You are on page 1of 127

JAN HODER:

Savremeni pristupi tuma~enju u arheologiji

^ITANJE PRO[LOSTI

Za Meg

Sadr`aj 1 Problem
Kulturna zna~enja i kontekst Aktivni pojedinac Istorijski kontekst Zaklju~ak

2 Sistemski pristup

Materijalisti~ki pristup kulturi Pasivni pojedinac Istorija i vreme Merenje i predvi|anje svesti Zaklju~ak Formalna analiza i generativne gramatike Strukturalisti~ka analiza Kritika Verifikacija Zaklju~ak: zna~aj strukturalisti~ke arheologije Marksisti~ka arheologija Ideologija Ideologija: zaklju~ci Praksa i strukturisanje

3 Strukturalisti~ka arheologija

4 Marksisti~ka arheologija, ideologija i praksa

5 Arheologija i istorija

Istorija dugog trajanja Istorijska teorija i metod: Kolingvud Nekoliko primera Zaklju~ak Povratak u Baringo Zaklju~ak

6 Etnoistorijski primer: preispitivanje etnoarheologije i teorije srednjeg

opsega

7 Kontekstna arheologija

Dva tipa zna~enja ^itanje teksta materijalne kulture Sli~nosti i razlike Relevantne dimenzije varijacije Definicija konteksta Obja{njenje i opis 3

Zaklju~ak

8 Post-procesna arheologija

Norme i varijabilnost Proces i struktura Istorijski zna~enjski sadr`aj: idealno i materijalno Arheologija i dru{tvo: objekt i subjekt Arheologije starosedelaca Feministi~ka arheologija Ostale alternativne arheologije na Zapadu Kriti~ka Teorija Zaklju~ak

9 Zaklju~ak: arheologija kao arheologija Spisak ilustracija Bibliografija Indeks

PREDGOVOR Na izvestan na~in me ~udi da se mo`e napisati jedna ovakva knjiga u kojoj se opse`no razmatraju razni teorijski pristupi pro{losti. U jednom zna~ajnom ~lanku Dejvid Klark (Clarke, 1973) ka`e da je arheologija {ezdesetih i sedamdesetih godina izgubila nevinost kada je prigrlila pristup sa utvr|enim skupom procedura, metoda i teorija. Doba nepromi{ljenog naga|anja bilo je zavr{eno. Arheolozi su se, me|utim, oduvek zalagali za to da njihov rad bude strogo nau~an. Odista i sam sam raspravljao (Hodder, 1981) o nezrelosti arheologije sve dok bude odbijala da razmotri i isproba {irok spektar mogu}nih pristupa pro{losti. Iako je posezala za pozitivizmom, funkcionalizmom, teorijom sistema itd. i postavljala se u alternativne perspektive, arheologija je u pore|enju sa srodnim disciplinama i dalje bila ograni~ena i zastarela. Ali u novije vreme su se pojavile alternative, uglavnom na evropskoj sceni (Renfrew, 1982), tako da se sada mo`e govoriti o marksisti~koj i strukturalisti~koj arheologiji, kao i o procesnim, pozitivisti~kim pristupima. Naravno takvih alternativa je bilo i ranije, ali ostajale su marginalne zato {to nijedna nije prerasla u odre|en pristup koji bi upra`njavao veliki broj stru~njaka. Starije normativne i kulturno-istorijske {kole i dalje napreduju. Dok one, kao i erozija starih rasprava o "Novoj arheologiji", i dalje budu i{le svojim putem, arheologija po~inje da gubi nevinost i sazreva kroz potpunu integraciju sa savremenim diskursom. Ova knjiga ima za cilj da sledi taj novi duh u raspravi i da mu doprinese iz posebnog ugla. U isto vreme ~ini mi se da se kroz {iru raspravu arheologija i sama uspe{nije defini{e kao posebna i plodonosna oblast prou~avanja, no daleko od toga da bi mogla potpasti pod druge discipline. Takva rasprava omogu}uje da se ustanove razlike i sli~nosti u odnosu na druge discipline. Arheologija nije "istorijska" niti "antropolo{ka". Ona ~ak nije nauka niti umetnost. Poodmakli stepen sazrevanja arheologije dopu{ta joj mogu}nost isticanja njenog nezavisnog karaktera kao i posebnih kvaliteta putem kojih mo`e da daje doprinos. Arheologija vi{e ne mora da bude "nova" i jednosmerna, niti da predstavlja jedinstven front. Ona je dovoljno zrela da mo`e da podnese razli~itost, kontroverzu i nesigurnost. Sve se primenjuje na arheolo{ku pro{lost, po~ev od teorija katastrofe do sociobiologije. Ali u takvom juri{u nazire se i umereniji stil kojim se, kroz obnovu starog i definisanje novog, ustanovljava poseban tip arheolo{kog ista`ivanja. Ma za kojeg pojedinca postalo je te{ko da obuhvati svu raznolikost pristupa koji danas postoje u ovoj disciplini, tako da time opravdavam i sopstvene propuste. Ovakva te{ko}a osobito je uticala na ograni~enje u predstavljanju pristupa koje nudi ekologija ili paleoekonomija. Ekolo{ki pristupi su ovde istra`eni u vezi sa teorijom sistema u 2. poglavlju, dok se za op{irnije razmatranje ~italac upu}uje na izvrsne preglede kakvi postoje, na primer, kod Bejlija (Bailey, 1983) i Bucera (Butzer, 1982). Morao sam, neminovno, da usvojim odre|eno stanovi{te sa kojeg posmatram arheologiju. Ono je skicirano u 1. poglavlju, usmerenom na karakter kulturnih zna~enja i na materijalnu kulturu kao zna~enjski ustanovljenu. Ekolo{ke paradigme su razmatrane onde gde doprinose takvoj raspravi, no najve}i deo radova koji bi se mogli podrazumevati pod tim nazivom je ostao van okvira ove knjige. Brojni su istra`iva~i, ~iji rad sam ovde poku{ao da obuhvatim i rezimiram, koji su ulo`ili trud u razja{njavanja bez kojih pojava ove knjige ne bi bila mogu}na. Mogu jedino da im zahvalim zbog toga {to su me nadahnuli i unapred zamolim izvinjenje za bilo koji propust u

tuma~enju nastao s moje strane. Siguran sam sa }e mi kritike koje sam uputio na ra~un njihovog rada biti u velikoj meri uzvra}ene. Dok su neke od ideja opisane u ovoj knjizi bile predstavljene jednoj generaciji studenata u Kembrid`u, sam tekst predstavlja sadr`inu kursa na diplomskom seminaru Dr`avnog Univerziteta njujork u Bingemtonu /Binghamton/ s prole}a 1984. Ovaj tekst mnogo duguje u~esnicima tog seminara. To je bila `ivahna, kriti~ki nastrojena grupa studenata i nastavnika voljnih da sara|uju. Svima njima, a posebno Meg, zahvaljujem za takvu mogu}nost i podsticaj. Zavr{etak pisanja knjige omogu}en mi je 1985, kao gostuju}em profesoru Univerziteta Pariz I - Sorbona. Prijatno okru`enje i kriti~ki komentari tamo{njih prijateja i kolega bili su neprocenjivi za pripremu zavr{nog rukopisa. Posebno bih `eleo da zahvalim Ser`u Kleziju (Serge Cleuziou), Anik Kudar (Anick Coudart), @an-Polu Demulu (Jean-Paul Demoule), Majku Iletu (Mike Illett), Pjeru Lemonijeu (Pierre Lemonnier) i Alanu [napu (Alain Schnapp).

1 PROBLEM
Sve vi{e ljudi je svesno da je takozvana Nova arheologija {ezdesetih i sedamdesetih imala propuste, ali saglasnost o prirodi i obimu tih propusta ne postoji. Moglo bi se re}i da je Nova arheologija zapravo uko~ila razvoj same arheologije u poku{aju da je podvede pod druge oblasti prou~avanja (osobito antropologiju i prirodne nauke). Iako je Dejvid Klark (Clarke, 1968) insistirao da je "arheologija je arheologija je arheologija", njegov pristup, zasnovan na idejama preuzetim iz statistike, geografije i informatike, nije vodio u pravcu jedne odre|ene arheologije koja bi mogla da o`ivi. Da bi se povela adekvatna arheolo{ka rasprava, osim velikog doprinosa Nove arheologije metodologiji moraju se preispitati i mnoge od sredi{njih tema koje su izu~avane u eri koja je prethodila Novoj arheologiji. Naravno, i tradicionalni pristupi imali su propuste koje treba razmotriti. Ali starije pristupe ne treba u potpunosti odbaciti, bar ne onako kako je Nova arheologija ponekad odbacivala "normativnu" arheologiju (Flannery, 1967; Binford, 1962; 1965). Moj put ka ovakvom stanovi{tu prakti~no je bio trasiran kroz etnoarheolo{ki rad na terenu o kome sam izvestio u Simbolima u akciji / Symbols in Action/ (Hodder, 1982a). Tri osnovne ideje su se razvile iz tog rada, a sve imaju paralelu u Novoj arheologiji: (1) da je materijalna kultura ustanovljena zna~enjski, (2) da pojedinac mora da bude uklju~en u teorije o materijalnoj kulturi i dru{tvenoj promeni i (3) da uprkos svom nezavisnom postojanju, arheologija ima naju`u vezu sa istorijom. Hteo bih sada da ukratko izlo`im ova tri "problema". Kulturna zna~enja i kontekst [ifer (Schiffer, 1976) je ve} istakao da kulturni preobra`aji uti~u na odnos materijalnih ostataka i ljudi koji su ih proizveli. Simboli u akciji jo{ vi{e su ukazali na va`nost ovih "k preobra`aja" kako ih zove [ifer. Na prvi pogled, ovakav zaklju~ak ne ugro`ava arheologiju kao nau~nu disciplinu koja se bavi generalizacijama. [ifer je pokazao kako se mogu stvarati generalizacije o k-preobra`ajima. Mo`e se, na primer, dokazati da porastu trajanja i intenziteta kori{}enja nalazi{ta, odgovara porast organizacije i sekundarnog pomeranja otpadaka dalje od zona delatnosti. Tokom rada u Baringu postalo mi je jasno da materijalna kultura ~esto ne predstavlja direktan odraz pona{anja ljudi; ona je najpre preobra`aj tog pona{anja. Na primer, ranije se mislilo da je stilska podudarnost izme|u predmeta utoliko ve}a ukoliko ljudi vi{e kontaktiraju. Me|utim, {to je bilo vi{e me|usobnih kontakata na granici izme|u etni~kih grupa u Baringu, to je stilska podudarnost bila manja. No, ipak, ovakvi rezultati mogu da budu inkorporirani u Novu arheologiju, jer se mo`e izvesti generalizacija i iskazivanje "zakona" da osobenost materijalne kulture stoji u korelaciji sa stepenom negativnog reciprociteta izme|u grupa (Hodder, 1979). [to je ve}a konkurencija izme|u grupa, izra`enije su granice izme|u njihovih materijalnih kultura. Drugi slu~aj iz koga se jasno vidi da materijalna kultura nije ni prost ni direktan odraz pona{anja ljudi jesu sahrane. Binford (1971) je predlo`io op{tu korelaciju izme|u slo`enosti pogrebnog ceremonijala i slo`enosti dru{tvene organizacije. Ali Parker Pirson (Parker Pearson, 1982) je pokazao kroz studiju pogrebne prakse u Kembrid`u danas i nedavnoj pro{losti, da ovakva uop{tavanja propu{taju da uzmu u obzir kulturni preobra`aj odnosa ljudi prema

sahranama. ^ak i veoma izdiferencirano dru{tvo onakvog tipa kakvog nalazimo u dana{njem Kembrid`u moglo je da odlu~i da svoje pokojnike sahranjuje u "egalitarnom" stilu. Ipak, takav rad ne mora obavezno da rezultura podmetanjem piljaka Novoj arheologiji. Izvesne zakonomerne generalizacije o tome za{to se dru{tva razli~ito predstavljaju i izra`avaju kroz pogrebne obi~aje mogle bi biti izvodljive. Na primer u ranim fazama razvoja kompleksnog dru{tva, dru{tveni status po smrti mogao je biti preuveli~an i "naturalizovan", dok je u poznijim fazama dru{tveno rangiranje moglo biti "negirano" kroz raznolikost sahrane . U slu~aju pogrebne prakse, ovakva uop{tavanja su neubedljiva i stanovi{te da je materijalna kultura indirektan odraz ljudskog dru{tva jasno dobija na snazi. Tako po~injemo da uvi|amo da su ideje, verovanja i zna~enja ono {to se stoji izme|u ljudi i stvari. Na~in na koji }e sahrana odraziti dru{tvo o~igledno zavisi od odnosa prema smrti. Isto se mo`e re}i i za granice me|u kulturama i deponovanje otpadaka. Da li odre|eni tip artefakta izra`ava ili ne izra`ava granicu jedne etni~ke grupe zavisi od ideja koje ljudi toga dru{tva imaju o razli~itim artefaktima i od toga koji artefakt smatraju primerenim za ozna~avanje etni~kih grupa. Veza izme|u otpadaka i dru{tvene organizacije zavisi od odnosa prema sme}u. Naime, ~ak i privremeni logori mogu imati dobro organizovano uklanjanje otpadaka, dok se u dugotrajnim logorima mogu na}i hrpe sme}a kojih bi se danas gnu{ali i nalazili da su nehigijenske. Takvi kulturni stavovi i zna~enja u vezi sa materijalnom kulturom izgleda da su osujetili generalizaciju kao cilj Nove arheologije, jer ~itava materijalna kultura se sada mogla sagledati kao zna~enjski ustanovljena. Tu se uo~ava i ogromna razlika koja postoji izme|u razmatranja simbolizma u arheologiji i srodne "simboli~ke antropologije". Ova poslednja mo`e da opstane kao pododeljak antropologije, uz ekonomsku antropologiju i tako dalje. Mo`e se prigovoriti da ekonomska antropologija ne mora da se izu~ava uz pomo} simboli~ke antropologije. No u arheologiji svi zaklju~ci proizlaze iz materijalne kulture. Ako materijalna kultura u celini ima simboli~ku dimenziju koja uti~e na odnos izme|u ljudi i stvari, onda se pod njom podrazumeva ~itava arheologija, i socijalna i ekonomska. Zbog toga, problem nije u tome "kako izu~avati simbolizam u pro{losti?", ve} "kako se mi uop{te bavimo arheologijom?" U okviru Nove arheologije metodologija za tuma~enje pro{losti je bila "tvrda" i univerzalna. Jednostavno re~eno, obrazac materijalne kulture mogao se korelisati sa ljudskim obrascem. Ovaj drugi je "i{~itavan" onim prvim kroz primenu op{tih zakona i teorije srednjeg opsega. Kona~no, materijalna kultura je sagledavana kao proizvod adaptacije na okru`enje, i fizi~ko i dru{tveno. Kada bi se neko zapitao za{to obrazac materijalne kulture izgleda tako kako izgleda, uvek bi se morao vratiti na problem materijalnog opstanka. Takvim "redukcionisti~kim" pristupom uvek se moglo predvideti kakav smisao materijalna kultura ima i {ta odra`ava, bez obzira na kontekst okru`enja. No postavka da je kultura zna~enjski ustanovljena, u krajnjoj liniji dovodi do postavke da su aspekti kulture nerazlo`ivi. Odnos materijalne kulture i ljudske organizacije je delimi~no dru{tven, kako }emo kasnije videti. Ali on tako|e zavisi od skupa kulturnih stavova koji se ne mogu predvideti na osnovu okru`enja ili redukovati na nj. Kulturne odnose ne prouzrokuje ni{ta van njih samih. Oni prosto jesu. Zadatak arheologa je da protuma~i ovu nerazlo`ivu komponentu kulture kako bi se moglo "pro~itati" dru{tvo koje stoji iza materijalnih podataka. Kako se izvodi takvo "~itanje"? ^esto se ka`e da su materijalni predmeti nemi, da ne mogu da govore, pa kako se onda mogu razumeti? Naravno da predmet iz pro{losti ne mo`e ni{ta da ka`e o sebi. Kada uzme u ruku predmet iz nepoznate kulture arheolog }e ~esto imati te{ko}a 8

da ponudi neko tuma~enje. Ali posmatranje samih predmeta zapravo uop{te nije arheologija. Arheologija se bavi nala`enjem predmeta u slojevima i ostalim kontekstima (prostorima, nalazi{tima, jamama, grobovima) da bi se mogli protuma~iti njihova starost i zna~enje. ^im je poznat kontekst nekog predmeta, on prestaje ga bude potpuno nem. Klju~eve za razumevanje zna~enja daje njegov kontekst. Artefakti na|eni u grobovima u predelu pokojnikovog vrata tuma~e se kao ogrlice. Predmeti na|eni u slo`enim ne-naseobinskim kontekstima nazivaju se ritualnim. Jasno je da ne mo`emo tvrditi kako nam predmeti saop{tavaju svoje zna~enje, ~ak ni u kontekstu, ali s druge strane oni nisu potpuno nemi. Tuma~enje zna~enja zavisno je od tuma~enja konteksta. Te`i{te na kontekstu u Simbolima u akciji vodilo je ka raspravi o sahranjivanju, stilu, razmeni, deponovanju otpada, organizaciji naselja. Sve ove oblasti materijalne kulture sada su se mogle posmatrati kao razli~iti konteksti u me|usobnom odnosu. Artefakti mogu imati razna zna~enja u razli~itim kontekstima, ali zna~enja iz jednog domena mogu se dovesti u vezu, kroz izvesno iskrivljavanje, sa zna~enjima iz drugih domena. "^itanje" arheolo{kog zapisa mora da uzme u obzir takve kulturne preobra`aje. Ovakvo stanovi{te iznedrilo je izvestan broj problema i pitanja. Prvo, {ta je kontekst? Sam kontekst mora se tuma~iti iz podataka, a definicija konteksta je stvar za raspravu. Da li je kontekst odre|enog tipa artefakta koji je nala`en na nekropolama predstavljen telom, grobom, grupom grobova, grobljem, regionom ili ~ime? Kako neko odre|uje granice kojima se defini{e kontekst? Drugo, ~ak i ako pretpostavimo da se mogu rekonstruisati zna~enja iz kontekstnih asocijacija, sli~nosti i razlika, da li ta zna~enja postoje i u ljudskoj svesti? Sigurno je da se mnoga kulturna zna~enja materijalnih predmeta ne poimaju svesno. Mali je broj onih koji su svesni svih razloga koji ih navode da izaberu neki deo ode}e kao primeren za odre|eni kontekst. No da li treba da spoznamo svesna i podsvesna zna~enja u ljudskom umu ili postoje samo kulturna pravila i praksa koji se mogu posmatrati izvana? Treba li prosto da opisujemo nesvesna kulturna pravila nekog dru{tva ili treba da proniknemo u to kako ljudi opa`aju ta pravila? Na primer, da li je dovoljno re}i da u odre|enoj kulturnoj tradiciji raznolikost pogrebnog rituala stoji u korelaciji sa dru{tvenom raznoliko{}u, ili da je pogrebni ritual organizovan kao preobra`aj kultura/priroda, ili je potrebno da razumemo odnos ljudi prema smrti, da proniknemo u njihovu svest? Tre}e pitanje smo ve} dodirnuli. Do koje mere smemo da izvodimo generalizacije o idejama u ljudskoj svesti? U tuma~enju pro{log i ovog dana{njeg sveta oko nas, koriste se izvesni op{ti principi o odnosu suprotnosti, asocijacija, sli~nosti, konteksta i zna~enja u strukturama, ^ak i opaska da zna~enje proizlazi iz kontekstnih asocijacija predstavlja op{tu teoriju. Do koje granice ovakva uop{tavanja imaju vrednost? I dalje, {ta arheologija ima za cilj? Da proizvede generalizacije? Ako ka`emo da zna~enja zavise od konteksta, onda jedino mo`emo da dolazimo do saznanja koja }e va`iti samo za jedan odre|en kontekst, koji predstavlja jedinstven skup kulturnih predpostavki i prakse. Generalizacije o jednoj kulturi ne mogu se primenjivati na neku drugu. ^ak i ako postoje neke op{te pretpostavke koje treba da koristimo u tuma~enju pro{losti, one su, po svojoj prirodi, trivijalne - a to te{ko mo`e da bude `i`a nau~nog ispitivanja. Do koje granice mo`emo da izvodimo uop{tavanja o jedinstvenim kulturnim kontekstima, i za{to bismo uop{te `eleli da generalizujemo? Ova pitanja relevantna su i za drugi problem koji je proiza{ao iz Simbola u akciji.

Aktivni pojedinac Materijalna kultura ne samo da postoji nego je nju neko i proizveo. Stvorena je da bi ne{to ~inila. Zato ona nije pasivan odraz dru{tva - ona najpre stvara dru{tvo kroz aktivnost pojedinaca. Pitanje zna~aja pojedinca za dru{tvo nije novo. S jedne strane postoji ~uvena izreka D`ona Dona (John Donne): "Nijedan ~ovek nije ostrvo, samo sebi dovoljno, svaki ~ovek je komad kopna, deo celine." Ovo je aspekt istine, koji govori da treba da posmatramo kako dru{tvo uti~e na pojedinca. U krajnjem ishodu takvo stanovi{te daje pojedincu malu va`nost u istoriji ~ove~anstva. S druge strane D`.S. Mil (J.S. Mill), poznati individualist, rekao je: "Kada se okupe, ljudi se ne pretvaraju u drugu vrstu supstance." Nova arheologija je izbegavala pojedinca, osporenog u socijalnim teorijama. Kao {to je primetio Flaneri (Flannery, 1967), cilj nije bio da se kroz artefakt dopre do Indijanca pojedinca, ve} do sistema koji stoji i iza Indijanca i iza artefakta. Procesna arheolo{ka {kola je smatrala da postoje sistemi koji su toliko ukorenjeni u prirodi da pojedinci i kultura ne mogu da u~ine ni{ta kako bi ih izmenili. To je deterministi~ka struja - konstrukcija teorije podrazumeva rad na otkrivanju deterministi~kih, uzro~nih odnosa. Ovde je veza izme|u odbacivanja pojma kulturnog verovanja u bliskoj vezi sa odbacivanjem pojma pojedinca. Oba pojma smatraju se arheolo{ki neuhvatljivim, nepredvidljivi su i ko~e generalizaciju. No, gledi{te da arheologija ne mo`e da "vidi" pojedinca zapravo je varka. Istina je da arheolozi retko znaju imena ljudi koji su pravili grn~ariju ili imena velikih vo|a neke zajednice. Kada isti~em pojedince u socijalnoj teoriji, ne mislim da treba da se identifikuju "veliki ljudi" i "velike `ene"; svaki arheolo{ki predmet stvorili su pojedinci (ili grupa pojedinaca), a ne dru{tveni sistem. Svaku posudu je napravila jedna li~nost, dala joj oblik i ukrasila je. Na taj na~in arheologija u izo{trenoj formi postavlja pitanje odnosa pojedinca i dru{tva. Kakva veza postoji izme|u pojedina~ne posude i dru{tva kao celine? Nova arheologija je prosto zaobi{la ovo va`no pitanje. Pojedina~ne posude ispitivane su samo kao pasivan odraz socijalno-kulturnog sistema. Svaka posuda, svaki artefakt mo`e se ispitivati kako bi se sagledala njegova funkcija u sistemu kao celini. Na primer, odre|ena posuda je odra`avala status i time pomagala regulisanje protoka energije i sirovina u okviru sistema. Uz to, posmatran je razvoj sistema kroz "dugo trajanje". Stoga su pojedina~ni slu~ajevi raznolikosti koji ne deluju za dobrobit sistema kao celine bezna~ajni za njegov dugotrajni opstanak, a ionako bi arheolo{ki bili jedva vidljivi. Ova dva pojma - sveobuhvatni sistem adaptacije i dugotrajnost - dovela su do odbacivanja pojedinca iz arheolo{ke teorije. To je rezultiralo shvatanjem da materijalna kultura predstavlja pasivan odraz dru{tvenog sistema. Bilo je jedino va`no kako je neka posuda funkcionisala u dru{tvenom sistemu, bez obzira na to {ta su pojedinci imali na umu dok su je pravili. Ono {to je pojedinac poku{avao da u~ini sa predmetom postalo je irelevantno. Etnografski rad opisan u Simbolima u akciji ukazao je na neprimerenost ovakvog stanovi{ta. Na primer, u selu Lozi, sli~ni tipovi grn~arije ne predstavljaju pasivan odraz mre`e u~enja i u~estalost interakcija. Kerami~ki stilovi najpre su kori{}eni da se u okviru sela ustanove dru{tvene razlike i alijanse. Isto tako u Baringu - Kenija, neki artefakti ukazuju na socijalne granice, ali na primer ne i koplja. Stilovi izrade kopalja koja prave mladi}i, slu`e da uzdrmaju autoritet starijih mu{karaca. Oni igraju aktivnu ulogu.

10

Stav da materijalna kultura mo`e povratno da deluje i uti~e na dru{tvo koje ju je proizvelo, mogao se bez te{ko}a primeniti u procesnoj arheologiji (Rathje, 1978, 52 . Osobito gradovi i arhitektura ku}a jasno kanali{u kasnije pona{anje i deluju na njega. S druge strane, materijalna kultura ne mo`e ni{ta da u~ini sama: ako "uzvra}a" dru{tvu onda mora da deluje u okviru zna~enja sadr`anih u samom dru{tvu. Na~in na koji materijalna kultura deluje na ljude je dru{tven; takvo delovanje mo`e da postoji samo u okviru dru{tvenog okvira verovanja, koncepata i dispozicija. Materijalna kultura i zna~enja koja se za nju vezuju predstavljaju aspekte socijalnih strategija. Uloge pojedinaca nisu predodre|ene, ne odigravaju se prema scenariju. Ako bi to bilo tako, ne bi bilo potrebe za aktivnim kori{}enjem materijalne kulture da bi se stekla dru{tvena pozicija i izvela dru{tvena promena. Nismo samo pioni u igri koju je odredio sistem - mi najpre koristimo mno{tvo sredstava, uklju~uju}i i simbolizam materijalne kulture, da stvorimo nove uloge, redefini{emo postoje}e i negiramo postojanje nekih drugih. Moglo bi se raspravljati o tome da li se procesna arheologija zaista bavi raznoliko{}u na nivou pojedinca. Kona~no, nije li reagovala na normativne pristupe i isticala va`nost adaptivnog pona{anja u odnosu na situaciju? Kroz celu ovu knjigu raspravlja}e se pitanje da li je procesna arheologija izbegla normativnu poziciju. Za sada treba samo okvirno razjasniti zna~enja koja termin normativnog ima u arheologiji. Prvo, ovaj termin se ~esto koristi kao referenca za kulturno-istorijski pristup. U takvom kontekstu ponekad ima pogrdne konotacije; odnosi se na deskriptivnu kulturnu istoriju. No to nije smisao koji dajem tom terminu koriste}i ga u ovoj knjizi. Drugo, "normativno" se odnosi na gledi{te da se kultura sastoji od skupa zajedni~kih verovanja. Ponekad postoji implikacija da zajedni~ke ideje (norme) ometaju uraznoli~enje situacije. Tre}e, norme sadr`e propise - oni ukazuju na to {ta treba ~initi. U ovom smislu norme se odnose na pravila pona{anja. Naravno, mo`e se biti kriti~an prema normativnom pristupu (u prvom smislu) a i dalje biti zainteresovan za norme u drugom i tre}em smislu, no oba poslednja zna~enja ovog termina imaju malo veze sa ulogom pojedinaca kao dru{tvenih delatnika. Ova knjiga postavlja zahtev za jednom op{tijom kritikom normativnih pozicija. Istorijski kontekst U reakciji protiv kulturne istorije i normativne arheologije, procesni arheolozi su se okrenuli antropologiji. Glavni razlog zbog ~ega se Nova arheologija nije primila u Evropi u onoj meri kako je to bilo u Americi, mogao je kona~no biti taj {to je evropska arheologija intelektualno i administrativno (univerziteti) bila u naju`oj vezi sa istorijom a ne sa antropologijom. Nov pristup u ameri~koj procesnoj arheologiji, morao je biti unakrsno-kulturni, morao je posmatrati sisteme u odnosu na njihovo okru`enje i morao je stvarati iskaze koji su univerzalni. Posledica toga, bilo je stvaranje bezvremene pro{losti. Ispitivane su putanje sistema, vreme je deljeno na segmente a pa`nja usredsre|ena na unakrsno-kulturne pravilnosti u promenama od tipa a u tip b (na primer od mobilnih lovaca-sakuplja~a u stalno nastanjene zemljoradnike). Dosada{nja rasprava u ovom poglavlju ve} je pokazala da ne postoje unakrsno-kulturne zakonitosti koje ne bi bile trivijalne, no da li su onda istorijski zakoni mogu}ni - odnosno generalizacije koje imaju vrednost za odre|ene kontekste u vremenu? Po{to delatnost u okru`enju delimi~no zavisi od koncepata, a kako se koncepti u~e kroz iskustvo u okru`enju u kojem se odrasta i `ivi, mogu}no je da postoje dugotrajni kontinuiteti u kulturnim tradicijama koji se 11

neprekidno preispituju i preobra`avaju, ali su u svakom slu~aju nastali unutar njih. Jedan od ciljeva arheologije mogao bi biti da se ustanovi da li takvi dugotrajni kontinuiteti postoje i kako se preobra`avaju i menjaju. Ve} je re~eno da su kulturna zna~enja ovde posebno nagla{ena jer ukazuju da kultura ne mo`e da se svede na materijalna dejstva. Da bi se objasnilo za{to jedna kulturna forma ima specifi~no zna~enje i upotrebu, neophodno je ispitati njene prethodne asocijacije i kontekste, njenu difuziju i tok. Premda su difuzija i kulturni kontinuitet dru{tveni procesi, oblik kulture koji je prethodio tako|e uti~e na ono {to }e se kasnije dogoditi. To se de{ava zato {to ljudska bi}a mogu da opa`aju i deluju samo posredstvom kulture koju su istovremeno stvorila i `ive u njoj. Kao {to ka`e ^ajld (Childe, 1936), ~ovek stvara tradicije, ali i tradicije stvaraju ~oveka - ~ovek stvara sebe samog. Moglo bi se pomisliti da ovde preti opasnost od novog tipa redukcionizma. Kulturno pona{anje se ovde ne bi svodilo na opstanak, ve} pre svega na mogu}nost beskona~ne regresije, kada bi se kulturni oblici tuma~ili u terminima prethodnih kulturnih oblika i tako unatrag do prve ikada izra|ene kamene alatke u vremenskoj izmaglici paleolita. Mada je ovakav istorijski red veli~ine retko kad neophodan, bilo bi te{ko razumeti zbog ~ega bi neko negirao zna~aj kulturnoistorijskih studija. U svakome od nas postoji ne{to od onih odluka koje su donete pri okresivanju prve kamene sekire. Samo arheologija mo`e da ostvari ovako grandioznu zamisao. No ~ak i kad dopremo do izvora neke ideje, ne mo`emo je svesti na ne{to izvan nje same. Kulturni oblik opstaje kao stvoren, specifi~an i nesvodljiv. Iako bi u krajnjoj liniji bilo po`eljno da se tragovi stvaranja dana{njice prate do u duboku pro{lost, preobra`aji zna~enja kroz toliki vremenski period suvi{e su veliki. Adekvatan uvid u kulturna zna~enja mo`emo mnogo ~e{}e da postignemo izu~avanjem bli`eg istorijskog konteksta. Stoga, poreklo stvari jeste va`no. Ono je predstavljalo sr` kulturno-istorijskog istra`ivanja u tradicionalnoj arheologiji. Difuziju obele`ja sada moramo da posmatramo kao dru{tveni i zna~enjski proces; asocijacije predmeta u drugom ili prethodnom kulturnom kontekstu uti~u na kori{}enje tih predmeta u novom kontekstu. To zna~i da difuzija ima mo} obja{njavanja, a nije deskriptivna kako se ~esto govorilo. Dok se zastupa ponovna afirmacija veze arheologije sa istorijom u Evropi, va`no je sagledati i razlike izme|u arheologije i istorije. Arheologija je deo istorije u onoj meri u kojoj se istorijsko obja{njenje mo`e definisati pozivanjem na prethodne kontekste i doga|aje (neadekvatan ili nepotpun opis, kako }u pokazati u 5. poglavlju). No arheologija se bavi materijalnom kulturom a ne dokumentima. I samo ispisivanje mastila na hartiji je jedan tip materijalne kulture, pa dono{enje zaklju~aka o zna~enju iz takvog podatka odgovara onome koje va`i za materijalne predmete uop{te. U ovom smislu, istorija je deo arheologije. ^ak i onda kada istorijska dokumenta sadr`e znatno vi{e informacija o kontekstu zato {to prepoznajemo jezik kojim su pisana, proces zaklju~ivanja i dalje se zasniva na pripisivanju zna~enja pro{lom materijalnom svetu. Zaklju~ak Nadam se da }u kroz ovu knjigu razjasniti pitanja postavljena u ovom prvom poglavlju. Cilj predstavlja suo~avanje sa izazovima pred kojima se na{la arheologija spoznavaju}i va`nost kulturnog zna~enja, aktivnog pojedinca i istorije. Ukratko, vidimo da ta spoznaja deluje u trima 12

sredi{njim oblastima arheolo{ke rasprave. To su (1) odnos materijalne kulture i dru{tva - kakva je veza materijalne kulture i ljudi, (2) uzroci promene - {ta prouzrokuje dru{tvenu, ekonomsku i kulturnu promenu i (3) epistemologija i zaklju~ivanje - kako arheolozi tuma~e pro{lost.

1 Pona{anje-materijalna kultura
Odavno je poznato da odnos pona{anja i materijalne kulture predstavlja glavnu te{ko}u koja se mora razre{iti u arheologiji. Problemi u ovom odnosu rano su uo~eni, prilikom otkrivanja samo delimi~nih podudarnosti izme|u materijalnih "kultura" i "naroda" (Childe, 1951). Doprinos procesne arheologije sastojao se u poku{aju da se sistematski razmi{lja o odnosu pona{anja i materijalne kulture. U mnogim ranim radovima dominantna tema je bila: pona{anje .... materijalna kultura. Materijalna kultura bila je pasivan sporedni proizvod ljudskog pona{anja. Ovakvo gledi{te bilo je zastupljeno u hipotezi matrilokalnog boravi{ta (Longacre, 1970), u teorijama o odnosu populacije i naseljenog prostora (Naroll, 1962) i o odnosu stila i interakcije (Plog, 1978). Binfordov poku{aj (Binford 1983) da uobli~i teoriju srednjeg opsega, onoliko koliko se ona mo`e primeniti na kulturne procese, ispoljava istu `elju za sigurnim, nedvosmislenim vezama materijalne kulture i ljudskog pona{anja, u osnovi ekvivalentnu [iferovim zakonima (Shiffer, 1976). U novije vreme, kao {to smo videli, ovakav unakrsno-kulturni pristup je pro{iren (Rathje, 1978) stanovi{tem da materijalna kultura povratno deluje na dru{tvo, stvaraju}i dvosmernu vezu: pona{anje ....materijalna kultura. U ovoj knjizi hteo bih da odem jo{ dalje i doka`em da odnos pona{anja i materijalne kulture zavisi od delanja pojedinaca u odre|enom kulturno-istorijskom kontekstu. pona{anje .....materijalna kultura pojedinac, kultura, istorija Stoga ne postoji direktan, univerzalni unakrsno-kulturni odnos pona{anja i materijalne kulture. U njemu interveni{u sklopovi zna~enja koje arheolog mora da protuma~i. Tom naporu bi morali da se izlo`e svi oni koji `ele da istra`uju pro{lost kao arheolozi, ~ak i kada ih ekonomija i dru{tvena organizacija zanimaju vi{e nego simbolizam. ^ak i kada ho}u da ka`em da se ekonomija na odre|enom lokalitetu zasniva na lovu velikog broja divljih `ivotinja, na osnovu visokog procenta njihovih kostiju, morao bih da iznesem neke pretpostavke o odnosu koji je postojao prema `ivotinjama, kostima i otpacima ili sme}u. Na primer, treba da pretpostavim da su se ljudi na samom lokalitetu hranili ili bacali ostatke `ivotinja kojima su se hranili (a ne izvan njega, ili da su bacali kosti u reke gde se one arheolo{ki ne bi odr`ale, lii da su ih spaljivali). Kulturna zna~enja se moraju uzeti u obzir, {tagod `eleli da ka`emo o ljudskom pona{anju u pro{losti.

2 Uzrok-dejstvo
Uzroci dru{tvene promene predstavljaju drugu glavnu oblast istra`ivanja. I ovde su jednostavna gledi{ta uzrok ....dejstvo (na primer da tehnolo{ka promena vodi porastu populacije) zamenjena odnosima uzrok ...dejstvo kroz uvo|enje sistema, povratnih veza, efekta umno`avanja i 13

vi{estruke uzro~nosti. Ve}ina arheologa bi se danas saglasila da su uzroci dru{tvenih promena slo`eni i da uklju~uju mnogo razli~itih faktora - ekonomske, dru{tvene i ideolo{ke - a u novije vreme bilo je zanimljivih poku{aja da se ovi faktori pove`u u slo`ene spojene sisteme (2. poglavlje). U takvom na~inu rada ipak se zadr`ava gledi{te da uzroci imaju dejstva koja su do izvesnog stepena univerzalna i predvidljiva. S druge strane, uo~avanje zna~aja individualnog opa`anja uzroka vodi druga~ijem stanovi{tu. uzrok ... dejstvo ... pojedinac, kultura istorija Uzroci u vidu doga|aja, uslova i posledica (namernih ili nenamernih), ne mogu imati dru{tveno dejstvo osim kroz ljudsko opa`anje i vrednovanje. Erozija zemlji{ta mo`e da bude uzrok ~ije dejstvo }e biti u tome da ljudi napuste svoja sela i razi|u se. Ali ~injenica erozije zemlji{ta sama po sebi ne predodre|uje neku posebnu reakciju, zato {to postoji mnogo na~ina da se erozija zemlji{ta izbegne ili predupredi. Kako }e se erozija zemlji{ta ili njeno dejstvo opa`ati i kakva }e biti procena za mogu}nu reakciju, zavisi od na~ina na koji erozija zemlji{ta u~estvuje u pojedinim socijalnim strategijama u okviru odre|enih kulturno-istorijskih konteksta. Time je re~eno vi{e od toga da je ideologija va`na za prilago|avanje ljudi i da funkcioni{e na razli~ite na~ine. U ve}ini arheolo{kih rasprava o ideologiji, sistem verovanja se posmatra kao predvidljiva reakcija sistema adaptacije (2. poglavlje); ovde se pak tvrdi da odre|en sadr`aj vrednosti i tradicija izgra|enih kroz istorijske kanale, predstavlja sredstvo putem koga se adaptacija odvija. Stoga uzroci (dru{tveni ili fizi~ki) nemaju dru{tvena dejstva; istorijska tradicija se najpre reprodukuje zavisno od doga|aja u okru`enju.

3 Podatak - teorija
Kroz ve}i deo ranijeg razvoja arheologije odr`avao se empiristi~ki stav da podaci govore sami za sebe - "pustimo lonce da govore". Zato je Kolt Hor (Colt Hoare) rekao da se zaklju~uje na osnovu podataka a ne teorije. Smatralo se da se o pojedinim stvarima (mada ne svim) mo`e saznavati ako se ~vrsto dr`imo podataka. To je, kao {to }emo kasnije videti, pojednostavljivanje slo`enog skupa verovanja kojeg su se arheolozi pridr`avali pre pojave procesne arheologije. No uglavnom, mo`e se re}i da se zaklju~ivanje odvijalo po slede}oj {emi: podatak ...teorija. U novije vreme nagla{ava se alternativno stanovi{te po kome se podaci prikupljaju na osnovu teorije. Hipoteti~ko-deduktivni pristup podrazumeva dedukciju iz razli~itih teorijskih pretpostavki koje se potom proveravaju na podacima. Primer koji je izneo Binford (Binford, 1967) o jamama za dimljenje predstavlja dobru ilustraciju ovakve procedure. Renfru (Renfrew, 1982) je odnos teorije i podataka predstavio kao podaci ...teorija. Podatak i teorija su suprotstavljeni ali se u me|usobnom odnosu svako od njih menja. U stvari, Binford i Sablof (Binford & Sablof, 1982) su ukazivali kako je odnos teorije i podataka toliko blizak da se podaci opa`aju kroz teoriju, pa su otuda takvi podaci zapravo teorije (u Binfordovom i Sablofljevom smislu opa`ajni podaci zavise od paradigmi). Opa`ajni proces se 14

sve vi{e i vi{e smatra zavisnim od teorije, iako svi ve} pominjani pristupi ukazuju da stvarni svet postoji nezavisno od na~ina kako ga opa`amo. Ogoljene kosti koje nalazimo, podaci su stvarnog sveta koji nikada ne mo`emo da posmatramo. Problemi opa`anja koje je postavila post-pozitivisti~ka filozofija mogu se ilustrovati dijagramima na sl. 1. Pre nego {to izmerimo i uporedimo prikazane predmete treba da odlu~imo {ta su oni. Na primer, ako odlu~imo da merimo prednje povr{ine svih takvih kutija, koja je prednja povr{ina? Ili ako odlu~imo da merimo razdaljinu izme|u donjeg i gornjeg dela kljuna svih takvih ptica, moramo znati da pravimo razliku izme|u ptica i jelena. Ovakvi problemi posebno su izra`eni pri izu~avanju preistorijske umetnosti, premda predstavljaju veliku te{ko}u za ~itavu arheologiju. Pre nego {to se ne{to izmeri ili prebroji moraju se uspostaviti kategorije (tipovi posuda, konteksti, kulture itd.). Te kategorije se uspostavljaju kroz proces percepcije. Binford i Sablof (Binford & Sabloff, 1982) potra`ili su re{enje obra}aju}i se teoriji srednjeg opsega. Oni tvrde da je u testiranju odnosa materijalne kulture i dru{tva koje ju je proizvelo mogu}na primena nezavisnih instrumenata merenja i da se na taj na~in paradigme mogu "objektivno" testirati. Takvo re{enje je neadekvatno (a) jer ono {to se meri zavisi od percepcije i kategorizacije i (b) zato {to ne mo`e biti nezavisnih instrumenata za merenje jer i metodologija zavisi od teorije. Iako }e se u ovoj knjizi dokazivati da stvarni svet ograni~ava ono {to o njemu mo`emo da ka`emo, isto tako je jasno da koncept "podatka" uklju~uje i stvarni svet i na{e teorije o njemu. U krajnjem ishodu, teorija o pro{losti koju neko zastupa zavisi}e u velikoj meri od sopstvenog dru{tvenog i kulturnog konteksta. Triger (Trigger, 1980), Lioni (Leone, 1978) i drugi, ubedljivo su pokazali kako promene tuma~enja pro{losti zavise od promena dru{tvenog i kulturnog konteksta dana{njice. U dana{njem dru{tvu pojedinci koriste pro{lost kao jednu od socijalnih strategija. Drugim re~ima, odnos podatak-teorija za~inje se i kontroli{e u okviru kulturnih i istorijskih konteksta. Podatak...teorija Pojedinac, kultura, istorija Hteo bih da do kraja ove knjige preispitam razne implikacije saznanja da ne mo`e biti "testiranja" teorije na podacima, nezavisnih sredstava za merenje, ni sigurnog saznanja pro{losti. ^ini mi se da ve}ina arheologa zazire od takvih problema jer su na prvi pogled destruktivni: ugro`ena je sama struktura arheologije kao nau~ne discipline, usvojena jo{ tokom njenog ranog razvoja. Hteo bih da ka`em da se sa problemima moramo suo~avati ako arheologija treba i dalje da ostane rigorozna disciplina a arheolozi dru{tveno odgovorni.

15

2 SISTEMSKI PRISTUP
U prvom poglavlju postavljeno je pitanje: kako na osnovu materijalnih ostataka iz pro{losti zaklju~ujemo o kulturnim zna~enjima? U ovom i slede}im poglavljima bi}e razmotreni razli~iti pristupi za ostvarivanje tog cilja. Tra`i se pristup koji u dovoljnoj meri vodi ra~una o aktivnom pojedincu u istorijskom i kulturnom kontekstu. Pre svega neophodno je ustanoviti razliku izme|u dve velike klase pristupa koje slede arheolozi i koje }u nazvati materijalisti~kim i idealisti~kim. Kasnije }emo videti da je smisao ovih termina raznolik u raznim {kolama mi{ljenja; za sada }u im dati provizorna ali precizna zna~enja. Za Kola (Kohl, 1981, 89) materijalizam "pripisuje ve}u kauzalnu te`inu pona{anju dru{tva nego njegovim idejama, mi{ljenju, ili opravdanjima za to pona{anje". Ta definicija se mora pro{iriti da bi obuhvatila osobenost zaklju~ivanja u okviru materijalisti~kih pristupa. U ovoj knjizi pod materijalisti~kim pristupima podrazumevam one koji o kulturnim zna~enjima zaklju~uju na osnovu odnosa ljudi i njihovog okru`enja. U takvom okviru mogu se iznositi pretpostavke o idejama u svesti ljudi na osnovu njihove ekonomije, tehnologije, dru{tvene i materijalne proizvodnje. Ukoliko je poznat na~in organizovanja materije i energije mo`e se predvideti odgovaraju}i ideolo{ki okvir. Prema takvom stanovi{tu, nema potrebe da vidimo {ta se doga|a u svesti ljudi, jer mo`emo da predvidimo njihovu ideologiju na osnovu "materijalinih" dokaza dostupnih arheologiji. Pod idealisti~kim podrazumevam svaki pristup koji prihvata da postoji komponenta ljudskog delovanja koja se ne mo`e predvideti iz materijalne osnove, ali koja u nekom smislu proizlazi iz ljudske svesti ili kulture. U 1. poglavlju osvrnuo sam se na stanovi{te po kome kultura ne mo`e u potpunosti da se svede na druge oblike, ve} je kultura do odre|ene mere ono {to jeste. Kada se zaklju~uje o kulturnim zna~enjima u pro{losti, dru{tvena i materijalna organizacija resursa s jedne i kulturne ideje i vrednosti s druge strane se ne moraju neminovno dovoditi u vezu . Ovakva podela istovetna je Gelnerovoj (Gellner, 1982) identifikaciji "obuhvatnog zakona" /"covering law"/ i "emanacionisti~ke" koncepcije uzrokovanja. Prva se ograni~ava na svet iskustva i tra`i kauzalitet u {emi sli~nih iskustava, pravilnih asocijacija, opa`enih zakona; ona druga pak postulira unutra{nju su{tinu, obi~no skrivenu od pogleda, koja iz pozadine povezuje vidljive fenomene. U ovom poglavlju hteo bih da ispitam jedan op{ti noviji pristup u otkrivanju pro{lih kulturnih zna~enja, koji je po mom mi{ljenju ~esto materijalisti~ki a ima karakter "obuhvatnog zakona" - kori{}enje sistemske teorije adaptacije. Kol (Kohl. 1981, 95) ukazuje da veza izme|u materijalizma i sistemske analize nije neophodna. Ipak, u praksi je sistemska analiza predstavljala sredstvo za primenu modela ~ije te`i{te je na ekologiji i ekonomiji, zasnovanih na predvidljivim zakonomernim odnosima. Nameravam da ilustrujem ove stavove kroz jedan broj reprezentativnih primera. Mora se naglasiti da su oni odabrani upravo zato {to predstavljaju dobre primere u okviru kori{}enog pristupa. Kritikuju}i ih ne kritikujem autore ni njihov rad, ve} samo okvir koji su usvojili. [eratov (Sherrat, 1982) rad o promenama ekonomije i dru{tva u ma|arskoj ravnici izme|u 6. i 4. milenijuma pre n.e., prvi je primer inkorporiranja idejnog podsistema u sistemske pristupe, uklju~iv{i stil i ritual. Rendsborg (Randsborg, 1982) tako|e pokazuje kako se ideologije, a naro~ito odnos prema smrti, menjaju kroz vreme u vezi sa ostalim podsistemima. On ispituje 16

redosled promena u periodu izme|u bronzanog doba i doba Vikinga u Danskoj u odnosu na klimatske varijacije. Mnogi noviji radovi o simbolizmu i stilu inspirisani su jednim Vobstovim (Wobst, 1977) ~lankom. Ti zna~ajni i kreativni radovi pokazuju kako se stil mo`e dovesti u vezu sa procesom razmene informacija, a Vobst vezuje podsistem razmene informacija za protok materije i energije. Vobst tuma~i stil prema tome kako on funkcioni{e u odnosu na druge promenljive veli~ine i zato }u njegov pristup nazvati sistemskim. Jednako je va`an i uticajan ~lanak Flanerija i Markusa (Flannery & Marcus, 1976) u kome se ideologija smatra aspektom regulacije dru{tvenih i ekonomskih podsistema kroz duge periode u dolini Oa{aka (Oaxaca) u Meksiku. Oni pokazuju kako se kosmologija Zapoteka mo`e shvatiti kao sredstvo organizovanja informacije o okru`enju. Materijalisti~ki pristup kulturi? Ako se ovi ~lanci uporede, prvo {to se mo`e primetiti je da su svi oni materijalisti~ki u ranije iznetom smislu. U svima se smatra da stil, simbolizam, ideologija i kulturno zna~enje izra`avaju adaptivne prednosti. Kada se to razradi, svi bi kulturu sveli na opstanak. Naime, [erat polazi od pretpostavke da dobro navodnjena isto~na ma|arska ravnica predstavlja prirodno tlo za uzgoj goveda. U 5. milenijumu pre n.e. ljudi naseljavaju okolna uzvi{enja gde im postaju dostupni kremen i opsidijan. Gove~e kao sirovina iz nizije stoga je razmenjivano za sirovine sa visije i ova regionalna razmena je dovela do intenziviranja proizvodnje (na primer gove~eta). ljudi su se okupljali u ve}a, trajnija i utvr|ena naselja kako bi mogli da se staraju o dragocenoj mobilnoj sirovini (gove~e) i za{tite je. To je dovelo do promene stila u ukra{avanju grn~arije koja postaje raznovrsnija, kvalitetnija i lokalnija jer "bilo je korisno da lokalni proizvodi budu {to osobenije izrade kako bi prodrli u sistem regionalne razmene koja je bila u punom cvatu". I ritual je izmenjen zato {to je konkurencija nad resursima zahtevala ~vr{}u kontrolu unutar grupa koja je uspostavljana ritualnim i ideolo{kim sredstvima. Usavr{ena je izrada kultnih predmeta, figurina i tako dalje. Redovno, dakle, polazimo od materijalne baze, od okru`enja i ekonomije, kre}u}i navi{e ka dru{tvu i naseljavanju, ka ritualu i ideologiji. Ista {ema se vidi i u Rendsborgovom primeru. On prati kroz vreme slede}i odnos: (a) optimalna klima, {irenje naselja i bogatstvo grobnih priloga. Smatra se da takva korelacija rezultira iz manje strogih "normi" za nasle|ivanje mobilnog blaga. U periodima povoljne klime i ekspanzije, pravila sukcesije ili nasledstva manje su stroga: sukcesija se dovodi u pitanje i kada nastupi smrt javlja se nadmetanje. Polaganje vrednih dobara u grobove javlja se kao izraz rivaliteta u sukcesiji. (b) U periodima su`avanja naselja u manje povoljnim vremenskim uslovima proizvodnja se intenzivira a grobovi su siroma{ni, iako je socijalna stratifikacija jo{ uvek o~igledna u drugim domenima kao {to su ostave. Na osnovu klime, ekonomije i dru{tva, Rendsborg predvi|a odre|en skup stavova prema smrti i sahranjivanju. Vobst jasno isti~e da ga zanima kori{}enje artefakata a ne njihova proizvodnja. njega zanima adaptivna prednost koju artefakti imaju u razmeni informacija. "Nau~eno pona{anje i sposobnost simboliziranja posredstvom artefakata znatno uve}avaju mogu}nost ljudskih delatnika za interakciju sa okru`enjem. Ova mogu}nost ... pobolj{ava njihovu sposobnost da zauzdaju i prerade energiju i materiju" (str. 320). Razmatraju}i adaptivne prednosti koje stil mo`e da saop{ti, Vobst predla`e jedan broj unakrsno-kulturnih generalizacija. Na primer, stil artefakta dobija na 17

vrednosti ukoliko potencijalni primalac nije suvi{e socijalno blizak (zato {to davalac i primalac treba da se prepoznaju) ali ni suvi{e dalek (jer je de{ifrovanje poruke nepouzdano). Stoga, {to su socijalne jedinice ve}e tako da je interakcija sa socijalno umereno udaljenim primaocima ve}a, bi}e izra`enije i stilsko pona{anje artefakata. Jo{ jedna generalizacija je da "{to je artefakt manje uo~ljiv za ~lanove date grupe, manje je pogodan da prenosi bilo kakve stilske poruke" (str. 328). Takav rad usredsre|en na materijalne funkcije, svodi simboli~ko pona{anje na korisnost i adaptaciju. Izvedeni su op{ti iskazi koji sugeri{u predvidljiv odnos ekonomije i dru{tva: na primer, izneo sam postavku (Hodder, 1979) da su granice izme|u materijalnih kultura izra`enije tamo gde raste negativan reciprocitet izme|u grupa. Sli~na je Vobstova postavka u vezi sa jugoslovenskom narodnom no{njom da se "u oblastima sna`ne inter-grupne kompeticije o~ekuje ve}i udeo ljudi sa kapama koje signaliziraju grupnu afilijaciju, nego u oblastima sa relativno stabilnim homogenim populacijama" (str. 333). Flaneri i Markus (Flannery & Marcus, 1976) predla`u {iri kontekst za takve generalizacije. Idu}i za Rapaportovim (Rappaport, 1971) ekolo{kim stanovi{tem ukazuju da se simbolizam i ritual mogu posmatrati kao deo ekologije ~oveka njih zanima na~in na koji ritual reguli{e odnos izme|u ljudi i okru`enja; kosmologija Zapoteka se posmatra kao sredstvo za ure|enje i regulisanje prirodnih doga|aja. Ritualno pu{tanje krvi uz kori{}enje bodlji morske ra`e pokazuje ~lanovima zajednice da je zemljoradnik na gubitku i da mu je potrebna pomo} u darovima kukuruza. Ekosistem ~oveka obuhvata razmenu materije, energije i informacije. U kom obimu ovakvi materijalisti~ki sistemski pristupi mogu da objasne kulturno zna~enje, ideologiju i kontekst? Prva primedba bi bila da nisu stvoreni u nameri da objasne "nastajanje" kulturne proizvodnje. Vobst je jasno rekao da ga zanima kori{}enje i funkcija stilova artefakata, a ne njihova proizvodnja. To je problem svih funkcionalnih, adaptivnih obja{njenja u kojima je "uzrok" doga|aja poistove}en sa svojim "dejstvom". Naime, pri obja{njenju nastanka ne~eg kao {to je pu{tanje krvi uz pomo} bodlji morske ra`e, pozivamo se na kasnije dejstvo, regulaciju resursa. Ovakvu temporalnu inverziju ve}ina sistemskih teoreti~ara ipak uvi|a, pravdaju}i se da arheologija mo`e da istra`uje samo dugotrajnu adaptivnu prednost, samo ono {to je odabrano u cilju opstanka. U okviru takvog stanovi{ta jedva da se obra}a pa`nja zbog ~ega je ne{to proizvedeno. Stoga je, gotovo po definiciji, najve}i deo kulturne raznolikosti koju iskopavaju arheolozi isklju~en iz domena obja{njavanja. Ne mo`emo da objasnimo za{to je kori{}ena ba{ bodlja morske ra`e i za{to ba{ pu{tanje krvi a ne neka druga artefakta i rituali. Reference se odnose samo na uop{tene karakteristike kulturnog pona{anja - [eratova osobena grn~arija i ritual, Rendsborgovo bogatstvo grobnih priloga, Vobstov porast i opadanje stilskog pona{anja. U ve}ini slu~ajeva ne mo`emo da objasnimo za{to se odre|eni ritual, ili ritual uop{te, koristi za odre|enu funkciju kada bi i druge stvari mogle podjednako dobro da odigraju ovu ulogu? Problem je jasniji ako po|emo od dekoracije, od odre|ene {are na posudi, a ne od adaptivno funkcionalnog kraja. Te{ko da bi se moglo re}i da adaptivna prednost odre|uje izgled {ara na posudama. Siroma{tvo sistemskih argumenata ne dopu{ta nam da objasnimo specifi~nu kulturnu raznolikost. Mnogo toga ostaje nerazja{njeno. Kako se odre|uju idejna zna~enja u takvim studijama? Da li se pripisivanje zna~enja posti`e kriti~ki? Mnogi arheolozi se dr`e empiristi~kog stanovi{ta i sumnji~avi su u pogledu idejnog domena, ~esto izjedna~enog sa spekulativnim i nenau~nim, tako da radije govore o materijalnim funkcijama nego o idejama u svesti ljudi iz pro{losti. Ipak, mislim da je nemogu}no raspravljati o funkciji ako se isklju~i idejni domen, najmanje sa tri razloga. 18

