Sie sind auf Seite 1von 179

Momilo Cemovi

ILASOVI ODGOVORI

SVETLOSTKOMERC
Beograd 1997

Momilo Cemovi ILASOVI ODGOVORI Izdava: SVETLOSTKOMERC Beograd Za izdavaa: Vojislav Gavrilovi

Recenzent: Vasilije Kalezi

SADRAJ

I. Predgovor ............................................................................. II. Uvodne napomene .......................................................... 1. U kui Milovana ilasa ............................................... 2. Najsmeliji um Crne Gore" .....................................

9 13 16 18

III. Pitanja i odgovori ........................................................... 23 1. Drugi o Milovanu ilasu ......................................... 23 2. Samouvjereno i nehajno ponaanje Zapada i snaga Rusije........................................................................................29 3. Odnos prema zbivanjima u okruenju ........................ 30 4. Kritika postojeeg i vizija novog ............................. 33 5. Druenje sa istaknutim knjievnicima i umjetnicima . 34 6. Bespovratna pomo Zapada Jugoslaviji .................. -. . 53 7. Optube i argumenti ................................................ 56 a) Lijeve greke" ..................................................... 58 b) Goli otok i informbirovci ...................................... 75 c) Razgranienje izmeu republika ........................... 87 d) Pregovori sa Njemcima ...................................... 89 e) Posljednji obraun................................................. 90 f) ilasov pogled na crnogorsku naciju ................... 90 8. O promjeni sjedita Vrhovnog taba NOV i POJ . . 94 9. Promjene imena gradova .......................................... 94 10. Izgradnja objekata u Crnoj Gori od strane Jugoslovenske armije................................................................. 95 11. Zbornik o Milovanu ilasu ....................................... 96 12. Sabrana djela Milovana Dilasa .................................. 98 13. Rehabilitacija ilasa ............................................... 98 IV. Prilozi 1. Goli otok i informbirovci ............................................ 2. ilas i Goli otok .......................................................... 105 119

3. Pregovori sa Nemcima................................................. 4. Poslednji obraun............................................................ 100 books which have influenced Western public discoursed since the Second World War ................................... Registar imena .................................................................. Znaenje skraenica .........................................................

133 155 161 169 175

I.

PREDGOVOR

Ne sudite, da vam se ne sudi; Jer kakvim sudom sudite, onakvim e vam se suditi; I kakvom mjerom mjerite, onakvom e vam se mjeriti.
Jevanelje po Mateju

Milovan ilas je iveo nekoliko ivota, pa ipak e najdui i najvaniji za njegovu sudbinu biti onaj ivot, zvani posmrtni, koji je zapoeo 25. aprila 1995. godine, kada je sahranjen u rodnom Podbiu. Toga dana poinuo je i poturio veliko ivotno breme ne samo Milovan ilas nego i toliki drugi, od kojih ga neki nee ostaviti na miru ni posle smrti. Ime koje od mladistva nije silazilo s javne scene ni posle smrti ne silazi ni sa javne scene ni sa usana sunarodnika. Delo zbog kojeg je iveo i koje su njegova linost i ivotni put u mnogome zaklanjali - kao da tek posle njegovog odlaska postaje vidnije i poinje da se sagledava i ocenjuje pravednije. ini se da je otpor Milovanu ilasu parabola za opiranje svakoj promeni, pa makar to bila i promena na bolje, bilo da je re o promeni jednog oveka ili promeni jednog drutva.
9

Kao da je Semper idem (uvek isti) vrlina ne samo kad je re o Sokratu i dobru nego i o Sokratovim antipodima i zlu. Da je ostao podlonik i vernik i poto je prestao da veruje Milovan ilas nikada ne bi bio izloen nemilosnoj kampanji, a kamoli postao prokaenik i izdvojenik - kao to se to nije desilo ni jednom od njegovih parnjaka koji nisu rekli re ni podigli glavu do poslednjega daha. ilasova hrabrost nije bila samo u tome to je prvi visoki funkcioner koji je istupio iz komunistike partije, u vreme njene najvee snage i vere, ve i zato to je znao koliko takva pobuna kota i nije imao iluzija ta ga sve eka. Stao je na trg da mu svako kae i uini ta hoe i dozvolio da mu svako bude sudija. Znao je da e takvu priliku malo ko propustiti i nita mu se nije dogodilo to nije unapred znao i bio spreman da plati. Znao je i ta je vlast i ta je narod. Da su javne optube za strane zloine bile istinite bilo je logino da je suen za njih, a suen je samo za knjige i ideje. Milovan ilas nije pisao ni albe ni demantije. to mu je ime u svetu bilo vee i svetlije u roenoj zemlji je vie ocrnjivano, a njegove knjige nisu beleile ak ni domae bibliografije. Hajci se, pored onih koji su uestvovali po slubenoj dunosti, pridruila i armija dobrovoljaca. Od samog ilasa sam ne jednom uo da je pored Vuka Brankovia on najpsovaniji ovek u srpskoj istoriji. Moda je onih koji su ga drali na oku dok je bio na slobodi bilo vie nego dok je bio u tamnici. Momilo Cemovi je jedan od retkih koji su uviali da bi bilo ne samo pravedno uti ta na optube koje su uporno ponavljane ima da kae i optueni Milovan ilas. I da ni za to nee uvek biti prilike.

10

Tako je nastala ova dragocena knjiga u kojoj je tek posle smrti doao do reci onaj koji je o tim pitanjima najvie znao i bio najpozvaniji da kae svoju re. Verujem da je i Milovan ilas znao da e ti odgovori biti objavljeni tek posle njegove smrti. italac e lako videti i koja su to pitanja i proceniti odgovore.

Matija Bekovi

11

12

II. UVODNE NAPOMENE

Ova knjiga se po mnogo emu razlikuje od drugih knjiga posveenih ilasu i njegovom djelu. Ona sadri autentine ilasove odgovore na pitanja koja smo mu postavili i neka druga, a samo manjim dijelom nune komentare. Neposredan povod za nastanak ove knjige bili su povoljan prijem kod italaca naega feljtona ilasovi odgovori",1 koji je objavljen u dnevnom listu Pobjeda" u Podgorici, krajem 1996. godine, i polemika o nekim pitanjima iz feljtona, koja je objavljena na stranicama pomenutog lista. Pokazalo se da bi bilo dobro prezentirati itaocima ilasove odgovore i na neka druga pitanja koja su sadrana u njegovim memoarima i u knjigama o ilasu Momila orgovia,2 Vasilija Kalezia,3 Draga Stankovia,4 Gorana Lazovia 5 i drugih. Polo se od pretpostavke da prezentirani Dilasovi odgovori o tim pitanjima na jednom mjestu olakavaju itaocima i istraivaima da se potpunije informiu i da
Momilo Cemovi, Feljton ilasovi odgovori, Pobjeda", Podgorica, 17-24. 12. 1996. godine, strana 8 2 Momilo orgovi, ilas vernik i jeretik, Akvarijus", Beograd, 1989. godine 3 Vasilije Kalezi, ilas miljenik i otpadnik komunizma, Zodne", Beograd, 1988. godine 4 Drago Stankovi, Anatomija procesa Milovanu ilasu, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1989. godine. 5 Goran Lazovi, ilas o sebi, drugi o ilasu, izdava: Sinia Lazarevi, Dragan Grnji, Zlatko Perii, Beograd, 1989. godine.
1

13

donose potrebne zakljuke. Ovo tim prije to su ilasovi odgovori jasni i konkretni i to ne ostavljaju prostor za dvoumljenje. Osim izuzetne memorije i sistematinosti, koju je posjedovao, ilas je impresionirao jednostavnou i u opisu naizgled vrlo komplikovanih tema. Bogatstvo renika i izraza i darovitost istaknutog pisca omoguavali su mu da uvijek bude doreen i shvaen. Osim odgovora na odreena pitanja, uputili smo itaoce i na djelove ilasovih memoara na koje se on pozivao. Zadrali smo se posebno na irem prikazu i objanjavanju tema i dogaaja u vezi sa kojima se ilasovo ime esto pominje u raznim verzijama i sa razliitim kvalifikativima. Kao to je poznato, dugi niz godina ilas se mogao oglaavati jedino u inostranstvu. Brojni ilasovi intervjui i prilozi objavljeni u inostranstvu dio su ilasove batine i neobjavljenih memoara. Mada manje nego ranije, inostrana glasila, nerijetko, i danas istiu ilasove stavove i poglede. Njegovo djelo je i dalje objekat prouavanja, o emu domaa javnost nije dovoljno, ili je sasvim malo, obavijetena. Nema sumnje da je to jedna od tema koja pobuuje interesovanje domaih autora. Odgovori na mnoga pitanja o linosti i djelu ilasa sadrani su u njegovom djelu Pad nove klase - povest o samorazaranju komunizma6, koje je napisao kratko vrijeme pred smrt. Ta njegova, po redu poslednja, knjiga predstavlja svojevrstan ila-sov politiki testament, koji znatno olakava istraivaima i itaocima da se upoznaju sa njegovim djelom. To je razlog to se i u ovome spisu taj izvor koristi. Na domaoj sceni, prvi put, ire i ozbiljnije, predstavnici jugoslovenske nauke izvrili su osvrt na ilasova djela N o v a k l a s a i N e s a v r e n o d r u t v o u

Milovan ilas, Pad nove klase - povest o samorazaranju komunizma, ..Slubeni list", Beograd, 1994. godine.

14

raspravi u Redakciji Sociologije"7 - asopisa za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, u Beogradu, 19. juna 1990. godine, mnogo godina kasnije od izlaska tih poznatih ilasovih djela. Inostranstvo je to uinilo mnogo ranije. Bio sam djeak kad sam u naoj porodinoj kui prvi put vidio Milovana Dilasa. Tada nijesam znao ko je on. Drugi put ilasa sam sreo tek poetkom 1993. godine u njegovom stanu u Palmotievoj ulici broj 8 u Beogradu. Nije mali broj onih koji mi postavljaju pitanje - odakle ba ja da se bavim linou i djelom Milovana ilasa, jer takve teme ne pripadaju mojem profesionalnom profilu, a neki ljudi imaju u vidu i moju prolost kao politikog i dravnog funkcionera. Odgovor je jednostavan - sve se zbilo sasvim sluajno. Poelo je zajedno sa mojom aktivnou kao predsjednika Izdavakog savjeta Zaviajnog udruenja Vasojevia u Beogradu, koje je izdalo nekoliko zapaenih djela. Jedno od takvih djela je rukopis Marka Cemovia Vasojevii,8 koji je objavljen u posebnoj knjizi, sa zapaenim predgovorom Milovana ilasa. Izdavakom savjetu je bilo poznato da je ilas o Markovom djelu dao visoku ocjenu. Govorio je: To je monumentalno delo koje zasluuje najvee ocene. Ja se pitam koliko je Marku trebalo vremena da saini ovu studiju, mora da je na njoj radio vie od deset godina. Izvori koje je citirao, veim delom, nisu ili su malo korieni. To je sjajno delo". On posebno u predgovoru drugom izdanju knjige, pored ostaloga, naglaava: Cemovi originalno uoava i ubedljivo dokazuje da su brdska plemena, u koje spadaju i Vasojevii, imala neku vrstu dravne organizacije - ivjela, organizovala se i borila prije

7 8

Sociologija", asopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, Beograd Marko Cemovi, Vasojevii, Zaviajno udruenje

15

nastanka crnogorske drave oko Cetinja i nezavisno od nje". Da li ste lino poznavali Vuksana Cemovia,9 pitao sam ilasa. Kako da ne, mi smo se znali iz Berana i Beograda. Bio sam i u vaoj kui. Poto sam se vratio sa robije 1936. godine, a moji su ivjeli u Bijelom Polju, kretanje mi je bilo ogranieno. Ja sam i pored toga preko Berana i Pei otputovao za Beograd. U Beranama sam se uvao da me ne vidi policija i sreo sam se sa Vuksanom i o svemu ga obavjestio. On mi je predloio da spavam kod njega u vaoj kui i saekam autobus na cesti ispod sela, to je bilo povoljnije, jer andarmi su kontrolisali putnike na poetnoj stanici. Tako sam i uinio. Vaa kua, u kojoj sam spavao, uinila mi se lijepom i unutra nije liila na seljaku kuu. Inae, Cemovii su bili bogati". Rekao sam da je tada moj otac bio uitelj, a Vuksan advokatski pripravnik i da i pored toga nijesu bili bogati.

1. U kui Milovana ilasa


Telefonom smo se dogovorili da ga posjetim. To je bilo 29. januara 1993, godine, Razmiljao sam kako e izgledati moj susret sa ovjekom o kojemu sam znao i razmiljao toliko i tako kao hiljade drugih komunista za koje je Milovan ilas bio izdajnik ideje i pokreta kojemu smo pripadali. Crv sumnje da nije sve tako kako je zvanino saoptavano bio je prisutan meu brojnim komunistima mnogo ranije. Ta sumnja je povremeno bila prisutna i kod mene, ali moja odluka da se sretnem sa ilasom bila je motivisana drugim razlozima. elio sam, prije svega, da od njega izvorno ujem odgovore na odreena pitanja koja su me interesovala u pripremi knjige na kojoj
9

Vuksan Cemovi, advokatski pripravnik i lan KPJ

16

sam tada radio. Jednostavna i, rekao bih, prijateljska komunikacija sa njim ohrabrila me i dala mi povoda i za pitanja koja su izlazila iz okvira osnovne teme koju sam u poetku imao u vidu. Stara, predratna zgrada u Palmotievoj 8 podsjea na nekadanju modernu graevinu, a sada zaputenu i hladnu kao da u njoj nema ivota. Idui prema zgradi sjeao sam se vremena kada je to bilo opasno i nemogue bez kontrole i upozorenja. Doekao me ilas. Uinio mi se nii nego to ga pamtim po slikama i kada je kratko boravio u Beranama poslije rata. Poguren i izrazito bijele puti, sa oima koje su uz njegov osmijeh izazivale osjeaj jo uvijek vitalne i nadasve linosti koja je ophrvana stvaralakim nagonom. Zamolio sam ilasa da ujem njegove odgovore na neka pitanja. Odmah je prihvatio. Ja sam izrazio bojazan da mu ljudi mnogo dosauju i da sam i ja jedan od takvih. Negirao je to i rekao mi je da se

17

rado sreta sa ljudima. Time mi je pomogao da bez ustezanja postavim nekoliko pitanja. Nisam vodio posebne biljeke, ali sam dobro pamtio njegove odgovore i komentare. Svaki put sam odmah poslije razgovora sainio biljeku i poslao je ilasu na autorizaciju. Uglavnom, bez veih intervencija, on je potpisivao biljeku sa video" ili saglasan" ili ovom olovkom" i ovjeravao je svojim potpisom latinicom. Samo jedan tekst je potpisao irilicom i latinicom ne znajui unaprijed kojom azbukom e tekst biti tampan. Stekao sam utisak da se brzo opustio u razgovorima koje smo vodili u njegovom stanu ili telefonom. esto je bio veseo i duhovit. I ja sam ponekad uzvraao tako. Jednog dana zavravao sam posjetu ilasu i on me, kao uvijek, pratio do vrata od stana, stegao mi je ruku i rekao: Pa dovienja, gospodine Momo". Ja sam uzvratio: Dovienja, drue ido". On se nasmijao i uzvratio: Jest, lijepo je bilo to nae drue, ali se kompromitovalo".

2. Najsmeliji um Crne Gore"


Moj posljednji kontakt sa ilasom10 bio je one veeri kada mu se rodio unuk. Pozvao me da mi to saopti. Bio je ushien kad mi je vijest saoptavao. Uzvratio sam - neka Ti je srean Milovan! Ne, rekao je, unuk e se zvati Nikola (Milovanov otac). Bio sam na ispraaju ilasovih posmrtnih ostataka iz Beograda u rodno Podbie. Bilo nas je, prema slobodnoj procjeni, dvije-tri stotine. Uzdrali su se Beograd i Srbija da se dostojanstvenije oproste od svoga uvenog i uglednog sugraanina. Za nacionaliste niko i ne mari. Tako se ponio i vei broj njegovih saboraca, medu kojima i dobar dio iz redova Crnogoraca koji ive u Beogradu. Ustruavali

10

Milovan ilas - umro 20. aprila 1995. godine u Beogradu, a sahranjen 23. aprila 1995. u rodnom selu Podbiu.

18

19

su se i plaili i mrtvoga ilasa. Ostala je nedoumica zato je to bilo tako. Pogotovo ako se zna da su hiljade, kau i stotine hiljada Srba ispratile na vjeni poinak svoga" Marka. I danas kite njegov grob cvijeem. To je sastavni dio zvaninog protokola Beograda i Srbije za svaku prigodnu godinjicu. Crnogorci u Savezu boraca NOR-a Jugoslavije odbili su da organizuju komemoraciju povodom ilasove smrti. I danas odzvanjaju rijei pjesnika: Bilo ga je prvo obavezno voleti, a onda mrzeti i prezirati gotovo po slubenoj dunosti". Uz dosta masovno prisustvo lokalnog i okolnog stanovnitva, ilas je sahranjen u Podbiu u grobnici koju je podigao ocu i majci i na kojoj je napisao: Ovo je sve to sam za vas mogao uiniti Milovan". elio je da se sahrani u toj grobnici. I da je mogao biti sahranjen izdvojeno, u aleji zaslunih" i slinim grobnicama koje su pobjednici sebi gradili, on bi ostavio oporuku da ga sahrane sa narodom". Jednom prilikom pitao je Matiju Bekovia da li e vlast dopustiti da bude sahranjen u Podbiu? Posljednja volja mu je ispunjena. U grobnici njegovih roditelja, pored njega, sahranjeni su i posmrtni ostaci njegove supruge Stefice. Mali broj ljudi zna da su u toj grobnici sahranjeni i posmrtni ostaci ene koja je vie godina pomagala u kui ilasovih. Jednom prilikom, sluajui razgovor Milovana i tefice gdje ele da budu sahranjeni, primijetila je da ona_nema nikoga i ne zna ko e je sahraniti. Milovan i tefica su zastali, pogledali se, i Milovan joj je ponudio da bude sahranjena u grobnici sa njima. Bila je radosna. Milovanov sin Aleksa, samo godinu dana nakon oeve smrti, odrao je obeanje svojih roditelja i Milicu Dragi sahranio u zajednikoj grobnici. Na Milovanovoj sahrani govorio je Matija Bekovi, 11nadahnuto i onako kako samo on zna,

11

Matija Bekovi, Unuk Alekse Marinkova, govor na sahrani ilasa, Zbornik Milovan ilas, Beograd, 1996. godine, strana 312.

20

govorio je jezikom koji ljudi razumiju, bez vika rijei, pogaao je misao prisutnih i mnogih drugih irom zemljine kugle, izgovorio je istinu bez patetike, njeno i prijateljski. Izgovorio je Bekovi rijei iji e eho odzvanjati dugo u uima novih generacija, koje e znati bolje nego mi ko je bio Milovan ilas", najsmeliji um koga je dala Crna Gora". Isto tako nadahnuto zvuao je tekst sauea ministra za kulturu Crne Gore elebia. Smru Milovana ilasa zavrio se jedan ivot iza koga je ostalo ogromno djelo, o kojemu e se priati i pisati dugo vremena, ali Milovan je i svjedok dogaaja koji su obiljeili vrijeme nae epohe. U objavljenoj i neobjavljenoj grai njegovih memoara itaoci mogu nai odgovore za mnoga pitanja koja ih interesuju, a istraivai nezamjenjive izvore za svoje analize. ilas je prihvatao razgovore sa mnotvom ljudi i izlazio im u susret da odgovara na njihova pitanja. To je inio bez rezervi ak i onda kada iza pitanja pojedinaca nijesu stajale asne namjere.

21

22

III. PITANJA I ODGOVORI

1. Drugi o Milovanu ilasu

Prije susreta sa ilasom proitao sam vei dio njegovih djela objavljenih kod nas. Djelimino sam znao ta se o njegovom djelu govori i pie u inostranstvu. Uvidio sam da je o njemu i njegovom djelu, kao rijetko o nekom drugom, sve to je do sada reeno i napisano u Jugoslaviji i u inostranstvu, osim Istone Evrope, bitno razliito. Razloga ima vie. Osnovni je to su vlast i zvanina politika u Jugoslaviji ilasa izoptile i zabranile da se o njemu pie i govori punih trideset i pet godina, osim povremeno, po potrebi, i obavezno na najgori mogui nain. U inostranstvu je o ilasu uglavnom pisano i govoreno afirmativno. Drugi razlog je to se domaa scena, najveim dijelom, bavila iskrivljenom biografijom ilasa, njegovom linou i ponaanjem, kao partijskog, dravnog i vojnog funkcionera, a inostranstvo njegovim djelom. Trei razlog je to je ilas za vlast i zvaninu politiku bio samo izdajnik i neprijatelj, a za inostranstvo ugledni mislilac, knjievnik, filozof i teoretiar savremenog drutva i kritiar komunizma. Dakle, razlike su bile nepomirljive. I najzad, izreene ocjene i odnos prema ilasu u inostranstvu su uglavnom nepromjenljivi, sveobuhvatni i zasnovani na analizi kvalifikovanih analitiara. U zemlji su

23

ocjene evoluirale u zavisnosti od razvoja dogaaja u zemlji i okruenju. U inostranstvu ilas je ostao ono to je bio, a u zemlji preobraao se od heroja, glavnog ideologa partije, najveeg sina crnogorskog naroda", bliskog saradnika druga Tita", istaknutog knjievnika i teoretiara do izdajnika, revizioniste, neprijatelja i dalje u tome smislu. Nezavisno od toga ta se o njemu govorilo i pisalo i od torture kojoj je bio podvrgnut, ilas nije prestajao da radi i stvara. Njegovo glavno oruje tokom itavog ivota bilo je pisanje. Toga oruja nije se odricao ni na robiji, kada mu je bilo uskraivano da posjeduje olovku i papir za pisanje. Vlast je ocijenila da je ilasova olovka opasna i da ga treba sprijeiti da pie. On se nije dao. U zatvoru je napisao neka svoja remek-djela. Kad zatvor za ilasa nije znaio eljenu izolaciju dat mu je paso da moe putovati u inostranstvo. Oni koji su odluivali o tome vjerovali su da se nee vratiti u zemlju i da e time prestati muke sa njim. Ali, ilas nije pristajao da bude u inostranstvu azilant, jer poprite njegove borbe nije bilo inostranstvo. Prijetnje i ucjene zatvorom prihvatao je mirno. Izdrao je vie nego to su njegove sudije eljele. Izdrljiv i postojan, savlaivao je krize, i kada je vjerovao da ludi" doivio je kraj njegovih sudija i potvrdu svojih stavova u mnogo emu. Borba vlasti sa ilasom na domaoj sceni zapoela je poznatim plenumom CK SKJ. Dugo su komunisti irom zemlje proraivali svaku rije izgovorenu na plenumu protiv ilasa. Kad je ocijenjeno da to nije dovoljno uhapen je. Cjelokupna zvanina mainerija i propaganda stavljeni su u pogon, sa ciljem da pred domaom i svjetskom javnou prikau linost i djelo Milovana ilasa na najgori mogui nain. Poto je ilas poeo da objavljuje svoja djela u inostranstvu odlueno je da na njegove knjige treba odgovoriti knjigama. Dobronamjerni su

24

ve tada znali da je to unaprijed izgubljena bitka. Meutim, iznenada, pojavila su se sa svojim knjigama tri autora sa razliitim temama. Naime, David Husi je sainio knjigu Princ Politbiroa,12 u kojoj je zloupotrebio gostoprimstvo ilasa i njegov pristanak
12

David Husi, Princ Politbiroa, lino izdanje, Beograd, 1989. godine

25

da odgovori na neka Husieva pitanja. Husi se upustio u polemiku sa ilasom o nekim dogaajima o kojima je ilas pisao u svojim memoarima, pa ak i sa nekim stavovima u Novojklasi,13 mada je svakom bilo jasno da Husiev domet u toj oblasti ne prelazi granice skromnosti.On se za dokazivanje svojih teza poziva na svjedoke iz Bosne i Hercegovine Vlada egrta, Branka Mikulia i jo neke. Sudbina njegovog spisa je neslavna, jer javno mnjenje kao da ga nije primijetilo. Jevrem Brkovi,14 ophrvan iskonskom mrnjom prema ilasu, svjesno koristei falsifikate i podvale, okomio se na ilasa svom estinom u namjeri da ga predstavi javnosti u svijetlu izmiljenih argumenata, onakvim kakav ilas nije. Daleko vjetije i studioznije, bez zloupotrebe ilasovog gostoprimstva koje je koristio; Drago Stankovi, Crnogorac iz Zagreba, u debeloj knjizi Anatomija procesa Milovanu ilasu (Zagreb, 1989. godine), pokuao je da formalnim dokumentima opravda sudski progon ilasa. Sada, kada je i pravda" koja je sudila ilasu pred licem javnog mnjenja, Stankoviev spis e biti jedan od krunskih dokaza da su suenja ilasu predstavljala samo montirane politike procese. Nasuprot pomenutim knjigama o ilasu, u istom vremenskom razdoblju, nastale su, uglavnom, ozbiljne studije i knjige koje govore o djelu i linosti Milovana ilasa. Rije je, prije svega, o knjizi Vasilija Kalezia Milovan ilas, miljenik i otpadnik komunizma, u kojoj se na ozbiljan i cjelovit nain analizira djelo Milovana ilasa. Dijalogom, na znalaki nain, Momilo orgovi je u knjizi ilas obuhvatio odgovore na mnoga pitanja i dileme vezane ne samo za ilasa ve i ire, ime je opravdano

13 14

Milovan ilas, Nova klasa, Narodna knjiga, Beograd, 1990. godine Jevrem Brkovi, Anatomija morala jednog sialjinisie, Globus", Zagreb, 1988.

godine

26

izazvao znatielju javnosti. Na sasvim drugi nain, ali i on veim dijelom uspjeno, Goran Lazovi je sainio interesantnu knjigu ilas o sebi, drugi o ilasu, sazdanu od intervjua sa velikim brojem istaknutih predstavnika kulturnog i javnog ivota zemlje. Iako se Lazoviu moe zamjeriti nain na koji je intervjuisao neke sagovornike, on time nije bitnije uticao na njihove ocjene o ilasu i ilasovom djelu. Nema sumnje da e knjige Kalezia, orgovia i Lazovia biti od velike koristi svima onima koji e se i ubudue baviti prouavanjem djela i linosti Milovana ilasa. Samo djelimino njima moe biti od koristi opirni spis o ilasu koji je sainio Vladimir Dedijer, na njemu svojstven nain, dosta proizvoljno i konfuzno, pokuavajui da opravda svoj nekorektan odnos prema ilasu, sluei se pri tome argumentima" koji su samo njegovi, bez autentine podloge. Strijele uperene protiv ilasa, sporadino, ali ipak traju, bez prestanka. U novije vrijeme sretamo se sa optubama ilasa, koji se proglaava glavnim krivcem za raspad komunizma u Evropi!? Komunizam se, kao to je poznato, nije raspao neijom voljom, a najmanje uticajem pojedinaca, ve dejstvom sopstvenih protivurjenosti i slabosti. Naalost, optube protiv ilasa da je razorio komunizam, da je kriv za rezoluciju IB-a i druge sline izmiljene dosjetke sretamo samo na domaoj sceni, koje e, po svoj prilici, trajati dok traju njihovi tvorci. Nesporno je da se ilas potvrdio kao vizionar. On to nije postao sluajno i samo zbog svoga talenta, ve zahvaljujui dugogodinjem upornom i strpljivom radu. U inostranstvu ilas se ne smatra samo najpoznatijim komunistikim disidentom ve je, prema izjavama odreenih svjetski afirmisanih autoriteta 80-tih godina, vrednovan kao najistaknutiji ivi intelektualac

27

28

Evrope. Veina njegovih djela je prevedena u inostranstvu, Nova klasa je uvrtena u stotinu knjiga koje su najvie uticale na kulturu i civilizaciju Evrope u ovome vijeku,15 odnosno u periodu od Drugog svjetskog rata.16

2. Samouvjereno i nehajno ponaanje Zapada i snaga Rusije


Spontano, na razgovor je zapoeo ilasovim osvrtom na aktuelna zbivanja. Taj dio razgovora nije autorizovao ve me uputio na tekst u njegovoj knjizi Pad nove klase - povest o samorazaranju komunizma.17 Zapad je bio zateen naglim slomom komunizma. Zapad se ponaao samouvereno i nehajno, kao da se radi o drugim planetarna. Sad se vidi da su to bile krajnosti jednog te istog nerazdvojnog sveta".18 Dalje je ilas, izmeu ostaloga, istakao da se u svim bivim komunistikim dravama, u samoj socijalistikoj svojini razvijaju i prodiru forme i odnosi ranog, primitivnog kapitalizma, koje je Marks briljantno opisao kao prvobitnu akumulaciju; pekulacije, otimaine, bezobzirna eksploatacija, ali taj
15

Pod naslovom Knjige veka" (Politika, 23. decembar 1995. godine, Beograd - autor M. J. M.) objavljena je vijest da je na predlog lorda Darendorfa, dekana koleda Sveti Antonio", u Oksfordu, grupa autoriteta za svetsku knjievnost, sastavila za Tajmsov knjievni dodatak" listu od 100 knjiga, koje su izvrile najvei uticaj na kulturu i civilizaciju Evrope. Dela nastala 50-tih godina navedena su na posebnoj listi iz koje prenosimo samo najznaajnije." (slijedi pregled knjiga, u kojemu se nalazi Nova klasa Milovana ilasaj. 16 The Central and East European Publishing Project u svojoj publikaciji FREEDOM FOR PUBLISHING PUBLISHING FOR FREEDOM" objavio je spisak od 100 knjiga u kojemu se nalazi i ilasova Nova klasa pod naslovom 100 knjiga koje su uticale na javne rasprave zapadnog javnog mnjenja od II svjetskog rata". Spisak izabranih knjiga je dat u prilogu. 17 ilas Milovan, Pad nove klase - povest o samorazaranju komunizma, Slubeni list", Beograd, 1994. godine, strana 332. 18 Ibid, 332.

29

proces po ilasu ne bi trebalo dugo da traje. U konsolidaciji odnosa je odluujue postojanje efikasnog, nekorumpiranog dravnog aparata i autoritetnog demokratskog parlamenta. Najzad, interesantno je ilasovo predvianje ishoda sukoba i budunosti u Rusiji. Od ishoda sukoba u Rusiji i njenog razvoja u velikoj mjeri zavise svetski tokovi, ako ne i dalja sudbina oveanstva. To moe, opet, prisiliti Rusiju na odvojen razvoj; iluzija je da Rusija vie ne moe biti velika svetska sila. Ona za to ima snage, volje i sredstava. Ona to ve jeste - bez nje i ovako oslabljene, nije mogue reavati nijedno znaajnije pitanje, ako danas nije kadra da ravnopravno utie - sutra e to naknaditi, kao preobraena, s podmlaenom snagom."

3. Odnos prema zbivanjima u okruenju


Poslednje godine ivota ilas je preteno posvetio sreivanju i objavljivanju njegove bogate literarne batine. Mada mu je izolacija formalno ukinuta tek 1989. godine neka njegova djela su objavljena u Jugoslaviji prije toga. Ipak, glavnina je objavljena poetkom devedesetih. Za razliku od inostranstva ilasova djela na maternjem jeziku i u svojoj zemlji dobila su svoj pravi izraz. Naalost, za ivota nije uspio da objavi oko polovine svojih memoara i svoj po obimu najvei roman Svetovi i mostovi, koji je u kraoj verziji inostranstvo objavilo jo prije jedne decenije. Poslije Nove klase i Nesavrenog drutva19 najznaajnije ilasovo djelo iz oblasti teorijsko-filozofskih razmatranja drutvenih odnosa je Pad nove klase - povest o samorazaranju komunizma. Svi oni koji ele da saznaju i razumiju osnove razvoja

19

Milovan ilas, Nesavreno drutvo, Narodna knjiga", Beograd, 1990. godine

30

ilasovog politikog miljenja nai e najkrau informaciju u tome njegovom djelu, koje je izdato u Beogradu 1994. godine. Iako u poznim godinama i oronulog zdravlja, ilas nije naputao olovku kao svoje najmonije oruje. Svaki dan u njegovom ivotu, sve do smrti, bio je ispunjen brojnim stvaralakim aktivnostima. Najvie vremena je posveivao itanju i pisanju. Nije bilo dana od kada je i formalno ukinuta njegova izolacija da ga ljudi nijesu posjeivali. Svako je elio neto da pita, provjeri ili sazna. On je rijetko koga odbio. Govorio je: Rado razgovaram sa ljudima. Dosta sam bio u izolaciji". ivo je pratio zbivanja u zemlji i svijetu. Prema aktuelnim dogaajima imao je odreeni stav. Nije zazirao to se njegovi stavovi po odreenim pitanjima nijesu podudarali sa zvaninom politikom. Saradnju sa politikim partijama koje su na sceni nije prihvatio. U razgovoru sa njim pomenuo sam kako sam negdje proitao da on ne eli da se angauje u njima. Potvrdio je to i dodao: Sve to to imamo daleko je od demokratije koja, na primjer, postoji na Zapadu".

31

I pored toga, nastavio sam, koji mu je pokret programski najblii? Odgovorio je - socijal-demokratija". Nije mali broj onih koji su smatrali da je dolo ilasovo vrijeme i da ga treba politiki angaovati i pridobiti. Vjerovatno da je i inostranstvo raunalo sa tim. On je odbio bilo kakvu saradnju sa nosiocima nacionalistikih i separatistikih ideja. Zato srpski nacionalisti i sada, kada ilas nije meu ivima, ne prestaju da ga okrivljuju za nacionalnu izdaju". ilas je itavog ivota bio odluni protivnik svakog nacionalizma. On u tome pogledu nije bio jednostran - nije pravio razliku izmeu nacionalizama, ve je ukazivao na njegovu opasnost. Obraali su mi se crnogorski separatisti da im neto kaem. Ja sam ih odbio i ako oni i dalje navaljuju" - rekao je ilas. Ljuti na njega oni ilasa, ne birajui rijei, ne ostavljaju na miru. To su uinili i u napisima povodom njegove smrti. Govorei o aktuelnim politiarima i dravnicima ilas je posebno isticao da mu se dopada crnogorsko rukovodstvo. Rekao je: Crnogorska vlada, naravno, nije idealna, ali je u ovim vremenima najbolja. Ona je sposobnija od svih dosadanjih. Sreo sam se sa Momirom. Ostavio je na mene dobar utisak. Shvatio sam da je naim susretom elio da oznai kraj kampanje koju su ranije drugi u Crnoj Gori vodili protiv mene". Kada je o tome govorio, pored mene je bio ovjek koji je dobacio: Mnogo poltroniu Srbima". Na to je ilas reagovao: Ne, ne da se tako lako Momir". Kao to je poznato, tokom 1994. godine ulagani su napori da Srbi na Palama prihvate predloeni plan o miru. Tim povodom ilas kae: Slaem se sa Slobodanom Miloeviem o mjerama protiv Srba u Bosni". Govorei o uzrocima raspada Jugoslavije, izmeu ostaloga, rekao je: Vojska je bila slaba,

32

posebno ljudi koji su joj stajali na elu. Ja sam protivnik pueva i nasilja, ali vojska je morala intervenisati odluno, ako je trebalo i da pohapsi dravni vrh i sprijei nasilniki raspad drave koju je po Ustavu vojska bila duna da uva". ilas u pismu J. B. Titu od 20. marta 1967. godine,20 odnosno nepuna tri mjeseca poslije izlaska iz zatvora, ukazuje na opasnosti raspada Jugoslavije i druge probleme i poziva Tita, za kojega kae da je najodgovorniji, da intervenie i otkloni uzroke koji tome vode. Praksa je, naalost, potvrdila ilasove tvrdnje. Tito nije naao za shodno da ilasu odgovori na pismo niti da se zabrine nad onim na ta je ilas ukazivao. Pitao sam ilasa kada je poslednji put itao pismo koje je uputio Titu? Rekao je: Onda kad sam ga napisao". Uzvratio sam: Ali u njemu je dosta nepogreiva prognoza ta e se zbivati u Jugoslaviji u narednih dvadeset pet godina i kakav e biti kraj". Nasmijao se i dodao: To nije bilo teko predvidjeti". U intervjuima i razgovorima sa novinarima i drugima ilas je govorio o svojim predvianjima i o pismu Titu. Svijet je znao ta on govori. Samo mi nijesmo to mogli znati.

