Upotreba Drveta U Savremenoj Arhitekturi

UNIVERZITET U BEOGRADU, UMARSKI FAKULTET
DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS

Diplomski (Master) Rad
Student: Mentor:
Nikola Pr. Petkovi 2008/29 doc. Mr Jelena Mati
BEOGRAD, 2010
[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]
Beograd, 2010
Slika 1. Nacionalna Opera, Oslo, Norveka
Slika 3. Restoran Avec, Nju Jork, SAD
Moderna arhitektura ne znai korienje novih materijala, ve novim idejama iskoristiti postojee materijale u funkciji oveka Alvar Alto
Slika 2. Restoran Avec, Nju Jork, SAD
[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet]
Beograd, 2010
SADRAJ
1. UVOD 2. PREDMET RADA - DRVENE ZIDNE OBLOGE
2.1. Podela Drvenih Zidnih Obloga 2.2. Karakteristike Drvenih Zidnih Obloga strana 4 strana 5 strana 5 strana 6 strana 8 strana 9 strana 9 strana 11 strana 13 strana 15 strana 19 strana 20 strana 21 strana 23 strana 23 strana 24 strana 25 strana 26 strana 30 strana 34 strana 35 strana 37
3
3. CILJ I METODE RADA 4. ISTORIJAT DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

4.1. Drvene Zidne Obloge Kroz Vekove 4.2. Drvene Zidne Obloge u Regionu
5. POSTOJEE STANJE DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

5.1. Regioni 5.2. Trend Drvenih Zidnih Obloga 5.3. Trite Drvenih Zidnih Obloga 5.4. Psiholoki Uticaj i Doivljaj Drvenih Zidnih Obloga 5.5. Uslovi za Korienje Drvenih Zidnih Obloga 5.5.1. Ekonomski Uslov 5.5.2. Ekoloki Uslov 5.6. Primena Drvenih Zidnih Obloga 5.6.1. Komercijalni Proizvodi 5.6.2. Savremeni i Inovativni Proizvodi 5.6.3. Stanje Drvenih Zidnih Obloga Kod Nas
6. ZAKLJUAK I PREDLOZI ZA POBOLJANJE TRENUTNOG STANJA UPOTREBE DRVENIH ZIDNIH OBLOGA 7. LITERATURA
Beograd, 2010
1. UVOD
Drvo je materijal koji se nalazi u funkciji zadovoljenja potreba oveka od davnina. Kako se oveanstvo svakodnevno razvija, menjaju se i njegove potrebe i zahtevi u oblaganju zidova enterijera i eksterijera. Materijal koji je obnovljiv, dostupan i lak za oblikovanje, danas se takmii sa novim materijalima koji karakteristikama uzimaju primat u nekim oblastima. Kao takmiari u moru raznih materijala, drvene zidne obloge i kompozitni materijali na bazi drveta, predstavljaju materijale koji svojim odrivim i ekolokim aspektima uspevaju da, oseajem prirodnosti i jedinstvenosti pariraju vetakim materijalima.
Slika 3. Sistemi drvenih zidnih obloga
Predmet istraivanja u ovom radu su drvene zidne obloge, njihova primena i zastupljenost u svetu i u Srbiji, kao i istraivanje uzroka koji su uticali na udaljavanje savremenog oveka od korienja drveta na zidovima objekata u kojima ivi i radi. Pojava vetakih materijala je suzila mogunosti gde drvo kao materijal moe da pokae sve svoje krakteristike, kojima poboljava kvalitet ivota savremenog oveka. (Slika 3) Svrha rada sastoji se u istraivanju trenutnog stanja drvenih zidnih obloga u smislu njihove prisutnosti na tritu kao i razvoja svesti kod savremenog oveka o potrebi korienja drveta na zidovima i fasadama objekata u kojima boravi i radi. Svrha predvienih istraivanja sastoji se u predstavljanju razvoja drvenih zidnih obloga u smislu razvoja njihove tehnologije, karakteristika, kvaliteta i dizajna. Navedena istraivanja se odnose kako na zidne obloge od drveta kao prirodnog materijala tako i na obloge od kompozitnih materijala, a sve sa ciljem da se zadovolje razliiti zahtevi savremenog trita u ovoj oblasti. Po svojoj strukturi rad je podeljen u nekoliko celina. Predmet i cilj rada sadre istorijski prikaz drvenih zidnih obloga u svetu i regionu. Poglavlje Postojee stanje sadri trendove i trite drvenih zidnih obloga kroz nekoliko delova, a pre svega komercijalnije proizvode i sisteme koji su na tritu ve dugo prisutni, kao i specijalne proizvode drvenih zidnih obloga. Kroz zakljuna razmatranja dat je i predlog za poboljanje trenutnog stanja drvenih zidnih obloga u regionu.
Beograd, 2010
2. PREDMET RADA DRVENE ZIDNE OBLOGE

2.1. PODELA DRVENIH ZIDNIH OBLOGA
Pojam - Drvene zidne obloge obuhvata iroki dijapazon proizvoda koji se danas nalazi na tritu. Osnovna podela drvenih zidnih obloga izvrena je prema arhitektonskoj podeli na: - SPOLJANJE obloge za eksterijer ili fasade (eng. wood siding Slika 4) - UNUTRANJE obloge za enterijere (eng. wood cladding - Slika 5) Spoljanje obloge-fasade se prema materijalu od koga su izraene dele prema literalnom izvoru [10] i [13] na: - Kontaktne fasade - Ventilisane fasade - Staklene fasade - Drvene fasade - Metalne fasade - Kamene fasade Unutranje zidne obloge se prema funkciji dele na: - Pregradne paravane (Slika 6) - Zidne obloge (Slika 7) U funkcionalne unutranje zidne obloge se ubrajaju i: - obloge koje reflektuju zvuk, - obloge koje apsorbuju zvuk, - obloge koje izoluju zvuk, - obloge vlanih prostorija, - i protiv poarni paneli.
Slika 6. Paravan Slika 7. Zidna obloga
Slika 4. Drvena fasada
Slika 5. Drvena zidna obloga
Beograd, 2010
2.2. KARAKTERISTIKE DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

Drvene zidne obloge predstavljaju drvene zidne panele ili furnirane kompozitne materijale na bazi drveta (najee MDF ili HDF ploeMedium or High Density Fibers) kojima se oblau zidovi ili fasade u cilju zadovoljenja osnovnih funkcija kao to su: toplotna izolacija, bolja akustika, lake odravanje, a pri tom znaajno doprinose estetici povrine i jedinstvenom doivljaju drveta. Tehnike karakteristike drvenih zidnih obloga Drvo je 6 puta bolji izolator nego cigla, a 15 puta bolji izolator od betona. Kua izgraena od cigle i betona, pri zavretku izgradnje sadri vlagu, pa je potrebno 10 do 24 meseca da se osui, kako bi bila pogodna za stanovanje. Najnovija istraivanja pokazuju da drvene konstrukcije ne spreavaju prolazak zemljinih magnetnih zraenja koja su vana za ovekovo zdravlje. Gustina drveta je od 400 do 800 kg/m3, a betona 2500 kg/m3, ime je drvo ak 5 puta laki materijal, pa je samim tim i lake transportovati drvo nego beton, elik ili ciglu. Gustina materijala (kg/m3): - drvo 600 - cigla 1900 - beton 2400 - 3200 - elik 7900 Prema istraivanjima vrenih kod zidova drvenih i montanih kua, drvo debljine samo 3cm ima toplotnu izolaciju istu kao debljina betona od 45cm ili opeke od 18cm prema literalnom izvoru [9]. Zbog toga se u zemljama severne zemljine hemisfere kao to su zemlje Skandinavije i Kanada, gde je klima znatno otrija, drvo i drvene zidne obloge mnogo vie koriste u domovima i pri tome se troi dva puta manje energije na zagrevanje nego npr. u regionu Zapadnog Balkana. Drvo je prirodni materijal koji je permeabilan, to znai da drveni zid neprekidno vri izmenu spoljanjeg i unutranjeg vazduha bez otvaranja prozora i vrata, drugim reima drvo die. Ekoloke karakteristike iveti u drvenoj kui, danas pre svega znai da osoba ivi u potpuno ugodnom i zdravom okruenju, izgraenom po principu energetske efikasnosti. To je okruenje koje ne proizvodi tetna zraenja i koje je u psiholokom smislu, pored osobine topline, zdrav prostor koji ne zahteva nikakav hemijski tretman, ima odlinu akustiku i samim tim omoguava bolji kvalitet ivota. Takav prostor ponovo je postao zanimljiv ljudima koji danas ive u gradovima, naroito u svetu u kojem dominiraju beton i staklo. Drvo na zidovima kancelarija je simbol drutveno odgovorne kompanije koja brine o zdravlju svojih zaposlenih i o svom okruenju. Ne postoji emisija tetnih supstanci, poput isparljivih organskih jedinjenja (Volatile Organic Compounds - VOC) koje isputaju plastini materijali u domovima i drvo je antibakterioloki materijal koji u svakom smislu ispunjava najvie zahteve zdravog ivljenja.

