Dru tvene prilike u SAD po etkom 20.

veka Modernizam i eksperiment 1914-1945

Period u kome su iveli i stvarali Ernest Hemingvej,F.Skot Ficd erald,Vilijam Fokner,zna ajno su obele ile velike dru tvene promene;Amerika po etkom 20.veka ja a kao industrijska sila,od 1860. Do 1914. Godine,Sjedinjene Dr ave su od biv e kolonije,mlade poljoprivredne zemlje,prerasle u ogromnu,savremenu,industrijsku silu.Amerika je do 1914. Godine postala najbogatija dr ava na svetu, ije se stanovni tvo vi e nego udvostru ilo.U vreme izbijanja Prvog svetskog rata,Sjedinjene Dr ave su postale vode a svetska sila.Industrijski razvoj pratilo je i sve ve e ose anje otu enosti.Razdoblje izmedju dva svetska rata mnogi istori ari su opisali kao bolno sazrevanje Sjedinjenih dr ava,uprkos tome to je direktno ameri ko u e e u ratu bilo kratko 1917-1918,i to je ta zemlja imala neuporedivo manje rtava u odnosu na evropske zemlje.Zbunjeni i zauvek promenjeni Amerikanci su se vratili u svoju zemlju ali vi e nikada nisu uspeli da povrate nekada nju bezazlenost. U posleratnom periodu privrednog uspona,poslovne aktivnosti su cvetale,a uspe ni ljudi su sticali bogatstva uklju uju i i sve statusne simbole kao to su automobili,elektri na struja,telefon i druga tehni ka pomagala. Tokom ludih dvadesetih,uprkos prohibiciji-zabrani proizvodnje,prometa i prodaje alkoholnih pi a po ele su da cvetaju ilegalne to ionice,kao i no ni lokali ija su glavna obele ja bili d ez muzika,kokteli,smela ode a i okretne igre. ene su u tom periodu dobile pravo glasa i po ele su da otvoreno govore ta misle kao i da se slobodnije pona aju. Ucelom zapadnom svetu do lo je do pobune mladih protiv starije generacije koju su smatrali odgovornom za krvavi rat to ih je li io iluzija kao i te ku posleratnu ekonomsku situaciju.Ali to je upravo omogu ilo amerikancima da sa vrlo malo novca ive na visokoj nozi u inostranstvu,kao to su to inili pisci F.S.Ficd erald,Ernest Hemingvej,Gertruda Stajn i Ezra Paund.Intelektualna klima,posebno Frojdova teorija uticali su na krah tradicionalnih vrednosti.Nove teorije su uticale i na knji evnost,tako imamo npr. kodVilijama Fokera frojdovskih elemenata u njegovim delima.

Sa druge strane uprkos prosperitetu i ubrzanom ekonomskom napretku,pojedinac je izgubio ose aj identiteta stvaraju i izgubljenu generaciju. Upravo ta besciljnost ivota izgubljene,posleratne generacije bi e jedna od glavnih tema uknji evnosti ovog perioda. Ekonomska kriza iz tridesetih godina uzdrmala je jo vi e ameri ko dru tvo.Radnici su gubili posao,fabrike su se zatvarale,prduze a i banke su padali pod ste aj,farmeri su gubili imanja.Privreda se tek oporavila zahvaljuju i rastu industrijske proizvodnje u vreme Drugog svetskog rata.Proizvodnja i istra ivanja za ratne potrebe doveli su do novih tehnologija uklju uju i i atomsku bombu.

ERNEST HEMINGVEJ (1899-1961) Biografija

Ro en je u Ilinoisu,a kao dete je raspuste provodio u lovu i ribolovu u Mi igenu.

