You are on page 1of 8

EFIK BELAGI:

UREENJE NEKROPOLE STEAKA U BOLJUNIMA


1 - OSNOVNI PODACI O NEKROPOLI, NJENO STANJE I POTREBA KONZERVATORSKE INTERVENCIJE
Boljuni su zaselak Bjelojevia, veeg naselja koje se prostire u jugozapadnom kraju optine Stolac, u Hercegovini. P r i s t u p Boljunima je od skora omoguen novom cestom od Stoca p r e m a Hutovu Blatu. Na petnaestom kilometru od te ceste se odvaja seoski p u t kojim se za desetak m i n u t a pjeice doe u Boljune. Ukraj malog polja, odmah ispod seoskih kua, na samome p u t u Bo ljuniHutovo i pored njega, situirana je nekro pola sa 269 steaka raznovrsnih oblika (Prilae se skica nekropole). Iz priloene skice vidi se da su steci ove nekropole rasporeeni u dvije grupe. Po osnovnim oblicima ovdje je ovakvo brojno stanje: 76 ploa, 176 sanduka, 14 sljemenjaka i 3 krsta sa ploama. Svi spomenici Boljuna orijenti r a n i su po liniji zapad-istok. Osim toga, veoma su uoljivi redovi grobova i nadgrobnih kamenova po liniji sjever-jug. To su, uostalom, karakteristike veine spomenika ove vrste u Bosni i Hercegovini. Na ovoj nekropoli ima relativno veliki broj u k r a enih spomenika. U k u p a n broj ukraenih (rauna jui krstove zajedno sa njihovim ploama) spome nika iznosi 92, ili 34%. P o r e d toga, ovdje ima 19 spomenika sa natpisima u starobosanskoj irilici. Ovi natpisi, kao rijetke pojave na stecima, jo krajem prologa vijeka su privukli panju a r h e ologa. Tako je dolo do objavljivanja 11 natpisa sa ove nekropole. Ostali natpisi nisu bili uoeni sve do danas. Drugim osobinama ove nekropole nije p r i d a v a n a panja, niti se ko bavio njenim prouavanjem. Tek se po planu Zemaljskog za voda za zatitu spomenika k u l t u r e NR BiH ne davno pristupilo strunoj evidenciji steaka stolakog kraja, kojom su obuhvaeni i Boljuni. Tako sam ja terenske poslove obavio ljeti 1957 i 1958 godine i doao do tanih podataka, do pravog sta nja nekropole i do konstatacije o punoj vrijedno sti ovih steaka. Zateeno stanje nekropole bilo je vrlo teko. Kroz istonu grupu steaka prolazio je seoski p u t p r e m a Hutovu Blatu. P u t je ograen dosta visokim suhozidom, a djelomino i ivom ogradom, jer su odmah do nekropole njive koje se. obrauju. U zid je ugraeno nekoliko steaka, a preko nekih su navaljene gomile kamenja i trnja. Ispod same nekropole nalazi se grki b u n a r Neve. Za p u njenje ovoga b u n a r a vodom od najvee vanosti su jesenske kie. Tada se sa kosog zemljita kinica slijeva na p u t i kanalima izmeu steaka prolazi sve do b u n a r a . Zbog toga su mnogi steci podlokani i nagnuti. Kako Boljuni nemaju ive vode, to je ovaj p u t do Nevea naroito mnogo korien. Oko b u n a r a se poji stoka i p e r u se ha ljine. Stoka se zadrava oko steaka, a v a t r e za otkuhavanje hlajina loe se uz same steke. Zbog toga je krajnji istoni dio nekropole poremeen. Neki su steci prevaljeni, neki su skliznuli sa svoga leita, neki su opet nagnuti, djelomino utonuli u zemlju, ili su p o m a k n u t i sa svog prvo bitnog mjesta. Nekoliko ih je znatno okrnjeno, ima ih napuklih i poaalih ili na drugi nain oteenih. Ostali dio ove grupe je u ogradi i u njivi iza ograde. Taj dio je znatno zarastao u t r novito grmlje i svakovrstan korov. Osim toga, ve liki broj steaka je zasut kamenjem koje je u du gom v r e m e n u sakupljeno sa susjednih ziratnih parcela, zatim nanosima zemlje i ostacima ostar jelih stabala. Z n a t a n broj vidljivih steaka je oteen, n a g n u t je ili utonuo u zemlju. Druga (zapadna) grupa steaka zarasla je ne samo u grmlje nego u itavu u m u stabala tako da se mnogi steci uopte ne vide, a usljed stabala su n a g n u t i i zatrpani. Mnogim od njih se ne moe uopte prii. Decenij ama i stoljeima se ta uma gojila i mjetani su je povremeno sjekli i koristili za obradu i ogrev. S t a r a i kvrgava stabla su osta jala, starila i t r u n u l a . Ona poteena su se lijepo razvila i razgranala. I izvjestan broj steaka ove grupe je z a t r p a n zemljom i kamenjem. Sva t r i spo menika u obliku krstova, koja se nalaze u ovoj

