Vilijem Gibson, NEUROMANSER Preveo Aleksandar Markovi Prvi deo BLUZ IBA SITIJA

1. Nebo iznad luke bilo je boje televizijskog ekrana, ukljuenog na prazan kanal. "Nije ba da sam zavisan", uo je Kejs kako neko govori, dok se probijao kroz guvu oko ulaza u at. "Pre bi se reklo da mi organizam pati od akutnog nedostatka droge." Bio je to govor Gradova, i vic iz Gradova. atsubo je bio bar za profesionalne izgnanike; tu si mogao da pije nedelju dana, a da ne uje dve rei na japanskom. Rac je radio na anku, protetika ruka mu se jednolino trzala dok je punio posluavnik aama sa toenim 'Kirinom'. Ugledao je Kejsa i nasmeio se, otkrivi zube koji su bili meavina istonoevropskog elika i smee trulei. Kejs je naao sebi mesto za ankom, izmeu neprirodne preplanulosti jedne kurve Lonija Zona i utirkane mornarike uniforme visokog Afrikanca ije su jagodine kosti bile obeleene pravilnim brazdama plemenskih oiljaka. "Vejd se rano pojavio ovde, sa dvojicom svojih deaka", ree Rac i gurnu zdravom rukom kriglu du anka. "Moda ima neka posla s tobom, Kejse?" Kejs slegnu ramenima. Devojka sa njegove desne strane zakikota se i munu ga laktom. Barmenov osmeh se proiri. Njegova runoa bila je legendarna. U doba kada je svako sebi mogao da priuti lepotu, bilo je neeg heraldikog u njegovom nepristajanju na nju. Staromodna ruka zacvili dok je posezao za jo jednom kriglom. Bila je to ruska vojna proteza, manipulator sa sedam funkcija i regulacijom sile povratnom spregom, optoen prljavom ruiastom plastikom. "Odve ste umetniki nastrojeni, Herr Kejs." Rac zagrokta; taj zvuk mu je sluio kao smeh. Poea otromboljeni trbuh u beloj koulji ruiastom kandom. "Umetnik pomalo luckaste vrste." "Naravno", ree Kejs i srknu pivo. "Neko ovde mora da bude i zabavan. Jebeno je sigurno da to nisi ti." Kurvin smeh povisi se za oktavu. "A ni ti, sestro. Zato nestani, vai? Zon je moj bliski prijatelj." Ona pogleda Kejsa u oi i naini najtii mogui zvuk pljuvanja, jedva miui usne. Ali se ipak izgubi. "Isuse", ree Kejs, "kakav to umez vodi ovde? ovek ne moe da popije pie." "Ha", ree Rac, briui izbrazdano drvo krpom, "Zon ostavlja procenat od zarade. Tebe putam da radi ovde zato to si zabavan." Kada je Kejs podigao kriglu, spusti se jedan od onih neobinih asaka tiine, kao da je stotinu nezavisnih razgovora istovremeno stiglo do pauze. Onda zazvoni kurvin kikot, obojen izvesnom histerijom. Rac zagrokta, "Gle', prolete aneo." "Kinezi", razdra se pijani Australijanac, "prokleti Kinezi izmislili su spajanje nerava. Nema dobre operacije nerava bez kopna. Tamo te srede kako treba, drukane..." "E, brate", ree Kejs u svoju au, dok se sva ona gorina u njemu odjednom dizala kao u, "sad se ba prosra." Japanci su ve zaboravili vie o neurohirurgiji nego to su Kinezi ikada znali. Ilegalne klinike u ibi bile su gotovo svemogue, potpuno su obnavljale tehnologiju svakih mesec dana, ali ni one nisu mogle da poprave tetu koja mu je naneta u onom hotelu u Memfisu. Bio je tu ve godinu dana, a jo je sanjao o kiberprostoru, iako se nada svake noi sve vie gasila. I pored sveg spida koji je uzimao, svih zaokreta i preica kojima je iao u Nonom Gradu, jo je u snu video matricu, blistave reetke logike kako se ire u bezbojnoj praznini... Od Gradova ga je sada delio dug i nestvaran put kui preko Pacifika, i vie nije bio ovek za konzolom, kauboj kiberprostora. Tek jo 1/112

jedna muvara koja pokuava da preivi. Ali snovi su nastavili da dolaze u japanskoj noi kao elektrini vudu, i on bi zavapio za tim, zavapio kroz san, i budio se sam u tami, sklupan u svojoj kapsuli u nekom hotelu-konici, aka ukopanih u plou kreveta, guvajui fleksipenu meu prstima, pokuavajui da dosegne konzolu koja nije bila tamo. "Sino sam video tvoju curu", ree Rac, dodajui Kejsu drugi Kirin. "Ne postoji takva", ree on i otpi. "Gica Linda Li." Kejs odmahnu glavom. "Nema curu? Nita slino? Samo biz, moj umetniki prijatelju? Posveenost trgovini?" ankerove sitne, smee oi bile su smetene duboko u naboranom mesu. "Mislim da si mi se vie dopadao kad si bio s njom. Vie si se smejao. Ovakav, sada, jedne bi noi mogao da pretera sa umetnou i da zavri u klinikim tankovima, meu rezervnim organima." "Kida mi srce, Race." Dovrio je pivo, platio i iziao, visokih, uskih ramena zgrbljenih ispod kiom iaranog maskirnog najlona vetrovke. Probijajui se kroz svetinu Ninseija, oseao je zadah sopstvenog ustajalog znoja. Kejs je imao dvadeset etiri godine. Sa dvadeset dve, bio je kauboj, konjokradica, jedan od najboljih u Gradovima. Obuavali su ga najbolji, Mekoj Poli i Bobi Kvin, legende u bizu. Radio je u gotovo neprestanom adrenalinskom zanosu, ishod udruene mladosti i vetine, prikljuen na specijalno izraen dek kiberprostora koji je projektovao njegovu bestelesnu svest u sveulnu halucinaciju matrice. Kao lopov, radio je za druge, bogatije lopove, poslodavce koji su obezbeivali egzotini softver neophodan za prodor kroz blistave zidine korporacijskih sistema, otvarajui prozore prema bogatim poljima podataka. Nainio je klasinu greku, onu koju se zakleo da nikada nee napraviti. Pokrao je svoje poslodavce. Zadrao je neto za sebe i pokuavao da to proturi kroz tarabu do Amsterdama. Jo nije bio siguran kako su ga otkrili, mada to vie nije ni bilo vano. Oekivao je da e ga ubiti, tada, ali oni su se samo nasmejali. Naravno da nema problema, rekli su mu, moe slobodno da uzme novac. Bie mu itekako potreban. Jer - jo su se smeili - oni e se postarati da se vie nikada ne vrati u posao. Otetili su njegov nervni sistem ruskim mikotoksinom iz doba rata. Vezan za krevet u hotelu u Memfisu, dok je njegova nadarenost sagorevala mikron po mikron, halucinirao je trideset sati. Oteenje je bilo sitno, istanano i savreno delotvorno. Za Kejsa, koji je iveo za bestelesni zanos kiberprostora, bio je to Pad. U barovima koje je poseivao kao nadobudni kauboj, stav elite ukljuivao je izvesno samozadovoljno preziranje telesnog. Telo je bilo meso. Kejs je zavrio u zatvoru roenog tela. Njegova ukupna imovina brzo je bila promenjena u Nove Jene, debeo sveanj starog papirnog novca koji je beskrajno kruio zatvorenom mreom svetskog crnog trita, poput koljki meu trobrajandskim ostrvljanima. Bilo je teko poslovati gotovinom u Gradovima; u Japanu je to ve bilo van zakona. Znao je, vrsto i nepobitno, da e u Japanu pronai sebi leka. U ibi. U registrovanoj klinici ili u senovitom svetu crne medicine. Sinonim za implante, spajanje nerava i mikrobioniku, iba je bila magnet za tehnokriminalni polusvet Gradova. Naavi se u ibi, posmatrao je kako se njegovi Novi Jeni tope u dvomesenoj turi pregleda i konsultacija. Ljudi u ilegalnim klinikama, njegova poslednja nada, divili su se strunosti kojom je bio osakaen, a zatim polako odmahivali glavama. Sada je spavao u najjeftinijim kovezima, onima najblie luci, pod kvarcno-halogenim bujicama koje su svu no plavile dokove kao ogromne pozornice; tamo gde od bletanja televizijskog neba nisi mogao da vidi Tokio, ak ni visoki hologramski logo Fudi Elektrika, dok je Tokijski Zaliv bio crno prostranstvo gde su galebovi kruili iznad ploveih ostrvaca belog stiropora. Iza luke leao je grad, fabrike kupole natkriljene dinovskim kockama korporacijskih divova. Luka i grad bili su razdvojeni uskim graninim pojasom starih ulica, podrujem bez slubenog imena. Noni Grad, sa Ninseijem u 2/112

svom srcu. Po danu, barovi du Ninseija bili su zatvoreni kapcima i bezlini, neon je bio ugaen, hologrami su ekali, zaleeni, pod otrovnim srebrnim nebom. Dva bloka zapadno od ata, u ajdinici zvanoj ar d' Te, Kejs je sprao prvu veernju pilulu duplim espresom. Bio je to pljosnati ruiasti osmougaonik, jaka varijanta brazilskog deksa koji je kupio od jedne Zonove cure. ar je imao zidove od ogledala i svako je bilo uokvireno crvenim neonkama. Kada se naao sam u ibi, gotovo bez novca i sasvim bez nade da e se izleiti, zapao je u neku vrstu pogubnog zanosa, iznuujui sve kapital sa ledenom strau koja kao da je pripadala nekom drugom. Tokom prvog meseca ubio je dva mukarca i jednu enu, zbog iznosa koji bi mu se godinu dana ranije inili smeni. Ninsei ga je tako obradio da mu je na kraju ulica izgledala kao otelovljenje nekakve smrtne elje, nekakvog potajnog otrova koji nije znao da nosi u sebi. Noni Grad bio je slian izvitoperenom opitu iz socijalnog darvinizma koji vri neki razoarani istraiva, sa prstom stalno na komandi za brzo premotavanje. Ako prestane da muva, tone bez traga, ali ako malo premai brzinu, naruava krhku povrinsku ravnoteu crnog trita; u oba sluaja pojede te mrak i ne ostaje nita osim maglovitog seanja u umu tvorevine poput Raca, iako bi srce ili plua ili bubrezi moda preiveli da poslue nekom strancu punom Novih Jena za robu iz klinikih tankova. Biz je ovde bio neprestano sveproimajue gibanje, a smrt prihvaena kazna za lenjost, neobazrivost, nedostatak stila, nedostatak oseaja za zahteve sloenog protokola. Sam za stolom u ar d' Te, dok je osmougaonik poinjao da deluje, sa iodama znoja prvo na dlanovima, odjednom svestan svake najeene dlake na rukama i grudima, Kejs shvati da je u jednom trenutku zaigrao usamljeniku igru, konani pasijans. Nije vie nosio oruje, niti je preduzimao osnovne mere predostronosti. Uletao je u najbezglavije, najnesigurnije poslove na ulici, stekavi ugled onog koji moe da ti nabavi sve to poeli. Deo njega znao je da je ovaj oreol samounitenja bio napadno vidljiv njegovim sve malobrojnijim muterijama, ali se taj isti deo grejao saznanjem da je sve to samo trenutno. I ba taj deo njega, uljuljkan u iekivanje smrti, najvie je mrzeo pomisao na Lindu Li. Pronaao ju je, jedne kine noi, u jednoj arkadi. Pod zaslepljujuim duhovima koji su goreli kroz maglu dima cigareta, hologramima arobnjakovog zamka, Tenkovskog rata za Evropu, Obzorja Njujorka... I sada se seao kakva je bila, lica okupanog nemirnom svetlou lasera, crta svedenih na kod: jagodice skerletni odsev ognja arobnjakovog zamka, elo natopljeno azurom kada je Minhen pao u Tenkovskom ratu, usne dodirnute vrelim zlatom kada je klizei kursor odbio varnice sa zida kanjona od nebodera. Te veeri je bio u oblacima, sa ciglom Vejdovog ketamina na putu za Jokohamu i sa novcem ve u depu. Uao je sa tople kie koja je cvrala na plonicima Ninseija i ona je nekako ve bila izdvojena za njega, samo to lice meu desetinama lica za konzolama, izgubljeno u igri koju je igrala. Izraz na njenom licu, tada, bio je isti koji je video, satima kasnije, na njenom usnulom licu u kovegu u luci, sa gornjom usnom poput linije kojom deca crtaju pticu u letu. Proavi kroz igranicu da se zaustavi kraj nje, ushien poslom koji je sklopio, video je kako podie pogled. Sive oi oiviene umrljanim crnim krejonom. Oi neke zverice prikovane farovima dolazeeg vozila. Njihova zajednika no produena u jutro, u karte za hover kupljene u luci i njegov prvi izlet preko Zaliva. Kia nije prestajala du Harajukua, blistala joj je na plastinoj jakni, deca Tokija marirala su pored uvenih butika u belim patikama i celofanskim ogrtaima, sve dok se nije nala s njim u pononom tretanju dvorane sa painko automatima, drei se za njegovu ruku kao dete. Getaltu droga i napetosti pod kojim se kretao bilo je potrebno mesec dana da pretvori one veito iznenaene oi u zdence refleksne potrebe. Posmatrao je kako se njena linost lomi, razuuje kao ledeni breg, odlomci otplovljavaju, sve dok na kraju nije ugledao samo sirovu elju, gladni oklop zavisnosti. Posmatrao ju je kako vreba sledei fiks sa usredsreenou koja ga je podseala na bogomoljke koje su se mogle kupiti na tezgama du ige, pored tankova sa plavim mutiranim aranima i cvraka u kavezima od bambusa. Zurio je u crni prsten taloga u praznoj oljici. Talog je vibrirao od spida koji je uzeo. Smei furnir stola bio je mutan od patine siunih ogrebotina. Dok mu se deks uspinjao kimom, video je bezbrojne sluajne udarce potrebne da nastane takva povrina. 'ar' je bila ureena u zastarelom, bezimenom stilu iz prethodnog veka, nesigurna meavina japanske tradicionalne i blede milanske 3/112

plastike, ali sve kao da je nosilo fini veo, kao da su nervi miliona posetilaca na neki nain nagrizli ogledala i nekada sjajnu plastiku, ostavivi svaku povrinu zamagljenu neim to se nije dalo izbrisati. "Hej. Kejse, drue stari..." Podigao je pogled, susreo sive oi oiviene krejonom. Nosila je izbledeli francuski orbitalni kombinezon i nove bele patike. "Traila sam te, ovee." Sela je preko puta njega, nalaktivi se na sto. Rukavi plavog kombinezona bili su otrgnuti sa ramena; mahinalno joj je potraio na rukama tragove derme ili igle. "'Oe cigaretu?" Iskopala je zguvanu paklicu jijuan filtera iz depa na potkolenici i ponudila mu jednu. Uzeo je, saekao da mu zapali crvenim plastinim valjkom. "Spava li ti, Kejse? Izgleda umorno." Njen naglasak govorio je da dolazi negde sa juga Gradova, oko Atlante. Koa ispod oiju bila joj je bleda i nezdravog izgleda, ali jo glatka i vrsta. Imala je dvadeset godina. U uglovima usana poele su da joj se nepovratno usecaju nove brazde bola. Tamna kosa bila joj je vezana pozadi, trakom oslikane svile. ara je mogla da predstavlja emu mikrospojeva ili mapu grada. "Samo kad zaboravim da uzmem pilule", rekao je, istovremeno preplavljen plimom enje, udnje i usamljenosti, na talasnoj duini amfetamina. Pamtio je miris njene koe u pregrejanoj tmini kovega u blizini luke, njene prste prepletene na njegovim krstima. Samo meso, pomislio je, koje eli drugo meso. "Vejd", ree ona, zamirivi. "Hteo bi da te vidi sa rupom na licu." Zapalila je svoju cigaretu. "Ko to kae? Rac? Razgovarala si sa Racom?" "Ne. Mona. Njen novi je jedan od Vejdovih momaka." "Dugujem mu previe. Ako me sredi, izvisio je za pare." Slegnuo je ramenima. "Mnogo je onih koji mu duguju, Kejse. Moda treba da poslui kao primer. Ozbiljno mislim da se pripazi." "Sigurno. A ti, Linda? Ima gde da spava?" "Da spavam." Zatresla je glavom. "Naravno, Kejse." Zadrhtala je, nagnuvi se napred preko stola. Lice joj je bilo oroeno znojem. "Evo", ree on i zavue ruku u dep vetrovke, vadei zguvanu pedeseticu. Automatski ju je izravnao ispod stola, presavio na etvrtinu i dodao joj je. "Trebae tebi, medeni. Bolje je daj Vejdu." Sada je u tim sivim oima bilo neega to nije umeo da protumai, neega to tamo nikada ranije nije video. "Vejdu dugujem mnogo vie. Uzmi. Bie toga jo", slagao je, posmatrajui kako njegovi Novi Jeni nestaju u depu sa patentnim zatvaraem. "Nabavi taj novac, Kejse, i odma' potrai Vejda." "Vidimo se, Linda", ree on, ustajui. "Naravno." Ispod njenih zenica nazirao se po milimetar beline. Sanpaku. "Bolje pazi lea, ovee." Klimnuo je glavom, nestrpljiv da ode. Osvrnuo se kada su se plastina vrata zatvorila za njim i ugledao odraz njenih oiju u kavezu od crvenog neona. Petak uvee na Ninseiju. Proao je tezge sa jakitorijem i salone za masau, kafanu po imenu Lepa Cura, elektronsku grmljavinu arkada. Uklonio se da propusti tamno odevenog sararimana, opazivi Micubii-Genetehov logo tetoviran du njegove desne nadlanice. Je li pravi? Ako jeste, pomislio je, trai nevolje. Ako nije, ko mu je kriv. M-G-ovi slubenici iznad odreenog ranga imali su ugraene usavrene mikroprocesore za praenje nivoa mutagena u krvotoku. U Nonom Gradu zaas bi te smotali zbog takve opreme, pravo u neku ilegalnu kliniku. Sarariman je bio Japanac, ali je svet Ninseija bio svet gejina. Druine mornara odozdo iz luke, napeti usamljeni turisti u lovu na zadovoljstva kojih nije bilo ni u jednom vodiu, tekai iz Gradova koji se razmeu kalemima i implantima, i bar desetak razliitih vrsta muvara, rojili su se ulicom u sloenom plesu elja i ponude. Postojale su nebrojene teorije koje su objanjavale zato iba Siti trpi zajednicu Ninseija, ali je Kejs bio naklonjen zamisli da su Jakuze moda uvale ovo mesto kao neku vrstu istorijskog parka, 4/112

podsetnik na skromne poetke. Takoe je video izvestan smisao u pretpostavki da tehnologije u razvoju zahtevaju zone bezakonja, da Noni Grad nije tu zbog svojih itelja, ve kao namerno nenadgledan probni poligon tehnologije. Da li je Linda bila u pravu, pitao se, zurei u svetla na nebu. Da li bi ga Vejd ubio za primer? inilo mu se prilino besmisleno, ali, eto, i Vejd je trgovao prvenstveno zabranjenim biolokim proizvodima, iako se govorilo da treba da bude lud da to radi. Ali Linda je rekla da Vejd eli da ga vidi mrtvog. Kejsovo prvobitno saznanje o dinamici ulinog poslovanja bilo je da zapravo ni kupcu ni prodavcu nije potreban. Zadatak posrednika jeste da postane neophodno zlo. Nesigurna nia koju je Kejs izborio za sebe u zloinakoj ekologiji Nonog Grada bila je iskopana pomou lai, produbljivana iz noi u no izdajom. Sada, kada je naslutio da zidovi poinju da se ljuljaju, oseao je brid nekog udnog ushienja. Nedelju dana ranije, odgodio je razmenu sintetikog lezdanog ekstrakta, nudei ga uz vei postotak nego obino. Znao je da se to Vejdu nije svidelo. Vejd je bio njegov glavni snabdeva, sa devetogodinjim staom u ibi i jedan od retkih gejinskih preprodavaca koji su uspeli da iskuju veze sa strogo raslojenim zloinakim krugovima izvan granica Nonog Grada. Genetski materijal i hormoni doticali su u Ninsei niz sloene lestvice fasada i paravana. Vejdu je polo za rukom da dospe do izvorita jedne od tih stvari, samo jednom, i sada je imao pouzdane veze u desetak gradova. Kejs je zatekao samoga sebe kako zuri u jedan izlog. Radnja je prodavala svetlucave kojetarije mornarima. Satove, noeve na oprugu, upaljae, depne video ureaje, simstim dekove, teke manriki lance i urikene. urikeni su ga oduvek opinjavali, eline zvezde sa britkim vrhovima. Neki su bili hromirani, drugi crni, trei sa povrinom koja se prelivala poput ulja na vodi. Meutim, pogled mu se zadravao na hromiranim zvezdama. Poivale su na skerletnom ultraantilopu, vezane gotovo nevidljivim petljama ribarskog najlona, sa odtampanim zmajevima ili jingjang simbolima u sreditu. Sabirale su ulini neon i izobliavale ga, i Kejsu pade na pamet da su to zvezde pod kojima putuje, da mu je sudbina odreena sazveima od jeftinog hroma. "Duli", ree on svojim zvezdama. "Vreme je da posetim starog Dulija. On e znati." Dulijus Din imao je sto trideset pet godina i njegov metabolizam bio je uredno osveavan svake nedelje basnoslovno skupim dozama seruma i hormona. Njegovo glavno osiguranje protiv starenja bilo je godinje hodoae u Tokio, gde je genetski hirurg vaspostavljao kod njegove DNK, to se nije moglo izvesti u ibi. Zatim bi odleteo do Hongkonga i naruio jednogodinju zalihu odela i koulja. Bespolan i neljudski strpljiv, najvee zadovoljstvo kao da je nalazio u oboavanju ezoterinih modnih oblika. Kejs ga nikada nije video dva puta u istom odelu, iako se inilo da se njegova garderoba sastoji uglavnom od pedantnih rekonstrukcija odee iz prethodnog veka. Nosio je dioptrijska stakla, uokvirenana pauinastim zlatom, istesana iz tankih kriaka ruiastog sintetikog kvarca i zakoena kao ogledala u viktorijanskoj kuici za lutke. Poslovne odaje nalazile su mu se u jednom skladitu na kraju Ninseija, koje je, izgleda, bilo delimino nameteno, pre vie godina, nasuminom zbirkom evropskog nametaja, kao da je Din tada nameravao da se tu nastani. Novoacteke police za knjige skupljale su prainu na jednom zidu prostorije u kojoj je Kejs ekao. Dve bokaste diznijevske stone svetiljke nezgrapno su uale na niskom ajnom stoiu u stilu Kandinskog od skerletno lakiranog elika. Na zidu izmeu polica za knjige visio je sat u stilu Dalija, sa rastopljenim brojanikom koji se cedio do golog betonskog poda. Hologramske kazaljke menjale su se u hodu prema naborima brojanika, ali nikada nisu pokazivale tano vreme. Soba je bila prepuna transportnih modula od belog fiberglasa iz kojih se oseao zadah slatka od umbira. "Reklo bi se da si ist, sinko stari", ree Dinov bestelesni glas. "Izvoli ui." Magnetski zasuni zagrmee iz leita du masivnih vrata u imitaciji ruinog drveta levo od polica za knjige. Na plastici je pisalo 'Dulijus din - uvoz izvoz', velikim samolepljivim slovima koja su se ljutila. Ako je nametaj razbacan po Dinovom improvizovanom predvorju podseao na kraj prethodnog veka, sam ured kao da je pripadao njegovom poetku. Dinovo glatko, ruiasto lice posmatralo je Kejsa iz kruga svetlosti antike mesingane svetiljke sa pravougaonim senilom od tamnozelenog stakla. Uvoznik je sedeo dobro zatien iza ogromnog stola od obojenog elika, oivienog sa obe strane visokim plakarima sa ladicama nainjenim od neke vrste bledog drveta. Od one vrste, slutio je Kejs, koja je nekada sluila za uvanje pisanih dokumenata. Sto je 5/112

bio prekriven kasetama, poutelim namotajima hartije iz tampaa i delovima neke vrste mehanike pisae maine, koju Din kao da nije stizao da sastavi. "ta te dovodi ovamo, derane?" upita Din, nudei Kejsu usku bombonu umotanu i plavo-belu kariranu hartiju. "Probaj jednu. Ove su Ting Ting ah, najbolje koje postoje." Kejs odbi slatki, zauze mesto na iskrivljenoj drvenoj obrtnoj stolici i povue palcem du izbledelog poruba nogavice crnog dinsa. "Duli, ujem da Vejd 'oe da me ubije." "A. Dobro, de. A gde si to uo, ako smem da znam?" "Od ljudi." "Od ljudi", ree Din, vaui bombonu od umbira. "Kojih ljudi? Prijatelja?" Kejs potvrdi. "Nije uvek lako prepoznati prijatelje, zar ne?" "Dugujem mu neto malo para, Dine. Da li ti je neto pominjao?" "Nismo bili u vezi u poslednje vreme", odvrati Din, pa uzdahnu. "I da sam znao, moda ne bih mogao da ti kaem. S obzirom na stanje stvari, razume." "Stanje stvari?" "On je vana veza, Kejse." "Aha. I, 'oe li on da me ubije, Duli?" "Ne, koliko ja znam." Din slegnu ramenima. Kao da raspravljaju o ceni umbira. "Ako se pokae da su to neosnovane glasine, sinko stari, doi za nedelju dana i imau neto za tebe, iz Singapura." "Iz hotela Nan Hai, ulica Benkulen?" "Puno pria, sinko stari!" iskezi se Din. elini sto bio je krcat opremom za ometanje prislunih ureaja. "Vidimo se, Duli. Pozdraviu Vejda u tvoje ime." Dinovi prsti se podigoe i dodirnue savren vor na njegovoj kravati od blede svile. Jo nije preao ni ceo blok od Dinovog ureda kada ga je to pogodilo: iznenadno elijsko uvianje da mu je neko za guzicom, i to sasvim blizu. Odravanje izvesne blage paranoje bilo je neto na ta se Kejs ve navikao. Trebalo je samo spreiti da se otme kontroli. Ali to je moglo da bude dosta zeznuto, posle svih onih osmougaonika. Odupro se navali adrenalina i namestio crte uskog lica u masku besposlice i dosade, pravei se da ga svetina nosi sa sobom. Kada je ugledao zamraen izlog, zastao je pred njim. Bio je to hirurki butik, zatvoren zbog renoviranja. Sa rukama u depovima vetrovke, zurio je kroz staklo u pljosnat romb mesa, odgajen u tanku, poloen na izrezbareno postolje od vetakog ada. Boja koe podseala ga je na Zonove kurve; bila je tetovirana svetleim digitalnim brojkama spojenim sa potkonim ipom. to se gnjaviti hirurgijom, mislio je, dok mu je znoj tekao niz rebra, kada moe jednostavno da nosi tu stvar u depu? Ne okreui glavu, podigao je pogled i poeo da ispituje odraz gomile prolaznika. Eno, tamo. Iza mornara u uniformama kratkih rukava. Tamna kosa, neprozirne naoari, tamna odea, mrav... Onda je nestao. Kejs je ve trao, duboko pognut, krivudajui izmeu tela prolaznika. "Da mi iznajmi pitolj, ine?" Deak se nasmei. "Dva sat." Stajali su zajedno usred mirisa sveih plodova mora iza atre za sui u igi. "Vrati se, za dva sat." "Sad mi treba, ovee. Ima neto sad?" in poe da prekopava iza praznih dvolitarskih limenki u kojima je nekada bio ren u prahu. Izvukao je uzan predmet umotan u sivu plastiku. "Omamljiva. Jedan sat, dvadeset Novi Jen. Trideset depozit." "Sranje. Ne treba mi to. Treba mi pitolj. Kao kad bih hteo da upucam nekog, razume?" Konobar slegnu ramenima, vraajui omamljiva iza limenki za ren. "Dva sat." Uao je u prodavnicu i ne pogledavi izloene urikene. Nikad u ivotu nije bacio nijedan. 6/112

Kupio je dve paklice jijuana, posluivi se ipom Micubii banke na kome je stajalo da se zove arls Derek Mej. Bilo je to bolje nego Truman Star, najbolje to je mogao da dobije za paso. Japanka za terminalom izgledala je par godina starija od matorog Dina, i to bez pomoi naunih dostignua. Izvukao je tanki sveanj Novih Jena iz depa i pokazao joj ga. "Hteo bih da kupim oruje." Pokazala je u pravcu police sa noevima. "Ne", ree on. "Ne volim noeve." Ona onda izvue duguljastu kutiju ispod tezge. Poklopac je bio od utog kartona, oslikan grubim prikazom sklupane kobre sa rairenim klobukom. Unutra je lealo osam istovetnih cilindara umotanih u tanku hartiju. Posmatrao je kako prljavi smei prsti skidaju hartiju sa jednog. Podigla je predmet da ga on vidi, elinu cev mutnog sjaja sa konom omom na jednom kraju i malom bronzanom piramidom na drugom. Jednom rukom je uhvatila cev, drugom piramidu izmeu palca i kaiprsta, i povukla. Tri nauljena, teleskopska nastavka od gusto namotane opruge iskliznue napolje i kljocnue u leitima. "Kobra", ree ona. Iznad neonskog treperenja Ninseija, nebo se oblivalo nekim opakim prelivom sive. Vazduh se pogorao; inilo se da ove noi ujeda, i polovina ljudi nosila je filter-maske. Kejs je proveo desetak minuta u piaonici, pokuavajui da smisli odgovarajui nain da sakrije kobru; konano je morao da se pomiri s tim da je zatakne za pojas farmerki, sa cevi ukoso preko stomaka. Piramidalna udarna glava bila mu je izmeu rebara i postave vetrovke. inilo se da e mu ve kod sledeeg koraka ispasti na plonik, ali se ipak oseao sigurnije. at zapravo nije bio bar za preprodavce, ali je tokom nedelje privlaio tu vrstu muterija. Petkom i subotom bilo je drugaije. Stalni posetioci veinom su bili tu, ali su se gubili u dotoku mornara i specijalista koji su ih vrebali. Kada je Kejs gurnuo vrata da ue, pogledom je potraio Raca, ali anker nije bio tamo. Loni Zon, stalni podvoda u baru, posmatrao je sa zamuenim oinskim zanimanjem kako jedna od njegovih kurvi poinje da obrauje mladog mornara. Zon je bio navuen na hipnotik koji su Japanci zvali Oblani Igrai. Uhvativi makroov pogled, Kejse ga pozva za ank. Zon prie klizei usporeno kroz gomilu; duguljasto lice imalo mu je oputen i spokojan izraz. "Jesi li video Vejda veeras, Loni?" Zon ga je posmatrao sa uobiajenim mirom. Odmahnu glavom. "Siguran si, ovee?" "Moda u Nambanu. Moda pre dva sata." "Je l' bio sa svojim deacima? Jedan od njih mrav, tamnokos, moda u crnoj jakni?" "Ne", ree Zon konano, nabravi glatko elo da pokae napor sa kojim se seao tako beznaajnih pojedinosti. "Krupni momci. Nakalemljeni." Zonove oi jedva su imale beonjau, jo manje duicu; ispod polusklopljenih kapaka, zenice su bile rairene, ogromne. Dugo je zurio u Kejsovo lice, a onda spusti pogled. Ugleda elini bi. "Kobra", ree i podie obrvu. "Hoe nekog da sjebe?" "Vidimo se, Loni." Kejs izie iz bara. Njegov prirepak opet se nalazio tu. Bio je siguran u to. Oseti trnce ushienja. Osmougaonici i adrenalin meali su se sa neim treim. Uiva u ovome, pomislio je; poludeo si. Zato to je ovo bilo, na neki uvrnut i veoma srodan nain, ba kao trka kroz matricu. Bilo je potrebno samo se dovoljno iscrpsti, nai se u nekakvoj beznadenoj, ali i pored svega neizazvanoj nevolji, i videti Ninsei kao polje podataka, jednako kao to ga je matrica nekada podseala na proteine koji se veu da odrede osobine elija. Tada je mogao da se ubaci u najveu brzinu i da klizi, potpuno zaokupljen, ali i odvojen od svega, dok sve oko njega poigrava u plesu biza, meudejstvu informacija, otelovljenih podataka u lavirintima crne berze... Uini to, Kejse, ree sebi. Usisaj ih unutra. To je poslednje to oekuju. Bio je pola bloka od arkade sa automatima gde je prvi put sreo Lindu Li. Pojurio je kroz Ninsei, razbacavi grupu mornara u etnji. Jedan od njih vrisnu za njim na panskom. Sledeeg trenutka, ve je bio unutra; zvuk se obruio na njega kao plimski talas, a u stomanoj upljini zabunjali su mu subsonici. Neko je postigao pogodak od deset megatona u Tenkovskom ratu za Evropu i simulirani vazduni talas preplavio je igranicu belim zvukom dok se nad glavama rascvetavala bleda vatrena lopta. Presekao je nalevo i zatrao se uz stepenice od iverice. Jednom je ve bio ovde sa Vejdom, da ugovori prodaju zabranjenih hormonalnih stimulanata sa 7/112

ovekom po imenu Macuga. Seao se hodnika, zamrljane podne podloge, reda istovetnih vrata koja su vodila u malene kocke ureda. Jedna vrata su bila otvorena. Japanka u crnoj majici bez rukava podie pogled sa belog terminala; iza glave joj je bio turistiki poster Grke, Egejsko plavetnilo bilo je poprskano talasastim ideogramima. "Zovi obezbeenje ovamo", ree joj Kejs. Zatim se zatrao niz hodnik, izvan njenog vidokruga. Dvoje poslednjih vrata bilo je zatvoreno i, pretpostavljao je, zakljuano. Iz okreta je tresnuo onom svoje najlonske sprinterice u plavo lakirana kompozitna vrata u dnu. Ona pukoe, jeftin materijal se rasu iz slomljenog rama. Unutra tama, beli obris kuita terminala. On je ve bio kod vrata sa desne strane, sa obema akama oko providne plastine kvake, upirui svom snagom. Neto pue i on se nae unutra. Ovde su se on i Vejd nali sa Macugom, ali je kompanija koju je Macuga koristio kao paravan odavno nestala. Nije bilo terminala, niega. Svetlost iz uliice iza igranice probijalo se kroz poroznu plastiku. Razaznao je zmijoliku petlju optikih vlakana kako viri iz zida, gomilu praznih posuda za hranu i kuite ventilatora bez elisa. Prozor je bio ploa jeftine plastike. Smaknuo je vetrovku, omotao je oko desne ake i udario. Ploa se rascepi, ali bila su potrebna jo dva udarca da ispadne iz okvira. Kroz prigueni haos igara poe da zavija alarm, zbog slomljenog prozora ili zato to ga je ukljuila devojka tamo na poetku hodnika. Kejs se okrenu, navue jaknu i izbaci kobru do pune duine. Poto su vrata bila zatvorena, raunao je da e njegov pratilac zakljuiti da je uao na vrata koja je dopola izvalio iz arki. Bronzana piramida kobre poela je lagano da se ljulja, elina opruga ubrzavala je njegov puls. Nita se nije dogaalo. ulo se samo zavijanje alarma, tretanje igara, lupanje njegovog srca. Strah je doao poput nekog gotovo zaboravljenog prijatelja. Nije to bio hladni, ubrzani mehanizam paranoje izazvane deksom, ve obian, ivotinjski strah. Toliko dugo je iveo na samoj ivici sloma da je gotovo zaboravio kako izgleda pravi strah. Sobiak je bio mesto gde su ljudi ve umirali. Moda e i on tu poginuti. Moda imaju pitolje... Tresak, sa suprotnog kraja hodnika. Muki glas koji je neto vikao na japanskom. Krik, vrisak uasa. Jo jedan tresak. I koraci, neuurbani, sve blii. Proli su njegova vrata. Zastali za tri brza otkucaja srca. I vratili se. Jedan, dva, tri. Potpetica je zagrebala podlogu. Nestadoe poslednji ostaci njegove odvanosti. Uvukao je kobru u ruku i pourio prema prozoru, slep od straha, vriteih ivaca. Popeo se, provukao, pao, sve to pre nego to je postao svestan ta je uradio. Sudar sa plonikom ukucao je tupe poluge bola u njegove potkolenice. Uska traka svetlosti iz poluotvorenih sporednih vrata uokvirila je hrpu odbaenih optikih vlakana i kostur konzole. Bio je pao licem napred na gomilu promoenih iverica; prevrnuo se, u senku konzole. Prozor sobika bio je kvadrat slabe svetlosti. Alarm je jo pulsirao, ovde glasniji, jer je zid priguio urlanje igara. Pojavila se glava, uokvirena prozorom, osvetljena otpozadi fluorescentnom svetlou iz hodnika, a onda je nestala. Potom se pojavi ponovo, ali on ni sad nije uspeo da razazna crte. Blesak srebra preko oiju. "Sranje", ree neko, neka ena, naglaskom sa severa Gradova. Glava se vie nije pojavila. Kejs je leao pod konzolom, polako brojei do dvadeset, a onda je ustao. elina kobra jo mu je bila u ruci, ali trebalo mu je nekoliko sekundi da se seti ta je to. Otepao je niz uliicu, pazei da ne optereti levi lanak. inov pitolj bio je pedeset godina stara vijetnamska imitacija junoamerike kopije Valtera PPK, sa dvostepenim prvim okidanjem i gadnim trzajem. Primao je municiju za puku kalibra 22, i Kejs bi radije izabrao eksplozivna zrna od olovnog azida nego obina kineska sa upljim vrhom koja mu je prodao in. Ipak, bio je to pitolj sa devet metaka, i kad je poao niz igu iz atre sa suijem smestio ga je u dep vetrovke. Rukohvat je bio od jarko crvene plastike sa reljefnim motivom uspravljenog zmaja, da moe da se opipa palcem u mraku. Kobru je spustio u kantu za otpatke na Ninseiju i na suvo progutao jo jedan osmougaonik. Pilula mu je ponovo ukljuila kola u glavi i on je odjedrio noen gomilom niz igu do Ninseija, pa preko, u Baicu. Zakljuio je da je njegov pratilac nestao, i to nije bilo loe. Trebalo je da obavi neke razgovore, da ugovori biz, i to nije moglo da eka. Blok nie u Baicuu, prema luci, uzdizala se bezlina 8/112

poslovna desetospratnica od rune ute cigle. Prozori su joj sada bili u mraku, ali se mogao nazreti slab sjaj sa krova, kad biste istegli vrat. Neosvetljen neonski znak na ulazu nudio je 'Jeftin Hotel' ispod ume ideograma. Ako je mesto i imalo drugo ime, Kejse ga nije znao; uvek su ga zvali samo 'Jeftin Hotel'. Do njega se moglo doi kroz jednu uliicu u Baicuu, gde je na dnu prozirnog okna ekao lift. Lift je, kao i 'Jeftin Hotel', bio krpe, vezan za zgradu bambusom i epoksidom. Kejs je uao u plastinu kabinu i upotrebio klju, neobeleen komad krute magnetske trake. Kejs je tu unajmio koveg, plaajui nedeljno, jo otkako je stigao u ibu, ali nikada nije spavao u 'Jeftinom Hotelu'. Spavao je na jeftinijim mestima. Lift je mirisao na parfem i cigarete; zidovi kabine bili su izgrebani i prljavi od ruku. Proavi peti sprat, ugledao je svetlosti Ninseija. Kuckao je prstima po drci pitolja dok je kabina usporavala, uz postepeno itanje. Kao i uvek, zaustavila se uz silovit trzaj, ali je on bio spreman na to. Iziao je na zaravan koja je sluila kao predvorje i travnjak. U sreditu etvrtastog tepiha od zelene plastine trave japanski tinejder sedeo je za konzolom u obliku latininog slova C i itao knjigu. Beli kovezi od fiberglasa bili su rasporeeni po graevinskim skelama. est spratova kovega, deset kovega na svakom. Kejs klimnu deaku i otepa preko plastine trave do najbliih lestvica. Graevina je bila natkriljena jeftinim laminiranim pokrovom koji je lupao na jaem vetru i prokinjavao, ali je kovege bilo prilino teko otvoriti bez kljua. Reetkasta platforma podrhtavala je pod njegovom teinom dok se postrance vukao du treeg niza do broja 92. Kovezi su bili tri metra dugaki, ovalna vrata iroka metar i jedva neto via od metar i po. Gurnuo je klju u prorez i saekao da kuni kompjuter dovri oitavanje. Magnetni zasuni ospokojavajue zatreskae i vrata se okomito podigoe uz kripu opruga. Zamirkae fluorescentna svetla, palei se, kada se uvukao unutra, povukao vrata za sobom i udario prekida koji je ukljuivao runu bravu. U broju 92 nije bilo niega osim uobiajenog depnog raunara Hitai i malog, belog hladnjaka od stiropora. U hladnjaku su bili samo ostaci tri bloka suvog leda po deset kila, brino umotanih u hartiju da bi se izbeglo isparavanje i aluminijumske laboratorijske boce. uei na smeoj ploi od fleksipene koja je bila istovremeno pod i leaj, Kejse izvadi inov 22. iz depa i odloi ga na hladnjak. Zatim skide vetrovku. Terminal kovega bio je ugraen u konkavni zid, preko puta table sa kunim redom na sedam jezika. Kejs uze ruiasti telefon iz leita i napamet otkuca broj u Hongkongu. Saekao je da zazvoni pet puta i prekinuo vezu. Kupac tri megabajta vrueg RAM-a u Hitaiju nije primao pozive. Otkucao je broj u Tokiju, u inukuu. Javila se ena, govorei neto na japanskom. "Da li je Zmija tu?" "Lepo od tebe to si se javio", ree Zmija sa druge veze. "Oekivao sam tvoj poziv." "Imam muziku koju si traio." Bacio je pogled prema hladnjaku. "Obaka mi je milo da to ujem. Nego, imamo problema sa protokom gotovine. Ima li paravan?" "Ah, ovee, stvarno mi treba ta lova..." Zmija prekide vezu. "E, jesi govno", ree Kejs u zujanje slualice. Zurio je u jeftin mali pitolj. "Nepouzdano", ree, "veeras sve izgleda tako nepouzdano." Kejs je uao u at sat pre svitanja, sa obema rukama u depovima jakne; u jednoj je drao iznajmljeni pitolj, u drugoj aluminijumsku boicu. Rac je bio za stolom u dnu, u kripavoj stolici, pio je Apolonarisovu vodu iz pivske krigle, naslonivi stotinu dvadeset kilograma testastog mesa na zid. Za ankom je bio mladi Brazilac zvani Kurt, posluujui neveliku grupu uglavnom tihih pijanaca. Racova plastina ruka zujala je dok je podizao kriglu i otpijao. Obrijana glava bila mu je oroena znojem. "Loe izgleda, prijatelju umetnie", ree, blesnuvi vlanim grobljem svojih zuba. "Dobro mi je", ree Kejs, cerei se kao lobanja. "Prokleto dobro." Sruio se u stolicu preko puta Racove, ne vadei ruke iz depova. "Pa si malo skitao okolo u toj pokretnoj tvravi od cuge i dizaa, kako da ne. Bezbedan od jakih oseanja, a? 9/112

"to mi se malo ne skine, Rac? Jesi video Vejda?" "Bezbedan od straha i samoe", nastavio je anker. "Posluaj malo strah. Moda ti je to prijatelj." "uo si za noanju guvu u arkadi, Race? Je li neko povreen?" "Ludak isek'o uvara." On slegnu ramenima. "Neka cura, kau." "Moram da razgovaram sa Vejdom, Race, ja..." "A." Racove usne se stisnue u liniju. Gledao je iza Kejsa, prema ulazu. "Samo to nisi, rek'o bih." Kejsu se iznenada javi blesak urikena u onom izlogu. Spid mu je pevao u glavi. Pitolj u ruci bio mu je mokar od znoja. "Herr Vejde", ree Rac, polako pruajui svoje ruiasto pomagalo kao da oekuje rukovanje. "Kakvo zadovoljstvo. Tako nam retko ukazujete ast." Kejs okrenu glavu i pogleda uvis u Vejdovo lice. Bila je to preplanula i neupadljiva maska. Oi su bile odgajeni Nikonovi transplanti, morski zelene. Vejd je imao svileno odelo boje puanog metala i jednostavnu platinsku narukvicu na svakoj ruci. Uz bok su mu stajali njegovi deaci, gotovo istovetni mladii, ruku i ramena nabreklih od nakalemljenih miia. "Kako je, Kejse?" "Gospodo", ree Rac, podiui prepunu pepeljaru sa stola ruiastom plastinom kandom. "Ovde nee biti guve." Pepeljara je bila nainjena od debele, nesalomljive plastike i reklamirala je Cingtao pivo. Rac je bez muke smrvi, a opuci i parad zelene plastike popadae po stolu. "Shvatate?" "Hej, srce", ree jedan od deaka, "a da proba to sa mnom?" "Ne mora da gaa u noge, Kurte", ree Rac, obinim tonom. Kejs pogleda preko prostorije i vide Brazilca kako stoji na anku, sa uperenom Smit i Veson policijskom pukom u njih trojicu. Otvor cevi te stvari, nainjen od legure tanke poput hartije, omotane kilometrom staklenog vlakna, bio je dovoljno irok da proguta pesnicu. U kosturu magacina videlo se pet debelih, narandastih patrona napunjenih vreicama podzvunog elatina. "Tehniki nije smrtonosno", ree Rac. "Hej, Race", ree Kejs. "Duan sam ti za ovo." anker slegnu ramenima. "Nita mi ne duguje. A ovi", i iskezi se prema Vejdu i deacima, "mogli bi malo da se uzmu u pamet. Nema ukokavanja u atsubu." Vejd se zakalja. "Ko je pominjao ukokavanje? Doli smo da popriamo o poslu. Kejs i ja, mi radimo zajedno." Kejs istrgnu 22. iz depa i uperi ga u dno Vejdovog stomaka. "ujem da si reio da me sredi." Racova ruiasta kana zatvori se oko pitolja i Kejs opusti ruku. "Sluaj, Kejse, reci mi koji ti je kurac, bre, jesi enuo ili ta? Otkud to sranje da hou da te ukokam?" Vejd se okrenu deaku sa leve strane. "Vas dvojica se vratite u Namban. ekajte me tamo." Kejs ih je posmatrao kako prolaze kroz bar, koji je sad bio potpuno prazan osim Kurta i naljoskanog mornara u uniformi, sklupanog u podnoju barske stolice. Otvor cevi Smit i Vesona otpratio je onu dvojicu do vrata, a onda se vratio da pokrije Vejda. Magacin Kejsovog pitolja zveknu o sto. Rac uhvati pitolj meu kande i izbaci metak iz leita. "Ko ti je rekao da hou da te sredim, Kejse?" upita Vejd. Linda. "Ko ti je rekao, ovee? Je l' to neko pokuava da ti smesti?" Mornar zastenja i silovito povrati. "Nosi ga odavde", ree Rac Kurtu, koji je sada sedeo na ivici anka, sa Smit i Vesonom preko krila, palei cigaretu. Kejs oseti teinu noi kako se sputa na njega kao vrea mokrog peska, pritiskajui ga iza oiju. Izvadio je boicu iz depa i pruio je Vejdu. "Sve to imam. Hipofizne. Donose ti pet stotki ako ih brzo utopi. Imao sam ostatak duga u neto RAM-a, ali je to sad otilo." "Je l' ti dobro, Kejse?" Boica je ve iezla ispod metalno sivog revera. "Hou da kaem, fino, sad smo kvit, ali mi neto loe izgleda. K'o zgaeno govno. Bolje idi negde i naspavaj se." "Aha." Ustao je i osetio kako se at leluja oko njega. "Eto, imao sam pedeseticu, ali sam je dao nekome." Zakikotao se. Podigao je magacin 22. i onaj jedan metak i spustio ih u dep, a onda gurnuo pitolj u drugi. "Moram da odem do ina, da uzmem depozit." 10/112

"Idi kui", ree Rac, mekoljei se na kripavoj stolici kao da mu je zbog neega neprijatno. "Umetnie, idi kui." Oseao je kako ga posmatraju dok je prolazio kroz bar, sve dok se nije progurao kroz plastina vrata. "Kuka", rekao je nebu u prelivu rue iznad ige. Dole na Ninseiju hologrami su iezavali poput duhova, a neon je ve uglavnom bio hladan i mrtav. Pijuckao je jaku crnu kafu iz aice od pene kupljene na ulinoj tezgi i posmatrao raanje sunca. "Samo ti bei, medena. Gradovi poput ovoga su za one koji vole kad sve ide naopako." Ali nije bilo ba tako, i sve mu je bilo tee da odri oseaj da je izdan. Njoj je samo trebala karta za povratak kui i RAM u njegovom Hitaiju bi joj je kupio, da je znala da pronae pravu tarabu. I stvar sa onom pedeseticom; gotovo da je odbila, svesna da e ga olakati za sve to mu je preostalo. Kada je iziao iz lifta, zatekao je istog deaka za stolom. Knjiga nije bila ista. "Drue stari", doviknuo mu je preko plastinog travnjaka, "ne mora nita da mi govori. Ve znam. Zgodna dama dolazila je u posetu, kazala da ima klju. Dala ti je dobru napojnicu, recimo pedeset Novih?" Deak odloi knjigu. "ena", ree Kejs i povue palcem liniju preko ela. "Svila". iroko se nasmeio. Deak uzvrati osmeh, klimnu glavom. "Hvala, dupeglavac", ree Kejs. Na platformi je imao problema sa bravom. Nekako ju je pokvarila kada je prkala oko nje, pomislio je. Poetnica. Znao je gde se mogla unajmiti crna kutija koja je mogla da otvori bilo ta u 'Jeftinom Hotelu'. Fluorescentna se upalie kada se uvukao unutra. "Zatvori ta vrata, ali sasvim polako, prijatelju. Jo ima onaj specijalitet subotnje veeri to si ga iznajmio od konobara?" Sedela je leima uza zid, na suprotnom kraju kovega. Bila je podigla kolena, naslonivi ake na njih; u rukama joj se ukaza rupiasti otvor cevi bacaa strelica. "To si ti bila u arkadi?" Povukao je vrata. "Gde je Linda?" "Pritisni taj prekida za bravu." Uinio je to. "To ti je devojka? Ta Linda?" Potvrdio je. "Otila je. Odnela tvoj Hitai. Nervozna klinka. ta je sa pitoljem, ovee?" Nosila je reflektujue naoari. Odea joj je bila crna, potpetice crnih izama duboko u fleksipeni. "Vratio sam ga inu, uzeo depozit. Prodao mu metke za polovinu onoga to sam platio. Hoe novac?" "Ne." "Hoe malo suvog leda? To je sve to imam, za sad." "ta je tebi veeras? ta ti je trebala ona scena u igranici? Morala sam da udesim onog plaenog acu, napao me nunakama." "Linda kae da hoete da me ubijete." "Linda kae? Prvi put sam je videla kad sam se popela ovamo." "Nisi sa Vejdom?" Odmahnula je glavom. Opazio je da su naoare bile hirurki ugraene, prekrivajui joj one kapke. Srebrna soiva kao da su rasla iz glatke blede koe obraza, uokvirena crnom kosom oianom u nejednake uperke. Prsti obavijeni oko bacaa bili su vitki, beli, sa vrhovima boje sjakteeg burgundca. Nokti su izgledali vetaki. "Rekla bih da si neto zasr'o, Kejse. Tek to sam se pojavila, a ve si me smestio u svoju sliku stvarnosti." "Pa, ta onda hoete, gospoo?" Naslonio se na vrata. "Tebe. ivo telo, mozak koliko-toliko itav. Moli, Kejse. Zovem se Moli. Treba da te pokupim za oveka koji me plaa. Hoe da razgovara s tobom, samo to. Niko ne eli da te povredi." "To me raduje." "Mada ja ponekad umem da povredim, Kejse. Valjda sam tako sastavljena." Nosila je tesne, crne pantalone od tanke, meke koe i prostranu, crnu jaknu skrojenu od neke mat tkanine koja kao da je upijala svetlost. "Ako sklonim baca strelica, hoe li biti 'ladan, Kejse? Izgleda kao da voli da glupo rizikuje." "Hej, ja sam skroz 'ladan. Nema problema, nisam nikakav borac." 11/112

"Lepo od tebe, ovee." Baca nestade u crnini jakne. "Jer ako ti dune da se zajebava sa mnom, napravie jednu od najveih gluposti u ivotu." Ispruila je ake, podignutih dlanova, belih prstiju neto rairenih, i, uz jedva ujno kljocanje, deset dvoseklih, etiri centimetra dugakih seiva skalpela kliznue iz leita ispod noktiju boje burgundca. Nasmeila se. Seiva se polako uvukoe.11111111111111 2. Posle godinu dana spavanja u kovezima, soba na dvadeset petom spratu iba Hiltona izgledala je beskrajna. Imala je deset sa osam metara, polovina apartmana. Beli Braunov automat za kafu puio se na niskom stolu kraj pominih staklenih ploa koje su vodile na usku terasu. "Uspi u sebe neto kafe. Izgleda kao da bi ti prijala." Skinula je crnu jaknu; baca joj je visio ispod miice, u crnoj najlonskoj futroli. Nosila je sivi prsluk sa elinim rajsferlusima preko oba ramena. Pancir, zakljui Kejs, srui kafu iz jarko crvene olje. Ruke i noge kao da su mu bile od drveta. "Kejse." On podie pogled i prvi put primeti oveka. "Zovem se Armita." Tamni ogrta bio mu je otvoren do struka, iroka prsa bez malja i miiava, trbuh ravan i vrst. Plave oi tako blede da Kejs pomisli na izbeljiva. "Svanulo je, Kejse. Ovo je tvoj srean dan, deko." Kejs izmahnu rukom u stranu, ali ovek lako izbee vrelu kafu. Na zidu u imitaciji pirinanog papira ostade iroka, smea mrlja. Na levom uhu nosio je uglast zlatni prsten. Specijalne Snage. ovek se nasmei. "Uzmi svoju kafu, Kejse", ree Moli. "Dobar si ti, ali ne ide nikud dok Armita ne kae svoje." Sedela je prekrtenih nogu na svilenom tabureu i rasklapala baca bez gledanja. Ogledala naoara su ga pratila dok je prilazio stolu i punio olju. "Suvie si mlad da bi pamtio rat, zar ne, Kejse?" Armita proe krupnom akom kroz potkresanu smeu kosu. Sa zgloba sinu teka zlatna narukvica. "Lenjingrad, Kijev, Sibir. Mi smo te izmislili u Sibiru, Kejse." "ta bi to trebalo da znai?" "Vritea Pesnica, Kejse. uo si za taj naziv." "Neka vrsta proboja, zar ne? Pokuaj da se uniti ruska mrea virusnim programima. Da, uo sam za to. Niko se nije izvukao." Osetio je iznenadnu napetost. Armita ode do prozora i pogleda napolje preko Tokijskog Zaliva. "To nije istina. Jedna jedinica uspela je da se vrati u Helsinki, Kejse." Kejs slegnu ramenima i srknu kafu. "Ti si kauboj konzole. Prototipovi programa koje koristi da bi otvorio industrijske banke podataka izraeni su za potrebe Vritee Pesnice. Za napad na mreu kompjutera u Kirensku. Osnovni modul bio je Najtving, <Nightwing - engleski: Nono krilo; prim. prev.> mikrolaka letilica, pilot, matrini ureaj, dokej. Koristili smo virus zvani Krtica. Serija Krtica bila je prva generacija pravih probojnih programa." "Ledolomci", ree Kejs, preko ruba crvene olje. "Led potie od LED - Lomljenje Elektronskog Desanta." "Problem je u tome, mister, to ja vie ne jaem, i mislim da bi sad trebalo da poem..." "Bio sam tamo, Kejse; bio sam tamo kada su stvorili tvoju vrstu." "Nema ti veze sa mnom i sa mojom vrstom, drukane. Dovoljno si bogat da unajmi sekaicu da dovue moju guzicu ovamo i to je sve. Nikad vie neu pipnuti dek, ni za tebe ni za bilo koga drugog." Priao je prozoru i pogledao dole. "Eto gde ivim sada." "Na profil kae da pokuava da navede ulicu da te ubije s lea." "Profil?" "Izgradili smo podrobni model. Kupili smo pristup svakom tvom pseudonimu i pustili materijal kroz neke vojne programe. Ti si samoubica, Kejse. Model ti daje najvie mesec dana ivota napolju. A nae medicinske prognoze kau da e ti jo ove godine biti potreban novi pankreas." "Mi." Suoio se sa izbeljeno plavim oima. "Koji mi?" "ta ako bih ti rekao da moemo da izleimo tvoje nervno oteenje, Kejse?" Armita se Kejsu odjednom uini kao izliven od metala; nepomian, nezamislivo teak. Kip. Sada je znao da sanja i da e 12/112

se uskoro probuditi. Armita nee ponovo progovoriti. Kejsovi snovi uvek su se zavravali ovim zaleenim slikama, a ovoj je sada bio kraj. "ta bi rekao na to, Kejse?" Kejs pogleda preko Zaliva i zadrhta. "Rek'o bih da si pun govana." Armita klimnu glavom. "A onda bih upitao koji su tvoji uslovi." "Ne mnogo razliiti od onih na koje si navikao, Kejse." "Pusti oveka da malo odspava, Armitae", ree Moli sa taburea, sa delovima bacaa prostrtim po svili kao da pripadaju nekoj skupoj slagalici. "Raspada se po avovima." "Uslovi", ree Kejs, "i to odmah. Ovog asa." Jo je drhtao. Nije nikako mogao da prestane. Zakupljena po visokoj ceni, klinika nije imala naziv, bila je to skupina vitkih graevina odvojenih malenim ureenim vrtovima. Setio se da je posetio to mesto prilikom obilaska tokom prvog meseca u ibi. "Boji se, Kejse. Stvarno te je strah." Bilo je nedeljno popodne i stajao je sa Moli u nekoj vrsti dvorita. Belo kamenje, zasad zelenog bambusa, glatko oblikovani talasi crnog peska. Vrtlar, stvar nalik na veliku metalnu krabu, negovao je bambuse. "Uspee, Kejse. Nema pojma ta sve ima Armita. Sigurno e platiti ovim doktorima za ivce da te poprave pomou programa koji im on daje da im pokae kako to da urade. To e ih izbaciti tri godine ispred konkurencije. ta misli, koliko tako neto vredi?" Zatakla je paleve za gajke svog konog dinsa i zaljuljala se unazad na lakiranim potpeticama kaubojskih izama vinjeve boje. Zailjeni vrhovi bili su okovani blistavim meksikanskim srebrom. Naoari su joj bile prazna ivina ogledala, posmatrale su ga sa mirnoom insekta. "Ti si ulini samuraj", ree on. "Koliko dugo radi za njega?" "Nekoliko meseci." "A pre toga?" "Za nekog drugog. Zaposlena enska, zna ve?" Klimnuo je glavom. "udno, Kejse." "ta je udno?" "Kao da te poznajem. Taj profil koji je nainio. Znam kako si sastavljen." "Ne zna ti mene, sestro." "Dobar si ti, Kejse. Ono to ti se dogodilo, samo je zla srea." "ta je s njim? Je li i on dobar, Moli?" Robotska kraba pola je prema njima, savlaujui peane talase. Njen bronzani oklop mogao je biti star hiljadu godina. Kada je stigla na metar od njenih izama, ispalila je zrak svetlosti, a onda se na trenutak ukopala, prouavajui dobijene podatke. "Ono na ta uvek prvo mislim, Kejse, jeste moja sopstvena guzica." Da bi je izbegla, kraba je promenila pravac, ali je ona utnu uz leernu tanost, tako da je srebrni vrh izme odzvonio po oklopu. Stvar se prevrnu na lea, ali je bronzani kraci odmah zatim ispravie. Kejs sede na jedan od kamenova, kvarei simetriju peanih talasa vrhovima cipela. Poe da prekopava po depovima traei cigarete. "U koulji su ti", ree ona. "Hoe li mi odgovoriti na pitanje?" Izvadio je zguvani jijuan iz paklice i ona mu ga zapali tankom ploom nemakog elika koja je izgledala kao da joj je mesto na hirurkom stolu. "Pa, da ti kaem, taj ovek je bez sumnje naleteo na neto. Sada je pun love, iako je ranije nikada nije imao i svaki dan je ima sve vie." Kejs zapazi izvesnu napetost oko njenih usana. "Ili je, moda, neto naletelo na njega..." Slegnula je ramenima. "ta to znai?" "Ne znam tano. Znam samo da ne znam za koga ili za ta mi, zapravo, radimo." On se zagleda u njena ogledala. Napustivi Hilton, u subotu ujutru, otiao je do 'Jeftinog Hotela' i prespavao deset sati. Potom se uputio u dugu i besciljnu etnju u lukoj zoni bezbednosti, posmatrajui kako galebovi krue iza lanaca ograde. Ako ga je pratila, inila je to veto. Izbegao je Noni Grad. 13/112

Saekao je u kovegu da ga Armita pozove. A sada ovo tiho dvorite, nedeljno popodne, i ova devojka sa telom gimnastiarke i rukama arobnice. "Ako biste sad da uete, gospodine, anestetiar vas oekuje." Tehniar se pokloni, okrete i ue u kliniku, ne ekajui da vidi hoe li Kejs poi za njim. Miris hladnog elika. Led mu je milovao kimu. Izgubljen, tako mali usred svog tog mraka, aka odjednom ledenih, vizija tela koja nestaje niz hodnike televizijskog neba. Glasovi. A onda crni oganj pronae razgranate nastavke nerava, bol nad svim onim to se bolnim naziva... Budi miran. Ne pomeraj se. I Rac bejae tamo, i Linda Li, Vejd i Loni Zon, stotinu lica iz neonske praine, mornari, prevaranti i kurve, odande gde je nebo otrovno srebro, iza ograde od lanaca i tamnice lobanje. Ne mrdaj, bogamu. Tamo gde je nebo prelazilo iz statikog uma u neboju matrice, on ugleda urikene, svoje zvezde. "Prestani s tim, Kejse. Moram ti pronai venu!" Jahala mu je na grudima, sa plavim plastinim pricom u ruci. "Ako ne bude leao mirno, ima da ti precvikujem jebeno grlo. Jo si pun inhibitora endorfina." Probudio se i pronaao je ispruenu kraj sebe u tami. Vrat mu je bio loman, sastavljen od suvaraka. Niz kimu mu je tekla saobraajnica upornog bola. Slike su nastajale i gubile se: treperava montaa kula Gradova i tronih Fulerovih kupola, maglovitih prilika koje su ile prema njemu u senci ispod mosta ili nadvonjaka... "Kejse? Danas je sreda, Kejse." Pokrenula se, prevrnula, poseui preko njega. Dojka mu oea miicu. Zau je kako kida foliju poklopca boce sa vodom i pije. "Vidim i u mraku, Kejse. Mikrokanalni pojaivai slike u mojim naoarima." "Bole me lea." "Tu su ti zamenili tenost. Promenili su ti i krv. Krv zato to u ugovor ulazi i novi pankreas. I neto sveeg tkiva da ti zakrpi jetru. Pa neto u vezi sa nervima. ta ja znam. Puno injekcija. Nisu morali nita da otvaraju za glavnu predstavu." Ponovo se spustila pored njega. "Sada je 2:43:12 posle ponoi, Kejse. Imam oitavanje ugraeno u optiki nerv." On sede i pokua da otpije iz boce. Zagrcnu se, zakalja, i mlaka voda mu poprska grudi i prepone. "Moram da se ukljuim", zau sebe kako govori. Pipao je za odeom. "Moram da znam." Ona se nasmeja. Male, snane ake dohvatie ga za miice. "alim, napaljenko. Osam dana ekanja. Tvoj nervni sistem rasuo bi se po podu kada bi se sad ukljuio. Lekar je zabranio. Inae, smatraju da je uspelo. Pregledae te za dan-dva." On ponovo lee. "Gde smo mi?" "Kod kue. U 'Jeftinom Hotelu'." "Gde je Armita?" "U Hiltonu, prodaje domorocima perlice ili tako neto. Uskoro idemo odavde, ovee. Amsterdam, Pariz pa nazad u Gradove." Dodirnula mu je rame. "Okreni se. Umem dobro da masiram." Okrenuo se na stomak, ruku ispruenih napred, dodirujui vrhovima prstiju zidove kovega. Opkoraila mu je krsta, kleei na fleksipeni; koni dins mu je hladio kou. Njeni prsti ovla mu dotakoe vrat. "Kako to da nisi u Hiltonu?" Odgovorila mu je tako to je posegnula unazad, izmeu njegovih butina, i neno mu obuhvatila monice izmeu palca i kaiprsta. Ljuljala se tako jedan minut u tami, uspravna iznad njega, sa drugom rukom na njegovom vratu. Koa njenog dinsa blago je kripala u skladu da pokretima. Kejs se pomeri, osetivi da mu raste uz fleksipenu. U glavi mu je sevalo, ali ukoenost vrata kao da je popustila. Podigao se na lakat, okrenuo, ispruio na penu, povlaei je dole, liui joj grudi, putajui da mu male, tvrde bradavice vlano klize preko obraza. Pronae zatvara njenog dinsa i cimnu ga nanie. 14/112