Estetske karakteristike
Beograd, 2010
Osnovne estetske karakteristike drvenih zidnih obloga predstavljaju tekstura, boja i finoa koju drvo nosi sa sobom na zidovima enterijera i fasada, kao i jedinstvenost teksture gde ni jedan zid nikada ne moe da bude u potpunosti identian. Heterogena tekstura godova i toplina boje koja vremenom dobija zrelost su karakteristike koje drvo ine neodoljivim i nezaobilaznim materijalom u arhitekturi. Finoa obraene povrine koja se osea dodirom drveta, predstavlja takoe jedinstvenu estetsku karakteristiku koju nema ni jedan drugi materijal. Vrste oblaganja Danas se svaki materijal susree sa osnovnim graevinskim zahtevima, a to su pre svega funkcionalni (fiziki, mehaniki), konstruktivni, svetlosni, ventilacioni, akustini i toplotno-izolacioni, sigurnosni, vatrozatitni, estetski i ekoloki zahtevi. Drvene zidne obloge su jedan od mnogih materijala koji svojim karakteristikama predstavljaju materijal koji moe da zadovoljava sve navedene zahteve i da se takmii sa raznim drugim materijalima. Tako u sluaju najee prisutnog oblaganja, ivice malterisanih zidova, kao i obojena povrina, se na prometnim mestima lako mehaniki oteuju tako da drvena zidna obloga predstavlja pravo reenje za taj problem. Osim prirodnog spoljanjeg izgleda, takve obloge nude i iroke mogunosti montae. Zavisno od vrste i naina oblaganja, kao i od preseka i profila samog drvenog materijala, mogue je ostvariti razliite vizuelne efekte. Razlikuju se sledee vrste oblaganja: - horizontalno - jedna letvica preko druge - vertikalno - od poda do plafona (poznata pod nazivom lamperija) - pero - utor montaa - montaa u obliku lamela. Sigurnost U sluaju poara, drvo je otpornije skoro 10 puta od betona, i ak 250 puta od elika. Naizgled paradoksalno, drveni delovi konstrukcije otporniji su na vatru, nego eline graevinske konstrukcije. Drvo pod uticajem vatre ogoreva oko 2cm od svog prvobitnog preseka i onda prestaje da gori. Drvo ne emituje radioaktivno zraenje, tetne gasove alergijsku prainu i statiki elektricitet.
Beograd, 2010
3. CILJ RADA
Cilj rada je predstavljanje drvenih zidnih obloga, kao vrste materijala za oblaganje koji jo uvek u Srbiji, nezaslueno, nema veliku primenu, ni u enterijerima, niti na fasadama. Materijal koji ima mnogobrojne pozitivne karakteristike, a pre svega zato to je prirodan, neophodan je oveku jer doprinosi ouvanja njegovog zdravlja. Treba pokazati da prostor i zidovi u okviru njega ne predstavljaju samo puko estetsko reenje, ve imaju ogroman uticaj na kvalitet ivota ljudi, koji u njemu provode najvie vremena. I ba zato je neophodno da ovek shvati, da drvenom zidnom oblogom dobija, visoko estetizovan ambijent koji ispunjava sve potrebne zahteve, pa ak i aspekt koje on ne vidi, a praktino ima najveu vrednost pozitivan uticaj na njegovo zdravlje. Teorijski u ovom radu predstavljen je odnos oveka prema drvenim oblogama kroz istoriju. Vremenom se razvijala ovekova svest o prostoru u kome ivi i radi, kvalitet ivljenja i to koliko je drvena zidna obloga neophodna, kako sa aspekta zdravlja, tako i sa aspekata ekologije i estetike. Drvo je i dalje materijal koji je prisutan u svim vidovima ovekovog ivota. U radu su predstavljeni i postojei komercijalni proizvodi i sistemi koji su zastupljeni u vrhunskim svetskim arhitektonskom prostorima, kako enterijerima tako i eksterijerima, trendovi drvenih zidnih obloga, kao i specijalni proizvodi i sistemi drvenih zidnih obloga u svetu, i u Srbiji. Takoe, u radu su izneti predlozi za poboljanje trenutnog stanja drvenih zidnih obloga u regionu.
Beograd, 2010
4. ISTORIJAT DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

Drvo i ovek kroz istoriju - Drvo je od davnina bilo ovekov pratilac, tj. od trenutka kada je poeo da pravi svoje prvo sklonite. Kamen, glina i drvo su bili prvi materijali koje je ovek poeo da koristi. U evoluciji oveka drvo je predstavljalo jedan od najvanijih materijala, koji mu je uvek bio dostupan i lak za obradu. Od prvobitne namene zaklona od atmosferskih uticaja (Slika 8) pa do drvenih zidnih obloga koje su ukraene duborezom ili bojom, drvene zidne obloge su pratile oveka i njegove zahteve hiljadama godina.
4.1. DRVENE ZIDNE OBLOGE KROZ VEKOVE

Praistorija - Peinski ovek je u potrazi za opstankom upoznavao dostupne materijale. Naputao je svoju peinu, pravio sklonita od materijala koji se lako obrauju i vremenom je nastala pretea drvene kue. Pronalaskom bronze i gvoa, pravio je nova orua kojima je lake obraivao drvo, tako da se usavravao u pravljenju zaklona od drvenih greda i u kombinacijama sa glinom, kamenom i biljkama. Upotreba drveta - Stari vek - U vreme antike Grke i Rimskog carstva, za izgradnju su bili popularniji materijali poput mermera, bronze, zlata i tesanog kamena, da bi se pokazala mo imperija, dok je drvo predstavljalo materijal siromanih narodnih slojeva. Tada su velike sile, kroz svoje hramove i palate, ostavljali istorijske tragove, a drveni zidovi nisu imali veliku ulogu, sem kod stanovnitva koje se zbog stalnih ratova sklanjalo od napada, a njima je drvo u kombinaciji sa glinom i slamom bio jedini dostupan graevinski materijal. Kue su se brzo pravile, namena im je bila samo da se ovek skloni od klimatskih promena i neprijatelja, te da mogu brzo da se sklope i lako transportuju (Slika 9). Za razliku od Evrope, dinastije u Aziji su kroz svoju istoriju, gradili hramove i kue koje su bile od drveta. Najvie primera ouvanih istorijskih graevina se nalazi u Japanu, zbog kulture ouvanja tradicije kao i istorijskih prilika, tako da i danas moemo uivati u hramovima sa drvenim elementima duboreza na zidovima i krovovima (Slika 10).
Slika 8. Replika praistorijske kue
Slika 9. Stara Drvena kua Tri
Slika 10. Japanski hram iz doba Nara, 7 vek
Beograd, 2010
Upotreba drveta - Novi vek - U novom veku se znatno promenila svest o gradnji. To je vreme velikih arhitektonskih graevina, sa puno dekorativne plastike, pa je drvo nalo svoju primenu na zidovima palata i dvorova. Period novog veka je donosio nova enterijerska reenja u vreme renesanse, baroka, pa sve do secesije (Slike 11-14). ovek je poeo da oprema svoje prostore elegancijom, poput pozlaenog duboreza, kao u vreme Luja XIII (Slika 14), ili kombinacijom drveta sa platnom, svilom i somotom (Slika 15). Drveni zidovi su dobili novu ulogu, nosili su pompezne slike vladara i pozlaenih ili obojenih ukrasa i duboreza sa raznim motivima, koji su zahtevali najbolje stolare tog perioda. Novi vek je period stvaranja velikih gradova, brze promene vladara i stilova koji su donosili nove izglede prestonikih palata i brzu gradnju gradova, pa su drveni zidovi i obloge tada imali veliku ulogu (Slike 16-17). Razvoj savremene industije i nauke o drvetu - Iako je empirijsko poznavanje grae i karakteristika drveta staro, kao to je stara upotreba drveta, prvi istorijski zapis istraivaki pristupi grai drveta, datira tek iz XVII veka, a tek u XX veku dolazi do intenzivnog istraivanja drveta i njegovih karakteristika, prvenstveno zahvaljujui novim saznanjima hemije i fizike. Interesovanje za dubljim prouavanjem graevinskih materijala, prelaz sa empirijskog konstruisanja na proraunavanje, razvoj tehnike i novih proizvoda, stvorili su nove mogunosti, koje su dali drugi pristup istraivanju grae i karakteristici samog drveta, pa tim i stvaranje novih materijala na bazi drveta. Saznanja o grai i karakteristikama drveta su izdvojena i postala su deo daljih istraivanja u okviru posebne grane nauke. XX vek - Drvene zidne obloge su u XX veku izgubile primat i ustupile mesto raznim trendovima, kao npr. 80-tih godina XX veka, kada su papirne obloge (tapete) bile popularne u svim domovima i neizbena zidna obloga. Novi materijali, poput gipsanih ploa i zidnih boja, osvajaju trita potiskujui drvene zidne obloge u drugi plan, kako svojom cenom tako i brzom eksploatacijom u graevinarstvu.
Slika 11. Lui XVI, Biblioteka, Versaj, Francuska
Slika 12. Ruski dvor
Slika 6. Lui XIV Slika 13. Lui XIV, Francuska
Slika 5. Lui XVI Slika 14. Lui XIII, Francuska
Slika 4. Lui XIII Slika 15. Lui XVI, Francuska
Slika 16. Japanska kua - eksterijer
Slika 17. Japanska Kua - enterijer
[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet] 10
Beograd, 2010
4.2. DRVENE ZIDNE OBLOGE U REGIONU