Za vreme Prvog svetskog rata bio je dobrovoljac u jednoj sanitetskoj jedinici u Francuskoj,gde je ranjen. est meseci je proveo u bolnici,a posle rata,kao ratni dopisnik stacioniran u Parizu,upoznao se sa ameri kim piscima ervudom Andersonom,Ezrom Paundom,Skotom Ficd eraldom i Gertrudom Stajn,koja je posebno uticala na njegov sa et stil. Napisao je:Tri pri e i deset pesama(Three Stories and Ten Poems,1923) pripovetku U na e vreme(In our time,1924);romane Prole ne bujice(The Torrents of Spring,1926) i Sunce se ponovo ra a(The Sun Also Rises,1926);zbirka pripovedakaMu karci bez ena ( Men Without Women,1927),roman Zbogom oru je( A Farewell to Arms,1929);pripovetke u zajedni kom izdanju sa drugim ameri kim piscima u knjizi Savremene ameri ke pripovetke(Present Day American Stories,1929); hroniku Smrt jednog popodneva (Death in the Afternoon,1932); zbirku pri a Pobednici ne dobijaju ni ta( Winners Take Nothing,1932); izve taj o lovu u samom srcu Afrike Zeleni bregovi Afrike( Green Hills of Africa,1935);pozori ni komad Peta kolona(The Fifth Column,1938); Prvih etrdeset i devet pripovedaka (The First Forty Nine Stories,1938); Za kim zvono zvoni(For Whom the Bell Tolls,1940); Preko reke i u umu(Across the River and Into the Trees,1950); Starac i more(The Old Man and the Sea,1952) i autobiografsku knjigu Pokretna gozba(A Moveable Feast,1964). Dobitnik je Pulicerove nagrade 1953. godine a 1954.godine i Nobelove nagrade za knji evnost. Zbog porodi nih problema,bolesti I uverenja da gubi svoj spisateljski dar,Hemingvej je 1961.godine oduzeo sebi ivot.

Hemingvej je neosporeno najpopularniji ameri ki pisac pro log veka.Njegovi stavovi su u osnovi apoliti ni i humanisti ki i u tom smislu je njegovo delo univerzalno.Hemingvej je pripadao onom krugu pisaca koji su posmatrali svet oko sebe irom otvorenih o iju,registruju i poput slikara sve nijanse u mi ljenju i delovanju ljudi sme taju i junake svojih dela u one realne ivotne situacije sa kojima se treba izboriti uprkos te ini koju one nose. Ernest Hemingvej je izbegavao ameri ko popri te i postavljao svoja lica,kada su u pitanju Amerikanci u sasvim druga iju sredinu koja ne odgovara ortodoksno ameri koj. On sme ta svoje likove na evropsko kopno i to u onaj period nakon rata, ije se posledice itekako ose aju kao prisutnost nedavne katastrofe koja je ostavila trag na du ama ljudi, iako oni u gutanju i prikrivanju u asa sa kojim su bili suo eni besciljno lutaju i ne uspevaju da dostignu mir i sre u.
SUNCE SE PONOVO RA A I NOVA STVARNOST

Roman Sunce se ponovo ra a je roman koji se bavi problemom izgubljene generacije.U ovom romanu nedavno prisustvo rata se samo naslu uje a njegove posledice se ogledaju na junacima romana i njihovim sudbinama.