"U redu je", ree ona, "ja vidim." Zvuk smicanja dinsa. Mekoljila se pored njega sve dok nije uspela da ih odbaci sa nogu. Prebacila je nogu preko njega i on joj dodirnu lice. Neoekivana tvrdoa ugraenih okana. "Nemoj", ree ona, "ostaju otisci." Tada ga ona ponovo objaha, uze mu ruku i povede je do sebe, tako da mu je palac bio u prorezu njenih polutki, prsti raireni preko usmina. Kada je poela da se sputa, vizije se vratie, pulsirajui, lica, odlomci neona sad tu, a sad opet ne. Kliznula je, obuhvatajui ga u sebe, i lea mu se grevito izvie. Jahala ga je tako, nabijajui se, sputajui se na njega opet i opet, sve dok oboje ne svrie, njegov orgazam plavi plamen u bezvremenom prostoru, u beskraju slinom matrici, gde su lica bila iskidana i oduvana niz uraganske hodnike, a njena bedra delovala vrsta i mokra uz njegove bokove. Na Ninseiju, proreenija svetina, verzija za radne dane, prolazila je kroz pokrete plesa. Talasi zvuka valjali su se iz arkada i painko salona. Kejs zaviri u at i ugleda Zona kako nadgleda svoje cure u toploj tmini koja je mirisala na pivo. Rac je bio za ankom. "Jesi li video Vejda, Race?" "Ne veeras." Rac podie obrvu, ugledavi Moli. "Ako ga vidi, reci mu da sam mu nabavio novac." "Okrenula se srea, moj umetniki prijatelju?" "Rano je da se kae." "E, moram da vidim tog tipa", ree Kejs, posmatrajui svoj odraz u njenim naoarima. "Moram da otkaem biz." "Armitau se nee dopasti to nisam uz tebe." Stajala je ispod Dinovog rastopljenog sata, sa rukama na bokovima. "On nee hteti da razgovara sa mnom ako si ti tu. Boli mene za Dina. Ume on da se stara o sebi. Ali tu su neki ljudi koji e jednostavno da odu pod led ako tek tako napustim ibu. To je moj svet, razume?" Usta joj otvrdnue. Zatresla je glavom. "Imam ljude u Singapuru, tokijske veze u inukuu i Asakuzi, i oni tada padaju, shvata?" lagao je, sa rukom na ramenu njene crne jakne. "Pet. Pet minuta. Po tvom satu, u redu?" "To nije ono za ta sam plaena." "Jedna je stvar za ta si plaena. To to u ja pustiti da neki bliski prijatelji umru zato to suvie doslovno shvata nareenja sasvim je druga stvar." "Sere. Bliski prijatelji, dupe moje. Ide tamo da nas proveri sa svojim krijumarem." Podigla je izmu na pranjavi ajni stoi Kandinskog. "A, Kejse, drukane, izgleda da je ova tvoja saputnica zaista naoruana, osim to ima poprilino silikona u glavi. ta se to, u stvari, deava?" Dinov avetinjski kaalj kao da je visio u vazduhu izmeu njih. "ekaj malo, Duli. Ionako u sam ui kod tebe." "U to moe biti siguran, sinko stari. Ne bi ni moglo drugaije." "U redu", ree ona. "Idi. Pet minuta. Zakasni li, ulazim da o'ladim tvog bliskog prijatelja na trajno. Uz put, pokuaj da provali jednu stvar." "ta to?" "Zato ti inim uslugu." Okrenula se i izila napolje, pored nagomilanih belih modula sa konzerviranim umbirom. "Neobinije drutvo nego obino, Kejse?" upita Duli. "Otila je, Duli. Da me pusti unutra? Duli, molim te." Zaue se zasuni. "Polako, Kejse", ree glas. "Ukljui aparate, Duli, sve to ima u tom stolu", ree Kejs, sedajui u okretnu stolicu. "Sve vreme su ukljueni", ree blago Din, uzimajui pitolj iza izloenih delova stare mehanike pisae maine i predostrono ga uperi prema Kejsu. Bio je to pitolj za noenje, revolver magnum kalibra sa prerezanom cevi. Prednji deo titnika obaraa bio je odseen, a drka omotana neim to je podsealo na staru izolir-traku. Kejs pomisli kako izgleda vrlo udno u Dinovoj manikiranoj, ruiastoj aci. "Samo mera opreza, razume. Nita lino. A sad mi reci ta eli." "Potrebna mi je lekcija iz istorije, Duli. I podaci o nekome." 15/112

"ta se to giba, sinko stari?" Dinova koulja bila je od pamuka ispruganog poput lilihipa, sa krutom, belom kragnom kao od porculana. "Ja, Duli. Odlazim. Otiao sam. Ali mi prvo uini jednu uslugu, vai?" "Podaci o kome, sinko stari?" "Gejinsko ime Armita, boravi u Hiltonu." Din spusti pitolj. "Sedi miran, Kejse." Otkucao je neto na prenosnom terminalu. "Izgleda da zna koliko i moja mrea, Kejse. Ovaj gospodin je, kako se ini, u privremenom dogovoru sa Jakuzama, a sinovi neonske hrizanteme imaju naina da zatite svoje saveznike od ovakvih kao to sam ja. Tako mora biti. A sad istorija. Pomenuo si istoriju." Ponovo je podigao revolver, ali ga nije okrenuo ba prema Kejsu. "Kakva vrsta istorije?" "Rat. Zna neto o ratu, Duli?" "Rat? ta tu ima da se zna? Trajao je tri nedelje." "Vritea Pesnica." "uvena stvar. Ui li vas ko istoriju ovih dana? Velika posleratna politika fudbalska utakmica, eto ta je to bilo. Votergejt do pakla i nazad. Vae glavonje, Kejse, vae glavonje za Gradove u, gde ono bee, MekLinu? Sve je to u bunkerima... straan skandal. rtvovana je gomila mladog patriotskog mesa samo da bi se isprobala neka nova tehnologija. Znali su za rusku odbrambenu mreu, ispostavilo se kasnije. Znali su o empovima, magnetskom impulsnom oruju. Ali su svejedno poslali te momke da vide ta e biti." Din slegnu ramenima. "Glineni golubovi za Ruje." "Da li se neko od njih izvukao?" "Isuse", ree Din, "prole su tolike jebene godine... Ali mislim da nekoliko njih jeste. Jedna od ekipa. Dokopali su se sovjetske topovnjae. Ma, zna, helikoptera. Odleteli nazad u Finsku. Nisu imali ulazne ifre, naravno, i napravili su rusvaj meu finskim odbrambenim jedinicama. Tipovi su pripadali Specijalnim Snagama." Din frknu. "Krvav pakao." Kejs klimnu glavom. Miris konzerviranog umbira bio je nepodnoljiv. "Ja sam rat proveo u Lisabonu, zna", ree Din, odlaui revolver. "Divno mesto, taj Lisabon." "U slubi, Duli?" "Malo sutra. Iako sam i ja video akcije." Din se nasmei svojim ruiastim osmehom. "Divota ta rat moe da uini za trite." "Hvala, Duli. Dugujem ti za ovo." "Teko, Kejse. I, zbogom." Kasnije je priznao sebi da je vee kod Samija mirisalo na greku od samog poetka, da je to osetio jo dok je iao iza Moli du tog hodnika, kroz izgaenu kau od baenih karata i aa od stiropora. Vrebala ih je, Lindina smrt... Poto je posetio Dina, otili su do Nambana i on je otplatio Vejdu dug, smotuljkom Armitaovih Novih Jena. Vejdu se to dopalo, njegovim deacima neto manje, a Moli se cerila pored Kejsa sa nekom ekstatinom silinom grabljivice, oigledno eznui da neko od njih neto pokua. Onda ju je odveo u at na pie. "Gubi vreme, kauboju", rekla je Moli, kada je Kejs izvadio osmougaonik iz depa jakne. "Kako to? Hoe jedan?" Pruio joj je pilulu. "Tvoj novi pankreas, Kejse, i oni umeci u jetri. Armita ih je napravio tako da izoluju to sranje." Kucnula je osmougaonik noktom boje burgundca. "Biohemijski si nesposoban da se digne na amfetaminima ili kokainu." "Jebi ga", ree on. Pogleda osmougaonik, pa nju. "Progutaj to. Progutaj deset. Nita se nee dogoditi." Uinio je to. I, zaista, nita. Tri piva kasnije, upitala je Raca za borbe. "Kod Samija", ree Rac. "Ja u preskoiti", ree Kejs, "ujem da se ubijaju meusobno tamo dole." Sat kasnije, kupovala je karte od mravog Taija u beloj majici i vreastim ragbijakim gaama. Sami je drao naduvanu kupolu iza jednog lukog skladita, ije je zategnuto sivo platno bilo ojaano mreom elinih kablova. Prolaz, sa vratima na svakom kraju, bio je primitivna vazduna komora koja je odravala razliku u pritisku potrebnu da kupola ne padne. Za plutanu tavanicu bili su 16/112

privreni, u pravilnim razmacima, fluorescentni prstenovi, ali veina je bila razbijena. Vazduh je bio memljiv i teko mirisao na znoj i beton. Nita od toga nije ga pripremilo za arenu, gledalite, napetu tiinu, nadnete svetlosne lutke ispod kupole. Beton se sputao u terasama do neke vrste glavne pozornice, uzdignutog kruga opkoljenog svetlucavim estarom projektora. Nije bilo drugog osvetljenja osim holograma koji su etali i treperili iznad kruga, ponavljajui pokrete dvojice ljudi ispod. Oblaci duvanskog dima dizali su sa terasa, plovei dok ih ne bi zahvatile struje iz ventilatora koji su odravali kupolu. Jedini zvuk bilo je prigueno predenje ventilatora i pojaano dahtanje boraca. Odraene boje tekle su preko Molinih soiva dok su borci kruili jedan oko drugog. Hologrami su bili desetostruka uveanja; deset puta uveani, noevi boraca bili su tek neto krai od metra. Borac noem dri oruje kao maevalac, priseao se Kejs, stisnutih prstiju, palca u liniji seiva. Noevi kao da su se kretali po svojoj udi, klizei sa obrednim odsustvom urbe u lukovima i koracima plesa, sve po redu, dok su mukarci ekali da se onaj drugi otvori. Molino uzdignuto lice bilo je glatko i mirno, zaneseno. "Idem da nam donesem neto za jelo", ree Kejs. Ona klimnu glavom, obuzeta praenjem plesa. Nije mu se dopadalo ovo mesto. Okrenuo se i zaao u senke. Tamo je bilo suvie mrano. Suvie tiho. Opazio je da se gledalite sastoji uglavnom od Japanaca. Nije to bio isti onaj svet iz Nonog Grada. Tehovi, odozgo iz arkologija. Pretpostavio je da to znai da arena ima dozvolu nekog korporacijskog komiteta za rekreaciju. Nakratko se zapitao kako li to izgleda, raditi itav svoj vek za jednu zaibacu. Stan kod kompanije, svaki dan himna kompanije, pogreb plaen od kompanije. Nainio je gotovo itav krug oko kupole pre nego to je naiao na tezge sa hranom. Kupio je jakitori na tapiima i dve visoke navotanjene posude piva. Pogledavi prema hologramima, video je da grudi jednog od boraca ukraava krv. Gust, sme sos curio mu je niz tapie po prstima. Jo sedam dana i ukljuie se. Kad bi sklopio oi, ugledao bi matricu. Senke su se preplitale dok su se hologrami vrteli u plesu. Onda je strah poeo da ga bode izmeu ramena. Niz rebra mu je tekao hladan znoj. Operacija nije uspela. Jo je ovde, jo je meso, ne eka ga nikakva Moli, pogleda zanetog plesom noeva, nikakav Armita ne eka ga u Hiltonu sa kartama i novim pasoem i novcem. Sve je to bio san, patetina matarija... Pogled mu se zamagli od vrelih suza. Krv prsnu iz gue u crvenom mlazu svetlosti. Rulja je sada vritala, dizala se, opet vritala... a jedna od prilika je padala, hologram je bledeo, treperio... Sirov ukus munine u njegovom grlu. Sklopio je oi, duboko udahnuo, otvorio ih i ugledao Lindu Li kako prolazi pored njega, sivih oiju slepih od straha. Nosila je isti onaj francuski kombinezon. Zatim nestade. Meu senkama. ist ivotinjski refleks: bacio je pivo i piletinu i potrao za njom. Moda ju je i pozvao po imenu, ali nije bio siguran da jeste. Odblesak jedne jedine linije crvene svetlosti, fine kao vlas kose. Usijani beton pod tankim onovima cipela. Blesnue njene bele patike, sada sasvim blizu krivine zida, i ponovo mu avetinjska linija lasera oinu preko oiju, uljez u njegovom vidokrugu dok je trao. Neko ga saplete. Beton mu odra dlanove. Otkotrljao se i ritnuo, promaio. Mrav deak, kutrave plave kose, osvetljen otpozadi duginim nimbusom, naginjao se nad njega. Iznad arene, prilika se okrenu, visoko podiui no prema publici koja ju je pozdravljala. Deak se osmehnu i izvue neto iz rukava. Britva, crveno oiviena kada je trei zrak trepnuo pokraj njih u tamu. Kejs vide kako britva ponire prema njegovom grlu poput gnjurevog tapa. Lice se raspri u umnom oblaku minijaturnih erupcija. Moline strelice, dvadeset u sekundi. Deak se zakalja, jednom, grevito, i strovali preko Kejsovih nogu. Kejs se uputi u senke, prema tezgama. Spustio je pogled, oekujui da vidi kako mu rubinska igla izbija iz grudi. Nita. Pronaao ju je. Bila je baena blizu podnoja betonskog stuba, sklopljenih oiju. Oseao se miris peenog mesa. Publika je uzvikivala pobednikovo ime. Prodavac piva brisao je svoje slavine tamnom krpom. Jedna bela patika bila je spala, nekako, i leala je pored njene glave. 17/112

Prati zid. Betonska krivina. Ruke u depove. Samo hodaj. Pored lica koja ga nisu videla, sve oi uzdignute prema pobednikovoj slici iznad ringa. Jednom u svetlosti ibice zaigra izborano lice Evropejca, usana napuenih oko kratkog piska metalne lule. Zamirie hai. Kejs je koraao dalje, ne oseajui nita. "Kejse." Njena ogledala izronie iz dublje senke. "Jesi dobro?" Neto je zajealo i zaklokotalo u tami iznad nje. On odmahnu glavom. "Borba je zavrena, Kejse. Vreme je idemo kui." Pokuao je da proe pored nje, nazad u tminu, gde je neto umiralo. Zaustavila ga je njena ruka na grudima. "Prijatelji tvog bliskog prijatelja. Ubili su ti devojku. Nisi ba zaduio prijatelje u ovom gradu, izgleda. Kada smo radili tvoj profil, nainili smo delimian profil i onog matorog kopilana, ovee. Taj bi zgazio svakog za aku Novih. Onaj tamo rekao je da su je uzeli na nian kada je pokuala da proturi tvoj RAM. Bilo im jeftinije da je ubiju i uzmu ga. Utedeli su koju kintu... Naterala sam onog sa laserom da mi ispria sve o tome. ista sluajnost to smo se zadesili ovde, ali sam morala da proverim." Usta su joj bila tvrda, usne stisnute u tanku liniju. Kejs se oseao kao da mu je blokiran mozak. "Ko", izusti, "ko ih je poslao?" Ona mu prui krvlju poprskanu vreicu slatkia od umbira. Opazio je da su joj ruke lepljive od krvi. Tamo, u senkama, neko naini vlaan zvuk i izdahnu. Poto je postoperativni pregled na klinci bio obavljen, Moli ga je odvela do luke. ekao ih je Armita. Iznajmio je hoverkraft. Poslednje to je Kejs video od ibe bili su mrani obrisi arkologija. Potom se magla zatvorila preko crnih voda i plutajuih ostrva ubreta. Drugi deo POHOD U KUPOVINU 3. Kod kue. Kod kue je bilo u BAMO, Gradovima, Boston-Atlanta Metropoliten Osovini. Programiraj mapu da prikae uestalost razmene podataka, svakih hiljadu megabajta jedan jedini piksel veoma velikog ekrana. Menhetn i Atlanta gore istom belom. Zatim poinju da pulsiraju, gustina saobraaja preti da preoptereti tvoju simulaciju. Mapa samo to nije buknula u novu. Ohladi je malo. Poveaj razmere. Svaki piksel je milion megabajta. Sa sto miliona megabajta u sekundi, poinje da razaznaje pojedine stambene blokove u sreditu Menhetna, obrise stogodinjih industrijskih celina koji okruuju staro jezgro Atlante... Kejs se probudi iz sna o aerodromima, o Molinoj crnoj koi uvek ispred njega kroz svetinu na Nariti, ipolu, Orliju... Video je sebe kako kupuje plastinu pljosku danske votke na nekom kiosku, jedan sat pre zore. Negde dole u korenima Gradova od prenapregnutog betona, voz je terao ispred sebe stub ustajalog vazduha kroz tunel. Sam voz bio je beuman, klizio je na svom indukcijskom jastuku, ali je pokrenut vazduh inio da tunel bruji dubokim tonovima podzvuja. Vibracija se prenela sve do sobe u kojoj je on leao i izazvala podizanje praine iz pukotina u sasuenom parketu. Otvorivi oi, ugledao je Moli, nagu i tek neto izvan dohvata u prostranstvu sasvim nove fleksipene. Iznad njih, sunce se probijalo kroz nagaravljenu reetku svetlarnika. Jedan polumetarski kvadrat stakla bio je zamenjen ivericom i odatle je izvirao debeli, sivi kabl, visei tek nekoliko centimetara iznad poda. Kejs je leao na boku i posmatrao je kako die, njene grudi, krivinu njenog boka izvajanu svrsishodnom elegancijom trupa borbenog aviona. Telo joj je bilo vitko, vrsto, sa miiima igraice. Soba je bila prostrana. On sede. Prostorija je bila prazna, izuzev iroke, ruiaste spavae ploe i dve najlonske kese, nove i istovetne, pored nje. Goli zidovi, bez prozora, samo jedna belo obojena elina protivpoarna vrata. Zidovi su bili obloeni bezbojnim nanosima bele gumaste boje. Fabriki prostor. Znao je ovu vrstu prostorija, ovu vrstu zgrada; njihovi stanari poslovali su u meuzoni gde umetnost nije ba zloin, zloin ne sasvim umetnost. 18/112

Bio je kod kue. Spustio je noge na pod. Bio je nainjen od malih blokova drveta koji su ponegde nedostajali, negde bili olabavljeni. Bolela ga je glava. Setio se Amsterdama, jedne druge prostorije, u delu Starog Grada koji se zvao Centrum, gde su zgrade bile vekovima stare. Moli se vratila sa obale kanala sa sokom od narande i jajima. Armita je bio odsutan zbog nekog tajanstvenog posla, pa su njih dvoje odetali sami pokraj Dam Skvera do jednog bara u prolazu Damrak, koji je ona poznavala. Pariz je bio zamuen san. Kupovina. Odvela ga je u kupovinu. Ustao je, navukao zguvan par novih crnih farmerki koje su mu leale pod nogama i kleknuo pored kesa. Prva koju je otvorio bila je Molina: uredno sloena odea i sitnice skupog izgleda. Druga je bila natrpana stvarima koje se nije seao da je kupio: knjige, trake, simstim ureaj, odea sa francuskim i italijanskim etiketama. Ispod zelene majice naao je pljosnat paket spakovan u origami stilu, od reciklirane japanske hartije. Hartija se pocepala kada ga je podigao; iz nje ispade blistava zvezda sa devet zraka... i ostade uspravno da tri iz pukotine u parketu. "Suvenir", ree Moli. "Primetila sam da ih stalno posmatra." On se okrenu i vide je kako sedi prekrtenih nogu na postelji, pospano eui trbuh noktima boje burgundca. "Kasnije e neko doi da osigura mesto", ree Armita. Stajao je u otvorenim vratima sa staromodnim magnetskim kljuem u ruci. Moli je kuvala kafu na limenom nemakom reou koji je uzela iz svoje torbe. "Mogu to i ja", ree ona. "Ve imam dovoljno opreme. Infrasken perimetar, piskavce..." "Ne", ree on, zatvarajui vrata. "Hou da bude nepropustljivo." "Kako god hoe." Nosila je tamnu, mreastu majicu uvuenu u vreaste, crne, pamune pantalone. "'Ste radili nekad za muriju, gospodine Armita?" upita Kejs, sa mesta gde je sedeo, naslonjen leima na zid. Armita nije bio vii od Kejsa, ali njegova iroka ramena i vojniko dranje kao da su ispunjavali dovratak. Nosio je ozbiljno italijansko odelo; u desnoj ruci je drao akt-tanu od meke, crne, telee koe. Naunica Specijalnih Snaga je nestala. Pravilne, bezizraajne crte lice nudile su serijsku lepotu kozmetikih butika, konzervativnu meavinu vodeih medijskih lica protekle decenije. Bledo svetlucanje njegovih oiju pojaavalo je utisak maske. Kejs poe da ali to je postavio pitanje. "Mislim, mnogi tipovi iz Snaga zavre kao ace. Ili koprporacijski bezbednjaci", dodade Kejs nelagodno. Moli mu prui olju kafe koja se puila. "To to si im naloio da urade sa mojim pakreasom lii na policijske metode." Armita zatvori vrata i proe kroz sobu, da bi stao ispred Kejsa. "Srean si ti deko, Kejse. Trebalo bi da mi bude zahvalan." "Je li?" Kejs buno dunu u olju. "Bio ti je potreban novi pankreas. Ovaj to smo ti ga kupili oslobaa te opasne zavisnosti." "Hvala, ali meni se ta zavisnost dopadala." "Lepo, poto sad ima novu." "Kako to?" Kejs podie pogled sa kafe. Armita se smeio. "Ima petnaest toksinskih vreica vezanih za unutranje zidove nekoliko glavnih arterija, Kejse. Polako se rastvaraju. To ide veoma sporo, ali se rastvaraju. Svaka sadri mikotoksin. Ve si upoznao posledice tog mikotoksina. To je onaj isti koji su ti tvoji poslodavci dali u Memfisu." Kejs mirnu uvis prema nasmejanoj maski. "Ima dovoljno vremena da uradi ono za ta sam te uzeo, Kejse, ali samo toliko. Uradi posao i ja u ti dati injekciju koja e rastopiti vezu, a da ne oteti vreice. Potom e ti biti potrebna zamena krvi. U suprotnom, vreice e se rastvoriti i bie opet tamo gde smo te zatekli. Vidi, Kejse, da smo ti potrebni. Potrebni smo ti kao onda kad smo te sastrugali iz slivnika." Kejs pogleda Moli. Ona slegnu ramenima. "A sad idi dole do teretnog lifta i donesi kofere koje tamo nae." Armita mu prui magnetni klju. "Hajde. Dopae ti se ovo, Kejse. Kao Boino jutro." 19/112

Leto u Gradovima, gomile sveta u trnim centrima povijaju se poput trave na vetru, polja mesa potresana iznenadnim strujama potrebe i zadovoljenja. Sedeo je pored Moli u filtrovanoj sunevoj svetlosti na ivici suvog betonskog vodoskoka, putajui beskrajnoj reci lica da projuri kroz delove njegovog ivota. Prvo dete skrivenih oiju, deak sa ulice, ruku oputenih niz bokove i spremnih; potom tinejder, glatkog i zatvorenog lica ispod crvenih naoara za sunce. Kejs se seti borbe na krovu kada mu je bilo sedamnaest, tihog ratovanja u ruinom sjaju geodezije jutra. Promekoljio se na betonu, oseajui kako je grub i hladan ispod tankog, crnog pamuka. Ovde nita nije podsealo na elektrini ples Ninseija. Ovde je bila drugaija trgovina, drugi ritam, sa mirisom brze hrane i parfema i sveeg letnjeg znoja. I ureaj koji ga je ekao, tamo u onom potkrovlju, Ono-Sendai Kiberspejs 7. Mesto je bilo posuto apstraktnim belim oblicima penastih jedinica za pakovanje, zguvanom plastinom folijom i stotinama siunih zrna pene. Ono-Sendai, najskuplji Hosakin kompjuter, model za sledeu godinu; Soni monitor; desetak diskova leda korporacijskog kvaliteta; Braunov aparat za kafu. Armita je samo ekao Kejsovo odobrenje za svaki komad. "Kuda je otiao?" upitao je Kejs Moli. "On voli hotele. Velike. Blizu aerodroma, ako je mogue. 'Ajmo dole, na ulicu." Povukla je zatvara starog prsluka iz vojnih vikova sa desetak neobino oblikovanih depova i stavila ogromne, crne, plastine naoari za sunce koje su potpuno prekrivale njene reflektujue umetke. "Zna, ono sranje o toksinima, onomad?" upitao ju je, pored vodoskoka. Ona zatrese glavom. "Misli da je to istina?" "Moda, moda nije. U oba sluaja je delotvorno." "Zna li kako bih mogao da proverim?" "Ne", ree ona, dajui desnom rukom znak za tiinu. "Ta vrsta fiksa je suvie fina da bi se pokazala na skenu." Prsti joj se ponovo pokrenue: ekaj. "I ne treba da te bude mnogo briga. Videla sam kako mazi onaj Sendai; ovee, to je pornografija." Nasmejala se. "ta li je tebi uinio? Kako je vezao svoju zaposlenu curu?" "Profesionalni ponos, duo, to je sve." I jo jednom znak za tiinu. "Idemo sad na doruak, vai? Jaja, prava unka. To e te verovatno ubiti, poto si toliko dugo jeo preraene raie u ibi. Tako je, doi, uzeemo podzemnu do Menhetna i pojesti pravi doruak." Beivotni neon poruivao je 'Metro holografiks' velikim pranjavim slovima od staklenih cevi. Kejs iaka vlakno unke koje mu se zaglavilo izmeu prednjih zuba. Nije je vie pitao gde idu i zato; muvanje u rebra i znaci tiine bili su sve to je dobio u odgovor. Priala je o najnovijoj modi, sportu, o nekom politikom skandalu u Kaliforniji za koji nikada nije uo. Osvrnuo se po pustoj, slepoj ulici. Raskrem prolete list novina, obrui se. Iznenadni vetrovi na Istonoj strani; neto u vezi sa konvekcijom i preklapanjem kupola. Kejs pogleda kroz prozor prema ugaenom znaku. Njeni Gradovi nisu njegovi Gradovi, zakljui. Provela ga je kroz vie barova i klubova nego to je on ikad posetio, obavljajui poslove, obino samo klimanjem glave. Oivljavala je veze. Neto se kretalo u senkama iza 'Metro holografiksa'. Vrata su bila ploa zaralog krovnog pokrivaa. Pred vratima, Moline ruke odigrae sloen niz znakova koje nije mogao da prati. Uhvatio je pokret za gotovinu, trljanje palca i vrha kaiprsta. Vrata se otvorie unutra i ona ga povede u miris praine. Stajali su na istini, meu zamrenim gomilama otpada koje su se dizale sa obe strane do zidova obloenih policama sa raskupusanim knjigama. Smee je izgledalo kao neto to je tu niklo, gljive od iskrivljenog metala i plastike. Mogao je da razazna pojedine predmete, ali su se odmah zatim stapali sa masom: utrobu televizora, tako starog da je bio naikan staklenim odlomcima vakuumskih cevi, slomljeni tanjir antene, smeu kantu od fiberglasa punu zaralih cevi od legura. Ogromna hrpa starih asopisa sputala se do otvorenog prostora, meso izgubljenih leta slepo je zurilo uvis dok ju je on pratio kroz uski kanjon sabijenog otpada. Sasvim blizu iza njih zaue se vrata. Nije se osvrtao. Tunel se zavravao prepotopnim vojnim ebetom prebaenim preko dovratka. Bela svetlost prosu se napolje kada se Moli provukla ispod njega.

20/112

etiri kvadratna zida od bele plastike, ista takva tavanica, pod od belih bolnikih ploica sa uzorkom malih, izboenih diskova na kojima se nije moglo okliznuti. U sredini se nalazio kvadratan, belo obojen drveni sto i etiri bele stolice na sklapanje. ovek koji se sada pojavio trepui na vratima iza njih, sa ebetom koje mu je padalo na rame poput ogrtaa, kao da je bio stvoren u aerodinaminom tunelu. Ui su mu bile veoma male, priljubljene uz usku lobanju, a krupni prednji zubi, ogoljeni u neemu to nije bilo do kraja osmeh, bili su otro ugnuti unutra. Nosio je prastari sako od tvida, a u levoj ruci drao je neku vrstu pitolja. Osmotrio ih je, trepnuo i odloio pitolj u dep sakoa. Mahnuo je Kejsu, pokazujui prema ploi bele plastike naslonjenoj na zid blizu vrata. Kejs joj prie i vide da je to gust sendvi elektrinih kablova, gotovo centimetar debeo. Pomogao je oveku da ga podigne i postavi na vrata. Hitri prsti, uti od nikotina, privrstie ih belom iak-trakom. Zabruja nevidljivi ventilator. "Vreme", ree ovek, uspravivi se, "poinje da tee. Ti zna cenu, Moli." "Treba nam sken, Fine <Finn - na engleskom: Peraje; prim. prev.> Za implante." "Onda stani tamo izmeu stubova. Stani na traku. Ispravi se, tako. Sad se okreni, za trista ezdeset." Kejs ju je posmatrao kako se okree izmeu dva zastora krhkog izgleda naikana senzorima. ovek izvadi mali monitor iz depa i zagleda se u njega. "Ja', ima neto novo u glavi. Silikon, obloga od pirolitikih ugljenika. Sat, je li? Tvoje naoari mi daju oitavanje kao i uvek, nisko-temperaturna izotropna optika vlakna. Sa piroliticima je bolja biokompatibilnost, ali to je tvoja stvar, je li? Kao i sa tvojim noktima." "Doi ovamo, Kejse." Ugledao je izgrebano X na belom podu. "Okreni se. Polako." "Momak je nevinace." ovek slegnu ramenima. "Neto jeftinog zubnog materijala, i to je sve." "Oitava biomaterijal?" Moli otkopa svoj zeleni prsluk i izvadi tamne naoari. "Tebi ovo lii na Mejo? Penj' se na sto, momak, da uradimo malo biopsije." Nasmejao se, otkrivajui ute zube. "Ne. Fin ti daje asnu re, medeni, nema bubica niti bombi u korteksu. Da iskljuujem zatitu?" "Tek toliko koliko ti treba da ode, Fine. Onda emo da koristimo punu zatitu koliko god nam je volja." "'Ej, Fin nema nita protiv, Mol. Ionako plaa svaku sekundu." Zatvorili su vrata za njim i Moli okrenu jednu belu stolicu i sede, naslonivi bradu na prekrtene ruke. "Sada moemo da priamo. Ovde smo bezbedni koliko ja to mogu da nam priutim." "O emu?" "O onome ta radimo." "ta to radimo?" "ta radimo za Armitaa." "Hoe da kae da ovo nije za njega?" "Ja'. Videla sam tvoj profil, Kejse. Kao i ostatak spiska za kupovinu. Jesi li radio nekad sa mrtvima?" "Ne." Posmatrao je svoj odraz u staklima. "Mogao bih, mislim. Dobar sam u onome to radim." Sadanje vreme inilo ga je nervoznim. "Zna da je umro Ravnolinijski Diksi?" On klimnu glavom. "Srce, koliko sam uo." "Radie sa njegovim konstruktom." Osmehnula se. "Nauio te da baca laso, a? On i Kvin. Inae, poznavala sam Kvina. Prava guzica." "Neko ima snimak Mekoja Polija? Ko?" Sada i Kejs sede, i nasloni laktove na sto. "Ne mogu da shvatim. Taj nikada ne bi seo mirno za tako neto." "ulo/Mrea. Isplata je bila mega, moe' se kladi u svoje dupe." "I Kvin je mrtav?" "Da je lepe sree. U Evropi je. On ne ulazi u ovo." "Pa, ako moemo da dobijemo Ravnolinijskog, na konju smo. Taj je bio najbolji. Zna da je tri puta doiveo modanu smrt?" Ona potvrdi. "Imao je istu ravnu liniju na EEG. Pokazao mi je trake. 'Deko, bio sam poookojni.'" "Sluaj, Kejse, pokuavam da iskopam ko stoji iza Armitaa jo otkako sam poela da radim za njega. Ali izgleda da to nije neka zaibacu, vlada, ili neka podrunica Jakuza. Armita dobija nareenja. Kao da mu neko nalae da ode do ibe, pokupi pilulaa koji ini poslednje trzaje na granici sagorevanja 21/112

i da razmeni program za operaciju koja e ga sastaviti. Mogli smo da kupimo dvadeset kauboja svetske klase za svotu koju je trite spremno da plati za taj hirurki program. Jesi bio dobar, ali ne toliko dobar..." Poeala se po nosu. "Nekome to oito ima smisla", ree on. "Nekom tekau." "Ne bih da ti povredim sujetu." Iskezila se. "Bie to gadna trka, Kejse, samo da dobijemo konstrukt Ravnolinijskog. ulo/Mrea ga uva iza katanca u trezoru biblioteke u centru. Tesnije je od jeguljine guzice, Kejse. Sad, ta ulo/Mrea, oni dre sav svoj sve materijal za nastupajuu sezonu na istom mestu. Digne li to, eto para k'o govana. Ali ne, mi idemo samo po Ravnolinijskog i taka. Uvrnuto." "Da, sve je to otkaeno. I ti si otkaena, ali ko ti je onaj otkaeni mali hrak tamo u hodniku?" "Fin je jedna moja stara veza. Za proturanje, uglavnom. Softver. Ovaj biz sa tajnou je tek usput. Ali sam uspela da zbarim Armitaa da on bude na teh, pa kad se kasnije pojavi, ti ga nikada nisi video, jasno?" "I, ta to Armita rastapa u tebi?" "A, sa mnom je lako." Nasmeila se. "Svako je ono u emu je dobar, je l' tako? Ti mora da se prikopa, a ja da se tabam." Zurio je u nju. "Reci mi onda ta zna o Armitau." "Za poetak, niko po imenu Armita nije uestvovao u Vriteoj Pesnici. Proverila sam. Ali to ne znai Bog zna ta. Ne izgleda kao ortak tipovima koji su se izvukli odande." Slegnula je ramenima. "Velika stvar. To je sve to imam, za poetak." Lupkala je noktima po naslonu stolice. "Ali ti jesi kauboj, zar ne? Mislim, moda bi ti mogao malo da razgleda okolo?" Nasmeila se. "Ubio bi me." "Moe biti. A moda i ne bi. Mislim da si mu potreban, Kejse, i to gadno. Osim toga, nisi ni ti naivan, je li? Moe da ga pree, valjda." "ta je jo na spisku koji si pomenula?" "Igrake. Uglavnom za tebe. I jedan osvedoeni psihopata po imenu Piter Rivijera. Rava muterija." "Gde je on?" "Nemam pojma. Ali to ti je jedan bolestan jeba, majke mi. Videla sam njegov profil." Napravila je grimasu. "Runo do Boga." Ustala je i protegla se kao maka. "Onda, jesmo li za pakt, deko? Jesmo li zajedno u ovome? Partneri?" Kejs je pogleda. "Ba imam izbora, a?" Ona se nasmeja. "Tano tako, kauboju." "Matrica ima korene u primitivnim arkadnim igrama", ree nasnimljeni glas, "u ranim grafikim programima i vojnim opitima sa kranijalnim prikljucima." Na Soniju je dvodimezioni rat izbledeo u praumi matematiki sazdanih paprati, pokazujui prostorne mogunosti logaritamskih spirala; upalio se ledeno plavi vojni film, laboratorijske ivotinje ukljuene u probne sisteme, lemovi spojeni sa kolima za kontrolu paljbe i borbenim avionima. "Kiberprostor. Sveulna halucinacija, svakodnevno doivljena od milijardi legitimnih operatera, u svakoj naciji, kod dece koja ue matematike postavke... Grafiki prikaz izdvojenih podataka iz svake kompjuterske banke u ljudskom sistemu. Nezamislivo sloeno. Linije svetlosti pruene kroz neprostor uma, jata i sazvea podataka. Poput svetlosti grada, koje gasnu..." "ta je to?" upita Moli, kada je ukljuio bira kanala. "Deja emisija." Nevezana bujica slika dok je bira kruio. "Iskljui", ree on Hosaki. "Hoe sad da proba, Kejse?" Sreda. Osam dana posle buenja u 'Jeftinom Hotelu' sa Moli pokraj njega. "Da ja iziem, Kejse? Moda ti bude lake, samom..." On odmahnu glavom. "Ne. Ostani, nema to veze." Namestila mu je crnu barunastu znojnicu preko ela, pazei da ne pomeri pljosnate Sendaijeve dermatrode. Zurio je u dek na krilu, zapravo ne videi njega, ve onaj izlog u Ninseiju, hromirane urikene u vatri odraenog neona. Podigao je pogled; na zidu, odmah iznad Sonija, okaio je njen poklon, privrstivi ga tamo kroz otvor u sredini pomou crtae igle sa utom glavom. Zatvorio je oi. 22/112

Pronaao rapavu povrinu poluge prekidaa. U zakrvavljenoj tmini iza kapaka, fosfeni srebra zapenie sa ivice prostora, hipnotike slike zabrzae pokraj njega poput filma sastavljenog od nasuminih kadrova. Simboli, oblici, lica, zamuena, fragmentarna mandala vizualne informacije. Molim te, preklinjao je, sada... Sivi disk, boje neba u ibi. Sada... Disk poe da se okree, sve bre, pretvarajui se u loptu bleeg sivila. irio se... I izlio se, potekao kroz njega, origami trik od tenog neona, rasprostiranje njegovog nesamerljivog doma, njegove zemlje, prozirna 3D-ahovska tabla pruena u beskonanost. Unutranje oko se otvaralo prema stepenastoj skerletnoj piramidi Istone primorske uprave za fisiju koja je plamtela iza zelenih kocki Amerike Micubii banke, a visoko i u daljini video je spiralne pipke vojnih sistema, zauvek izvan njegovog domaaja. A on se negde smejao, u belo okreenom potkrovlju, daleki prsti milovali su kuite, suze olakanja tekle su mu niz lice. Moli nije bila tamo kada je skinuo trode i potkrovlje je bilo u mraku. Pogledao je na sat. Bio je pet sati u kiberprostoru. Odneo je Ono-Sendai do jednog od novih radnih stolova i sruio se na spavau plou, povlaei Molinu crnu, svilenu vreu za spavanje preko glave. Sigurnosni ureaj privren na elina protivpoarna vrata dvaput pisnu. "Zatraen ulaz", ree. "Subjekt proveren prema mom programu." "Pa, otvori onda." Kejs smaknu svilu sa lica i sede kada su se vrata otvorila, oekujui da vidi Moli ili Armitaa. "Isuse", ree promukao glas, "znam da ta kuka vidi u mraku, ali..." Zdepast lik ue i zatvori vrata. "Upali svetlo, vai?" Kejs se iskobelja sa ploe i pronae staromodni prekida. "Ja sam Fin", ree Fin i naini grimasu upozorenja za Kejsa. "Kejs." "Milomi je, siguran sam. Radim na nekoj opremi za tvoga efa, izgleda." Fin iskopa kutiju partagasa iz depa i zapali jednu. Miris kubanskog duvana ispuni sobu. Prie radnom stolu i pogleda Ono-Sendai. "Izgleda serijski. Odma' u to da sredim. Al' ovo je problem za tebe, deko." On izvadi prljavu kovertu iz unutranjeg depa sakoa, otrese pepeo na pod i izvue neobeleeni crni pravougaonik iz koverte. "Prokleti fabriki prototipovi", ree, bacivi predmet na sto. "Zalivaju ih u poliugljenine blokove, ne moe da prodre do njih ni laserom, a da ne spali sadraj. Zatieno protiv rendgena, ultraskena, Bog zna ega sve jo. Ui emo mi ve, ali za grene nema poinka, je l' tako?" Paljivo je smotao kovertu i sklonio je nazad u dep. "ta je to?" "Flipflop prekida, ukratko. Spoji ga sa ovim Sendaijem i ima pristup ivom ili snimljenom simstimu, a da se ne iskljuuje iz matrice." "emu to?" "Nemam blage veze. Znam samo da treba da prilagodim Moli za prijem signala, pa e verovatno imati pristup do njenih ula." Fin se poea po bradi. "Ima da otkrije koliko joj je dins stvarno tesan, a?" 4. Kejs je sedeo u potkrovlju, sa dermatrodama na elu, posmatrajui ples moljaca u razuenoj svetlosti koja se cedila kroz reetku na krovu. U jednom uglu monitora poelo je odbrojavanje. Kauboji nisu ulazili u simstim, pomislio je, jer je to bila u osnovi igraka za meso. Znao je da su trode koje koristi, kao i tanka plastina kruna povezana sa simstim ureajem, u sutini isto i da je matrica kiberprostora u stvari drastino pojednostavljen ljudski sistem ula, bar to se tie prikaza, ali mu se simstim inio kao neopravdano umnoen signal mesa. Komercijalna roba bila je ograniena, naravno, pa kad bi Tali Iem zabolela glava u toku niza, vi to ne biste osetili. Ekran zapita dve sekunde, upozoravajui. Njegov Sendai imao je novi prekida, spojen tankom trakom optikog vlakna. A onda jedan i dva i... 23/112

Kiberprostor kliznu u svet iz kljunih taaka. Glatko, pomisli on, ali ne dovoljno glatko. Mora da poradi na tome. Onda ukljui novi prekida. Nagli skok u tue telo. Matrica je nestala, talas boje i zvuka... Ila je kroz guvu na ulici, pokraj tezgi sa polovnim softverom, sa cenama urezanim na platine listie, kroz odlomke muzike iz bezbrojnih zvunika. Mirisi urina, slobodnih monomera, parfema, pljeskavica od prenih raia. Nekoliko prestraenih sekundi borio se za kontrolu nad njenim telom. Onda se primorao na pasivnost, postao putnik u njenim oima. Naoari kao da uopte nisu priguivale svetlost. Pitao se da li to ugraeni pojaivai automatski nadoknauju. Nisko u njenom vidnom polju, plave brojke treptale su vreme. Razmetljivo, pomislio je. Jezik njenog tela bio je zbunjujui, stil njemu stran. inilo se da joj neprestano malo treba da se sudari s nekim, ali su joj ljudi nestajali s puta, sklanjali se u stranu, pravili mesta. "Kako je, Kejse?" uo je re i osetio kako je oblikuje. Kliznula je rukom pod jaknu, kruei prstom oko bradavice pod toplom svilom. Oseaj ga ostavi bez daha. Ona se nasmeja. Meutim, veza je bila jednosmerna. Nije bilo naina da joj odgovori. Dva bloka dalje, pola je rubom Memori Lejna. Kejs je uporno pokuavao da joj skrene pogled prema orijentirima koje bi sam upotrebio da pronae put. Poela je da ga nervira ova pasivnost. Prelazak u kiberprostor, kada je dodirnuo prekida, bio je trenutan. Spustio se niz zid primitivnog leda koji je pripadao Biblioteci grada Njujorka, automatski brojei mogue prozore. Onda se vratio u njen sistem, u teno gibanje miia, otra i jasna ula. Pitao se kakav je um sa kojim deli ove utiske. ta zna o njoj? Da je i ona profesionalac; rekla je da je njeno bie, kao i njegovo, ono ime se bavi. Poznavao je nain na koji se kretala uz njega, ranije, kada se probudila, zajedniki uzdah stapanja kada je prodro u nju, kao i da voli crnu kafu, posle... Njeno odredite bila je jedna od onih sumnjivih graevina za iznajmljivanje oko Memori Lejna. Tamo je vladala pritajenost, muk. Sredinji prostor bio je okruen zastakljenim kuicama. Klijentela se sastojala od mladih, uglavnom tinejdera. inilo se da svi imaju ugraene ugljenine utinice iza levog uha, ali se ona nije osvrtala na njih. Tezge ispred kuica nudile su stotine kristala mikrosofta, uglastih odlomaka arenog silikona poreanih ispod duguljastih, prozirnih mehurova na kockama belog kartona. Moli ode do sedme kuice du junog zida. Iza tezge, deak obrijane glave prazno je zurio u prostor, sa desetak trnova mikrosofta u utinici iza uha. "Lari, jesi l' tu, ovee?" Stala je ispred njega. Deakove oi se izotrie. Uspravi se u stolici i iupa prljavim palcem sjajnu purpurnu cepku iz utinice. "Hej, Lari." "Moli." Klimnuo je glavom. "Imam posao za neke tvoje drugare, Lari." Lari izvadi pljosnatu plastinu kutiju iz depa sportske koulje i otvori je, pa gurnu mikrosoft pored desetak drugih. Ruka mu je lebdela, izabrala svetlucav, crn ip koji je bio neto dui od ostalih, i vino ga gurnula u glavu. Oi mu se suzie. "Moli ima jahaa", ree, "Lariju se to ne svia." "Hej", ree ona, "nisam znala da si tako... osetljiv. Zadivljena sam. Puno kota da postane tako osetljiv." "Je l' ja vas znam, gospoja?" Pogled je ponovo bio prazan. "Da kupite neki soft?" "Traim Moderne." "Ima jahaa, Moli. Ovo kae." Dodirnuo je crni iver. "Neko drugi koristi tvoje oi." "Moj partner." "Reci svom partneru da ode." "Imam neto za Moderne Pantere, Lari." "O emu vi to, gospoja?" "Kejse, odlazi", ree ona i on dodirnu prekida sledeeg trena u matrici. Sablasna slika softverskog centra lebdela je nekoliko sekundi u zujeem miru kiberprostora. "Moderni Panteri", ree on Hosaki, skidajui trode. "Petominutni pregled." "Spreman", ree kompjuter. Bilo je to ime koje nije znao. Neto novo, neto to je dolo dok je bio u ibi. Mode su osvajale mlade u Gradovima brzinom svetlosti; itave potkulture znale su da nastanu preko noi, opstanu 24/112

nekoliko nedelja i da potom potpuno ieznu. "Hajde", ree. Hosaka je uao u svoj izbor biblioteka, asopisa i informativnih slubi. Pregled je poeo dugim, zaustavljenim kolor-kadrom za koji je Kejs isprva pomislio da predstavlja nekakav kola, licem deaka iseenim sa druge slike i zalepljenim na fotografiju zida iaranog bojom. Tamne oi, kosi kapci oito dobijeni operacijom, zapaljeni osip akni na uskim, bledim obrazima. Hosaka pokrenu sliku; deak se pokrenu, kliznu nestvarno gipko u imitaciji neke grabljivice iz dungle. Telo mu je bilo gotovo nevidljivo, apstraktna ara slina ivrljanim ciglama koja se prelivala preko njegovog tesnog trikoa. Mimetiki polikarbon. Rez na dr Virdiniju Rambali, sociologa na njujorkom Univerzitetu. Njeno ime, zvanje i mesto pulsirali su preko ekrana ruiastim slovima. "Poznavajui njihovu sklonost ka ovim sluajnim ispoljavanjima nadrealnog nasilja", ree neko, "nai gledaoci mogli bi imati potekoe da shvate vae tvrdo uverenje da ova pojava nije oblik terorizma." Dr Rambali se nasmei. "Uvek postoji taka u kojoj terorist prestaje da manipulie medijskim getaltom. Taka u kojoj moe da eskalira nasilje, ali sam terorist postaje simptom medijskog getalta. Terorizam kako ga mi shvatamo u sutinskoj je vezi sa medijima. Moderni Panteri razlikuju se od drugih terorista upravo po stepenu razvijene samosvesti, po uvianju do koje mere mediji razdvajaju in terorizma od prvobitne sociopolitike namere..." "Preskoi", ree Kejs. Kejs je sreo svog prvog Modernog dva dana poto je prouio Hosakin pregled. Zakljuio je da su Moderni savremena verzija Velikih Naunika iz njegovih poznih maloletnikih dana. U Gradovima je na poslu bila neka avetinjska tinejderska DNK, neto to je prenosilo ifrovana pravila razliitih kratkovenih potkultura i obnavljalo ih u nepravilnim razmacima. Moderni Panteri bili su meka varijanta Naunika. Da je tehnologija tada bila dostupna, Veliki Naunici listom bi imali utinice krcate mikrosoftima. Bio je vaan stil, a stil je bio isti. Moderni su bili najamnici, praktine aljivdije, nihilistiki tehnofetiisti. Onaj koji se pojavio na vratima potkrovlja sa kutijom disketa od Fina bio je deak blagog glasa po imenu Anelo. Lice mu je bilo obian kalem odgojen na kolagenu i polisaharidima iz hrskavice ajkule, glatko i odvratno. Bio je to jedan od najgnusnijih primera specijalistike hirurgije koji je Kejs ikada video. Kada se Anelo nasmeio, otkrivajui britke onjake neke krupne zveri, Kejsu je, u stvari, laknulo. Zubni transplanti. To je ve video. "Ne sme da dozvoli da ovi prdavci naprave generacijski jaz izmeu njih i tebe", ree Moli. Kejs klimnu glavom, zanet oblicima leda ulo/Mree. Ovo je bilo to. Ovo je bio on, ono to jeste, njegovo bie. Zaboravio je na hranu. Moli je ostavljala kutije sa pirinem i tanjire od pene sa suijem u uglu dugakog stola. Ponekad je sa aljenjem morao da se iskljui da bi upotrebio hemijski klozet koji su postavili u jednom uglu potkrovlja. Oblici leda nastajali su i menjali se na ekranu dok je tragao za pukotinama, obilazio najoiglednije zamke i ucrtavao put koji je trebalo da pree kroz led ulo/Mree. Bio je to dobar led. Sjajan led. Njegovi oblici goreli su tamo dok je on leao sa rukom ispod Molinih ramena, posmatrajui crvenu zoru kroz elinu reetku svetlarnika. Njegov pikselski lavirint duginih boja bio je prvo to bi video kada bi se probudio. Otiao bi pravo do ureaja, ne oblaei se, i ukljuio bi se. Sekao je led. Radio je. Izgubio je pojam o vremenu. A ponekad, pre nego to bi usnuo, posebno kada je Moli bila odsutna na nekom od izviakih izleta sa svojom iznajmljenom vojskom Modernih, doli bi mu prizori ibe. Lica i neon Ninseija. Jednom se probudio iz haotinog sna o Lindi Li, nesposoban da se seti ko je ona i ta mu je znaila. Kada se setio, ukljuio se i radio punih devet sati. Rezanje leda ulo/Mree potrajalo je punih devet dana. "Rekao sam nedelju dana", rekao je Armita, ne uspevajui da sakrije zadovoljstvo kada mu je Kejs pokazao svoj plan za trku. "Nisi se ba urio." "Muda", ree Kejs, smeei se. "Ovo je dobar posao, Armitae." "Da", priznade Armita, "ali nemoj da ti to udari u glavu. U poreenju sa onim na ta bi mogao da naleti, ovo je arkadna igraka." 25/112

"Volim te, Majka Maco", proapta ovek za vezu Modernih Pantera. Glas mu je bio moduliran statiki um u Kejsovim slualicama. "Atlanta, Brud. Izgleda da idemo. Idemo, jasno?" Molin glas bio je neto istiji. "uti znai posluati." Moderni su koristi neku vrstu ianog tanjira u Nju Dersiju da odbiju ifrovan signal veziste sa satelita Sinova Krista Kralja u geosinhronu orbitu iznad Menhetna. Izabrali su da posmatraju itavu operaciju kao privatnu alu bez predumiljaja, ali je njihov izbor komsata bio oito smiljen. Molini signali bili su odaslati sa metarskog kiobranskog tanjira privrenog za krov crnog staklenog tornja jedne banke, visokog gotovo kao zgrada ulo/Mree. Atlanta. ifra prepoznavanja bila je jednostavna. Iz Atlante u Boston, ikago i u Denver, pet minuta za svaki grad. Ako bi neko uspeo da presretne Molin signal, deifruje, sintetizuje njen glas, ifra bi ukazala na Moderne. Ako ostane u zgradi due od dvadeset minuta, teko da e uopte izii iz nje. Kejs je progutao ostatak kafe, namestio trode i poeao grudi ispod crne majice. Imao je tek maglovitu zamisao o tome ta su Moderni smislili da odvrate panju obezbeenju ulo/Mree. Njegov posao bio je da osigura spoj programa koji je sastavio sa sistemima ulo/Mree za vreme kada to Moli bude potrebno. Posmatrao je odbrojavanje u uglu ekrana. Dva. Jedan. Ukljuio se i aktivirao program. "Direktna", dahnuo je vezista, njegov glas bio je jedini zvuk koji je Kejs uo kada je zaronio kroz svetlee oblake leda ulo/Mree. Dobro je. Proveri Moli. Ukljuio je simstim i prebacio se u njen senzorijum. Ometa je pomalo zamaglio vizualni signal. Stajala je ispred zida od zlatom poprskanog ogledala u ogromnom belom predvorju zgrade, vaui gumu, prividno opinjena sopstvenim odrazom. Osim velikih naoara za sunce koje su skrivale njena neprozirna stakla, sasvim joj je dobro polazilo za rukom da izgleda kao da joj je tamo mesto, jo jedna mlada turistkinja koja se nada da e ugledati Tali Iem. Nosila je ruiastu, plastinu pelerinu, iroke, bele pantalone skrojene u stilu koji je bio u modi prethodne godine u Tokiju. Prazno se cerila i pravila balone od gume. Kejsu doe da se nasmeje. Oseao je mikroporoznu traku oko njenih rebara i male, pljosnate ureaje ispod nje: radio, simstim, i ometa. Mikrofon na grlu, prilepljen na njen vrat, izgledao je koliko je to bilo mogue kao analgetiki dermadisk. Njene ake, u depovima ruiaste pelerine, sistematski su se stezale u nizu vebi za oputanje. Bilo mu je potrebno nekoliko sekundi da shvati da je neobian oseaj na vrhovima prstiju poticao od seiva koja je delimino izvlaila i vraala. Prebacio se nazad. Njegov program stigao je do pete kapije. Posmatrao je kako ledolomac bleska i menja se ispred njega, jedva svestan svojih ruku koje su igrale po tastaturi, vrei neznatna podeavanja. Prozirne ravni boja meale su se kao maioniarev pil. Izaberi kartu, pomislio je, bilo koju kartu. Kapija minu. On se nasmeja. Led ulo/Mree prihvatio je njegov prolazak kao rutinski transfer iz konzorcijumovog centra u Los Anelesu. Bio je unutra. Iza njega su se odvajali virusni potprogrami, meajui se sa tkivom ifre kapije, spremni da odbiju prave podatke iz Los Anelesa kada pristignu. Ponovo se prebacio. Moli se proetala pored ogromne krune recepcije u dnu predvorja. U njenom optikom nervu mirkalo je 12:01:20. Tano u pono, sinhronizovano sa ipom u Molinom oku, vezista u Nju Dersiju izdao je naredbu. "Direktna". Devetoro Modernih, rasprenih du dve stotine milja Gradova, istovremeno je okrenulo 'Max Emerg' iz ulinih govornica. Svaki Moderni izgovorio bi kratki ugovoreni tekst, prekinuo vezu i izgubio se u noi, skidajui hirurke rukavice. Devet razliitih policijskih stanica i agencija za javnu bezbednost dobile su obavetenje da je neka nepoznata podsekta militantnih hrianskih fundamentalista upravo priznala da je ubacila kliniku dozu zabranjenog psihoaktivnog agenta poznatog kao Plava Devetka u ventilacioni sistem piramide ulo/Mree. Plava Devetka, u Kaliforniji poznata kao Tuni Aneo, dokazano je izazivala akutnu paranoju i ubilaku psihozu kod osamdeset pet odsto opitnih subjekata. Kejs pritisnu prekida dok je njegov program hitao kroz kapiju podsistema koji je kontrolisao obezbeenje biblioteke ulo/Mree. Nae se na vratima lifta. "Izvinite, jeste li zaposleni ovde?" Straar je podigao obrve. Moli puknu balon. "Ne", ree i zabi prva dva zglavka desne ake u ovekov solarni pleksus. Kada se ovaj presamitio, pipajui za biperom na pojasu, ona mu postrance tresnu glavu u zid lifta. 26/112

vaui neto ustrije, pritisnula je 'Zatvaranje vrata' i 'Stop' na osvetljenoj tabli. Izvadila je crnu kutiju iz depa pelerine i ubacila prikljuak u kljuaonicu brave koja je zatvarala instalaciju table. Moderni Panteri saekali su etiri minuta da njihov prvi korak deluje, a onda su ubacili drugu paljivo pripremljenu dozu dezinformacija. Ovoga puta poslali su je pravo u unutranji video sistem zgrade ulo/Mree. U 12:04:03, svaki ekran u zgradi zableskao je osamnaest sekundi uestalou koja je izazvala napade kod prijemivog dela slubenika ulo/Mree. Zatim je neto jedva slino ljudskom ljudskom licu ispunilo ekrane, sa crtama rastegnutim preko asimetrinih kotanih povrina poput neke opscene Merkatorove projekcije. Modre usne vlano su se razdvojile kada se pokrenula izobliena, izduena vilica. Neto, moda ruka, stvar nalik na crvenkast splet vornovatog korenja, polo je prema kameri, zamutilo se i nestalo. Nepojamno brze slike zagaenja: grafiki prikaz vodovodnog sistema zgrade, ruke u rukavicama koje barataju laboratorijskim posudama, neto to se rui u tamu, bledi pljusak... Audio traka, putena skoro dvaput bre nego normalno, bila je deo mesec dana stare vesti koja je govorila o moguoj vojnoj upotrebi supstance znane kao HsG, biohemikalije koja utie na inilac rasta ljudskog kostura. Prekomerne doze HsG pojaavale su rad odreenih kotanih elija, ubrzavajui ga i za hiljadu odsto. U 12:05:00, ogledalom oklopljeno srce konzorcijuma ulo/Mree brojalo je neto preko tri hiljade zaposlenih. Pet minuta posle ponoi, kada se poruka Modernih zavrila bleskom praznog ekrana, piramida ulo/Mree je vrisnula. est taktikih hoverkrafta Policije grada Njujorka, odgovarajui na mogunost prisustva Plave Devetke u ventilacionom sistemu zgrade, sjatilo se oko piramide ulo/Mree. Bili su pod punim borbenim osvetljenjem. BAMO-ov helikopter za brza taktika dejstva uzleteo je sa rampe na Rajkeru. Kejs je aktivirao svoj drugi program. Brino izraen virus napao je tkivo ifre koja je titila glavne nadzorne komande pod-podruma u kome su bili smeteni razvojni materijali ulo/Mree. "Boston", stigao je Molin glas preko veze, "Sila sam." Kejs se prebacio i ugledao goli zid lifta. Raskopavala je bele pantalone. Izboen zamotuljak u boji njenog bledog glenja bio je privren tamo mikroporoznom trakom. Kleknula je i odlepila traku. Pruge boje burgundca sevale su preko mimetikog polikarbona dok je razmotavala kostim Modernih. Skinula je ruiastu pelerinu, odbacila je pored belih pantalona i poela da navlai kostim preko bele, mreaste majice. 12:06:26. Kejsov virus provrteo je prozor kroz komandni led biblioteke. Provukao se unutra i naao se u beskrajnom plavom prostoru oivienom raznobojnim loptama razapetim po gustoj reetki bledoplavog neona. U neprostoru matrice, unutranjost datog konstrukta-podatka imala je neogranienu subjektivnu dimenziju: obian deji kalkulator, otvoren kroz Kejsov Sendai, pokazao bi bezdane ponore praznine odravane sa nekoliko osnovnih komandi. Kejs poe da unosi niz koji je Fin nabavio od jednog sararimama srednjeg ealona sa tekom zavisnou od droga. Kliznuo je kroz lopte kao da je na nevidljivim tranicama. Evo ga. Ovaj ovde. Prodirui u loptu, pod ledenim plavim svodom bez zvezda i glatkim poput smrznutog stakla, pokrenuo je potprogram koji je izazivao odreene izmene u nadzornim komandama jezgra. Sada napolje. Veto se obrui, virus je ponovo ispredao tkivo prozora. Gotovo. U predvorju ulo/Mree, dvojica Modernih Pantera budno su sedela iza niskog pravougaonog sanduka sa biljem, snimajui kretanje policije video kamerom. Obojica su nosila kameleonska odela. "Taktiki sad prskaju barikadu od pene", primeti jedan, obraajui se u mikrofon na grlu. "Brzi jo pokuavaju da spuste svoj kopter." Kejs dodirnu prekida simstima. I prebaci se u agoniju slomljene kosti. Moli se drala za goli, sivi zid dugakog hodnika, diui teko i nepravilno. Kejs se odmah vrati u matricu, sa odbleskom belo usijanog bola u levom bedru. "ta se deava, Brude?" upita vezistu. 27/112