Drvene zidne obloge u periodu starih Slovena - U vreme seoba starih Slovena u VI i VII veku, nastale su prve drvene kue koje su bile pretea nastanka kua montanodemontanog tipa. Kako su ljudi bili prisiljeni da se sele sa jednog prostora na drugi u regionu, tako su se menjali i oblici tadanjih drvenih kua u kojima su iveli. Religija meu narodima je nosila sa sobom razne tipove izgradnje hramova i crkvica (Slika 18), koje su esto od strane varvara bile unitavane, a brzo su mogle biti napravljene nove samo od drveta. Drvene zidne obloge u periodu Turske vladavine - Dolaskom Otomanske imperije i meanjem razliitih religija, region Zapadnog Balkana je vekovima bio gradilite koje se Slika 18. Replika drvene crkve, Mokra Gora, Srbija stalno obnavljalo. Kue su bile izgraene u kombinaciji drveta, gline, slame i kamena, jedinih materijala koji su okruivali siromano stanovnitvo i kao takvi su bili pretea mnogih dananjih obloga (Slika 19 i 20). Bilo je potrebno relativno malo vremena, da bi se napravila kua od dasaka i greda, koja je leala na kamenom ozidanom temelju, a slama, glina i dlaka su pokrivali drvenu konstrukciju i bili zaetak dananjih zidnih obloga. Male drvene crkve (Slika 21), skrivene u umama daleko od puteva i osvajaa, bile su simbol odrivosti naroda koji je iveo pod vladavinom mnogih osvajaa, a jedini materijal koji su mogli lako da koriste za izgradnju, a imali su ga u izobilju, bilo je drvo (Slika 22).
Slika 19. Drvena Kua XVIII vek
Slika 20. Enterijer stare srpske kue XVII vek
Slika 21. Drvena crkva Tri, Srbija
Slika 22. Sistem gradnje drvenih fasada
[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS] Drvene zidne obloge u periodu industrijalizacije - Kako je XIX vek period industrijalizacije, Balkan je pokuavao da prati, pre svega, trendove koji su bili na austrijskim i ruskim dvorovima. Razni ukrasi, pozlaeni duborezi i obloge na zidu koji su se pojavljivalii na dvorovima i u kuama porodica Karaorevia i Obrenovia, bili su dalje kopirani u bogatijim kuama. Mnoge drvene kue uspele su da odole zubu vremena i preko dva veka. U Triu, rodnom mestu Vuka Karaia, i danas se uvaju stare drvene kue i crkva, izraene u kombinaciji kamena i drveta. Na zidovima ovih graevina se horizontalno slagalo drvo (daska preko daske) i to predstavlja poetak modernih principa zidnih oblaganja. Kako je u dananje vreme seoski turizam dobio na znaaju, tradicionalna drvena kua i stari nain gradnje u Srbiji je ponovo aktuelan i predstavlja jedan od naina da se razvija turizam regiona. Etno sela, po sistemu stare gradnje, sa ciljem da doaraju nekadanji nain ivota, u kombinaciji sa modernom tehnologijom postaju sve popularniji u okruenju. Etno sela, poput Tria i sela na Zlatiboru, uvaju i predstavljaju enciklopediju starog sistema naina gradnje pre nekoliko vekova, kao i prve sisteme gradnje i postavljanje drvenih zidnih obloga. XX vek Moderniji tip drvenih zidnih obloga, koji predstavlja vertikalne elemente spoj pero - utor je postao poznat pod nazivom lamperija (Slika 23). Predstavlja simbol drvene zidne obloge koje su poznate u celom regionu i po nainu oblaganja bio je popularan tokom 70-tih godina prolog veka. Lamperija se pravila najee od borovih ili amovih letvi i predstavljale simbol planinske kue, planinskog zimskog enterijera i topline. Najveu tetu daljem razvoju drveta u graevinarstvu donose baraka i jeftina drvena obloga lamperija, koje svojom funkcijom privremenih objekata, obaraju vrednost i stvaraju negativnu sliku o drvenim zidnim oblogama.
Beograd, 2010
Slika 23. Uzdune drvene zidne obloge - lamperija
Beograd, 2010
5. POSTOJEE STANJE DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

Tendencija razvoja novih materijala preuzima veliku ulogu u dananjem graevinarstvu. Plastika, aluminijum i staklo su samo neki od mnogih materijala koji svojom ponudom ispunjavaju arhitektonske uslove brze i ekonomine gradnje u gradovima irom sveta. Razvoj novih materijala je veliki i drvena zidna obloga, poslednjih tridesetak godina se takmii za svoj opstanak. Boje, tapete i gipsane ploe su samo neki od mnogih materijala koji su svojim agresivnim marketingom i povoljnijom cenom preuzeli primat na tritu. Drvena zidna obloga je ljudima do 90-tih godina XX veka predstavljala proizvod, pre svega estetskog doivljaja, a zdravstveni i ekoloki aspekti ovog prirodnog materijala su bili zapostavljeni. Danas je pozicija drveta ponovo primarna u izgradnji eko arhitekture i ima prioritet u lakim konstrukcijama, izradi nametaja i podova. Razvojem tehnologije, nastali su kompozitni materijali na bazi drveta, ime su karakteristike drvenih proizvoda poboljane ili omoguavaju ekonominija reenja. I pored agresivnih Slika 24. Opera, Oslo, Norveka proboja novih vetakih materijala, drvena zidna obloga je uspevala da se odri i dalje razvija u reprezentativnim objektima. Koncertne dvorane i opere (Slika 24) su objekti velika akustinost, gde je drvo sa svojim karakteristikama zadralo vano mesto u oblaganju zidova. Trenutno, drvena zidna obloga u regionu predstavlja proizvod niske vrednosti. Upotreba drvenih obloga je uglavnom u prostorijama u kome boravi ili protie veliki broj ljudi i koje su samim tim izloene estim mehanikim uticajima. U regionu u kome je drvo lako dostupan materijal, jo uvek ne postoji svest o znaaju korienja drvenih zidnih obloga, njihova upotreba nije velika, a trend novih materijala je dosta izraen. Drveni zid nema veliku eksploataciju poput podova, pa ipak, kao materijal trai odravanje posle odreenog vremenskog perioda, pre svega zatitu od spoljanjih uticaja, vlage, toplote i svetlosti. U cilju sigurnije kupovine i zatite kupaca, stvorila se potreba za izdavanjem sertifikata koji podstiu kvalitetne proizvoae i potvruju kvalitet samog proizvoda. Drvena zidna obloga, kao i drugi materijali na bazi drveta, podleu evropskim i svetskim sertifikatima, kao dokaz o poreklu drveta i kvalitetu samog proizvoda. Jedan od poznatijih sertifikata jeste FSC Forest Stewardship Council (www.fsc.org), kao dokaz da drvo koje se koristi u proizvodnji potie iz uma kojima se gazduje na odriv nain i legalnih tokova prodaje.
Beograd, 2010
TENDECIJA MEU NOVIM MATERIJALIMA

