evojih Istrativanja, bez pristrasnce!l prizao slozeno} elsitko} 1 ekonomsko) etrulturi Sjedl- njenih Drtava 1 njeno} isprepletenost! a_reli= fijekom pripadnoséu, — mada se mofe otvoreno osumnjati da je tako postupio u posebuo zanim- Iifvom, all 1 posebno teskom slutaju Jevreja, 8 rolita icad se suotimo sa teskotom matematiskog ‘odredivanja wzorka. U_ Savezno} Republici Nemadko}, imenadujuta Ginjenica da katolic éitaju manje nego ostall na- vela je istoriéare da ispredaju rame zanimiiive worije, all se cela stvar mote U Veliko) meri ob- jasniti posretnim povezivanjem &injeniea, Nalme, 4 Saveeno} Rapubliel Nemacko}, kao iu Holan~ ij, atolici su daleko najmnogobro)niji na pod- ufjima naseljenim pretezno seoskim stanovals- vor) A svuda svett seasko stenovnistvo Gita manie nego varofko, bilo da su u pitanju Keatolies, protestant I mslimand, start it! riled! mmulicare! ill Zone, Nikakva Verska onganizacl) nije u stanju da izmeni takvo stanje stvad, Da ‘he mogu ni knjl2ari { bibliotekari, izuzev ako Re tine nesto da eruse barijeru neinformisania se- ‘oskog “stanovnistva, uvodenjem npr. pokretnih ‘bbliotela. Pomoéu kompjutera, najraznovrenije serie eifara magu se Veoma lako medusobno povezivati, Na taj nagin je konatno utvedeno da muskarci, éi- faju vide nego Zene, mada je u detinjstvu_situ- aeija obmnuta, All, ako bi se zbog toga muSkarel oseti nadmoéniji, ‘trebalo bi da znaju da su ‘pogreino protumatili tinjenice, Zene ne titaju mmanje 7260 fo su Hene, vet zato Bio su uglavaom manje akolovane nego muskarcl Poralavajuta tendencija da se simovi talju_na sunivercitet da bi stellt diplomu, au isto vreme vyerovanje da to Gerkama nije potrebno, — jer i Heua. Sage adie Bctmarntorschungs (eft may ts, ee 105TRING STONBERG bez ove diplome mogu da se wdaju za univer altetski. obrazovanog. Soveka, — stvaraju kod Jonske doce neprijateliski stav prema knjigama. ‘Bez obcira na fo da 1 Ge se devojke kasnije uda- 11za univeraitetski obrazovane Ijude ili ne, one 6 U avakom slufaju éitati manje w zrelo doba, jer fu se krate Solovale | misuse dovoljno navikle ‘da koriste kajieu, Ips, devojka koja vape da se uda za nekog ko Ima Dniverzitetsku diplomu, dobila moguénost da Eita mnogo vile nego ona devojka ji roditeljl rnisu spell da gstvare svoj plan, jer se Zene Do ravilu prilagodavaju mavikama’ avojin muzeva. Kajige su u Bvropi sredstvo 2a masovnu Kamu nileaeiju somo u sasvim posebnom smisla, inate su. sultia’ kissni simbol, To Je na veoma UDe- Eatljiv natin dokazao francusk Naclonalnt sind kat izdavaéa w pelholosko) studiil pod naslovom. sEludes cur 1a Lecture et le Livre en Francee ‘asprava o Sitanju t knjiei u Francusko)."9) Cak 1 u nitim klasama evropskog drustva, u sva~ Kodnevnom su opteaju mudre izreke w ‘ved! 5a knjigama — kag Sto su, aa primer, ane koje go- oreo ziihovom opitenarodnom ‘maéaju U ob- lasti obrazovanja. Ali ono &to Ijudi 2aisia misle o Jknjigama, pokazuje njihov stav kad ge nadu pred slikom made Zone koja éita, udobno sedeci us aslonjaéi. »Bolje bi bilo da ova neito opere!s, Mobléno je