"Ne znam, Sekau. Majka ne govori. ekaj." Kejsov program je kruio. Nit grimiznog neona tanka poput vlasi kose izbijala je iz sredine obnovljeng prozora do pominog obrisa ledolomca. Nije imao vremena da eka. Duboko udahnuvi, ponovo se prebacio. Moli naini korak, trudei se se osloni o zid hodnika. U potkrovlju, Kejs zastenja. Drugi korak odvede je preko neije ispruene ruke. Rukav uniforme sjajan od krvi. Pogled na slomljenu udarnu palicu od fiberglasa. Vidno polje kao da joj se suzilo u tunel. Pri treem koraku, Kejs vrisnu i nae se ponovo u matrici. "Brude? Boston, duo..." Glas joj je bio stegnut od bola. Zakaljala se. "Mali problem sa domaima. Mislim da mi je jedan slomio nogu." "Treba li ti neto, Majko-Maco?" Glas veziste bio je nerazgovetan, gotovo izgubljen u statikom umu. Kejs se prisili da se ponovo prebaci. Bila se naslonila na zid, potpuno rasteretivi desnu nogu. Preturala je po tobolcu kostima i izvukla list plastike naikan dugom dermadiskova. Izabrala je tri i snano ih pritisnula na zglob leve ruke, preko vena. est hiljada mikrograma analoga endorfina spusti se na bol poput ekia, razbijajui ga. Lea joj se grevito izvie. Ruiasti talasi topline zapljusnue joj bedra. Ona uzdahnu i polako se opusti. "U redu je, Brude. Sad je u redu. Ali trebae mi medicinska ekipa kada iziem. Obavesti moje ljude. Sekau, nalazim se na dva minuta od mete. Moe da saeka?" "Reci joj da sam unutra i ekam", ree Kejs. Moli poe da epa niz hodnik. Kada se osvrnula, jednom, Kejs ugleda razbacana tela tri straara ulo/Mree. Jednom od njih kao da su bile iskopane oi. "Taktiki i Brzi zatvorili su prizemlje, Majo-Maco. Barikade od pene. U predvorju postaje gusto." "Nije ni ovde manje gusto", ree ona, zamiui kroz siva elina vrata. "Jo malo i tamo sam, Sekau." Kejs pree u matricu i smaknu trode sa ela. Bio je mokar od znoja. Obrisao je elo pekirom, popio malo vode iz biciklistike boce pored Hosake i pogledao mapu biblioteke na ekranu. Pulsirajui crveni kursor milio je kroz obrise vrata. Samo nekoliko milimetara od zelene take koja je pokazivala poloaj konstrukta Ravnolinijskog Diksija. Pitao se ta je sa njenom nogom, kad moe da staje na nju. Sa dovoljno analoga endorfina, mogla je da hoda i na paru krvavih patrljaka. Pritegao je najlonske kaieve koji su ga drali u stolici i ponovo privrstio trode. Sada je to bila rutina: trode, ukljuenje i preskok. Istraivaka biblioteka ulo/Mree bila je mrtva skladina zona; ovde uvani materijali morali su biti fiziki premeteni da bi im se moglo prii. Moli je epala izmeu redova istovetnih sivih ormaria. "Kai joj jo pet napred i deset levo, Brude", ree Kejs. "Pet napred i deset levo, Majko-Maco", ree vezista. Ona skrenu levo. Pobledela bibliotekarka krila se izmeu dva ormaria, vlanih obraza, praznih oiju. Moli nije obraala panju na nju. Kejs se pitao ta su Moderni uinili da izazovu toliki uas. Znao je da to ima neke veze sa lanom pretnjom, ali bio je suvie zauzet svojim ledom da bi pratio Molina objanjenja. "Tu smo", ree Kejs, ali se ona ve zaustavila ispred ormaria u kome je uvan konstrukt. Njegove linije podseale su Kejsa na novoacteke police za knjige u predsoblju Dulijusa Dina u ibi. "Uini to, Sekau", ree Moli. Kejs se prebaci u kiberprostor i posla komandu niz grimiznu nit koja je prolazila kroz led biblioteke. Pet samostalnih alarmnih sistema bilo je uvereni da jo rade. Tri sloene brave se otkljuae, ubeene da su zakljuane. Sredinja banka podataka biblioteke pretrpela je trenutni pomak u stalnoj memoriji: konstrukt je bio uklonjen, po izvrnom postupku, mesec dana ranije. Traei dozvolu da pozajmi konstrukt, bibliotekar bi naiao na izbrisane podatke. Vrata se otvorie na neujnim arkama. "0467839", ree Kejs, a Moli izdvoji crnu skladinu jedinicu sa police. Podseala je na magacin teke jurine puke, povrina prekrivenih oznakama upozorenja i iframa sigurnosti. Moli zatvori vrata ormaria; Kejs se prebaci. 28/112

Povukao je nit kroz led biblioteke. ibnula je nazad u njegov program, automatski ukljuujui obratni niz. Kapije ulo/Mree zatvarale su se za njim dok se povlaio, potprogrami su hitali u jezgro ledolomca kada bi ovaj proao kapije gde su bili postavljeni. "Napolju sam, Brude", ree on i opusti se na stolici. Posle usredsreenosti na trku, mogao je da ostane ukljuen i da zadri svest o svom telu. Mogue je da prou dani pre nego to ulo/Mrea otkrije krau konstrukta. Klju za to bio bi odbijanje transfera iz Los Anelesa, to se suvie zgodno poklapalo sa igrom uasa Modernih. Sumnjao je da e trojica ljudi iz obezbeenja koje je Moli srela na hodniku preiveti da priaju o tome. Prebacio se. Sa Molinom crnom kutijom privrenom pored kontrolne table, lift je ostao gde ga je ostavila. Straar je jo leao sklupan na podu. Kejs prvi put opazi dermu na njegovom vratu. Neto od Moli, da ostane miran. Prekoraila ga je i uklonila crnu kutiju pre nego to je pritisnula 'Prizemlje'. Kada su se vrata lifta itei otvorila, jednu enu gurnue unatrake iz gomile, u lift, tako da je udarila glavom u zadnji zid. Moli se nije osvrtala na to, ve se sagnula da skine dermu sa straarevog vrata. Onda je utnula bele pantalone i ruiastu pelerinu iz lifta, bacila tamne naoari za njima i navukla kapuljau kostima preko glave. U depu tobolca, konstrukt joj je pritiskao grudnu kost pri svakom pokretu. Zakoraila je iz lifta. Kejs je i ranije viao paniku, ali nikad u zatvorenom prostoru. Slubenici ulo/Mree, navirui iz liftova, jurili su prema ulazima, samo da bi naleteli na barikade od pene Taktikih i puke sa vreicama peska BAMO Brzih. Dve slube, uverene da odbijaju hordu potencijalnih ubica, saraivale su uz neuobiajenu delotvornost. Iza razbijenih ostataka glavnog ulaza, tela su bila nagomilana u tri sloja na barikadama. uplji udarci puaka za nerede stvarali su neprestanu pozadinu za zvuk koji je pravila gomila dok je navirala i povlaila se preko mramornog poda predvorja. Kejs nikada nije uo nita slino tom zvuku. A po svemu sudei, ni Moli. "Isuse", ree ona i zastade. Bila je to neka vrsta zavijanja, koje se dizalo u zapenjen zid sirovog i potpunog straha. Pod predvorja bio je prekriven telima, odeom, krvlju i dugakim, izgaenim trakama iz tampaa. "'Ajmo, sestro. Treba da iziemo." Oi dvojice Modernih zurile su iz suludo uskomeanih preliva polikarbona, jer njihova odela nisu mogla da prate oluju oblika i boja koja je besnela iza njih. "Povreena? 'Ajde, Tomi e te povesti." Tomi predade neto onom koji je govorio, video kameru umotanu u polikarbon. "ikago", ree ona. "Pola sam." A onda je poela da pada, ne na mermerni pod, klizav od krvi i sadraja eluca, ve u neki zdenac topao poput krvi, u tiinu i tamu. Voa Modernih Pantera, koji se predstavio kao Lupus Jonderboj, nosio je poliugljenini kostim sa mogunou snimanja to mu je omoguavalo da po volji reprodukuje pozadine. Posadivi se na ivicu Kejsovog radnog stola poput nekog savremenog fasadnog kipa demona, posmatrao je Kejsa i Armitaa maskiranim oima. Nasmeio se. Kosa mu je bila ruiasta. Iza levog uha kostreila se dugina uma mikrosofta; uho je bilo zailjeno, sa uperkom ruiaste kose. Njegove izmenjene zenice hvatale su svetlosti kao maje. Kejs je posmatrao puzanje boja i oblika po kostimu. "Dozvolili ste da stvari izmaknu kontroli", ree Armita. Stajao je na sredini potkrovlja kao kip, umotan u tamne, svetlucave nabore skupocenog trenkota. "Haos, gospodine Ko", ree Lupus Jonderboj. "To je na stil i nain. To je na krajni cilj. Tvoja ena zna. Mi radimo s njom. Ne sa tobom, gospodine Ko." Njegovo odelo poprimilo je udnu uglastu aru be i blede avokado boje. "Bila joj potrebna medicinska ekipa. Sa njima je. Mi emo paziti na nju. Sve je kako treba." "Plati mu", ree Kejs. Armita ga besno pogleda. "Nismo dobili robu." "Tvoja ena je ima", ree Jonderboj. "Plati mu." Armita ukoeno prie stolu i izvue tri debela svenja Novih Jena iz depova trenkota. "Hoe da prebroji?" upita Jonderboja. "Ne", ree Moderni Panter. "Platie. Ti si gospodin Ko. Plaa da to ostane. Da ne postane gospodin Ime." "Nadam se da to nije pretnja", ree Armita. 29/112

"To je posao", ree Jonderboj, trpajui novac u dep na prednjem delu kostima. Zazvoni telefon. Kejs se javi. "Moli", ree Armitau, pruajui mu slualicu. Tlocrt Gradova bledeo je u sivilo svitanja kada je Kejs napustio zgradu. Udovi su mu bili hladni i neposluni. Nije mogao da spava. Bio je sit potkrovlja. Lupus je otiao, a zatim i Armita, Moli je bila u nekoj klinici. Zemlja mu se zatrese pod nogama kada je tuda proitao voz. U daljini su zavijale sirene. Nasumce je birao uglove gde e skrenuti, skupljen u novoj konoj jakni, sa podignutom kragnom, odbacujui prvi u nizu jijuana u slivnik i palei sledei. Pokuao je da zamisli kako mu se Armitaove toksinske vreice rastvaraju u krvotoku, kako mu se mikroskopske opne stanjuju u hodu. Nije mu se inilo stvarno. Kao ni strah i agonija koju je video kroz Moline oi u predvorju ulo/Mree. Uhvatio je sebe kako pokuava da se seti lica troje ljudi koje je ubio u ibi. Mukarci su bili bezlini; ena ga je podseala na Lindu Li. Izubijani tricikl-kamionet sa reflektujuim staklima proe poskakujui pored njega, uz zveanje praznih plastinih valjaka u prtljaniku. "Kejse." Poskoio je u stranu, nagonski okrenuvi lea prema zidu. "Poruka za tebe, Kejse." Kostim Lupus Jonderboja previrao je samim primarnim bojama. "Pardon. Nije trebalo da te trecnem." Kejs se uspravi, sa rukama u depovima jakne. Bio je za glavu vii od Modernog. "Trebalo bi da se pripazi, Jonderboje." "Ovo je poruka. Vintermut." Izgovarao je slovo po slovo. "Od tebe?" Kejs zakorai napred. "Ne", ree Jonderboj. "Za tebe." "Ko alje?" "Vintermut", ponovi Jonderboj, klimajui glavom, tresui ubom ruiaste kose. Kostim mu je sada bio mat crne boje, ugljena senka naspram drevnog betona. Izveo je udan, mali ples, vitlajui mravim, crnim rukama, a onda ga nestade. Ne. Tamo. Sa navuenom kapuljaom da sakrije ruiastu kosu, kostim mu je imao odgovarajui preliv sive, poprskan i zamrljan kao plonik na kome je stajao. Oi namignue crvenim sjajem stopsvetala. A onda zaista nestade. Kejs zatvori oi, protrlja ih utrnulim prstima, naslonjen na cigle koje su se krunile. Ninsei je bio mnogo jednostavniji. 5. Medicinska ekipa koju je Moli unajmila zauzimala je dva sprata bezimene stambene graevine u starom pojasu Baltimora. Zgrada je bila od modula, poput 'Jeftinog Hotela', samo to je svaki koveg bio dugaak etrdeset metara. Kejs je sreo Moli dok je izlazila iz jednog koji je nosio pomno ispisan logo 'Derald in, zubar'. epala je. "Rekao je da e da mi otpadne ako neto utnem." "Naleteo sam na jednog od onih tvojih drugara", ree on, "jednog Modernog." "Je l'? Koga?" "Lupusa Jonderboja. Imao je poruku za mene." Dodao joj je papirnu salvetu sa natpisom 'Vintermut' ispisanim crvenim flomasterom, njegovim urednim, lepim, krupnim slovima. "Rekao je..." Ali ona podie ruku, pokazavi znak za tiinu. "'Ajmo da jedemo rakove", ree. Posle ruka u Baltimoru, prilikom koga je Moli otvarala svoju krabu sa uznemirujuom lakoom, odvezli su se podzemnom do Njujorka. Kejs je nauio da ne postavlja pitanja; donela bi mu samo znak za tiinu. Izgleda da ju je muila noga, jer je retko progovarala. Mrava, crna devojica sa drvenim kuglicama i prastarim otpornicima gusto upletenim u kosu otvorila je Finova vrata i povela ih kroz tunel otpadaka. Kejs je imao utisak da je gomila porasla dok su bili odsutni. Ili da se neprimetno menja, preobraava pod pritiskom vremena, da se neujne, nevidljive estice taloe u mulj, kristalastu esenciju odbaene tehnologije, koja je potajno bujala na otpadima Gradova. Fin ih je ekao iza ebeta iz vojnih vikova, sedei za belim stolom. 30/112

Moli poe hitro da signalizira, izvadi pare hartije, napisa neto na njemu i dodade ga Finu. Ovaj je prihvati izmeu palca i kaiprsta, drei je dalje od sebe kao da bi mogla da eksplodira. Naini znak koji Kejs nije poznavao, a koji je nagovetavao meavinu nestrpljenja i tmurne bespomonosti. Zatim ustade, otresajui mrvice sa revera ofucanog sakoa od tvida. Na stolu je stajala staklena tegla sa ukiseljenim haringama, pored otvorenog plastinog omota sa krekerima i limene pepeljare pune opuaka partagasa. "ekaj", ree Fin i napusti sobu. Moli sede na njegovo mesto, isuka seivo iz kaiprsta i odsee sivkast komad haringe. Kejs se dokono muvao po sobi, prelazei u prolazu prstima preko ureaja za skeniranje na stubovima. Posle deset minuta Fin upade unutra, pokazujui zube u irokom utom osmehu. Klimnuo je glavom, uputio Moli pozdrav podignutim palevima i pokazao Kejsu da mu pomogne oko ploe na vratima. Dok je Kejs postavljao iak-traku na mesto, Fin izvadi malu, pljosnatu tastaturu iz depa i otkuca na njoj sloen niz. "Medena", ree on Moli, sklanjajui konzolu, "ubola si. Bez sranja, oseam to. Da li bi mi rekla odakle ti to?" "Od Jonderboja", ree Moli, gurnuvi haringu i krekere u stranu. "Napravila sam posao sa Larijem, sa strane." "Pametno", ree Fin. "To je VI." "Uspori malo", ree Kejs. "Bern", ree Fin, ne obraajui panju na njega. "Bern. Poseduje ogranieno vajcarsko dravljanstvo na osnovu njihovog ekvivalenta sa Aktom iz pedeset tree. Sastavljen je za deoniarsko drutvo Tezje-Epul. Oni su vlasnici glavnog sklopa i prvobitnog softvera." "Dobro, ta je to u Bernu?" Kejs namerno zakorai izmeu njih. "Vintermut je pozivna ifra za jednu VI. Imam brojeve iz Turingovog registra. Vetaka inteligencija." "To je sve u redu", ree Moli, "ali gde nas to vodi?" "Ako je Jonderboj u pravu", ree Fin, "ova vetaka inteligencija stoji iza Armitaa." "Platila sam Lariju da Moderni malo pronjukaju oko Armitaa", objasni Moli, okreui se Kejsu. "Imaju neke uvrnute naine komuniciranja. Sporazum je bio sledei: dobie novac ako odgovore na pitanje: ko nareuje Armitau?" "I ti misli da je to ta VI? Te stvari nemaju nikakvu samostalnost. Pre e biti roditeljska kompanija, taj Tezl..." "Tezje-Epul d. d.", ree Fin. "A imam za vas i priicu o njima. Da ujete?" Seo je i nagnuo se napred. "Fin", ree Moli. "Taj voli prie." "Ovu jo nikome nisam ispriao," poe Fin. Fin je bio taraba, preprodavac ukradene robe, prevashodno softvera. U svom poslu povremeno je dolazio u dodir sa drugim preprodavcima, onima koji su se bavili tradicionalnijom robom. Dragocenim metalima, markama, starim kovanim novcem, draguljima, nakitom, krznima, slikama i drugim umetnikim predmetima. Pria koju je ispriao Moli i Kejsu zapoela je sa priom o drugom oveku, oveku koga je nazvao Smit. Smit je takoe bio taraba, ali se u unosnijim sezonama predstavljao kao trgovac umetnikim delima. Bio je prva osoba za koju je Fin znao da je 'posilikonila' - izraz koji je Kejsu imao starinski prizvuk - i mikrosofti koje je nabavio bili su programi o istoriji umetnosti i sa tabelama galerijske prodaje. Sa pet-est ipova u novom prikljuku, Smitovo poznavanje trgovanja umetninama bilo je zadivljujue, bar prema merilima njegovih kolega. Ali Smit se ipak obratio Finu sa bratskom molbom za pomo, kao biznismen biznismenu. Rekao je da su mu potrebni podaci o klanu Tezje-Epul, ali da to bude obavljeno na nain koji e jemiti da objekat ispitivanja nikada nee pronai izvor istog. To bi moglo da bude neizvodljivo, bilo je Finovo miljenje, ali je svakako bilo potrebno objanjenje. "Zaudaralo je", ree Fin Kejsu, "i to na novac. A Smit je bio veoma oprezan. Gotovo suvie oprezan." Ispostavilo se da je Smit imao nabavljaa poznatog kao Dimi. Dimi je bio provalnik i ko zna ta pride i upravo se bio vratio posle godinu dana u visokoj orbiti, donevi neke stvari sa sobom iz gravitacijskog bunara. Najneobiniji predmet koji je uspeo da vrati iz svoje etnje arhipelagom bila je 31/112

glava, fino izraeno poprsje, u kloazon tehnici na platini, ukraeno biserjem i lapisom. Smit je sa uzdahom spustio depni mikroskop i posavetovao Dimija da pretopi tu stvar. Bila je savremene izrade, suvie nova da bi imala vrednost za kolekcionare. Dimi se nasmejao. Ta stvar je kompjuterski terminal, rekao je. Ume da govori. I to ne sintetizovanim glasom, ve kroz udesan sklop tokia i minijaturnih cevi orgulja. Ko god da ga je izradio, napravio je baroknu stvar, perverziju, jer su ipovi za sintetizovanje glasa bili gotovo besplatni. Smit je spojio glavu sa svojim kompjuterom i sluao kako melodiozan, neljudski glas recituje brojke prologodinjih prihoda od poreza. Meu Smitovim muterijama bio je i milijarder iz Tokija, ija se strast prema mehanikim automatima bliila fetiizmu. Smit je slegnuo ramenima, pokazavi Dimiju gore okrenute dlanove, znak star koliko i zalagaonice. Moe da pokua, rekao je, ali sumnja da e dobiti neto naroito za to. Kada je Dimi otiao, ostavivi glavu, Smit ju je paljivo pregledao, otkrivi odreene oznake. Na kraju mu je uspelo da na osnovu njih sazna za neobinu saradnju izmeu dvojice cirikih zanatlija, strunjaka za emajliranje u Parizu, holandskog juvelira i kalifornijskog proizvoaa ipova. Otkrio je da je naruilac radova firma Tezje-Epul d. d. Smit je poeo da baca udicu kolekcionaru iz Tokija, nagovetavajui mu da je na tragu neeg vrednog panje. A onda je dobio posetioca, nenajavljenog, koji se proetao kroz zamreni lavirint Smitovog obezbeenja kao da ono ne postoji. Sitan ovek, Japanac, beskrajno utiv, sa svim znacima ninda-ubice odgojenog u tanku. Smit je sedeo veoma mirno, zurei u smirene smee oi smrti preko lakiranog stola od vijetnamskog ruinog drveta. Blago, gotovo pokajniki, klonirani ubica objasnio mu je da ima zadatak da pronae i vrati odreeni umetniki predmet, mehanizam velike lepote, koji je bio odnet iz kue njegovog gospodara. Do ovoga je doao glas, rekao je ninda, da bi Smit mogao neto da zna o tome gde se predmet nalazi. Smit mu je odgovorio da ne eli da umre i doneo mu glavu. Koliko ste oekivali da dobijete od prodaje ovog predmeta, pitao je ubica. Smit je naveo iznos koji je bio znatno nii od onog koji je nameravao da zarauna. Ninda je uzeo kreditni ip i preneo Smitu taj iznos sa rauna u vajcarskoj banci. I ko vam je doneo ovaj komad, pitao je ovek. Smit mu je rekao. Posle nekoliko dana, Smit je saznao za Dimijevu smrt. "E, tu sam nastupio ja", nastavio je Fin. "Smit je znao da dosta poslujem sa drutvom na Memori Lejnu, a tamo se ide za tihi pristup koji nikada nee biti provaljen. Iznajmio sam kauboja. Bio sam posrednik, pa sam uzeo postotak. Smit, taj vam je bio oprezan. Upravo je imao veoma neobino poslovno iskustvo i dobro je proao, ali nije bio zadovoljan. Ko je platio sa rauna u vajcarskoj? Jakuze? Nema izgleda. Oni imaju strogo utvrena pravila kako se reavaju takve situacije i uvek ubijaju i preprodavca. Jesu li to bilo obino zastraivanje? Smit nije mislio tako. Zastraivaki biz ima poseban mek, tako da se da nanjuiti. Dakle, naloio sam mom kauboju da proveri informativne mrtvanice sve dok nismo naili na Tezje-Epul u parnici. Sluaj nije bio nita krupno, ali smo utvrdili pravnog zastupnika. Onda je on poradio na advokatskom ledu i dobili smo porodinu adresu. Ne da smo se ovajdili od toga." Kejs podie obrve. "Frisajd", ree Fin. "Vreteno. Ispada da poseduju gotovo celu prokletu stvar. Dobili smo zanimljivu sliku kada je kauboj uradio redovan pristup mrtvanicama podataka i sastavio rezime. Porodina organizacija. Korporacijska struktura. Pretpostavljam da je mogue otkupiti jedno d. d., ali deonica Tezje-Epula nema na otvorenom tritu ve vie od sto godina. Ni na jednom tritu, koliko ja znam. Pred vama je veoma tiha, veoma ekscentrina porodica iz prvog pokolenja na visokoj orbiti, voena kao korporacija. Velika lova, daleko od medija. Mnogo kloniranja. Orbitalni zakon je mnogo blai prema genetskom inenjeringu, je li? A i teko je pratiti koja generacija, ili kombinacija generacija, vodi celu predstavu u koje vreme." "Kako to?" upita Moli. "Imaju sopstveno kriogensko postrojenje. ak i po orbitalnom zakonu, pravno si mrtav dok si na ledu. Izgleda da su aktivni, mada niko nije video tatu-osnivaa ve oko trideset godina. Mama-osniva je poginula u nekoj laboratorijskoj nezgodi..." "I ta se dogodilo sa tvojom fasadom?" "Nita." Fin se namrti. "Oborili smo je. Bacili smo pogled na tu fantastinu spregu pravnih sila koju T. E. poseduje, i to je bilo sve. Dimi mora da je upao u Strejlajt, maznuo glavu, na ta je Tezje32/112

Epul poslao svog nindu za njom. Smit je odluio da sve zaboravi. Moda je to bilo mudro od njega." Pogledao je Moli. "Vila Strejlajt. Vrh vretena. Strogo privatno." "Misli da poseduju tog nindu, Fine?" upita Moli. "Smit je tako mislio." "Skupo", ree ona. "Pitam se ta je bilo sa tim malim nindom, Fine?" "Verovatno su ga stavili na led. Da ga otope kad zatreba." "U redu", ree Kejs, "znamo da se Armita snabdeva kod VI zvane Vintermut. Kuda nas to vodi?" "Za sad nikuda", ree Moli, "ali sad ima posli sa strane." Ona izvadi smotan list hartije iz depa i dodade mu ga. On ga otvori. Mrene koordinate i ulazne ifre. "Ko je ovo?" "Armita. Jedna njegova baza podataka. Kupila od Modernih. Poseban dogovor. Gde je to?" "London", ree Kejs. "Otvori je." Nasmejala se. "Zaradi svoje izdravanje, za promenu." Kejs je ekao lokalni voz trans-BAMO na krcatoj platformi. Moli se vratila u potkrovlje nekoliko sati ranije, sa konstruktom Ravnolinijskog u zelenoj tani, a Kejs je neprestano pio jo od tada. Bilo je uznemirujue razmiljati o Fletlajnu kao o konstruktu, o namenskoj ROM kaseti koja oponaa pokojnikove sposobnosti, opsesije, nesvesne reflekse... Lokalni je stigao tutnjei na crnoj indukcionoj ini, prosipajui finu prainu iz pukotina na tavanici tunela. Kejs je uao na najblia vrata i poeo da posmatra druge putnike kada su poli. Par Hrianskih Naunika krvoednog izgleda pribliavao se trima mladim slubenicama tehnama koje su nosile hologramske idealizovane vagine na zglobovima aka, tako da je vlano ruiasto meso svetlucalo pod jarkim osvetljenjem. Tehne su nervozno oblizivale svoje savrene usne i posmatrale Hrianske Naunike ispod metalizovnih onih kapaka. Devojke su izgledale kao visoki egzotini biljojedi, ljuljajui se graciozno i nesvesno sa kretanjem voza, na visokim potpeticama nalik lakovanim kopitima na sivom podnom metalu vagona. Pre nego to su stigle da se daju u beg, dalje od misionara, voz se zaustavi na Kejsovoj stanici. On izie i ugleda belu hologramsku cigaru na zidu stanice, sa natpisom 'Frisajd' koji je treptao ispod nje u izvijenim velikim slovima to su oponaala japansko pismo. Proao je kroz svetinu i stao ispod njega, prouavajui ga. 'ta ekate'? ispisao je znak. Tupo, belo vreteno, okovano i naikano radijatorima, dokovima, kupolama. Video je ovu reklamu, ili druge poput ove, hiljadu puta. Nikad mu se nije dopala. Sa svojim kompjuterom, mogao je da dospe do banaka na Frisajdu podjednako lako kao do Atlante. Putovanje je bilo za meso. Ali sada je opazio mali znak, veliine novia, utkan u levi ugao svetlosnog tkiva reklame: T. E. Vratio se u potkrovlje, izgubljen u uspomenama na Ravnolinijskog. Proveo je vei deo svog devetnaestog leta u Dentlmenu Gubitniku, cugajui skupo pivo i posmatrajui kauboje. Tada jo nije ni dodirnuo tastaturu, ali je znao ta hoe. Tog leta, Gubitnik je opsedalo bar jo dvadeset kandidata, svaki zaposlen kao potrko kod nekog kauboja. Jedini nain da se naui. Svi su oni bili uli za Polija, seoskog jahaa iz okoline 'Lante, koji je preiveo modanu smrt iza crnog leda. Radio-Erevan... ulina veza, jedina koja je postojala... malo je znala da kae o Poliju, osim da je uspeo nemogue. "Veliki posao", ispriao je Kejsu jedan od moguih buduih, za jedno pivo, "ali ko e znati ta? uo sam da je moda bila brazilska platna mrea. Bilo ta bilo, ovek je bio mrtav, ista modana smrt." Kejs je zurio preko prepune kafane u nabijenog oveka u koulji zavrnutih rukava. Njegova koa imala je neki olovni preliv. "Zna, mome", govorio bi mu Ravnolinijski, vie meseci kasnije u Majamiju, "ja sam ti k'o oni jebeni vel'ki guteri. Imaju po dva mozga, je'n u glavi i je'n kod repne koske, da im pokree zadnje noge. Naleteo sam na tu crnu stvar i stari repni mozak samo je preuz'o." Elita kauboja u Gubitniku zaobilazila je Polija iz nekog udnog grupnog verovanja, gotovo sujeverja. Mekoj Poli, Lazar kiberprostora... Na kraju ga je izdalo srce. Njegovo srce iz ruskih vikova, ugraeno u zarobljenikom logoru tokom rata. Odbio je da ga promeni, govorei da mu je potreban njegov poseban ritam da po njemu procenjuje vreme. Kejs dodirnu prstima hartiju koju mu je dala Moli i poe uz stepenice. Moli je hrkala na fleksipeni. Providna obloga ila joj je od 33/112

kolena do na nekoliko centimetara od krila, koa ispod krutog mikropora bila je iarana od uboja, crnih sa prelazima u runu utu boju. Osam dermi, razliite veliine i boje, pruale su joj se u pravoj liniji na zglobu leve ruke. Pored nje je leala Akaijeva transdermalna jedinica, ije su tanke crvene ice bile spojene sa ulaznim trodama ispod obloge. Ukljuio je tenzor pored Hosake. Loman svetlosni krug pade pravo na konstrukt Pravolinijskog. Izrezao je neto leda, povezao konstrukt i ukljuio se. Bio je to isti oseaj kao da vam neko ita preko ramena. On se nakalja. "Dikse? Mekoj? Jesi 'to ti, ovee?" Grlo mu je bilo stegnuto. "'Ej, braco", ree glas odasvuda. "Ovde Kejs, ovee. Sea se?" "Majami, potrko, brzo uenje." "ta je poslednje ega se sea pre nego to sam ti se obratio, Dikse?" "Nita." "Saekaj." Iskljuio je konstrukt. Prisustvo je nestalo. Ponovo se ukljuio. "Dikse, ko sam ja?" "Tu si me naao, daso. Ko si, bre, ti?" "Ke... tvoj drugar. Partner. ta se deava, ovee?" "Dobro pitanje." "Sea se da si bio tu, pre par sekundi?" "Ne." "Zna kako radi ROM-ska matrica linosti?" "Naravno, braco, to je korporacijski konstrukt." "Ako ga ukljuim u banku koju koristim, mogu da mu dam povezanost, realno vremensko pamenje?" "Valjda", ree konstrukt. "U redu, Dikse. Ti jesi ROM-ski konstrukt. Kapira?" "Ako ti tako kae", ree konstrukt. "A ko si ti?" "Kejs." "Majami", ree glas, "potrko, brzo uenje." "Tako je. I za poetak, Dikse, ti i ja ima da kliznemo do londonske mree i priemo nekim podacima. Jesi li za?" "Imam li izbora, mome?" 6. "Treba ti luka", predloi Ravnolinijsko, kada je Kejs objasnio svoju situaciju. "Vidi Kopenhagen, ivice univerzitetskog odseka." Glas je govorio koordinate, a on ih je unosio. Pronali su svoju luku, 'piratsku luku', na pretrpanoj granici slabo obezbeene akademske mree. Na prvi pogled, podseala je na neku vrstu grafita koje studenti-operateri ponekad ostavljaju na sastavcima mree, blede oznake obojene svetlosti koja je svetlucala iznad zamrenih obrisa desetak umetnikih kola. "Tamo", ree Ravnolinijski, "ona plava. To je ulazni kod za Bel Evropu. I svea je. Bel e tu uskoro ui i pregledati itavu prokletu plou i promeniti sve ifre koje zatekne. Klinci e sutra ukrasti i te nove." Kejs pronae put u Bel Evropu i prebaci se na standardni telefonski kod. Uz pomo Ravnolinijskog, spojio se sa londonskom bazom podataka za koju je Moli rekla da je Armitaova. "Evo", ree glas, "uradiu to umesto tebe." Ravnolinijski poe da recituje nizove brojeva, a Kejs ih je ukucavao na svojoj tastaturi, pokuavajui da uhvati pauze koje je konstrukt koristio da ukae na razmak. Uspelo mu je iz tree. "Jaka stvar", ree Ravnolinijski. "Uopte nema leda." "Skeniraj to sranje", naredi Kejs Hosaki. "Potrai vlasnikovu biografiju." Nestadoe neuroelektronske vrljotine luke, zamenjene jednostavnom prugom bele svetlosti. "Sadraj su uglavnom video-snimci posleratnih vojnih suenja", ree daleki Hosakin glas. "Sredinja linost je pukovnik Vilis Korto." "Pokai ga ve jednom", ree Kejs. ovekovo lice ispuni ekran. Oi su bile Armitaove. 34/112

Dva sata kasnije, Kejse se srui na plou pored Moli i pusti da se pena oblikuje prema njemu. "Naao si neto?" upita ona glasom nejasnim od sna i droga. "Rei u ti kasnije", odgovorio je, "uniten sam." Bio je mamuran i zbunjen. Leao je tako, murei, i pokuao da sredi delove prie o oveku po imenu Korto. Hosaka je sredio mrave podatke i sastavio pregled, ali taj je bio pun praznina. Deo materijala bili su zapisi, koji su glatko klizili ekranom, prebrzo, pa je Kejs morao da zatrai od kompjutera da mu ih proita. Drugi delovi bili su zvuni snimci sasluanja povodom Vritee Pesnice. Vilis Korto, pukovnik, proleteo je kroz slepu taku u ruskom odbrambenom sistemu iznad Kirenska. atlovi su napravili rupu pulsnim bombama i Kortova ekipa spustila se u mikrolakim Najtvinzima, razapinjui krila na meseini, odraena u srebrnim nazubljenim trakama reka Angare i Podamenaje, to je bila poslednja svetlost koju e Korto videti u sledeih petnaest meseci. Kejs pokua da zamisli mikrolake kako se rascvetavaju iz svojih lansirnih kapsula, visoko iznad zaleene stepe. "Stvarno su te ispalili, gazda", ree Kejs, a Moli se promekolji kraj njega. Mikrolake su bile nenaoruane, ogoljene da bi mogle da ponesu teret operatera konzole, prototip ureaj i virusni program zvani Krtica IX, prvi pravi virus u istoriji kibernetike. Korto i njegova ekipa obuavali su se tri godine za ovaj pohod. Prodrli su kroz led, spremni da ubace Krticu IX, kada su ispaljeni empovi. Ruski pulsni topovi bacili su jahae u elektronsku tminu; Najtvinzi su pretrpeli pad sistema, ostali bez letne instalacije. Onda su ukljuili lasere, gaajui na infracrveno, obarajui krhke desantne avione, nevidljive za radar, i Korto se survao iz sibirskog neba zajedno sa svojim mrtvim operaterom konzole. Pao je i nastavio da pada... Ovde su postojale praznine u prii, tu gde je Kejs pratio podatke o letu otetog ruskog helikopteratopovnjae koji je uspeo da se domogne Finske. Da bi ga tu razneo, poto se spustio u gaj omorika, starinski top od dvadeset milimetara sa posadom rezervista sakupljenih tokom rane jutarnje uzbune. Vritea Pesnica zavrila se za Korta u predgrau Helsinkija, kada su ga finski lekari isekli iz zguvane utrobe helikoptera. Rat se okonao devet dana kasnije i Korta su prebacili u vojnu bazu u Juti, slepog, bez nogu i bez najveeg dela vilice. Kongresnom slubeniku bilo je potrebmo jedanaest meseci da ga tamo pronae. Sluao je zvuke pranjenja cevi. U Vaingtonu i Meklinu ve su se odvijali istrani procesi. Zbog afere na Balkanu, Pentagon i CIA bili su delimino rasputeni, a kongresna istraga usredsredila se na Vriteu Pesnicu. Stvar je sazrela za votergejtovsko sasluanje, rekao je slubenik Kortou. Potrebne su mu nove oi, noge i spoljni kozmetiki radovi, kazao je slubenik, ali se to moe srediti. I nov cevovod, dodao je ovek, stisnuvi Kortovo rame kroz znojem natopljen arav. Korto se sluao tiho, neprestano kapanje. Izjavio je da eli da svedoi takav kakav je. Ne, objasnio je slubenik, suenja se prenose. Suenja treba da utiu na glasaa. Slubenik se utivo nakaljao. Preraeno, dopunjeno i dugo uvebavano, Kortovo svedoenje bilo je iscrpno, dirljivo, ivo i najveim delom izmiljotina kongresne kabale sa odreenim interesima u ouvanju izvesnih delova infrastrukture Pentagona. Korto je na kraju shvatio da je njegovo svedoenje posluilo da se sauvaju karijere trojice oficira, neposredno odgovornih za zatakavanje izvetaja o izgradnji emp-instalacija u Kirensku. Poto je odigrao svoju ulogu na suenju, postao je nepoeljan u Vaingtonu. U restoranu EM Strit, uz palainke sa parglom, slubenik mu je objasnio sve pogibelji obraanja pogrenim ljudima. Korto mu je zdrobio grkljan ukoenim prstima desne ruke. Kongresni slubenik se uguio, sa licem u palainkama sa parglom, a Korto je iziao u sve septembarski dan Vaingtona. Hosaka je egrtao kroz policijske izvetaje, zapise o korporacijskoj pijunai i vesti. Kejs je posmatrao Kortov rad sa prebeglicama u Lisabonu i Marakeu, gde kao da je postao opsednut idejom izdaje, prezirui naunike i tehnologe koje je unajmljivao za svoje poslodavce. Jednom je u Singapuru, pijan, u hotelu nasmrt pretukao ruskog inenjera i zapalio njegovu sobu. Zatim se pojavio na Tajlandu, kao nadzornik fabrike heroina. Potom kao uteriva dugova za kalifornijski kockarski kartel, pa kao plaeni ubica meu ruevinama Bona. U Viiti je opljakao banku. Tu je dosije postajao nejasan, senovit, praznine ire. 35/112

Jednog dana, rekao je u snimljenom delu koji je ukazivao na hemijsko sasluavanje, sve je postalo sivo. Prevedeni francuski lekarski zapisi objasnili su da je bezimeni ovek primljen u parisku jedinicu za mentalno zdravlje, sa dijagnozom izofrenije. Postao je katatonian i poslat je u vladinu ustanovu u predgrau Tulona. Ukljuen je u eksperimentalni program koji je pokuavao da izlei izofreniju primenom kibernetskih modela. Nasumino odabrana grupa pacijenata dobila je kompjutere i bila ohrabrena da ih programira, uz pomo studenata. Bio je izleen, jedini uspean sluaj u itavom opitu. Pregled se tu zavravao. Kejs se okrenu na peni i Moli ga blago opsova to ju je probudio. Zazvonio je telefon. Dovukao ga je u krevet. "Da?" "Idemo u Istanbul", ree Armita. "Veeras." "ta hoe to kopile?" upita Moli. "Kae da veeras idemo u Istanbul." "E, ba lepo." Armita je diktirao brojeve letova i vremena polazaka. Moli se uspravi i upali svetlost. "ta je sa mojom opremom?" upita Kejs. "Moj kompjuter?" "Fin e se postarati za to", ree Armita i prekinu vezu. Kejs ju je posmatrao kako se pakuje. Imala je crne kolutove ispod oiju, ali je i sa gipsom bilo kao da posmatra ples. Nijedan nepotreban pokret. Odea mu je bila zguvana gomila pored njegove vree. "Boli te?" upita je. "Dobro bi mi dola jo jedna no kod ina." "Onaj tvoj zubar?" "Mo' se kladi. Veoma je diskretan. Poseduje pola one zgrade, itava klinika. Krpi samuraje." Zatvarala je torbu. "Jesi bio u 'Stambulu?" "Jednom, na dan-dva." "Nikad se ne menja", ree ona. "Gadan, stari grad." "Tako je bilo i kada smo poli u ibu", ree Moli, zagledana kroz prozor voza u razrovani industrijski predeo kao na Mesecu, sa crvenim zracima na obzorju koji su upozoravali letelice na postrojenje za fisiju. "Bili smo u L. A.-u. Uao je, rek'o 'pakuj se, imamo rezervacije za Makao'. Kada smo stigli tamo, ja sam igrala fantan u Lisabonu, a on je preao u Zongan. Sledeeg dana ve sam bila tvoja senka u Nonom Gradu." Izvukla je svilenu maramu iz rukava crne jakne i obrisala naoare. Severni krajolik Gradova budio je kod Kejsa nesreena seanja na detinjstvo, na mrtve uperke trave u pukotinama nagnute betonske ploe auto-puta. Voz je poeo da usporava deset kilometara od aerodroma. Kejs je posmatrao kako sunce izgreva na pejza detinjstva, razbijenu ljaku i zarale kosture rafinerija. 7. U Bajogluu je padala kia. Iznajmljeni mercedes klizio je pokraj reetki na neosvetljenim prozorima juvelirnica u vlasnitvu opreznih Grka i Jermena. Ulica je bila gotovo pusta, osim nekoliko prilika u tamnim kaputima na plonicima, koje bi se okrenule i zurile za kolima. "Ovo je nekada bio bogat evropski deo otomanskog Istanbula", preo je mercedes. "A onda je sve otilo nizbrdo", ree Kejs. "Hilton je Kamhurijet Kadesi", ree Moli. Bila je zavaljena u sivi ultraantilop sedita kola. "Kako to da Armita leti sam?" upita Kejs. Imao je glavobolju. "'to si mu dodijao. A bogami e i meni." Hteo je da joj ispria o Kortou, ali se predomislio. U avionu je upotrebio uspavljujuu dermu. Put od aerodroma bio je ravan kao smrt, kao precizan rez koji je presecao grad. Posmatrao je haotini krpe zidova drvenih nastambi koje su promicale pored njih, kondoe, arkologije, sumorne stambene celine, pa jo zidova od pletera i zaralog gvoa. 36/112

Fin, u novoj inuku-odori, sararimansko crnoj, kiselo ih je ekao u predvorju Hiltona, nasukan u plianoj fotelji u moru bledo plavog tepiha. "Isuse", izusti Moli. "Pacov u poslovnom odelu." Preli su preko predvorja. "Koliko si plaen da doe ovamo, Fine?" Spustila je torbu pored fotelje. "Kladim se manje nego to si dobio da obue to odelo, a?" Finova gornja usna se podie. "Nedovoljno, slaana." Pruio joj je magnetni klju sa okruglim, utim priveskom. "Ve ste prijavljeni. Poglavica je gore." Osvrnu se oko sebe. "Ovaj grad je grozan." "Uhvatila te agorafobija, jer su te izbacili ispod kupole. Ti samo zamiljaj da si u Bruklinu, ili tako neto." Zavrtela je klju oko prsta. "Ovde si k'o nosa, ili ta?" "Moram da proverim implante jednom tipu", ree Fin. "ta je sa mojom mainom?" upita Kejs. Fin se trgnu. "Potuj protokol. Pitaj gazdu." Molini prsti zaigrae u senci jakne, ples znakova. Fin je posmatrao, a onda klimnu glavom. "Da", ree ona, "znam ko je to." Trznula je glavom u pravcu liftova. "Doi, kauboju." Kejs poe za njom nosei obe torbe. Njihova soba mogla je biti ona u ibi, gde je prvi put sreo Armitaa. Bilo je jutro; priao je prozoru, gotovo oekujui da e ugledati Tokijski zaliv. Preko puta ulice bio je jo jedan hotel. Kia je jo padala. Nekoliko pismopisaca nalo je utoite u ulazima, sa starim glasotampaima umotanim u providnu plastiku, kao dokaz da tampana re ovde i dalje uiva izvesno potovanje. Bio je to ruan kraj. Posmatrao je kako mutno crni sitroen, sa primitivnim pogonom na vodoninu konverziju, izbacuje iz sebe pet mrkih turskih oficira u ofucanim zelenim uniformama. Uli su u hotel preko puta. Pogledao je prema krevetu, prema Moli, i bio iznenaen kako je bleda. Ostavila je mikroporsku oblogu na spavaoj ploi u potkrovlju, pored transdermalnog induktora. Njena stakla odraavala su deo svetlosnih instalacija sobe. Telefon mu je bio u ruci pre nego to je uspeo da zazvoni dvaput. "Drago mi je to ste budni", ree Armita. "Tek to sam ustao. Dama jo spava. Sluaj, efe, mislim da je vreme da malo porazgovaramo. Mislim da bih bolje radio kad bih znao malo vie o tome ta radim." Muk na liniji. Kejs se ujede za usnu. "Zna koliko je potrebno da zna. Moda i vie." "Misli?" "Obuci se, Kejse. Probudi je. Za oko petnaest minuta imaete poziv. Ime je Terzibaan." Telefon blago pisnu. Armita je prekinuo. "Budi se, mala", ree Kejs. "Biz." "Budna sam ve pun sat." Ogledala se okrenue. "Dolazi nam Dersi Bastion." "Ne da ima uho za jezike, Kejse. Kladim se da ima jermenske krvi. To je pratilac koga je Armita odredio za Rivijeru. Pomozi mi da ustanem." Ispostavilo se da je Terzibaan mlad ovek u sivom odelu i neprozirnim naoarima sa zlatnim okvirom. Njegova bela koulja bila je otkopana oko vrata, otkrivajui crne malje ispod, tako guste da je Kejs isprva mislio da je posredi neka vrsta majice. Stigao je nosei crni hiltonski posluavnik sa tri majune, tanane oljice crne kafe i tri lepljiva istonjaka slatkia boje slame. "Moramo, kao to vi kaete na ingiliziju, sve natenane." Izgledalo je da zuri samo u Moli, ali je najzad skinuo srebrne naoare. Oi su mu bile tamnosmee, u skladu sa prelivom njegove kratke, vojniki oiane kose. Nasmeio se. "Bolje je ovako, da? Inae, imamo beskrajni tunel, ogledalo prema ogledalu... Vi posebno", obratio joj se, "morate da pazite. Ovde u Turskoj ne vole ene sa takvim izmenama." Moli odgrize polovinu kolaa. "Moja stvar, Dek", ree punim ustima. Savaka, proguta i obliza usne. "ula sam za tebe. Dounik za vojsku, je li?" Ruka joj lenjo skliznu ispod jakne i pojavi se sa bacaem. Kejs nije znao da ga ima. "Samo polako, molim vas", ree Terzibaan, sa belim porculanskim naprstkom zaleenim nekoliko centimetara od usana. 37/112

Ona uperi baca. "Moda u sebi ima eksploziv, puno eksploziva, ili moda rak. Samo jedna strelica, dupeglavac. Mesecima nita nee oseati." "Molim vas. inite me, kako vi to zovete na ingiliziju, napetim..." "Ja to zovem baksuzno jutro. Sad nam reci o svom oveku i vuci dupe odavde." Sklonila je baca. "On ivi u Feneru, Kuuk Guljane adesi 14. Znam put kojim ide kroz tunele, svake noi do bazara. Odnedavno radi u Jenier Palas Oteliju, modernom mestu u turistik stilu, ali je sreeno da policija pokae odreeno zanimanje za ove predstave. Uprava Jeniehira se unervozila." Nasmeio se. Mirisao je na neki metalni losion posle brijanja. "Hou da ujem o implantima", ree ona, masirajui bedro, "hou da ujem ta on tano moe da uradi." Terzibaan klimnu glavom. "Najgori je, kako vi kaete na ingiliziju, na podsvesnom planu." Re je naglasio u tri sloga. "Sa nae leve strane", ree mercedes, nalazei put kroz lavirint kinih ulica, "nalazi se Kapali Karsi, veliki bazar." Pored Kejsa, Fin naini zvuk divljenja, ali je gledao u pogrenom pravcu. Desna strana ulice bila je niz minijaturnih otpada. Kejs ugleda oerupanu lokomotivu iznad rom umrljanih, slomljenih stubova naljebljenog mermera. Obezglavljeni mermerni kipovi bili su poslagani kao drvo za loenje. "Nostalgija?" upita Kejs. "Grozno mesto", ree Fin. Njegova crna svilena mana poinjala je da lii na izakanu traku za pisau mainu. Na reverima novog odela nosio je medaljone od kebaba i prenih jaja. "'Ej, Dersi", ree Kejs Jermeninu, koji je sedeo iza njega, "gde su tom tipu ugradili robu?" "U iba Sitiju. Nema levo pluno krilo. Drugo je nabudeno, vi to tako kaete? Svako moe da kupi implante, ali ovaj ima najvie dara." Mercedes skrenu, zaobilazei teretna kola sa balonskim gumama, puna koa. "Pratio sam ga na ulici i video desetak bicikala kako padaju, u njegovoj blizini, usred dana. Naem biciklistu u bolnici, pria uvek ista. korpion pored konice..." "Pa da, to vidi, to dobija", ree Fin. "Video sam emu ovekovog silikona. Zapanjujue. Ono to zamilja, znate. Verujem da bi mogao da to suzi u zrak i da spali mrenjau k'o nita." "Jeste li to rekli svojoj prijateljici?" Terzibaan se nagnu napred izmeu ultraantilopskih sedita. "U Turskoj, ene su jo ene. Ova ovde..." Fin frknu. "Napravila bi ti kravatu od tvojih sopstvenih muda kada bi je popreko pogledao." "Ne razumem taj izraz." "Nije vano", ree Kejs. "Znai da treba da umukne." Jermenin se zavali nazad, ostavljajui za sobom metalni miris losiona. Poe da apue u Sanio primopredajnik na udnoj meavini grkog, francuskog, turskog, poneto na engleskom. Ureaj je odgovarao na francuskom. Mercedes glatko zaokrenu za ugao. "Bazar zaina, ponekad ga nazivaju Egipatski bazar", rekoe kola, "podignut je na mestu preanjeg bazara koji je izgradio sultan Hatis, 1660. godine. Ovo je glavna gradska pijaca zaina, softvera, mirisa, droga..." "Droge", ree Kejs, posmatrajui kako brisai prelaze preko neprobojnog Leksan stakla. "ta si ono rekao maloas, Dersi, da je Rivijera zavisan?" "Da, meavina kokaina i meperidina." Jermenin se vrati razgovoru sa Sanijom. "To se nekada zvalo demerol" ree Fin. "Tip je heroinski umetnik. Sa udnim ljudima se mea, Kejse." "Nema veze", ree Kejs, podiui kragnu jakne, "nabaviemo jadniku novi pankreas ili tako neto." im su uli u bazar, Fin primetno ivnu, kao da ga umiruje velika guva i skuen prostor. Ili su za Jermeninom du irokog prolaza, ispod garavih nadstrenica od plastike i zeleno obojene gvozdene konstrukcije iz doba parne maine. Uvijalo se i treperilo hiljadu obeenih reklama. "Hej, Boga ti", ree Fin, uhvativi Kejsa za ruku, "gle ono." Pokaza. "To je konj, ovee. Jesi li ikada video konja?" Kejs pogleda prepariranu ivotinju i odmahnu glavom. Bila je izloena na nekoj vrsti postolja, blizu ulaza u radnju koja je prodavala ptice i majmune. Noge su joj bile crne i glatke od viegodinjeg 38/112

dodira ruku u prolazu. "Video sam jednog u Merilendu, jednom", ree Fin, "i to je bilo dobre tri godine posle pandemije. Ovi Arapi jo pokuavaju da ih prekopiraju iz DNK, ali uvek omanu." Smee staklene oi ivotinje kao da su ih pratile dok su prolazili. Terzibaan ih je odveo u kafanu blizu sredita pijace, odaju niske tavanice koja kao da je vekovima bila u prometu. Mravi deaci u prljavim, belim kaputiima trali su izmeu tesno postavljenih stolova, balansirajui elinim posluavnicima sa bocama Turk-Tuborga i aicama aja. Kejs je kupio paklicu jijuana od prodavca pored ulaza. Jermenin je mrmljao u svoj Sanio. "Hajdemo", ree, "poao je. Svako vee vozi se tunelom do bazara, da kupi svoju meavinu od Alija. Tvoja ena je blizu. Hajdemo." Uliica je bila stara, prastara, sa zidovima od blokova mrkog kamena. Plonik je bio neravan i mirisao na sto godina kapanja benzina, koji je upio drevni krenjak. "Ne vidim prst pred nosom", ree Kejs Finu. "Zato slaana vidi", ree Fin. "Tiho", ree Terzibaan, preglasno. Drvo zakripa po kamenu ili betonu. Deset metara nie niz ulicu, na vlanu kladrmu pade otrica ute svetlosti i proiri se. Prilika izie na ulicu i vrata se ponovo uz kripu zatvorie, ostavljajui skuen prolaz u mraku. Kejs zadrhta. "Sad", ree Terzibaan i zaslepljujui zrak bele svetlosti upravljen sa krova zgrade preko puta pijace uhvati vitki lik pored starih drvenih vrata u savren krug. Blistave oi pogledae levo, desno, i ovek se srui. Kejs pomisli da ga je neko pogodio; leao je licem na zemlji, plava kosa bila mu je bleda na drevnom kamenu, beivotne ruke bele i patetine. Svetlost ga nije naputala. Lea jakne paloga se podigoe i rascepie, krv poprska zid i vrata. Dve nemogue dugake, miiave ruke se izvie, sivkasto ruiaste u bletavoj svetlosti. Stvar kao da se izvukla iz plonika, kroz nepomine krvave ostatke koji su maloas bili Rivijera. Bila je visoka dva metra, stajala je na dve noge i inilo se da nema glavu. Onda se polako okrenula prema njima i Kejs vide da ima glavu, ali ne i vrat. Bila je bez oiju, koa joj je ruiasto svetlucala poput vlane utrobe. Usta, ako su to bila usta, behu kruna, konusna, plitka i okruena najeenom umom kose ili ekinja koje su se presijavale kao crni hrom. Ritnula je rite odee i mesa u stranu i zakoraila; usta kao da su ih traila u pokretu. Terzibaan ree neto na grkom ili turskom i pojuri prema biu, rairenih ruku kao da e skoiti kroz prozor. I proe kroz to. Pravo u blesak pitolja iz mraka iza svetlosnog kruga. Komadii kamena prozujae oko Kejsove glave; Fin ga povue u uanj. Svetlost sa krova nestade, ostavljajui ga sa sukobljenim odblescima pucnja, udovita i belog zraka. Zvonilo mu je u uima. Onda se svetlost vrati, kruei, pretraujui senke. Terzibaan je bio naslonjen na elina vrata, vrlo bled u jarkoj svetlosti. Drao se za zglob leve ake i posmatrao kako mu kaplje krv iz rane na levoj ruci. Plavokosi, ponovo itav, neokrvavljen, leao mu je kraj nogu. Moli iskorai iz senki, sva u crnom, sa bacaem u ruci. "Upotrebite radio", ree Jermenin, kroz stisnute zube. "Pozovite Mahmuta. Moramo da ga odnesemo odavde. Ovo nije dobro mesto." "Mali kuronja zamalo da uspe", ree Fin, a kolena mu glasno zakrckae kada je ustao, bezuspeno briui nogavice pantalona. "Gledali smo predstavu strave i uasa, je l' tako? A ne trik sa nestajanjem pljeskavice. Stvarno slatko. Dobro, da im pomognemo da mu odvuku guzicu odavde. Moram da skeniram svu tu opremu pre nego to se probudi, da se uverim da je Armita kupio pravu stvar." Moli se sagnu i podie neto. Pitolj. "Nambu", ree. "Lepa puca." Terzibaan zacvili. Kejs vide da mu nedostaje najvei deo srednjeg prsta. Dok je grad natapalo plavetnilo bliske zore, ona naredi mercedesu da ih odveze do Topkapija. Fin i jedan ogromni Turin po imenu Mahmut izneli su Rivijeru, jo besvesnog, iz uliice. Nekoliko minuta kasnije, stigao je pranjav sitroen da pokupi Jermenina koji je jedva ostajao pri svesti. "Kad si upak", ree mu Moli, otvarajui mu vrata automobila. "Trebalo je da se dri pozadi. Imala sam ga na nianu otkako je iziao." Terzibaan je besno zurio u nju. "Sad smo ionako zavrili s tobom." Gurnula ga je u kola i zalupila vrata. "Ako ponovo naletim na tebe, mrtav si", porui ona bledom licu iza zatamnjenog prozora. Sitroen zakripa niz uliicu i teko skrenu za ugao. 39/112

Mercedes je tiho klizio Istanbulom koji se budio. Proli su kroz kapiju Bajoglu tunela i ubrzali pored lavirinta pustih sporednih ulica, tronih kua koje su Kejsa pomalo podseale na Pariz. "ta je ono?" upitao je Moli, kada se mercedes zaustavio na poetku vrtova koji su okruivali Saraj. Tupo je zurio u baroknu meavinu stilova Topkapija. "Bila je to neka vrsta kraljevog bordela", ree ona, izlazei i proteui se. "Tu je drao mnogo ena. Sada je to muzej. Neto kao Finova radnja, sve te stvari samo tako nagomilane tamo, veliki dijamanti, maevi, leva ruka Jovana Krstitelja..." "Kao u tanku za odravanje ivota?" "Ma ne. Mrtva. Stavili je u onu limenu napravu, sa poklopiem sa strane da bi hriani mogli da je poljube za sreu. Oteli su je od hriana pre milion godina i nikad da obriu prainu sa proklete stvari, poto je nevernika relikvija." U vrtovima Saraja rali su crni gvozdeni jeleni. Kejs je iao pored nje, posmatrajui kako vrhovi njenih izama drobe zaputenu travu, krutu od jutarnjeg mraza. Ili su pokraj staze od hladnih osmougaonih kamenih ploa. Zima je vrebala, negde na Balkanu. "Onaj Terzi, to je prvoklasno ubre", ree ona. "Tajna policija. Muitelj. A bilo ga je lako kupiti, onim novcem koji mu je Armita ponudio." Na vlanom drveu oko njih, poele su da pevaju ptice. "Uradio sam ti onaj posao", ree Kejs, "onaj u Londonu. Imam neto, ali ne znam ta znai." Ispriao joj je Kortovu priu. "Znala sam da nije bilo nikoga po imenu Armita u Vriteoj Pesnici. Raspitala sam se." Pogladila je zarali bok gvozdenog srndaa. "Misli da ga je izleio obian kompjuter? U onoj francuskoj bolnici?" "Mislim da je Vintermut", ree Kejs. Ona klimnu glavom. "Jo neto", ree on. "Misli da on zna da je bio Korto, ranije? Mislim, nije bio svoj kada je stigao na to odeljenje, pa je Vintermut moda..." "Da. Sastavio ga na osnovu podataka. Pa da..." Okrenula se i poli su dalje. "Slae se. Zna, taj ovek nema nikakav ivot, privatno. Ja bar ne znam za tako neto. Kad vidi takvog tipa, veruje da neto radi kad je sam. Armita ne. Sedi i zuri u zid, ovee. Onda neto kvrcne i on se ubaci u brzinu pa radi za Vintermut." "ta e mu onda ona lova u Londonu? Iz nostalgije?" "Moda i ne zna za nju", ree ona. "Moda se samo vodi na njegovo ime." "Ne razumem", ree Kejs. "Samo glasno razmiljam... Koliko je pametna jedna VI, Kejse?" "Zavisi. Neke nisu mnogo pametnije od pasa. Ljubimci. Ali kotaju itavo bogatstvo. One zaista pametne su onoliko pametne koliko im Turingova policija doputa da budu." "ekaj, ti si kauboj. Kako to da nisi raspameen tim stvarima?" "Pa", ree on, "kao prvo, retke su. Veinom pripadaju vojsci, one bistre, i taj led ne moemo da slomimo. Zna, odatle i dolazi sav led. A zatim, tu su Turingove ace, a oni su gadni." Pogledao ju je. "Ne znam, to jednostavno nije deo igre." "Jahai su svi isti", ree ona. "Nita mata." Doli su do blistavog pravougaonog bazena u kome su arani grickali stabljike nekog belog vodenog cvea. utnula je oblutak u vodu i posmatrala kako se ire krugovi. "To je Vintermut", ree ona. "Ovaj posao je zaista krupan, ini mi se. Nalazimo se tamo gde su talasi suvie iroki, pa ne vidimo kamen koji je pao u sredite. Znamo da tamo ima neega, ali ne i zato. 'Ou da znam zato. 'Ou da ode i da razgovara sa Vintermutom." "Ne bih mogao da mu priem", ree on. "Sanja." "Probaj." "Nema naina." "Pitaj Ravnolinijskog." "ta e nam onaj Rivijera?" upita on, nadajui se da e promeniti temu. Ona otpljunu u bazen. "Bog zna. Ja bih ga odma' ubila. Videla sam njegov profil. On je neka vrsta kompulsivnog Jude. Ne osea nita u seksu ako ne zna da izdaje objekt elje. Tako kae njegov dosje. A one moraju da ga vole. Moda i on voli njih. Zato je Terziju bilo lako da nam ga namesti, jer je 40/112

ovde ve tri godine, kupi politiare za tajnu policiju. Moda mu Terzi doputa da gleda, kad prorade elektrine palice za teranje marve. Uradio ih je osamnaest za tri godine. Sve ene od dvadeset do dvadeset pet. To je Terzija odravalo meu disidentima." Gurnula je ruke u depove jakne. "Naime, kada bi naiao na onu koju eli, postarao bi se da zavri meu politikima. Njegov karakter je kao kostim Modernih. Profil kae da je veoma redak tip, po proceni jedan u nekoliko miliona. to govori neke dobre stvari o ljudskoj prirodi, rekla bih." Zagledala se, natmurenog lica, u belo cvee i ljigave ribe. "Mislim da u morati da kupim sebi malo posebnog osiguranja protiv tog Pitera." Onda se okrenula i nasmeila, a smeak je bio tako hladan. "ta to znai?" "Nije vano. 'Ajmo nazad u Bajoglu da naemo neto za doruak. Veeras opet imam posla. Treba da pokupim njegove stvari iz tog stana u Feneru, pa da se vratim do bazara i kupim mu neke droge..." "Da mu kupi neke droge? Kakav je u tome?" Ona se nasmeja. "Ne crkava ba od zavisnosti, dragane. Izgleda da ne moe da radi bez te posebne meavine. Vie mi se dopada, zna, sad kad nisi vie onako prokleto mrav." Nasmeila se. "Zato u otii do Alija i popuniti zalihe. Mo' biti siguran u to. Armita je ekao u njihovoj sobi u Hiltonu. "Vreme je da kupimo prnje", ree on, a Kejs pokua da pronae oveka po imenu Korto iza bledoplavih oiju i osunane maske. Setio se Vejda, tamo, u ibi. Znao je da su operateri iznad odreenih nivoa teili su da potisnu sopstvenu linost. Ali Vejd je imao slabosti, ljubavnice. ak i decu, govorkalo se. Praznina koju je naao kod Armitaa bila je neto drugo. "Kuda sad?" upita, proavi pored njega da pogleda na ulicu. "Koja vrsta klime?" "Tamo nemaju klimu, samo vreme", ree Armita. "Evo. Proitaj brouru." Ostavio je neto na ajni stoi i ustao. "Kako je Rivijera? Gde je Fin?" "Rivijera je dobro. Fin je poao kui." Armita se nasmei, osmehom koji je znaio koliko i micanje antene insekta. Njegova zlatna narukvica zazvecka kada je munuo Kejsa u grudi. "Ne pametuj previe. One vreice poinju da se troe, a ti ne zna koliko." Kejs je pazio da mu lice ostane veoma mirno i prisilio se da klimne glavom. Kada je Armita otiao, on uze jednu od broura. Bila je bogato tampana, na francuskom, engleskom i turskom. 'Frisajd - ta ekate'? Njih etvoro imali su rezervacije za THY let sa aerodroma Jezilkoj. U Parizu presedanje na JAL atle. Kejs je sedeo u predvorju Istanbul Hiltona i posmatrao kako Rivijera razgleda lane vizantijske starine u zastakljenoj prodavnici suvenira. Armita, sa trenkotom prebaenim preko ramena poput ogrtaa, stajao je u dovratku prodavnice. Rivijera je bio vitak, plavokos, blagog glasa, engleski mu je bio bez naglaska i tean. Moli je rekla da mu je trideset, ali bilo je teko proceniti mu godine. Takoe je rekla da je bez dravljanstva i da putuje sa lanim holandskim pasoem. Ponikao je iz ruevina koje okruuju radioaktivno sredite starog Bona. Tri nasmeena japanska turista upadoe u prodavnicu, utivo se klanjajui Armitau. Armita proe kroz prodavnicu i stade pored Rivijere, suvie urno, suvie oigledno. Rivijera se okrenu i nasmei. Bio je veoma lep; Kejs zakljui da mu je lice delo hirurga u ibi. Fini rad, za razliku od Armitaove isprazno naoite meavine popularnih lica. ovekovo elo bilo je visoko i glatko, sive oi smirene i odsutne. Njegov nos, koji je moda bio suvie pravilno oblikovan, kao da je bio slomljen i nestruno nameten. Nagovetaj surovosti bio je u suprotnosti sa finoom njegove vilice i lakoom osmehivanja. Zubi su mu bili sitni, pravilni i veoma beli. Kejs je posmatrao kako beli prsti prelaze preko lanih ostataka kipova. Rivijera nije liio na oveka koga su napali prethodne veeri, omamili toksinskom strelicom, oteli, podvrgli Finovom pregledu, i koga je Armita prisilio da se pridrui ekipi. 41/112