Proces proizvodnje proizvoda od drveta je sloen i izraena je tenja da se drvo to vie iskoristi. Drveni zidovi i fasade u mnogim zemljama imaju tradiciju u upotrebi, pa industrija zadovoljenjem potreba tog trita, mora da prati odreene standarde te zemlje ili vaee meunarodne standarde. Razvojem tehnologija, dolo je do pojave novih kompozitnih materijala na bazi drveta i njihova zastupljenost je velika. Furnirani kompoziti poput panela HDF, MDF ili LDF (High, Medium ili Low Density Fibers), najee danas predstavljaju osnove za drvene zidne obloge, pre svega za akustine prostorije. Uobiajena je i kombinacija drveta sa polimernim jedinjenjima, kako bi se poboljale osobine proizvoda (Slika 26). Tani podaci koji govore koliko je drveta i drvenih zidnih obloga zastupljeno u u domainstvima u Srbiji ne postoje, ali trina kretanja ovih tipova proizvoda, kako u Srbiji, tako i u regionu pokazuju da drveni zidovi i fasade kao materijal imaju slabu zastupljenost.
Slika 25. Moderna drvena kua, vedska
Slika 26. Polimerni zidni paneli koji imitiraju drvo
Slika 27. Zidna obloga
Proboj plastinih materijala, trend brze gradnje, slaba informisanost stanovnitva i loa finansijska situacija su glavni razlozi za relativno slabu upotrebu drvenih zidnih obloga u Srbiji. Gradnja vetakim materijalima koji dominiraju na tritu, sa brzom izradom i niom cenom, potisnula je u drugi plan njene tetne osobine. ovekova svest o uticaju materijala na zdravlje, kod nas je prisutna kod malog broja ljudi. Na sreu, svest i zahtevi oveka se polako menjaju, ekoloki aspekt drveta i drvenih zidnih obloga dobija sve vei znaaj. Drvene zidne obloge, brzom instalacijom, jednostavnim odravanjem, tretirani ekoloki prihvatljivim bojama i lakovima imaju potencijala i kvaliteta da oblau zidove, ne samo radi estetskih zahteva, ve i da poboljaju kvalitet ivota korisnika (Slika 25). Drvene zidne obloge pruaju savremenom oveku sofisticiran enterijer, eksterijer i luksuzan izgled, a u isto vreme, ne predstavljaju komplikovan proizvod koji e se teko odravati. Ljudi posveeni svom domu i boljoj kulturi stanovanja, ele da uine svoj dom lepim prostorom za ivot, a drvo je u tom sluaju jedan od osnovnih materijala.
Beograd, 2010
5.1. REGIONI
Drvene zidne obloge, kao i njihova upotreba na zidovima, moe se posmatrati preko tradicija i kultura raznih naroda. Osnovna podela drvenih zidnih obloga izvrena je po kontinentima i najveim tritima, na regione: - Evrope - Severna Amerike i - Azije.
EVROPA
EVROPSKA UNIJA - Kako se u Evropskoj Uniji tei ka ekoloki prihvatljivim materijalima, drvo i kompoziti na bazi drveta imaju veliku ulogu u privredi i na tritu ove regije. Tenja je da se kroz zakone zabrani upotreba drveta iz ilegalne see, i da se povea upotreba materijala koji nisu tetni po zdravlje ljudi. Svest, ideja i edukacija stanovnitva o drvenim zidnim oblogama vri se kroz mnoge reklamne kampanje i medije. U Slika 28. Moderna drvena kua, Norveka zemljama Skandinavskog poluostrva (Slika 28), gde drvo predstavlja sastavni deo vrednosti drutva i tradicije, daleko se vie razvila arhitektura gradnje drvetom, u odnosu na junije evropske zemlje. Kultura severnih zemalja je takva, da drvo predstavlja sastavni deo svakog prostora i nezamenljivo je, kako u poslovnim, tako i u stambenim objektima. Dizajn i minimalizam savremenog oveka tei ka prostoru jednostavnog oblika, najee u kombinaciji stakla (svetlosti) i drveta, unosei luksuzan kvalitet i oseaj ivljena, koji je blizak prirodi, a pri tom teei da ispuni sve uslove koje podrazumevaju pod nazivom energetsko-ekoloki odriv objekat. Energetsko - ekoloki odriva zgrada budunosti - Danas je u Evropskoj Uniji poznato da graevine i graevinarstvo troe najvie elektrine energije (preko 40%). Uz pomo novih tehnologija, tei se poveanju efikasnosti iskorienja i recikliranja, kako u domovima, tako i u radnim prostorima. Filozofija Evropskoj Uniji jeste, da se iskoristi sva raspoloiva energija, elektrina i toplotna, za potrebe to kvalitetnijeg ivota oveka. Ideja da su kue samoodrivi objekti, a ne veliki potroai je ideja o stvaranju E-Kue ili E-Doma (energetsko-ekoloke odrive zgrade budunosti). Pored energije koja se troi u objektima za zagrevanje prostora i vode, postoji i trea velika potronja, a to je potronja elektrine energije. Pored energetsko-ekolokog aspekta, vaan je i zdravstveni aspekt zgrada u kojima se ivi i boravi, odnosno u prostorima koji nee imati negativan uticaj na zdravlje ljudi. To se odnosi na temperaturni komfor i sisteme za kontrolisani protok sveeg vazduha ventilacije. Sve je vea tendecija da se ovek zatiti od uticaja plina i freona, koji negativno utiu na samo zdravlje ljudskog organizma. Energetsko-ekoloki i zdravstveni zahtevi su osnovni interes Evropskoj Uniji za izgradnjom ovakvih objekata. Projekti E-kua, kao osnovni graevinski materijali, potenciraju materijale koji su prirodnog porekla, a tu drvena zidna obloga igra veliku ulogu. Pre svega, prvo se misli na drvo, glinu, slamu i sl. [Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet] 15
Beograd, 2010
Zidovi debljine od 90 120 cm prave se od slame i pokrivaju drvenim zidnim oblogama, ime se osigurava koeficijent toplote od 0.1W/m2K, pa se ovakvi zidovi svrstavaju meu najbolje izolacione konstrukcije. Fasadne obloge izraene od termikog drveta (thermowood), su se pokazale u eksploataciji kao vrlo dobar materijal, otporan na atmosferske uticaje. Danas su stanovi i kue zatvoreni prostori, koji se retko provetravaju i samim tim se u njima skuplja velika koliina zagaenog vazduha. Svi proizvodi od drveta predstavljaju ujedno i apsorbere vika ugljen-dioksida (CO2) u prostoru. Drvena zidna obloga ima veliki uticaj u energetsko-ekolokoj odrivoj zgradi i svi njeni aspekti je plasiraju meu proizvode sa vanom ulogom u ostvarivanju projekta samoodrivog objekta u Evropskoj Uniji. Isparljiva organska jedinjenja (VOC ili Volatile Organic Compounds) - Po definiciji, ova jedinjenja su organska jedinjenja ija je taka kljuanja od 50 do 250C. Evropska unija je 1999. godine donela direktivu gde se prvi put spominju isparljiva organska jedinjenja, koja se nalaze u prostorijama u kojim se boravi. Danas se u jednoj prostoriji nalazi veliki broj plastinih, elektrinih elemenata i boja koje u sebi imaju veliku koliinu organskih supstanci, a to su supstance koje u sebi sadre ugljenik i razliita jedinjenja poput vodonika, azota, kiseonika, fluora, hlora, broma, sumpora i ostalih jedinjenja (Slika 29). U prostorijama gde ovek provodi najvie vremena, upravo ove supstance mogu biti jedan od uzronika nastanka ozona pri emu se stvara smog. Izlaganje velikom uticaju ovih jedinjenja, dovodi do zdravstvenih problema, kao to su bolesti Slika 29. Isparljiva organska jedinjenja (VOC) u prostoriji disajnih puteva na primer astma, glavobolje, suve oi itd. Svrha E-doma jeste da se smanje tetna dejstva VOC-a i drugih materijala koji negativno utiu na zdravlje ljudi, a da se uz pomo prirodnih materijala povea kvalitet ivljenja. OSTATAK EVROPE Zemlje Balkana tek poinju da donose i uspostavljaju zakone o tetnim materijalima. Kako su edukacija i standard stanovnika ovih regiona slabi, a vaan pokazatelj kvaliteta proizvoda je cena, pa plastini materijali i imitacije drveta olako pronalaze svoje kupce. Materijali poput belih bojenih fasada i gipsanih ploa vladaju tritem, potiskujui drvene zidne obloge, a materijali koji imaju veliku koliinu isparljivih organskih jedinjenja, zbog niske cene, lako zauzimaju trita i uestvuju u svakodnevnom ivotu oveka
Beograd, 2010
SEVERNA AMERIKA
Severna Amerika je jedan od glavnih proizvoaa i distributera drvenih zidnih obloga i ovakvo oblaganje zidova je rasprostranjeno kako u enterijerima, tako i u eksterijerima. Brza gradnja objekata u ovom regionu je veoma izraena, a drvene fasade su popularne. Konstrukcija i zidovi, po sistemu spoljanjih i unutranjih panela popunjenih izolacijom popularno nazvan sendvi, su elementi koji se fabriki proizvode, vrlo brzo instaliraju, ugrauju i nemaju potrebu naknadne dorade. Sistemi poput lego kocki su sve vie zastupljeni kod stanovnitva Amerike, koje ima tendenciju este selidbe i brze promene naina ivota. Prema tome, drvene zidne obloge ovde imaju vanu ulogu i njihova popularnost i primena su znaajne, kako u enterijerama, tako i na fasadama kua (Slika 30). Slika 30. Drvena kua, Severna Sjedinjene Amerike Drave i Kanada Amerika predstavljaju jake ekonomije, koje uveliko prate standarde vezane za zdravlje ovekove sredine i vode rauna o tetnim supstancama u prostorijama za ivot i rad. Sa uvoenjem zakona o zatiti od isparljivih organskih jedinjenja, Amerika agencija EPA (www.epa.gov) i Kanadska agencija NIOSH (www.cdc.gov/niosh) se bore da velike kompanije smanje emisiju organskih jedinjenja, kako u samoj proizvodnji, tako i u proizvodima. Edukacijom stanovnitva i kampanjama usmertavaju se ljudi da smanje korienje proizvoda sa tetnim jedinjenjima na minimum. Uvoenjem zakona, regulativa i sertifikata podstiu se kompanije da ulau u nove tehnologije, kako bi se poboljali kvaliteti proizvoda i ouvala ivotna sredina. Na primer, jedna od isparljivih organskih supstanci (VOCs) je i formaldehid. Nauno je dokazano i potvreno da formaldehid izaziva karcinom. Formaldehid je bezbojni gas Slika 31. Banq restoran, Boston, SAD otrog mirisa koji nadrauje oi, sluzokou i disajne puteve, pri emu je dozvoljena granica dnevne izloenosti formaldehidu izmeu 0,2 i 1,0 ppm (parts per milion). Formaldehid je vana polazna sirovina u proizvodnji lepkova i smola koje se upotrebljavaju u izradi drvenih kompozitnih materijala (npr. ploe vlaknatice visoke i srednje gustoe iverice, HDF i MDF, perploe itd.). Prema podacima zdravstvene organizacije Kanade, izvor [29], (www.hc-sc.gc.ca), proseno testiranje 2009. godine je pokazalo da je svakodnevna koliina ove supstance u zatvorenom prostoru izmeu 20-40 g/m3 ili 0,01-0,02 ppm, mada je zabeleena esto i vrednost od 0,05 ppm. Ukupna koliina koja je dozvoljena i ne teti zdravlju oveka predstavlja koliinu manju od 0,1 ppm, izvor.
Tabela 1. Koliine (VOC), prema podacima zdravstve organizacije Kanade
Prihvatanjem ekoloke svesti dolo je do stvaranje novih proizvoda poput kompozitnih materijala SDF (sustainable design fiber - www.sierrapine.com) na bazi drveta, koji su u potpunosti osloboeni od formaldehida, a po karakterisikama predstavljaju isti, pa ak i bolji materijal od postojeih (MDF panela - kompozita na bazi drveta.
VOC in g/m < 200 200 3,000 3,000 25,000 > 25,000
VOC in ppm Simptomi < 0,1 Dozvoljena granica bez posledica po zdravlje 0,1 1,5 Mogunost iritacije i oseaj nelagodnosti 1,5 13 Nelagodnost i glavobolje > 13 Toksian efekat
Beograd, 2010
AZIJA
U kulturama Kine i Japana drvo ima veliku ulogu u arhitekturi njihovih objekata, a samim tim i u oblaganju prostora. Istorija Japana, zahvaljujui tradiciji i istorijskim prilikama, omoguila je ouvanje mnogih graevina, hramova i starih drvenih kua, koje i danas predstavljaju kulturno blago ovog regiona. Drvo i drvena zidna obloga predstavljaju, kroz istoriju, vane graevinske elemente praene tradicijom, koje do danas nisu izgubile primat (Slika 32). Kina je zemlja u kojoj se ekonomija intenzivno razvija i koja je uticala na znaajne promene na svetskom tritu. Dugom borbom i konkurentnou izmeu proizvoda u Kini, kako po kvalitetu tako i po ceni, Kina je stvorila predstavu i sinonim da je danas zemlja kopiranih proizvoda sa relativnom niskom cenom. Kao zemlja koja uvozi i izvozi velike koliine materijala koje isputaju isparljiva organska jedinjenja (VOC), drvene zidne obloge su samo jedne od mnogih koje su Slika 32. Tradicionalna kineska kua praene kopijama i velikim kvantitetom na tritima Azije i sveta. Velike ekonomske promene i brz privredni razvoj Kine, nisu praeni standardima i sertifikatima kao u Japanu, gde ove regulative imaju za cilj smanjenje tetnih materija u vazduhu i proizvodima. Japan, pratei trendove Evrope i Amerike, usvaja zakone i akta (www.mhlw.go.jp) koji propisuju smanjenje organski isparljivih materija do 2010. godine za 30%, kao i dalji trend smanjenja uticaja isparljivih supstanci na 70%, kako u proizvodnji, tako i u zatvorenim prostorima (Slika 33). Na primer, prema podacima naunih instituta za zatitiu ivotne sredine u gradovima Shizuoka (Japan) i Hangzhou (Kina) [30] tokom 2006 - 2007. godine pokazala su da je koncentracija organski isparljivih jedinjenja u Kini 10 puta vea u zatvorenim prostorma, kao i da je njihova koliina u zatvorenim prostorijama skoro izjednaena sa spoljanjom koncentracijom tetnih materija u vazduhu. Trendom brzog razvoja Kina postaje visoko rizina zemlja sa velikim uticajem na zagaenje ovekove sredine, gde je neophodno da se to pre usvoji i primeni zakone koji reguliu koncentraciju tetnih materija.
Slika 33. All in wood radnja konfekcije, Japan
Beograd, 2010
5.2. TREND DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