3. Kritika postojeeg i vizija novog


ilas se jo krajem etrdesetih godina, naroito poslije sukoba sa Staljinom, oglasio kao nepomirljivi kritiar birokratizma, koji je ve tada pruao duboke korijene i u KPJ i u njenom rukovodstvu. Pitao sam ilasa da li je u njegovoj kritici vidio kojim putevima je mogue prevazii protivurjenosti i tekoe s kojima se sukobio komunistiki pokret? Odgovorio je da su njegove tadanje vizije bile ogranienog dometa. On je kritikovao razne oblike deformacija
Milovan ilas, Pismo Timu, 20. 3. 1967. - Zbornik Milovana ilasa, Beograd, 1996. godine, strana 369-374
20

33

kroz koje se manifestovao birokratizam i tendencije njegovog produbljavanja. Istakao je zasluge Trockog u osvjetljavanju korijena birokratizma, ali Trocki je, kae ilas bio orijentisan na vlast, on nije prekoraio prag konane negacije, a time ni bio dosledan. Moja vizija pedesetih godina bila je postupna demokratizacija - najpre u partiji a onda u drutvu". Na moje pitanje - da li je, gledano iz sadanje perspektive, bilo mogue izvriti reforme u komunistikom pokretu za koje se on zalagao i koje bi eliminisale tekoe zbog kojih je dolo do lomova u bivim socijalistikim zemljama, ilas je odgovorio samo sa moda". No, poslije svega to se zbilo i bez obzira na to, rekao sam, svijet e po prirodi stvari preferirati slobodno i demokratsko drutvo, humano i socijalno ravnopravnije od kapitalistikog. To drutvo, nastavio sam, nee biti ni socijalizam ni komunizam i nije vano kako e se zvati. Pitao sam ga ta on o tome misli. To su lijepe elje u komunizmu. Komunizam nije kadar da se izmeni, ali je moglo da se sve obavi sa manje potresa - u nekim zemljama tako je i bilo", rekao je ilas.

5. Druenje sa istaknutim knjievnicima i umjetnicima


Preli smo na pitanja koja sam u pripremi za ovaj razgovor zabiljeio. Pitao sam ga o njegovom kolovanju u Beranskoj gimnaziji. Mada je bio zakoraio u pozne godine, sjeanje ga nije napustilo niti poznata sposobnost kojom je bio obdaren da jednostavnim rijeima i reenicama u najkraoj formi saopti sutinu pitanja o kojemu govori. Rekao je da su to nezaboravni dani njegove mladosti i sazrijevanja. Iako formalno nije bio ulanjen u KPJ, on je

34

ve kao ma.turant bio opredijeljeni komunista. Sjeao se svojih profesora i kolskih drugova. Pomenuo je imena mnogih i medu njima Milana Bandovia, kojemu je posvetio jednu od prvih svojih pjesama Jutro na Biogradskom jezeru. Prekinuo sam ga pitanjem: Da li se jo negdje na tako malom prostoru, kao to je podruje od Plava do Bijelog Polja, rodilo i stasalo toliko velikana pisane rijei kao to su Duan Kosti, Radovan Zogovi, Mihailo Lali, edo Vukovi, Radonja Veovi, amil Sijari, Milovan ilas, Risto Ratkovi, Miodrag Bulatovi i veliki broj ostalih lanova Saveza knjievnika Crne Gore i Saveza knjievnika Srbije, porijeklom iz ovoga kraja, koji su doivjeli punu afirmaciju? Bezmalo svi su oni aci Beranske gimnazije. Odgovorio je To nema nigdje. Spisak je mnogo iri ako se imaju u vidu autori pisane rijei u cjelini, a ne samo knjievnici ija su imena, takoe, ire poznata. Pitao sam ga: Uvjeren sam da kvalifikovano moete povui paralelu izmeu knjievnika Radovana Zogovia i Mihaila Lalia? Odgovorio je: Sasvim razliiti pisci, mada ideoloki bezmalo podudarni. Opirna tema. Zogovi je pesnik lirskog i politikog (revolucionarnog) opredeljenja, a Lali prozaist i pripoveda. Svaki na svoj nain dobar pisac. Bez sumnje Dilas je dobro poznavao Zogovia i Lalia. Jednog i drugog je ukljuio u redakciju asopisa Nova misao i sa njima je neposredno saraivao. ilas je kao rukovodilac Agitpropa CK KPJ pomogao mnogim piscima: Krlei, Andriu, opiu, Zogoviu i dr. Odazvao se na molbu Vasilija Kalezia i moju da napie prilog o Mihailu Laliu za simpozijum koji je u organizaciji CANU organizovan 1994. godine. Rekao je da je Lalievo djelo zabiljeilo i opjevalo stradanja i otpore, besramlje i rtvovanje svog doba i zaviaja i da je Lali samobitna

35

linost koja je sagorijevala i rtvovala sebe za literaturu". ilas je sa simpatijama govorio o savremenim knjievnicima. Bilo mu je ao kada se dobri knjievnici neuspjeno bave politikom. Za jednoga je rekao: Taj je slab politiar, ali je dobar knjievnik". Nesporan je bio Dilasov knjievni dar. Veliki broj je onih koji ale to itav svoj ivot nije posvetio knjievnosti. Samo rijetki pojedinci osporavaju njegov talenat kao pisca. Miodrag Bulatovi je rekao:21 Da je taj ovek nastavio isto beletristiki put danas bi bio medu naim najveim piscima" (I bez toga ilas je jedan od najveih pisaca M. C). Bulatoviev sagovornik je dodao: Moda i akademik". Bulatovi se nije sloio: Ne verujem, oni ue gledaju na knjievnost. Oni vole skutonoe i sluge. A ilas je ovek na svoju ruku, linih i jakih opredeljenja i nezavisnih odluka. ilas je posle svega sto mu se dogodilo pruio dokaze o svom visokom knjievnom daru".

21

Boro Kiivokapi, Preobraenska krv Miodrag Bulatovi, Politika", posebno izdanje, Beograd, septembar 1994. godine, strana 28-31.

36

U svojim memoarima ilas je napisao da je ideje komunizma usvojio u Beranskoj gimnaziji. Pitao sam ga o tome i obnovi partije u Crnoj Gori 1935. godine. U mnogim mjestima Crne Gore provala i estojanuarska diktatura su uticali da partijske organizacije nestanu i da se lanovi partije koji nijesu bili uhapeni demobiliu. Zbog toga je u vie mjesta sjeverne Crne Gore obnova partije ustvari znaila osnivanje partijskih organizacija i odreivanje njihovog rukovodstva od lanova koji su dobrovoljno pristupili partiji. Prijem novih lanova vrili su mandatori odreeni od strane PK KPJ. Tako je za dolinu Lima ulogu mandatora dobio Radonja Golubovi, koji je na tome podruju osnovao vie partijskih organizacija (elija) i odredio njihove sekretare i lanove mjesnih komiteta. Pitao sam Dilasa na osnovu kojih kriterijuma je vren izbor lanova partije? Rekao sam da jedan ivi lan partije kojega je u partiju primio Radonja tvrdi da je jedan od kriterijuma bio lanstvo u klubu naprednjaka koji je postojao u Beranskoj gimnaziji i kojim je rukovodio Ilija Popovi. ilas je bio vrlo odreen: Mislim da nije bilo nekih prethodnih priprema. Ja za takav klub ne znam, jer sam iz Berana otiao 1929. godine kada sam maturirao. Ko su bili prvi lanovi partije, osnivanje elija i drugo najvie je zavisilo od mandatora. Naravno, on je imao odreene instrukcije. Poznavao sam profesora Iliju Popovia. On je bio komunista, ali bio je neaktivan, a nije mogao biti aktivan: skuena sredina, estojanuarska diktatura. Poto sam maturirao obratio sam mu se da mi neto vie kae o komunizmu, jer sam ve prihvatio tu ideju, ali mi je on rekao da poto idem u Beograd tamo u dobiti najbolje informacije".

37

I sam knjievnik ilas se rado druio i sastajao sa knjievnicima. I onda kad je bio podvrgnut strogoj izolaciji neki knjievnici su ga posjeivali u emu je bila najdoslednija Desanka Maksimovi. Posjeivali su ga Mihiz, Vasilije Kalezi, Branko Popovi i, naravno, Matija Bekovi i drugi. Druenje sa Matijom Bekoviem nije bilo motivisano samo literaturom. Ono se pretvorilo u lino prijateljstvo, vrsto i obostrano potovano, koje je trajalo sve do ilasove smrti, a, ako tako moe da se kae, u pamenju i u odnosu prema njegovim sjenima, traje i danas i trajae doivotno u Matijinom srcu i u srcima njihovih blinjih. Vie puta ilas je saoptavao da mu je Matija najvei i najintimniji drug i prijatelj. To su znali mnogi ljudi. Bilo je i onih koji su se tome udili. Znao sam za prijateljstvo ilasa i Matije i usudio sam se jednom prilikom da se naalim, obraajui se ilasu poslije jednog Matijinog politikog govora: Matijin govor odudara od Matije pjesnika i umjetnika, od takvog majstora pisane rijei"! Odgovorio je: On to, onako, uzgred". Pitali su se kako je to mogue? ilas poznati revolucionar, a Matija sin poznatog etnika! Zluradi su nalazili za sebe odgovor govorili su da je ilas promijenio vjeru", da vie nije revolucionar. I druenje sa Matijom je dokaz za njegovu izdaju". Ogoreni su i oni ,,s druge strane". Ipak, najvei broj je naao odgovor za sebe, da ih je zbliio zajedniki jezik i komiluk zbliila ih knjievna i umjetnika rije, koja ne poznaje i ne priznaje mrnju i podvale. Taj odgovor, ini se, nije bio potpun. Izostalo je da ih je zbliio slian karakter, ljudskost i dostojanstvo, ali i beskompromisnost u odbrani ideala koji su im po mnogo emu bili slini. Bili su prijatelji ilas i Matija, pravi, i malo je rei iskreni. Neizmjerno su voljeli i potovali jedan

38

drugoga. Branili su i pomagali jedan drugoga. Divili se jedan drugome. Pred kraj svoga ivota Dilas je namjerno ili sluajno objavio prikaz Matijine poezije i jezika koji je u mnogo emu originalan i nenadmaan. Matija je, sredinom 1980. godine, napisao pismo idu kao
39

oprotaj u strahu da mu slijedi novo hapenje i njihov rastanak. Prialo se po ariji", govorio je Matija, da e ilasa uhapsiti. Oekujui posjetu, jer je red da u dolazeu subotu ilas doe u njegov dom, napisao mu je pismo pred rastanak. Kad je ilas uao, Matija mu ga je predao. ilas ga sa strahom uzeo. Izaao je na terasu, kae Matija, sa oima punim suza. itao je pismo. Nije mogao saekati kraj, a suze su tourkom grunule. ilas se isprekidanim rijeima obratio Matiji: ,,A ja sam se uplaio da raskidate sa mnom"! Matija nije priao o svojim suzama kad je pisao pismo! ilas i Matija su biii najbolji primjer druenja i prijateljstva bez rauna, primjer ljudi kojima nijesu smetale razlike u politikim pogledima na odreena pitanja. Nijesu krili te razlike, ali se i nijesu mnogo oko toga natezali. inilo se, ipak, da je ilas bio zadovoljan kad je Matija napustio aktivno uee u politici. U oporuci ilas je napisao da, ako sin Aleksa iz bilo kojih razloga bude bio sprijeen, neka o mestu i nainu njegove sahrane odlui Matija. Na ilasovom grobu govorio je Matija: ekao sam da govore zvaninici ili neko drugi. Za svaki sluaj, usput sam napisao krai govor. Kad se niko nije javio istupio sam ja". Bio je to govor koji e ostati zapamen. To je mogao samo on i samo njemu - ilasu. Neki su zamjerili to su na sahrani bila etiri svetenika da opoje ilasa - nekada poznatog komunistu, revolucionara i doivotnog ateistu. Matija je za to imao svoj odgovor: U velike dane Uskrsa, velikog ovjeka, opojala su etiri monaha, kao etiri izabrane jabuke. ulo se i prolamalo dolinom Tare i preko Bjelasice i Sinjajevine do nebesa. To nije bio obred ve poast koja je nadomjestila sve druge poasti izostale u Beogradu i Podbiu! To je bio dostojan oprotaj sa najsmjelijim umom Crne Gore".

40

5/7/80. u Beogradu Dragi moj ido, Bojim, se da nailzie one subote kada neete moi dolaziti kod mene.. Bili ste na robiji kada sam uo za Vas. Tada sam Vas i zavoleo, a sa robije nikad nije ni izlazila moja dua. Vi ste i na slobodi bili na robiji. Bled - i na ulici razliit od svih ljudi - na svom licu ste nosili nae sramote i robijanice. Moda su Vas i pustili da biste na slobodi robijali; da bi Vam svi mogli biti sudije, da bi Vas svi o svom troku drali na robiji, pretvarajui Vau kuu u samicu u kojoj ete samovati kao izdvojenik. Niste samo najklevetaniji nego najusamljeniji ovek u naem narodu. Daleko od opozicije" koliko i od vlasti, sami onoliko koliko ste nadrasli i jedne i druge. Svi se boje vae hrabrosti. A Vi mirno ulazite u prvu brijanicu i poturate glavu pod britvu zaprepaenog berberina koji Vas prepoznaje sa mnogih poternica. Niko ne veruje da ste bili na robiji onoliko koliko ste bili. A bili ste samo kod svojih drugova - devet godina, a za vei broj ne zna ni naa narodna poezija. Vaa robija svima prolazi brzo i lako - i svima je lake i lepe kada ste tamo. Svi hoe da ive spokojno, a Vi da govorite ono to misle i robijate umesto svih. Kada biste izrekli tu zajedniku misao svi bi se sloili da ste zasluili veala. Vi, naravno, niste krivi za ono zato Vas optuuju, ali za neto drugo sigurno jeste. Ni Vi ne znate ta je to. Ono o emu piete i govorite sasvim je sporedno i nevano. Ne robijate Vi zbog rasprava o klasnoj borbi i besklasnom drutvu. Ne miri se Va um da dokae kako su i zlikovci imali mana niti da junaci meusobnog rata nisu bili savreni. Ono o emu ste pisali i mislili samo je novim jezikom ponovo ispriana jedna starija i vanija pria iju tajnu ne znamo. Onaj koji je pria, ako ta pria ima autora, jedini i zna njen smisao. Religiozna preobraanja su trenutna. Vae je od one druge vrste i zato dugo traje. Kao da ete se vraati onoliko dugo koliko ste bili zalutali. Ni Vi ne znate ta ete jo rei i uiniti. To e se znati tek na kraju. A do kraja ete svakako rei sve, razumeti svakoga i oprostiti svima. Moda Vam pripoveda koji se slui Vaim ivotom daje da kaete samo onoliko koliko moete odrobijati.

41

42

Kada bismo znali ta je sve bilo u prvom delu Vaeg ivota - kao to zna onaj koji nije nita zaboravio - lake bismo prepoznavali detalje, povezivali konce, izvodili analogije, hvatali veze. Oigledno - na kraju e sve postati celina i punina, a Va ivot e zasvetleti ceo i svetao. Ono to je bilo. na poetku samo je sjajan poetak prie - a i sami ste sedei u toj prici napisali toliko pria ne bi li se razabrali u prii svog ivota. Ali ni Vi ne znate ta ete saznati ta je znaila pria Vaeg ivota kojoj ste slutili. Meni se ta pria ukazuje kao nova biblijska legenda, a Vi kao izabranik i njen junak. Potpuno nova sredstva kojima je ispriana, drugo vreme i drukiji kostimi - jo smetaju ljudima da je prepoznaju. Tek kad bude gotova i kad ne bude Vas znae se zato je sve moralo biti onako kako je bilo. Za budua pokolenja e biti ela i povezana, sve e dobiti svoje mesto i svoj smisao. Ne psuju Vas za ono to ste bili nego to niste ostali ono to ste bili. Da ste ostali - jo bi Vam aplaudirali. Sami ste sili sa trona da Vas kamenuje rulja koja Vas je oboavala i pokae ta misli o svojim idolima. Time ste pokazali da niste politiar i da se ne bavite politikom. Izdraete vie nego to mogu da Vas osude. Nema tih okova koje neete razderati. Ako prekinu nae razgovore znajte da e mi svaka misao na Vas napuniti srce suzama. I hvala Vam to mi ni u etnji niste ugaali ni poputali. Samo onaj ko pria ovu priu - ili ta pria sama - zna zato je meni dato mesto u njoj. Samo nas je taj pripoveda nad pripovedaima mogao dovesti u vezu - na zahtev same prie. Ako ni Va sin - koji je kao dete 126 puta posetio oca u tamnici ne bude vie mogao ni da Vas poseuje - moda u moi ja. A znam da ve postoji neki deak u ijoj ete dui iskrsnuti i sada kao to ste nekad iskrsli u mojoj. Blago Vama, a teko nama i Vaim sudijama. Voli Vas Va Matija

ilasov talenat za knjievnost bio je nesporan. On je to dokazao svojim knjievnim djelom koje je nastalo u posebnim okolnostima. Knjievnost mu je, do odlaska na robiju, uz politiku, bila uzgredno zanimanje.

43

Zaljubljen u knjievnost, odmah poslije zavretka rata i revolucije, ilas je eleo da se itav posveti literaturi. Obratio se Titu i zamolio ga da ga oslobodi drugih poslova. U elji da mu djelimino izae u susret, Tito mu je rekao da, pored obavljanja dravnih i partijskih poslova, treba da pie, ali ga ne moe osloboditi poslova koje je imao kao dravni i partijski funkcioner. Tito mu je rekao: ekaj, jo nije vrijeme".22 Nije mali broj onih koji ilasovo knjievno djelo rangiraju u sami vrh jugoslovenske knjievnosti. ilasovog Njegoa napisanog u zatvoru mnogi smatraju jednim od najveih poslijeratnih knjievnih ostvarenja u nas. Zato mnogi ale to se ilas uopte bavio politikom. To se u prvom redu odnosi na miljenje knjievnika. Oni prije svega, istiu ilasov talenat za knjievnost. Da li je ili nije pogrijeio to se nije iskljuivo bavio knjievnou? ilas kae: Poeo sam kao pisac, pa sam otiao u Partiju, u komunizam. Ono to sam pisao dok sam bio u Partiji bilo je politiko pisanje i tek par lanaka u vezi sa literaturom. Mnogo puta sam uo da sam pogresio to sam otiao u politiku, jer bi se kao pisac afirmisao. Mislim da nisam pogreio. Budui da sam otiao u politiku, proao sve to i produbio neka saznanja i kroz ta saznanja dobio neke inspiracije za pisanje. Taj pad s vlasti i ta izolacija kroz koju sam proao, pa ak i zatvor, kao piscu su mi koristili".23 Ono najvrednije to sam stvorio u ivotu, jesu moja literarna ostvarenja, ije publikovanje je zapoelo u mojoj domovini. To je put moje reafirmacije kao ovjeka i graanina Jugoslavije. Jer, intelektualna izolacija je najvei neprijatelj za stvaralake

22 23

Milovan ilas, Vlast i pobuna, Knjievne novine, Beograd, 1991.godine, strana 64 Momilo orgovi, ilas vernik i jeretik, Akvarijus", Beograd, 1989. godine, strana 115-117.

44

potencijale oveka i ah i mat njegove stvaralake slobode24. Moe se rei da nema stvaraoca kao to je bio ilas, koji je, naroito poslije ukidanja izolacije nad njim, bio izloen toliko puta i tolikom broju pitanja, na koja je smireno odgovarao. Sauvani su njegovi odgovori samo u knjigama, prilozima i intervjuima. Mnogi nijesu. Svi ti odgovori predstavljaju djelo samo za sebe u vie tomova. Bilo je raznih pitanja koja su mu postavljana. Tako, na primjer, on je odgovorio i na pitanje zato nije ostao da ivi u inostranstvu, recimo u Americi. ini nam se da je ovdje mjesto da citiramo odgovor ilasa na to pitanje: Ima dva faktora. Prvo, vezan sam za Jugoslaviju celim svojim ivotom. Cela moja prolost je angaovana u borbi za Jugoslaviju i smatrao bih to onda bekstvom od svoje prolosti, od svoje savesti.
24

Drago Stankovi, Anatomija procesa Milovanu ilasu, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1989. godine, strana 329.

45

Na kraju krajeva, ja sam u stvaranju nove Jugoslavije igrao aktivnu ulogu. Drugo, sentimentalno sam vezan za Jugoslaviju. U politici ovek moe i da pretera. Bilo je momenata kada sam oseao, pred hapenjima, nekakvu elju da pobegnem, ali nita ozbiljno nikada nisam ni preduzeo, niti reio. Bio je to jedan nagonski oseaj da se izvuem iz tekoa. Inae, zvali su nas i u vedsku. Odgovorio sam im, u ali, da je tamo jednolian ivot, da se nita ne dogaa".25

Prve promocije djela Milovana ilasa u Beogradu poslije vie od tri decenije
Prole su decenije, robija, izolacija, strah od njegovog prisustva i njegove pojave, nadvladane su ljudske slabosti i pakosti, kao prepreka prisustvu ilasovog djela na javnoj sceni. ilas se vratio na domau scenu na velika vrata i sa dva velika djela. Priznanje i ast promotera na prvim i pravim promocijama ilasovog djela u Beogradu, poslije vie od trideset i pet godina, pripala je Francuskoj 7 i Redakciji asopisa Sociologija Beograd. Goranu Lazoviu dugujemo priznanje to je na pravi nain doarao atmosferu u Francuskoj 7 na promociji Njegoa26 rijeima kako slijedi.

a) Na promociji Njegoa Drugog"


Sala Knjievne tri bine u Francuskoj 7 u Beogradu, te 20-januarske veeri bila je d upke puna. Med u ugledni m javni m i kultur ni m rad nici ma, od onda" mo da po prvi p ut, u prvo m redu , sedeo je Milovan
25

Momilo orgovi, ilas vernik i jerelik, Akvarijus", Beograd, 1989. godine, strana 188-189 26 Goran Lazovi, ilas o sebi, drugi o ilasu, Izdava: Sinia Lazarevi, Dragan Grnji, Zlatko Perii, Beograd, 1989. godine, strana 212-215.

46

ilas. Okupilo ih je beznae Njegoevo" posle trideset godina ekanja, jer je toliko trajalo skidanje nekih velova, da bi se promovisao ilas knjievnik. Voditelj i urednik Tribine Predrag Bogdanovi, pozdravljajui ljubitelje lepe rei", ukazuje da razlozi ove noi" nisu samo u knjizi: - Bio je obiaj da se na Krstovdan, s mosta Kralja Aleksandra u Beogradu, u vodu baca krst nainjen od leda. Pa me susret oko ilasove knjige podsea na bacanje takvog jednog od poslednjihkrstova, dodue u drukijem obredu i s drugim znaenjem. Da se otarasimo zime, da se ledeni krstovi istope i voda ih zauvek raznese... Pored ilasove supruge sedi Matija Bekovi. Dosta je i pripovedaa, mahom na jednoj nozi. Neki novi i neki bivi ilasovi prijatelji tek pristiu. Negde iz redova dopire: - ido k'o puka...! Borislav Mihajlovi - Mihiz, koji je ilasu odleteo im je ovaj pao, iako do tada nisu bili neto bliski", kae: - Nita veeras ovde nije uobiajeno i normalno. Svi mi, i autor, i prikazivai, i sluaoci u sali, znamo da prisustvujemo jednom nesvakidanjem inu, u kome je gotovo sve izvan donedavno vladajueg, nametnutog poretka stvari. Okolnost da je na veeranji gost u jednom delu svoga ivota dao zamaan doprinos uvoenju tog represivnog poretka stvari, a u drugom ne manji lini ulog da on bude ukinut, ne oslobaa nas obaveze da najpre sebi uputimo re prekora zbog nedozvoljive zakasnelosti ovog ina. Jer izmeu dananjeg dana i dalekog vremena, kad je ova knjiga napisana i prvi put objavljena, lei gotovo tri decenije. Jedan od najplodnijih i u svetu najprisutnijih srpskih pisaca, autor mnogih tomova pripovedake i memoarske proze, glasovitih politikih traktata irokog odjeka, kapitalnog prevoda Miltonovog Iz-

47

gubljenog raja, pri tom i sam prevoen i objavljivan na nekoliko desetina svetskih jezika, ekao je pune tri i po decenije, u klaustrofobiji totalne zaviajne izolacije, da jedno njegovo delo bude najzad objavljeno i u zemlji u kojoj je i za koju je pisao. Ovaj paradoks ite da se kae, i to ba u ovom udruenju, koje, razume se, nije bilo glavni krivac to je tako, ali koje je svojim dugim neinjenjem da tako ne bude postalo preutni, pa ponekad i ne samo preutni, sauesnik represije. Sve i kad ne bismo sebi uputili ovaj prekor, uputie ga i adresovati i nama nepotkupljiva istorija nae knjievnosti i kulture. Kad se ovo Udruenje, pre nekoliko godina, najzad uspravilo iz svog predugo pognutog stava kolenopriklonog podanitva i stalo da vrsto odbrani umetniku, i ne samo umetniku, slobodu, povratilo je svoje prirodno pravo da govori i sudi o svemu. Pa, razume se, i pravo da kad razmatra delo pisca Milovana ilasa ne preuti ni ivotnu i politiku sudbinu autora i krupna istorijska iskuenja u kojima je uestvovao, a u ne maloj meri, i on stvarao njih i ona njega. Jer pred nama je jedna od najkrupnijih i najkontroverznijih linosti nae politike istorije sredine i druge polovine ovog veka. On nije jedini politbirovac realnog socijalizma koji e, borei se za liberalizaciju i demokratizaciju, biti uklonjen i proskribovan. Desie se to sa traginim ishodom Imre Nau, pa Dubeku i Hruovu, a moda - ne daj Boe! - ak i Gorbaovu, ali je ilas bio prvi koji je to uinio. Mczimac voe i partije, kao nekad Buharik, bie prvi odseen od ona etiri Dedijerova prsta. Ako se rei disident jo uvek moe povratiti njen prvobitan smisao, onda je Milovan ilas nesumnjivo najkrupniji jugoslovenski disident i najdugotrajniji unutranji emigrant. Jedan je od osamnaestorice formalnih osnivaa Informativnog biroa komunistikih partija u poljskom manastiru Porembi i jedini od njih osamnaest danas - iv,

48

ostali su ili tiho nestali sa scene, ili sa sveanom pompom posahranjivani, ili prosto naprosto pobijeni. Sa Edvardom Kardeljom bie prvi ovlaeni kominformovski presuditelj socijaldemokratskim skretanjima" francuske i italijanske kompartije, da bi u kratkom sevu vremena i sukoba stao da sudi sa neuporedivo ovenijim argumentima tom istom Kominformu. Kada je zbaen sa vlasti on se nije uputio sviknutom pokajnikom stazom u Kanosu, poao je u Damask. Nije kao Savle sreo Hrista, nad njegov put u Damask nadnela se i pala krupna Njegoeva senka, istui od njega ponovnu i pravu re o sebi. I evo nas kod nae veeranje knjige, a oko nje, pa i u njoj samoj, ponovo, i ne samo jedan i ne mali paradoks u simbolinom kolopletu protivureja i doslednosti konverzije. ovek koji je prvi deo svog ivota proveo u kolektivu i za kolektiv, vlastodrac kome su sve agore i tribine bile otvorene, napisae ovu knjigu prstima skoanjenim od hladnoe u neloenoj mitrovakoj eliji, izdvojen i od zatvorske izdvojenosti u doslovno krajnju ljudsku osamljenost, u kaznioniku samicu. Dravni reim koji je javno i ilegalno ruio osudio ga je bio na tri godine zatvora u zajednike sobe mitrovakih i lepoglavskih komunistikih univerziteta, a onaj koji je sam stvarao kaznie ga trostruko duim robijanjem od ega znatan broj godina u samici. Ne znam da je neki pisac bolje poloio popravni ispit iz jednog predmeta, nego to je to uinio on svojom ponovnom knjigom o Njegou. Sada to pie drugi ovek, produbljeno obaveten i pouzdan znalac istorije, prilika, sociologije, mentaliteta, narodnog i dravnog ivota Crne Gore i njenog vladara, inteligentan i zapaljiv uoilac i analizator bitnih ideja i poetskih vrednosti velikog pesnika... Prolama se aplauz. Mihiz standardno ozbiljan", ilas malo i preznojen, ali aplaudira. Kao da je sve

49

ovo njegov san i kao da se ovome nije nadao?! I kao da ga veina onih koji ga okruuju gleda sad drugaije: blii im je, ono strani kao da se zaturilo, kao da su na promociji knjige autora od koga ne treba vie strahovati. Na narod! Predrag Palavestra: - Piui o Njegou, sam se ilas proiavao, tragao za praizvorima sopstvenog duhovnog, psiholokog, moralnog i istorijskog, moda i politikog identiteta, proveravajui se i iskuavajui pred svojom duom radi konanog iskupljenja i preobraaja.U pitanju je preispitivanje due, nikako savesti. Jer svoju duu je traio i naao ilas kod Njegoa, kao duhovnog oslonca koji e mu, u tamnici, otvoriti put samospoznavanja i iskupljenja. Gotovo da je knjiga o Njegou znaajnija kao moralna ilasova autobiografija nego kao puka knjievnoistorijska monografija... Nikola Miloevi: - ilas je sreno i lucidno u Njegou naao neku vrstu korektiva, neku vrstu upozorenja kojeukazuje da su koreni zla u oveku daleko dublji, da su - kako je Njego mislio - kosmiki i da, dakle, nema te drutvene reforme, koliko god bila radikalna, koja moe da odstrani koren zla. ...Kao to je poznato, Marks i Engels nisu najbolje mislili o nekim slovenskim narodima. Engels je ak mrano i runo slikao Crnogorce, a ironija istorije je htela da ba Crnogorci pevaju: Ne vjerujem u nebesa ve u Marksa i Engelsa..." ilas e, pak, razumeti Marksovo i Engelsovo nerazumevanje videi njegovu osnovu u njihovom hegelovskom shvatanju da je tek revolucija u Nemakoj apsolutni ideal i najvii oblik drutvenog kretanja... Pre Milovana ilasa besedio je Zoran Gluevi.

50

Kratko, ali je stigao da kae da Njego usamljen i proklet, vidi dalje od svojih polupismenih i nepismenih glavara". U publici tajac. Gluevieve reci su ve deifrovane". ilas nasmejan poinje s itanjem. Tugovanka sestre Batrieve! - Ona ne tui samo u ime bratovo i u ime svoje ljubavi, ve kroz nju govore zemlja i narod obuzeti istragom... - zapisao je u knjizi. U stihu to izgleda drugaije: E se zemlja sva isturi Bog je kleo! glavari se skamenili kam im u dom! Vasilije Kalezi, koji je u sendviu" Palavestre i Miloevia izgovorio: ta god govorili o Njegou, uvek neto ostane nedokueno..." prilazi svom miljeniku i otpadniku". Ko kome da zahvali? Prilazi tefica, Matija... Narodu se ne izlazi, niti ima hrabrosti da ilasa pozove na bis". Moda nedostaje jo malo vremena.

b) Promocija Nove klase


Redakcija asopisa Sociologija organizovala je 19. juna 1990. godine raspravu o knjigama Milovana ilasa Nova klasa i Nesavreno drutvo u izdanju Narodne knjige" (Beograd 1990). Rasprava se uglavnom ograniila na ideje izraene u knjizi Nova klasa. Nadamo se da ne treba posebno navoditi razloge kojima bi obrazloili potrebu kolegijalno tolerantne, analitiki i kritiki intonirane rasprave o pomenutim delima Milovana ilasa. Pomenuemo, ipak, samo dva. Prvi vidimo u injenici da je re o sociolokim delima koja su, u vreme kada su se pojavila, izazvala veoma snane odjeke u svetskoj javnosti i ostavila dubok trag u sociolokoj i politolokoj literaturi
51

irom sveta. S druge strane, iz razloga koji ne lee u sferi kulture i nauke, ta dela su decenijama ostala van vidokruga jugoslovenske sociologije. Ne ulazei u ovom trenutku u procenu valjanosti ideja koje sadre Nova klasa i Nesavreno drutvo, verujemo da je naa skoro beznadeno zakasnela rasprava, bila ipak mali prilog uspostavljanju autonomije jugoslovenske kulture i dokaz da je naelo tolerancije postalo deo jugoslovenske svakodnevnice. Poziv da uestvuju u raspravi uputili smo veem broju sociologa, filozofa i politologa iz kulturnih centara irom Jugoslavije, autoru, recenzentima i uredniku edicije. Uz puno razumevanje za razloge onih koji nisu mogli da se odazovu pozivu, Redakcija duguje i izraava zahvalnost svim uesnicima u raspravi.27 Uesnici u raspravi su potvrdili visoku ocjenu koju je ilasovo djelo dobilo u svjetskoj javnosti, bez obzira na to to je od pojave Nove klase do promocije proao toliko dug period. U raspravi su uestvovali: Boidar Jaki, Centar za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd, Zagorka Golubovi, Centar za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd, Vuina Vasovi, Fakultet politikih nauka, Beograd, Svetozar Stojanovi, Centar za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd, Milan Popovi, Pravni fakultet, Beograd, Milan Podunavac, Fakultet politikih nauka, Beograd, Esad imi, Filozofski fakultet, Beograd, Ljubomir Tadi, Centar za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd, Slobodan Ini, Institut za ekonomske studije, Beograd, Mojca Novak, FSPN Ljubljana, Gregur Tome, FSPN, Ljubljana, Besim Ibrahimpai, Univerzitet, Mostar, Milovan ilas, Beograd.
27

Sociologija", asopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju, Beograd, juli-septembar 1993. godine.

52

6. Bespovratna pomo Zapada Jugoslaviji


Smilja Avramov je u nekoliko navrata saoptavala podatak" po kojemu su Amerikanci uz manje uee drugih razvijenih zemalja Zapada, poslije Drugog svjetskog rata, dali Jugoslaviji bespovratno preko trideset milijardi amerikih dolara. Rekao sam da sam u pripremi svoje knjige o jugoslovenskim dugovima inostranstvu to pitanje istraivao. Osim novane pomoi, ija je visina tano evidentirana kod nadlenih saveznih organa, postoji i vjerodostojna procjena vrijednosti vojne opreme i naoruanja koje smo dobili od zapadnih saveznika krajem rata, a radilo se preteno o korienoj opremi. Procjenu je izvrio SSNO. Drugog naoruanja i opreme koju smo dobili bez naknade takorei nema. Prema tome, na osnovu mojih istraivanja ukupna sredstva koja smo dobili od Zapada bez obaveze vraanja iznose manje od dvije milijarde dolara. Pitao sam ilasa ta je tano? Jesu li postojali neki tajni kanali prispjea pomoi koji nijesu evidentirani u zvaninoj evidenciji? Naalost, neki pojedinci, medu kojima su i neki istoriari, prihvatili su tvrdnju Smilje Avramov zdravo za gotovo" i koriste je kao pouzdan izvor. ilas je odgovorio: Smilja Avramov nije u pravu. Podaci navedeni u vaoj knjizi o poklonu koji smo dobili u novcu i naoruanju od saveznika su tani. Moda je vrednost naoruanja neto vea od 840 miliona dolara ali ne vie od 1,2 milijarde dolara. Da smo dobili, kako Smilja kae, 30 milijardi dolara svi smo mi mogli da imamo po jedan top ili ogromno bogatstvo ili bi napravili neke fabrike, ali takve fabrike sagraene od poklona Amerike u Jugoslaviji ne postoje. Ona pekulie i sa drugim stvarima. Eto, navela je da se Tito sastajao sa papom, to nije tano, a i da se sastajao, on je na to, kao ef drave, imao pravo".