135

grupi, prevaljena su a jedan od njih, i to ba onaj sa natpisom, jo je i prelomljen na dva komada. Ovakvo stanje nekropole je nedolino, a ono, osim toga, i dalje ozbiljno ugroava spomenike. Dosadanjim prouavanjem moglo se ustanoviti da nekropola u Boljunima svojim brojem steaka, njihovim n i t e r e s a n t n i m oblicima, naroito u k r a sima, kojima ona obiluje, te relativno velikim b r o j e m natpisa, prua vrijedne istoriske podatke i bogat likovni materijal. Po svojim likovnim oso-

binama Boljuni spadaju meu dvije-tri najinte resantnije nekropole, a po natpisima oni zauzi maju najznaajnije mjesto u Bosni i Hercegovini. Sve te injenice diktiraju h i t n u intervenciju kon zervatora da se ovako znaajni spomenici zatite i osposobe za korienje u naune i vaspitne svrhe. Radi toga je Zavod za zatitu spomenika k u l t u r e i odluio da pristupi konzerviranju i pre zentiranju ove nekropole.

2 KAKO JE ZAMILJEN KONZERVATORSKI ZAHVAT


Trebalo je najprije stvoriti neku vrstu progra ma i projekta ureenja Boljuna. Svrha n a m je, ini mi se, sasvim jasna: otkloniti sve opasnosti da steci dalje ne stradavaju, osposobiti ih za to dui ivot, zatim stvoriti uslove da strunjaci mogu pristupiti spomenicima i prouavati ih, te omogu iti pristup i razgledanje irim slojevima graana, naroito kolskoj i radnikoj omladini, da ih ona kao spomenike nae n a r o d n e k u l t u r e upoznaju i shvate. Ali, kako to postii, nije ba jednostavna stvar. Iskustva u konzervatorskim poslovima na ovoj vrsti spomenika su n a m vrlo malena, skoro bi se moglo rei da ih uopte nemamo, finansiska sredstva su n a m vrlo skromna, o emu se mora voditi rauna, a ima i potekoa druge naravi. Ipak se dolo do izvjesnog projekta, koji n a m se, s obzirom na okolnosti, ini prihvatljivim. On je, prije svega, odraz stanja i potrebe samih ugroe nih spomenika, zatim odraz toga naeg malog isku stva, a onda i elje da se na ovom primjeru ospo sobimo za dalje sline radove. Iznijeu u k r a t k i m potezima zamisao naeg projekta. Prije svega je potrebno rijeiti jedno pitanje. Zemljite na kome se nalazi nekropola je dravni erar, to se vidi iz starih katastarskih k a r a t a . Meutim, ono je od s t r a n e stanovnika Boljuna ve davno uzurpirano i danas se openito s m a t r a pri vatnim vlasnitvom. U vezi s tim postavlja se pi tanje nesmetanog pristupa na zemljite i obavlja nja ma kakvih radova na njemu. U rjeavanju toga pitanja predloena je eksproprijacija n a j nunijeg dijela zemljita. Zemljite na kome su steci, zatim ono izmeu dviju grupa steaka, te pojas od 3 m irine oko nekropole trebalo bi p r o glasiti optenarodnom imovinom. Sami radovi na nekropoli predvieni su u etiri etape. P r v a etapa se sastoji u tome da se iskri svo rastinje izmeu steaka koje smeta, naroito t r n o vito grmlje. Tu se misli i na vaenje korijenja da grmlje opet ne izbije iz zemlje. Poneki nii grm, naroito lijepo oblikovan i onaj koji cvjeta, kao, napr., divlja rua, zamislili smo da ostavimo, kako steci ne bi sasvim ogoljeli. Od drvea osta viti samo ona stabla koja su zdrava, lijepo razvi jena, sa kronjama. Hlad tih stabala u ljetnim vruim danima dobro e doi posjetiocima, uvae steke od prevelikog hercegovakog sunca i davae nekropoli ugodan timung. Sva ostala stabla, naroito kvrgava i trula treba isjei i ukloniti. Brojne panjeve i klade koje danas lee u zapad nom kraju nekropole takoer moramo ukloniti. P r i odluivanju ta od rastinja ostaviti, voditi ra una o tom da se posjetiocima ostavi vidljivost radi razgledanja i fotografisanja. Paralelno sa ovim radovima predvieno je da se obavi uklanjanje kamenja, drvlja i zemlje koji se nalaze na samim stecima, kako bi se b a r e m njihove gornje (vodoravne) strane otkrile i bile vidljive. Druga etapa radova bi se sastojala u ispravlja nju p r e v r n u t i h steaka, kao i onih nagnutih, i u njihovom postavljanju na prvobitna mjesta (gdje se to sigurno zna), zatim u izdizanju utonulih ste aka na njihovu p r a v u visinu, te u odgrtanju n a sute zemlje ili kamenja na bone i eone s t r a n e steaka, kako bi i o n e bile vidljive. (Kod ovih po slova moraju se koristiti radnici vjeti poslovima sa kamenom, koji e se sluiti autodizalicama i drugim savremenim alatkama). U tu svrhu predvi eno je da se naroito obave poslovi na sljedeim vanijim spomenicima: spomenik broj 1 po m a k n u t i na svoje leite i uvrstiti ga; spom. br. 2, dio koji je odbijen, odnosno otkinut, pripojiti matinom dijelu; spom. br. 3, istoni kraj podzidati, a oboreni steak podii na njegovo leite; spom. koji lei iza broja 3 podzidati sa istone strane i slijedei iza ovoga takoer; spom. br. 4 podii sa istone strane; spom. br. 7 p o m a k n u t i na sredinu njegovog postamenta; spom. koji lei istono od gornjeg, a koji je skliznuo sa svog mje sta, p o m a k n u t i p r e m a zapadu i zakrenuti p r e m a dva susjedna sa sjeverne strane, a ova dva malo podzidati da se izravnaju; spom. br. 9, djeiji sljemenjak, ispraviti u prirodni poloaj; spom. koji lei istono od br. 9, sanduk, otkopati istonu s t r a n u i malo podii; spom. br. 11, koji je skliznuo podii