najblazi komentar. S druge strane, zrazito neprijateljski stav Ispoijava se i prema misdiéu s nactarima istom polosasu: opéuZuju ga da je naduven | nesimpatiéan intelelctualac. Medutim, { obrszovani 1judi, — suprotno lepim frazama 0 akeljama na kulturnom polju: kao lead, hha primer, zahtevaju otvaranje blblioteka 2a si” Fomainije slojeve, — veoma oftro negoduju kad ‘vide da pripadnic| nizih staleda éitaju, S obzirom nna to da se navode kao simbol polotaja srednje lase, lenjige su Jog 1 danas u veliko/ meri tabu — predmet. Ovo! Je, u opstim ertama prikez si- uzelje (uz dopunska obavestenja lz istrafivania uu drugim evropsiim zemljama) u pogledu sta~ vova prema knjiz! { dltanju. Sa slinom situaci— Jom treba ragunati iu zemijama Centralne 1 ‘Tuzne Evrope. U evropsicom sistemu vaspitanja mote da posto- YA priligan nesklad Lamedu javno lulagaaih teo- ija i vlastite skrivene praise. Svaki zreo tovek iprlunaée, 90 svo} prilich, da su knjige deci od ko- sti... all Koliko ée puta taj isti Covek uznemi- Hit deie koje se 2adubilo u citanje neke knjige! Remeieél samoéu (da se posiutimo. Hajdinom ‘erminologijom) koja Je potrebna za éitanje, po- 9 Pact, 160 106THING STAUNBERG vetavamo opasnost od usamljonosti koja pret! svakom Ijudskom bicu, pa { detetu, — a ujsto ‘vreme moge nam se desiti da, misled da nam Je GSavest sasvim tista, Izlazemo na sav glas otreane fraze o kulturi i da uopéte ne primecujemo pro- fluro’nost tzmeda svoiih ‘reli i dela. Brajan Grumbrid#) je na veoma vispren natin lukazao na protivrednost imedu takvin stavova 4 laneo jedan tipitan primer. Svoj uzorale je Podelio na tel grupe: na élanove javnih bibliote- ‘ka, Dive élanove javnth bibliotaka i netitate. Najpre Je ispltao notitate zaito ne odlaze u bib- oteku. Kao S10 se moglo | ofekivatl, gotovo po- ovina ispitanih odgovorila je da nema vremena; tamo Je i196 izjavilo da vise vole da gledaju televiaiju. Grumbridd je tada pitao grupa Citata zalio ostall, po nilhovom misljenju, ne poseéuju Diblicteku. ‘Ovog puta polovina njih odgovorila e da je to zbog televizife, dok je odgovor snema- inje vremenae dao tok svakd pet lspltanik. ‘To matt, drugim retima, da ako ostali — tako- zvane mase ~ ne titaju knjige, to Je sasvim pri- ordno, jer oni stalno gledaju televiziju. Ali ako ja he ditam, situacila je sasvim drukéja, Jer ja ne ripadam +hol poilole, pa prema tome sasvim je Brirodno da ja tamo ‘ne odlazim samo zato to Qagovori su bill protivreéni u najvesem broju stutajeva, a verovaino 4 netatal. Jer iz rezulta~ fa ovog istralivanja mogu se sazati dve sivari, Oagovor Koji navod! snemanje vremenae na)= Bete je samo izvinjenje. Neko ko nema vremena da Gila W sivari je 2a éitanje manje zalntereso= van, zato Sto viSe voli da se bavi netim drugim. A Sto se, pak, tiée pozivanja na \eleviziju, ono Je Izraz ‘pesimizma u pogiedu. kulture. U’ sva~ Kom sluvaju, bar u Savezno) Republic! Nemaé- ko}, ovo odbaclvanje televizije Je sve do sre- dine decdesetih godina bilo karakteristi*n za ovakay romanlivareki etav. U ster, tao, om So, pot eat ta