53

U mojoj knjizi Kako, zato i koliko smo se zaduili", Beograd, 1982. godine, strana 8 navedeno je: Potreba da se to prije obnove postradali privredni i drugi kapaciteti, da se zbrine stanovnitvo koje je ostalo bez krova nad glavom i da se obezbijede uslovi za ivot graana ija je imovina stradala karakterisala je napore itave drutvene zajednice poslije zavretka Drugog svjetskog rata. S druge strane, materijalne mogunosti bile su ograniene. Jugoslavija je zbog toga, kao i ostale zemlje koje su bile rtve agresije u Drugom svjetskom ratu, dobila pomo preko Ujedinjenih nacija i od pojedinih zemalja. Specijalizovana organizacija Ujedinjenih nacija UNRA, u periodu od nekoliko poslijeratnih godina, isporuila je Jugoslaviji pomo u transportnim sredstvima i drugim robama u vrijednosti od 475 miliona dolara. Saveznici u antihitlerovskoj koaliciji u Drugom svjetskom ratu, vlade SAD, Velike Britanije i Francuske isporuile su Jugoslaviji, kao svoju pomo, u periodu od 1951-1961. godine, razne robe, ukljuujui hranu i tehnika sredstva, u vrijednosti od 510 miliona dolara. U razdoblju od 1946-1948. godine Jugoslavija je koristila odreenu pomo Sovjetskog saveza i istovremeno je bila pristupila zakljuivanju odreenih privrednih aranmana, ukljuujui i obezbjeenje dijela naoruanja Jugoslovenske armije. Meutim, ta pomo je bila kratkotrajna i ogranienog dometa. Pored toga, vei dio pomoi SSSR-a i drugih zemalja Istone Evrope nije bio bez naknade. Jednostranim raskidanjem aranmana od strane ovih zemalja Jugoslaviji su nanesene krupne materijalne tete, koje ove zemlje kasnije nijesu nadoknadile Jugoslaviji. Vlada Sjedinjenih Amerikih Drava, posredstvom svojih kreditnih agencija, zakljuila je sa

54

Vladom SFRJ u periodu 1956-1965. godine nekoliko sporazuma o ekonomskoj pomoi i isporuci poljoprivrednih proizvoda naoj zemlji, kojima je bilo predvieno da e se protivvrijednost te pomoi, na osnovu posebnih bilateralnih sporazuma, koristiti za davanje Vladi SFRJ dinarskih zajmova (AID zajmovi) i jednim dijelom poklona za finansiranje odreenih investicionih projekata, ukljuujui projekte u energetici i saobraaju, kao i pojedine projekte van privrede, tj. u oblasti zdravstva, prosvjete i dr. Ukupan iznos amerikih zajmova iznosio je 275,7 miliona dolara i 60,5 miliona dinara. Svi zajmovi se otplauju u dinarima u polugodinjim ratama. Poslednja otplata dospijeva 1, avgusta 2001. godine. Ovi zajmovi, koji su sukcesivno odobravani, dati su pod povoljnim uslovima: kamata se kree od 0,75% do 5%, otplatni rok i do 40 godina, ukljuujui grace" period. Stanje duga (glavnica) po ovim zajmovima na dan 1. januara 1984. iznosila je 1.599 miliona dinara i 21,7 miliona dolara. U pomenutom periodu Vladi SFRJ odobren je i manji broj amerikih dravnih investicionih kredita (DLF krediti) za nabavku amerike opreme za organizacije udruenog rada u oblasti industrije, energetike i saobraaja. Sporazumima o ovim kreditima predvieno je da se oni u najveem broju otplauju u dinarima. Otplata pojedinih zajmova vrila se 75% u dinarima i 25% u dolarima. Visina kamata slina je kao i kod AID zajmova, ali su rokovi otplate bili krai. Ovi krediti su u cjelini otplaeni 1983. godine. Vlada SAD je dio dinarskih anuiteta iz otplate pomenutih zajmova u periodu od jula 1965. do oktobra 1980. koristila za isplatu amerikih dravnih penzija koje su jugoslovenski iseljenicipovratnici ostvarili u SAD, a koja je u zadnjim godinama iznosila 200-240 miliona dinara godinje. Tek od 1. oktobra 1980, poslije odreenih intervencija, Vlada SAD ove penzije isplauje u dolarima."

55

7. Optube i argumenti
Poslije III plenuma CK SKJ, na kojemu je izreena osuda Milovana ilasa i on podvrgnut bjesomunoj torturi i progonu, zvanina propaganda je inila sve da se njegova linost predstavi drukije od ugleda i stvarne uloge koju je ilas imao prije Plenuma. Cilj je bio da se, ne birajui sredstva, ilas optui za brojne slabosti i greke, koje su mu, bez pravih argumenata, pripisivane. Tome je pogodovala njegova izolacija i zabrana oglaavanja, ime je bio onemoguen da se brani. ilas je optuen za najkrupnije greke koje su pripisivane politici i vostvu NOP-a, kao to su lijeve greke" u Crnoj Gori, ubijanje Srba, progon informbirovaca, pregovori sa Njemcima, razgranienje republika na tetu Srba" i druge greke. Ilo se tako daleko da je uzrok za sve to mu je pripisivano traen u njegovom porijeklu i karakteru. Optuujui ga bez milosti, komunisti su dali povoda da se na njega srui lavina optubi koje su dolazile iz redova bivih pripadnika kvislinkih pokreta i njihovih simpatizera. Kampanja protiv ilasa, koja je trajala vie od tri decenije, nije ostala bez eljenih rezultata. Do ljudi u zemlji dopirale su samo optube protiv njega, koje su se taloile i nalazile plodno tlo kod neobavjetenih, naroito omladine. Propaganda je udarala na najosjetljivija pitanja, kojima se najlake izaziva eljena reakcija onih kojima je namijenjena. Tako je lansirano da je Dilas ubijao Srbe" bez krivice, kao nosilac lijevih greaka" i udovite", o emu su govorili i neki poznati komunisti, da se zalagao za status Kosova i Metohije koji je bio protiv interesa Srba" itd. To je bio poziv srpskim nacionalistima, prije svega, ali i dobronamjernim i neobavijetenim Srbima, da ilasa anatemiu i da ga i danas, mada u znatno manjoj mjeri, pominju i prozivaju

56

kao grenika. Naravno, veina optube protiv ilasa nije prihvatala zdravo za gotovo. Nasuprot grlatim nacionalistima, ukljuujui i one iz redova istaknutih intelektualaca, u koje se ubrajaju i neki akademici, veliki broj najistaknutijih srpskih i crnogorskih intelektualaca, meu kojima su poznati umjetnici, knjievnici, istoriari, sociolozi, filozofi, politikolozi, politiari, novinari, ilasovi saborci i drugi, suprotstavilo se neargumentovanim optubama protiv njega. Oni su se javno oglaavali u raznim prilikama i na raznim mjestima u prilog objektivnog i argumentovanog prikazivanja linosti i djela ilasa. Posebnu panju zasluuju analize i zakljuci pojedinih savremenih istraivaa, meu kojima je bio najistaknutiji istoriar savremene epohe Branko Petranovi. Pod uticajem suprotstavljenih argumenata ilasovi protivnici poeli su da se povlae i koriguju i, moe se rei, da se ponekad oglase samo oni do ijih se rijei mnogo ne dri, ali i mnogi neobavjeteni ljudi, naroito iz redova mlaih generacija. Inostranstvo je bilo u boljem poloaju. Do njega je mnogo ranije stizala rije objektivnih istraivaa i samog ilasa, to u Jugoslaviji nije moglo biti do 1989. godine. Inostranstvo je, kao to je ve reeno, ilasa i njegovo djelo vrednovalo na pravi nain. Ljudi u svijetu, upoznajui se sa stvarnim ocjenama ilasa i njegovog djela, mogli su da se uvjere u kojoj mjeri su propaganda protiv ilasa i njegov progon bili u funkciji antidemokratskih snaga koje su se suprotstavljale drugim idejama i miljenjima, osim zvaninih. Nije nam namjera, niti je to mogue u spisu ovakve vrste, da se uputamo u detaljnije analize svih optubi protiv ilasa. Na cilj je da zadrimo panju italaca na ilasovim odgovorima na pojedine optube i time olakamo itaocima da mogu sami donositi zakljuke. Osim citiranih izvora i ilasovih odgovora, upustili smo se samo u neke

57

komentare koji doprinose lakem snalaenju italaca. Za neka kazivanja i odgovore, kao to su prikazi pregovora sa Njemcima, stradanja kvislinga u Sloveniji i razgranienja izmeu republika, kao i pitanja u vezi sa Kosovom i Metohijom ocenili smo da bi naa objanjenja i komentari bili suvini. Veinu ilasovih odgovora dali smo integralno kao posebne priloge u elji da itaocima olakamo uvid u njihov sadraj. Oigledno je da su ilasu, u ratu i miru, povjeravani najsloeniji zadaci kao to su bili: razvoj NOP-a u Crnoj Gori, pregovori sa Njemcima, teorijska razrada pozadine i uzroka sukoba sa Staljinom, razgranienja republika, predstavljanje Jugoslavije u meunarodnim organizacijama, rukovoenje sektorom Agitpropa i dr. a) Lijeve greke (skretanja)"

Protivnici i kritiari Milovana ilasa - ostaci poraenih ideja i pokreta, neki informbirovci, nacionalisti i drugi, uzimaju kao dokazanu injenicu da je ilas tvorac i glavni akter lijevih greaka" u Crnoj Gori. Kao dokaz koriste se kazivanja nekih ilasovih saboraca i kanjavanje ilasa i Ivana Milutinovia zbog neuspeha u Crnoj Gori".28 Julski ustanak u Crnoj Gori protiv okupatora bio je najmasovniji u odnosu na sve ostale krajeve u zemlji. Osloboen je vei dio Crne Gore. Formirana je nova vlast. U ustanku su uestvovali pripadnici svih predratnih politikih partija, osim separatista, koji su se priklonili okupatoru. Vodeu ulogu u ustanku i formiranju narodne vlasti imali su komunisti. Meutim, s dolaskom okupatorske
28

Milovan ilas, Revolucionarni rat, Knjievne novine, Beograd, 1991. godine, strana 181.

58

kaznene ekspedicije ponovo su okupirane osloboene teritorije,

sa izuzetkom nekih podruja. S ponovnim dolaskom okupatorskih snaga izvrena je odmazda prema organizatorima i veem dijelu aktivnih uesnika u ustanku. Reakcionarne snage su pred okupatorom optuile za ustanak komuniste i prihvatile saradnju sa njim u progonu komunista. Osim separatista u progon se ukljuio etniki pokret, koji je u Crnoj Gori nastao u jesen 1941. godine. Krajem 1941. godine pale su prve rtve u meusobnim sukobima etnika i partizana. Ve u decembru 1941. godine etnici su, u saradnji sa okupatorom, potisnuli partizanske snage na podruju Kolaina, Mojkovca i durmitorskog kraja, na sjeveru, i u planinama oko gradova, na jugu Crne Gore. Podrani od okupatora, etnike snage i separatisti vrili su snaan pritisak na partizane, sa ciljem njihovog unitenja i progona iz Crne Gore. Glavnina crnogorskih partizanskih snaga krajem maja 1942. godine potisnuta je iz doline Tare i drugih krajeva Crne Gore prema abljaku i Bosni. Snaenju etnikog pokreta doprinijele su lijeve greke". Kada sam govorio sa ilasom jo nije bio objavljen dokumenat Mia Lekovia o direktivi CK KPJ da se likvidiraju ugledni pojedinci koji, bez obzira na to imaju li krivicu, mogu biti opasni za revoluciju. Rekao sam ilasu da se o tzv. lijevim grekama u Crnoj Gori i danas puno govori. Pomenuo sam da se u vezi s tim ukazuje i na njegove greke. O nastanku tih greaka kritiki govori oko Pajkovi u svojoj knjizi Ratna svjedoenja,29 iji primjerak sam mu predao. Odgovorio je da je on o tome opirnije pisao u knjizi Revolucionarni rat30 i da je 1941. godine u Crnoj Gori boravio svega oko

29

oko Pajkovi, Ratna svjedoenja, Istorijski institut Crne Gore, Podgorica 1992, strana 92-108
Milovan ilas, Revolucionarni rat, Knjievne novine, Beograd, 1991.godine.

30

59

tri mjeseca, pa ne zna za sve to se tamo zbivalo krajem 1941. i poetkom 1942. godine. Dugo sam razmiljao da li treba ilasa da pitam o optubama da je bez krivice lino ubijao ljude. Moje kolebanje je bilo vee od momenta kad sam se na jednom primjeru uvjerio da su kazivanja pojedinaca vrlo nepouzdana. Uostalom, razmiljao sam da nije mali broj revolucionara kojima se pripisuju sline greke, i zato bi ilas bio izuzetak u tome pogledu. uo sam priu po kojoj je ilas u toku rata, pred vie svjedoka, ubio jednog ovjeka bez razloga. Pria je potekla od biveg visokog funkcionera, koji je navodno bio prisutan zloinu koji je ilas izvrio. On je kasnije porekao da pria potie od njega. Potvrdilo se da takve prie ne mogu biti pouzdan izvor za ozbiljne zakljuke. Meutim, druga pria bila je znatno ozbiljnija. Po njoj je ilas u toku rata, neposredno pored Vrhovnog taba, ubio jednog ovjeka koji mu nije dao svoga konja. Poslije dueg kolebanja odluio sam se da pitam ilasa o tome. Odmah je uzvratio pitanjem od koga sam to uo? Odgovorio sam da sam bio u irem drutvu Crnogoraca kada je o tome, bez neposrednog povoda, priao lino J. B. Tito. Zastao je. Gledao je ispred sebe. Bilo je oigledno da ga je pria pogodila. Pokajao sam se to sam ga o tome pitao. elja da ga pitam proisticala je, prije svega, iz sumnje da se ilasu pripisuje ono to nije uinio, da je ilas ve decenijama deurni krivac kojemu je bilo zabranjeno da govori i da se brani od nepravednih optubi. Progovorio je. Nije se uputao u komentare. Samo je izustio: Da, poznati paker" - mislei oigledno na Tita. Sa tim se toga dana zavrio na razgovor. Pozvao me, sjutradan, telefonom. Rekao mi je: Ljut sam na Vas zato ste me ono pitali". Odgovorio sam: Ako je tako onda je bolje da o tome nijesmo razgovarali". Malo zatim ponovo me telefonom pozvao. Bio je raspoloeniji. Ja sam

60

ponovio da sam se pokajao to sam mu o tome priao. Ne" rekao je, - bolje je to sam to saznao". Onda je uslijedio ilasov komentar: Kakav bi mu to bio Politbiro u kojemu sjede lanovi koji ubijaju ljude zbog konja". Nastavio je: Ne udim se tim priama jer sam ja deurni krivac ve etrdeset godina". Na pitanje Gorana Lazovia31 zato je dozvolio lijeve greke" dok je bio u Crnoj Gori i kakva je uloga u tome drugih, posebno Ivana Milutinovia i Moe Pijade, ilas se nije uputao u ponavljanje onoga to je napisao u Revolucionarnom ratu i kratko je odgovorio da je on u Crnoj Gori izvravao zadatke koji su mu bili postavljeni. Poslije konstatacija da je sukob izmeu pripadnika NOP-a i etnika, pored ostaloga, imao obiljeje bratoubilake borbe i graanskog rata, a polazei od nepobitne istine da su etnici saraivali sa okupatorom u borbi protiv NOP-a, rekao sam da etniki pokret ne moe izbjei kvalifikaciju da je bio izdajniki. ilas je uzvratio: To je prejaka re". I poslije zavrenog razgovora rekao mi je telefonom da o tome treba jo jedanput da razmislim. Dogovorili smo se da o tome nastavimo razgovor. Brzo smo se saglasili da kvalifikaciju o pokretu kao izdajnikom ne treba dovoditi u pitanje, ali da to ne znai da su svi pripadnici toga pokreta, tj. veina, izdajnici. Izdajnici su, rekao je ilas, samo oni etnici koji su bili ubice, okupatorski pijuni i koji su uestvovali u zloinima protivu svoga naroda. ilas je nastavio: etniki pokret je nastao kao organizacija bive drave odnosno vladajueg reima, koji je bio jedan konglomerat raznih ljudi. Na elu toga pokreta nalazilo se nesposobno rukovodstvo koje je pravilo krupne greke. Pokualo je da oponaa partizane i
31

Goran Lazovi: ilas o sebi, drugi o ilasu, Izdava: Sinia Lazarevi, Dragan Grnji, Zlatko Perii, Beograd, 1989. godine, sirana 17.

61

partizanski pokret. Izmeu ostaloga, poslije formiranja AVNOJ-a i njegovog drugog zasijedanja etnici su organizovali svoju skuptinu koja nije imala ozbiljnih rezultata".32 Kao predstavnik Vrhovnog taba i CK KPJ, bio je Milovan ilas u Crnoj Gori dva puta. Prvi put od jula do novembra 1941, a drugi put od marta do maja 1942. godine. Drugi put se nalazio na elu ekipe koju su, pored njega, sainjavali Mitar Baki, Svetislav Stefanovi i Mitra Mitrovi. U novembru 1941. godine ilasa je kao predstavnika CK KPJ i Vrhovnog taba u Crnoj Gori zamijenio Ivan Milutinovi. On je stigao u Crnu Goru 4. novembra 1941. godine. CK KPJ je u tri navrata analizirao situaciju u Crnoj Gori. Prvi put prilikom odlaska Ivana Milutinovia u Crnu Goru, drugi put krajem decembra 1941. i trei put 12. aprila 1942. godine, kojim povodom su upuena pisma PK-u KPJ za Crnu Goru i Boku i Glavnom tabu Crne Gore. U pismu koje je sa sobom u Crnu Goru donio Ivan Milutinovi CK KPJ, pored ostaloga, kae da je ilas smijenjen zbog greaka" i navodi: Podrobnije emo mi te greke izloiti u pismu koje emo vam poslati u najkraem roku". Pismo se zavrava navoenjem najkrupnijih greaka: Nije bilo nepravilno dizanje ustanka, ali bilo je pogreno to ni taj ustanak niste pripremili politiki odozdo. Bilo je pogreno to vi odvajate partizansku borbu od narod nog ustanka......... bilo je pogreno to ste odmah ispoetka stvarali nekakve vojske i frontove, umesto da ste usvojili partizanski nain ratovanja ....... bilo je pogreno nazivati narodnooslobodilaku borbu antifaistikom revolucijom. Eto, to je samo par primedbi, a o ostalom e govoriti usmeno Milutin".
32

Milovan ilas, Revolucionarni rat, Knjievne novine, Beograd, 1991. godine, strana 106, 147, 148, 170.

62

Najavljeno pismo CK KPJ partijskom rukovodstvu Crne Gore upueno je 22. decembra 1941. godine iz Drenove, na dan formiranja Prve proleterske brigade, i u njemu se kritikuju PK KPJ za Crnu Goru i Boku i Milutinovi i istie da prave nove, ultraleve jo gore greke", zamjera se to se partizanski odredi tretiraju kao oruana sila partije", osuuje se napad na Pljevlja. Dalje se navodi da pobjede Crvene armije otvaraju novu etapu u svetu u duhu otrije klasne diferencijacije (prerastanje borbe protiv okupatora u 'klasni' graanski rat" - M..).33 U drugom otvorenom pismu CK KPJ, od 12. aprila 1942. godine, organizacijama i lanovima KP Crne Gore i Boke govori se o provokaciji okupatora i njegovih slugu sa izazivanjem klasnog graanskog rata" i nasuprot tome da KPJ ulae napore na okupljanju svih rodoljubivih snaga u jedan jedinstveni front narodnog osloboenja"34 i da je bitna garancija uspjeha uvrenje rukovodee uloge KP u NOB-u. Iz pisama CK KPJ, koja su po sadraju u odreenjima djelimino protivurjena, nije mogue jasno utvrditi ta se u stvari podrazumijevalo pod lijevim grekama". Tragom citiranih pisama pod lijevim grekama" podrazumijevalo se odvajanje partizanske borbe od narodnog ustanka, stvaranje nekakvih vojski i otvaranje frontova" i nazivanje narodnooslobodilake borbe antifaistikom revolucijom". I dok se u prvom pismu istie da se otvara nova etapa u duhu otrije klasne diferencijacije", u drugom se istie provokacija okupatora i njegovih slugu sa izazivanjem klasnog graanskog rata. 35 oko Pajkovi u knjizi Ratna svjedoenja (izdanje
Milovan ilas, Revolucionarni ral, Knjievne novine, Beograd, 1991. godine, strana 147-148 34 Milovan ilas; Revolucionarni rat, Knjievne novine, Beograd, 1991. godine, strana 167-179
35 33

Ibid, 98-108.

63

Istorijskog

instituta Crne

Gore)

navodi

da

je

Crnoj Gori vrena diferencijacija na osnovu stava za i protiv NOB-a", a poslije prijema pisma CK KPJ iz Drenove, krajem decembra 1941. godine, taj stav se zamjenjuje novim - danas se odluuje ko e sjutra odluivati" i bezuslovno izvoenje na istinu svih sumnjivih elemenata". Uveden je kriterijum vrednovanja komunista po tome kako se odnose prema petoj koloni i po njihovom ueu u fizikom unitenju njenih pripadnika. U pismu Glavnog taba Crne Gore upuenom tabu Nikikog odreda januara 1942. godine, Pajkovi navodi: Odluno ustajte protiv svakog kolebanja prema petokolonaima i kolebljivim elementima, a naroito prema onima koji naginju prema etnicima". Isticana je parola: Ko nije sa nama taj je protivu nas". Iz pisma CK KPJ, krajem decembra 1941. godine, u kojemu se govori o ultra levim grekama", moe se zakljuiti da je CK KPJ pod lijevim grekama" podrazumijevao pojave i postupanja rukovodstva u Crnoj Gori, a time i ilasa, koje je kritikovao u pismu upuenom po Ivanu Milutinoviu. Kao to se iz sadraja toga pisma vidi, nema rijei o kritici zbog likvidacije osumnjienih ljudi, to je i logino, jer masovne likvidacije su zapoele kasnije, kad je etniki pokret bio u snanom usponu i kada su partizanske snage doivljavale ozbiljnije poraze u sukobu sa njim. O stanju u Crnoj Gori CK KPJ je povremeno obavjetavao ilas sve do njegovog povlaenja iz Crne Gore, poetkom novembra 1941. godine. Kao osnov za izreenu kritiku rukovodstvu Crne Gore i Boke i ilasu djelimino je iskorieno ilasovo pismo poslato u Uice, gdje se nalazilo sjedite CK KPJ i Vrhovnog taba, ali je oigledno da su korieni i drugi izvori, o emu govori ilas u svojim memoarima. Ivan Milutinovi je po dolasku u Crnu Goru obavijestio CK KPJ da je stanje u Crnoj Gori bolje

64

nego to se u CK KPJ mislilo prije njegovog polaska u Crnu Goru. Poslije smjenjivanja ilas je iz Crne Gore doao u Uzice. Oekivao je da e se o njegovim grekama o kojima se govorilo u pismu PK-u Crne Gore i Boke, koje je donio Milutinovi, povesti istraga i da e biti uzet na odgovornost. Meutim, o tome niko nije govorio niti mu bilo ta rekao. Tako je bilo sve do druge polovine juna 1942. godine, kada je na sastanku CK, na predlog J. B. Tita, ilasu i Ivanu Milutinoviu izreena partijska kazna - ukor zbog neuspeha u Crnoj Gori", ilas navodi da kasnije o tim kaznama nije bilo rijei niti je dato obrazloenje. Tek na VII kongresu SKJ, poslije ilasovogpada, Aleksandar Rankovi je u referatu spomenuo kaznu koju je ilas dobio 1942. godine. Ova kazna je esto koriena kao dokaz ilasove krivice za lijeve greke" u Crnoj Gori. Bez sumnje, lijeve greke" su doprinijele snaenju etnikog pokreta u Crnoj Gori, prije svega masovnom ubijanju ljudi, do ega je dolo krajem 1941. i poetkom 1942. godine. ilas o tome opirnije govori u svojoj knjizi Revolucionarni rat. ilas procjenjuje da je u Crnoj Gori i Sandaku krajem 1941. i poetkom 1942. godine strijeljano nekoliko stotina ljudi. On se sa tim problemom sreo odmah po povratku u Crnu Goru, sredinom marta 1942. godine. Kako ilas kae, sreo se sa olakim strijeljanjima, koja su, uz glad i ratni zamor, bila dobar razlog za etniko jaanje. Bilo je ubijanja kumova i roaka i bacanje strijeljanih u jame. U Hercegovini je bilo stravinije - tamo su sinovi komunisti svoju odanost potvrivali osuivanjem na smrt oca, tamo se oko strijeljanih igralo i pevalo navodi ilas. Ja sam po prispeu u Crnu Goru, - ve 27. marta 1942. god. izvestio Vrhovni tab da se vre neobrazloena, nepravedna strijeljanja. Pored i mimo mene dejstvovali su i drugi monici", kae on.

65

66

ilas navodi da je na insistiranje Moa Pijade, koji se nalazio u abljaku, i bez ilasovog znanja, 1. aprila 1942. godine strijeljano u avniku preko 30 ljudi.36 O tome je vodio istragu i ilasa obavijestio Pavle Peki. Ako se imaju u vidu navedene injenice, nije teko zakljuiti da su tzv. lijeve greke" u Crnoj Gori nastale u vrijeme kad ilas nije bio u Crnoj Gori. To, meutim, ne znai da greaka nije bilo i prije njegovog odlaska iz Crne Gore, o kojima govori pismo CK KPJ koje je u Crnu Goru donio Ivan Milutinovi, ali se pri tome ne misli na strijeljanja. Poslije ponovnog dolaska u Crnu Goru, marta 1942. godine, ilas utvruje krupne greke do kojih je dolo u Crnoj Gori, ukljuujui strijeljanja veeg broja ljudi, i predlae CK KPJ smjenu PK KPJ za Crnu Goru i Boku. CK KPJ je predlog ilasa prihvatio i ilasu povjerio imenovanje i izbor novog sastava PK KPJ za Crnu Goru i Boku. Za greke do kojih je dolo u Crnoj Gori tokom 1941. i 1942. godine ne moe se okriviti samo jedan ovjek, bez obzira na funkcije koje je obavljao u to vrijeme, ve u cjelini tadanje rukovodstvo KP u Crnoj Gori, delegati CK KPJ i lanovi CK KPJ koji su u to vrijeme bili u Crnoj Gori, ali i lokalna partijska rukovodstva, okruni komiteti KPJ i vojne komande. Osim olakog ubijanja ljudi osumnjienih da su protiv NOB-a, polazei od jednostranog tumaenja principa i direktiva kao to je bila provjera odanosti komunista kroz fiziku likvidaciju petokolonaa i dranja pred neprijateljem, ukljuujui direktivu da komunisti ni pod kojim uslovima ne smiju ivi pasti u ruke neprijatelju, ubijani su i neki stari, ugledni i provjereni komunisti kao to su bili Radomir Jovanevi i Medo ulafi, koji su strijeljani na osnovu
36

Milovan ilas, Revolucionarni rat. Knjievne novine, Beograd, 1991. godine, strana 179-180

67

odluke Okrunog komiteta KPJ i bez znanja viih rukovodstava. Strijeljanje Tadia je, takoe, ostavilo vrlo nepovoljne posljedice. Lijeve greke" nijesu bile prisutne samo u Crnoj Gori. Do lijevih skretanja" dolazilo je i u drugim krajevima. Zbog toga odgovornost za takva skretanja ne mogu se pripisivati samo niim rukovodstvima i delegatima CK KPJ ve i stavovima CK KPJ, koji nijesu uvijek bili dovoljno jasni, ve su bili pod uticajem razvoja situacije u odreenim periodima. O linoj odgovornosti i ulozi Milovana ilasa za nastanak lijevih greaka" u Crnoj Gori, odnosno o razlozima za optube protivu njega, ilas je u Revolucionarnom ratu rekao: Legendu o mojim represalijama su najpre lansirali etnici, verovatno ne samo zbog propagande nego i neobavetenosti, znajui da sam bio na elu u vreme ustanka. Oni nisu znali da sam opozvan i da za vreme represalija nisam bio u Crnoj Gori. Tako etnika i druga emigrantska propaganda navodi da je moje delo tzv. 'Psee groblje' u Kolainu, premda su Kolain drali Italijani kad sam ja napustio Crnu Goru... U toku sreivanja partije i oivljavanja ustanka ubijeno je u Crnoj Gori oko 20 ljudi, veinom okupatorskih pijuna. Imena svih su objavljena u tadanjim komunistikim publikacijama u Crnoj Gori. Meu imenima ubijenih je bilo nekoliko uglednih ljudi, za koje se ne moe rei da su saraivali sa okupatorom, ali su nesporno istupali protiv komunista i oruane borbe - bilo kao prvaci reakcionarnih partija (narodni poslanik Nikola Jovanovi) bilo kao otpadnici KP (Milovan Aneli, Slobodan Marui). Ubistva su mahom izvrena iz zasjede - jo nismo imali sudova niti adekvatne vojne organizacije. Tako je postupljeno zbog izbegavanja krvne osvete - ba

68

kao i crnogorski vladari pre nego su uvrstili svoju vlast i dravu".37 U odgovoru 'ha pitanje Momila orgovia(ilas) o lijevim skretanjima" u Crnoj Gori ilas je rekao: Leva skretanja su vrlo komplikovana tema. U tom periodu nisam bio u Crnoj Gori, bilo je to krajem 1941. i prvih meseci 1942. godine. Bio sam u Uicu i Novoj Varoi. Vezuju se najee za mene zbog toga to sam bio poznat, a sada jo poznatiji, a neki ih vezuju za Mou Pijade i Milutinovia. Dva politika faktora doprinela su toj estini. tnitvo se snano razvijalo. Sa 13-to julskim ustankom mi komunisti smo dobili vlast u Crnoj Gori, ali nismo dobili gradove. Nije to bila organizovana dravna vlast, nije bilo sudova. Partizanske jedinice su u formiranju, a partiske organizacije zamenjuju vlast, imamo narodne odbore po selima, koji nisu prava vlast ve su deo partiskog mehanizma." U istoj knjizi sadran je ilasov odgovor na pitanje Natae Markovi, koje glasi: Bili ste ideolog, ali i egzekutor Partije?" ilas je na to pitanje odgovorio: Ja nikada nijesam bio egzekutor Partije. Ja sam bio revolucionar, vo, radio to i drugi. Za moje ime se kalemila 'estina', ali i mekoa. O mojoj surovosti su kasnije ispevane legende, kada sam pao sa vlasti, trebalo im je... Izgleda da sam jedino ja meu voama revolucije Satana, a svi drugi anelii. Pria se i pie na veliko, samo o mojim 'zloinima' - posle 40 godina. Te prie i pisanja poeli su krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina, posle mojih ratnih memoara Revolucionarni rat u kojima nisam preutkivao i strahote rata i revolucije, a ni podravao

37

Milovan ilas, Revolucionarni rat, Knjievne novine, Beograd, 1991. godine, strana 124-125

69

romantinu predstavu o voama iz zvanine propagande. Nikada nisam krio da sam, kao jedan od voa, odluivao o smrti i ivotu protivnika i krlaca ugleda i reda partizanske vojske. A kako se drukije moe stvarati nova vojska i vriti revolucija? Ali nikad nigde nisam odluivao sam, bez dogovora sa prisutnim glavarima... A pria da sam unitavao itave porodice i ubijao svetenike zbog vere i Boga - to u naoj vojsci i partiji nikom nije bilo doputeno da ne zaradi streljanje, sem meni u mati CaneBabovi i Jevrema Brkovia. Bilo je preterivanja. Revolucija kao takva je preterivanje. Protivnici komunista nema ta da se ale na komuniste u ratu uvek prvo treba da pogledaju sebe kakvi su bili ne samo prema komunistima, nego i prema nedunoj deci, enama i nemonima. Ne udim se profesionalnim antikomunistima - pravdaju svoj poraz tuom bezobzirnou. A to demoralisani, razoarani komunisti sada peru savest otrcavanjem svojih voa - ne govori li to da nikad nisu bili vrsti u savesti ni u komunizmu? Sa dananjom pameu, u dananjoj stvarnosti, ini se kao da bi onda sve moglo biti lepe i pametnije. Da, ali ne bi bilo revolucije".38 Goran Lazovi u knjizi ilas o sebi, drugi o ilasu navodi odgovore vie uglednih i poznatih linosti o grekama" i krivicama" za koje optuuju ilasa. Navodimo odgovore samo nekih.39 Lazovi, autor knjige, pitao je ilasa; Jeste li stvarno ubijali nevine i nedune onako kako se pie?" ilas: inio sam samo ono to je zahtevala Partija, nita vie." Tempo: ilas jeste ubijao, kako da nije?! Sve koji su bili sumnjivi on je likvidirao, to je istina, ali nije tano da je ubijao
38 39

Momilo orgovi: ilas vernik i jeretik, Akvarijus", Beograd, 1989. godine, strana 5. Goran Lazovi: ilas o sebi, drugi o ilasu, Izdava: Sinia Lazarevi, Dragan Grnji, Zlatko Perii, Beograd, 1989. godine, strana17, 57, 157, 1SS, 198,199, 207.

70

nevine". Predrag Milojevi; On je govorio ono to je mislio. Ali, umeti ustati protiv sebe, to je velika stvar. ilas je zbog toga veliki u mojim oima". ilas Milojeviu: Ukoliko tu ima grehova to su grehovi funkcionera Partije, a ne oveka. To treba odvajati". Oskar Danon: ilas, pored svega, nije grean". Goran Lazovi: Jeste li uli ta je ilas radio tokom rata u Crnoj Gori". Oto Bihalji Merin: To se pria i za druge - nisam siguran u to. Ne verujem". Gojko ogo: Nema sumnje da je ilas bio zloinac taman toliko koliko su bili i oni oko njega". Mia Popovi: Na pitanje Lazovia da li je ilas sve priznao rekao je: ilas je rekao vie nego to je bilo potrebno". Matija Bekovi: Svaki ovek je grean i da nije grenik ne bi bio ovek i zato je ovek jer je grenik i ve je na zemlju dospeo kao grenik. Policajci tvrde da su nevini a monasi plau i poste jer su greni". Tanasije Mladenovi: Istoriski gledano, te mere su bile neminovne. Trebalo je sauvati i jo uvrstiti disciplinu, trebalo je ovrsnuti borce. Streljali smo za jabuku, to je, posmatrano iz sadanje perspektive, neoveno. Kad su streljali tog borca koga ste pomenuli (Lazovi), plakao sam, ali sam isto tako znao da ne moe drukije, da se to mora. Negde se preteralo, ali treba razumeti i potrebe ondanjeg vremena. Da nismo tako postupali nisam siguran da bismo, na kraju, izali kao pobednici. Danas je lako kritikovati, ali ako se pogleda i druga strana, ta je moglo proizai iz eventualne nediscipline ili iz neega drugoga, to bi bila druga pria". Oko ilasa sigurno da ima dosta naduvanih stvari, nekome je ilo, ili jo ide, u prilog da mu prebacuje i ono to on nije uradio... Ali, kad se

71

govori o ilasovom grehu treba imati u vidu da on nita nije uradio sam..." Mia Popovi: ilas jeste grean, ali ne sm. Pitanje je da li bi bio jo greniji, ili ne bi, da nije izvravao zadatke Partije. Neko je morao da kae da se streljaju svi koji revoluciju mogu odvesti na pogrean put. To je bilo nareenje - njega bi streljali. Preterivao je, ali zar to nisu inili i drugi".