Prvo, to je stav da "funkcija" ima neki "cilj" ili nekoliko "ciljeva" koji su na neki na~in rangirani po va`nosti. Na primer, kad neko raspravlja da li su nazup~ani ili nenazup~ani projektili efikasniji u ispunjavanju svoje funkcije/funkcija, mora da razmotri i kakve su te funkcije bile, kao i njihov relativan zna~aj. Takvi "ciljevi" mogli su biti ranjavanje ili ubijanje neke osobe ili `ivotinje, iz blizine ili sa daljine, brzo ili sporo, sa ili bez mogu}nosti zamene istog oru|a itd. Naravno, osim toga mogu}no je da oru|e ima va`na simboli~ka zna~enja koja uti~u na njegovu upotrebu i ubojni potencijal. Ovako razli~iti "ciljevi" stvoreni su u okviru matrice kulturnih zna~enja. Drugo, pre nego {to govorimo o funkcijama nekog predmeta uobi~ajeno je da stvorimo kategorije predmeta - projektile, nazup~ane projektile, posude itd. Potom poredimo i suprotstavljamo funkcije ovih razli~itih kategorija. Izbor sistema kategorizacije delom zavisi od funkcije, no znatan stepen subjektivnosti ne}e biti isklju~en. Mi odlu~ujemo {ta je zna~enje neke kategorije, ~esto na osnovu konvencije. Tre}e, hipoteze o funkciji su uvek zasnovane na pretpostavci zna~enja objekta. Nazvati neki predmet sekirom, zna~i predpostaviti da su ga ljudi u pro{losti posmatrali na isti na~in kao mi danas - kao predmet koji se koristi za se~u drve}a. Funkcija i zna~enje su nerazdvojno povezani; to postaje o~igledno naro~ito onda kada raspravljamo o dru{tvenim funkcijama predmeta. Takve dru{tvene funkcije zavisne su od nekog konceptualnog zna~enja, koje ~esto name}emo prikriveno i nekriticki. Na primer Rendsborg sugeri{e da u izvesnim dru{tvenim uslovima i uslovima prirodne sredine, pogreb mo`e da se koristi za dru{tveno iskazivanje. Ukoliko su norme o sukcesiji dovedene u pitanje, implicira se da }e pogrebi predstavljati jedan vid nadmetanja za status. Nije u~injen poku{aj da se vidi da li odnos prema smrti odista stoji u vezi sa ovakvim pretpostavkama za Dansku. Sahrane bi verovatno mogle imati sasvim druga zna~enja. Da bi se reklo kako bogatstvo pogreba odgovara dru{tvenom nadmetanju, trebalo bi da se "unesemo" u preistorijski odnos prema sahranjivanju. Tako|e, u periodima lo{ije klime danskog redosleda postoje siroma{ni grobovi a Rendsborg ipak pokazuje da su u tim periodima ostave bogate i raznovrsne. Mo`e se predpostaviti da su po smrti ostave polagane u mo~vare i da bi mogle da odgovaraju grobnim prilozima iz perioda optimalne klime. Ostave su mogle imati isto zna~enje a otuda i istu funkciju kao pogrebi. Bez pronicanja u takva kulturna zna~enja, ne mo`e se razumeti ni kako su predmeti funkcionisali. Kao slede}em primeru za ovu primedbu, vratimo se Vobstovim jugoslovenskim kapama. On ih navodi da bi potkrepio op{ti iskaz o tome da uo~ljiviji predmeti kulture prenose poruke ve}im dru{tvenim jedinicama - no{nja za glavu je veoma uo~ljiva. Ali postoje mnogi uo~ljivi na~ini kori{}enja tela da bi se pokazala socijalna bliskost ili udaljenost, osobito, na primer, dr`anje, pantalone, kaputi itd. Vobstova rekonstrukcija je mo`da ta~na, a ako jeste, to je stoga {to je ispravna njegova hipoteza o tome kako starosedela~ko stanovni{tvo opa`a aspekate tela koji su va`ni za obele`avanje socijalne afilijacije. Kapa je mo`da uo~ljiva, no mo`da nije opa`ana kao veoma uo~ljiva, ili je mogla biti opa`ana u pogledu zna~enja koja nisu vezana prvenstveno za iskazivanje identiteta. Sli~na je bila moja primedba (Hodder, 1984a) povodom evropskih megalita. [iroko je prihva}eno tuma~enje ovih monumentalnih pogrebnih tumula kao obele`ja teritorije ili grupe (Renfrew, 1976) koja nadmetanje nad resursima legitimi{e pozivanjem na pretke. Iako takvo gledi{te mo`e da izgleda potpuno razlo`no, va`no je uvideti da je teorija o dru{tvenoj funkciji (kompeticija, legitimacija) zasnovana na teoriji o zna~enju grobova (preci, pro{lost). Ovi su, o~igledno, mogli biti opa`ani na razli~ite na~ine, a u tom slu~aju njihova dru{tvena funkcija je 19

mogla biti druga~ija. Naizgled materijalisti~ki, argument obuhvatnog zakona zapravo je zasnovan na pripisivanju unutarkulturnih opa`anja. Sli~na primedba mo`e se staviti na arheolo{ku identifikaciju "presti`nih" objekata. U okviru obuhvatnog zakona, sistemskog pristupa, kulturna zna~enja su nametnuta bez potpunijeg razmatranja i uvek izvana. Pripisivanje kulturnih zna~enja se obi~no temelji na zapadnja~kim stavovima koji su implicitni i o kojima se ne raspravlja. Smatra se da sahranjivanje, rituali, no{nja za glavu i ukra{avanje posuda imaju univerzalne dru{tvene funkcije koje se vezuju za njihova univerzalna zna~enja; predmeti su otrgnuti iz svog konteksta i obja{njavaju se unakrsno-kulturno. Usitnjavanje kulturnih sistema na razne podsisteme, {to je polazna ta~ka za sve sistemske analize, i samo je utemeljeno na zapadnja~kom pogledu na svet. Podela na opstanak, trgovinu, dru{tvo, simbolizam, ne mora biti podesna za dru{tva u pro{losti. Takva podela, i sama zasnovana na obuhvatnom zakonu, daje naizgled podjednaku te`inu svim podsistemima, no u praksi, kao {to smo videli, dominantnim se smatraju "materijalni" podsistemi. Flaneri i Markus su poku{ali da ideologiji dodele va`niju ulogu, ukazuju}i da se delovanje sistema mora posmatrati u okviru kosmologije, u~vr{}ene i organizovane kroz neki skup kulturnih verovanja. No ~ak i ovde, uloga ideologije je pasivno regulativna, ona deluje za dobrobit sistema kao celine i na dugi rok. Svaka sistemska analiza sadr`i pretpostavke o kulturnim zna~enjima, a videli smo da su u arheologiji ovakve pretpostavke po karakteru ~esto materijalisti~ke. Pasivni pojedinac Pasivni stav o ideologiji u ve}ini sistemskih analiza uticao je da udeo pojedinaca u teorijama bude mali - javljaju se samo kao predvidljivi automati koje pokre}e obuhvatni zakon. U dosada{njim primerima generalno se smatra da pojedince kontroli{u rituali; ni u jednom smislu oni ne mogu aktivno da manipuli{u ideologijom niti da je dovedu u pitanje. Ova primedba je o~igledna kada je re~ o stilu. Vobst se usredsre|uje na stil i razmenu informacija: jedino je va`no da li je poruka uspe{no emitovana i primljena. Sude}i prema Vobstovom prou~avanju, za organizaciju informacije bi se moglo re}i da je aktivna jer informacija podsti~e organizaciju energije i resursa. No u takvim prou~avanjima ne postoji interesovanje za proizvodnju stila, pa se sti~e utisak da su pojedincima dodeljene pasivne, predodre|ene uloge a da materijalni simboli prosto omogu}uju da se takve uloge uspe{no realizuju. Retko se pomi{lja da pojedinci moraju te uloge da ostvare kroz delanje i sposobnost manipulacije simboli~kim svetom - "pod istim ostalim okolnostima" sti~e se utisak da je prosto re~ o po{tovanju pravila. Aktivni pojedinac igra sporednu ulogu u takvim teorijama. Prema jednom drugom aspektu sistemskog pristupa ideologiji, izgleda da su pojedinci naivni. Vladaju}a ideologija ih lako otupi i lako se sagla{avaju sa legitimno{}u kontrole. U [eratovom primeru postoje rituali koji legitimi{u kontrolu unutar grupa. Predpostavlja se da svako slepo veruje u novu ideologiju, ili je bar prihvata, i da nije u stanju da pronikne u njen raison d'tre. Uprkos tome {to je celokupna Nova arheologija ili procesna arheologija utemeljena na odbacivanju normativnog pristupa, mo`da iznena|uje da je sistemski obuhvatni zakon i sam normativan, u smislu da verovanja i rituali, zna~enje i stil, predstavljaju zajedni~ka pravila koja po{tuju ~lanovi dru{tvenih zajednica. Ne predpostavlja se da bi razli~iti ljudi ili pododeljci dru{tva mogli razli~ito da vide istu stvar (ritual kao {to je pu{tanje krvi ili manifestacije 20

pogreba). Vobst naro~ito raspravlja o tome kako stil omogu}uje ~lanovima grupe da procene meru u kojoj se odre|eni pojedinac saobrazio normama pona{anja te grupe. No{nja za glavu ima op{teva`e}e zna~enje za dru{tvo u kome se koristi. Istorija i vreme Ako, u okviru sistemskog pristupa, svako dru{tvo poseduje skup normi koje reguli{u odnose sa okru`enjem, kako dolazi do dru{tvene promene? Karakteristi~an je na~in na koji se tretira vreme. Kulturni razvoj se razbija na vremenske faze i za svaku ponaosob se procenjuje prilago|enost okru`enju. Putanja sistema se rastavlja a onda opet sastavlja kako bi se uo~io op{ti razvoj kroz vreme. Takva podela na periode posebno jasno mo`e da se vidi u [eratovom i Randsborgovom radu gde je svaka faza razli~ita po karakteru klime, okru`enja, opstanka i posebno se tretira. ^ak i kada je nov kontekst okru`enja zasnovan na starom (kao kada se posle nasipanja zemlje naselje neminovno {iri), pristupa se obja{njenju svake faze ponaosob uz primenu obuhvatnih zakona. Nastaje problem kako da se objasni kretanje iz faze a u fazu b. To se ~ini ukazivanjem na nov kontekst u okru`enju, ekonomiji, koji zahteva dru{tvenu i ideolo{ku promenu ili ukazivanjem na unutra{nje te{ko}e i patologije koji vode ka promeni, no nejasno je kako se dolazi do odre|enog re{enja za nove probleme. Kako je odlu~eno da se od svih mogu}nih izbora, uklju~uju}i odustajanje i stabilnost kao suprotne rastu, napravi jedan odre|en? Teorija sistema u arheologiji bavi se izu~avanjem funkcije ve} postoje}ih stvari. Ne mo`emo objasniti kako se neki sistem razvio zanemaruju}i proizvodnju, stvarala{tvo i inovaciju, posmatraju}i jedino adaptivne kvalitete tog sistema; niti mo`emo da objasnimo za{to su ljudi prihvatili novi sistem. Kako dolazi do novog idejnog sistema, do dru{tvene legitimacije? Odakle dolazi nov sistem verovanja i za{to ga ljudi usvajaju? Da bi objasnili promenu sistema, potrebno je videti kako se faza b izrodila iz faze a. Kad spoznamo ideolo{ke strukture u fazi a, mo`emo da po~nemo da ispitujemo kako je promena u fazu b proizvedena i kakvo zna~enje je dobila. Na{a analiza sistemske promene zato treba da uzme u obzir istorijska zna~enja. Izbor putanje sistema sadr`an je u prethodno postoje}em kulturnom okviru, koji se tako|e menjao. Flanerijeva i Markusova sistemska analiza najbolje odgovara ovakvim zahtevima jer je do{la do tuma~enja koje, uprkos pomenutim nedostacima, sadr`i mnoge komponente konteksta. Kosmologija Zapoteka smatra se jedinstvenom i istorijski je osobena. Ne name}u}i zapadnja~ke stavove o zadovoljavaju}im ili maksimiraju}im strategijama, Flaneri i Markus najpre ukazuju da su Zapoteci posedovali "etiku harmonije" po kojoj se ritual, dru{tvo i ekonomija temelje na odre|enoj vezi sa kosmosom. "Svet Zapoteka bio je ure|eno mesto u kojem se ljudske delatnosti zasnivaju na empirijskim opa`anjima, koje se tuma~e u svetlosti koherentnog logi~kog korpusa. ^im se ta logika shvati, celokupno pona{anje Zapoteka - bilo ekonomsko, politi~ko ili religiozno - dobija smisao kao niz povezanih i interno konzistentnih reakcija zasnovanih na istom skupu osnovnih principa. Drugim re~ima, jedna vrlo ne-zapadnja~ka metafizika regulisala je razmenu materije, energije i informacije" (str. 383).

21

Iako je ovaj stav vrlo normativan, on pouzdano defini{e okvir u kome se dru{tvena i ekonomska promena mogu objasniti i razumeti. Metafizika Zapoteka je sredstvo kojim se izvodi dru{tvena promena zavisno od promenljivog ljudskog i fizi~kog okru`enja. Merenje i predvi|anje svesti Flaneri i Markus su do metafizike Zapoteka do{li na osnovu istorijskih i etnografskih izvora. Ali kako postupiti sa preistorijskim dru{tvima koja nemaju kulturni kontinuitet sa dana{njicom? Gelnerov opis pristupa obuhvatnog zakona ukazuje da su metodi koji su najte{nje skop~ani sa sistemskom arheologijom modelovani u prirodnim naukama. Smatra se da ritual, dru{tvena organizacija i ideologija stoje u univerzalnim unakrsno-kulturnim odnosima sa materijalnim opa`ljivim svetom; stoga o ideologiji mo`emo sa sigurno{}u da sudimo na osnovu merljivih arheolo{kih podataka. Renfru (Renfrew, 1983a) je energi~no ukazivao na ovo stanovi{te u svom predavanju "Ka arheologiji svesti" /"Towards an Archaeology of Mind"/. On isti~e da arheolozi mogu da proniknu u zna~enje ukoliko zna~enje deluje na dru{tveni svet i obrasce artefakata. Zna~enje se ovde razdvaja od materijalne kulture kroz suprotnost podatak...teorija. Renfru `eli da zaklju~uje o kognitivnim procesima bez vrtoglavih skokova intuicije; da bi se to postiglo neophodno je razviti eksplicitne procedure i koherentan teorijski korpus tako da se zaklju~ci mogu izvoditi sa sigurno{}u. Ovakav pravac kao da podrazumeva postojanje nekih univerzalnih dimenzija svesti. Model prirodnih nauka je jasan, ali je unutra{nja tenzija takvog nazora izrazita. S jedne strane Renfru, ovde, i Binford i Sablof (Binford & Sabloff, 1982), zala`u se za nezavisne instrumente merenja pro{losti; s druge strane prihvataju da se pro{lost opa`a u okviru na{e dru{tvene i kulturne matrice. Renfru tako|e tvrdi, uz Flanerija i Markusa, da "svaka kultura ima sopstvenu 'spiralu interakcije', sopstvenu istorijsku putanju, ako prihvatimo termine sistemskog mi{ljenja" (str. 25). Razvoj ideja }e, ka`e on, biti razli~it u svakome od konteksta; svaka istorija ima}e sopstvenu kognitivnu filogenezu. Za Renfrua, "svest" ~ine formulisani koncepti i zajedni~ki na~in mi{ljenja koji, u bilo kojoj specifi~noj kulturnoj matrici, predstavljaju zajedni~ko nasle|e svih njenih pripadnika kao u~esnika (str. 26). Postoji unutra{nja kontradiktornost u okviru ovakvog iz nauke proiza{log i istorijski relativnog gledi{ta. S jedne strane "mi" u sada{njo{ti i "oni" u pro{losti imamo/imaju sopstvene kulturne matrice, razli~ite na~ine mi{ljenja u okviru kojih "mi" i "oni" opa`amo/opa`aju svet stvari i objekata. S druge strane, postuliran je univerzalni metod kao i koherentna teorija, koji na~ine mi{ljenja dovode u vezu sa materijalnim predmetima. Kako se moja koherentna teorija i eksplicitna metodologija o odnosu materijalnog i idejnog mo`e primeniti na drugu kulturu koja poseduje sopstvene kognitivne procese i "kognitivnu filogenezu"? Problem zaklju~ivanja u okviru sistemskog pristupa ne postoji doklegod je neko u celini materijalist. Te{ko}e se ne javljaju doklegod se govori "Mogu da previdim ideje, misao i saznanje na temelju ekonomske baze koriste}i obuhvatni zakon, a ekonomska baza se mo`e objektivno opa`ati i meriti". No ~im se to iska`e uo~ava se nedostatak humanizma; u razmatranju "svesti" Flaneri i Markus i Renfru usvojili su normativnu i delom idealisti~ku poziciju u okviru koje spoznaja i opa`anje nisu univerzalno determinisani materijalnom bazom, ve} su delimi~no istorijski zavisni, utemeljeni na odre|enim kulturnim filogenezama. No ~im se dopusti kulturna

22

relativnost, pojavljuje se nepremostiva kontradiktornost. Univerzalna nau~na teorija i metod, koji bi dopu{tali sigurno zaklju~ivanje i predvi|anje svakog istorijskog konteksta, vi{e nisu mogu}ni. Stoga je neophodno da se, u potrazi za adekvatnom arheologijom svesti, pristup obuhvatnog zakona prirodnih nauka odlu~no odbaci. Slede}i Kolingvuda, vide}emo da procedure zaklju~ivanja koje arheolozi rutinski slede obuhvataju rekonstrukciju pro{lih kulturnih matrica "iznutra". Kasnije u ovoj knjizi pokaza}e se koliko su dalekose`ne implikacije kolapsa modela prirodnih nauka pri su~eljavanju sa sve{}u. Zaklju~ak U ovom poglavlju izjedna~io sam sistemsku teoriju u arheologiji sa Gelnerovim pristupom obuhvatog zakona. Vezu sistemske analize sa modelom reda-i-zakona naro~ito je negirao Flaneri (Flannery, 1973), koji tvrdi da primena obuhvatnih zakona nije neophodna za analizu procesnih me|uodnosa. Sistemsko mi{ljenje je svakako kontekstno u izvesnom smislu. Ono ima za cilj da ispita kako se odre|en skup komponenti odnosi prema celini. Moglo bi se pomisliti da taj metod, ili na~in mi{ljenja, ne uklju~uje univerzalne zakone; no kao i svaka metodologija, i ova je ograni~ena teorijom. U okviru sistemskog pristupa je te{ko predstaviti druga gledi{ta, kao {to su marksisti~ki stavovi o kontradikciji, konfliktu i dijalektici. Tako|e, taj metod ne dopu{ta strukturalisti~ku koncepciju dru{tva u obliku kultura:priroda:mu{ko:`ensko. Sam metod ne uzima u obzir neke specifi~ne op{te principe. On pretpostavlja da se dru{tva mogu podeliti na podsisteme - odvojene tipove aktivnosti. Na primer meni bi bilo te{ko da odlu~im da li se dana{nji "obrok" nalazi u ekonomskom, socijalnom ili ritualnom podsistemu, ili koji bi se delovi "obroka" na{li u nekom od podsistema. Svakako bih bio veoma sumnji~av prema pretpostavci da se "obroci" nalaze u istim podsistemima svih dru{tava. Uz to se pretpostavlja da obja{njenje jednog tipa aktivnosti (kao {to je ritual) uvek uklju~uje pozivanje na ne{to izvan tog tipa (drugi podsistem, kao {to je dru{tvena sfera). Obja{njavamo jednu stvar njenom funkcijom u odnosu na ne{to drugo. Smatrao bih da ni to ne zadovoljava kada je re~ o engleskom "obroku". Iako utilitarne, dru{tvene i ideolo{ke funkcije predstavljaju deo obja{njenja za "obrok", ~ini mi se da moramo razumeti da se na~in organizacije obroka u izvesnom delu ne mo`e svesti na spolja{nje funkcije. Mada gledi{te o funkcionalno povezanim podsistemima predstavlja o~iglednu unakrsnokulturnu teoriju, to ne zna~i da je teorija sistema materijalisti~ka: materijalna baza ne mora da bude primarna. No, kako smo videli, u praksi ona te`i da preuzme glavnu ulogu u odnosu na funkcionisanje dru{tva i ideologije. Ovo temeljno gledi{te identi~no je Houksovoj (Hawkes, 1954) lestvici zaklju~ivanja. Va`an aspekt teorije sistema u arheologiji je u tome {to je omogu}ila kretanje uz ovu lestvicu na sistematski na~in. Za Houksa su tehnologija, i u manjoj meri ekonomija, bile dosti`ne, no dalje uz lestvicu, dru{tvena organizacija i religija uglavnom su bile van dohvata. Denijel (Daniel, 1962, 134-5) prihvata da su artefakti proizvod ljudske svesti, no ka`e da materijalni i nematerijalni aspekti kulture nisu podudarni. Teorija sistema nudi metod za uklju~ivanje socijalnog (Renfrew, 1973) i idejnog (Renfrew, 1983a) u domen prakti~nog izu~avanja, zato {to se mogu predpostaviti veze materijalnog sveta sa onim manje vidljivim aspektima `ivota. Na primer, dokazuju su veze izme|u kategorija opstanka i pogrebne prakse (Binford, 1971), izme|u stresa i "mahanja perjem" (Johnson, 1982, str. 405) i izme|u porasta proizvodnje i porasta rituala (Drennan. 1976, 360). 23

Teorija sistema premostila je jaz u vezi sa verodostojno{}u arheolo{kog prou~avanja idejnog domena, no u ovom poglavlju sam poku{ao da poka`em da nas nije daleko odvela. Taj pristup ne mo`e da objasni veliko bogatstvo, raznolikost i specifi~nost kulturne proizvodnje, dok pojedince i njihova zajedni~ka verovanja predstavlja kao pasivne sporedne proizvode "sistema". ljudska aktivnost je bezvremena, ona nije istorijski izvedena ve} je najpre proizvod sistemskih me|uodnosa. Nadasve, ovaj pristup je u arheologiji doveo do interne, samoj sebi suprotstavljene epistemologije. Nije ~udno {to se sada traga za alternativnim pristupima. Na osnovu svih kritika upu}enih sistemskoj analizi u ovom poglavlju mo`e se izvesti zaklju~ak da se ona obavlja samo na "povr{inskom" nivou. njene procedure sadr`e direktno merenje veli~ine naselja, broj figurina, priliv i {irenje populacije itd. Svi takvi "opa`ljivi" podaci se potom dovode u me|usobnu vezu, a u kompjuterskoj simulaciji se mo`e primenjivati skup matemati~kih formula. Naravno, apstraktne teorije (kao {to je primat materijalne baze) se usagla{avaju sa podacima, no sti~e se utisak da sve biva onako kako je i o~ekivano. Ako se uop{te upotrebi u takvim analizama, termin "struktura" odgovara terminu "sistem". Kroz ovo poglavlje nagove{ten je i drugi nivo analize. Za{to sistem ili podsistem izgleda upravo tako, za{to bodlja morske ra`e, za{to dru{tveno nadmetanje iskazuju grobovi a ne ostave, za{to mahanje perjem a ne razbijanje grn~arije, i {ta to struktuira "obed"? Verovatno u osnovi takvih kulturnih izbora postoji red ili struktura do kojih nam teorija sistema ne dopu{ta da dopremo. Po~eli smo najzad da uvi|amo va`nost tuma~enja simboli~kog zna~enja umesto samo da pripisujemo simboli~ke funkcije. Na primer, ne mo`emo da razmatramo dru{tvene funkcije grobova a da ne raspravljamo {ta su oni zna~ili. Zato treba da se osvrnemo na pristup koji posmatra strukturu i zna~enje znakova.

24

3 STRUKTURALISTi^KA ARHEOLOGIJA Kada je Edmund Li~ (Leach, 1973) predvi|ao da }e se arheologija od funkcionalizma uskoro okrenuti strukturalizmu, idu}i stopama socijalne antropologije, o~igledno nije znao da strukturalisti~ka arheologija ve} postoji. Osobito mnogo se raspravljalo o Lerua-Guranovom (Leroi-Gourhan, 1965) delu koje je u nekim aspektima sli~no Levi-Strosovom. Naravno strukturalizam nikada nije dominirao u ovoj disciplini, no ne mo`e mu se pore}i velika privla~nost (Bintliff, 1984; Deetz, 1983; Huffman, 1981; 1984; Kent, 1984; Leone, 1978; Miller, 1982a; Muller, 1971; Richards & Thomas, 1984; Schnapp, 1984; Van der Velde, 1980). Ti ~lanci, uz one o kojima }e biti re~i u ovom poglavlju, pokazuju da se danas mo`e govoriti o strukturalisti~koj arheologiji. No za{to je do analize "strukturiranih skupova suprotnosti" do{lo tako kasno i za{to je imala tako mali uticaj? Zbog ~ega strukturalizam nikada nije uobli~io vode}u koherentnu alternativu u arheologiji? Prvi odgovor na ta pitanja je da strukturalizam ni sam nije koherentan kao pristup, budu}i da obuhvata veoma raznorodna dela, od Sosirove strukturalne lingvistike i generativne gramatike ^omskog, do Pja`eove razvojne psihologije i Levi-Strosove analize "dubinskih" zna~enja. Ova raznorodnost se u arheologiji ogleda u razlikama izme|u formalnih analiza Vo{bernove (Washburn, 1983) i Hilijera (Hillier et al., 1976), Vinovih (Wynn, 1979; i v. Paddaya, 1981) pja`eovskih iskaza, i Leroua-Guranovih (Leroi-Gourhan, 1965; 1982) analiza levistrosovskog tipa. Skop~an sa tom raznoliko{}u je i drugi odgovor, da su se neki strukturalisti~ki pristupi u arheologiji mogli, gotovo neprimetno, uklopiti u procesnu arheologiju i delovati u istom cilju kao Nova arheologija. Fric (Fritz, 1978) na primer razmatra adaptivnu vrednost prostornih i simboli~kih kodova. Odista izme|u sistemske analize i strukturalizma postoje mnoge sli~nosti a kasnije }emo videti da i kritike koje im se mogu uputiti imaju paralelan tok. Najo~iglednija sli~nost izme|u dva metoda je da se oba bave "sistemsko{}u". Te`i{te je na me|uodnosu entiteta: cilj sistemske analize i strukturalizma je da nas snabde organizacijom koja bi omogu}ila uklapanje svih delova u koherentnu celinu. U sistemskoj analizi ovakva struktura je predstavljena teku}im dijagramom, ponekad sa matemati~kim funkcijama koje opisuju odnos podsistema; sistem je vi{e od, ili ve}i od sastavnih delova, ali je prisutan na istom nivou analize. Mada u strukturalizmu strukture postoje i na dubljem nivou, delovi se opet povezuju u celinu putem binarnih suprotnosti, generativnih pravila itd. I u sistemskoj i u strukturalisti~koj analizi najva`niji je odnos izme|u delova. Dalja sli~nost izme|u teorije sistema i strukturalizma je da oboje zahteva rigoroznu analizu opa`ajnih podataka. U nekim tipovima strukturalisti~ke arheologije (osobito onima koje nazivam formalnom analizom), uzima se da su strukture i konceptualne {eme empirijske i merljive. Teorija sistema se usko vezuje za pozitivizam zato {to se sistem identifikuje i verifikuje merenjem kovarijacije izme|u promenljivih veli~ina u opa`ajnom svetu. Iako je pozitivizam "ideologija" koju izra`ava jedan broj analiti~ara strukture i forme u arheologiji, manifestna "tvrdo}a" podataka i strogost metoda su iluzorne. Tre}i odgovor na pitanje zbog ~ega strukturalizam nikada nije ponudio koherentan skup alternativa za arheologiju le`i u ~injenici da su neki tipovi strukturalizma (kao {to je formalna analiza) opa`ani kao rigorozni i "tvrdi", a neki (kao {to je rad koji je oblikovao i praktikovao Levi-Stros) kao "meki" i nenau~ni. Konkretno, mislilo se da je nemogu}no verifikovati hipoteze o strukturama zna~enja, osobito zato {to se veliki deo strukturalisti~kih analiza van arheologije bavi 25

mitovima. Arheologija, koja se smatra pozitivisti~kom i materijalisti~kom, te{ko mo`e sa sigurno{}u da se vine u takav domen. Kako je pokazao Vajli (Wylie, 1982), svi tipovi arheologije moraju da dopru iza podataka da bi ih protuma~ili i po tome se ne razlikuju od strukturalizma. Pa ipak dominantna arheolo{ka perspektiva nauke bila je u antitezi sa strukturalizmom. Imaju}i u vidu ova tri razloga sa kojih je arheologija skepti~no reagovala na Li~ove postavke, procesna arheologija je od svih tipova strukturalizma mogla najlak{e da primeni formalnu analizu, o kojoj }e prvo biti re~i, jer ona najpre te`i opisivanju stvarnog sveta a ne naga|anju skrivene su{tine. Formalna analiza i generativne gramatike U Sosirovoj strukturalnoj lingvistici sam znak se smatra proizvoljnim i konvencionalnim. Drugim re~ima, bilo koji simbol (perla, patka, strelica) mo`e biti upotrebljen da ozna~i poglavara; veza izme|u nosioca znaka (perla) i ozna~enog (poglavar) nije neophodna. Usled takve proizvoljnosti, Sosirova analiza zna~enja usredsre|uje se na struktuirani skup razlika. Tako je perla, ukazuju}i na "poglavarstvo", suprotstavljena nedostatku perle ili prisustvu druge stvari koja ozna~ava "ne-poglavarstvo". Analizira se forma a ne sadr`aj. Formalna analiza u arheologiji se najbolje mo`e ilustrovati radom Vo{bernove (Washburn, 1983) usredsre|enim na problem identifikacije i pore|enja pravila simetrije unutar i izme|u kultura. Izu~avanje ornamenata na grn~ariji, na primer, mo`e da rezultira klasifikacijama koje nisu zasnovane na ornamentalnim motivima ve} na na~inu organizovanja motiva u simetri~ne odnose. Osnovni tipovi simetrije koja je utvr|ena prikazani su na sl.2. Prema tome, stvar nije u tome da li se zapeta, trougao ili zvezda koriste kao ornamentalni motiv, jer su etnografska istra`ivanja pokazala (cf. Hardin, 1970) da sadr`aj ornamenta nije dobar indikator grupne afilijacije. Struktura ornamenata se smatra stabilnijom dimenzijom kulturnog grupisanja. Analiza simetrije je u mnogom pogledu ne-generativna. Ona se bavi ispitivanjem postoje}ih, stati~nih, obrazaca na povr{ini posude i identifikacijom strukture na kojoj su zasnovani. S druge strane, simetrija se mo`e opisati kao pravilo koje generi{e obrasce. ^omski isti~e "kreativnost kojom upravlja pravilo" pa je u analizi ukra{avanja tikvi kod Nuba u Sudanu utvr|ena generativna gramatika (Hodder, 1982a), na osnovu analiza koje je objavio Feris (Faris, 1972). Govoriti o gramatici ili jeziku ornamenta zna~i registrovati poreklo takve strukturalisti~ke analize u Sosirovoj strukturalnoj lingvistici. U slu~aju Nuba, gramatika je proiza{la iz motiva krsta (sl. 3:1). Ukazuje se na "re~i" i na "gramati~ka pravila" iz kojih je mogla proiza}i velika raznolikost u ukra{avanju tikvi, od veoma organizovanih ornamenata (sl. 3:10) do prividno "nasumi~nih". Tako je traka sa motivima ma{ne na sl. 3:15, mogla da se izvede pripajanjem uglova (ne stranica) "re~i" trougao: .... Ovaj motiv ma{ne potom je, prema drugom pravilu rotiran za 90/ da bi se stvorio ......, itd. Na svim ornamentima sa tikava nacrtanim na sl. 3, vlada pravilo: "re~i" se spajaju na uglovima (ne na stranicama) itd. Vo{bernova (Washburn, 1983, 138) tvrdi da analiza simetrije omogu}uje sistematsko i objektivno merenje i pore|enje ornamenata kroz vreme i na {irokom prostoru. Sli~no obe}anje kao da nudi formalna analiza strukture naselja (cf. Hillier et al., 1976; Fletcher, 1977). Izgleda da u svim takvim slu~ajevima mo`emo da opisujemo strukture i da ih rigorozno proveravamo na podacima. Putem statisti~kih testova (Fletcher, 1977) i kompjuterski simuliranih gramatika (Hodder, 1982a) mo`e se videti da li one odista generi{u opa`ene obrasce. Takav rad onda 26

izgleda li{en rizi~nih skokova u stepenu pouzdanosti: zna~enja se o~igledno ne pripisuju i ima mnogo nau~ne rigoroznosti. Analiza je strogo formalna. Zato takav rad mo`e lako da se uklju~i u okvir pozitivisti~ke Nove arheologije - on je ne ugro`ava, naro~ito ako je povezan sa sistemskim tuma~enjima (vidi ni`e). No, ipak, da li se formalne analize odista ne bave pripisivanjem zna~enja i sadr`ajem? Uzmimo kao primer analizu ornamenta {evrona <<<<<< kod Vo{bernove. njen cilj je da elimini{e "subjektivne nazive ornamenata" kao {to je "{evron" (Washburn, 1983, 143) i umesto toga radije ka`e "Klasa 1-110: jednodimenzionalni ornamenti stvoreni horizontalnim odrazom u ogledalu". Vo{bernova sugeri{e da je ornament {evrona stvoren tako {to je kroz "{evrone" povu~ena horizontalna osa, pa delovi iznad nje predstavljaju odraz u ogledalu delova ispod nje: <<<<<<=-----= horizontalni odraz u ogledalu {evron: <<<<<<=,,,,= prevod Vo{bernova poku{ava da izbegne takve dvosmislenosti kroz definiciju analiti~ke jedinice ba{ na osnovu najmanjeg asimetri~nog elementa (kao {to je zapeta). Ipak, jasno je da linije i krugovi ne mogu biti pogodni za takvu {emu i da je sama definicija proizvoljna: iako bi mogla da potpomogne objektivnu analizu, prikrila bi ostale nivoe simetri~nih odnosa, kao u navedenom slu~aju {evrona. Isto tako, osa po kojoj se simetrija tra`i jeste tuma~enje a ne opis podatka. Drugim re~ima, analiza simetrije je jedan opis u okviru skupa interpretativnih odluka. Stoga takva analiza uklju~uje pripisivanje zna~enja sadr`aju - to nisu samo formalni opisi koji slu`e pore|enju. Izdvojiti oznaku na posudi kao "jedinicu analize" ili "ornamentalni motiv", zna~i pripisati zna~enje takvoj oznaci, tuma~iti njen sadr`aj i, svidelo nam se to ili ne, zna~i poku{aj da ornament vidimo onako kako su ga videli preistorijski ljudi. Ovoj poslednjoj primedbi }u se vratiti kasnije u knjizi, no za sada je va`no primetiti da subjektivnost koja stoji iza pretpostavljene objektivnosti niukoliko ne umanjuje delo Vo{bernove. Takva subjektivnost pre svega je neophodna kao komponenta svih arheolo{kih analiza. Ve} smo sagledali neodre|enost problema percepcije u postpozitivisti~koj filozofiji (str. 17-18). Sve arheolo{ke analize zasnovane su na subjektivnim kategorijama (tipovi posuda, naselja) i strukturnim ili sistemskim odnosima koji se ne mogu posmatrati (pozitivna i negativna povratna veza, odnosi razmene itd.). Dok primenjujemo Tisenove /Thiessen/ poligone na obrazac naselja, na primer, nikada ne mo`emo biti sigurni da li se na{e "analiti~ke jedinice" (lokacije ili ~vorovi u obrascu naseljavanja) zaista mogu porediti. Moramo im pripisati zna~enje (naselja, gradova, velikih gradova) pre no {to predlo`imo sistemski ili strukturni odnos unutar ili izme|u njih. Zato je "tvrdi" karakter formalne analize iluzoran. Analiza simetrije se, na primer, mo`e slobodno ubaciti u arheologiju, zato {to je arheologija u celosti vo|ena istom ideologijom pozitivizma. Zbog toga jedva da je bilo poku{aja da se od simetrije u ukra{avanju grn~arije dopre do sadr`aja poruke (poruka). Tuma~enje simboli~kog zna~enja bilo je minimizirano u korist direktnih veza simetrije i procesa dru{tvene interakcije. Na primer, Vo{bernova sugeri{e da je "istovetnost strukture ornamenata izgleda indikativna za homogenost kulturnog sastava i intenzitet kulturne interakcije" (1983, 140). To bi mogla biti plodotvorna hipoteza, "testirana" u okviru 27 Alternativna analiza bila bi da se za jedinice ornamenta ne uzimaju kose linije nego

etnografskih interpretacija i uspe{no primenjena na arheolo{ke podatke (ibid.), no povezuju}i ornamentalnu formu sa dru{tvom na tako neposredan na~in, previ|amo realnu mogu}nost da je struktura ornamenta mogla imati razli~ita zna~enja u razli~itim kulturnim kontekstima. Koliko smemo da pretpostavimo da }e subjektivno definisane strukture imati univerzalne dru{tvene implikacije? Prava rigorozna a samim tim i nau~na analiza treba isto tako da ispita simboli~ka zna~enja koja posreduju izme|u strukture (ornamenata) i dru{tvenih funkcija. Strukturalisti~ka analiza Kada istra`ujemo zna~enje simetrija ili drugih formalnih struktura, kada razmatramo da li simetrije u ornamentisanju grn~arije predstavljaju preobra`aj onih iz prostorne organizacije naselja ili pogrebnih obi~aja i kada takve strukture povezujemo sa apstraktnim strukturama u svesti, tada prelazimo sa formalne na strukturalisti~ku analizu. Moglo bi se primetiti da se pripisivanje koncepata jednom delu ili celini struktura, kao u Leroa-Guranovom (Leroi-Gourhan, 1965; 1982) delu, ni po ~emu ne razlikuje od pripisivanja zna~enja crte`ima na posudama pri definisanju ornamentalnih motiva. Mo`da je jedina razlika u tome {to je pripisivanje zna~enja u ovom poslednjem slu~aju, ilustrovanom kroz bri`ljive i ubedljive analize Vo{bernove, skriveno pod pla{tom objektivne nauke. Raniji radovi LeroaGurana, s druge strane, sadr`e samosvesni poku{aj pripisivanja zna~enja. Istovremeno, LeroaGuranov tip rada potencijalno je "nau~niji" jer se zna~enja pripisuju otvoreno umesto da se primenjuju neopazice. Ipak, u arheologiji se strukture isuvi{e ~esto identifikuju i porede bez adekvatnog razmatranja zna~enjskog sadr`aja - ova kritika se mo`e uputiti analizi holandske neolitske grn~arije (Hodder, 1982b). U njoj je identifikovan preobra`aj struktura, od "ome|enih" ornamenata u kojima se mogla identifikovati hijerarhija horizontalno/vertikalnih suprotnosti, do horizontalnih "dodatnih" sekvenci raspore|enih u zone (sl. 4). Stariji ome|eni ornamenti bili su direktno vezivani za ome|ene dru{tvene entitete (grupe rodova), dok su pozniji dodatni ornamenti izra`avali uklju~enje grupa u ekstenzivne socijalne mre`e. Ovakva interpretacija nije verodostojna jer nemamo nikakvog razloga da o~ekujemo bilo kakvu vezu izme|u ukra{avanja grn~arije i takvih aspekata dru{tvene organizacije. Da bismo mogli da tuma~imo dru{tvenu funkciju ukra{avanja treba da steknemo neku ideju o tome {ta ornamenti i posude zna~e. Treba da razmotrimo da li su posude doma}e, ritualne, presti`ne, da li se posude koje imaju razli~itu upotrebu razlikuju po ukra{avanju, da li ukra{avanje postoji i na drugim artefaktima, kakvi su uop{te konteksti ukra{avanja u toj kulturi itd. [to se vi{e pribli`avamo takvim zna~enjima konteksta, utoliko lak{e povezujemo strukture ornamenata sa dru{tvenim funkcijama koje su ispunjavali. Slede}i primer poja{njava ovu primedbu. Arnold (Arnold, 1983) pokazuje kako organizacija dekorativnog prostora na oslikanim posudama odra`ava osnovne principe organizacije i kori{}enja prirodne sredine i dru{tvenog prostora u Kvinua (Quinua) u Peruu. Prirodno okru`enje te grn~arske zajednice je prostorno organizovano kao niz horizontalno pore|anih ekolo{kih zona od nizije ka visiji, od kojih svaka mora da se koristi u cilju ostvarenja nezavisnog opstanka zajednice. Arnold dovodi u vezu horizontalne zone u okru`enju sa horizontalnim zonama na ukra{enim posudama; uz to, horizontalne zone prirodne sredine sa fiksnom nepromenljivom eksploatacijom, odra`avaju se u odgovaraju}im zonama na posudama kroz relativno odsustvo raznolikosti motiva. Unakrsnu podelu okru`enja i dru{tva na dve zajednice vezane za podeljen 28

sistem navodnjavanja, Arnold izjedna~ava sa kori{}enjem bilateralne simetrije u grn~arskoj dekoraciji. U vezi sa kontekstom, Arnold daje veoma malo podataka koji bi mogli da potvrde hipotezu o vezama strukture ornamenta sa prirodnom sredinom. Problem je; za{to bi iko verovao da postoji veza izme|u dva tipa zonalnosti? Zar to nije primer analiti~ara koji sravnjuje obrasce i uvek pronalazi ne{to {to bi se uklapalo? Da bi tuma~enja bila verodostojna, apstraktne strukture (horizontalne zone, bilateralna simetrija) se moraju zasnivati na kontekstu upotrebe i sadr`aju zna~enja u specifi~nim kulturnim situacijama. Arnold uzgred napominje da analizirana grn~arija predstavlja posude za vodu ~ija javna funkcija je bazirana na raspodeli vode u okviru organizovanog prostora zajednice. Verodostojnost iskaza mogla bi se pro{iriti daljim istra`ivanjem takvih veza i asocijacija. Postoji li ma kakva slikana predstava koja ukazuje da posude, zone, motivi "zna~e" zone prirodnog okru`enja, gore/dole itd.? U navedenim primerima struktura ornamenta se povezuje sa ostalim strukturama bez adekvatnog razmatranja konteksta upotrebe kori{}enih artefakata ili sadr`aja njihovog zna~enja. Isto bi se moglo re}i za nekoliko strukturnih analiza obrazaca naselja. Na primer, Fric (Fritz, 1978) identifukuje simetri~ne odnose u organizaciji naselja u kanjonu ^ako (Chaco). Uravnote`ene i neuravnore`ene simetrije (pore|ane u pravcima Z-I, S-J) javljaju se kako na regionalnom stupnju tako i unutar naselja. Za strukturni raspored se potom ka`e da je adaptivan, u vezi sa hijerarhijskom dru{tvenom strukturom s jedne i simetri~nim socijalnim odnosima s druge strane. Mada postoji izvestan napor da se prostornim suprotnostima pripi{e kulturno zna~enje (npr. sveto/profano), argument bi bio verodostojniji da je vi{e pa`nje bilo poklonjeno sadr`aju naseljenog prostora u kontekstu ^ako kanjona. Kakvo zna~enje ima pravac S-J u razli~itim gradacijama ? Trebalo bi da raspola`emo sa vi{e dokaza o svrsi koju su razli~iti lokaliteti i njihovi delovi imali u obrascu naseljavanja. Te{ko je izna}i kako se strukture zna~enja mogu tuma~iti u odnosu na ostale aspekte `ivota, bez neke ideje o zna~enjskom sadr`aju dekorativnih ili prostornih elemenata. No, kako se zna~enja pripisuju? Ovde se mo`emo vratiti na Lerua-Guranovo pionirsko delo. On je svakako pripisao zna~enje (mu{ko, `ensko) paleolitskim slikama na zidovima pe}ina, no vrednost njegovog dela osporavana je iz mnogih uglova. Po mom mi{ljenju, nedostaci njegovog dela ne proizlaze iz poku{aja da se pripi{e zna~enje, jer, kao {to smo videli, pripisivanje zna~enja materijalnoj kulturi je neophodan korak u analizi. Ti nedostaci najpre proizlaze iz ograni~enosti na{ih informacija o paleolitu i oklevanja da kritikujemo univerzalnost sopstvenih pretpostavki. Lerua-Guranu je dostupan mali broj informacija o znakovima kori{}enim u paleolitskoj umetnosti. Identifikovanje njihovih asocijacija ograni~eno je stepenom do koga se takvi znaci mogu pratiti u drugim domenima kulture (sahranjivanje, artefakta, prostor naseljavanja). Konkretna zna~enja takvih dekorativnih motiva u kontekstu paleolita jugozapadne Francuske ne mogu se lako identifikovati, prosto zato jer su podaci ograni~eni. Onaj ko tuma~i zna~enjske sadr`aje mora biti spreman da izvodi pojmove iz asocijacija i suprotnosti u arheolo{kom zapisu. To se mo`e bri`ljivije i rigoroznije u~initi onde gde - za razliku od poznog paleolita - razli~iti tipovi podataka pru`aju vi{e asocijativnih informacija. Primer asocijacione, kontekstne analize, u kojoj su zna~enja pripisana a spojevi izme|u struktura koje se javljaju u razli~itim aktivnostima utvr|eni, nalazimo u Mekgijevoj (McGhee, 1977) raspravi o preistorijskim arheolo{kim ostacima kulture Tule (Thule) u arkti~koj Kanadi. Po{lo se od zapa`anja da se harpuni vezuju za kljove i kosti morskih sisara, dok su strele pravljene od roga irvasa. Poku{avaju}i da shvati ovu dihotomiju, Mekgi je po tra`io druge asocijacije kljova i 29

rogova u kulturi Tule. Kljove su kori{}ene za predmete koji se vezuju za lov na morske sisare: {titnici za sunce, konstrukcije za kajake, kop~e za pse}e uzde itd. Drugi predmeti od kljova vezuju se za `ene i zimske delatnosti: kutijice za igle, dr`a~i za naprstak, `enski nakit, figurice pticolike `ene. S druge strane, za rog irvasa se vezuju kopneni sisari, osobito irvas, mu{karci i letnji boravak na kopnu. Tako izranja slede}a struktura, zasnovana na kontekstnim asocijacijama rogova i kljova: zemlja:more::leto:zima::mu{karac:`ena::rog:kljova Ovaj struktuiran skup razlika nadalje je potkrepljen ukazivanjem da razli~ita upotreba roga ili kosti nije prouzrokovana razli~itim funkcijama lova~kog oru|a i oru`ja. Uz to, etnografski i istorijski podaci pokazuju da dihotomija izme|u kopna i mora predstavlja su{tinu Inuitskog (Inuit) koncepta prirodnog okru`enja. Meso irvasa i morskih sisara nije se smelo kuvati u istom loncu. Ko`a irvasa nije se smela {iti na morskom ledu. Asocijacije izme|u `ena i morskih sisara i izme|u kopna, mu{karaca i letnjeg `ivota prona|ene su i u mitologiji istorijskih Inuita. Takvi podaci nisu radikalno druga~iji od arheolo{kih; oni prosto pru`aju vi{e kontekstnih informacija za hipotezu o strukturi i njenom zna~enju. Mekgijeva analiza predstavlja jasan primer mogu}nosti da strukturalisti~ka analiza bude rigorozna, ako se kombinuje sa analizom konteksta i sadr`aja (t.j. da postoji asocijacija kljova, morskih sisara i `ena u kulturi Tule.). Mo`e se s razlogom o~ekivati da }e neki tipovi strukturalisti~ke analize, oni u kojima dolazi do pripisivanja zna~enja, postati uobi~ajeniji i prihvatljiviji, s obzirom na demistifikaciju "tvrdog" karaktera" arheolo{ke nauke. Trenutno jedva iskori{}en, potencijal za detaljnu analizu je ogroman. Mogu}no je na primer identifikovati razlike u kori{}enju levih/desnih, prednjih/stra`njih, centralnih/perifernih delova ku}a, naselja, nekropola, grobova, ritualnih nalazi{ta itd. Mogu se potra`iti i druge dihotomije izme|u ritualnog i profanog, `ivota i smrti. Svaka takva strukturalisti~ka analiza unekoliko uklju~uje pripisivanje zna~enjskog sadr`aja. Slede}i primer od potencijalnog interesa je doma}e/divlje u odnosu na unutra{njost/izvanjskost naselja. Ovde se mo`e ispitivati stepen razvoja tih sfera. Na primer u starijim etapama evropskog neolita razvijen je doma}i kontekst - doma}a grn~arija je bogato ornamentisana, ku}e su solidne i uslo`njene. Tokom neolita opada razvoj u doma}em domenu tako da grn~arija postaje neornamentisana, ku}e su tro{ne a razvija se "divlje" - {to se vidi u namernom ritualnom polaganju ostava u mo~varnim zonama, bri`ljivim sahranama izvan naselja, usponu umetnosti graviranja stena koje prikazuju mu{ke delatnosti izvan naselja, kao {to je teranje stada, dok doma}e aktivnosti nisu likovno prikazane. Mogu}no je tako|e, da na lokalitetima procenat divljih `ivotinja raste od momenta nestanka "odbrambenih" granica oko naselja. Takve promene te`i{ta sa doma}eg na divlje, sa kulture na prirodu, u arheologiji treba tek da se detaljno ispitaju (me|utim, v. Richards & Thomas, 1984). O granici oko nekog naselja kao simboli~koj me|i u odnosu na upravo opisane tipove podataka treba tek da se raspravlja (ali, v. Hall, 1976). Arheolo{ko razmatranje nekih tipova analize i dalje je zato~eno u sopstvenoj patvorenoj ideologiji. Kritika

30

Ova knjiga se bavi istra`ivanjem adekvatnog obja{njenja odnosa materijalnog i duhovnog, dok se Levi-Strosov doprinos pre svega odnosi na teoriju nadgradnje. Veze sa bazom nisu u glavnoj `i`i istra`ivanja. Prema Sosirovom semioti~kom pristupu lingvistici, koji je imao ogroman uticaj na strukturalizam, organizaciju znakova treba istra`ivati tako da oni dobiju zna~enje. Tako je re~ "posuda" proizvoljan nosilac znaka za koncept ozna~enog. "lonac" ( ........... )

nosilac znaka

ozna~eno

objekt

Prou~ava se veza izme|u nosioca znaka i ozna~enog, no mali je interes za samu "stvar" u ovom slu~aju stvarnu materijalnu posudu. Takvi pristupi ne poma`u na{em istra`ivanju odnosa duhovnog i materijalnog. Apstraktna analiza znakova i zna~enja predstavlja poseban problem za arheologiju koja se prvenstveno bavi materijalnom kulturom. Iskopavamo materijal isto koliko iskopavamo ideje. Hteli bismo da svaki objekt istovremeno vidimo kao objekt, kao rezultat procesa proizvodnje i delatnosti i kao znak, jer sam objekt (posuda) mo`e da bude nosilac znaka za druge koncepte (kao {to je pleme "x" ili `enske delatnosti). Prou~avanje materijalne kulture nas navodi da premostimo jaz izme|u duhovnog i materijalnog, no strukturalizam nam malo mo`e pomo}i u ovom domenu. U traganju za odnosima izme|u strukture i procesa (to jest rekurzivnosti strukture i akcije), udeo strukturalizma je neophodan ali nedovoljan. Re~ "posuda" mo`e da bude nosilac znaka za koncept posude. Ali isto tako sam objekt mo`e da bude nosilac znaka ideje o tome {ta je posuda - uticaji su obostrani. Strukture omogu}uju, posreduju delanje u svetu, no one se kroz to delanje i menjaju. Ovaj kriti~ki komentar mo`e se izraziti i na druga~iji na~in. Ponovimo da je u strukturalizmu pojedinac pasivan. Pojedinci su sada predodre|eni pre svega strukturama i/ili univerzalijama ljudske svesti, a ne adaptivnim regulativnim zakonima. Na nepotpunost ovakvog gledi{ta mo`e se ukazati pitanjem "koji stil je dobar?" za ornament ili ma koji strukturiran domen delatnosti. Biti "u stilu" nije samo stvar upornosti u po{tovanju pravila. O'Nil (O'Neale, 1932) je otkrio da Indijanci sa severnokalifornijske obale koji se bave izradom korpi ka`u da su prijatni i lepo raspore|eni ornamenti "dobri", a da su lo{e strukturirani ornamenti "lo{i". No takvi verbalni podaci samo potkrepljuju stanovi{te da postoji strukturiran stil - mogu}no je biti "u stilu" u okviru strukture ili ~ak izvan njenih granica. Pop zvezda kao {to je Boj D`ord` (Boy George) mo`e da stvori novi stil i da bude vrlo {ik, iako nikakva gramatika dizajna nije morala da generi{e njegov izbor ode}e, ukra{avanja i polnih aluzija. U svakom slu~aju, Boj D`ord` stvara stil kori{}enjem, izigravanjem i transformacijom strukturalnih pravila vezanih za odevanje. On strukturu koristi dru{tveno da bi stvorio novu strukturu i novo dru{tvo. Stoga na{e teorije o strukturi moraju obuhvatiti ulogu aktivnog pojedinca. U najve}em delu strukturalisti~ke arheologije pravila se javljaju da bi obrazovala skup zajedni~kih normi: smatra se da u dru{tvu svako do`ivljava iste strukture, da ih vidi iz istog ugla i da im pripisuje ista zna~enja. Ovo je strogo normativno gledi{te (skicirano u 1. poglavlju) koje ova knjiga `eli da preispita.