136

Sl. 1. Skica nekropole u Boljunima.

137

na njegovo postolje; spom. br. 12, podii u pri rodni poloaj, a postolje mu vrsto uglaviti (pod zidati); spom. br. 13, isto kao gornji, samo ga jo povui p r e m a istoku da stane u red sa drugima; spom. br. 14 malo izravnati, a spomenik iza njega, sanduk, isto tako; spom. br. 15 malo izravnati kao i gornji; spom. iza broja 15, sanduk, u ogradi, iz ravnati; spom. iza broja 16, sanduke, njih 5 na broju, u ogradi, izravnati, to znai malo podii i podzidati kamenjem; sanduk u istonom zidu iz m e u broja 16 i 17 povui p r e m a zapadu u red sa spomenicima br. 16 i 17, jer e preko sadanjeg njegovog mjesta ii novi put; spom. br. 18 oistiti; spom. 19, sanduk do prethodnog te brojeve 23 i 24 oistiti zemlju do njihovih podnoja; spom. br. 20 podii neto u vis i podzidati; spom. br. 21 ispraviti; spom. koji se nalazi povie broja 26 i tri iza ovoga ispraviti, naroito br. 30; spom. br. 29, 28, 35, 38, 40, 41, ispraviti; spom. koji se nalazi lijevo do br. 41, kraj stabla, ispraviti; spom. br. 45 osloboditi zemlje sa svih strana; niz spomenika po sjevernom r u b u nekropole oistiti od zemlje, a teren oko onih na sjeveristonom uglu nivelirati; spom. 49 ispraviti (moda potkopati sa zap. strane ili uzvui gore m e u ostale); spom. do njega s gor nje strane, to je slomljen, sastaviti; spom. br. 52 ispraviti (skliznuo); spom. br. 54 navui na njegovo leite; spom. koji lei iza njega podii; spom. br. 57 izdii u vis za 30 cm i podzidati; spom. koji lei ispred ovoga podii (izravnati); spom. br. 62 osloboditi zemlje; spom. br. 67 ispraviti; spom. 68, krst, ispraviti i uvrstiti u njegovom leitu; spom. 89, krst V. Vukovia, sastaviti (dva komada) ispra viti i uvrstiti u njegovom leitu; spom. 93, krst, ispraviti i uvrstiti u njegovom leitu. U treoj etapi predvieno je da se p u t koji vodi kroz istonu grupu steaka pomakne za 3 m istono i tako izvri devijacija na raun obradivog zemljita. Sadanji zid na istonoj strani puta bi ostao na svome mjestu s tim to bi na dva mjesta, na sjevernom i junom kraju nepropole, bio otvo ren za prolaz novoga puta. Novi komad suhozida duine od oko 65 m bio bi istovremeno i ograda obradive parcele na istonoj strani nekropole. P r e m a grubom proraunu, u tu svrhu bi se mo ralo uzeti oko 140 m 2 obradive povrine. Istovre meno je potrebno da se ukloni sadanja kamena ograda sa zapadne s t r a n e p u t a kako bi steci i tave prve grupe bili povezani. Krajnji istoni dio nekropole, onaj koji je danas na samome putu, m o r a se sa sjeverne i sa june strane zatvoriti kamenom ogradom. To e ustvari biti pomicanje i ispravljanje ograde njive koja se nalazi zapadno od puta, tj. spajanje te ograde sa postojeim zi dom istono od dananjeg puta. Materijal ograde koja se uklanja moe se upotrijebiti u ovu, sje v e r n u i junu ogradu. Tim zahvatom se najraci onalnije postupa: tedi kamen, to manje oduzima obradivog zemljita i, to je od vitalnog interesa