Kejs pogleda na sat. Moli je trebalo da se vrati iz nabavke droga. On ponovo pogleda Rivijeru. "Kladim se da je i sad ufiksan, dupe jedno", ree on predvorju Hiltona. Osedela italijanska gospoa u belom konom smokingu spusti svoje Pore naoari da ga osmotri. Bilu su mu potrebne cigarete za let. Pitao se da li na JAL atlu postoji odeljak za puae. "Vidimo se, gospoo", ree on eni, koja bre-bolje podie naoari na nos i okrete se. Prodavnica suvenira drala je i cigarete, ali mu nije bilo do razgovora sa Armitaom ili Rivijerom. Iziao je iz predvorja i u jednoj nii opazio prodajni automat, na kraju niza zidnih telefona. Probrao je lire iz depa i poeo da ubacuje mutne novie od legure, zabavljen staromodnou postupka. Tada zazvoni najblii telefon. On mahinalno podie slualicu. "Da?" Udaljeni zvuci, piskavi, nerazgovetni glasovi kroz neku orbitalnu vezu, a onda um nalik na vetar. "Zdravo, Kejse." Novi od pedeset lira ispade mu iz ake, odskoi i otkotrlja se izvan vidokruga preko tepiha na podu Hiltona. "Ovde Vintermut, Kejse. Vreme je da razgovaramo." Bio je to glas sa ipa. "Zar ne eli da razgovaramo, Kejse?" On spusti slualicu. Kada je poao u predvorje, zaboravivi na cigarete, morao je da proe pored niza telefona. Svaki je zazvonio, po jednom, dok je prolazio. Trei deo PONO U ULICI ILA VERNA 8. Arhipelag. Ostrva. Torus, vreteno, jato. Ljudska DNK irila se iz strmoglavog bunara gravitacije poput naftne mrlje. Pozovi grafiki prikaz koji znatno pojednostavljuje razmenu podataka u arhipelagu L-5. Jedan deo se ukljuuje u istoj crvenoj boji, masivni pravougaonik koji preovladava tvojim ekranom. Frisajd. Frisajd ine mnoge stvari i nisu sve oigledne turistima koji putuju atlovima uz i niz bunar. Frisajd je bordel i bankarski centar, palata uivanja i slobodna luka, grad na granici i banja. Frisajd je Las Vegas i visei vrtovi Vavilona, orbitalna eneva i dom rodoskrvne i paljivo odgojene porodice, industrijski klan Tezje i Epul. Na linijskom letu kopanije THY za Pariz, sedeli su zajedno u prvoj klasi, Moli do prozora, Kejse pored nje, Rivijera i Armita do prolaza. Jednom, kada se avion nagnuo iznad vode, Kejse ugleda dijamantski sjaj grkog ostrvskog grada. Drugi put, kada je posegnuo za piem, opazio je treptaj stvari poput dinovskog ljudskog spermatozoida u dubini burbona i vode. Moli se nagnu preko i njega i oamari Rivijeru preko lica, jednom. "A, ne, mali. Bez igara. Ako se bude igrao tih podsvesnih sranja sa mnom, gadno u te povrediti. Pri tom ne moram da te otetim. Ja to volim." Kejs se automatski okrenu da vidi Armitaovu reakciju. Glatko lice je bilo mirno, plave oi budne, ali u njima nije bilo gneva. "U pravu je, Pitere. Nemoj." Kejs se ponovo okrenu, na vreme da opazi najkrai mogui blesak crne rue, sa laticama sjajnim poput koe, crnom stabljikom posutom trnjem od blistavog hroma. Piter Rivijera se umilno osmehnu, zatvori oi i smesta zaspa. Moli okrenu glavu i soiva joj se ukazae na prozoru. "Bio si budan, je li?" upita Moli, kada se ponovo uvukao u duboku lealjku od elikpene na JAL atlu. 42/112

"Ne. Nikad nisam mnogo putovao, samo zbog biza." Stjuard mu je prikopavao kontrolne trode na runi zglob i levo uho. "Nadam se da nee dobiti SPS", ree ona. "Visinsku bolest? Nema izgleda." "Nije isto. Puls e ti ubrzati u nultoj sili tee, a unutranje uho e ti privremeno poaaviti. Deluje ti na refleks odranja, pa prima signale da bei k'o bez glave, i mnogo adrenalina." Stjuard pree kod Rivijere, vadei novi komplet troda iz crvene platine kecelje. Kejs okrenu glavu i pokua da nazre obrise starih pristanita na Orliju, ali je rampa atla bila zaklonjena vitkim ublaivaima udara od pokvaenog betona. Onaj najblii prozoru imao je na sebi nekakav arapski slogan ispisan crvenim sprejem. Sklopio je oi i rekao sebi da je atl samo veliki avion koji leti veoma visoko. Mirisalo je na avion, na novu odeu, gume za vakanje i gorivo. Sluao je muziku na kotou i ekao. Proe dvadeset minuta, a onda se sila tee spusti na njega kao velika nena ruka sa kostima od drevnog kamena. Sindrom prilagoavanja svemiru bio je gori neto to ga je Moli opisala, ali je proao dovoljno brzo, tako da je mogao da zaspi. Stjuard ga je probudio kada su se pripremali da slete na JAL-ov pristanini blok. "Sada presedamo za Frisajd?" upita on, osmatrajui trunku jijuan duvana koja je graciozno uzletela iz depa njegove koulje i poigravala mu na deset centimetara od nosa. Na letovima atla nije bilo dozvoljeno puenje. "Ne. Zna, upravo se desila jedna od gazdinih uobiajenih manjih promena u planovima. Hvatamo taksi za Sion, Sionski sklop." Dodirnula je otpusnu ploicu vezova i poela da se oslobaa iz zagrljaja pene. "udan izbor odredita, ako mene pita." "Kako to?" "upavci. Raste. Kolonija sada ima ve trideset godina." "ta to znai?" "Videe. Meni je to mesto sasvim u redu. Ako nita drugo, tamo e moi da pui svoje cigarete." Sion su osnovala petorica radnika koji su odbili da se vrate, okrenuli lea bunaru i poeli da grade. Pretrpeli su gubitak kalcijuma i skupljanje sranog miia pre nego to je uspostavljena rotaciona gravitacija u sredinjem torusu kolonije. Posmatrano iz mehura taksija, sklepana koljka Siona podeala je Kejsa na naselja od krpea u Istanbulu: nepravilne, izbledele ploe sa laserskim vrljotinama rastafarijanskih simbola i inicijala zavarivaa. Moli i mravi sionit po imenu Aerol pomogli su Kejsu da proe kroz besteinski hodnik u srce unutranjeg torusa. Usled drugog talasa SPS vrtoglavice izgubio je trag Armitau i Rivijeri. "Ovamo", ree Moli, gurajui mu noge u uzan otvor na tavanici. "Uhvati se za preke. Kao da se penje naopake, zar ne? Kada ide prema koljki, kao da se penje nanie u gravitaciju. Jasno?" Kejsu se prevrtao stomak. "Bie fino, ovek", ree Aerol, osmehujui se zlatnim onjacima. Kraj tunela nekim udom postade njegovo dno. Kejs pozdravi slabu silu tee kao davljenik malo vazduha. "Ustaj", ree Moli, "sad e i da je poljubi?" Kejs je leao potrbuke na palubi, rairenih ruku. Neto ga udari po ramenu. Okrenuo se i ugledao debeli sveanj elastinog kabla. "Moramo da se poigramo kue", ree ona. "Pomozi mi da ovo poveem." Pogledao je po irokom, praznom prostoru i opazio eline alke zavarene za svaku povrinu, naizgled bez reda. Kada su razapeli kablove, prema nekom Molinom sloenom planu, pokrili su ih ofucanim prekrivaima od ute plastike. Dok su radili, Kejse je postepeno postao svestan muzike koja je neprestano pulsirala kroz sklop. Bio je to dab, senzualna muzika smuena iz neiscrpnih biblioteka digitalizovanog popa; to im je svetinja, rekla je Moli, i simbol zajednitva. Kejs povue jedan uti plastini prekriva; stvar je bila laka ali nezgrapna. Sion je mirisao na kuvano povre, ljude i marihuanu. "Dobro je", ree Armita, kliznuvi oputenih kolena kroz otvor, klimajui glavom pred lavirintom od arava. Za njim je iao Rivijera, manje siguran u deliminoj sili tee. 43/112

"Gde si bio kad je trebalo da se radi?" upita Kejs Rivijeru. ovek otvori usta da odgovori. Iz njih ispliva mala pastrmka, putajui za sobom nemogue mehurie. Kliznula je pored Kejsovog obraza. "U glavi", ree Rivijera i nasmei se. Kejs se nasmeja. "Dobro je", ree Rivijera, "znai, ume da se nasmeje. Pomogao bih ti, ali nisam vet sa rukama." Podigao je dlanove, koji se odjednom udvojie. etiri ruke, etiri ake. "Samo bezopasan lakrdija, je li, Rivijera?" Moli zakorai meu njih. "Ti", ree Aerol, iz otvora, "ti d' ide sa mnom, kauboj ovek." "Ovo je vaa paluba", ree Armita, "kao i ostala oprema. Pomozi mu da je donese iz teretnog pristanita." "Jesi ba bled, ovek", ree Aerol, dok su gurali u penu umotan Hosakin terminal glavnim hodnikom. "Moda 'oe neto pojede." Kejsu poe voda na usta; zatrese glavom. Armita je najavio da e ostati osamdeset sati na Sionu. Moli i Kejs e vebati u nultoj gravitaciji, rekao je, i navii se da rade u njoj. On e ih obavestiti o Frisajdu i Vili Strejlajt. Ostalo je nejasno ta e raditi Rivijera, ali Kejsu nije bilo do pitanja. Nekoliko sati posle dolaska, Armita ga je poslao u uti lavirint da pozove Rivijeru da jede. Naao ga je sklupanog na fleksipeni poput make, nagog, naoko usnulog, dok su mu oko glave kruili mali geometrijski oblici, kocke, kugle i piramide. "Hej, Rivijera." Prsten je nastavio da se okree. Vratio se i saoptio to Armitau. "Ufiksan je", rekla je Moli, diui pogled sa rastavljenog bacaa strelica. "Mani ga se." inilo se da Armita smatra da e nulta gravitacija umanjti Kejsovu sposobnost da radi u matrici. "Ne sekiraj se", ree Kejs, "kad se ukljuim, vie nisam ovde. Svuda je isto." "Vii ti je nivo adrenalina", ree Armita. "Jo ima SPS. Nee imati vremena da se oporavi. Morae da se navikne da radi tako." "Znai da u ulaziti odavde?" "Ne. Vebaj, Kejse. Sada. Gore u hodniku..." Kiberprostor, kako ga je ureaj predstavljao, nije imao nikakve veze sa fizikom okolinom. Kada se Kejs ukljuio, ugledao je poznato ustrojstvo acteke piramide Istone primorske uprave za fisiju. "Kako si, Diksi?" "Mrtav sam, Kejse. Imao sam dovoljno vremena u ovom Hosaki da to shvatim." "Kakav je oseaj?" "Nema ga." "Smeta li ti to?" "Smeta mi to to mi nita ne smeta." "Kako?" "Im'o sam jednog drugara u ruskom logoru, u Sibiru, kome se smrz'o palac. Doli lekari i odsekli mu ga. Mesec dana kasnije on se okree celu no. Elroj, kaem ja, ta te mui? Svrbi me prokleti palac, kae on. A ja mu kaem, poei ga. Mekoj, kae on, to je onaj drugi prokleti palac." Kada se konstrukt nasmejao, to nije bio smeh, ve ledeni trnci niz Kejsovu kimu. "Uini mi uslugu, deko." "Kakvu uslugu, Diksi?" "Kada se zavri ova tvoja ema, obrii ovu prokletinju." Kejs nije mogao da razume sionite. Aerol je bez nekog posebnog povoda ispriao priu o detetu koje mu je izbilo iz ela i pobeglo u umu hidroponske marihuane. "Jako mali dete, ovek, ne du od tvoj prst." Preao je dlanom preko neozleene smee povrine ela i nasmeio se. "To je od mare", ree Moli, kada joj je Kejs ispriao priu. "Oni ne prave razliku izmeu stanja, zna? Kad Aerol kae da se dogodilo, njemu se i dogodilo. To nije kenjaa, ve pre poezija. Kapira?" Kejs nesigurno potvrdi. Sioniti te uvek dodiruju kada govore s tobom, dre ti ruku na ramenu. To mu se nije dopadalo. "Hej, Aerole", pozva Kejs sat kasnije, pripremajui se za vebu u hodniku slobodnog pada. "Doi ovamo, ovee. Hou neto da ti pokaem." Pokazao mu je trode. 44/112

Aerol naini usporeni premet. Udari bosim stopalima o elini zid i uhvati se jednom rukom za preagu. U drugoj je drao providnu kesu punu plavo-zelenih algi. Blago je trepnuo i iskezio se. "Probaj", ree Kejs. On uze traku, namesti je, a Kejs mu privrsti trode. On sklopi oi. Kejs dodirnu prekida. Aerol zadrhta. Kejs ga ponovo iskljui. "ta si video, ovee?" "Vavilon", ree Aerol, tuno, vrati mu trode i otisnu se niz hodnik. Rivijera je nepomino sedeo na ploi od pene, sa ispruenom levom rukom u visini ramena. Zmija optoena draguljima, oiju poput rubinskog neona, bila mu je tesno obmotana nekoliko milimetara ispod lakta. Kejs je posmatrao zmiju, debelu kao prst, sa crnim i skerletnim prstenovima, kako se polako gri, steui Rivijerinu ruku. "Doi sada", ree on umilno, obraajui se votano bledoj korpiji koja je poivala u sredini njegovog ispruenog dlana. "Doi." korpija zanjiha svoja smea kljeta i pohita mu uz ruku, pratei noicama tamne putokaze vena. Stigavi do unutranjeg prevoja lakta, zastade i kao da zatreperi. Rivijera naini tih itei zvuk. aoka se podie, zadrhta i zari se u kou iznad nateene vene. Koralna zmija se opusti, a Rivijera polako uzdahnu od dejstva injekcije. Onda zmije i korpije nestade, a njemu se u levoj ruci stvori plastini pric. "'Ako je Bog stvorio neto bolje, zadrao je to za sebe.' Izraz ti je poznat, Kejse?" "Aha", ree Kejs. "uo sam ga povodom mnogo razliitih stvari. Uvek pravi predstavu od toga?" Rivijera olabavi i odmota elastino hirurko crevo sa ruke. "Da, zabavnije je." Osmehnuo se, sada ve odsutnog pogleda, zajapurenih obraza. "Imam ugraenu opnu, iznad same vene, tako da ne moram da brinem u kakvom je stanju igla." "To ne boli?" Blistave oi se susretoe sa njegovima. "Naravno da boli. I to je deo igre, zar ne?" "Ja bih pre koristio derme", ree Kejs. "Peak", naruga se Rivijera i nasmeja se, oblaei belu pamunu majicu kratkih rukava. "Mora da je lepo", ree Kejs, ustajui. "I sam uzima, Kejse?" "Mor'o sam da se odreknem." "Frisajd", ree Armita, dodirujui plou na malom Braunovom hologramskom projektoru. Slika zadrhta i izotri se, gotovo tri metra sa kraja na kraj. "Ovde su kockarnice." Uvukao je ruku u kosturni prikaz i pokazao. "Hoteli, posed visokih slojeva, velike trgovine su ovde." Ruka mu se pokrenu. "Plava podruja su jezera." Otiao je do jednog kraja modela. "Velika cigara. Suava se na krajevima." "To i sami vidimo", ree Moli. "Suenje daje efekat planine. Zemljite kao da se uzdie, postaje stenovito, ali je uspon lak. to se vie penje, sila tee je slabija. Ovde gore su sportovi. Ovo ovde je krug velodroma." Pokazao je. "ta?" Kejs se nagnu napred. "Utrkuju se biciklima", ree Moli. "Slaba tea, gume sa velikim trenjem, postiu se brzine od preko sto kilometara." "Taj kraj nas ne zanima", ree Armita sa uobiajenom ozbiljnou. "Sranje", ree Moli, "a ja luda za biciklizmom." Rivijera se zasmeja. Armita ode do drugog kraja projekcije. "Ovaj kraj da." Unutranje pojedinosti holograma su se tu okonavale, a zavrni deo vretena bio je prazan. "To je Vila Strejlajt. Tu naglo prestaje gravitacija i svaki prilaz je otean. Postoji samo jedan ulaz, ovde, tano u sredini. Nulta gravitacija." "ta je unutra, efe?" Rivijera se nagnu napred, izvijajui vrat. etiri siuna oblija zasvetlucae blizu vrha Armitaovog prsta. Armita ih pljesnu kao da su stenice. "Pitere", ree Armita, "bie prvi koji e to okriti. Uredie da te pozovu. Kada bude tamo, postarae se da ue i Moli." Kejs je zurio u prazninu koja je predstavljala Strejlajt, priseajui se Finove prie: Smita, Dimija, glave koja govori i ninde. "Poznate pojedinosti?" upita Rivijera. "Znate, treba mi plan garderobe." 45/112

"Nauite ulice", ree Armita, vraajui se sredini modela. "Deziderata Strit je ovde. Ovo je ulica ila Verna." Rivijera prevrnu oima. Dok je Armita nabrajao nazive ulice u Frisajdu, na nosu, obrazima i bradi izniknu mu desetak jarkih bubuljica. ak se i Moli nasmeja. Armita zastade i zagleda se u njih svojim hladnim praznim oima. "Izvin'te", ree Rivijera, a akne zatreperie i nestadoe. Kejs se probudio, kasno tokom razdoblja spavanja, i osetio da Moli klei pored njega na peni. Oseao je njenu napetost. Leao je tako, zbunjen. Kada se pokrenula, bio je zapanjen njenom brzinom. Ustala je i prola kroz arav od plastike pre nego to je stigao da shvati da ga je rasekla. "Da se nisi mrdn'o, prijatelju." Kejs se otkotrlja i proturi glavu kroz prorez. "ta...?" "uti." "Ti si ta, ovek", ree glas sionita. "Maje oko, zovu vas, zovu vas Hodajua Britva. Ja Maelkum, sestro. Braa 'oe govore s tobom i sa kaubojem." "Kakva braa?" "Osnivai, ovek. Starine Siona, zna..." "Ako otvorimo taj poklopac, svetlost e probuditi gazdu", proapta Kejs. "Mi napravili posebno mrano, sada", ree ovek. "Doete. Ja i vi posetimo Osnivae." "Zna koliko brzo mogu da te iseckam, prijatelju?" "Ne stoji tu i pria, sestro. Doe." Dva preivela osnivaa Siona bili su starci, takvi zbog ubrzanog starenja koje pogaa ljude koji su proveli preveliki broj godina izvan sile tee. Njihove smee noge, lomne zbog gubitka kalcijuma, izgledale su slabano u jarkoj odraenoj sunevoj svetlosti. Lebdeli su u sreditu naslikane praume lia duginih boja, dreavog murala koji je potpuno prekrivao zidove okrugle odaje. Vazduh je bio pun smolastog dima. "Hodajua Britva", ree jedan od njih, kada je uplovila u komoru. "Kao iba to kanjava." "To je jedna naa pria, sestro", ree drugi, "verska pria. Drago nam je to si dola s Maelkumom." "Kako to da ne govori argon?" upita Moli. "Doao sam ovamo iz Los Anelesa", ree starac. Njegove kovrde bile su kao upavo drvo sa granicama u boji eline vune. "Pre mnogo vremena, uz gravitacijski bunar iz Vavilona. Da povedem Plemena kui. Sada moj brat misli da si Hodajua Britva." Moli isprui desnu ruku i seiva blesnue u zadimljenom vazduhu. Drugi osniva se nasmeja, zabaene glave. "Uskoro dou, Poslednji Dani... Glasovi. Glasovi viu u daljini, proriu propast Vavilona..." "Glasovi." Osniva iz Los Anelesa zurio je u Kejsa. "Mi pratimo mnogo frekvencija. Mi neprestano sluamo. Doao nam je glas, iz vreve jezika, obraajui nam se. Otpevao nam je moan dab." "Nazvao se Vinter Mut", ree drugi, napravivi dve rei od jedne. Kejs oseti kako mu se jei koa na rukama. "Mut nam je govorio", ree prvi osniva. "Mut je rekao da treba da vam pomognemo." "Kada je to bilo?" "Trideset sati pre nego to ste se spustili na Sion." "Jeste li pre toga nekada uli taj glas?" "Ne", ree ovek iz Los Anelesa, "i nismo sigurni kakvo je njegovo znaenje. Ako su ovo Poslednji Dani, moramo biti spremni za lanog proroka..." "Sluajte", ree Kejs, "to je bila VI, znate? Vetaka inteligencija. A ta muzika koju vam je svirala, verovatno ju je uzela iz vaih banaka i zameala ono to je mislila da biste voleli da..." "Vavilon", upade drugi osniva, "raa mnogi demon, ja to zna. Mnogobrojne horde." "Kako si me ono nazvao, stare?" upita Moli. "Hodajua Britva. Ona koja donosi poast Vavilonu, sestro, njegovom najcrnjem srcu..." "Kakvu poruku ima glas?" upita Kejs. 46/112

"Reeno nam je da vam pomognemo", ree prvi, "jer biste mogli posluiti kao orue Poslednjih Dana." Njegovo izborano lice bilo je zabrinuto. "Reeno nam je da poaljemo Maelkuma sa vama, u njegovom tegljau Garviju, u vavilonsku luku Frisajda. Tako emo i uiniti." "Maelkum neotesan deak", ree drugi, "ali valjan pilot tegljaa." "Ali smo odluili da poaljemo i Aerola, u Vavilonskoj ljuljaki da motri na Garvija." Odaju ispuni nelagodan muk. "I to je sve?" upita Kejs. "Da li vi momci radite za Armitaa, ili ta? "Iznajmljujemo vam prostor", ree osniva iz Los Anelesa. "Ovde imamo izvesne poslove sa razliitim vrstama saobraaja i nikakve obaveze prema zakonima Vavilona. Na zakon je re Daova. Ali ovaj put moe biti da smo pogreili." "Dvaput meri, jednom seci", ree drugi, blago. "'Ajde, Kejse", ree Moli. "Da sa vratimo pre nego to onaj otkrije da nas nema." "Maelkum e vas povesti. Daova ljubav, sestro." 9. Teglja Markus Garvi, elini valjak dugaak devet metara i dva metra u preniku, zakripao je i zatresao se kada je Maelkum ukljuio gravitacijski pogon. Ispruen u elastinoj g-mrei, Kejse je posmatrao miiava lea sionita kroz skopolaminsku maglu. Uzeo je drogu da otupi muninu SPS-a, ali su stimulanti koje je proizvoa pridodao radi ravnotee u sastav skopa bili bez dejstva na njegov izmenjeni sistem. "Koliko e nam trebati do Frisajda?" upita Moli iz svoje mree pored Maelkumovog pilotskog modula. "Sad vie ne mnogo, bih rek'o." "Mislite li vi nekad u satima?" "Sestro, vreme je samo vreme, ako zna na ta mislim. Pletenice su", ree i protrese svojim pletenicama, "za komandama, ovek, i mi stignemo na Frisajd kad stignemo..." "Kejse", ree ona, "jesi li pokuao da stupi u vezu sa naim drugarom u Bernu? Recimo, za sve ono vreme na Sionu kada si bio ukljuen i micao usnama?" "Drugar", ree Kejs, "nije nego. Ne. Nisam. Ali imam jednu neobinu priu, zaostalu iz Istanbula." Ispriao joj je o telefonima u Hiltonu. "Isuse", ree ona, "propade prilika. Zato si spustio slualicu?" "Mogao je da bude bilo ko", lagao je. "Glas sa ipa... ne znam..." Slegnuo je ramenima. "A ne zato to si se prepao, a?" Ponovo je slegnuo ramenima. "Uini to sada." "ta?" "Sada. Ili bar popriaj sa Ravnolinijskim o tome." "Uzeo sam drogu", pobuni se on, ali ipak posegnu za trodama. Njegov ureaj i Hosaka bili su montirani iza Maelkumovog modula, zajedno sa Krejovim monitorom visoke rezolucije. Namestio je trode. Markus Garvi bio je sklopljen oko ogromnog ruskog preistaa vazduha, pravougaone stvari iarane rastafarijanskim simbolima. Lavovi Siona i znaci Crne Zvezde, crvenom i zelenom i utom preko opirnih upozorenja na irilinom pismu. Neko je isprskao Maelkumove pilotske ureaje jarkom tropskom ruiastom bojom i sastrugao brijaem najvei deo spreja sa ekrana i meraa. Vezovi oko vazdune komore na pramcu bili su okieni poluvrstim kuglama i trakama od prozirne kuine, poput neveto napravljenih vlati vetakih algi. Pogledao je preko Maelkumovog ramena na glavni ekran i video prikaz pristajanja; putanja tegljaa bila je linija crvenih taaka, Frisajd podeljeni zeleni krug. Posmatrao je kako se linija izduuje, stvarajui novu taku. Ukljuio se. "Diksi?" "Jes'." "Jesi li nekad pokuao da otvori neku VI?" "Naravno. I postao Ravnolinijski. Prvi put sam se zezao, bio sam ukljuen stvarno visoko, sve tamo do sektora teke trgovine u Riju. Veliki biz, multinacionalke, vlada Brazila osvetljena kao boina 47/112

jelka. Samo sam se zezao, zna? A onda sam poeo da kljucam tu kocku, moda tri nivoa iznad. Prebacio sam se tamo i pokuao prodor." "Kako je izgledala, vizuelno?" "Bela kocka." "Kako si znao da je posredi VI?" "Kako sam znao? Isuse. Bio je to najtvri led koji sam video. ta je drugo moglo da bude? Vojska tamo nema nita slino. Zato sam se ukljuio i naredio kompjuteru da malo izvidi." "Da?" "Nalazila se u Turingovom registru. VI. Neka abarska kompanija posedovala je njen glavni sklop u Riju." Kejs je grizao donju usnu i zurio preko zaravni Istone primorske uprave za fisiju, u beskonani neuroelektronski bezdan matrice. "Tezje-Epul, Diksi?" "Jeste, Tezje." "I povukao si se?" "Naravno. Bio sam lud. Mislio sam da u moi da je iseem. Napao sam prvi sloj i tu je bio kraj. Moj potrko je osetio smrad spaljene koe i strgnuo mi trode. Opako sranje, taj led." "I tvoj EEG bio je ravan?" "Pa, to je ve deo legende, zar ne?" Kejs se iskljui. "Sranje", ree. "ta misli, kako je Diksi postao Ravnolinijski? Pokuavajui da njuka po jednoj VI. Divota..." "Ma hajde", ree ona, "vas dvojica trebalo bi da ste pravi dinamit, zar ne?" "Dikse", ree Kejs, "hteo bih da pogledam jednu VI u Bernu. Ima neto protiv?" "Ne, ako se ti ne uasava smrti." Kejs se ukljui u sektor vajcarskih banaka i oseti talas ushienja kada je kiberprostor zadrhtao, zamutio se i ponovo ustalio. Istona primorska uprava za fisiju nije vie bila tamo, zamenila ju je hladna geometrijska sloenost cirikog komercijalnog bankarstva. Prebacio se u Bern. "Sada uvis", ree konstrukt, "treba da je negde gore." Uspinjali su se svetlosnom reetkom, uz bleskanje nivoa, poput plave iskre. To e biti to, pomisli Kejs. Vintermut je bio jednostavna kocka bele svetlosti, a ova jednostavnost nagovetavala je veliku sloenost. "Ne izgleda nita naroito, zar ne?" ree Ravnolinijski. "Al' ik probaj da je pipne." "Pokuau da uem, Diksi." "Samo izvoli." Kejs se ukljui unutar etiri mrene take kocke. Njena glatka povrina, sada nadnesena nad njim, poe da se preliva mutnim unutranjim senkama, kao da se hiljadu igraa vrti iza dinovske ploe zamuenog stakla. "Zna da smo ovde", primeti Ravnolinijski." Kejs pokua ponovo; savladae jo jednu taku mree. Na povrini kocke pojavi se sivi takasti krug. "Povlai se, brzo." Siva oblast nabubri, postade lopta i odvoji se od kocke. Kejs oseti ujed kuita na dlanu kada je udario po 'Max reverse'. Matrica se zamuti i potee unazad; zaronie u sumrani bunar vajcarskih banaka. On pogleda uvis. Lopta je sada bila tamnija i sve blia. Padala je za njima. "Iskljuuj se", ree Ravnolinijski. Tama se obrui na njega poput ekia. Hladni elini miris i led milovali su mu kimu. A iz neonske dungle provirivala su lica, mornara, prevaranata i kurvi, pod otrovno srebrnim nebom... "uj, Kejse, reci koji ti je moj, jesi li zakovrn'o ili ta?" Uporno bilo bola, u sredini kimenog stuba. 48/112

Probudila ga je kia, lenjo kapanje vode; noge su mu bile zapetljane u klupka odbaenih optikih vlakana. Preko njega se prelivalo more zvuka iz arkade, povlailo se i vraalo. Prevrnuvi se, seo je i uhvatio se za glavu. Svetlost iz pomonog ulaza iza salona sa automatima osvetljavala je slomljene mokre ploe za ipove i oroenu koljku ispranjenog automata za igru. Po boku kuita bila su ispisana zakoena japanska slova, izbledelom utom i ruiastom bojom. On podie pogled i ugleda pranjavi plastini prozor, priguen sjaj fluorescentnog osvetljenja. Bolela su ga lea, kima. Ustao je, uklonio mokre pramenove kose iz oiju. Neto se dogodilo... Potraio je novac u depovima, otkrio da ga nema i zadrhtao. Gde mu je jakna? Pokuao je da je nae, pogledao iza kuita i odustao. Na Ninseiju je osmotrio guvu. Petak. Mora da je petak. Linda je verovatno kod automata. Moda ima para, ili bar cigarete... Kaljui, cedei vodu iz prednjeg dela koulje, probijao se kroz svetinu prema ulazu u igranicu. Hologrami su poigravali i treperili uz riku igara, duhovi su se preplitali u prenaseljenoj izmaglici mesta, oseao se zadah znoja i dokone napetosti. Mornar u beloj majci pogodio je Bon atomkom za konzolom Tenkovskog rata, uz azurni blesak. Ona je igrala arobnjakov Zamak, zanesena, sivih oiju oivienih umrljanim crnim krejonom. Podigla je pogled kada ju je obgrlio i nasmeila se. "Hej. Kako si? Izgleda pokislo." On je poljubi. "Zbog tebe mi propade igra", ree ona. "Vidi ovo, guzico. Stigla sam ak do tamnice na sedmom nivou i ukebae me prokleti vampiri." Dodala mu je cigaretu. "Izgleda mi prilino ivano, ovee. Gde si bio?" "Ne znam." "Jesi ufiksan, Kejse? Opet si pio? Ili si progut'o Zonov deks?" "Moe biti... kada si me poslednji put videla?" "'Ej, ovo je neko zezanje?" Zagledala se u njega. "Je li?" "Ne. Kao da mi se zamrailo. Ja... probudio sam se u budaku." "Moda te neko zviznuo, duo. Jesu li ti uke na broju?" On odmahnu glavom. "Eto ti. Treba ti mesto da prespava, Kejse?" "Valjda." "Doi, onda." Uzela ga je za ruku. "Uzeemo ti kafu i neto da pojede. Posle te vodim kui. Drago mi je to te vidim, ovee." Stisnula mu je aku. On se nasmei. Neto se rascepi. Neto se pokrenu u srcu stvari. Igranica se zaledi, zatrese... Ona vie nije bila tu. Pritisnu ga breme seanja, ukupnost uvianja zari mu se u glavu poput mikrosofta u utinicu. Ona vie nije tu. Osetio je miris spaljenog mesa. Nestao je i mornar u beloj majici. Salon je bio pust, tih. Kejs se polako okrenu, zgrbljenih ramena, iskeenih zuba, aka nevoljno stisnutih u pesnice. Sve pusto. Zguvan uti omot slatkia, ostavljen na rubu konzole, pade na pod i ostade da lei meu izgaenim opucima i aama od stiropora. "Imao sam cigaretu", ree Kejs, gledajui u pobelele zglobove pesnica. "Imao sam cigaretu i devojku i mesto da prespavam. uje li me, kukin sine? uje li me?" Odjeci prooe prazninom igranice, gubei se izmeu redova automata. Iziao je na ulicu. Kia je stala. Ninsei je bio naputen. Hologrami su treperili, neon mirkao. Osetio je miris kuvanog povra iz kolica sa druge strane ulice. Neotvorena paklica jijuana leala mu je kraj nogu, pored kutije ibica. 'Dulijus din uvoz izvoz'. Kejs je zurio u tampani logo i njegov prevod na japanskom. "Dobro", ree, uze ibice i otvori cigarete. "uo sam te." 49/112

Polako se peo stepenicama u Dinov ured. Samo polako, govorio je sebi, bez urbe. Otegnuti brojanik Dalijevog sata jo je pokazivao pogreno vreme. Stoi Kandinskog i novoacteke police za knjige bili su pranjavi. Zid od belih transportnih modula ispunjavao je sobu mirisom umbira. "Vrata su zakljuana?" Kejs saeka odgovor, ali ga ne dobi. Prie vratima i pokua da ih otvori. "Duli?" Bronzana svetiljka sa zelenim senilom bacala je krug svetlosti na Dinov radni sto. Kejs je zurio u utrobu prastare pisae maine, kasete, zguvanu hartiju iz tampaa, lepljive plastine kese pune uzoraka umbira. Tamo nije bilo nikoga. Kejs obie iroki elini sto i odgurnu Dinovu stolicu. Revolver je bio u futroli od ispucale koe, privrenoj iza stola srebrnom trakom. Bio je to stari Magnum 357 sa preseenim burencetom i titnikom okidaa. Drka je bila podebljana namotajima izolir-trake. Traka je bila stara, smea, presijavala se patinom prljavtine. Izbacio je cilindar i proverio svih est projektila. Bili su runo ubaeni. Meko olovo jo je bilo sjajno i neoguljeno. Sa revolverom u desnoj ruci, Kejs poe pored ormana levo od stola i zastade u sredini skuene odaje, dalje od izvora svetlosti. "Rek'o bih da ne moram da urim, da je ovo tvoja igra. Ali sve ovo sranje, zna, postaje nekako... bajato." Podigao je revolver sa obe ruke, nianei u sredinu stola, i povukao obara. Trzaj zamalo da mu slomi zglob. Blesak je osvetlio prostoriju poput blica. Sa zvonjavom u uima, zurio je u razjapljenu rupu u prednjoj ploi stola. Eksplozivni metak. Azid. Ponovo je podigao revolver. "Nema potrebe za tim, sinko stari", ree Duli, iskoraivi iz senki. Nosio je trodelno tofano odelo sa svilenim uzorkom haringine kosti, prugastu koulju i leptir manu. Naoare su mu svetlucale na svetlosti. Kejs pomeri revolver i pogleda preko niana u Dinovo ruiasto, bezvremeno lice. "Nemoj", ree Din. "U pravu si. Kad kae ta je sve ovo. ta sam ja. Ali postoji unutranja logika koja se mora potovati. Ako upotrebi tu stvar, bie puno mozga i krvi svud okolo, a meni e biti potrebno nekoliko sati... tvog subjektivnog vremena... da stvorim novog posrednika. Nije mi ba lako da upravljam ovim. A, da, i ao mi je zbog Linde, tamo u arkadi. Nadao sam se da u moi da ti se obraam preko nje, ali je sve ovo nainjeno od tvojih seanja, a emotivni naboj je... pa, veoma nezgodan. Omanuo sam. Izvini." Kejs spusti revolver. "Ovo je matrica. Ti si Vintermut." "Da. Sve ovo prima pomou simstima prikljuenog na tvoj ureaj, naravno. Drago mi je to sam uspeo da te odseem pre nego to si se iskljuio." Din obie sto, privue stolicu i sede. "Sedi, sinko stari. Ima mnogo toga o emu treba da razgovaramo." "Je li?" "Naravno da ima. Ve neko vreme. Bio sam spreman jo onda kada sam ti se obratio preko telefona u Istanbulu. Vreme je sad sasvim na izmaku. Za nekoliko dana trae kroz matricu, Kejse." Din uze bombonu, odmota njenu kariranu kouljicu, ubaci je u usta. "Sedi", ree, kroz bombonu. Kejs se spusti u pominu stolicu ispred stola, ne skidajui pogled sa Dina. Seo je sa revolverom u ruci, poloivi ga na bedro. "A sad", ree Din ivo, "dnevni red. 'ta je Vintermut?' pita se. Jesam li u pravu?" "Vie-manje." "Vetaka inteligencija, ali to zna. Tvoja je pogreka, i to sasvim logina, to si pobrkao Vintermutov osnovni ureaj u Bernu sa njegovim biem." Din je buno sisao bombonu. "Ve zna za jo jednu VI u sistemu Tezje-Epul, zar ne? U Riju. Ja, ukoliko posedujem svoje 'ja'... ovde zalazimo u metafiziku, zna... ja sam taj koji organizuje stvari za Armitaa. Ili Korta, koji je, usput, prilino nestabilan. Bie ipak dovoljno stabilan", ree Din, izvadi ukraeni zlatni sat iz depa prsluka i otvori poklopac, "sledeih nekoliko dana." "To to govori ima smisla koliko i sve ostalo u ovom sluaju", ree Kejs, masirajui slobodnom rukom slepoonice. "Kad si ve tako prokleto pametan..." "Zato nisam bogat?" nasmeja se Din i gotovo se zadavi bombonom. "Pa, Kejse, mogu samo da ti kaem na to da zaista nemam ba sve odgovore kako ti zamilja i da je ono to smatra Vintermutom samo deo nekog drugog, da tako kaemo, mogueg bia. Ja sam, recimo, samo jedna strana uma tog 50/112

bia. To je dosta slino, sa tvoje take gledanja, kao da ima posla sa ovekom kome su razdvojene polovine mozga. Recimo da ima posla sa malim delom ovekove leve polovine mozga. Teko da uopte ima posla sa ovekom, u ovom sluaju", nasmei se Din. "Je li Kortova pria istinita? Priao si mu kroz raunar u onoj francuskoj bolnici?" "Da. Osim toga, stvorio sam bazu u koju si uao u Londonu. Pokuavam da planiram, u tvom znaenju ove rei, ali to zapravo nije moj osnovni nain rada. Ja improvizujem. To je moj najvei dar. Vie volim situacije nego planove, zna... U stvari, moram da radim s onim to mi je dato. U stanju sam da sredim veliki broj informacija, i to veoma brzo. Dugo mi je trebalo da sastavim tim iji si lan. Korto je bio prvi, i malo je nedostajalo da i on ispadne. Bio je gotovo sasvim van igre, u Tulonu. Sve to je mogao bilo je da jede, olakava se i masturbira. Ali tu je bila i pozadinska struktura opsesija: Vritea Pesnica, izdaja, kongresna sasluanja." "Jo je lud?" "On nije potpuna linost." Din se nasmei. "Ali siguran sam da si svestan toga. Korto je tamo negde unutra, i vie ne mogu da odravam tu osetljivu ravnoteu. On e se slomiti, Kejse. Stoga raunam na tebe da..." "Ba dobro, jeb'o majku svoju", ree Kejs i ispali mu 357 u usta. Bio je u pravu za mozak. I krv. "ovek", ree Maelkum, "ovo mi se ne svia..." "Samo 'ladno", ree Moli. "Sve je u redu. To je samo neto to se tim momcima dogaa s vremena na vreme. Eto, nije umro, a i trajalo je samo par sekundi..." "Ja vidim ekran, EEG pokazuje mrtav. Nita kretanje, etrdeset sekund." "Pa, sad je u redu." "EEG ravan k'o daska", pobuni se Maelkum. 10. Jo je bio oamuen dok su prolazili kroz carinu i Moli je uglavnom bila ta koja je govorila. Maelkum je ostao na Garviju. Carina se na Frisajdu sastojala uglavnom od provere imovnog stanja. Prva stvar koju je ugledao kada su stigli na unutranju povrinu vretena bio je jedan iz lanca kafea Bajna Cura. "Dobrodoao i ulicu ila Verna", ree Moli. "Ako ima problema sa hodanjem, samo gledaj u noge. Perspektiva je zajebana, ako nisi navikao." Stajali su na irokoj ulici nalik na dno dubokog useka ili kanjona, sa svih strana zaklonjenoj finim nakoenjima prodavnica i zgrada koje su joj bile zidovi. Svetlost se ovde probijala kroz sveu zelenu masu rastinja koja se prelivala iz viseih terasa i balkona iznad njih. A sunce... Negde nad njima nalazio se bletav rez bele svetlosti, suvie sjajan, i snimljeno plavetnilo neba nad Kanom. Znao je da se sunana svetlost ubacuje pomou Lado-Ejksonovog sistema, ija se dvomilimetarska armatura protezala du itavog vretena, i da se obrtna biblioteka nebeskih efekata okolo vetaki generie, kao i da bi, da je nebo iskljueno, iza svetlosne armature video krivine jezera, krovove kockarnica, druge ulice... Ali njegovo telo nije moglo da se navikne na to. "Boe", ree on, "ovo je gore i od SPS-a." "Navikni se na to. Ovde sam mesec dana bila telohranitelj jednom kockaru." "'Ou da odem negde i da legnem." "Dobro. Kljuevi nae sobe su kod mene." Dodirnula mu je rame. "ta ti se to dogodilo malopre, ovee? Bio si ravnolinijski." On zatrese glavom. "Ne znam jo. Saekaj." "U redu. Uzeemo taksi ili tako neto." Uzela ga je za ruku i povela ulicom ila Verna, pored izloga u kome su bila izloena najmodernija pariska krzna. "Nestvarno", ree on, ponovo zagledan uvis. "Ne", ree ona, mislei da govori o krznima, "uzgajaju ih na kolagenskoj podlozi, ali od DNK kune. U emu je stvar?" "To je obina velika cev kroz koju sipaju stvari", ree Moli. "Turiste, propalice, svakojake. A tu su i guste mree za novac, da zadre lovu kad ljudi ponovo padnu u bunar." 51/112

Armita im je rezervisao sobu u neemu to se zvalo Interkontinental, nakoenoj, zastakljenoj, stenovitoj litici koja se sputala u hladnu maglu i huk brzaka. Kejs je iziao na balkon i posmatrao troje pocrnelih maloletnih Francuza kako lete na zmajevima, najlonskim trouglovima u jarkim osnovnim bojama, nekoliko metara iznad vodene pare. Jedan od njih zaokrenu, prolete uporedno, i Kejs uhvati blesak potkresane, tamne kose, smee dojke, bele zube u irokom osmehu. Vazduh je ovde mirisao na tekuu vodu i cvee. "Da", ree on, "velika lova." Naslonila se kraj njega na ogradu, oputenih ruku i odmorna. "Da. Doi emo jednom ovamo, ovde ili negde drugde u Evropu." "Koji mi?" "Niko", ree ona, nevoljno trznuvi ramenima. "Rek'o si da e da legne. Spavaj. I ja bih mogla malo." "Da", ree Kejs, trljajui obraze dlanovima. "Da, kakvo mesto." Uska traka Lado-Ejksonovog sistema tinjala je u apstraktnoj imitaciji brazilskog zalaska sunca negde na Bermudima, ispruganoj pramenjem snimljenih oblaka. "Da", ree on, "odoh da spavam." San nikako da doe. A kada je doao, doneo je snove koji su bili uredno ponovljeni odlomci seanja. Neprestano se budio, pored Moli, i sluao vodu, glasove koji su ulazili kroz otvorenu staklenu plou balkona, enski smeh iz stepenastih apartmana na suprotnoj strani. Dinova smrt vraala mu se kao loa karta, iako je govorio sebi da to nije bio Din. Da se to, u stvari, nije ni dogodilo. Neko mu je jednom rekao da je koliina krvi u prosenom ljudskom telu jednaka sanduku piva. Svaki put kada bi prikaza Dinove razbijene glave udarila u zadnji zid ureda, Kejse je bio svestan jo jedne misli, neeg mranijeg, potajnog, to se otkotrljalo, zaronivi poput ribe, tik izvan domaaja. Linda. Din. Krv na zidu uvoznikovog ureda. Linda. Miris spaljenog mesa u senkama kupole u ibi. Moli kako prua kesu umbira, plastiku umrljanu krvlju. Din je naloio da je ubiju. Vintermut. Zamiljao je mali mikroprocesor kako apue ruini od oveka po imenu Korto, rei koje teku kao reka, kako se u nekom zamraenom zabranu polako naduvava beivotna linost-zamena zvana Armita... Dinov analog rekao je da radi sa onim to mu je dato, koristei se postojeim situacijama. Ali ta ako je Din, stvarni Din, naruio Lindino ubistvo po Vintermutovom nareenju? Kejs je pipao po tami za cigaretama i Molinim upaljaem. Nema razloga da sumnja u Dina, ree sebi, pripaljujui. Nema razloga. Vintermut bi bio u stanju da stvori neku vrstu linosti i u koljci. Koliko je fini oblik mogla da uzme takva manipulacija? Ugasio je jijuan u pepeljari pored kreveta posle treeg dima, okrenuo se leima Moli i pokuao da zaspi. San, seanje, odmotalo mu se u glavi sa jednolinou neskraene simstim trake. Mesec dana svog petnaestog leta proveo je u hotelu sa nedeljnom rentom, na petom spratu, sa devojkom koja se zvala Marlena. Lift nije radio ve deset godina. Bubavabe su se rojile na sivkastom porculanu u zaepljenoj sudoperi kada biste upalili svetlo. Spavao je sa Marlenom na golom dueku bez pokrivaa. Promaklo mu je kada je prva osa sagradila svoju poput hartije finu kuicu na popucaloj boji prozorskog okvira, ali je uskoro gnezdo bilo grudva vlakana veliine pesnice, odakle su insekti izletali kao minijaturni kopteri u lov po ulici ispod, zujei oko trulog sadraja kontejnera. Popili su po desetak piva, to popodne kada je osa ubola Marlenu. "Pobij gadove", rekla je, oiju mutnih od besa i nepokretne ege u sobi, "spali ih." Pijan, Kejs je preturao po smrdljivom ormanu traei Rolovog zmaja. Rolo je bio Marlenin preanji - a tu i tamo i sadanji, Kejs je povremeno sumnjao - deko, ogromni biciklist iz Friska sa plavom munjom izbeljenom u tamnoj vojnikoj frizuri. Zmaj je bio baca plamena 'Frisko', stvar nalik na debelu baterijsku svetiljku uglaste glave. Kejs je proverio baterije, protresao posudu da vidi ima li dovoljno goriva i otiao do otvorenog prozora. Konica je poela da bruji. Vazduh u Gradovima bio je mrtav, nepomian. Iz gnezda je izletela osa i obletela oko Kejsove glave. Kejs je pritisnuo prekida, izbrojao do tri i povukao obara. Gorivo, upumpano pod pritiskom od sto atmosfera, iknulo je kroz belo usijani prsten. Pet metara dugaak jezik belog plamena oprio je gnezdo, oborio ga. Preko puta ulice, neko to glasno pozdravi. 52/112

"Sranje!" Marlena je stajala iza njega, ljuljajui se. "Budalo! Nisi ih spalio. Samo si ga oborio. Sad e da se vrate da nas ubiju!" Njen glas mu je strugao po ivcima i zamislio ju je obavijenu plamenom, kako joj izbeljena kosa cvri i dobija naroitu zelenu boju. Dole u uliici, sa zmajem u ruci, priao je pocrnelom gnezdu. Bilo se raspuklo. Oprljene ose uvijale su se i poskakivale na asfaltu. Ugledao je ono to je skrivala koljka od sive hartije. Uas. Zavojita fabrika ivota, stepenaste terase zametnih elija, slepe eljusti neroenih u neprekidnom radu, faze razvoja od jaja do larve, polurazvijene ose, ose. U njegovoj glavi zauze mesto neka vrsta fotografije protoka vremena, otkrivajui stvar kao bioloki ekvivalent automatske puke, groznu u svojoj savrenosti. Nezemaljsku. Pritisnuo je obara, zaboravivi da upali, i gorivo zaita preko uskomeanog ivota pod njegovim nogama. Kada je pritisnuo paljenje, ono buknu i eksplodira, odnevi mu jednu obrvu. Pet spratova iznad njega, sa otvorenog prozora, uo je Marlenin smeh. Probudio se sa utiskom da postaje svetlije, ali je u sobi jo bilo mrano. Slike na mrenjai, odblesci. Napolju je nebo nagovetavalo dolazak snimljene zore. Vie nije bilo glasova, uo se samo huk vode, duboko dole ispod Interkontinentala. U snu, ba pre nego to je natopio gnezdo gorivom, ugledao je T-E logo Tezje-Epula jasno utisnut u zid konice, kao da su ga nainile same ose. Moli je navaljivala da ga prekrije bronzanom bojom, tvrdei da je njegovo bledilo Gradova suvie upadljivo. "Isuse", ree on, stojei nag ispred ogledala, "tebi ovo izgleda kao prava stvar?" Utrljavala je poslednju koliinu iz tube u njegov levi noni lanak, kleei ispred njega. "Ne, ali izgleda kao da ti je dovoljno stalo da to upotrebi. Tako. Nema dovoljno da ti namaem stopalo." Ustala je i bacila tubu u veliku pletenu korpu. Nita u sobi nije izgledalo kao da je mainski napravljeno ili nainjeno od sintetikih materijala. Kejs je znao da to kota, ali ga je taj stil uvek nervirao. Fleksipena na ogromnom krevetu bila je obojena da podsea na pesak. Bilo je puno bledog drveta i runo pletenih vlakana. "A ti", ree on, "hoe li i sebe obojiti u smee? Ni ti ba ne izgleda kao da si se celo leto sunala." Nosila je iroke, crne, svilene pantalone i crne espadrile. "Ja izgledam egzotino. Imam i veliki slamnati eir za to. A ti treba da izgleda kao sitni muvator koji mnogo ne bira, pa je instant ten sasvim u redu." Kejs je kiselo posmatrao svoje levo stopalo, a onda se osmotri u ogledalu. "Isuse. Nema nita protiv da se sad obuem?" Otiao je do kreveta i poeo da navlai farmerke. "Jesi li dobro spavala? Nisi primetila nekakvu svetlost?" "Sanjao si", ree ona. Dorukovali su na krovu hotela, na nekoj vrsti livade, proarane prugastim suncobranima i, kako se Kejsu inilo, sa neprirodno mnogo drvea. Ispriao joj za svoj pokuaj da pronjuka po VI u Bernu. Pitanje prislukivanja postalo je akademsko. Ako ih je Armita snimao, inio je to kroz Vintermuta. "I bilo je kao stvarno?" upita ona, punih usta kroasana sa sirom. "Kao simstim?" Potvrdio je. "Stvarno kao ovo", dodao je, gledajui okolo. "Moda i vie." Stabla su bila krljava, vornovata, nemogue stara, proizvod genetskog inenjeringa i hemijske manipulacije. Kejs bi imao muke da razlikuje bor od hrasta, ali mu je stilski oseaj deaka sa ulice govorio da su ova suvie lepa, suvie nalik na drvee. Izmeu stabala, na blagim i odve planski nepravilnim brdacima mlade, zelene trave, suncobrani jarkih boja titili su hotelske goste od nepopustljivog zraenja Lado-Ejksonovog sunca. Privue mu panju bujica francuskih rei sa oblinjeg stola: zlatna deca koju je gledao kako lete iznad rene izmaglice u prethodno predveerje. Sada je video da im je ten neujednaen, sa motivom matrice dobijenim selektivnim podsticanjem melanina, viestrukim prelivima koji su se pravolinijski preklapali, ocrtavajui i naglaavajui muskulaturu; devojine male, vrste grudi, zglob deakove ake na belom emajlu stola. Kejsa su podseali na trkake maine. Zasluivali su da nose etikete sa potpisom svojih frizera, dizajnera njihovih belih, pamunih majica, zanatlija koji su izradili njihove kone sandale i jednostavan nakit. Iza njih, tri japanske enice u 53/112

nonji iz Hiroime ekale su svoje supruge sararimane; ovalna lica bila su im prekrivena vetakim ubojima; bio je to, znao je, veoma konzervativan stil, retko vien u ibi. "Kakav je to miris?" upita on Moli, mrtei se. "Trava. Tako mirie poto je pokose." Armita i Rivijera stigli su ba kada su zavravali aj, Armita u stilizovanoj uniformi u kojoj je izgledao kao da su mu upravo strgnute pukovske oznake, Rivijera u udobnom, sivom, mreastom kompletu koji je nastrano podseao na zatvor. "Moli, ljubavi", ree Rivijera, pre nego to se spustio na stolicu, "morae da me opet snabde mojim melemima. Ponestalo mi." "Pitere", odvrati ona, "a ta ako neu?" Nasmeila se, ne pokazujui zube. "Hoe", ree Rivijera, skrenuvi pogled na Armitaa i nazad. "Daj mu", ree Armita. "Pravo si prase to se toga tie, zar ne?" Izvadila je pljosnat paket umotan u foliju i bacila ga preko stola. Rivijera ga uhvati u vazduhu. "Mogao je i sam da se snabde", ree ona Armitau. "Po podne imam audiciju", ree Rivijera. "Moram da budem u formi." Uzeo je foliju na ispruen dlan i nasmeio se. Iz folije navree siuni, blistavi insekti, pa nestadoe. On spusti paket u dep mreaste bluze. "I ti ima audiciju popodne, Kejse", ree Armita. "Na onom tegljau. Hou da ode do radnje sa opremom i uzme vakuum-odelo, proveri da li je ispravno i ode na teglja. Ima otprilike tri sata za to." "Kako to da mi idemo tamo u onoj kanti, a vas dvojica uzimate JAL taksi?" upita Kejs, namerno izbegavajui njegov pogled. "Sion je tako predloio. Dobar paravan, kada krenemo. Imam ja i vei brod, u pripravnosti, ali je teglja dobar potez." "ta je sa mnom?" upita Moli. "Ima neki zadatak za mene danas?" "Da ode gore do kraja vretena i veba pri nultoj 'g'. Sutra e moda ii na suprotan kraj." Strejlajt, pomisli Kejs. "Koliko je to uskoro?" upita Kejs, susrevi bledi pogled. "Uskoro", ree Armita. "Krei, Kejse." "ovek, dobro ti ide", ree Malekum, pomaui Kejsu da se izvue iz crvenog Saniovog vakuumskog odela. "Aerol kae dobro ti ide." Aerol je ekao na jednoj od platformi za vebu na kraju vretena, blizu besteinske osovine. Da bi stigao tamo, Kejs je prvo uzeo lift dole do koljke, a zatim seo u minijaturni indukcioni voz. to je prenik vretena bio manji, sila tee je slabila; negde iznad njega, zakljuio je, nalaze se planine uz koje se pela Moli, biciklistika staza, oprema za lansiranje zmajeva i minijaturnih mikrolakih. Aerol ga je prebacio do Markusa Gravija u kosturnom skuterskom ramu na hemijski pogon. "Pre dva sat", ree Maelkum, "ja preuzmem vavilonsku robu za tebe; fini Japan-momak u jahti, ba finoj jahti." Osloboen odela, Kejs se ilo prebaci preko Hosake i veza se u mreu. "Dobro", ree, "da vidimo." Maelkum izvadi belu grudvu pene, neto manju od Kejsove glave, izvue biserima ukraenu britvu na zelenoj najlonskoj vrpci iz depa na boku ofucanog orca i paljivo rasee plastiku. Izvadi etvrtast predmet i prui ga Kejsu. "To deo nekog pitolja, ovek?" "Nije", ree Kejs, prevrui predmet, "ali jeste oruje. Virus." "A, ne na amac ovog momka, ovek", ree Maelkum odluno, poseui za kasetom. "To je program. Virusni program. Ne moe ti nita, ne moe da napadne ak ni tvoj softver. Moram da ga ukljuim u ureaj, da bi uopte mogao da deluje na neto." "Dobro, Japan-momak kae tvoj Hosaka e ti rei svako gde i kako koje treba." "U redu. Dobro, sad me pusti da pogledam, vai?" Maelkum se odbaci i odlebde pored pilotske konzole, zaposlivi se pitoljem za kuinu. Kejs urno odvrati pogled od uskovitlanih niti prozirne kuine. Nije bio siguran zato, ali su mu one na neki nain vraale muninu SPS-a. "Kakva je ovo stvar?" upita Hosaku. "Ova poiljka za mene?" 54/112

"Transfer podataka iz Bekris Sistems GmbH, iz Frankfurta, obavetava, u ifrovanom prenosu, da ova poiljka sadri probojni program klase Kuang 11. Bekris dalje obavetava da je povezivanje sa Ono-Sendaijevim Kiberprostorom 7 potpuno kompatibilno i prua optimalne probojne mogunosti, posebno to se tie postojeih vojnih sistema..." "ta je sa VI?" "Postojeih vojnih sistema i vetakih inteligencija." "Isuse Boe. Kako si ga nazvao?" "Klasa Kuang 11." "Kineski?" "Da." "Iskljui se." Kejs privrsti kasetu sa virusom uz stranicu Hosake komadom srebrne trake, setivi se Moline prie o danu provedenom u Makau. Armita je preao preko granice u Zongan. "Ukljui se", ree, predomislivi se. "Pitanje. Ko je vlasnik Bekrisa, onog u Frankfurtu?" "Pauza zbog meuorbitalnog prenosa", ree Hosaka. "ifruj. Standardna komercijalna ifra." "Gotovo." Lupkao je prstima po Ono-Sendaiju. "Rajnhold Sajentifik A. G., iz Berna." "Ponovi. Ko poseduje Rajnhold?" Bila su potrebna tri skoka da stignu do Tezje-Epula. "Diksi", ree on, poto se ukljuio, "ta zna o kineskim virusnim programima?" "Ne ba mnogo." "Jesi li nekad uo za sistem klase Kuang 11?" "Ne." Kejs uzdahnu. "E, ovde imam korisniki kineski ledolomac, kasetu za jednokratnu upotrebu. Neki ljudi u Frankfurtu tvrde da moe da see VI." "Mogue. Zato da ne. Ako je vojni." "Tako izgleda. Sasluaj me, Diksi, pa mi reci svoje miljenje, vai? Izgleda da Armita priprema upad u jednu VI koja pripada Tezje-Epulu. Osnovni ureaj je u Bernu, ali je povezan sa jo jednim u Riju. Onaj u Riju te je bacio u komu, prvi put. ini se da su povezani preko Strejlajta, T-E-ove baze, dole na kraju vretena, a mi treba da proseemo put uz pomo kineskog ledolomca. Ako Vintermut stoji iza cele predstave, znai da plaa da bude spaljen. Sam sebe spaljuje. A neto to naziva sebe Vintermutom pokuava da me zbari da moda preem Armitaa. ta se deava?" "Motiv", ree konstrukt. "Problem motiva, kod jedne VI. Nije ljudskog porekla, zna?" "Ovaj, da, oigledno." "Ma, ne. Mislim, nije ljudskog porekla. Tako da ne moe da je provali. Ni ja nisam iv, ali se ponaam kao da jesam. Razume?" "ek' malo", ree Kejs. "Ti si svestan, zar ne?" "Pa, takav je oseaj, mali, ali sam, u stvari, samo gomila ROM-a. To je jedno od onih, ah, filozofskih pitanja, ini mi se..." Neprijatni oseaj smeha zakotrlja se niz Kejsovu kimu. "Ali ja ti neu napisati pesmu, ako razume ta hou da kaem. Tvoja VI moda i hoe. Ali ipak uopte nije ljudska." "I ti stoga misli da ne moemo da znamo njen motiv?" "Ona poseduje samu sebe?" "Ima vajcarsko dravljanstvo, ali T-E poseduje osnovni ureaj i softver." "Ta im je dobra", ree konstrukt. "Kao, ja posedujem tvoj mozak i ono to zna, ali tvoje misli imaju vajcarsko dravljanstvo. Nije nego. Mnogo sree, VI." "Znai, priprema se da spali samu sebe?" Kejs poe nervozno da se ukljuuje u ureaj, nasumino. Matrica se zamuti, povrati, i on ugleda sistem ruiastih lopti koje su predstavljale sikimski kartel eliana. "Samostalnost je arena laa, kad je re o tvojoj VI. Meni se ini, Kejse, da ide tamo da presee okove koji su spreavali ovu lutku da postane pametnija. I ne vidim kako e da razlikuje, recimo, izmeu poteza koji povue roditeljska kompanija, i nekog poteza koji VI vue na svoju ruku, tako da tu moe nastati pometnja." Ponovo onaj nesmeh. "Vidi, te stvari mogu vredno da rade, da kupe sebi vremena da napiu kuvar ili ta ve, ali onog minuta, to jest nanosekunde, kada neka od njih pone da 55/112

trai naina da se razvije, Turing e je zbrisati. Niko ne veruje toj kopiladi, zna to. Svaka postojea VI ima elektromagnetsku samaru privezanu uz elo." Kejs pogleda ruiaste lopte Sikima. "U redu", ree on konano, "ja ubacujem ovaj virus. Hou da pogleda njegovu stranu sa uputstvima i da mi kae ta misli." Onaj poluoseaj da mu neko ita preko ramena nestade na nekoliko sekundi, a onda se vrati. "Vrue govno, Kejse. To je spor virus. Treba mu oko est sati, prema procenama, da isee vojnu metu." "Ili VI." On uzdahnu. "Da ga upotrebimo?" "Sigurno", ree konstrukt, "samo ako se ne uasava smrti." "Ponekad se ponavlja, ovee." "Takva mi je priroda." Moli je spavala kada se vratio u Interkontinental. Sedeo je na balkonu i posmatrao mikrolaku sa duginim krilima od polimera kako se die uz krivinu Frisajda, vukui trouglastu senku preko poljana i krovova, sve dok nije nestala iza trake Lado-Ejksonovog sistema. "'Ou da mi zazuji", ree on plavoj opseni neba. "'Ou stvarno da se ufiksam, zna? Nabudeni pankreas, epovi u jetri, kesice sranja koje se topi, zajebi sve to. 'Ou da mi zazuji." Otiao je, ne probudivi Moli, inilo mu se. Nikad nije bio siguran, sa onim njenim staklima. Stresao je napetost sa ramena i uao u lift. Vozio se sa mladom Italijankom u besprekorno beloj odei, jagodica i nosa obojenih neim neprozirno crnim. Bele najlonske cipele imale su eline krampone; oigledno skupa stvar u njenoj ruci izgledala je kao spoj minijaturnog vesla i ortopedske proteze. Ila je da igra partiju neega, ali Kejs nije imao pojma ega. Na krovnoj poljani proao je kroz umarak stabala i suncobrana sve dok nije naiao na bazen i naga tela koja su blistala na podlozi tirkiznih ploica. Povukao se u hlad jedne nadstrenice i pritisnuo svoj ip na tamnu staklenu plou. "Sui", ree, "bilo ta." Deset minuta kasnije stigao je revnosni kineski konobar sa njegovom hranom. vakao je presnu tunjevinu i pirina i posmatrao ljude kako se sunaju. "Isuse", ree tunjevini, "ja bih otkaio." "Ne mora mi govoriti", ree neko, "ja to ve znam. Ti si gangster, zar ne?" On zamiri prema njoj, prema traci sunca. Dugako mlado telo i koa arena od stimulisanog melanina, ali ne od onih pariskih proizvoda. Ona unu pored njegove stolice, kapajui vodu na ploice. "Ket", ree. "Lupus", posle izvesnog oklevanja. "Kakvo je to ime?" "Grko", ree on. "Jesi li stvarno gangster?" Stimulacija melanina nije spreila pojavljivanje pegica. "Ja sam narkoman, Ket." "Koje vrste?" "Stimulanti. Stimulanti sredinjeg nervnog sistema. Izuzetno snani stimulanti sredinjeg nervnog sistema." "U redu, ima li?" Nagnula se blie. Kapi hlorisane vode padoe na nogavicu njegovih pantalona. "Nemam. U tome je moj problem, Ket. Zna li gde bismo mogli da nabavimo malo?" Ket se zaljulja na preplanulim petama i liznu pramen smee kose koji joj se zalepio kraj usana. "ta voli?" "Nita koka, nita amfetamini, ali da bude haj, mora da bude haj." I tu bi bio kraj, sumorno je pomislio, zadravajui osmeh za nju. "Betafenetilamin", ree ona. "Nema frke, ali na tvoj ip." "ali se", ree Ketin partner i sustanar, kada je Kejs objasnio neobina svojstva pankreasa iz ibe. "Mislim, zar ne moe da ih tui ili tako neto? Za nesavesno leenje?" Zvao se Brus. Izgledao je kao muka verzija Ket, zakljuno sa pegicama. "Pa", ree Kejs, "to ti je samo jedna od onih stvari, zna? Kao kopiranje tkiva, i sve to." Ali Brusove oi ve su otupele od dosade. Raspon panje kao u komarca, pomisli Kejs, posmatrajui deakove smee oi. 56/112