31

Poslednji aspekt kritike, u bliskoj vezi sa ostalim, pokazuje da je strukturalizam aistori~an sa dva razloga. Prvo, Sosir nagla{ava proizvoljnost znaka. Bilo koja re~ mo`e se upotrebiti da ozna~i koncept posude i bilo koji objekt ili prostor mo`e da se upotrebi da ozna~i ome|enost, polnost, plemensku grupu, leto i zimu. Takvom pristupu o~igledno nedostaje disciplina koja bi mogla da utvrdi kako su znakovi stekli neproizvoljna zna~enja kroz dugotrajne istorijske etape. Drugo, nejasno je kako se javljaju strukturne promene. Naravno uvek se mo`e re}i kako promena uti~e na preobra`aj strukture i takvo gledi{te je zna~ajno; no promena je gotovo neva`na u okviru samih strukturalisti~kih analiza i te{ko je videti za{to dolazi do preobra`aja, za{to oni uzimaju odre|en pravac i za{to i kada se same strukture radikalno menjaju. I ovaj problem proizlazi iz neadekvatnog povezivanja strukture i procesa, kao i minimalne uloge koja se dodeljuje aktivnom pojedincu u stvaranju struktura . Verifikacija Mo`da je najva`nija kritika strukturalizma ona koja se usredsre|uje na pojam verifikacije. Kako se baviti strukturalisti~kom arheologijom i biti rigorozan? U lo{em smislu shva}en, strukturalizam se povezuje sa neproverljivim uzletima fantazije, neutemeljenim argumentima, budu}i da se svi podaci, uz malo ma{te, mogu sagledati kao pretvaranje jednih u druge i kao preobra`aj osnovnih struktura. Mnoge strukturalisti~ke analize izgledaju rigorozne i {iroko su prihva}ene. Zapa`anje da se o strukturalisti~kim analizama mo`e prosu|ivati i odlu~ivati da li su neke bolje od drugih, zna~i da se mogu spoznati procedure za stvaranje verodostojnih argumenata (Wylie, 1982). Izgleda da najrasprostranjeniju proceduru vrednovanja usvojenu u strukturalisti~koj arheologiji predstavlja dokazivanje da se mnogo razli~itih tipova podataka temelji na istim strukturama, u istom istorijskom kontekstu. [to se vi{e podataka mo`e ubaciti u iste organizacione principe, posti`e se ve}a verodostojnost samih organizacionih principa. Kao i u slu~aju sistemske analize, strukturalisti~ka analiza je ubedljiva ako mo`e da okupi, ili osmisli, prethodno nepovezane, disparatne podatke. Kao {to smo videli, nije dovoljno samo tragati za obrascem (horizontalno i vertikalno zoniranje, simetrija itd.) - ve} je potrebno da do|emo do neke ideje o zna~enju obrasca. U Dicovoj (Deetz, 1977) ubedljivoj analizi na~ina odbacivanja otpada, sahranjivanja i grn~arskih stilova na ameri~kim nalazi{tima istorijskog doba, utvr|uje se da izme|u ideja koje je on nazvao komunalnom i individualiziraju}om etikom postoji vremenski kontrast koji se prati kroz celu studiju i kojim se obja{njava velika raznolikost raznih tipova podataka. Dejvid Klark (Clarke, 1972) je kroz prou~avanje strukturnih veza na gvozdenodopskom lokalitetu Glejstonberi (Glastonbury) svoju tezu potkrepio ukazivanjem na ponavljanje iste strukture, mu{ko-`ensko, u razli~itim `ivotnim prostorima i razli~itim vremenskim periodima. Fric (Fritz, 1978) je tragao za istim strukturama na lokalnom i regionalnom nivou. Tili (Tilley, 1984) pokazuje kako ideja nazvana "ome|eno{}u" mo`e da se opa`a kroz istovremenu promenu grn~arske dekoracije i pogrebnog rituala. Na osnovu jedva potpunih podataka za analizu neolita sa ostrva Orkni (Orkney), poku{ao sam da poka`em da se mogu korelisati strukture kori{}enja prostora za naselje, sahranjivanje i ritual (Hodder, 1982a). Pitanje verifikovanja strukture - da li struktura ima veze sa podacima? - konvencionalno je. Svaka arheolo{ka analiza sadr`i tuma~enje stvarnog sveta kroz proces opa`anja, potom ga uklapa u teorije koje odgovaraju takvim opa`anjima, da bi stvorila verodostojan, podesan 32

argument - tvrdnja da se ~ini ne{to drugo je iluzorna. Strukturalisti~ka analiza se odvija po istim principima. Na primer, u analizi umetnosti Nuba (v. gore, str. 37), ukoliko ima vi{e umetnosti i {to je ona raznovrsnija tako da mo`e da generi{e gramatiku, utoliko je ta gramatika verovatnija. Mo`emo se upitati da li postoje neki znaci koji se ne uklapaju u pravila. Na primer, da li se "re~i" ikada spajaju po stranicama a ne po uglovima. U stvari ... se retko, gotovo nikada ne javlja u umetnosti. Isto va`i i za .... Takvi motivi nisu dopu{teni u gramatici, a ~injenica da se ne javljaju u umetnosti podr`ava samu gramatiku. Va`no je razumeti da strukture ne moraju biti univerzalne i da zahtev za univerzalno{}u ne mora da predstavlja najva`niji deo procedure vrednovanja. Same strukture mogu biti sasvim specifi~ne (kao kori{}enje znaka krsta kod Nuba). Ali osobito sadr`aj zna~enja mo`e imati odre|en istorijski zna~aj. Tako krst kod Nuba nije samo strukturni znak - to je veoma emotivan simbol sa sna`nim ali odre|enim istorijskim zna~ajem koji uti~e na njegovu dru{tvenu upotrebu u umetnosti Nuba (Hodder, 1982a). Zbog toga se vrednovanje strukturalisti~kih analiza u arheologiji mora delom baviti apstrakcijom odre|enih zna~enja u vezi sa strukturama. U nekim slu~ajevima, kao tamo gde postoji istorijski kontinuitet sa dana{njicom, zna~enja koja se pripisuju pro{losti su ubedljiva. Tako je Glasijeva (Glassie, 1975) identifikacija odre|enih tipova zgrada, fasada, prostorija koje su "javne" ili "privatne", ili njegova asocijacija asimetrije sa "prirodom" i "organskim" ubedljiva, zato {to nam je Amerika 18. veka bliska. Bio bih manje ube|en ako bi se takva asimetrija vezivala za "organsko" u Keniji ili preistorijskoj Ma|arskoj. Opasnost se javlja kada se zna~enja pripisuju unakrsno-kulturno, bez pozivanja na kontekst. Stoga je u svom novijem radu Lerua-Guran (Leroi-Gourhan, 1982) oprezniji u pogledu identifikacije "`enskih" i "mu{kih" znakova u paleolitskim pe}inama. No imputacija zna~enja se mo`e promi{ljeno graditi za preistorijske periode koji sadr`e vi{e podataka o kontekstima i asocijacijama. Tako sam, u vezi sa neolitom Evrope, dokazivao da grobovi imaju zna~enje ku}a na osnovu osam ta~aka sli~nosti koje postoje izme|u njih (Hodder, 1984a). Kontekstne i funkcionalne asocijacije tako|e dopu{taju da se zaklju~i koliko je neko zna~enje op{teprihva}eno. Jasno je da ne mo`emo biti potpuno sigurni da predmet koji je na|en u mu{kom grobu ima "mu{ke"odlike, niti da predmet na|en na ceremonijalnom nalazi{tu ima "ritualno" zna~enje, no takve pretpostavke arheolozi iznose rutinski. Bri`ljivim i kriti~kim razmatranjem konteksta, zna~enja se mogu u~initi verovatnim. Na primer Arnold sugeri{e da se asocijacija zoniranog okru`enja i zonirane dekoracije na posudama javlja u odre|enom kulturnom kontekstu, zato {to i posude i zonirano okru`enje imaju zajedni~ku funkciju u opskrbljivanju vodom. Verovatno}a Arnoldovog argumenta raste kada se utvrde takve kontekstne veze, a bila bi jo{ ve}a ako bi moglo da se vidi da li su u horizontalno zoniranom okru`enju kori{}ene samo posude za vodu i da li su posude druge namene bile dekorisane na drugi na~in. Mo`da bi trebalo razmi{ljati o uspostavljanju dihotomije izme|u strukturnog i funkcionalnog tuma~enja. Ovde se ispravnost teorije jednog tuma~enja potvr|uje kroz dokazivanje da u drugom tuma~enju podaci nisu adekvatno obja{njeni. Mekgi svakako osna`uje svoju tezu dokazivanjem da izrada razli~itih kategorija oru|a i oru`ja od kljova i roga ne zavisi od funkcionalnih potreba. Takav tip argumenta je opasan jer ~esto pretpostavlja primat materijalne, funkcionalne strane: prvo se obja{njava funkcija a sve {to preostane je "duhovno". No taj argument tako|e pogre{no pretpostavlja da postoji dihotomija izme|u funkcionalnog i simboli~kog zna~enja. Kao {to pokazuje Mekgijev primer, jedna stvar mo`e predstavljati deo zbirke oru|a, no istovremeno mo`e da predstavlja deo strukturiranog skupa kategorija. Kao arheolozi, mo`emo da uzmemo u obzir faktore depozicije i post-depozicije i da opet prona|emo 33

funkcionalne asocijacije izme|u predmeta na na{im nalazi{tima. Takvi funkcionalni spojevi igraju ulogu u pripisivanju zna~enja predmetima - simboli~ka i saznajna va`nost predmeta delimi~no proizlazi iz njihove upotrebe. U 2. poglavlju videli smo da pripisivanje funkcije zavisi od imputacije simboli~kog zna~enja. Ovde se jo{ jednom vra}amo pojmu materijalne kulture, koja je istovremeno predmet i znak, pojmovima dvosmernih uticaja i neophodnog jedinstva. Jedan ~isto hipoteti~ki primer mogao bi da razjasni ovu tezu. Zamislite da su u nekom regionu na|ene preistorijske duge ku}e. Sve su orijentisane SZ-JI sa ulazom na JI kraju. Predla`u se dve "konfliktne" hipoteze: orijentacija je takva zbog pravca vetra sa SZ ili pravac SZ-JI ima simboli~ki zna~aj. Obe hipoteze se mogu potkrepiti na razli~ite sebi svojstvene na~ine, da je vetar odista dolazio iz pravca SZ, ili identifikovanjem istih struktura u drugim domenima. Na primer, ista SZ-JI osa mogla je biti utvr|ena na nekropolama i ritualnim nalazi{tima ili u ostalim aspektima kori{}enja prostora u naseljima. No ove dve hipoteze zapravo nisu kontradiktorne. Prilikom pripisivanja zna~enja svetu oko nas obi~no se koristimo polo`ajem sunca, meseca, reka, brda i vetra; isto tako }e simboli~ki zna~aj pripisan vetru i njegovom preovla|uju|em smeru uticati na odluke o rasporedu ku}a i naselja. Stoga funkcionalna upotreba i odlike okru`enja jesu deo procesa pripisivanja zna~enja svetu, dok vrednovanje zna~enjskih struktura ne bi trebalo da zavisi od potiskivanja tih faktora. Videli smo da se mogu stvoriti verodostojni strukturalisti~ki argumenti dokazivanjem da su strukture odgovorne za veliki broj veoma razli~itih kategorija podataka. Tako|e je neophodno da se strukture zasnivaju na svom zna~enjskom sadr`aju i svojim kontekstima upotrebe. Kroz primenu ovih razli~itih metoda na podatke, mo`e se pokazati kako pojedini argumenti prosto ne dr`e vodu. Zato neku stvar za koju se pretpostavlja da je "mu{ka" nalazimo u `enskom grobu, ili neka etapa "komunalnih" delatnosti ima mnoge "individualne" odlike, ili je isuvi{e mnogo strelica izra|eno od kljova. Naravno neko bi mogao dokazivati da se u slu~ajevima koji se ne "uklapaju" dogodio "preobra`aj" strukture, ili da u nekoj etapi ne~ija intelektualna ingenioznost mo`e postati neprihvatljiva, bar za druge, pa se za obja{njenje podataka tra`e druga~ije strukture. Zaklju~ak: va`nost strukturalisti~ke arheologije U ovom poglavlju te`i{te je pomereno na simboli~ke kodove i duhovnu strukturu. U slede}em poglavlju bi}e opisani drugi tipovi struktura, tehnolo{kih i socijalnih. Svaka od tih delatnosti je od najve}e va`nosti za arheologiju jer nas prenosi na drugi nivo analize. Vi{e se ne ograni~avamo na kvantifikaciju prisustva, ve} prilazimo i tuma~enju odsustva. Nije vi{e sve u sistemu - postoje strukture kroz koje se on uobli~ava. Kao {to navedene kritike pokazuju, jo{ uvek nedovoljno uo~avamo pojedinca u kulturnom i istorijskom kontekstu, ali smo ipak pomalo napredovali, osobito u razumevanju kulture kao zna~enjski uspostavljene. Strukturalizam obezbe|uje metod i teoriju za analizu zna~enja materijalne kulture. Procesni arheolozi su se mnogo bavili funkcijama simbola. Kao {to smo videli, funkcija je va`an aspekt zna~enja: kori{}enje i asocijacija posude sa svojim sadr`ajem, sa vatrom na kojoj se sadr`aj posude kuva, sa plemenskim identitetom i sa dru{tvenom hijerarhijom, su va`ni za simboli~ka zna~enja posude, ali ih ne predodre|uju. No procesni arheolozi se nisu bavili organizovanjem tih funkcionalnih asocijacija u zna~enjske strukture. Kakvagod da su ograni~enja strukturalizma, on omogu}uje prvi korak ka obuhvatnijem pristupu. [tavi{e, strukturalizam, u ma kojem vidu, daje doprinos arheologiji, ma kakvog karaktera, kroz pojam preobra`aja. [ifer (Schiffer, 1976) je naravno zapazio va`nost kulturnih preobra`aja, 34

no strukturalizam obezbe|uje metod i dublji nivo analize. Kao {to isti~e Feris (Faris, 1983), materijalna kultura ne predstavlja dru{tvene odnose - ona najpre predstavlja subjektivan pogled na dru{tvene odnose. Doprinos strukturalizma je o~igledan, od analiza na~ina odbacivanja artefakata koje pokazuju da pojam "prljav{tine" posreduje izme|u otpadaka i dru{tava (Okely, 1979; Moore, 1982), do analiza koje pokazuju da je sahranjivanje konceptualna transformacija dru{tva (Parker Pearson, 1982). Pravila transformacije mogu se saznati, tvrdi se, kroz sistemsku analizu. U vezi s tim je i podjednako va`no saznanje da razli~ite sfere materijalne kulture i ljudske delatnosti (sahrana, naseljavanje, umetnost, razmena) mogu predstavljati preobra`aje istih osnovnih obrazaca ili mogu predstavljati preobra`aje jednih u druge. Sve one najpre se dovode u vezu jedna s drugom kao razli~ite spoljne manifestacije istog koda, umesto da se svaki domen posmatra kao odvojen podsistem. Kod ovakvog povezivanja razli~itih arheolo{kih podataka i analiza, va`nost stanovi{ta da se kultura uspostavlja zna~enjski o~igledna je.

35

4 MARKSISTI^KA ARHEOLOGIJA, IDEOLOGIJA I PRAKSA


Da bi uvrstili pojam strukture u svoje procesne studije, arheolozi moraju znati da ima razli~itih tipova struktura i da se one javljaju na mnogo razli~itih nivoa. Postoje i druge strukture osim duhovnih: u ovom poglavlju bi}e razmatrani pristupi koji istra`uju strukture u tehnologiji, ekonomiji i naro~ito u dru{tvenim procesima. Nije te{ko uo~iti da mnogi tehnolo{ki procesi, kao i karakter njihovih razli~itih proizvoda, mogu biti pod uticajem nekih zajedni~kih osnovnih tema, po~ev od oblika operativnih faza do tipova pokreta i pomeranja {ake koji su u njih uklju~eni. Da li su zrna `itarica istucana vertikalnim pokretom ili samlevena horizontalnim pokretom mo`e da se dovede u vezu sa na~inom usitnjavanja gline (horizontalnim ili vertikalnim pokretima) pre izrade grn~arije. Mo`da je najva`niji poku{aj klasifikovanja takvih razlika bio Lerua-Guranov (Leroi-Gourhan, 1943; 1945), no sada se ponovo javlja interes za istra`ivanje struktura i operativnih lanaca u tehni~kom domenu (Creswell, 1972; Lemonnier, 1976; Digard, 1979). Osim date serije izbora i ograni~enja, mnogi tehnolo{ki procesi sadr`e neophodnu unutra{nju logiku. Kao primer navodimo Tolstojevo (Tolstoy, 1966, str. 72) obja{njenje onoga {to on naziva "logi~kom strukturom" kod izrade tkanina od like: "Uklanjanje sloja like je obavezan zadatak. On sadr`i obaveznu odluku proizvo|a~a i mo`e se izvesti na ~etiri mogu}na na~ina. S druge strane, stavljanje like u klju~alu vodu nije obavezno. Potrebna je neka vrsta udaraljke, no problem pri~vr{~ivanja glave za ru~ku se javlja samo pri izboru dvodelnog modela, a za to postoje ~etiri glavna poznata re{enja." Logi~ke veze izme|u uzajamnih odluka u okviru tehnolo{kog procesa mogu se razmatrati kao nezavisne tehnolo{ke strukture, no tako|e je mogu}no istra`ivati dru{tvene strukture koje u~estvuju u tehnolo{kim sistemima - takvu detaljnu diskusiju koja sadr`i razmatranje tehni~ke akcije kao znaka iznosi Lemonije (Lemonnier, 1983; 1984). Ova knjiga se uglavnom bavi idejama i zna~enjem, pa povezivanje tehnolo{kog sa idejnim, na`alost, ~esto izgleda pojednostavljeno. ^ajld (Childe, 1949, str. 22) sugeri{e da je pojava rotacionih mlinova u atinskim pekarama omogu}ila depersonalizaciju uzro~osti, dok je u Evropi, pojavom ma{ina na pogon bezli~nih sila vode, vetra, pare i elektriciteta, uzro~nost postala potpuno mehani~ka. Odrikur (Haudricourt, 1962) je mediteranski tip proizvodnje `itarica i sto~arstva, okarakterisanog kao "direktno pozitivno delanje" na izvore hrane, doveo u vezu sa zapadnja~kim gledi{tem na humanitet u kojem se vo|e smatraju ~obanima, pastirima. Na istoku opet, "indirektno negativno delanje" na resurse vodi razli~itom gledi{tu na humanitet, koje je osobito uo~ljivo u Kini i konfu~ijanizmu u kojem dobra vladavina proizlazi iz vrline njenih podanika. Iako su takve studije apstraktne i te{ko ih je vrednovati, ipak je mogu}no da se organizacija tehni~kog procesa i strukture valjano pove`e. Miler (Miller, 1982b) je pokazao kako usavr{avanje metoda grn~arske proizvodnje u savremenoj Indiji mora da se posmatra u okviru odre|enog sklopa stavova, na primer, u vezi sa sistemom kasta. U drugom primeru, postoje mnoge procedure za izradu se~iva od kremena, neke slo`enije, u vi{e etapa i formalne, ili druge direktnije i jednostavne. Takva varijacija je posledica mnogih faktora, po~ev od koli~ine dostupnog kremena, do simbolike kojom je okru`eno pripremanje i konzumiranje hrane, koje je i 36

samo povezano sa stavovima o ome|enosti tela, granicama kulture/prirode i sli~no. Arheolozi tek treba da se detaljno pozabave ovim poslednjim komponentama. Premda marksisti~ki pristupi zna~ajno doprinose razumevanju odnosa tehnike i dru{tva (Lemonnier, 1983; 1984), osnovni zadatak ovog poglavlja je istra`ivanje doprinosa marksisti~ke arheologije razumevanju dru{tvenih i ideolo{kih odnosa. Kod razmatranja dru{tvenih struktura u takvom kontekstu, mora se ponovo identifikovati kontrast sa procesnim pristupima. U ovom poglavlju termin dru{tvena struktura ne ozna~ava obrazac uloga i odnosa; on se pre svega odnosi na {emu proizvodnih interakcija koja stoji iza takvog obrasca. Naime, glavni predmet mog interesovanja na ovom mestu nije rasprava o ukupnoj sadr`ini marksisti~ke arheologije, {to je potpunije obra|eno u drugim radovima (Spriggs, 1984; Trigger, 1984). Pre no {to razmotrim marksisti~ke arheolo{ke rasprave o ideologiji, najpre bih hteo da ukratko skiciram tipove dru{tvenih struktura koje su identifikovane u marksisti~koj arheologiji. Marksisti~ka arheologija Ovde se vra}amo na materijalizam, mada neki marksisti~ki arheolozi danas govore kako izbegavaju rascep materijalizam/idealizam (Spriggs, 1984). No dalje }emo videti kako se takvi istupi u arheologiji retko kada potvr|uju i po tome je sli~nost sa procesnom arheologijom o~igledna. Osnovna razlika u odnosu na procesnu arheologiju najpre proizlazi iz inkorporiranja pojma strukture u marksizam. To ne zna~i da marksisti~ka arheologija izbegava funkcionalne argumente, jer }emo kasnije videti da nije tako. Ono {to je novo je dodatna komponenta, da celokupna dru{tvena praksa uklju~uje dijalekti~ke odnose: razvoj dru{tva odvija se kroz jedinstvo suprotnosti. Iza vidljivog dru{tvenog sistema postoje odnosi koji otelovljuju inkompatibilnost, ~ija kompatibilnost se gradi i koji generi{u promenu. Zato se moramo okrenuti ka domenu suprotnosti i sukoba da bismo spoznali su{tinu marksisti~ke arheologije. Dva glavna tipa suprotnosti su onaj izme|u interesa dru{tvenih grupa (kao {to je klasna borba) i onaj izme|u proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa (bi}e dalje obja{njeno). Kod prvog tipa suprotnosti, zna~ajno je da marksizam nagla{ava podelu klasa u kojoj dominantna klasa kontroli{e sredstva proizvodnje i prisvaja vi{ak. Interesi dveju klasa su suprotni, zato {to se jedna klasa razvija na ra~un druge. Kod prekapitalisti~kih dru{tava, ovaj op{ti stav se primenjuje na dru{tvenu podelu zasnovanu na starosti, polu, rodu itd. Tako Feris (Faris, 1983) sugeri{e da su u poznom paleolitu Evrope mu{karci prisvajali proizvod rada `ena i zauzimali dominantnu poziciju na njihov ra~un. Pojam "strukture" u takvim studijama, mada slabo razra|en, ti~e se odnosa proizvodnje i prisvajanja koji se nalaze iza pojavnih dru{tvenih odnosa (izme|u mu{karaca i `ena, poglavara i podanika itd.). Drugi tip suprotnosti, ~esto osnova prvog i sa njim u vezi, je strukturalna inkompatibilnost. Tu su proizvodne snage u sukobu sa proizvodnim odnosima. Jedno od gledi{ta tih pojmova i njihovih veza nudi Fridmen (Friedman, 1974; v. slede}i dijagram). Proizvodne snage obuhvataju proizvodne odnose (tehnologija, ekosistem: sredstva putem kojih se okru`enje preobra`ava u ~ovekov proizvod) i organizaciju proizvodnje (organizacija radne snage). S druge strane, proizvodni odnosi su dru{tveni odnosi koji odgovaraju proizvodnim snagama. Ti dru{tveni odnosi }e varirati od dru{tva do dru{tva: na primer, u nekim dru{tvima se proizvodnim snagama upravlja na osnovu srodstva, dok je to na dana{njem Zapadu retkost. Dru{tvenim vezama u proizvodnji organizuje se na~in kori{}enja okru`enja koji je ograni~en dostupnom tehnologijom; njima se tako|e utvr|uje ko radi i kako se prisvaja proizvod rada. Prema drugim mi{ljenjima, 37

proizvodne snage se izgleda same razvijaju, generisane iznutra, {to dovodi do suprotnosti izme|u proizvodnih snaga i odnosa. Primer ovakvog stanovi{ta imamo u Gilmanovom (Gilman, 1984) obja{njenju poznopaleolitske revolucije. On tvrdi da Doma}i Na~in Proizvodnje (Sahlins, 1972) koji je karakteristi~an za ovaj period sadr`i unutra{nje suprotnosti: s jedne strane lokalnim grupama su potrebna spoljna savezni{tva da bi opstale, mada, s druge strane, `ele da zadr`e kontrolu nad sopstvenim resursima. Grupe koje su samodovoljnije te`e da se izdvoje iz mre`e savezni{tva. S napretkom tehnologije svaka grupa postaje sve samodovoljnija, tako da suprotnost izme|u mre`e savezni{tva i lokalne proizvodnje dovodi do stvaranja ograni~enih lokalnih saveza, u kojima se formiraju zatvoreni krugovi za me|usobnu pomo} i ograni~ava obaveza da se poma`e drugima. Iako Gilman tvrdi (ibid. str. 123) da sama tehnologija ne determini{e dru{tvene promene i da je materijalisti~ka determinacija poslednji a ne prvi korak u redosledu, tehnolo{ke promene odista izgledaju primarne (sl.5). One su generisane kao rezultat darvinisti~ke selekcije adaptivnog usavr{avanja kamenog oru|a (ibid.). dru{tvena formacija infrastruktura (baza) proizvodne snage sredstva proizvodnje proizvodni odnosi organizacija proizvodnje nadgradnja sudsko- ideolo{ka politi~ka

Takve analize pokazuju da promene proizvodnih snaga generi{u suprotnosti izme|u proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, i kako }emo dalje videti, te suprotnosti dovode do promena u domenu stila i ideologije. Takvo gledi{te ne izgleda prihvatljivo, osobito ako nekoga zanimaju razlozi za tehnolo{ku promenu i razlozi za odre|en oblik dru{tvenih odnosa. Stoga danas mnogi marksisti tvrde da su, barem u prekapitalisti~kim dru{tvenim formacijama, dru{tveni odnosi u proizvodnji oni koji ili dominiraju nad proizvodnim snagama ili sa njima stoje u u dijalekti~kom dvosmernom odnosu. Zanimljiv primer gledi{ta o dominaciji dru{tvenih odnosa daje Benderova (Bender, 1978) kada obja{njava pojavu zemljoradnje. Ona sugeri{e da su se pre pojave zemljoradnje lokalne grupe nadmetale za dominaciju kroz ritual, gozbu i razmenu. Takve strategije dru{tvene dominacije izazvale su potrebu za pove}anom lokalnom proizvodnjom u cilju opstanka, a otuda intenzivniju proizvodnju i pojavu zemljoradnje. Ovde su promene u odnosu izme|u ljudi i okru`enja, proizvodne snage, zavisne od dru{tvenih odnosa. Takva shvatanja razvoja dominacije i dru{tvenog rangiranja unutar prethodno egalitarnih grupa, jasno su skicirana kod Fridmena (Friedman, 1975) a razra|ena su i primenjena na pojavu dru{tava sa dr`avom kod Fridmena i Roulendsa (Rowlands, 1978). Jedan od aspekata Fridmenovog modela, sistem presti`nih dobara, sada je {iroko usvojen u evropskoj preistoriji (v. npr. Bradley, 1984; Frankenstein & Rowlands, 1978). U svim takvim studijama dominiraju proizvodni odnosi, dok sama ideologija igra sekundarnu ulogu. Do sada smo uo~ili pone{to od koncepta "strukture" u marksisti~koj arheologiji - da se ona bavi odnosom proizvodnje i prisvajanja. To {to je ta struktura prikrivena ideologijom, jedan 38

je od razloga sa kojih je ona "podzemna", skrivena od pogleda. Sada mo`emo da se vratimo glavnoj temi ovog poglavlja: kakva je uloga ideologije u odnosu na dru{tvenu strukturu u marksisti~koj arheologiji? Ideologija Arheolozi ~esto koriste Marksovu tezu iz 1859, da je nadgradnja, uklju~ivsi ideologiju, zasnovana na bazi i da iz nje proizlazi. Ideologija potom deluje tako {to prikriva suprotnosti i sukobe unutar i izme|u proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa. U marksisti~koj arheologiji uglavnom se nude obja{njenja prema kojima ekonomija odre|uje ideologiju i njeno funkcionisanje. Iako se ponekada isti~e refleksivan odnos baze i nadgradnje, u praksi preovla|uje primena materijalizma i funkcionalizma (v. dalje). Iako se u marksisti~kom pristupu ideologija obja{njava pozivanjem na sopstvene funkcije, postoji i shvatanje po kome je materijalna kultura "aktivna". Kao i kod Vobsta (str. 26) materijalna kultura deluje da bi sistem mogao da radi. Takvo "delovanje" sve u svemu predstavlja prili~no pasivan zavr{ni ishod funkcionalnih potreba, mada se te potrebe prili~no razlikuju od onih uo~enih u procesnoj arheologiji. Tu razliku jasno isti~e Gilmen (Gilman, 1984) u svom marksisti~kom tuma~enju prelaza u pozni paleolit, koje je suprotno onome koje daje Vobst (Wobst, 1976). Gilmen dokazuje da se stil i ritual razvijaju najpre zato {to kooperacija unutar dru{tvenih grupa sadr`i inherentne suprotnosti, a ne zato {to poznopaleolitski stil ima funkciju olak{anja kooperacije izme|u grupa i identifikovanja njihovih me|usobnih razlika. Te`nja da se iza|e iz savezni~kih mre`a i da se usredsredi na odr`anje proizvodnje unutar lokalnih grupa, dovodi do nestabilnih zatvorenih konubija. Stoga stil i ritual poma`u stvaranje dru{tvenog grupisanja koje bi se ina~e neprestano kidalo. Ovde materijalna kultura slu`i kao ideolo{ki pla{t koji skriva ili la`no prikazuje unutra{nje suprotnosti. Jo{ jednu va`nu analizu poznog paleolita koja sadr`i simboli~ku strukturu ideolo{ki "prikrivenog" dru{tvenog sukoba izveo je Feris (Faris, 1983). Feris zapa`a kontrast izme|u pe}inskog slikarstva i pokretne umetnosti u paleolitu zapadne Evrope. Zidno slikarstvo uglavnom prikazuje krupnu divlja~ ~iji lov zahteva mnogo ve{tine. I sama umetnost je svedo~anstvo ve{tine koja je morala iziskivati znatan trud, uklju~iv{i konstrukciju skela na nekim mestima. Nasuprot tome, biljke i sitna divlja~ nisu prikazani, iako sadr`aj arheolo{kih slojeva svedo~i o njihovom zna~ajnom udelu u ishrani. @enske figurine, s druge strane, na drugi na~in iskrivljuju realnost. Ova pokretna umetnost nagla{ava polne i reproduktivne delove tela na ra~un ruku i lica - telo koje radi nije prikazano. Celokupna umetnost dakle, isti~e mu{ke lova~ke aktivnosti, iako su one samo delimi~no doprinosile konzumiranim resursima. Sitna divlja~, biljke i `enska proizvodnja nisu predstavljeni; `ena se prikazuje samo kao reproduktivno bi}e. Feris se trudi da u toj rekonstruk~iji spozna i sopstvene predrasude u opa`anju. No ovde se istovremeno istra`uju i simboli~ka forma i sadr`ina. Struktura znakova la`no predstavlja ulogu `ena u dru{tvu - drugim re~ima simbolizam deluje ideolo{ki kako bi transformisao proizvodne odnose. Mu{ka dominacija je zasnovana na prisvajanju `enskog rada, dok pe}inska umetnost mistifikuje suprotnosti i predupre|uje sukob. Materijalna kultura se mora razumeti delom kao esteti~ka tradicija i delom kao ideologija u okviru dru{tvenih strategija dominacije. U obe pomenute studije o poznom paleolitu, ideologija se tuma~i funkcionalno u odnosu na ekonomsku bazu (proizvodne snage i proizvodne odnose). Slede}i primer daje Kristijansen (Kristiansen, 1984) u svojoj studiji o ulozi ideologije u izgradnji megalitskih grobova u neolitu 39

Evrope. njegov cilj je da odredi kako ideolo{ke i kulturne norme korespondiraju svojim materijalnim funkcijama reprodukcije (ibid. str. 77). Smatra se da megalitski spomenici predstavljaju ritualiziran produ`etak proizvodnje organizovane kroz komunalnu rodovsku strukturu. Vi{ak proizvoda za poglavare roda preobra`ava se u ritualnu gozbu i obo`avanje predaka. Materijalizam je o~igledan u Kristijansenovoj studiji, no treba primetiti da se dru{tvena realnost sa kojom se ideologija upore|uje, arheolo{ki mo`e spoznati samo kroz ideologiju - t.j. kroz tuma~enje pogrebnih spomenika. Kao i u slu~aju procesnih studija razmotrenih u 2. poglavlju, materijalizam je vi{e prividan nego stvaran. Svakako da nije mogu}no odrediti ideologiju na osnovu materijalne baze, jer se materijalna baza upoznaje jedino kroz ideologiju. Slede}a odlika Kristijansenove studije je da je ideologija svestan svet rituala. Ostale studije, kao ona Lionijeva (Leone, 1984) usredsre|ene su najpre na ideolo{ke aspekte nesvesnih "zdravo za gotovo" sadr`anih u svim aspektima `ivota (Althusser, 1977). Prema Lioniju te "date" ideje o prirodi, uzroku, vremenu, li~nosti - slu`e naturalizovanju i prikrivanju nejednakosti u dru{tvenom poretku. Ideologija prikriva proizvoljnost dru{tvenih odnosa proizvodnje, pa se ~ini da oni proizlaze iz prirode ili iz pro{losti i da su stoga neizbe`ni. Lioni se posebno bavi ure|enjem osamnaestovekovnog vrta koji su otkrili istorijski arheolozi u Anapolisu, Merilend. U osamnaestom veku dru{tvena kontrola vlasnika planta`a je unekoliko popustila, pa su uverenja bogatih pripadnika gospodskog stale`a planta`era, kao {to je bio Viljem Paka (William Paca) vlasnik vrta u Anapolisu, bila kontradiktorna. S jedne strane njihovo nasle|eno bogatstvo zasnivalo se delom na robovlasni{tvu, a s druge strane su strastveno branili slobodu. Da bi se prikrila ova suprotnost, ka`e Lioni, Pakina pozicija mo}i je sme{tena u okvire prirode. Ideal d`ord`ijanskog ure|enja ku}e i bri`ljivog planiranja vrta saobra`en je pravilima bilateralne simetrije i perspektive. Tim putem je naturalizovana proizvoljnost dru{tvenog poretka, a gospodski stale` izolovan i distanciran od napada na utvr|en poredak. Ravnote`a i organizacija vrta izgleda uverljivo prirodna i sre|ena, ~ine}i elitu prirodnim centrom dru{tvene kontrole. U ovom primeru, opet, jasna je materijalisti~ka koncepcija ideologije - ideologija funkcioni{e u odnosu na rastu}e suprotnosti u okviru dru{tva osamnaestog veka. Ali va`an doprinos tih studija zadacima ove knjige skiciranim u 1. poglavlju, sastoji se u poku{aju preispitivanja na~ina na koji bi se strukture simboli~kog zna~enja mogle dovoditi u vezu sa dru{tvenim strukturama i sistemima. U Lionijevom primeru smo se vratili na simboli~ke strukture, ali one se putem ideolo{kih i dru{tvenih procesa sada povezuju sa dru{tvenim strukturama. Kao {to smo videli u 3. poglavlju, takve veze nisu u sredi{tu interesa strukturalisti~ke arheologije. Iskoristi}u Lionijevo ubedljivo obja{njenje uloge materijalne kulture u ideologiji (za ostale primere videti Miller & Tilley, 1984) da po~nem sa kritikom ideologije u marksisti~koj arheologiji u ~etiri ta~ke.

Prva kritika
U marksisti~kim analizama ~esto izgleda kao da je odre|ena ideologija zajedni~ka celokupnom dru{tvu - tako su, opet, prisutni aspekti normativnog stava (v. str. 8). Svi u Anapolisu vide vrt na isti na~in i otuda sti~u isti ose}aj reda i prirode. Sli~na kritika mo`e se uputiti na ra~un svih primera razmotrenih u ovom poglavlju. Nigde nema indikacije da ista materijalna kultura mo`e da ima razli~ita zna~enja i razli~ita ideolo{ka dejstva za razli~ite dru{tvene grupe.

40

U takvim obja{njenjima je odista upe~atljivo do koje su mere ljudi zavedeni idejama dominantne klase. Za Lionija, arhitektonsko ure|enje, planovi ulica, drvoredi, odr`avanje vrtova, prikrivaju proizvoljnost dru{tvenog poretka. Mo`da vladaju}e klase doista i same veruju u sopstvenu ideologiju, no nema dokaza da svi pripadnici dru{tva dovode u vezu raspored vrta sa dru{tvenim poretkom ili da bilo kako vrednuju vrt ili mu se dive. Kao {to ka`e Gidens (Giddens, 1979, str. 72), "moglo bi se dokazati da su samo dominantne klasne grupe uvek bile ~vrsto posve}ene dominantnim ideologijama." Stepen ube|enja sa kojim svi ~lanovi dru{tva (podre|eni i ~ak dominantni) prihvataju simbol-sisteme ne sme se precenjivati. Podre|ene grupe u dru{tvu ~esto imaju sopstvene stavove u vezi sa sopstvenim interesima, stavove koji mogu biti prikriveni zbog kontrole onih koji upravljaju dominantnim oblicima diskursa. No ako `elimo da pojedinca predstavimo kao aktivnog dru{tvenog ~inioca, onako kako je skicirano u 1. poglavlju, moramo dopustiti mogu}nost da pojedinci poseduju izvesnu sposobnost da proniknu u ideologije i da imaju nezavisna mi{ljenja o sopstvenim uslovima egzistencije.

Druga kritika
U naju`oj vezi s tim je i druga kritika koja se ti~e te`nje u celokupnoj marksisti~koj arheologiji da se suprotstave ideologije i dru{tvena stvarnost, "stvarni" uslovi egzistencije, "stvarne" suprotnosti. Kao {to smo videli, ideologije su opisane kao naturalizovanje ili prikrivanje nejednakosti u dru{tvenom poretku; no "nejednakost" je pojam sam po sebi optere}en vrednovanjem i mo`e se nazvati ideolo{kim. Marksisti~ki pojam la`ne svesti implicira da ljudi ne mogu da uo~e realnost svoje egzistencije zato {to je realnost od njih skrivena ideologijama. Ali {ta je dru{tvena realnost? Za mnoge marksisti~ke arheologe dru{tvena realnost se defini{e proizvodnim snagama i odnosima. No marksizam onda mora da se suo~i sa sopstvenom kritikom, da je marksisti~ka definicija dru{tvene realnosti i sama ideolo{ka. Po{to se realnost percepira i kreira kroz posmatra~a, to je samo po sebi ideologija. Zauzeti stav da marksizam nudi jedinu istinitu nauku koja mo`e da identifikuje objektivnu realnost predstavlja prosto iskazivanje uverenja. Kao {to smo videli razmatraju}i Kristijansenovu studiju, problem definicije dru{tvene realnosti je posebno zao{tren u arheologiji jer materijalna kultura istovremeno slu`i kao dru{tvena stvarnost i kao ideologija. Tako se rodovski oblik prisvajanja vi{ka mo`e identifikovati kroz sahranjivanje, ali ti isti pogrebni spomenici se tuma~e i kao ideologije koje prikrivaju dru{tvenu realnost. Pa gde je onda dru{tvena realnost? Za razli~ite dru{tvene ~inioce, dru{tvene nejednakosti i suprotnosti mogu imati razli~ite "realnosti". Za Altisera (Althusser, 1977) ~iji rad su u arheologiji najpotpunije razmatrali [enks i Tili (Shanks & Tilley, 1982), ideologija nije iskrivljena komunikacija, ve} ima neophodnu funkciju u svim dru{tvima. Umesto da suprotstavlja ideologiju i realnost, Altiser najpre `eli da ideologiju izrazi kao prakti~nu nesvesnu organizaciju svakodnevnog `ivota. Posebno je Fukoova rasprava o mo}i kao sveprisutnom, sastavnom delu, celokupne dru{tvene akcije izbila u prvi red u novijim arheolo{kim raspravama (Miller & Tilley, 1984). U knjizi Nadzirati i ka`njavati /Surveillir et punir/ Fuko (Foucault, 1977) pokazuje da mo} nije samo represivna, negativna; ona je i pozitivna, saznajno produktivna. Ona tako|e proizvodi realnost - osim {to bi je samo prikrivala, sakrivala, suzbijala. Mo} nije op{ti sistem dominacije koju jedna grupa vr{i nad drugom. Mo} je najpre sveprisutna, stvaraju}i se u svakom trenutku, tokom svake delatnosti. Prisutna je u duhovnom isto koliko i u materijalnom. Mo`e se re}i da postoji neprekidna borba u 41

kojoj se odnosi mo}i preobra`avaju, osna`uju i ponekad preokre}u kroz manipulaciju simboli~kog i materijalnog kapitala, dva u potpunosti me|uzavisna entiteta koje je te{ko razdvojiti. Idu}i za Fukoom, Miler i Tili (Miller & Tilley, ibid.) defini{u mo} kao sposobnost preobra`avanja i prave razliku izme|u mo}i da se ne{to ~ini i mo}i nad nekim. Umesto da ideologiju suprotstavljaju realnosti, oni je najpre vezuju za interes. Delatnici imaju interese kao pripadnici grupa i ispitati ideologiju zna~i videti na koji se na~in simboli~ka zna~enja mobili{u u legitimaciji posebnih interesa tih grupa. Prema Gidensu (Giddens, 1979; 1981) ideologije funkcioni{u na tri na~ina: (1) posebne interese predstavljaju kao sveop{te, (2) negiraju ili preina~uju suprotnosti i (3) naturalizuju ili reifikuju sada{njo{t. Te ideje imaju neposredne implikacije za arheologe (Hodder, 1982c; Miller & Tilley, 1984). Na primer, ako se na pogrebne ostatke gleda kao na ideolo{ku naturalizaciju dru{tvenog poretka, onda }e raznolikost sahrana na nekropolama (polo`aj kostiju, sadr`aj grobova i tako dalje) biti u direktnoj korelaciji sa strukturom dru{tva, no ako pogrebni ostaci u odre|enom dru{tvu negiraju suprotnosti, tada se arheolo{ki podaci ne mogu koristiti za "i{~itavanje" dru{tvene organizacije. Materijalna kultura stoga jeste jedan tip dru{tvene realnosti, ali ne i jedini. Razli~iti posebni interesi u dru{tvu razvijaju sopstvene ideologije u odnosu na ostale ideologije i interese. Dru{tveni interesi i odnosi mo}i mogu se posmatrati sa raznih stanovi{ta u okviru samog dru{tva. Interes i mo} mogu se definisati i u drugim terminima a ne samo kao kontrola rada i materijalnih resursa. Razli~ite ideologije me|usobno koegzistiraju, dok dominantnu ideologiju neprekidno podrivaju druga gledi{ta. Bilo koji domen kori{}enja materijalne kulture (doma}i, ritualni, razmena, sahranjivanje) ~esto sadr`i me|usobnu komunikaciju tih razli~itih zna~enja/mo}i. Dimenziju ne~ega {to jedna grupa vidi kao nejedankost, druga mo`e da vidi kao jednakost. Vrt Viljema Pake bio je dobar za Viljema Paku, legitimi{u}i njegove dru{tvene interese, no da li bio takav i za nekog drugog manje je jasno. Moglo bi se primetiti da je iskaz ovakvog tipa o materijalnoj kulturi dru{tveno razoran. Odista sve ideologije za koje se ~ini da "prikrivaju", u procesu "otkrivaju".