Sl. br. 2. J e d a n vrlo zanimljiv visoki sanduk zapadne grupe je nagnut, djelomino je utonuo u zemlju i dje lomino se samo vidi iz jo neolistale ume.

Sl. br. 3. J e d a n od najznaajnijih steaka, spomenik T a r a h a Boljunovia, u istonoj grupi, p u n je liajeva i Pjega.

Sl. br. 4. Detalj zapadne eone strane steka T a r a h a Boljunovia.

138

za selo, ponovno povezuje put sa vodom a oko vode se ostavlja dovoljno prostora za stoku i p r a nje haljina. U okviru ove etape radova predvia se regulisanje slije van ja kinice u b u n a r . Neve voda je od presudnog znaaja za naselje i mora se ostaviti za koritenje. Za punjenje toga b u n a r a najvie dolazi u obzir jesenska kinica koja se potoiima kroz nekropolu probija i salijeva u b u n a r . Dosa danja p r a k s a se sastojala u tome da se svake jeseni kroz nekropolu provode kanali sve do bu n a r a koji su ostajali i preko itave zime. S pro ljea se ti kanali usljed jaeg koritenja p u t a sami poremete a i seljani tada poravnavaju put. Sada se predvia izgradnja jednog kanala koji bi se djelomino betonirao da bi due trajao. On e biti proveden tako da uhvati to vie vode, ali i tako da mnogo ne upada u oi, tj. da ne kvari izgled toga dijela nekropole. Da ne bi novi zid puta, kako na sjevernoj tako i na junoj strani nekropole, spreavao tok vode, na tim mjestima e se izgraditi otvori za ulaz i izlaz vode. (Na pri loenoj skici u c r t a n a je linija kanala koji e se izgraditi). Zemljite izmeu dviju grupa steaka i ono oko samih steaka moi e se i dalje obraivati, ali samo sa najniim k u l t u r a m a (djetelina, napr.); preko njega e se dozvoliti pristup publici, ali ono dalje ostaje zagraeno, ime se posredno one moguuje prilaenje stoke. Na taj nain naa nekropola bi bila sa svih strana ograena. Istina, ta ograda bi osiguravala dosta veliki dio obradivih parcela, zbog ega bi je i odravali mjetani, ali bi, posredno, osiguravala i spomenike. Razumije se da bi bilo bolje da se projektu je posebna ograda za nekropolu koja bi mogla biti pravilnija, ljepa i koja bi zatvarala mnogo manji dio zemljita nego ovakva kakava se sada predvia. Ali, to bi iziskivalo sredstva na koja u sadanjim uslovima ne moemo raunati. Ulaz u nekropolu se predvia na sjeveroisto nom kraju, od sela, zato to seoski p u t kojim bi se najzgodnije prilazilo sa ceste dolazi s te strane. Jednostavnija drvena vrata u ogradnom zidu bi se zakljuavala. Kao veza prve i druge grupe steaka predvia se staza od 1 m lirine, negdje oko sredine zemlji ta, sa travom ili djetelinom. etvrta etapa se odnosi na r a d na samim spo menicima, na njihovu konzervaciju i ureenje. Ima mnogo spomenika ije su povrine n a g r e n e lfajevima, k r a m a m a ili nekim drugim mrljama. Te pojave naroito kvare estetski izgled reljefa i natpisa. Zato se m o r a pristupiti njihovom otstranjivanju. Najjednostavnije, a izgleda i najefika snije, je da se to u r a d i struganjem etkom od riinih ila. Tim mehanikim p u t e m se nee moi otstraniti ba svi liajevi, jer su neki ve duboko p r o -