72

U knjigama Davida Husia40 i Jevrema Brkovia Dilasu se pripisuju razne greke, a prije svega sve to se, podrazumijeva pod lijevim grekama", i pri tome se ne navodi niti jedan ubjedljiv argumenat, osim poziva na neije izjave. Osim greaka", ovi autori navode da je ilas sebi pripisivao zasluge drugih. Navodimo samo jedan takav primjer. Naime, David Husi u svojoj knjizi Princ Politbiroa podvrgao je snanoj kritici dio ratnih i drugih ilasovih memoara. Na osnovu rekla-kazala", demonstrirao je kako se grijei. Njegov spis je pun izmiljotina i kontroverzi, sa osnovnim polazitem da obezvrijedi linost ilasa i njegovo djelo. Pored ostaloga, da bi negirao ilasa, on navodi (strana 34) da je Moa Pijade organizator Skuptine narodnih odbornika i izbora prvog Odbora narodnog osloboenja u Beranama, jula 1941. godine. Istine radi, Moa Pijade, da se zna, nikada nije boravio u Beranama. Na osnovu svega to je izloeno u ovome poglavlju treba rei da su lijeve greke" u Crnoj Gori proizvele negativne posljedice na razvoj i jaanje NOP-a i doprinijele snaenju etnikog pokreta i neprijateljske propagande. Njihov nastanak se vezuje za ime Milovana ilasa zbog toga stoje on odreeno vrijeme bio predstavnik CK KPJ i Vrhovnog taba u Crnoj Gori, ali kada su vrena masovnija ubijanja osumnjienih ljudi on je bio van Crne Gore. Naprotiv, njegovim dolaskom u Crnu Goru, marta 1942. godine, takve greke su suzbijane. Predstavnici CK KPJ u Crnoj Gori imali su velika ovlaenja, pa je samim tim bila i njihova velika odgovornost za sve to se zbivalo u Crnoj Gori. Za sve druge nijesu se otvarali dosijei". Da nije bilo osude ilasa na III plenumu, sa dosta vjerovatnoe moe se tvrditi da bi izostale i optube protiv njega.

40

David Husi, Princ Politbiroa, lino izdanje, Beograd, 1989. godine

73

etiri godine poslije objavljivanja u Jugoslaviji dijela ilasovih memoara Revolucionarni rat, koji je ranije bio objavljen u inostranstvu, tj. 1995. godine, pojavili su se rezultati istraivanja Mia Lekovia ,,o lijevim grekama" (Politika", feljton Radomira Vujoevia41 Kako su pisani Titovi neobjavljeni ratni memoari, sreda 14. juni 1995. godine), Lekovi, izmeu ostaloga, navodi da je na sjednici CK KPJ u Foi 4. i 5. aprila 1942. godine bilo rei o levim grekama i sektatvu, o iskrivljavanju pravilne politike linije Partije u Crnoj Gori mada je slinih pojava bilo i drugde (Slovenija)". On dalje navodi da se CK nije osvrnuo na vlastitu odgovornost za iskrivljavanje politike linije CK". Dalje Lekovi navodi: Bilo je, meutim, opravdanih razloga da se samokritiki ocene i osude stavovi o 'drugoj etapi' i o 'klasnoj diferencijaciji', koje je zauzeo upravo CK i svojim direktivnim pismima i uputstvima ih preneo partiskim rukovodstvima, kako da se kritiki ocene neka nareenja Vrhovnog taba u kojima se zahteva preduzimanje drastinih mera revolucionarnog nasilja protiv onih 'na koje se moe posumnjati da e sutra biti nai neprijatelji'". Analizom dokumenata objavljenih u Zborniku dokumenata iz NOR-a" (tom II, dok. br. 94, 116, 117) Lekovi navodi:42 ,,U nareenjima Vrhovnog taba upuenim krajem februara i poetkom marta 1942. godine glavnim tabovima za Crnu Goru i Boku, za Sandak i za Srbiju naglaavalo se: Svu panju treba usredsrediti na likvidaciju etnika... Razoruajte i likvidirajte sve one na koje se moe posumnjati da e sjutra biti nai neprijatelji. Konfiskujte sva imanja odbeglih etnika kao i svih petokolonaa i neprijatelja i razbijaa narodne borbe. Reili smo likvidaciju svih

41

Radomir Vujoevi: Kako su pisani Titovi neobjavljeni memoari - feljton, Politika", Beograd, 14. jun 1995. godine
42

Ibid.

74

petokolonakih elemenata, koje sainjavaju razni kulaci i druge izdajice. Pri cijelom ovom radu kao prvo pitanje namee se likvidacija onih etnikih bandi i nesigurnih elemenata iz pozadine". U nareenju upuenom 14. februara tabu Crnogorskosandakog odreda trai se da se streljaju 'svi oni koji su potpomagali etnike i bili naklonjeni njima', da se 'raisti sa labavim i kolebljivim elementima' pri emu tabovi moraju biti 'potpuno energini i bez milosti'. Zahtevalo se dalje, da se u bjelopoljskom srezu sprovede mobilizacija ljudstva i da se streljaju oni koji su poli na stranu etnika. 'Upamtite', stajalo je u nareenju - 'da je za nas sada vanije ubiti i rastjerati etnike nego li Talijane'". Kazivanja i otkria Mia Lekovia daju novu sliku o uzrocima lijevih greaka", prije svega masovnih ubijanja u Crnoj Gori. U tom kontekstu treba analizirati i prosuivati - ilasove odgovore. Kazivanja Lekovia zasnovana na dokumentima objanjavaju i protivurjenosti u stavovima CK KPJ sadranim u pismima upuenim PK-u Crne Gore i Boke o kojima je bilo rijei. b) Goli otok i informbirovci

Sukob sa Informbiroom i njegovim pristalicama u zemlji je jedan od najteih perioda kroz koji je prolo jugoslovensko drutvo. To je istovremeno bio period velikih iskuenja, u kojima su se ljudi razliito ponaali. Teror i progoni informbirovaca i razne nevolje izazvane ekonomskom blokadom i sve do neizvjesnosti ta donosi budunost sruilo se na ljude koji su samo tri godine prije toga izali iz tekog rata i stradanja. Ipak, najtee je bilo prisustvo straha i nepovjerenja, koje je ulo u ljude i njihovu intimu. Takvo stanje je trajalo vie godina. Staljin je gomilao trupe na naim granicama i svaki as je oekivan
75

76

napad na Jugoslaviju. Svu propagandnu maineriju upotrijebio je za raskrinkavanje KPJ i njenog rukovodstva. Otkazao je ugovore i prekinuo sve odnose sa naom zemljom. Zemlje tzv. lagera iz Istone Evrope i veliki broj komunistikih partija drugih zemalja posluno su izvravale Staljinova nareenja. Jugoslavija se nala u velikom i jednom od najteih iskuenja u istoriji njenih naroda. Skoro svakog dana je neko hapen i odvoen u nepoznatom pravcu. Noi su bile najtee, kao da su predodreene za egzekuciju. Valjda je to tako bilo zbog straha da se ne vide i uju sva ljudska stradanja i neljudski postupci. Diferencijacija komunista na pitanju rezolucije Informbiroa bila je svakodnevna. Otkrivanje i hapenje informbirovaca vrila je Uprava dravne bezbjed-nosti (UDB-a). To je ranije inila OZN-a (Odjeljenje zatite naroda) pretea UDB-e. Vrlo esto to je inila i bez saradnje sa partijskim rukovodstvima. Za otkrivanje informbirovaca UDB-a je koristila zlonamjerne dounike i neprovjereno i esto puta izmiljeno kazivanje uhapenih informbirovaca. To kazivanje je veoma esto bilo iznueno surovim pritiskom. I pored toga to je metod pritiska i odnosa prema uhapenima strogo skrivan, bilo je poznato da UDB-a primenjuje takve metode koji u ovome kraju i ire nijesu bili ranije primjenjivani. Znalo se i ko su meu udbaima glavni nosioci takvih metoda muenja ljudi. Svijet je poeo da sumnja u vjerodostojnost optubi zbog kojih je vren progon pojedinaca. Redovni sudovi i organi vlasti su bili po strani. To je bilo vrijeme u kojemu je glavna vlast bila UDB-a. Mnogi njeni pripadnici od samog vrha ponaali su se bahato, stavljajui i na taj nain do znanja ko dri vlast. Dok je jedan broj pripadnika UDB-e stradao i krvario uvajui granicu i vodei borbu sa ubaenim teroristima, onaj dio pripadnika slube i njihovih stareina koji je radio u kancelari-

77

jama koristio se vlau i uivao privilegije i vei standard od ostalih, meu kojima su oni koji e po zlu biti upameni. Kukavice i malodunici su im se ulizivali. Primjenom nevienog terora nad ljudima osumnjienim za izdaju i kada to nije bita istina, UDB-a je eljela po svaku cijenu da dokae unaprijed smiljenu krivicu". Gledali su se oi u oi dojueranji drugovi i saborci u novim ulogama - delata i rtve. Nije se moglo pretpostaviti da u pojedincima ima toliko naboja neljudskog i krvnikog. Pokazalo se da su mnogi iza formalne pripadnosti progresivnim idejama skrivali najnie ljudske pobude koje su tinjale u njima. Metodama koje je koristio Staljin u obraunu sa svojim protivnicima koristila se UDB-a u borbi protiv Staljina. Istina o svemu tome nije mogla biti skrivena i van granica nae zemlje. I pored prijetnji kojima su bili izloeni, prvi povratnici sa Golog otoka su kriom govorili o njemu i tamonjoj stvarnost. Bez obzira na pobjedu Jugoslavije i jugoslovenskih komunista u borbi protiv staljinizma, ono to se dogaalo na Golom otoku, kao i u drugim kazamatima u kojima su mueni i zlostavljani ljudi osumnjieni za aktivnosti na liniji Informbiroa, izazivalo je kod ljudi oaj i potitenost. Veina se tjeila pretpostavkama da su teror nad ovim ljudima inili samo neki pojedinci ili grupe i da sa tim jugoslovenski vrh nije bio upoznat. Naalost, to su bile iluzije, jer je ideja o Golom otoku potekla iz glave poznatog agenta NKVD-a Ivana Krajaia, a prihvaena je od strane onih bez ije saglasnosti tako neto nije moglo i smjelo da se dogodi, ukljuujui J. B. Tita. Sve vie i sve slobodnije poelo je o tome da se govori i osude nijesu izostale. Mjesto straha koji je bio prisutan ljudi su u znak prezira na ulici i svugdje poeli da zaobilaze pripadnike UDB-e za koje se znalo da su bili nosioci

78

neasnih progona ljudi. Sve vie se javno govorilo o

ubistvima koja su reirali ili u njima lino uestvovali pojedinci. Organizovani bojkot informbirovaca, poslije izdrane kazne, sistematski se sprovodio. On je bio dosljedan prema onima koji se i dalje nijesu odricali svoje podrke Staljinu, a prema ostalima sve manji. To se naroito odnosilo na vrijeme poslije dolaska Hruova u Beograd, 1955. godine, odnosno poslije XX kongresa KP Sovjetskog Saveza. Veini je pruena ansa za rehabilitaciju, kolovanje i zaposlenje. Samo neki su ponovo administrativno kanjavani i odvoeni na Goli otok. Bilo je i dokazanih boraca i junaka iz revolucije prema kojima je smiljena posebna tortura, sa kojom se eljelo da se preobrati njihov karakter, ponize i umanje njihove ljudske vrline, a u veem broju sluajeva radilo se o ljudima s kojima bi jednim razgovorom ili sa vie razgovora bile odagnate sumnje i dileme u koje su bili zapali. Umjesto najveeg i najjaeg oruja partije, ubjedivanja i razgovora, primijenjena je represija i u sluajevima gdje za to nije bilo potrebe. Osuda svih onih koji su se svjesno solidarisali sa laima, podvalama i Staljinovom eljom da se KPJ i Jugoslavija potine njegovoj volji i vlasti ne moe biti sporna. Ali, ne samo da nije sporno nego je jedino ljudski i moralno priznati greke i nedjela u progonu ljudi koji su osumnjieni za djela izdaje koja nijesu uinili, ljudi koji su proglaeni informbirovcima iako faktiki to nijesu bili, a njih je, naalost, bio vei broj od ukupnog broja koji je stradao. Nezavisno od toga ko je bio aktivni informbirovac a ko nije, primijenjena represija i obraun s njima ostae kao vjeita mrlja na onima koji su takav metod smislili i onima koji su ga sprovodili. Taj teror neki su platili ivotom, iako svojim ukupnim radom i

79

djelom to nijesu zasluili43.

Na osnovu slubenih podataka najvei broj ljudi koji su proglaeni informbirovcima je iz Crne Gore, a u Crnoj Gori iz Vasojevia. Koji razlozi su na to uticali? Jedan od razloga koji se pominje je da je na to navodno uticao Savo Joksimovi, koji je krajem etrdesetih godina bio ministar unutranjih poslova Crne Gore i koji je, prema tim navodima, imao posebna ovlaenja - od Tita. ta je od svega toga tano, pitao sam ilasa? Ja sam u mojim knjigama 'Vlast i pobuna' i 'Druenje sa Titom' rekao svoje miljenje o pitanjima vezanim za Informbiro" - rekao je ilas i nastavio: Ne vjerujem da je Savo Joksimovi mnogo uticao na proglaavanje i hapenje informbirovaca, niti mi je poznato da je od Tita imao neka posebna ovlaenja. Ubijanje odbjeglih u Bijelom Polju i Beranama nije izvrio svojevoljno Savo ve je to bila direktiva iz Beograda. U svim sluajevima gde se radilo o odmetnitvu, a to je bio takav sluaj, tj. kad neko hoe da digne puku na dravu, bio je stav da sve takve treba likvidirati. Poznavao sam Iliju Bulatovia i bili smo prijatelji. Pokuao sam da ga spasim da se ne opredeljuje za Informbiro ali nijesam uspio". Za sve one koji su se stavili u slubu NKVD-a protiv svoje zemlje i slino ilas je bio kategorian da je to bila izdaja. Ali, rekao je, to se ne moe rei za sve koji su proglaeni informbirovcima, tj. za veinu. Tito i Rankovi formiranjem logora na Golom Otoku i drugdje htjeli su da prevaspitavaju informbirovce. Goli Otok je bila greka". Oigledno je da ilas nije znao da odgovori na pitanje o enormno veem broju ljudi u Crnoj Gori koji su proglaeni i zlostavljani kao informbirovci, a jo manje za Vasojevie.
43

Cemovi Momilo, Vasojevii jue i danas, Tizar". Beograd, 1995. godine

80

Rekao sam mu da je evidentno da su primenjivani razliiti kriterijumi. U Beranama je UDB-a tvrdila da je otkrila informbirovsku organizaciju u gimnaziji, a takve organizacije

faktiki nije bilo. Mnogi uenici su nevini stradali, i veina drugih. U pokuaju da rezimiramo optube Golootoana na ulogu Milovana ilasa u progonu informbirovaca posluili smo se knjigom Na golootokom popritu Milinka Stojanovia,44 u kojoj je objavljena kopija novinskog lanka pod naslovom Golootoani su protiv, a rije je o protivljenju Udruenja Goli otok" da se prihvati predlog Svetozara Vukmanovia Tempa i grupe crnogorskih generala upuen Dobrici Cosiu, predsjedniku SR Jugoslavije, o vraanju ina i odlikovanja Milovanu ilasu. Naime, ilas je, amnestijom, krajem
44

Milinko Stojanovi, Na golootokom popritu, Podgorica, 1995. godine, strana 614.

81

1966. godine, osloboen daljeg izdravanja zatvorske kazne, ali mu nijesu ukinute presude o oduzimanju odlikovanja za ratne zasluge i ina general-pukovnika. Prema navedenom prilogu Udruenje Goli otok" se pismom obratilo redakciji lista o ijem prilogu je rije (u knjizi se ne navodi o kojem listu je rije i kada je prilog objavljen), sa potpisom predsjednika Udruenja, Milinka Stojanovia, u kojemu se navodi da se Udruenje protivi rehabilitaciji Milovana ilasa". List navodi - citira pismo kako slijedi: Ljudi koji su preivjeli golootoki logor i proli kroz teke zatvore u takozvanom 'golootokom vremenu' sa uenjem ili bolje rei ogorenou ocjenjuju zahtjev da se rehabilituje Milovan ilas. Smatramo, kau oni, da je ilas odgovoran za sva naa stradanja i da je istovremeno jedan od glavnih krivaca za kreiranje politike vrha koja je ovu napaenu zemlju dovela do stanja u kojem se nalazi". Postavlja se pitanje ime je Milovan ilas zasluio da ti generali pokau ovoliku brigu za njegovu rehabilitaciju. Ovo i zato to nijesu nali za shodno da rade na rehabilitaciji i ispravljanju istorijskih nepravdi prema hiljadama njihovih ratnih drugova koji su deportovani u razne koncentracione logore zbog toga to su se suprotstavili ondanjoj partiskoj i dravnoj vrhuki u kojoj je Milovan ilas bio etvrta linost. U tim logorima od 1949. pa nadalje bilo je pet generala JNA i vie stotina visokih oficira. Protivei se rehabilitaciji Milovana ilasa Golootocani ukazuju na pet detalja iz njegove biografije. Nije nepoznata njegova intrigantska uloga u dovoenju Josipa Broza na elo KPJ. Po direktivi Milovana ilasa u toku 1941. i 1942. godine u Crnoj Gori su po slobodnoj procjeni likvidirani mnogi potencijalno mogui protivnici komunizma. Bez krivice, bez sasluanja, bez istrage, bez presuda, po direktivi Milovana ilasa ubijani su ljudi i bacani u jame.

82

Zbog ovog je trebalo da odgovara, a ne da se nagrauje inom generala, odlikovanjima i zvanjem narodnog heroja" - kau Golootoani. Kao trei pri mjer navode njego vu ulogu u pr egovori ma, hapenj ima i mu enji ma ljudi koji su se

1948. suprotstavili politici jednoumlja, terora i line diktature Josipa Broza. ilas je iao toliko daleko, kau, da je predlagao da se svaki informbirovac po kratkom postupku likvidira. Nije rije samo o fizikoj likvidaciji, nego i o ubijanju ovjeka u ljudima - istiu oni, Pod najteim terorom jedan od metoda za obezlienje ovjekove linosti bilo je prouavanje nakaradne teorije Milovana ilasa, a posebno njegove teoretske politike postavke o izroavanju socijalizma u SSSR-u, sve sraunato da se raspiruje mrnja prema sovjetskoj zemlji i Staljinu za kojeg je ilas svojevremeno tvrdio da je 'genije jai od sunca', da bi ga 1948. predstavljao najveim zlotvorom svijeta. ilas ima posebnu odgovornost to je uestvovao, a i rukovodio Komisijom koja je odreivala granice na podruju Slavonije, Bake i Baranje. Zbog svega toga, kau u Udruenju, smatramo da Savezna skuptina nee prihvatiti inicijativu za rehabilitaciju Milovana ilasa." Povodom odgovora ilasa o Golom otoku, koji je objavljen u feljtonu Pobjede" (autor M. C.) od 17. 12. do 26. 12. 1996. godine, reagovali su Golootoani Milinko Stojanovi, Radivoje Vukievi, Milo Ostoji, Savo ivkovi, Dobrivoje Jovanevi i ing. Radosav Zekovi. Osim Zekovia, koji je govorio u prilog odgovora ilasa i kazivanja autora feljtona, ostali su ilasove odgovore podvrgli kritici. Izdvajamo najvanije kritike: - ilas nije ustao protiv metoda neuvenog golootokog zloina"; Umjesto toga M. ilas je svojim savremenim temama" koje su Golootoani morali da prorauju ugradio antisovjetske

83

stavove(Stojanovt).45 - Vrlo aktivno je (ilas) uestvovao u razbijanju socijalistikih snaga ukljuujui SFRJ" (Vukievi).46 - Progresivni svijet je ljut na njega od 1948. godine to je u politici svoj talenat zloupotrijebio na dobrobit reakcionarnim snagama, pomaui imperijalistiki front i to nije imao snage da se vrati progresivnim antiimperijalistikim snagama kao nekadanji ido" (Vukievi).47 - M. ilas je, kao lan Politbiroa skicirao" sa Politbiroom traginu greku". Hapenja u Crnoj Gori su, zaista, bila velika. Hapsili su se, uglavnom, komunisti. Jedan dio njih bio je na vezi sa NKVD-om. Sa njime su bili vezani, pored ostalih i Milovanilas" (Ostoji).48 - Nama golootoanima, Dilas je u psihi ostao trajno i neizbrisivo delat, da ne kaem neto gore" (ivkovi).49 - Milovan ilas je bio u najveem vrhu KPJi drave, pa je mogao, daje htio, da digne glas protiv jo neega i prije Rezolucije IB-a i Petog kongresa" (Jovan evi).50 - Milovanu ilasu moemo i treba da odamo duno priznanje i potovanje kao velikom piscu i misliocu, a koliko je nas golootoane uzeo u zatitu to se dobro zna (eto, on je to i sam priznao)" (Jovanevi).51 - Otkud neodriva imputacija da su golootoani ozlojeeni na ilasa, jer im nije pomogao. Tako neto nije moglo biti ni u podsvijesti i jednog golootoanina. Svi smo znali da je on perjanica u 'sjei knezova'... Zaetnik svae sa Rusima i stalno dolivao ulje na vatru, to je uz sve drugo izrodilo Rezoluciju IB-a,
45 46

Milinko Stojanovi, 29. 12. 1996. i 16. 1. 1997. godine Radivoje Vukievi, 28. 1. 1997. godine 47 Ibid 48 Milo Ostoji, 29. 1. 1997. godine 49 Savo ivkovi, 19. 2. 1997. godine 50 Dobrivoje Jovanevi, 4. 2. 1997. godine 51 Ibid

84

a posljedice su znane. Preko noi se obruio na Ruse i Istok, opet sve preko lea ovog naroda. A danas? Danas nam se lopta vratila u najgorem izdanju" (ivkovi).52

Kao to se vidi, reagovanja na ilasov odgovor u feljtonu su bitno razliita od obrazloenja Udruenja zato je bilo protiv vraanja odlikovanja i in ilasu. Ne pominju se lijeve greke", razgranienja, dovoenje Tita na elo KPJ i dr. Moe se predpostaviti da oni uviaju apsurdnost nekih optubi Udruenja Goli otok. Neke izjave su meusobno protivurijene, ka npr. zamjerke ilasu da nije pomogao da se sprijee metodi progona inforbirovaca, s jedne, i tvrdnja da je to neodriva imputacija,s druge strane. Optube kao to su da je predlagao fiziku likvidaciju po kratkom postupku svih informbirovaca, da je bio u vezi sa NKVD-om i neke druge bez navoenja provjerenih dokaza dovode u pitanje osnovanost i drugih tvrdnji. Takvom zakljuku ide u prilog i tvrdnja da je ilas golootoanima (nama golootoanima) u psihi ostao trajno i neizbrisivo delat ili neto gore"?!! O ilasu je dosta pisano u zemlji i inostranstvu. Autori knjiga i priloga o njemu ne navode pomenute tvrdnje Golootoana. Kada se ne navode dokumenta i dokazi o tome ovakve tvrdnje ostavljaju krajnje nepovoljan utisak uz zadnje namjere autora optubi o kojima je rije. Odreene tvrdnje nekih Golootoana su identine Rezoluciji Informbiroa. O njima sada polemisati nema potrebe niti
52

Savo ivkovi, 19. 2. 1997. godine

85

smisla. N e s a mo i z i l a s o v i h o d g o v o r a v e , p r i j e s v e g a , i z d o k u me n a t a , v i d i s e d a i l a s o v a u l o g a u l i je v im g r e k a ma " i r a z g r a n i e n j i ma i z me u r e p u b l i k a ni j e

bila takva kako Golootoani navode. Uz to treba istai da optube ilasa za lijeve greke" najmanje dolaze iz redova pripadnika NOP-a. Tano je, i to svakako ilasu slui na ast, to je od samog poetka napada na Jugoslaviju najsvestranije objasnio korijene uzroka koji su doveli do staljinizma i ta se pod tim pojmom podrazumijeva. Sve to je kasnije reeno, poev od XX kongresa KP SSSR-a, samo je potvrivalo ilasove analize. No, ilas je kao kritiar komunizma iao dalje, uobliavajui svoju misao u djelima Nova klasa, Nesavreno drutvo i Pad nove klase - povest o samorazaranju komunizma. On se ovim djelima potvrdio kao najistaknutiji kritiar komunizma i vizionar. Njegova predvianja su se obistinila mnogo prije nego to je sam ilas predvidio, jer je do samorazaranja komunizma" dolo krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina ili samo etiri decenije poslije Staljinove smrti. Realno je bilo oekivati da takvi procesi znatno due traju. U novije vrijeme moemo se sresti sa tvrdnjama iz kojih nije teko zakljuiti da se ilas okrivljuje za slom komunizma u Evropi. Tome zakljuku doprinosi i tvrdnja kao to je danas nam se lopta vratila u najgorem izdanju". Nije realno pridavati takvu mo bilo kojem pojedincu, pa ni ilasu. Komunizam u Evropi nije niko sruio. Sruio se sam. Uloga disidenata je ogranienog dometa. Otpor rezoluciji IB-a i Staljinu, iz opravdanih razloga, smatra se, poslije pobjede u ratu, najveom pobjedom Jugoslavije. Nesporan je u tome ilasov veliki doprinos, o emu ima vie dokaza.
86

Protivnici Rezolucije Informbiroa i bjesomune kampanje protiv Jugoslavije bili su i ostali u velikoj veini i uzalud su svi pokuaji da se istorija prekraja. To, meutim, ne znai da ne treba priznati poinjene greke u progonu pristalica IB-a, o emu je i ilas izriit u svojim memoarima (vidi prilog). c) Razgranienja izmeu republika Kratko vrijeme nakon zavretka rata, donoenja prvog poslijeratnog ustava Jugoslavije i formiranja est republika postavilo se pitanje njihovog meusobnog razgranienja. Taj problem se ticao, prije svega, granice izmeu republika Srbije i Hrvatske na podruju Vojvodine, Slavonije, Srema i Baranje. Bez obzira na mali znaaj granica izmeu republika u novoj dravi, isticana je potreba da se granice definiu, pored ostaloga i zbog toga to je to vano pitanje u vrenju vlasti od strane republika i lokalnih organa, kao i radi ostvarivanja formalnih prava graana u postupku dravne administracije. Imajui u vidu politiki znaaj razgranienja i mogue negativne posledice, Politbiro CK KPJ formirao je za to pitanje posebnu komisiju, sastavljenu od predstavnika Srbije i Hrvatske, a na njeno elo je odreen lan Politbiroa Milovan ilas. Momilo orgovi u svojoj knjizi ilas - vernik i jeretik (Akvarijus", Beograd, 1989) objasnio je dosta iscrpno odgovore ilasa o ovome pitanju. Dananja Jugoslavija veoma malo lii na onu koju smo mi zamiljali. Pre svega, kod nas su meurepublike granice imale veoma malu, skoro nikakvu ulogu. Vie smo ih uzimali kao jednu administrativnu formu, da bi se zadovoljile, takorei, nacionalne predrasude ili nekakva nasleena nacionalna shvatanja dokle ide granica. Prvi ozbiljni konflikt u tom pogledu izbio je na pitanju

87

razgranienja u Vojvodini, kada je Hebrang postavio tezu da Hrvatska dopire do Zemuna tj. ukljuivi i Zemun. Poelo je negodovanje meu vojvoanskim kadrovima, u prvom redu Sremcima, i Srbi su negodovali... Onda je odreena komisija na ijem sam elu bio ja, da izvri razgranienje, koje postoji

i danas. To je kraj 1945-1946, jesen-zima" - rekao je ilas.53 Na pitanje orgovia kako je napravljeno razgranienje, ilas je odgovorio: Ovo koje imate danas. Dosta je solidno raeno, ili smo od sela do sela, ispitivali gde je veina. Pre toga, Politbiro nam je odredio stav da se drimo etnikog principa. Naili smo na problem Bunjevaca, pa smo uzeli granicu Dunava, onda na problem Baranje, po naim tadanjim saznanjima, mada to sada neki osporavaju, tamo je veina Hrvata... Ali, ne garantujem, zaboravio sam, moda smo uzeli granicu Dunava kao prirodniju... Koliko se seam u Baranji je bila veina Hrvata... Bio je problem Iloka, koji se uvlai kao slepo crevo u vojvoansku teritoriju, a veina su Hrvati. Nismo imali razloga da im to ne damo. Meutim, sada ujem da je ta veina nastala tako to su ustae beale iz Hercegovine, iz Bosne i naseljavale se tamo... To je za naa tadanja gledanja bio na narod, zlikovce smo obino streljali, oni su beali pred nama".54 U interesantnom tivu koje je sainio M. orgovi, osim ovih, postoji i niz drugih kazivanja vanih za istraivae. Sadrani su i odgovori ilasa o nastanku autonomija i oblasti i dr. Ponovio sam njemu znanu priu Marka Vujaia da se zalagao da Crnoj Gori u novoj Jugoslaviji pripadnu teritorije bive Zetske banovine, osim Dubrovnika. Marko je priao: Crna Gora i
53

Momilo orgovi, ilas vernik i jeretik, Akvarijus", Beograd, 1989. godine, strana 136
54

Ibid, strana 115-117

88

Hercegovina su isto. Nama pripadaju teritorije od Foe i do prestonice (Prizren). Ne velim, a i Dubrovnik je na". Marko se posebno zalagao da Metohija pripadne Crnoj Gori, jer su Metohiju jo 1912. godine oslobodili Crnogorci i u njoj je ivjelo dosta Crnogoraca. ilas je rekao da. su na pripadnost Kosova i Metohije uticali razgovori sa Albanijom o saradnji, ukljuujui razgovore o federaciji. ,,A i ta bi Crna Gora danas radila - sa Metohijom? Smatrali smo da nije u duhu socijalizma cepanje jednog naroda na dve drave" - rekao je. Pitao sam ilasa da lije i zato bilo zabranjeno predratnim kolonistima da se vrate na Kosovo i u Metohiju? Odgovorio je: Tano je da je bilo zabranjeno samo jednom broju kolonista, a ne svima. Naime, radilo se u dosta sluajeva o zemlji kaaka koji su se prije Drugog svjetskog rata odmetnuli i napustili imanja koja su tada data kolonistima. Meutim, porodice kaaka su se u ratu vratile na ta imanja i ostale. Njih nije bilo mogue otjerati, a ostali kolonisti su se vratili na Kosovo i Metohiju, jer je njihova zemlja i ranije pripadala dravi. Drugi su dobili imanja u Vojvodini." d) Pregovori sa Njemcima U istoriografiji, a naroito u posljednjoj deceniji, o pregovorima partizana i Njemaca 1943. godine postoje dosta razliita kazivanja i ocjene. Na elu partizanske delegacije bio je Milovan ilas. Moe se rei da njegovo kazivanje i arhiv za istoriju ostaju kljuni svjedoci. 55 U svome djelu Revolucionarni rat ilas je ovome pitanju poklonio dunu panju, kao kljuni svjedok ovih
55

Milovan Dilas, Revolucionarni rat, Knjievne novine, Beograd, 1991. godine

89

dogaaja. Pisanje Dedijera i svih ostalih ne moe da ima toliku teinu kao ilasovo svjedoenje. U prilogu je integralno dato ilasovo svjedoenje o ovome vanom pitanju. Ono ukazuje da nemaju mjesta razna nagaanja i zluradi zakljuci kao to je pokuaj da se sa ovim pregovorima pokrije

i opravda saradnja sa okupatorom etnika i drugih kvislinga okupatora tokom skoro itavog rata. e) Posljednji obraun O stradanju etnika, ustaa, domobrana i drugih pripadnika okupatorskih kvislinga u maju 1945. godine u Sloveniji postoje razliite interpretacije. Mada ilas nije tada bio u Sloveniji, ve u Crnoj Gori, na osnovu informacija kojima je raspolagao i vlastitih

90

ocjena, njegovo kazivanje zasluuje panju (vidi prilog).56 f) ilasov pogled na crnogorsku naciju Nije mali broj Crnogoraca koji osuuje ilasa da je izdao crnogorsku naciju". U vezi s tim M. orgovi je ilasa pitao: Vi se deklariete kao Srbin, a ranije vas je 'bio glas' da ste otac crnogorske nacije?" ilas: Oseam se Srbinom iz Crne Gore. Podvlaim ovo iz Crne Gore radi nekakve lokalne razlike od Srba u Srbiji. Jeste, vladalo je predubeenje da sam ja tvorac crnogorske nacije, ako neko moe da stvori naciju. Poslije rata izbilo je pitanje da li su Crnogorci nacija ili nisu, i to prvo kod naih saveznika. Mi smo u Narodnom frontu imali vrlo ugledne ljude koji su bili pristalice bezuslovnog ujedinjenja sa Srbijom, takozvane 'bjelae', a imali smo i onih koji su bili za federalizam sa Srbijom ili za odvajanje u posebnu celinu - takozvane zelenae. Zelenai su se isto oseali Srbima, ali nisu imali nikakve potrebe da to naglaavaju. Njihovim federalistiko-separatistikim koncepcijama odgovaralo je naglaavanje nacije, to kod 'bjelaa' nije bio sluaj. Veina tog estitog sveta 'bjelaa' i 'zelenaa', u Crnoj Gori se zbliila sa komunistima u toku rata. Neki su postali lanovi Partije. 'Bjelai' nisu bili protiv federalne republike, ali su bili protiv da se

56

Ibid, strana 425

91

naglaava crnogorska nacija. O tome sam kao ministar za Crnu Goru, razgovarao sa Titom i rekao mu: Crnogorci jesu Srbi. - Odgovorio je: 'Dobro, ali sada treba republika'. Ta formula je partijski zadovoljavala sva strujanja koja su postojala u Partiji".57 Na pitanje M. orgovia Zar mislite da Crnogorci nemaju nacionalne osobenosti", ilas je odgovorio: Da su se Crnogorci formirali u naciju besmisleno je sa naune take gledita. Ali je injenica da su Crnogorci imali nekakvu posebnost koja se kasnije, sa vladikama poetkom XVIII veka, razvija u pravu dravu. Dokaz te nekakve posebnosti mentaliteta i jeste to se u politikoj borbi formira drava: sve je to ostalo u crnogorskoj svesti kao istorisko pamenje koje nije iezlo. A etniki se moe govoriti samo o lokalitetu koji imate u svim nacijama. Kao, recimo, u Srbiji,
orgovi Momilo, ilas vernik i jeretik, Akvarijus", Beograd, 1989. godine, strana 123-124
57

92

umadija se razlikuje od Mave, a da ne govorimo o Niu, Leskovcu ili istonoj Srbiji... Ideja srpstva u XVIII veku najjaa je u Crnoj Gori, a u Srbiji u XIX veku. Za vreme rata sam primetio da nae naglaavanje crnogorstva koristi etnikom pokretu, jaalo ga je na liniji nerazbijanja srpstva".58 Ideja o Crnogorcima kao posebnoj naciji prvi put se javila u prvom svjetskom ratu, kao pokuaj da se dubljim - nacionalnim razlozima opravdava odravanje dinastije Petrovia i posebne crnogorske drave. Ponikla u kamarili, teza o Crnogorcima kao posebnoj naciji javlja se i jaa kasnije, poslije ujedinjenja sa Srbijom 1918. godine - izraz negodovanja narodnih, seljakih masa s novim stanjem. Prihvatili su je kasnije i komunisti, radi slabljenja hegemonije Beograda i vezivanja za neugaenu tradiciju crnogorske dravnosti. I oni su, dakako, praktine potrebe i svoje posebne interese pravdali idealnim - u konkretnom sluaju takozvanim naunim dokazima, koji

58

Ibid.