Tre}a kritika
Tre}a kritika marksisti~kog pristupa ideologiji odnosi se na primenu unakrsno-kulturnog metoda koji obi~no posve}uje manju pa`nju specifi~nom istorijskom kontekstu. Gidensova tri tipa ideologije je lako primeniti na {irok spektar okolnosti. U primerima razmotrenim u ovom poglavlju, pojmovi presti`a, naturalizacije, prikrivanja itd., primenjeni su gotovo bez poku{aja da se ustanovi koliko je unakrsno-kulturni model podesan. Kako da znamo da vrt ima ideolo{ko dejstvo na na~in opisan u Lionijevom primeru? Malo nam je re~eno o kontekstu kori{}enja: kako je vrt kori{}en, da li podre|ene grupe ikad pose}uju i da li uop{te vide vrt, da li podre|ene grupe koriste takvo ure|enje u malom za svoje sopstvene ku}e i vrtove ili su njihovi vrtovi potpuno druga~iji, itd.? Isto tako, isticanje unakrsno-kulturnog dovodi do nemogu}nosti obja{njenja specifi~nih ideolo{kih oblika. Tako u Gilmanovoj analizi, op{ta interpretacija stila i rituala kao ideologije uop{te ne obja{njava zbog ~ega je pe}inska umetnost suprotstavljena drugim ritualima. U vezi sa Ferisovom studijom, bilo bi korisno upitati zbog ~ega se pe}inska zidna umetnost ne javlja u poznom paleolitu centralne Evrope, uprkos tome {to postoje za to podesne pe}ine? Uop{teno pozivanje na ideolo{ke funkcije nedovoljno doprinosi obja{njenju takvih razlika. Tako|e, Viljem Paka je mogao da projektuje impresiju reda na mnogo drugih na~ina. 42

^etvrta kritika
Poslednje ograni~enje marksisti~kih pristupa ideologiji ti~e se generisanja i generativne uloge ideologije. Nemogu}nost tuma~enja specifi~nosti ideologije (tre}a kritika) povezana je sa nemogu}no{}u da se protuma~i njeno "postajanje". Naravno, ideologije ispunjavaju neku funkciju, no mo`e li se zbilja re}i da su megalitski pogrebni spomenici rezultat ideolo{ke potrebe prikrivanja da poglavari roda prisvajaju vi{ak, ili da je organizacija vrta rezultat potrebe da se legitimi{e dru{tvena kontrola u Anapolisu? Ovde je re~ o nedostatku podsticajnog argumenta {to baca senku sumnje na sposobnost marksisti~ke analize da protuma~i specifi~nost ideologije (tre}a kritika) i njeno generisanje (~etvrta kritika). Te kritike veoma su sli~ne onima iz 2. i 3. poglavlja. Kao i u svim do sada opisanim pristupima u ovoj knjizi, pitanje porekla odre|ene ideologije (struktura, idejni podsistem ili sli~no) ostaje otvoreno. Po{to specifi~nost i "postajanje" ideologije nije dotaknuto u marksisti~kim analizama, malo je ~injeno i u pogledu poku{aja da se poka`e na koji na~in sama ideologija odre|uje i stvara dru{tvo. Bilo je malo govora o refleksivnoj ulozi ideologije, zato {to je funkcionisanje ideologija stavljano u prvi plan i zato {to su takve analize sklone materijalizmu. Za Lionija je d`ord`ijanski red, manifestovan u Pakinoj ku}i i vrtu, pogodan za neophodne dru{tvene funkcije, ali uzori za organizaciju prostora i vremena, koje Lioni identifikuje u vrtu, sami po sebi pripadaju dugoj istorijskoj tradiciji ~iji tragovi se mogu pratiti do anti~kih civilizacija mediteranskog sveta. Bilo bi mogu}no ustvrditi da je taj anti~ki ideal reda i sam odigrao ulogu u generisanju zapadnja~kog dru{tva i determinisanju dru{tvenih interesa kojima je te`io Paka - drugim re~ima, ideologiji bismo mogli da dodelimo kreativniju i aktivniju ulogu, a materijalnoj kulturi ideolo{ku. Ideologija: zaklju~ci Stoga je ideologija aspekt simbol-sistema. Ona se odnosi na onu komponentu simbolsistema koja je naju`e vezana za komunikaciju mo}i sa razli~itih interesnih stanovi{ta u okviru dru{tva. Kulturna zna~enja i simboli koriste se u okviru strategija mo}i i komunikacije kontrole, no oni tako|e delom uobli~avaju te strategije. Ideologija ne mo`e biti suprotstavljena dru{tvenim odnosima u proizvodnji. Ona se ne mo`e objasniti kao funkcija u odnosu na neku dru{tvenu realnost, jer su ta realnost i analiza odnosa ideologije i realnosti same po sebi ideolo{ke. Ideologija je najpre okvir u kojem se, sa odre|enog stanovi{ta, resursima daje vrednost, defini{u se nejednakosti i legitimi{e mo}. I same ideje predstavljaju "stvarne" sirovine koje se koriste u komunikaciji mo}i; a materijalnie sirovine su i same delovi ideolo{kog aparata. Studija ideologije tako obuhvata dve komponente za koje su arheolozi teorijski lo{e opremljeni. Prvo, po{to se ideologije ne mogu meriti u terminima objektivnih uslova i funkcija, moraju se izu~avati "iznutra" u svojim sopstvenim terminima. Ti referentni termini su istorijski generisani. Ovim problemom }e se baviti 5. poglavlje. Drugo, kriti~ka analiza marksisti~ke arheologije se vra}a na zna~aj samokontrole pojedinca, koji je, kako smo videli u prethodnim poglavljima, izostavljen iz svih arheolo{kih pristupa i teorija. Isto tako, naglasak se pomera sa funkcija koje pojedinac izvr{ava i sa upotrebe predmeta koje on/ona oblikuje, na generisanje delovanja. Ali na koji na~in pojedinci deluju u svetu? Kao {to smo videli, odgovor da su pojedinci podlo`ni pravilima, u arheologiji je standardan. U sistemskoj arheologiji delatnost pojedinaca je odre|ena pravilima regulativnog 43

sistema ili ulogama u dru{tvu. U strukturalizmu, pojedincima upravljaju unverzalije ljudske svesti ili generativne strukture koje se odigravaju izvan njegovog/njenog poimanja. U marksisti~koj arheologiji pojedinca podsti~u materijalni uslovi ili strukturalne inkompatibilnosti dok ga dominantne ideologije obmanjuju. Ako odbacimo podlo`nost pravilima kao pogodan opis delovanja ljudi i proizvodnje materijalne kulture, kuda bismo mogli da krenemo? Razmatranje ovog pitanja je zadatak slede}eg odeljka. Praksa i strukturisanje Skiciraju}i "teoriju prakse", Burdje (Bourdieu, 1977) je ustanovio razliku izme|u opa`anja i analize dru{tvenih doga|aja s jedne i u~e{}a u delatnostima s druge strane. Na primer, strukturalizam nam omogu}uje da vidimo kako se generi{e obrazac, ali nam ne nagove{tava kako da strukture primenimo na situacije koje se neprestano menjaju. Gidens (Giddens, 1979; 1981) se tako|e trudi da izbegne ideje o promeni jer one podrazumevaju odvijanje nekog prethodno pripremljenog koda. Tako i Gidens i Burdje razvijaju teorije prakse ili dru{tvene akcije, koje Gidens naziva "strukturisanjem" i u kojima je odnos strukture i prakse rekurzivan. Burdjeovo obja{njenje je od posebnog zna~aja za arheologe jer on svoju teoriju razvija na osnovu materijalne kulture i upotrebe prostora. Tako su njegove ideje primenjivane u etnoarheologiji, na primer, kod Donlija (Donley, 1982) i Brejtvejta (Braithwaite, 1982) i u arheologiji kod Bareta (Barrett, 1981) i Dejvisa (Davis, 1984). Burdje svoj pojam habitusa (jednina i mno`ina) sme{ta izme|u strukture i prakse. Habitus se defini{e kroz sisteme ____________________________________ struktura habitus praksa trajnih ali prenosivih dispozicija, uklju~iv na primer ose}anje ~asti, ali i drugih strukturiraju}ih principa kao {to su levo/desno, gore/dole. Habitus predstavlja principe koji generi{u strategiju osposobljavanja delatnika da se sna|u u nepredvi|enim situacijama. Burdje ne posmatra habitus kao apstraktni skup mehani~kih pravila naslaganih u svesti, ve} nagla{ava zna~aj prakti~ne logike i znanja. Iako sadr`i sve obrasce kategorizacija i opa`anja, habitus je nesvesna, lingvisti~ka i kulturna sposobnost. U svakodnevnoj praksi deluje ve{tina koja uklju~uje takt, okretnost i snala`enje koji se ne mogu svesti na pravila. U istom duhu, Gidens sugeri{e da saznajna sposobnost obi~nih delatnika koja posreduje izme|u strukture i prakse, istovremeno obuhvata i diskurzivnu i prakti~nu svest. Prakti~na svest sadr`i znanje o tome "kako napredovati" u dru{tvu - to je ume{nost u svakodnevnim delatnostima, raznolika i strate{ka ve{tina, koja zavisi od konteksta. Pojedinci refleksivno kontroli{u svoje delatnosti i mogu da proniknu u dru{tvene strukture ili da ih spoznaju. Pravilni obrasci pona{anja javljaju se kao rezultat prakse generisane kroz habitus, ali ima malo normi i rigidnih pravila, osim ukoliko ih posmatra~i ne apstrahuju i intelektualiziraju. Za delatnike, pona{anje je zavisno od konteksta, strate{ko je i prakti~no. 44 prinuda

No ipak u dru{tvenim grupama kolektivno pona{anje odista postoji. "Svaki delatnik se dr`i obi~aja jer tako mo`e da sudi o sebi i drugima" (Bourdieu, 1977). Te`nja za konsenzusom u pogledu zna~enja, uskla|ivanja iskustava i homogenosti habitusa, ostvaruje se kroz prosu|ivanje i razumevanje posledica sopstvenog i tu|eg delovanja. Sud i vrednost su neodvojivi od posebnih interesa u okviru procesa formiranja i odr`anja grupe. Burdje tako|e razmatra kako habitus prelazi sa generacije na generaciju bez u~e{}a diskursa ili svesti. U Burdjeovoj teoriji sredi{nji polo`aj zauzima proces enkulturacije koji je va`an za arheologiju, jer dru{tvenu praksu dovodi u vezu sa "kulturnom istorijom" dru{tva. Prenose}i se kroz vreme, habitus igra aktivnu ulogu u dru{tvenoj delatnosti i kroz nju se preobra`ava. Ta rekurzivnost, Gidensova "dvojnost strukture", mogu}na je zato {to je habitus prakti~na logika. Obrasci habitusa se prenose iz prakse u praksu, no to ne zna~i da u~enje predstavlja mehani~ko pam}enje podesnih radnji. U dnevnom obrascu `ivota, kroz poslovice, pesme, zagonetke, igre, posmatranje odraslih, dete bez te{ko}a usvaja obrazlo`enje niza doga|aja. Dete se prilago|ava i pode{ava spram subjektivnih i objektivnih obrazaca, obrazaca "ovde" i "tamo" iz kojih izrastaju sistematske dispozicije. Kao rezultat se javlja habitus, zasnovan na detinjoj sopstvenoj dru{tvenoj poziciji sa koje posmatra kako drugi reaguju na njega. Naro~ito ku}a i kori{}enje prostora i predmeta u ku}i upu}uju dete na razumevanje habitusa. "Knjiga" iz koje deca u~e svoju predstavu o svetu, ~ita se telom (ibid. str. 90), kretanjem kroz prostor od "mu{kih" do" `enskih" delova ku}e, od "svetlog" ka "tamnom" itd. Razli~ite dru{tvene grupe mogu kroz razli~it habitus razli~ito da opa`aju jedno isto doma}instvo. Donli (Donley, 1982) daje savr{en primer kako u kenijskim svahili ku}ama `ene i mu{karci u~e o svom mestu o svetu kroz upotrebu prostora i predmeta u ku}i. Tako praksa, u procesu enkulturacije, povratno deluje na habitus, pa Burdje mo`e da govori o "svesti ro|enoj u svetu predmeta" (ibid. str. 91). Burdjeova teorija prakse predstavlja implicitan poziv arheolozima da shvate principe na kojima se temelji druga~ija kulturna praksa tako {to }e istra`ivati i baviti se rasporedom predmeta u prostoru i kontekstom njihove upotrebe. Arheolozi mogu da "~itaju" ono {to je preostalo od "knjige" ne upu{taju}i se u apstraktna ili izre~ena zna~enja, isto kao {to dete apsorbuje principe delanja. Kasnije }u se vratiti na implikaciju ovog shvatanja za arheolo{ku "teoriju" i javnu prezentaciju arheologije. Mogu}nosti koje nudi Burdjeova spoznaja su znatne. Uzbudljivo je saznanje da svi najobi~niji predmeti materijalnog sveta, onakvi kakve iskopavaju arheolozi - posude, kosti, fibule i konstrukcije vrata - mogu igrati ulogu u procesu enkulturacije i formiranju dru{tvenog sveta. Kroz praksu enkulturacije mogu}no je usaditi "celokupnu kosmologiju, etiku, metafiziku, politi~ku filozofiju putem tako bezna~ajnih naredbi kao {to su 'stoj pravo' ili 'ne dr`i no` u levoj ruci'"(Bourdieu, ibid. str. 94). "Stoj pravo" se, na primer, u odre|enoj kulturnoj asocijaciji ne~eg {to je pravo (kao {to su mu{ka prava koplja) mo`e dovesti u vezu sa vrednosnim pojmovima "pravo govoriti", "biti uspravan" kao suprotnost povijenosti, podre|enosti. Tako se celokupna mu{ka dominacija prihvata zdravo za gotovo. Svaka obi~na posuda i ucrtana dekoracija, svaka lobanja krave ili svinje, na taj na~in predstavljaju ~vori}e u mre`i asocijacija i suprotnosti koje nam govore o na~inu na koji je sklopljen svet. I Burdje i Gidens dovode u vezu strukturalizam sa marksizmom, skiciraju}i teoriju prakse koja je od velikog zna~aja za arheologiju. Oni se trude da istovremeno izbegnu objektivizam (dru{tvena delatnost se odvija sa mehani~kom neizbe`no{}u u procesima kojih delatnici nisu svesni) i subjektivizam (dru{tvenu delatnost proizvode samo podobni delatnici). Struktura je pre 45

svega dvojna: struktura je i sredstvo i posledica delovanja. Pojedinac igra glavnu ulogu jer raspola`e samokontrolom, kreativno{}u i razli~itim nivoima sposobnosti. Osobito materijalna kultura igra veoma aktivnu ulogu, stvaraju}i dru{tvo i stvaraju}i neprekidnu promenu. [enks i Tili (Shanks & Tilley, 1982) se bave jednom od Burdjeovih oblasti prakti~nog znanja - kori{}enjem tela kao mape ili okvira u kome ljudi "pro`ivljavaju" svoj habitus. Svet se nesvesno spoznaje kroz telo. Telo pru`a raznolike mogu}nosti za odnos celina/deo. Utvr|eno je da su dezartikulisani ostaci ljudskih kostiju u neolitskim grobovima Britanije i [vedske bili grupisani u gomile koje su ukazivale na distinkcije telo/ud, gornji ud/donji ud, levo/desno. Simetrija tela je tako shva}ena kao naturalizacija suprotnosti u dru{tvu, na primer onih izme|u dru{tvene kontrole koju vr{e rodovski poglavari i podru{tvljene proizvodnje. Simetrija delova tela je negacija asimetri~nih odnosa u `ivotu. Premda se ovim primerom pru`a sofisticirano obja{njenje odnosa strukture i prakse uz razmatranje uloge pojedinca, i dalje su prisutna ograni~enja pomenuta u ostalim pristupima, osobito u odnosu na kontekstna zna~enja i istoriju. Kao i u ostalim studijama koje su pod uticajem Burdjeovog i Gidensivog rada (vidi ~lanke kod Hodera/Hodder/ 1982c) odre|ena istorijska zna~enja nisu uzimana u obzir; pristup je i dalje uglavnom unakrsno-kulturan i "izvanjski". Tako [enks i Tili ne istra`uju da li za neolitsko dru{tvo Britanije i [vedske i u ostalim domenima ima podataka koji bi ukazivali na simetrije levo/desno i {ta bi takve simetrije mogle predstavljati. ^ajld je ustanovio za neolitski Orkni (Orkney), da se podela koliba zasnovana na principu levo/desno (Hodder, 1982a) mo`e dovesti u vezu sa principom mu{ko/`ensko na osnovu artefakata i veli~ine le`ajeva. Tako|e, pokazao sam (Hodder, 1984a) da neolitski grobovi imaju "zna~enje" ku}a pronala`enih na drugim mestima u centralnoj Evropi gde su igrale zna~ajnu ulogu u odnosu mu{ko/`ensko. Ako bi daljim istra`ivanjima mogla da se utvrdi relevantnost takvih konteksta, moglo bi se pokazati da organizacija kostiju u grobovima pre svega ima specifi~na zna~enja u mu{ko/`enskoj komunikaciji mo}i i autoriteta, umesto da se vezuje za odnose mo}i kakve opisuju [enks i Tili. Bez razmatranja sadr`aja zna~enja u kulturno-istorijskom kontekstu ({ta zna~i levo/desno, grobnice itd. u neolitu Britanije i [vedske) nije mogu}no objasniti ideolo{ke funkcije simbolsistema. Tako|e nije mogu}no objasniti za{to se koristi bilo koji odre|eni simbol-sistem i kako je nastao. Na primer, ideolo{ka analiza neolitskih grobnica ne mo`e da objasni za{to takvi spomenici nisu uobi~ajeni u centralnoj Evropi, iako se i tamo mo`e pretpostaviti postojanje sli~nih strukturnih suprotnosti. Elegantnu i inovativnu analizu jednog tipa habitusa koju izvode [enks i Tili, neophodno je dovesti u vezu sa detaljnim razmatranjem istorijskih i kontekstnih zna~enja. Doista, ova poslednja primedba pojavljuje se kroz celo poglavlje i kroz celu knjigu do sada. Procesne, strukturalisti~ke i marksisti~ke analize odbijaju da se uhvate u ko{tac sa sadr`inom istorijskih zna~enja i sa pitanjem porekla stila, strukture i ideologije pa su njihove mogu}nosti adekvatnog obja{njenja pro{losti izgleda ograni~ene. Kako mo`emo da obja{njavamo da grob adaptivno funkcioni{e u dru{tvu ako ne znamo {ta to zna~i? Kako mo`emo da tuma~imo bilateralnu simetriju ili horizontalno zoniranje ako ne razumemo istorijsko zna~enje tih struktura, elemente koji su u njima upotrebljeni i kontekste (na primer posude) u kojima se javljaju? Kako mo`emo da pretpostavljamo {ta je naturalizovano simetrijama levo/desno kad ne znamo njihov zna~enjski sadr`aj? Prili~no smo odmakli sa po~etnim programom. Strukturalizam i marksizam su pro{irili arheologiju tako da ona mo`e da obuhvati studije o strukturi zna~enja i aktivnom u~e{}u tih struktura u dru{tvenoj promeni. U literaturi se sada sve vi{e ispituju strukture i funkcija 46

materijalnih simbola (i u adaptivnom, procesnom smislu i u marksisti~kom) kroz istra`ivanje adekvatnog iskaza o materijalnoj kulturi kao zna~enjski uspostavljenoj. Ipak, sve do sad ispitane pristupe odlikuje izostanak adekvatnog i eksplicitnog bavljenja sadr`ajem istorijskih zna~enja.

47

5. ARHEOLOGIJA I ISTORIJA U ovom poglavlju }e biti govora o neophodnosti da arheologija ponovo uspostavi svoje tradicionalne veze sa istorijom. Na nesre}u, termin "istorija" razni ljudi upotrebljavaju u nizu raznih zna~enja, pa je neophodno da se prvo utvrdi {ta pod tom re~ju ovde podrazumevam a {ta ne. Ne podrazumevam tuma~enje promene pozivanjem na prethodne doga|aje; prost opis niza doga|aja koji dovode do odre|enog trenutka u vremenu je travestija istorijskog metoda. Ne podrazumevam ni da je faza n zavisna od faze n-1. Mnogi tipovi arheologije sadr`e takvu dimenziju. Stoga se u mnogim teorijama dru{tvene evolucije ra~una da su potezi u kretanju od malih zajednica, do plemena, poglavarstava ili dr`ava ili kod usvajanja zemljoradnje me|usobno zavisni (Woodburn, 1980). Kada se primenjuju argumenti darvinisti~kog tipa, izbor novog dru{tvenog oblika ograni~en je postoje}im "genetskim pulom". U teoriji sistema, "putanja" sistema zavisna je od prethodnih uslova i stanja sistema. Svaka putanja mo`e da bude istorijski jedinstvena i specifi~na po sadr`aju, ali je mogu}na i primena op{tih zakona funkcionisanja sistema. U okviru marksizma se smatra da su sukobi i suprotnosti za~eti jo{ u prethodnom sistemu, kao deo dijalekti~kog istorijskog procesa. U svim takvim radovima, istorija uklju~uje jednu partikularsti~ku dimenziju, ali i obja{njavanje poteza iz faze n-1 ka fazi n u skladu sa skupom univerzalnih pravila. Kao takav, istori~ar ostaje izvan doga|aja, kao prirodnjak koji bele`i eksperimentalne podatke. No istorija u smislu koji ovde nameravamo da joj pridamo, tako|e uklju~uje ula`enje unutar doga|aja, u namere i zamisli subjektivnih ~inilaca. Istori~ar govori o "delatnostima", a ne o pona{anju, kretanjima ili doga|ajima. Takav primer daje Kolingvud (Collingwood, 1946, str. 213). Istori~ari ne samo da bele`e kako je odre|enog datuma Cezar pre{ao reku zvanu Rubikon, ve} govore i o Cezarovom kr{enju republikanskog zakona. Ova knjiga zapo~ela je pitanjem kako dolazimo do kulturnih zna~enja u pro{losti? I{li smo do i od materijalizma i ponovo se vra}ali. Sve vreme se moglo videti da se jezgro rekonstrukcija oprobanih u bilo kojem "izmu" zasniva na slabo razvijenim argumentima o kulturnom zna~enju. U okviru materijalisti~kog sistemsko-procesnog pristupa smatralo se, na primer, da sahrana slu`i socijalnom iskazivanju, te }e u uslovima kada se norme u nasle|ivanju dovode u pitanje sahrane odra`avati statusno nadmetanje (str. 24). Da bismo na ovaj na~in tuma~ili funkciju sahrana, moramo stvoriti pretpostavke o tome {ta su one zna~ile onovremenim ljudima. Isto tako, kape ozna~avaju dru{tvenu afilijaciju (str. 25) samo ako ih oni kojih se to ti~e opa`aju u zna~enju tih termina. Protivargument bi bio da su artefakti, ma {ta zna~ili, uvek imali one funkcije na koje ukazuju. Ipak, te{ko je videti kako artefakt mo`e da ima dru{tvenu funkciju (kao {to je za socijalno iskazivanje ima sahrana) ako zna~enje nije primereno funkciji (kao kada se na smrt ili akumulaciju materijala gleda kao na "prljav{tinu" i "nekulturu"). Zbog tako neadekvatnog pristupa zna~enju, u 3. poglavlju smo se okrenuli strukturalizmu, no tu smo na{li da se zna~enjski sadr`aj ~esto olako pripisuje. Jedinice analize definisane su a priori. Simbolima se pridaje zna~enje (na primer mu{ki ili `enski) dok se asimetrije tuma~e (kao "organske" na primer). Sam strukturalisti~ki metod dao je nekoliko direktiva za mogu}ne rekonstrukcije subjektivnih zna~enja na kojima se grade strukture. No, vratimo se materijalizmu. U 4. poglavlju je pokazano da se u ve}ini marksisti~kih analiza ne ispituje zna~enjski sadr`aj, nego opet funkcije (da prikriju dru{tvenu realnost itd.). ^ak i oni pristupi koji su razvili prefinjenu nefunkcionalisti~ku teoriju dru{tvene akcije i materijalne

48

prakse tako|e propu{taju, kada je re~ o arheolo{kim podacima, da adekvatno ispitaju zna~enjski sadr`aj. Subjektivna zna~enja u svesti davno umrlih ljudi pretpostavljaju se ~ak i u okviru pristupa koji nisu razmotreni u ovoj knjizi. Na primer, ekonomija jednog preistorijskog lokaliteta ~esto se rekonstrui{e na osnovu ostataka kostiju (1. poglavlje, str.16). No pretpostaviti da odba~ene kosti u naselju imaju ikakve veze sa ekonomijom zna~i stvarati pretpostavke o tome kako su ljudi opa`ali `ivotinje, kosti, otpatke itd. U mnogim dru{tvima doma}e `ivotinje, kosti i otpaci dobijaju kompleksna dru{tvena zna~enja. Smatrati da se kosti kulturno ne preobra`avaju, zna~i pretpostaviti da "njihovi" stavovi nisu bili sasvim razli~iti od "na{ih". Ili na primer, ako ka`em da je broj ljudi na jednom lokalitetu bio "x", onda taj iskaz krije rekonstrukciju zna~enja u svesti davno umrlih ljudi. Po{to ne mogu neposredno da "vidim" populaciju u pro{losti, moram o njoj da zaklju~ujem, na primer, na osnovu naseljenog prostora. Naravno mogu da poduprem svoj argument unakrsnokulturnim dokazima. No i kad bismo mogli da doka`emo da je u svim dana{njim dru{tvima odnos veli~ine populacije i zone naseljavanja predvidljiv ({to ne mo`emo - v. Hodder, 1982d), kori{}enje takve informacije u cilju tuma~enja pro{losti opet bi zna~ilo stvaranje pretpostavki o odnosu ljudi prema prostoru u datom istorijskom kontekstu. Koliki je prostor koji je pojedincima ili grupama potreban, ili misle da im je potreban za odre|ene delatnosti je, bar delimi~no, pitanje simbolizma, zna~enja i namera. Kao {to su primetili Kolingvud (Collingwood, 1939, str. 133) i Tejlor (Taylor, 1948), arheolo{ke podatke nije mogu}no ~ak ni opisati bez nekih interpretativnih pojmova koji ukazuju na svrhu, kao {to su "zid", "grn~arija", "alatka", "ognji{te". Kada se za neolitske gla~ane sekire mislilo da su okamenjene munje, analiza sama po sebi nije mogla da rasvetli njihovu utilitarnu funkciju (da obaraju neolitsko drve}e). Samo onda kada stvaramo pretpostavke o subjektivnim zna~enjima u svesti davno umrlih ljudi mo`emo po~eti da se bavimo arheologijom. Svi pristupi opisani u ovoj knjizi odbijaju da se direktno suo~e sa tom `alosnom situacijom. Arheolozi su ovaj problem izbegavali, na{av{i uto~i{te u la`noj i napukloj fasadi empirijske nauke. Sada direktno moramo da se suo~imo sa subjektivno{}u zna~enja. Smatram da istorija pre svega ima ulogu spoznavanja ljudske delatnosti, a ne doga|aja. Spoznati delatnost zna~i spoznati subjektivno zna~enje, unutar doga|aja. Stoga izme|u istorije i idealizma postoji bliska veza. Pod idealizmom ne podrazumevam stanovi{te da materijalni svet ne postoji; ovaj termin, kako je ranije definisan (str. 18), najpre sugeri{e da je materijalni svet onakav kakav izgleda. On se mora osmotriti pre nego {to se na njega deluje. Istorijski idealizam bi onda predstavljao prou~avanje o tome kako dolazi do tih subjektivnih zna~enja u istorijskim kontekstima; no kako je istorija i sama definisana u terminima otkrivanja delatnosti (koje uklju~uje uverenje) i unutarnjosti doga|aja, pojam istorijskog idealizma je prili~no redundantan u trenutnom kontekstu. U ovom poglavlju `elim da razmotrim dva aspekta istorije. Prvo, hteo bih da istra`im kako se subjektivna zna~enja regeneri{u u praksi tokom dugog trajanja. Drugo, bi}e preispitan sam istorijski metod. Istorija dugog trajanja Arheolozi obi~no razmatraju razvoj u dugim vremenskim odsecima tako {to svoje podatke dele na faze i razmatraju razloge promena izme|u tih faza. Stoga je istorija diskontinuiran proces bez obzira da li je pristup koji se sledi kulturno-istorijski (kada su diskontinuiteti predstavljeni 49

invazijama itd.), procesni (sistemska, adaptivna promena) ili marksisti~ki (promena proiza{la iz suprotnosti i krize). Kao {to smo ve} videli (str. 41), strukturalizam sa promenom ne izlazi uspe{no na kraj. Iako su u okviru takvih pristupa ~injeni poku{aji da se odseci izme|u faza omek{aju (vidi na pr. Higgs & Jarman, 1969), o istoriji se premalo razmi{lja kao o kontinuiranom procesu i mali broj arheologa je poku{ao da rekonstrui{e kako se subjektivna, kontekstna zna~enja mogu dovesti u vezu za praksom kroz period dugog trajanja. Ako `elimo da saznamo kakve su bile subjektivne orijentacije ljudi u odre|enom vremenskom trenutku da bismo shvatili njihovo (ili na{e) dru{tvo, koliko se daleko treba vratiti u pro{lost? Da li se zna~enja menjaju u kontinuiranom procesu, uvek u vezi sa onim {to je prethodilo? Skoro po definiciji, oni koje zanima kontinuitet kulturnih zna~enja kroz period dugog trajanja, skloni su da budu zainteresovani za posebno. Ako svaka faza mora posebno da se obja{njava pore|enjem sa ostalim dru{tvima, onda jedinstven istorijski razvoj biva zapostavljen. No, za one koje zanimaju kulturna zna~enja, unakrsno-kulturne op{tosti se moraju dokazivati a ne pretpostavljati, pa se stoga nagla{ava razumevanje posebnog u sopstvenim terminima. Ve} smo videli (str. 63) da se celokupna arheologija unekoliko bavi posebnim istorijskim kontekstom, dok je, s druge strane, Triger (Trigger, 1978) pokazao da se istorija bavi generalizacijama. Partikularisti~ke studije u kombinaciji sa zanimanjem za "unutarnjost" doga|aja, dovele su do najdubljih i najdalekose`nijih iskaza o karakteru odnosa zna~enja i prakse, i u arheolo{kim i u nearheolo{kim izu~avanjima. Zna~ajna studija o takvim odnosima kroz dug period trajanja je analiza Maksa Vebera (Weber, 1989; prvi put objavljena 1904-5) o odnosu protestantske etike i kapitalisti~kog duha. Iako to nije arheolo{ki primer, nameravam da ga {ire razmotrim sa razloga koji }e dalje biti jasniji. Veber polazi od odre|enog problema na koji daje odre|en odgovor. njegovo pitanje je "za{to je kapitalizam nastao u zapadnoj Evropi a ne u ostalim delovima sveta?" Neki oblici kapitalizma su postojali, sugeri{e Veber, u Kini, Indiji, Vavilonu ali nedostajao im je odre|eni etos ili duh kakav je postojao u Evropi i koji je utemeljio modernu kapitalisti~ku etiku. Veber tu etiku identifikuje kao "du`nost u pozivu" ma o kojoj profesiji da je re~. Racionalno pona{anje na temelju ideje o pozivu mo`e se vezati za ostale specifi~ne i osobene oblike racionalizma u zapadnja~koj kulturi, vidljive u muzici, pravu i administraciji kao i u ekonomskom sistemu. Veber sugeri{e da se poseban karakter zapadnja~kog kapitalizma mo`e vezati za uspon razli~itih oblika asketskog protestantizma, posebno kalvinizma (mada ni u kojem neposrednom smislu nije njime uzrokovan). Navode se podaci koji pokazuju da u konfesionalno me{ovitim zapadnoevropskim zemljama, istaknute poslovne ljude, vlasnike kapitala i one koji poseduju visoke i tehni~ke radne kvalifikacije uglavnom predstavljaju protestanti. Katoli~ki tradicionalizam bio je autoritaran i nije odobravao potragu za dobiti na ra~un drugih; njegova ve}a "onosvetovnost" ko~ila je kapitalisti~ku inicijativu. Kalvinizam je, {tavi{e, odobravao "unutarsvetovnii" asketizam. Pojedinci dolaze na svet u kome vlada prividno nepromenljiv red stvari, a ~ovek je predodre|en da "radi djela onoga koji ga je poslao sve dok traje dan" (Weber, 1989, str. 152). U svojoj analizi Veber se posebno protivi marksisti~kom istorijskom materijalizmu prema kome su proizvodne snage i odnosi primarni. Nije re~ o tome da on ne zna za te faktore ili da misli kako su neva`ni, on je hteo da podjednaku te`inu pru`i idealisti~kom stanovi{tu o istorijski specifi~nom skupu ideja koje uti~u na to kako }e ljudi organizovati svoje dru{tvo i ekonomiju. Nastojao je da ispita odnos subjektivno zna~enje - kompleks delanja i da istakne kako je 50

"racionalnost" subjektivna i vezana za odre|ene "svrhe" i "datosti". On sugeri{e da se svaki artefakt mo`e razumeti samo u terminima onog zna~enja koje su njegova proizvodnja i upotreba imale ili }e imati kroz ~ovekovo delanje. Veber smatra da razvoj protestantskog asketizma traje kroz duge vremenske etape i da se regenerisao kroz enkulturaciju, tako da je na kraju priman zdravo za gotovo. U krajnjoj liniji, formiranje racionalne jurisprudencije nasle|ene iz Rimskog prava odigralo je ulogu u razvoju specifi~nog zapadnja~kog tipa racionalizma. Poreklo kapitalisti~kog duha mo`e se razaznati u vremenu koje prethodi pojavi kapitalizma (ibid. str. 47) dok puritansko nagla{avanje neprestanog telesnog i umnog rada delimi~no proizlazi iz ~injenice da je "rad...proku{ano asketsko sredstvo koje je, kao takvo u crkvi Zapada, u o{troj suprotnosti ne samo prema Orijentu nego gotovo prema svim kalu|erskim pravilima cijelog svijeta" (ibid. str. 155). No Veber ne smatra da se taj skup ideja razvija sam od sebe. Pre svega se integri{u materijalno i duhovno, tako da je neophodno, za obja{njenje bilo kojeg delanja ili dru{tvenog proizvoda, da se razmotre kako istorijski kontekst subjektivnih zna~enja tako i svakodnevna `ivotna praksa. Religijske ideje se delimi~no menjaju kroz debatu verskih poglavara, ali i u odnosu na ukupne dru{tvene, osobito ekonomske, uslove, mada ne i kroz dominaciju istih (ibid. str. 192). Ri~ard Bakster (Richard Baxter) koji je pisao o puritanskoj etici "neprekidno se prilago|avao prakti~nim iskustvima iz svoje sve{teni~ke delatnosti" tako da se njegova dogma menjala u odnosu na prakti~nu delatnost (Weber, 1976, str. 156). Veber stalno podvla~i razliku izme|u filozofskih i religijskih ideala u odnosu na "profano", "prakti~no" i "uobi~ajeno". U kalvinizmu "eti~ka praksa obi~nog ~ovjeka tako je bila li{ena svoje nesmi{ljenosti i nesistemati~nosti /koju je imala u katolicizmu/ i pretvorena u jednu konsekventnu metodu celokupna na~ina `ivota" (isti, 1989, str. 101). Duh kapitalizma ro|en je iz duha hri{}anskog asketizma. Dogma je u{la u svakodnevni `ivot, po~ela je da dominira svetovnim moralom i doprinela izgradnji modernog ekonomskog poretka. [tavi{e, mo`da prakti~ne posledice svega toga nisu bile nameravane. Stoga su se kalvinisti~ki verski reformatori i ostale puritanske sekte starali za spasavanje du{a; potraga za svetovnim dobrima nije bila sama sebi cilj. ^isto religijski motivi imali su nepredvi|ene i ~ak ne`eljene kulturne i socijalne posledice (isti, 1976, str. 88-90). Rezultati su ~esto bili daleko i ~ak suprotni svemu onome ~emu su te`ili reformatori religije. Tako u Veberovom primeru vidimo dijalekti~ku vezu teorije i prakse, ideje i materije, kao i ono isto nagla{avanje dru{tvenog delanja (svrhovitog pona{anja), nenameravanih posledica i suprotnosti, koje smo upoznali u prethodnom poglavlju. Ovde se opet, budu}i da postoji dugotrajan istorijski kontekst, identifikuje podjednak doprinos ideala i vrednosti. Gledano kratkoro~no, u trenutku delanja, izgleda da Burdjeovim habitusom dominiraju uslovi opstanka, ali dugoro~no i u suprotnosti sa ostalim istorijskim redosledima, za dru{tvene i ekonomske uslove se smatra da se sami generi{u u okviru skupova kulturnih zna~enja. Relativna dominacija religijskih ideja i dru{tvene ekonomije varira u vremenu, pi{e Veber. U po~etku je puritanska te`nja ka asketizmu podsticala dru{tveno delanje i obezbe|ivala dalji razvoj ekonomskog sistema u ve} postoje}im oblicima. Izvesni aspekti kapitalisti~ke poslovne organizacije znatno su stariji od Reformacije (ibid. str. 91), ali tek su religijske promene dopustile razvoj novog ekonomskog poretka. Uz to, puritanizam je bio "antiautoritaran" tako da je naveo puritance da se fanati~no suprotstave dekretima britanskog monarha (ibid. str. 167). Tako je isprva, dok je religija upravljala kapitalisti~kim preduzetni{tvom, "puritanac htio da bude ~ovjek poziva" no sada "mi moramo to biti" (isti, 1989, str. 190). Vremenom, racionalni 51

poredak se vezao za tehni~ke i ekonomske uslove ma{inske proizvodnje. Danas ti materijalni uslovi "odre|uju `ivotni stil svih pojedinaca {to se ra|aju u ovom mehanizmu" (ibid. str. 190) dok je religijska osnova izgubljena. Ne{to {ire sam razmatrao Veberovo izlaganje jer njegov rad sadr`i mnoge aspekte istorijskog tuma~enja koje ova knjiga istra`uje, a ne mogu da se setim da li sam ikada nai{ao na citiranje Vebera u arheolo{kim tekstovima ({to bi bilo vrlo ~udno ukoliko bi odra`avalo stvarni nedostatak takvih citata). Kod njega se u potpunosti razmatraju subjektivna kontekstna zna~enja, prikazuje se kako su se ta zna~enja razvila i kako se mogu razumevati u sopstvenim istorijskim terminima, a locira se i polo`aj pojedinca u dru{tvu. Veber se protivi funkcionalno deterministi~kim vezama i na delatnost pojedinca gleda kao na konstruktivni deo dru{tvenog totaliteta. Dru{tvena celina obiluje napetostima, raskolima i suprotnostima dok pojedinci razli~ito tuma~e svet (svetove) u kojem `ive. I pored isticanja subjektivnog i specifi~nog, Veber ne upada u skepti~ki relativizam i partikularizam - on misli da je mogu}no spoznati subjektivitet drugih ljudi. Ne treba da se bude Cezar da bi se razumeo Cezar. Um mo`e da doku~i druge kontekste i druga zna~enja doklegod mo`e da sastavlja "duh" drugih vremena od pojedina~nih segmenata istorijske realnosti, umesto da izvana name}e odre|enu formulu (isti, 1976, str. 47). Isto tako, kada se izvede ovakvo detaljno tuma~enje, generalizacija je mogu}na kako u okvirima istorijskih konteksta tako i izme|u njih. Kako isti~e Gidens (Giddens, 1976), mnogi od Veberovih podataka i tuma~enja kasnije su dovo|eni u pitanje. Na ovom mestu nisam imao za cilj da demonstriram vredovanje Veberovog iskaza, ve} da ga upotrebim kao primer razmatranja istorijskih zna~enja, kroz dugo trajanje i kao kontrast razvoju u ostalim delovima sveta, koja ukazuju na nedovoljnost materijalisti~kih i objektivisti~kih iskaza i nagla{avaju zna~aj subjektivnog i pojedina~nog. Dok Veberov iskaz ve} pru`a neki nagove{taj odnosa ideje i prakse, Salins (Sahlins, 1981) daje najjasniji primer kako se pristupi tipa skiciranog kod Burdjea i Gidensa (v. 4. poglavlje) mogu primeniti na dugo trajanje. Vredelo bi da se ukratko objasni kako Salins prikazuje veze izme|u strukture, habitusa i prakse, mada }u dati i sopstveni primer iz etnoistorije u 6. poglavlju. Na Havajima, Salins identifikuje skupove predrasuda i ideja kao delatnosti. Na primer, mana je stvarala~ka snaga koja vidljivom daje nevidljivost, koja osmi{ljava dobrotu i pobo`nost. Bo`anska mana poglavara iskazuje se kroz njihov sjaj, njihovo blistanje, poput sunca. Ovakvi stavovi usmeravaju delatnost na svakodnevnom nivou, kao habitus, no u praksi oni se menjaju u "sticaj struktura". Niko ne mo`e da zna kako }e se jedan doga|aj ili ve}anje ta~no odvijati u praksi. Nameravane i nenameravane posledice delatnosti dovode do ponovnog formulisanja habitusa i dru{tvene strukture. Jasnije re~eno, u trenucima kontakta me|u kulturama, kao kada je Kuk (Cook) stigao na Havaje, sukobljavanje dva suprotna habitusa u praksi mo`e da usledi radikalnom promenom. Salins pokazuje kako su po dolasku na Havaje, Evropljani i Kuk posmatrani kroz tradicionalne okvire, kao nosioci mane. No, postupci u praksi su podstakli suprotnosti i sukob jer su se odvijali sa razli~itih stanovi{ta (havajskog i evropskog), izazivaju}i nenameravane posledice koje su odskakale od takvog na~ina posmatranja. Kuk je kona~no ubijen kao deo tih procesa, dok je mana prenesena na sve {to je britansko a to je dovelo do dru{tvenog prestrojavanja na Havajima. Ovaj primer ima mnogo zajedni~kog sa Veberovim iskazom, ali su precizniji rad i bolje razumevanje problema odnosa strukture i prakse doveli do potpunije spoznaje o ukorenjenosti

52

dru{tva i ekonomije u subjektivnim zna~enjima, kao i njihove mo}i da povratno deluju i menjaju ta zna~enja. Gde bismo u arheologiji mogli da potra`imo bilo koji aspekt ovakvih studija? Kao {to smo videli, te{ko je nai}i na neposredan Veberov uticaj (ili uticaj skorijeg Salinsovog rada na Havajima). Pi{u}i Osvit evropske civilizacije /The Dawn of European Civilisation/ (prvo izdanje iz 1925) ^ajld je kao svoj cilj zamislio spoznavanje posebnog karaktera evropske kulture i identifikovanje porekla njenog nezavisnog i inventivnog duha koji }e dovesti do industrijske revolucije. Zaista, njegov cilj upadljivo nalikuje Veberovom. On sugeri{e je da je karakteristi~no evropski duh za~et u bronzanom dobu. ^ajld tvrdi da je Evropa, uprkos difuziji sa Orijenta, usvajala i usavr{avala metode i tehnike sa vitalno{}u koja je bila u suprotnosti sa tradicionalizmom i autoritarno{}u isto~nja~kih civilizacija. Naro~ito je bronzanodopski Krit imao u osnovi moderan izgled: "Minojski duh bio je potpuno evropski i ni u kom smislu nije bio orijentalan" (1925, str, 2). Za razliku od Egipta i Mesopotamije, na Kritu nema ogromnih palata, gigantskih hramova, grobnica i piramida a njihov nedostatak ukazuje na odsustvo autokratske mo}i i despotizma. Isto tako, kritska umetnost nije bila ni formalna ni konzervativna, ve} je sadr`avala "moderni naturalizam, istinsko zapadnja~ko ose}anje `ivota i prirode kojim se odlikuju minojsko vazno slikarstvo, freske i intalja. Posmatraju}i te ljupke scene sa igrama i procesijama, `ivotinjama i ribama, cve}em i drve}em ve} udi{emo jednu evropsku atmosferu. Isto tako u pogledu proizvodnje, odsustvo neograni~ene radne snage koja bi despotu stajala na raspolaganju stvorilo je potrebu usredsre|enja na pronalazak i usavr{avanje oru|a i oru`ja nagove{tavaju}i najistaknitiju odliku evropske civilizacije". (ibid., str. 29) Mada njegov prikaz danas deluje nekriti~ki, ^ajld se barem uhvatio u ko{tac sa odre|enim problemima o tome za{to je evropski kulturni i ekonomski razvoj poseban i odakle dolazi njegov osoben kulturni i ekonomski"stil". ^ak i u najnovijim izdanjima Osvita (1957) ovaj interes je i dalje prisutan a u knjizi ^ovek stvara sebe /Man Makes Himself (1936)/ javlja se dijalekti~ko shvatanje progresa. Razvoj je kumulativan i odvija se kroz kontinuirane antagonizme izme|u progresivnih i konzervativnih elemenata. Jedna novija studija (Lechtman, 1984) iskazuje neka od ovakvih interesovanja. U njoj se za cilj postavlja izu~avanje specifi~nih tehnolo{kih odlika metalurgije Starog i Novog sveta, i ukazuje se, kao kod ^ajlda, na usavr{avanje oru|a i oru`ja u Evropi. Lehtmanova (Lechtman) zapa`a da je odsustvo "bronzanog" i "gvozdenog doba" u preistoriji Novog sveta moglo najpre da bude rezultat simboli~ke uloge koju su, na primer u Andima, metali imali u svetovnim i u religijskim sferama `ivota, dok su u Evropi metali imali va`nost u ratovanju, transportu i zemljoradnji. Lehtmanovu stoga zanima specifi~nost kulturnog redosleda u Novom svetu i njenu pa`nju privla~i poseban skup kulturnih vrednosti usredsre|enih na ritualna i politi~ka zna~enja zlatne i srebrne boje. Bronza se u Andima javila kasnije - a ostali metali kori{}eni su za dobijanje `eljenih boja. [tavi{e jo{ jedan skup kulturnih vrednosti spre~avao je andske metalurge da posrebre i pozlate metalne predmete. Razvijen je tehni~ki veoma slo`en metod da ono {to na povr{ini predmeta izgleda kao boja ustvari dolazi iznutra. "Osnovu andskog sistema oboga}ivanja predstavlja inkorporiranje osnovnog sastojka - zlata ili srebra - u sam predmet. Su{tina predmeta, 53

ono {to se na njegovoj povr{ini iskazuje kao istina o njemu, mora biti sadr`ana i unutar njega" (ibid., str. 30). Lehtmanova potkrepljuje ovaj argument pozivanjem na proizvodnju tkanine, koja ima istu "strukturu" kao proizvodnja metala ({ara je inkorporirana u tkaninu) i pokazuje kako su kulturne vrednosti imale ideolo{ke funkcije u legitimisanju dominacije u dr`avi Inka. No posebnost te ideolo{ke forme, ali i prozvodnje tkanina, kao i poseban tehni~ki proces elektrohemijske zamene i iscrpljivanja, mogu se razumeti samo u sopstvenim terminima, oni su povezani sa praksom, ali se na nju ne mogu svoditi. U krajnjem ishodu mo}i}emo samo da "objasnimo" sistem kulturnih vrednosti vra}aju}i se u pro{lost kroz beskona~nu regresiju. I drugi su se (na primer Kou /Coe/, 1978) bavili istra`ivanjem posebnosti kulture Novog sveta u pore|enju sa Starim. Dovode}i arheolo{ke i lingvisti~ke studije u vezu, Flaneri i Markus (Flannery & Marcus, 1983) su utvrdili da su se mezoameri~ke kulture hiljadama godina prilago|avale lokalnim uslovima i pretrpele radikalnu dru{tvenu promenu kroz strukturiran skup zna~enja, uklju~iv{i podelu sveta na ~etiri dela {ifrovana bojama i duh nazvan pe. Iako njihova studija gotovo i ne poku{ava da istra`i kako se integri{u struktura, zna~enje i doga|aj, va`no je da se ovim primerom ukazuje na dugoro~an uticaj idejnog domena. [tavi{e idejno ne prouzrokuje prakti~nu delatnost, ne ometa je, niti se svodi na njeno dejstvo; ono se najpre shvata kao posrednik delatnosti. U okviru arheologije Starog sveta povremeno se otvarala perspektiva vra}anja kroz dugo trajanje kako bi se prona{lo zajedni~ko kulturno jezgro iz kojeg su se razvila evropska dru{tva i kulture. To je bio predmet zanimanja lingvista i arheologa koji su se bavili problemom Indoevropljana. No mogli bismo da usvojimo i precizniju skalu analize, kroz poku{aj da vidimo kako su se oblikovali, delili i {irili razli~iti evropski regioni. Kristofer Houks (Christopher Hawkes) na primer, u vi{e navrata prime}uje da postoji "zapadnja~ka inhibicija u odnosu na pogrebnu opremu - ili uop{te u odnosu na pogreb" (Hawkes, 1972, str. 110) koja je rezultirala odsustvom izra`avanja statusne diferencijacije u pogrebnim obi~ajima starosedela~kog stanovni{tva Engleske (tako|e v. 1972, str. 113; 1976, str. 4). Smatra se da ti stavovi, ili bar opisi pona{anja u odnosu na pogreb, imaju kontinuitet u dugom vremenskim trajanju. No Houks ipak dopu{ta kumulativnu promenu, kao u svojoj diskusiji "kumulativne keltskosti" (1976) u kojoj se poreklo keltskog stila pronalazi u bronzanom dobu. Houks je 1954. sugerisao regionalni pristup u kojem bi arheolozi koristili istorijski metod vra}anja unazad kroz kulturne redoslede kako bi prona{li "stvari koje su zajedni~ke svim ljudima kao vrsti, od po~etka priro|ene njihovoj sposobnosti da stvore kulturu" (1954, str. 167). "To nalikuje lju{}enju luka; tako se dolazi do kona~nog pitanja, da li je ta~no da luk uop{te ima jezgro ili je sa~injen samo od ljuske?" (ibid., str. 168). Malo arheologa je poku{alo da iskoristi prednosti svojih podataka - da oni obuhvataju duge vremenske periode - kako bi doprineli takvim pitanjima. Detaljnih istorijskih studija regionalnih redosleda koji se bave tuma~enjem subjektivnog zna~enja ima malo i retko se pojavljuju. Zanimljivo delo Flanerija i Markusa (Flannery & Marcus, 1976; 1983) ve} smo razmotrili (str. 28), dok je Ajzbel (Isbell, 1976) identifikovao 3000 godina kontinuiteta u strukturi naselja u ju`noameri~kim Andima uprkos znatnom diskontinuitetu dru{tvenih i ekonomskih sistema. Ostala zna~ajna dela ove vrste uklju~uju rad V. Dejvisa (W. Davis, 1982) o principima ili "kanonu" u umetnosti prepoznatljivom kroz celokupnu egipatsku istoriju, Holovu (Hall, 1977) identifikaciju principa zna~enja koji podr`avaju procese ekonomske i politi~ke promene i interakcije u houpvelskom /Hopewell/ periodu, Latrapov (Lathrap, 1977) rad o dugotrajnim i {iroko rasprostranjenim kontinuitetima u pogrebnoj praksi severoisto~ne Amerike. U Evropi, 54

mnogi su arheolozi svesni upadljivih obrazaca kontinuiteta koji povezuju duboku pro{lost sa sada{njo{}u, osobito u Skandinaviji, ali malo je njih koji ova pitanja uzimaju za glavnu temu svog istra`ivanja. Isto tako, difuzija se danas retko prou~ava kao sastavni deo kulturnog razvoja. Ocrniv{i difuziju kao deskriptivnu, procesni arheolozi su davali prednost lokalnim redosledima adaptacija. Pa ipak, difuzija ima mo} obja{njavanja u okviru pitanja koja se postavljaju u ovoj knjizi. Ona poma`e da se objasni odre|ena kulturna matrica. Predmetima i stilovima poreklom iz drugih grupa daju se zna~enja u novom kontekstu, no ta nova zna~enja mogu da budu zasnovana u starom kontekstu ili da budu preneta iz njega. Postoje}i sistem se menja kroz izbor i ugra|ivanje novih odlika. Trebalo bi, na primer, da pokreta~ difuzije bude shva}en kao aktivan dru{tveni proces sa dugoro~nim delovanjem na sisteme zna~enja i unutar njih (cf. Kehoe, 1979) i da to bude primarni zadatak, a ne klasifikovanje razli~itih tipova difuzije (Clarke, 1968). Postoji opasnost da se arheolozi zadovolje nejasnim kontinuitetima u kulturnoj etici, pravdaju}i se fragmentarno{}u svojih podataka, a da u dovoljnoj meri ne razmotre kako se subjektivna zna~enja aktivno uklju~uju u dru{tvo i dru{tvenu promenu i kako se i sama menjaju. Kroz Veberov, a osobito i Salinsov rad, uzev{i u obzir ta dva primera, po~injemo da uvi|amo da arheolozi u svoja tuma~enja pro{losti mogu da uklju~e i strukturu i proces. Kona~no pronalazimo pristupe, u rasponu od Kolingvuda do moderne antropologije, koji adekvatno razmatraju zna~enjski uspostavljenu kulturu, aktivnog pojedinca i istorijski kontekst. Ali treba pre}i jo{ dug put pre nego {to budemo mogli da ka`emo kako je bogatstvo takvog pristupa adekvatno primenjeno u arheologiji, osobito kada je re~ o povezivanju sadr`aja istorijskih zna~enja i dru{tvene prakse. Glavni kamen spoticanja izgleda da je metodolo{ki. Ako arheolozi treba da obrate vi{e pa`nje subjektivnim zna~enjima, "unutarnjosti" doga|aja, kako da to u~ine? Kako da iz arheolo{kih podataka rekonstrui{emo manu, keltski duh, protestantsku etiku, evropsku inventivnost, odnos prema levom i desnom? Problem nastaje ovako: ako negiramo materijalizam, vi{e ne mo`emo da predvi|amo "ideje" iz materijalne baze. Zbog toga su unakrsno-kulturni, predvidljivi oblici zaklju~ivanja isklju~eni. Ako je svaki istorijski kontekst jedinstven i poseban, kako mo`emo da ga protuma~imo?