Roman je napisan u prvom licu,a pri a ga junak romana D ek Barns,ameri ki novinar ,koji ivi i radi u Parizu.On nosi fizi ke posledice rata koje ga onemogu uju da ostvari dublju vezu sa ledi Bret E li u koju je zaljubljen.On oko sebe formira krug likova: Majk,Bretin verenik koji je bankrotirao,Bil,pisac i D ekov prijatelj i amerikanac Robert Kon,jevrejskog porekla. Svi oni ive u Parizu,provode i vreme u pose ivanju restorana i kafana u besciljnom gubljenju vremena i tro enju novca .Dru tvo se okuplja u paniji sa namerom da idu na pecanje ali zavr e posmatraju i koridu. Jedino se izdvaja Kon koga dru tvo odbacuje.Posle kratke avanture koju je imao sa Bret,on se ne mo e pomiriti sa injenicom da joj je on neva an.Bretina pa nja je pre la na mladog toreadora Romera to je izazvalo u Konu neopisivu ljubomoru ,tako da se on fizi ki obra unao sa mladim toreadorom. Za sve to vreme dru tvo se opija,a re koja otvara vrata svih gostionica je aficionado-strast prema borbi s bikovima.Kon e razo aran u sebe i svoje postupke oti i i napustiti dru tvo,dok e Bret oti i sa toreadorom.Dru tvo e se otrezniti i po i svako svojim putem,da bi na kraju D ek dobiv i telegram od Bret krenuo za onim od ega ne mo e pobe i,ljubavi prema Bret, a to mu stvara bol zbog nemogu nosti realizacije. U njihovom poslednjem dijalogu,Bret e mu re i: Oh,D ek,moglo bi nam biti tako divno zajedno. Na to e on odgovoriti:Da,zar nije lepo misliti tako?1 Roman se zavr ava ovim dijalogom,ostavljaju i otvorenim pitanje dalje sudbine ovih junaka.D ekova ljubav je tiha,duboko svesna svojih ograni enja,pa ipak neprolazna i verna,dok je Bretin odnos prema D eku iako li en telesnosti i ulnosti,mo da jedini iskren i vredan.U nedovr enosti i neostvarenosti li nosti ovog romana iji je ivot posledica u asa koji je zadesio svet,ogleda se nova stvarnost sveta koji je pogledao smrti u lice i izgubio ednost. Sunce se ponovo radja je rana,malo suvi e slo ena,parabola Hemingvejeva, to se ina e dosad nije uo ilo,romansa o ve itoj i neostvarenoj ljubavi,o lepoti e nje i e nji za lepotom i harmonijom,to je jedna u moderno ruho obu ena Oda skinuta sa Kitsove gr ke urne,stavljena samo upe atljivosti radi u savremene osaka enosti fizikalija2

Ernest Hemingvej- Sunce se ponovo ra a ,str.299 Matica srpska 1991 2 Svetozar Brki ,Predgovor romanu Sunce se ponovo ra a ,str.19 Matica srpska 1991

FRENSIS SKOT FICD ERALD I AMERI KI SAN (1896-1940)

ameri ki pripoveda i romansijer,predstavnik je izgubljene generacije,koji je naro ito poznat po romanima i pripovetkama koje bele e neumerenost ere d eza u Americi dvadesetih godina pro log veka.Proslavio se ve svojim prvim romanom Ova strana raja,koji je objavljen 1920.Sa lepom Zeldom Sejer,svojom suprugom, iveo je na visokoj nozi I provodio ivot izmedju Amerike I mondenih centara Evrope. Prepoznatljiv je po prikazivanju mlade i dokone nov ane aristokratije i pisac je kod koga nema utvrdjenih verovanja u druge vrednosti sem mladosti i mo i novca,niti interesovanja za druge dru tvene grupe sem povla enih. Napisao je romane :Veliki Getsbi, Blaga je no ,Lepi i prokleti:zbirke pesama,eseja i bele aka. Roman Veliki Getsbi,objavljen 1925,smatra se njegovim remek-delom.Ovaj roman je pri a o ivotu ljudi koji spolja reflektuju sjaj ,glamur i blje tavilo, dok sa druge strane otkrivamo ispraznost njihovih ivota i njihovih du a koje su ogrezle u materijalnom i zaboravile na one su tinske vrednosti.Jedina istinski ista du a, ija je paradigma D ej Getsbi bi e izgubljena .Ovaj roman otkriva dirljivu ljubavnu pri u,i iste i iskrene pobude glavnog junaka spram prolaznih strasti kojima se odaju ostali likovi. Ficd erald je znao da je ideja ameri ke aristokratije u su tini la na,delomi no zbog toga, to ne postoji onaj kontinuitet,koji je bitan u idealu aristokratije,u ameri kom dru tvu,u kojem nema normi,a pitanje je,da li je ikada bilo normi.3 D ej Getsbi je glavni lik ovog romana a njegov ameri ki san je otelotvoren u liku Dejzi,mlade aristokratkinje,kojoj je Getsbi posvetio ceo svoj ivot. Sticanje bogatstva,organizovanje zabava, ivotna discipina, sve su to bila samo sredstva kojima je Getsbi eleo ostvariti svoj san,ljubav i odobravanje voljene Dej Posmatrano u okvirima dru tvenih prilika u kojima je nastao,ovaj roman se mo e posmatrati i kao kritika dru tvu ili pak kao jedno sagledavanje mladog ameri kog dru tva koje je izgubilo kompas i besciljno luta ne pronalaze i svoj smiraj. Ima ne to melanholi no u smrti Getsbijevoj, ija te ina nije samo u njegovom neispunjenom snu i nepravednoj smrti ve u pusto i koja ostaje za njim,u pusto i du a Dejzi i Toma kao i svih onih
3