Trend vetakih materijala - XX vek karakterie trend novih, vetakih materijala koji su zamenili drvenu zidnu oblogu. Novim trendovima i proizvodima, poput gipsanih ploa, aluminijumskih panela, stakla, papirnih obloga - tapeta i drugih materijala na zidu enterijera ili fasada, promenila se svest o upotrebi drvenih zidnih obloga. Razvojem novih tehnologija i materijala i njihovom brzom montaom u graevinastvu nastale su nove forme i izgledi mnogih objekata enterijera i eksterijera. Kako se trendovi menjaju i upotreba drveta sa njima, tako i dananji ovek svojim zahtevima menja trite i okolinu koja ga okruuje, uz pomo materijala koji e pratiti njegov nain ivota. Trite oblogama Slika 34. Moderna drvena kua je preplavljeno novim materijalima koje imitiraju oseaj prirodnosti. Brzim promenama trendova, razvijaju se materijali koji kombinuju karakteristike drvenih obloga sa vetakim materijalima, kako bi pratile zahteve trita. Paneli na bazi kompozitnih materijala su reenje novih drvenih obloga koje ispunjavaju sve zahteve i standarde. Iako promenjena po sastavu, drvena zidna obloga donosi oveku eljeni efekat prirodnosti, koji je praen poboljanim karakteristikama. Trendovi drvenih zidnih obloga Drvena kua (Slika 34), kao pojam koji je blisko povezan sa drvenim zidnim oblogama, u XX veku se bori za svoj opstanak. Jaanjem ekoloke svesti ljudi, drvena kua i drvene zidne obloge u objektima koji predstavljaju energetsko-ekoloke odrive zgrade budunosti dobijaju sve vei uticaj i funkciju u arhitekturi i graevinarstvu. Kako se ovek okree prirodi, u kombinaciji sa novim tehnologijama, razvija se i svest o zdravijem i kvalitetnijem nainu ivljenja. Ispunjenjem zahteva trita i nemogunosti da se konstantno Slika 35. WPC Proizvodi proizvodnja snabdeva kvalitetnom drvenom sirovinom, na tritu se pojavljuju proizvodi kao to su kompozitni materijali drvo i drvena vlakna pomeana sa adhezivima u cilju poboljanja karakteristika drveta i proirivanju dijapazona upotrebe. Kompoziti su homogeni materijali, sa karakteristikom smanjenja sposobnosti drveta da se utee i bubri pod uticajem vlage i vode, pruajui veu otpornost na promenu temperature i UV zraenja. Materijali poput presovanog ili lameliranog drveta, kombinacija drveta sa drugim materijalima (drvo i staklo) ini drvenu zidnu oblogu materijalom koji poboljava svoje karakteristike i nudi nove trendove tritu. Primer kompozitnih materijali - WPC (Wood Plastic Composite), predstavlja kompresovani polietilen polimer pomean sa drvenom prainom i vlaknima, koji ekstruzionim postupkom daje elemente sa vekom trajanja do 50 godina. Ekoloki prihvatljiv materijal, sa velikim spektrom boja i trajnou je materijal koji pokuava da drvo, sa dodavanjem plastinih osobina uini doivotnim. Kako se ovaj proizvod nudi industriji, graevinarstvu i arhitekturi, kompoziti na bazi drveta, nameu svoj uticaj koristei drvene ostatke, kao mnogo kvalitetniji proizvod. Pored WPC materijala trite estom promenom trendova i zahteva nudi veliki dijapazon materijala na bazi drveta, a sve u cilju ispunjenja trinih zahteva. [Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet] 19
Beograd, 2010
5.3. TRITE DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

Trite drvenih zidnih obloga, pored komercijalnih proizvoda ima i proizvode koji su i danas nezamenljivi u enterijerima i eksterijerima, a koji slue u kulturne svrhe, kao to su oblaganje akustinih koncertnih dvorana, opera i bioskopa. Drvo, zbog svoje strukture, pokazuje veliku akustinost, tj. osobinu da se zvuk odbija od materijala i rasporeuje po celoj prostoriji. Objekti poput hala, pozorita, bioskopa i arena danas se najee oblau drvetom zbog njegove akustinosti (Slika 36). U ovom segmentu proizvoda, ponuda je raznovrsna, i zavisi, pre svega od trendova, kulture i tradicije naroda i njihovog naina ivljenja. Koliko u nekim regionima oblaganje drvetom ima veliku primenu i predstavlja osnovni graevinski materijal, toliko u drugim regionima, ovaj tip zidnog oblaganje nije mnogo zastupljen, niti prihvaen. Severna Amerika danas predstavlja jedno od najveih svetskih trita i kako se trite drvenih zidnih obloga brzo menja, tako i Kina igra sve znaajniju ulogu u ovim promenama. Iako kupci nisu u potpunosti svesni ove promene, Kina je u velikoj meri prisutna na tritima Amerike i Evrope. Sam podatak da ameriko trite drveta, koje datira jo od 1900. godine, sa umama, pilanama, distributivnim centrima i aproizvodnim pogonima koji su bili povezani, kako lokacijski tako i sirovinski, je poelo da se menja sa uvozom tropskih vrsta drveta. Danas je Amerika najvee trite drvenih proizvoda, uz promenu tradicionalnog poslovanja i naina rada koji se koristio nekada. Promenama uticaja trita, kako drvene grae, stolarskih radionica i tropskih izvoznika, fokus je pao na razvoj drvenih centara u Kini, a sve sa tendencijom smanjenja cene kotanja proizvodnje. Slika 36. Pekinka opera, KIna Svojim razvojem, Kina je u periodu od samo 6 godina, postala najvei uvoznik drveta na svetu. Za ovaj kratak period, Kina je uz jeftinu radnu snagu postala prisutna na mnogim tritima sveta, gde je svojom niskom cenom i kvantitetom ugrozila mnoge proizvode od drveta. Proizvodnja i plasman drvenih zidnih obloga kao vaan deo graevinastva i arhitekture, uveliko se nalaze u Kini. Trendom kineskih proizvoaa da uglavnom kopiraju proizvode amerikih i evropskih kompanija, ugroeni su pre svega ekoloki i zdravstveni aspekti drvenih zidnih obloga koji oni proizvode. Sistemima proizvodnje panela furniranih ploa ili furniranih kompozitnih materijala, pa ak i plastinim imitacijama drveta kojima se oblau fasade, Kina je za kratak period preplavila mnoga svetska trita. Ponuda na svetskom tritu se svakodnevno menja, nove tendecije i promene koje nastaju usled ekonomske krize, dovode da ekoloka svest trita svakog dana postaje sve jaa. Direktivama i sertifikatima o isparljivim organskim jedinjenjama (VOC), edukacijom stanovnitva i pritiskom na proizvoae da ponude to kvalitetnije proizvode tritu, polako se menja svest ljudi i izgled samog trita ponude i tranje drvenih zidnih obloga.
Beograd, 2010
5.4. PSIHOLOKI UTICAJ I DOIVLJAJ DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

Objekat obloen drvetom Pod uticajem agresivnog marketinga ovek se lako odluuje za mnoge nove materijale koji su mu i neodgovarajui, a esto i veoma tetni. Razvoj novih trendova utie na oveka da ga tera na stalne promene u pogledu ureenja prostora (Slika 37). Da li je objekat obloen drvetom pravi izbor, danas je pitanje trenda koji je direktno povezan ne samo sa estetskim ve i ekolokim aspekima. Arhitektonski doivljaj - Arhitekta tei da idejnim reenjem zadovolji sve postavljene zahteve, a ujedno i da njegov projekat ostavi trag u drutvu i ima dug vek trajanja. Mnoge arhitekte se odluuju za drvo kao vaan materijal u izraavanju svoje arhitekture, postavljaju ili prate trendove i stalno dalje istrauju i uvode nove oblike i efekte. Drvo je materijal koji odoleva raznim promenama na tritu, i u borbi sa drugim materijalima, pobeuje svojim najveim adutima kao to su
Slika 37. Poslovni proctor, London, Engleska jedinstvenost teksture, boje ili nezamenjiva toplina na dodir koje ni jedan drugi materijal nema (Slika 38). Vreme pokazuje da mnogi materijali koji su postali konvecionalni, nisu ekoloki prihvatljivi za oveka. Danas se javljaju nove teme i nove promene, kako u arhitekturi, tako i u graevinarstvu. Nemaki princip gradnje Passivehaus energetsko-efikasna arhitektura, bavi se temom kvalitetnijeg ivljenja i odrivim prostorom, arhitekturom koja je termiki izolovana, potpomognuta solarnom energijom i koja je izgraena od obnovljivih materijala, u prvom redu drveta. Osnovan je i institut (www.passiv.de) koji se izmeu ostalog zalae, da zgrade ne treba da budu eline konstrukcije, jer su ba one veliki izvor CO2, a da pak drvena zidna obloga sa ekolokim materijalima moe Slika 38. Opera, Oslo, Norveka da smanji emisiju CO2 u prostorijama i za 90% (Slika 39). Da Passivehaus nije samo nemaka filozofija i da ovakva razmiljanja imaju sve vie pristalica, je i uvoenje sertifikata od strane drugih drava za pokretanje projekata, gde e celokupna arhitektura, a time i drvene zidne obloge zauzeti svoje mesto po passivehaus standardima (npr. Slika 39. Drvena fasada, Nemaka BRE - britanski sertifikat o passivehaus standardu).
Beograd, 2010
ivljenje sa prirodom Skoro polovina svetske populacije danas ivi u gradovima, promenio se stil ivota, ljudi su se udaljili od prirode i teko ih je vratiti korenima ili pak pribliiti prirodi i prirodnim materijalima. Kako je svetska ekonomska kriza i jaanje ekoloke svesti ljudi donela novu prekretnicu u ovekovom pogledu na okruenje, sve je vie onih koji se okreu drvetu i energetsko-efikasnoj arhitekturi. Ne samo zbog cene i ekonomske razlike izmeu drveta i vetakih materijala, ve i samih saznanja ta drvo predstavlja za savremenog oveka. Drvo je antibakterioloki, ekoloki zdrav materijal, koji pozitivno utie na svest i oporavlja psiholoko stanje premorenog oveka. Naalost, bilo je potrebno vreme da ovek uoi slabosti i mane mnogih materijala, da bi ponovo poeo da koristi drvo i materijale na bazi drveta. Vrednost drvenih materijala - Ekonomska situacija u svetu, pa i u regionu, doveli su oveka do toga, da mu drvo nije obavezni materijal u opremanju prostora i zgrada. Izbacivanjem drveta iz upotrebe poveani su negativni uticaji novih materijala i smanjen je kvalitet ivljenja u takvim prostorima. Edukacija o drvetu - Danas edukacija i informisanost o drvetu i njenim kvalitetima u mnogim regionima ne postoji ili je slaba. Kada je ovek okruen sa novim materijalima, vrlo brzo gubi saznanja i predstavu o drvetu. Bez informisanosti i bez edukacije, ako ovek sam ne spozna drvo i njegove karakteristike, materijal koji ga je vekovima pratio, gubi smisao upotrebe u opremanju njegovog prostora.
Beograd, 2010
5.5. USLOVI ZA KORIENJE DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