55

Istorijska teorija i metod: Kolingvud U arheologiji se, videli smo, ~esto smatra da se kroz primenu unakrsno-kulturnih generalizacija iz materijalnog sveta mogu izvoditi kulturna zna~enja. Dru{tvima koja su zasnovana na srodstvu potreban je poseban oblik ideologije (str. 52), ili nadmetanje nad ograni~enim resursima dovodi do pojave grobljanskog prostora i isticanja predaka (Saxe, 1970; Chapman, 1981). Videli smo da se ^ajld bavio identifikacijom uloge subjektivnih zna~enja u dru{tvenoj promeni, no njegova povezanost sa marksizmom ~esto rezultira neodgovaraju}im metodolo{kim iskazima. Na primer, problem zaklju~ivanja detaljno je razmotren u njegovom radu Dru{tveni svetovi saznanja /Social Worlds of Knowledge (1949)/. Tamo se smatra da su mentalne kategorije direktno povezane sa dru{tvenim i ekonomskom strukturama. Kori{}enjem unakrsno-kulturnih analogija sa "savremenim primitivnim dru{tvima koja praktikuju istu vrstu ekonomije sa sli~nom tehni~kom opremom" (str. 19) mo`e se dose}i "svetonazor neolitskog Engleza" (ibid.). Ima onih koji }e slediti ^ajlda prihvataju}i da su svetovi saznanja "uslovljeni ukupno{}u kulture dru{tva a osobito njegovom tehnologijom" (ibid., str. 23). Zavisno od stepena koji dopu{ta uslovljavanje, ovaj pristup je prihvatljivijii od onoga koji negira takvu predodre|enost i dominaciju ekonomskog nad idejnim. No ~ak i u sopstvenim terminima, takav pristup je beznade`no nedostatan, zato {to ne mo`emo da upoznamo ni ekonomiju, ni materijalnu bazu bez tuma~enja kulturnih ostataka. Kolingvud je strastveno odbacivao marksizam ili bilo koju drugu "teoriju univerzalne istorije" isto kao {to je odbacivao pojmove "progresa" (kao {to bi verovatno odbacio savremeni ekvivalent, "kompleksnost") i metode prirodnih nauka. Kao i Boas (Boas, 1940) i Kreber (Kroeber, 1963) u Americi, reagovao je protiv ve{ta~kog ume{tanja kulturnih podataka, isce|enih iz svojih istorijskih konteksta, u apstraktne {eme, nazivaju}i ga "kartotekom" (1946, str. 265). Kolingvud, Boas i Kreber su sli~ni, jer su bili pod uticajem pozno devetnaestovekovnih filozofa kao {to je Diltaj, koji su pravili kategori~ke razlike izme|u prirodnih i dru{tvenih nauka. U prirodnim naukama, "objektivni" doga|aji se klasifikuju, istra`uju se odnosi me|u kategorijama i iskazuju zakoni (Collingwood, 1946, str. 228). Humanisti~ke nauke, uklju~iv{i istoriju, vr{e sistematizaciju kroz sagledavanje odre|ene ~injenice u {to potpunijem kontekstu, u okviru ostalih ~injenica koje su strukturno za nju vezane. Iako je istorija u op{tem smislu nauka, ona je suprotstavljena prirodnim naukama jer deluje kroz saznavanje konteksta, uklju~uju}i posmatranje "unutarnjosti" doga|aja. Izu~avanje istorije zna~i i poku{aj da se dosegnu namera i misao. U humanisti~kim naukama sam opis korelacije izme|u predmeta nije dovoljan (Collingwood, 1939, str. 109-110). Naglasak na arheologiji kao obliku istorije bio je veoma zastupljen u periodu do {ezdesetih godina u Americi i Britaniji i verovatno bi bilo ta~no re}i kako ovo gledi{te i dalje dominira u mnogim delovima Evrope. Tejlor (Taylor, 1948) je skiciraju}i razliku izme|u arheologije i istorije kroz svoj konjuktivni pristup, isticao "unutarnjost" kulturnih jedinica, odre|ene unutra{nje veze i zna~enja. Britanski arheolozi, od kojih mnogi pod uticajem Kolingvuda, ~esto su nagla{avali istorijsku dimenziju arheolo{kog zaklju~ivanja (Clark, 1939; Daniel, 1962: Hawkes, 1954). Pigot (Piggot, 1959) je sugerisao da je arheologija po svemu istorija, osim po tome {to podaci nisu namerno ~uvani i zapisivani kao istorija; ona je "nesvesna". Za Houksa (Hawkes, 1942, str. 125) kulture se istovremeno odlikuju ekstenzijom u prostoru i

56

vremenu i intencijom na dru{tvenom i ekonomskom planu. Svi su oni smatrali da kultura sadr`i istorijski stvorene norme i pravila pona{anja, ali da su se oni tokom vremena mogli menjati. Iako se ~esto nagla{ava sveobuhvatnost normi i pravila pona{anja, ima i mnogo neobrazlo`enih pri~a posve}enih pojedincu kao zna~ajnoj komponenti socijalne teorije. Osobito je Kolingvud dobro definisao teoriju dru{tvene delatnosti. "Ono {to se naziva 'doga|ajem' zapravo je delatnost koja izra`ava neku misao (nameru, svrhu) onoga ko je vr{i" (1939, str. 127-8). Za njega delatnost nije odgovor na neki podsticaj, niti je ona naprosto rezultat karaktera ili raspolo`enja onoga ko je vr{i (ibid. str. 102). Stoga, na liniji stanovi{ta koje se zastupa u ovoj knjizi, Kolingvud ka`e da delatnost nije ni reakcija u pona{anju, ni norma. Ona je najpre specifi~na za situaciju, "doga|aj" se odvija i njime se manipuli{e do one mere u kojoj je situacija poznata. Budu}i da se javljaju situacije standardizovanog tipa, delatnost izgleda kao da je podlo`na pravilima, no u mnogim aspektima `ivota zapravo nema strogih nepromenljivih pravila. Svaka specifi~na situacija toliko je zavisna od konteksta, sa razli~itom kombinacijom faktora koji su uklju~eni, da bi bilo nemogu}no posedovati sveobuhvatni pravilnik o pona{anju. To je najpre stvar "najbolje mogu}ne improvizacije, metod vladanja situacijom u kojoj se na|ete"(ibid, str. 105). Kao rezultat ovakvog isticanja delatnosti umesto doga|aja, stvoren je rekurzivan odnos teorije i prakse. Stoga je kultura i uzrok i dejstvo, podsticaj kao i zaostatak, ona je i stvarala~ka i stvorena. Neka starija stanovi{ta, a osobito ono koje je zauzimao Kolingvud, uklju~uju delatnost pojedinca i rekurzivnu promenu pa su stoga mnogo manje normativna od Nove arheologije, strukturalisti~ke arheologije ili marksisti~ke arheologije! Kod ovih poslednjih, pretpostavlja se da su norme op{te i da negiraju ulogu pojedinca i pojedina~nog opa`anja. Tako|e, kod njih se pona{anje defini{e kao podlo`no pravilima. Svi ti stariji autori su odobravali generalizaciju, bar ukoliko je izvr{ena rekonstrukcija kulturnih redosleda. No njihova uverenja o objektivnosti podataka i upotrebi metoda prirodnih nauka bila su razli~ita. Ve}ina ih je verovala da su podaci postojali u stvarnosti, da su sami po sebi besprekorni i da ~vrsto oslanjanje na njih rekonstrukcijama obezbe|uje sigurnost. Pigot (Piggot, 1959, 1965) i Vili (Willey, 1984, str. 13) su tako|e smatrali da se, u cilju tuma~enja posebnih redosleda, mogu primenjivati op{ti principi preuzeti sa nekog drugog mesta. Istovremeno, Houks, Pigot i Vili sugeri{u da je svaki kulturni redosled na izvestan na~in jedinstven. Prema Viliju (ibid.) "arheolog mora da u|e unutar kulturno-istorijskih konteksta koji su od va`nosti za probleme kojima se bavi". Za Pigota (Piggot, 1965) svaka civilizacija mora da se vrednuje u sopstvenim terminima. U mnogim ranijim delima postoji ne{to {to bi nam moglo izgledati kao suprotnost izme|u subjektivne jedinstvenosti istorijskih redosleda i jednog empirijskog i generalizuju}eg metoda nalik onome koji se opisuje kao prirodna nauka. S druge strane, za Kolingvuda, kao i za Denijela (Daniel, 1962) i Tejlora (Taylor, 1948) sami podaci su problemati~niji a kori{}enje unakrsno-kulturne generalizacije u tuma~enju istorijskih podataka se negira. Kolingvud (1946, str. 243) isti~e da, precizno govore}i, podaci ne postoje, zato {to se opa`aju ili su "dati" u teorijskim okviru. Istorijsko saznanje nije pasivna "recepcija" podataka - to je pronicanje u misao koja predstavlja unutra{nju stranu doga|aja. Kako da onda vrednujemo svoje hipoteze? - zapita}e pozitivisti~ki obrazovan arheolog. Pa sigurno ne kroz primenu univerzalnih sredstava za merenje, teoriju srednjeg opsega. To su, prema Kolingvudu, povr{ne, deskriptivne univerzalne teorije. [ta da radimo da bismo ih vrednovali? Pa, jedan od odgovora bio bi da ih ne vrednujemo. Kolingvud i mnogi drugi stariji autori smatrali su da nema sigurnosti, nema nedvosmislenosti, nema dokaza. Mogu}ni su samo 57

neprestana debata i procenjivanje, a to je stanovi{te obuhva}eno ovom knjigom. No takav odgovor bi ukupno uzev bio suvi{e jednostavan. Kao {to je i Kolingvud s mukom dokazivao, u na{im rekonstrukcijama pro{losti mo`emo biti rigorozni i mo`emo da steknemo kriterije prema kojima }emo vrednovati teorije. Procedura koju treba slediti je da se prvo u|e unutar podataka o kontekstu i da se pro{lost ponovo odigra kroz sopstveno saznanje. No, kao {to je naglasio Burdje (v. str. 73), to je prakti~no pro`ivljavanje, a ne posmatranje apstraktnog spektakla. "Istorijsko saznanje je saznanje o tome {ta je ~inio um u pro{losti, no istovremeno je to i ponovno odigravanje istog, izvr{avanje pro{lih dela u sada{njo{ti" (Collingwood 1946, str. 218). Pro{lost je iskustvo koje se mora pro`iveti u svesti. Kolingvud nije mislio da treba prosto sesti i "u`iveti se" u pro{lost ili "komunicirati" sa njom; po mom mi{ljenju, on najpre izra`ava stanovi{te zastupljeno u ovoj knjizi, da svi iskazi o pro{losti (koji se, kao {to smo videli, kre}u od izkaza "ovo je lova~kosakuplja~ki logor" do "ovaj grob je imao funkciju legitimacije pristupa sirovinama") uklju~uju izno{enje pretpostavki o zna~enjskom sadr`aju u pro{losti. U tom smislu, svidelo nam se to ili ne, "u`ivljavamo" se u pro{lost i to je ono na {ta ukazuje Kolingvud. No on ide i dalje kada ka`e da moramo da budemo svesni toga i da treba da to ~inimo kriti~ki. "Pro`ivljavanje" pro{losti posti`e se metodom pitanja i odgovora. Podaci se ne posmatraju pasivno; oni se moraju aktivirati kroz postavljanje pitanja - za{to bi neko `eleo da izgradi takvo zdanje, koju svrhu je imao onakav oblik rova, za{to je ovaj zid napravljen od zemlje a onaj od cigle? Pitanje ne sme da bude nejasno ("hajde da vidimo {ta tu imamo") ve} odre|eno ("da li ovo rasuto kamenje predstavlja ostatke zida?"). Odgovor na takva pitanja zavisi od svih dostupnih podataka (vidi dalje), ali i od sposobnosti zami{ljanja istorije, ne~eg {to je veoma podlo`no uticaju na{eg saznanja i razumevanja sada{njosti. Kolingvud retko raspravlja o analogiji, no meni se ~ini da mu njeno kori{}enje ne bi smetalo. Analogija sa sada{njo{}u o~evidno je va`na za pro{irenje i podsticanje istorijske imaginacije. Pa ipak to ne zna~i da je ne~ije tuma~enje pro{losti uhva}eno u zamku sada{njo{ti - mogu}no je, prema Kolingvudu, do}i do spoznaje koja vodi razumevanju kulturnog konteksta druga~ijeg od na{eg. Um je u stanju da zamisli i kritikuje druge subjektivitete, "unutarnjost" drugih istorijskih doga|aja (1946, str. 297). Iako je svaki kontekst jedinstven zato {to proizlazi iz odre|ene istorijske okolnosti, mogu}no je da se s njim poistovetimo ili da osetimo ne{to zajedni~ko s njim; svaki doga|aj, iako jedinstven, univerzalan je po tome {to poseduje zna~aj koji je razumljiv za sve ljude u svim vremenima (ibid., str. 303). Takva spoznaja se potom potkrepljuje ili "vrednuje" na vi{e na~ina. [to se ti~e onih koji se bave materijalom iz istog kulturnog konteksta kome i sami pripadaju, kontinuitet izme|u pro{losti i sada{njo{ti dopu{ta im povratak u pro{lost, kao kod uklanjanja ljuski sa Houksovog luka (gore, str. 88), i uvid u to kako su se ideje modifikovale i preobra`avale. S druge strane Kolingvud nagla{ava koherentnost. Po{to podaci, u preciznom smislu, ne postoje, jedino je mogu}no identifikovati rekonstrukciju koja ima smisla u terminima arheologove slike sveta (ibid., str. 243) i u terminima unutra{nje koherentnosti argumenta. Takva strategija dopu{ta da se izvedu hipoteze o "drugim" subjektivitetima i dopu{ta da se ustanove razlike me|u teorijama. No koherentnost tako|e uklju~uje i podudarnost sa podacima. Premda ne postoje podaci koji su na bilo koji na~in objektivni, oni svejedno postoje u stvarnom svetu - oni su opipljivi i prisutni, hteli mi to ili ne. Kakvagod da su na{a opa`anja ili pogled na svet, ograni~eni smo podacima i odgojeni smo spram njihove konkretnosti. Zbog toga bih te{ko mogao da podr`im hipotezu da je "upotreba gvo`|a u Britaniji prethodila po~ecima zemljoradnje" ili da "pogrebna praksa u Britaniji 58

nije po~ela pre pojave upotrebe gvo`|a": potrebno je suvi{e posebnih dokaza da bi podaci mogli da se uklope u takve iskaze. Stoga, ~ak i u okviru na{ih sopstvenih subjektivnih perspektiva, ~esto imamo te{ko}a da svoje koherentne argumente dovedemo u podudarnost sa podacima. U jednom momentu se uvi|a da ima isuvi{e posebnih dokaza i teorija postaje neverodostojna. Stoga se na{e rekonstrukcije istorijskih zna~enja zasnivaju na argumentima koherentnosti i podudarnisti u odnosu na opa`ene podatke. Arheologija koristi argumente koji se pode{avaju; ona nema drugih opcija koje bi mogle da opstanu. Jasno je da se na taj na~in ne mo`e posti}i nikakva sigurnost, ali kao {to }e se videti u slede}im primerima, znanja o pro{losti se mogu prikupljati putem kriti~ke primene metoda. Kolingvud se mnogima zamerio zbog svojih stavova ili bar zbog na~ina kako ih je prezentirao, iako neki od njegovih argumenata jedva da bi bili radikalni u intelektualnoj klimi post-pozitivisti~ke filozofije. ^ajld je pogre{io kada je tvrdio (Childe, 1949., str. 24) da se ideje i motivi delatnika ne mogu ponovo odigrati u svesti istori~ara, jer je i sam neprekidno, kroz rutinski deo arheolo{kog rada, pripisivao ciljeve i ideje umovima iz pro{losti. Pogre{io je i kada ka`e "Kolingvud mi zapravo ka`e da svoj um ispraznim od svih ideja, kategorija i vrednosti proiza{lih u mom dru{tvu, da bih ga popunio onima iz dru{tva koje je nestalo" (ibid.). Kolingvud je pre svega dokazivao da, polaze}i od stanovi{ta sopstvenog dru{tva, mo`emo da do|emo do spoznaje drugih dru{tava, a bilo bi nerazumno govoriti da to nema nikakve veze sa karakterom tih dru{tava. Sugerisao je da bismo mogli kriti~ki da vrednujemo sopstveno dru{tvo u terminima nekog drugog dru{tva i obrnuto. No to ne zna~i da na{e rekonstrukcije pro{losti ne zavise od na{eg sopstvenog dru{tvenog konteksta i ovaj aspekt zaklju~ivanja bi}e razmotren u 8. poglavlju. To najpre zna~i, do sada smo do{li do takve pozicije, da u okviru subjektivnosti podataka jo{ uvek postoje mehanizmi za razlikovanje alternativnih teorija. Podaci sadr`e dovoljno konkretnih informacija o kontekstu, koje ome|uju ono {to bismo o njima mogli da ka`emo; podaci postaju koherentni kroz proces zami{ljanja istorije. Istorijska nauka bavi se kritikovanjem i pro{irenjem takvih uvida. U suprotnom, u okviru unakrsno-kulturnih generalizacija koje previ|aju problemati~an odnos subjekta, upotreba podataka je nepouzdana. Nekoliko primera Korisno bi bilo izneti nekoliko primera, preuzetih iz Kolingvidovog rada i drugih ne{to novijih studija o samosvesnim poku{ajima rekonstrukcije motiva, ciljeva i zna~enja iz pro{losti. Svi takvi poku{aji odlikuju se ula`enjem unutar podataka o kontekstu, postavljanjem pitanja o njemu i dosezanjem verodostojnog uvida u jedinstvene okolnosti. Kolingvud (Collingwood & Myres, 1936, str. 140) polazi od svog temeljitog poznavanja ~injenica o Hadrijanovom zidu i poznijem Antoninovom zidu na severu Britanije i pita "za{to je Antoninov zid toliko druga~iji od Hadrijanovog? Zbog ~ega na mla|em zidu nema stra`ara i kulica i za{to su tvr|ave du` zida manje i na manjem me|usobnom rastojanju nego na starijem?" Tvr|ave ukazuju da je na Antoninovom zidu bila stacionirana manja vojna sila. Konstrukcija zida tako|e ukazuje na napor da se bude ekonomi~niji, posebno u pore|enju sa Hadrijanovim zidom. "Rov ispred bedema bio je ~ak i {iri od Hadrijanovog, no sam bedem je, umesto od kamena, u zapadnom i centralnom delu gra|en od zemlje a u isto~nom od gline. Sam 59

Hadrijan je smatrao da je lak{e sazidati konstrukciju od zemlje nego od kamena. I dimenzije uve}avaju kontrast. Deo Hadrijanovig zida od zemlje {irok je dvadeset stopa u osnovi; Antoninov bedem je visok samo ~etrnaest stopa {to ukazuje, ako je visina konstrukcije od zemlje bila ista u oba slu~aja, da je za bilo koju deonicu Antoninovog bedema, koli~ina potrebne zemlje bila za tre}inu manja nego za Hadrijanov. Isto tako, umesto da budu masivno zidane kamenom i sa monumentalnim kapijama, tvr|ave su uglavnom bile okru`ene bedemima od busenja ili zemlje, a kapije od balvana su obi~no imale najjednostavniji izgled; tamo gde je kori{}en kamen, konstrukcija je bila jednostavna i jeftina. ^ak ni slu`bene centralne gra|evine u tvr|avama nisu zidane isklju~ivo od kamena, dok su kasarne predstavljene najjeftinijim drvenim kolibama ponekad sa dvoslivnim krovom." Polaze}i od ovih podataka, Kolingvud prelazi na tuma~enje svrhe. "I u konstrukciji i u organizaciji Antoninovog zida ogleda se smi{ljen napor da sve bude jeftinije, po cenu ozbiljnog opadanja efikasnosti" (ibid. str. 142). Ova hipoteza dalje je potkrepljena ukazivanjem da zid strate{ki nije dobro lociran, kao i pore|enjem sa Antoninovim zidom na novouspostavljenoj granici u Nema~koj. "Kada se zajedni~ki razmotre, ove razli~ite karakteristike Antoninovog zida manje izgledaju kao niz previda a vi{e kao deo smi{ljene politike zasnovane na pretpostavci da na ovoj granici nije bilo potrebe za mo}nim konstrukcijama" (ibid., str. 143). Dalje u svojoj studji, Kolingvud sugeri{e za{to bi se takav zid gradio na takvom mestu u tom odre|enom trenutku, povezuju}i dalje svoj argument sa podacima o plemenima i naseljima u severnoj Britaniji. No za na{e potrebe dovoljno je re~eno o na~inu na koji se, kroz postavljanje niza pitanja i poku{aj da se na njih odgovori u odnosu na detaljne informacije o kontekstu, mo`e izvesti odre|eno, izdvojeno, tuma~enje o subjektivnoj nameri, koje je verodostojno i koje se mo`e razmatrati u odnosu na podatke. Kolingvidova rekonstrukcija se do izvesne mere oslanja na pisane izvore o karakteru rimske vojske, pa bi stoga bilo korisno osvrnuti se na jedan u potpunosti preistorijski zid, kao {to je onaj izgra|en oko naselja iz starijeg gvozdenog doba u Hojnebergu (Heuneberg) u Nema~koj. Merimen (Merriman, 1986) je pokazao kako bi svrha izgradnje ovog zida mogla da bude sticanje presti`a. Odgovaraju}i na pitanje "za{to je gra|en ovaj zid?" arheolozi su uo~ili da su cigle od blata po na~inu izrade istovetne ciglama od blata kori{}enim na Mediteranu. Osim toga zapazili su da se u kulturnom kontekstu severne Evrope takvi zidovi u istorijskom periodu ne javljaju, a da su klimatski uslovi za njih nepogodni. Ostale informacije o kontekstu ti~u se razmene presti`nih predmeta izme|u Mediterana i tog dela Evrope i unutarnje slo`enosti Hojneber{kog centra sa svojim bogatim pogrebnim tumulima. Sve u svemu, spoznaja da je taj odre|eni zid bio najpre namenjen presti`u, obezbe|enju lokalnog ugleda, a ne odbrani, izgleda verodostojna. Kroz analizu zapote~kog kosmosa u formativnoj fazi Oa{ake (Oaxaca), Flaneri i Markus (Flannery & Marcus, 1976) pokazuju da se u razvijenim simboli~kim predstavama na grn~ariji mogu razaznati tragovi naturalisti~kih verzija, pa im se stoga mo`e dati zna~enje vatrenih zmija i jaguara-demona. Isto tako, i ja sam ukazivao (Hodder, 1984a) da mnoge od neolitskih grobnica zapadne Evrope imaju zna~enje ku}a. Taj argument je potkrepljen zapa`anjem o formalnoj sli~nosti u osam ta~aka izme|u dugih grobnica i njima savremenih dugih ku}a u centralnoj Evropi. Zna~enje grobnica kao ku}a je potom stavljeno u odgovaraju}i dru{tveni kontekst. Kroz analizu razmene neolitskih sekira u Britaniji (Hodder & Lane, 1982), dokazivali smo da sekire

60

van svoje utilitarne vrednosti imaju subjektivni zna~aj, zato {to je to jedini tip artefakta koji je nacrtan u grobnicama; njihove simboli~ne replike od krede ~esto su stavljane u ritualne kontekste. Nijedan od navedenih primera nije ni na koji na~in izuzetan - to je sve rutinska arheologija - no va`no je da je upravo to arheologija. U navedenim primerima, analogija sa etnografskim podacima mogla je da uti~e na izbor pitanja, na spoj istorijske ma{te i teorija, ali u svim slu~ajevima glavni cilj je bilo dosezanje subjektiviteta u kontekstima pro{losti i spoznaja samih podataka, u sopstvenim terminima. Moglo bi se primetiti da ovde ima prili~no mnogo metodolo{kih praznina. [ta je "univerzalnost" na koju se poziva Kolingvud (v. gore, str. 77), kako dose`emo do pro{losti bez imputiranja sada{njosti, kako tuma~imo zna~enjski sadr`aj bez obzira na date primere? Na ova pitanja vrati}emo se u 7. poglavlju. Kolingvudovo delo je ipak znatno unapredilo istra`ivanja. Zaklju~ak I tako, arheologija mora da se vra}a unazad da bi krenula napred. Kroz ovo poglavlje ukazala se potreba za vra}anjem na Novu arheologiju, za ponovnim otkrivanjem kulturne istorije i koherentnog filozofskog pristupa. Ako bi neko radio na analizi referenci ili citata u periodu 19501980, ~ini mi se da bi nai{ao na o{tar prekid oko 1965. Nova arheologija je celokupnu prethodnu arheologiju nazvala normativnom, deskriptivnom, spekulativnom, neadekvatnom - bilo je vreme da se zastane i po~ne iznova. Osu|eni su, kako ciljevi kulturne istorije, tako i metodi interpretacije. Naravno bilo je mnogo toga nepodsticajnog u kulturnoj istoriji i mnogo r|avog u arheologiji. No, to isto bi se moglo re}i za Novu arheologiju i za svaku budu}u arheologiju. Ispitiju}i razne "nove" pristupe isprobavane u arheologiji u poslednjih 20 godina, pokazao sam da njihova ograni~enja proizlaze ba{ iz odbacivanja kulturnih zna~enja, pojedinca i istorije. Poku{aj da se arheologija shvati kao prirodna nauka doveo je do toga da se ve} ste~eno arheolo{ko znanje obezvredi i obori (osim u izvesnim slu~ajevima hronolo{kih {ema i opisa osnovnih podataka). Mnogima }e izgledati da sam oti{ao predaleko sa kontekstnim i spekulativnim, poku{avaju}i da vratim arheologiju na svoje mesto i reintegri{em staro sa novim. Ukazivanje na probleme vrednovanja, na nepotpune, neme podatke, predstavlja uobi~ajenu reakciju na zahtev da moramo da tuma~imo subjektivna zna~enja u pro{losti. No, mo`e se zapravo dokazati da celokupna kulturna rekonstrukcija zavisi od pripisivanja subjektivnih zna~enja posebnim istorijskim kontekstima. U ovom poglavlju raspravljano je o odgovaraju}im procedurama onako kako ih je skicirao Kolingvud. Druga uobi~ajena primedba je kako nas iskaz da je zid izgra|en zato {to je neko re{io da ga napravi ne mo`e daleko odvesti. Naravno, odmakli bismo jedva ne{to dalje od Flanerijevih (Flannery, 1973) zakona Miki Mausa, ukoliko se ne bi zahtevalo ni{ta vi{e od toga. No kada se svrha i namera izvode iz posebnog kulturno-istorijskog konteksta, u sklopu dru{tvene delatnosti, njihovo razmatranje se ne svodi samo na nov na~in opisivanja podataka; obezbe|uje se dopunska informacija. Tuma~enje se odvija izvan podataka - kada ne bi bilo tako, problem vrednovanja jedva da bi se postavljao. U navedenim primerima o "zidovima", gradnja je preduzeta da bi se smanjio tro{ak u smislu ljudstva i rada i da bi se stekao dru{tveni presti`. Obadva tuma~enja dopunjuju podatke. Bilo bi korisnije primeniti mno{tvo metoda i pretpostavki istorijske arheologije u preistoriji, nego dopustiti da istorijska arheologija postane "nova" prirodna nauka (Rahtz, 1981). U ovom poglavlju smo videli da nam istorija "unutarnjosti" doga|aja, razmatrana kroz dugo trajanje, 61

dopu{ta mogu}nost potpunijeg razumevanja dru{tvene promene, odnosa izme|u strukture, ideje i prakse i uloge pojedinca u dru{tvu. Arheolo{ki podaci sa svojom jedinstvenom mogu}no{}u pristupa dugom trajanju mogu da doprinesu mnogim savremenim raspravama o dru{tvu i dru{tvenoj promeni. Na primer, koliko }e subjektivni "na~ini delovanja" biti otporni na velike dru{tvene i tehni~ke preokrete? Kakav je odnos postepene i nagle dru{tvene promene? Postavljaju}i takva pitanja, mo`emo dopustiti da posebnost arheolo{kih podataka govori sama za sebe. U poglavlju koje sledi bi}e opisan etnoistorijski primer o ulozi materijalne kulture u dru{tvenoj promeni u okviru specifi~nog istorijskog konteksta. No mora se imati na umu da sam trenutno zaoibi{ao jedan problem koji sadr`i brojne implikacije. Kolingvud (Collingwood, 1946, str. 315) zaklju~uje da "izu~avamo istoriju...da bi smo postigli samospoznaju". Budu}i da smo se saglasili da na{a rekonstrukcija pro{losti delom zavisi od sopstvenog pogleda na svet i da smo na{im tuma~enjima pro{losti odricali mogu}nost bilokakve sigurnosti, zna~ilo bi da "svaka nova generacija mora iznova da napi{e istoriju na svoj na~in" (ibid., str. 248) zato {to se postavljaju nova pitanja, metodi se menjaju, a istorijsko saznanje se pro{iruje i preina~ava. Kona~ni cilj bi jedino mogla biti samospoznaja, Projektuju}i se kriti~ki u pro{lost, i sami sebe bolje upoznajemo. U tome le`i razlog `estine sa kojom je Kolingvid odbacivao primenu prirodnih nauka na ljudsku pro{lost. Kolingvudov rad bio je "politi~ka borba" (ibid., str. 167). Raspravljati o humanitetu u terminima op{tih zakona, u krajnjoj liniji zna~i ljudima odricati slobodu. S druge strane, istorijski pristup ljudima dopu{ta slobodu da misle kako ho}e: oni se ne predaju pred neoborivim univerzalnim teorijama. Po{to se pro{lost ne mo`e saznati sa sigurno{}u, nemamo pravo da pripisujemo podacima sopstvene univerzalije i da ih predstavljamo kao istinu. Ovoj temi vrati}u se u 8. poglavlju.

62

6 ETNOISTORIJSKI SREDnjEG OPSEGA

PRIMER:

PREISPITIVAnjE

ETNOARHEOLOGIJE

TEORIJE

U svetlu dosada{nje rasprave u ovoj knjizi, `elim da upotrebim jedan etnoistorijski primer promene materijalne kulture kako bih doveo u sumnju dva danas pomodna aspekta arheologije etnoarheologiju i teoriju srednjeg opsega. Etnoarheologiju (Gould, 1980; Kramer, 1979; Yellen, 1977; Binford, 1978), kako ka`u njeni vode}i zagovornici Guld (Gould) i Binford (Binford), odlikuje kori{}enje "materijalisti~kog", "arheolo{kog" metoda - t. j. odnosi statike i dinamike se dokumentuju kroz opa`anje koje je objektivno, spolja{nje i u kojem se ne u~estvuje. Delimi~no se i{lo za stvaranjem teorije srednjeg opsega koja, kako su pokazali Rab i Gudjir (Raab & Goodyear, 1984), stoji u naju`oj vezi sa procesima formiranja lokaliteta. Binford (1977; 1983) smatra da arheolozi treba da razviju argumente koji }e biti relevantni za odnos materijalne kulture i dru{tva. On se zala`e za postojanje nezavisnih sredstava za merenje, "termometara", koji bi se primenjivali pri "~itanju" arheolo{kih podataka. Iako je ideja teorije srednjeg opsega primenjiva na fizi~ke procese (na primer raspad C 14), te{ko je razumeti kako univerzalni zakoni kulturnog procesa uop{te mogu da postoje nezavisno od ne~ijih kulturnih teorija vi{eg nivoa. Naravno, u okviru takvih teorija vi{eg nivoa postoji velika potreba za istra`ivanjem materijalne kulture, procesa deponovanja i sli~nog - {to bi se moglo nazvati istra`ivanjem srednjeg opsega. Sasvim ne{to drugo je shvatanje, koje se osporava u ovoj knjizi, da onaj tip sredstva za merenje o kojem govori Binford i naziva ga teorijom srednjeg opsega, mo`e da postoji nezavisno od kulturnog konteksta. Argumenti u ovoj knjizi tako|e govore protiv "materijalisti~ke", "arheolo{ke" etnoarheologije. Predmet interesa pomeren je sa "spolja{njo{ti" na "unutarnjost" doga|aja. Adekvatno razumevanje materijalne kulture, u njenom zna~enjskom kontekstu, za sobom povla~i dugotrajno u~e{}e u izu~avanim kulturama. Cilj mo`e da ostane isti - tra`enje odgovora na arheolo{ka pitanja iz etnografskih podataka, na pitanja koja bi se bavila materijalnom kulturom i/ili strukturama i procesima promene; pa ipak metodi moraju biti definitivno druga~iji. Tada se javlja problem. Kakva je razlika izme|u takve "unutarnje", participatorne etnoarheologije s jedne, i etnografije i socijalne antropologije s druge strane? I jo{ gore, zar se time ne bi uspe{nije bavili socijalni antropolozi koji su obu~eni u tehnikama intervjuisanja, bele`enja, uzimanja uzoraka, u~enja jezika i potpunije obrazovani u pogledu relevantne literature za savremena dru{tva? Zar etnoarheologija ne bi nestala ako bi bila zamenjena antropologijom materijalne kulture i dru{tvene promene ili se sa njom integrisala? Etnoarheologija se kao pod-disciplina pojavila tek u poslednjih 20 godina. U mnogim aspektima ona je privremeno re{enje, prouzrokovano nedostatkom interesovanja antropologa za glavne arheolo{ke teme. Ako dve discipline, uz istoriju, uspeju da se spoje, ili da bar plodotvornije komuniciraju, etnoarheologija bi odista mogla da postane "prevazi|ena", kao i nekontekstni, unakrsno-kulturni trendovi arheolo{ke nauke {ezdesetih i sedamdesetih. Izvesno je da postoje znaci (Miller, 1983) ve}eg interesovanja antropologa za materijalnu kulturu. Izvesno je, tako|e, da postoje stvarne te{ko}e u prekvalifikaciji arheologa za rad na adekvatnoj dubinskoj antropologiji. S druge strane, u arheologiji sazreva svest o potrebi potpunijeg razumevanja svih dimenzija materijalne kulture, a materijalna kultura dana{njice je jedina oblast u kojoj se ta vrsta gladi za arheolo{kim saznanjem mo`e zadovoljiti. Stoga izgleda

63

prili~no sigurno da }e etnoarheologija u najbli`oj budu}nosti i dalje imati svoje mesto, u najboljem slu~aju uz vi{e "antropolo{ke" metodologije. Tako se etnoarheologija bori da pre`ivi na nekoliko frontova. Postoji potreba za du`im, dubinskim istra`ivanjem (koje je ~esto skop~ano sa prakti~nim i finansijskim problemima). Postoji shvatanje kod pojedinih arheologa i antropologa da bi obu~eni etnografi to bolje radili. Postoji `elja (Miller, 1983, str. 6) da se redukuje asimetri~na zavisnost arheologije od antropologije koja je otelovljena u etnoarheologiji. Postoji shvatanje u okviru antropologije da problemi materijalne kulture i promene imaju zna~aj. I kona~no, postoji problem da oni pravci u arheologiji koji su dalje od unakrsno-kulturnog a bli`e istorijskom i zna~enjskom, sigurno umanjuju relevantnost velikog dela savremene etnoarheologije. Premda etnografska sada{njost mo`e da se delom odrekne kontrole nad arheolo{kom pro{lo{}u, izgleda izvesno da }e arheolo{ka pro{lost postati relevantnija za etnografsku sada{njost. Tako bi etnoarheologiji ponovno bio udahnut `ivot, ali sa potpuno novim zna~enjem. Etnografi su sve svesniji potrebe za istorijom jer ona poma`e obja{njavanju sada{njosti. Da bi mogli da pribave pro{lost oblastima kojima nedostaje duga tradicija pisanih izvora, okre}u se arheologiji. Ovde "etnoarheologija" postaje arheolo{ko istra`ivanje u etnografskim kontekstima da bi se rasvetlila etnografska sada{njost. Tako etnoarheologija staje rame uz rame sa etnoistorijom i po definiciji i u praksi. Kakva god bila dugoro~na budu}nost etnoarheologije, iz do sada iznetih argumenata u ovoj knjizi je jasno da se ona mora u`e povezati kako sa antropolo{kom tako i sa istorijskom teorijom i metodom. Stoga je rasprava o etnoarheologiji samo jedan primer op{te rasprave o karakteru arheologije. Trudi}u se da ove ideje razradim kroz primer koji sledi. Povratak u Baringo Ukratko bih hteo da opi{em rad (op{irnije v. Hodder, 1986) koji je proiza{ao je iz obnovljenog istra`ivanja u oblasti Baringo u Keniji. Ranije istra`ivanje opisano u Simbolima u akciji /Symbols in Action/ (Hodder, 1982a)/ ostavilo me je u nedoumici u pogledu posebnog tipa artefakta koje koristi pleme Ilhamusa (Ilchamus; na drugim mestima citirano kao njemps). Ilhamusi su jedina grupa u toj oblasti koja posude od tikve ukra{ava pravolinijskim motivom. Za{to? Jedan od pristupa koji bih mogao da sledim odgovaraju}i na ovo pitanje, bilo bi testiranje neke op{te teorije ili zakonomerne generalizacije. Mogao sam na primer re}i da ukra{avanje stoji u vezi sa ve}om socijalnom kompleksno{}u Ilhamusa u pore|enju sa susednim plemenima, pa otuda i potreba za organizovanijim i simboli~ijim prikazivanjem. Ili, da dekoracija stoji u vezi sa izra`enijim dru{tvenim nadmetanjem i stresom u okviru grupe, jer se pristup sirovinama mora jasnije ozna~iti (Hodder, 1979). Ili sam mogao dokazivati, idu}i za Vobstom (Wobst, 1977), da ako uz porast veli~ine dru{tvene grupe raste interakcija sa socijalno srednje udaljenim jedinkama, bi}e u porastu i materijalno simboliziranje i stil. Jedva da bi bilo potrebe da se vra}am me|u Ilhamuse da bih "testirao" takve teorije mogao bih samo da prelistam etnografiju i odredim stepen socijalne kompleksnosti, stepen socijalnog nadmetanja ili stresa, ili veli~inu ove grupe u odnosu na druge grupe koje nemaju dekoraciju. Kroz korelaciju sa dekoracijom mogao bih da vidim koja od hipoteza se uklapa u podatke - sve bi bilo vrlo jednostavno.

64

Kakve se te{ko}e javljaju kod ovakvog pristupa, koji sad ve} izgleda {iroko prihva}en u arheologiji i etnoarheologiji? Osnovni problem je slede}i: odakle bih mogao znati, ~ak i u terminima ovakvog unakrsno-kulturnog, adaptivnog pristupa, da dekoracija ima ikakve veze sa socijalnom kompleksno{}u, nadmetanjem i tokom informacija? Sve bih to mogao da dovedem u korelacije, ali nisam ispitao da li se tikve i dekoracija koriste na na~in koji bi te korelacije u~inio smislenim ili zna~ajnim. Ima i mnogo drugih razloga sa kojih je pristup tipa socijalna kompleksnost/razmena informacija u celosti neadekvatan. On negira ulogu aktivnih pojedinaca, zna~enja, istorije i pre svega je samo povr{no vrludanje po kulturi Ilhamusa. U najboljem slu~aju, to je r|ava nauka; u najgorem, to je ono {to bi se moglo nazvati intelektualnim kolonijalizmom - Ilhamusima name}emo sopstvene zapadnja~ke koncepte, obja{njavamo njihovu kulturu na{im terminima i ne poku{avaju}i da ih razumemo, umesto da pustimo njih da nas nau~e. Stoga se mo`emo vratiti mom pitanju: za{to Ilhamusi ukra{avaju tikve? Odlu~io sam da najpre u|em u konteksnu informaciju, umesto da preuzimam Guldovu i Binfordovu "spolja{nju", "materijalisti~ku", "neparticipiraju}u" poziciju i primenjujem/testiram unakrsno-kulturne zakone. ^emu slu`e tikve, kakvo je njihovo zna~enje? Kada se pogleda kontekstna informacija, neke stvari odmah postaju jasnije. Tikve su jedine posude kod Ilhamusa koje se ukra{avaju - ali ne i lonci, zdele i vedra. No, nisu sve tikve ukra{ene ve} samo one koje slu`e za ~uvanje i slu`enje mleka, posebno one za decu. Svako dete ima jednu ili vi{e svojih tikvi. Osim toga, dekorisane tikve su "`enski" predmeti - `ene ih izra|uju, ukra{avaju i odr`avaju, `ene ih koriste pri mu`nji krava, vode ra~una o njima u ku}i, `ene ih nose. Stoga, kada obja{njavamo dekoraciju moramo da razmotrimo odnos tikava, mleka i `ena; a zbog posebne dekoracije na tikvama za mleko koje koriste mala deca, moramo da razmotrimo `ene u reprodukciji. Mo`emo da po~nemo sa mlekom. To je va`na sirovina za opstanak koja je skop~ana sa presudnim zna~ajem goveda (i u manjoj meri koza), kao glavnih merila imu}nosti. Tokom najve}eg dela godine, `ene muzu krave, vode ra~una o mleku i raspodeljuju ga deci i mu{karcima. U vezi sa stvarnom va`no{}u za opstanak je i sredi{nji simboli~ki zna~aj mleka: u mnogim ceremonijama se koristi za blagoslov, me{a se sa lojem i raspore|uje po tlu da bi izazvalo ki{u, verski poglavar ili laibon prori~e budu}nost gledaju}i u tikvu punu mleka i tako dalje. [to se ti~e posebno ukra{enih, de~jih tikvi, Ilhamusi imaju brojne rituale i simboli~ka sredstva za za{titu male dece. Za{to su deca tako va`na? Svi Ilhamuski mu{karci ka`u, a to se izri~ito i ~esto ponavlja, da im je najva`nije da imaju puno `ena, pa otud i puno dece, kako bi mogli da poseduju mnogo goveda i da ih ostave potomstvu. Za razliku od zemlje, na stoku se gleda kao na resurs koji se sam uve}ava. Ona se koristi za otkup neveste - zato bogatiji klanovi sa vi{e stoke mogu da kupe vi{e `ena, da imaju vi{e dece i da uve}aju svoju populaciju kroz reprodukciju. Tako su ve}i klanovi bolje za{ti}eni od bolesti i su{e; ve}i klanovi mogu da uzgoje vi{e stoke po glavi stanovnika i da budu bogatiji. Sa stanovi{ta opstanka i ekonomske i dru{tvene potpore bolje je pripadati velikom klanu. Ve}i, bogatiji klanovi uz to su politi~ki zna~ajniji, jer te`e da daju plemenskog poglavara iz svojih redova i da imaju ve}i politi~ki uticaj. Zato su deca va`na za mu{ku te`nju ka uve}anju klana. No ona imaju i neposredan zna~aj za uve}anje sto~nog blaga na vi{e na~ina. Prvo, deca su zadu`ena za ~uvanje i opslu`ivanje stoke. Drugo, kada sinovi naslede stoku, ona }e dospeti u razli~ite krajeve zemlje {to 65

}e je obezbediti ili za{tititi od lokalnih bolesti a mo`e joj doneti i napredak zbog raznovrsnije ispa{e. Sinovi su zato va`ni za porodicu ili klan u interesu uve}anja sto~nog blaga, jer svaki }e sin uve}avati sopstveno stado. Tre}e, zna~ajne su i k}eri jer se udajom, kroz prodaju neveste, obezbe|uje priliv stoke iz drugih klanova. Zemljoradnja ima sekundarnu ulogu u mu{kim socijalnim strategijama. Da bi ostvarili svoje glavne ciljeve ~iji temelj su stoka i potomstvo, stariji mu{karci zavise od `ena jer one ra|aju decu i o njima vode brigu u doma}em kontekstu. Me|utim, stariji mu{karci u mnogim kontekstima osporavaju ovaj doprinos `ena. U dru{tvenoj zajednici Ilhamusa odluke se donose zajedni~kim savetovanjem starijih mu{karaca a status i po{tovanje se sti~u na osnovu govorni~kog dara. @ene se nikada ne pitaju za mi{ljenje kada je re~ o javnoj, politi~koj sferi i smatra se da ne treba da se izja{njavaju o stvarima od zna~aja. U mnogim kontekstima smatra se da ne treba ni da govore u prisustvu mu{karaca. Kada bih upitao starce kakvo bi bilo gledi{te `ena o odre|enoj stvari, ~esto bi odgovorili da "nije na `enama da se izja{njavaju". Po~injemo da uvi|amo za{to `ene, u kontekstu Ilhamusa, ukra{avaju tikve za mleko. Mu{karci ka`u kako im je drago da vide lepo ukra{enu tikvu - to zna~i da je `ena privr`ena, da je vredna i stara se da decu nahrani mlekom, itd. ^ovek ima "dobru" `enu ako ona ukra{ava tikve: to zna~i da se ona ponosi svojim doma}im delatnostima oko podizanja dece, {to podrazumeva izvesno priklanjanje njegovim interesima - onome {to on misli da je va`no. @ene ~esto izra`avaju sli~ne poglede - `ena koja lepo ukra{ava tikve tako|e je i "dobra majka", a druge `ene su spremnije da joj pru`e pomo} i podr{ku. No razmi{ljaju}i o strogom }utanju Ilhamuskih `ena, o njihovom bezglasju u javnom mu{kom svetu, po~eo sam da se pitam da li postoji jo{ neki uzrok ukra{avanja. Izgledalo je ~udno {to `ene ukra{avaju samo tikve. Na kraju krajeva, `ene daju deci hranu i iz lonaca i rade druge stvari koje su u vezi sa odr`avanjem doma}eg konteksta. Zanimljivo je da se jedina dekoracija u ku}i odnosi na one resurse koje visoko cene mu{karci - to jest kravlje mleko i decu. Videli smo da mu{karci koji kontrolisu dominantan diskurs - javni govor, negiraju pun `enski doprinos dru{tvu. Mo`da `ene, kroz dekoraciju, prikriveno skre}u pa`nju na svoj dru{tveni zna~aj. Javno, a mo`da i u sopstvenoj svesti, `ene izra`avaju dominantno mu{ko stanovi{te o dru{tvu. No prikriveno, ili najpre kroz svakodnevnu praksu, dekoracija defini{e i nagla{ava reproduktivni zna~aj `ena u dru{tvu u kojem reprodukcija (dece i mle~ne stoke) predstavlja glavni sto`er mu{ke mo}i . Po~eo sam da pomi{ljam da ima ne~eg u toj ideji, kada sam zapazio da mu{karci daju kontradiktorne izjave o tikvama. S jedne strane su govorili "da, dopada nam se kada `ene ukra{avaju tikve", ali su se prili~no trudili, s druge strane, da negiraju zna~aj dekoracije. "To zavisi od `ena, to se nas ne ti~e, nemoj nam pri~ati o tikvama - to je `enski posao". Na taj na~in, kroz dominantan diskurs, `enska uloga je umanjivana ili marginalizovana. Ugro`avaju}a uloga ukra{avanja mo`e se tako|e uo~iti kada ispitujemo motive kori{}ene na tikvama - osobito cik-cak, dvostruko "V" i krstove. Ako potra`imo druge kontekste u kojima se oni javljaju, pronalazimo da se vezuju za polnost, za odnose sa neo`enjenim mladi}ima i za ceremonije koje se bave reprodukcijom i vra~anjem. U svim tim slu~ajevima, `ene su izvan kontrole staraca. U odsustvu staraca, `ene razvijaju sopstvene oblasti delovanja i zna~enja kroz blisku vezu sa ritualnim poglavarom, `ensko obrezivanje i vra~anje. @ene uz to slikaju "V" motiv na mladim neo`enjenim moran ratnicima, svojim ljubavnicima pre prinudnog braka sa starijima. @ene `ivahno i sa zanimanjem govore o svim tim vezama dekoracije sa ritualom, mladi}ima, vra~anjem. One o~igledno imaju prakti~nu svest o tim odnosima ~ak i ako ne ose}aju njihov 66

zna~aj ili ga otvoreno ne izra`avaju. Izgleda da i sami motivi ukra{avanja, preneti na tikve, nagla{avaju mleko i decu kao oblasti prakti~ne `enske kontrole, sli~no drugim oblastima kontrole (`ensko obrezivanje itd.) u kojima se ti motivi koriste. Nadam se da }u jo{ vi{e potkrepiti taj argument kada poka`em da je prakti~na kontrola nad mlekom i decom imala istorijsko dejstvo; no za sada je opasno stavljati suvi{e simboli~kog i dru{tvenog tereta na tikve. Dok sam posmatrao `ene kako neobavezno ucrtavaju motive, dok sporo dodaju negde ta~ku a negde crtu, ~avrljaju}i o predstoje}oj zabavi, nisam mogao da se ne zapitam "jesam li uop{te u pravu kada pripisujem toliki zna~aj ukra{avanju - mora li ba{ sve da ima socijalno zna~enje?" Naravno, preovla|uju}i, zapravo jedini odgovor koji sam dobijao na direktno pitanje "za{to ukra{avate tu tikvu?" bio je "zato {to }e tako biti lep{a". Svakako, morao sam da uka`em malo poverenja tako sna`nom starosedela~kom stavu. U~inilo mi se da dru{tveni uzrok mo`da ne postoji, da su tikve mo`da ukra{avane prosto zbog estetike. Sigurno je da malopre pomenuti dru{tveni razlozi - ideja o prikrivenom ispoljavanju `enske kontrole i ideja o mu{koj `elji za `enskom brigom o doma}instvu - nikako ne obja{njavaju ukra{avanje. Objasnio sam funkciju ukra{avanja, ali time nije obja{njen stil, sama dekoracija - njeno nastajanje. To se jasno vidi ako po|emo od dru{tvenih funkcija. @ene ne moraju da ukra{avaju tikve da bi ove vr{ile svoju funkciju; ima i drugih na~ina da se poka`e privr`enost doma}em kontekstu (~isto}a ku}e i dece, za{tita dece amajlijama, odr`avanje vatre i drugo) i ima drugih na~ina za vr{enje prakti~ne kontrole nad decom i mlekom - mu{karci su ionako stvarno isklju~eni iz ovih oblasti. Za{to susedne zajednice ne ukra{avaju tikve iako imaju sli~ne ekonomije zasnovane na sto~arstvu i sli~ne interese u pogledu dece i stoke? Veza izme|u dru{tveno adaptivnih funkcija i kulturnog stila nije obavezna. I tako, posle svega, jo{ uvek nisam objasnio za{to se ukra{avaju tikve. Odlu~io sam da se usredsredim na jedini solidan klju~ za re{enje koji su mi dali sami Ilhamusi. Kao odgovor na moje pitanje "za{to ukra{avate tikve?" ponavljali su "da bi bile lepe". Izgledalo je da bih mogao da razumem ovu estetiku samo ako se vratim u istoriju Ilhamusa i vidim kako se ta ideja razvijala. Sledi kratak pregled o aspektima istorije Ilhamusa u poslednjih 200 godina koji je zasnovan je na arheolo{kom iskopavanju (Hivernel, usmeno saop{tenje autoru), istorijskim, etnoistorijskim podacima i usmenim predanjima (v. Hodder, 1982; 1986). U devetnaestom veku Ilhamusi nisu `iveli u sada{njim ra{trkanim individulanim doma}instvima. @iveli su u ogromnim, utvr|enim, gusto sabijenim selima. Imali su malo stoke a njihova ekonomija zasnivala se na intenzivnoj zemljoradnji sa navodnjavanjem. Kakav je tu bio kontekst ukra{avanja? Ni tikve, kao ni lonci ni druge posude nisu ukra{avane. Jedino pravo polje ukra{avanja bila su tela, i to `enska, mladih moran ratnika i jednog starca. Zna~ajno je da je istaknuta preda~ka figura u ovim selima, najve}i ritualni poglavar Ilhamusa koji je `iveo u ranom devetnaestom veku i kome su pripisivane velike magijske mo}i, bio nazivan i jo{ uvek se naziva "onaj ukra{eni". Od drugih, profanih mu{kih poglavara razlikovao se po ukra{enosti svoje ko`e. Kada Ilhamusi ka`u da su ukra{ene stvari lep{e to podrazumeva mnogo stvari. njihova zna~enja su pod uticajem istorijskih asocijacija sa "onim ukra{enim". Ukra{avanje ima posebnu ulogu afirmacije dru{tvenosti u `ivotu ILhamusa. Jedna poslovica ka`e da kada neka osoba nema ogrlicu, to zna~i da `eli da bude sama. Biti ukra{en, na izvestan na~in zna~i biti Ilhamus - narod koji "se okupio" u selima; ali vrednost lepote je uve}ana i zbog "uzbudljivosti" njene veze sa ritualnim poglavarima i sa podre|enim grupama kao {to su mladi}i i `ene. 67

Istorijska predanja ne obja{njavaju za{to seoske `ene u devetnaestom veku nisu ukra{avale tikve. U selima se mu{ki interes nije usredre|ivao na porast reprodukcije - glavni izvor bogatstva nalazio se u zemljoradnji sa navodnjavanjem. Zemljoradnja je kod Ilhamusa oduvek imala nizak kulturni status. Kada se resursi radne snage siroma{ili, ona je pribavljana iz susednih plemena, ali me|u Ilhamusima su `ene, a ne mu{karci, bile zadu`ene za svakodnevni, monoton i potcenjen rad u polju. Bilo je neizvodljivo da `ene neprekidno rade i da imaju mnogo dece, pa su stope nataliteta bile bri`ljiivo ograni~avane. To onda ne predstavlja odgovaraju}i kontekst u kojem bi `ene ukra{avale posude za mleko koje se koriste u ishrani dece. Mu{karci su imali malo stoke i malo dece. njihove strategije zavisile su od `ita koje je ~uvano, kuvano i slu`eno iz kerami~kih, drvenih i pletenih posuda. Ali, opet istorijski, samo je stoka, a ne `itarice, bila visoko cenjena kod Ilhamusa. Nisam raspolagao podacima koji bi mi poslu`ili da objasnim odakle poti~e taj sistem vrednosti zasnovan na stoci; za razre{enje tog arheolo{kog i istorijskog pitanja o~ekuju se dalji podaci. No kao rezultat, u selima Ilhamusa gotovo da nije bilo interesa za ukra{avanje posuda u kojima su se ~uvale `itarice, tako da nije moglo biti ni njihovog dru{tvenog dejstva. U potrazi za istorijskim asocijacijama uvek mo`emo oti}i u beskona~nu pro{lost, obja{njavaju}i jedno stanje u terminima prethodnog. To delimi~no i spada u pristup koji bih hteo da razvijem u ovoj knjizi - da "unutarnja" kulturna istorija jeste neophodan deo arheolo{kog obja{njenja. Ali za sada, da krenemo dalje od situacije utvr|ene za devetnaesti vek. Oko 1900. Ilhamusi su napustili svoja sela, nabavili stoku, odbacili zemljoradnju i usvojili dana{nji sistem ra{trkanih naselja. Za to ima mnogo "razloga" koje bismo mogli izneti. Reke pored sela su postale muljevite i preseljenje je postalo neophodno; Britanci su stigli i zaustavili unutarplemenske plja~ka{ke pohode, pa je razila`enje postalo mogu}no; populacija u selima je bila suvi{e velika; arapski trgova~ki putevi su se udaljili od tih sela, itd. Ali nijedan od tih faktora nije razlog promene - to su samo uslovi za promenu, jer u svim tim slu~ajevima Ilhamusi su mogli da ostanu u istim ili u nekim drugim velikim selima. Oni su se razi{li zbog skupa namera utemeljenih na istorijski proiza{lim datostima koje su shva}ene "zdravo-za-gotovo". Kao {to je re~eno, Ilhamusi preziru poljske radove dok se bogatstvo se izra`ava u terminima stoke. Dekoracija je lepa, ali je lepa i stoka. @ivot Ilhamuskih mu{karaca u potpunosti je usredsre|en na stoku a razila`enje je uslovilo porast veli~ine klanova i njihovo me|usobno nadmetanje kroz reprodukciju stoke. @ene su po~ele da ukra{avaju tikve neposredno po razila`enju. U procesu razila`enja mu{karci su pre{li u novu /.i sada{nju/ situaciju, koja je ve} opisana, i u kojoj za njih glavni interes predstavlja posedovanje mnogo `ena i dece, kako bi imali {to vi{e stoke. Stopa nataliteta naglo je porasla. @ene vi{e nisu radile u poljima. U takvom kontekstu izgledalo je "prirodno" da `ene po~nu da ukra{avanju tikve za mleko - predmete povezane sa aspektima `ivota koje je svako pozitivno vrednovao i iz razli~itih razloga smatrao zna~ajnim. Tikve su po~ele da se ukra{avaju kao deo postoje}ih kulturnih pretpostavki u okviru novog konteksta. Principi i estetski smisao ukra{avanja preneti su sa tela `ena i mladi}a u novu oblast brige o deci i snabdevanja mlekom, da bi i njih u~inila lepim. Ali novo ukra{avanje tako|e je bilo uzbudljivo i opasno: njime se, skoro kao izazov, jedan od aspekata sto~nih resursa prakti~no pretvorio u `enski domen. Svi Ilhamusi, i `ene i mu{karci, sla`u se da su posle razila`enja `ene stekle novu mo} i nezavisnost. Na primer, starije `ene su mogle da "poseduju" resurse (kao {to je stoka). Tako|e, institucionalizovana je praksa da `ena mo`e zahtevati od klana u kome je ro|ena da osudi i strogo kazni njenog mu`a. Iako jo{ uvek minimalno, `enska mo} u dru{tvu je porasla. Nastojanje 68

da se mleko i odgoj dece u~ine "lepim" na izrazito `enski na~in, kori{}enjem dekoracije koja se istorijski vezuje za `ene, mladi}e i mo}ne grupe (ritualne poglavare), deo je procesa {irenja `enske kontrole. Sada smo stigli do tradicionalne i sada{nje situacije koja je ranije opisana u ovom poglavlju. Ali odnedavno se me|u nekima od Ilhamusa de{avaju nove promene. U poslednjih 1020 godina do{lo je do nove pojave - ukra{avanja unutra{njosti koliba. Ovo ~ine samo Ilhamusi, i opet, to obavljaju `ene koriste}i stari motiv niza cik-cak linija kakav je kori{}en na telima i tikvama. U ovom najnovijem periodu, mnoge porodice su sve manje zainteresovane za veliki broj dece, a sve vi{e za obrazovanje i zapo{ljavanje izvan Baringa ili na administrativnim poslovima. Zapo{ljavanje mu{karaca izvan ove oblasti rezultira u zavisnosti mu{karaca od `enskog rada u ku}noj proizvodnji tokom dugih perioda (ponekad godina) odsustva. Kod mladih, visok status se afirmi{e ~etvrtastim ku}ama zapadnja~kog izgleda koje sadr`e zapadnja~ke predmete i zapadnja~ki odevene, obrazovane i pismene `ene. Novi kompleks ideja isti~e higijenu, a mala deca se napajaju iz plasti~nih bo~ica sa cuclom a ne iz tikvi. U svakom slu~aju mu{ke strategije ne uklju~uju samo reprodukciju u doma}em kontekstu, ve} i pla}eni rad. Ipak, mu{karci sada u potpunosti zavise od rada svojih `ena u doma}em kontekstu, to jest rada u polju, staranja o stoci i podizanja dece. Iako u takvim porodicama reprodukcija vi{e ne predstavlja centralni interes, mlade `ene jo{ uvek ukra{avaju tikve za mleko (jasno ne i one koje su zamenjene bo~icama), tako|e ukra{avaju zidove koliba, nastoje}i da ceo doma}i kontekst u~ine lepim. Koliba je u potpunosti, a ne samo jednim delom, postala `enska. Istorijske tradicije odr`avaju se u formi dekoracije i njenoj proizvodnji (od strane `ena). To je opet "prirodni" produ`etak postoje}ih principa, ali sa prakti~nim dejstvom u izmeni dru{tvenog zna~enja dekoracije i pro{irenju `enskog domena. Starije `ene sada podu~avaju mla|e `ene, ~ak i one neudate, u ukra{avanju koliba. Za svakoga je to ba{ lepo, zabavno, prigodno jer sadr`i i "unutarnja" istorijska zna~enja; ali isto tako, zbog istorijskih veza, tako|e se pojavljuju druga zna~enja i prakti~na dejstva. Specifi~ni kulturni stavovi nisu neutralni: oni deluju povratno i dovode do specifi~nih dru{tvenih posledica. Polo`aj nekih `ena u savremenom dru{tvu Ilhamusa se zaista radikalno menja. Premda `ene jo{ uvek imaju mali javni, politi~ki uticaj, nove "pozapadnja~ene" `ene se uklju~uju u "`enske grupe" koje finansira vlada i same upravljaju svojim farmama i ma{inerijom. Ovaj proces }u sada iskoristiti za ilustraciju poslednjeg primera u vezi sa istorijskim procesom koji opisujem. Kao {to je re~eno, Ilhamusi su jedina kulturna grupa u regionu koja izra|uje ukra{ene artefakte (osim jednostavnih ogrlica i narukvica). U misijama i vladinim razvojnim projektima tikve Ilhamusa su istaknute kao potencijalni predmeti za prodaju turistima , tako da su Ilhamuske `ene podstaknute da ih prave za prodaju. Zara|en novac se koristi za osnivanje lokalnih poljoprivrednih projekata `enske samopomo}i. U najve}em broju slu~ajeva Ilhamuski mu{karci bri`ljivo kontroli{u svaku direktnu vezu izme|u `ena, vladinih ustanova i spolja{njeg sveta, a tako|e i najve}i deo novca koji `ene zarade. No `ene su mogle da odgovore na potra`nju za tikvama koja je dolazila spolja i tako same zarade svoj novac. To se dogodilo zbog toga {to su mu{karci, kao {to smo ranije videli, na `ensku kontrolu tikava za mleko reagovali re~ima: "to su `enska posla". @ene govore kako mogu da prodaju ukra{ene tikve jer "mu{karce nije briga". Rezultat svega toga je da `ene mogu da zarade novac, osnuju poljoprivrednu kooperativu, pa i da kupe traktore, i da direktno kontaktiraju sa spoljnim svetom. Na kraju, one postaju "spoljnije" od 69

mu{karaca. Razvojni projekti bazirani na `enama ~esto bivaju uspe{niji od onih koji uklju~uju mu{karce. Ironija je u tome {to su u spoljnom svetu mnoge `ene postale aktivniji u~esnici od mnogih mu{karaca, {to je "nenameravana" posledica istorijskih kulturnih stavova u vezi sa asocijacijama "ukra{avanja" i "lepote", koji su tako dugo bili deo dru{tvenog sistema u kojem su `ene kontrolisane u okviru doma}e sfere.