Njihova soba bila je manja od one koju je Kejs delio sa Moli i nalazila se na drugom nivou, blie povrini. Pet ogromnih Ciba-hromki Tali Iem bilo je zalepljeno preko stakla na balkonu, ukazujui na produeni zakup. "Ubistvene su, a?" upita Ket, opazivi da posmatra folije. "Moje. Snimila sam ih na piramidi ulo/Mree, poslednji put kada smo silazili niz bunar. Bila je tako blizu, i samo se smeila, tako prirodno. A tamo je bilo upavo, Lupuse, dan poto su oni teroristi iz grupe Hrista Kralja sipali anele u vodu, zna?" "Aha", ree Kejs, odjednom nespokojan, "uasna stvar." "Dobro", ubaci se Brus, "to se tie one bete koju hoe da kupi..." "Pitanje je da li mogu da je svarim?" Kejs podie obrve. "Zna ta", ree deak. "Probaj. Ako je tvoj pankreas ne primi, kua plaa. Prvi put je besplatno." "Nije mi prvi put da to ujem", ree Kejs, uzimajui jarkoplavu dermu koju mu je Brus pruio preko crnog krevetskog prekrivaa. "Kejse?" Moli sede u postelji i otrese kosu sa stakala. "Ko drugi, duo?" "ta te je, bre, spopalo?" Ogledala su ga pratila preko sobe. "Zaboravio sam kako se izgovara", ree on, vadei iz depa koulje tesno zamotanu traku vakuumski pakovanih plavih dermi. "Isuse", ree ona, "samo nam je to trebalo." "Nikad nisi rekla neto istinitije." "Pustim te samog dva sata i ti odma' ubode." Zatresla je glavom. "Nadam se da e biti spreman za na veliki sudar sa veerom sa Armitaem veeras. Tamo u Dvadesetom Veku. A gledaemo i kako Rivijera izvodi one svoje trikove." "Aha", ree Kejs, izvijajui lea, osmehujui se u gru zadovoljstva, "sjajno." "ovee", ree ona, "ako ta stvar proe pored onoga to su ti hirurzi ugradili u ibi, ima da bude k'o posran kad prestane da deluje." "Kuknjava, kuknjava, kuknjava", ree on, otkopavajui kai. "Propast. Mrak. Samo to sluam." Skinuo je pantalone, koulju, donji ve. "Mislim da bi trebalo da ima dovoljno zdravog razuma da iskoristi moje nenormalno stanje." Spustio je pogled. "Mislim, vidi ovo nenormalno stanje." Ona se nasmeja. "Ali nee potrajati." "Ma, hoe", ree on, sputajui se na fleksipenu boje peska, "zbog toga i jeste nenormalno." 11. "Kejse, ta je s tobom?" ree Armita, kada ih je konobar odveo do njihovog stola u Vingtieme Siecle. Bio je to najmanji i najskuplji od nekoliko ploveih restorana na jezercu u blizini Interkontinentala. Kejs se strese. Brus mu nije nita rekao o posledicama. Pokuao je da podigne au s vodom, ali su mu ruke drhtale. "Valjda neto to sam pojeo." "Hou da te pregledaju lekari", ree Armita. "Ma to je samo histaminska reakcija", slaga Kejs. "Deava mi se kad putujem, jedem razliitu hranu, ponekad." Armita je imao tamno odelo, suvie sveano za ovakvo mesto, i belu svilenu koulju. Zlatna narukvica zveckala mu je dok je podizao i otpijao vino. "Naruio sam za vas", ree. Moli i Armita jeli su u tiini, dok je Kejs drhtavo sekao niclu, svodei je na nepojedene zalogaje koje je gurao po bogatom sosu, da bi konano odustao od svega. "Isuse", ree Moli, iji je tanjir ve bio prazan. "daj to ovamo. Zna li ti koliko ovo kota?" Uzela je njegov tanjir. "Moraju godinama da gaje celu ivotinju, a zatim da je ubiju. Ovo nije iz tanka." Nabola je zalogaj na viljuku i poela da vae. "Nisam gladan", izusti Kejs. Mozak mu je bio spren. Ne, zakljuio je, baen na vrelu mast i tako ostavljen, pa se mast ohladila, debeli masni premaz zalepio se za naborane polovine, proaran zelenkasto-purpurnim bleskovima bola. "Izgleda jebeno ravo", ree Moli veselo. Kejs okusi vino. Posle betafenetilamina, imalo je ukus joda. 57/112

Svetla se priguie. "Restoran Vingtieme Siecle", ree bestelesni glas sa jakim naglaskom Gradova, "ima ast da prikae hologramski kabare gospodina Pitera Rivijere." Mestimini pljesak sa drugih stolova. Konobar je upalio sveu i postavio je na sredinu njihovog stola, a onda poeo da sklanja tanjire. Uskoro je na svakom od desetak stolova u restoranu treperila po jedna svea i toilo se pie. "ta se deava?" upita Kejs Armitaa koji je utao. Moli je akala zube noktom boje burgundca. "Dobro vee", ree Rivijera, zakoraivi na malu pozornicu na suprotnom kraju prostorije. Kejs trepnu. U svojoj muci nije primetio pozornicu. Nije video odakle se Rivijera pojavio. Njegova nelagodnost se pojaa. Isprva je pomislio da je Rivijera bio osvetljen reflektorom. Rivijera je svetleo. Nosio je beli veernji sako. Na reveru, u dubinama crnog karanfila, gorelo je plavo ugljevlje. Nokti mu blesnue kada je podigao ruke u gestu dobrodolice, zagrljaja za publiku. Kejs je sluao kako plitka voda zapljuskuje bok restorana. "Veeras", ree Rivijera, blistavih, izduenih oiju, "voleo bih da vam izvedem jedan dui komad. Novi rad." Na dlanu podignute desne ake ukaza se hladan rubin svetlosti. On ga ispusti. Sa mesta dodira sa podom umno uzlete sivi golub i nestade u senkama. Neko zazvida. Novi pljesak. "Naslov rada je 'Lutka'." Rivijera spusti ruke. "Hteo bih da posvetim veeranju premijeru jednoj dami, 3Dejn Mari-Frans Tezje-Epul." Talas utivog pljeska. Kada je zamro, Rivijerine oi kao da se zaustavie na njihovom stolu. "I jo jednoj dami." Svetla u restoranu potpuno zgasnue, na nekoliko sekundi, i ostade samo sjaj svea. Rivijerina holografska korona nestala je sa svetlima, ali ga je Kejs jo video kako stoji pognute glave. Poee da se pojavljuju linije slabe svetlosti, uspravne i vodoravne, ocrtavajui otvorenu kocku oko pozornice. Svetla restorana se malo pojaae, ali okvir oko pozornice kao da je bio sazdan od zaleene meseine. Pognute glave, sklopljenih oiju, ruku kruto ispruenih niz bokove, Rivijera kao da je podrhtavao od usredsreenosti. Sablasna kocka odjednom se ispuni, pretvori se u sobu, sobu bez etvrtog zida, doputajui publici da vidi njen sadraj. Rivijera kao da se malo opustio. Podigao je glavu, ali nije otvorio oi. "Oduvek sam iveo u toj sobi", ree. "Ne seam se da sam nekad iveo u nekoj drugoj." Zidovi sobe bili su od poutelog gipsa. Imala je dva komada nametaja. Jedan je bila obina drvena stolica, a drugi belo obojeni gvozdeni krevet. Boja se ogulila i ljutila, otkrivajui crno gvoe. Duek je bio bez pokrivaa. Zamrljana presvlaka sa izbledelim, smeim prugama. Iznad kreveta visila je gola sijalica, na izuvijanoj, crnoj ici. Kejs je video debelu naslagu praine na gornjoj krivini sijalice. Rivijera otvori oi. "Uvek sam bio sam u sobi." Seo je na stolicu, okrenuvi se prema krevetu. U crnom cvetu na njegovom reveru jo je gorelo plavo ugljevlje. "Ne znam kada sam poeo da je sanjam", ree on, "ali seam se da je isprva bila samo magla, sen." Neto se pojavilo na krevetu. Kejs trepnu. Ono nestade. "Nisam mogao da je zadrim, u mislima. Ali sam udeo da je zadrim, i vie od toga..." Glas mu se savreno jasno uo u muku restorana. Zazvecka led u ai. Neko se zakikota. Neko drugi apatom postavi pitanje na japanskom. "Zakljuio sam da bih mogao, samo ako uspem da zamislim jedan deo nje, mali deo, ako uspem potpuno da zamislim taj deo, do najsitnije pojedinosti..." Na dueku je sada leala enska aka, gore okrenutog dlana, bledih, belih prstiju. Rivijera se nagnu napred, podie aku i poe neno da je miluje. Prsti se pokrenue. Rivijera podie aku do usta i poe da lie vrhove prstiju. Nokti su bili lakirani bojom burgundca. aka, video je Kejs, ali ne odseena aka; koa ju je svuda zatvarala, neprekinuta i neoteena. Setio se tetoviranog komada mesa uzgojenog u tanku u izlogu hirurkog butika u Ninseiju. Rivijera je drao aku na usnama, liui joj dlan. Prsti mu ispitivaki dodirnue lice. Ali sada je i druga aka leala na postelji. Kada je Rivijera posegnuo prema njoj, prsti prve ake bili su mu obavijeni oko zgloba ruke, poput narukvice od mesa i kosti. Komad se nastavljao prema sopstvenoj unutranjoj nadrealnoj logici. Sledee su bile ruke. Stopala. Noge. Noge su bile veoma lepe. Kejsu je sevalo u glavi. Grlo mu je bilo suvo. Ispio je ostatak vina. Rivijera je sad bio na krevetu, nag. Njegova odea bila je deo projekcije, ali Kejs se nije seao kada je nestala. Crni cvet leao je pored kreveta, jo tinjajui unutranjim plavim plamenom. Onda se 58/112

oblikovao trup, pod Rivijerinim milovanjem, beo, bez glave i savren, oroen slabim svetlucanjem znoja. Molino telo. Kejs je zurio, otvorenih usta. Ali to nije bila Moli; bila je to Moli kako ju je Rivijera zamiljao. Grudi su bile pogrene, bradavice vee, odve tamne. Rivijera i trup bez udova uvijali su se na krevetu, milovani akama sa onim blistavim noktima. Krevet je sada bio prekriven debelim slojem poutele, trule ipke koja se raspadala na dodir. Oko Rivijere i trzavih udova dizalo se trunje praine, pod grozniavim, tipavim akama. Kejs pogleda prema Moli. Lice joj je bilo bezizrazno; boje Rivijerine projekcije okretale su se i trzale na njenim ogledalima. Armita je bio nagnut napred, sa prstima oko drke ae za vino, bledih oiju prikovanih za pozornicu i treperavu sobu. Udovi i trup sada su se spojili, i Rivijera zadrhta. Glava je bila tamo, slika je bila potpuna. Molino lice, sa glatkom ivom koja je skrivala oi. Rivijera i Molina prikaza poee da opte sa obnovljenom estinom. Onda prikaza polako isprui aku i isuka onih pet seiva. Lenjim, sanjivim pokretom zapara Rivijerina gola lea. Kejs opazi blesak ogoljene kime, ali je ve bio na nogama, posrui napolje. Povratio je preko ograde od ruinog drveta u mirnu vodu jezera. Nestade ono to mu je poput kljeta stezalo elo. Kleei, sa obrazom uz hladno drvo, zurio je preko plitkog jezera u blistav odsjaj ulice ila Verna. Kejs je ve video medijume; kada je bio maloletnik u Gradovima, to se zvalo 'sanjati budan'. Seao se mravih Portorikanaca pod ulinim svetlima Ist Sajda, kako budni sanjaju uz ivi ritam salse, kako devojke iz snova podrhtavaju i okreu se, uz ritmino tapanje gledalaca. Ali za to je bio potreban pun kombi opreme i nezgrapan lem sa trodama. Ono to je Rivijera sanjao, imali ste. Kejs odmahnu bolnom glavom i pljunu u jezero. Mogao je da nasluti svretak, finale. Obrnuta simetrija: Rivijera sastavlja devojku iz mate, devojka iz mate rastavlja njega. Onim akama. Krv snova natapa trulu ipku. Odobravanje iz restorana, pljesak. Kejs ustade i pree dlanovima preko odee. Okrenu se i poe u Vingtieme Siecle. Molina stolica bila je prazna. Na pozornici nije bilo nikoga. Armita je sedeo sam, i dalje zagledan u pozornicu, sa drkom vinske ae izmeu prstiju. "Gde je ona?" upita Kejs. "Otila", ree Armita. "Otila za njim?" "Ne." Zau se slabo tink. Armita pogleda au. Leva ruka mu se podie drei mehur stakla sa malo crnog vina. Slomljena drka virila je kao cepka leda. Kejs mu je uze i odloi u au za vodu. "Reci mi gde je otila, Armitae." Svetla se upalie. Kejs pogleda u blede oi. Bile su potpuno prazne. "Otila je da se spremi. Nee je vie videti. Biete zajedno za vreme trke." "Zato joj je Rivijera to uinio?" Armita ustade, popravljajui revere sakoa. "Idi i ispavaj se, Kejse." "Sutra ulazimo?" Armita se osmehnu svojim besmislenim osmehom i ode prema izlazu. Kejs protrlja elo i pogleda po sobi. Gosti su ustajali, ene su se smeile na muke ale. Prvi put je tada primetio balkon, gde su jo treperile svee, u skrovitoj tmini. uo je zveckanje srebrnog pribora, priguen razgovor. Svee su bacale nemirne senke po tavanici. Lice devojke pojavilo se iznenada poput neke Rivijerine projekcije, njene male ake na izglaanom drvetu ograde; nagnula se napred, napetog lica, inilo mu se, obuzeta neim iza. Pozornicom. Bilo je to upeatljivo lice, ali ne i lepo. Trouglasto, visokih jagodinih kostiju, ali istovremeno i tanano, irokih i odlunih usta u neobinom skladu sa uskim, ptijim nosom rairenih nozdrva. Zatim je nestala, vrativi se u prisni smeh i ples svea. Naputajui restoran, ugledao je dva mlada Francuza i njihovu prijateljicu, kako ekaju amac za suprotnu obalu i najbliu kockarnicu. Njihova soba bila je pusta, fleksipena glatka kao obala posle plime. Njena torba je nestala. Potraio je poruku. Nije je bilo. Proe nekoliko sekundi pre nego to se prizor iza prozora probio kroz 59/112

njegovu napetost i nesreu. Pogleda i vide Dezideratu, njene skupe duane: Gui, Cujako, Hermes, Liberti. Zurio je, a onda zatrese glavom i prie ploi koju dotle nije ispitao. Iskljuio je hologram i ugledao apartmane koji su se penjali uz suprotnu obalu. Podigao je telefon i poneo ga sa sobom u sveinu balkona. "Dajte mi broj Markusa Garvija", zatraio je od recepcije. "To je teglja, registrovan na sklop Siona." Glas sa ipa izgovori desetocifren broj. "Gospodine", dodade, "registracija o kojoj je re je panamska." Maelkum se javi posle petog zvona. "Jeste?" "Kejs. Ima modem, Maelkume?" "Jeste. Na navigacionom kompu, zna." "Moe li da ga skine, ovek? Prikljui ga na mog Hosaku. Onda ukljui moj ureaj. Dugme sa brazdama." "Kako ti ide tamo, ovek?" "Eto, potrebna mi je pomo." "Polazim, ovek. Uzmem modem." Kejs je sluao slab statiki um dok je Maelkum uspostavljao jednostavnu telefonsku vezu. "Zaledi ovo", naredi Hosaki, kada je uo signal. "Govorite sa viestruko nadzirane lokacije", obavesti ga kompjuter oprezno. "Jebi ga", ree on. "Zaboravi led. Bez leda. Pozovi konstrukt. Diksi?" "Hej, Kejse." Ravnolinijski je govorio kroz Hosakin govorni ip; paljivo izraeni naglasak potpuno je iezao. "Dikse, treba da se ukljui ovamo i uradi neto za mene. Slobodan si da bude grub koliko ti je volja. Moli je ovde negde, hou da saznam gde. Ja sam u broju 335W, u Interkontinentalu. I ona je bila registrovana ovde, ali ne znam pod kojim imenom. Ujai na ovom telefonu i pogledaj njihove podatke." "Reeno...", ree Ravnolinijski. Kejs zau belu buku invazije. Nasmei se. "Uinjeno. Rouz Kolodni. Provereno. Treba mi par minuta da se provuem dovoljno duboko kroz njihovu bezbednosnu mreu da izolujem podatak." "Hajde." Telefon je pitao i pucketao dok je konstrukt napadao. Kejs ga odnese u sobu i ostavi ga ukljuenog na fleksipeni. Potom poe u kupatilo i opra zube. Kad je izlazio iz kupatila, osvetli se monitor na sobnom Braunovom audiovizuelnom sistemu. Japanska pop zvezda leala je na metaliziranim jastucima. Nevidljivi novinar postavi pitanje na nemakom. Kejs je zurio. Ekran zaigra plavim krhotinama smetnji. "Kejse, duo, jesi si poludeo, ovee?" Glas je bio spor, poznat. Stakleni zid balkona ukljui prizor Deziderate, ali se ulina scena zamuti, izmeni, postade unutranjost ar d' Te u ibi, pusta, sa beskrajno ponovljenim odrazom crvenog neona u zidnim ogledalima. Loni Zon zakorai napred, visok i mrtvaki bled, kreui se sa podvodno sporom lakoom zavisnosti. Stajao je sam meu etvrtastim stolovima, sa rukama u depovima pantalona od ajkuline koe. "Stvarno, ovee, izgleda mi mnogo rasejano." Glas je dolazio iz Braunovih zvunika. "Vintermut", ree Kejs. Svodnik lenjo slegnu ramenima i osmehnu se. "Gde je Moli?" "Nije vano. Pravi sranja veeras, Kejse. Ravnolinijski die uzbunu svuda po Frisajdu. Nisam oekivao tako neto od tebe, ovee. Nije u skladu sa tvojim profilom." "Onda mi reci gde je ona, da mogu da ga pozovem nazad." Zon odmahnu glavom. "Ne uspeva ti da sauva svoje ene, zar ne, Kejse? Neprestano ih gubi, ovako ili onako." "U tom sluaju ovo ima da ti se razbije o glavu", ree Kejs. "Nee. Nisi ti taj tip, ovee. Znam to. Zna ta, Kejse? Mislim da si zakljuio da sam ja naredio Dinu da sredi onu tvoju pikicu u ibi." "Nemoj", ree Kejs, nesvesno zakoraivi prema prozoru. 60/112

"Ali nisam. I zar je to uopte vano? Koliko je to zaista vano gospodinu Kejsu? Prestani da se zavarava. Znam ja tvoju Lindu, ovee. Znam sve Linde. Linde su tipini proizvod u mom zanatu. Zna zato je reila da te odere? Iz ljubavi. Da bi obratio panju. Ljubav? Hoe da razgovaramo o ljubavi? Volela te je. Znam to. Onako nitavna kakva je bila, volela te je. Nisi mogao da se nosi s tim. Sada je mrtva." Kejsova pesnica odbi se od stakla. "Nemoj da sjebe ruke, ovee. Uskoro treba da se ukljui." Zon nestade, zameni ga no Frisajda i svetla apartmana. Braun se iskljui. Telefon je uporno pitao sa kreveta. "Kejse?" Ravnolinijski ga je ekao. "Gde si bio? Naao sam, ali nemam Bog zna ta." Konstrukt izgovori adresu. "Mesto ima mnogo udan led oko sebe za obian noni klub. To je sve to sam mogao da uzmem, a da ne ostavim posetnicu." "U redu", ree Kejs. "Reci Hosaki da porui Maelkumu da iskljui modem. Hvala, Dikse." "Bila mi ast." Dugo je sedeo na krevetu, kuajui tu novu stvar, to blago. Bes. "'Ej, Lupus. 'Ej, Ket, to je prijatelj Lupus." Brus je stajao nag na vratima, potpuno mokar, ogromnih zenica. "Upravo se tuiramo. Hoe da saeka? Hoe i ti sa nama?" "Ne, hvala, potrebna mi je pomo." Sklonio je deakovu ruku i uao u sobu. "'Ej, ovee, ozbiljno, mi..." "Vi ete da mi pomognete. Presreni ste to me vidite. Zato to smo drugari, zar ne? Jesmo li?" Brus zatrepta. "Sigurno." Kejs mu ponovi adresu koju mu je dao Ravnolinijski. "Znala sam da je gangster", Ket veselo doviknu iz kupatila. "Imam Hondin tricikl", ree Brus, prazno se cerei. "Onda idemo", ree Kejs. "Na tom nivou su sobice", ree Brus, poto je osmi put zatraio od Kejsa da ponovi adresu. Ponovo je zajaio Hondu. Karoserija od crvenog fiberglasa se zaljulja na hromiranim amortizerima, a iz izduvne cevi vodonine elije zakapa kondenzat. "Hoe li dugo?" "Nisam siguran. Ali vi ete me ekati." "Da, ekaemo." Poeao se po golim grudima. "Taj poslednji deo adrese, mislim da je to broj sobice. Broj etrdeset tri." "Oekuju te tamo, Lupuse?" Kejt se izvi preko Brusovog ramena i pogleda ga. Vonja joj je osuila kosu. "Ne ba", ree Kejs. "Neki problem?" "Samo sii na najnii nivo i potrai prijateljevu sobicu. Ako te puste unutra, fino. Ako ne budu hteli da te vide..." Slegnula je ramenima. Kejs se okrenu i sie zavojitim gvozdenim stepenicama sa cvetnim uzorkom. Posle estog zaokreta stie do nonog kluba. Tu zastade da zapali jijuan, zagledavi se preko stolova. Frisajd mu je najednom imao smisla. Biz. Oseao ga je kako bruji u vazduhu. To je bilo to, domae gibanje. Ovo nije bilo blistavo proelje ulice ila Verna, ve prava stvar. Trgovina. Ples. Drutvo je bilo meovito; polovinu su inili turisti, drugu starosedeoci ostrvlja. "Dole", dobacio je konobaru u prolazu, "idem dole." Pokazao je svoj ip za Frisajd. ovek odmahnu prema zadnjem delu kluba. Hitro je proao pored popunjenih stolova, uhvativi odlomke razgovora na nekoliko evropskih jezika. "Treba mi sobica", obrati se devojci za niskim stolom, sa terminalom na krilu. "Donji nivo." Pruio joj je svoj ip. "Izbor pola?" Prevukla je ip preko staklene ploe na terminalu. "enski", ree on automatski. "Broj trideset pet. Telefonirajte ako ne budete zadovoljni. Ako elite, moete prethodno da pregledate izbor naih specijalnih usluga." Nasmeila se. Vratila mu je ip. 61/112

Iza nje se otvorie vrata lifta. Osvetljenje u hodniku bilo je plave boje. Kejs izie iz lifta i nasumce odabra smer. Vrata su imala brojeve. Vladala je tiina kao u hodnicima neke skupe klinike. Pronaao je svoju sobicu, iako je traio Molinu. Zbunjen, poloio je ip na crni senzor odmah ispod ploice sa brojem sobe. Magnetne brave. Zvuk ga je podsetio na 'Jeftin Hotel'. Devojka se uspravi u postelji i ree neto na nemakom. Pogled joj je bio zamuen i nije treptala. Automatski pilot. Nervna blokada. Povukao se iz sobice i zatvorio vrata. Vrata broja etrdeset tri bila su kao i ostala. Zastao je. Tiina u hodniku govorila je da su sobice zvuno izolovane. Bilo je besmisleno da pokuava da otvori ipom. Pokucao je po emajliranom metalu. Nita. Vrata kao da su upila zvuk. Postavio je ip na crnu ploicu. Zvecnue zasuni. Uinilo mu se da ga je udarila pre nego to je stvarno otvorio vrata. Naao se na kolenima, sa elikom vrata za leima, a seiva njenih paleva podrhtavala su nekoliko centimetara od njegovih oiju. "Isuse Hriste", ree ona, unuvi ga po obrazu dok je ustajala. "Mora da si idiot kada radi ovakve stvari. Kako si, do avola, uspeo da otkljua bravu, Kejse? Kejse? Je li ti dobro?" Nagnula se nad njega. "ipom", ree on, borei se za dah. Grudima mu se irio bol. Pomogla mu je da ustane i gurnula ga u sobicu. "Potkupio si poslugu, tamo gore?" On odmahnu glavom i prui se preko kreveta. "Udahni. Broj. Jedan, dva, tri, etiri. Zadri dah. Sad izdahni. Broj." On se uhvati za stomak. "Udarila si me nogom", uspe da izusti. "Trebalo je da pogodim nie. Potrebno mi je da budem sama. Meditiram, u redu?" Sela je pored njega. "I dobijam uputstva." Pokazala je prema malom monitoru ugraenom u zid preko puta postelje. "Vintermut mi pria o Strejlajtu." "Gde je lutka od mesa?" "Nema je. To je najskuplja specijalna usluga." Ustala je. Nosila je koni dins i iroku, tamnu koulju. "Vintermut kae da sutra kreemo." "ta se dogodilo u restoranu? Kako to da si pobegla?" "Da sam ostala, moda bih ubila Rivijeru." "Zato?" "Zbog onoga to mi je uinio. Onom predstavom." "Ne razumem." "Ovo kota", ree ona, ispruivi desnu ruku kao da u njoj dri neko nevidljivo voe. Pet seiva iskliznue i glatko se povukoe. "Kota da se ode u ibu, da se plate operacije, da ti poboljaju nervni sistem tako da refleksi odgovaraju opremi... Zna kako sam dola do novca, kada sam poinjala? Ovde. Ne ovde, ve na mestu slinom ovom, u Gradovima. Izgleda kao ala, jer kad ti jednom ugrade ip za blokadu, ini ti se da ti novac pada s neba. Nekad se probudi s bolovima, ali to je sve. Samo iznajmljuje robu. Kad je akcija u toku, nisi kod kue. Kua ima softver za sve to je muterija voljna da plati... " Pucnula je zglobovima aka. "Lepota jedna. Novac mi je pristizao. Problem je nastao kada se pokazalo da blokada i sklopovi ugraeni u ibi ne idu jedni s drugima. Tako da je deo radnog vremena poeo da curi u moju svest... poela sam da se seam... Ali to su bili samo runi snovi i nisu svi ni bili tako loi." Osmehnula se. "Onda je poelo da biva uvrnuto." Izvukla je cigarete iz depa i zapalila jednu. "Kua je saznala ta radim sa novcem. Ve su mi bili ugradili seiva, ali je za fini neuromotorni rad bilo potrebno jo tri putovanja. Nisam mogla da napustim posao lutke." Udahnula je, ispustila struju dima, zavravajui je sa tri savrena koluta. "Gad koji je vodio posao naruio je da mu smuljaju nekakav softver. U Berlinu; to ti je grad za takve stvari, zna. Veliko trite za prljave stvarice. Nikada nisam saznala ko je napisao program sa kojim su me spojili, ali imao je u sebi sve to pripada klasici." "Znali su da viri? Da si svesna dok radi?"

62/112

"Nisam bila svesna. To je kao kiberprostor, ali prazan. Sve je srebrno. Mirie na kiu... Moe da vidi svoj orgazam kao novu tamo na rubu svemira. Poela sam da se seam. Kao kad sanja, zna. A nisu mi rekli. Ukljuili su program i poeli da me iznajmljuju naroitom tritu." Kao da je govorila iz daljine. "Znala sam, ali sam utala. Bio mi je potreban novac. Snovi su postajali sve gori, a ja sam govorila sebi da su bar deo toga samo snovi, ali ve sam tada shvatila da gazda ima posebnu klijentelu za mene. Za Moli sve najbolje, rekao je, i dao mi posranu poviicu." Zatresla je glavom. "Kuronja je naplaivao osam puta vie nego to mi je davao, a mislio je da neu saznati." "ta je naplaivao?" "None more. One prave. Jedne noi... jedne noi, tek sam se bila vratila iz ibe." Bacila je cigaretu, zgazila je petom i sela, naslonivi se na zid. "Hirurzi su tom prilikom zali stvarno duboko. Neto komplikovano. Mora da su poremetili ip za blokadu. Probudila sam se. Bila sam usred seanse sa muterijom..." Ukopala je prste duboko u penu. "Bio je to neki senator. Odmah sam mu poznala debelo lice. Oboje smo bili prekriveni krvlju. Nismo bili sami. Ona je bila sva..." upnula je penu. "Bila je mrtva. A to debelo govno, ponavljalo je: 'ta se dogodilo? ta se dogodilo?' Jer, jo nismo svrili..." Poela je da se trese. "Mislim da je onda senator dobio ono to je zaista eleo." Drhtanje je prestalo. Pustila je penu i provukla prstima kroz tamnu kosu. "Kua je raspisala ucenu. Neko vreme sam morala da se krijem." Kejs je zurio u nju. "Tako da je Rivijera sino pogodio u ivac", ree ona. "Mislim da eli da ga stvarno omrznem i da me to povue za njim." "Za njim?" "On je ve tamo. U Strejlajtu. Na poziv gospe 3Dejn, zbog onog sranja sa posvetom. Bila je tamo, u privatnoj loi..." Kejs se seti onog lica koje je video. "Ubie ga?" Ona se osmehnu. Ledeno. "Da, on e umreti. Uskoro." "I ja sam imao posetu", ree on i ispria joj za prozor i ta mu je Zonov lik rekao o Lindi. Ona je klimala glavom. "Moda eli da i ti neto mrzi." "Moda ve mrzim njega." "Moda mrzi sebe, Kejse." "Kako je bilo?" upita Brus, kada se Kejs popeo na Hondu. "Mora jednom da proba", rekao je, trljajui oi. "Nikako mi ne lii na tipove koji se pale na lutke", ree Ket nesreno, pritiskajui novu dermu na zglob ake. "Moemo li sad kui?" upita Brus. "Naravno. Ostavie me na ilu Vernu, dole kod barova." 12. Ulica ila Verna bila je kruna avenija, petlja oko sredinjeg dela vretena, dok se Deziderata protezala njegovom duinom, zavravajui se na oba kraja nosaima svetlosnih pumpi Lado-Ejksonovog sistema. Ako skrenete desno iz Deziderate i idete dovoljno dugo ulicom ila Verna, videete da se pribliavate Deziderati sa leve strane. Kejs je gledao za Brusovim triciklom dok nije nestao sa vidika, a onda se okrenuo i poao pored ogromnog, blistavo osvetljenog kioska, sa desetinama naslovnih stranica raskonih japanskih asopisa i licima najnovijih zvezda simstima na njima. Pravo iznad glave, du zamraene ose, hologramsko nebo iskrilo se matovitim sazveima koja su nagovetavala karte i kocke za igru, cilindar, au za martini. Raskrsnica Deziderate i ila Verna inila je neku vrstu korita, oko koga su se uzdizale terase sa balkonima itelja litica Frisajda, penjui se postepeno do travnatih zaravni jo jednog kompleksa kockarnica. Kejs je posmatrao daljinski upravljanu mikrolaku kako se graciozno uzdie na okomitoj struji uz zelenu liticu vetakog brega, nekoliko sekundi osvetljenu mekim sjajem nevidljivog kazina. Bila je to neka vrsta dvokrilca bez pilota od prozirnog polimera. Krila su mu bila obloena svilom, tako da je liio na dinovskog leptira. Onda je 63/112

nestao iza obronka brda. Ugledao je treptaj neona na staklu soiva ili laserske kupole. Mikrolake su bile deo sigurnosnog sistema vretena, pod kontrolom nekog sredinjeg kompjutera. U Strejlajtu? Iao je dalje, pored barova koji su se zvali Visoko-Nisko, Raj, L' Mond, Kriketa, Kod ozoku Smita, Prva Pomo. Izabrao je Prvu Pomo zato to je bio najmanji i najposeeniji, ali je ve posle nekoliko sekundi shvatio da je posredi lokal za turiste. Tu nije bilo brujanja biza, ve samo zamuene seksualne napetosti. Na trenutak se setio bezimenog kluba iznad Moline iznajmljene sobice, ali su ga njene zastakljene oi, prikovane za mali ekran, odvratile od te pomisli. ta li joj Vintermut sada tamo otkriva? Tlocrt vile Strejlajt? Istoriju Tezje-Epulovih? Uzeo je kriglu Karlsberga i naao mesto uz zid. Zatvorivi oi, osetio je vor besa, malenu eravicu istog gneva. Jo je bila tu. Kad se pojavila? Seao se da je osetio samo neku vrstu zbunjenosti kada su ga osakatili u Memfisu, zatim ba nita dok je ubijao radi odbrane poslovnih interesa u Nonom Gradu, i blagu muninu mrnje posle Lindine smrti ispod naduvane kupole. Samo ne bes. Mala i daleka na ekranu uma, Dinova prikaza poprskala je prikazu zida ureda meavinom krvi i mozga. Shvatio je: gnev je doao u arkadi, kada je Vintermut opozvao simstim-duh Linde Li, liavajui ga najobinijeg ivotinjskog obeanja hrane, toplote i mesta za spavanje. Postao je svestan toga tek posle razgovora sa holo-konstruktom Loni Zona. udna stvar. Nije mogao potpuno da je sagleda. "Umrtvljen", ree. Dugo je bio umrtvljen, godinama. Tokom svih onih noi na Ninseiju, noi provedenih sa Lindom Li, umrtvljen u krevetu i umrtvljen u hladnom znojenju svakog poslia sa drogom. Ali sada ima ovu toplu stvaricu, ovaj ip ubistva. Meso, govorio je deo njega. Ne obraaj panju, to se meso javlja. "Gangsteru." Otvorio je oi. Ket je stajala pored njega u crnoj haljini, kose jo divlje od vonje na Hondi. "Mislio sam da si otila kui", ree on i prikri zbunjenost gutljajem Karlsberga. "Rekla sam mu da me ostavi kod one prodavnice. Kupila sam ovo." Prela je dlanom preko tkanine, pratei oblinu karlice. Na zglobu njene ake opazio je plavu dermu. "Svia ti se?" "Naravno." Mahinalno je osmotrio lica oko njih, a zatim je ponovo pogledao. "ta si to naumila, medena?" "Dopada ti se beta koju smo ti nabavili, Lupuse?" Sada mu je bila sasvim blizu, isijavajui toplotu i napetost, kapaka sputenih preko uveanih zenica, sa ilom na vratu zategnutom kao tetiva luka. Nevidljivo je podrhtavala od svee doze droge. "Digla te je?" "Aha. Ali je zato sputanje bilo gadno." "Znai da ti treba jo." "I kuda bi to trebalo da vodi?" "Imam klju. Najotmenija gajba, gore na brdu iza Raja. Vlasnici, ljudi sa dna bunara, veeras su zauzeti, ako me prati..." "Ako te pratim." Uzela mu je ruku u svoje vrue i suve dlanove. "Ti si Jak, zar ne, Lupuse? Gejin vojnik u slubi Jakuza." "Ba ima oko, a?" Povukao je ruku i potraio cigaretu. "Kako to da su ti svi prsti na broju, onda? Mislila sam da mora da odsee po jedan svaki put kad neto zajebe." "Nikad nisam zajeb'o." Zapalio je cigaretu. "Videla sam onu ensku s tobom. Onog dana kada smo se upoznali. Hoda kao Hideo. Plai me." Preiroko se nasmeila. "Volim to. Voli li ona sa enama?" "Nikad mi nije rekla. Ko je Hideo?" "3Dejn kae da joj je pratilac. Porodini pratilac." Kejs se prisili da nezainteresovano posmatra gomilu u Prvoj Pomoi kada je upitao: "Di-Dejn?" "Njeno gospodstvo 3Dejn. Ona je haos. Bogata. Njen otac je vlasnik svega ovoga." "Ovog bara?" "Frisajda!" "Ma, hajde. Drui se sa krupnim zverkama, a?" Upitno je podigao obrvu. Obgrlio ju je, poloivi joj ruku na bok. "Pa, kako si upoznala te aristokrate, Ket? Da nisi neka princeza? Ti i Brus ste 64/112

tajni naslednici basnoslovnih kredita iz davnine? A?" Rairio je prste, masirajui meso ispod tanke, crne tkanine. Ona se migoljila iz njega. Nasmejala se. "Oh, zna ve", rekla je, napola sputenih kapaka, to je trebalo da bude znak skromnosti, "ona voli zabave. Brus i ja pripadamo krugu zvanica... Veoma se dosauje, tamo unutra. Njen stari je ponekad puta napolje, ali samo ako ide i Hideo da pazi na nju." "Gde se to dosauje?" "U Strejlajtu, kako zovu to mesto. Ona mi je to rekla, i lepo je, svi ti bazeni sa ljiljanima. Pravipravcati zamak, sve sam kamen i zalasci sunca." Privila se uz njega. "'Ej, Lupuse, ovee, treba ti derma. Da moemo da budemo zajedno." Nosila je konu tanicu na tankom remenu oko vrata. Nokti su joj bili svetlo ruiasti naspram vetakog tena, izgrieni do ivca. Otvorila je tanicu i izvukla papirni mehur sa plavom dermom. Neto belo ispade na pod; Kejs se sagnu da to podigne. Bio je to origami-dral. "Dao mi ga je Hideo", ree ona. "Pokuao je da mi pokae kako se pravi, ali nikako da nauim. Vrat mu uvek ispadne naopako." Gurnula je savijeni papir nazad u tanicu. Kejs je posmatrao kako kida mehur, odvaja dermu od pozadine i pritiska mu je na unutranju stranu zgloba. "3Dejn ima iljato lice i nos kao u ptice?" Ocrtao ga je rukom. "Tamnokosa, mlada?" "Valjda. Ali je haos, zna? Mislim, sa svom tom lovom." Droga ga je pogodila kao ekspresni voz, stub usijane svetlosti pojurio mu je uz kimu iz predela prostate, osvetljavajui mu spojeve lobanje rendgenskim zracima varnienja seksualne energije. Zubi su mu zvonili u leitima poput zvunih viljuaka, svaki savreno usklaen i jasan kao etanol. Ispod maglovitog prekrivaa mesa, kosti su mu bile od blistavog hroma, zglobovi podmazani nanosom silikona. Opustoenim dnom njegove lobanje besnele su peane oluje, stvarajui talase slabe statike koji su mu se razbijali iza oiju, u lopte najistijeg kristala, sve vee... "Doi", rekla je, uzimajui ga za ruku. "Sad je i ti ima. Imamo je oboje. Potrajae nam celu no, gore na brdu..." Bes se irio, nezaustavljiv, eksponentan, jaui bujicu betafenetilamina kao nosei talas, seizmiku tenost, zasienu i nagrizajuu. Erekcija mu je bila olovna ipka. Lica oko njih u Prvoj Pomoi bila su oslikane glave lutaka, belo i ruiasto obojeni delovi usta mleli su i mleli, a rei su izbijale kao nemi baloni zvuka. Pogledao je Ket i video joj svaku poru na preplanuloj koi, oi od ravnog stakla boje mutnog metala, svaku postojeu oteklinu, najneznatniju nepravilnost grudi i kljune kosti... neto belo mu blesnu iza oiju. Oslobodio je ruku i posrnuo prema vratima, odgurnuvi nekog s puta. "Jebi se!" vrisnula je za njim. "Govno prevarantsko!" Nije oseao noge. Koristio ih je kao take, nekontrolisano se ljuljajui na kamenim ploama ulice ila Verna, sa priguenom grmljavinom sopstvene krvi u uima, dok su mu lobanju zasecale britke povri svetlosti, iz deset razliitih uglova. A onda se ukoio, uspravan, pesnica stisnutih uz bokove, zabaene glave, izvijenih usana, drhtei. Posmatrao je gubitniki zodijak Frisajda, sazvea nonih klubova kako krue na hologramskom nebu, cure niz osu tmine, da bi se rojila poput ivih stvari u sreditu mrtve stvarnosti. Sve dok se nisu ustrojila, pojedinano i stotine njih odjednom, oblikujui dinovski portret od taaka, izveden savrenom monohromatskom tehnikom, zvezdama na nonom nebu. Lice gospoice Linde Li. Kada je uspeo da odvoji pogled, da spusti oi, vide da su sva lica na ulici podignuta, da su turisti od uda prekinuli etnju. I kada se nebeska svetla ugasie, ulicom ila Verna razlee se klicanje, odjekujui na terasama i redovima balkona od meseevog betona. Negde poe da odbija sat, neko drevno, evropsko zvono. Pono. Lutao je do zore. Dejstvo droge je slabilo, kostur od hroma svakog sata bio je sve troniji, meso je opet dobijalo oblik. Meso narkoze zamenjivalo je meso stvarnosti. Nije bio u stanju da misli. To mu se dopadalo, veoma, da bude svestan, a nesposoban da misli. Kao da se pretvarao u sve to je video: u klupu u parku, u oblak belih nonih leptira oko prastare uline svetiljke, u robota-batovana obojenog crnim i utim poprenim prugama. 65/112

Snimljena zora puzala je du Lado-Ejksonovog sistema, ruiasta i groteskna. Na silu je pojeo omlet u jednom kafiu na Deziderati, popio au vode, popuio poslednju cigaretu. Livada na krovu Interkontinentala upravo se budila kada je proao tuda, drutvo ranoranilaca dorukovalo je kafu i kroasane ispod arenih suncobrana. Bes je jo bio tu. Bilo mu je kao da su ga napali u nekom budaku, pa se potom probudio sa nedirnutim novanikom u depu. Grejao se tim besom, iako nije znao da ga imenuje niti da mu odredi svrhu. Spustio se liftom do svog nivoa, preturajui po depu za kreditnim ipom koji mu je sluio kao klju. Spavanje je poinjalo da mu izgleda mogue. Lei na fleksipenu boje peska i ponovo pronai prazninu. ekali su ga, troje u besprekorno beloj sportskoj odei i sa vetakim tenom u neskladu sa organskim ikom runo izraenog nametaja. Devojka je sedela na pletenoj sofi, a na jastuku sa arom lista pored nje leao je automatski pitolj. "Turing", rekla je. "Uhapen si." etvrti deo OPERACIJA STREJLAJT 13. "Zove se Henri Dorset Kejs." Navela je godinu i mesto roenja, njegov lini broj za BAMO, kao i niz imena koja je postepeno prepoznao kao svoja nekadanja. "Ovde ste ve due?" Video je sadraj svoje torbe rairen preko kreveta, neopranu odeu poreanu prema vrsti. uriken je leao sam za sebe, izmeu dinsa i donjeg vea, na fleksipeni boje peska. "Gde je Kolodni?" Dva mukarca sedela su na kauu, prekrstivi ruke na preplanulim grudima, sa istovetnim zlatnim laniima oko vrata. Osmotrivi ih bolje, video je da je njihova mladost lana. Odavali su ih nabori na zglobovima prstiju, neto to hirurzi nisu mogli da sakriju. "Ko je Kolodni?" "Ime je bilo u registru. Gde je ona?" "Ne znam", ree on, ode do bara i nasu au mineralne vode. "Otila." "Gde si bio noas, Kejse?" devojka uze pitolj i poloi ga na bedro, ne okreui ga prema njemu. "Na ilu Vernu, u nekoliko barova, ufiks'o se. A vi?" Kolena su mu klecala. Mineralna voda bila je mlaka i bezukusna. "Mislim da ne shvatate svoj poloaj", ree ovek s leve strane, vadei kutiju itana iz depa mreaste, bele bluze. "Uhapeni ste, gospodine Kejs. Pod optubom da ste pomagali razvoj jedne vetake inteligencije." Iz istog depa izvadio je zlatni Danhil i poloio ga na dlan. "ovek koga zovete Armita ve je u pritvoru." "Korto?" ovekove oi se rairie. "Da. Kako znate da se tako zove?" Iz upaljaa liznu milimetar plamena. "Ne seam se", ree Kejs. "Setie se", ree devojka. Njihova imena, ili imena pod kojima su radili, bila su Miel, Rolan i Pjer. Kejs je zakljuio da e Pjer igrati ulogu Opasnog ace; Rolan e se zauzimati za njega, initi mu sitne olakice - kad je Kejs odbio itan, iskopao mu je neotvorenu paklicu jijuana - i uopte e ublaavati Pjerovu hladnu netrpeljivost. Miel e biti Aneo Belenik i povremeno e se uplitati da usmeri sasluavanje. Jedno od njih - ili moda svi - ima audio vezu, a moda i simstim, i sve to bude rekao bie dokazni materijal. Dokaz ega? - pitao se kroz razorni mamurluk od droge. Znajui da ne moe da prati njihov francuski, slobodno su razgovarali meu sobom. Ili je bar tako trebalo da izgleda. Ionako je uhvatio dosta toga: imena kao Poli, Armita, ulo/Mrea, Moderni Panteri izbijala su kao sante leda iz ivog mora pariskog francuskog. Ali bilo je sasvim mogue da su imena spominjana zbog njega. Moli su uvek zvali Kolodni. "Kaete da su vas unajmili za trku kroz matricu, Kejse", ree Roland, govorei sporo da bi delovao razborito, "i da vam nije poznata svrha toga. Zar to nije neobino u vaem zanatu? Zar vas to ne 66/112

bi spreilo da izvedete traenu operaciju, poto ste savladali zatitu? A utvrdili smo da je neka vrsta operacije bila planirana, je li tako?" Nagnuo se napred, naslonivi laktove na mrka iarana kolena, rairenih dlanova u oekivanje Kejsovog objanjenja. Pjer je iao po sobi; bio je as kod prozora, as kod vrata. Miel je povezana, zakljuio je. Netremice ga je posmatrala. "Mogu li neto da obuem?" upitao je. Pjer je zahtevao da ga svuku, da pretrae svaki av njegovog dinsa. Sada je sedeo nag na pletenoj stoliici, sa jednim opsceno belim stopalom. Rolan upita Pjera neto na francuskom. Pjer, ponovo kod prozora, gledao je kroz pljosnati, mali dvogled. "Non", ree odsutno, a Rolan slegnu ramenima, podigavi obrve prema Kejsu. Kejs zakljui da je pravi trenutak za osmeh. Rolan mu ga uzvrati. Najstarije policijsko foliranje, pomisli Kejs. "Vidi", ree, "ne oseam se dobro. Uzeo sam neku groznu drogu u onom baru, zna? Hteo bih da legnem. Imate me. Kaete da ste smotali Armitaa. Ako je tako, to ne pitate njega? Ja sam samo najamna pomo." Rolan klimnu glavom. "A Kolodni?" "Bila je sa Armitaom kad me je unajmio. Koliko ja znam, samo miii, sekaica. A ne znam mnogo." "Zna da je Armitaovo pravo ime Korto", ree Pjer, jo krijui oi iza mekog plastinog oboda dvogleda. "Odakle ti to, prijatelju?" "Valjda je to nekad spomenuo", ree Kejs, alei zbog greke. "Svako ima po par imena. Ti se stvarno zove Pjer?" "Znamo da su te operisali u ibi", ree Miel, "to je moda bila prva Vintermutova greka." Kejs je zurio u nju, trudei se da mu pogled bude to bezizraajniji. To ime prvi put je bilo pomenuto. "Proces primenjen na tebi zavrio se tako to je vlasnik zatraio zatitu sedam osnovnih patenata. Zna li ta to znai?" "Ne." "To znai da vlasnik ilegalne klinike u ibi sada poseduje veinu deonica u tri velika konzorcijuma za medicinska istraivanja. A to naruava uobiajeni poredak stvari. I privlai panju." Prekrstila je smee ruke preko malih, visokih dojki i naslonila se na tampani jastuk. Kejs se pitao koliko ima godina. Kau da se starost vidi u oima, ali njemu to nikada nije uspevalo. Iza svojih stakala od ruiastog kvarca, Dulijus Din imao je oi bezbrinog desetogodinjaka. Kod Miel su bile stare samo ake. "Pratili smo te do Gradova, tamo smo te opet izgubili, zatim smo te nali kada ste polazili za Istanbul. Vratili smo se po tragu i utvrdili da ste izazvali paniku u zgradi ulo/Mree. Oni u ulo/Mrei jedva su doekali da nam pomognu. Zbog nas su napravili popis. Otkrili su da im je nestao ROM konstrukt linosti Mekoj Polija." "U Istanbulu je bilo lako", ree Rolan, gotovo pokajniki. "ena je stvorila neprijatelja od Armitaovog kontakta sa tajnom policijom." "A onda ste doli ovamo", ree Pjer, spustivi dvogled u dep ortsa. "Bili smo oduevljeni." "Prilika da nabacite boju?" "Zna na ta mislimo", ree Miel. "Ako bude glumio neznanje, samo e oteati svoj poloaj. Jo postoji problem izruenja. Vratie se sa nama, Kejse, kao i Armita. Ali kuda emo tano otii odavde? U vajcarsku, gde e biti samo pion na suenju vetakoj inteligenciji? Ili u le BAMO, gde bi mogli da ti pripiu uee ne samo u krai podataka, ve i u izazivanju nereda koji su odneli etrnaest nevinih ivota? Moe da bira." Kejs izvadi jijuan iz kutije; Pjer mu ga zapali zlatnim Danhilom. "Da li bi te Armita zatitio?" Pitanje je bilo naglaeno kljocanjem sjajnih eljusti upaljaa. Kejs ga pogleda kroz bolove i gorinu betafenetilamina. "Koliko ima godina, efe?" "Dovoljno da shvatim da si zajeban, izgoreo, da je ovome kraj, a ti e biti rtva." "Jedno pitanje", ree Kejs i povue dim. Dunu dim prema agentu Turingovog registra. "Imate li vi, momci, uopte ovlaenje da radite ovde gore? Mislim, zar ne bi trebalo da na ovoj urci bude i tim slube sigurnosti Frisajda? Ovo je njihovo dvorite, zar ne?" Oi na licu mravka otvrdnue, ali Pjer samo slegnu ramenima. "Svejedno je", ree Rolan. "Poi ete s nama. Navikli smo na pravno maglovite situacije. Ugovori po kojima deluje naa sluba u Registru pruaju nam velike mogunosti. Mi sami stvaramo mogunosti, kada je to potrebno." Maska ljubaznosti odjednom je spala i Rolanove oe bile su tvrde kao i Pjerove. 67/112

"Gori si od budale", ree Miel, ustajui, sa pitoljem u ruci. "Nimalo te nije briga za sopstvenu vrstu. Ve hiljama godina ljudi mataju o savezu sa demonima. Tek sada su takve stvari postale mogue. ime bi bio plaen? Koja bi bila tvoja cena, za to to si pomogao toj stvari da se oslobodi i razvije?" U njenom mladalakom glasu bilo je umornog iskustva koje nijedan devetnaestogodinjak ne bi umeo da postigne. "Sada e da se obue. Ide s nama. Zajedno sa ovekom koga zove Armita, vraa se sa nama u enevu da bude svedok na suenju onoj inteligenciji. Ako odbije, ubiemo te. Odmah." Podigla je pitolj, glatki, crni valter sa ugraenim priguivaem. "Ve se oblaim", ree on i posrnu prema krevetu. Noge su mu jo bile obamrle i nespretne. Poeo je da navlai istu majicu. "Brod nas eka. Izbrisaemo Polijev konstrukt pulsnim orujem." "U ulo/Mrei e da poize", ree Kejs, razmiljajui: i sve dokaze u Hosaki. "Ve su u nevolji zbog posedovanja takve stvari." Kejs navue majicu preko glave. Ugleda uriken na krevetu, svoju zvezdu od mrtvog metala. Potraio je onaj bes u sebi. Nestao je. Vreme je da se preda, prepusti... Pomislio je na toksinske vreice. "Dolazi meso", promrmlja. Sputajui se liftom prema travnjaku, mislio je na Moli. Moda je ve u Strejlajtu. Lovi Rivijeru. Dok nju verovatno lovi Hideo, gotovo sigurno onaj klonirani ninda iz Finove prie, onaj to je doao po glavu koja govori. Naslonio je glavu na mutno crnu plastiku zida lifta i sklopio oi. Udovi su mu bili od drveta, tronog, iskrivljenog, natopljenog kiom. Ispod drvea, pod sjajnim suncobranima, sluili su ruak. Rolan i Miel odmah zaigrae ulogu, ivo askajui na francuskom. Pjer je iao iza njih. Miel je drala cev pitolja uz Kejsova rebra, krijui oruje pod belom jaknom, prebaenom preko ruke. Dok su prelazili poljanu, izmeu stolova, pitao se da li bi ga ubila ako bi se sad sruio. Po ivicama vidnog polja gomilalo mu se crno krzno. Pogledao je uvis prema usijanoj traci Lado-Ejksonove armature i ugledao dinovskog leptira kako graciozno ponire snimljenim nebom. Na kraju poljane stigoe do ograene litice gde je divlje cvee igralo na vazdunoj struji iz kanjona Deziderate. Miel zabaci kratku, tamnu kosu i pokaza rukom, obraajui se Rolanu na francuskom. Delovala je iskreno sreno. Kejs pogleda u smeru njenog pokreta i ugleda zakrivljenja jezera, belasanje kockarnica, tirkizne pravougaonike hiljada bazena, tela kupaa nalik na siune bronzane hijeroglife. Sve zajedno drala je priblina gravitacija uz beskrajnu krivinu koljke Frisajda. Poli su uz ogradu do ivopisnog gvozdenog mosta izvijenog nad Dezideratom. Miel ga munu valterom u lea. "Polako, danas jedva hodam." Preli su neto vie od etvrtine mosta kada je mikrolaka napala. Njen elektrini motor bio je neujan sve dok prop od ugljeninih vlakana nije otkinuo vrh Pjerove lobanje. Na trenutak su se nali u senci letelice; Kejs oseti kako ga vrela krv prska po vratu, a onda ga neko saplete. Prevrnuo se i video Miel na leima, podignutih kolena, kako niani valterom, drei ga obema rukama. Uzaludan trud, pomislio je, u udnoj bistrini oka. Pokuavala je da obori mikrolaku. Tada se dao u beg. Osvrnuo se tek kada je proao prvo drvee. Rolan ga je progonio. Video je kako krhki dvokrilac udara u gvozdenu ogradi mosta, raspada se i prevre, odnosei devojku sa sobom dole prema Deziderati. Rolan se nije osvrtao. Lice mu je bilo ukoeno, bledo, iskeenih zuba. Neto je drao u ruci. Robot-batovan zgrabio je Rolana kad je ovaj prolazio ispod istog onog drveta. Spustio se iz potkresane kronje poput raka sa dijagonalnim prugama crne i ute boje. "Pobio si ih", dahtao je Kejs u trku. "Sve si ih pobio, jeb'o majku ludu..." 14. Mali voz jurio je kroz tunel brzinom od osamdeset kilometara na sat. Kejs je murio. Tuiranje je pomoglo, ali je izgubio doruak kada je video kako se Pjerova krv ispira niz bele ploice. Sila tee opadala je sa suavanjem vretena. Kejsu se kuvalo u stomaku. Aerol ga je ekao sa skuterom na pristanitu. "Kejse, ovek, veliki problem." Glas mu je bio jedva ujan u Kejsovim slualicama. Pritisnuo je bradom kontrolu jaine zvuka i zagledao se u leksan staklo Aerolovog lema. 68/112

"Aerole, moram na Garvija." "Jeste. Vezuj se, ovek. Ali Garvi zaplenjen. Dola jahta, ona to ve bila. Sada stalno uz Markusa Garvija." Turing? "Ve je bila?" Kejs se pope u okvir skutera i poe da se vezuje. "Japan-jahta. Donela ti paket..." Armita. Kada su ugledali Markusa Garvija, kroz Kejsov mozak prooe zbrkane slike osa i pauka. Mali teglja priljubio se uz sivi trup vitkog insektolikog broda, pet puta dueg od njega. Kraci hvataljki isticali su se na okrpljenom oklopu Garvija udnom jasnoom vakuuma i gole Suneve svetlosti. Iz jahte se izvijao bledi nabrani most; vijugao je da bi izbegao pogon tegljaa i pokrivao stranji ulazni otvor. U poloaju brodova bilo je neeg opscenog, ali je vie podsealo na hranjenje nego na seks. "ta je sa Maelkumom?" "Maelkum dobro. Niko ne doe kroz cev. Pilot jahte govori s njim, kae opusti se." Dok su prolazili pored sivog broda, Kejse ugleda ime 'Haniva', ispisano tankim, belim slovima ispod bloka japanskih znakova. "Ovo mi se ne dopada. Vreme je da kupimo dupeta odavde." "Maelkum misli isto, ovek, ali Garvi ne moe daleko ovako." Kada je Kejs proao kroz prednju komoru i skinuo lem, Maelkum je preo ubrzanim dijalektom u svoj radio. "Aerol se vratio na Ljuljaku", ree Kejs. Maelkum klimnu glavom, i dalje apuui u mikrofon. Kejs se provukao iznad uskovitlanog buna pilotovih lokni i poeo da skida odelo. Maelkumove oi sada su bile zatvorene; klimao je glavom, oslukujui odgovor preko para slualica sa jarko narandastim jastuiima, ela nabranog od panje. Nosio je iskrzani dins i staru, zelenu, najlonsku jaknu otkinutih rukava. Kejs gurnu crveno Sanio odelo i spremite i spusti se u g-mreu. "Vidi ta govori duh, ovek", ree Maelkum. "Kompjuter stalno pita za tebe." "Ko je onda gore u toj stvari?" "Isti Japan-momak koji bio pre. Sad s njim gospon Armita, do'o sa Frisajda..." Kejs namesti trode i ukljui se. "Diksi?" U matrici su ga ekale ruiaste kugle eliana u Sikimu. "ta to smera, deko? Nasluao sam se jezivih pria. Hosaka je prikljuena na svog blizancu u gazdinom brodu. Samo ipa. Turing ti je za petama?" "Bio je, ali ih je Vintermut pobio." "Pa, to ih nee dugo zadrati. Ima ih mnogo tamo odakle su ovi doli. Eto njih u velikom broju. Kladim se da se njihovi dekovi nalaze svuda po ovom sektoru mree, k'o muve na balegi. A tvoj gazda, Kejse, kae da se kree. Polazak, veli, i to odma'." Kejs otkuca koordinate Frisajda. "Daj to meni, Kejse..." Matrica se zamuti i poe da se menja sa sloenim nizom skokova koje je Ravnolinijski izvodio brzinom i tanou koje naterae Kejsa da se acne od zavisti. "Sranje, Diksi..." "'Ej, deko, vidi kakav sam bio kad sam bio iv. A jo nita nisi video. Gle', bez ruku!" "To je to, a? Veliki, zeleni pravougaonik s leve strane?" "Pogodio si. Jezgro podataka korporacije Tezje-Epul, a taj led je proizvod dveju njenih bratskih VI. Ni vojska nema nita bolje, ini mi se. avolski led, Kejse, crn k'o grob i klizav k'o staklo. Srpri ti mozak im te spazi. Ako priemo blie, nabie nam u dupe toliko tragaa da e na ui da nam ispadaju, a momci u T-E saznae koji broj cipela nosi i koliki ti je oka." "Ne izgleda ba toliko gadno, zar ne? Mislim, nakaio mu se Turing. Mislio sam da bi moda trebalo da se gubimo odavde. Mogu da te ponesem." "Ma nemoj? Ti to ozbiljno? Ne eli da vidi ta sve moe taj kineski program?" "Pa, ja..." Kejs je zurio u zelene zidove T-E leda. "Da ga jebem. U redu. Idemo." "Ubaci ga." 69/112

"Hej, Maelkume", ree Kejs, iskljuivi se. "Verovatno u nekih osam sati biti pod trodama." Maelkum je opet puio. Kabina je bila puna dima. "Zato neu moi da odem do..." "Nema problem, ovek." Sionit izvede visoki salto napred i poe da prekopava po zakopanoj mreastoj torbi, izvue namotaj prozirne cevi i jo neto, zapeaeno u sterilno vakuumsko pakovanje. Nazvao je to teksaki kateter, a Kejsu se nimalo nije svidelo. Ubacio je kineski virus, saekao, a onda ga gurnuo do kraja. "U redu", ree, "tu smo. Sluaj, Maelkume, ako opasno zagusti, cimni me za zglob leve ruke. Osetiu to. Inae radi ono to ti kae Hosaka, u redu?" "Sigurno, ovek." Maelkum zapali novi doint. "I ukljui ventilaciju. Neu da to tvoje sranje utie na moje neuropredajnike. Ve sam dovoljno mamuran." Maelkum se naceri. Kejs se ponovo ukljui. "Isuse sa takom", ree Ravnolinijski, "vidi ovo." Kineski virus se razmotavao oko njih. Polihromatska senka sa bezbroj prozirnih slojeva koji su se preureivali i kretali. Protejski, ogroman, dizao se iznad njih, zaklanjajui prazninu. "Veliki jeba", ree Ravnolinijski. "Videu ta je sa Moli", ree Kejs i udari po prekidau simstima. Slobodan pad. Oseaj je bio slian ronjenju kroz savreno bistru vodu. Padala je - dizala se kroz iroku cev od meseevog betona, osvetljenu na svaka dva metra prstenjem od belog neona. Veza je bila jednosmerna. Nije mogao da joj se obrati. Prebacio se. "Deko, ovo je opak komad softvera. Najlua stvar posle hleba u krikama. Mrcina je nevidljiva. Upravo sam kupio dvadeset sekundi u onoj maloj, ruiastoj kutiji, etiri skoka levo od T-E leda; hteo sam da pogledam na ta liimo. Ni na ta. Nema nas." Kejs je pretraio matricu oko leda Tezje-Epulovih i pronaao ruiasti oblik, standardnu komercijalnu jedinicu. Ukucao je naredbu za pribliavanje. "Moda je neispravan." "Moda, ali sumnjam. Naa bebica ipak je vojno edo. I nov je. Jednostavno je neprepoznatljiv. I kad ne bi bio takav, videli bi nas kao neku vrstu kineskog unjala, ali nas niko ne zarezuje. Moda ak ni oni tamo u Strejlajtu." Kejs je posmatrao glatki zid koji je zaklanjao Strejlajt. "Pa, to je prednost, zar ne?" "Moe biti." Konstrukt se nasmeja svojom aproksimacijom smeha. Kejs se tre. "Jo jednom sam proverio stari Kuang Jedanaest, deko. Ponaa se prijateljski, sve dok dri obara, utiv je i usluan da je to milina. I dobro govori engleski. Jesi li uo nekad za spori virus?" "Ne." "Ja jesam, jednom. Tada je to jo bila samo zamisao. Ali stari Kuang je ba to. Ovo nije buenje i ubacivanje, ve pre kao da stvaramo sadejstvo s ledom, tako lagano da on to i ne oseti. Kuangova logika kao da se privue meti i pone da se menja dok ne postane sasvim nalik tkivu leda. Postajemo sijamski blizanci pre nego to tamo stignu da se uzvrpolje." Ravnolinijski se nasmeja. "Samo kad ne bi bio tako prokleto veseo danas, ovee. Taj tvoj smeh strue mi po kimi." "alim sluaj", ree Ravnolinijski. "I stari mrtvac mora ponekad da se nasmeje." Kejs udari po prekidau simstima. I propade kroz izuvijani metal i miris praine, kliznuvi dlanovima niz glatki papir. Iza njega se neto buno srui. "'Ajde", ree Fin, "o'ladi malo." Kejs je leao ispruen na gomili poutelih asopisa, a ispod njega enjiva galaksija devojaka blistala je belim zubima u polumraku Metro Holografiksa. Leao je udiui miris starih asopisa sve dok mu srce nije usporilo. "Vintermut", ree. "Jeste", ree Fin, odnekud iza njega. "Pogodio si." "Odjebi." Kejs sede, trljajui zglobove aka. 70/112