Sl. br. 5. U t o k u poslova na k r e n j u rastinja u istonoj grupi steaka.

drli u fine k a m e n e pore steka i stvorili relativno t a m n u mrlju koja bi se moda mogla nekim du im kemiskim procesom lijeiti. Nije n a m poznato sredstvo za takvu intervenciju. Istovremeno bismo morali preduzeti odgovarajue mjere da se natpisi, naroito oni koji se nalaze na vodoravnim stra n a m a steaka, zatite od tetnog djelovanja atmosferilija. U Bosni i Hercegovini se ve due vre mena opaa kako atmosferske promjene i pojave (kia, snijeg, led, vjetar, prejako sunce, itd.) po stepeno oteuju i unitavaju povrine sa natpi sima. Moramo priznati da se protiv te pojave skoro uopte nismo borili. P r o b l e m je, takorei, jo neprouen. U Zemaljskom muzeju u Sarajevu se teci, koji su u svoje vrijeme sa terena prevueni u muzejsku bau, preko zime zatiuju malim

Sl. br. 6. Izvreno je krenje u m e steaka.

zapadne

grupe

139

daanim krovovima. Neke druge mjere se ne preduzimaju. Na ostalim mjestima se ne postav ljaju ni krovovi. Po mome miljenju drveni krov samo djelomino pomae, a vizuelno ne djeluje estetski. Osim toga, krov smeta razgledanju i pro uavanju spomenika. Ni prekrivai od nekih dru gih materijala ne otklanjaju negativne strane takvog sredstva. Neki konzervatori predlau kreenje natpisa kao sredstvo njihove zatite. Meu tim, kre ponekad izjeda kamen, odnosno stvara krakelure, a v r e m e n o m se sasvim spaja s k a m e nom i tako postepeno popunjava upljine slova. Osim toga, kre ini steak bijelim, a materijal steaka nije sasvim bijel, pa bi tako okreeni steci odudarali od ostalih spomenika ukoliko se kre ne bi bojio. Doznao sam da se u nekim evropskim zemljama natpisi na kamenim spo menicima zatiuju na taj nain da se povrina sa natpisom premae tankim slojem bijelog vo ska. Vosak je k o m p a k t n a i prozirna materija koja, navodno, uva k a m e n i ne utie na nje govu boju. Isto tako sam doznao da je Konzer vatorski zavod za Dalmaciju, zajedno sa Saveznim institutom za zatitu spomenika k u l t u r e iz Beo grada na tronim lukovima solinskog amfiteatra pokuao upotrebu p r e p a r a t a Silikona, koji, na vodno, odbija kapljice kie i svaku vlagu sa po vrine kamena, ne zatvara hermetiki k a m e n i ne stvara koru, nego omoguuje disanje kamena. Si likon tako spreava rastvaranje k a m e n a ispod na maza. Iako jo n e m a m o dovoljno vremenskog rastojanja da bismo sigurno zakljuili kako Silikon djeluje, ipak se ini da bi to sredstvo bilo od ko risti u rjeavanju naeg problema. Mislim da ni vosak ne bi djelovao tetno, pa bi se i on mogao isprobati. U vezi s tim, odlueno je da se zasada isprobaju obadva sredstva. Pored poslova navedenih u predviene etiri etape, morale bi se preduzeti i neke druge mjere oko definitivnog ureenja Boljuna. I te mjere su obuhvaene ovim projektom. Naveu neke koji ma se regulie oznaavanje pristupnih puteva, pruanje osnovnih podataka posjetiocima i pitanja neposrednog uvanja objekta. Do Boljuna se do lazi dosta dobrom cestom od Stoca (15 km). Oko 100 m ispred zgrade Osnovne kole desno skre e dosta slab pjeaki seoski p u t kojim se za 10 m i n u t a moe stii do nekropole. U 1959 god. seljani su vlastitim snagama (mjesnim samodoprinosom) poeli graditi ovaj put tako da e se njime uskoro sasvim ugodno dolaziti do nekropole. Na cesti gdje se odvaja ovaj put trebalo bi staviti tablu sa kraim odgovarajuim tekstom: napr.: Srednjevjekovna nekropola Boljuni 10 mi nuta. I na 2 do 3 mjesta du toga p u t a potrebno je da se stave neke pomone oznake za pravac p r e m a nekropoli. U selu se mora angaovati pode san ovjek koji e obavljati funkciju uvara spo menika. Kod njega bi stajao klju od ulaznih