70

Zaklju~ak Upotrebio sam ovaj primer istorijske promene u Baringu da bih pokazao kako se nove perspektive pre svega otvaraju koncentracijom na dru{tveni i konceptualni kontekst proizvodnje materijalne kulture, a ne olakim pripisivanjem unakrsno-kulturnih zakona. Poku{ao sam da poka`em da dru{tveni proces nastaje sporazumom razli~itih interesnih grupa u okviru njihovih kulturnih pretpostavki koje se preklapaju. Ovde sam se usredsredio najpre na `ene i mu{karce a ne na druga~ije dru{tvene podele u dru{tvu Ilhamusa, kao {to je ona izme|u mladih i starih. Pojedinci u mu{kim i `enskim interesnim grupama svet vide kroz istorijski obojene nao~are; oni rade i `ive kroz skup istorijskih pretpostavki. Takve istorijske datosti shva}ene "zdravo-za-gotovo" nisu samo kulturna pravila - kada bi to bila, ne bi bilo dinamike, ni kulturnih dostignu}a, ni dobrog ili r|avog stila, ni usmeravanja. Pre svega, kulturna pravila su neodvojiva od estetskih ose}anja i emocionalnih kvaliteta kao {to su `elje, ponos itd. Kulturne pretpostavke na taj na~in (aktiviranjem u dru{tvenom kontekstu) obezbe|uju motivaciju za dru{tvenu promenu (kao {to je disperzija sela) i za proizvodnju materijalne kulture - one imaju odre|ena dru{tvena dejstva. Pretpostavke ili principi strukturisanja nemaju ni po~etak ni kraj ve} predstavljaju ve~iti proces primeren humanitetu. Mogu}ni su preobra`aji tih principa, kroz dru{tvenu akciju, ali uvek u terminima onoga {to je prethodilo. Vra}aju}i se na teoriju srednjeg opsega, vidimo da univerzalni kulturni odnos izme|u statike i dinamike nije mogu}an zato {to interveni{u istorijski kontekstni principi strukturisanja. Shvatanje da je teorija srednjeg opsega posebna zbog toga {to sadr`i nezavisnu teoriju koja se mo`e koristiti za testiranje drugih teorija je stoga pogre{no. Kulturni procesi koji oblikuju arheolo{ki zapis nisu nezavisni od na{eg op{teg shvatanja kulture i dru{tva. Moglo bi se tako|e sporiti da li je teorija srednjeg opsega posebna zato {to je umetnuta izme|u op{te, globalne teorije i podataka: na primer, rasprava o simboli~kim i kognitivnim dimenzijama procesa formiranja lokaliteta mogla bi da se nazove raspravom srednjeg opsega. Ali nije mi jasno zbog ~ega je takva rasprava manje globalna od, na primer, rasprave o uzrocima dru{tvene kompleksnosti ili o odnosu zna~enja i delatnosti. Teorija srednjeg opsega imala bi srednji opseg ako se primeni na podatke. Ali svaka teorija ima i op{te i primenjene oblike. Termin je opet redundantan. Vra}aju}i se metodima etnoarheologije, uvi|amo da bi ovi morali da sadr`e istra`ivanje iznutra, u~e{}e i istorijsku analizu. Ne mo`emo ne{to razumeti u trenutku dok se de{ava - uvek se moramo pozvati na pro{lost i na proces nastajanja sada{njosti. Budu}i da etnoarheologija sve vi{e postaje nalik na antropologiju ili etnoistoriju i da mora da potpunije uklju~i metode tih srodnih disciplina, njeno nezavisno postojanje je ugro`eno - bar u njenoj sada{njoj formi. Na njenom mestu mogle bi se na}i studije materijalne kulture, koje stoje po strani u mnogim disciplinama, i jedna razli~ita etnoarheologija koja bi se bavila arheologijom etni~kih grupa i arheolo{kom dimenzijom u etnoistoriji.

71

7 KONTEKSTNA ARHEOLOGIJA
Stoga, pozivanje na univerzalne funkcije nije zadovoljavaju}i na~in za obja{njenje Ilhamu{kih tikava - moraju se razumeti njihova posebna zna~enja. Isto bi se moglo re}i za sve predmete materijalne kulture i za svaku ljudsku delatnost. Zna~enjski okviri interveni{u u bilo kojem pitanju o pro{losti, ~ak i kada je re~ samo o tehnologiji ili ekonomiji. Kona~no, ne mo`e biti govora o ekonomiji nekog lokaliteta dok se ne stvore hipoteze ili pretpostavke o simboli~kom zna~enju ostataka kostiju. Ova knjiga tako predstavlja poku{aj razmatranja razli~itih pristupa ovom problemu. Traga se za odgovaraju}im odgovorom na pitanje kako dolazimo do zaklju~aka o kulturnim zna~enjima u pro{losti. Sada bi se moglo re}i, polaze}i od kunovske (Kuhn) koncepcije nauke, da se paradigme kao {to su procesna arheologija, strukturalizam i marksizam ne mogu porediti, jer svaka ima svoja pravila, jezik i ugao vi|enja podataka; svaka je konzistentna u svojim terminima, sa sopstvenim referentnim okvirom. Premda usvajam mnoge aspekte stanovi{ta koje je uspostavio Kun, tvrdim da se razli~iti pristupi mogu porediti, isto kao {to tvrdim da se strane kulture mogu razumeti a potom upore|ivati. Osnovni zadatak pore|enja i konfrontiranja razli~itih pristupa u vezi sa njihovim doprinosom pitanjima koja su postavljena u 1. poglavlju sada je ostvaren, a prona|eno je mnogo od onoga za ~im se tragalo. Nov napredak u arheologiji pod uticajem marksizma i socijalnih teorija doveo je do potpunijeg razmatranja uloge pojedinca u dru{tvu, paralelno sa Kolingvudovim stanovi{tem da istorija tako|e u potpunosti u~estvuje u obja{njavanju. Strukturalisti~ka arheologija je doprinela saznanju o kulturi kao zna~enjski uspostavljenoj; ali, sadr`aju simboli~kih zna~enja daje se odgovaraju}a uloga samo u istorijskim studijama zato {to sadr`e izvestan stepen idealizma. Kao {to je prikazano u 5. poglavlju, Kolingvud daje i metodolo{ke smernice za rekonstrukciju sadr`aja zna~enja, no prime}eno je (str. 81) da su problemi i praznine i dalje prisutni. Tako|e, Kolingvudovo izlaganje metoda je prili~no apstraktno. Kako arheolog zapravo posti`e rekonstrukciju simboli~kog zna~enja u pro{losti? Da bih odgovorio na ovo pitanje i da bih dopunio i pro{irio Kolingvudovo izlaganje, `eleo bih da potpunije opi{em ono {to sam na drugom mestu nazvao "kontekstnom arheologijom" (Hodder, 1982a). Pojam "konteksta" se ~esto upotrebljava u arheolo{kom diskursu kada se pita "kakav je kontekst va{eg zapa`anja?" ili "kakav je kontekst podataka?" Pojam se koristi u nizu razli~itih situacija da bi ozna~io stepen osetljivosti na odre|ene podatke: "va{a op{ta ideja se ne uklapa u moj kontekst". "Kontekst" vodi poreklo iz latinske re~i contexere, {to zna~i tkati, pridru`iti, povezati. Reklo bi se da su se skretanja u kontekstnom pravcu uglavnom pojavila kao reakcija na preterane zahteve nekih Novih arheologa (npr. Watson, Leblanc & Redman, 1971). Kao {to je re~eno (str. 30), Flaneri (Flannery, 1973) je reagovao protiv preteranog isticanja "reda-i-zakona" i umesto toga nagla{avao "sistemskost" - fleksibilniji pristup koji bi mogao da se bavi posebnim odnosima. Takvo pro`imanje ili povezivanje stvari u njihovoj, ranije opisanoj (str. 63), istorijskoj posebnosti, vidljivo je u mnogim granama arheologije (marksisti~koj, evolucionisti~koj, procesnoj). Bucer (Butzer, 1982) je tako|e izdvojio jedan "kontekstni" metod u ekolo{kim pristupima pro{losti, a u okviru klasi~ne arheologije kontekstni pristup je jasno skiciran u vezi sa gr~kom slikanom keramikom (Berard & Durand, 1984). Jedna novija knjiga pod nazivom Konteksti preistorijske 72

konteksta proizvodnje i potro{nje koji dovode do razmene. Govore}i o prostornoj arheologiji uop{te (Hodder, 1985), raspravljao sam da li nova generacija analiti~kih tehnika te`i da bude heuristi~nija i osetljivija na arheolo{ke podatke. O tome }e kasnije biti vi{e re~i. Studija procesa deponovanja je glavna oblast u kojoj se isti~e posebnost arheolo{kih podataka. Va`an je [iferov (Schiffer, 1976) doprinos uspostavljanju razlike izme|u arheolo{kog i sistemskog konteksta, jer je ukazao na opasnosti primene op{tih teorija i metoda (npr. Whallon, 1974) gde se takve razlike ne uzimaju u obzir. U Renfruovom izdanju (Renfrew, 1973a) Obja{njenja kulturne promene /The Explanation of Culture Change/, Kejs (Case, 1973, str. 44) se zala`e za kontekstnu arheologiju "jer jedino ona zaslu`uje da se smatra Novom arheologijom" i jer se bavi konkretnijim povezivanjem op{tih teorija i dostupnih podataka. U novije vreme, ovaj interes za kontekst je u arheologiji sve ve}i, na svim nivoima. S jedne strane Flaneri (Flannery, 1982) ostavlja utisak kriti~nosti prema uop{tenom i apstraktnom filozofiranju koje se suvi{e udaljava od ~vrstih podataka; s druge strane, briga o kontekstu je postala dominantno metodolo{ko pitanje kod procedure iskopavanja. Umesto da se koriste interpretativni termini (kao pod, ku}a, jama, rupa za stub), sada se pri evidentiranju podataka sve vi{e koriste manje subjektivni pojmovi kao {to su "jedinica" /'unit'/ ili "kontekst". Veruje se da ne bi trebalo prerano, tokom samog iskopavanja, uklju~ivati previ{e subjektivna tuma~enja dok se ne prikupe svi podaci. U izvesnom smislu arheologija je definisana svojom preokupirano{}u za kontekst. Zanimati se za artefakte bez ikakve kontekstne informacije je antikvarstvo, kakvo se mo`da javlja u izvesnim tipovima istorije umetnosti ili pri trgovini umetni~kim predmetima. Iskopavanje predmeta izvan njihovog konteksta, onako kako se to ponekad radi uz pomo} detektora za metal, predstavlja antitezu onome u ~emu arheologija formira svoj identitet. Ponovna afirmacija konteksta stoga uklju~uje ponovnu afirmaciju zna~aja arheologije kao arheologije. Sve u svemu, arheolozi koriste termin "kontekst" na vi{e na~ina kojima je zajedni~ko to {to se predmeti povezuju ili pro`imaju u jednoj ili vi{e posebnih situacija. U novije vreme takva pitanja su ~esto u prvom planu. Pa ipak, hteo bih da u ovom poglavlju iza|em iz do sada razmatrane op{te definicije konteksta i preispitam jedno specifi~nije zna~enje. Umesto uvoda, bi}e od koristi da se razmotre dva {ira metoda koja omogu}uju sklapanje materijalne kulture tako da je ona bude zna~enjski uspostavljena. Dva tipa zna~enja Dva glavna tipa zna~enja koje arheolozi izu~avaju (sli~na modelima koje identifikuje Patrik /Patrik/, 1982), jesu strukturirani sistem funkcionalnih me|uodnosa i strukturirani sadr`aj ideja i simbola. Stoga, kada se istra`uje prvi tip zna~enja, mo`emo da ispitujemo ljudsko ili fizi~ko okru`enje, procese deponovanja, organizaciju rada, veli~inu naselja, razmenu materije, energije i informacije. Predmetu dajemo zna~enje posmatraju}i kako funkcioni{e u odnosu na te druge faktore i procese i u odnosu na ekonomske i dru{tvene strukture. Procesna i marksisti~ka arheologija su pru`ile veliki doprinos tom domenu. Videli smo (poglavlja 4 i 5) da se u njegovom okviru odskora nagla{avaju dru{tveni procesi na osnovu kojih pojedinci, kroz manipulaciju artefaktima, ostvaruju dru{tvene ciljeve. Celokupan razvoj, po~ev od ranih {ezdesetih, rezultirao je pro{irenjem i boljim razumevanjem liste onih faktora koji omogu}uju razja{njavanje funkcije nekog predmeta. Takvo istra`ivanje nije adekvatno ukoliko bi se pro{irilo 73

razmene /Contexts for Prehistoric Exchange/ (Ericson & Earle, 1982) ima za cilj isticanje onih

na idejne ili simboli~ke funkcije predmeta. Najpre bi se morali osvrnuti na drugi tip zna~enja sadr`aj ideja i simbola koji zna~i mnogo vi{e od iskaza da je "ova fibula u funkciji simbolizovanja `ena" ili da "onaj ma~ simboli{e mu{karce". Pre svega postavlja se pitanje "kakav je stav prema `enskom predstavljen kroz odnos `enskih skeleta i fibula na|enih u grobu?" Cilj je prona}i Burdijeov habitus, pe koji opisuju Flaneri i Markus, kao i druge strukturirane i strukturiraju}e ideje ~iji tip je opisan u 5. poglavlju. Arheolozi treba da stvaraju koncepte na osnovu simboli~ke funkcije iskopanih predmeta da bi mogli da identifikuju zna~enjski sadr`aj koji le`i u njihovoj pozadini. Moraju se baviti istra`ivanjem na koji na~in ideje, ozna~ene materijalnim simbolima, u~estvuju u strukturisanju dru{tva. Kao {to je re~eno, arheolozi ve} dugo raspravljaju o metodama kori{}enja svojih kontekstnih podataka u konstrukciji tuma~enja o funkcionalnim me|uodnosima. To je domen paleoekonomije, teorije razmene, teorije informacije, sistemske teorije, teorije optimalnog nala`enja hrane, teorije dru{tvene akcije i drugih. Sve takve teorije mogu biti pogre{ne jer nedovoljno uzimaju u obzir onaj drugi tip zna~enja koji je neodvojivo povezan sa prvim. Zato }e ovde sadr`aj zna~enja u odre|enim istorijskim kontekstima predstavljati moj glavni interes, jer je to najva`nija praznina u savremenoj arheolo{koj teoriji, onakvoj kakva je identifikovana u prethodnim poglavljima. Sli~nu primedbu iznose Dejvis (Davis, 1984, str. 12), Vels (Wells, 1984) i Hol (Hall, 1977). Premda se razmatranja o funkcionalnim zna~enjima u mnogome preklapaju, moj glavni interes odnosi}e se na primenu kontekstnih odnosa u saznanju zna~enjskih sadr`aja u pro{losti. Kako to treba raditi? Prvo, treba biti samokriti~an pri pripisivanju zna~enja. Da li su zna~enja koja pripisujemo pro{losti karakteristi~na za na{ sopstveni kulturni i dru{tveni milje? To je stvar rasprave o na{em kontekstu i na to }u se vratiti u 8. poglavlju. Drugo, arheolo{ki zapis mo`emo smatrati "tekstom" koji se i{~itava. Sada mo`emo da pristupimo raspravi koja }e dovesti do specifi~ne definicije za "kontekst" u ovoj knjizi, ali koja je u uskoj vezi sa {irim zna~enjima koja ovaj termin ima u arheologiji kao celini. ^itanje teksta materijalne kulture U arheologiji ve} dugo postoji pre}utno mi{ljenje da se materijalna kultura i{~itava kao tekst. Arheolozi se na svoje podatke ~esto pozivaju kao na zapis ili na jezik. Zna~aj takve analogije jo{ je ve}i ukoliko se bavimo otkrivanjem zna~enjskog sadr`aja pona{anja u pro{losti. Ali kako treba da ~itamo takve "tekstove"? O~igledno, ako jezik materijalne kulture iz pro{losti i na{ savremeni verbalni jezik nema zajedni~ki karakter, re~i, gramatiku ili strukturu, onda je svako takvo ~itanje te{ko ako ne i nemogu}no, osobito ako je tekst koji je preostao parcijalan i fragmentaran, i osim toga, prosto druga~iji. Ipak, hteo bih da doka`em da postoje neka vrlo jednostavna pravila na kojima se temelje svi jezici - ili se bar temelje na~ini na koje je homo sapiens sapiens davao stvarima zna~enje u svim vremenima i na svakom mestu. Ve}ina arheologa bi svakako potvrdila da su njihovi podaci nemi. Naravno da je predmet kao predmet sam po sebi nem. Ali arheologija nije izu~avanje izolovanih predmeta. "Tekst" nekog predmeta ne mora da bude potpuno nem ako mo`emo da razumemo jezik (Berard & Durand, 1984, str. 21). Naravno svi jezici se moraju prevesti, pa su tako svi izri~aji i materijalni simboli s jedne strane nemi. Ali "tekst" materijalnog simbola nije ni{ta manje ili vi{e nem od mrmljanja ili nekog drugog zvuka upotrebljenjog u govoru. Artefakti nam odista govore (ili mo`da tiho {apu}u) - problem je u tuma~enju. 74

Dok zastupamo principe koji bi nam dopustili da i{~itavamo tekstove iz pro{losti i da vidimo kako se njihova zna~enja menjaju u razli~itim "okru`enjima", va`no je da pravimo razliku izme|u jezika i materijalne kulture. Premda pisani jezik mo`e da sadr`i iste osnovne principe kao jezik materijalne kulture (Hall, 1977, str. 500), uvek je te{ko de{ifrovati neki pisani jezik, ~ak i kada je velikim delom sa~uvan. To je delom zbog toga {to je jezik veoma slo`en, sa~injen da izrazi kompleksne ideje i misli, i {to mora da bude prili~no precizan i razumljiv. Ali za jezik materijalne kulture ne postoje gramatike i re~nici. Simboli materijalne kulture ~esto su jo{ dvosmisleniji od svojih verbalnih dvojnika, dok je ono {to se njima izra`ava obi~no mnogo jednostavnije. Osim toga, materijalni simboli su trajni, ograni~avaju fleksibilnost. Sa mnogih aspekata materijalna kultura uop{te i nije jezik - ona je zapravo delatnost i praksa u svetu. njen jezik je jednostavan ako se poredi sa govornim ili pisanim jezikom. Sa ovako razli~itih razloga, lak{e je de{ifrovati tekstove materijalne kulture nego dokumente pisane na jeziku koji nam je nepoznat. Stoga su arheolozi imali izvesnog uspeha u "~itanju" materijalne kulture, mada su retko bili eksplicitni u pogledu pretpostavljene "gramatike". Da bih prakti~no zaklju~io kako univerzalna gramatika postoji, navodim Kolingvuda koji ka`e (Collingwood, 1946, str. 303) da svaki jedinstveni doga|aj ima zna~enje koje mogu da razumeju svi ljudi u svakom vremenu. Na taj na~in sam razumeo i Burdijeovo (Bourdieu, 1977) izlaganje o tome kako dete razumeva svet oko sebe kroz opa`anje prostih asocijacija i suprotnosti. To je isto ono {to mogu da zaklju~im na osnovu na{eg op{teg iskustva pri postepenom upoznavanju druge osobe ili druge kulture. Dok odrastamo u sopstvenoj ili drugoj kulturi, dok se sre}emo i upoznajemo ljude, nikada ne mo`emo da budemo sigurni da dobro razumemo {ta se doga|a u njihovoj svesti, {ta zapravo zna~i ono {to ~ine. Zapa`amo samo njihov `amor i delanje u svetu i to je sve sa ~im raspola`emo. Postepeno, {to vi{e ima takvih fizi~kih doga|aja, dolazimo do izvesne "procene" njihove "drugojakosti". Makoliko isprva ne{to izgledalo "druga~ije", mogu}no je proceniti koliko ga razumemo. Univerzalni principi zna~enja, koji po meni postoje iza takvih iskustava, samo su oni koje rutinski slede svi dru{tveni delatnici, pa i arheolozi dok tuma~e pro{lost. Hteo bih samo da ove procedure u~inim eksplicitnijima, posebno u odnosu na arheologiju i onaj tip podataka kojim se bave arheolozi. U onome {to sledi, termin "kontekstni" }e se odnositi na stavljanje predmeta "uz svoj tekst" - "con - text". Glavna pretpostavka je da se "kontekst" odnosi na one delove pisanog dokumenta koji se nalaze neposredno ispred ili iza odre|enog pasusa, koji su po zna~enju toliko blisko povezani sa njim da mu smisao postaje nejasan ako se od njega odvoje. Dalje u ovom poglavlju bi}e ponu|ena jo{ odre|enija definicija "konteksta". Za sada, zadatak je da se skicira na~in na koji arheolozi mogu da pre|u sa teksta na simboli~ko zna~enje. Sli~nosti i razlike Izgleda da pri sistematizaciji metodologije za tuma~enje zna~enjskog sadr`aja u pro{losti, arheolozi identifikuju razli~ite tipove relevantnih sli~nosti i razlika i ugra|uju ih u razne tipove kontekstnih asocijacija. Potom se iz konteksta i iz asocijacija i razlika izvode koncepti da bi se do{lo do zna~enja u smislu funkcije i sadr`aja (v. sliku 6). Tako bismo mogli po}i od ideje sli~nosti i razlika. Kada je re~ o jeziku, to prosto zna~i da kada se ka`e "crn" mi tom zvuku dajemo zna~enje jer zvu~i sli~no (mada ne isto) kao drugi primeri re~i "crn", i zato {to je razli~it od drugih zvukova kao {to je "beo" ili "trn". U arheologiji postoji op{te mi{ljenje da se lonac stavlja u "A" kategoriju lonaca zato {to li~i na druge lonce iz 75

te kategorije ali je razli~it od "B" kategorije lonaca. U grobovima mo`emo prona}i fibule uz `ene, i ta sli~nost u prostornoj lokaciji i tipu zatvorenog nalaza ohrabruje nas da mislimo da se fibule odnose na `ene, no samo onda kada se fibule ne nalaze u mu{kim grobovima koji sadr`e igle umesto fibula i po tome su razli~iti. Druge asocijacije i suprotnosti `ena, `enskih delatnosti i fibula mogu da dopuste izvo|enje koncepta u vezi sa zna~enjskim sadr`ajem "`enskog". Fibule, na primer, mogu biti ukra{ene motivima koji se drugde nalaze u asocijaciji sa kategorijom predmeta vezanih za reprodukciju a ne za zadatke u proizvodnji (v. Ferisovu studiju /Faris/, str. 62 i Mekgijevu analizu /McGhee/, str. 45). Ovaj proces traganja za sli~nostima i razlikama mo`e se formalizovati na slede}em dijagramu: sli~nost fibula `ensko razlika : igla mu{ko Pou~no je uporediti ovaj dijagram sa slede}im koji pre svega istra`uje utilitarne funkcionalne odnose a ne simboli~ke funkcije: sli~nost oru|a ognji{te razlika : drugi predmeti dalje od ognji{ta Ovde arheolog tuma~i zonu oko ognji{ta kao radni prostor zato {to se tu javljaju oru|a, za razliku od drugih delova lokaliteta ili ku}e gde oru|a nisu prona|ena. Obja{njenje je po formi identi~no onom prvom gde je istra`ivano simboli~ko zna~enje fibula. No, kao {to se napominje kroz celu ovu knjigu, nepotrebno je razdvajati ove dve namene: funkcija i simboli~ko zna~enje nisu kontradiktorni. Stoga, fibula slu`i pri~vr{}ivanju odela a mo`da i da simbolizuje `ene, a mo`e i da sadr`i zna~enje "`ene su reproduktivne". Isto tako, radni prostori oko ognji{ta mogu da uka`u da su neka oru|a sadr`avala zna~enje "doma", "doma}eg ognji{ta" itd. Mi zapravo moramo da pretpostavimo neko takvo zna~enje da bismo uop{te istra`ivali radni prostor oko ognji{ta i da bismo predmetima koji su tamo grupisani dali odgovaraju}e funkcije. Identifikacija "radnog prostora" predstavlja pripisivanje zna~enjskog sadr`aja. Dva tipa zna~enja (funkcionalni, sistemski i idejni sadr`aj) obavezno zavise jedan od drugog - nije mogu}no govoriti o jednom a da se drugi barem ne pretpostavi. Na ovo izlaganje o zna~enju kao konstrukciji istovremenih sli~nosti i razlika, uticala je rasprava iz 3. poglavlja, i ono nije ni{ta drugo do ilustracija na~ina na koji rade arheolozi. Ipak, javlja se i element egzaktnog postupka. Prvo, tvrdi se da sli~nosti i razlike postoje na mnogo "nivoa". Stoga se sli~nosti i razlike mogu pojaviti u terminima osnovnih dimenzija varijacije kao {to su strukturne suprotnosti, pojmovi "ure|enosti", "prirodnosti" itd. Teorija se uvek bavi definicijom sli~nosti i razlika, ali je na "dubljim" nivoima potreba za ma{tovitom teorijom posebno uo~ljiva. Vrati}u se kasnije ovim razli~itim nivoima sli~nosti i razlika. Drugo, mo`e se tvrditi da su arheolozi previ{e usredsre|eni na sli~nosti a premalo na razlike (Van der Lev /Van der Leuw/ usmeno saop{tenje autoru). Unakrsno-kulturni pristup je u potpunosti zasnovan na identifikovanju sli~nosti i op{tih uzroka. Te`ilo se obja{njenju, na primer ornamentike na grn~ariji, nekim univerzalnim simboli~kim funkcijama svake ornamentike ili svakog simbolizma. Dru{tva su grupisana u kategorije (dr`ave, lovci-sakuplja~i itd.) i identifikovane su njihove 76

zajedni~ke odlike. Naravno u svim takvim radovima pretpostavljaju se i razlike, ali "prisustvo" odsustva je retko dolazilo u sredi{te ispitivanja. Mo`emo na primer ispitivati zbog ~ega su ukra{eni samo lonci. Ovo je opet delom stvar identifikovanja odre|enog okvira u kojem delatnost ima zna~enje. Ako su lonci jedini tip posuda koji se ukra{ava u nekom kulturnom kontekstu, to je relevantno za tuma~enje zna~enja dekoracije. No arheolozi uglavnom te`e da ukra{ene lonce izdvoje iz njihovog konteksta i da ih me|usobno upore|uju. Potreba da se razmotre razlike mo`e se razjasniti, na pomalo ekstreman na~in, re~ju "pain" Jedan od na~ina da se interpretira zna~enje ove re~i bio bi da se potra`e sli~ne re~i u drugim kulturama. Potom bismo oformili kategoriju re~i koje sli~no izgledaju, uklju~iv primere iz Engleske i Francuske i identifikovali njihove zajedni~ke odlike. No u stvari ta re~ ima sasvim razli~ita zna~enja u Engleskoj i Francuskoj, i to bi se brzo uvidelo zapa`anjem razli~itih asocijacija koju ova re~ ima u dvema kulturama - u Engleskoj to je bol, a u Francuskoj hleb. Ovaj pojednostavljeni primer potkrepljuje Kolingvudovo stanovi{te da svaki termin koji arheolog koristi mora biti otvoren za kritike kako bi se videlo da li ima razli~ita zna~enja u razli~itim kontekstima. Arheolozi, dakle, treba da budu spremni za razliku i odsustvo; uvek moraju postavljati pitanja kao {to su: da li je ovaj tip lonca nala`en u razli~itim situacijama, za{to drugi tipovi lonaca nisu ukra{eni, za{to druge posude nisu ukra{ene, za{to ovaj tip groba ili ona tehnika proizvodnje nisu prisutni u ovoj oblasti? Na koje na~ine arheolozi mogu da opi{u sli~nosti i razlike? U gore navedenom primeru fibule, imamo tipolo{ku razliku (izme|u fibule i igle) i sli~nost po mestu nalaza (fibula se javlja u `enskim grobovima). Vide}emo da pro`imanje i preplitanje razli~itih tipova i nivoa sli~nosti i razlika pospe{uje interpretaciju. Za sada bih ipak hteo da razmotrim ponaosob svaki tip dimenzije sli~nost/razlika. Svaki tip sli~nosti ili razlike mo`e da se pojavi na vi{e nivoa i u vi{e razmera. Prvi tip sli~nosti i razlike sa kojim se arheolozi rutinski bave je vremenski. Ako su dva predmeta vremenski bliska, to jest, sli~na su po vremenskoj dimenziji, jasno je da }e ih arheolozi spremnije stavljati u isti kontekst i davati im odgovaraju}a zna~enja. Naravno, vremenska dimenzija je u bliskoj vezi sa drugim dimenzijama - ako se dva predmeta nalaze u istom vremenskom kontekstu, a udaljeni su prostorno ili po nekoj drugoj dimenziji, tada }e sli~an vremenski kontekst biti irelevantan. Difuzija je proces koji se odvija u vremenu i prostoru i tako|e uklju~uje tipolo{ku dimenziju. Svrha bavljenja vremenskom dimenzijom je izolovanje perioda ili faze u kojima se, u nekom smislu, odvijaju me|usobno povezani doga|aji. Tako u okviru jedne faze postoji kontinuitet strukture i/ili zna~enjskog sadr`aja i/ili sistemskih procesa itd. Ali kakva treba da bude razmera vremenske analize da bi se o nekom predmetu ne{to saznalo? U 5. poglavlju pomenuti su kontinuiteti koji traju hiljadama godina. Tako|e je re~eno (str. 88) da se, u krajnjoj liniji, treba vra}ati, "uklanjati ljuske sa luka", dok se ne identifikuje prvobitni kulturni ~in. No u ve}ini slu~ajeva, takvo re{enje nije ni prakti~no ni potrebno; u ve}ini slu~ajeva se jednostavno te`i identifikovanju istorijskog konteksta koji je bitan za doti~no pitanje. Arheolozi ve} raspola`u skupom kvantitativnih tehnika kojim se identifikuju kontinuiteti i prekidi u vremenskim redosledima (Doran & Hodson, 1977). Takvi podaci slu`e identifikovanju relevantnih konteksta, iako mnogi prekidi koji izgledaju stvarni mogu ustvari predstavljati kontinuitete ili preobra`aje na nivou strukture, mogu uklju~ivati difuziju i migraciju, ukazuju}i na to da se relevantni vremenski kontekst mora pratiti i u drugim prostornim kontekstima. U cilju saznanja o nekom objektu (artefaktu, lokalitetu i bilo ~emu drugom), arheolozi su uglavnom imali uspeha u identifikovanju relevantnih sistemskih me|usobnih veza. To 77

su prosto svi faktori prethodnog stanja sistema koji uti~u na na novo stanje. Ali pri pripisivanju zna~enjskog sadr`aja, kada arheolog ho}e da vrednuje iskaze da dva objekta moraju imati isto zna~enje jer su istovremena, ili da nije verovatno da su se zna~enja promenila u okviru iste faze, pitanje razmere postaje jo{ va`nije. Razmatraju}i vremenske sli~nosti i razlike suo~avamo se sa pitanjem: kakva je razmera u kojoj se relevantni vremenski kontekst mo`e definisati? Sa pitanjem razmere }emo se ponovno sresti i razmatrati ga, no izgleda da je ono zavisno od pitanja koja se postavljaju i atributa koji se uzimaju u obzir. Sli~nosti i razlike se mogu zapa`ati i u prostornoj dimenziji. Tu se arheolozi bave identifikovanjem funkcionalnih i simboli~kih zna~enja i struktura na osnovu rasporeda objekata (i lokaliteta, itd.) u prostoru. Normalno, analiza ove dimenzije podrazumeva da je vremenska dimenzija pod kontrolom. njen cilj je da se odre|ena zna~enja izvedu na osnovu sli~nog prostornog odnosa u kome se objekti nalaze ( npr. u skupovima, u pravilnim razmacima). I ovde postoji skup tehnika za izvo|enje takve analize. Mo`e se primetiti da mnoge od tih prostornih tehnika uklju~uju primenu hipoteza izvedenih sa strane, bez adekvatnog razmatranja konteksta; no, pojavljuju se nove analiti~ke procedure koje su podesnije za arheolo{ke podatke. Na primer, Kintaj i Emerman (Kintigh & Ammerman, 1982) iznose kontekstne, heuristi~ke metode za za opis distribucije ta~aka a srodne tehnike su opisane za spoznavanje asocijacija izme|u distribucija (Hodder & Okell, 1978) i za odre|ivanje ome|enosti distribucija (Carr, 1984). Odista, mogu}no je definisati jednu celu novu generaciju prostornih analiti~kih tehnika u arheologiji, koja se manje bave nametanjem gotovih metoda i teorija iz drugih disciplina ili iz apstraktne teorije verovatno}e, a vi{e specifi~nim arheolo{kim problemima sa kojima se susre}emo (Hodder, 1985). Tako arheolozi na razne na~ine poku{avaju da defini{u prostorni kontekst koji je relevantan za saznanja o odre|enom objektu. U mnogo slu~ajeva to se posti`e izravno - mo`e se potra`iti poreklo sirovine, mo`e se kartirati rasprostranjenost stila, mogu se iscrtati granice naselja. [tavi{e, relevantna razmera analize ~esto }e zavisiti od odabranih atributa (sirovina, stil ukra{avanja, oblik). To je sli~no kao kada nekog pitamo "odakle dolazi{?" Odgovor (ulica, deo grada, grad, op{tina, zemlja, kontinent) }e zavisiti od kontekstnog pitanja (sa kim i gde se razgovara, za{to se postavlja takvo pitanje). Zbog toga ne postoji "ta~na" razmera analize. Ovaj problem se osobito zao{trava kada arheolozi defini{u "oblast" analize. To se ~esto ~ini a priori, uzimaju se odlike prirodnog okru`enja ( npr. re~ni sliv), no nije uvek jasno da li je takav nametnuti entitet relevantan za postavljeno pitanje. "Oblast" }e varirati zavisno od atributa koji se razmatraju. Stoga razmera prostornog konteksta ne mo`e postojati a priori - kontekst varira po~ev od neposrednog okru`enja do celog sveta, ukoliko mo`e da se prona|e neka relevantna dimenzija varijacije koja povezuje objekte (lokalitete, kulture i drugo) u tako razli~itim razmerama. Kao {to je razja{njeno u slu~aju vremenske dimenzije, definicija konteksta }e zavisiti od identifikovanja relevantnih dimenzija varijacije u kojima se mogu meriti sli~nosti i razlike, i o tome }e kasnije biti re~i. Mo`da bi pomoglo ako se identifikuje tre}i tip sli~nosti i razlika - zatvoren nalaz /depositional unit/ - koji je zapravo kombinacija prva dva. Pod ovim podrazumevam zatvorene slojeve zemlji{ta, jame, grobove, rovove i sli~no, koji su i prostorno i vremenski ome|eni. Re}i da bi dva objekta mogla imati srodna zna~enja zato {to su na|eni u istoj jami, isto je tako subjektivno kao kada se ka`e da imaju srodna zna~enja zato {to su prostorno i vremenski povezani. No, tu se javlja i dodatna komponenta u tuma~enju, zbog pretpostavke da je ome|enost zatvorenog nalaza i sama relevantna za identifikaciju zna~enja. Arheolozi rutinski usvajaju ovu premisu; nalazi iz jame ili sa ku}nog poda zaista se mogu smatrati zna~ajnijim nego oni sa 78

neome|enog prostora. I opet, sli~nosti i razlike u zatvorenom nalazu mogu se konstatovati u vi{e razmera (sloj, rupa za stub, ku}a, lokalitet) pa se mora raspraviti pitanje identifikovanja relevantne razmere konteksta. Tipolo{ka dimenzija bi se tako|e mogla prosto smatrati varijantom dve primarne dimenzije. Ako se za dva artefakta ka`e da su tipolo{ki sli~ni, to zapravo zna~i da imaju sli~an raspored ili oblik u prostoru. [tavi{e, korisno je izdvojiti pojam "tipa", koji je uobi~ajen u arheologiji, jer tipolo{ke sli~nosti objekata u prostoru i vremenu ne odgovaraju njihovoj me|usobnoj udaljenosti (u prostoru i vremenu). Odista, pojam tipolo{kih sli~nosti i razlika je najva`niji pri definisanju vremenskih konteksta (koji sadr`e periode, faze) i prostornih konteksta (koji sadr`e kulture, stilove). Stoga je tipologija najva`nija za razvoj kontekstnog pristupa u arheologiji. To je tako|e aspekt koji najbezbednije vezuje arheologiju sa njenim tradicionalnim interesima i metodama. U osnovi celokupnog arheolo{kog rada stoji neophodnost da se klasifikuje i kategorizira. Odavno traje rasprava da li su te klasifikacije "na{e" ili "njihove", "etic" ili "emic". Ipak je uglavnom uobi~ajeno da ovaj stepen analize, osnovna tipologija naselja, artefakata ili ekonomije, bude odvojen od kasnije analize dru{tvenih procesa. Ve}ina arheologa je svesna subjektivnosti sopstvenih tipologija i da bi je ograni~ili, usredsre|uju se na matemati~ke i kompjuterske tehnike. Po{to taj prvi, neizbe`no te`ak, korak "obave najbolje {to se mo`e", arheolozi kre}u u kvantifikaciju i pore|enja da bi stigli do dru{tvenih procesa. Mo`e se na primer konstatovati da u jednom periodu ili oblasti postoji ve}e jedinstvo ili raznolikost nego u nekom drugom, ili da u nekoj oblasti lokaliteti sadr`e 20% keramike ukra{ene cik-cak motivom dok susedna oblast tako|e sadr`i 20% cik-cak motiva, {to sve ukazuje na bliski kontakt, odsustvo nadmetanja, trgovinu, itd. No kako da znamo da je primarna tipologija verodostojna? Kao i u slu~aju crte`a jelena i ptice na str. 15, kako da znamo da cikcak motiv nije ne{to drugo, iako izgleda sli~no? Da bi se odgovorilo na ta pitanja, mora se krenuti od strukture ukra{avanja (poglavlje 3.). Da li se cik-cak motivi javljaju na istim delovima istih tipova posuda, ili se nalaze u u istom strukturnom polo`aju u odnosu na druge dekoracije? Tako|e, kakav je kulturno-istorijski kontekst upotrebe cik-cak (i drugih) motiva dekoracije u te dve oblasti? Vra}aju}i se u pro{lost, mo`e li se videti da li cik-cak motivi imaju razli~ito poreklo i tradicije? Kod definisanja "tipova" arheolozi treba da ispitaju istorijske asocijacije odlika, kako bi poku{ali da prodru u subjektivna zna~enja na koja ovi ukazuju. Arheolozi su obi~no, bar implicitno, do odre|enog stepena bili svesni ovakvih pretpostavki. Na primer, u najve}em delu neolita severne i zapadne Evrope, postoji te`nja da se ukra{avanje posuda kod oboda organizuje horizontalno, a ni`e vertikalno. Ponekad, kao kod kr~aga, ova podela je ozna~ena prelomom profila posude izme|u vrata i trbuha. Ova posebna istorijska okolnost se mo`e uzeti u obzir kod razmatranja i kategorizacije tipova neolitske grn~arije sa posebno tretiranim gornjim i donjim zonama dekoracije. Naravno, mo`e se primetiti da je pravljenje takve razlike, izme|u gornje horizontalne i donje vertikalne dekoracije, u potpunosti izvedeno spolja i da je ljudi iz neolita mo`da ne bi tako zapa`ali. Takva mogu}nost je naravno uvek prisutna, no ovde tvrdimo da su arheolozi imali uspeha, i ima}e ga i dalje, u stvaranju tipologija koje su pribli`ne zapa`anjima starosedela~kog stanovni{tva (uz stalno podse}anje da takva zapa`anja variraju u odnosu na dru{tvene kontekste i strategiju). Uspe{nost takvih poduhvata zavisi od uklju~ivanja {to vi{e dostupnih informacija o

79

istorijskim kontekstima i asocijacijama odlika, stilova i svojstava organizacionih {ema, kao i od rekonstruisanja aktivne primene takvih odlika u dru{tvenim strategijama. Stoga se jedan od kontekstnih pristupa tipologiji sastoji u prikupljanju svih mogu}nih informacija o sli~nostima i razlikama pojedina~nih atributa pre no {to se izgrade {ire tipologije. Ne{to druga~iji pristup sastoji se u prihvatanju proizvoljnosti na{ih sopstvenih katerogorija i ve}om otvoreno{}u za alternativne mogu}nosti. Na primer, tipologije biljaka koje koriste paleobotani~ari, ome|ene su utvr|enom listom vrsta. Ipak, bilo bi mogu}no da se ostaci biljaka klasifikuju prema visini biljke, lepljivosti lista, periodu cvetanja itd. Tako razli~ite klasifikacije testirale bi se kroz korelacije sa drugim promenljivim, kako bi sami podaci mogli da doprinesu izboru odgovaraju}e tipologije. Sli~na procedura mogla bi seprimeni na tipologiju kostiju, grn~arije ili bilo koju drugu. ^etiri dimenzije varijacija (vremenska, prostorna, zatvorenost nalaza i tipolo{ka) ukratko su razmotrene te se mo`e ista}i jedna op{tija ideja. Zna~ajan aspekt kontekstne arheologije omogu}uje merenje varijacija koje se odigravaju na"dubljem" nivou od direktnog pore|enja oblika. Drugim re~ima, sli~nosti i razlike tako|e se istra`uju u terminima koncepata koji opa`ajne podatke povezuju na na~in koji nije neposredno uo~ljiv. Na primer, kroz ideju suprotstavljenosti kulture i prirode, stepen "odbranjenosti" ili ome|enosti naselja se mo`e dovesti u vezu sa relativnim u~e{}em divljih i domestikovanih `ivotinja na|enih u tim naseljima. Stoga, tamo gde je dihotomija kultura/priroda izra`enija, granice oko naselja (koje odvajaju doma}e od divljeg) bi}e ~vr{}e, ku}e bi opet mogle biti solidnije, a i grn~arija bi mogla biti ukra{enija (obele`avaju}i "domestikaciju" prehrambenih proizvoda koji se unose, pripremaju i konzumiraju u svetu doma}eg). Kosti divljih `ivotinja, osobito divljih predaka ili doma}ih ekvivalenata, mogle bi nedostajati sa naseobinskih lokaliteta. Kad dihotomija kultura/priroda postaje manje izra`ena, ili se njen fokus promeni, sve navedene "sli~nosti" bi se zajedno izmenile ukoliko je hipoteza o dihotomiji kultura/priroda kao relevantnoj dimenziji varijacije ispravna. Nije odmah uo~ljivo da ome|enost naselja, grn~arska dekoracija i u~e{}e kostiju divljih i doma}ih `ivotinja imaju neke veze jedno sa drugim. Pribavljanjem "dubinskog" koncepta iznenada se osmi{ljavaju razli~iti delovi informacije koji su se menjali u vremenu. Relevantne dimenzije varijacije Bilokoji skup kulturnih podataka sadr`i mo`da neograni~en broj sli~nosti i razlika koje se mogu identifikovati. Na primer, sve posude u jednoj oblasti sli~ne su po tome {to su izra|ene od gline, ali razli~ite su po tome {to detalji dekoracije variraju ili {to raspored ~estica u fakturi nije identi~an. Kako izabiramo relevantne sli~nosti i razlike i koja razmera analize je relevantna? Hteo bih da ka`em kako se relevantne dimenzije varijacije u arheologiji identifikuju heuristi~ki iznala`enjem onih dimenzija varijacije (grupisanih u vremenske, prostorne, tipa zatvorenog nalaza i tipolo{ke) koje pokazuju zna~ajne obrasce sli~nosti i razlika. Zna~aj se sam po sebi uglavnom defini{e u terminima broja i kvaliteta prate}ih sli~nosti i razlika u odnosu na teoriju. Sposobnost da se potkrepe hipoteze o zna~ajnim dimenzijama varijacije kroz niz razli~itih aspekata podataka uve}ava sigurnost u tuma~enju zna~enjskog sadr`aja u pro{losti (v. npr. Deetz, 1983; Hall, 1983). Na primer, ako za pore|enje i klasifikaciju ku}a orijentacija ima simboli~ki zna~aj (v. gore, str. 44), da li se ista dimenzija varijacije javlja i u postavljanju grobova? Arheolozi rutinski istra`uju zna~ajne korelacije, asocijacije i razlike na mnogo na~ina, ali koncipirani obrazac je utoliko privla~niji ukoliko u njegovoj strukturi ima vi{e koincidencija. 80

Po{to definicija takvog statisti~ki zna~ajnog obrasca zavisi od teorije koje se dr`imo, neophodne su direktive za istra`ivanje onih tipova sli~nosti i razlika koji bi bili zna~ajni. Bilo bi korisno da se sada osvrnemo se na razliku izme|u sistemskih i simboli~kih zna~enja. Kao {to je re~eno, arheolo{ka teorija i metod uglavnom su se razvili u domenu sistemskih procesa. Iz takvih radova proizlazi da je razmatranje izvora sirovina zna~ajno i relevantno za raspravu o razmeni dobara koja su izra|ena od doti~nih sirovina. Kod razmatranja bazi~ne ekonomije, relevantno je i zna~ajno prou~avati kosti i seme sa niza funkcionalno me|usobno povezanih lokaliteta. No pri takvim tuma~enjima odmah bivamo uvu~eni u neophodnost razmatranja simboli~kog zna~enjskog sadr`aja kostiju i semena (v., gore, str. 16), koji su manje istra`ivani i te`e ih je definisati. Rasprava o sadr`aju simboli~kih zna~enja mo`e da po~ne sa jednim primerom. Zamislimo da nas interesuje zna~enje pojave crvenog posu|a na jednom lokalitetu. Koje su relevantne dimenzije varijacije za odre|ivanje zna~enja takvog atributa? Sa ~ime se crvene posude mogu upore|ivati da bi se identifikovale sli~nosti i razlike. Na drugom, istovremenom, nalazi{tu nema crvenog posu|a, ali ima bronzanih fibula (kojih nema na prvom nalazi{tu). Da li je razlika izme|u posu|a i fibula relevantna za saznanje o posudama? Takva razlika bila bi relevantna ako bi predstavljala deo op{te razlike u istorijskoj tradiciji izme|u dva lokaliteta ili regiona. No budu}i da je izdvojena, ne mo`emo tvrditi da su fibule relevantne za crvene posude, osim ukoliko ne postoji neka dimenzija koja mo`e da poslu`i za merenje varijacije i na osnovu koje se mo`e uo~iti obrazac od zna~aja. Stoga bismo mogli da do|emo do zaklju~ka da se crveno posu|e i fibule javljaju u okviru iste prostorne lokacije ku}a ili grobova - u tom slu~aju to bi bili alternativni tipovi mereni u terminima prostorne lokacije; ili bi crveno posu|e sa prvog lokaliteta moglo da se uporedi sa crnim posu|em na drugom lokalitetu, dok su fibule nala`ene isklju~ivo u crnim posudama. ^im se pojavi neka dimenzija u kojoj se javljaju odre|ene sli~nosti i razlike u obrascu, fibule postaju relevantne za saznanje o crvenim posudama. Na{e teorije o tome kako funkcioni{e "tekst" materijalne kulture, uklju~uju}i pojam strukturnih suprotnosti, omogu}uju da se defini{e statisti~ka va`nost. U slu~aju crvenog posu|a, ukoliko u vezi sa fibulama nema statisti~ki zna~ajnih obrazaca, pri njegovom potpunom opisivanju se ne moramo pozivati na fibule. U primeru na str.102, fibula i igla su relevantni jedno za drugo jer se javljaju na alternativnim delovima ode}e. Crte` na sl. 7 mo`emo uzeti kao drugi hipoteti~ki primer. Ako takve motive ukra{avanja grn~arije poredimo sa ostalim motivima na posudama da bi identifikovali sli~nosti i razlike, moramo ih nekako opisati. Ali, a priori, ima veoma mnogo na~ina da se opi{e isti motiv, od kojih neke dajemo na crte`u. Koja je relevantna dimenzija varijacije u kojoj se motivi mogu opisati i uporediti? Moglo bi se pomisliti, a ~esto se i ka`e, da su odluke arheologa o tome {ta je "ta~an" opis potpuno proizvoljne. Ipak, ve} smo videli da mnoge druge informacije u okviru "istog" konteksta mogu da pomognu u dono{enju odluke. Na primer oblici romba (kao u opisu 'f' na sl. 7) izra|eni od iskucanog zlata nalaze se u istim grobovima kao i ukra{ene posude, o~igledno su ih nosili mu{karci kao predmete od presti`a. Rombovi, kao i posude, ustvari se ~esto mogu na}i u razli~itim ali zna~ajnim kontekstima ove iste kulture. Takvi podaci o statisti~koj asocijaciji mogu da navedu arheologa da pretpostavi kako je 'f' opis na sl. 7, "najta~niji" u tom odre|enom kontekstu. Ovim primerom nadalje defini{emo {ta je relevantna sli~nost ili razlika - u kojoj dimenziji i u kakvoj razmeri. Na primer, oblik romba koji upore|ujemo mo`e se u nekom momentu toliko deformisati da se mo`e posumnjati u njegovu relevantnost; ili, izme|u 81

upore|ivanih rombova mo`e da se pojavi takva praznina u vremenu i prostoru da ka`emo kako nije verovatno da su relevantni jedni za druge; oni ne dele isto zna~enje. Tako|e mo`emo da tvrdimo kako zlatni rombovi iz grobova predstavljaju delove ode}e i po{to se nalaze u drugoj dimenziji mesta nalaza nego {to su posude, stoga }e imati razli~ita i me|usobno nevezana zna~enja. Takav argument bi trebalo da uka`e na odsustvo teoretski odr`ivih dimenzija u kojima bi mogli da se formiraju obrasci sli~nosti i razlika izme|u posuda i grobova. Zna~i da se relevantne dimenzije defini{u kroz istra`ivanje zna~ajnih obrazaca koji se formiraju u dimenzijama varijacije. Simboli~ko zna~enje objekta je koncept koji proizlazi iz ukupnosti ovih unakrsnih referenci. Zna~enje objekta proizlazi iz ukupnosti njegovih sli~nosti i razlika, asocijacija i kontrasta. Nijedna od ovih procedura ne mo`e se odvijati bez istovremene primene koncepta i teorije. Zapaziti obrazac zna~i istovremeno mu dati zna~enje, kao {to se dimenzije varijacija opisuju kroz vezu sa ode}om, bojom, polom itd. Cilj je da takva subjektivnost prosto u|e u detaljno razmatranje kompleksa podataka. Definicija konteksta Svaki objekt postoji istovremeno u vi{e relevantnih dimenzija, i tako, tamo gde ima podataka, mo`e da se sledi bogata mre`a asocijacija i kontrasta ~ije niti vode ka interpretaciji zna~enja. Ukupnost relevantnih dimenzija varijacije oko bilo kojeg objekta mo`e se definisati kao kontekst tog objekta. Relevantni kontekst za objekt 'x' kojem poku{avamo da damo zna~enje (ma kojeg tipa) predstavljen je svim onim aspektima podataka koji stoje u vezi sa 'x' a koji formiraju zna~ajne obrasce na gore opisan na~in. Preciznija definicija konteksta jednog arheolo{kog atributa je ukupnost relevantnog okru`enja, gde se 'relevantno' odnosi na zna~ajan odnos objekta - to jest, odnos koji je neophodan da bi se spoznalo zna~enje objekta. Videli smo i da }e kontekst biti zavisan od tipova postavljenih pitanja. Iz ovakve definicije konteksta jasno je da ome|enost jednog skupa sli~nosti (kao {to je kulturna jedinica) ne predstavlja ome|enost konteksta, jer razlike izme|u kulturnih jedinica mogu biti relevantne za razumevanje zna~enja objekata unutar svake kulturne jedinice. Ome|enost konteksta najpre se javlja samo u odsustvu zna~ajnih sli~nosti i razlika. Treba ista}i da je definicija usredsre|ena na objekt i specifi~nu situaciju. "Objekt" mo`e da bude atribut, artefakt, tip, kultura ili bilo{ta drugo, ipak - za razliku od pojmova unitarne kulture ili tipa - kontekst varira zavisno od specifi~no lociranog objekta, od razmatranih dimenzija varijacije i od postavljenog pitanja. Stoga su "kulture" komponente ili aspekti konteksta, no one ga ne defini{u. U interpretaciji simboli~kih zna~enja, strukture zna~enja se defini{u kroz zna~ajne dimenzije varijacija. Jednu od glavnih i neposrednih posledica kontekstnog pristupa predstavlja nemogu}nost da se jedan proizvoljno definisan aspekt podataka ikada vi{e prou~ava sam za sebe (Hall, 1977). U poslednje vreme istra`ivanja su usredsre|ena, na primer, na sistem naselja, ili keramiku, ili kamen, ili seme, sa jednog lokaliteta, ili iz regiona, ili ~ak na unakrsno-kulturnom nivou. Sada se ipak konstatuje da se ukra{ena grn~arija mo`e jedino razumeti pore|enjem sa drugim posudama, i/ili sa drugim predmetima od gline, i/ili sa drugim ukra{enim predmetima sve u istoim kontekstu. U ovom primeru, "posude", "glina" ili "dekoracija" jesu dimenzije varijacije u kojima su istra`ivane sli~nosti i razlike. Sahrana se mo`e razumeti samo kroz svoj kontekstni odnos sa istovremenim naseljima i ritualom koji nije vezan za sahranu (Parker Pearson, 1984a, b). Varijacije kamenih artefakata mogu se, uz varijacije kosti i semenja, ispitivati kao 82

strukturiran proces nabavke hrane. Sredi{te ispitivanja postaje kontekst, ili najpre serija konteksta uklju~enih u "kulturu" ili "regiju". U kontekstu, predmeti poprimaju simboli~ka zna~enja kroz njihove veze i kontraste sa drugim predmetima u okviru istog teksta. Ali ako ne{to ima zna~enje samo u odnosu na ne{to drugo, kako se uop{te mo`e u}i u kontekst? Odakle se polazi? Problem se o~igledno nalazi u prvobitnoj definiciji atributa. Da bi opisali posudu neophodno je da donesemo odluke o relevantnim promenljivima - treba li da merimo oblik, visinu, zoniranje ili motiv? Kontekstni odgovor je da treba da se istra`uju ostali podaci u ovim dimenzijama varijacije da bi se identifikovale relevantne dimenzije koje sa~injavaju kontekst. Stoga, u gore navedenom primeru u vezi sa motivom romba (str. 109), istra`uje se dimenzija "motiva" da bi se identifikovali sli~ni motivi (kao i razlike i odsustva - ako se zlatni rombovi nalaze samo u mu{kim grobovima to nas ohrabruje da pomislimo kako su takvi simboli na posudama "mu{ki", za razliku od "`enskih" simbola) i tako se dolazi do zlatnog romba. No rombovi na posudama i na zlatnom komadu ode}e mogu imati razli~ita zna~enja zato {to se po jednom osnovu javljaju u razli~itim kontekstima. Teorija da dva skupa rombova imaju sli~na zna~enja mo`e se potkrepiti samo iznala`enjem drugih aspekata sli~nosti me|u njima (na primer, drugi motivi na delovima mu{ke ode}e koji se tako|e pojavljuju kao dekoracija na posudama). Stoga sve zavisi od svega ostalog, dok definicija atributa zavisi od definicije konteksta koja zavisi od definicije atributa! Izgleda da nije lako razre{iti ovaj problem, osim da je va`no poznavati sve podatke {to je mogu}no detaljnije i postepeno prilago|avati teoriju podacima kroz istra`ivanje relevantnih dimenzija varijacije metodom poku{aja i pogre{aka, unakrsnom proverom kontekstnih informacija, itd. Ta procedura svakako ukazuje da }e tuma~enje zna~enja biti uspe{nije tamo gde je mre`a podataka bogatija. U periodu Nove arheologije, ~esto je ukazivano da }e arheologija napredovati, ne kroz prikupljanje vi{e podataka, ve} kroz razvoj teorije. Takva mi{ljenja imaju sopstveni istorijski kontekst, ali kontekstni pristup veoma mnogo zavisi od podataka. Videli smo iz ranijih opisa da su teorija, interpretacija i subjektivnost prisutni na svakom nivou. Ipak, istovremeno, nagla{ava se tuma~enje onoga {to podaci mogu da nam "ka`u", {to je vi{e podataka u opticaju, ima}e vi{e toga da se "~ita". Kako je prime}eno, objekt izvan konteksta je ne~itljiv; nimalo ~itljiviji nije ni simbol naslikan na zidu pe}ine kada ne postoje slojevi u pe}ini, kada u doti~noj regiji ne postoje slojevi koji sadr`e ostale predstave simbola na drugim objektima i kada nema grobova koji sadr`e taj simbol. Ba{ sa ovog razloga istorijska arheologija predstavlja "lak{i" pristup. Tu su podaci bogato isprepletani, o~uvanost je ve}a, ima mnogo tragova koji se mogu slediti ~ak i kada nema pisanih izvora - koji predstavljaju jo{ jedan kontekst u kojem se istra`uju sli~nosti i razlike. No problemi su isti - treba odrediti da li je pisani kontekst relevantan za druge kontekste (npr, arheolo{ke slojeve) i odlu~iti da li sli~nosti izme|u dva konteksta (pisanog i nepisanog) ukazuju na ista ili razli~ita zna~enja. Mogu}nost suo~avanja sa ovakvim pitanjima je jo{ i ve}a, jer bogatstvo podataka dopu{ta istra`ivanje ve}eg broja sli~nosti i razlika u relevantnijim dimenzijama varijacije. Kada je re~ o preistorijskoj arheologiji, stepen o~uvanosti materijala opada {to se vi{e udaljavamo u pro{lost i hipoteze se sve te`e mogu utemeljiti na podacima. Tu se ~esto doga|a da neki od retkih lokaliteta koji sadr`i detaljne informacije predstavlja klju~ za tuma~enje brojnih manje istra`enih ili lo{e o~uvanih lokaliteta. Kontekstna arheologija u nekim domenima te{ko mo`e da zapo~ne dok se ne prikupi vi{e podataka.