Saliba isa nee ra ‘SARE, tmp sae flv Boe > creminaee op cha ate a am en es ea Re RasiauSia bee Uae aus’ et Spur? Versugn einer Zwischenbilanz ‘Binpirischer Be~ Siete separ tie RRS Eons arc aeata ay SEE ie ake ems oe SEES GN a adestog eaCaat Vitae Sumubo), “Teter, SpeawVerlag, ine. Posebnu pain Se ie Pied ie iether aie 107TAINC STRINBERG ropl — uprkos tzuzetno lepim predskazanjima {deotoga knjige — ne samo da nije naskodio po- troinji mjiga nego joj je i koristio, time Sto Smultipticirajuces dejetvo televisi}e poveéava wt cca} avakog nepostednog pozivanja na knjige, @ pre avega 1 svakow posrednog pozivanja na kenjl- Ee koje je u osnovi fvaice emieije, tak0 dat toku osledaje dve decenije trgovina kniigom u Bv- Fopl jedva da je imala boljeg savemika od te- levirije, — koja je napadana kao njen neprijatal. Premda su odnosi izmedu éitanja kniiga 1 gleda- nja_televisije Resto IK predmet zabavmin teo- retskih razmidijanja, — rad Maréala Makiuana i mogao da posluti Kao ekstreman primer, — ‘ovl odnosi jof nisu bi predmet bilo kakvog Tada ‘koji bi ee zamnivao na iepitivanju Sinjeniea, niu Evropl, mi u Amoricl Ono gto je Lejzersfeld u&l- lou vest ea radicm™) tek treba 8 se ueini ui pogiedu odnosa televizije prema kniigama. Drugo jedno polje na kome treba sprovest! obl= na istraZivanja satinjavaju problemi koji na- Staju._u vezi sa Klubovima knjlga.") U Sover- Ro} Republici Nematko}, ne primer, niko allt ‘e ana o moguéaj povezanosti Izmedu pripadanja ekom klubu knjiga 1 Glansiva u neko} biblioteci U veri s tim, Udruzenje nematkih biblioteka dalo je Tnstitutu 2a sociologiju ‘pri. Universitetuu. Hamburgu_nalog da sprovede istrazivanje, te Ce ‘molda ova stvar biti rasvetljena Treba se pomiriti sa &injenicom da je do zadovo- avajueih odgovora na takva pitanja tellto doél kad je u pitanju cele zemlja, jer se_asabencett Jedne semije mogu utvrditi samo poredenjem sa drugim zemljama. U vest ¢ ovim, bilo Bi zanim- Ibive fave! poredenja iamedu nematic { fran- cuskih Kdubova tcnjiga. Ovi posledni, Koil se ne ‘alain tollko za Kvantitet, ofigleano imaju druge iljeve (ne bore se za jettinija ledanja, vee 2a lepii pover). Ove dve sivari, po svo) prilicl, pri- viage razlitite delove rtanovnitiva, All | ovde Je 0d bitnog znataja da se 22 kakvo Je bilo ame Piko iskeuslve ea Vellkim brojem spectjalizovanih iklubovs,kngiga. X smi roo} fia dope kage shire Taisen Bisa incite oPaun fEedhstas ‘Prati occ E'S ae Stent tone ALR peat et bate ate fan Pala pane i me, ralgane eee tte ry wig, mere mt mt Soret ‘lfenh tevin Enopis,Berteimann 108da mladi vide vole diepne Knjige, motda ne zbog njthove nize eene, veé zdog toga Sto ne drie do tradiclonalnog poveza, do Koga je vie stalo sta- rljum generacljama, Afedutim, u Savemo) Repu- biel Nemadko}, u Seajearska} tu Austrji, dle tne Knfige ni l2daleka ne lgraju — i'w svalcom. sluaju Jo8 ne igrajo — istuonu ulogu koju ima~ Suu Sfedinjenim Driavama, px tak 1 Ujedl= ‘Ajenom Kraljevsivu. Premda” Je u Centralno} vropl u toku protekle decenije bro). naslova Glepnib, knjiga, a Vetovaino | bra|_dlampanih primenska naglo porastao, diepne knjiga svakako ‘ije na tr2istu Centralne Evrope izvrsila revolu- ‘ela kakvu je izazvala uw Americ) Zaito nije? Objainionie nije, verovatno, u tome da Je Srenje klubova kenjige 2pretiio oagovara- huge’ sirenje d2epne knjige, Glavni tazlog bi bre trebato potraziti u ranliéitim motodama di- Stribueije. Mi u Evropi nemamo ameriéid drag- Stor, Ko}! Stampana obavettenja u obltku aZepne Iknjige bukvaino stavija na dohvat ruke poten cljalnog kupea. Cinjenica da ih mi nemaro, Bo stavlja, medutim, ne samo ekonomske, yee i so- cioloSie, pa Eak, tatnije govaredi, 7 socio-psiho- Tolle probleme,'s obzirom na to da distr-bucija wWistt mah i podiva na saopstavanju i podatiée ga, Odigledno je da je veta potrofnja knjiga u Sje- dinjenim Drisvama povezana sa. duzim zakon- Skt propisanim sKolovanjem U ovo} zemli. All potrosnja kenjiga uw Evropi ne poveéava se auto- ‘maski sa produzenjem Skolovanja: ona Je tefnje povezana $a olakticama koe se daja bibliote- Kama u Skolama; na ta} natin poseéivanje biblio- teka Je produfeno za odgovarajuéi vremenski ‘period, all ge situaetja samo u Ujedinjenom Kra~ Hevsivu, u Dansko) | u Svedskoj mote porediti wovom’ pogled sa Amorikom. Pretvaranje po- Jedinatnih Smptoma u apgolutne utite na dljag- {Na osnovu ovog lskustva hteli bismo da nagla- simo da se situacija u vezi sa knjigama moze pravilno shvatiti same ako se ove posmatraju 1 svim njihovim mnogobrojnim aspektima i ma nifestacijama, | ako se, Uz to, ne posmatrajy frolovano, ‘vet u odnos na ostale_masovne medije. Knjige su predmet istrazivanja 0. sred- Stvima 2a masovnu komuntkactju, ; ako ne Zelimo fda oduzmemo vrodnest rezaltatima takvog istra- fivanja, ne moemo da ae uzimamo u obzir im fjenieu’ da postoje 1 neposredni bile] komuni- keaelje, a. drugi koji se obavijaju preko drugih medijs. Svako ko se bavi kajigama mora da vod! ‘vids: ps . Patt, Sotolople der Mateenkom ‘Komuniksctiw), Minben, Reinhardt, i865 109TANG STONBERG ratuna © celokupno} oblasti komuntkactja, Elfen osvetljavanju je umnogome doprinela teorija 0 mnogostepenosti tokova komunikactja, ko} £4 fanell Nee 1 Lejzersfeld 1 koja bi, u oblast] katige, moglx da bude job korlenlja. ‘Pruzajutl tinansijsku pomot istrativanjima Pite- ‘aH. Manat) ta Sefildskog Univerateta, britan- aki Ledavad) su se pokazall mnogo izdasniji nego ‘njihove nematke Kolege. Otigledno podataknut ado Grumbrida, Man je ispitivan narotito vere izmedu trgovise Knjigama 1 biblicteia. Re- ‘ultatt niegovih istragivanja su u mnogim pole. Sinostima isto toltko Rortsnt za sknjizare Kottke V'2a bibliotekare, { bilo bi vredno ‘spitati da I ise mogil primeniti i na druge zemlje, opie uzev, Maw Je uspeo de dokale da ne Po- S031 nikagvo stvaino supamistve izmedu:kajic Yara | biblioteka, Pre bi se moglo ret} da Je te- sna_saradnja.od koristi 1 jednima { drugima, Prodavanje katiga so izgleda ne smanjuje zbog ostojanja biblioieka, 2 sto vide knjiga neleo po- zajmljule, vise ih | kupuje. Knjitarl koji su dall nalog za istrativanje do8ti su do