Sl. br. 7. J e d a n dio oiene z a p a d n e

grupe steaka.

Sl. br. 8. N a k o n otkrivanja v o d o r a v n e s t r a n e jednog steka z a p a d n e grupe pojavio se ovaj i n t e r e s a n t a n i jedinstven motiv.

140

v r a t a nekropole. Kod uvara bi trebalo da stoji i tekstuelno i grafiko uputstvo, neka vrsta vo dia, sa osnovnim podacima o spomenicima, koje bi posjetioci mogli da koriste pri razgledanju. Osim toga, uvar e imati i knjigu u koju e po sjetioci upisivati svoje utiske i primjedbe. Na cesti kod kolske zgrade bie i oznaka da je Hutovo Blato odatle udaljeno 4 km, jer je i to objekat koji vrijedi vidjeti kada se ve doe u Boljune. Hutovo Blato je prirodna rijetkost i lje-

pota. Na samoj obali je lokalitet Londa na koje mu je bio ljetnikovac istaknutih turskih feudalaca Rizvanbegovia iz Stoca, Alipae Rizvanbegovia i njegovih nasljednika, a koji je ranije bio poznat pod imenom Crkvina zato to je na tome mjestu mogla biti srednjevjekovna crkva. Tu sasvim blizu je i zanimljiv srednjevjekovni nadgrobni spomenik u obliku velikog krsta sa ploom na ko jemu je natpis u starobosanskoj irilici koji se odnosi na vlakog primiura (?) Heraka.

3 IZVJETAJ O DOSADA U smislu ostvarenja prednjeg projekta ve se pristupilo nekim radovima. U septembru 1958 godine u organizaciji i o troku Zavoda izvedeni su poslovi prve etape. Akcija sjeenja drvea koordinirana je sa nadle nim umarskim organima. Sve nepodesno rastinje je iskreno i uklonjeno. Tako su posjeena sva kvrgava, n a t r u l a i neestetska stabla. Ostavljeno je nekoliko mladih i starijih stabala koja su zdrava i lijepo razvijena. I svo nepotrebno kamenje sa steaka ili izmeu ovih sakupljeno je i sloeno, te e se koristiti kao materijal kada se bude ra dilo na regulisanju ograda. Uklonjeni su i svi na sipi zemlje sa vodoravnih strana steaka, tako da su ove sada potpuno vidljive. Time su se otkrili jo neki ukrasi a i dva natpisa koja se ranije nisu mogla vidjeti. Time je istovremeno omogueno t a nije tehniko snimanje nekropole. Kod tih zemlja nih radova pokazali su se i novi grobovi koji ne maju steaka nego su samo na povrini zemlje obi ljeeni manjim kamenjem. Ustanovljena je jo je dna vana stvar, koja se ranije nije pretpostavljala. Naime, pokazalo se da izmeu glavnine steaka zapadne grupe i krajnjeg sjeverozapadnog dijela te grupe ima vie steaka koji su potpuno zasuti zemljom. Oni nisu mogli ovoga p u t a biti svi otkri veni, pa e se to uiniti drugom prilikom. Dalji radovi na ureenju nae nekropole izvo eni su u 1959 godini. U toku te godine ispravljeni su svi utonuli i n a g n u t i steci, te postavljeni na svoja mjesta oni koji su bili m a k n u t i ili su skli znuli sa svojih prvobitnih mjesta Izvrena su po dupiranja i podziivanja nekih spomenika. Osim toga su sve s t r a n e spomenika osloboene od ze mlje, kamenja i drugih nanosa. Najtei i najdeli katniji posao se odnosio na visoki s a n d u k br. 3 koji je bio prevaljen, nagorjeo i veoma ispucao. Spomenik je prethodno obloen t v r d i m daskama i okovan eljeznim zategama, a onda ispravljen i postavljen na svoje mjesto, a zatim su mu p u k o tine betonom zaljevene. I posao na spomeniku br. 89 (krst Vlatka Vukovia) traio je dosta vje tine. Tu su obadva dijela izbuena, a onda spo jena eljeznim klinovima zaljevenim cementnim mlijekom.