93

su tada izgledali utoliko pouzdaniji to su mogli da se smjeste u kalupe Staljinovih - i ne samo njegovih, teorija o nacijama kao iskljuivom proizvodu kapitalizma, mada se ne moe sporiti da ovaj konano daje etnikim i teritorijalno povezanim grupama dravni nacionalni oblik. Prihvativi tezu da je nacija proizvod kapitalizma, kao da nije samoj sebi niim prethodila, nije bilo teko od Crnogoraca napraviti naciju, budui se kapitalizam kod njih razvijao i kasnije i sporije nego u Srbiji, a negodovanje zbog centralizma i hegemonizma i jo gorih zala dobijalo crnogorski oblik - drukije nije ni moglo biti s obzirom na razlike u mentalitetu, u socijalnoj strukturi i dravnoj tradiciji. Ba sam ja, ponajprije pozvan svojim poloajem u oblasti ideja i vlasti, izvrio neodriva teoretska obrazlaganja crnogorske nacije. Ali ni tada nijesam mislio da Crnogorci nijesu

94

Srbi - varijetet srpske narodnosti, kao to i danas mislim da je jo opravdana njihova administrativna posebnost.59

8. O promjeni sjedita Vrhovnog taba NOV i POJ


U opirnom kazivanju Vicko Krstulovi opisuje kako se Vrhovni tab NOV i POJ po dolasku na Vis kolebao da tu ostane, prije svega zbog bezbjednosti, i kako je bilo rijei da pree u Crnu Goru, u Berane, gdje je ve funkcionisala avionska veza sa Barijem u Italiji. Za to se, kako kae Vicko Krstulovi, posebno zalagao Ivan Milutinovi. Ali, naena je pogodna peina za smjetaj na Visu i V je tu ostao. Na moje pitanje ta o tome zna, ilas kae: Znam samo toliko da smo se mi u Vrhovnom tabu, naroito pri kraju, nesigurno osjeali zbog prisustva Engleza na Visu. Znate kakav je osjeaj kad se naete u takvoj situaciji da vam neko prua pomo, a ne znate kakva mu je zadnja namjera. Po raspoloenju nekih njihovih predstavnika osjeali smo se ugroenim, a u svakom sluaju da nas mogu ucjenjivati. To je bio razlog da se to prije poveemo sa Rusima. Rankovi i ja smo zbog toga nagovorili Tita da se skloni. Ba tada je bio i pozvan u Rusiju, pa smo organizovali njegov odlazak tajno, bez znanja Engleza".

9. Promjene imena gradovima


U javnosti je bilo razliitih komentara o tome kako je dolo do promjene imena gradovima. - Koji su razlozi bili da se promijene imena Podgorici i Beranama u Titograd odnosno Ivangrad, pitao sam ilasa.
Milovan ilas, Njego pjesnik, vladar, vladika, Zodne" i autor, 1988. godine, strana 522-524.
59

95

Ja sam bio protiv promjene imena gradovima" kae ilas. On dalje navodi: Htjeli su da nazovu neki grad i mojim imenom, ali sam ja to uspio da osujetim. Jedino sam - na insistiranje PK Crne Gore - predloio da se. Podgorica nazove Titogradom. Davanje imena Ivana Milutinovia Beranama je izvreno po odluci Pokrajinskog komiteta. To je bilo potpuno neprirodno, ali ja u to nijesam htio da se mijeam". Boro Krivokapi,60 novinar, navodi rijei knjievnika Miodraga Bulatovia da su neki ljudi, ne sluajno, da bi na taj nain izrazili predanost imenu Tito, izgovarali Titov grad a ne Titograd. Grad se ne dobija na poklon. - Sva srea da se Cetinje nije nalo na udaru" - rekao je Bulatovi.

10. Izgradnja objekata u Crnoj Gori od strane jugoslovenske armije


Mada su se Crnogorci dosta vremena nalazili na elu inenjerije i na drugim mjestima u JNA na kojima se odluivalo o angaovanju JNA u izgradnji pojedinih objekata, u Crnoj Gori, za razliku od drugih djelova zemlje, od znaajnijih objekata koje je izgradila JNA samo je put Mojkovac - urevia Tara. Tek tokom sedamdesetih godina uinjeno je neto vie. I put Mojkovac urevia Tara vojska nije izgradila iz svojih sredstava, ve je gradnju naplatila sa vie od 200.000 m3 etinarske i borove ume. Za takav aranman pominju se imena pojedinaca iz Crne Gore. taje u tome istina, pitao sam. ilas kae: J a o t o m e n e z n a m . M i s l i m d a j e p u t izgraen iz stratekih razloga i potrebe eksploa60

Boro Krivokapi, Preobraenska krv Miodrag Bulatovi, Politika", posebno izdanje, Beograd, septembar 1994. godine, strana 28-31.

96

tacije borove ume iz kanjona Tare". Njemu nije bilo poznato da je JNA umom iz ekulara i Ljubinje naplatila gradnju puta.

11. Zbornik o Milovanu ilasu


Tokom razgovora sa ilasom odluio sam se da pokrenemo inicijativu za izradu zbornika o ilasu. Zbornik je nedavno objavljen u izdanju Kulture" Beograd.61 Sadri trideset priloga o linosti i djelu Milovana ilasa. Ureivaki odbor zbornika obratio se irem broju ljudi od kojih se odazvalo dvadeset i pet, koji su napisali priloge. Njihov sastav je veoma razliit po zanimanju, starosti, porijeklu i politikim opredjeljenjima, a meu njima su domai i strani autori, politiari, diplomate, ilasovi saborci, istoriari, knjievnici i knjievni kritiari, novinari,
61

Ureivaki odbor: Zbornik Milovana ilasa, Kultura", Beograd, 1995. godine

97

politiki progonjeni pojedinci i dr. Na taj nain Ureivaki odbor je ostvario cilj da zbornik, kao svojevrsna javna tribina, omogui prvi put veem broju ljudi, kvalifikovanih da vrednuju ilasovo djelo, da se javno oglase, iskau i suele svoje poglede sa drugima. Bez obzira na razlike iskazane u prilozima, zbornik pokazuje da, kako vrijeme odmie, one postaju sve manje. Uz to, moe se rei da zbornik doprinosi da se podvue crta ispod halabuke, dezinformacija i zvanino osmiljene i godinama sprovoene kampanje iji je bio cilj da se graanima Jugoslavije i ire uskrati pravo da se upoznaju sa ilasovim pogledima i objektivno vrednuju njegovo djelo. Zbornik e nesumnjivo biti jo jedan podsticaj i prilog istraivaima, prije svega naunicima, da trasiraju put kojim e se izrei pravi sudovi o ilasu kao linosti i njegovom djelu. Prilozi u zborniku po karakteru i sadraju nijesu podlegli euforiji i jednostranostima, ve su, prema izreenoj kritici, ostali na nivou objektivnog vrednovanja injenica na kojima se zasnivaju izreene ocjene i zakljuci. To, svakako, nije sveobuhvatna analiza linosti i djela ilasa, a jo manje konaan sud. Bez obzira na to da su autori priloga birali teme o kojima piu, izostala je polemika sa izreenim sumnjama o navodnoj ulozi i krivicama" Milovana ilasa, koje se vezuju za njega u ratu i poslije rata, kao to su tzv. lijeve greke, progoni i kanjavanje ljudi. To je preputeno istoriarima. Zbornik se, najveim dijelom, bavi pogledima i djelom u literaturi i misionarskoj ulozi Milovana ilasa kao vizionara i teoretiara. Uostalom, tako je postupano i u naoj daljoj prolosti. Mjesto i uloga najveih umova kroz nau istoriju nijesu mjereni po broju krivica za koje su optuivani ve po njihovoj ukupnoj ulozi i doprinosu u ostvarivanju tenji i stremljenja naroda kojemu su pripadali. Bez sumnje, takvu sudbinu e dijeliti i ilas.

98

Neko je rekao da umjetnici due traju od politiara". Njego je bio umjetnik i dravnik (politiar). I ilas je bio jedno i drugo umjetnik i politiar. Najzad, nemjerljiva je vrijednost batine koju nam je ilas ostavio. Isto tako, mali broj je takvih izdanaka iz naega naroda kao to je ilas, ije je ime upisano u registar biblioteka irom svijeta u kojima se uvaju primjerci djela najveih svjetskih mislilaca.

12. Sabrana djela Milovana ilasa


Kulturna batina nae zemlje postaje bogatija izdavanjem sabranih djela njenih najpoznatijih autora pisane rijei. ilas je jedan od najproduktivnijih pisaca i teoretiara iz nae zemlje svih vremena. To pokazuju osnove njegove bibliografije, koja jo uvijek nije u cjelini sazdana. Za itaoce, naroito za istraivae i mlae generacije, izdavanje sabranih djela Milovana ilasa bio bi najbolji put da se svestrano osvijetle, shvate i upoznaju njegova linost i djelo. Uz to, treba istai da bi to bio najbolji put da se itaoci domognu ilasovih djela koja se ve vie godina ne nalaze u knjiarama i koja se teko nalaze i u bibliotekama.

13. Rehabilitacija ilasa


Proteklo vrijeme i sve to se zbilo od poetka progona ilasa, 1954. godine, do danas osnailo je njegove analize i predvianja u kojem pravcu e se kretati drutveni procesi u zemljama u kojima su komunisti bili na vlasti i koji su osnovni uzroci uticali na takva kretanja. U svijetlu nastalih promjena potvrena je besmislenost i neopravdanost progona ilasa, kojemu je bio izloen vie od tri decenije. Istovremeno, ne kao izraz oprotaja, ve kao duno priznanje, postavilo se pitanje pune rehabilitacije Milovana ilasa. Ali,
99

nasuprot novim saznanjima i argumentima u prilog afirmaciji ilasove linosti i njegovog djela, i dalje postoje ostaci birokratskih naslaga i retrogradnih ideja i pokreta, ukljuujui nacionaliste, koji se protive ilasovoj rehabilitaciji. Njihovo glavno uporite su konstrukcije kojima se ilasu podmeu krivice" za koje, uostalom, njemu i nije sueno i zbog kojih nije progonjen.

100

Rehabilitacija ilasa vie i nije pitanje koje se tie njega ili samo njega ve onih koji su duni da o tome odluuju. To je, prije svega, moralni in. O tome pitanju ta misle neki umjetnici i sam Dilas navodimo nekoliko izjava. Iskoristili smo u tu svrhu dio izjava koje su sadrane u knjizi Gorana Lazovia ilas o sebi, drugi o ilasu. 62 Oskar Danon: ,,I rehabilitacija o kojoj se govori za njega (ilasa) ne bi imala znaaja. To bi znailo da bi sada trebalo kamenovati sve one ljude, koji su uinili to da se on danas mora rehabilitovati. U pitanju su bili lini obrauni". Mihailo Lali: ,,A ko da ga rehabilituje, ko?...I grudvica smeha! Od gorine da se sledi..." Gojko ogo: Mnogi njegovi stavovi ve su rehabilitovani. to se tie ordenja i inova koji su mu oduzeti - oni mu ne trebaju. I da mu se vrate, da sam na njegovom mestu, ne bih to prihvatio". Matija Bekovi: ,,I sad je pitanje da li mi treba ilasu da oprostimo to je nevin bio na robiji: To su besmislice. Njega treba vratiti tamo gde on i pripada: kulturi, srpskom jeziku. On je veoma znaajan, jedan od najznaajnijih pisaca. Zanimljivo je da je on, to bi se reklo, na najpoznatiji strani pisac... ilas e ui u lektiru nekog aka, koji je najvaniji, koga se mi i ne seamo, jer ga ne poznajemo, koji negde u nekome selu, na nekom puteljku moda pred nekim, ita tu knjigu, odakle e mu kanuti moda neka re, iz koje e se isplesti cela legenda. To je vanije od svih obaveznih knjiga koje se u zvanju lektire provlae i koje, bar za sada, niemu ne pomau". Evo ta o svojoj rehabilitaciji kae ilas.

Goran Lazovi: ilas o sebi, drugi o ilasu, Izdava: Sinia Lazare-vi, Dragan Grnji, Zlatko Perii, Beograd, 1989. godine, strana 107, 108

62

101

Rehabilitacija treba da znai ponovno uspostavljanje statusa punopravnog graanina osuenoj osobi s posledicom da joj prijanja osuivanost u kasnijem redovnom ivotu ni u emu pravno ne smeta. To je to se pravne stvari rehabilitacije tie. Postoje i drugi vidovi rehabilitacije, osim pravnog. Spomenuo bih rehabilitaciju u Sovjetskom Savezu, koja u sebi ima neega besmislenog, skoro bih kazao grotesknog. ta znai rehabilitovati oveka koji je pogubljen pre 40-50 godina? To je ista besmislica. ak ih vraaju i u partiju. To je, po mom miljenju, ostatak onih polumistinih kultova u odnosu na partiju kao prema neemu bezmalo bezgrenom i svetom, kao neemu to treba da donese neku veu sreu, da smesti te nevino pogubljene nesretnike negde na neko vie nebo od onoga na kome su, ako je od njih uopte ita ostalo. U nas su takve rehabilitacije rijetke. Poznat mi je sluaj rehabilitacije osuenih u dahauskim procesima u Ljubljani 19481950. godine. Moj problem eventualne rehabilitacije posmatram iz tri aspekta: pravnog, moralnog i politikog. Po mom miljenju pravna rehabilitacija trebalo bi da obuhvati reviziju ili, bolje reeno, ponitavanje presuda nada mnom kao pravno neosnovanih. Sa pravne take gledita nisam ni u jednom sluaju hapenja i sudske odluke bio kriv. Posebno istiem da je knjiga 'Susreti sa Staljinom' bila pozitivna za Jugoslaviju onda kada je napisana, ali nije odgovarala trenutnoj

102

politici Jugoslavije u odnosu na Sovjetski Savez. Dakle, pravno jo nisam rehabilitovan i tu nemam veih iluzija, ali u onom moralnom smislu, mada nije dovedeno do kraja, ve je tu. Rehabilitacija mene kao pisca je u toku, samim tim to mi je dozvoljeno i omogueno da objavljujem svoja literarna dela. Ako se pod mojom politikom rehabilitacijom podrazumeva moj aktivni povratak u politiku, ja takvu rehabilitaciju nemam nameru da traim".63 O oduzimanju odlikovanja ilas je rekao: Mislim da treba luiti ratne zasluge... Ovde je re o isto moralnom aspektu" (isto). Prije etiri godine Svetozar Vukmanovi Tempo i grupa istaknutih crnogorskih generala obratila se tadanjem predsjedniku SR Jugoslavije, Dobrici osiu, sa predlogom da se ilasu vrate oduzeti in i odlikovanja. osi nije iskoristio pravo da predlog prihvati, ve je ustuknuo pred protivljenjem Slobodana Vujaia,64 koji je nastupio u ime Komisije za pomilovanje Predsjednitva Crne Gore. Vujai je istakao da se ne moe prihvatiti predlog samo za ilasa. On se zalagao da se predlog rjeava zajedno sa brojnim sluajevima rehabilitacije informbirovaca i naveo je da je ilas pripadao etvorci" odgovornoj za stradanje informbirovaca. On se i po tome identifikovao sa stavom Udruenja Goli otok", koje je ustalo protiv predloga. Sarkastino zvui Vujaievo kazivanje: Isto tako, rekao sam da pomenutom ilasu zaista nije bilo lako da izdri dugogodinju robiju, naprotiv, ali ipak, bar kako on svjedoi imao je tamo kakve-takve uslove da napie brojne stranice proze, publicistike i drugo i nije bio fiziki maltretiran". Da nije tako
63

Drago Stankovi, Anatomija procesa Milovanu ilasu, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1989. godine, strana 329.
Slobodan Vujai, Nije bilo pritiska, reagovanje. Pobjeda", februara 1997. godine

64

103

kako Vujai govori dovoljno je istai samo neke injenice. ilas je izdrao devet godina robije, od ega 22 mjeseca u eliji, i skoro svih devet zima bez grijanja. Zabranjeno mu je bilo da pie. On je to inio kriom. Na papiru za klozet preveo je Miltonov Izgubljeni raj i napisao roman Izgubljene bitke. Bio je u izolaciji skoro trideset i pet godina. Samo se moe nasluivati ta je Vujai time elio da kae! Naravno, problem rehabilitacije nije jednostavan. On se odbijanjem predloga kao to je predlog za rehabilitaciju ilasa ne moe rijeiti, i najmanje na nain i uz takvo obrazloenje kako je to u ovome sluaju uinjeno. Odlaganje i preutkivanje je najgora solucija, a jo je gore mirenje sa parolom kao to je neka komiji crkne krava". Inostranstvo nije imalo potrebe da rehabilituje ilasa, jer ga nikada nije osuivalo. Naprotiv, inostranstvo je visoko ocijenilo ilasovo djelo. U istoriji naega naroda to nije jedini sluaj da su nai istaknuti stvaraoci u inostranstvu dobijali najvea priznanja, a u zemlji proganjani. Tako je bilo sa Vukom Karadiem i drugima. Trebalo je da proe vrijeme da oni i na domaoj sceni dobiju mjesto koje im pripada.

104

105

IV PRILOZI
1. GOLI OTOK I INFORMBIROVCI Milovan ilas: Vlast i pobuna" (Knjievne novine, Beograd, 1991. godine, br. 194-203)

Organizovanje logora na Golom otoku za ,,informbirovce", kominformovce", kako su u Jugoslaviji nazvane pristae Sovjetskog Saveza i prosovjetskih kompartija - tada su to bile sve partije bez izuzetka! - zapoeto je bez ikakve zakonske osnove: najpre je poelo hapenje i slanje informbirovaca" u logor, pa je tek potom donet zakon" o prinudnom drutvenokorisnom radu" - kako je edno" oznaen i ozvanien logor. tavie, ni najui partijski forum - Politbiro, ni ue telo ovog foruma - Sekretarijat (Tito, Kardelj, Rankovi, ilas) nisu doneli odluku o logoru. Odluku je doneo Tito i proveo je u ivot preko Rankovia, odnosno Rankoviu podreenog aparata dravne bezbednosti. Tito je i u tome - kao i u mnogo emu, ako nije bio siguran u jednodunost - zaskoio forum i svrio stvar" s nadlenim drugom - u ovakvim pitanjima skoro iskljuivo s Rankoviem. Iz toga ne treba zakljuiti da bi on naiao u Politbirou ili CK na protivljenje. N e , o n s e j e d n o s t a v n o p r i b o j a v a o d a bi takvog protivljenja moglo biti, pa da bi to moglo

106

stvoriti - s obzirom na legitimitet tek izabranog CK i Politbiroa dodatne tekoe. Jer ako bi se neko ipak pobunio protiv te odluke izvan i mimo foruma, s njim se lake bilo obraunati, s obzirom na to da nije istupio na forumu kao njegov punopravni lan. On je, jednostavno, kalkulisao ovako: Ako i ima neko da se ne slae taj e morati da se priuti, a u svakom sluaju nee moi da istupi na forumu i time unosi veu zabunu i stie legalnost. Sem toga, samostalno", vankolektivno odluivanje je odgovaralo Titovom samovoljnom mentalitetu i njegovim autokratskim koncepcijama vlasti. Ja sam - iako sam bio jedan od etvorice sekretara CK - za odluku o logoru doznao u Crnoj Gori, krajem leta 1948. godine: obavestio me Andro Mugoa, lan crnogorskog partijskog vostva. Naredba je dola preko unutranjih poslova - da se odmah pone s hapenjem i skupljanjem onih koji su se izjasnili za Informbiro, radi njihovog upuivanja u logor. Ba u logor: seam se da me je saoptenje u prvi mah iznenadilo, kako zbog toga to nisam bio obaveten o njemu, iako sam pre par dana bio u Beogradu, tako i kao vrsta kanjavanja, omraena i ozloglaena... Razmiljajui o tome - tada, pa i danas uviao sam da su se morale preduzeti radikalne, otrije mere protiv prosovjetski pristalica: oni su se ne samo umnoili, nego su razvijali ilegalnu delatnost i javljali se gde ih niko nije oekivao. Tolerisanje prosovjetskih komunista i simpatizera - u jednopartijskom, totalitarnom sistemu kakav je preteno bio na izazvalo bi nestabilnost i nesigurnost. Jer to nije bio ni u emu demokratski sistem, gde bi se suprotnosti izbalansirale i ublaile: sloboda kominformovaca" u sveoptoj neslobodi, ne bi mogla biti shvaena drukije nego kao poputanje, kao kapitulacija pred Sovjetskim Savezom i legalizovanje prosovjetske opozicije kao jedine. A povrh svega, agre-

107

sivnost sovjetske i prosovjetske propagande naveivala je i mogunost intervencije i podrke zdravim snagama". U takvim okolnostima bi neodlunost i mlakost bez sumnje urodile poraznim posledicama - za nosioce politike, pa time i za politiku samostalnog razvitka, odnosno dravne i partijske nezavisnosti od Sovjetskog Saveza. Ukratko: u datoj strukturi, s datim okolnostima, staljiniste", kominformovce", morali smo onemoguiti nekom radikalnom merom - u prvi mah moda i logorom, ako smo hteli da izbegnemo zabunu i slabljenje i onemoguimo povezivanje eventualne spoljne intervencije s unutarnjom, unutarpartijskom opozicijom. No nain postupanja s pohapenim, s ulogorenim i njihovim porodicama - to je ve neto drugo! Tako postupati nismo morali - takvo postupanje je poticalo iz nae ideoloke iskljuivosti, iz naih vlastitih lenjinistikih i staljinistikih struktura, a delom i iz naih nacionalnih, balkanskih odmazda... No da prepustimo analize, odnosno zakljuivanja, istoriarima i filozofima! Vratimo se samoj prii, koja - kako je ja danas vidim - nije samo poraz i sramota za jugoslovenski komunizam, nego i za epohu i ljudsku vrstu kao takvu. Jer ako bi se taj jugoslovenski, kao i onaj sovjetski, Gulag" objanjavao jedino neljudskom", antiljudskom" prirodom komunizma, zapalo bi se u uproena, takoe ideoloka prosuivanja. A radi se, rekao bih, ba o tome da je i tu ideologija samo motivacijski izraz, idealno opravdanje ljudske besomunosti, ljudske tenje za gospodarenjem i potinjavanjem. Jer logori, jer slamanje ljudi, nisu ni izum ni specijalnost komunista, iako su ih oni razvili" i usavrili". Takvi kakvi smo bili, s idealom kakvim smo se zanosili i s apsolutnom vlau kakvom smo raspolagali - mi, iz vrha, nismo ni umeli ni mcgli drukije da postupimo nego da strpamo protivnike

108

u logor. Ali da se o postupanju s logoraima diskutovalo

da diskusija nije bila onemoguena unapred Titovom svemonom samovoljom - javile bi se razlike, izbili na povrinu i drukiji, razboritiji i humaniji postupci... Jer bilo nas je koji smo bili svesni ne samo neizbenosti", nego i uasnosti zasnivanja logora. Seam se da sam - po povratku iz Crne Gore, posle saznanja o logoru - primetio Rankoviu, vozei se s njim oko Dedinjske, odnosno Topiderske zvezde: Mi sada postupamo sa Staljinovim pristalicama kao to je on postupao sa svojim protivnicima! - a da mi je on na to, oito uasnut, uzvratio: Molim te ne govori sada o tome... Postupano je loe i s porodicama: izbacivanje s posla, javna raskrinkavanja", isterivanje iz partije, pritisak na supruge preesto uspeo pritisak - da se razvedu od mueva izdajnika". Mesto za logor Goli otok, naspram Senja u severnom Jadranu, vrh dravne bezbednosti je izabrao smiljeno, posle ispitivanja na licu mesta i iz nekoliko predloga. Goli otok je imao najvie prednosti - podesan za obezbedenje, sibirski" usamljen i nenaseljen: uo sam da su ga odabrali efovi bezbednosti Hrvatske. Bio je taj otok udaljen, nedokuiv eventualnoj sovjetskoj intervenciji. Pozitivne straneprevagnule su nad negativnim - nad bezvodnou i ogoljenou, nad jarom i burama. Jer svrha logora i nije bila letovanje" nego rad" i prevaspitanje". Istina, ovo prvo rad, razumni rad - bilo je teko ostvariti na Golom otoku, iako su se vrhovi dravne bezbednosti patili da i to postignu - da logorai ne samo odrade trokove nego i korisno doprinesu". A budui da je Otok goli kamen - kamen je najpre i privukao slubenike dravne bezbednosti. Mislilo se da u to m ka men u ima i k valitetn og mer mera, pa je, kao ispit iva, na Goli oto k vo en i skulptor Antun Au gustini: nekaka v mer mer je i naen , ali - na A ugustin i evu alost - nepo desan za sk ulpture ,

109

jer maho m razdro bljen, tako da se mogao up otrebiti

jedino za pepeljare i sline sitne izraevine... A kao na zanimljiv, bezmalo mistini detalj, visoki slubenici dravne bezbedriosti su ukazivali - u neslubenim, intimnim razgovorima - da se najvii vrh na kopnu prema Golom otoku zove Markovo brdo: Marko je pseudonim, tako rei drugo ime Aleksandra Leke Rankovia... U poetku su u logor upueni oni koji su se manje-vie otvoreno izjasnili za Informbiro i Sovjetski Savez: lica koja su sovjetske slube zavrbovale - bilo meu emigrantima u Sovjetskom Savezu, bilo u zemlji - mahom su suena pa potom slana u logor. Za Informbiro, odnosno za Staljina i Sovjetski Savez, opredeljivali su se iz raznoraznih pobuda. Niko ne moe tano rei koliki je procenat ovog ili onog opredeljenja u ukupnom broju informbirovaca", iz jednostavnog razloga to je takva statistika neizvodljiva, jer su neodredive, nemerljive ljudske tenje. Bez sumnje je meu informbirovcima bio znatan broj idealista, odnosno dogmatika koji nisu mogli, ni eleli, da se odreknu internacionalizma, internacionalnog komunizma i njegove glavne tvrave" - Sovjetskog Saveza. Takvo odricanje je bilo skopano s ve formiranom sveu, s ustaljenim, nepovredivim i proverenim uenjima: ako bi neko, takav, i mogao priznati da Staljin i kompartije u poneem gree prema Jugoslaviji, to nije bilo dovoljno da opravda raskid s majkom" i maticom" pokreta. Jer greaka i greenja je oduvek bilo u komunizmu, ali komunisti su ih uvek uviali i ispravljali - ispravnost, naunost" ideologije i vernost konanom cilju im je osiguravala, i osigurava i ubudue, da greke ispravljaju, da nau pravi put... Takvih idealista dogmatika je - po mom sudu bilo manjina. A meu njima je bilo podosta starih komunista" predratnih i ratnih lanova partije: ja drim da je takvih idealista dogmatika bilo i meu onima koji su bili u sovjetskoj

110

obavetajnoj slubi, iako se smatralo i smatra - meu jugoslovenskim zvaninicima - da su to prodane due", koje ne zasluuju ni razumevanje ni saaljenje... Pa i u jugoslovenskom vrhu su idealizam i dogmatizam bili snani, kod nekog manje, kod nekog vie: kako bi neko mogao da zagazi u takav sukob i takvo obraunavanje, ako ne bi bio uveren da brani istinu i pravinost, odnosno istinski socijalizam?... Ja drim da su najveu grupu medu informbirovcima inili idealisti-internacionalisti. Ali je bilo podosta i nezadovoljnika nezadovoljnika karijerom, priznanjima, tretmanom: takvih je bilo i starih" i mladih" - svakako mladih" vie, jer su mladi, ratni i poratni, i inae bili u veini: s krajem rata, s izgledima na pobedu, a pogotovu posle rata, svakojaki karijeristi su nagrnuli u vlast i partiju, pa je takvima i sukob Sovjetskog Saveza s Jugoslavijom pruao, u poetku, verovatne i lake izglede... Ali pogreno i naivno se misli da meu revolucionerima nema surevnjivosti, i to surevnjivosti najmranijih, najeih i najnasilnijih. Surevnjivosti rastu, prevlauju, s izgledima pobede i udela u vlasti - surevnjivost je samo na izgled suprotna, nespojiva sa rtvovanjem i solidarnosu. Jer malo ko, ako je revolucioner, priznaje drugom da je vei revolucioner: to bi znailo priznati i da si neodaniji, neuvereniji, neplemenitiji. A injenica da se revolucionarnost i revolucija tretiraju meu revolucionerima kao najvie vrednosti, nekog smetenjaka i maloumnika, a inae odlinog borca, revolucionera, lako navodi i zavodi da neodmereno, bezumno procenjuje svoje zasluge i svoja prava... Bilo je meu informbirovcima" i podlaca i beskimenjaka, koji su se naprosto prevarili u raunu - takvi su najee u logoru postajali dounici i muitelji svojih sapatnika.

111

Ali bez obzira na politike ili moralne kvalifikacije, bez sumnje je najvei broj onih koji ne bi ni dospeli u logor a je bilo iole nedogmatskog i zakonskog, razboritog postupanja. Hapenja i slanja u logor u vrena - zbog neprijavljivanja intimnih kominformovskih" razgovora ili itanja letaka i sluanja radio-vesti: stradali su, naknadno, oni koji su u vreme Rezolucije Informbiroa rekli - da je trebalo ii u Bukuret na zasedanje Informbiroa, na kome je osuena jugoslovenska partija. To prestrogo, neodmereno i neobzirno postupanje je posledica stava - da treba kominformizam iupati iz korena". Taj, takav stav nije odredio nikakav forum - odredio ga je Tito, koji je bio najvii, ako ne i jedini forum, naroito u takvim pitanjima. Tito je iz sovjetskog, staljinistikog iskustva, a takoe i iz vlastitih tenji i ambicija, znao da i njega i dravu moe, posle revolucije, jedino ugroziti unutarpartijska komunistika opozicija. Tito je tada, u jesen 1948. godine, praskao, i to ne jedared ili sluajno; U haps, u logor! Nego ta, kad hoe da slue drugima protiv svoje partije!... Zatvorenici su, u to vreme, bili izloeni ne samo nebrizi, nego preesto i proizvoljnostima slubenika. Istraga nije bila vremenski ograniena - deavalo se da zatvorenici provedu i vie od dve godine a da istraga nad njima ne bude okonana. Nova, revolucionarna vlast unela je u zatvore ne samo nasleena nego i svoja iskustva iz muenja i stradanja revolucionera po kraljevskim i ratnim tamnicama. A na Golom otoku nisu vaile uredbe" iz ostalih zatvora, niti ponaanje prema redovnim" zatvorenicima: prema novom, unutarkomunistikom neprijatelju nametnuli su se i novi, savreniji" metodi. Postavljenje zadatak" i princip" da zatvorenike na Golom otoku treba prevaspitati"; Tito se, u tom

112

smislu, i javno hvalio...

U 1949. godini, naroito posle procesa Rajku u Budimpeti, i nama, u vrhu, najzad je nesporno postalo jasno da su pod lanim izgovorima izvrena istrebljivanja antistaljinistikih partijskih opozicija u Sovjetskom Savezu, pa i jugoslovenske emigracije u Sovjetskom Savezu: takvu, rajkovsku" sudbinu je Staljin i nama, oito, bio namenio. Tito je, u vezi s tim, u to vreme primetio: Trebalo je opozicionare udariti po glavi, ali nije trebalo uzimati glave... Ta titovska nijansa - po glavi a ne glave", bez sumnje je razlog to nije bilo mnogo ubijenih kominformovaca". Ali ona ini i osnovu nevienih i neuvenih prinuda, pritisaka i muenja na Golom otoku. Prevaspitavanje", udaranje po glavi" tamo je preneto na same logorae - na revidirce", odnosno saradnike slube bezbednosti. Organi bezbednosti su nastojali da se to manje neposredno meaju - da to vie prevaspitavanja" prepuste samoupravi" - ba tako su se i zvali organi nadzora i uprave sainjeni od samih logoraa revidiraca", tj. onih koji su revidirali" svoj raniji kominformovski" stav. Takvi revidirci" bili su ne samo bezobzirni da bi se umilili i to pre izvukli, nego su bili i inventivni u naterivanju sapatnika da revidiraju" stav: mrnja i podlost prevernika prema dojueranjem istoverniku nemaju ni mere ni granice. Osude na logor - na Goli otok, izricali su organi bezbednosti. Prema zakonu te osude nisu mogle biti vee od dve godine, ali su mogle biti neogranieno ponavljane: nisu retki logorai koji su odleali po desetak godina. Ve prilikom dolaska zatvorenika je doekivalo iznenadno, smiljeno muenje: bio je gurnut, baen na dno broda, a pri izlasku na Otok je prolazio kroz ibe - kroz dvored" logoraa, koji su se, meusobno se nadgledajui, takmiili u udaranju: ako su izbijene oi bile retkost - polomljeni zubi i rebra nisu...