Marcus Cunliffe-Historija knji evnosti S.A.D.,str.221 OTOKAR KER OVANI Rijeka 1959

silnih ljudi koji su nepozvani rado dolazili na Getsbijeve zabave obu eni po poslednjoj modi dok se niko od njih nije pojavio na njegovoj sahrani. Ako uporedimo Getsbija sa Hemingvejevim D ekom ,uvide emo da ih poveuje jedno ose anjeljubav.Da li je ta iskra svetlosti koja se provla i kroz oba ova romana onaj tra ak nade koju pisci izgubljene generacije ostavljaju?Ni rat,ni stradanja,ni pohlepa za materijalnim,ni bezumlje,ni otudjenost ne mogu prevladati dok god postoji makar nagove taj ljubavi u ljudskom srcu.Istina, Getsbijeva sve a se ugasila, ali je ostao pripoveda ,svedok i nastavlja .

VILIJAM FOKNER (1897-1962) Tok svesti

Vilijkam Harison Fokner poticao je iz jedne stare ju nja ke porodice,a odrastao je u Oksfordu,u dr avi Misisipi,gde je proveo ve i deo svog ivota.Fokner je stvorio itavu jednu imaginarnu oblast,Joknapatofu,koja se pominje u velikom broju romana,kao i nekoliko porodica ije uzajamne veze se u nekoliko generacija unazad.Joknapatofa,kao i njen glavni grad D eferson,zapravo su pi ev rodni Oksford s okolinom.Fokner je stvorio istoriju te zemlje i razli itih rasa to su u njoj ivele-Indijanaca,Afroamerikanaca,Amerikanaca evropskog porekla kao i njihove me avine.Kao pisac inovator,Fokner je briljantno eksperimentisao s hronologijom pripovedanja,razli itim ta kama gledi ta i stavovima(uklju uju i i stavove otpadnika od dru tva,dece i nepismenih ljudi) i rasko nim,ni malo lakim baroknim stilom, ija je glavna odlika duge re enice i bezbrojne slo ene digresije.4

Ketrin Van Spankeren-Ameri ka knji evnost-kratak pregled

Njegova glavna dela su Buka i bes,Dok le ah na samrti,Svetlost u avgustu,Avesalome,Avesalome.Fokner je vi e okrenut sebi ili refleksivan,svaki roman se bavi samim sobom,mada istovremeno otkriva pri u od op teg zna aja.Njegove teme su ju nja ka tradicija,porodica,zajednica,zemlja,istorija,rasa i strasti poput ljubavi i ambicije. U romanu Buka i bes upoznajemo porodicu Kompson preko idiota Benija,a pi eva metoda se sastoji u tome da uvodi itaoca u jedan prizor i onda ga pu ta,da sam otkrije o emu se tu govori.To nije uvek lako jer ljude zovu nadimcima,ili imenima predaka pa se mora pogoditi o kome se govori i kojoj generaciji to lice pripada.Folkner suprotstavlja ideji fatalnosti ideju otpora,koji ovde ima dvostruko zna enje patnje i odr anja ivota. U Foknerovom romanu Buka i bes,koji,bar jednim delom,pri a idiot,latentni otpori reda i smisla u jeziku suprotstavljaju se elementarnom rasulu sveta koji se percipira.To rasulo mora biti totalno da bi u njemu sitne ljudske geste,kao to su pravljenje lutaka od hartije,vezivanje pertli,hranjenje jednog maloumnika koji neprestano ski i,dobile kosmi ke razmere i postale poruke ljubavi i topline s nekog drugog sveta.5