OBAVLJENIM

RADOVIMA

Iste godine se prelo i na radove tree etape koji su, meutim, morali biti neto drugaiji od onih koje smo bili planirali. P r i j e svega napomi njem da se imovinsko-pravna pitanja sve do sada nisu mogla rijeiti. Narodni odbor optine Stolac nije uspio da realizuje na prijedlog o ekspropri jaciji najnunijeg pojasa oko nekropole i onoga 2 dijela zemljita od 140 m istono od nekropole radi pomicanja puta, odnosno nije uspio da reali zuje prijedlog i ve postignut sporazum da se pri vatnim vlasnicima dade n a k n a d a u drugim par celama iz fonda optenarodne imovine. Ta okol nost je omela izvoenje naeg plana. Zbog toga je p u t i dalje ostao na ranijem mjestu samo je neto suen i p o m a k n u t u krajnji istoni dio n e kropole. Da se ne bi prelazilo preko spomenika neki steci, njih 8 na broju, morali su biti po m a k n u t i za 1 do 2 m na zapad i uklopljeni u ve postojei red. To su brojevi: 4, 5, 6 i 8, zatim dva steka sjeverno od br. 8, a onda i steci br. 16 i 17. Dosadanja ograda koja se pruala od sjevera p r e m a jugu u istonom dijelu nekropole, a koja je bila djelomino od k a m e n a a djelomino od ivice i trnja, uklonjena je, ali taj dio nekropole sa sjevera i sa juga nije zatvoren kamenom nego icom, j e r put nije mogao biti p o m a k n u t istono dalje, kako je naprijed ve navedeno. Ostaje jo da se izgradi kanal za b u n a r i da se teren izmeu steaka sasvim oisti, uskopa i po sije djetelinom. Zatim ostaju radovi etvrte etape, koji se odnose na ienje (odstranjenje) liajeva sa steaka i na premazivanje silikonom, ili dru gim materijalima, povrina sa natpisima i relje fima na kojima atmosferilije razaraju kamen. Ali, to su poslovi koji e trajati nekoliko godina. I dalje se m o r a insistirati na devijaciji puta, a u vezi s tim, trebae v r a t i t i p o m a k n u t e steke na svoja prvobitna mjesta. A kada se zasadi i odgoji iva ograda oko itave nekropole (spajajui oba dva dijela), a p u t do ceste dovri, te na cesti i p u t u postave upuujue oznake, naa nekropola e biti potpuno u r e e n a za razgledanje i kao ta kva pretstavljae dragulj m e u spomenicima ove vrste.

141

N E U G E S T A L T U N G DER G R A B D E N K M A L E R - N E K R O P O L E IN B O L J U N I

Im Gebiet der Ansiedlung Boljuni, u n w e i t des Stdtchens Stolac, evidentierte u n d erforschte der A u t o r eine bisher sehr wenig b e k a n n t e m i t t e l a l t e r l i che Nekropole von (269) steinerner G r a b d e n k m l e r (stecak). U n t e r diesen D e n k m l e r n befanden sich (92) m i t Reliefverzierungen u n d 19 m i t eingegrabenen I n schriften in d e r alten bosnischen cyrillischen Schrift. Nach ihren gestaltenreichen Eigentmlichkeiten g e h o r t diese Nekropole zu einen d e r drei bis vier w i c h tigsten in Bosnien u n d in der Herzegowina. Das sich die Nekropole in denklicht schlechten Z u s t a n d befand, entschloss sich das L a n d e s d e n k m a l schutzamt B.u.H. in Sarajevo, sie zu konservieren u n d der ffentlichkeit zugnglich zu m a c h e n . D a r u m a r beitete der A u t o r ein P r o j e k t zur H e r r i c h t u n g d e r Nekropole aus, d i e in vier E t a p p e n stattfinden soll. Nach diesem P r o j e k t w u r d e schon im J a h r e 1958 die erste E t a p p e dieser Arbeiten ausgefhrt, die a n d e r n zwei w u r d e n im J a h r e 1959 fortgesetzt. In diesem Beitrag berichtet der Autor von seinem P r o j e k t u n d dessen teilweisen Ausfhrung.