Korfmih obavestenja T saveta, Manov! st. ent! su, na. primer, imall zadatak da od. kndl— ara, koji gu bill obuhvaéen! uzorkom, traze nek nila koja je vee odavno rasprodata. Mog od exh 0d ojib Je ovakva kmjiga zatraZona, odgo- orili su da su na alost upravo prodall posled- ‘jl primerak*) Ovo nije samo zabavna pritica, vet ozbilina sugestija onlma koji Zele da una- rede knjizarstvo, ‘Manove teoretske postavce nisu malda tao dow tre kao praktiént Ferultati njeyovin Istrazivanyo, Ako on, na primer, pragmatitic povemyje sadr2aj Injige 20 pobudame za (tanje, on U stvarl sa Kziva problem, jer ge ne moze porett Ginjenica a jedni u knjizi mazda traze 1 pouku, dok drusi Eitsju samo radi zadovoljstva, Prihvatljivija Je metoda koju je Hajda razradio u pogledu Kate- forizaetje.éitalaca.”) Bio me koa. Hag, miles, ase fia ath Tal So Bache es hls fe PiaNasd tle ht Rega So lt vy an an cag cen Bela Se AL ee ee Bul ae ag, boa asiovom pooh Buses sn rent is Re ON "i 1) Haydn, op. et. (Vide nap. 9, 110TANG STRINBERS ‘ret! da Ii Jeu kom pogledu ona dobra 2a svakog pojedinog titaoca. Medutim, Hajdina metoda nam .. Omoguénje da ocenimo skvalitetnog titatae, ne Saimajudi u obeir naslove xnjiga koje on ita, Prema njegove} definiciji, kvalitetn| titel mora 22 Epupiave fl ulova: ho} kaliga fo Je Pro ‘Sitao u toku protekle godint-mord da iznasi naj manje deset; biltene © novim knjigama mora da Gta najmanie fedanput mesetno; 1, najzad, ne me da Dotpada pod utica} populurnest. knitge, ogotovu kad su pitanju’bestseleri. Ko god zadovoljava sva ova tr! uslova, smatra se kao dkvalifetan éitate. U praks!, prilikom ubvedivanja ‘postojanja pomenutih uslova mogu iskrsnuti i2- Veme telkote, a 5 Hal uvek postojl, U avakom slataju, trebalo bl da evropek! Istrazivad! bar Jednom pakufaju sa primenom ovog ameritkog metoda, alt da tu njemu nista ‘ne menjaju, Sako ‘bi obezbedill moguénost poredenja renusiata. Prancusk! istrative, Uji red, uw oalini wzev, 2a- slutule svakako najvile paanje medu naporima oj! su dosad uéinjeni na ovom polja u Evropt, cotkrio Je veze izmedu nekih Cinjenica, koje ee Hanenaditi svakog ko se nije oslobodio’tradicio- alne evropske predstave o Ijudima kojt éltaju Po ustaljenim shvatanjima wo su trerit intele- ‘ktualei, povutent u sebe i sklon! betanju od sveta. Francusld sociolozt eu, medutim, otkrili poveza ‘most lamegs éitanja I bavljenja sportom. 'S obzizom na to da fe dobijeni rezultat pokszivao da mladi w istf mah 1 vise éitaju 1 vibe se dave spottom, moglo se u prvom trenutky posumnjatl 1a fo da eu podacl pogreio poveran. All je u tol Jednog drugog istrafivania, ovoga pula Savezno} ‘Republic Nematke}, ustanovijeno da rmladi koji su} aktivnl epartisti, u isto vreme i vibe éitaju) Anata fokors fe mophadns Vera soa dea Site 2S SOE aang “eel ee Saiicat tale fe Sere Aetahod sti se plsvane jog mena, 1 jedan cova Go oigoraracin pomera' rentieni k= ioe Frenne a sol alt de fis ‘T"enaasth yobud’o"boiei cans See asco protaden sent date a rosie. “Gert Saidhen, Eo ye rarovele Santee Rintowey iets Ti orto ferlataa