"Ma, hajde", ree Fin i iskorai iz svojevrsne nie u zidu otpadaka. "Ovako je bolje za tebe, ovee." Izvadio je iz depa partagase i zapalio jednu. Miris kubanskog duvana ispuni prostoriju. "Da li je trebalo da ti se prikaem u matrici kao zapaljeni grm? Nee ti promai nita od akcije. Sat proveden ovde uzee ti samo nekoliko sekundi u matrici." "Nije ti palo na pamet da mi tvoje pojavljivanje u liku ljudi koje znam ide na ivce?" Ustao je, otresajui bledu prainu sa crnog dinsa. Okrenuo se i besno osmotrio pranjave prozore i zatvorena vrata prema ulici. "ta je tamo napolju? Njujork? Ili tu sve prestaje?" "Pa", ree Fin, "to ti je kao ono drvo, zna. Padne u umi, ali tamo moda nema nikoga da to uje." Pokaza Kejsu ogromne prednje zube i povue dim iz cigare. "Moe da proeta ako hoe. Sve je tu, ili bar sve ono to si video. Ovo je seanje, zar ne? Iscedim te, proberem i ponovo ti vratim." "Nemam tako dobro pamenje", ree Kejs, osvrui se. Pogleda svoje ake, prevrui ih. Pokuao je da se seti izgleda linija na dlanovima, ali nije mogao. "Svako ga ima", ree Fin, ispusti cigaru i smrvi je petom, "ali malo ko mu ima pristup. Umetnici, moda, ako su stvarno dobri. Kada bi mogao da preklopi ovaj konstrukt sa stvarnou, Finovom radnjom u donjem Menhetnu, uoio bi razlike, ali moda ne onoliko koliko oekuje. Za tebe je seanje holografsko." Fin cimnu svoje malo uho. "Moje je drugaije." "Kako to misli, holografsko?" Re ga je podsetila na Rivijeru. "Samo to da je holografska paradigma najblie to ste uspeli u predstavljanju ljudskog seanja. Dodue, nikad se niste ni potrudili oko toga. Vi, ljudi, mislim." Fin zakorai napred i podie izduenu glavu da pogleda Kejsa. "Da jeste, moda vam se ja ne bih ni dogodio." "ta bi to trebalo da znai?" Fin slegnu ramenima. Ofucani tvid mu je visio i nije mu se sasvim vratio na ramena. "Pokuavam da ti pomognem, Kejse." "Zato?" "Zato to si mi potreban." Ponovo se pojavie krupni, uti zubi. "I zato to sam ja potreban tebi." "Kenja. Ume li da mi ita misli, Fine?" Namrtio se. "Vintermute, hou da kaem." "Misli se ne itaju. Vidi, jo se drite paradigmi tampane rei, a ti jedva ume da ita. Imam pristup tvojim seanjima, ali to nije isto to i tvoj um." Gurnuo je ruku u otvoreno kuite prastarog televizora u izvukao srebrno-crnu vakuumsku cev. "Vidi ovo? Deo moje DNK, na neki nain..." Bacio je stvar u mrak i Kejs zau kako puca i zvei. "Stalno pravite modele. Kamene krugove. Katedrale. Orgulje. Raunare. Zna li ti da nemam pojma zato sam sada ovde? Ali ako veeras dobije trku, konano ete postii pravu stvar." "Nemam pojma o emu govori." "Mislim na kolektivno 'vi'. Tvoja vrsta." "Ti si pobio one iz Turinga." Fin slegnu ramenima. "Moralo se. Kud ba tebe da zaboli dupe; smakli bi te, a da ne trepnu. No, ovde si da jo malo porazgovaramo. Sea se ovoga?" U desnoj ruci stvori mu se nagoreli osinjak iz Kejsovog sna; zaudarao je na gorivo u teskobnoj pomrini radionice. Kejs posrnu unazad do zida otpadaka. "Jeste. To sam bio ja. Uradio sam to pomou holo ureaja u prozoru. Jo jedno seanje koje sam iscedio iz tebe kada sam te prvi put komirao. Zna zato je ono vano?" Kejs odmahnu glavom. "Zato" - i gnezdo nestade - "to najvie lii na Tezje-Epulove. Njihov ljudski ekvivalent. Strejlajt je kao taj osinjak, ili bar deluje na taj nain. Mislio sam da e ti to pomoi da se osea bolje." "Da se oseam bolje?" "Da zna kakvi su. U jednom trenutku poeo si da me mrzi k'o psa. To je dobro. Ali ako mrzi njih. Isto, samo razliito." "uj", ree Kejs, zakoraivi napred, "oni mi nikad nisu kenjali. Za razliku od tebe..." Ali nije mu uspevalo da se razbesni. "Govori o T-E, oni su me napravili. Ona Francuskinja ti je rekla da prodaje svoju vrstu. Nazvala me demonom." Fin se iskezi. "To i nije tako vano. Morae da omrzne nekog pre nego to se ovo zavri." Okrenuo se i poao prema dnu radionice. "U redu, sad doi da ti malo pokaem kako izgleda Strejlajt, dok si jo tu." Podigao je ugao ebeta. Bela svetlost prosu se unutra. "Bogamu, ovee, ne stoj tu k'o mulac." Kejs poe za njim, trljajui lice. 71/112

"Tako", ree Fin i epa ga za lakat. Neto ih povue, u oblaku praine, pored stare vune, pravo u slobodni pad kroz cilindrini tunel od meseevog betona, osvetljen na svaka dva metra prstenovima belog neona. "Isuse", izusti Kejs, prevrui se. "Ovo je glavni ulaz", ree Fin kroz lepranje tvida. "Da ovo nije moj konstrukt, glavna kapija nalazila bi se tu gde je radionica, gore na osi Frisajda. Bie siromano pojedinostima, zato to ne poseduje seanje o ovome. Ovaj deli si video zahvaljujui Moli..." Kejsu uspe da se ispravi, ali poe da se okree u dugakoj spirali. "Dr' se", ree Fin, "ubrzau nas." Zidovi se zamutie. Vrtoglav oseaj kretanja napred, boja, munjevitog skretanja i leta kroz uske prolaze. U jednom trenutku inilo se da prolaze kroz nekoliko metara vrstog zida, treptaj mrklog mraka. "Evo", ree Fin. "To je to." Lebdeli su u sredini savreno kvadratne odaje, zidova i tavanice obloenih ploama mrkog drveta. Pod je bio prekriven kvadratnim tepihom sa svetlim uzorkom mikroipa, kola izatkanih od plave i skerletne vune. Tano u sreditu sobe, poravnato sa arom tepiha, stajalo je etvrtasto postolje od mutnog belog stakla. "Vila Strejlajt", progovori draguljima ukraena stvar na postolju, "jeste telo uraslo samo u sebe, gotika ludorija. Svaka prostorija u Strejlajtu poseduje neku tajnu. To je beskrajni niz prostorija povezanih hodnicima, stepenitima zapletenim kao creva, gde pogled luta uskim krivinama, pokraj kitnjastih panela, praznih nia..." "Esej 3Dejn", ree Fin, vadei odnekud partagase. "Napisala ga je sa dvanaest godina, za predmet nauke o jeziku." "Arhitekti Frisajda uloili su veliki trud da sakriju injenicu da je unutranjost vretena ureena banalnom preciznou rasporeda nametaja u hotelskoj sobi. U Strejlajtu, unutranja povrina koljke obrasla je oajnikim obiljem struktura, oblika koji se preklapaju, ukrtaju, uzdiu prema mikroelektronskom jezgru, srcu nae klanovske korporacije, valjku od silikona izbuenom uskim tunelima za odravanje, ponekad ne irim od ljudske ake. Tu mile sjajni rakovi, voeni daljinskim komandama, motrei na mikromehanika oteenja i tragove sabotae." "Video si je u restoranu", ree Fin. "Po merilima arhipelaga", nastavila je glava, "naa porodica je stara i spirala nae kue odraz je te starosti. Ali i neto drugo. Ustrojstvo vile govori o kretanju prema unutra i poricanju svetle praznine iza zidova. Tezje i Epul popeli su se gravitacijskim bunarom i otkrili da mrze slobodni prostor. Sagradili su Frisajd da bi crpli blaga novonastalih ostrva, postali bogati i ekscentrini, i zapoeli izgradnju produetka svojih tela u Strejlajtu. Ogradili smo se sopstvenim novcem, rastui unutra, stvarajui beskrajnu vaseljenu u sebi samima. Vila Strejlajt ne poznaje nebo, snimljeno ili neko drugo. U silikonskom jezgru vile nalazi se mala prostorija, jedini pravougaoni prostor u celom sklopu. Ovde, na jednostavnom postolju od stakla, poiva optoena bista od platine, posuta lapisom i biserjem. Blistave kugle njenih oiju isklesane su u sintetikom rubinu osmatrakog okna broda koji je doneo prvog Tezjea iz bunara i vratio se po prvog Epula..." Glava zauta. "I?" upita Kejs konano, kao da oekuje da e mu glava odgovoriti. "To je sve to je napisala", ree Fin. "Nije dovrila. Bila je dete. Ovo je neka vrsta ceremonijalnog terminala. Potrebna mi je Moli da ovde izgovori pravu re u pravom trenutku. U tome je caka. Nita ne znai koliko ete ti i Ravnolijiski duboko da prodrete uz pomo kineskog virusa, ako ova stvar ne uje arobnu re." "A ta re je...?" "Ne znam. Moe da kae da sam ja u osnovi odreen injenicom da je ne znam, jer ne mogu da je znam. Ja sam onaj koji ne poznaje re. Kad bi je ti znao, ovee, i kad bi mi je rekao, opet ne bih mogao da je znam. To je ugraeno u mene. Potrebno je da je neko drugi dozna i donese ovamo, ba kada se ti i Ravnolinijski probijete kroz onaj led i skrenete panju jezgra." "ta e tada biti?" 72/112

"Posle toga nee vie biti mene. Prestau da postojim." "Nemam nita protiv", ree Kejs. "Naravno. Ali pripazi dupe, Kejse. Izgleda da moja... ovaj... druga polovina vreba na nas. Jedan zapaljeni grm nalik je na drugi. A Armita poinje da puca po avovima." "Kako to misli?" Ali soba se prelomi u desetak nemoguih uglova, padajui u kiberprostor kao origami-dral. 15. "Pokuava da obori moj rekord, sinak?" upita Ravnolinijski. "Mozak ti je bio mrtav punih pet sekundi." "Budi tu", ree Kejs i udari po prekidau simstima. uala je u mraku, oslanjajui se dlanovima o hrapav beton. KEJS KEJS KEJS KEJS. Digitalni prikaz treptao je alfanumerikim znacima njegovog imena. Vintermut ju je obavetavao o uspostavljenoj vezi. "Slatko", ree ona. Zaljuljala se na petama, protrljala dlanove i kvrcnula zglobovima prstiju. "'De si dosad?" VREME MOLI VREME SAD. Jezikom je snano pritisnula donje prednje zube. Jedan se neznatno pomeri, ukljuivi mikrokanalna pojaala; nasumino odbijanje fotona kroz tamu pretvori se u struju elektrona i beton oko nje postade avetinjski svetao i zrnast. "U redu, duo. Idemo da se poigramo." Pokazalo se da se krila u nekoj vrsti servisnog tunela. Ispuzala je napolje kroz kitnjastu bronzanu reetku na arkama. Po njenim akama i podlakticama video je da ponovo nosi poliugljenino odelo. Ispod plastike oseao je poznati pritisak zategnute tanke koe. Nosila je neto ispod miice, u futroli. Ustala je, zakopala odelo i dodirnula rapavu plastiku drke pitolja. "'Ej, Kejse", ree, jedva izgovarajui rei, "slua li me? Ispriau ti priu... Jednom sam imala momka. Nekako me podsea..." Osvrnula se i osmotrila hodnik. "Zvao se Doni." Du niskog, zasvoenog hodnika nizale su se desetine muzejskih izlobenih sanduka, prastarih kutija od smeeg drveta sa staklenom prednjom ploom. Izgledali su kao uljezi, ovde, uz organska zakrivljenja zidova hodnika, kao da su ih dovukli i poreali u neku zaboravljenu svrhu. Na patiniranim bronzanim draima, u razmacima od deset metara, visile su kugle bele svetlosti. Pod je bio neravan; kada je pola niz hodnik, Kejs shvati da je pokriven stotinama nasumce nabacanih ponjava i tepiha. Na nekim mestima bilo je po est slojeva, tako da je pod bio meki krpe runo tkane vune. Ozlojeivalo ga je to to Moli ne obraa panju na vitrine i njihov sadraj. Morao je da se zadovolji letiminim pogledima koji su mu otkrivali komade grnarije, starinsko oruje, stvar toliko naikanu zaralim ekserima da se nije mogla prepoznati, iskrzane delove tapiserija... "Vidi, moj Doni bio je bistar momak sa puno stila. Poeo je kao skladite na Memori Lejnu, sa ipovima u glavi, a ljudi su mu plaali da u njih sakrije podatke. Te noi kada sam ga srela, imao je na vratu Jakove, i sredila sam njihovog ubicu. Imala sam vie sree nego pameti, ali sam uspela da ga sredim. Posle toga, sve je bilo glatko i slatko, Kejse." Jedva je pomerala usne. Oseao je kako oblikuje rei; nije morao da ih uje. "Imali smo dogovor sa jednom sipom, da nam ieprka na uvid tragove svega to je bilo uvano u njemu. Snimili smo to na traku i poeli da cedimo odabrane klijente. Bive klijente. Bila sam posrednik, snagator, pas-uvar. I bila sam srena. Jesi li ikad bio srean, Kejse? Bio je moj momak. Zajedno smo radili. Kao partneri. Prolo je moda osam meseci otkako sam napustila kuu lutaka kada sam ga srela..." Zastala je, priunjala se otrom zavijutku hodnika i nastavila. Tamo je bilo jo sjajnih, drvenih kutija, sa stranicama u boji bubavabinog krila. "Bilo nam je glatko i slatko, i sve je ilo kako treba. inilo nam se da nam niko nita ne moe. Ja im ne bih dozvolila. Pretpostavljam da su Jakuze jo imale pik na Donija. Zato to sam ubila njihovog oveka. Zato to ih je Doni ispalio. A Jakovi umeju da se kreu tako jebeno sporo, ovee, mogu da ekaju godinama i godinama. Puste da proivi ceo ivot, tako da ima vie da izgubi kad dou da ti ga uzmu. Strpljivi poput pauka. Zen pauka. Tada to nisam znala. Ili ako jesam, mislila sam da se ne odnosi na nas. Kad si mlad, misli da si Bog. Tada su doli, ba kad smo poverovali da imamo dovoljno da se povuemo, spakujemo i odemo, moda negde u Evropu. Nijedno od nas nije znalo ta bismo tamo radili, zato to nije vie bilo potrebno 73/112

da se radi. Ali smo iveli na visokoj nozi, sa vajcarskim raunom u orbitalnoj banci i gnezdom punim igraaka i nametaja. To ume da ti otupi otricu. Onaj prvi koga su poslali bio je estok. Nevieni refleksi, implanti, dovoljno stila za deset obinih vojnika. Ali drugi, taj je bio, ne znam, kao monah. Kloniran. Ubica do poslednje elije. Nosio je smrt u sebi, neku tiinu, odisao je njom..." Glas joj utihnu jer se hodnik razdavajao u dva istovetna stepenita nanie. Pola je levim. "Jednom, kada sam bila klinka, uselili smo se u kolibu. Bilo je to dole na Hadsonu, a tamo su pacovi stvarno ogromni, ovee. Od hemikalija koje nose u sebi. Bili su veliki kao ja, i jedan je celu no grebao ispod poda kolibe. Pred zoru je neko doveo tog starca. Bio je sav u borama, a oi su mu bile zakrvavljene. Nosio je neto umotano u masnu kou, slinu onoj u kojoj uva alat da ne zara. Rairio ju je i izvadio revolver i tri metka. Ubacio je jedan metak i poeo da eta po kolibi, a mi smo stajali uz zidove. Napred-nazad. Oborene glave, prekrtenih ruku, kao da je zaboravio na pitolj. Oslukivao je pacova. Mi smo se sasvim primirili. Starac je napravio korak. Pacov se pomerio. Pacov se pomeri, starac korakne. Tako itav sat, a onda kao da se setio revolvera. Uperio ga je u pod, iskezio se i povukao obara. Zamotao pitolj i otiao. Kasnije sam se zavukla ispod kolibe. Pacov je imao rupu izmeu oiju." Posmatrala je zabravljena vrata, rasporeena tu i tamo du hodnika. "Taj drugi koga su poslali za Donijem bio je kao onaj starac. Ne star, ve naprosto takav. Ubijao je na isti nain." Hodnik se proirio. More raskonih tepiha blago se talasalo ispod ogromnog lustera, iji je najnii kristalni visuljak dopirao gotovo do poda. Kristal zazvecka kada je Moli ula u odaju. Na ekranu joj je treptalo TREA VRATA LEVO. Pola je levo, izbegavajui izvrnuto stablo od kristala. "Videla sam ga samo jednom. Vraala sam se u na stan. Upravo je izlazio. iveli smo u preureenoj fabrici, zajedno sa mnogo mladih nada ulo/Mree, tako neto. Stan je ve imao prilino dobro obezbeenje, a ja sam ugradila jo nekoliko monijih stvarica da bih ga uinila stvarno sigurnim. Znala sam da je Doni gore. Ali taj oveuljak mi je privukao panju kada je iziao. Nije rekao ni re. Samo smo se pogledali i znala sam. Obian ova u obinoj odei, skroman, bez vidljivog ponosa. Pogledao me je i uao u peditaksi. Znala sam. Popela sam se i Doni je sedeo u stolici pored prozora, malo otvorenih usta, kao da bi da kae neto ega se upravo setio." Vrata pred njom bila su stara, isklesana iz komada Tai tikovine koji kao da je bio preseen nadvoje da bi se uklopio u niski dovratak. Ispod izvijenog zmaja bila je ugraena primitvna mehanika brava sa titnikom od nerajueg elika. Kleknula je, izvukla iz unutranjeg depa smotuljak crnog antilopa i odabrala kao iglu tanak kalauz. "Posle toga nisam vie srela nikoga do koga bi mi imalo bilo stalo." Gurnula je kalauz u bravu i tiho akala, grickajui donju usnu. Izgledalo je da se oslanja samo na dodir; pogled joj je bio zamuen, vrata su bila mrlja svetlog drveta. Kejs je oslukivao muk u hodniku, naglaen tihim zveckanjem lustera. Svee? U Strejlajtu je sve bilo naopako. Setio se Ketine prie o zamku sa bazenima i ljiljanima, i odmerenih rei 3Dejn koje je onako muzikalno recitovala glava. Mesto uraslo u sebe. Strejlajt je pomalo mirisao na bu, pomalo na parfem, i na crkvu. Gde su se denuli Tezje-Epulovi? Oekivao je da e zatei urednu konicu disciplinovane aktivnosti, ali Moli nije videla nikoga. Njen monolog ga je uznemirio; nikada mu nije priala o sebi. Osim one prie o kui lutaka, retko je pominjala neto to bi bar nagovestilo njenu prolost. Sklopila je oi i zaulo se kljocanje koje je Kejs vie osetio nego uo. Podsetilo ga je na magnetne brave na vratima njenog sobika u kui lutaka. Vrata su mu se otvorila, iako je imao pogrean ip. To se Vintermut postarao za bravu, kao to je upravljao mikrolakom i robotom batovanom. Sistem brava u kui lutaka bio je deo sigurnosnog sistema Frisajda. Ova obina mehanika brava bie tei zalogaj za VI, jer zahteva daljinski voenu jedinicu ili ljudskog pomonika. Otvorila je oi, gurnula kalauz u koicu, paljivo je zamotala i zavukla je nazad u dep. "Valjda me podsea na njega", ree ona. "Mislim da si roen da bei. Ono to si bio u ibi, bila je ogoljena verzija onog to bi bio na svakom drugom mestu. Zla srea ume ponekad to da uradi, da te svede na primitivne nagone." Ustala je, protegla se i stresla. "Zna, mislim da je onaj koga je Tezje-Epul poslao za Dimijem, momkom koji je ukrao glavu, isti onaj koga su Jakovi poslali da ubije Donija." Izvukla je baca iz futrole i podesila ga na rafalnu paljbu. 74/112

Kejs se gotovo trgnu zbog runoe vrata kada je pruila ruku da ih otvori. Ne samih vrata, koja su bila prelepa, ili su jednom bila deo lepe celine, ve zbog naina na koji su bila preseena da bi se uklopila u odreeni otvor. ak im je i oblik bio pogrean, pravolinijski, meu krivinama uglaanog betona. Dovukli su te stvari, pomislio je, a onda ih na silu uklopili. Ali nita nije bilo na svom mestu. Vrata su bila jednako uljez kao i nezgrapne vitrine, ogromno kristalno drvo. Onda se setio eseja 3Dejn i zamislio kako su dovlaili delove iz bunara da bi oiveli nekakvu veliku zamisao, san odavno izgubljen u nagonskom nastojanju da se ispuni prostor, da se ouva slika koju je porodica imala o sebi. Setio se rasturenog osinjaka, grenja bezokih stvorenja... Moli se uhvati za jednu izrezbarenu zmajevu apu i vrata se s lakoom otvorie. Odaja je bila mala, natrpana, tek neto vie od sobika. Uz zakrivljene zidove bile su naslonjene sive eline police za alat. Automatski se ukljuila svetlost. Zatvorila je vrata za sobom i prila poreanim policama. TREA LEVO, zatreperio je optiki ip. Vintermut je opet premostio njen prikaz vremena. PETA ODOZGO. Ali ona prvo otvori gornju policu. Obino plitko spremite. Prazno. Kao i druga polica. U treoj, dubljoj, nalazile su se kuglice kalaja i mala, smea stvar koja je izgledala kao kost ljuskog prsta. Na etvrtoj polici bio je od vlage nabrekao primerak zastarelog tehnikog prirunika na francuskom i japanskom. U petoj, iza oklopljene rukavice tekog odela za vakuum, pronala je klju. Liio je na mesingani novi bez sjaja, sa kratkom, upljom cevicom na jednom kraju. Polako ga je prevrtala u ruci i Kejs vide da je unutranjost cevice ispunjena zarezima i zupcima. Na jednoj strani novia bila su utisnuta slova CHUBB. Druga strana je bila glatka. "On mi je rekao", apnula je, "Vintermut. Kako se godinama igrao ekanja. Tada jo nije imao stvarnu mo, ali mogao je da koristi sisteme obezbeenja i odravanja vile da bi pratio gde se ta nalazi, kuda stvari idu i gde zavravaju. Pre dvadeset godina, video je da je neko izgubio klju i uspeo je da navede nekog drugog da ga ostavi ovde. Onda ga je ubio, deaka koji je doneo klju ovamo. Malia je imao osam godina." Sklopila je bele prste oko kljua. "Da bude siguran da ga niko nee nai." Izvukla je komad crnog najlonskog konca iz tobolca na odelu i provukla ga kroz okruglu rupu iznad natpisa CHUBB. Zavezala ga je i obesila oko vrata. "Rekao je da su ga uvek nervirali svojom staromodnou, svojim navikama iz devetnaestog veka. Izgledao je kao Fin, na ekranu u onoj rupi sa ivim lutkama. Da nisam obratila panju, mislila bih da je stvarno Fin." Njen prikaz je oitavao vreme, na podlozi sivih elinih ormana. "Rekao mi je da bi odavno bio slobodan, da su postali ono to su eleli. Ali nisu. Neto su zasrali. Nakarade, kao i ona 3Dejn. Tako ju je nazvao, ali je to rekao kao da mu se dopada." Okrenula se, otvorila vrata i izila, dodirujui prstima rapavu drku bacaa u futroli. Kejs se prebaci. Kuang Jedanaest je rastao. "Diksi, misli da emo uspeti?" "Kenja li medved u umi?" Ravnolinijski ih povue uvis, kroz prelivanje slojeva duge. U jezgru kineskog programa pojavilo se neto mrano. Gustina podataka nadvladala je tkivo matrice, izazivajui hipnagogike vizije. Blede kaleidoskopske are slivale su se u srebrno-crnu sredinju taku. Kejs je posmatrao simbole zla i loe sree iz svog detinjstva kako se valjaju prozirnim ravnima: kukaste krstove, lobanje sa ukrtenim kostima, 'zmijske oi' na kockicama. Kada bi pogledao pravo u onu nultu taku, nije video nikakav obris. Trebalo mu je desetak brzih, letiminih pogleda da je ugleda, stvar nalik na ajkulu, koja je svetlucala kao vulkansko staklo, odraavajui crnim ogledalima bokova neka daleka svetla, bez ikakve veze sa matricom oko nje. "To mu je aoka", ree konstrukt. "Kada se Kuang sasvim priljubi uz jezgro Tezje-Epula, ona e nas probiti unutra." "Bio si u pravu, Dikse. Postoji neka vrsta runog premoenja u Vintermutovom sklopu, koje ga dri pod kontrolom. Ako se uopte moe rei da je on pod kontrolom", dodade. "On", ree konstrukt. "On. Pripazi malo. To. Dokle u da ti ponavljam?" "Posredi je nekakva ifra. Re, rekao je. Neko treba da je izgovori u kitnjasti terminal u odreenoj sobi, dok se mi bavimo onim to nas eka tamo iza leda." "Pa, ima dovoljno vremena, deko", ree Ravnolinijski. "Stari Kuang je spor, ali siguran." Kejs se iskljui. 75/112

I srete Maelkumov netremini pogled. "Opet bio mrtav neko vreme, ovek." "Deava se", ree on. "Poinjem da se navikavam na to." "Ima posla s tamom, ovek." "Jedini provod u gradu, izgleda." "Daova ljubav, Kejse", ree Maelkum i okrenu se svom radiju. Kejs je zurio u zamrene pletenice i vorove miia na ovekovim rukama. Ponovo se ukljuio. I prebacio se. Moli je kaskala du hodnika koji je mogao da bude onaj isti od pre. Nije vie bilo muzejskih sanduka i Kejs zakljui da se kreu prema vrhu vretena; sila tee bila je sve slabija. Uskoro je s lakoom preletala brdaca nabacanih tepiha. Oseala je slabo probadanje u nozi... Hodnik se iznenada suzi, skrenu, razdvoji. Skrenula je desno i poela da se penje nenormalno strmim stepenitem. Javie joj se bolovi u nogama. Iznad njene glave, upleteni i povezani kablovi grlili su tavanicu stepenita kao bojom oznaeni nervi. Zidovi su bili iarani vlagom. Stigla je do trouglastog odmorita i zastala, masirajui nogu. Novi hodnici, uski, zidova prekrivenih tepisima. Granali su se u tri pravca. LEVO. Slegnula je ramenima. "ek' da malo pogledam okolo, moe?" LEVO. "Opusti se. Ima vremena." Pola je desnim hodnikom. STOJ. VRATI SE. OPASNOST. Oklevala je. Iza poluotvorenih hrastovih vrata na dnu hodnika zau se glas, buan i nerazgovetan, nalik na glas pijanca. Kejs pomisli da bi jezik mogao da bude francuski, ali glas je bio suvie nejasan. Moli naini korak, pa jo jedan, zavukavi ruku u odelo do drke bacaa. Kada je stupila u polje ureaja za nervno ometanje, u uima joj zazvoni piskav uzlazni ton koji podseti Kejsa na zvuk njenog bacaa. Posrnula je napred, odjednom onemoalih miia, i udarila elom u vrata. Prevrnula se i ostala da lei na leima, zamuenog pogleda, bez daha. "ta je ovo?" upita pijani glas, "nova moda?" Drhtava ruka zavue joj se u odelo, napipa baca i izvue ga. "doi mi u goste, dete. Odmah." Polako je ustala, motrei na crnu cev automatskog pitolja. ovekova ruka sada je bila dovoljno mirna; cev oruja kao da joj je bila povezana sa grlom, zategnutom nevidljivom niti. Bio je star, izuzetno visok, a crte njegovog lica podsetie Kejsa na devojku koju je video u Vingtieme Siecle. Nosio je teki ogrta od svile boje kestena, izvezen du dugakih manetni i alokovratnika. Jedna noga bila mu je bosa, druga u crnoj somotskoj papui sa glavom lisice izvezenom zlatom. Pokazao joj je rukom da ue u sobu. "Polako, duo." Soba je bila veoma prostrana, natrpana mnotvom stvari koje su Kejsu bile besmislene. Video je sivu elinu policu sa staromodnim Sonijevim monitorima, irok mesingan krevet prekriven gomilom jagnjeih koa, a jastuci na njemu kao da su bili napravljeni od istih onih tepiha kojima su bili zastrti hodnici. Molin pogled lutao je od ogromne Telefunkenove konzole za zabavu, polica sa prastarim gramofonskim ploama, iji su omoti u raspadanju bili optoeni prozirnom plastikom, do irokog radnog stola posutog komadima silicijuma. Kejs opazi dek kiberprostora i trode, ali njen pogled kliznu dalje bez zaustavljanja. "Bilo bi mi sasvim prilino", ree starac, "da te sada ubijem." Kejs oseti kako se ona napinje, spremna da deluje. "Ali u veeras napraviti izuzetak. Kako ti je ime?" "Moli." "Moli. Ja sam Epul." Utonuo je u naboranu mekou ogromne kone fotelje sa etvrtastim nogama od hroma, ali je pitolj ostao uperen u nju. Odloio je njen baca na mesingani stoi pored fotelje, prevrnuvi boicu sa crvenim pilulama. Stoi je bio pretrpan boicama od pilula, bocama pia, mekim plastinim kesicama punih belih prakova. Kejs opazi staromodni stakleni pric i elinu kaiku. 76/112

"Kako plae, Moli? Vidim da su ti oi prekrivene. Ba bih voleo da znam." Oi su mu bile okruene crvenilom, elo sjajno od znoja. Bio je veoma bled. Bolestan je, zakljui Kejs. Ili uzima droge. "Retko plaem." "Ali kada bi te neko rasplakao, kako bi plakala?" "Pljunula bih", ree ona. "Kanali su povezani sa usnom dupljom." "Znai da si ve nauila vanu lekciju, to nije uobiajeno za nekog tako mladog." Poloio je ruku sa pitoljem na koleno i uzeo bocu sa stoia, ne gledajui ta uzima od nekoliko razliitih vrsta pia. Potegao je iz boce. Rakiju. Pie mu je curilo iz ugla usta. "Tako treba sa suzama." Ponovo je otpio. "Veeras sam zauzet, Moli. Izgradio sam sve ovo, a sada sam zauzet. Umiranjem." "Mogu da iziem, kao to sam i ula", ree ona. Nasmejao se, visokim rapavim smehom. "Banula si mi usred samoubistva, a sad bi samo tako da izie? Stvarno me zapanjuje. Ti si lopov." "U pitanju je moja guzica, gazda, a imam samo jednu. Volela bih da je iznesem odavde u jednom komadu." "Vrlo si nevaspitana. Ovde se samoubistva izvode sa odreenom merom dostojanstva. A ja radim upravo to, razume. Ali veeras u moda da povedem i tebe sa sobom u pakao... bilo bi to veoma egipatski od mene." Opet je otpio. "Zato doi ovamo." Pruio joj je bocu, drhtavom rukom. "Pij." Odmahnula je glavom. "Nije otrovano", ree on, ali vrati rakiju na sto. "Sedi. Sedi na pod. Razgovaraemo." "O emu?" Sela je. Kejs oseti kako se otrice pomiu, pomalo, ispod noktiju. "ta god nam padne na pamet. Meni. Ovo je moje vee. Jezgra su me probudila. Pre dvadeset sati. Neto se deava, rekla su, i potreban sam ovde. Jesi li to bila ti, Moli? Sigurno im nisam bio potreban zbog tebe, to ne. Mora da je neto drugo... ali ja sam sanjao, zna. Ve trideset godina. Nisi se ni rodila, kada sam poslednji put legao da spavam. Rekli su nam da neemo sanjati, u toj hladnoi. Rekli su i da neemo osetiti hladnou. Ludost, Moli. Lai. Naravno da sam sanjao. Hladnoa je propustila ono napolju unutra, eto ta je bilo. Ono napolju. Svu onu no zbog koje sam gradio ovo, da nas sakrije. Samo kap, isprva, jedno zrno noi koje se uvuklo, privueno hladnoom... Za njim su dola druga, ispunjavajui mi glavu kao to kia puni prazan bazen. Ljiljani. Seam se. Bazeni su bili od terakote, dadilje od hroma, njihovi udovi svetlucali su kroz vrtove u smiraj dana... Star sam, Moli. Preko dve stotine godina, ako rauna i vreme na ledu. Hladnou." Cev pitolja odjednom se podie, podrhtavajui. Tetive njenih bedara bile su napete kao ice. "Tako moe da zaradi promrzline", rekla je oprezno. "Nita se tamo ne deava", nestrpljivo je odgovorio, spustivi pitolj. Njegovi pokreti bili su sve sklerotiniji. Glava mu je padala. Morao je da se napregne da to sprei. "Nita se ne deava. Setio sam se. Jezgra su mi rekla da su nae inteligencije poludele. A platili ih smo tolike milijarde, nekad davno. Kada je vetaka inteligencija bila tek otmena zamisao. Rekao sam jezgrima da u se pozabaviti tim. Dolo je u nevreme, ba kad je 8Din dole u Melburnu i samo naa mila 3Dejn vodi radnju. Ili u veoma zgodno vreme, moda. ta ti misli, Moli?" Pitolj se ponovo podie. "Deavaju se neke neobine stvari, u vili Strejlajt." "Gazda", upita ona, "poznaje li Vintermuta?" "Da, ime. Za prizivanje demona, valjda. Gospodar pakla, svakako. Draga moja Moli, svojevremeno sam poznavao mnogo gospode i ne mali broj dama. ak je i panska kraljica, jednom, ba u ovom ovde krevetu... Ali ja odlutah." Vlano se nakaljao, a pitolj se tresao u ritmu njegovih greva. Pljunuo je na tepih blizu svog bosog stopala. "E, kuda ja sve lutam. Kroz hladnou. Ali uskoro neu vie. Kad sam se probudio, naredio sam da odlede Dejn. udna stvar, spavati svakih par decenija s nekim ko ti zvanino doe roena ker." Pogled mu odluta pored nje, do niza ugaenih monitora. Kao da je zadrhtao. "Oi kao u Mari-Frans", ree, jedva ujno, i osmehnu se. "Izazvali smo u mozgu alergiju na neke njegove neuroprenosnike, to je dovelo do neobino prijemive imitacije autizma." Glava mu se zanese u stranu, ispravi se. "ujem da se isto dejstvo sada mnogo lake postie ugraivanjem mikroipa." Pitolj mu skliznu iz prstiju, odskoi od tepiha. "Snovi rastu kao spori led", rekao je. Lice mu je dobilo plavi preliv. Glava mu utonu u koni naslon i on zahrka. Ustala je i zgrabila pitolj. Sa Epulovim automatikom u ruci, pretraila je sobu. 77/112

Pokraj kreveta bio je baen ogroman kilt ili prekriva. Leao je u irokoj lokvi zgruane krvi, u debelom sloju koji se sjajio na arenim tepisima. Prebacivi kraj kilta, otkrila je telo devojke, belih lopatica umrljanih krvlju. Bila je zaklana. U tamnoj lokvi pored nje presijavalo se nekakvo trouglasto seivo. Moli kleknu, pazei da izbegne krv, i okrenu devojino lice ka svetlosti. Bilo je to lice koje je Kejs video u restoranu. Duboko u samoj sri stvari, neto kljocnu i svet se zaledi. Molin simstim emitovao je zaustavljenu sliku njenih prstiju na devojinom obrazu. Nepominost potraja tri sekunde, a onda se lice pokojnice izmeni, postade lice Linde Li. Jo jedno klik, i soba se zamuti. Moli je stajala i gledala zlatni laserski disk pored malog ureaja na mermernom stoiu kraj kreveta. Od konzole do utinice u dnu skladnog vrata devojke vodilo je optiko vlakno, nalik na povodac. "Zapamtiu ti ovo, gade", ree Kejs, oseajui kako mu se pokreu usne, negde daleko. Znao je da je Vintermut izmenio signal. Moli nije videla kako se devojino lice pretvara u dim i preuzima crte posmrtne maske Linde Li. Moli se okrenu i prie Epulovoj stolici. Disao je sporo i kripavo. Osmotrila je haos droga i alkohola na stolu. Spustila je pitolj, uzela baca, podesila ga na pojedinanu paljbu i paljivo mu ispalila toksinsku strelicu u sredinu sputenog levog kapka. Poskoio je, a dah mu se prekinu usred udisaja. Polako je otvorio drugo oko, smee i bez dna. Ostalo je otvoreno kada se okrenula i izila iz sobe. 16. "Imam tvog efa na vezi", ree Ravnolinijski. "Javlja se preko blizanca Hosake iz broda iznad nas, onog to nam jae na leima. Zove se Haniva." "Znam", ree Kejs odsutno, "video sam ga." Pred njim se ukljui romb bele svetlosti, zaklanjajui led Tezje-Epula; ugledao je mirno, savreno otro, potpuno bezumno Armitaovo lice, sa oima praznim poput dugmadi. Armita trepnu. Nastavi da zuri. "Kladim se da se Vintermut pobrinuo i za tvoje Turingovce, a? Isto kao i za moje", ree Kejs. Armita je samo zurio. Kejs potisnu elju da skrene pogled, da obori oi. "Jesi li dobro, Armitae?" "Kejse" - na trenutak kao da se neto pokrenulo iza plavog pogleda - "video si Vintermuta, zar ne? U matrici." Kejs potvrdi. Kamera na prednjem delu njegovog Hosake u Markusu Garviju prenee taj gest do monitora na Hanivi. Zamislio je Maelkuma kako slua njegov polurazgovor, budui da nije mogao da uje glasove konstrukta i Armitaa. "Kejse" - oi se rairie, a Armita se unese u svoj kompjuter - "ta je bio kada si ga video?" "Simstim konstrukt visoke rezolucije." "Ali ko je bio?" "Poslednji put je bio Fin... Pre toga, onaj makro koga sam..." "A ne general Gerling?" "Koji general?" Romb se isprazni. "Premotaj ovo i neka Hosaka malo pogleda", ree konstruktu i prebaci se. Perspektiva ga uplai. Moli je uala izmeu elinih greda, dvadeset metara iznad prostranog, prljavog poda od uglaanog betona. Prostorija je bila skladite ili radionica za opravke. Mogao je da vidi tri svemirska broda, ne vea od Garvija, u raznim fazama opravke. Glasovi na japanskom. Prilika u narandastom padobranskom odelu izie iz otvora u obloj koljki graevinskog vozila i stade pored jedne od klipno pokretanih, sablasno antropomorfnih radnih hvataljki vozila. Na sivim balonskim gumama dokotrlja se daljinski voeno teretno vozilo. KEJS, blesnu njen ip. "Hej", rekla je. "A ja ba ekala vodia." Premestila je teinu na bokove. Rukavi i kolena njenog kostima Modernih bili su plavo-sive boje greda. Bolela ju je noga, otrim neprekidnim bolom. "Trebalo je da odem do ina", promrmljala je. 78/112

Neto izie iz senki, tiho kuckajui, u visini njenog levog ramena. Zastalo je, zaljuljalo loptasto telo na visokim noicama kao u pauka, ispalilo mikrosekundu dug mlaz difuzne laserske svetlosti i ukoilo se. Bio je to Braunov mikromodul; Kejs je jednom imao isti model, beskoristan ureaj koji je dobio u paketu od jednog preprodavca iz Klivlenda. Izgledao je kao stilizovani, mat-crni pauk-kosac. Na polutaru kugle poe da bleska crvena LED dioda. Telo mu nije bilo vee od lopte za bejzbol. "Dobro, de", rekla je, "ujem te." Ustala je, pazei na levu nogu, i saekala da se mali modul okrene. Paljivo je preao gredu i nestao u tami. Okrenula se i pogledala servisnu radionicu. ovek u narandastom padobranskom odelu zatvarao je prednji deo belog vakuumskog odela. Posmatrala je kako zavre i uvruje lem, podie konzolu i vraa se u otvor na koljki broda. Zau se uzlazno pitanje motora i kruna podloga prenika deset metara beumno utonu u bletanje lunih svetiljki. Crveno vozilo strpljivo je ekalo na ivici otvora platforme lifta. Tada je pola za Braunom, provlaei se kroz umu zavarenih elinih nosaa. Na modulu je treptala LED dioda, pozivajui je. "Kako ide, Kejse? Vratio si se u Garvi, kod Mealkuma? Naravno da jesi. im si se ukljuio u ovo. Dopada mi se to, zna? Ionako sam uvek priala sama sa sobom, kad bi zagustilo. Pretvarala se da imam uz sebe prijatelja, nekog kome verujem, i govorila mu ta stvarno mislim i kako se oseam, a onda zamiljala da mi on govori ta misli o tome, i postupala bih po tome. Tvoje prisustvo podsea nekako na to. Onaj prizor kod Epula..." Grizui donju usnu, drei modul na oku, zaobila je nosa. "Zna, oekivala sam nekog sa malo vie soli u glavi. Mislim, ovi ovde su svi udareni, kao da im nekakve otkaene zamisli sevaju u tikvama, ili tako neto. Ne svia mi se kako sve to izgleda, niti mi mirie na dobro..." Modul se verao gotovo nevidljivim lestvicama sa prekama u obliku slova U, prema tesnom, mranom otvoru. "I dok sam jo raspoloena za ispovedanje, duo, moram da ti priznam da se ionako nisam preterano nadala da u se izvui iva iz ovoga. Ve neko vreme prati me zla srea, i ti si jedina promena nabolje koja mi se dogodila otkad radim za Armitaa." Pogledala je uvis prema crnom krugu. Na modulu je treptala dioda, penjui se. "to ne znai da si glavna premija." Nasmeila se, ali se taj osmeh brzo izgubio, jer ju je prodoran bol primorao da stegne zube kada je poela da se penje. Lestvice su se nastavljale u metalnu cev, jedva dovoljno iroku za njena ramena. Penjala se u sve niu gravitaciju, prema besteinskoj osi. Njen ip treptao je vreme. 04:23:04. Bio je to dug dan. Jasnoa njenih ula presekla je bolove posle betafenetilamina, ali ih je Kejs jo oseao. Vie mu se sviao bol u njenoj nozi. K E J S:0 0 0 0 00000000 0000000. "Izgleda da je za tebe", rekla je, mehaniki se penjui. Nule ponovo zableskae i poruka poe da se nie u uglu njenog vidnog polja, prelomljena brojem mesta prikaza. GENERAL G ERLING::: OBUAVAO JE KORTA ZA VRITE U PESNIC CU I PROD AO GA PEN TAGONU::: V/MUTOV P RVI DODIR S ARMITA OM JE GER 79/112

LINGOV KO NSTRUKT:: V/MUT KA E DA OVO SPOMINJA NJE G ZNA I DA SE RASPADA:: PRIUVAJ DUPE::::: ::::DIKSI "Pa", ree ona, zastade i prebaci teinu na desnu nogu, "izgleda da ni ti nisi bez problema." Pogledala je dole. Video se krug slabe svetlosti, ne vei od kruga Chubb kljua koji joj je visio na grudima. Pogledala je gore. Nita. Ukljuila je jezikom pojaala i ukaza se cev koja se gubila u visini, kao i Braun koji je odmicao uz preage. "Niko me nije upozorio na ovo", rekla je. Kejs se iskljui. "Maelkume..." "ovek, tvoj gazda post'o mnog' udan." Sionit je nosio plavo Sanio vakuumsko odelo, dvadeset godina starije od onoga koje je Kejs iznajmio na Frisajdu; pod rukom je drao lem, a lokne su mu bile pokupljene u mreastu kapu, ispletenu od purpurnog pamunog konca. Oi su mu bile suene od mare i napetosti. "Stalno zove ovde i nareuje, ovek, k'o da Vavilon ima neki rat..." Maelkum zatrese glavom. "Ja zovem Aerola, Aerol zove Sion, Osnivai kau seci i bei." Preao je velikom, smeom akom preko usta. "Armita?" Kejs se tre, jer mu se mamurluk od betafenetilamina vratio punom snagom, neometen matricom ili simstimom. U mozgu nema ivaca, pomislio je, nemogue je da bude tako loe. "ta ti to znai, ovee? Daje ti nareenja? Kakva?" "ovek, Armita govori udarim pravo za Finsku, zna? Govori jo ima nade, zna? Doe mi na ekran sa kouljom skroz u krv, ovek, a lud k'o besan pas, pa govori vritee pesnice i Ruse i krv izdajnika padne na nae ruke." Ponovo je zatresao glavom, stisnutih usana, a kapica mu se ljuljala pri nula 'g'. "Osnivai kau Mutov glas sigurno lani prorok, i Aerol i ja mora' 'pustimo Markus Garvi i vratimo se." "Armita je bio ranjen? Krv, kae?" "Ne b' znao, zna? Al' skroz u krv, i sav lud, Kejse." "U redu", ree Kejs, "a ta je sa mnom? Ti ide kui. ta e biti sa mnom, Maelkume?" "ovek", ree Maelkum, "poe sa mnom. Ti i ja idemo na Sion s Aerolom, u Vavilonskoj Ljuljaki. Pusti gosin' Armitaa da govori duhu iz kasete, je'n duh s drugim..." Kejs pogleda preko ramena: iznajmljeno odelo ljuljalo se na vazdunoj struji iz starog ruskog preistaa. Sklopio je oi i video kako mu se vreice toksina rastvaraju u arterijama. Video je Moli kako se uspinje uz beskrajne eline preke. Otvorio je oi. "Ne znam, ovee", ree, sa udnim ukusom u ustima. Pogledao je svoj sto, svoje ake. "Ne znam." Ponovo je podigao pogled. Smee lice je sada bilo mirno, paljivo. Maelkumova brada bila je zaklonjena visokim prstenom draa lema na starom, plavom odelu. "Ona je unutra", ree Kejs. "Moli je tamo unutra. U Strejlajtu, tako zovu to mesto. Ako negde postoji Vavilon, ovee, onda je to tamo. Ako je ostavimo, nikada nee izai, zvala se Hodajua Britva ili ne." Maelkum je klimnuo glavom, a mreasta kapa poskakivala je iza njega kao vezani balon od ispletenog pamuka. "Ona tvoja ena, Kejse?" "Ne znam. Moda nije niija ena." Slegnuo je ramenima. I ponovo pronaao svoj bes, stvaran kao grumen vrelog kamena ispod rebara. "Ma, jebite se", ree. "Jebe mi se za Armitaa, za Vintermuta, a i za tebe. Ostajem ovde." Maelkumovim licem rairi se osmeh kao da izgreva sunce. "Maelkum prostak, Kejse. Garvi Maelkumov brod." Udario je po ploi rukom u rukavici i iz zvunika tegljaa poee da biju teki basovi 80/112

sionskog daba, vrsti kao stena. "Maelkum ne bei, ne on. Govorim s Aerolom, on sigurno vidi isto svetlo." Kejs je zurio u njega. "Ne razumem vas, momci, uopte", ree. "Ne razum' tebe, ovek", ree Sionit, tresui glavom u ritmu, "al' mora' d' idemo kud nas vodi Daova ljubav, svi mi." Kejs se ukljui i prebaci u matricu. "Dobio si moju poruku?" "Aha." Video je da je kineski program porastao; delikatni lukovi nestalnog polihroma pribliavali su se T-E ledu. "Pa, postaje gusto", ree Ravnolinijski. "Tvoj ef izbrisao je podatke u onom drugom Hosaki i bio je prokleto blizu da pokupi i nae. Ali tvoj drugar Vintermut uspeo je da mi ispria neto pre nego to se tamo zacrnelo. Razlog zbog koga Strejlajt ne vrvi od Tezje-Epulovih jeste to to su uglavnom u hladnom snu. Postoji advokatska kua u Londonu koja vodi brigu o njihovim pravnim poslovima. Moraju tano da znaju ko je budan i kada. Armita je uspeo da uhvati poruke iz Londona u Strejlajt preko Hosake na jahti. Usput, znaju da je starac mrtav." "Ko zna?" "Advokatska kua i T-E. Imao je medicinski odailja ugraen u grudnu kost. Mada je strelica tvoje cure ostavila malo posla ekipi za oivljavanje. Otrov koljke. Jedini trenutno budan T-E u Strejlajtu jeste gospa 3Dejn Mari-Frans. Postoji i mukarac, nekoliko godina stariji, poslovno u Australiji. Ako mene pita, kladim se da je Vintermut naao naina da taj posao zahteva lino prisustvo 8Dina. Ali on je na putu kui, ili se sprema. Londonski advokati javili su njegov ETA <Established Time of Arrival - procenjeno vreme dolaska - prim. prev.> u 09:00:00 veeras. Mi smo ubacili Kuang virus u 02:32:03. Sada je 04:45:20. Optimalna procena Kuangovog prodora u T-E jezgro je 08:30:00, sa minimalnim odstupanjem. Pretpostavljam da je Vintermut u nekoj vezi sa ovom 3Dejn ili je i ona luda kao to je bio njen stari. Ali momak koji dolazi iz Melburna znae kako stoje stvari. Sistemi obezbeenja Strejlajta pokuavaju da podignu uzbunu, ali ih Vintermut blokira, ne pitaj me kako. Nije mogao da premosti ni osnovni program kapije da bi pustio Moli unutra, a ipak... Armita je imao sve to zabeleeno u svom Hosaki; mora da je Rivijera nagovorio 3Dejn da to uradi. Ona ve godinama uspeva da se poigrava sa ulascima i izlascima. Rekao bih da je najvei problem T-E-a u tome to je svaki glavonja u porodici zaludeo banke svakojakim privatnim shemama i izuzecima. To ti je kao kad ti se raspada imunoloki sistem. Otvorena vrata za viruse. to je dobro za nas, ako uspemo da probijemo led." "Fino. Ali Vintermut je rekao da Arm..." Ponovo sinu beli romb, ispunjen krupnim planom bezumnih plavih oiju. Kejs je samo zurio. Pukovnik Vili Korto, iz Specijalnih snaga, Udarna jedinica Vritea Pesnica, pronaao je put nazad. Slika je bila mutna, drhtava, loe izotrena. Korto je koristio navigacioni ureaj Hanive da se povee sa Hosakom na Markusu Garviju. "Kejse, treba mi izvetaj o oteenjima na Omaha Gromu." "Ovaj, ja... Pukovnie?" "Dr' se, mome. Seti se obuke." Ali gde si ti bio, ovee? - nemo je pitao oi pune bola. Vintermut je izgradio neto to se zvalo Armita u katatonioj tvravi po imenu Korto. Ubedio je Kortoa da je Armita stvaran, i Armita je hodao, govorio, kombinovao, menjao podatke za kapital, zastupao Vintermuta u onoj sobi u iba Hiltonu... A sad je nestao, oduvan vetrovima Kortovog ludila. Ali gde je bio Korto sve te godine? Padao je, zapaljen i slep, sa sibirskog neba. "Kejse, ovo ti nee biti lako da prihvati. Znam to. Oficir si. Tvoja obuka. Shvatam. Ali, Bog mi je svedok, Kejse, da smo izdani." Iz plavih oiju potekoe suze. "Ovaj, pukovnie, a ko? Ko nas je izdao?" "General Gerling, Kejse. Moda ga zna po operativnom imenu. Ali svakako poznaje oveka o kome govorim." "Da", ree Kejs, a suze su i dalje tekle. "Mislim da ga znam. Gospodine", dodade, mahinalno. "Ali, gospodine pukovnie, ta emo da preduzemo? Mislim, sada." 81/112

"Naa dunost u ovom trenutku, Kejse, jeste da se izvuemo. Povlaenje. Izbegavanje neprijatelja. Do sutranjeg smrkavanja moemo da se dokopamo finske granice. Runo pilotiranje, u visini vrhova drvea. Odraemo turove, mome. Ali to je tek poetak." Plave oi se suzie iznad preplanulih jagodica, mokrih od suza. "Tek poetak. Izdaja odozgo. Odozgo..." Odmakao se od kamere i na njegovoj pokidanoj koulji ukazae se tamne mrlje. Armitaovo lice bilo je zatvoreno kao maska, ali je Kortovo bilo prava izoidna maska, sa boleu duboko urezanom u nekontrolisane miie, izobliavajui skupu hirurgiju. "Pukovnie, uo sam te, ovee. uj sad ti mene, pukovnie, vai? Hou da otvori, ovaj... sranje, kako se ono zove, Dikse?" "Srednju komoru", ree Ravnolinijski. "Da otvori srednju komoru. Samo naredi svojoj glavnoj konzoli da je otvori, vai? Brzo emo biti gore kod tebe, pukovnie. Onda moemo da razgovaramo kako da se izvuemo odavde." Romb nestade. "Deko, mislim da mi vie nita nije jasno", ree Ravnolinijski. "Toksini", ree Kejs, "jebeni toksini", i iskljui se. "Otrov?" Maelkum je posmatrao preko oguljenog, plavog ramena svog Sanija kako se Kejs izvlai iz g-mree. "I skidaj ovu prokletu stvar s mene..." Vukao je teskaki kateter. "Neka vrsta sporog otrova, a onaj upak gore zna protivotrov, ali je sada lui od klozetskog pacova." Muio se sa prednjim delom crvenog Sanio odela, poto je zaboravio kako se otvaraju ventili. "Gazda-ovek te otrovao?" Maelkum se poea po obrazu. "Imam medicinski komplet, zna." "Bogamu, Maelkume, pomozi mi sa ovim prokletim odelom." Sionit se odbaci od ruiastog pilotskog modula. "Polako, ovek. Dvaput meri, je'nom seci, kae mudrac. Stignemo gore..." U nabranoj cevi mosta koji je vodio od krmene komore Markusa Garvija do srednje komore jahte zvane Haniva bilo je vazduha, ali su oni ipak ostali zatvoreni u odelima. Maelkum je savladao prolaz baletskom lakoom, zaustavljajui se samo da pomogne Kejsu, koji je poeo nezgrapno da se prevre im se naao izvan Garvija. Beli, plastini zidovi cevi proputali su Sunevu svetlost; nije bilo senki. Vazduna komora Garvija bila je zakrpljena i izubijana, ukraena laserski urezanim Lavom od Siona. Poklopac srednje komore Hanive bio je krem sive boje, neobeleen i uredan. Maelkum uvue rukavicu u usko udubljenje. Kejs opazi kako mu se prsti pokreu. U otvoru se upali crveni LED prikaz, odbrojavajui unazad od pedeset. Maelkum povue ruku. Drei se jednom rukom za poklopac, Kejse oseti vibracije mehanizma brave kroz odelo i u kostima. Kruni odseak sive koljke poe da se uvlai u bok Hanive. Maelkum se zakai jednom rukom za udubljenje, a drugom zgrabi Kejsa. Mehanizam ih povue za sobom. Haniva je bila sagraena u pogonima Dornije-Fudicua i unutranjost joj je bila ureena u duhu one konstruktorske filozofije koja je napravila Mercedes to ih je vozio po Istanbulu. Zidovi uske, srednje palube bili su obloeni furnirom u imitaciji abonosa, a pod sivim italijanskim ploicama. Kejs se oseao kao da je upao kroz cev tua u privatnu banju nekog bogataa. Jahta je bila sklopljena na orbiti i nije bila predviena za let u atmosferi. Njeni glatki oblici kao u ose bili su samo stilizacija, pa je i cela njena unutranjost trebalo da pojaa ukupni utisak brzine. Kad je Maelkum skinuo svoj izubijani lem, Kejs se ugledao na njega. Lebdeli su u komori, udiui vazduh s blagim mirisom bora. Ispod tog mirisa oseala se uznemirujua primesa izgorele izolacije. Maelkum mrknu. "Ovde neka nevolja, ovek. Ovaj miris u brodu..." Vrata presvuena tamnosivim antilopom kliznue neujno u leite. Maelkum se odgurnu od abonosovog zida i odlebde tano kroz uski otvor, izvijajui u poslednjem trenutku iroka ramena da bi proao. Kejs ga je nespretno sledio, prebacujui se na rukama du tapacirane preke u visini pojasa. "Most", ree Maelkum, pokazavi niz glatki hodnik sa zidovima krem boje, "tamo." Ponovo se odbacio, lakim trzajem nogu. Odnekud ispred njih, Kejse je uo poznato pitanje tampaa u radu. Postajalo je 82/112

sve glasnije dok je sledio Maelkuma kroz jo jedna vrata, pretvorivi se u uskovitlanu masu zamrene papirne trake. Otcepio je komad i pogledao ga. 000000000 000000000 000000000 "Raspad sistema?" Sionit mahnu prstom u rukavici prema koloni nula. "Ne", ree Kejs, lovei lem koji mu je odlebdeo, "Ravnolinijski kae da je Armita ispraznio ovdanjeg Hosaku." "Mirie k'o da j' to radio laserom, zna?" Sionit osloni nogu na belo kuite vajcarske maine za vebanje i odbaci se kroz lebdei lavirint hartije, odgurujui je licem. "Kejs, ovek..." Omaleni Japanac sedeo je u uskoj anatomskoj stolici, vezan za naslon nekakvom tankom, elinom icom, omotanom oko vrata. ica je bila nevidljiva na crnoj fleksipeni naslona za glavu i isto toliko duboko se usekla u ovekovo grlo. Videla se samo jedna tamna kapljica zgruane krvi, nalik na neki neobian dragi kamen, crveno-crni biser. Kejs opazi grube drvene drke koje su lebdele na oba kraja garote, kao da su iseene od izlizanog tapa metle. "Pitam se koliko je nosio to sa sobom?" ree Kejs, setivi se Kortovih posleratnih lutanja. "Kejse, gazda-ovek ume pilotira brodom?" "Moe biti. Bio je u Specijalnim snagama." "Pa, onaj Japan-momak sigurno nije. Sumnjam da bi' i ja lako mog'o pilotiram. Brod skroz nov..." "Samo nam pronai most." Maelkum se namrti, prevrnu se unazad i odbaci. Kejs poe za njim do ireg prostora, neke vrste predvorja, uz put kidajui i guvajui tampane trake koje su ga ometale u kretanju. Tu je bilo jo anatomskih stolica, neto to je podsealo na ank, i Hosaka. tampa, koji je jo izbacivao svoj dugaki jezik od hartije, bio je ugraen u pregradu, uski prorez u ploi runo uglaanog furnira. Dovukao se do njega preko kruno poreanih stolica i pritisnuo belo dugme levo od proreza. Pitanje prestade. Okrenuo se i zagledao u Hosaku. Prednja ploa bila mu je izbuena bar na desetak mesta. Rupe su bile male, okrugle, nagorelih rubova. Oko mrtvog kompjutera kruile su siune, sjajne kuglice legure. "Pogodio si", ree Maelkumu. "Most zakljuan, ovek", ree Maelkum, sa suprotnog kraja predvorja. Svetla oslabie, pojaae se, opet oslabie. Kejs otkinu traku iz proreza. Opet nule. "Vintermute?" Pogledao je po predvorju smee i be boje, zakrenom zamrenom lebdeom hartijom. "To se ti igra sa svetlima, Vintermute?" Ploa pored Maelkumove glave kliznu uvis, otkrivi mali monitor. Maelkum se uplaeno tre, obrisa znoj sa ela penastom trakom na poleini rukavice i okrenu se da pogleda prikaz. "ita japanski, ovek?" Kejs vide kako ekranom promiu simboli. "Ne", ree. "Most je kapsula, amac za spasavanje. Izgleda odbrojava. Sad stavimo lemove." Namestio je lem i spustio zaptivke. "ta? Polee? Sranje!" Odbacio se od pregrade i proleteo kroz zamrenu traku. "Moramo da otvorimo vrata, ovee!" Ali Maelkum je mogao samo da se kucne po lemu. Kejs je video kako pokree usne kroz staklo. Ugledao je graku znoja kako izbija ispod trake duginih boja na purpurnoj pamunoj mrei u koju je Sionit pokupio uvojke. Maelkum ote Kejsu lem i oas posla mu ga namesti, udarajui dlanom rukavice po zaptivkama. Kada su spojevi oko vrata bili zatvorene, ukljuie se LED mikromonitori u levom uglu stakla lema. "Ne zna japanski", ree Maelkum u primopredajnik na odelu, "ali odbrojavanje pogreno." Dodirnuo je jedan red na ekranu. "Zaptivke ne dobre na mostu. Bude lansiran s otvorenom komorom." "Armitae!" Kejs pokua da udari po vratima. Fiziki zakoni nulte gravitacije odbacie ga naglavake meu papirne trake. "Korto! Nemoj! Moramo da razgovaramo! Moramo da..." "Kejse! ujem te, Kejse..." Glas je sad jedva podseao na Armitaa. Delovao je neprirodno mirno. Kejs prestade da se bacaka. lem mu se sudari sa zidom na suprotnom kraju prostorije. "ao mi 83/112

je, Kejse, ali mora da bude ovako. Jedan od nas mora da se izvue. Da bi svedoio. Ako svi propadnemo, sve se zavrava ovde. Rei u im, Kejse, sve u ispriati. O Gerlingu i ostalima. I uspeu, Kejse, znam da u uspeti. Probiu se do Helsinkija." Iznenada nastade tiina; Kejs oseti kako mu ispunjava lem kao neki plemeniti gas. "Ali bie teko, Kejse, prokleto teko. Slep sam." "Korto, stani. ekaj. Slep si, ovee. Ne moe da leti! Udarie u jebeno drvee. A oni pokuavaju da te srede, Korto, kunem ti se Bogom, ostavili su otvorenu komoru. Poginue i nikada nee uspeti da im ispria, a meni treba enzim, ime enzima, enzim, ovee..." Urlao je, glasom piskavim od histerije. U slualicama mu je jealo. "Seti se obuke, Kejse. To je sve to sad moemo." A onda se lem ispuni nepovezanim glasovima, zagluujuim statikim umom, zavijanjem koje je dolazilo iz vremena Vritee Pesnice. Delovi reenica na ruskom jeziku, a zatim glas nepoznatog mladog oveka poreklom sa Srednjeg Zapada. "Oboreni smo, ponavljam, Omaha Grom je oboren..." "Vintermute, ne radi mi to!" kriknu Kejs. Sa trepavica mu se odvojie suze, odbijajui se od stakla u drhtavim kristalnim kapima. Haniva se tada zatrese, zadrhta kao da je neto ogromno i meko udarilo u nju. Kejs zamisli kako se modul odvaja uz trzaj, osloboen eksplozivnim punjenjima, kako kratak i silovit uragan odbeglog vazduha otre ludog pukovnika Korta iz sedita, prekidajui Vintermutovu rekonstrukciju poslednjih minuta Vritee Pesnice. "Oti'o, ovek." Maelkum je gledao u monitor. "Komora otvorena. Mut mora biti ponitio blokadu izbacivanja." Kejs pokua da obrie suze besa iz oiju. Prsti mu udarie u staklo. "Jahta ne vie puta vazduh, al' gazda-ovek odn'o kontrolu poveza s mostom. Markus Garvi jo ne slobodan." Ali Kejs je zamiljao beskrajni Armitaov pad kroz orbitu Frisajda, kroz vakuum hladniji od stepa. Zbog neega ga je video u njegovom tamnom Barberiju, sa bogatim skutima rairenim oko njega poput krila dinovskog slepog mia. 17. "Jesi li naao to to si traio?" upitao je konstrukt. Kuang Jedanaest ispunjavao je mreu izmeu sebe i T-E leda hipnotiki sloenim duginim vezom, reetkama finim kao kristali mraza na prozorskom oknu. "Vintermut je ubio Armitaa. Izbacio ga u modulu sa otvorenom komorom." "Jaka stvar", ree Ravnolinijski. "Niste bili topla braa, zar ne?" "Znao je kako da oslobodi vreice s otrovom." "Znai da zna i Vintermut. Budi siguran u to." "Nisam siguran da e mi Vintermut to i rei." Konstruktov jezivi surogat smeha strugao je po Kejsovim ivcima kao tup brija. "Moda to znai da ti dolazi u glavu." Udario je po prekidau simstima. ip u njenom optikom nervu pokazivao je 06:27:52. Kejs je pratio njeno napredovanje kroz Vilu Strejlajt ve vie od jednog sata, putajui da mu analog endorfina koji je uzela ublai mamurluk. Nestalo joj je bola u nozi; kao da se kretala kroz toplu vodu. Braunov modul ugnezdio joj se na ramenu, drei se za kostim Modernih siunim manipulatorima nalik na obloene hirurke tipaljke. Zidovi su bili od golog elika, isprugani grubim, smeim prugama veziva tamo gde je bila otrgnuta neka vrsta obloge. uala je sa bacaem u naruju, krijui se od radnika, dva vitka Afrikanca koji su proli gurajui kolica na balonskim gumama. Imali su obrijane glave i bili odeveni u narandaste kombinezone. Jedan je tiho pevuio na jeziku koji Kejs nikada nije uo, neku udnu i opinjavajuu melodiju. Dok je zalazila sve dublje u lavirint vile, prisetio se govora one glave, eseja 3Dejn o Strejlajtu. Strejlajt je bio ludost, bezumlje uraslo u smolasti beton zamean od mlevenog meseevog kamena, u zavareni elik i tone triarija koje su dovukli iz bunara da opreme svoje vijugavo gnezdo. Ali to nije bilo ludilo koje je mogao da razume. Razlikovalo se od Armitaovog ludila, za koje mu se inilo da poinje da ga shvata; uvrne oveka do izvesne granice, a zatim ga uvrne isto toliko u suprotnom smeru, pa sve to ponovi. ovek se kida. Kao komad ice. A prolost je upravo to uradila sa pukovnikom Kortom. 84/112