113

A bilo je i nepopravljivih - kao Blao Raievi, koji

su podlegli linovanju, planiranom i neplaniranom". Logorai nisu imali poseta porodice. Nisu primali, bar ne u prvo vreme, ni pisma ni pakete: porodice, dok se nije raulo, nisu ni znale gde su, pa su pisma adresirale na broj - kao vojnicima. Rad logoraa nije bio samo teak, prinudan, nego esto i besmislen: jedna od kazni je bila prenoenje tekog kamenja. Radilo se po svakom vremenu, a u najmunijem seanju logoraa ostao je - kako sam ja shvatio - rad na egi, na kamenitom tlu. U dravnoj bezbednosti su se zanosili da od Golog otoka naprave proizvodno preduzee vrhovi Udbe su se u tom periodu i inae petljali oko ekonomije i osnivali izvozna preduzea... Ali od te proizvodnje" nije ispalo nita do patnje i sumanutosti... Logorai su prilikom oslobaanja primali obavezu da ne priaju o stanju u logoru i o metodima prevaspitavanja: ta obaveza se i bez obavezivanja po sebi podrazumevala. Ali se postupno, pogotovu posle pada Rankovia 1966. godine, rairila istina o logoru... Posle osude nada mnom u Centralnom komitetu, januara 1954. godine, uo sam podosta pria o Golom otoku. Kao najstranije, najee isticane, bile su one o poniavanju: neuviavne", nerevidirce" naterivali su da nose natpise izdajnik" i sl., proputani su kroz ibe, zamakane su im glave - u none sudove, mokrili im u usta... Klasni neprijatelj", ma koliko surov, nije to inio komunistima - nije u takvom emu video ni svrhe... Istinu o Golom otoku u svoj njenoj uasnoj konkretnosti, niko u vrhu nije znao - ak ni sam Rankovi. Ali niko iz vrha ne bi mogao da se opravda - svako je tu istinu nasluivao. Jer postupanje s porodicama je svima bilo znano. A iz logora su ubrzo poela da stiu javna kajanja i presaldumljivanja... Ja sam bio protivu objavljivanja tih izjava, smatrajui da nam takva pomo nije potrebna da

114

takve izjave bacaju runo svetio na nas same kao njihove iznuivae: istina, moj otpor je bio preslab, i nedovoljno argumentovan; Kardelj, mada blii meni, bio je bezmalo indiferentan u tom pitanju, a Rankovi je insistirao, svakako oslanjajui se na Tita, da se takve izjave objavljuju jer demoraliu informbirovce" - pa su i objavljivane... Prvo nepobitno i alarmantno upozorenje o stanju na Golom otoku dolo je od knjievnika Dobrice osia. osi je u leto 1953. godine - delom iz svoje i unutarnje uznemirenosti, a delom iz literarnih pobuda - uz moju pomo dobio dozvolu da obie logor. U septembru se naao sa mnom u Nikoj Banji i saoptio mi da je stanje u logoru nezamislivo strano, jer da je Udba izmislila metode pritiska i muenja neviene u istoriji. im sam se vratio u Beograd upozorio sam na to Rankovia. Dobrica je pozvan u CK i pred Rankoviem i Kardeljom izneo manje-vie ono to je meni ispriao u Nikoj Banji. Kardelj je bio ogoren: Znao sam - rekao je - da e nam se tamo dogoditi neka takva pizdarija! -Kardelj nije psovao ali deavalo se da mu se u ljutnji omakne jaa re". A Rankovi je naredio istragu, izvrio neka smenjivanja i znatno poboljao stanje. Ali logor je ostao. I trajao potom godinama. Sve dok ga zblienje s Hruovom, krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina, nije uinilo nezgodnim" za reim u Beogradu. A sam zakon o logoru - koliko mi je poznato - nije ni do danas ukinut: Tito je - u govoru u Novom Sadu, povodom hapenja uesnika kominformovskog Barskog kongresa" - i zapretio obnavljanjem logora: mi imamo mesto za njih"... Opredeljenje za Informbiro, odnosno za Sovjetski Savez, bilo je razliito od republike do republike, tanije reeno od narodnosti do narodnosti. Meu Crnogorcima, premda ine najmanju republiku i najmanju grupu, bilo je i apsolutno, a ne samo

115

relativno, - najvie pristaa Informbiroa, odnosno Sovjetskog Saveza. Zatim dolaze Srbi - i to u veem broju Srbi iz tzv. preanskih krajeva (Hrvatske i Bosne) nego iz Srbije. A ako se i Crnogorci pridodaju Srbima - jer i jesu deo srpskog naroda, onda broj Srba informbirovaca neuporedivo premauje sve ostale. Jer mada ni Makedonci nisu bili isti" od informbirovtine, a kod Hrvata informbirovaca" bifo uglavnom u ustanikim, dalmatinskim krajevima - Slovenija je informbirovaca" imala u toliko malom broju da nisu ni primeeni, a nekmoli da su predstavljali neki problem... Takav raspored pobuuje na razmiljanja, mnogoznana. Svakako je upadljivo - da je sukob sa Sovjetskim Savezom razotkrio da u opredeljivanju za Sovjetski Savez ideologija ne samo to nije jedini, nego nije ni glavni faktor, a da su primarna naslea, kulturna i istorijska, kao i socijalne i mentalne sklonosti... Ja sam po povratku iz Amerike - sa zasedanja OUN 1949. godine - na sastanku kod Tita predloio ukidanje logora i predavanje onih koji su za sud -sudu. Kardelj se prvi tome usprotivio: Ba sad nam je logor krvavo potreban... - I Rankovi je bio protiv: kominformovaca" je bilo previe da bi se s njima moglo izii na kraj" pomou sudova - po njegovom kasnijem kazivanju oko 12 hiljada je prolo kroz logor. Tito je, s dvoumnim izrazom, otklonio moj predlog kao preuranjen: on nije imao ni poverenja u efikasnost naeg sudstva. Karakteristino je - za vreme i odnose u kojima se na sukob sa Sovjetskim Savezom odvijao - dranje tampe, kako zapadne, tako i istone, o progonima informbirovaca, odnosno o logoru na Golom otoku. Zapadna tampa, odnosno pretean deo te tampe, nije ispoljio nikakvo interesovanje, pogotovu ne kritiko, prema logoru Goli otok. Isto to bi se moglo rei i za zapadnu diplomatiju: kad god bi se sluajno spomenuli progoni kominformo-

116

vaca", zapadni diplomati, kao po dogovoru, pokazivali su preutno, mada dvosmisleno razumevanje: nezavisnost i drava su ugroeni kombinacijom spoljnjeg i unutranjeg pritiska. Ali je u tom dranju zapadnjaka" bilo i zlobnog radovanja: treba pustiti komuniste da se meusobno istrebljuju, jer se time najdrastinije otkriva i sama priroda komunizma... Bio je i jedan pokuaj, neke antilogorake organizacije iz Pariza, da poseti logor. Ja sam smatrao da to treba omoguiti, pa su se i vrhovi dravne bezbednosti (Svetislav Stefanovi) s tim preko volje saglasili: drim da je do posete i dolo, 1951. ili 1952. godine, ali ne na Golom otoku, nego na nekom cestnom radilitu - svakako uz obavezna upozorenja logoraima kako da se dre i ta da govore... Istona", kao i emigrantska kominformovska" propaganda je preutkivala logor na Golom otoku, iako je ba o Jugoslaviji obilovala najbesmislenijim i najbesramnijim izmiljotinama... Propaganda komunistikih partija - svih bez izuzetaka, mehaniki je - preko ustaljenih sovjetskih agentura: npr. Vidali u Trstu, Humanite" u Parizu itd. -uveavala i nametala partijama klietirane teze Moskve, uz obavezno i slobodno" ocrnjivanje jugoslovenskog vostva i prilika u Jugoslaviji. Klasni" kontrarevolucionarni protivnici nisu ni usred graanskog rata na takav nain - s toliko izopaene, laljive i krvolone matovitosti, govorili i pisali protivu jugoslovenskog vostva, svojih dojueranjih drugova, komunista malo ili nimalo drukijih nego to su i sami. Za klasne" neprijatelje, za kontrarevolucionare, mi komunisti smo bili banditi", sumanuti i odnaroeni bezbonici koji svojim preuranjenim oruanim napadima izazivaju okupatore da istrebljuju

117

narod. I, svakako, agenti Moskve" koji nameu zajednike ene i zajednike kazane. Klasni neprijatelj" je istrebljivao, bez milosti i mere, komuniste - i sam se divei njihovoj odvanosti i njihovom

rtvovanju. A za Moskvu, za kominformovce" su se jugoslovenski komunistiki voi preobrazili, tako rei prekono, u bive agente Gestapoa i Ovre, plaenike Amerike, faiste i potpaljivae rata: sramoeno je etvorogodinje estoko, besprimerno ratovanje protivu okupatora, sramoena je jedna velika revolucija malog naroda sramna, izdajnika smrt je namenjivana voima i stotinama hiljada komunista i patriota. Neu rei da u jugoslovenskoj propagandi nije bilo preterivanja, uobraenosti, neodmerenosti i netanosti - ta i mi smo bili od istog tkiva", naroitog kova". Ali osnovni ton, koji su davali voi, u svojim istupanjima, ostao je principijelan i dostojanstven. Naa kontrapropaganda i propaganda su ubrzo postale konkretne i kritike... U tome su se naroito isticali novinari Borbe", koja je tada imala najvei tira i smatrana najpozvanijom i najodgovornijom. A meu tim Borbinim" novinarima - Bogdan Pei i Jaa Almuli, koji su pronali i adekvatan, ironian ton i adekvatnu, kratku i injeniku, formu. Dejstvo njihovog pisanja - ba zbog toga to je odstupalo od ablona i bilo rastereeno od teoretisanja - imalo je ogroman, iv i upeatljiv upliv... ak su i kominformovski" emigranti u Moskvi, koji su, inae, uivali privilegovan poloaj u odnosu na druge, npr. panske emigrante, intimno bili zapanjeni to ne mogu objaviti brouru o Golom otoku. Ali u nedoslednosti" Moskve ima logike: mada su jugoslovenski voi najee okrivljavani za gadosti i zloine koji im nisu pali na um - jugoslovenski logor, Goli otok, suvie je opominjao na sovjetski Arhipelag Gulag", a da ne bi bio preutan... Kominformovce" je Moskva - mi u vrhu smo to predviali i znali - koristila samo onako i donde dok su njoj trebali...

118

Goli otok je - po mom sudu - najmranija i najsramnija pojava u jugoslovenskom komunizmu: Goli otok je i neto vie, neto gore i uasnije:

neslueno posrtanje i neslueno ljudsko poniavanje. Niko ko je boravio na Golom otoku nije se vratio itav" - neogoren ili neslomljen. Ne verujem ni da e oni koji su logorom na Golom otoku upravljali ikada biti spokojni - nee moi da shvate i opravdaju sebe, uprkos zadacima koje su imali i uslovima u kojima su bili prisiljeni da deluju.

119

2. ILAS I GOLI OTOK Radosav Zekovi: Zbornik Milovan ilas" (Kultura", Beograd, 1996. str. 189-200)

Niko nije bio toliko hvaljen i oboavan od strane sistema koji je sam stvarao, pa onda negiran i kuen, kao Milovan ilas. Njemu je poslije pada, ili, bolje rei, poslije njegove politike abdikacije, rukovodstvo Partije i vlasti pripisalo brojne greke, uinjene, a najee neuinjene, prije, za vrijeme i poslije rata, po obiaju kako se to tada postupalo i sa drugim otpadnicima" slinim njemu. Bez obzira na to to je na vlasti proveo daleko manje vremena nego to je u tom istom sistemu bio na robiji, na posljednji put u svoje rodno Podbie ponio je, po onome to mu se pripisivalo, vie grehova nego sva rukovodea ekipa sa Brozom zajedno, za trostruko dui sta. Optuen je, izmeu ostalog, za predratno urovanje sa Petkom

120

Miletiem, za tzv. lijeve greke" u Crnoj Gori 1941. godine, za pregovore sa Njemcima i ustaama 1943. godine, za novokomponovane" nacije, za neke granice izmeu republika, i jo

mnogo, mnogo toga, da bi se sve zavrilo optubom da je jedan od glavnih tvoraca Golog otoka i svega onoga to taj pojam nosi i to je vezano za ovo zloglasno muilite. Moda je ba zbog toga ilas jednom izjavio: Priznajem samo ono to je o meni reeno, dok sam bio na funkciji". Rasprava o Golom otoku poela je iznenada, ali dosta srameljivo, tek krajem osamdesetih godina. Upadu u tabu-temu i otkrivanju dobro uvane tajne najvie je doprinio roman A. Isakovia Tren 2". To je prva knjiga koja nije zabranjena, ne zbog nove svijesti vladajuih, nego zbog nemoi da to vie ine. Meutim zvanina vlast ni poslije etrdeset godina nije pokazala ni volju ni odlunost da promijeni stav, da prizna i okaje uinjene nepravde i zloine nad tzv. izdajnicima Partije". Nasuprot tome, pojaana je stara kampanja da se jo jednom sve opravda: kako su primijenjene represalije u to vrijeme bile prijeka potreba za spas nove Titove politike. Uz stare upotrebljavane argumente" dodati su novi: da su za zlo koje su kanjenici doivljavali u logorima i van njih krivi oni sami, jer su na svoju ruku" i zbog oseanja grie savjesti", bez znanja UDB-e i ostalih zaduenih da ih uvaju", organizovali nemilosrdni sistem samokanjavanja, ili, kako je to vlast slubeno u propagandi nazivala: kolu za prevaspitavanje grenika" Partije. Zbog toga su zakleti protivnici golootoana pourili da se u toj novoj kampanji stave na elo, da se nita ne dogodi izvan njihove kontrole. Provjereni pisci i novinari, na osnovu dobro uvanih

121

dokumenata tajne policije (samo su oni to pravo koristili i niko vie poslije njih), piu slubenu verziju istine" o tim lomovima poslije 1948. godine i o Golom otoku. Na tu temu nastavlja se objavljivanje nekoliko romana i filmova, raznih tekstova i

slino. Uglavnom, realizuje se program da se sauva monopol na istinu. Preivjeli stradalnici i dalje prinudno ute, njihova svjedoenja ne zanimaju autore dokumentovanih feljtona", jer o njima oni znaju sve bolje". Pred sam kraj osme decenije i poetkom devete, zajedno sa raspadom Titove Jugoslavije, ojuilo je, pa su tzv. ibeovci dobili priliku da govore. Oni su iznijeli nevjerovatne zloine i nasilja koja su preivjeli. No niko od nekadanjih robova nije bio kadar da do kraja pronikne u razloge nasilja i objasni veliko zlo koje ih je snalo, da protumai kako se moglo dogoditi da njihovi dojueranji drugovi i saborci obnevide i izgube svako ljudsko osjeanje pred snanom eksplozijom mrnje, da poine toliko zloina i ludosti nad nevinim i nemonim ljudima. U tim poplavama izjava najmanje se optuuje Broz. Valjda zbog vaeeg zakona o zatiti njegovog imena i djela ili iz jo neotklonjenog straha i steenog opreza da se treba uvati svega to bi moglo biti opet neka zamka za nova stradanja. Uz Josipa Broza relativno dobro prolaze Rankovi i Kardelj. Najgore se satanizuje Milovan ilas. Za razliku od njih, njega ne samo da niko ne tedi, nego ga i poturaju, kao deurnog krivca i otvorenu metu, da ponese sve grehove, svoje i tue. Napadaju ga i branioci prave linije" i prestupnici. Prvi to ine da opravdaju Broza, a time i sebe. i da sprijee da se prava istina sazna, da se tajna sauva bar u arhivama UDB-e. Drugi mu zamijeraju, pored ostalog, i zbog toga to je bio ljuti

122

antistaljinist i glavni teoretiar novog politikog kursa, gdje je stekao najveu reputaciju u propagandi, vie od svih Brozovih saradnika, u borbi protiv istonog grijeha". Ja nemam namjeru ni da poriem ni da potvrujem ono to je u raznim situacijama i za razne

politike potrebe izreeno o ilasu, ve samo da ukazem na neke neloginosti koje utiu na ocjenu njegovog doprinosa u stvaranju Golog otoka i drugih muilita u zemlji. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo se prisjetiti nekih injenica iz minulog vremena koje su donekle uticale da se stvori klima u kojoj se moglo dogoditi to to se dogodilo. Rad Partije, prije, u toku i poslije rata do 1948. godine, bio je ilegalan. Njeni metodi borbe i rada takode su drani u tajnosti. U prelomnim godinama 1945. i 1948. vlast, koja je stvorena u revolucionarnom ratu, uvrivala se uglavnom nasiljem. Oduevljenje i zanos steeni pobjedom u ratu brzo su prerasli u opojnost, a opijeni ljudi bili su gluvi i slijepi na primijenjeni teror. Dobijene privilegije doivljavane su kao javno priznanje za uee u ratu, srazmjerno inu i poloaju. Od revolucije je" - po ilasu u to vrijeme - ostala samo vlast". Isticana je i tumaena demokratija uglavnom samo za koga je, a za koga nije. Povuena je stroga granica ta treba da se zna, a ta ne treba. udo koje tada nastaje je vladajua istina, koja nas je u preraenom obliku dopratila do dananje situacije. to je vrijeme vie proticalo, to se i velika ideja komunizma mijenjala i prilagoavala novim uslovima. Veina komunista od zasluga i ugleda taj proces je pratila, pa su se i oni vremenom transformisali u tolikoj mjeri da se i sami nijesu mogli prepoznati prema onome kakvi su bili prije preuzimanja vlasti.

123

U periodu terora 1948-1953. izgledalo je da svako moe uhapsiti svakog, samo ako ga optui za rusku jeres. Rusija je morala ieznuti iz svijesti ljudi, naroito Srba i Crnogoraca. Navika da se jedno pria a drugo radi usavrava se, pa je za jedan dio graana to prihvatanje lai

bila neminovnost ivljenja, a za druge, koji su taj sistem kreirali, stvar partijske discipline. Mnoge odluke i dogaaji krivotvorili su se i predstavljali drugaije od onoga to su bili, pa je preimenovanje pravih imena praktino bilo stvar umijea i mate. Razoarani Mihailo Lali, napisao je o tome vremenu, poslije mnogo godina: ,,Ne naginji se nad ponorom istine, jeziv je. Primjena nasilja i progoni neistomiljenika uglavnom su poeli od V kongresa KPJ. Evo ta ilas, jedan od tvoraca odluka tog kongresa kae: Poslije sukoba sa Staljinom 1948. godine, bio je V kongres KPJ. Kada itate te tekstove, taj Kongres je bio ist staljinistiki. Da pokaemo da smo dosljedni. Meutim, u praksi ga potpuno naputamo" (podvukao R. Z.). Iako su mnogi bili svjedoci tog vremena i svega to se tada dogaalo, ini se danas i njima nevjerovatnim da se to sve moglo desiti pred cjelokupnom naom javnou a da se ba niko ne usudi da makar postavi o tome pitanje, bilo na nekom forumu bilo van njega. ilas ne kae zato je to uinjeno i ko je bio taj monik koji je mogao, bez ikakvog problema, da poniti cjelokupne istorijske odluke" V kongresa. On je ili pretpostavljao da se o tome vremenu dovoljno zna, te nije potrebno davati naknadna objanjenja, ili se namjerno uzdrao da ga objasni zbog elje da ne otvara iru diskusiju i ne ide u dubju analizu. U tako stvorenoj situaciji, gdje se odluivalo izvan institucija sistema i gdje su usmene direktive

124

imale vei znaaj od pisanih, protok informacija bio je ne samo otean, nego i blokiran. Svaka radoznalost izvan onog propisanog to moe da se zna bila je rizina, pa su svi vie eljeli, bilo na kojem nivou vlasti se nalazili, da prou sa manje novih informacija. Za dravu i njenu slubenu istinu Goli otok nije postojao, a time je i odgovornost za bilo koji poi-

njeni zloin bila iskljuena. U tako stvorenoj situaciji bilo je mogue da se Broz hvali sa svojim najhumanijim drutvom u svijetu" i da ba u to vrijeme, kad su desetine hiljada ljudi bile zatoene u logorima i tamnicama, i podvrgnute nevienom muenju, izgovori onu uvenu reenicu koja je ostala sinonim licemjerstva: Naa revolucija je potena, naa revolucija ne jede svoju djecu". Kad je ilas u jednom nastupu na TV izjavio: Ja, a vjerujem ni Tempo, zaista nisam znao ta se sve tamo dogaa" (mislio je na Goli otok, R. Z.), doekan je sa ogromnim negodovanjem u javnosti, a naroito od nekih bivih logoraa. Ta njegova izjava proglaena je licemjerjem, neistinom, nemoguim i slino, kao da se zaboravilo vrijeme u kojem se to dogaalo. Po svoj prilici, ilas je rekao istinu, a pogrijeio je samo u tome to nije naao nain da objasni taj fenomen: kako je bilo mogue (a mogue je bilo) da njemu, drugom ili treem ovjeku u vrhu drave, UDB-a uskrati prave informacije o tako vanim dogaajima koji su kompromitovali i sam sistem. A bio je najpozvaniji da to uini, da podsjeti na praksu vladanja Broza i da prui bar dio objektivne istine o dogaajima u kojima je on bio ne samo veliki svjedok, nego i veliki uesnik. To pomanjkanje temeljite analize linosti Josipa Broza mnogo oteava i raspravu o ilasu i Golom otoku. A da je bilo takve analize, ne bismo bili zbunjeni kao u sluaju

125

otkria istoriara M. Lekovia, koji je poslije pola vijeka objavio naredbu vrhovnog komandanta Broza Glavnom tabu Crne Gore i Boke kojom se nareuje da se likvidiraju svi vieniji Crnogorci koji nijesu pristali uz NOP ili su mu uskratili svoje simpatizerstvo. Ovim je rijeena viedecenijska enigma lijevih greaka" u Crnoj Gori 1941. godine, koje je do sada nosio" iskljuivo ilas.

Evo jo jednog primjera krivotvorenja i poturanja Brozovih greaka drugima. Kada je Lekovi, u prisustvu dvanaestorice obraivaa Titovih memoara, traio od Broza, da komentarie sporazum partizana i Njemaca 1943. godine, on je vrlo ljut odgovorio da o toj stvari ne zna nita i nee da zna! Pitajte one koji su to inili!" - odgovorio je Broz. Tada su sva trojica pregovaraa bili ivi, ali nijedan od njih nije reagovao. Sve je ovo ilas znao, i mnogo vie od toga, ali je ipak ove dogaaje propratio utanjem i u vrijeme kada nije morao da uti. Kada se poslije duge zabrane, krajem osamdesetih godina, pojavio u novinama i na TV ekranima u Jugoslaviji, mnogi su to doivjeli kao ponovno raanje Milovana ilasa. Neki su u njemu prepoznali onog starog Milovana iz Agitpropa, a drugi, suprotno, vidjeli su ga u svemu izmijenjenog. Govorio je tiho i mirno, bez ui i vatre, to je esta odlika prekaljenih revolucionara. Kada je javnost oekivala da govori, najee je utao, paljivo je sluao druge. Malo je ta demantovao, a kada bi to radio, jednostavno bi rekao da nije tako bilo, i nastavio bi da pria dalje, kao da se to njega ne tie. Sagovornike je potovao, udarce nije uzvraao kao nekada; o svima je znao poneto lijepo da kae, pa ak i o svojim protivnicima. Nikada nikom nije vratio milo za drago, ak ni Brozu, koji mu je najvie zla uinio. Svakoga ko je sa njim vodio dijalog potovao je, nije bio iskljuiv, a kada bi

126

sa nekim izrazio neslaganje, uvijek bi mu ostavljao mogunost za drukije miljenje. Vjerovatno zbog svega toga, kao i zbog stare predstave o njemu, ilasove izjave o Golom otoku nijesu imale zasluen odjek. Istiemo dvije: Goli otok je bio u sutini obraun, samo medu komunistima, za njihovu svijest. U tom pogledu on je za Partiju i komuniste katastrofalan"...

... Za metode koji su primjenjivani na Golom otoku, malo je rijei da su bili neovjeni, to je jedna od najveih sramota Saveza komunista Jugoslavije". to se tie Dilasovih zasluga za stvaranje Golog otoka i reima na njemu, sva je prilika da ih on nema. Ono to je najudnije, jake su pretpostavke da sa tom inicijativom nije imao veze ak ni Rankovi. Ne zato to bi oni bili protiv takvih mjera ili to nijesu bili pouzdani, ve zato to je ta vana odluka donijeta u drugom centru moi, kakva je bila specijalna sluba Steva Krajaia, koji je iznad sebe imao jedino Broza. Uostalom, ilas to sam potvruje u svojoj knjizi Druenje s Titom", kada pie da je odluku o osnivanju logora u jesen 1948. godine Tito donio sam, na svoju ruku, bez konsultacije sa bilo kim iz Vlade ili Politbiroa. Tako je, kae on, postupio sa ujoviem i Hebrangom. Uhapeni su na osnovu njegovog linog nareenja, bez obzira na to to je o tome trebalo da odlui Politbiro, iji su lanovi bili (a da se ne govori o kakvoj sudskoj odluci). Ono to je u itavoj stvari najudnije jeste da ilas iznosi kako je za odluku o osnivanju logora za kominformovce" uo prvi put u Crnoj Gori, od A. Mugoe, i to on koji je bio prvi ovjek zaduen za ideologiju. ilas tvrdi da nije bio lino upleten u organizovanje i voenje logora, ali priznaje da je posredno, svojom ideolokom aktivnou,

127

doprinio nevoljama logoraa. Zanimljiv je, na tu temu, i njegov razgovor sa Titom i Kardeljem poslije povratka iz Amerike. Naime, ilas ih je obavijestio da zvanini Zapad na hapenja i progone ibeovaca" gleda sa simpatijama i razumijevanjem, pa im je, vjerovatno zbog toga, predloio da se svi logori ukinu, a da se krivci gone sudom. Kardelj je prvi negativno reagovao: Sad nam je logor krvavo potreban", a Broz ga je u svemu podrao.

Dosad je iz nekoliko izvora potvreno da je predlog za logor na Golom otoku konkretizovao Krajai, a budui da je njemu mogao da naredi jedino Broz, i niko drugi, to je i realna pretpostavka da su taj posao kreirali samo njih dvojica. Svi ostali uesnici bili su izvrioci. Pored Ivana Krajaia, kao predsjednika komisije za odreivanje lokacije logora, bili su jo, vajar Augustini i prof. dr Luka Mari, geolog. Sva trojica su bili iz Zagreba, kao i nekoliko viih oficira tajne slube koji su bili zadueni za ovaj poduhvat. Akademik Mari je svoj boravak na Otoku obnovio, nakon ega je napisao izvjetaj o geolokim i petrografskim osobinama kamena. Zanimljivo je da ovaj nalaz, koji je sauvan u privatnoj arhivi prof. Maria, nije poslat centrali UDB-e u Beograd, to bi bilo normalno po proceduri, ve direktno na ruke jednom pukovniku iste slube koji je vodio taj posao i provodio nekoliko mjeseci na Otoku u gradnji logora. Od poetka pa do kraja sve to se zbivalo na Otoku, i oko njega, bila je velika tajna, moda najvea u Brozovom reimu, pa odluke nijesu donoene u institucijama, a jo manje u pisanoj formi. Iz onoga to se moglo doznati, Krajaieva komisija nije razmatrala itav Jadran, u cilju traenja mjesta za logor, ve samo dio sjevera izmeu Velebita, Raba i Krka, gdje izbor Golog otoka kao najpovoljnijeg mjesta nije mogao biti sporan. On je ispunjavao vane

128

uslove koji su morali biti zadovoljeni: da je daleko od Srbije i Crne Gore i od istonih granica zemlje; da nije u zoni pomorskih puteva; da svi objekti logora budu sklonjeni od pogleda sa kopna; da je potpuno nenaseljen; da na njemu nema flore i faune i da je klima jednako surova zimi i ljeti. Ove uslove Goli otok je u potpunosti ispunjavao, tako da je komisija zadovoljno mogla da javi naredbodavcima da je prvi komunistiki logor spreman da primi komuniste.

Kada su sve pripreme na Golom otoku bile okonane, ostali poslovi su povjereni na realizaciju Rankoviu i njegovoj monoj i nekontrolisanoj tajnoj slubi. Sa Rankovievim najbliim saradnicima Svetislavom eom Stefanoviem i Slobodanom Krcunom Peneziem, kao i brojnom ekipom crnogorskih pukovnika i generala, predvieni program, voen pod ifrom drutveno-korisni rad" vojna pota 3234 Rijeka, besprekorno je i disciplinovano izvravan. ak su ga ovi ljudi u mnogo emu obogatili", tj. usavrili mjere torture i zloinakog reima u logoru. Broz je bio zadovoljan postignutim rezultatima, pa je u nagradama, unapreenjima i ordenjima dijeljenim ljudima koji su brinuli o logorima, bio dareljiv kao nikada do tada. Stotine oficira tajne slube bezbjednosti bili su na njihov praznik unapreivani i odlikovani. Nekoliko crnogorskih generala dobili su i ordene narodnog heroja za velike zasluge" koje su imali na ovom poslu. Za ova dogaanja, piui o toj temi dvije decenije poslije, Milovan ilas, kae: Zlo i sramota - zlo neuporedivo, sramota jo iva, neprolazna". S obzirom na ogromni broj uhapenih, kapacitet logora na Golom otoku, i pored toga to je krajem 1950. godine izgraen novi, tri puta vei smestajni prostor, nije mogao da primi sve kanjenike. Zato su logori ireni bez prethodne procedure, otvarali su se brzo gdje god je to bilo mogue. Tako su, pored Golog otoka, nikli i

129

mnogi drugi: na otocima - Ugljan i Sveti Grgur; na kopnu Bilea, Stara Gradika, Bakar, rnovnica, Breza Ram, Tarin i jo neki. Mnogi zatvori (Kotor, Zabela, Poarevac, Stolac i dr.) dobili su status regionalnog znaaja. Stare ruevine u Boki Kotorskoj, Mamula i Kobila, sluile su za sabiranje zatvorenika u nevieno tekim uslovima ivljenja, pred transport na Goli otok. Reim koji je primijenjen na Golom otoku i u drugim logorima naruen je i isproban u centralnom

zatvoru Sarajeva, uz pomo zatvorenika tri nacionalnosti, koje su bile ve zavaene u minulom ratu, kao i dijela ustaa koji u. tu izdravali kaznu. Eksperiment se sastojao u tome da se izmeu zatvorenika napravi konflikt ili diferencijacija", kako su to uitelji" zvali, podjelom na dvije grupe, od kojih jedna, uz pomo zatvorskih vlasti i uvara, terorie i progoni drugu. Kada je sarajevski eksperiment uspio, moglo se krenuti dalje u njegovu primjenu. Sa prvim transportom na Goli otok dopremljena je nova obuena grupa zatvorenika. U njoj su, pored ustaa, bili prerueni u kanjenike i aktivni udbovci, koji su cio postupak provodili i kontrolisali. Prvi ispit poloila je ova grupa na Otoku, pred upravnikom i ostalim osobljem policije, jula 1949. godine, kada je crnogorskosrpska grupa, njih oko hiljadu, koja je tu dola nekoliko dana prije, bila bukvalno masakrirana. U toj optoj tui zgaen je dr Blao Raievi, ugledni Crnogorac i lan Partije od 1920. godine, naoigled svih prisutnih i njegovog sina Dragana. Njegova smrt na Golom otoku oznaila je poetak novog reima, pravog pakla koji e od tada biti uveden u svim logorima Jugoslavije. Za te metode u logorima ilas je izmeu ostalog napisao i ovo: Funkcioneri bezbednosti su dobili zadatak da logorae 'prevaspitaju' ali da sami 'izbegavaju' prinudu: i Tito se u svojim govorima hvalio, 'mi njih prevaspitavamo'. Ali takvi zadaci su neizbeno nametali i posebne, neisprobane metode."

130

Sa dijelom vojnih kanjenika, koji su transportovani u postojei logor Nova Gradika, bilo je drukije. Tamo su ve bile ustae na izdravanju kazne, pa je oficire i generale JNA vojna policija predavala direktno njima u ruke, na iivljavanje i muenje. Neobino je bilo to to su pojedine ustae, medu novodolim kanjenicima, prepoznavali svoje gonioce iz rata. Tako je iznenada dolo do nevjerovatnog obrta: ustae ponovo zlostavljaju komuniste, ali sada pod vlau komunista.

Fiziko unitavanje ljudi u logorima teko je opisati. Interesantno je da su neke od primjenjivanih mjera na Golom otoku koriene u Sremskoj Mitrovici prije rata, gdje su u meusobnom obraunu zatvorenici-komunisti - primjenjivali meusobni bojkot. Na Golom otoku je taj bojkot usavren do te mjere da je njegova primjena predstavljala najteu torturu robova. Posljedice su bile strane. ilas o preivjelim tamniarima kae: Malo ko, moda niko, nije se vratio s Golog otoka neoteen, neunakaen, moda fiziki i ne toliko koliko psihiki i intelektualno: ogoren, utuen ili upropaten"... Jedan od voa batinaa iz bosanske grupe, predstavljen u logoru kao kanjenik" po liniji IB-ea (ije ime ne navodim, ali ga ima u golootokoj literaturi), nakon izdrane" kazne vratio se u Sarajevo, na dunost efa SUP-a grada! Ako nema dileme ko je i kako stvorio Goli otok i reim na njemu, ona postoji u tome: ko je i od kada znao sve o njemu, i u kojoj mjeri; ta se tamo radilo i koliko su zloini injeni. Dobrica Cosi, jo dok je ilas bio iv i vrlo aktivan, sredinom osamdesetih godina, objasnio je ta je sve i kome priao poslije svog povratka sa Golog otoka, u ljeto 1952. godine, gdje je po sopstvenoj elji, a iz literarnih ambicija, boravio oko mjesec dana. Naime, osi je izjavio da je krajem ljeta i poetkom jeseni 1952. godine priao ilasu o jezivim utiscima koje je doivio na

131

Golom otoku. Tu su bili prisutni V. Vlahovi i V. Dedijer, a kasnije se prikljuio i Kardelj. Navodno, bili su tim vijestima svi iznenaeni kao da su prvi put uli, i tako su reagovali. ilas takoe pie o ovom sluaju. osieva i njegova pria bitno se ne razlikuju. Razlika je samo u godini kad se to dogodilo. ilas, naime, misli da je to bio septembar 1953. godine, a osi godinu

ranije. ilas jo navodi da je omoguio da osi o ovome obavijesti Rankovia! Ako pretpostavirno da ilas nije do tada znao, ovom prilikom bio je upoznat. Ne moda u svim detaljima, ali dovoljno da je mogao reagovati. Imao je i vremena da to uini, jer do njegovog politikog pada ostalo je vie od godinu dana. Meutim, nema dokaza da je javno izrazio negodovanje ili neslaganje sa politikom represalija nad kanjenicima, to znai da je ostao do kraja svoje slubene karijere prema ovom pitanju ravnoduan. On to i sam potvruje mnogo godina kasnije kada kae: Goli otok me titio i kao tema i kao savjest, dakako od mog razilaenja s Titom i ostalim vodeim drugovima, odnosno od mog kritikog odnosa prema realnosti, a s tim i prema prolosti"... Bilo je jo nekih mogunosti da ilas sazna sve ta je trebalo da zna o Golom otoku. Njegov najblii roak, vii oficir UDB-e Veselin Bulatovi, bio je sa najduim staom upravnik na Golom otoku, upravo u vrijeme kada su se vodile te najrafiniranije metode prevaspitavanja logoraa. Ostalo je nerazjanjeno da li je bilo prilike i volje od strane Bulatovia da ilasu kae istinu. No i pored svega moe se zakljuiti da je ilas i u ovom sluaju ostao dosljedan sebi, da nita ne kae to nije lino vidio ili uinio. Poslije boravka u septembru 1972. godine na moru u Boki

132

Kotorskoj, etajui obalom, naspram Mamule i Kobile, gdje su boravili komunistiki sunji, melanholino je zapisao: ... Tako se eto na obali mora saaljevam nad sobom, to se nisam zaloio za stradalnike, kad je trebalo i koliko je trebalo. I to ove rei nisam napisao pre, nego sam utonuo u plavetne mirise Boke" ... ,,I nek moje rei, premda zakasnele, budu uteha meni i utamnienima, makar one ogorile tamniare".

Ovaj tekst pod naslovom More i tamnica" ilas je prvi put objavio 1994. godine u knjizi Pad nove klase". Voljeli mi Milovana ilasa ili ne, moramo mu priznati da je bio izuzetna i po mnogo emu osobena linost. On je jedini iz Brozove ekipe platio visoku cijenu za svoje uvjerenje i miljenje. Na kraju, umjesto svoje ocjene o ilasu na ovu temu, naveu jednu epizodu iz davne 1947. godine. Uio sam u beranskoj gimnaziji, dvadeset godina poslije ilasa. Jednog dana, drug iz razreda, inae sinovac nekadanjeg profesora srpskog jezika, ura Peia, donese notes-dnevnik, mislim iz 1927. godine. U spisku uenika kojima je predavao bio je i Milovan N. ilas. To ne bi bilo nita neobino da nije u rubrici srpskog jezika imao ocjenu 6. Iskoristili smo naredni as profesora Milisava Marsenia, koji je bio savremenik tada ve pokojnog profesora Peia, i predavao francuski jezik istoj generaciji, da nam objasni kako je bilo mogue da se dobije ocjena est, bilo iz kojeg predmeta? Profesor Marseni, poslije kraeg utanja i etnje ree, da ni tada, kao ni danas, u srednjim kolama, ocjena est nije dozvoljena. To to je uradio kolega Pei sigurno je zato to je ilasa bilo teko ocijeniti.