Svetozar Koljevi -Predgovor romanu Buka i bes ,str.2

ZAKLJU AK
U ovom seminarskom radu bavili smo se savremenim knji evnim tokovima u ameri koj knji evnosti 20.veka ,zadr avaju i se na istaknutim autorima :Ernestu Hemingveju,F.S.Ficd eraldu i Vilijamu Fokneru.Ovi autori utoliko su zna ajni jer njihov opus knji evnih dela obuhvata po etke savremenog izraza,kako u tematici tako i u na inu obrade teme daju i nam neprolazna knji evna dela sa univerzalnom porukom sa jedne strane,dok se sa druge bave realnim problmima modernog oveka koji je suo en sa prvim svetskim ratom,sa strahovitim promenama koje su se de avale neverovatnom brzinom i njegovim poku ajima da se prilagodi toj novonastaloj situaciji. Ta nova situacija mnoge je zatekla nespremne stvaraju i od njih izgubljenu generaciju,neprilagodjenu i nepronadjenu u svemu tome,to su heroji ili anti heroji dela ovih pisaca koji ih slikaju u svoj njihovoj ljudskosti sa svim strahovima,manama,la nim vrednostima,porazima,nemirima ali i snovima i nadama.Otuda je i knji evno delo ovih autora ona mera te nje savremenog oveka izmedju pro losti koju ho e da napusti i neizvesne budu nosti koja ga eka dok se bori da ugleda svetlo na kraju tunela.Ernest Hemingvej se bavio novom stvarno u i psiholo kim stanjima svojih junaka,dok je Ficd erald istra ivao mit o ameri kom snu i njegovom realnom dimenzijom u ivotima ljudi.Fokner se sa druge strane zanimao za jug Amerike i sudbinama ljudi na tom tlu koje je bilo robovlasni ko,bogato,rasno podeljeno kao i oblikovanju li nosti koje poti u sa tog podneblja. Stvarala ki akt je akt borbe i ponekad pobede nad haosom i to je ono za im su i li ovi autori.Na pitanje ta misli o funkciji umetnosti Hemingvej je rekao: ta ima to da zbunjuje?Od stvari koje su se desile i od stvari koje postoje i od stvari koje znate i svih onih koje ne mo ete da znate,vi stvarate ne to pomo u svoje invencije to nije prezentovanje nego potpuno nova stvar,istinitija od svega istinitog i ivog,i vi to stvarate ivim,i ako ga uradite zaista dobro,dajete mu besmrtnost.Zbog toga ovek i pi e,koliko ja znam,ni zbog ega drugog.A ta da se ka e o svim onim razlozima koje niko i ne zna?6

Ernest Hemingvej-- Sunce se ponovo ra a,str10 Matica srpska 1991

Literatura
Marcus Cunliffe-Historija knji evnosti SAD Otokar Ker ovani Rijeka-1959 Ketrin Van Spankern-Ameri ka knji evnost(kratak pregled) 1994 Kristofer Litl E.Hemingej-Sunce se ponovo ra a,Matica srpska 1991 F.S.Ficd erald-Veliki Getsbi,Narodna knjiga 2004 V.Fokner-Buka i bes,biblioteka Novosti,2004

10