83

Obja{njenje i opis Da li sve ovo zna~i da je obja{njavanje pro{losti prosto stvar opisivanja kontekstnih podataka na {to potpuniji na~in? Arheologija je pretrpela veliku {tetu zbog suprotstavljanja re~i "opis" i "obja{njenje": "deskriptivno" je postao vi{e nego pogrdan termin uperen protiv arheologa koji nisu "nau~nici". No ipak se mo`e konstatovati da u odgovoru na neko pitanje, adekvatno obja{njenje mora da sadr`i ne{to vi{e od opisa. Na primer, razmislite o slede}em nizu pitanja i obja{njenja: 1. Za{to je ovaj lokalitet napu{ten? 2. Kakva je relevantnost porasta populacije za napu{tanje lokaliteta? 3. Kako prevelik? okru`enja. U svakom slu~aju, obja{njenje predstavlja prost opis nekih doga|aja, mada svakako postoji i pretpostavka da je odgovor na neki na~in relevantan za pitanje. Tako odgovor dat pod brojem 3. pretpostavlja da je odr`anje ljudi zavisilo od lokalnog okru`enja. U obja{njenju su upotrebljene neproverene teorije, ali ako insistiramo i postavimo pitanja u vezi sa tim teorijama, ponovo }emo se suo~iti sa opisima, posebnim ili op{tim: 4. Od kakvog je zna~aja to {to su iscrpeni resursi okru`enja? 5. Zbog ~ega ne koriste udaljene resurse? Zato {to se ljudi oslanjaju na resurse iz neposredne blizine. Zato {to se tro{i prevelika energija. Zato {to je porasla populacija. Lokalitet je postao prevelik.

ljudi su iscrpli resurse

Stoga je uvek mogu}no zaustaviti se na nekom mestu du` ovog niza pitanja i odgovora i postaviti drugo pitanje, uz konstataciju da je prethodni rad bio suvi{e deskriptivan. To se videlo i u ovoj knjizi dok su upore|ivani razni pristupi arheologiji. Ponu|ene alternative morale bi biti adekvatnije zato {to su obuhvatnije i uzimaju u obzir one faktore koji su ranije bili zanemarivani. U tom smislu one vi{e obja{njavaju, ali ta obja{njenja su i dalje samo opisi. Navedeni primer bavi se procesom naseljavanja, ali isto se mo`e re}i za interpretacije zna~enja i teksta. Simboli~ko zna~enje koje se daje objektu, prosto je opis aspekata njegovog konteksta i upotrebe. Na primer: 6. Kakvo je zna~enje ove krune? Osoba koja je nosi je kralj.

Stoga, na mnogo na~ina, obja{njenje je opis i opis je obja{njenje. Neophodno je da se u kontekstnoj arheologiji neprestano postavljaju pitanja da bi se videlo koje su op{te pretpostavke relevantne u odre|enom kontekstu; to dovodi do potpunog i detaljnog opisa ukupnog konteksta jer se u celosti prati mre`a asocijacija i kontrasta. To je beskona~an proces zato {to se istra`uju

84

nove veze a stare se ponovo vrednuju. Arheolog se poigrava tim podacima kao kompozitor koji kombinuje razli~ite instrumente iz orkestra pri stvaranju muzike. Kontekstna arheologija stoga povezuje adekvatno obja{njenje sa potpunim opisom, jer se prate svi brojni uticaji koji deluju na karakteristiku ili objekt. Ovo gledi{te isti~e Kejs (Case, 1973) predstavljaju}i kontekstnu arheologiju. Istorija se sastoji samo od neprekidnog toka doga|aja, bez potpunog hijatusa, tako da se obja{njenje promene mo`e jedino sastojati u potpunoj informaciji o promeni. Ne treba ni re}i, s obzirom na raspravu u ovom poglavlju, da potpun opis konteksta ne mora da stoji u suprotnosti sa teorijom i generalizacijom. Svaki opis uklju~uje teorije, zna~enje, subjektivnost, generalizaciju i istorijsku imaginaciju. Zbog toga arheolog vi{e nalikuje kompozitoru nego dirigentu muzike. Kona~ni cilj na{ih detaljnih opisa mo`e da bude generalizacija i univerzalni zakoni, ali u osnovi, budu}i da smo nau~nici a ne muzi~ari ili umetnici, moramo se baviti preispitivanjem da li teorije, generalizacije ili ma{tovite spoznaje imaju u istorijskim kontekstima pro{losti ono zna~enje koje smo pretpostavili. Kontekstna arheologija kontrolisano dovodi u vezu pitanja i podatke, vo|ena nekim op{tim principima o tome kako se ~ita tekst, no i ti op{ti principi su podlo`ni kritici. Ovde se moramo osvrnuti na kori{}enje etnografske analogije u arheologiji. Na jednom nivou etnografsko znanje prosto doprinosi istorijskoj imaginaciji, otvaraju}i nove perspektive i alternativne teorije. No pojam analogije obi~no podrazumeva ne{to vi{e; pro{lost se tuma~i u svetlu sada{njosti zbog neke sli~nosti koja me|u njima postoji. Zbog zapa`enih sli~nosti informacija se iz sada{njosti prenosi u pro{lost. Takva procedura je prosto jo{ jedan primer op{teg pristupa koji je ve} skiciran. Da bi se primenila analogija, treba proceniti sli~nosti i razlike izme|u konteksta (Wylie, 1985; Hodder, 1982d). Procedure za pore|enje sada{njeg dru{tva sa pro{lim su sli~ne onima koje se koriste u pore|enju dva susedna lokaliteta ili dve kulture u pro{losti. U oba slu~aja to se odnosi na vrednovanje sli~nosti i razlika izme|u dva konteksta i zapa`anje da li se informacija mo`e prenositi sa jednog na drugi. U oba slu~aja glavni problem predstavlja odluka da li su sli~nosti i razlike iz dva konteksta relevantne jedne za druge; stoga arheolozi gaje najve}e poverenje prema direktnim istorijskim analogijama u kojima je prostorni kontekst konstantan a vremenska udaljenost mala. Tamo gde se vr{e unakrsno kulturne analogije, problem se javlja u nala`enju neke relevantne dimenzije varijacije u kojoj se istra`uju sli~nosti i razlike. Ali na velikim vremenskim i prostornim udaljenostima, kao i kada se porede dru{tva sa veoma razli~itim dru{tvenim i ekonomskim okru`enjima, te{ko je znati da li su odnosi relevantni za sada{njost bili isto tako relevantni u pro{losti. Na primer, veli~ina naselja bi danas mogla biti relevantna u odnosu na veli~inu populacije, ali nije lako re}i da je tako bilo i u pro{losti. Stoga upotreba analogije te`i da se oslanja na op{te teorije koje mogu da potkrepe argument relevantnosti. Zadatak kontekstne arheologije je da bude kriti~na prema takvim op{tim, unakrsno-kulturnim teorijama, da potpunije istra`i njihove kontekste, sada{nje i pro{le. U odsustvu op{tih teorija, o pro{losti bi moglo da se postavi malo pitanja, a bilo bi jo{ manje odgovora. Bez kontekstnog pristupa, sada{njost i pro{lost bi se svele na pretpostavljenu identi~nost. Zaklju~ak Kroz raspravu u ovom poglavlju nagla{eni su metodi identifikacije i izu~avanja konteksta u cilju interpretacije zna~enja. Zapa`eno je da se mogu ispitivati razli~iti tipovi zna~enja, po~ev 85

od strukturiranih procesa dru{tvenih i ekonomskih odnosa pa do strukturiranih sadr`aja simboli~kih kodova. Ukoliko su zasnovani na kontekstnoj analizi, ova dva glavna tipa zna~enja se i sami mogu nazivati kontekstnim. Prvi tip kontekstnog zna~enja se odnosi na delatnost i njen kontekst u okru`enju i pona{anju. Do saznanja o objektu se dolazi njegovim umetanjem u ve}u funkcionalnu celinu. Procesna i marksisti~ka arheologija te`ile su da se usredsrede na {iri opseg ovog tipa konteksta, ali momentalni kontekst situaciono prolazne delatnosti tako|e mora biti uzet u obzir. Drugo, kontekst se mo`e shvatiti kao 'sa-tekst' i tako sama re~ ukazuje na analogiju izme|u kontekstnih zna~enja odlika materijalne kulture i zna~enja re~i u pisanom jeziku. Konstatuje se da su objekti nemi samo onda kada su izvan svog "teksta"; zapravo ve}ina arheolo{kih objekata je, gotovo po definiciji, sme{tena u prostor i vreme i u odnos sa drugim arheolo{kim objektima. Ovakva mre`a odnosa mo`e se "~itati" putem bri`ljive analize kakva je skicirana u ovom poglavlju, da bi se do{lo do tuma~enja zna~enjskog sadr`aja. Na{e ~itanje, naravno, mo`e da bude neta~no, ali pogre{no ~Itanje jezika ne mora da zna~i da objekti moraju da ostanu nemi. Ta dva tipa kontekstnog zna~enja imaju zajedni~ku odliku koju nalazimo i kod druga~ije primene ovog termina u arheologiji (v. str. 97 i 98). Svaka takva primena pre svega se odnosi na izu~avanje odre|enih podataka a ne op{te teorije. Jedan od ciljeva ove knjige svakako je dokazivanje da op{ti termini i teorije moraju biti bolje utemeljeni u odre|enom kontekstu izu~avanja. Ipak "kontekstualizam" se ne izjedna~uje sa "partikularizmom", pojmom koji se u arheologiji dovodi u vezu sa odbacivanjem ili odsustvom interesa za generalnu teoriju. U okviru kontekstne arheologije svest o potrebi generalne teorije i teoretske arheologije postoji, ali najpre se zahteva u`a veza izme|u teorije i podataka, izra`avanje jednog u terminima drugog i nagla{avaju se induktivne kao i deduktivne procedure. Kontekstna arheologija se bavi izu~avanjem kontekstnih podataka, koristi kontekstne metode analize da bi dospela do dva tipa kontekstnog zna~enja koji se razmatarju u odnosu na generalnu teoriju. Raspravljaju}i kontekstnu arheologiju u ovoj knjizi, ~esto je bilo neophodno pozvati se na prelaz u jedan drugi kontekst - odre|en kontekst kome pripadaju sami arheolozi. Ovaj poslednji tip konteksta izgleda da je u bliskoj vezi sa ostalima, u vezi koju vi{e nije mogu}no prenebegavati. Kontekst kome pripadaju arheolozi bi}e razmotren u slede}em poglavlju, jer pripada seriji dalekose`nih promena u arheologiji koja se mo`e nazvati post-procesnom.

86

8 POST-PROCESNA ARHEOLOGIJA
Procesna arheologija je doprinela arheolo{koj teoriji podr`avaju}i stanovi{te o adaptivnosti kulture i primenjuju}i teoriju sistema, teoriju razmene informacija i veliki broj drugih op{tih teorija. Mnoge od tih ideja pojavljivale su se u nekom obliku u okviru starijih pristupa arheologiji i razmere ovog kontinuiteta bi}e malo kasnije ispitane. Mo`da je najva`niji doprinos Nove arheologije bio metodolo{ki (Meltzer, 1979; Moore & Keene, 1983, str. 4). Arheolozi su obratili vi{e pa`nje na probleme zaklju~ivanja, uzimanja uzoraka i planskog istra`ivanja. ^e{}e su kori{}ene kvantitativne i statisti~ke tehnike; procedure su preispitivane i postajale eksplicitnije. Kontekstna arheologija predstavlja poku{aj daljeg razvoja arheolo{ke metodologije. Mo`e se re}i da se u domenu teorije jedan broj pristupa razvijao po~ev od ranih {ezdesetih, polaze}i od prvih ideja o procesnoj arheologiji zastupljenih u ranim radovima Binforda (Binford, 1962; 1965) i Flanerija (Flannery, 1967). [ire rasprave i primena marksizma i strukturalizma i same su reflektovale promenu. U ovom poglavlju bih `eleo da sumiram glavne ideje ove knjige u odnosu na pojavu ne~ega {to bi se moglo nazvati post-procesnom fazom u arheolo{koj teoriji. Tri karakteristike odnose se na ru{enje dihotomija koje su utvr|ene u arheologiji: izme|u pojedinca i norme, strukture i procesa, idejnog i materijalnog. Tako|e se preispituje i ~etvrta dihotomija, izme|u subjekta i objekta. Norme i varijabilnost Kroz celu ovu knjigu zapa`a se da najve}i deo savremene arheolo{ke teorije, ma kako obojen, zadr`ava komponentu normativnog, po tome {to se pretpostavlja zajedni{tvo ideja i pravila pona{anja. Jedini slu~ajevi adekvatnog prikazivanja individualne varijacije i opa`anja prime}eni su u u studijama zasnovanim na savremenim teorijama dru{tvene delatnosti i prakse (poglavlje 4) kao i kod Kolingvuda (poglavlje 5). Ovakav zaklju~ak je u direktnoj suprotnosti sa ciljem Nove arheologije koji se obi~no isti~e - da se ona bavi varijabilno{}u. Svakako u nekim od novijih Binfordovih radova (cf. 1984) pojam prolaznog, situacionog pona{anja dolazi u prvi plan. Kako je zapa`eno u 2. poglavlju, takav interes nije se pro{irio na arheolo{ko razmatranje ideologije i simboli~kog zna~enja. ^ak i u Binfordovim radovima pojedinci izgledaju ome|eni univerzalnim pravilima o tome {ta pojedinci ~ine "pod istim ostalim okolnostima". Kako Binford ne uzima u obzir zna~enja, kojima proces obiluje, sposobnost pojedinaca da stvaraju promenu i da stvaraju kulturu kroz aktivan dru{tveni proces je minimizirana. Norme i pravila postoje. Na{ argument se pre svega odnosi na potrebu potpunijeg ispitivanja odnosa normi, pravila i pojedinaca, da bi promena, inovacija i aktivni pojedinac postali mogu}ni. U svakodnevnoj praksi, "ostale" okolnosti nikad nisu "iste". Trenutne improvizacije su neizbe`ne, mada u okviru normi i pravila koji se menjaju kroz proces. U ovoj knjizi takva pitanja su razmatrana u kontekstu odnosa pojedinca i dru{tva i odnosa prakse i strukture. Prvi doprinos post-procesne faze daljem razvoju predstavljen je uklju~ivanjem adekvatnog razmatranja na~ina na koji pojedinci deluju u okviru dru{tava, pod nazivom "proces". Na primer, neophodno je da se razviju tipolo{ki pristupi koji bi se manje bavili definisanjem "tipova" a vi{e opisivanjem multi-dimenzionalnih ravni varijabilnosti u kojima se mo`e pratiti variranje "tipa" kroz kontekst. Generalno, arheolozi te`e da svoj materijal podvedu pod stilove, 87

kulture, sisteme, strukture, i radije se ne obaziru na "slu~ajne" smetnje koje pravi pojedina~na raznolikost. Li~ovo (Leach, 1954) gledi{te da razni stepeni razvoja mogu izra`avati zajedni~ku osnovnu strukturu je bilo va`no za arheologe koji su skloni prenebegavanju raznolikosti: na primer, ima malo izve{taja o tome kako pojedina~ni lokaliteti u regionu prelaze sli~ne putanje, ali u razli~itim vremenima koja se mogu preklapati (no, v. Frankenstein & Rowlands, 1978). Bavljenje raznoliko{}u je od posebnog zna~aja za dru{tvenu i kulturnu promenu. Na primer, moglo bi se pokazati da se u odre|enoj oblasti najve}i deo individualne raznolikosti pojavljuje izvan neposredne kontrole dominantnih grupa. Ukra{ene i raznovrsne tikve opisane u 6. poglavlju predstavljaju takav primer. Dru{tvena promena ~esto mo`e da rezultira, ili da izrasta, iz sposobnosti inovacije u perifernom domenu. I opet tikve iz Baringa su primer takvog preobra`aja u vremenu. Spoznaja raznolikosti pojedina~nih opa`anja dovodi do neobi~nog zaokreta u pri~i o rekonstrukciji istorijskih zna~enja. U 7. poglavlju sam razmatrao zna~enjski sadr`aj i kako se do njega dolazi u kontekstnoj arheologiji, ukoliko postoji neko zna~enje u pro{losti. Etnografi suvi{e ~esto pretpostavljaju da postoji neka autenti~na pri~a o zna~enju do koje treba do}i. Naravno treba prihvatiti da postoje razli~ite perspektive razli~itih interesnih grupa u dru{tvu (poglavlje 4), ali problem je ozbiljniji. Ako je materijalna kultura "tekst", tada je mnogostrukost i{~itavanja mogla da postoji i u pro{losti. Primer su razli~ita zna~enja koja se u britanskom dru{tvu pripisuju upotrebi zihernadli kod pankera. Izgledalo mi je (Hodder, 1982d) da pojedinci stvaraju verbalna obja{njenja za takve predmete ali da ta verbalna obja{njenja nisu ni "ta~na" ni "neta~na" - sve su to tuma~enja teksta u razli~itim verbalnim kontekstima i razli~itim dru{tvenim kontekstima. Izgledalo je kao da pojedinci izmi{ljaju verbalna zna~enja za stvari dok ih ja ispitujem, negiraju}i i menjaju}i svoje odgovore kao u nekoj dru{tvenoj igri. Kako ka`e Dramond (Drummond, 1983), interpretacija zna~enja nije stvar "ispravnog poimanja". "Da li neki ljudi ispravno poimaju ili saznaju zna~enje doga|aja, zato {to imaju privilegovan pristup informacijama, nadmo}nu inteligenciju, upornost ili bilo{ta drugo, dok ostali, manje obdareni ili manje marljivi saznaju samo deo pri~e i daju pogre{na tima~enja?" (ibid., str. 193). Dramond konstatuje da u praksi onaj entitet koji nazivamo "kulturom" zapravo predstavlja "niz pitanja i re{enja koja se preispituju, a ne listu preciziranih odgovora" (ibid., str. 171). Kulturna realnost predstavlja raznolik izbor brojnih perspektiva, tako da, uop{te uzev, ne postoji "istinita" verzija doga|aja. Zadatak analiti~ara je da identifikuje, ~esto nekonzistentne, verzije koje se preklapaju i da spozna njihove me|usobne veze. Na prvi pogled ovakvo mi{ljenje o kulturama kao o heterogenom skupu interpretacija i reprezentacija tih interpretacija koje se preklapaju i sukobljavaju kao beskrajna spirala kretanja i varijacije, uznemiravaju}e je za arheologa. Kako, uz te{ko}u da protuma~i bilo koje zna~enje, arheolog uop{te mo`e da pri|e ovakvoj slo`enosti zna~enja? U stvari, ovakva spoznaja ipak otvara prili~ne mogu}nosti. Arheolozi vi{e ne moraju da svoje podatke podvedu pod ~vrste kategorije, dok se vi{estruke dimenzije zna~enja koje se preklapaju mogu istra`ivati putem kontekstne metodologije. Stvara se mogu}nost suo~avanja sa stvarnom slo`eno{}u arheolo{kih podataka. Mo`da je jo{ va`nija veza izme|u raznolikosti u tuma~enju teksta i rasprave o mo}i u 4. poglavlju. Sposobnost pojedinaca da "vide" stvari sa razli~itih i suprotnih pozicija, teorijski je gotovo neograni~ena. Kako onda intersne grupe u okviru dru{tva kontroli{u zna~enje? Strategije bi se mogle sastojati u postavljanju doga|aja i njihovih zna~enja u prirodu, gde bi se oni "naturalizovali", ili bi ih sme{tale u pro{lost ~ine}i da oni izgledaju kao neizbe`ni. Govore}i 88

uop{teno, materijalna kultura poseduje izvestan broj posebnih aspekata koji sugerui{u da bi ona mogla igrati glavnu ulogu pri kontroli zna~enjskih varijacija. Naime, ona je trajna i konkretna. Sve dimenzije usavr{avanja materijalne kulture koje su razmotrene pod nazivom "kontekstne arheologije" - sve asocijacije, suprotnosti, prostorni i vremenski ritmovi i ostalo - mo`e se upotrebiti u poku{aju "fiksiranja" zna~enja. Materijalna kultura velikim delom, ako ne i u potpunosti, mo`e da se opi{e kao proces u kome razli~ite interesne grupe i pojedinci poku{avaju da ustanove autenti~na ili utvr|ena zna~enja uprkos inherentnoj sposobnosti pojedinaca da stvaraju sopstvene, raznolike, labave {eme. "Fiksiranje" zna~enja bilo bi najuo~ljivije u centrima kontrole i u javnim ritualima. Mogli bi se sjediniti razli~iti domeni kulture, njeni suprotni tokovi, a dominantne strukture bi se potvrdile. Jedan mali savremeni primer odnosa perspektive i kontrole pomogao bi u obja{njenju ovog stava. [etaju}i kroz neki veliki javni park, ~esto smo svesni nekog ve}eg obrasca. Prime}uju se dugi nizovi drve}a, grmlja, statua, travnjaka, jezeraca. U mnogim delovima parka {etnja nije dozvoljena i pojedina~na spoznaja ~itavog obrasca ostaje parcijalna i li~na, zavisna od izbora odre|ene putanje u parku. Mnogi od javnih parkova o kojima razmi{ljam raspore|eni su oko neke velike ku}e ili ta~ke koja se nalazi u centru radijalnih pravaca. Samo odatle, iz centra kontrole, mo`e se uo~iti celokupna organizacija. Odjednom, iz centra, {ema dobija smisao i pojedina~ne spoznaje mogu da se smeste u svoj kontekst - kontekst koji izgra|uje centar. Mo`e se re}i da pojedinci i interesne grupe u okviru dru{tva, dete, majka, otac, poglavar ili obi~an ~ovek, komuniciraju i "fiksiraju" zna~enja kroz sve aspekte kulturne proizvodnje, od upotrebe prostora, kao u navedenom primeru, do stilova posuda i metalnih predmeta. Umesto da donose pretpostavke o normama i sistemima, arheolozi mogu da koriste svoj materijal za ispitivanje neprekidnog procesa interpretacije i reinterpretacije u odnosu na interes, koji je i sam interpretacija doga|aja. Post-procesna arheologija stoga, po prvi put u arheologiji, zahteva otvaranje adekvatne rasprave o procesnom odnosu pojedinca i dru{tvene norme. Preciznije, ona po prvi put uvodi ne{to {to ipak nije samo proces. Proces i struktura Arheolozi su se ranije bavili sa dva glavna tipa procesa, istorijskim procesom (kao {to je difuzija, migracija, konvergencija, divergencija) i adaptivnim procesom (porast populacije, kori{}enje resursa, slo`enost dru{tva, trgovina itd.). Iako rad Grejema Klarka (Grahame Clark) i Gordona ^ajlda (Gordon Childe), na primer, pokazuje da se oba tipa procesa ve} dugo prou~avaju u arheologiji, tek je procesna arheologija {ezdesetih i sedamdesetih godina po~ela naro~ito da insistira na ovom drugom obliku. Oba tipa procesa u osnovi su vrlo sli~na. Ako se kultura menja, mo`emo re}i da se to doga|a zbog procesa difuzije ili zbog procesa porasta populacije i osiroma{enja prirodne sredine. Naravno, kako je ve} razmotreno u prvom delu ovog poglavlja, mo`emo raspravljati da li difuzija predstavlja adekvatno obja{njenje, isto kao {to mo`emo da raspravljamo o adekvatnosti bilo kojeg procesnog pristupa. No argument se odvija uvek u istom maniru - vidljiv doga|aj se kauzalno vezuje za vidljiv doga|aj. Pozitivisti~ka Nova arheologija je mogla da se gradi na osnovu me|usobnih odnosa, korelacija i kovarijacija izme|u takvih doga|aja. Ideja da u osnovi istorijskih i adaptivnih procesa postoje strukture, kodovi prisustva i odsustva, ne sla`e se najbolje sa empirizmom i pozitivizmom koji dominiraju arheologijom od 89

njenog nastanka. U tom smislu, post-procesna arheologija, ukoliko uklju~uje strukturalizam i marksizam, predstavlja daleko radikalniji rez od onog prethodnog. Postoji opasnost da se govori o "strukturi" kao da je taj termin {iroko usvojen kao jedinstveni koncept. Postoje klju~ne razlike u tipovima dru{tvene strukture koje prou~ava marksisti~ka arheologija, formalnim i zna~enjskim strukturama izu~avanim u strukturalisti~koj arheologiji i tehnolo{kim strukturama opisanim ukratko u 4. poglavlju. Ipak, uprkos tim fundamentalnim razlikama, svaka upotreba tog termina podrazumeva ne{to {to se spolja ne mo`e uo~iti - neku organizacionu {emu ili princip, koji ne moraju uvek da budu rigidni i odlu~uju}i, koji su imanentni, vidljivi samo po svom dejstvu. Tako se u arheologiji predla`e nov nivo realnosti, koji se ~esto opisuje kao "dublji" od merljivih podataka, kao da se nalazi "iza" ili "ispod" njih. Vajli (Wylie, 1982) je konstatovao da arheolozi mogu da sa filozofskog stanovi{ta razmatraju hipoteze o ovom razli~itom nivou strukturirane realnosti. U izlaganju o strukturalisti~koj arheologiji u 3. poglavlju i o kontekstnoj arheologiji u 7. poglavlju, poku{ao sam da skiciram neke direktive za metodologiju takvih analiza. Istorijski zna~enjski sadr`aj: idejno i materijalno Tre}i aspekt post-procesne arheologije koji se mo`e identifikovati, je sve ve}a saglasnost o potrebi i mogu}nosti rigorozne rekonstrukcije subjektivnih zna~enja u arheologiji. U okviru tradicionalne arheologije jedva da se moglo i}i uz "lestvicu zaklju~ivanja" (v. str. 30) koja bi vodila idejnom domenu, dok je Nova arheologija ~esto delovala sa istog stanovi{ta. Na primer, Binford (Binford, 1965; 1982, str. 162) ka`e da je arheologija u osnovi materijalisti~ka i slabo opremljena da se bavi "paleopsihologijom". Kroz ~itavu ovu knjigu ipak smo videli da je spremnost arheologa se bave idejnim podsistemom, zna~enjskim strukturama i ideologijom sve ve}a. Takav razvoj sugerisao je arheolozima da se sistematske veze izme|u materijalnog i idejnog mogu identifikovati. Tako|e smo videli da u svim domenima arheologije (str. 97), postoji sve ve}e uva`avanje potrebe da se generalne teorije primenjuju uz razmatranje odre|enog istorijskog konteksta. Starije stanovi{te o redu-i-zakonu suo~eno je sa sopstvenom nesposobno{}u da pru`i verodostojne i podsticajne op{te zakone. Ipak, u najve}em delu arheologije, idejni domen se jo{ uvek prou~ava uglavnom u terminima funkcija simbola i rituala. A istorijski kontekst se obi~no svodi na specifi~ne uslove faze A koji uti~u na fazu B. Zna~enjski sadr`aj tako|e je retko ispitivan u tradicionalnoj arheologiji; materijalni simboli su posmatrani kao indikatori kontakta, kulturne srodnosti i difuzije. Samo u 5. poglavlju pomenuto je nekoliko studija u kojima se javlja eksplicitan interes za zna~enjski sadr`aj kao "zup~anik" koji posreduje izme|u strukture i procesa. Po{to post-procesni arheolozi shvataju da svi arheolozi moraju da pripisuju zna~enjski sadr`aj i da takva zna~enja ~ine jezgro arheolo{kih analiza koje moraju da budu eksplicitne i rigorozne, zanimanje za zna~enjski sadr`aj predstavljalo bi tre}i jasni rez u odnosu na najnoviju i tradicionalnu arheologiju. Isprva mo`e izgledati da povezivanje zna~enjskog sadr`aja sa istorijskim partikularizmom ima pogubne posledice za arheologiju. Pojavljuje se opasan i negativan pesimizam. Kako arheolog mo`e da razume te posebne druge svetove koherentne samo u sopstvenom okviru? Razmatraju}i kontekstnu arheologiju u 7. poglavlju i Kolingvuda u 5. poglavlju, poku{ao sam da 90

demonstriram kako se mo`e posti}i {to verodostojnija procena te "drugojakosti", u svoj njenoj posebnosti. To se doga|a stoga {to su istorijska zna~enja, makoliko "drugoja~ija" i koherentna u svojim okvirima, ipak stvarna sa stvarnim dejstvom u materijalnom svetu, a po{to su koherentna onda su strukturirana i sistemati~na. U odnosu na stvarni, strukturirani sistem i podatke, arheolozi svoje teorije vrednuju kriti~ki. Podaci su stvarni ali nisu objektivni; a teorije su uvek otvorene za dalja ispitivanja i nove perspektive. Zavr{na pozicija ne postoji jer se ne mo`e vrednovati da li se do{lo do "ta~nog" tuma~enja (~ak ni kada se ubla`e razli~ita gledi{ta o tome kakvo mo`e biti "ta~no" tuma~enje pro{losti - v. gore, str. 119). No kroz neprekidan proces tuma~enja, posti`e se sve bolja prilago|enost i mogu}nost novih spoznaja. Tako|e sam konstatovao (poglavlje 7) da se kontekstni pristup mora razlu~iti od rigidnog partikularizma tako {to se prihvata neophodnost generalne teorije kako za metode tako i za ciljeve kontekstne arheologije. Na primer, prihvata se univerzalni "jezik" zna~enja materijalne kulture koji poma`e "~itanje tekstova" iz pro{losti. Uz to, cilj takvog "~itanja" je i doprinos op{tem saznanju o odnosu norme i promenljivosti, strukture i procesa, idejnog i materijalnog, itd. Uprkos pretpostavljenim univerzalnim karakteristikama jezika materijalne kulture i na~ina na koji se materijalna kultura zna~enjski konstitui{e kroz razlike i sli~nosti, konstatovao sam jo{ i da je samo opa`anje sli~nosti i razlika podre|eno kreativnim spoznajama koje su delom subjektivne i istorijski zavisne. Mo`emo neprestano i}i za boljom prilago|eno{}u teorije i kontekstnih podataka, no prilago|enost se procenjuje koliko na osnovu subjektivnog iskustva (uklju~iv poznavanje analogija) toliko i na osnovu bilo kojih asocijacija i suprotnosti u mre`i podataka. Zapravo, pogre{no je razdvajati teoriju od podataka, jer se podaci mogu opa`ati samo u vezi sa teorijom. Tako|e nije sigurno da teorija mo`e da postoji nezavisno od primera koje daju podaci. Takve rasprave otvaraju debatu o odnosu subjekta i objekta. Ako se pretpostavlja da svako dru{tvo i vreme proizvodi sopstvenu preistoriju, kakva je odgovornost arheologa prema svetu u kojem `ive? Arheologija i dru{tvo Procesna arheologija se ne bavi detaljnim ispitivanjem dru{tvenog konteksta arheologa, jer njeno glavno te`i{te predstavlja nezavisno testiranje teorija na etnografskim i arheolo{kim podacima. Odskora, arheolozi ipak pokazuju ve}e zanimanje za odnos subjektivne rekonstrukcije pro{losti i savremenih strategija mo}i. Takav razvoj, preispitivanje razdvojenosti subjekta i objekta, teorije i ~injenice, predstavlja ~etvrtu struju u post-procesnoj arheologiji kakva je skicirana u ovom poglavlju. U okviru same teoretske arheologije postoje kretanja za koja bi se moglo re}i da su dovela do novog preispitivanja empirijskih i pozitivisti~kih pristupa. Na primer, bavljenje postprocesne arheologije strukturom, ako taj termin slu`i kao referenca za osnovne ili imanentne organizacione {eme, je u suprotnosti sa bilo kakvom percepcijom arheologije kao discipline koja je posve}ena opa`ajnim, materijalnim ostacima. Ideja da je zna~enje kontekstno izgleda tako|e ugro`ava utvr|ene stavove o univerzalnoj saglasnosti koja postoji izme|u klasa objekata (od "oru|a" i "lokaliteta" do "lovaca-sakuplja~a" i "dr`ava") i njihovih zna~enja. Kao {to je konstatovano u 2. poglavlju, poku{aji da se nov interes za svest i zna~enje smesti u tokove koji se kre}u u okviru pozitivisti~kog modela prirodnih nauka, doveli su do rezultata koji se interno sami sebi suprotstavljajju. 91

U zaklju~ku rasprave o istorijskom idealizmu u 5. poglavlju, pomenuta je Kolingvudova (Collingwood, 1946) opaska da je njegov intelektualni `ivot predstavljao politi~ku borbu. Iako arheolozi mogu da budu rigorozni i da teoriju nau~no prilago|avaju podacima, na{e definicije tih podataka u mnogome zavise od nas. Autori kao ^ajld i Kolingvud su, prvi sa marksisti~kog a drugi sa idealisti~kog stanovi{ta, najpotpunije razmotrili savremenu dru{tvenu bazu arheolo{kog saznanja. Stoga, post-procesno zanimanje za strukturu, svest i zna~enje, teorijski vodi ka ve}em zanimanju za sada{njost u pro{losti. Ta nova zanimanja mogu da doprinesu postizanju odgovaraju}e perspektive i re~nika za razvoj kriti~ke perspektive u arheologiji. No mo`e se konstatovati da su neka kretanja u tom pravcu rezultirala iz skora{nje rastu}e konfrontacije "etabliranih" i "alternativnih" arheolo{kih perspektiva. Pod "etabliranim" podrazumevam arheolo{ke radove ~iji autori na Zapadu pripadaju vi{oj srednjoj klasi i uglavnom su mu{karci anglo-saksonskog porekla. Tri "alternativne" perspektive koje `elim da identifikujem imaju neposredan uticaj na uglavnom ne-kriti~ku etabliranu poziciju. To su arheologije starosedela~kog stanovni{tva, feministi~ka arheologija i perspektiva radni~ke klase, kao i druge perspektive na savremenom Zapadu. U svim tim slu~ajevima mogu se ista}i dva momenta: prvo, pro{lost je subjektivno izgra|ena u sada{njosti, i drugo, subjektivna pro{lost je uklju~ena u strategije mo}i dana{njice. Arheologija starosedela~kog stanovni{tva Zapadni arheolozi koji rade u neindustrijskim dru{tvima, osobito u post-kolonijalnoj eri, sve vi{e se suo~avaju sa idejom da je pro{lost koju rekonstrui{u "zapadnja~ka" kao i sa jasnim odbacivanjem te pro{losti kao politi~ki i ideolo{ki motivisane. Kamen stanac objektivnog podatka sve vi{e li~i na pe{~anu dinu subjektivnih utisaka. U mnogim delovima Srednjeg Istoka i Afrike na primer, zapadnja~ke arheolo{ke interpretacije su odba~ene i ponovo vrednovane a arheolozi sa Zapada isklju~eni. Sugeri{e se da je australijska vlada davala publicitet antropolo{kim i arheolo{kim tuma~enjima o Aborid`inima kao "prirodnima", primitivnima i izolovanima. Na taj na~in australijskim Aborid`inima se uskra}uje drugi identitet, a pristup zapadnja~kim saznanjima o bolesti, zdravlju, zakonima i vlasti im je ograni~en. S druge strane Aborid`ini koriste arheolo{ka tuma~enja u teritorijalnim sporovima. Sli~ne strategije se primenjuju i drugde, na primer kod kanadskih Inuita. I u Evropi arheologija mo`e da poslu`i u legitimaciji zahteva u vezi sa dugotrajnim boravkom u nekim oblastima. U Norve{koj, na primer, rasprava o sposobnosti arheologa da identifikuju etni~ke grupe u preistoriji intenzivirana je politi~kim problemima u vezi sa pravima Samija (Laponaca). Sjedinjene ameri~ke dr`ave, zemlja koja je izrasla na relativno skora{njem masovnom genocidu starosedela~kog ameri~kog stanovni{tva i koja je razvila veoma pozitivne vrednosti u odnosu na "granicu", ima slo`en odnos prema arheologiji naroda koje je raselila. Taj odnos se menjao kroz vreme, no ameri~ko lokalno stanovni{tvo je uvek portretisano kao neprogresivno (Trigger, 1980). U devetnaestom veku lokalni narodi su smatrani neprogresivnim divljacima, pa je taj stav rezultirao mitom o "Graditeljima humki" u kojem se spektakularne zemljane konstrukcije severne Amerike opisuju kao delo ne-Indijanaca. Po~etkom dvadesetog veka, isti prezir prema Indijancima doveo je do nedostatka interesovanja za njihov kulturni razvoj; slika o njima je deskriptivna i stati~na. U procesnoj arheologiji, ameri~ki Indijanci su tretirani kao laboratorije za 92

testiranje op{tih iskaza od interesa za ne-indijanske arheologe, ali od male va`nosti za istoriju ili interes samih Indijanaca (Trigger, 1980). Tako su polo`aj Indijanaca u Americi, kao i evroameri~ka destrukcija tog polo`aja minimizirani, a arheologija je doprinela "istorijskoj amneziji". Ipak, u novije vreme, liberalne tendencije i zanimanje za prirodne resurse u dru{tvima Zapada, uz indijanska teritorijalna potra`ivanja i veze sa turizmom i kulturnim nasle|em, u~inili su da zapadnja~ki arheolozi rade u korist starosedela~kih indijanskih grupa u Sjedinjenim dr`avama i Kanadi. U praksi je ~esto te{ko dr`ati pod kontrolom razlike izme|u starosedela~ke i zapadnja~ke percepcije pro{losti. Nepoverenje, nerazumevanje i neprijateljstvo prili~ni su i ~esti. No ba{ su takve te{ko}e navele zapadnja~ke arheologe da preispitaju sopstvene predrasude i suo~e se sa problemom da li se razlike u interpretaciji mogu razre{iti testiranjem teorija na objektivnim podacima. U mnogim slu~ajevima, same doktrine o vrednovanju su smatrane politi~kima. Postoji isku{enje da se zaobi|e sukob i rasprava, samo da se apoliti~ni karakter zapadnja~kog empirizma i pozitivizma ne bi izlo`io eroziji. Feministi~ka arheologija Sposobnost zapadnja~kih arheologa da zapaze i prenebregnu sukob sa starosedela~kim arheologijama, upravo je ono ~ime se isti~e potencijalni zna~aj feministi~ke perspektive arheologije. Pod "feministi~kom" ovde podrazumevam kriti~ku perspektivu sa stanovi{ta `ena u savremenom dru{tvu. S obzirom da ovakva arheolo{ka perspektiva proizlazi iz savremenih struja na Zapadu, nju je potencijalno te`e ignorisati nego arheologiju udaljenih zemalja. Taj potencijal, jo{ uvek u povoju (Conkey & Spector, 1984), danas nije u potpunosti ostvaren. Ne nameravam da razmatram disproporciju zastupljenosti `ena u arheolo{koj profesiji niti seksisti~ki jezik u arheolo{kim publikacijama, mada su oba pitanja vezana za glavni aspekt feministi~ke arheologije o kojem }e ovde biti re~i, relevantan za ovo poglavlje. Pre svega, usredsredi}u se na dva va`na elementa koja isti~u feministi~ki arheolozi (Conkey & Spector, ibid.) Prvi je da su arheolozi skloni da podelu rada prema polu u pro{losti, smatraju sli~nom dana{njoj. Na primer, lov i trgovina se smatraju mu{kim aspiracijama, a sakupljanje i tkanje `enskim. Projektili i fino obra|ena oru|a se dovode u vezu sa mu{karcima, dok se rukom ra|ena grn~arija dovodi u vezu sa `enama. Ovakva veza pola sa delatnostima u pro{losti, ~ini dana{nje odnose vezane za pol neizbe`nim i legitimnim. Drugo, zanimanje za "dominantne" mu{ke delatnosti je ve}e. Mu{karci su uglavnom predstavljeni kao ja~i, agresivniji, aktivniji i zna~ajniji od `ena, koje su ~esto slabe, pasivne i zavisne. Pro{lost se opisuje u terminima vo|stva, mo}i, rata, razmene `ena, ~oveka lovca, prava u nasle|ivanju, kontrole nad resursima itd. Ta dva androcentri~na toka arheolo{ke analize kriti~ki su preispitana, osobito u vezi sa raspravom o "poreklu ~oveka" i "~oveku lovcu" (Conkey & Spector, ibid.), pa je do{lo do reinterpretacija "porekla ~oveka" u kojima `ene igraju pozitivniju ulogu (npr. Tanner, 1981). U vezi sa dva gore pomenuta elementa, feministi~ki arheolozi ka`u da, prvo, ne mo`emo da pretpostavljamo univerzalnost odgovaraju}ih podela rada i povezanosti pola i delatnosti. Umesto da pretpostavljamo da termin "`ena" ima univerzalne kulturne odlike, trebalo bi ispitati na koji na~in mo`e da varira konstrukcija mu{kog i `enskog roda. Arheolo{ki podaci obiluju dokazima o kulturnoj konstrukciji odnosa me|u rodovima. Predmeti u grobovima se mogu dovoditi u vezu sa `enama, nutricionisti~ki aspekt odnosa me|u polovima mo`e da se ispita 93

pore|enjem `enskih i mu{kih skeleta, mo`e da sa prou~ava predstavljanje i ne-predstavljanje `ena u umetnosti i simbolici. Odista, odsustvo `ena iz izvesnih domena prezentacije, ~esto omogu}uje spoznaju konstrukcija mu{kog i `enskog roda. Potrebno je da kontekstna analiza, kakva je opisana u 7. poglavlju, smesti biolo{ku kategoriju "`ene" u dru{tveno i kulturno okru`enje. Promenu "zna~enja" `ene kroz vreme u kontekstnoj analizi opisuje Gibs (Gibbs, 1986). U vezi sa drugim pomenutim elementom, feministi~ki arheolozi konstatuju da `ene mogu da igraju aktivnu ulogu u dru{tvu (Tanner, 1981). Na primer, ukra{avanje grn~arije arheolozi uglavnom smatraju indikatorom kulture - pasivnim sredstvom indeksiranja. ^ak i kada se posmatra u terminima toka informacije, razmene i interakcije, ukra{avanje ostaje pasivno i nevezano za `ene. Feministi~ke perspektive, s druge strane, sugeri{u da u izvesnim situacijama ukra{avanje grn~arije mo`e da sadr`i prikriveni diskurs `ena koji je "uti{an" dominantnim oblicima diskursa (Braithwaite, 1982). Odista, ukra{avanje i usavr{avanje doma}eg konteksta bi moglo imati vi{e veze sa komunikacijom mo}i izme|u mu{karaca i `ena, nego sa simbolizovanjem kontakta i interakcije izme|u lokalnih grupa (v. Hodder 1984a, za primenu ove ideje u evropskoj preistoriji). Postoji vi{e od jednog tipa feministi~ke perspektive: na primer, rasprava o tome da li `ene u tradicionalnim dru{tvima razvijaju "alternativne modele" sveta. Ipak op{ti utisak je jasan. Mnogi od na{ih osnovnih termina i pojmova uzetih zdravo-za-gotovo vezuju se za perspektive i odnose dominacije u dana{njici. Moglo bi se reagovati iskazom da je pro{lost stoga u potpunosti relativna - da `ene i mu{karci treba da idu svaki svojim putem sa svojim pro{lostima koje se ne mogu upore|ivati. Ipak izgleda da je ~e{}a jedna druga reakcija - da razli~ite perspektive treba da se razmatraju u odnosu na podatke. Mo`da se na{i sopstveni konteksti i pro{li konteksti mogu kriti~ki vrednovati jedni drugima. O ovome }e kasnije biti re~i. Ostale alternativne arheologije na Zapadu Od kreacionista i fon Denikenovih ~italaca do korisnika detektora za metal (Gregory, 1983) i lovaca na radiestezijske brazde (Williamson & Bellamy, 1983), stvaraju se alternativne i ~esto izuzetno popularne pro{losti koje etablirani arheolozi poku{avaju da ignori{u ili odbace kao "marginalne". Ipak, do direknog sukoba sve ~e{}e dolazi, naro~ito u dru{tvima Zapada gde se pro{lost mora iskoristiti kao resurs za potrebe javnosti, kao predmet, dobro upakovan i pogodan za narud`bu. U mnogim zemljama Zapada arheologija je dugo bila vezana za vi{e i srednje klase. Koliko je to danas ta~no, na koji na~in se pro{lost koristi da legitimi{e etablirane interese i kakva oni dejstva imaju na tuma~enje pro{losti? Nedavno je izvedena serija ispitivanja britanskog javnog mnenja o poznavanju arheologije i stavovima prema njoj (Hodder, Parker Pearson, Peck & Stone, 1985). Iako takva ispitivanja uz pomo} upitnika donose samo provizorne i osnovne indikacije, kojima bi morale da uslede opse`nija i bolje organizovana istra`ivanja, mogu se ipak razmotriti glavne identifikovane struje. Istra`ivanje jasno pokazuje da u savremenoj Britaniji neke grupe ljudi znaju o pro{losti vi{e od ostalih. One poseduju {ire i ta~nije znanje o tome {ta arheolozi pi{u. Vi{e gledaju arheolo{ke dokumentarne filmove na televiziji, ~e{}e idu u muzeje, pose}uju nalazi{ta, crkve i vi{e ~itaju o pro{losti. Ne treba da iznenadi da su ovi ljudi ~esto obrazovaniji (du`e su se {kolovali ili poseduju neki oblik vi{eg obrazovanja) od onih koji manje znaju o arheologiji. ^esto rade na poslovima koji se vi{e cene, i imaju ve}u kontrolu nad ljuduima i resursima. Istra`ivanje 94

je pokazalo da su ti ljudi ~e{}e mu{karci nego `ene. @ene se manje interesuju za arheologiju i manje znaju o pro{losti, ~esto su to supruge podre|ene mu`evima. Tako|e, u proseku, mla|i ljudi pokazuju vi{e znanja o arheologiji od starijih. Takav obrazac poznavanja arheologije u savremenoj Britaniji mo`e na razne na~ine da se dovodi u korelaciju sa strukturom radnih odnosa. Na primer, koli~ina i karakter slobodnog vremena dostupnog razli~itim segmentima dru{tva uti~u na njihovu sposobnost sticanja znanja iz arheologije. Ima nekih dokaza da radni~ka klasa, doma}ice i stariji imaju relativno ograni~eno slobodno vreme, ili je njihovo slobodno vreme tako organizovano da onemogu}uje aktivnost u vezi sa arheologijom (Hodder, Parker Pearson, Peck & Stone, ibid.). Takav obrazac se u svakom slu~aju sam generi{e kroz obrazovni proces. Oni koji poha|aju privatne {kole ili gimnazije pre }e se upoznati sa arheologijom nego oni koji ih ne poha|aju. Studentkinja arheologije ima koliko i studenata, ako ne i vi{e, ali kada do|e vreme zauzimanja radnih mesta u muzejima i univerzitetskoj nastavi i publikovanja radova, uglavnom mu{karci postaju kustosi, predava~i i autori knjiga. Tako se reprodukuje percepcija pro{losti mu{karaca iz srednje klase. Ideologija dominantne grupe se nastavlja i kontroli{e. Kako ove razli~ite dru{tvene grupe tuma~e pro{lost? Prethodni rezultati istra`ivanja pokazuju da se manje obrazovane grupe sa ni`im prihodima relativno vi{e interesuju za lokalnu, arheolo{ku i istorijsku, pro{lost i za neposredno iskustvo o pro{losti kroz arheolo{ke artefakte. Mogu}no je tako|e sugerisati da je interesovanje savremene srednje klase generalno povezano sa preokupacijama u savremenoj arheologiji. Mogu}ne su veze izme|u hiperdifuzionizma i fa{izma, izme|u arheolo{kih hipoteza o organizaciji okru`enja i bavljenja pitanjem prenaseljenosti i osiroma{enja prirodne sredine u savremenom svetu, i izme|u novije primene nau~nog pozitivizma u arheologiji i dana{njeg rasprostranjenog oslanjanja na nauku pri re{avanju tehni~kih problema. Kontekstna arheologija nesumnjivo stoji u vezi sa "anti-sistemskim" pokretom iz {ezdesetih godina, i sa savremenim isticanjem zna~enja, individualnog iskustva i "lepote malog" ("small is beautiful"). Tako razli~ita stanovi{ta se ne mogu deliti po klasnoj liniji. Ne mo`e se dokazati da lovci na radiestezijske brazde, na primer, poti~u iz jednog dru{tvenog segmenta. Najpre se mo`e re}i da razli~ite alternativne pro{losti podsti~u i uklju~uju brojne pojedince i grupe, a u vezi sa izmenama u tuma~enjima pro{losti etabliranih arheologa. Ve}ina pojedinaca iz {iroke javnosti ima velikih te{ko}a da razvije sopstvene ideje o alternativnoj pro{losti na osnovu podataka iz pro{losti. njih odu{evljava fon Deniken (Von Daniken) i filmovi kao Milion godina B.C. (One Million Years B.C.) i Otmi~ari izgubljenog kov~ega (Raiders of the Lost Ark), i tako razvijaju sopstvena gledi{ta o tome kako je pro{lost mogla izgledati, dok ih staklene vitrine, sistemska analiza i `argon socijalne teorije dr`e na odstojanju od arheolo{kih artefakata. Tamo gde uspevaju da dobiju pristup u neposredno pro`ivljenu pro{lost, ~esto se direktno sukobljavaju sa arheolo{kim establi{mentom ili se njihova gledi{ta ne prihvataju u akademskim krugovima. Na primer, korisnici detektora za metal i arheolo{ki establi{ment u Britaniji ulaze u vatrenu i `estoku raspravu koja samo doprinosi produbljivanju socijalnih podela (Hodder, 1984b). Oni arheolozi koji poku{avaju da sara|uju sa ljubiteljima detektora za metal, a ne da im se protive, uspostavili su ohrabruju}u saradnju i razumevanje (Gregory, 1983). Stoga je to zna~ajan potencijal kojim arheolozi mogu da podstaknu i potpomognu stvaranje razli~itih gledi{ta i na~ina u~e{}a u pro{losti (Willey, 1980). Mo`e se poku{ati sa obja{njenjem kako se pro{lost iskopava (Leone, 1983) i kako se rekonstrui{e. Mnogi muzeji, kao Centar za Vikinge u Jorviku, Jork (Jorvik Viking Centre, York) sada se sve vi{e bave prikazivanjem "`ivih" scena iz pro{losti za publiku. 95