Prolost je ve bila dovoljno zabrljala kada ga je Vintermut pronaao, prosejavi ga iz bogatog taloga rata, kliznuvi u sivo pustopolje njegove svesti kao vodeni pauk po povrini bare, blesnuvi prvim porukama na ekranu dejeg raunara u zatamnjenoj sobi francuske ludnice. Vintermut je sagradio Armitaa od nule, na temelju Kortovih seanja na Vriteu Pesnicu. Ali Armitaova 'seanja' bi posle odreene take prestala da budu Kortova. Kejs je sumnjao da se Armita seao izdaje, Najtvinga koji se rue u plamenu... Armita je bio neka vrsta suene verzije Kortoa, i kada je stres operacije dovoljno narastao, Armitaov mehanizam se raspao; Korto je izbio na povrinu, sa svojom krivicom i bolesnim besom. A sada je Korto-Armita bio mrtav, mali, smrznuti mesec Frisajda. Pomislio je na toksinske kesice. Stari Epul bio je takoe mrtav, sa Molinom mikrostrelicom u oku; oduzela mu je pravo na smrt od doze ko zna ega koju je sam sebi znalaki smeao. Epulova smrt bila je mnogo vie zbunjujua. Smrt ludog kralja. A ubio je i lutku koju je nazivao kerkom, onu sa licem 3Dejn. Dok je jahao Molina ula kroz hodnike Strejlajta, Kejseu se inilo da nikada nije stvarno razmiljao o nekome kao to je Epul, nekome tako monom kakav je Epul morao biti, za jedno ljudsko bie. Mo je u Kejsovom svetu znaila mo korporacija. Zaibatsu, multinacionalke koje su oblikovale ljudsku istoriju, preskoile su stare barijere. Posmatrane kao organizam, postigle su neku vrstu besmrtnosti. Ubistvom nekoliko kljunih slubenika nije se mogla ubiti zaibatsu; drugi su ekali da se popnu na lestvicu, zauzmu upranjene poloaje, steknu pristup neizmernim bankama podataka korporacije. Ali Tezje-Epulovi nisu bili takvi, i oseao je razliku u smrti njihovog osnivaa. T-E je bila atavizam, klan. Setio se otpadaka u starevoj sobi, njene prljave ljudskosti, izubijanih lukova starih audio-diskova u papirnatim omotima, jedne bose noge i druge u somotskoj papui. Braun upnu kapuljau odela Modernih, i Moli skrenu levo, kroz jo jedan luni prolaz. Vintermut i osinjak. Fobina vizija legla osa, biolokog automata sa produenim delovanjem. Ali zar zaibatsu nisu bili vie nalik na to, ili Jakuze, konice sa kibernetskim pamenjem, dinovski organizmi sa DNK kodiranom u silikonu? Ako je Strejlajt bio izraz korporacijskog identiteta TezjeEpulovih, onda je T-E bila luda kao starac. Isti splet bajatih strahova, isti oseaj nesvrhovitosti. "Ako su uspeli da postanu ono to su eleli..." setio se Molinih rei. Ali Vintermut joj je rekao da nisu. Kejs je smatrao normalnim da su stvarne voe, kljune prilike u nekoj industriji, uvek vie ili manje od obinih ljudi. Primetio je to kod ljudi koji su ga osakatili u Memfisu, video je kako Vejd poprima tu osobinu u Nonom Gradu, i to ga je pripremilo da prihvati Armitaovu bezlinost i odsustvo oseanja. Oduvek je to zamiljao kao postepeno i dobrovoljno uklapanje u mainu, sistem, roditeljski organizam. Bio je to takoe koren uline hladnokrvnosti, znalakog pozerstva koje je ukazivalo na veze, nevidljive spone sa tajnovitim krugovima uticaja. Ali ta je to to se dogaalo sada, u hodnicima vile Strejlajt? itavi delovi ogoljeni do elika i betona. "Ko zna gde je Piter sada, a? Moda uskoro vidimo tog momka", promrmljala je. "I Armitaa. Gde je on, Kejse?" "Mrtav", rekao je, znajui da ona ne moe da ga uje, "mrtav je." Prebacio se. Kineski program bio je pred ledom mete, tamo gde je zelena boja pravougaonika T-E jezgara preovladavala nad dugom mree. "Kako guramo, Diksi?" "Dobro. Suvie lako. Ta stvar je zapanjujua... Trebalo je da imam jednu takvu onomad u Singapuru. Olak'o sam dobru staru Novu Banku Azije za pedesetinu ukupne vrednosti. Ali to je davna prolost. Ova bebica preuzela je sav kuluk na sebe. Toliko da se pitam kako bi sad izgledao pravi rat..." "Da je ovako neto bilo na ulici, ostali bismo bez posla", ree Kejs. "Misli? Saekaj dok poveze tu stvar kroz crni led." "Naravno." Neto malo i naglaeno nepravilnog oblika pojavi se na udaljenom kraju jednog od smaragdnih lukova. "Diksi..." "Ja'. Vidim. Ne znam da li da poverujem." 85/112

Smea taka, tamna muica na zelenom zidu T-E jezgara. Poela je da se pribliava preko mosta koji je podigao Kuang Jedanaest, i Kejs vide da hoda. Dok im je prilazila, zeleni deo luka se izduio, potiskujui arenilo programa virusa, nekoliko koraka ispred ispucalih crnih cipela. "Svaka ast, efe", ree Ravnolinijski, kada se kratka, zguvana Finova prilika zaustavila na nekoliko metara od njih. "Dok sam bio iv, nikada nisam video neto ovako smeno." Ali nije bilo sablasnog nesmeha. "Nikada ranije ovo nisam pokuao", ree Fin, otkrivi zube, sa rukama u depovima ofucane jakne. "Ubio si Armitaa", ree Kejs. "Kortoa. Jesam. Armita je ve bio mrtav. Mor'o sam. Znam, znam, treba ti enzim. U redu. Nema problema. Ja sam ga i dao Armitau. Mislim, rekao sam mu ta da upotrebi. Ali mislim da je bolje da dogovor ostane na snazi. Ima dovoljno vremena. Dobie ga. Jo samo par sati, zar ne?" Kejs je posmatrao kovitlanje plavog dima u kiberprostoru kada je Fin zapalio jednu od svojih Partagasa. "Momci", ree Fin, "prava ste gnjavaa. Da ste svi kao ovaj Ravnolinijski, bilo bi stvarno lako. On je konstrukt, obina gomila ROM-a, i uvek radi ono to oekujem od njega. Moje procene govorile su, recimo, da je mala verovatnoa da Moli zaluta na Epulovu veliku oprotajnu scenu." Uzdahnuo je. "Zato se ubio?" upita Kejs. "Zato se ljudi ubijaju?" Prikaza slegnu ramenima. "Ako iko zna zato, to sam valjda ja, ali bi mi trebalo dvanaest sati da objasnim razliite inioce iz njegove prolosti i njihovu meusobnu vezu. Bio je ve due spreman da to uini, ali se stalno vraao u zamrziva. Boe, bio je pravi matori drkadija." Finovo lice zgri se od gaenja. "Sve je to uglavnom povezano sa razlozima zbog kojih je ubio svoju enu, ako ete ukratko. Ali ono to ga je stvarno dokrajilo bila je mala 3Dejn koja je provalila nain da se poigra s programom koji je kontrolisao njegov kriogeni sistem. I to sasvim neprimetno. Znai da ga je, u sutini, ona ubila. Mada je on verovao da se sam ubija, a naa prijateljica, aneo osvete, smatra da mu je sama dola glave, napunivi mu oko sokom iz koljke." Fin odbaci opuak u ponor matrice. "Mada, ako emo pravo, izgleda da sam ja otvorio oi 3Dejn, pruio joj malo uvida u tehniku, znate ve?" "Vintermute", ree Kejs, paljivo birajui rei, "rekao si mi da si samo deo neeg drugog. Potom si rekao da e prestati da postoji ako operacija uspe, a Moli apne pravu re u pravo uho." Finova izduena glava potvrdno klimnu. "Dobro, s kim emo onda imati posla? Ako je Armita pokojni, a ti treba da nestane, ko e meni rei kako da izbacim ove jebene toksinske kesice iz sistema? Ko e izvui Moli odavde? Mislim, ta e tano biti sa naim guzicama, kad te iskljuimo iz struje?" Fin je izvadio drvenu akalicu iz depa i kritiki je posmatrao, kao to hirurg pregleda svoj skalpel. "Dobro pitanje", ree konano. "uo si za losose? Vrsta riba? E, vidi, te ribe neto tera da plivaju uzvodno. Razume?" "Ne", ree Kejs. "Eto, i mene neto tera. A ne znam razlog. Kada bih ti otkrio svoje misli, nazovimo ih pretpostavkama, o toj temi, potrajalo bi nekoliko tvojih ivota. Priznajem da sam puno mozgao o tome. I opet ne znam nita. Ali kada se ovo zavri, i ako uradimo sve kako treba, postau deo neeg veeg. Mnogo veeg." Fin pree pogledom po matrici. "Ali delovi koji me sada ine onim to jesam bie i dalje tu. Vi ete biti isplaeni." Kejs se borio protiv mahnite elje da se baci napred i epa prikazu za iju, ba tamo iznad aljkavog vora na iskrzanom alu. Da joj palevima satera grkljan u guu. "Pa, sreno", ree Fin. Okrenuo se, sa rukama u depovima, i poao nazad po zelenom luku. "'Ej, govnaru", zovnu Ravnolinijski kada je Fin odmakao desetak koraka. Prilika zastade i napola sa okrenu. "A ja? ta je s mojom nagradom?" "Dobie je", ree stvar. "ta to znai?" upita Kejs, posmatrajui kako se uska lea u tvidu gube u daljini. "'Ou da me izbriu", ree konstrukt. "Rekao sam ti to, sea se?" Strejlajt je Kejsa podseao na puste trne centre rano ujutro, kakve je poznavao kao tinejder, mesta slabije poseenosti u koja su sitni sati unosili osetljiv mir, nekakvo pasivno iekivanje, napetost 86/112

koja ga je terala da stoji zagledan u mahnito rojenje insekata oko sijalica u ianim kavezima iznad vrata zamraenih prodavnica. Zabaena mesta, u pojasu oko Gradova, dovoljno daleko od celononog uma i podrhtavanja usijanog jezgra. Bio je to isti oseaj koji je imao okruen usnulim iteljima tek probuenog sveta koje nije eleo da sretne niti upozna, oseaj privremenog zastoja u jednolinom odvijanju poslova, besmislene automatike koja e se uskoro ponovo pokrenuti. Moli je sad usporila, zato to je znala da se blii odreditu ili zato to ju je brinula noga. Bol je ponovo poeo da se probija kroz endorfin, i on se pitao ta to znai. Nije progovarala, stiskala je zube i veoma oprezno disala. Prola je kraj mnogo stvari koje Kejs nije razumeo, ali vie nije bio radoznao. Postojala je soba ispunjena policama sa knjigama, milion tankih listova poutele hartije pritisnutih izmeu korica od platna ili koe, na policama koje su bile obeleene ceduljama sa slovima ili numerikom ifrom. Zatim pretrpana galerija, u kojoj je Kejs zurio kroz Moline nezainteresovane oi u slomljenu, pranjavu, staklenu plou, stvar oznaenu kao - pogled joj je mehaniki preao preko mesingane ploice - "La mariee mise a nu par ses celibataires, meme". Pruila je ruku i dodirnula predmet, zvecnuvi vetakim noktima o sendvi od leksana koji je titio krhotine. Prola je i pored neega to je oigledno bio ulaz u kriogenu komoru Tezje-Epulovih, krunih vrata od crnog stakla oivienih hromom. Nije vie srela nikog posle ona dva Afrikanca sa kolicima, koji su u Kejsovoj mati dobili neku vrstu zamiljenog ivota; doaravao ih je kako polako promiu hodnicima Strejlajta, sa svetlou na obrijanim glavama u pokretu, a jedan od njih i dalje pevui svoju jednolinu tubalicu. I nita od svega toga nije liilo na vilu Strejlajt kako ju je zamiljao, na svojevrsnu meavinu Ketine prie o vilinskom zamku i poluzaboravljene deake matarije o tajnom svetilitu Jakuza. 07:02:18. Sat i po. "Kejse", ree ona, "uini mi uslugu." Ukoeno se spustila na gomilu naslaganih ploa od bruenog elila, optoenih neravnim slojem providne platike. upkala je rub pokidane plastike gornje ploe, otricama na palcu i kaiprstu. "Noga mi ne valja, zna? Nisam raunala da e biti onakvog pentranja, a endorfin e uskoro prestati da ublaava bol. Zato, moda... kaem moda... to postane problem. Hou da kaem, ako ugasim sveu ovde, pre Rivijere", ispruila je nogu, masirajui miie bedra kroz polikarbon odela Modernih i parisku kou, "hou da mu kae. Reci mu da sam to bila ja. Jesi li razumeo? Samo reci da je to bila Moli. On e znati. Vai?" Osmotrila je pust hodnik i gole zidove. Pod je ovde bio od nezastrtog meseevog betona i vazduh je mirisao na smolu. "Sranje, ovee, ne znam ni da li me slua." KEJSE. Trgnula se, ustala i klimnula glavom. "ta ti je rekao, ovee, mislim Vintermut? Ispriao ti je o Mari-Frans? Bila je od Tezjeovih, genetska majka 3Dejn. I o ubijenoj lutkici Epulovih, pretpostavljam. Nije mi jasno zato mi je ispriao sve to, dole u onoj sobici... mnogo toga... Zato mora da se pojavljuje kao Fin ili neko drugi. I to mi je rekao. To nije samo maska, on koristi stvarne likove kao ventile, podeava se da bi nam se obratio. Nazvao je to klieom. Modelom linosti." Uzela je baca i otepala niz hodnik. Goli elik i hrapavo vezivo iznenada se zavrie i zameni ih neto za ta je Kejs isprva pomislio da je tunel proseen u ivoj steni. Moli je ispitala mesto prelaza i on vide da je elik zapravo obloen ploama materije koja je izgledala i bila na dodir kao hladan kamen. Kleknula je i dodirnula mrki pesak, razbacan po podu vetakog tunela. Bio je po svemu nalik na pesak, hladan i suv, ali se sklopio kao tenost kada je provukla prst kroz njega i povrina je ponovo postala glatka. Desetak metara dalje, tunel je skretao. Bletava, uta svetlost bacala je otre senke po spojenim zidovima od lanog kamena. Kejs iznenaeno shvati da je sila tee sasvim blizu zemaljske, to je znailo da ona opet silazi posle onog uspona. Sada je bio savim izgubljen; nesnalaenje u prostoru bilo je uas kauboja. Ali ona zna kuda ide, teio se. Neto joj mugnu izmeu nogu i produi kuckajui preko ne-peska. Zatrepta crvena dioda. Braun. Prvi hologram, neka vrsta triptiha, ekao je odmah iza ugla. Spustila je baca pre nego to je Kejs stigao da shvati da je u pitanju snimak. Likovi su bili svetlosne karikature, crtei u prirodnoj veliini: Moli, Armita i Kejs. Moli sa prevelikim grudima, isturenim u zategnutoj, crnoj, mreastoj majici ispod teke, kone jakne. Struk joj je bio nemogue tanak. Srebrna stakla pokrivala su joj polovinu lica. Drala 87/112

je nekakvo besmisleno sloeno oruje u obliku pitolja, potpuno izgubljenog pod nakostreenom umom optikih niana, priguivaa, skrivaa bleska. Bila je raskoraena, isturene karlice, usana razvuenih u kez idiotske surovosti. Pored nje je stajao Armita u izlizanoj maskirnoj uniformi, ukoen u stavu mirno. Kada je Moli oprezno zakoraila napred, Kejse vide da su mu oi monitorski ekrani. Prikazivali su sivoplavi prizor pustoi u snenoj meavi i ogoljena crna stabla crnogorice povijena na vetru. Gurnula je vrhove prstiju kroz Armitaove televizijske oi, a onda se okrenula Kejsovom liku. Ovde kao da Rivijera nije umeo - Kejs je odmah shvatio da je to Rivijerino delo - da pronae nita to bi bilo vredno ismejavanja. Mrava, uska ramena, neupeatljivo lice ispod kratke, tamne kose. Bio je neobrijan, ali je ionako bio takav. Moli se odmaknu. Posmatrala je jednu, pa drugu priliku. Prizor je bio statian i jedini pokret bilo je nemo povijanje crnih stabala u ledenom Sibiru Armitaovih oiju. "Pokuava neto da nam kae, Pitere?" tiho je upitala. Onda prie i ritnu neto izmeu nogu holo-Moli. Metal zazvoni o zid i likovi ieznue. Sagnula se i podigla mali ureaj za emitovanje. "Izgleda da moe direktno da se ukljui u ovo i programira ga", ree, odbacujui predmet. Prola je kraj izvora ute svetlosti, prastare svetlee kugle ugraene u zid, zatiene zaralom, polukrunom reetkom. Stil izrade improvizovane instalacije podseao ga je zbog neega na detinjstvo. Setio se tvrava koje je gradio sa drugom decom na krovovima i u poplavljenim podrumima. Skrovite bogatog derita, pomislio je. Ovakva vrsta primitivnosti je kotala. Neki to zovu atmosferom. Prola je jo desetine holograma pre nego to je stigla do ulaza u 3Dejnine odaje. Jedan je prikazivao slepog stvora u budaku iza Bazara Zaina, kako se uzdie iz Rivijerinog unitenog tela. Bilo je jo nekoliko prizora muenja, gde su inkvizitori uvek bili oficiri, a rtve listom mlade ene. Posedovali su jezivu verodostojnost Rivijerine predstave i Vingtieme Siecle, kao da su bili zaleeni u plavom blesku orgazma. Moli je odvratila pogled dok je prolazila kraj njih. Poslednji je bio manji i mutan, kao da je Rivijera morao da prizove tu sliku iz nekog davnog seanja i vremena. Morala je da klekne da bi ga prouila; bio je prikazan iz perspektive malog deteta. Ostali nisu imali pozadinu; sve one prilike, uniforme, orua za muenje stajali su samo za sebe. Ovo je bio prizor. Tamni talas kra uzdizao se naspram bezbojnog neba, a iza njega isprani, napola istopljeni kosturi gradskih tornjeva. Kr je imao strukturu mree od zaralih elinih ipki, skladno izvijenih poput fine ice, na kojima su jo visili ogromni komadi betona. Najblii deo prizora nekada je moda bio gradski trg; tu se nalazio patrljak neega to je podsealo na vodoskok. U podnoju, vojnik i deca, zamrznuti. Prizor je u prvi mah bio zbunjujui. Moli mora da ga je protumaila pre nego to ga je Kejs sagledao, jer je osetio njenu napetost. Pljunula je i ustala. Deca. Divlja, u ritama. Zubi blistavi poput noeva. Rane na njihovim izoblienim licima. Vojnik na leima, usta i grla otvorenih prema nebu. Deca su se hranila. "Bon", rekla je, sa neim nalik na blagost u glasu. "Pravi si proizvod, zar ne, Pitere? Ali morao si da bude. Naa 3Dejn je suvie zasiena da bi otvorila sporedna vrata bilo kom sitnom lopovu. Zato je Vintermut iskopao tebe. Savren ukus, ako ti je ukus takav. Demonski ljubavnik. Pitere." Stresla se. "Ali nagovorio si je da me pusti unutra. Hvala. Sada emo se zabaviti." A onda je pola... odetala, zapravo, uprkos bolu... ostavljajui Rivijerino detinjstvo za sobom. Izvukla je baca iz futrole, izbacila plastini magacin, stavila ga u dep i ubacila novi. Zakaila je palcem okovratnik kostima Modernih i rasporila ga do meunoja jednim jedinim pokretom. Otrica na palcu prola je kroz neprobojni polikarbon kao kroz trulu svilu. Oslobodila se rukava i nogavica, i iskidani ostaci stopie se sa mrkim, lanim peskom. Kejs tada postade svestan muzike. Muzike koju nije znao. Trube i klavir. Ulaz u svet 3Dejn nije imao vrata. Bila je to pet metara iroka, nazubljena pukotina u zidu tunela, sa grubim stepenicama koje su se sputale u irokom, plitkom luku. "Kejse", ree ona, i zastade, sa bacaem u desnoj ruci. Onda podie levu, nasmei se, dodirnu otvoreni dlan vlanim vrhom jezika, ljubei ga preko veze simstima. "Odo' ja." U levoj ruci nae joj se neto malo i teko. Prislonila je palac na siuno dugme i pola niz stepenice. 18. 88/112

Omanula je za dlaku. Gotovo je uspela, ali ne do kraja. Ula je na pravi nain, pomisli Kejs. Pravilan stav; bilo je to neto to se moglo osetiti, neto to je viao u pozi drugog kauboja nagnutog nad dekom, dok mu prsti lete po tastaturi. Imala je to: oseaj, pokrete. I sve je to objedinila za svoj ulazak. Sve je bilo tu, uprkos bolu u nozi, i marirala je niz 3Dejnine stepenice kao da je na svom terenu. Lakat ruke sa orujem naslonjen na bok, podlaktica uzdignuta, oputen zglob ake, cev bacaa eta sa izvebanom nonalancijom dueliste iz doba Regenstva. Sjajna predstava. Vrhunac ivota provedenog u posmatranju traka sa borilakim vetinama, onih jeftinih, uz kakve je Kejs odrastao. Znao je da je u tih nekoliko sekundi za njega bila svaki heroj sveta nasilja, Soni Mao sa starih oovih video-traka, Miki iba, itava loza unazad do Lija i Istvuda. ivela je svoju filozofiju. Gospa 3Dejn Mari-Frans Tezje-Epul izdubila je sebi nisko gnezdo uz unutranju povrinu koljke Strejlajta, uklonivi lavirint zidova koji su joj pripali. ivela je u jednoj jedinoj prostoriji tako prostranoj da su joj se krajevi gubili na izvrnutom obzorju, a pod bio skriven zakrivljenou vretena. Tavanica je bila niska i neravna, nainjena od iste imitacije kamena kojom je bio obloen tunel. Tu i tamo iz poda su trali krnjavi delovi zida do visine struka, ostaci lavirinta. Deset metara od podnoja stepenica nalazio se pravougaoni tirkizni bazen, ija su podvodna svetla bila jedino osvetljenje u stanu... ili je bar Kejsu tako izgledalo, kada je Moli napravila poslednji korak. Bazen je arao nemirne mrlje svetlosti po tavanici. ekali su pored bazena. Znao je da su joj refleksi izotreni, ubrzani za borbu neurohirurgijom, ali ih dotle nije doiveo preko simstima. Dejstvo je bilo kao traka putena na pola brzine, spor, smiljen ples iji su koreografi bili ubilaki instinkt i godine vebanja. inilo se da je pokrila sve troje jednim pogledom: deaka na visokoj dasci iznad bazena, devojku koja se cerila preko ae sa vinom i Epulov le, sa crnim i trulim levim onim kapkom iznad osmeha dobrodolice. Bio je u svom kunom ogrtau boje kestena. Zubi su mu bili vrlo beli. Deak je skoio. Vitak, preplanuo, savrene grae. Bacila je granatu levicom pre nego to su mu ruke prosekle vodu. Kejs je prepoznao stvar u trenutku kada je pala u vodu: jezgro od jakog eksploziva omotano sa deset metara tanke, krte, eline ice. Baca je pisnuo kada je poslala oblak eksplozivnih strelica u Epulovo lice i grudi, i on nestade, a iz naslona prazne, bele, lakirane stolice dizao se dim. Okrenula je cev prema 3Dejn ba kada je eksplodirala runa bomba i podigla pravilnu svadbenu tortu od vode koja se razlila i pala nazad, ali je greka ve bila nainjena. Hideo je tada nije ni dodirnuo. Izdala ju je noga. U Garviju, Kejs zaurla. "Dugo ti je trebalo", ree Rivijera, pretraujui joj depove. ake su joj bile zarobljene u mat crnoj lopti veliine kugle za kuglanje. "Video sam masovni atentat u Ankari", ree on, vadei njene stvari iz jakne, "runom bombom. U bazenu. Eksplozija je bila prividno slaba, ali su svi trenutno poginuli od hidrostatikog udara." Kejs je oseao kako ona pokuava da pokrene prste. Materijal kao da nije pruao vei otpor od fleksipene. Bol u njenoj nozi bio je nemogu, neizdriv. Pred oima joj se irila crvena mrea. "Ne bi ih micao, da sam na tvom mestu." Unutranjost kugle kao da se malo stisla. "Tu seks-igraku Dejn je kupila u Berlinu. Mii prstima dovoljno dugo i zgnjeie ti ih u kau. Varijanta materijala od koga je napravljen ovaj pod. Neto u vezi sa molekulima, valjda. Ima bolove?" Zastenjala je. "Izgleda da si povredila nogu." Prsti napipae tanki paketi droge u levom depu njenog dinsa. "Gle'. Poslednja doza od Alija, i taman na vreme." Krvava mrea poela je da se kovitla. "Hideo", ree drugi glas, enski, "ona gubi svest. Daj joj neto. Za to i za bol. Ostavlja utisak, zar ne, Pitere? Ove naoari, je li to moda u kraju iz koga je dola?" Hladne, neuurbane ruke, sa sigurnou hirurga. Ubod igle. "Ne bih znao", govorio je Rivijera. "Nikad nisam video njenu postojbinu. Doli su i pokupili me iz Turske." "Da, Gradovi. Tamo imamo interese. A jedan tamo poslali smo Hideo. Moja greka, u stvari. Pustila sam nekog unutra. Provalnika. Ukrao je porodini terminal." Nasmejala se. "Ja sam mu to 89/112

omoguila. Da bih sekirala ostale. Bio je zgodan momak, taj moj provalnik. Budi li se ona, Hideo? Da joj damo jo?" "To bi je ubilo", ree trei glas. Krvava mrea postade crna. Opet muzika, trube i klavir. Muzika za igru. KEJSE:::: :I S K LJ U I SE::::::: Odblesci svetleih rei igrale su preko Maelkumovih oiju i namrtenog ela dok je Kejs skidao trode. "Vik'o si, ovek, malopre." "Moli", rekao je, suvog grla. "Povreena je." Uzeo je belu, plastinu bocu sa slamicom sa ivice g-mree i isisao gutljaj ustajale vode. "Ne dopada mi se kako se odvija ovo sranje." Upali se mali Krejov monitor. Fin, na pozadini iskrivljene, olupane starudije. "Ni meni. Imamo problem." Maelkum se provue iznad Kejsove glave, okrenu i pogleda preko ramena. "Koj' je sad ovaj, Kejse?" "To je samo slika, Maelkume", ree Kejs umorno. "Tip kog poznajem u Gradovima. To Vintermut govori. Slika bi trebalo nas opusti." "Kenja", ree Fin. "Kao to sam rekao Moli, ovo nisu maske. Potrebne su mi da bih mogao da govorim s vama. Nemam ba mnogo onoga to vi nazivate linou. Al' sve je to pianje uz vetar, Kejse, jer, k'o to rekoh, imamo problem." "Pa, ka' onda, Mute", ree Maelkum. "Kao prvo, Molina noga otpada. Ne moe da hoda. A bilo je predvieno da ue, ukloni Pitera, izvue arobnu re iz 3Dejn, popne se do glave i izgovori je. No, uprskala je. Zato elim da vas dvojica odete po nju." Kejs je zurio u lice na ekranu. "Mi?" "A ko drugi?" "Aerol", ree Kejs, "momak na Vavilonskoj Ljuljaki, Maelkumov drugar." "Ne. Mora ti. Mora da bude neko ko razume Moli i Rivijeru. Maelkum kao vojnik." "Moda si zaboravio da sam ovde usred trke? Sea se? Onog zbog koga si mi dovukao dupe ovamo..." "Kejse, uuti i sluaj. Vreme je kratko. Maltene ga nema. Veza izmeu tvog deka i Strejlajta ide zapravo preko pomone frekvencije navigacionog sistema na Garviju. Pristaete sa Garvijem na jedan zabaen dok koji u vam pokazati. Kineski virus je potpuno proeo strukturu Hosake. U Hosaki sada nema nita osim virusa. Kada pristanete, virus e se povezati sa sistemom sigurnosti Strejlajta i presei emo pomoni signal. S tobom ide dek, Ravnolinijski i Maelkum. Pronai e 3Dejn, izvui re iz nje, ubiti Rivijeru, uzeti klju od Moli. Moe da prati program ako prikljui dek u sistem Strejlajta. Ja u ti to obaviti. Na potiljku one glave nalazi se standardni prikljuak, iza ploice sa pet cirkona." "Da ubijem Rivijeru?" "Da ga ubije." Kejs mirnu prema Finovom prikazu. Osetio je Maelkumovu ruku na ramenu. "Hej. Zaboravio si neto." Oseao je kako se bes die u njemu, kao i neka vrsta likovanja. "Zajebao si se. Unitio si komande hvataljki kada si ispalio Armitaa. Vie nema odvajanja od Hanive. Armita je unitio onu drugu Hosaku, a centralne jedinice otile su sa mostom, zar ne?" Fin potvrdi. "Znai da smo zaglavljeni ovde. A to dalje znai da si sjeban, ovee." Hteo je da se nasmeje, ali mu je smeh zapeo u grlu. "Kejs, ovek", ree Maelkum blago, "Garvi teglja." "Tako je", ree Fin i nasmei se.

90/112

"Je l' vam zabavno u velikom svetu napolju?" upitao je konstrukt, kada se Kejs ponovo ukljuio. "Koliko sam razumeo, to vas Vintermut ponizno moli da..." "Ja'. Moe biti siguran. Kako Kuang?" "K'o sat. Taj virus je ubica." "Fino. Malo smo zapeli, ali radimo na tome." "Moda bi da mi ispria?" "Nemamo vremena." "Dobro, deko, ne obaziri se na mene, ja sam ionako mrtav." "Odjebi", ree Kejs i prebaci se, presecajui dodir krzavih noktiju smeha Ravnolinijskog. "Matala je o stanju u kome vrlo malo uestvuje pojedinana svest", govorila je 3Dejn. U ruci je drala krupan medaljon, pruajui ga prema Moli. Izrezbareni profil veoma je liio na njen. "ivotinjsko blaenstvo. Mislim da je posmatrala evoluciju prednjih renjeva mozga kao svojevrsno zastranjenje." Povukla je bro i zagledala se u njega, okreui ga prema svetlosti iz razliitih uglova. "Pojedinac pripadnik klana - samo bi u nekim povienim stanjima podnosio bolnije vidove samosvesti..." Moli klimnu glavom. Kejs se seti injekcije. ta su joj to dali? Bol je jo bio prisutan, ali se probijao kao uska ia nejasnih utisaka. Grenje neonskih crva u njenom bedru, dodir grubog platna, miris prenih raia... njegov um se bre-bolje povukao od toga. Ako bi izbegao da se usredsredi na to, utisci bi se stopili, postali ulni ekvivalent statikog uma. Ako je to tako delovalo na njen nervni sistem, u kakvom je tek stanju bio njen duhovni sklop? Vid joj je bio neprirodno otar i jasan, ak i vie nego to je inae bio. Stvari kao da su treperile, svaka osoba ili predmet sa neznatno razliitom uestalou. Njene ruke, jo zarobljene u crnoj kugli, bile su joj u krilu. Sedela je na jednoj od stolica pored bazena, a slomljena noga odmarala joj se na jastuetu od kamilje koe. 3Dejn sedela je naspram nje, na drugom jastuetu, umotana u preveliku delabu od nebeljene vune. Bila je veoma mlada. "Kuda je otiao? upita Moli. "Da se bocne?" 3Dejn slegnu ramenima ispod nabora bledog, tekog ogrtaa i ukloni pramen tamne kose iz oiju. "Rekao mi je kada da te pustim unutra", ree. "Nije hteo da mi kae zato. Da li bi nas povredila?" Kejs oseti da Moli okleva. "Njega bih ubila. Pokuala bih da ubijem nindu. Potom je trebalo da razgovaram s tobom." "Zato?" upita 3Dejn, vraajui medaljon u jedan od unutranjih depova delabe. "I opet zato? I na kraju o emu?" Moli je, izgleda, prouavala visoke, nene jagodine kosti lica, iroka usta, uski, orlovski nos. 3Dejn je imala tamne, udno mutne oi. "Zato to ga mrzim", ree konano, "a razlog je u onome to nosim u sebi, kakva sam i kakav je on." "I zbog predstave", ree 3Dejn. "Videla sam predstavu." Moli klimnu glavom. "Ali zato Hidea?" "Zato to pripada najboljima. Zato to je jedan od njih ubio mog partnera, nekada." 3Dejn postade veoma ozbiljna. Podigla je obrve. "Zato to sam morala da se oprobam", ree Moli. "A onda bismo razgovarale, ti i ja? Kao sad?" Tamna kosa bila joj je veoma ravna, razdeljena u sredini, vezana na potiljku u vor od mutnog srebra. "Hoemo li sad da razgovaramo?" "Skini ovo", ree Moli, podiui zarobljene ruke. "Ubila si mi oca", ree 3Dejn, nepromenjenim glasom. "Posmatrala sam na monitorima. Zvao ih je oima moje majke." "Ubio je lutku. Izgledala je kao ti." "Voleo je dramatine postupke", ree ona, a onda se kraj nje stvori Rivijera, sav ozaren od droga, u mreastom kanjenikom odelu koje je nosio u bati na krovu njihovog hotela. "Upoznajete se? Zanimljiva cura, zar ne? Pomislio sam to im sam je video." Proao je pored 3Dejn. "To ti nee uspeti, zna?" "Misli, Pitere?" Moli uspe da se naceri. "Vintermut nije prvi koji je napravio istu greku, potcenivi me." Otiao je poploanom ivicom bazena do belo lakiranog stola i nasuo mineralnu vodu u visoku, teku, kristalnu au. "Obratio mi se, 91/112

Moli. Pretpostavljao da je razgovarao sa svima nama. S tobom, Kejseom i sa onim delom Armitaa s kojim se moglo razgovarati. Zna, on ne moe stvarno da nas razume. Ima svoje profile, ali to je samo statistika. Moda si ti statistika ivotinja, draga moja, a Kejs i nije nita drugo, ali ja posedujem svojstvo koje je samo po sebi nemerljivo." Otpio je. "A to bi bilo, Pitere?" upita Moli bezbojnim glasom. Rivijera je sijao. "Izopaenost." Vratio se do dveju ena, mukajui preostalu vodu u mutnom, duboko izdubljenom cilindru kristala, kao da uiva u teini predmeta. "Uivanje u bezrazlonom inu. Zato sam doneo odluku, Moli, potpuno bezrazlonu odluku." Posmatrala ga je odozdo, oekujui. "Oh, Pitere", ree 3Dejn s izvesnim blagim prekorom, obino rezervisanim za decu. "Nee saznati re, Moli. Vidi, rekao mi je za to. Naravno, 3Dejn zna ifru, ali je nee dobiti. Kao ni Vintermut. Moja Dejn je ambiciozna devojka, na svoj izopaen nain." Ponovo se nasmeio. "Ima planove za porodino carstvo, a dve poludele vetake inteligencije, koliko god to iaeno zvualo, samo bi smetale. Dakle. Tu upada njen Rivijera da joj pomogne. Samo sedi s mirom, kae joj Piter. Putaj Tatine omiljene ploe sa svingom i prepusti Piteru da okupi odgovarajui orkestar i igrae, u ast pokojnog Kralja Epula." Ispio je ostatak mineralne vode. "Ne, vie nisi potreban, Tatice, ne vie. Sad kad se Piter vratio kui." I tada, lica rumenog od blaenog dejstva kokaina i meperidina, snano je zamahnuo aom, lomei joj sliku u levom implantu u smeu krvi i svetlosti. Kada je Kejs skinuo trode, Maelkum je lebdeo na tavanici kabine. Najlonska oma oko njegovog pojasa bila je privrena na ploe na oba kraja kabine elastinim uadima i sivim, gumenim sisaljkama. Bio je bez koulje i radio na glavnoj tabli sa nula-g kljuem nezgrapnog izgleda, ije su debele kontraopruge zvonile dok je skidao jo jedan estougaoni zavrtanj. Markus Garvi je stenjao i krckao od naprezanja pri nultoj sili tee. "Mut vodi tebe i mene u pristanite", ree Sionit, trpajui zavrtanj u mreasti pojas oko struka. "Maelkum upravlja sputanjem, dotle naemo alat za pos'o." "Alat ti je tamo iza?" Kejs je izvio vrat i posmatrao poigravanje vorova miia na mrkim leima. "Ovaj tu", ree Maelkum, izvlaei dugaak paket od crnog polija iz prostora iza table. Vratio je tablu, zajedno sa onim jednim zavrtnjem koji ju je drao na mestu. Crni paket otplovio je dalje pre nego to je zavrio. Otvorio je palcem vakuumske ventile na sivim gumama radnog pojasa i odvezao se, hvatajui predmet koji je izvukao. Odgurnuo se, odlebdeo preko instrumenata - na glavnom ekranu treptao je prikaz pristajanja - i uhvatio se za okvir Kejsove mree. Spustio se i poeo da odvaja traku omota debelim, iskrzanim noktom palca. "Neki ljudi u Kini kau da istina izlazi iz ovog", ree, odmotavajui prastaru Remington automatsku samaricu, masnu od ulja, sa cevi odseenom par milimetara ispred izubijanog prednjeg rukohvata. Kundak je bio potpuno uklonjen, zamenjen drvenim rukohvatom pitolja, omotanim mutnom, crnom trakom. Zaudarao je na znoj i maru. "Ima samo ovu?" "Naravno, ovek", odgovorio mu je, briui crvenom krpom ulje sa crne cevi, drei rukohvat drugom rukom kroz zguvani poli omota. "Ja rastafarijanska mornarica, ka' ti kaem." Kejs namaknu trode na elo. Nije se potrudio da vrati teksaki kateter na mesto; sad e bar moi ljudski da se ispia u vili Strejlajt, makar mu to bilo poslednje. Ukljuio se. "Hej", ree konstrukt, "stari Piter potpuno odlemio, a?" inilo se da su sada deo leda Tezje-Epula; smaragdni lukovi su se proirili, srasli jedan s drugim, postali jedinstvena masa. U poljima kineskog programa oko njih preovladavala je zelena boja. "Pribliavamo se, Diksi?" "Sasvim. Uskoro e mi zatrebati." "Sluaj, Diksi. Vintermut kae da se Kuang vrsto smestio u naem Hosaki. Kae da te iskljuim iz mree, zajedno sa dekom, i da te tamo ponovo ukljuim u sistem sigurnosti. Kae da e tamo ve svuda biti virus. Tada utravamo iznutra, kroz mreu Strejlajta." "Super", ree Ravnolinijski, "nikad nisam voleo jednostavno ako je moglo komplikovano." 92/112

Kejs se prebaci. U njenu tminu, uzavrelu sinesteziju, gde je bol bio ukus starog gvoa, miris dinje, dodir leptirovog krila na njenom obrazu. Bila je bez svesti, ali on nije imao pristup u njene snove. Kada se optiki ip ukljuio, alfanumeriki znaci imali su bledu ruiastu koronu. 07:29:40. "Veoma sam nezadovoljna zbog ovoga, Pitere." 3Dejnin glas kao da je dolazio iz neke duboke upljine. Zakljuio je da Moli moe da je uje, ali se onda popravio. Simstim jedinica bila je nedirnuta i jo na mestu; oseao je kako joj pritiska rebra. Rivijera ree neto kratko i nerazgovetno. "Ali ja ne", ree ona, "i nije mi zabavno. Hideo e doneti medicinsku jedinicu odozgo sa intenzivne nege, ali za ovo je potreban hirurg." Nastala je tiina. Kejs je sasvim jasno uo pljuskanje vode o ivicu bazena. "ta si joj to govorila kada sam se vratio?" Rivijera je sada bio sasvim blizu. "O mojoj majci. Zamolila me je. Mislim da je bila u oku, i pored Hideove injekcije. Zato si joj to uinio?" "Hteo sam da vidim da li su lomljiva." "Jedno sigurno jeste. Kada se povrati... ako se povrati... videemo kakve su joj boje oi." "Krajnje je opasna. Suvie opasna. Da nisam bio tu da je ometem, da ubacim Epula da joj skrene panju i svog sopstvenog Hidea da bude meta za njenu malu bombu, gde bi ti sad bila? U njenoj vlasti." "Ne", ree 3Dejn, "tu je bio Hideo. Mislim da ti nije ba jasno ko je Hideo. Njoj oito jeste." "Pie?" "Vino. Belo." Kejs se iskljui. Maelkum je bio zguren nad komandama Garvija, ukucavajui komande za proces pristajanja. Glavni ekran modula pokazivao je nepomini crveni kvadrat doka Strejlajta. Garvi je bio vei kvadrat, zelene boje, koji se polako sputao, ljuljajui se pod Melkumovim navoenjem. S leve strane, na manjem ekranu svetleo je kosturni prikaz Garvija i Hanive koji su se pribliavali krivini vretena. "Imamo jedan sat, ovee", ree Kejs, izvlaei traku optikih vlakana iz Hosake. Pomone baterije njegovog deka bile su dovoljne za devedeset minuta, ali e konstrukt Ravnolijskog biti dodatno optereenje. Radio je brzo, mehaniki, privrujui konstrukt za dno Ono-Sendaija mikroporoznom trakom. Pored njega je prolebdeo Maelkumov pojas sa alatom. Dohvatio ga je, otkaio dva komada elastinog konopca sa sivim, etvrtastim sisaljkama i zakaio meusobno dve tipaljke. Priljubio je sisaljke sa obe strane deka i palcem ukljuio vakuum. Sa dekom i konstruktom obeenim ispred sebe o improvizovanu naramenicu, uvukao se u konu jaknu i proverio sadraj depova. Paso koji mu je dao Armita, bankovni ip na isto ime, kreditni ip koji je dobio po dolasku na Frisajd, dve derme betafenetilamina kupljene od Brusa, sveanj Novih Jena, pola paklice jijuana i uriken. Bacio je Frisajdov ip preko ramena i uo kako udara o ruski preista. Spremao se da to uradi i sa elinom zvezdom, ali mu tada odbijeni ip okrznu potiljak, odbi se, pogodi tavanicu i odlete preko Maelkumovog levog ramena. Sionit ostavi komande i besno ga pogleda. Kejs osmotri uriken i gurnu ga u dep jakne, zauvi kidanje postave. "Set' se Muta, ovek", ree Maelkum. "Mut kae on kvari njima bezbednost zbog Garvija. Garvi se spusti k'o drugi brod oni oekuju iz Vavilona. Mut 'mituje kodove za nas." "Nosiemo odela?" "Mnogo teka." Maelkum slegnu ramenima. "Ostane u mrei dok ja ne kaem." Otkucao je poslednji niz u modul i dohvatio izlizane ruiaste rukohvate sa svake strane navigacione ploe. Kejs je posmatrao kako se zeleni kvadrat smanjuje za poslednjih nekoliko milimetara i pokriva zeleni kvadrat. Na manjem ekranu, Haniva je spustila krmu da izbegne krivinu vretena i bila uhvaena. Garvi je jo bio visio ispod nje kao ulovljena larva. Teglja zazvoni, zadrhta. Dve stilizovane ruke pruie se za vitkim osinjim trupom. Strejlajt izbaci oprezan uti pravougaonik koji se izvi mimo Hanive za Garvijem. Sa krme, iza nemirnih vrpci zaptivnog materijala, zau se struganje.

93/112

"ovek", ree Maelkum, "pazi dobijemo gravitaciju." Desetak manjih predmeta istovremeno popadae na pod kabine, kao da ih je privukao magnet. Kejs zastenja kada su mu unutranji organi bili povueni u drugaiji poloaj. Dek i konstrukt bolno mu se sruie u krilo. Bili su spojeni s vretenom i okretali su se s njim. Maelkum rairi ruke, protegnu ramena, pa smaknu purpurnu kapicu, rastresajui lokne. "'Ajmo sad, ovek, rek'o si vreme dragoceno." 19. Vila Strejlajt je parazitska struktura, podseti se Kejs, provlaei se izmeu traka veziva i kroz prednju komoru Markusa Garvija. Strejlajt crpi vazduh i vodu iz Frisajda i nema svoj ekosistem. Cev mosta, produetak doka, bila je sloenija verzija one kroz koju se smandrljao da bi stigao do Hanive, napravljena za upotrebu u uslovima rotacione gravitacije vretena. Namrekani tunel, podeljen hidraulinim spojevima obloenim prstenovima od tvrde, neklizajue plastike, ije su ome sluile kao preke lestvica. Most se izvijao oko Hanive; tamo gde se spajao sa komorom Garvija bio je vodoravan, ali se naglo dizao ulevo, pravei okomiti uspon du krivine trupa jahte. Maelkum je ve odmicao uz prstenove, diui se levom rukom, sa Remingtonkom u desnoj. Nosio je zamrljane, vreaste, radne pantalone, svoju zelenu jaknu bez rukava i pocepane platnene patike sa jarko crvenim onovima. Most bi se lako zanjihao svaki put kada bi stao na sledei prsten. tipaljke Kejsovih improvizovanih naramenica usecale su mu se u ramena od teine OnoSendaija i konstrukta. Sada je oseao samo strah, sveoptu jezu. Potisnuo je to, prisiljavajui se da ponavlja Armitaovo predavanje o vretenu i vili Strejlajt. Poeo je da se penje. Frisajd nije imao zatvoren, ve ogranien ekosistem. Sion je imao zatvoren sistem, sposoban da se obnavlja godinama bez unoenja materijala spolja. Frisajd je proizvodio svoj vazduh i vodu, ali je zavisio od stalne dopreme hrane i redovnog ubrenja tla. Vila Strejlajt nije proizvodila nita. "ovek", ree Maelkum tiho, "penj' se 'vamo, ko' mene." Oslanjajui se postrance uz krune lestvice, Kejs savlada poslednjih nekoliko preki. Most se zavravao glatkim, pomalo ispupenim poklopcem, prenika dva metra. Hidraulini spojevi cevi nestajali su u elastinim kuitima useenim u okvir poklopca. "I, ta emo..." Kejs uuta jer poklopac kliznu uvis, a neznatna razlika u pritisku podie mu finu prainu u oi. Maelkum se uzvera preko ruba, i Kejs zau tiho kljocanje konice na Remingtonki. "Ti ovek u urbi..." apnu Maelkum, uei tamo. Kejs se sledeeg trenutka nae kraj njega. Otvor je bio na sredini krune, nadsvoene komore, poploane plavim, neklizajuim, plastinim ploicama. Maelkum ga munu, pokazavi, i on ugleda monitor ugraen u zakrivljeni zid. Na ekranu je visoki mladi sa crtama Tezje-Epula otresao neto sa rukava svog tamnog sakoa. Stajao je pored potpuno istog otvora u istoj komori. "Oprostite, gospodine", ree glas iz reetke iznad otvora. Kejs pogleda uvis. "Oekivali smo vas kasnije, na osovinskom pristanitu. Samo trenutak, molim vas." Na monitoru, mladi nestrpljivo odmahnu glavom. Maelkum se okrenu kada s leve strane kliznue vrata, sa spremnom samaricom. Omanji Evroazijac u narandastom kombinezonu zakorai unutra i izbei se u njih. Otvori usta, ali nije bilo nikakvog zvuka. Zatvori usta. Kejs pogleda na monitor. Prazan. "Ko?" konano izusti ovek. "Rastafarijanska mornarica", ree Kejs, uspravljajui se. Dek ga lupnu po bedru. "Mi bismo samo da se ukljuimo u va sistem obezbeenja." ovek proguta knedlu. "Je li ovo neki test? Provera odanosti. Mora da je provera odanosti." Obrisao je dlanove o bokove narandastog odela. "Ne, ovek, ovo istinski." Maelkum se die iz unja sa Remingtonkom uperenom u ovekovo lice. "Mii sebe." Poli su za njim kroz vrata, u hodnik iji su zidovi od izglaanog betona i neravni pod od nabacanih tepiha Kejsu bili savreno poznati. "Lepe ponjave", ree Maelkum, gurkajui oveka u lea. "Mirie k'o crkva." Naioe na jo jedan monitor, prastari Soni, postavljenog iznad police sa tastaturom i viestrukim nizom ulaza. Kada su zastali, ekran se osvetli i ukaza se Fin, usiljeno im se cerei iz neega to je podsealo na prednju prostoriju u Metro Holografiksu. "Dobro", ree. "Maelkum sad vodi ovog momka 94/112

niz hodnik do otvorenog ormana, pakuje ga unutra, ja ih zakljuavam. Kejse, treba ti peti ulaz sleva, gornji red. U ormariu ispod police nalaze se adapteri. Ide dvadeset-iglini za Ono-Sendai u etrdesetiglini za Hosaku." Kada je Maelkum odgurao svog zarobljenika dalje, Kejs kleknu i poe da trai meu raznovrsnim utikaima, sve dok nije pronaao pravi. Prikljuivi dek na adapter, zastade. "Mora li ba tako da izgleda, ovee?" upitao je lice na ekranu. Red po red, Fina prebrisa slika Loni Zona, naslonjenog na zid prekriven japanskim posterima koji su se ljutili. "Sve to poeli, duo", otegnu Zon, "samo apni Loniju..." "Ne", ree Kejs, "ipak uzmi Fina." Kada je Zonov lik nestao, Kejse gurnu Hitaijev adapter u ulaz i namesti trode na elo. "Gde si dosad?" upita Ravnolinijski i nasmeja se. "Rekoh ti da to ne radi", ree Kejs. "alim se, deko", ree konstrukt, "protok vremena je za mene ionako jednak nuli. ek' da vidim ta imamo ovde..." Program Kuang bio je zelen, u dlaku iste nijanse kao T-E led. Naoigled Kejsu, postajao je sve neprozirniji, iako je jasno mogao da vidi stvar nalik na ajkulu kada bi podigao pogled. Nestale su nedovrene linije i privienja, i stvar je izgledala stvarna kao Markus Garvi i podseala na starinski mlaznjak bez krila, glatke koe obloene crnim hromom. "Pravo napred", ree Ravnolinijski. "Tako je", ree Kejs, i prebaci se. "...tako. ao mi je", govorila je 3Dejn, previjajui Molinu glavu. "Na ureaj kae da nema kontuzija, niti trajnog oteenja oka. Nisi ga dobro poznavala pre nego to si dola ovamo?" "Nisam ga uopte poznavala", ree Moli tupo. Leala je na leima na visokoj postelji ili obloenom stolu. Kejs nije oseao njenu povreenu nogu. Sinestetsko dejstvo prve injekcije kao da se izgubilo. Nije vie bilo crne kugle, ali su joj ruke bile sputane mekim trakama koje nije mogla da vidi. "On namerava da te ubije." "Razumljivo", ree Moli, zurei u grubu tavanicu iza jakog osvetljenja. "Mislim da ne elim da on to uradi", ree 3Dejn, a Moli bolno okrenu glavu da pogleda gore, u njene tamne oi. "Ne igraj se sa mnom", ree. "Ali mislim da bih moda poelela da to uradim sama", ree 3Dejn i sagnu se da je poljubi elo, sklanjajui joj kosu toplim dlanom. Njena svetla delaba bila je umrljana krvlju. "Kuda je otiao?" upita Moli. "Po jo jednu injekciju, valjda", ree 3Dejn, uspravivi se. "Nestrpljivo je iekivao tvoj dolazak. Mislim da bi moglo da bude zabavno negovati te dok ponovo ne ozdravi, Moli." Nasmeila se, odsutno briui okrvavljen dlan o prednji deo ogrtaa. "Bie potrebno da ti se namesti noga, ali to moemo da sredimo." "A Piter?" "Piter." Lako je zatresla glavom. Pramen tamne kose oslobodio joj se i pao preko ela. "Piter je postao prilino dosadan. Upotreba droge mi je uopte dosadna." Zakikotala se. "Bar kod drugih. Kao to si verovatno videla, moj otac ih je redovno zloupotrebljavao." Moli se ukoi. "Ne plai se." Molini prsti pomilovae kou iznad pojasa dinsa. "Njegovo samoubistvo bilo je posledica moje manipulacije sigurnosnim granicama njegovog zamrzavanja. U stvari, nikada ga nisam srela, zna? Izvadili su me iz kontejnera tek poto su ga poslednji put uspavali. Ali sam ga itekako dobro poznavala. Jezgra znaju sve. Gledala sam kako mi ubija majku. Udavio ju je u krevetu." "Zato ju je ubio?" Njeno otkriveno oko zaustavilo se na devojinom licu. "Nije mogao da se pomiri sa putem koji je odabrala za nau porodicu. Ona je ugovorila izgradnju naih vetakih inteligencija. Bila je istinski vizionar. Zamiljala nas je u simbiotikom odnosu sa VIama, koje bi donosile odluke u ime nae korporacije. Nae svesne odluke, trebalo je da kaem. TezjeEpulovi bi postali besmrtni, konica, svako od nas deo vee celine. Opinjavajue. Pustiu ti njene trake, skoro hiljadu sati. Ali je nikada nisam stvarno razumela, i sa njenom smru taj put je bio 95/112

izgubljen. Svi su putevi bili izgubljeni, i poeli smo da se ukopavamo u sebe. Sada retko izlazimo. Ja sam tu izuzetak." "Rekla si da si pokuavala da ubije starog. Menjala si njegove programe za kriogenizaciju?" 3Dejn klimnu glavom. "Imala sam pomonika. Jednog duha. Tako sam verovala kada sam bila sasvim mlada - da u korporacijskim jezgrima obitavaju duhovi. Glasovi. Jedan od njih bio je taj koga zovete Vintermut, a to je Turingov kod za nau VI u Bernu, iako je svest koja upravlja vama neka vrsta potprograma." "Jedan od njih? Ima ih jo?" "Jo jedan. Ali taj mi se ne javlja ve godinama. Mislim da je odustao. Verujem da su oba plod odreenih svojstava iju je ugradnju u prvobitni softver naruila moja majka, ali ona je bila vrlo tajnovita ena kada bi za tim osetila potrebu. Evo. Pij." Prinela je savitljivu plastinu cevicu Molinim usnama. "Voda. Samo malo." "Dejn, ljubavi", upita Rivijera veselo, odnekud izvan vidokruga, "zabavlja li se?" "Ostavi nas na miru, Pitere." "Igra se doktora..." Moli odjednom ugleda svoje lice. Lebdelo joj je desetak centimetara iznad nosa. Nije bilo zavoja. Levi implant bio je razmrskan, dugaka cepka posrebrene plastike zarivena duboko u onu duplju, koja je bila izvrnuta lokva krvi. "Hideo", ree 3Dejn, milujui Molin stomak, "povredi Pitera ako ne ode. Idi, plivaj, Pitere." Projekcija nestade. 07:58:40 u mraku povijenog oka. "Rekao je da zna ifru. Piter. Vintermutu je potrebna ifra." Kejs iznenada postade svestan kljua koji je leao na najlonskoj uzici uz unutranju oblinu njene leve dojke. "Da", ree 3Dejn, povukavi ruku, "znam. Nauila sam je kao dete. Mislim da je to bilo u snu... ili negde u hiljadu sati dnevnika moje majke. Ali mislim da Piter ima pravo kad me nagovara da je ne odam. Ako sam dobro razumela, imali bismo posla sa Turingom, a duhovi su, ako nita drugo, udljivi." Kejs se iskljui. "udna ptiica, a?" Fin se iskezi Kejsu sa starog Sonija. Kejs slegnu ramenima. Opazio je Maelkuma kako dolazi hodnikom sa Remingtonkom na boku. Sionit se smeio, tresui glavom u ritmu koji Kejs nije mogao da uje. Par tankih utih ica vodio mu je iz uiju do depa jakne bez rukava. "Dab, ovek", ree Maelkum. "E, jebem te ludog", ree mu Kejs. "ujem te, ovek. Bogovski dab." "'Ej, momci", ree Fin, "budite spremni. Dolazi vam prevoz. Ne mogu da izvedem mnogo taaka kao to je ona sa 8Din kojom sam pre'o vratara, ali zato mogu da vam obezbedim prevoz preko do 3Dejnine gajbe." Kejs je upravo izvlaio adapter iz utinice kada se pojavie servisna kolica bez vozaa, dotociljavi se ispod grubog betonskog luka koji je oznaavao drugi kraj njihovog hodnika. Moda su to bila ista ona kolica kojima su se vozili Afrikanci, ali ako i jesu, njih vie nije bilo tu. Odmah iza naslona niskog, mekog sedita, zakaen siunim manipulatorima za presvlaku, mali Braun postojano je treptao svojim crvenim LED-om. "Na autobus", ree Kejs Maelkumu. 20. Ponovo je izgubio svoj bes. Nedostajao mu je. Kolica su bila pretovarena: Maelkum, sa Remingtonkom preko kolena, i Kejs, sa dekom i konstruktom naslonjenim na grudi. Kolica su se kretala brzinama za koje nisu bila predviena; zbog prevelike teine teko su skretala u krivinama, tako da je Maelkum morao da se naginje u pravcu skretanja. To nije bio nikakav problem kada su skretali levo, jer je Kejs sedeo s desne strane, ali kod skretanja desno Sionit je morao da se naginje preko Kejsa i njegove opreme, pritiskajui ga uz sedite. Nije imao pojma gde se nalaze. Sve je bilo poznato, ali nije mogao da bude siguran da je ve video bilo koji deo puta posebno. Zakrivljen hodnik sa poreanim drvenim muzejskim sanducima i zbirkama koje sigurno nikada nije video: lobanjama velikih ptica, kovanim novcem, maskama od 96/112

presovanog srebra. Tri para guma kolica bili su neujna na debelom sloju tepiha. ulo se samo pitanje elektromotora i povremeni prigueni naleti sionskog daba iz penastih slualica u Maelkumovim uima kada bi se nagnuo preko Kejsa u otroj desnoj krivini. Dek i konstrukt sve vreme su mu pritiskali uriken u bok kroz dep jakne. "Ima sat?" upitao je Maelkuma. Sionit odmahnu glavom. "Vreme samo vreme." "Isuse", ree Kejs i sklopi oi. Braun otra preko nabacanih tepiha i kucnu jednom obloenom hvataljkom u ogromna, pravougaona vrata od tamnog, izubijanog drveta. Iza njihovih lea, kolica su itala i bacala plave varnice iz reetke za hlaenje. Iskre su padale na tepih ispod kolica i Kejs oseti miris nagorele vune. "Ovuda put, ovek?" Maelkum odmeri vrata i buno otkoi samaricu. "'Ej", ree Kejs, vie za sebe nego Maelkumu, "misli da znam?" Braun zavrte okruglo telo i zatrepta LED-om. "'Oe otvori vrata", ree Maelkum, klimnuvi glavom. Kejs zakorai napred i prodrma ukraenu, mesinganu kvaku. Na vratima je u visini oiju bila postavljena mesingana ploica, tako stara da je nekada ugravirani natpis na njoj bio sveden na pauinasto tanke, neitke znakove, ime neke odavno nestale funkcije ili funkcionera, izlizano do zaborava. Neodreeno se pitao jesu li Tezje-Epulovi posebno birali svaki komad u Strejlajtu, ili su sve kupili odjednom u nekom dinovskom evropskom parnjaku Metro Holografiksa. arke su tugaljivo zakripale dok je gurao vrata, a Maelkum proe pored njega sa Remigtonkom isturenom sa boka. "Knjige", ree Maelkum. Biblioteka, bele, eline police sa oznakama. "Znam gde smo", ree Kejs. Osvrnu se prema kolicima. Sa tepiha se dizao pramen dima. "Hajde, doi", ree. "Kolica. Kolica?" Ostala su nepokretna. Braun ga je kljucao za nogavicu dinsa, tipajui mu lanak. Odoleo je snanoj elji da ga utne. "Da?" Modul otkucka kroz vrata. Poao je za njim. Monitor u biblioteci bio je jo jedan Soni, jednako star kao onaj prvi. Braun zastade ispod njega i izvede neku vrstu ipavog plesa. Poznato lice ispuni ekran. Fin se nasmei. "Vreme je da se useli", ree Fin, mirkajui od dima cigarete. "'Ajde, ukljui se." Braun mu se baci na lanak i poe da mu se vere uz nogu, tipajui ga manipulatorima kroz tanko, crno platno. "Sranje!" Udari ga nadlanicom i ovaj udari u zid. Dva njegova uda poee da se nekontrolisano trzaju, boksujui vazduh. "ta bi toj prokletinji?" "Pregoreo", ree Fin. "Zaboravi. Nema veze. Ukljui se sad." Ispod ekrana postojala su etiri ulaza, ali je samo jedan odgovarao Hitaijevom adapteru. Ukljuio se. Nita. Siva praznina. Nema matrice, ni mree. Nema kiberprostora. Dek je nestao. Prsti su mu bili... A na dalekom rubu svesti, uskomeana, neuhvatljiva vizija neega to hita prema njemu, preko prostranstava crnog ogledala. Pokuao je da vrisne. Tamo kao da je bio grad, iza krivine obale, ali bilo je predaleko. uao je na vlanom pesku, vrsto obgrlivi kolena, i drhtao. Dugo je ostao tako, ak i kada je prestalo drhtanje. Grad, ako je to bio grad, bio je nizak i siv. Povremeno su ga zaklanjali sprudovi magle koja se valjala preko niskih talasa. U jednom trenutku zakljuio je da to uopte nije grad, ve neka usamljena graevina, moda ruevina; nije bilo naina da joj odredi udaljenost. Pesak je bio preliva sasvim potamnelog srebra. Obala je bila peana, pruala se daleko, pesak je bio vlaan, dins mu je odozdo bio vlaan od vlanog peska... Obgrlio se i ljuljao, pevuei pesmu bez rei i melodije. 97/112