Uslovi za korienje drvenih zidnih obloga se mogu grubo podeliti na: - ekonomske i - ekoloke.
5.5.1. EKONOMSKI USLOVI

Svaki proizvod i njegov ivotni vek, definisani su izmeu ostalog vanim ekonomskim parametrom - cenom. Potranja na tritu esto utie na razvoj novog proizvoda, ak i na njegovu formu, paletu boja ili upotrebljene materijale. Do 90-tih godina XX veka, ovekova svest prema ekolokim proizvodima je bila nerazvijena i jedan od bitnijih parametara koji su vladali na tritu bili su cena i estetske karakteristike proizvoda. Drvene zidne obloge su predstavljale materijal visoke estetske vrednosti, kome je glavna funkcija da ulepava zidove i fasade objekata. Danas, sa poveanjem ekoloke svesti, drvene obloge akceptiraju kao prirodni materijal (92-98% drvne mase) i trite ih visoko ocenjuje. Stavljanjem ekolokih aspekata u prvi plan, ovakvi proizvodi trebalo bi da imaju veu primenu i zbog pozitivnog delovanja na oveka i njegovo zdravlje, pa su prihvaeni i sa visokom cenom. Shvatanjem prave vrednosti drveta i njegove nezamenljivosti i imajui u vidu dug vek eksploatacije tj. trajanja proizvoda, moe se rei da drvena zidna obloga predstavlja ekonomian proizvod na tritu i pored visoke cene. Ipak visoka cena je dovoljno velika prepreka da bi se upotreba drvenih zidnih obloga omasovila i zato je i dalje nedovoljno zastupljen proizvod u graevinarstvu. Najveu primenu ima kao materijal za oblaganje akustinih prostorija i oblaganje fasada koji svojim imidom ukazuju na drutvenu odgovornost. Globalnim promenama na tritu i svetskom ekonomskom krizom, mnoga trita sveta su pretrpela velike probleme. Kriza i promene uticale su i na drvene zidne obloge ija upotreba u graevinarstvu inae bila slaba. Kako je kupovna mo stanovnitva manja, investitori se okreu ekonomski isplatljivijim materijalima.
Beograd, 2010
5.5.2. EKOLOKI USLOV

Poslednje dve decenije, jaanjem ekoloke svesti, ekoloki aspekti drveta i drvenih zidnih obloga predstavljaju vanu ulogu u uestvovanju proizvoda na tritu. Dui vremenski period ovek je teio stvaranju materijala i proizvoda koji bi zamenili drvo, zanemarujui uslove da mnogi proizvodi nisu ekoloko prihvatljivi materijali. Kako su trite i trendovi uslovljavali izlazak novih proizvoda i materijala, tako su i materijali na bazi drveta menjali svoje karakteristike, u tenji da se prilagode potrebama. Stvaranjem novih materijala na bazi drveta, prirodnom materijalu su dodavane i supstance koje nisu prihvatljive za zdravlje ljudi. Drvo kao materijal ne odaje nikakav negativan uticaj na oveka i okolinu, dok je proizvodnja kompozitnih materijali uslovljena primenom lepkova koje sadre formaldehid, kancerogeni materijal ija je upotreba propisana zakonima i standardima. Definisani propisi (Slika 40) o minimalnoj koliini isparljivih supstanci u standardima ISO (Evropa) i ANSI (Amerika) odreuju kvalitet kompozitnih materijala na osnovu koliine formaldehida, podelom na oznake: E0, E1, E2 i E3.
Slika 41. EPP sertifikat
Slika 40. FSC Propisani tokovi materijala
Primenom sertifikata poput FSC (Forest Stewardship Councle) i CPA-ovog dokumenta za zdravlje EPP (Environmentally Preferable Product) (Slika 41), kontrolie se put trgovine i kvaliteta drveta, a ujedno i uvaju obnovljivi izvori kiseonika i drvene biomase za budue generacije.
Beograd, 2010
5.6. PRIMENA DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

Drvene zidne obloge u vidu kompozita na bazi drveta imaju potencijal da svojim karakteristikama budu velika konkurencija mnogim proizvodima za oblaganje zidova. Radi preseka trenutnog stanja ponude na tritu, ovim radom su predstavljene kompanije koje su vodee u proizvodnji drvenih zidnih obloga, kako za oblaganje enterijera, tako i eksterijera, kao to su: Parklex iz panije, Rulon iz Amerike, Europlac iz Francuske, Tilo iz Nemake, i Gustaf i Dalhem iz vedske. Asortiman koje ove kompanije nude, njihov dijapazon proizvoda i objanjenja ugradnje su pokazatelji sadanjeg stanja drvenih zidnih obloga, a moe se naslutiti i pravac daljeg razvoja ovog tipa proizvoda u budunosti.
Beograd, 2010
5.6.1. KOMERCIJALNI PROIZVODI
42. Dalhem, vedska, proizvodi i sistemi ugradnje na zidovima enterijera i eksterijera
DALHEM, vedska (www.ah-produkter.se) Kompanija se bavi proizvodnjom furniranih kompozitnih panela za oblaganje plafona i zidova sa jedinstvenim sistemom postavljanja i dizajnom koji ispunjavaja vrhunske arhitektonske zahteve. Sa tenjom da zadovolji potrebe i elje arhitekata, kao i trite, ova kompanija koristi materijale kao to su iverica ili MDF panele duine 2400 mm, debljine u dijapazonu od 28/30/38/44 i irine 38mm, kao i sa irokim dijapazonom vrsta furnira. Cilj je da se sa kompozitnim materijalima na bazi drveta i skrivenim profilima moe napraviti i obloiti svaki oblik, a istovremno postii iste vizuelne i taktilne karakteristike kao kod proizvoda od masiva. Sistemi poput Ribba, Parawood i DL List su neki od proizvoda koje ova kompanija nudi tritu. Fasade ProdEXa su furnirani kompozitni paneli sa zavrenom povrinskom obradom baziranom na sintetikim smolama koje proizvod tite od atmosferskih uticaja (Slika 42). Reference kompanije Dalhem su mnogi objekti po Skandinaviji. GUSTAFS, vedska (www.gustafs.com) bavi se proizvodnjom sistema za zidno oblaganje sa ciljem lake instalacije i odravanja. Ideja vedske kompanije je postizanje vizuelne skladnosti uz istovremeno ispunjenje zahteva na polju akustinosti, vatrootpornosti i zadovoljavanju ekolokih standarda (Slika 43). etiri osnovna principa za koje se zalae ova kompanija i na osnovu kojih funkcioniu su: dizajn, akustinost, vatrootpornost i laka instalacija. Osnovni materijal koji koriste su gipsano drvena
Slika 43. Gustafs, Sistemi ugradnje i proizvodi na bazi drveta i gipsa
Beograd, 2010
vlakna, jer se ovakav kompozitni materijal u odnosu na ostale proizvode od drveta na tritu pokazao sa boljim karakteristikama i svojstvima. Po karakteristikama, ploa je velike gustine, niske termalne kondukcije (provodljivosti) i malog procenta vlanosti i pokazuje veliku otpornost na vatru ime je oznaena sertifikatom Euroclas A2 (dok je na primer, MDF na ovom testu proao sa oznakom D - to predstavlja oznaku gorivog materijala). Zbog tenje da zadovolji trine i ekoloke uslove, ovaj prizvod sainjava 98% drveta i gipsa koji se obrauju termikim putem sa aditivima i lepkovima. Reference companije Gustaf su projekti izvedeni u vedskoj, Velikoj Britaniji, paniji i Holandija. PARKLEX, panija (www.parklex.com) panska kompanija posluje vie od 20 godina sa ciljem da zadovolji to bolje zahteve arhitekata i trita uopte. Njihov dizajn i ideje su rezultirale velikim brojem proizvoda na tritu, a osnovni zahtevi tih proizvoda su: laka instalacija, odravanje, akustinost, visoki kvalitet, otpornost na vlagu i vatrootpornost. Svi njihovi proizvodi su usaglaeni sa standardima Evropske Unije. Sa proizvodima poput Parklex 700 i 500 (drvene zidne obloge), kao i raznovrsnom paletom vrsta drveta, PARKLEX je jedna od kompanija koja svojim kvalitetom, inovacijom i saradnjom sa arhitektima, dizajnerima i inenjerima predstavlja Slika 44. Amfiteatar, Madrid, panija brend koji je prepoznatljiv u celom svetu. Parklex 500 je panel na bazi drveta proizveden od 100% prirodnih drvenih vlakana, presovan pod visokom temperaturom i impregniran sa Slika 45. Visoko otporne fasade , Parklex, panija termodurabilnom smolom i koji se montira po specijalnom sistemu ove kompanije pod nazivom Gureprex. Parklex 700 je panel proizveden od slojevite konstrukcije, visoke gustine, sainjen od ostataka papira koji su tretirani smolom i presovani uz pomo visokog pritiska i temperature, a u zavrnoj obradi presvueni prirodnim furnirom. Pored unutranjih drvenih zidnih obloga, kompanija Parklex ima u ponudi i fasade koje su visoko otporne, bojene i tretirane sa visokom pritiskom, presvuene kraft papirom, smolama i furnirom koji je zatien UV lakovima. Jedna od referenci kompanije Parklex je Gugenhajm muzej u Bilbau, panija.
Slika 46. Muzej Gugenhajm, Bilbao, panija
Beograd, 2010
RULON, Sjedinjenje Amerike Drave (www.rulonco.com) je amerika kompanija koja se bavi proizvodnjom drvenih plafona, akustinih drvenih sistema za zid kao i PVC plafona. Rulon-ov patentirani sistem klip-ina omoguava da proizvod pod nazivom Linearno bude jednostavan za instalaciju i odravanje ime se smanjuju ukupni trokovi i zahtevaju manje strukturalne podrke od tradicionalnih ploa kojima se oblau zidovi. Proizvodi koji podrazumevaju oblaganje su: drvene reetke, paneli, aluratone (akustini paneli za koncertne i operske dvorane), curvalone (oblikovani Slika 47.Rulonove drvene zidne obloge krivudavi paneli) i profilisane lamelirane grede. Rulon ima reference po celoj Americi, realizovane objekte potpisane od mnogih vrhunskih arhitektonskih kompanija, od koncertnih dvorana u Majamiju do ureenja holova univerziteta u Miigenu, Bostonu i drugih. TILO, Nemaka (www.tilo.com) Kompanija Tilo ima tradiciju dugu preko 60 godina u proizvodnji i ugradnji drveta i drvenih obloga. Sa tendecijom da se tritu predstavi kao proizvod sa EASY - lakim sistemom jednostavne ugradnje, kompanija Tilo uspela da se probije od Vankuvera, do Budimpete, sa referencama enterijera i eksterijera kako u privatnim tako i poslovnim objektima. Godine 1992 osnovali su firmu Foxwood (www.foxwood.com), sa ciljem da se usavre kako u industrijskim podovima, tako i u akustinim prostorijama, kao to su koncertne hale i opere.
Slika 49. Poslovna zgrada TILO, Lonsburg, Nemaka
Slika 48. Akustine dvorane
Beograd, 2010
EUROPLAC, Francunska (www.europlac.eu) je kompanija koja proizvodi parkete i drvene zidne obloge, a na tritu je prisutna vie od 20 godina. Tee da poboljaju tehnike izrade i proizvodu ekoloki prihvatljive proizvode. U ovoj kompaniji lamelirani podovi i paneli su alternativa tradicionalnom parketu. Lamelirani proizvod je 15 puta vri, a u istovremeno se sauvaju i prirodne karakteristike drveta. Lameliranjem panela, koriste se i manje kvalitetnije vrste drveta ime se tedi na upotrebi vrednijih vrsta drveta, koje se primenu samo na vidljivim delovima obloga. Europlac ini sve da se odri razvoj proizvodnje sa ekoloki prihvatljivim lakovima i lepkovima, a formaldehid u njihovim proizvodima je 6 puta ispod dozvoljenog francuskog i evropskog standarda. Lignola paneli se rade na principu troslojne drvene zidne obloge, sredinji sloj ini HDF, a povrinski sloj se oblae eljenim drvetom debljine od 2,5 3,2 mm koji se povrinski obrauje sedmoslojnim vodopokrivnim i ekolokim premazom. Svi drveni proizvodi su oznaeni PEFC sertifikatom kojim se utvruje kvalitet i poreklo drveta (www.pefc.org). Njihove reference su mnogi hoteli i rezidencije po Francuskoj i ire.
Slika 50. Enterijer yida, poda i plafona Europlac, Francuska
Slika 51. Oblaganje potkrovlja, Francuska
Beograd, 2010
5.6.2. SAVREMENI I INOVATIVNI PROIZVODI