Die erste E t a p p e b e s t a n d im Aushacken des W a l des, d e r die ganze Nekropole b e r e w a c h s e n h a t t e , d a n n im Roden u n d Reinigen des verschiedensten W u r z e l w e r k e s u n d Beseitigen v a n E r d - u n d S t e i n a n haufungen von den einzelnen G r a b d e n k m l e r n . Im w e i t e r e m Laufe d e r Arbeiten ist das A u s b e s sern u n d Aufrichten geneigter u n d eingesunkener D e n k m l e r vorgesehen, d a n n die Verlegung des Darfweges, der g e r a d e b e r die D e n k m l e r gent, w i e das Absperren der Nekropole m i t einer Steinumfriedung. Ausserdem w e r d e n Arbeiten a m Konservieren der D e n k m l e r selbst, besonders i h r e r Inschriften, d u r c h gefhrt w e r d e n . F r Arbeiten dieser A r t h a t das D e n k m a l s c h u t z a m t noch keine E r f a h r u n g e n u n d hier t r i t t m a n zu Versuchen. In diesem Artikel w i r d der Vorschlag gemacht, die Inschriften u n d Reliefe m i t Silikon u n d einer d n n e n Schicht weissen Wachses zu berstreichen, also mit P r e p a r a t e n , die negativen Folgen athmosphrischer Niederschlge verhten sollen.

TRAVAUX EFEECTUS DANS LA NECROPOLE DE

STELES F U N E R A I R E S DE B O L J U N I

Tout prs du h a m e a u de Boljuni, d a n s le voisinage de la petite ville de Stolac, en Herzgovine, l'auteur a r c e m m e n t procd au relev technique et l'tude d'une petite ncropole mdivale, trs peu connue jusqu' prsent, c o m p t a n t (269) stles funraires de p i e r r e (stecak-s) P a r m i ces m o n u m e n t s (92) p r s e n t e n t des o r n e m e n t s (reliefs) et 19 autres des inscriptions graves en vieux caractres cyrilliques bosniaques. P a r ses qualits plastiques cette ncropole compte p a r m i les trois ou q u a t r e ncropoles les plus i m p o r t a n t e s en Bosnie-Herezgovine. Cette ncropole t a n t en t r s m a u v a i s tat, l'Instit u t pour la protection des m o n u m e n t s culturels de Bosnie-Herzgovine Sarajevo a dcid d'en a s s u r e r la conservation et l ' a m n a g e m e n t afin de la p r s e n t e r au public. L ' a u t e u r a dans ce b u t labor un projet d ' a m n a g e m e n t de la ncropole qui doit tre m e n bien en q u a t r e tapes. La p r e m i r e tape de t r a v a u x a dj t, selon ce projet, accomplie au cours de l'anne 1958, et les d e u x a u t r e s o n t t excutes en 1959.

Dans cet article l'auteur prsente un c o m p t e - r e n d u de son projet et de l'excution partielle de celui-ci. Il a fallu, et c'tait l p r e m i r e tape, a b a t t r e la vritable fort qui avait envahi la ncropole, n e t t o y e r ensuite celle-ci de toutes les mauvaises herbes, et d gager enfin chaque stle des amas de t e r r e et de pierres. Au cours des tapes suivantes on doit redresser ou r e m e t t r e en place les stles inclines ou ensevelies, d t o u r n e r ensuite le chemin de c a m p a g n e qui passe prcisment au milieu des stles, e n t o u r e r enfin la ncropole d'une clture de pierre. Des t r a v a u x sont galement prvus, qui doivent conserver les m o n u m e n t s p r o p r e m e n t dits, et en particulier les inscriptions qui s'y trouvent. N ' a y a n t pas encore l'exprience de t r a v a u x de ce genre, l'Institut procdera ici des essais. L ' a u t e u r propose, dans son artichle, d'induire les inscriptions et les reliefs de silicone et d'une couche mince de cire blanche, produits qui doivent e m p c h e r l'action n faste des intempries.

142