ered nes JeTevoj tapas, snore tu oi ep agus ans tl ee ee eee ioe ing tna iTH SERS Hidkim podacima, da ont koji &itaju, botje 1 slu- Eaju nogo ont koji ne Sitajus) Rerliati ovakvin istrativanja stvaraju_ nove Predstavu 9 Etagu. Oni kojt éitaju svakako nisu Jyudt kojt Zive van draitva, Naprotiv, onl traze ‘dodir sa Yudima, Ont suf dobri slusace!, alt u eto vreme Sele da evoje mist! { drugima saopite 1 raagovoru. Sem toga, t Hud teze da utieu na rusty, ali soi izlasu ‘utleaju drustva. Oni se ne zatvaraju u gobe, — Sitanje a ellju bezanja od Stvarnpeti sasvim Je marginalnog enstaiay na- ‘prouv, oni su Otvorent { komuntkativn, ‘Ove nalaze potvrduu 1 rezultati \spitivania koje Je sa avoje strane sproveo Jan Hajda, 2ijf rad u Oblast! Yatrazivatie delatnesti u Americl zauzima, 1 mnogom pogledu, isto ono mesto inicijatora koje francusid strativaclzauzimaju u_okviru ‘evropske istrativatke delatnosti, mada se mara etl dq w Beropi, gde su uy ovom pogledu utl- nnjeni dosad samo Gksperimentalal napori, nema ‘ios Bo bi se moglo poredit! sa Istrazivanjem oje po nalogu korisnika vrse nautne biblioteke u Americi Hajda je, ma primer, pronafio da medu.Zenama ietin godina, istog ‘stepena obra~ ‘ovanja | sa ‘stim Bivotnim standardom, udovice Siaju znatno manje nego udate Zone") Zasto? Vopkte twev, trebalo bi da ndoviee imaja vise vremena za Stanje. Ponovimo jo jednom da je pogreino usimati vreme kao angumenat, Jer kad Je'u pitanja CHanje, nije stvar u vremeny koje neko ima, Vet u tore kako ga kort Udovice su izgublie svor najvainiles partnera sa ojim su izmeniivale mish, 2 veze koje su bile stvorene za mulevljeva Zivota polako se idajz. Dopite wev, udovice postaju sve manje aktivne, 2 da bi neko Bitao (ida bl po moguéstvu bio | dobar Eita®), potrebno je da bude aktivan, ‘Liudl ~ nail saycemenict — Kofi dosta titaju uv Evropl ju Americi, Komunikativniji eu na radu u Hivotu nego oni koji ne titaju. Oni ne éitahu zato da bj pobesll od sveta, veé zato da bl u tom gvelu holje Hiveli. To su, akratko, glavni rezul- {ati istrafivanja Koji su dasad postignutl u ovo] oblast Da bi na ovo] opéto} sllet | neke pojedtinastt po- stale jaanlje, moda Ge biti potrebno da seu ‘buducnosti ofganizuju Vise psiholotkca nego socio- lotka ‘strazivanjay all subtinelt doprinos moraée 1% Senmistonen: Eine Polite tr dap Buch” (Posten Wont Eijige, op. et olde nap. 5 % Haida, op. et. 12rine rR da daju { ekonomist! | [storiéarl. Bllo bi svakako potelino da istrazivanja Koja su dosad bila raz dacana, budw Koncentrisana u rukama instituta ‘koji bi'radilt ontinutrano { obuhvatall teritorija ccale jadno zmile, 2 tim ato bi postojaa | jedan medunarodni institut, ji bi se zadatak sastojao Uitome da omogueava i unapreduje poredenje tezultata dabljenih % evako} pojedinos. zemlsi, | da, 9 vremena na vreme, polazeti ea odredenog Stanovilte, laadi pregledma siti koja bi bila ‘od posebne korist! zemijama u razvoju, (International sociat science journal, UNESCO, ‘sveaka XXIV, bro} 4, 1972, at. T4759) (Prevela s engleskog ZORICA HADZI-VIDOJKOVIC)