Trite je puno proizvoda raznih zidnih obloga koje su sline po karakteristikama, idejama, dizajnu i sistemima ugradnje. Primetan je razvoj mladih kompanija koje nastupaju na tritima ponudom novih ideja u oblaganju zidova, atraktivnim po dizajnu i obliku i koje predstavljaju nove potencijale drvenih zidnih obloga, a sve u cilju promene klasinog poimanja zida. Novi dizajn izraen kroz izrazitu plastinost povrine je element koji obinom zidu daje novu formu i funkciju i koji poveava estetsku vrednost prostora. Sistemi poput furniranih panela MDF ili HDF sa zavrnom povrinskom obradom na bazi ekolokih lakova, su neki od proizvoda koji zadovoljavaju sve zahteve trita.
Slika 52. Specijane drvene zidne obloge
BRAINWOOD (www.brainwood.net), je kompanija iz Finske iji je moto to kvalitetnija upotreba drveta u savremenoj arhitekturi. Istie se nekonvenzionlanim reenjima kao to su paneli koji su grafiki reeni oblicima sfere i kvadrata i kojima se dodatno naglaava tekstura drveta. Paleta proizvoda kompanije BRAINWOOD tei da arhitektama omogui to iri dijapazon oblika i aplikacija za enterijere - kako zidnih, tako i plafonskih obloga, pa i frontova plakara i drugih elemenata u enterijerima. Veliki izbor dezena i boja prua nove i uzbudljive mogunosti za kreiranje atraktivnih povrina i prepoznatljivih ambijenata. Firma posluje od kraja 90-tih godina kada je predstavila prve panele nastale kao rezultat na konkursu za najbolja inovativna dizajnerska reenja u Finskoj. Danas se asortiman proizvoda sastoji pored ostalog i od nekoliko vrsta akustinih panela koje se proizvede u Finskoj (Pop i Avanti paneli), u Italiji (panel Topakustik) ili Francuskoj (panel Marotte).
Beograd, 2010
WOVINWALL (www.wovinwall.com) su zidni sistemi australijske kompanije, WaveWall. Kao to njegovo ime asocira, proizvod je organski oblikovani talasasti panel. Ploice su pozicionirane u lebovima od aluminijuma, koji se ujedno vidi i kao lagani okvir. Talas zida se kontinuirano gradi od ploice u nizu i multiplicira se na potrebnu povrinu. Proizvod se moe instalirati u vertikalnom ili horizontalnom pravcu. Standardne veliine panela su od 1000mm.Talasi omoguuju laku montau pozadinskog osvetljenja, pri emu se mogu koristiti i posebne ploice koje provode vie svetla tj. ploice izraene od providnih materijala kao i tanki drveni laminati ili propilenske folije. Wave zid je dostupan u irokom spektru standardnih zavrnica, koje nude razliite zavrne izglede. WovinWall je ekoloki proizvod koji nudi odlino reenje opremanja prostora, a ujedno i pravi estetski doivljaj. Wovin zid je izvanredan akustini apsorber, posebno u srednjem opsegu frekvencija (koje ukljuuje vokal buke). Testiran je i potvreno je da odgovara Evropskim - ISO i Amerikim - ASTM standardima.
Slika 53. Talasasti zidovi kompanije WovinWall
Beograd, 2010
LAMELLUX (www.lamellux.com) je kompanija iz Francuske. Bavi se proizvodnjom dekorativnih drvenih panela u kombinaciji sa plastikom, ime se postiu drugaiji vizuelni efekati u prostoru i karakteristike proizvoda. Zahvaljujui bogastvu i kombinaciji materijala, kreativnim oblicima kalupa i karakteristinoj povrinskoj obradi, kompanija se istie brojnim mogunostima obrade zidova. U proizvodnji vrata i panela mogu se kreirati specifini dekorativni abloni koji e biti aplicirani u materijalu i ija e plastinost biti potencirana kristalnom bojom ili smolom. Registrovanjem brenda lamellux 80-tih godina prolog veka namenjenog za reprezentativne objekte, ova kompanija stvara visok kvalitet proizvoda za prefinjene obrade vrata, ormana, nametaja, zidova plafona, stubova itd. Zahvaljui konstantnom daljem istraivanju, lamellux je razvio inovativne i originalne materijale poput: "Decorlam ", "Naturbois", intarzija, "Empreinte", "Kuertec", "Inkluzija", "Vibrato" i "Lumine". Lamellux je i ujedno i ime projektantskog biroa - studia koji obezbeuje tehniku podrku arhitektama i dizajnerima enterijera.
Slika 54. Lamelux proizvodi
Beograd, 2010
Razvoj novih materijala u kombinaciji drveta sa plastikom, kartonom, aluminijumom, pleksiglasom i mnogim drugim materijalima, daje mogunost da se arhitekti kreativno izraze nudei klijentima kvalitetan ambijent sa originalnim reenjima i efektima. Razbijanjem monotonije ravnih zidnih obloga, uvoenjem organskih oblika, naglaavanjem teksture drveta, novim idejama i dizajnom, stvaraju se novi trendovi u oblaganju zidova.
Slika 55. WovinWall
Slika 56. Krivudava SVL drvena zidna obloga
Slika 57. Drvena zidna obloga, Nju Jork, SAD
Beograd, 2010
5.6.3. STANJE DRVENIH ZIDNIH OBLOGA U SRBIJI

Primena - Drvene zidne obloge nemaju veliku primenu u naem regionu, pa je relativno teko nai kompanije koje se bave zastupnitvom ovakvih tipova proizvoda. Zbog jakog marketinga i nedovoljne informisanosti o materijalima i proizvodima, ovek je upuen na korienje plastinih materijala sa visokim procentom lako isparljivih i tetnih jedinjenja (VOC). Velika popularnost i upotreba drvenih zidnih obloga se danas moe zatei samo kod velikih potovaoca drveta, kao i kod onih, kod kojih je izraena jaka ekoloka svest. Ekoloka svest - Arhitektura i graevinarstvo su preplavljeni novim proizvodima, gde se nastavlja trend oblaganja prostora materijalima koji su ak i tetni po zdravlje ljudi. Ekoloka svest je niska, a praena loom finansijskom situacijom nema izgleda za jaanje kako u strunim tako i u irim krugovima drutva. Tendencije ekolokih materijala - Region Balkana predstavlja zemlje u tranziciji koje tee uspostavljanju slinih sistema i zakona koji vladaju u Evropskoj Uniji. Uvoenjem novih standarda 2009. godine, kao to je npr. SRPS EN ISO 16000-10, poela su merenja koliine lako isparljivih jedinjenja u zatvorenim prostorima, kao i obavetavanje javnosti o lako isparljivim jedinjenjima kao materijama koji su u velikoj meri toksine za oveka.
Beograd, 2010
6. ZAKLJUAK I PREDLOZI ZA POBOLJAVANJE TRENUTNOG STANJA UPOTREBE DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