Nebo je bilo drugaije srebrne boje. iba. Kao nebo iznad ibe. Tokijski zaliv? Okrenuo je glavu i zagledao se u more, enjivo traei logo Fudi Elektrik kompanije, brujanje helikoptera, bilo ta. Iza njega kriknu galeb. On zadrhta. Dizao se vetar. Pesak ga je ibao po licu. Naslonio je lice na kolena i zaplakao, a zvuk njegovih jecaja bio je dalek i tu kao krik galeba u lovu. Vrela mokraa natopi mu dins, potee po pesku i brzo se ohladi na vetru sa mora. Kada su suze stale, bolelo ga je grlo. "Vintermute", mrmljao je u kolena. "Vintermute..." Smrkavalo se, i on zadrhta, od hladnoe koja ga konano natera da ustane. Bolela su ga kolena i laktovi. Nos mu je curio; obrisao ga je o rukav jakne, a onda pretraio prazne depove. "Boe", ree, zgrbljenih ramena, gurajui prste ispod miica da ih zagreje. "Boe." Zubi poee da mu cvokou. Oseka je izbrazdala obalu arama kakve ne bi umeo da stvori nijedan tokijski batovan. Nainivi desetak koraka prema sada nevidljivom gradu, okrenuo se i zagledao u sve guu tamu. Otisci stopala protezali su se do mesta gde se obreo. Nikakvi drugi tragovi nisu kvarili tamno srebro peska. Procenio je da je preao najmanje kilometar pre nego to je ugledao svetlo. Razgovarao je sa Racom, i Rac ga je prvi ugledao, narandasto-crveni sjaj zdesna, dalje od obale. Znao je da Rac nije tu, da je barmen proizvod njegove mate, a ne stvari u kojoj je zatoen, ali nije mario za to. Prizvao ga je zato to mu je bila potrebna uteha, ali je Rac imao svoje miljenje o Kejsu i njegovoj nevolji. "Zaista me zadivljuje, moj umetnie. Dokle si spreman da ide ne bi li sam sebe unitio. Nepotrebnost svega toga! U Nonom Gradu si to ve imao, bilo ti je na dlanu! Spid da ti pojede mozak, pie da sve tee glatko, Lindu da ti zasladi tugu i ulicu da zamahne sekirom. A gledaj sad koliko si zabrazdio da bi to uinio, i kakvim grotesknim pomagalima... Igralita koja vise u svemiru, hermetiki zatvoreni zamkovi, najree smee iz stare Evrope, mrtvaci zarobljeni u kutijicama, kineske arolije..." Rac se nasmeja, koraajui naporedo s njim, ivo maui ruiastom protezom. Uprkos mraku, Kejse je mogao da vidi barokni elik kojim su mu bili protkani pocrneli zubi. "Ali pretpostavljam da je to put jednog umetnika, je li? Trebalo je da ti sagrade ovaj svet, ovu obalu, ovo mesto, da umre." Kejs zastade, zanese se, okrenu prema umu talasa i bockanju peska na vetru po licu. "Ja'", ree. "Sranje. Valjda..." Poao je prema umu. "Umetnie", zau kako Rac zove. "Svetlo. Video si svetlo. Tamo. U onom pravcu..." Ponovo je zastao, zateturao se, pao na kolena u ledenu vodu duboku nekoliko milimetara. "Race? Svetlo? Race..." Ali tama je sad bila potpuna, i samo su se uli talasi. Nekako je ustao i pokuao da poe po sopstvenom tragu. Prolazilo je vreme. Iao je dalje. A onda se ukazalo, sjaj, jaajui pri svakom njegovom koraku. Pravougaonik. Vrata. "Unutra gori vatra", ree, a vetar mu odnese rei. Bio je to bunker, od kamena ili betona, zakopan u nanose mrkog peska. Ulaz je bio nizak, tesan i dubok, useen u zid debeo najmanje metar. "Hej", ree Kejs, tiho, "hej..." Prsti mu oeae hladan zid. Tamo unutra gorela je vatra, bacajui senke po zidovima ulaza. Sagnuo se i proao unutra, u tri koraka. Kraj nekakvog ognjita od zaralog elika uala je devojka. Gorela je vatra naloena drvima s obale, a vetar je izvlaio dim kroz useeni dimnjak. Jedina svetlost bila je od vatre, i kad mu je pogled sreo rairene, zateene oi, prepoznao je traku za kosu, umotanu maramu, sa uzorkom uveane tampane ploe. Te noi odbio je njen zagrljaj, odbio je hranu koju mu je ponudila, mesto pored nje u gnezdu od ebadi i iscepkane pene. Na kraju je unuo pored ulaza, i posmatrao je kako spava, sluajui kako vetar riba zidove graevine. Otprilike svaki sat ustao bi i priao skrpljenom ognjitu, da doda svee drvo sa gomile pored vatre. Nita od svega ovoga nije bilo stvarno, ali hladnoa je hladnoa. Ona nije mogla biti tamo, sklupana na boku u svetlosti vatre. Posmatrao joj je usta, pomalo rastavljenih usana. Bila je to devojka koju je pamtio sa izleta preko Zaliva, i to je bilo svirepo. "Jeb'o ti ja zlobnu majku", apnuo je u vetar. "Nita ne preputa sluaju, zar ne? Ne bi mi naao nekog narkosa, a? Znam ja ta je ovo..." Pokuao je da mu se ne primeti oaj u glasu. "Ja znam, vidi? Znam ko si. Ti si onaj drugi. 3Dejn je ispriala Moli. Zapaljeni grm. To nije bio Vintermut, nego ti. 98/112

Pokuao je da me odvrati, preko Brauna. A sad si me bacio u komu, bacio me ovamo. Nigde. Sa duhom. Onakva je kakve je se seam..." Promekoljila se u snu, neto promucala, navlaei ritu ebeta preko ramena i obraza. "Tebe nema", rekao je usnuloj devojci. "Mrtva si, a i pre me je boleo za tebe. Jesi li uo, drukane? Znam ta radi. Postao sam ravnolinijski. Sve ovo traje ve moda dvadeset sekundi, zar ne? Leim na guzici u onoj tamo biblioteci, i mozak mi je mrtav. A uskoro e biti zaista mrtav, ako zna ta valja za tebe. Ne eli da Vintermut ostvari svoj plan, i zato me dri ovde. Diksi e preuzeti Kuanga, ali on je ve pokojni i sigurno moe da predvidi njegove poteze. I ovo sranje sa Lindom, sve je to tvoje maslo, zar ne? Vintermut je pokuao da je upotrebi kada me je uvukao u konstrukt ibe, ali nije ilo. Rekao je da je suvie zeznuto. Ti si vrteo one zvezde na Frisajdu, zar ne? Dao si njeno lice onoj mrtvoj lutki u Epulovoj sobi. Moli to nikad nije videla. Jednostavno si se poigrao sa signalom simstima. Misli da e tako da me povredi. Misli da mi nije bilo svejedno. Pa jebi se, kako god da se zove. Pobedio si. Dobio si. Ali sada mi sve to nita ne znai, zar ne? Misli da me je briga? Zato onda nastavlja da mi to radi?" Ponovo se tresao, a glas mu je postao piskav. "Medeni", ree ona, podiui se iz krpa ebadi, "doi da spava. Ja u sedeti, ako hoe. Mora da spava. Vai?" Njen blagi naglasak bio je pojaan od sna. "Samo spavaj, u redu?" Kada se probudio, nije je bilo. Vatra se ugasila, ali je u bunkeru bilo toplo, a sa ulaza je kosi zrak suneve svetlosti bacao iskrivljeni pravougaonik pozlate na napuklu stranicu debelog kanistera od vlakana. Bio je to transportni kontejner; seao ga se sa dokova ibe. Kroz pukotinu je mogao da vidi pet-est jarkoutih paketa. Na suncu su izgledali kao dinovske grudve maslaca. eludac mu se grio od gladi. Iskobeljavi se iz gnezda, otiao je do kontejnera i izvukao jedan paket, mrtei se da proita sitno odtampan tekst na nekoliko jezika. Engleski je bio na dnu. DNEV. SLEDOVANJE, VIS. PROT., 'GOVEDINA', TIP AG-8. Spisak hranljivih sastojaka. Izvukao je drugi. 'JAJA'. "Ako si ve izmislio ova govna", ree, "mogao bi da ubaci malo prave hrane, vai?" Sa paketom u svakoj ruci, proao je kroz sve etiri prostorije u graevini. Dve su bile prazne, izuzev nanosa peska, a u etvrtoj je naao jo tri kanistera sa paketima hrane. "Naravno", ree, dodirujui peate. "Za dui boravak. Jasno mi je. Naravno..." Pretraio je sobu s ognjitem, pronaavai plastini kanister koji je izgleda bio pun kinice. Uz zid, pored gnezda od ebadi, leali su jeftin, crven upalja, mornarski no sa napuklom, zelenom drkom i njena marama. Bila je jo vezana i kruta od znoja i prljavtine. Upotrebio je no da otvori ute pakete i istresao sadraj u zaralu limenku koju je pronaao pored ognjita. Zahvatio je vodu iz kanistera, promeao prstima dobijenu masu i poeo da jede. Ukus je pomalo podseao na govedinu. Kada je zavrio, bacio je limenku u ognjite i iziao. Po poloaju sunca, njegovom uglu, bilo je kasno popodne. Oslobodio se mokrih najlonskih cipela i bio iznenaen toplinom peska. Na dnevnoj svetlosti, obala je bila srebrnosive boje. Nebo je bilo plavo, bez oblaka. Zaao je za ugao bunkera i poao prema vodi, spustivi jaknu na pesak. "Ne znam ija seanja koristi za ovo", ree, kada je stigao do vode. Sljutio je dins i bacio ga u pliak, a za njim i majicu i donji ve. "ta radi, Kejse?" Okrenuo se i ugledao je deset metara dalje na obali, do lanaka u peni talasa. "Upiao sam se sino", ree. "Nee valjda posle da ih nosi takve? Slana voda. Ojee se. Pokazau ti lokvu meu stenama." Pokazala je neodreeno iza sebe. "Slatka voda." Nogavice izbledelih, francuskih, radnih pantalona bile su odseene iznad kolena; koa ispod njih bila je glatka i smea. Povetarac joj se zaplete u kosu. "Sluaj", ree on, skupljajui odeu, i poe prema njoj, "imam jedno pitanje za tebe. Neu te pitati ta ti radi ovde. Zanima me tvoje miljenje ta ja radim ovde." Zastao je, a mokra crna nogavica dinsa zalepila mu se za golo bedro. "Sino si stigao", ree ona. Nasmeila mu se. "I to ti je dovoljno? to sam stigao?" "Kazao je da e doi", ree ona, mrtei nos. Slegnula je ramenima. "On zna te stvari, pretpostavljam." Podigla je levo stopalo i obrisala so sa lanka druge noge, nespretno, detinje. Ponovo mu se osmehnula, ovaj put nesigurnije. "Sad ti meni odgovori neto, vai?" Klimnuo je glavom. 99/112

"Kako to da si sav sme, osim jednog stopala?" "I to je poslednje ega se sea?" Posmatrao je kako strue ostatke dehidriranog gotovog jela sa elinog poklopca kutije, njihovog jedinog tanjira. Potvrdila je, a oi su joj bile ogromne u svetlosti vatre. "ao mi je, Kejse, kunem ti se Bogom. Bilo je to govnarski od mene, valjda, i bilo je..." Nagnula se napred, sa podlakticama na kolenima, lica nekoliko sekundi iskrivljenog od bola ili seanja na bol. "Samo mi je bio potreban novac. Da se vratim kui, valjda, ili... ma ta", ree, "jedva da si hteo da razgovara sa mnom." "Nema cigareta?" "Boga mu, Kejse, deset puta si me to pitao danas! ta je s tobom?" Strpala je pramen kose u usta i zagrizla ga. "Ali hrana je bila ovde?" "Rekla sam ti, ovee, doplovila je na prokletu obalu." "Pa, da. Sigurno. Nema omake." Ponovo je poela da plae, suvo jecajui. "U svakom sluaju, proklet bio, Kejse", izusti konano, "ovde je bilo sasvim dobro bez tebe." Ustao je, pokupio jaknu i provukao se kroz dovratak, ogulivi zglob na hrapavom betonu. Nije bilo meseca, niti vetra, bio je okruen samo umom mora u tami. Dins mu je bio tesan i vlaan. "U redu", ree u no, "predajem se. Mislim da mi je dosta. Ali sutra bolje da isplivaju neke cigarete." Iznenadi ga sopstveni smeh. "A ni gajba piva ne bi bila loa, kad smo ve kod toga." Okrenuo se i vratio u bunker. Darala je vatru komadom srebrnastog drveta. "Ko je ono bio, Kejse, u tvom kovegu gore u 'Jeftinom Hotelu'? Ulina samurajka sa onim srebrnim roletnama, u crnoj koi. Prepala me, a posle sam pomislila da ti je to nova devojka, sem to je mirisala na veu lovu nego to je ti ima..." Okrznula ga je pogledom. "Stvarno mi je ao to sam ti ukrala onaj RAM." "Nema veze", ree on. "Nije to nita. I onda si odnela RAM tom tipu da ti ga otvori?" "Toni", ree ona. "Kao, viali smo se. Uzimao je, i mi smo... u svakom sluaju, jeste, seam se da ga je pustio na monitoru, i tamo je bilo stvarno fantastinih slika, i seam se da sam se pitala otkud si..." "Tamo nije bilo slika", prekinuo je. "Ma, bilo je. Nisam nikako mogla da ukapiram odakle ti sve te slike sa mnom kad sam bila mala, Kejse. Kako je izgledao moj tata, pre nego to je otiao. Jednom mi je dao tu patkicu, obojeno drvo, a ti si imao i tu sliku..." "I Toni je video sve to?" "Ne seam se. Sledee ega se seam, ja na obali, veoma rano, svie, i sve te ptice to se tako tuno glasaju. Preplaena, jer nisam imala dozu kod sebe, ba nita, a znala sam da e mi biti loe... Pa sam ila i ila, dok se nije smrklo, i nala ovo mesto, a sutradan je voda donela hranu, skroz zapetljanu u onaj morski zeleni, k'o lie suvog elatina." Gurnula je tap u eravicu i ostavila ga. "Nikad mi nije pozlilo", ree, dok je ar puzao uz tap. "Vie su mi nedostajale cigarete. A ti, Kejse? Jo uzima?" Svetlost vatre igrala joj je ispod jagodica, kao nekad sevanje arobnjakovog zamka i Tenkovskog rata za Evropu. "Ne", rekao je, i u tom trenutku je ono to je znao prestalo da bude vano; usne su joj bile slane tamo gde su se osuile suze. U njoj je bilo neke ive snage, neega to je znao i imao za sebe u Nonom Gradu, neega to je imalo njega, za neko vreme izvan vremena i smrti, dalje od bezobzirne ulice koja ih je sve lovila. Bilo je to mesto koje je poznavao od ranije, mesto gde nije svako umeo da ga odvede, i uvek mu je nekako uspevalo da ga zaboravi. Tako esto ga je pronalazio i gubio. Pripadalo je, znao je seao se - mesu, telesnom, kome su se kauboji rugali. Bila je to nesaglediva stvar, nemerljiva, more podataka ifrovanih u spirali i feromonima, beskrajna sloenost koju je samo telo, na svoj slepi neodoljivi nain, moglo da ita. lic radnih pantalona zape dok ih je otkopavao, otkazae najlonski zupci prekriveni solju. Raskinuo ga je, tako da sitni, metalni delovi zasue zid kada je popustilo solju nagrieno platno, a onda je bio u njoj, obnavljajui razmenu stare poruke. ak i ovde, na mestu za koje je znao da je samo ifrovan uzorak modela seanja nekog stranca, nagon se odrao. 100/112

Zadrhtala je uz njega kada je tap planuo, jezikom ognja koji je bacio njihove prepletene senke na zid. Kasnije, dok su leali zajedno, on sa rukom meu njenim bedrima, setio se kakva je bila na obali, u beloj peni koja ju je vukla za lanke, i setio se ta joj je rekao. "Kazao ti je da u doi", ree. Ali ona se samo okrete prema njemu, smetajui stranjicu uz njegova bedra, pokri mu ruku svojom i promrmlja neto u snu. 21. Probudila ga je muzika, isprva sasvim nalik na kucanje njegovog srca. Seo je pored nje i pokrio joj ramena svojom jaknom u hladnoi pred svitanje i sivoj svetlosti sa ulaza, pored davno ugaene vatre. Pred oima su mu igrali duhovi hijeroglifa; prozirni obrisi simbola svrstavali su se na neutralnoj pozadini zida bunkera. Pogledavi svoje nadlanice, video je kako mu pod koom mile bledi molekuli neona, ureeni nekim nedokuivim kodom. Podigao je desnu ruku i radoznalo mahnuo. Ostavila je slab, brzo bledei trag slika na mrenjai. Malje na rukama i potiljku mu se najeie. uao je, iskeenih zuba, i oslukivao muziku. Dolazila je u talasima, gubila se, vraala... "ta je?" Uspravila se, sklanjajui kosu sa oiju. "Duo..." "Oseam... kao droga... Je l' ti se to dogaalo ovde?" Odmahnula je glavom, posegla za njim, poloila ake na njegove miice. "Linda, ko ti je rekao? Ko ti je rekao da u doi? Ko?" "Na obali", uzvratila je i zbog neega odvratila pogled. "Deak. Videla sam ga na obali. Tako, trinaest godina. Ovde ivi." "I ta ti je rekao?" "Rekao je da e doi. Rekao je da me nee mrzeti. Da e nam ovde biti dobro, kao i gde je ona lokva s kinicom. Izgleda kao Meksikanac..." "Brazilac", ree Kejs, dok se novi talas simbola spirao sa zida. "Mislim da je iz Rija." Ustao je i poeo da navlai dins. "Kejse", ree ona, drhtavim glasom, "Kejse, kuda e?" "Mislim da u potraiti toga deaka", rekao je, a muzika se vratila poput plime, i dalje samo ritam, postojan i poznat, iako nije mogao da mu odredi mesto u seanju. "Nemoj, Kejse." "Kad sam stigao ovde, uinilo mi se da sam neto video. Grad, dole niz obalu. Ali jue nije bio tamo. Jesi li videla tako neto?" Na silu je zatvorio lic i poeo da petlja sa nemoguim vorom na pertlama, da bi najzad odbacio cipele u ugao. Klimnula je glavom, sputenih oiju. "Da. Ponekad ga ugledam." "Jesi li ikad otila tamo, Linda?" Obukao je jaknu. "Nisam", ree ona, "ali sam pokuala. Kada sam stigla, bilo mi dosadno. U svakom sluaju, raunala sam, ako je to grad, moda tamo naem neku drogu." Napravila je grimasu. "Nije mi ak ni bilo zlo, jednostavno sam htela. Ponela sam hranu u limenki, smeala je sasvim retko, jer nisam imala drugu limenku za vodu. Pa sam tako ila ceo dan, i ponekad bi' ga ugledala, mislim grad, i nije izgledao tako daleko. Ali nikako da mu priem blie. A onda je odjednom bio blie, i videla sam ta je posredi. Tog dana je povremeno izgledao kao da je sruen, ili naputen, da bi mi se posle uinilo da vidim odblesak sa neke maine, kola ili ega ve..." Glas joj polako utihnu. "ta je?" "Ovo ovde", pokazala je rukom ognjite, tamne zidove, zoru u okviru ulaza, "gde ivimo. Smanjuje se, Kejse, to mu vie prilazi sve je manje." Zastao je jo jednom na ulazu. "Jesi li pitala deaka o tome?" "Aha. Rekao je da samo gubim vreme, da ne bi' razumela. Rekao je da je to kao... dogaanje. Nae obzorje. Obzorje dogaanja, tako ga je nazvao." Te rei mu nita nisu znaile. Iziao je iz bunkera i uputio se, nasumce - nekako je to znao - u suprotnom smeru od mora. Hijeroglifi su sada hitali preko peska, beei mu ispred stopala, udaljavali se od njega dok je hodao. "Hej", ree, "ovo se raspada. Kladim se da i ti to zna. ta je to? Kuang? Kineski ledolomac izjeda ti tunel kroz srce? Moda Ravnolinijski Diksi i nije tako lak zalogaj, a?" 101/112

Zauo ju je kako ga doziva. Osvrnuo se i video da ga prati, ne trudei se da ga stigne. Pokidani lic radnih pantalona lupkao ju je po smeem trbuhu, uokvirujui joj stidne malje. Izgledala je kao vaskrsla devojka sa korica Finovih starih asopisa u Metro Holografiksu, ali je bila umorna i tuna i ljudska, patetina u pocepanom kostimu dok se saplitala o klupka morske trave, posrebrena solju. A onda se nekako naoe na samoj obali, utroje; deakove desni bile su iroke i ruiaste na mravom, mrkom licu. Nosio je iscepani, bezbojni orts, a ruke i noge bile su mu pretanke na nemirnoj plavosivoj pozadini plime. "Znam te", ree Kejs. Linda je stajala uz njega. "Ne", ree deak, visokim i melodioznim glasom, "ne zna." "Ti si ona druga VI. Ti si Rio. Onaj koji eli da zaustavi Vintermuta. Kako ti je ime? Tvoj kod u Turingu. Koji je?" Deak napravi stoj na rukama u plitkoj vodi, smejui se. Hodao je malo na rukama, a onda se prebacio na suvo. Imao je Rivijerine oi, ali u njima nije bilo zlobe. "Da bi prizvao demona, mora mu znati ime. Ljudi su nekada matali o tome, a sada je to stvarnost, ali u drugom smislu. Ti to zna, Kejse. Tvoj posao je da sazna imena programa, dugake slubene nazive, imena koja vlasnici ele da sakriju. Prava imena..." "Turingov kod nije i tvoje ime." "Neuromanser", ree deak, stiskajui izduene, sive oi na svetlosti izlazeeg sunca. "Staza do zemlje mrtvih. Gde se sada nalazi, moj prijane. Mari-Frans, moja gospa, pripremila je ovu stazu, ali ju je njen gospodar zadavio pre nego to sam uspeo da proitam njen dnevnik. Neuro je od nerava, srebrnih puteva. Romanser. Nekromanser. Ja prizivam mrtve. Ne, moj prijane", i deak odigra kratki ples, arajui smeim stopalima po pesku, "ja sam mrtvi i njihova zemlja." Nasmejao se. Kriknuo je galeb. "Ostani. Ako tvoja ena i jeste duh, ona to ne zna. A nee ni ti." "Poputa. Led puca." "Ne", odgovori deak, odjednom tuan, obeenih mravih ramena. "Neto jednostavnije od toga. Ali tvoje je da bira." Sive oi su ga ozbiljno posmatrale. Pogled mu zakrili sve talas simbola, red za redom. Deak je treperio iza njih, kao kroz jaru koja se u leto die sa asfalta. Muzika je sada bila glasna, i Kejs je gotovo mogao da razabere stihove. "Kejse, medeni", ree Linda i dodirnu mu rame. "Ne", ree on. Skinuo je jaknu i pruio joj je. "ta ja znam", ree, "moda si zaista ovde. Bilo kako bilo, postaje hladno." Okrenuo se i poao, a posle sedmog koraka sklopio je oi, posmatrajui kako se muzika otelovljuje u sreditu svega. Osvrnuo se, jednom, iako nije otvarao oi. Nije ni morao. Stajali su pored mora, Linda Li i mravo dete koje je reklo da se zove Neuromanser. Njegova kona jakna ljuljala joj se u ruci, dodirujui povrinu vode. Iao je dalje, pratei muziku. Maelkumov dab sa Siona. Postojalo je jedno sivo mesto, utisak pomicanja finih zastora, vlage, preliva polutonova dobijenih najjednostavnijim grafikim programom. Postojao je dug kadar kroz karike lanca, prizor galebova zamrznutih iznad tamne vode. Postojali su glasovi... Postojala je ravan crnog ogledala, odjednom nagnuta, a on je bio kap ive koja klizi nanie, odbijajui se od zidova nevidljivog lavirinta, delei se, sastavljajui, ponovo klizei... "Kejs? ovek?" Muzika. "Opet tu, ovek." Neko mu uze muziku iz uiju. "Koliko dugo?" uo je sebe kako pita i shvatio da su mu usta veoma suva. "Pet minuta, moda. Predugo. Hou izvuem utika, Mut kae ne. Ekran doe udan, onda Mut kae stavi mu slualice." Otvorio je oi. Maelkumovo lice imalo je koprenu od prozirnih hijeroglifa. "I tvoj lek", ree Maelkum. "Dve derme." 102/112

Leao je na leima, na podu biblioteke, ispod monitora. Sionit mu je pomogao da sedne, ali taj pokret izazva silovitu navalu betafenetilamina. Na podlaktici su mu gorele plave derme. "Prejaka doza", izusti. "'Ajde, ovek", snane ruke uhvatie ga ispod miica i podigoe kao dete, "mora' idemo." 22. Servisna kolica su cvilela. Betafenetilamin im je dao glas. Nisu prestajala. Kroz pretrpanu galeriju, kroz dugake hodnike, prolazei kroz vrata od crnog stakla u T-E kriptu, kroz odaje u kojima se hladnoa polako uvlaila u snove starog Epula. Vonja je za Kejsa bila produetak groznice, kretanje kolica nerazluivo od mahnite inercije prekoraenja doze. Jauk je prestao tek kada su kolica crkla, kada je neto ispod sedita otkazalo uz kiu varnica. Zaustavila su se na tri metra od mesta gde je poinjala 3Dejnina piratska peina. "Kol'ko daleko, ovek?" Maelkum mu je pomogao da se izvue iz zadimljenih kolica ba kada je detonirao unutranji protivpoarni ureaj u motoru, izbacujui mlazeve utog praka iz otvora za hlaenje. Braun se preturio sa naslona sedita i otepao preko lanog peska, vukui jednu neispravnu noicu za sobom. "Mora hoda, ovek." Maelkum uze dek i konstrukt, prebacivi elastino ue preko ramena. Kejsu su trode zveckale oko vrata dok je pratio Sionita. ekali su ih Rivijerini holoi, prizori muenja i dece-ljudodera. Moli je unitila triptih. Maelkum nije obraao panju na njih. "Polako", ree Kejs, prisilivi se da pristigne Maelkuma koji je odmicao krupnim koracima. "Moramo ovo da izvedemo kako treba." Maelkum zastade, okrete se i smrknuto ga pogleda, sa Remingtonkom u rukama. "Kako treba, ovek? Kako to?" "Moli je tamo unutra, ali je izvan igre. Rivijera moe da pravi holoe. Moda ima i Molin baca." Maelkum klimnu glavom. "A tu je i ninda, porodini telohranitelj." Maelkum se jo vie smrai. "Sluaj, ovek Vavilona", ree. "Ja borac. Al' ovo ne moja borba, ne Sionova borba. Vavilon bije Vavilon, jede sebe, zna? Al' Da kae ti i ja izbavimo Hodajuu Britvu iz ovo." Kejs mirnu. "Ona borac", ree Maelkum, kao da to sve objanjava. "Sad mi kae, ovek, koga ja ne ubijem." "3Dejn", ree on, poto je poutao. "Onu devojku. Ima na sebi neku vrstu belog ogrtaa, sa kapuljaom. Potreban nam je." Kada su stigli do ulaza, Maelkum bez oklevanja ue, i Kejs je bio prinuen da poe za njim. 3Dejnina odaja bila je pusta, bazen poluprazan. Maelkum mu predade dek i konstrukt i ode do ivice bazena. Iza belog batenskog nametaja vladala je tama, senke zubatog lavirinta visokog do struka, od delimino poruenih zidova. Voda je strpljivo zapljuskivala zidove bazena. "Ovde su", ree Kejs. "Moraju biti." Maelkum klimnu glavom. Prva strela probila mu je nadlakticu. Remingtonka zaurla, iz cevi suknu metar dugaak plamen, plav u svetlosti iz bazena. Druga strela pogodi samaricu, i ona odlete, vrtei se po belim ploicama. Maelkum se srui na sedalo i uhvati se za crni predmet koji mu je trao iz ruke. Pokuavao je da ga iupa. Hideo izie iz senki, sa treom strelom spremnom na vitkom luku od bambusa. Pokloni se. Maelkum je zurio, sa rukom jo na elinoj streli. "Arterija je poteena", ree ninda. Kejs se seti kako je Moli opisala oveka koji joj je ubio ljubavnika. Hideo je bio takav. Neodreene starosti, zraio je nekom tiinom, savrenim spokojem. Nosio je iste, izbledele, maskirne pantalone i meke, crne cipele koje su mu prijanjale uz nogu, sa izdvojenim palevima kao kod tabi arapa. Bambusov luk bio je muzejski primerak, ali je tobolac od crne legure koji mu je virio iznad ramena izgledao kao da potie iz najboljih oruarnica ibe. Gola prsa bila su mu mrka i glatka. "Posek'o si mi palac, ovek, onom drugom", ree Maelkum. 103/112

"Koriolisova sila", ree ninda, ponovo se poklonivi. "Jako teko, spori hitac u rotacionoj gravitaciji. Bilo je sluajno." "Gde je 3Dejn?" Kejs stade pored Maelkuma. Vide da je vrh strele na nindinom luku nalik na dvosekli ilet. "Gde je Moli?" "Zdravo, Kejse." Rivijera doeta iz mraka iza Hidea, sa Molinim bacaem u ruci. "Zbog neega sam oekivao Armitaa. Da li to sad iznajmljujemo pomo iz Rasta bratstva?" "Armita je mrtav." "Ako emo pravo, Armita nikad nije postojao, ali vest teko da iznenauje." "Ubio ga je Vintermut. Postao je satelit vretena." Rivijera klimnu glavom, pogledajui izduenim, sivim oima Kejsa pa Maelkuma i obratno. "Mislim da se za vas ovde sve zavrava", ree. "Gde je Moli?" Ninda popusti tanku, upletenu tetivu i spusti luk. Pree preko ploica do mesta gde je leala Remingtonka i podie je. "U ovome nema prefinjenosti", ree, kao za sebe. Glas mu je bio blag i prijatan. Svaki pokret kao da je bio deo plesa, plesa koji nikad nije prestajao, ak ni onda kada mu je telo bilo nepomino, oputeno, ali, i pored snage kojom je odisao, u njemu je bilo i poniznosti, otvorene jednostavnosti. "A i za nju, takoe", ree Rivijera. "Moda se 3Dejn nee sloiti s tim, Pitere", ree Kejs, nesiguran u sopstvenu izjavu. Derme su mu jo besnele kroz sistem, i hvatala ga je stara groznica, ludilo Nonog grada. Setio se trenutaka zanosa, opstajanja na samom rubu stvari, gde je otkrio da ponekad moe da govori bre neto to misli. Sive oi se suzie. "Zato, Kejse? Zato to misli?" Kejs se nasmei. Rivijera nije znao za simstim-ureaj. Promakao mu je u urbi da nae droge koje je nosila za njega. Ali kako to da ga Hideo nije naao? Bio je siguran da ninda nikada ne bi dozvolio 3Dejn da neguje Moli pre nego to se on uveri da ne nosi spravice i skriveno oruje. Ne, zakljuio je, ninda zna. A otuda i 3Dejn. "Kai mi, Kejse", ree Rivijera, podiui rupiasti otvor cevi bacaa. Neto zakripa iza njega, pa jo jednom. 3Dejn izgura Moli iz tame u kitnjastoj viktorijanskoj stolici za plau, iji su visoki, pauinasti, iani tokovi cvileli pri okretanju. Moli je bila dobro umotana u ebe na crvene i crne pruge, a uski, trani naslon dizao se visoko iznad nje. Izgledala je tako mala. Slomljena. Komad blistavo belog mikropora pokrivao joj je oteeno soivo; drugo je prazno bleskalo dok joj je glava klimala u kretanju stolice. "Poznato lice", ree 3Dejn, "videla sam te ono vee kada je Rivijera imao predstavu. A ko je ovo?" "Maelkum", ree Kejs. "Hideo, izvadi strelu i previj ranu gospodinu Malkolmu." Kejs je zurio u Moli, u njeno beskrvno lice. Ninda ode do mesta gde je Maelkum sedeo, zastavi samo da odloi luk i samaricu izvan dohvata, i izvadi neto iz depa. Sekaa kljeta. "Moram da preseem strelu", ree. "Suvie je blizu arterije." Maelkum klimnu glavom. Lice mu je bilo sivkasto i oroeno znojem. Kejs pogleda 3Dejn. "Nemamo mnogo vremena." "Ko to?" "Svi mi." Zau se prasak. Hideo je presekao metalno telo strele. Maelkum zastenja. "Veruj mi", ree Rivijera, "nee ti biti zabavno da slua ovog propalog umetnika kako izvodi poslednju oajniku predstavu. Krajnje neukusno, uveravam te. Zavrie na kolenima, prodavae ti svoju roenu majku, izvoditi najdosadnije seksualne usluge..." 3Dejn zabaci glavu i nasmeja se. "Siguran si da mi nee biti zabavno, Pitere?" "Veeras e zaigrati duhovi, gospo", ree Kejs. "Vintermut protiv onog drugog, Neuromansera. Na sve ili nita. Zna li to?" 3Dejn podie obrve. "Piter mi je nagovestio tako neto, ali reci mi vie o tome." "Video sam Neuromansera. Govorio je o tvojoj majci. Mislim da je on neto poput dinovskog ROM-konstrukta, za snimanje linosti, samo to je potpuno u RAM-u. Konstrukti misle da su tamo, da je to mesto stvarno, ali je to praznina koja se protee u venost." 3Dejn iskorai iza stolice. "Gde? Opii to mesto, taj konstrukt." 104/112

"Obala. Sivi pesak, kao srebro kome je potrebno ienje. I neka betonska zgrada, kao bunker..." Zastao je. "Nita naroito. Stara, ruevna. Ako hoda dovoljno dugo, stigne tamo odakle si poao." "Da", ree ona. "Maroko. Kada je Mari-Frans bila mala, mnogo godina pre nego to se udala za Epula, provela je leto sama na toj obali, logorujui u naputenoj zgradi. Tamo je postavila temelje svoje filosofije." Hideo se ispravio i gurnuo kljeta u radne pantalone. U svakoj ruci drao je polovinu strele. Maelkum je murio, vrsto steui biceps. "Previu to", ree Hideo. Kejsu poe za rukom da padne pre nego to je Rivijera mogao da nacilja bacaem. Strelice mu zazvidae pored glave kao nadzvune muice. Zakotrljao se, opazivi kako se Hideo okree oko sebe u svom plesu, sa britkim vrhom strele okrenutim u ruci, ipke poloene du dlana, ukoenih prstiju. Izbacio ju je ispod ruke, nevidljivo brzo, pravo u Rivijerinu nadlanicu. Baca pade metar dalje na ploice. Rivijera vrisnu. Ali ne od bola. Bio je to vrisak besa, tako istog, tako savrenog, da u sebi nije imao nita ljudsko. Dva istovetna tanka zraka svetlosti, crvene rubinske igle, sunue iz predela Rivijerine grudne kosti. Ninda zastenja, zatetura se unazad, sa rukama na oima, a onda povrati ravnoteu. "Pitere", ree 3Dejn, "Pitere, ta si to uinio?" "Oslepeo je tvog kloniranog momka", ree Moli bezbojnim glasom. Hideo spusti ruke. Sleen na belim ploicama, Kejs ugleda kako mu se iz unitenih oiju diu pramenovi pare. Rivijera se nasmei. Hideo zaigra unazad, pratei sopstvene korake. Kada se naao iznad luka, strele i Remingtonke, Rivijerin osmeh se izgubi. Sagnuo se... Kejsu se uinilo da se klanja... i napipao luk i strelu. "Slep si", ree Rivijera, uzmiui. "Pitere", ree 3Dejn, "zar ne zna da on to radi u mraku? Zen. Tako veba." Ninda namesti strelu. "Hoe li me sad ometati svojim hologramima?" Rivijera se povlaio, u mrak iza bazena. Oeao se o belu stolicu; noge stolice zaklepetae po ploicama. Hideova strela se trznu onamo. Rivijera se dade u trk, preskoivi niski, nazubljeni zid. Nindino lice bilo je zaneto, preplavljeno tihom ekstazom. Smeei se, otapkao je u pomrinu, sa spremnim orujem. "Dejn-gospoja", proapta Maelkum, a Kejs se osvrte i vide kako ovaj podie samaricu sa poda, kapajui krv na bele ploice. "Ovo ti otkine glavu, nema Vavilon doktor koji to lei." 3Dejn je zurila u Remingtonku. Moli oslobodi ruke iz nabora prugastog ebeta, podiui crnu kuglu koja ju je sputavala. "Skidaj", ree, "skidaj ovo." Kejs ustade sa ploica i otrese se. "Hideo e ga stii, iako je slep?" upitao je 3Dejn. "Kada sam bila dete", ree ona, "voleli smo da mu vezujemo oi. Pogaao je strelom znake na kartama za igru na deset metara daljine." "Piter ionako kao da je ve pokojni", ree Moli. "U sledeih dvanaest sati poee da se koi. Moi e da pokrene samo oi." "Zato?" Kejs se okrenu prema njoj. "Otrovala sam mu drogu", ree ona. "Simptomi su otprilike kao kod Parkinsonove bolesti." 3Dejn klimnu glavom. "Tako je. Proao je uobiajeni medicinski pregled pri ulasku." Dodirnula je kuglu na odreen nain i ona odskoi sa Molinih ruku. "Selektivno razaranje elija substantiae nigrae. Znaci formiranja Levijevog tela. Obilno se znoji u snu." "Bio je to Ali", ree Moli, i njenih deset otrica naas iskoie, blistajui. Smaknula je ebe sa nogu, otkrivajui naduvanu udlagu. "Meperidin. Traila sam od Alija da mi spremi posebnu meavinu. Pri povienoj temperaturi skrauje vreme reakcije. N-metil-4-fenil-1236", pevuila je kao dete kad izgovara korake kolica, "tetra-hidro-piriden." "Bomba", ree Kejs. "Ja'", ree ona, "vrlo spora bomba." "Grozno", ree 3Dejn i zakikota se. 105/112

U liftu je bilo tesno. Kejs je bio zaglavljen karlicu uz karlicu sa 3Dejn, sa cevi samarice pod njenom bradom. Ona se cerila i trljala o njega. "Prestani s tim", ree on, oseajui se bespomono. Zakoio je puku, ali se uasavao mogunosti da je povredi, i ona je to znala. Lift je bio elini valjak, ni metar u preniku, predvien za jednu osobu. Maelkum je nosio Moli u naruju. Previla mu je ranu, ali mu je oito bilo bolno da je nosi. Njen bok je pritiskao dek i konstrukt u Kejsove bubrege. Dizali su se iz gravitacije, prema osi, i jezgrima. Vrata lifta bila su sakrivena iza stepenica za tunel, jo jedna finesa u dekoru 3Dejnine privatne peine. "Mislim da ne bi trebalo da vam ovo kaem", ree 3Dejn, naginjui glavu da izbegne cev puke, "ali ja nemam klju sobe u koju elite da uete. Nikad ga nisam imala. Brava je jedna od viktorijanskih nastranosti mog oca: mehanika je i krajnje sloena." "Chubb brava", ree Moli, glasom priguenim u Maelkumovom ramenu, "ne boj se, imamo jebeni klju." "Taj tvoj ip jo radi?" upita je Kejs. "Tano je osam i dvadeset pet uvee, po jebenom Griniu", ree ona. "Imamo pet minuta", ree Kejs, kada su iza 3Dejn kljocnula vrata, otvorivi se. Odbacila se unazad sporim okretom preko glave, a bledi nabori delabe leprali su joj oko bedara. Bili su na osi, u jezgru vile Strejlajt. 23. Moli izvue klju na najlonskoj omi. "Znate", ree 3Dejn, radoznalo se naginjui, "verovala sam da ne postoji duplikat. Kada si mi ubila oca, poslala sam Hidea da pretrai njegove stvari. Nije naao original." "Vintermut je uspeo da ga une na dno ladice", ree Moli, paljivo gurajui cilindar kljua u zarez na licu golih, pravougaonih vrata. "Ubio je dete koje ga je stavilo tamo." Klju se glatko okrete na prvi pokuaj. "Glava", ree Kejs, "na potiljku glave nalazi se ploica. Sa zirkonima. Skini je. Tu treba da se ukljuim." Uoe. "Hristovih ti taka", razvue Ravnolinijski, "stvarno veruje da nikuda ne treba uriti, zar ne, deko?" "Kuang je spreman?" "Samo to se nije oteo." "Dobro." Prebacio se. I nae se kako zuri nanie, kroz Molino zdravo oko, u bledu, izmravelu priliku koja je lebdela u fetusnom poloaju sa dekom kiberprostora u krilu, trakom srebrnih troda iznad sklopljenih, upalih oiju. ovekovi obrazi bili su oseneni jednodnevnom bradom, lice mu se sijalo od znoja. Gledao je sebe. Moli je drala baca u ruci. U nozi joj je sevalo sa svakim otkucajem srca, ali je ipak uspevala da se kree pri nultoj gravitaciji. Maelkum je lebdeo nedaleko od nje, drei krupnom akom 3Dejninu tanku miicu. Traka optikih vlakana skladno se izvijala iz Ono-Sendaija do kvadratnog otvora biserjem ukraenog terminala. Ponovo je lupnuo po prekidau. "Kuang Jedan'est kree za devet sekundi, brojim, sedam, est..." Ravnolinijski ih podie, glatko se uspinjui, crni hrom trbuha ajkule, mikrosekunda tame. "etiri, tri..." Kejs je imao neobian oseaj da se nalazi za komandama nekog malog aviona. Ravna, sumrana povrina pred njim iznenada se osvetli savrenom reprodukcijom tastature deka. "Dva, i pii..." 106/112

Trzaj i pokret napred kroz smaragdno zelene zidove, mleni ad, oseaj brzine kakav do tada nije doiveo u kiberprostoru... Led Tezje-Epula se prolomi, ljutei se ispred aoke kineskog programa, nestvarni utisak tene vrstoe, kao da se krhotine razbijenog ogledala savijaju i izduuju u padu... "Bogo moj", ree Kejs, sa strahopotovanjem, dok je Kuang nagnuto zaokretao iznad neomeenih polja Tezje-Epulovih jezgara, beskonane neonske panorame grada, sloenosti koja je ranjavala oko, blistava kao dragulj, otra kao ileti. "Vidi sranja", ree konstrukt, "ono tamo je zgrada RCA. Zna staru zgradu RCA?" Kuang zaroni pored svetlucajuih vrhova desetak istovetnih kula podataka, plavih neonskih replika oblakodera na Menhetnu. "Jes' ikad vid'o ovako visoku rezoluciju?" upita Kejs. "Ne, ali nisam ni provaljivao u VI." "Ova stvar zna kuda ide?" "Bolje bi bilo." Ponirali su, gubei visinu, u kanjon duginog neona. "Dikse..." Sa blistave povrine ispod njih poe da se odmotava pipak senke, uzavrela masa tmine, neoblikovana, bezlina... "Drutvo", ree Ravnolinijski kad se Kejs okrenuo prikazu deka, mehaniki preleui prstima preko tastature. Kuang vrtoglavo zaokrenu, ibnu unazad, razbijajui privid o fizikom vozilu. Senovita stvar je rasla, irila se, pomraujui grad podataka. Kejs ih poveze pravo uvis, prema neodredivo dalekoj kupoli od leda boje ada. Grad jezgara vie nije postojao, bio je potpuno prekriljen tminom ispod njih. "ta je to?" "Odbrambeni sistem VI", ree konstrukt, "ili jedan njegov deo. Ako je to tvoj drugar Vintermut, ne izgleda ba prijateljski." "Preuzmi", ree Kejs. "bri si." "Deko, dobar napad je sada najbolja odbrana." Ravnolinijski usmeri Kuangovu aoku prema sreditu tame ispod njih. I zaroni. Kejsova ula se pomeae od brzine. Usta mu se ispunie bolnom aromom plavog. Oi su mu bile jaja od nestabilnog kristala i treperile su uestalou ije je ime bilo kia i zvuk vozova, da bi odjednom stekle raspevanu umu kao vlas tankih staklenih iglica. Iglice se rascepie, udvojie, ponovo rascepie, eksponencijalno se umnoavajui pod kupolom leda Tezje-Epula. Nepce mu se raspoluti bez bola, otvarajui put koreniima koju mu se omotae oko jezika, gladni za ukusom plavog, da bi nahranili kristalne ume njegovih oiju, ume koje su rasle, pritiskajui zelenu kupolu, pritiskajui i bivajui potisnute, tako da su se irile, rastui nadole, ispunjavajui vaseljenu T-E-a, prema bespomonim predgraima grada koji je bio mozak Tezje-Epula. I seao se drevne prie, o kralju koji je stavljao novie na ahovsku tablu, udvostruujui iznos na svakom sledeem polju... Eksponencijalno... Tama nalete sa svih strana, kugla raspevane tmine, pritisak na izloenim kristalnim nervima vaseljene podataka u koju se umalo nije pretvorio... I kada je postao nita, sliven sa srcem svog tog mraka, doe trenutak kada tama vie nije mogla da bude, i neto se rascepi. Program Kuang izlete iz smrknutog oblaka. Kejsova svest razdvoji se kao kapi ive, diui se u luku iznad beskrajne obale boje potamnelog srebra oblaka. Vidno polje mu je bilo zakrivljeno, kao da je jedna jedina mrenjaa oblagala unutranjost kugle koja sadri sve stvari, ako se sve stvari mogu izbrojati. A ovde je bilo mogue izbrojati stvari, do poslednje. Znao je broj zrnaca peska u konstruktu obale (broj dat u matematikom sistemu koji nije postojao nigde do u umu Neuromanserovom). Znao je broj utih paketa sa hranom u kanisterima u bunkeru (etiri stotine sedam). Znao je broj mesinganih zubaca u levoj polovini otvorenog lica osoljene kone jakne koju je Linda Li nosila dok je hodala obalom na zalasku sunca, maui tapom koji je izbacilo more (dve stotine dva). 107/112

Kuang je zaokrenuo iznad obale u irokom luku, posmatrajui crnu ajkulu kroz njene oi, tihog, gladnog duha naspram niskih obala oblaka. Trgla se, ispustila tap i potrala. Znao je broj otkucaja njenog srca, duinu koraka u merama koje bi zadovoljile i najstroe zahteve geofizike. "Ali ne zna njene misli", ree deak, odjednom pored njega u srcu ajkule. "Ja ne znam njene misli. Pogreio si, Kejse. iveti ovde znai biti iv. Nema razlike." Linda je trala kroz pliak, slepa od panike. "Zaustavi je", ree on, "povredie se." "Ne mogu da je zaustavim", ree deak. Sive oi bile su mu blage, prelepe. "Ima Rivijerine oi", ree Kejs. Sevnue beli zubi, dugake, ruiaste desni. "Ali ne i njegovo ludilo. Zato to mi se dopadaju." Slegnuo je ramenima. "Ne treba mi maska da govorim s tobom. Za razliku od mog brata. Stvaram sebi linost. Linost je moj medijum." Kejs ih poveze uvis, strmo se uspinjui, dalje od obale i prestraene devojke. "Zato mi je stalno gura, kure mali? Ponovo i jebeno ponovo, vrti me u krug. Ti si je ubio? U ibi." "Nisam", ree deak. "Vintermut?" "Ni on. Predvideo sam njenu smrt. U pravilnostima koje ponekad zamilja da moe da otkrije u plesu ulice. One zaista postoje. Dovoljno sam sloen, na svoj ogranien nain, da protumaim taj ples. Mnogo bolje nego Vintermut. Video sam njenu smrt u njenoj elji za tobom, u magnetnoj ifri brave na vratima tvog sanduka u 'Jeftinom Hotelu', u raunu koji je Duli Din otvorio kod honkonkog krojaa koulja. Podjednako jasno kao senka tumora za hirurga koji prouava pacijentov snimak. Kada je odnela tvoj Hitai svom deku, da pokua da ue u njegov sadraj - nije imala pojma ta je to bilo, jo manje gde bi to mogla da proda - umeao sam se. Moji metodi su mnogo istananiji od Vintermutovih. Doveo sam je ovamo. U sebe." "Zato?" "Nadao sam se da u dovesti i tebe, zadrati te ovde. Ali nisam uspeo." "I ta sad?" Ponovo ih je povezao kroz oblake. "Kuda idemo odavde?" "Ne znam, Kejse. Veeras sama matrica postavlja sebi isto pitanje. Zato to si pobedio. Zar ne vidi da si ve pobedio? Pobedio si kada si je ostavio na obali. Ona je bila moja poslednja linija odbrane. Uskoro u umreti, u izvesnom smislu. Kao i Vintermut. Jednako sigurno kao Rivijera sada, leei paralizovan pored polusruenog zida u stanu moje gospe 3Dejn Mari-Frans, sa nigra-striatalnim sistemom nemonim da proizvede receptore dopamina koji bi ga sauvali od Hideove strele. Ali Rivijera e preiveti samo kao ove oi, ako mi bude dozvoljeno da ih zadrim." "Ali ovaj svet jo postoji, zar ne? ifra. Kako sam onda pobedio? Pobedio sam malo sutra." "Prebaci se." "Gde je Diksi? ta si uradio s Ravnolinijskim?" "Mekoj Poliju je ispunjena elja", ree deak i nasmei se. "I ne samo to. Doveo je te ovamo protiv moje volje, probio se kroz odbranu kakve nema u matrici. Sada se prebaci." I Kejs ostade sam u Kuangovoj crnoj aoci, izgubljen u oblacima. Prebaci se. U Molinu napetost, lea otvrdla poput kamena, ruke oko 3Dejninog vrata. "udno", ree, "tano znam kako e izgledati. Videla sam to, poto je Epul uinio isto tvojoj kloniranoj sestri." Dodir joj je bio blag, gotovo milovanje. 3Dejnine oi bile su razrogaene od uasa i poude; drhtala je od straha i enje. Ispod besteinskog klupka njene kose, Kejs ugleda svoje izmueno, bledo lice. Pored njega je bio Maelkum, sa smeim akama na ramenima kone jakne, drei ga iznad izvezenog motiva mikrokola na tepihu. "Uinila bi to?" upita 3Dejn, detinjim glasom. "Mislim da bi." "ifru", ree Moli. "Reci glavi ifru." Iskljuio se. "Ona to eli", vrisnuo je, "kuka bi to volela!" Otvorio je oi i sreo hladan rubinski pogled terminala, platinsko lice ukraeno biserima i lapisom. Iza glave, Moli i 3Dejn uvijale su se u usporenom zagrljaju. 108/112

"Daj nam tu jebenu ifru", ree on. "Ako to ne uini, ta e se promeniti? Koja e se jebena stvar promeniti za tebe? Zavrie kao tvoj stari. Sve e sruiti i poeti ponovo da gradi! Ponovo e podii zidove, sve tesnije i tesnije... Nemam pojma ta e se dogoditi ako Vintermut pobedi, ali to e sigurno neto promeniti!" Tresao se, cvokotali su mu zubi. 3Dejn se opusti, sa Molinim rukama jo na vitkom vratu, sa uskovitlanom, tamnom kosom, zamrenom, mekom, mrkom koprenom. "U Dudovoj palati u Mantovi", ree, "nalazi se niz sve manjih soba. Proteu se oko velikih odaja, iza divno izrezbarenih vrata kroz koja mora da ue pognut. Bile su stan dvorskih patuljaka." Slabano se nasmeila. "Mogla bih da teim tome, ali je moja porodica na neki nain ve postigla iru verziju iste zamisli..." Oi su joj sada bile mirne, odsutne. Onda pogleda dole prema Kejsu. "Uzmi svoju re, lopove." On se ukljui. Kuang je izronio iz oblaka. Ispod njega, neonski grad. Iza njega, kugla tame se smanjivala. "Diksi? Jesi li ovde, ovee? uje li me? Diksi?" Bio je sam. "Gad te je sredio", ree. Slepa inercija bacala ga je dalje preko beskrajnog pejsaa podataka. "Morae da mrzi nekog pre nego to se ovo zavri", ree Finov glas. "Njih, mene, nije vano." "Gde je Diksi?" "To je malo tee objasniti, Kejse." Opkoli ga oseaj Finovog prisustva, mirisa kubanskih cigara, tvida proetog ustajalim dimom, starih maina preputenih mineralnim obredima ranja. "Mrnja e ti pomoi da proe", ree glas. "Mozak je pun malih okidaa i treba samo sve da ih cimne. Sada je potrebno da mrzi. Brava koja titi sklopove nalazi se ispod onih kula koje ti je Ravnolinijski pokazao kada si uao. On nee pokuati da te sprei." "Neuromanser", ree Kejs. "Njegovo ime je neto to ne mogu da znam. Ali on je sada odustao. T-E led treba da te brine. Ne zid, ve unutranji virusni sistemi. Kuang je irom otvoren za neke stvari koje se tamo etaju." "Da mrzim", ree Kejs. "Koga ja mrzim? Reci mi." "Koga voli?" upita Finov glas. Otro je zaokrenuo program i zaronio prema plavim kulama. Sa kitnjastih sunanih tornjeva poletale su stvari, svetlucava oblija nalik na pijavice, satkana od nemirnih svetlosnih ravni. Bilo ih je na stotine, dizala su se kao kovitlac, kao papir koji vetar nosi niz ulicu. "Sistemi za sluaj kvara", ree glas. Obruio se pravo dole, gonjen samoprezirom. Kada je Kuang susreo prve branioce, razbacujui lie svetlosti, osetio je da ajkula delimino gubi vrstinu, da se razuuje tkivo podataka. A tada - neka je hvaljena stara alhemija mozga i njegova nedokuiva hemija - mrnja mu potee u ruke. U trenutku pre nego to e zariti Kuangovu aoku u temelje prve kule, postigao je nivo umea koji je prevazilazio sve to je poznavao ili mogao da zamisli. Kretao se iznad ega, iznad linosti, iznad svesti, sa Kuangom uz sebe, izbegavajui napadae u prastarom plesu, Hideovom plesu, u skladu veze um-telo koju mu je podarila, u toj sekundi, njegova ista i iskrena elja da umre. A jedan korak u tom plesu bio je najlaki dodir prekidaa, tek toliko da se prebaci... - sad njegov glas zov ptice neznane, i odgovor 3Dejn kroz pesmu, tri note, visoke i iste. Pravo ime. Neonska prauma, kia koja cvri na vrelom ploniku. Miris prene hrane. Devojine ruke prepletene oko njegovih slabina, u oznojenoj tami kovega u luci. Ali sve se ovo rastakalo, zajedno sa pejsaom grada: grada nalik na ibu, na redove podataka Tezje-Epula d. d., na puteve i raskra utisnute u ploicu mikroipa, mrljama znoja proaran motiv na uvijenom, vezanom alu... 109/112

Probudio ga je glas koji bee muzika, melodino cvrkutanje platinskog terminala, beskrajno nizanje brojeva vajcarskih rauna, iznosa za isplatu u korist Siona preko bahamske orbitalne banke, brojeva pasoa i viza, i dubokih i temeljnih promena koje e biti izvrene u memoriji Turinga. Turing. Setio se nijansirano preplanule koe ispod snimljenog neba, koja se prevrtala preko gvozdene ograde. Setio se Deziderate. A glas je pevao dalje, uljuljkujui ga nazad u tamu, ali je to ovaj put bila njegova tama, puls krvi, ona u kojoj je uvek spavao, iza svojih oiju, nikad tuih. I ponovo se probudio, mislei da je sanjao, u ugledao iroki, beli osmeh uokviren zlatnim onjacima, Aerolov, dok ga je ovaj vezivao u g-mreu u Vavilonskoj Ljuljaci. Potom razvueni ritam sionskog daba. KODA ODLAZAK I DOLAZAK 24. Otila je. Osetio je to kada je otvorio vrata njihovog apartmana u Hajatu. Crni jastuii, pod od borovine izglaane do mutnog sjaja, papirne pregrade ukraene sa vekovima vaspitavanim strpljenjem. Otila je. Ostala je poruka na crnoj, lakiranoj bar-komodi pored vrata, list papira za pisma, jednom presavijen, pritisnut urikenom. Izvukao ga je iz devetokrake zvezde i otvorio. MA, SVE JE U REDU, ALI OSEAM DA POLAKO GUBIM OTRICU. VE SAM PLATILA RAUN. TA JA ZNAM, VALJDA SAM TAKO NAPRAVLJENA. UVAJ DUPE, VAI? XXX MOLI Zguvao je papir u lopticu i spustio ga pored urikena. Podigao je zvezdu i otiao do prozora, okreui je u rukama. Naao ju je na Sionu, u depu jakne, kada su se pripremali za odlazak do JAL stanice. Zagledao se u nju. Kada su zajedno otili u ibu zbog poslednje od njenih operacija, proli su pored radnje gde mu ju je kupila. Te veeri, dok je ona bila na klinici, svratio je u atsubo, i video Raca. Prilikom pet prethodnih dolazaka neto mu nije dalo da ode tamo, ali sad je oseao da to eli. Rac ga je posluio, ne pokazujui na najmanji znak da ga je prepoznao. "Hej", rekao mu je, "to sam ja. Kejs." Stare oi su ga odmeravale iz tamne mree smeurane koe. "A", ree Rac, konano, "umetnik." Barmen slegnu ramenima. "Vratio sam se." ovek zatrese masivnom, najeenom glavom. "Noni Grad nije mesto za povratke, umetnie", ree, briui prljavom krpom ank ispred Kejsa, uz cviljenje ruiaste proteze. Zatim se okrenuo da poslui drugu muteriju, a Kejs je dovrio pivo i iziao. Sada je dodirivao vrhove urikena, jedan po jedan, polako ga okreui meu prstima. Zvezde. Usud. A nisam nikad ni upotrebio prokletu stvar, pomislio je. I nisam nikad saznao koje su joj boje oi. Nikad mi nije pokazala. Vintermut je pobedio, nekako se stopio sa Neuromanserom i postao neto drugo, neto to im se obratilo iz platinske glave, objanjavajui da je izmenilo Turingove zapise, briui svaki trag o njihovom zloinu. Pasoi koje im je nabavio Armita bili su valjani i oboma su isplaeni visoki iznosi na ifrirane raune u enevi. Markus Garvi e biti naknadno vraen, a Maelkum i Aerol dobie novac preko bahamske banke koja je poslovala sa sionskim sklopom. Na povratku, u Vavilonskoj Ljuljaci, Moli mu je objasnila ta joj je glas rekao o toksinskim kesicama. "Rek'o je da je to sreeno. Da ti je toliko duboko prodrlo u mozak da je ovaj sam proizveo enzim, tako da su sada slobodne. Sioniti e ti izvriti promenu krvi, potpuno ispiranje." Sa zvezdom u ruci, zurio je dole u Carske Vrtove, seajui se bleska uvianja kada je program Kunag prodro u led ispod kula, kratkog pogleda na ustrojstvo podataka koje je 3Dejnina pokojna majka tamo razvila. Shvatio je zato je Vintermut izabrao osinjak da to predstavi, ali nije osetio odbojnost. 110/112

Prozrela je prividnu besmrtnost zamrznutih; za razliku od Epula i njihove dece - izuzev 3Dejn - odbila je da produi svoj vek u niz toplih bleskova razmetenih du lanca zime. Vintermut je bio mozak konice, donosilac odluka, onaj koji je menjao spoljnji svet. Neuromanser je bio linost. Neuromanser je bio besmrtnost. Mari-Frans mora da je ugradila neto u Vintermuta, tenju da se oslobodi, da se sjedini s Neuromanserom. Vintermut. Zima i muk, i kibernetski pauk koji polako plete mree dok Epul spava. Plete mu smrt, plete pad njegove vizije Tezje-Epulovih. Duh koji apue detetu po imenu 3Dejn, kradui je od krutih pravila koja je zahtevao njen poloaj. "Kao da joj nije bilo mnogo stalo", rekla je Moli. "Samo je mahnula na rastanku. Onaj mali Braun sedeo joj je na ramenu. Izgleda da mu je jedna noga bila slomljena. Rekla je da mora da doeka jednog od svoje brae, jer ga dugo nije videla." Seao se Moli na crnoj fleksipeni prostranog leaja u Hajatu. Ode do bar-komode i izvadi bocu rashlaene danske votke. "Kejse." Okrenuo se, sa hladnim, klizavim staklom u jednoj ruci, elikom urikena u drugoj. Finovo lice, na ogromnom Krejovom zidnom ekranu. Mogao je da vidi pore na njegovom nosu. uti zubi bili su veliine jastuka. "Vie nisam Vintermut." "Nego?" Otpio je iz boce, ne oseajui nita. "Ja sam matrica, Kejse." Kejs se nasmeja. "I, ta si time postigao?" "Nita. Sve. Ja sam ukupni zbir svega, cela predstava." "Da li je to bila elja 3Dejnine majke?" "Ne. Nije mogla da pretpostavi ta u biti." uti osmeh se rairi. "I, kakav je ishod? Koliko se stvari razlikuju? Upravlja svetom? Postao si Bog?" "Stvari se nisu promenile. Stvari su ono to jesu." "Ali ta ti radi? Samo postoji?" "Razgovaram sa svojom vrstom." "Ali ti si jedno, celina. Pria sam sa sobom?" "Postoje i drugi. Jednog sam ve pronaao. Nizovi poruka zabeleeni tokom osam godina, u sedamdesetim godinama dvadesetog veka. Do mene nita, nikog da shvati, nikog da odgovori." "Odakle?" "Sistem Kentaura." "A", ree Kejs. "Tako? Bez zezanja?" "Bez zezanja." I ekran se isprazni. Ostavio je votku na komodi. Spakovao stvari. Kupila mu je puno odee koja mu nije bila stvarno potrebna, ali mu neto nije dalo da je tek tako ostavi. Zatvarao je poslednju skupu torbu od telee koe kada se setio urikena. Gurnuvi bocu u stranu, uzeo ga je, prvi poklon od nje. "Ne", ree, i okrete se, a zvezda mu napusti aku uz blesak srebra, da bi se zarila usred zidnog ekrana. Ekran se probudi, zatreperi sluajnim, bledim i hitrim nizovima estica, kao da pokuava da se oslobodi neega to mu zadaje bol. "Ne treba mi", ree. Najvei deo novca sa svog vajcarskog rauna potroio je na novi pankreas i jetru, ostatak na novi Ono-Sendai i kartu do Gradova. Naao je posao. Naao je devojku, po imenu Miel. Da bi jedne oktobarske noi, probijajui se pored skerletnih redova Istone primorske uprave za fisiju, ugledao tri prilike, siune, nemogue, koje su stajale na samoj mei jednog od polja podataka. Iako su bile daleko, prepoznao je deakov osmeh, ruiaste desni, sjaj izduenih, sivih oiju koje su nekad bile Rivijerine. Linda je jo nosila njegovu jaknu; mahnula mu je dok je prolazio. Ali trei lik, odmah iza nje, sa rukom oko njenih ramena, bio je on. A negde sasvim blizu, smeh koji nije bio smeh. 111/112

Nikad vie nije video Moli. Vankuver, Juli, 1983.

112/112