133

3.PREGOVORI SA NEMCIMA Milovan ilas: Revolucionarni rat"(Knjievne novine, Beograd, 1991. godine str. 243-258)

U borbama oko Gornjeg Vakufa i Konjica zarobljeno je desetak Nemaca, meu njima i major teker (Stecker) - okot, onizak i dostojanstvenog dranja. S tim se zaela i ideja da ponudimo Nemcima zamenu za nae uhapene drugove, utoliko pre to su Nemci na to pristali u Livnu 1942. godine. Ideja je mogla potei iz razgovora, od vie nas -Velebita, Rankovia, mene, Tita. Ali Tito je ideju odmah razvio, odnosno - pristupio njenom ostvarivanju. Okupio je u svojoj" vodenici kraj Rame prisutne lanove CK - Rankovia, Pijadu i mene, i predloio da se Nemcima uputi pismo, preko zarobljenog majora tekera, u kome bismo

134

ponudili, sem razmene, i postupanje s ranjenicima i zarobljenicima po meunarodnim konvencijama. Istaknut je zahtev da nas Nemci priznaju za zaraenu stranu". O tome je bilo rei ve i pre sastanka CK: lanovi CK su poneto znali o zaraenoj strani", a Vlatko Velebit, kao dobar pravnik, detaljno nas je u to uputio.

Na pismu je stajao peat Vrhovnog taba, ali ne potpis Titov, nego Terziev. Ali bilo kako bilo, Nemci su jedino mogli shvatiti da je ponuda uinjena uz znanje i odobrenje najvie komande: oni su znali da je na pokret centralizovan, a verovatno i da se Vrhovni tab nalazi na Neretvi. Mi bismo bili zadovoljni ako bi Nemci prihvatili predloeno. Ali smo drali i da Nemci nee na to olako pristati, pa je pismo bilo stilizovano tako da prua mogunost pregovora. Taj sastanak CK je odran istog dana ili dan posle razbijanja etnika na Neretvi, tj. poto je otvoren prolaz preko Prenja. Ali mi smo znali da time nae tekoe i nesigurnosti nisu prestale. ta ako nam se Nemci navrzu i posle proboja, vezujui nam snage za odbranu ranjenika? A broj ranjenika samo u Centralnoj bolnici ve je bio oko 4000 i pegavi tifus je iroko zahvatio neke jedinice, uprkos budnosti i staranju saniteta: tifusavi su bili krajevi kroz koje smo prolazili, kue u koje smo svraali, proplanci na kojima smo se odmarali. I ta e u tom sluaju biti od naeg osnovnog plana uvrivanja na jugu Srbije? Istopiemo se pre nego se za cilj uhvatimo... Uz to, etnici su bili za nas problem, vie politiki nego vojniki. Sta ako se iskrcaju saveznici i zateknu na irokim prostorima etnike, koji e im se u veini pridruiti? Pa i ako ne doe do iskrcavanja, etnici se u savezu s okupatorima mogu

135

odravati dugo, moda do kraja rata, a potom, kao kraljevska vojska, nai podrku kod Britanaca... Zaudo, od Nemaca smo dobili odgovor ve posle dva-tri dana: peat s orlom, potpis nekog majora i saoptenje da moemo odmah uputiti svoje pregovarae. Istog dana kada je stigao nemaki odgovor - najverovatnije 9. marta 1943. god. - odran je jo jedan sastanak, na kome smo bili jedino Tito, Rankovi i ja. Trebalo je odrediti delegaciju i izraditi

taktiku prema hipotetinim nemakim ponudama. Tito je smatrao pitanje toliko delikatnim i odgovornim da je predloio mene kao lana Politbiroa: nikog nije ni bilo da stavi na to primedbu, a ni ja se nisam protivio. Nemaki sam znao ipak toliko da sam mogao pratiti razgovor i kako-tako se sporazumevati - ni inae nismo nameravali raspravljati o Geteu i Kantu. Tito je takoe smatrao da treba da ide i jedan vii komandant - odreen je Koa Popovi, utoliko pre to je prilino znao i nemaki. Uee Vlatka Velebita u delegaciji se podrazumevalo: on se ve pokazao vetim u razmeni Nemaca iz Livna, a tako dobro je znao nemaki - iz porodice i sa studija u Beu - da su Nemci, u toku pregovora, pomislili za njega da je Belija. Taktika u pregovorima je, pak, jedino mogla biti okvirno odreena, utoliko pre to se Tito nije uputao u hipoteze i kombinacije. Nemci nisu smeli znati ni na glavni cilj - prodor u Srbiju, ni prostor koji smo nameravali zauzeti - severnu Crnu Goru, Sandak i delove Kosova i june Srbije. Jer smo bili svesni nemake osetljivosti na Srbiju, kao na centralnu balkansku oblast i narod sa snanim antinemakim i dravotvornim oseanjima. Ali neto uverljivo smo im morali pruiti: Sandak je bio najbezvrednije", jer najsiromanije i najzabaenije tle, a etnici na neprijatelj od koga su i Nemci zazirali, , uprkos tome to se ve poodavno nisu s njima tukli, a ponegde - kao, eto, tu na Neretvi - ak i sadejstvovali.

136

Prema tome: Sandak kao budua partizanska teritorija, a etnici kao glavni protivnik". P i t a n j e I t a l i j a n a , b u d u i d a s u ne m a k i saveznici, trebalo je izbegavati, a u krajnjem sluaju postaviti otro: budui da oni oruaju etnike i zajedno s njima se bore - sukobi s njima se ne mogu izbei. Nije bilo rei o obustavi borbi izmeu Nemaca i nas, ali - to se podrazumevalo. Iz Titovog gledanja i reagovanja je izlazilo: dok se rairimo i ojaamo

do tada e i Nemci oslabiti, pa emo videti... Sve ovo nije tako decidirano zakljueno, nego je delom izlazilo iz same situacije, a delom iz izdvojenih Titovih misli. Ali - dovoljno da se sve to tako u mom saznanju uoblii... A ja ne bih sutinu ovih pregovora s Nemcima zasada objavljivao da ona stranoj javnosti ve nije nairoko poznata.65 tavie, i neki jugoslovenski istoriari - medu njima i Vladimir Dedijer 1967. god. - interesovali su se za tok i sadrinu ovih pregovora. Jugoslovensko utanje samo doprinosi fami. A to utanje danas nema nikakvog razloga sem uvanja idealizovane predstave o voima jugoslovenske revolucije: kao da im nije dovoljno to su izvrili jednu originalnu - drukija i ne moe biti - revoluciju... Slagali smo se, kao i na prolom sastanku, mada je Tito bio najmanje skeptian. Ja sam pripitao: ta e rei Rusi? - Tito je skoro ljutito uzvratio - ljutit na Ruse, a ne na mene: Pa i oni najpre misle na svoj narod i svoju vojsku!... To je bilo prvi put da je neko u Politbirou, i to ba Tito, tako decidirano iskazao razliitost od Sovjeta - razliitost ne u ideologiji, nego u ivotu. Veoma mi se svidela Titova reakcija: da, bilo mi je jasno da smo se poeli razlikovati od Sovjeta u veoma osetljivom, najosetljivijem pitanju, ali koje je za nas bilo ivotno...
Najobimnije iz Tito, Mihajlovi and the allies" od Waltera R. Robertsa, New Brunswick, 1973, str. 106-112
65

137

Jer da me neko upitao, tada, da li se to nae odvajanje od Sovjeta slae s ideologijom, odgovorio bih: Pa, naa borba je takoe prilog uenju marksizma-lenjinizma. - Drukije reeno: dok god se ivot uklapa" u ideologiju, dok god ideologija omoguuje plodonosne orijentacije - ideologija je iva... Povrh svega, Tito je ve imao i odgovor Moskve. Naime, kad i pismo Nemcima, upuena je i depea Moskvi, spominjui jedino razmenu zarobljenika.

Ali i Moskva je ovog puta bila aurna i pronicljiva i odmah gnevrip uzvratila, u stilu: Zar vi koji ste bili uzor porobljenoj Evropi, zar vi koji ste sve dosada pokazali takav heroizam ... da obustavite borbu s najljuim neprijateljima i oveanstva i vaeg naroda!... Sutradan nam se pridruio i Koa Popovi, pa je odran i sastanak delegacije s Titom, ali na kome se u pojedinosti ulazilo manje nego i na sastancima lanova CK. Tito je poao k Neretvi 10. marta uvee. Bili smo obaveteni da su Nemci tog istog dana uli u Prozor: nai zatitni delovi su se ve prebacivali preko Rame i naa teka orua - haubice i tankete zarobljene od Italijana, ve su, pre toga, bili oteeni i survani u reke. Nas trojica smo prenoili u mliniu. im se obdanilo, 11. marta 1943. god., krenuli smo ka Prozoru, s belim barjaiem na tapu: poslednji nai delovi su ve bili preli Ramu i drveni most na Rami ve je goreo, a Druga proleterska je ve bila prela Prenj: tog dana je rasterivala etnike oko Borakog jezera. Od mlinia do Prozora ima dvanaestak kilometara, autocestom uz rebrasto brdo. Ili smo bez urbe, ali napregnuti - oekujui da emo svaki as naii na Nemce.

138

Ali Nemaca ni od korova. Niti ikakvog uma i pokreta... Spopadale su nas zebnje: A ta, ako naiemo najpre na ustae? - Dogovorili smo se i za taj sluaj: pokazati nemako pismo, izblefirati ustae da se radi o stotinama zarobljenih Nemaca i da oni znaju za na dolazak. Ali nismo bili uvereni da bi ustae o tome vodili rauna, nego nas, radije, poklali za svoj raun. Usput smo se, od nevolje, alili pa tako insistirali" da Velebit nosi belu zastavu kao najnii po rangu...

I tako smo, ne srevi ni ive due, stigli do Prozora. Ukraj kuice na steni - valjda negdanjoj tvravici, primetili smo nemakog straara: on je uao u kuicu - shvatili smo da telefonira komandi o naem dolasku i to nas je smirilo. im smo stigli meu prve kuice, poruene i pogorele, iza njih je iskoilo desetak Nemaca s naperenim mainkama i oficir koji nas je otro - mnogo otrije nego smo oekivali - upitao ko smo i ta hoemo. Velebit mu je pruio pismo, dok su nam vojnici oduzimali pitolje. im je oficir proitao pismo - izraz mu se smirio i naredio je vojnicima danam oduzmu metke, ali vrate pitolje: po meunarodnom pravu, kao to smo to ve znali i bez Velebitovih objanjenja. Nemci su nas opkolili sa svih strana i krenuli uz glavnu ulicu. S leve strane, u zidovima poruene kue, ustae, pocepani, poluuniformisani, delili su doruak. Zastali smo za tren - ne seam se ve zbog ega, dok su nas ustae zaueno gledali, a jedan je pokazujui glavom na mene, dobacio: Ala ovaj ima dobre cipele!... Oficir nas je uveo u neku kuicu, s desne strane, i postavio strau. Tu smo se zadrali oko jedan sat, pa nas je jedan drugi oficir izveo, povezao nam oi i smestio nas u automobil. Jo uvek smo napregnuti, mada ve i radoznali. Protutnje esto kamioni, progrme katkada tenkovi: mnogo glasnije jer ih ne vidimo -

139

kao da se survavaju gvozdena toila. Razgovaramo malo, ak nerado. Mada Nemci prodiru u prazninu, ipak je neugodan tutanj kojim to ine. A Koa ne moe da odoli vlastitom cinizmu: Divota! Mi smo ve izmakli, a oni uvaljuju dve divizije u dolinu Rame, toliko usku da e biti potrebno vie vremena i domiljanja kako da ih izvuku... Nismo bili iznenaeni kad se auto s nama zaustavio u Gornjem Vakufu, jer smo po usponu

znali kuda idemo. Skinuli su nam poveze i odmah nas uveli u omanju kuu, levo od ceste. Izveli su nas uz drvene stepenice i otvorili pred nama vrata u sobicu: za stolom je sedeo nemaki general-lajtnant, komandant 717. divizije, koju smo nedavno potisli. Bio je u ispeglanoj, novcatoj uniformi, tek izbrijan, rumen i prosed pedesetogodinjak, odnegovanih manira: iz objavljenih dokumenata sada saznajem da se zvao Benigmus Dipold. Nije se rukovao s nama, ali nam je s hladnom utivou ponudio da sednemo spram njega, na stolice unapred pripremljene. General je odmah naglasio da on nije nadlean da pretresa pokrenuta pitanja, ali e nas sasluati i obavestiti. Razgovor s generalom je tekao neto vie od sata, i bio je krt i nategnut, budui da je on eleo da dobije to vie, a da ne ponudi nita. Na kraju - bilo je oko 11 asova, jer posle toga smo dobili ruak - general nam je saoptio da emo morati priekati odgovor nadlenih vlasti. I opet se nije rukovao, mada je bio manje suzdran. Smestili su nas pedesetak metara odatle, u prizemnu kuicu s desne strane, u sobicu s tri prosta kreveta, zastrta ebadima: u Gornjem Vakufu se nije moglo ni nai boljeg smetaja - ni generalov nije bio mnogo bolji. Time smo preli u nadlenost vojne obavetajne slube (Abvera): takvom neem smo se i nadali, mada bismo vie voleli da smo

140

ostali pod vojskom. I odmah su nas opsela dva obavetajna oficira, ali vie zbog radoznalosti nego to su nastojali da iskue neku tajnu - u tom pogledu su se drali korektno i nenametljivo. Nisu se uputali ni u nae zahteve. Prvi put su dolazili u dodir s visokim partizanskim stareinama i bili smo im zanimljivi nainom miljenja, argumentisanja, mentalitetom. I oni su nama bili zanimljivi, utoliko vie to su odudarali od nae predstave o nemakim oficirima kao borniranim ovinistima ili fanatinim rasistima.

Jedan je bio kapetan, vitak i veoma lep, a drugi, drim, major, pokrupan i grubog lica. Oni su, dakako, pazili da se previe ne zadravaju s nama, a mi da njih ne izazivamo napadima na nacizam. Ali ni mi ni oni nismo skrivali miljenja: oni su ak bili defanzivniji, budui su ve bili zabrinutiji za Nemaku i nemaku vojsku, nego za Hitlera i nacizam... i ono to je bar mene najvie iznenadilo u toku svih tih pregovora, bilo je to su se u nemakoj vojsci slabo opaali nacistika ideologija i nacistiki mentalitet. Nemaka vojska nije nimalo liila na automatizovani, nemislei ljudski stroj. Meni se nije uinila ni izdrilovanom, a odnosi stareina-vojnik su bili ak srdaniji nego u drugim vojskama: nii oficiri su jeli s vojnikog kazana, bar tu na bojitu. tavie, nije izgledala ni osobito organizovana, a nikako nije bila slepo posluna. Njena borbenost i homogenost poticale su ih drugih - nacionalnih i ivotnih, pa tek iz nacistikih izvora... Ljudi kao i drugi, nesreni to ih je lanac zbivanja uvalio u rat, ali reeni da pobede - da ne zapadnu u novi, jo gori poraz i sramotu... Dogovorili smo se da jedino Koa kae svoje pravo ime: budui se predstavio kao komandant Prve divizije, nije imalo smisla da krije ime, jer su ga Nemci verovatno ve znali preko zarobljenika. Velebit je jedino izmenio svoje

141

prezime u Petrovi, a ja sam uzeo obino ime, ali koje je bilo ime davnanjeg, ne mnogo poznatog crnogorskog junaka Miloa Markovia. Velebit je krio ime zbog bojazni od represalija nad njegovom porodicom, a ja - preve odgovorna linost ako se to otkrije i preve primamljiv zatvorenik za Gestapo, ako se Nemci ree na neverstvo... Kasnije, kad smo Velebit i ja otili u Zagreb na pregovore, ja sam odobrio Velebitu da kae svoje pravo ime i poseti porodicu... Nemci su nas u Gornjem Vakufu iznenada slikali, ali ja sam se zaklonio. A kad smo potom Velebit i

ja stigli u Sarajevo, primetili smo jednog znanog dezertera u hodniku nemake komande: pokuao sam da se zaklonim. Ubeeniji sam da me video nego da nije, ali izgleda da nije odao moje ime, valjda zbog toga to ga nisu ni pitali ili je drao da sam zarobljen. Tako je moj pseudonim ostao neidentifikovan sve do Robertsove knjige.66 Pre toga je jedino Vladimir Dedijer u treem izdanju svog Dnevnika", 1972. god., spomenuo da sam ja bio s Velebitom u Zagrebu: time je, u stvari, otkriveno moje ime i moje uee, ukoliko to ve nije bilo uinjeno na drugi nain... Ali nemake oficire u Gornjem Vakufu nije zavarala Koina autentinost ni nae mistifikovanje: kad sam im rekao da sam intendant divizije, grubi" major je primetio, s izazovnom ironijom: Taj im je komesar!... - A 14. marta izjutra, oba oficira su se pojavila sa srdano-ironinim izrazom i estitali Koi roendan. Koa se, bogme, nije zbunio, nego zahvalio i dodao: To vam je bar lako bilo utvrditi: beogradska policija ima odavno moj dosije... Ne maki of iciri su s preziro m govor i li o etni cima i do mobrani ma. O ustaa ma - da su surovi i da nema ju iskustva i i stinske vojnike or ganiz acije: mi s mo se s tim slagali, d odaj ui da se ustae b ore kao oni ko ji s u
66

Tito, Mihajlovi and allies", New Brunswick, 1973. god

142

sebe uinili oaj nici ma. Upitali s u nas: Otkud va m onolike ha ubice? - Uzvratili s mo da s mo i h otel i Italijani ma. A oni , s vragol asto m i ronijo m: Pa da, a ko me bi dr ugo! Na i dragi sav eznici!. .. Obojica su se borila na istonom frontu. Nisu imali ba visoko miljenje o Crvenoj armiji Grubi major je rekao: Predavali su se u masama. etrdeset prve - eih otpora jedino kod izolovanih, manjih jedinica. - Ali lepi" kapetan je dodao, coknuvi; Sibirske divizije, pod Moskvom, bile su sjajne - tukle

su se do zadnjeg metka... - Lepi" je imao pantljiku na reveru: za ranu, dobijenu pod Moskvom... Poraz kod Staljingrada ih je titao, mada su i pred sobom umanjivali njegovu teinu: Pa ta? Izgubili smo dvesta, trista hiljada vojnika, dok su Rusi gubili u pojedinim operacijama po itav milion!... I na nae argumente da to nije isto - da je do Staljingrada dolo posle godinu i po rata, na tuem tl u i kad ve nema iznenaenja - odgovorili su da niko nema monopol na ratnu sreu. Afriku su smatrali sporednim ratitem, mada se kod njih oseala zebnja od amerikih potencijala. A kad smo im rekli da nas udi neizvesnost napada na Sovjetski Savez, uzvratili su: Do toga je moralo doi - Rusija bi napala im bismo se jae angaovali na Zapadu... - Mi nismo pobijali takvu mogunost, nego - da nema pobede na Istoku, pa zato ni kompromisa na Zapadu... Mada su govorili o nemakoj pobedi, dobijao se utisak da se uzdaju u ishod koji ne bi bio poraz za Nemaku. A kad bismo pokuali da im dokazujemo bezizglednost Nemake, uzvraali su: O tome drugi misle... - Ali nijednom nisu rekli: Fihrer misli za nas!... Imali su visoko miljenje o borbenosti i disciplini partizana. Ali su se uasavali naeg rata. Lepi" je rekao: Pogledajte ta ste uinili

143

od svoje zemlje! Pusto, paljevine! ene prosjae na ulicama, tifus hara, deca umiru od gladi. A mi hoemo da vam donesemo ceste, struju, bolnice... - Mi nismo poricali zaostalost Jugoslavije, ali smo dodavali: Ipak se nekako ivelo - sve dok Nemci nisu napali Jugoslaviju. I moda biste vi dali ceste i struju, ali - da biste mogli odnositi nae rude i hranu... Mi smo im dokazivali bezizglednost, besmislenost njihovog ratovanja protivu nas. Ja sam obrazlagao: Mi ne moemo biti poraeni: ak i da unitite nau grupaciju, to smo ve izbegli, mi bismo je

obnovili negde drugde, a postoje i druge neunite-ne... - A Koa: Ja mogu kroz vae redove da provuem svoju diviziju kad god hou - eto, noas ako hoete! - Grubi" major: Da, tako je lako ratovati: komad hleba i neto metaka u torbu pa - u planinu! Koa: ako hoete, moemo da se promenimo: mi tenkove i motorizaciju, a vi... - Nikada! Nikada se vi neete toga dograbiti! - povikao je grubi"... Hrana je bila dobra, vojnika. Dobili smo i cigarete. Nudili su nas i piem, ali mi smo to odbili. A posluivao nas je Hrvat, mladi iz Vraje divizije, stidei se i da nas pogleda, a kamoli da s nama razgovara. Da li je to bilo sluajno, ili su Nemci hteli da nam predoe podvojenost i zakrvljenost unutar naih naroda? U Gornjem Vakufu smo ostali - ako se dobro seam - do 14. marta, ekajui pregovore. Ali odgovor nije stizao i zakljuili smo da se Koa vrati, to je on uinio istog dana. Istog dana, potom, stigao je i nalog da doemo u Sarajevo. Vratili su nam metke, s tim da ih ne stavljamo u arere. Velebit i ja smo se oprostili skoro srdano s oficirima i vojnim autom otputovali u Sarajevo. U Sarajevu su nas Nemci smestili u stan lepukaste i tamnopute tridesetogodinje gospoe, Srpkinje i - ako se ne varam - supruge zarobljenog oficira. Gospoa nas je primila ljubazno, skoro kao

144

svoje, premda je bila bliska s nemakim oficirima koji su kod nje i stanovali. Mrzela je ustae, a u nama videla ne ba pametne Srbe, ali Srbe. Njen stan je bio na obali Miljacke, nameten skupo i neukusno. Ali je bila odlina kuvarica - kao mahom Srpkinje. Sutradan su nas odveli u nemaku komandu, smetenu u zgradi Konak". Tu treba da je bio tab generala, kasnije feldmarala Aleksandera Lera. Ali nas su odveli u odeljenje ,,1C", tj. u Abver, gde nas je primio neki major ili potpukovnik. Razgovor je bio informativan i suzdran s obe strane - oni su

vie pitali, a mi nastojali da to manje kaemo. Kretali smo se u okviru utvrenih stavova. Nemci nisu nita vrsto obeali, sem da e menjati zarobljene Nemce za zatvorenike, iju listu smo predali ve u Gornjem Vakufu. Ali atmosfera nije bila pretea, ak ni odbojna. Ve tada su Nemci zahtevali da se odmah, pre ikakvog dogovora, obustave diverzije na pruzi Zagreb-Beograd. Ali mi se na to nismo obavezivali, vezujui sve za priznanje prava zaraene strane. Utisak na je bio da je to tek poetak razgovora, a takvo je bilo i dranje Nemaca. Ali kod Nemaca je opet dolo do zastoja. Iz njihovog dranja se dalo zakljuiti da ni oni ne znaju kad bi se pregovori mogli nastaviti. Ja sam reio da se vratim i ostavim u Sarajevu Velebita - da me izvesti ili da doe - ako pregovore treba nastaviti. A budui da su Nemci insistirali da im vratimo majora tekera i zarobljenike, obeavajui da e nam dati nae zatvorenike im ih sakupe - rekao sam im da poe jedan Nemac sa mnom, pa emo im dati nedvosmislen odgovor. Ja sam poao iz Sarajeva ka Konjicu, u polukamionu, koji je vozio jedan podoficir, odreen da prihvati majora tekera. Podoficir je bio onizak, na izgled pritup, a govorio je nerado i nekim neknjievnim dijalektom - moda jugoslovenski vaba". Put dombav, zemlja opustela kao kud su vojske prole. Ali smo

145

putovali bez smetnje, a podoficir je u Konjicu dobio obavetenje o sektoru gde sam ugovorio s Rankoviem i naim tapskim oficirima da u prei. To je bilo na 4-5 kilometara juno od Konjica - Nemci su drali cestu, a nai visove, i ja i narednik smo se odmah odvezli tamo. Na cesti su se Nemci zaklanjali iza tenkova, a tamo su doneli i jednog ili dva ranjenika. S iljatog visa su partizani pucali kratkim rafalima i meci su zvidali unaokolo, pa smo zastali ispod podzida. Narednik je ukratko objasnio oficiru nau misiju i -

dok su nas vojnici radoznalo gledali - ja i on smo potrali preko njive nad putem. Gore, kroz bunje, k vrhu su se privlaile grupice Nemaca. Mi smo opet potrali do idue podzide. A onda je naletelo nekoliko tuka", zaokruilo i zaoralo oko vrha i, u sunovratima, poelo da ga zasipa bombama i rafalima. I baterija s desne obale Neretve je nastavila tui vrh. Vrh kao da se zaljuljao u zranoj visini, a Nemci su juriali u njegovu zadimljenost. Bio sam skoro ravnoduan, iako mi nije silazilo s uma da tamo ginu moji drugovi. Ali kad su se tuke" sputale u dolinu i ljuljanjem s krila na krilo, jedna za drugom, pozdravile svoje trupe - spopala me gorka zavidljivost. Nemci su, oito, bili oteli vrh, jer se pucnjava stiala. Narednik i ja smo se poeli peti uz strminu neometani rafalima. Stigli smo i dva Nemca - jednome se s lea odmotavao telefonski kabl. Na vrhu je bila zasela nemaka desetina, zaklonjena iza stena. A na zapodinjku ispod nje mrtav mladi - partizan, u novcatom italijanskom injelu, vunenim seljakim arapama i gumenim opancima - slika naih zanosa, pobeda i zaostalosti: zbaeni juriem, partizani nisu uspeli da ga odnesu. Odmorili smo se, popuili cigarete. Nemci su nas primili mirno, kao da nisu maloas proiveli okraj. - Nisu nas

146

saekali: da nije bilo tuka", -dobili bismo i mi svoje... priali su kao o svai u krmi ili na vaaru. Promolivi se, osmotrio sam okolinu: kamena dolina, s retkim bunjem, oiviena na vidiku povijarcem. Gde su partizani? - pitao sam nemakog stareinu, pokuavajui njegovim durbinom da otkrijem nae zatitnice. - Tamo! - razvlaio je on rukom prema povijarcu. Bilo je oko 3 posle podne - i previe da se zadana prebacim do svojih. Poeo sam da zovem: Drugovi! Ne pucajte! Ja sam partizan, dolazim s

pregovora! - I tako iz nekoliko puta glasno i razgovetno. Otud ni glasa, ni kreta. Mom" podoficiru sam rekao da ostane u zaklonu - da partizani ne bi posumnjali, videi me s Nemcem. Iziao sam iz zaklona i krenuo k svojima. Ali posle petnaestak koraka grozd metaka se sruio ulevo kraj mene. Poeo sam da viem: Ne pucajte! Ja sam partizan! - Odgovor: dva kratka rafala i strkotine kamenja svukud oko mene. Povratio sam se, urno ali ne trkom, u zaklon. I opet zvao. I opet iziao. I opet su me vratili rafali sasuti u stenje oko mene. Dok sam se vraao u zaklon, nemaki vojnik, u kacigi i marcijalnog izgleda kao s plakata, mi je dobacio: Mogli biste da se pripazite oni su vrlo dobri strelci... - Moda sam tada najblie bio pogibiji, ali nisam ni u jednom trenutku oseao opasnost bar ne onu refleksnu, na koju se reaguje naglim skokom ili padom... Rankovi mi je kasnije tumaio kako je dolo do toga: jedinice su se smenjivale, pa komandant jedne nije preneo komandantu druge nalog da u na tom sektoru prei... Nije mi preostajalo nego da se probijam nou - bar me nee moi gaati tako sigurno. Saekao sam prvi mrak i krenuo s narednikom. A im sam poeo da se uspinjem ka povijarcu, povremeno sam vikao: Drugovi, ne pucajte! Mi smo partizani!

147

Ve sam bio pri vrhu kad me zaustavio otar, neoekivano blizak povik: Stoj! - Kazao sam da sam delegat Vrhovnog taba. A glas, neizmenjen: Ruke uvis! Jedan napred, ostali stoj! Bio je to nii staresina Pete brigade - prepoznao me, upalivi bateriju. Objasnio sam mu da menjam zarobljenike i pozvao narednika iz mraka. - Umalo me niste danas ubili! - prebacio sam mu. A on, skoro ravnoduno: Mitraljezac, ta on zna ko je! U tabu bataljona su me obavestili da je komandant brigade Sava Kovaevi napred, nedaleko.

Savu sam zatekao raskomoenog kraj ognjita, za veerom. Saoptava mi: Vrhovni tab mora da je ve negde kod Borakog jezera... - I najednom, lukavo se smejui: Nemojte vi, poem, da nas izmirite s Njemcima! - Uhvaen, zbunjen, ipak odmah prelazim u napad: Nemoj da mudrijai! Valjda ima poverenja u CeKa! Radi se o izmeni zarobljenika, o neubijanju ranjenika... - A Sava: Imam povjerenja! Ali se vojska taman okalila na Njemcima. I Njemci su nai najvei dumani... Ali i Nemac narednik je dobio kod Save dobru veeru, pa smo on i ja produili, prestiui duge nizove boraca i ranjenika. Putovali smo itavu no. Jutro nas je zateklo na usponu od Bijele ka Borakom jezeru. Desilo se da smo sustigli grupicu iscrpljenih mladia, tifusara. Jedan se zateturao i priseo uz stablo. Priao sam mu, hrabrei ga da produi. On me pogledao i - umro; takvi sluajevi su se tih dana, a i kasnije, ee dogaali. Ako mi je bilo krivo to Nemac vidi naa stradanja, ponosio sam se to ga zadivljuje naa reenost. Dok smo se sputali ka Borakom jezeru, naletele su tuke". Sklonili smo se s puta pod bor, mada je meta bila na drugoj strani verovatno most na Glavatievu: urlanje tuka" je, uinilo mi se, jae impresioniralo Nemca, jer mi smo na to ve bili, obikli. Kraj vrha Jezera sam naiao na majora tekera i tu ostavio i

148

podoficira. teker nije znao kod koga i kud idem: Tito i Vrhovni tab bili su visoije - kod jedne stene duboko u umi. Tito se obradovao kad me ugledao. Ispriao sam mu, ukratko, o pregovorima: nema vrstih obeanja sem za razmenu, ne bi se moglo rei da su Nemci neskloni daljim razgovorima, ali trae kao preduslov obustavu borbi u Slavoniji. Tito se dvoumio: Ha, znao sam ja ta njih svrbi! Ne moemo mi

na to pristati dok god oni ne obustave napade na nas... - Tu je od lanova CK jedino bio Rankovi: zakljuili smo da se razgovori nastave. I nita drugo, nita konkretno, jer Nemci nisu ni u jednom politikom pitanju izneli svoj odreen stav. Jedino, budui da sam ja bio ubeen da e nam Nemci izruiti nae zatvorenike i da bi putanje majora tekera i ostalih zarobljenika bilo primljeno kao znak nae dobre volje" - Tito je odobrio da se to odmah uini... Majora tekera i mog" narednika smo istog dana ili sutradan uputili za Konjic. S ostalih desetak zarobljenika - vie ih nije ni bilo, nismo tako postupili, jer nisu bili prikupljeni... A kako su Nemci postupali s vama? - upitao je Tito. Korektno, vrlo korektno - odgovorio sam. - Da, izgleda da je kod nemake vojske ostalo neto od vitekog duha - protumaio je Tito. Priao sam Titu i ostalima o utiscima i doivljajima - sve do posle podne, kad je Tito trebalo da produi ka Glavatievu, a ja se povratim u Bijelu, da ekam poruku od Velebita. Titova ena Herta Has, s kojom je bio pre Zdenke" i koja mu je rodila sina uoi rata, bila je uhapena i nalazila se na spisku zatvorenika koje smo traili od Nemaca. Tito se u razgovoru tri-etiri puta vraao na njeno oslobaanje. Oito ga je titala njena sudbina i uzbueno je insistirao: Sada je najvanije da drugaricu dobijemo!

149

Uini sve da je oslobodimo!... U Bijeloj sam ekao 4-5 dana, a za to vreme su se tu skupili i zarobljeni Nemci. Borbe su se i dalje vodile, mada ne tako otre - Nemci nisu imali gde da se razviju, a nai manji delovi jedino su titili povlaenje ranjenika. I Bijelu su Nemci bombardovali dok sam tamo bio. Tu sam se ponovno sreo s Mitrom. I uo kako su Nemci, tih dana, u nekom selu zatekli nae ranjenike i umesto da ih po obiaju

pobiju - delili im cigarete i okolade: neke vajde od pregovora je ve bilo. Jednog sutona, dok se delila veera - treba da je to bilo 23. marta 1943. god., u Bijeloj je nastala strka: Nemci! - Ali neko je saoptio da nose belu zastavu i viu: Ne pucati! Parlamentari!... Setio sam se da su to Nemci koji su doli po zarobljenike, stiao uzbunu i iziao na cestu. Nemci su ve stajali pred susednim kuama. Bio je tu i Koa Popovi i prokomentarisao, cinino: Eto, kako moja vojska dri strae! Srea to to Nemci ne znaju... Nemaki oficir je doneo i poruku da ja idem za Sarajevo. Zarobljenici su ve ekali. Jedan je bio teko ranjen i, pridignuvi se s nosila, ozareno je promucao: Samo kad vas vidim! - A oficir je kleknuo kraj njegove glave i, milujui ga po licu, ganuto zborio: Sada e, moj kamarade, sve biti dobro! Ne brini, sve e biti dobro... Nemci su poneli ranjenika i zaputili smo se u Konjic. U Konjicu, u krmi slabo osvetljenoj ganjaom, nazirem za stolom bradata lica, smraena oko okanja rakije. Ali Nemci se nisu na njih obazirali: seli su me do ofera u kamionu i krenuli za Sarajevo. U Sarajevu sam zatekao Velebita i Hansa Ota - inenjera koji je kao zarobljenik u Livnu aranirao prvu razmenu izmeu Nemaca i

150

partizana, u jesen 1942. god. Sutradan smo krenuli za Zagreb - do Broda, ako se dobro seam, automobilom, a odatle zastraenim kupeom, zajedno s Hansom Otom. Obnovivi poznanstvo, Hans Ot i Velebit su razgovarali prilino otvoreno, ali ne naputajui taktinost. Ja sam, pak, bio otvoreno netaktian"': isticao sam da ceo svet, sem Nemaca Glajaltovanih" Gebelsovom propagandom, ve vidi slom Nemake. Hans Ot se dovijao da iznae razloge kako sve ba i ne mora biti tako, i time samo potvrivao na utisak da ni on ne veruje u pobedu Nemake.

tavie, iz tog dugog razgovora s Otom u vozu, dobili smo i utisak da se u viim slojevima Nemake, naroito meu oficirima, ve javlja neuverenost i negodovanje. Otu se u jednom trenutku otelo ak: Hitler je manijak!... - Da li je Ot pripadao aktivnim opozicionim strujama? I da li je bio blizak s Glajze-Horstenauom, nemakim generalom za Hrvatsku, o kome se posle rata prialo da je bio protivu Hitlera? Ne znam, a to je tada bilo i sporedno. Ot je bio obian inenjer, sluajem ubaen u odnose Nemci -partizani: i sam nezadovoljan, on je najverovatnije bio prenosnik kritikog rezonovanja nemakih efova u Hrvatskoj i negodovanja u viim slojevima Austrije i Nemake... Ota su, inae, jugoslovenski obavetajci na kraju rata dovukli, nekako, u Jugoslaviju, ali ne zbog neke njegove krivice, nego iz vlastite sumnjiavosti da bi on mogao znati eventualne nemake obavetajce bliske partizanskim vrhovima. Rankovi mi je usput ispriao da od Ota nisu doznali nita, iako je u zatvoru ostao sve do svog tunog skonanja... Ali Ot je bio najpodesniji da preko njega dejstvujemo za osloboenje Titove bive ene Herte Has. Ot se alio da ustae daju lane podatke o zatvorenicima koje mi traimo, tako da Nemci moraju preko svojih agenata da vre proveravanja: to je bio sluaj i s Hertom. Velebit je o Herti ve bio govorio s njim, a ja sam to toliko

151

zaotrio da me on upitao, najzad: Pa zato toliko insistirate na njoj, kada ona nije visoki funkcioner? - Sinulo mi je da e najbolje biti ako budem poluotvoren: Sentimentalni motivi: ona je devojka jednog naeg komandanta. - A, onda razumem - sloio se Ot... - Nemake slube su ve znale da je Herta po ocu folksdojerka, ali im je to bilo svejedno, budui da je bila komunistkinja. I Ot je obeao da e Herta biti pronaena i zamenjena: tako se i dogodilo...