Drvena zidna obloga je proizvod sa potencijalom, da kao sastavni deo projekta energetsko-ekolokiog odrive zgrade, postane vaan materijal mnogih zidnih oblaganja. Drvena zidna obloga je kroz istoriju predstavljala nezaobilazni materijal, koji je zbog svojih karakteristika vrlo brzo postao vaan graevinski element za mnoge unutranje zidove i fasade. Potisnut od strane novih materijala, u XX veku postaje zaboravljeni materijal koji gubi vrednost, upotrebom u objektima privremenih namena, ime gubi vano mesto u graevinarstvu kao zidna obloga, ostavljajui da drugi materijali utiu na formu zida. Jaanjem ekoloke svesti, ovek se vraa drvetu i drvenoj zidnoj oblozi, a u izmenjenom obliku, kao kompozitni materijal dobijaju se proizvodi i boljih karakteristika koji ostavljaju isti vizuelni utisak kao masiv. Moderne drvene zidne obloge irokim dijapazonom oblika ispunjavaju elje i zahteve arhitekata, uticajui pozitivno na zidne povrine, unosei oseaj prirodnosti i jedinstvenosti materijala kao to je drvo.
OSNOVNE PREDNOSTI DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

Laka montaa - U ovom pogledu drvene zidne obloge ne predstavljaju sloeniji sistem u odnosu na postojee sisteme za oblaganje poput gipsanih ploa ili metalnih obloga koje danas imaju veliku primenu u graevinarstvu. Tehnoloki sistemi modernih drvenih zidnih obloga predstavljaju proces proizvodnje klasine ili specijane (vodootporne) kompozitne materijale sa presovanim furniranom (vizuelnom povrinom) koji se danas obrauju ekolokim (vodenim) lakovima. Ekonomski parametri Materijal dugog veka trajanja, male eksploatacije i visoke ekoloke vrednosti, drvo u domovima predstavlja materijal koji vremenom postaje ekonominiji od mnogih konkurentnih proizvoda. Odravanje Tokom jedne decenije drvo trai zatitu jednom ili dvaput u vidu premaza, kako bi se ouvale estetske vrednosti povrine. U zavisnosti od atmosferskih uticaja, danas kompozitni materijali pruaju svojim karakteristikama dui rok trajanja. Kako drvene zidne obloge nisu izloene intenzivnim mehanikim uticajima kao pod i njihovo odravanje je lake, a trajnost je dua. Ekoloki i zdravstveni aspekt Meu materijalima koji su zastupljeni na tritima, drvena zidna obloga predstavlja materijal koji ima veliki pozitivan uticaj na zdravlje oveka, kako psihiki tako i zdravstveno. Budunost drvenih zidnih obloga u energetsko-ekoloko odrivim objektima je u karakteristikama drveta zahvaljujui kojima je u prednosti u odnosu na druge konvencionalne materijale, i koje ga ine proizvodom koji u budunosti tei da postane sastavni deo svakog savremenog doma. [Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet] 35
Beograd, 2010
PREDLOZI ZA POBOLJANJE TRENUTNOG STANJA:

Edukacijom stanovnitva irim slojevima drutva ukazati na kvalitete drveta i drvenih zidnih obloga, kao i predoiti im sve negativne aspekte nekih novih materijala putem predavanjima ili marketinkim kampanjama. Informisanost estim informisanjem proizvoaa, prodavaca i potroaa o znaaju upotrebe ekolokih materijala, poveati njihovu ekoloku svest kao i upoznati ih sa mogunostima drveta i drvenih zidnih obloga u enterijerima i eksterijeru. Stroija upotreba standarda i zakona koje propisuje Evropska Unija usvajanje zakona ne znai i njihova primena, pa je neophodna stalna kontrola u graevinarstvu i arhitekturi. Potsticanjem kompanija ili proizvoaa subvencijama, da ulau u ekoloke materijale i proiriju ponudu ekolokih proizvoda, kao i sa kanjavanjem onih koji rade sa ekoloko-neprihvatljivim materijalima i proizvodima.
Beograd, 2010
7.
LITERATURA
Knjige i ilustracije:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
DAAB: WOOD DESIGN, RALF DAAB, www. daab-online.com, ITALIJA, 2007 SLAVID, RUTH: NEW WOOD ARCHITECTURE, www.laurenceking.co.uk, KINA, 2005 JODIDIO,PHILIP: ARHITECTURE NOW, TASCHEN, www.taschen.com, SAD, 2001 SCHOOF, JAKOB; DANNER, DIETMANR; ARCHITEKTONISCHES DESIGN, 2002 FREMPTON, KENET: MODERNA ARHITEKTURA kritika istorija, ORION ART, 2004 FIELL, CHARLOTTE & PETER: SKANDINAVISCHES DESIGN, TASCHEN, www.taschen.com, SAD, 2005 GUIDOT, RAIMOND: INDUSTRIAL DESIGN TECHNIQUES AND MATERIALS, FLAMMARION, FRANCUSKA, 2006
8. 9. 10.
SCHEIFER, SIMONE: SMALL ECO HOUSE, TASCHEN, www.taschen.com, SAD, 2007 WINES, JAMES: GREEN ARCHITECTURE, TASCHEN, www.taschen.com, SAD, 2000 DRUTVO NEMAKIH ARHITEKATA: HANDBUCH INNER ARCHITECTUR, NEMAKA, 2008/09
Beograd, 2010
Internet:
11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. ISTORIJAT DRVETA, WIKIPEDIA, www.wikipedia.com, 2010 ZIDNA ARHITEKTURA, www.arhitektura.rs, 2010 TRENDOVI ZIDNIH OBLOGA I FASADA, www.buildmagazin.rs, 2010 TILO, Nemaka, www.tilo.com, 2010 FOXWOOD, Nemaka, www.foxwood.com, 2010 RULON, SAD, www.rulonco.com, 2010 EUROPLAC, Francuska, www.europlac.eu, 2010 GUSTAFS, vedska, www.gustafs.com, 2010 DALHEM, vedska, www.ah-produkter.se, 2010 PARKLEX, panija, www.parklex.com, 2010 BRAINWOOD, Finska, www.brainwood.net, 2010 SIERRAPINE, SAD, www.sierrapine.com, 2010 WOWINWALL, Australija, www.wovinwall.com, 2010 LAMELLUX, Francuska, www.lamellux.com, 2010 ROGERWILDE, SAD, www.rogerwilde.com, 2010 FSC, Svedska organizacija za zatitu drveta, www.fsc.org, 2010 AMERIKI STANDARDI, www.epa.gov, 2010 KANADSKI STANDARDI, www.cdc.gov/niosh, 2010 KANADSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA, www.hc-sc.gc.ca, 2009 JAPANSKI STANDARDI, www.mhlw.go.jp, 2010 NEMAKI INSTITUT PASSIVEHAUS, www.passiv.de, 2010 VAJCARSKI STANDARDI, www.pefc.org, 2010 SRPSKI STANDARDI, www.iss.rs, 2009 TENDENCIJE U GRAEVINARSTVU U AMERICI, www.designbuild-network.com, 2010

Upotreba Drveta U Savremenoj Arhitekturi

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Upotreba Drveta U Savremenoj Arhitekturi

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

UNIVERZITET U BEOGRADU, UMARSKI FAKULTET

DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS

Nikola Pr. Petkovi 2008/29 doc. Mr Jelena Mati

[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]

Slika 1. Nacionalna Opera, Oslo, Norveka

Slika 3. Restoran Avec, Nju Jork, SAD

Slika 2. Restoran Avec, Nju Jork, SAD

[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet]

[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]

3. CILJ I METODE RADA 4. ISTORIJAT DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

5. POSTOJEE STANJE DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]

Slika 3. Sistemi drvenih zidnih obloga

[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet]

[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]

2. PREDMET RADA DRVENE ZIDNE OBLOGE

Slika 4. Drvena fasada

Slika 5. Drvena zidna obloga

[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet]

[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]

2.2. KARAKTERISTIKE DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet]

[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]

[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet]

[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]

[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet]

[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]

4. ISTORIJAT DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

4.1. DRVENE ZIDNE OBLOGE KROZ VEKOVE

Slika 8. Replika praistorijske kue

Slika 9. Stara Drvena kua Tri

Slika 10. Japanski hram iz doba Nara, 7 vek

[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet]

[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]

Slika 11. Lui XVI, Biblioteka, Versaj, Francuska

Slika 12. Ruski dvor

Slika 6. Lui XIV Slika 13. Lui XIV, Francuska

Slika 5. Lui XVI Slika 14. Lui XIII, Francuska

Slika 4. Lui XIII Slika 15. Lui XVI, Francuska

Slika 16. Japanska kua - eksterijer

Slika 17. Japanska Kua - enterijer

[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet] 10

[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]

4.2. DRVENE ZIDNE OBLOGE U REGIONU

Slika 19. Drvena Kua XVIII vek

Slika 20. Enterijer stare srpske kue XVII vek

Slika 21. Drvena crkva Tri, Srbija

Slika 22. Sistem gradnje drvenih fasada

[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet] 11

Slika 23. Uzdune drvene zidne obloge - lamperija

[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet] 12

[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]

5. POSTOJEE STANJE DRVENIH ZIDNIH OBLOGA

[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet] 13

[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]

TENDECIJA MEU NOVIM MATERIJALIMA

Slika 25. Moderna drvena kua, vedska

Slika 26. Polimerni zidni paneli koji imitiraju drvo

Slika 27. Zidna obloga

[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet] 14

[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]

[DRVENE ZIDNE OBLOGE, NJIHOVA PRIMENA I ZASTUPLJENOST U SVETU I KOD NAS]

[Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet] 16