Nemci su nas smestili u neku svoju ustanovu -na Zrinjevcu ili blizu Zrinjevca, u sobu hotelskog tipa. U toj zgradi su i voeni pregovori - treba da su otpoeli 26. marta, sutradan po naem dolasku. Budui da smo se dosaivali - ponudili su nam da idemo u bioskop, pa smo jednom ili, dakako s nemakim pratiocem. A Velebit je poao u posetu roditeljima. Ako se tano seam, bila su dva sastanka. Nemaki pregovarai, na elu s pukovnikom retke plavkaste kose, vie slinom diplomatskom inovniku nego oficiru, i dalje su drali pregovore na niskom nivou: mi to nismo oekivali i to je u mojim oima umanjivalo znaaj pregovora. Na tim pregovorima je uinjen napredak ka primirju: Nemci su nama stavili do znanja da e obustaviti operacije, im mi obustavimo diverzije na vozove u Slavoniji. Ali nikakav sporazum nije potpisan ni tada, ni kasnije. Nikada nije bilo govora o tome da bismo dobili oruje ili ma kakvu pomo od Nemaca. Ni obustavljanje borbi protivu ustaa nije pretresano. Mi smo se ponaali tako kao da na ustae, kao svoje unutarnje neprijatelje, polaemo pravo" kao i na etnike. Ali ih nismo isticali kao glavne neprijatelje", budui da su ih Nemci trenutno smatrali svojima". Ako bi Nemci spomenuli stav prema ustaama, izgovarali

152

smo se time to ustae ubijaju nae ljude, masakriraju Srbe i slino, i da zbog toga nije moguno obustaviti borbe protivu njih. I Nemci su izbegavali pitanje Italijana. Ili nisu ni stigli da to postave: pregovori nisu ni uli u detalje, nego su se vrteli oko optih stavova. Nismo se sustezali od izjave da bismo se tukli protivu Britanaca, ukoliko se iskrcaju: takve izjave nas nisu obavezivale, jer se Britanci jo nisu bili iskrcali, a i drali smo da bismo se morali s njima boriti ukoliko bi - kao to se jo uvek dalo zakljuiti

iz njihove propagande i zvaninih izjava - ruili nau vlast, odnosno pomagali uspostavu etnike vlasti. I opet je dolo do odugovlaenja i nejasnoa kod Nemaca. Saoptili su nam da su traene zatvorenike prikupili u Sarajevu, pa je i to bio dobar razlog da krenemo k Vrhovnom tabu. Stigli smo u Sarajevo 30. marta izjutra - drim da je i Velebit bio sa mnom. Nemci su nam rekli da se neki nai zarobljenici iz nedavnih borbi njihova imena nisu na naem spisku - nalaze u vojnom zatvoru i da e nam ih ustupiti. Poao sam tamo - u kasarnu bive oficirske kole. Na hodniku sam progovorio s Nemcem i, najednom, u devojci koja je ribala patos, otkrio Lenku Jurievi, blisku drugaricu moje sestre Dobrane, iz vremena boravka moje porodice u Bijelom Polju. Doviknuo sam joj da se spremi jer da je razmenjena. Ona se mokrim rukama obesila o moj vrat i zaridala na mojim grudima. Nemakom oficiru su zaiskrile suze, dok sam ja Lenku smirivao... Posle, na putu k naima, priala mi je da je pomislila, kad je ula moj glas, da sam i ja zarobljen i da su partizani uniteni. To mi je bio najtei trenutak u ivotu: nisam mogla da poverujem, a ujem, vidim... Lenka je bila veoma hrabra: Nemci su je, premorenu, iznenadili na spavanju i zarobili. Lenka je pred kraj rata poginula: valjda je i zbog toga seanje na nju danas toliko ganutljivo...

153

Posle ruka zaputili smo se sa razmenjenima - bilo ih je petnaestak: nekoliko vie nego razmenjenih Nemaca - kamionom za Trnovo. U Trnovu smo zastali - da dobijemo podatke o poloajima. Domobranski oficir je dao podatke Nemcu i nama. A ja sam, uzgred, ubeivao domobranskog oficira da pree na nau stranu. On se najpre udio, a zatim izjavio: Nije to tako jednostavno - pod ustakom smo kontrolom... Produili smo kamionom jo desetak kilometara, a zatim peke. Meu razmenjenima je bio i Ivo

Frol, knjievnik, kojega sam poznavao odranije. U zanosu, priao je, da su ga iz Jasenovca ustae predale Nemcima u Zagrebu verujui da ga ovi trae radi istrage. Kad su ustae doznali o emu se radi, ustaki oficir mu je dobacio: Nai emo se da se pogledamo preko niana! - A nemaki oficir ga je na putu za Sarajevo ubeivao: Ne trebate da brinete, gospodine profesore: partizani nisu banditi, imaju tamparije i kole, kod njih vlada red... Tita i Vrhovni tab sam naao u nekom selu nedaleko od Kalinovika. Referisao sam Titu, a on kao da ve nije bio onoliko zainteresovan: Nemci su, u stvari, ve bili obustavili progonjenje, a nae jedinice, izvojevavi na Treskavici munu pobedu i nad etnicima Pavla uriia, prodirale su u Hercegovinu i ka Crnoj Gori i Sandaku. No odmah je odobrio povratak Velebitov u Zagreb, a iz Zagreba u Slavoniju - radi obustave akcija slavonskih partizana, naroito na prugu Zagreb-Beograd... Velebit je to i sproveo, zadravi se podue. On je doveo i Hertu. A priao mi je da je u Slavoniji imao tekoa: partizani su posumnjali da je provokator, pa je morao intervenisati i Glavni tab Hrvatske... Pre i u poetku boravka kod Nemaca padalo mi je na um da bi oni mogli da nas predaju Gestapou na torturu i streljanje. Ali Nemci nisu niim dali povoda za takve sumnje: sumnji je, najzad, i

154

nestalo. Nije ni mene ni ostale lanove CK grizla savest da tim pregovorima izneveravamo sovjete, internacionalizam, konane ciljeve: ratna nuda nas je gonila na to, a istorija boljevizma ak i da nije bilo Brest - Litovskog mira i pakta Hitler - Staljin pruala nam je izobilje slinih zaokreta. Pregovori su drani u velikoj tajnosti. Nije bilo razlika u vrhu, sem to smo Rankovi i ja bili skeptiniji u pogledu ishoda nego Tito: u trajnije primirje ili iri sporazum nije niko verovao.

Pregovori s Nemcima nisu ni mogli dati znaajnije rezultate. Ali ne samo zbog toga to smo mi u sutini traili predah, a Nemci pripremali za nas zamku. Nemci ne bi mogli trpeti nae stabilizovanje i irenje, a mi njihovo uvrivanje pomou pronemakih struja i nastavljanje rata na Balkanu. Kod Nemaca - u nemakoj vojsci i meu nemakim predstavnicima u Hrvatskoj postojala je struja sklona primirju. Ali ta struja nije imala odvanosti ak ni da obelodani svoja prieljkivanja. Hitler je svakako u momentu koji je smatrao pogodnim - presekao pregovore sa jednom od svojih kategorinih zabluda: ,,S pobunjenicima se ne pregovara - pobunjenici moraju biti streljani."67 Time je operacija Vajs" (Weiss) prela u operaciju varc" (Schwarz) - u zvaninoj jugoslovenskoj istoriografiji ove dve operacije se nazivaju etvrtom i petom ofanzivom, mada one ine celinu - i prema analizi istoriara i prema doivljaju uesnika.

67

155

4. POSLEDNJI OBRAUN Milovan ilas: Revolucionarni rat"(Knjievne novine, Beograd, 1991. godine str. 430-434)

U Crnoj Gori sam doekao i kraj naeg ratovanja, 15. maj 1945: nemake snage tada procenjivane na 130.000 - najzad su prihvatile da srno mi legalna, saveznika vojska, pa su poloile oruje. Bilo je pojedinanih odmazda, u toku razoruavanja. Zarobljeni Nemci su upueni u logore, na radove. S Ne mci ma su pol oili oruje i nai protivnici koji su sadejstv ovali s okupatoro m ili v ezali svoju sudbin u za f aistike si le - etnici , u staki do mobra ni, slovenaki do mobr anci. Ne ke gru pe t ih naih prot ivnika su se bile probile do Britanaca u Au striji, pa su na m i h
156

oni izruil i. Svi s u pobijeni , se m e na i mlad ia isp od 18 godina - tako j e to preneto tada u Crnu Goru, a to sa m kasnije uo i od uesnika u ti m od mazda ma gnev a bez me re i svesti besne i skuene. Koliko ih je bilo ? Dri m da to niko tano ne zna , ni ti da e se ikada doznati: pre ma on ome to sa m uzgre d uo od nekolicin e f unkcionera u me anih u taj obrau n, broj je vei od dvadeset hilja da, ali ne prelazi trid eset hiljada, za sv e tri pomenute grupacije. Pobijeni su odvojeno - svaka grupa u

prostoru gde je zarobljena... U slovenakom CK, godinu ili dve kasnije, gunali su da su imali neugodnosti sa seljacima iz nekog od tih prostora: ponornice su izbacivale ljudska tela. A prialo se ovo: gomile leeva su bubrile, trulei u plitkim masovnim rakama, tako da se inilo da zemlja die... I u Zagrebu su izvrena ienja" po kriterijumima i u razmerama beogradskim": srpski i hrvatski nacionalisti jalovo podrauju sebe da je kod nas1' postupljeno stroe nego kod njih". Isti ljudi, isti ciljevi, ista sredstva - morali su dejstvovati, svuda, manje-vie, isto... Sudbina grupacije Drae Mihailovia bila je jo uasnija, zbog neodlunosti i dugotrajnih stradanja. S izbeglicama i vojnicima iz rasutih jedinica, Draa je zazimio 1944-1945. u Dugom Polju, na planini Vujaku u severnoj Bosni. Pegavac je harao, nesloga i optuivanja razdirali. Tu su se Drai pridruili etnici i begunci iz Crne Gore, predvoeni samovoljnim Pavlom uriiem: neslaganja su izbila i na crnogorsko-srbijanskim razlikama. urii je bio za probijanje na severo-zapad - ka Britancima, a Draa za povratak u Srbiju... Ozni je ve pre toga pao u ake jedan Drain radiotelegrafista, koji je odao ifru i pristao da alje lane depee: veza

157

izmeu Drae i Ozne u Beogradu je funkcionisala uredno. Rankovi i njegovi pomonici su smislili da namame Drau u Srbiju: u sastavljanju obmanljivih depea, koje su prikazivale stanje u Srbiji kao povoljno za Drau, i ja sam pripomagao Rankoviu... Draa je slao otud i diverzante - nemakim avionima s nemakom opremom, a Ozna ih je prihvatala". Draa nije imao ni snage ni odvanosti da raisti s uriiem: sveano ga je ispratio na nepouzdani put. urii je pokuao da se probije kroz ustaku vojsku i teko iskrvavio u Lijevu polju: u tuem kraju, na movarnim ravnicama, razlegale su se danima zapevke Crnogorki za izginulom braom, oevima i sinovima. Zatim je urii - na nagovor crnogorskog

separatiste Sekule Drljevia - stupio u pregovore s ustaama. Veu grupu etnikih oficira, meu njima i knjievnika Dragiu Vasia, ustae su domamile, razoruale i - poklale... Draa nije imao izgleda da se probije ka zapadnim saveznicima, sem manjim delovima - naa teritorija je bila prostrana i nae jedinice brojne, a probijanje kroz ustae mu je pretilo uriievom sudbinom. Krenuo je za Srbiju, opustoivi usput muslimansku" Fojnicu. Neodredljivo je u kojoj meri su obmanljive depee Ozne mogle uticati na tu njegovu odluku - svakako su ga podravale, u bezizglednosti i iluzijama u kojima je inae iveo. Na tom smrtnom putu su se etnici tukli s ogorenjem obreenih - jednu nau brigadu su naprosto pregazili. Ali nai su ih metodino stenjivali, dok nisu upali u neprobojan obru - na onim istim prostorima gde su partizani morali da se probijaju iz nemakog obrua u petoj ofanzivi, maja-juna 1943. godine: u partizanskoj kosturnici kraj Sutjeske se nalazi i pokoja etnika" kost. Nisu ih zarobljavali. Ubijali su ih, rasturene, i oni isti seljaci koji su napadali nae bolnice. Pobijeno je oko 7.000, spasilo se oko 400, meu njima i Draa s manjom grupom - da kasnije i oni budu polovljeni... etnike je po itav dan tukla naa avijacija. Nai komandanti su govorili: Nek etnici vide kako je nama bilo. A odgovor sovjetskog instruktora na upit kuda to lete avioni: biju

158

neke koji se bune protiv drave! -prihvatan je kao smean, neshvatljiv zaborav revolucije u novih sovjetskih generacija... Draina grupacija je unitena istih dana kad i ona u Sloveniji: u Crnu Goru su prodirala strana kazivanja i grupice razbijenih etnika... Niko nije rado govorio o svemu tome, ak ni oni koji su se razmetali revolucionarnou - svak kao da se starao da to preobrazi u straan san. I mene je oamutilo, kad sam sve to saznao od drugova iz crnogorskog vostva: tamo je bilo i b e g u n a c a z b o g n e s l a g a n j a i n e p r i l a g o d l j i v o s t i , k a z na

je pravedna jedino ako je odmeravana individualno... Ali ta oamuenost je trajala trenutak: ta oni su ratovali tolike godine s okupatorom protiv dece svog naroda, oni su beali k novim gospodarima, oni su palili, muili, klali, oni se nisu predomislili ni na dugim putevima beanja s okupatorom, oni nas nisu zarobljivali, oni bi nas... A najprodornije i najodsudnije u tom premiljanju: drugovi, partija, misle da tako treba - presei naa kolebanja i njihova nadanja... I poeo sam da ubeujem drugove i sebe: njihova izdaja nije imala kraja. Narodu i domovini su suvini oni koji su uprljali njihovo ime i izdali ih u najsudbonosnijem trenutku. Ubijati bez ispita, kolektivno - ne, to nema smisla, to je suprotno naem uenju, naoj veri u ljude. Ali u ovom sluaju - ne, dosta je bilo! Svak je imao vremena da vidi, da shvati i napusti... - Ne tvrdim da sam izrekao ba te reci. Ali jesam reagovao u tom duhu - branio ideologiju i odluku od trenutnih, od venih sumnji u kolektivne odmazde, u nasilje i nasilnu smrt. I svi su se slagali, s ogorenom ubeenou... Ko je potpisao, ko je izdao naredbu za to unitavanje? Ja to ne znam. Drim da pismena naredba nije ni postojala. Prema strukturi - hijerarhiji - tako neto nije mogao izvriti niko bez

159

odobrenja vrha. Ve pre toga se sazdavala atmosfera odmazde i obrauna. Centralni komitet nije to odluivao.. A i da jeste? Bez sumnje bi se CK poveo za autoritetima. Glasanja ni inae nikad nije bilo. I ja bih se saglasio, eventualno uz primedbu - koja ne bi ugroavala moju revolucionarnu doslednost, pripadnost partiji i sroenost s vostvom... Kao da nije bilo pravednosti, istine i milosra izvan ideologije, partije, pobunjenog naroda i izvan nas voa kao njihovih sutina... Nikada to nismo spominjali ni u CK, ni meu sobom. Jednom sam ja u nevezanom razgovoru - dakako posle sukoba sa sovjetskim vodstvom 1948. - spomenuo da smo tada preterali, jer da je tu bilo i onih koji su beali jedino iz

ideolokih razloga. Tito je odvratio, odmah, kao na neto o emu je odavno stvorio konani, ako ne i uteni zakljuak: Svri jednom zauvek! Jer kakvi su bili nai sudovi... - Tako je, nekako, i bilo jednom zauvek", mada je Ozna i dalje vrila pogubljenja, po svojim kriterijumima, esto lokalnim i neujednaenim. Sve dok Tito nije, krajem 1945. revoltirano uzviknuo na sastanku CK: Dosta vie s tim smrtnim osudama i ubijanjem! Smrtna kazna vie nema efekta - vie se niko i ne boji smrti!... Rat i revolucija su se zavravali. Ali omraze i podvojenosti kao da su nastavile razaranja i pogibije - kako unutra, tako spolja. Saveznici su nas izbacili iz Trsta i okoline - poto je sovjetski CK saopstio da SSSR ne moe, posle tako stranog rata, ui u novi rat - svet kao da se poeo deliti na nama Jugoslovenima, a mi smo bili sami, postajali sve samotniji. Revolucionarni rat je jo trajao u nama, sveim i samouverenim. Kao da to nije bila nesrea, strana i velianstvena u svojoj totalnosti i oduhovljenosti. S revolucijama poinju nove epohe, ali iju sadrinu nikom nije dato da predvidi, a kamoli da ih utemelji. Zar bi ivot bio ivot ako bi se unapred podavao hipotezama? Revolucija mora biti - kad god politike snage naroda i zajednice nisu kadre da nau oblike kroz koje e obavljati razumna i pravina

160

reenja. Revolucija se opravdava kao ivotni in, ivotna situacija. Idealizacija revolucija prikriva samoivost i vlastoljublje novih, revolucionarnih gospodara. Jo besmislenija i nestvarnija su nastojanja da se odnosi, da se ivot vrati na predrevolucionarne, razorene oblike.., Sve sam to nasluivao i tada. Ali izbor ne zavisi samo od linosti, nego i od stvarnosti: sa sadanjom pameu onda, u prolosti, nita se ne bi dalo uiniti. Ponadajmo se, na kraju, da e jenjati ideoloke, monolitistike" revolucije, mada su idealizam i idealisti njihovi preduslovi.

161

100 BOOKS which have influenced Western public discourse since the Second World War

For the origins of the list that appears overleaf, see above, p. 41. An initial list was put together by a small panel consisting of Robert Cassen, Ralf Dahrendorf, Timothy Garton Ash, Michael Igna-tieff, Leszek Kolakowski and Bryan Magee. It was then revised following an extensive discussion at the last meeting of CEEPP Trustees. With very few exceptions, authors are represented by only one title. Works of fiction are included only when they had a wider impact on public discourse. Books by trustees are not included. Titles are grouped in decades by the date of their first appearance. In ali cases the English title is mentioned first and the original title in [ I. Within decades the order is alphabetical.]

162

Izvor: Freedom for Publishing, Publishing for Freedom" Central European Universiti Prees Budapest Freedom for Publishing, Publishing for Freedom To begin with, there are certain seminal works which were published before the Second World War but which had a major influence on postwar discourse. The list would certainly include:

Karl Barth: Credo Mare Bloch: Feudal Society [La Socit fodale] Martin Buber: / and Thou [Ich und Du] Nobert Elias: The Civilizing Process [Uber den Prozess der Zivilisation] Sigmund Freud: Civilization and its Discontents [Das Unbehagen in der Kultur] Elie Halevy: The Era of Tyrannies. Essays on socialism and war [L'Ere des tyrannies. Etudes sur le socialisme et la guerre] Martin Heidegger: Being and Time [Sein und Zeit] Johan Huizinga: The Waning of the Middie Ages [Herfsttij der Middeleeuwen] Aldous Huxley: Brave New World Franz Kafka: The Castle [Das Schloss] John Maynard Keynes: The Economic Consequences of the Peace John Maynard Keynes: The General Theory of Employment, Interesi and Money Lewis Namier: The Structure of Politics at the Accession of George III Jose Ortega"y Gasset: The Revolt of the Masses [La Rebelion de las masas] Karl Popper: The Logic of Scientific Discovery

163

[Logik der Forschung] Bertrand Russell: (A'new seleetion of his essays) Ludvvig Wittgenstein: Tractatus logico-philosophicus [Logisch-Philosophische Abhandlung] Books of the 1940s 1. Simone de Beauvoir: The Second Sex [Le Deuxieme Sexe] 2. Mare Bloch: The Historian's Craft [Apologie pour l'histoire, ou, Metier d'historien] 3. Fernand Braudel: The Mediterranean and the Mediterranean World in the Age of Philip II (La Mediterrane"e et le monde Mediterranean a l'Spo-que de Philippe II] 4. James Burnham: The Managerial Revolution 5. Albert Camus: The Myth of Sisyphus [Le Mythe de Sisyphe]. 6. Albert Camus: The Outsider [L'Etranger] 7. R.G. Collingwood: The Idea of History 8. Erich Fromm: The Fear of Freedom [Die Furcht vor der Freiheit] 9. Max Horkheimer and Theodor W Adorno: Dia lectic of Enlightenment [Dialektik der Aufklarung] 10. Karl Jaspers: The Perennial Scope of Philosophy [Der philosophische Glaube] 11. Arthur Koestler: Darkness at Noon 12. Andre Malraux: Man's Fate [La Condition humaine] 13. Franz Neumann: Behemoth: The Structure and Practice of National Socialism 14. George Orwell: Animal Farm 15. George Orwell: Nineteen Eighty-four 16. Karl Polanyi: The Great Transformation 17. Karl Popper: The Open Society and its Enemies 18. Paul Samuelson: Economics, An Introductory Analysis

164

19. Jean-Paul Sartre: Existentialism and Humanism [L'Existentialisme est un humanisme] 20. Joseph Schumpeter: Capitalism, Socialism and Democracy 21. Martin Wight: Power Politics Books of the 1950s 22. Hannah Arendt: The Origins of Totalitarianism 23. Raymond Aron: The Opium of the Intellectuals [L'Opium des intellectuels] 24. Kenneth Arrow: Social Choice and Individual Values 25. Roland Barthes: Mythologies 26. Winston Churchill: The Second World War 27. Norman Cohn; The Pursuit of the Millennium 28. Milovan Dilas: The New Class. An analysis of the Communist system 29. Mircea Eliade: Images and Symbols [Images et symboles] 30. Erik Erikson: Young Man Luther. A study in psychoanalysis and history 31. Lucien Febvre: The Struggle for History [Com bat pour l'histoire] 32. John Kenneth Galbraith; The Affluent Society 33. Erving Goffman: The Presentation of Self in Everyday Life 34. Arthur Koestler and Richard Crossman (eds): The God that Failed. Six studies in Communism 35. Primo Levi: // this is a Man [Se questo e un uomo] 36. Claude Levi-Strauss: A World on the Wane [Tristes tropiques] 37. Czeslaw Milosz: The Captive Mind [Zniewolony umysl] 38. Boris Pasternak: Doctor Zhivago 39. David Riesman: The Lonely Crowd

165

40. Herbert Simon: Models of Man, Social and Rational 41. C.P. Snow: The Two Cultures and the Scientific Revolution 42. Leo Strauss: Natural Right and History 43. J.L. Talmon: The Origins of Totalitarian Democracy 44. A.J.P. Taylor: The Struggle for Mastery in Europe 45. Arnold Toynbee: A Study of History 46. Karl Wittfogel: Oriental Despotism. A compara tive study of total power 47. Ludwig Wittgenstein: Philosophical Investiga tions [Philosophische Untersuchungen] Books of the 1960s Hannah Arendt: Eichmann in Jerusalem. A report on the banality of evil Daniel Bell: The End of Ideology Isaiah Berlin: Four Essays on Liberty Albert Camus: Notebooks 1935-1951 [Carnets] Elias Canetti: Crowds and Power [Masse und Macht] Robert Dahl: Who Governs? Democracy and Power in an American City Mary Douglas: Purity and Danger Erik Erikson: Gandhi's Truth. On the origins of militant nonviolence Michael Foucault: Madness and civilization: a history of insanity in the Age of Reason [Histoire de la folie a l'age classique]. Milton Friedman: Capitalism and Freedom Alexander Gerschenkron: Economic Backwar dness in Historical Perspective Antoni Gramsci: Prison Notebooks [Quaderni del carcere] Herbert Hart: The Concept of Law Friedrich von Hayek: The Constitution of Liberty [Die Verfassung der Freiheit]

48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56.

57. 58. 59. 60. 61.

166

62. Jane Jacobs: The Death and Life of Great American Cities 63. Carl Gustav Jung: Memories, Dreams, Reflec tions [Erinnerungen. Traume, Gedanken] 64. Thomas Kuhn: The Structure of Scientific Revo lutions 65. Emmanuel Le Roy Ladurie: The Peasants of Languedoc [Les Paysans de Languedoc] 66. Claude Levi-Strauss: The Savage Mind [La Pensee sauvage] 67. Konrad Lorenz: On Aggression [Das sogenannte Bose] 68. Thomas Schelling: The Strategy of Conflict 69. Fritz Stern: The Politics of Cultural Despair 70. E.P. Thompson: The Making of the English Working Class Books of the 1970s 71. Daniel Bell: The Cultural Contradictions of Ca pitalism 72. Isaiah Berlin: Russian Thinkers 73. Ronald Dworkin: Taking Rights Seriously 74. Clifford Geertz: The Interpretation of Cultures 75. Albert Hirschman: Exit, voice, and loyalty 76. Leszek Kolakowski: Main Currents of Marxism [Glowne nurty marksizmu] 77. Hans Kiing: On Being a Christian [Christ Sein] 78. Robert Nozick: Anarchy, State and Utopia 79. John Rawls: A Theory of Justice 80. Gershom Scholem: The Messianic Idea in Ju daism, and other essays on Jewish spirituality 81. Ernst Friedrich Schumacher: Small is Beautiful 82. Tibor Scitovsky: The Joyless Economy 83. Quentin Skinner: The Foundations of Modern Political Thought 84. Alexander Solzhenitsyn: The Gulag Archipelago

'

167

85. Keith Thomas: Religion and the Decline of Magic Books of the 1980s and beyond: 86. Raymond Aron: Memoirs [Memoires] 87. Peter Berger: The Capitalist Revolution: fifty propositions about prosperity, equality and li berty 88. Norberto Bobbio: The Future of Democracy [II futuro della democrazia, 1985] 89. Karl Dietrich Bracher: The Totalitarian Expe rience [Die totalitare Erfahrung] i

90. John Eatwell, Murray Milgate and Peter New man (eds): The New Palgrave: the world of economics 91. Ernest Gellner: Nations and nationalism 92. Vaclav Havel: Living in Truth 93. Stephen Hawking: A Brief History of Time 94. Paul Kennedy: The Rise and Fall of the Great Powers 95. Milan Kundera: The Book of Laughter and Forgetting 96. Primo Levi: The Drowned and the Saved [I sommersi e i salvati] 97. Roger Penrose: The Emperor's New Mind: con cerning computers, minds, and the laws of phy sics 98. Richard Rorty: Philosophy and the mirror of nature 99. Amartya Sen: Resources, values and develop ment 100. Michael Walzer: Spheres of Justice

168

169

REGISTAR
A Almuli Jaa 117 Andri Ivo 35 Aneli Milovan 68 Augustini Antun 108, 127 Avramov Smilja 53 B Babovi Cana 70 Baki Mitar 62 Bandovi Milan 35 Bekovi Malija 11, 20, 21, 38, 47, 51, 71, 100 Benigmus Dipold 139 Bobi-Mojsilovi Mirjana 28 Bogdanovi Predrag 47 Brkovi Jevrem 26. 70, 73 Broz Josip - Tito 33, 44, 53, 60, 65, 80, 82, 83, 92, 94, 105,

170

108, 111, 112, 114, 115, 121, 123-126, 129, 131, 132, 135-137, 147, 148, 153, 158, 159 Buharik 48 Bulatovi Ilija 80 Bulatovi Miodrag 35, 36, 95 Bulatovi Momir 32 Bulatovi Veselin 131 C Cemovi Marko 15 Cemovi Vuksan 16

imi Esad 52 opi Branko 35 osi Dobrica 81, 102, 114, 130 ulafi Medo 67 D Danon Oskar 71. 100 Darendorf 29 Dedijer Vladimir 27, 48, 89, 130, 136, 141 Dragi Milica 17. 20 Drljevi Sekula 157 Dubfiek 48 ilas Aleksa 17, 40 ilas tefanija 17, 20, 51 Dogo Gojko 71, 100 orgovi Momilo 13, 26, 44, 46, 69, 70, 87, 88, 90, 92 urii Pavle 156, 157 E Engels Fridrih 50 F Frol Ivo 152

171

G Glajze-Horstenau 150 Gluevi Zoran 50, 51 Golubovi Radonja 37 Golubovi Zagorka 52 Gorbaov Mihail 48 Grni Dragan 13 H Has Herta 148, 150, 153 Hebrang Andrija 126 Hitler Adolf 140, 150, 153 Hruov Nikita 48, 79, 114 Husi David 25, 73 I Ibrahimpai Besim 52 Ini Slobodan 52 Isakovi Antonije 120 J Jaki Boidar 52 Joksimovi Savo 80 Jovanevi Dobrivoje 83, 84 Jovanevi Radomir 67 Jovanovi Nikola 68 Jurievi Lenka 152 K Krajai Ivan 126, 127 Kalezi Vasilije 13, 26, 35, 38, 45, 51 Karadi Vuk 103 Kardelj Edvard 49, 91, 105, 114, 115, 121, 126, 130 Kolakovski Leek 28 Kosti Duan 35 Kovaevi Sava 146, 147 Krivokapi Boro 36, 95 Krlea Miroslav 35 Krstulovi Vicko 94

172

L Lali Mihailo 35, 100, 121 Lazarevi Sinia 13 Lazovi Goran 13, 26, 46, 61, 70, 71, 100 Lekovi Miso 59, 74, 75, 124, 125 Ler Aleksander 143 M Maksimovi Desanka 38 Mari Luka 127 Markovi Nataa 69 Marks Karl 29, 50 Marseni Milisav 132 Marui Slobodan 68 Mihailovi Draa 156, 157 Mihajlovi Borislav - Mihiz 38, 47, 49 Mikuli Branko 26 Mileti Petko 119 Milojevi Predrag 71 Miloevi Nikola 50. 51 Miloevi Slobodan 32 Milutinovi Ivan 58, 61-66, 69, 94, 95 Mitrovi Mitra 62, 148 Mladenovi Tanasije 71 Mugoa Andro 106, 126 N Na Imre 48 Novak Mojca 52 O Ostoji Milo 83, 84 Oto Bihalji Merin 71 Ot Hans 149, 150 P Pajkovi oko 59, 63 Palavestra Predrag 50, 51 Peki Pavle 66 Penezi Slobodan - Krcun 128 Perii Zlatko 13

173

Petranovi Branko 57 Pei Bogdan 117 Pei uro 132 Pijade MoSa 61, 66, 69, 72, 73, 133 Podunavac Milan 52 Popovi Branko 38 Popovi Ilija 37 Popovi Koa 90, 135, 137, 140, 141, 143, 149 Popovi Mia 71, 72 Popovi Milan 52 R Raievi Blao 112, 129 Raievi Dragan 129 Rankovi Aleksandar 65, 80, 81, 91, 94, 105, 108, 109, 114, 115,121,126,128,133,134,144,145,148,150,153,156 Ratkovi Risto 35 Roberts R. Walter 136, 141, 154 S Sijari amil 35 Staljin (J. V.) 58, 75, 79, 86, 108, 109, 153 Stankovi Drago 13, 26, 45, 102 Stefanovi Svetislav 62, 115, 128 Stojanovi Milinko 81-83 Stojanovi Svetozar 52 egrt Vlado 26 teker, major 133, 144, 147, 148 T Tadii - braa 68 Tadi Ljubomir 52 Tome Gregur 52 Trocki 34 V Vasovi Vuina 52 Velebit Vlatko 133, 135, 137, 138, 140, 143, 149, 151-153 VeSovi Radonja 35 Vujai Marko 88 Vujai Slobodan 102 Vujoevi Radomir 74 Vukievi Radivoje 83, 84

174

Vukovi edo 35 Vukmanovi Svetozar - Tempo 70, 81, 102, 103, 124 Vasi Dragia 157 Z Zekovi Radosav 83, 85 Zogovi Radovan 35 ivkovi Savo 83, 84 ujovi Sreten 126

175

Znaenje skraenica

-Komunistika partija Jugoslavije -Savez komunista Jugoslavije -Centralni komitet KPJ - Pokrajinski komitet KPJ - Narodno-oslobodilaki rat - Narodno-oslobodilaki pokret - Narodno-oslobodilaka borba - Narodno-oslobodilaka vojska i partizanski odredi Jugoslavije 9) Agitprop - Agitariono-propagandni sektor (CK KPJ) 10) AVNOJ - Antifaistiko vijee narodnog osloboenja Jugoslavije 11) Bjelai" - Pristalice ujedinjenja Crne Gore sa Srbijom 12) Zelenai" - Protivnici ujedinjenja Crne Gore sa Srbijom 13) UDB-a - Uprava dravne bezbjednosti 14) OZN-a - Odjeljenje zatite naroda 15) Informbiro (IB) - Informacioni biro komunistikih partija 16) Informbirovci - Pristalice Rezolucije Informbiroa protiv Jugoslavije 17) SSNO - Savezni sekretarijat za narodnu odbranu

1) KPJ 2) SKJ 3) CKKPJ 4) PKKPJ 5) NOR 6) NOP 7) NOB 8) NOV i POJ

176

18) UNRA

- Agencija Ujedinjenih nacija za pomo

Zahvaljujem na saradnji i pomoi akademiku Matiji Bekoviu, Mirjani Bobi-Mojsilovi, novinaru, Vojislavu Gavriloviu, direktoru Svetlostkomerc"-a, snahi i sinu Milovana ilasa - Olgi i Aleksi, Miroslavu Ivanoviu - direktoru u Narodnoj banci Jugoslavije, Vasiliju Kaleziu - knjievniku, Ljubomiru Petroviu - direktoru Zavoda za izradu novanica, prof. dr Svetozaru Stijoviu i Nadi Pei iz Fonda federacije.

177

Summary
ilas has been, as rarelv any other one, manvsided person - politician and official. writer, League of Yugoslav Communists ideologist, philosopher, speculator and theoreti-cian. He has left the great piece of work to the public judgement which has slili not been published as a whole. ilas is well known abroad as the most successful critic of communism. In his vorks The New Class" and The Imperfect Society" he has found and analysed most succes-sfully its intemal contradictions. The New Class" has been classified among 100 of books that had the greatest influence on Ihe European culture and civilization in this century. It has been translated to more than 20 languages in millions-copy printing. In the national scene, after his arrestment and during his 30 years of isolation, various misiakes made mainly during the war and after it, have been imputed to ilas. He did not give responses to these accusations and engage into polemics even when he could. However, in his numerous intervievvs and particularly in his memoirs answers to these and many other questions might be found. I was privileged in my discussions with him to liear the answers to the questions that I have beer interested in. In my judgement the responses of ilas on these and some other

178

questions, systematized in such a book, might be of interest for a number of users so I have decided to pubiish it. The Author

179

Momilo Cemovi ILASOVI ODGOVORI

Izdava SVETLOSTKOMERC Beograd Cara Duana 60

Za izdavaa Direktor i glavni odgovorni urednik Vojislav Gavrilovi

Recenzent Vasilije Kalezi

Tira 1000

180

tampa Vojna tamparija

Beograd 1997

181