Dihotomije izme|u slika o pro{losti koje stvaraju razli~ite interesne grupe i ~injenice da arheologija izgleda nema uspeha u podsticanju alternativnih percepcija i iskustava o pro{losti, mogle bi se objasniti ulogom arheologa i arheologije u strategijama mo}i dru{tava na Zapadu. U arheologiji se trenutno raspravlja o odnosu saznanja i mo}i, sa gledi{ta Kriti~ke Teorije. Taj odnos je relevantan za sve kritike etablirane arheologije, uklju~uju}i i one koji proizlaze sa domoroda~kih i feministi~kih gledi{ta, ali je posebno va`an za arheologiju jer se ti~e dominacije klasa. Kriti~ka Teorija Razli~iti evropski autori, posebno oni koji se vezuju za "frankfurtsku {kolu" Instituta za Dru{tveno Istra`ivanje osnovanog u Frankfurtu 1923 (Held, 1980), svrstavaju se pod zajedni~ki ki{obran nazvan "Kriti~ka Teorija". Najistaknutije li~nosti su Horkhajmer (Horkheimer), Adorno (Adorno) i Markuze (Marcuse). Nedavno je Habermas (Habermas) sa saradnicima preformulisao pojam Kriti~ke Teorije. Pristupi koje Kriti~ka Teorija sledi proizlaze iz tradicija nema~ke idealisti~ke misli, a uklju~uju marksisti~ku perspektivu. S jedne strane, zastupnici Kriti~ke Teorije tvrde da je celokupno saznanje istorijski uslovljeno, dok u isto vreme sugeri{u da se o istini mo`e suditi, te da se kritika mo`e vr{iti nezavisno od dru{tvenih interesa - re~ju, da Kriti~ka Teorija ima poseban polo`aj u odnosu na teoriju. Me|u raznim aspektima radova nastalih u okviru Kriti~ke Teorije, a koji bi mogli biti od interesa za arheologiju, analiza estetike i savremene kulture bi imala neposredan zna~aj za prezentaciju arheolo{ke pro{losti u muzejima, na televiziji itd. U Dijalektici Prosvetiteljstva (Dialectic of Enlightment), Horkhajmer i Adorno (Horkheimer & Adorno, 1973) koriste termin "industrija kulture". Dovode}i u kontrast, na primer, "ozbiljnu" i "popularnu" muziku, pokazuju kako je moderna kultura standardizovana u odnosu na racionalizaciju proizvodnje i tehnike raspodele. Pojedinci vi{e ne "pro`ivljavaju" umetnost i kulturu - oni konzumiraju njihovu prezentaciju. Industrija kulture blokira razvoj misle}ih, nezavisnih pojedinaca; ona emituje poruku prilago|avanja, poslu{nosti. ljudi se pasivizuju kroz razbibrigu i zabavu. Prezentacija arheologije se na televiziji i po muzejima ~esto organizuje kao pasivno posmatranje, iako ima izuzetaka. Ona se konzumira kao komponenta kulture u industriji za razonodu, koja je retko kad provokativna i ne zahteva u~e{}e. Arheolozi nau~nici to ose}anje reda, kontrole i nadmo}nosti nauke (njihove sopstvene nauke i one koja pripada svim dominantnim dru{tvenim grupama) sme{taju u dugotrajnu istorijsku prespektivu, tako da se haoti~nost daleke pro{losti izbegava isticanjem tehnolo{kih inovacija. Rezultat je mo}na ideolo{ka poruka. Drugi va`an aspekt rada pobornika Kriti~ke Teorije je njihova rasprava o filozofiji istorije. Habermas (Habermas) tvrdi da nije dovoljno ostati na idealisti~kom interpretativnom spoznavanju kontekstnih zna~enja i da analiti~ar mora da krene ka razja{njavanju sistematski iskrivljenih komunikacija. Drugim re~ima, mora se videti u kakvom su odnosu ideje jednog doba sa dominacijom i mo}i. Sli~ne zaklju~ke izvode Markuze (Marcuse), Horkhajmer (Horkheimer) i Adorno (Adorno). U Dijalektici prosvetiteljstva te`i se "osloba|anju svih zatvorenih sistema mi{ljenja od stege; ono je zami{ljeno kao doprinos podrivanju svih uverenja koja idu za celovito{}u i kao podsticaj nereflektivne afirmacije dru{tva" (Held, 1980, str. 150). Prema Hegelu, Prosvetiteljstvo se shvata kao uspon univerzalne nauke ~iji glavni cilj predstavlja kontrola prirode i ljudskih bi}a. U okviru pozitivizma, smatralo se da je svet sastavljen od materijalnih stvari kojima se upravlja i koje se organizuju u skladu sa univerzalnim 96

zakonima, dok su zakoni istorije izjedna~eni sa zakonima prirode. Svakako, mo`e se konstatovati (Hodder, 1984b) da primena modela prirodnih nauka, pozitivizma i teorije sistema u arheologiji podr`ava "ideologiju kontrole" dok je postojanje "apoliti~nog" nau~nika su{tinsko za kontrolu dru{tva u pro{lom i budu}em vremenu i prostoru. Nasuprot tome, Kriti~ka Teorija traga za novim prosvetiteljstvom, za emancipacijom kroz koju kriti~ki um vodi osloba|anju od svih sila dominacije i destrukcije. Kod pisaca kao {to je Luka~ (Lukacs), takvom osloba|anju vodi spoznaja da struktura dru{tvenog procesa ograni~ava, dominira i determini{e dru{tveni totalitet, uklju~uju}i misao i svest. Ideali objektivnosti i vrednosne neutralnosti su, prema kriti~kim teoreti~arima, i sami rukovo|eni vrednovanjem. Kriti~ka Teorija te`i da procenjuje konfliktne iskaze o realnosti i da obelodanjuje ideolo{ki domen i tako ljude emancipuje od klasne dominacije. Ideolo{ka iskrivljavanja mogu se razotkriti kroz isticanje materijalnih i dru{tvenih uslova, {to dovodi do samoosve{}enja i emancipacije. Materijalisti~ki pristup istoriji kao ideologiji u arheologiji je najjasnije primenjen kod Lionija (Leone, 1982; v. tako|e, Handsman, 1980 i 1981). Lioni zapa`a da pro{lost te`i da postane ideologija kada se tuma~i i kada se od nje stvara istorija. On sugeri{e da svest o takvom procesu ili njegovo razotkrivanje mo`e da onima koji pi{u ili ~itaju o pro{losti pomogne da postanu svesni ideolo{kih pretpostavki koje generi{u moderan svakodnevni `ivot. Na primer, kroz lociranje porekla individualizma ili modernih shvatanja vremena u doba uspona kapitalizma u osamnaestovekovnoj Americi, posetioci muzeja bi postali svesni kako je njihova ideologija istorijski utemeljena dok se njihova shvatanja primljena 'zdravo-za-gotovo' mogu razotkriti kao uzroci dominacije. Iako su pojmovi samokritike i svest o dru{tvenoj i politi~koj vrednosti onoga o ~emu pi{emo od najve}eg zna~aja za dalji razvoj arheologije, pozicija koju zastupa Kriti~ka Teorija prema Lioniju (Leone) i Hendsmenu (Handsman) - izgleda mi neodr`iva sa dva glavna razloga. Prvo, takav rad sadr`i pojam dominacije koji ne zadovoljava. Dru{tvo je predstavljeno kao da njime upravljaju sveobuhvatni, usagla{eni sistemi reprezentacije. Lioni (Leone, 1982, str. 756) govori o nametanju "na{e sopstvene /ideologije/ kako bi izgledala kao da je neizbe`na". Kao {to je konstatovano u 4. poglavlju u kritici marksisti~kih pojmova ideologije, niko nije poku{ao da uklju~i raznovrsnost u nivoima svesti o dru{tvenim uslovima. "Dru{tvo se u njihovim spisima javlja kao da se njime upravlja odozgo a ne kao ishod, kako ja verujem, neprekidnog procesa borbe za pravila i resurse" (Held, 1980, str. 365). [tavi{e, ima dokaza da razli~iti ljudi u savremenoj javnosti sagledavaju pro{lost na veoma razli~ite na~ine i uop{te nije sigurno da arheologija doprinosi odr`anju jedne univerzalne zapadnja~ke ideologije koja ljude spre~ava da spoznaju sopstvene dru{tvene uslove `ivota. Odista izgleda da pro{lost koja je sazdana i pro`ivljena u savremenom `ivotu isto toliko razotkriva sada{njost kojiko je i prikriva. Ranije navedena istra`ivanja sugeri{u da se pojedinci i pot~injene grupe u savremenoj Britaniji ne podvrgavaju dominantnim tuma~enjima ba{ lako. Mada pot~injene grupe, uklju~uju}i radni~ku klasu, `ene i starije raspola`u sa najmanje nau~nog saznaja o pro{losti, ipak imaju najve}i skor u odgovorima koji su u vezi sa pitanjem potrebe za pro{lo{}u. Pojedinci iz takvih kategorija misle da su pro{lost i arheologija neophodni i vredni kako bi sada{njost dobila zna~enje. Ipak, pojedinci su ~esto iskazivali skepsu u pogledu manipilacije pro{losti od strane medija i nacionalnih vlada; mnogi ljudi misle da vrlo malo od onoga {to o pro{losti ka`u arheolozi i nau~nici mo`e uop{te da se doka`e.

97

ljudi su stoga sposobni da prodru u auru nau~nog saznanja koje arheolozi poku{avaju da prezentuju. njima su dosadile tradicionalne muzejske postavke; isklju~uju televizore; razvijaju sopstvene poglede na pro{lost. Kada bi ih upitali o njihovom pogledu na pro{lost ili kako zami{ljaju `ivot u pro{losti, mnogi ljudi bi odmah po~eli da govore o sada{njosti, porede}i i isti~u}i razlike izme|u pro{losti i sada{njosti, {to je veoma zna~ajno iskustvo koje su stekli istra`iva~i javnog mnjenja. Mnogi bi govorili o prednostima savremene tehnologije i fizi~ke udobnosti, ali imali bi i utisak da se dana{nji svet razvija prebrzo, da su ljudi izgubili ose}aj svog mesta u svetu, da se tehnologija preterano razvila itd. Imali su sopstvenu jasnu sliku o tome kako je pro{lost izgledala u odnosu na sada{njost, a ta slika se ~esto razlikuje od "arheolo{ke" verzije, a to daje mogu}nost da se vidi {ta ljudi smatraju dobrim ili lo{im u svetu koji ih okru`uje. Drugi problem sa savremenim kriti~kim pristupima u arheologiji u vezi je sa kritikom samih tih pristupa kao istorijski generisanih. Kako Kriti~ka Teorija s jedne strane mo`e da tvrdi da je svako saznanje istorijska, iskrivljena komunikacija, a da s druge strane bude kriti~ko sredstvo prosvetiteljstva i emancipacije? Sa kojim pravom ili procedurama ona sebi odobrava naro~iti teoretski status? Ovo je dilema kriti~ke teorije u arheologiji: za{to bi iko prihvatao neku marksisti~ku ili kriti~ku analizu na{ih rekonstrukcija pro{losti, uklju~uju}i i poreklo kapitalizma? Ako je pro{lost ideologija, kako mo`emo da se usudimo da tvrdimo da samo pojedini intelektualci mogu da proniknu kroz ideologiju i identifikuju dru{tvenu realnost? Naro~iti teoretski status za koji se zala`e Lioni (Leone) da bi izbegao ovu dilemu je nedvosmislena "materijalisti~ka arheologija" (ibid. str. 757). Ali ako, na primer, ne prihvatam osnovnu doktrinu materijalizma, sa razloga predstavljenih u ovoj knjizi, mogu da tvrdim da je materijalizam i sam jedna la`na ideologija - da je to samo jo{ jedna univerzalna teorija koju su razvili akademski krugovi da bi odr`ali privilegiju kontrole nad "ispravnim" tuma~enjem pro{losti. Alternativni odgovor na drugu gore iznetu kritiku bio bi da se pro{lost nikako ne mo`e saznati u potpunosti. Zadatak arheologa bi onda bio da odabere ono politi~ko stanovi{te koje mu se kao pripadniku ili pripadnici dru{tva svi|a i da o pro{losti pi{e tako {to }e razvijati to politi~ko stanovi{te. To bi svakako bio po{ten odgovor koji bi se dopao mnogima, no potencijalni rezultati su uznemiruju}i. Ako nema potpune pro{losti i ako je svako tuma~enje isto toliko dobro kao i neko drugo, tada bi arheologija u potpunosti bila otvorena za politi~ke manipulacije vlada, elita, interesnih grupa i fa{isti~kih diktatura. Ako su podaci u potpunosti subjektivno opisani, arheolozi se ne bi mogli na njih pozivati dok prigovaraju "zloupotrebama" pro{losti. Predstavljanje pro{losti u potpunosti bi zavisilo od mo}i, mogu}nosti kontrole nad teorijom, metodom i komunikacijom. U ovoj knjizi, ipak, konstatujem da podaci iz pro{losti sadr`e kontekstnu realnost u odnosu na teoriju. Zaklju~ak U poslednjem delu ovog poglavlja, raspravljao sam o realnim i potencijanim gledi{tima na arheologiju koje ima izvestan broj grupa koje su opisane kao podre|ene na globalnom ili unutardru{tvenom planu. Ta alternativna, svakako "manjinska" gledi{ta, suprotstavljena su perspektivi establi{menta i ukazuju da su pro{losti koje rekonstrui{emo koliko subjektivne toliko i deo komunikacije mo}i.

98

Ne izgleda mogu}no da se na takvu raspravu o kontekstnosti arheolo{kog saznanja reaguje konstatacijom da }e "metod" omogu}iti diferencijaciju alternativnih tuma~enja pro{losti. Pozitivizam, nezavisne teorije srednjeg opsega, materijalisti{ke analize, mogu se svi dovesti u vezu sa odre|enim savremenim dru{tvenim pretpostavkama; i metod je ideolo{ki. Otvoreni relativizam, prema kojem "sve mo`e", isprva se javlja kao jedino re{enje. Svakako, takvo re{enje ima i privla~ne aspekte, ako bi dopustilo {iru raspravu o razli~itim gledi{tima i potpunije u~e{}e arheologije u savremenim dru{tvenim i politi~kim pitanjima. Ipak, ve}ina arheologa misli da je takvo re{enje suvi{e ekstremno. Ve}ina misli da su neka tuma~enja pro{losti manje dobra od drugih, da se ne mo`e o svemu govoriti sa podjednakim integritetom. Savremena dru{tvena baza na{ih rekonstrukcija pro{losti ne obavezuje na odsustvo vrednovanja takvih rekonstrukcija. Na{a tuma~enja mogu biti pristrasna, ali ipak mogu biti "ta~na". Jasno, ipak je va`no da razumemo odakle dolaze na{e ideje i zbog ~ega `elimo da rekonstrui{emo pro{lost na odre|en na~in. Izme|u pro{losti i sada{njosti postoji dijalekti{ki odnos, ali pro{lost se tako|e mo`e koristiti za kritikovanje sada{njosti i suo~avanje sa njom. Po mom mi{ljenju mogu}no je kriti~ki vrednovati me|usoban odnos pro{lih i sada{njih konteksta, da bi se postiglo bolje razumevanje oba. Postoji ljudska mentalna sposobnost da zamisli vi{e od jednog subjektivnog konteksta i da kriti~ki preispita razli~ite perspektive. Ovakva rasprava nas vra}a ranijim izlaganjima u ovoj knjizi o odnosu izme|u ve}e celine (struktura, sistem) i pojedina~nog dela (delatnost, praksa, pojedinac). Strukture i gledi{ta uzeta zdravo-za-gotovo mogli bi predstavljati posrednike misli i delatnosti, no i sami bi mogli da se menjaju kroz kriti~ku misao i delatnost. Stoga podaci nisu objektivni nego stvarni. I ne postoje univerzalna sredstva za merenje, ali mogu}no je razumeti "drugojakost". ^ak i pojmovi univerzalnosti konstrukcije zna~enja bi mogli da budu predmet kriti~kog vrednovanja, osobito za periode koji prethode homo sapiens sapiensu. Uvek prevodimo "njihova" zna~enja na "na{" jezik, ali na{ jezik je fleksibilan i dovoljno bogat da identifikuje i zapazi razlike u kojima se iste "re~i" upotrebljavaju u razli~itim kontekstima. Subjektivnost drugih objekata mo`e se razumeti bez nametanja na{ih sopstvenih "objektivnih" subjektivnosti; podela subjekt/objekt koja dominira arheologijom mo`e da se ukine. Postprocesna arheologija se stoga bavi ukidanjem utvr|enih dihotomija uzetih zdravo-zagotovo i otvara mogu}nost izu~avanja odnosa norme i pojedinca, procesa i strukture, materijalnog i duhovnog, objekta i subjekta. Za razliku od procesne arheologije ona se ne dr`i jednog pristupa niti se zala`e da se arheologija mora razvijati na usagla{enoj metodologiji. Zbog toga je postprocesna arheologija jednostavno "post-". Razvija se iz kritike onoga {to se ranije zbivalo, izrastaju}i na tom putu ali i razdvajaju}i se od njega. Ona uklju~uje raznolikost i odsustvo konsenzusa. Odlikuje je rasprava i nesigurnost u pogledu temeljnih pitanja koja su ranije u arheologiji retko preispitivana. Ona vi{e postavlja pitanja nego {to pribavlja odgovore.

99

9 ZAKljU^AK: ARHEOLOGIJA KAO ARHEOLOGIJA


Termin "postprocesno" predstavlja poku{aj da se uhvati korak sa novom otvoreno{}u za debatu u arheologiji - jednim pro{irenjem koje uklju~uje nove dimenzije opisane u ~etiri odeljka u 8. poglavlju i koje sadr`i raznolike uticaje kao {to su marksizam, strukturalizam, idealizam, feministi~ke kritike i arheologiju u javnosti. U isto vreme, postavljen je cilj da se arheologija zasnuje kao disciplina koja mo`e da pru`i nezavisan doprinos kako intelektualnim tako i javnim raspravama. Kontekstni pristup opisan u 7. poglavlju jedan je od na~ina da se to postigne i ja ga smatram privla~nim, s obzirom na svoja gledi{ta o dru{tvu u kojem `ivim i na ono {to }e mu se doga|ati, kao i s obzirom na razvoj arheologije u poslednjih dvadeset godina. Pru`aju}i doprinos {iroj interdisciplinarnoj raspravi i u~estvuju}i u njoj, arheolozi u svoje podatke u~itavaju razli~ite tipove op{tih zna~enja. Zala`em se za dva tipa kontekstnog zna~enja, u Patrikovim (Patrick, 1985) terminima. Jedno je zna~enje objekata kao fizi~kih, uklju~enih u razmenu materije, energije i informacije; tu se objekt izu~ava kao resurs koji po svojoj proizvodnji funkcioni{e da bi olak{ao organizacione potrebe. Drugo zna~enje objekata je u vezi sa strukturiranim sadr`ajima istorijskih tradicija. Konstatuju}i da su oba gledi{ta (objekt kao objekt i objekt kao zna~enjski konstituisan) neophodna za arheologiju ne zna~i da prihvatam politiku "`ivi i pusti druge da `ive" u kojoj bi oba pristupa postojala zasebno, jedan pored drugog. Ne mo`e se mnogo posti}i usredsre|ivanjem samo na objekt kao fizi~ki objekt. Mo`da se o udaljenosti razmenjenog objekta od svog izvora, koli~ini mesa na kostima, efikasnosti oru|a za se~enje ko`e itd., mo`e saznati bez pozivanja na istorijska zna~enja; ali u brojnim primerima sam pokazao da ve}ina iskaza o pro{losti uklju~uje stvaranje pretpostavki o tim zna~enjima - bilo da je re~ o razmeni presti`nih dobara, ekonomiji ili veli~ini populacije u naselju. ^ak i re~i kao {to su "zid", "jama" i "naselje" ozna~avaju svrhu. Ne mo`emo uvek pretpostavljati da "`ena" i "zemljoradnja" zna~e istu stvar u razli~itim kontekstima. Arheolozi su se oduvek unosili u pro{le kulturne kontekste - druga~ije se ni ne mo`e. Dva pristupa ne mogu da budu odvojena jer su jedan drugom neophodni i rutinski se uklju~uju jedan u drugog. Ova knjiga se bavila ukazivanjem na neophodnost takve veze, ukazivanjem da moramo da budemo eksplicitniji i rigorozniji u svojim rekonstrukcijama istorijskih zna~enja, kao i da razmatramo njihove teoretske i metodolo{ke posledice. No, prili~no uporno se reaguje protiv takvih diskusija u arheologiji. U ve}ini svojih dana{njih radova Binford se jo{ uvek bavi tom temom. U studiji o preradi smole kod australijskih Aborid`ina Ajavara /Ayawara/, Binford (Binford, 1984) zapa`a razlike me|u grupama Aborid`ina. Ispituju}i da li je ta varijacija prolazna i situaciona ili kulturna, on produbljuje staru podelu na proces i normu a njegovo pitanje gradi se na pretpostavci o postojanju takve podele. Binford tvrdi da se varijacije u proizvodnji smole javljaju zavisno od toga da li je izvode grupe sastavljene od oba pola uz kori{}enje predmeta o kojima se staraju `ene, ili to ~ine isklju~ivo mu{ke grupe daleko od rezidencijalnog logora. On zaklju~uje da proizvodnju smole predodre|uje situacija a ne kultura. Naravno da proizvodnja smole mo`e da varira zavisno od prisustva `ena i mesta odvijanja. Ali opisivati takvu varijaciju i kovarijaciju ne zna~i adekvatnu analizu ijednog od dva Binfordova osnovna interesa - situacione adaptacije i kulture. Konstatovao sam da situaciono dono{enje odluke predstavlja su{tinski deo konteksta (str. 119); no da bismo ispitali situacionu varijabilnost, moramo imati jasnu predstavu o tome za{to `ene obavljaju odre|ene poslove a mu{karci neke druge i treba da ispitamo aktivni dru{tveni kontekst `enskih i mu{kih strategija i 100

njihov me|usoban odnos. [ta `ene i mu{karci poku{avaju da postignu odbijanjem da obave takav i takav posao u tom rezidencijalnom logoru a ne nekom drugom itd? Binford na ta pitanja ne daje odgovor. Da bismo ispitali ulogu kulture, treba da ispitamo stavove domorodaca prema odre|enim alatkama koje se koriste u proizvodnji smole, prema alatkama koje se smeju ili ne smeju koristiti unutar ili izvan rezidencijalnog logora, prema samoj smoli i njenoj proizvodnji, prema `enama i mu{karcima. Treba da ispitamo takve stavove i strategije detaljnije posmatraju}i kulturni kontekst ({ta jo{ rade `ene i mu{karci, ~emu jo{ slu`e razne lokacije i tako dalje). Kulturu i situaciono odlu~ivanje treba da posmatramo kao nerazdvojan par u svakoj dru{tvenoj "akciji" a ne svakog ponaosob. Kao {to ka`e Kolingvud /Collingwood/ treba da dosegnemo "unutarnjost" doga|aja kod Ajavara /Ayawara/. Kao i u svojoj studiji o Nunamiutima /Nunamiut/, Binford ne pru`a dovoljno informacija putem kojih bi se kultura mogla ispitivati kao posrednik u delatnosti - situacione odluke, kako je re~eno, odvijaju se u kulturnom vakuumu tako da se ne mo`e objasniti njihova specifi~nost, njihovi uzroci ili njihova dejstva. Siroma{tvo takvog argumenta je o~igledno. Binforda vi{e zanima da pru`i nekakav doprinos apstraktnoj teoretskoj debati o tome koji "izam" je ispravniji nego da odre|en doga|aj spozna u svom njegovom bogatstvu i slo`enosti. To je moderna predstava o mo}i, no nauka zbog toga ne}e napredovati. Naravno, mi bismo se vratili na {ire teoretske iskaze posle potpune rasprave o proizvodnji smole kod Ajavara /Ayawara/. Op{te teorije jesu neophodne u po~etnom pristupu podacima i njihovom tuma~enju, ali kod Binforda se nikada ne javlja dijalekti~ka veza izme|u teorije i podataka, kriti~kog pore|enja konteksta. Binford ne "~ita tekst" o proizvodnji smole kod Ajavara /Ayawara/. Rasprava o "izmima" tako postaje konfrontiraju}a, bazirana na apriornim postavkama i mo}i. Nikada se ne uvi|a mogu}nost doprinosa Ajavara debati o "izmima". Da bi se postprocesna arheologija pro{irila, moraju se uklju~iti dva tipa zna~enja materijalnih objekata. Tako se mo`e ukazati na ~etiri glavne teme postprocesne arheologije (odnos norme i pojedinca, procesa i strukture, idejnog i materijalnog, subjekta i objekta). Moglo bi izgledati da arheologija gubi pone{to od svoje posebnosti i nezavisnosti dok postaje deo takvih rasprava i primenjuje teorije drugih disciplina. Postprocesna arheologija je deo {irih problema u okviru socijalne teorije dok mnogi metodi i teorija kontekstne analize proizlaze iz lingvisti~ke analize. Ipak u ovoj knjizi je tako|e zaklju~eno da se kontekstni arheolo{ki podaci mogu ispitivati u sopstvenim terminima i da se specifi~nost zna~enja iz pro{losti mo`e spoznati. Mo`da arheologija mo`e da svojim podacima, kao nezavisna disciplina i uz kori{}enje sopstvenih metoda i teorija, doprinese op{tim raspravama. Sada bih hteo da preispitam predlog, ponovo razli~it od tradicionalne i procesne arheologije, da arheologija nije ni istorija ni antropologija, nego samo arheologija. Dejvid Klark /David Clarke/ je gorljivo zastupao stav da je "arheologija je arheologija je arheologija". njegova Analiti~ka arheologija /Analytical Archaeology/ (1968) predstavlja najzna~ajniji poku{aj razvijanja specifi~no arheolo{ke metodologije bazirane na arheolo{kim objektima i njihovim asocijacijama i srodnostima u arheolo{kim kontekstima. Kasnije, u svojoj studiji o Glejstonberiju /Glastonbury/ (Clarke, 1970, v. gore str. 42), Klark izvodi detaljnu kontekstnu analizu koja uklju~uje i strukturni element. Osim neslaganja sa stavom da je "arheologija antropologija ili ni{ta", Klark se u mnogome razlikovao od procesne ili "Nove" arheologije zato {to su ga i dalje zanimali kulturni entiteti, njihova difuzija i kontinuiteti. Uprkos sna`nom elementu prirodnih nauka u njegovom radu, bio je skepti~an prema olakom imputiranju i "testiranju" op{tih zakona. Stoga o~igledno postoje mnoge sli~nosti sa na{im ranijim izlaganjem o 101

kontekstnom pristupu. Glavna razlika je, osim razrade detaljne metodologije, u Klarkovom propustu da identifikuje na~ine na koje se mo`e prodreti iza podataka i protuma~iti ih. U Analiti~koj arheologiji njegova {ema je analiti~ka i empirijska. Dru{tvena i kulturna zna~enja njegovih arheolo{kih obrazaca daleko su od jasnog. U ovom i svim kasnijim njegovim radovima imputiraju se prosta unakrsno-kulturna tuma~enja (na primer u odnosu na zna~aj regionalnog kulturnog grupisanja) a ima malo zanimanja za zna~enjski sadr`aj i "istoriju iznutra". I Tejlor (Taylor, 1948) je tvrdio da "arheologija nije ni istorija ni antropologija" (ibid., str. 44). Opet se javljaju sli~nosti izme|u stanovi{ta ispoljenog u ovoj knjizi i njegovog konjuktivnog pristupa ~iji glavni cilj je "rasvetljavanje kulturnih veza, asocijacija i odnosa, "afiniteta", u okviru manifestacije koja se ispituje" (ibid. str. 95-6). Cilj je ispitivanje kontekstne informacije u svakoj jedinici ili nalazi{tu, kao posebnog entiteta u okviru sopstvenog kulturnog izraza, uz nagla{avanje kulturnog konteksta kao kontrasta komparativnom metodu. Dalje, "kultura je mentalni fenomen, koji se sastoji od sadr`aja svesti a ne od materijalnih objekata ili opa`ljivog pona{anja" (ibid. str. 98). Tejlor kroz primere ukazuje na mogu}nost da arheolozi rekonstrui{u ideje dru{tava iz pro{losti koje su prikrivene kulturom. Na primer, ispituju}i dekoracije na tkanini, Tejlor bele`i da li su niti uvrnute na levo ili na desno sve dok ne identifikuje strukturne principe, kao na primer da tkanine kod Coahuila ukazuju na "nebrigu za regulisanje dekorativnih celina" (ibid. str. 182). Uprkos o~iglednih sli~nosti sa gledi{tima pomenutim u 7. poglavlju, njegov pristup sadr`i znatna ograni~enja koja podse}aju na na{e ranije kriti~ke komentare. Prvo, Tejlor konstatuje kategori~ku razliku izme|u ideje i prakse: "Sama kultura se sastoji od ideja, ne od procesa" (ibid., str. 110). To je suprotno Binfordovoj konstataciji i podjednako je neadekvatno. Drugo, Tejlorovo stanovi{te je normativno, mada ne u smislu da "dru{tva"imaju jednak pogled na svet. Tejlor sugeri{e da kultura mo`e da bude ili zajedni{ka ili individualna i idiosinkrati~na. Ipak, slo`io bih se sa Tejlorom u pogledu drugog zna~enja normativnog - da pona{anje zavisi od pravila. Pojedinci i grupe su u toj meri kontrolisani sistemom ili kodovima ili strukturama da ih ne mogu uzeti pod svoje. Izgleda da Tejlor govori o kulturi sastavljenoj od takvih pravila a ne od kontekstnih odluka spoznatih kroz pravila i dispozicije. U tom smislu njegov pristup nije kontekstni (situaciono kontekstni) ve} normativni. Uprkos ovim i drugim razlikama u odnosu na Tejlorov pristup (naro~ito zato {to Tejlor ne razvija dru{tveno samosvesni i kriti~ki stav u odnosu na subjektivnost opisa i tuma~enja podataka), jasno je da Tejlor, kao i Kolingvud, mo`e mnogo da ponudi dana{njim arheolozima. Nemam nameru da negiram veze sa ranijim arheolozima - izgleda da je neophodno da se ponovo izgrade mostovi koje su procesni arheolozi tako grubo poru{ili i da se ponovo vrednuje ono {to Renfru naziva "dubokim snom arheolo{ke teorije (Renfrew, 1983b). Iskaz da arheologija treba da ima svoju nezavisnost uprkos uklju~ivanju u generalne teorije i metod, u ovoj knjizi se sastoji od slede}eg. Prvo, u 8. poglavlju sam ve} govorio da se arheologija razlikuje od antikvarstva jer se bavi kontekstima materijalnih objekata. Re~eno je da arheolozi mogu da koriste induktivne metode da bi, polaze}i od kontekstnih asocijacija i suprotnosti, gradili kriti~ku spoznaju specifi~nih istorijskih zna~enja. Takvo ~itanje i tuma~enja predstavljaju prevod u jednom drugom vremenu; stvaraju se univerzalne pretpostavke, ali rezultati ne zavise u potpunosti od dana{njice. ^itanja informi{u i doprinose sada{njosti kroz kriti~ko vrednovanje pro{losti. Koliko arheolozi mogu da odu daleko u tuma~enju zavisi od bogatstva njihovih podataka, od njihovog znanja i sposobnosti, no postoji i jasan potencijal za nezavisni arheolo{ki doprinos. 102

Drugo, iako arheolozi mogu da ~itaju tekstove materijalne kulture na na~in koji je sli~an ~itanju istorijskih tekstova, postoje jasne razlike izme|u materijalne kulture i govornog ili pisanog jezika, razlike koje se dalje moraju razmotriti. Materijalna kultura ~esto izgleda kao jednostavniji ali i dvosmisleniji jezik. U pore|enju sa govorom ~esto izgleda da je ~vr{}a i trajnija. Uz to, re~i najve}im delom predstavljaju proizvoljne nosioce znaka ozna~enih koncepata: stoga je veza izme|u re~i "drvo", za razliku od "arbre" ili "tree", i koncepta "drvo" konvencionalna i istorijska. Ali "re~" materijalne kulture, na primer fotografija ili skulptura ~oveka, nije proizvoljna reprezentacija ozna~enog: stoga, nasuprot ve}ini re~i, mnogi znaci materijalne kulture su ikoni~ni. Ovakve i druge razlike ukazuju da arheolozi treba da razviju sopstvenu teoriju i metod za ~itanje svojih karakteristi~nih podataka. Tre}e, arheologija mo`e da iskoristi podatke o ljudskoj kulturnoj delatnosti koji pokrivaju ogromne vremenske periode. Takva perspektiva dugotrajnosti sadr`i potencijal za sticanje novih uvida u ~etiri glavne teme postprocesne arheologije. Na primer, kakva ulogu imaju pojedina~ni doga|aji u op{tim procesima dru{tvene i kulturne promene i kakva veza postoji izme|u strukture i procesa kroz period dugog trajanja? Kratkoro~no, mo`e izgledati da su dru{tvene i ekonomske determinante zna~ajnije, ali dugoro~no, mo`e se videti kako dru{tvene i ekonomske odluke formiraju obrasce koji se ponavljaju i koji sadr`e unutra{nji strukturni ili kulturni ritam. Po~eci takvog arheolo{kog prou~avanja razmotreni su u 5. poglavlju. Na tako razli~ite na~ine, arheologija se mo`e smatrati nezavisnom disciplinom koja traga za nezavisnim metodom i teorijom, ali koja doprinosi socijalnoj teoriji i nerazdvojno je sa njom povezana. Problem odnosa izme|u posebnog i op{teg, koji je zajedni~ki za sve tri prethodno razmotrene primedbe, sam po sebi predstavlja {iroku temu kojoj arheologija mo`e da pru`i poseban doprinos. Pitanje odnosa specifi~nog i op{teg se kod arheolo{kih objekata javlja u izo{trenom i provokativnom obliku. Tim odnosom, o~evidno zanemarenim u najve}em delu novije akademske arheologije, bavila se Megs Haris /Mags Harries/ kroz javno predstavljanje svoje umetnosti na ulicama Bostona (ilustracija). Za njen rad se govorilo da je arheolo{ki, najpre zato {to je spoznala imanentnu neoposrednost svakodnevnih profanih predmeta, njihovu istorijsku specifi~nost. Ovi predmeti, ~esto napravljeni da bi bili ba~eni, neupotrebljivi i neprime}eni, zarobljeni su na trenutak u betonu. Potom, ipak ose}amo da razumemo te objekte, da zajedni{tvo i bliskost postoje ~ak i u dugim vremenskim rasponima. Suo~avamo se sa ogromno{}u vremena i generalno{}u iskustva. U ovoj knjizi sam poku{ao da obrazlo`im kako tu udaljenost i op{tost mo`emo da shvatimo samo ako u potpunosti iskoristimo konkretnu svakodnevnost samih artefakata u svoj njihovoj specifi~nosti. Na bostonskim ulicama, Megs Haris kreira arheolo{ke objekte. njena umetnost je arheolo{ka u dva smisla koja su upravo definisana. Da bi sama arheologija opet postala arheolo{ka, potrebno je vi{e od iskopavanja jo{ artefakata i njihovog postavljanja u muzeje i u dru{tveno kulturne podsisteme - treba da ispitamo specifi~ne kontekste objekata iz pro{losti da bismo razmotrili sopstvene kontekste u odnosu na generalizovan period dugog trajanja. Raspravljaju}i o mogu}nim koracima u tim pravcima, ova knjiga namerno postavlja vi{e pitanja nego {to na njih daje odgovare - o odnosu pojedinaca i dru{tva, o postojanju op{tih zakona, o ulozi arheologa u dru{tvu itd. Zna~enje pro{losti je slo`enije nego {to smo mogli pomi{ljati. Ipak, umesto da zauzmem stav kako je arheologija danas beznade`no te{ka, najpre sam sugerisao da arheolozi mogu de se vrate osnovnim principima i da prevode zna~enja tekstova iz pro{losti u jezik kojim govore. Metode iskopavanja i interpretacije zasnovane na pojmu konteksta 103

dobro su razvijene. Upotrebom takvih metoda - Kolingvudove procedure pitanja-i-odgovora, pojmova koherentnosti i korespondencije, ideje da se zna~enje gradi kroz strukturiran skup razlika, kao i kroz spoznavanje zna~aja kriti~ke analize, konstatuje se da kontekstna informacija iz pro{losti mo`e dovesti do saznanja funkcionalnih i idejnih zna~enja. Na taj na~in se mo`e rekonstruisati istorija dugog trajanja i pru`iti doprinos raspravi koja se odvija u modernoj socijalnoj teoriji i {irem dru{tvenom okviru.

104

SPISAK ILUSTRACIJA Korice: Magritov / R. Magritte/ Crveni model iz 1935 (Statens Konstmuseer, Stockholm) Na po~etku knjige: 'Asaraton 1976' (neo~i{}en pod), Megs Haris /Mags Harries/, bronza umetnuta u beton, uprili~eno za proslavu dvestagodi~njice Bostona. Haymarket, Boston, Massachusetts. Slika 1: Odnos podataka i teorije. (A) Koja je prednja ivica kocke? (B) Ptica koja gleda navi{e ili jelen koji gleda nani`e? (C) Medved koji se vere uz drvo ili samo ~vornovato drvo? Slika 2: Tipovi simetrije i ponavljanje ornamenta. (A) Prevod. (B) Dvostruka rotacija. (C) Horizontalni odraz u ogledalu. (D) Kosi odraz. Izvor: Washburn, 1983. Slika 3: Gramatika proiza{la iz motiva krsta primenjena na ornament kod Nuba (1). Gramati~ke 're~i' su trougao, linija i rombovi u krstu, a po 'pravopisu' re~i se spajaju najpre na uglovima a ne na stranicama i mogu se rotirati za 90/. Izvor: Hodder, 1982a. Slika 4: Promena u strukturi ornamenta u neolitu Holandije. (A) Dendritska struktura izgra|ena od horizontalnih i vertikalnih kontrasta na ranoneolitskoj grn~ariji (TRB keramika); h' ili v' ukazuje na horizontalni ili vertikalni kontrast nastao kao efekt neornamentisane povr{ine. (B) Sekventna struktura izgra|ena naizmeni~nim zoniranjem na poznoneolitskoj grn~ariji (PFB keramika); A' ukazuje na transformaciju A motiva. Izvor: Hodder, 1982b.

105

Slika 5: Odnos tehnolo{kog razvoja i dru{tvene promene kroz Gornji paleolit prema Gilmenu (Gilman, 1984) usavr{avanje tehnologije re|i propusti u obezbe|enju opstanka manja potreba za pomo}i suseda rast populacije vi{e suseda mogu}nost ograni~enja dru{tvenih obaveza

neophodnost ograni~enja dru{tvenih obaveza zatvoren konubijum nestabilna solidarnost se u~vr{}uje putem rituala i stila

slika 6: Tuma~enje kontekstnih zna~enja na osnovu sli~nosti i razlika izme|u arheolo{kih objekata. Sli~nost/razlike kontekst kontekstno sadr`e: sadr`i: zna~enje vremenske faza, period A. Sistemski proces i struktura prostorne region lokalitet radni prostor ognji{te (jama, zid grob, ku}a) kultura, stil, tip B. Simboli~ki sadr`aj i struktura

(zatvoren nalaz)

tipolo{ki Slika 7: Ornament:

106

Opisi: a. b. c.

d.

e. f. g.

red plus red red plus odraz u ogledalu zona plus red plus red zona plus red plus red red zona plus red zona plus red

slika 8: Domen post-procesne arheologije. Struktura istorijski sistemski Proces individualnosocijalni zna~enjski sadr`aj

107

BIBLIOGRAFIJA 1971, Za Marksa, Althusser, L., 1977, For Marx, London: New Left Books (Altiser, L., Beograd: Nolit) Ammerman, A., 1979, 'A Study of Obsidian Exchange Networks in Calabria', World Archaeology 11, 95-100 Arnold, D., 1983, 'Design Structure and Community Organisation in Quinua, Peru', u Cognition in Art, Cambridge University D. Washburn (ed.), Structure and Press Bailey G. (ed.), Hunter-Gatherer Economy in Prehistory: a European Perspective, Cambridge University Press Barret, J. C., 1981, 'Aspects of the Iron Age in Atlantic Scotland: a Case Study in the Problems of Archaeological Interpretation', Proceedings of the Society of Antiquaries of Scotland 111, 205-19 Bender, B., 1978, 'Gatherer-Hunter to Farmer: a Social Perspective', World Archaeology 10, 204-22 Berard, C. and Durand, J.-L., 1984, 'Entrer en imagerie' u La Cit des images, Paris: Fernand Nathan Antiquity Binford, L. R., 1962, 'Archaeology as Anthropology', American 28, 217-25 1965, 'Archaeological Systematics and the Study of Cultural Process', American Antiquity, 31, 203-10 1967, 'Smudge Pits and Hide Smoking: the use of Analogy in Archaeological Reasoning', American Antiquity 32, 1-12 1971, 'Mortuary Practices: Their Study and their Potential' u J. Brown (ed.) Approaches to the Social Dimensions of Mortuary Practices, Memoirs of the American Archaeology Society 25 (ed.) 1977, For Theory Building in Archaeology, New York: Academic Press Press 1978, Nunamiut Ethnoarchaeology, New York: Academic 1982, 'Meaning, Inference and Material Record' u A. C. Renfrew and S. Shennan (eds.), Ranking, Resource and Exchange, Cambridge University Press 1983, In Pursuit of the Past, London, Thames and Hudson 1984, 'An Ayawara Day: Flour, Spinifex Gum, and Shifting Perspectives' Journal of Anthropological Research 40, 157-82 and Sabloff, J. A., 1982, 'Paradigms, Systematics and Archaeology', Journal of Anthropological Research 38, 137-53 Bintliff, J.L., 1984, 'Structuralism and Myth in Minoan Studies', Antiquity 58, 358 Press Boas F., 1949, Race, Language and Culture, New York: Mac Millan Bourdieu P., 1977, Outline of a Theory of Practice, Cambridge University Press Bradley, R., 1984, The Social Foundations of Prehistoric Britain, London: Longman

108

Braithwaite, M., 1982, 'Decoration as Ritual Symbol: a Theoretical proposal and an Ethnographic Study in Southern Sudan', u I. Hodder (ed.), Symbolic and Structural Archaeology, Cambridge University Press Butzer K., 1982, Archaeology as Human Ecology, Cambridge University Press Carr, C., 1984, 'The Nature of Organisation of Intrasite Archaeological Records and Spatial Analysis Approaches to their Investigation' in M. Schiffer (ed.), Advances in Archaeological Method and Theory, vol. 7, New York: Academic Press Case, H., 1973 'Illusion and meaning' u C. Renfrew (ed.), The Explanation of Culture Change, London:Duckworth Chapman, R. W., 1981, 'The Emergence of Formal Disposal Areas and the "Problem" of the Megalithic Tombs in Prehistoric Europe, u R. Chapman, I. Kinnes and K. Randsborg (eds.), The Archaeology of Death, Cambridge University Press Childe, V.G., 1925, The Dawn of European Civilisation, London: Kegan Paul SRPSKI!!!!!! 1936, Man Makes Himself, London: Collins 1949, Social Worlds of Knowledge, Oxford University Press 1951, Social Evolution, New York: Schuman Clark, J.G.D., 1939, Archaeology and Society, London: Methuen Clarke, D.L., 1968, Analytical Archaeology, London: Methuen 1972, 'A Provisional Model of an Iron Age Society and its Settlement System' in D.L. Clarke (ed.), Models in Archaeology, London:Methuen 1973, 'Archaeology: The Loss of Innocence', Antiquity 47, 618 Coe, M.D., 1978, 'Supernatural Patrons of Maya Scribes and Artists', u N. Hammond (ed.), Social Process in Maya History, New York:Academic Press Collingwood, R.G., 1939, An Autobiography, Oxford University Press 1946, The Idea of History, Oxford University Press and Myres, J., 1936, Roman Britain and the English Settlements, Oxford University Press Conkey, M.W., and Spector, J., 1984, 'Archaeology and the Study of Gender' u M. Archaeological Method and Theory, vol. Schiffer (ed.) Advances in 7, New York: Academic Press Creswell, R., 1972, 'Les Trois Sources d'une technologie nouvelle';, u J.M.C. Thomas and L. Bernot (eds.), Langues et techniques, nature et socit, Paris: Klinksieck Daniel, G.E., 1962, The Idea of Prehistory, Harmondsworth: Penguin Davis, D.D., 1984, 'Investigating the Diffusion of Stylistic Method and Theory, vol. Innovations' u M. Schiffer Advances in Archaeological 6, New York: Academic Press Davis, W., 1982, 'Cannonical Representation in Egyptian Art', Res 4, 21-46 1984, 'Representation and Knowledge in the Prehistoric Rock Art of Africa', African Archaeological Review 2, 7-35 Deetz, J., 1977, In Small Things Forgotten, New York: Anchor Books 109

1983, 'Scientific Humanism and Humanistic Science; a Plea for Paradigmatic Pluralism in Historical Archaeology', Geoscience and man 23, 27-34 Digard, J.-P., 1979, 'La technologie en anthropologie: fin de parcours ou nouveau siffle?', L'Homme 19, 73-104 Donley, L., 1982, 'House Power: Swahili Space and Symbolic Markers', u I. Hodder (ed.), Symbolic and Structural Archaeology, Cambridge University Press Archaeology, Doran, J., and Hodson, F.R., 1975, Mathematics and Computers in Edinburgh University Press Drennan, R., 1976, 'Religion and Social Evolution in Formative Mesoamerican Mesoamerica, u K. Flannery (ed.), The Early Village, New York: Academic Press Drummond, L., 1983, 'Jonestown: a Study in Ethnographic Discourse', Semiotica 46, 167-209 Prehistory, New Earle, T., and Ericson, J., (eds.) 1977, Exchange Systems in York, Academic Press Ericson, J., and Earle, T., (eds.) 1982, Contexts for Prehistoric Exchange, New York: Academic Press Faris, J., 1972, Nuba Personal Art, London: Duckworth 1983, 'From Form to Content in the Structural Study of Aesthetic Systems' u D. Washburn (ed.), Structure and Cognition in Art, Cambridge University Press Flannery, K.V., 1967, 'Culture History v. Culture Process: a Debate in American Archaeology', Scientific American 217, 119-22 1973, 'Archaeology with a Capital S', u C. Redman (ed.), Research and Theory in Current Archaeology, New York: Wiley 1982, 'The Golden Marshalltown: a Parable for the Archaeology of the 1980s', American Anthropologist 84, 265-78 and Marcus, J., 1976, 'Formative Oaxaca and the Zapotec Cosmos', American Scientist 64, 374-83 1983, The Cloud People, New York: Academic Press Fletcher, R., 1977, 'Settlement Studies (Micro and Semi-Micro)', u D.L. Clarke (ed.), Spatial Archaeology, New York: Academic Press Foucault, M., 1977, Discipline and Punish, New York,: Vintage Books (Fuko, M., Nadzirati i ka`njavati, Beograd: Prosveta, u pripremi) Frankenstein, S., and Rowlands, M., 1978, 'The Internal Structure and Regional Context of Early Iron Age Society in South-Western Germany', Bulletin of the Institute of Archaeology 15, 73-112 Friedman, J., 1974, 'Marxism, Structuralism and Vulgar Materialism', Man 9, 444-69 Marxist 1975, 'Tribes, States and Transformations', u Bloch (ed.), Analyses in Social Anthropology, London: Association of Social Anthropologists and Rowlands, M., (eds.) 1978, The Evolution of Social Systems, London: Duckworth

110

Fritz, J., 1978, 'Paleopsychology Today: Ideational Systems and Human Adaptation in Prehistory' u C. Redman et al. (eds.), Social Archaeology: Beyond Dating and Subsistence, New York: Academic Press Gellner, E., 1982, 'What is Structuralisme?' u C. Renfrew, M. Rowlands and B. Seagraves (eds.), Theory and Explanation in Archaeology, London: Academic Press Gibbs, L., 1986, 'Identifying Gender Representation in the Archaeological Record: A Contextual Study', u I. Hodder (ed.) The Archaeology of Contextual Meanings, Cambridge University Press and the Spirit of Giddens, A., 1976, 'Introduction', u M. Weber, The Protestant Ethic Capitalism, London: George Allen and Unwin 1979, Central Problems in Social Theory, London: MacMillan 1981, A Contemporary Critique of Historical Materialism, London: MacMillan Gilman, A., 1984, 'Explaining the Upper Palaeolithic Revolution' in M. Spriggs, (ed.), Marxist Perspectives in Archaeology, Cambridge University Press Glassie, H., 1975, Folk Housing of Middle Virginia, Knoxville: University of Tennessee Press Gould, R., 1980, Living Archaeology, Cambridge University Press Gregory, T., 1983, 'The Impact of Metal Detecting on Archaeology and the Public', Archaeological Review from Cambridge 2, 5-8 Hall, R.L., 1976, 'Ghosts, Water Barriers, Corn, and Sacred Enclosures in the Eastern Woodlands', American Antiquity 41, 360-4 1977. 'An Anthropocentric Perspective for Eastern United States Prehistory', American Antiquity 42, 4999-517 1983, ' A Pan-continental Perspective on Red Ochre and Glacial Kame Ceremonialism' u R.C. Dunnel and D.K. Grayson (eds.). Lulu Linear Punctuated: Essays in Honour of George Irving Quimby, University of Michigan Anthropological Papers, 72 Handsman, R., 1980, 'Studying Myth and History in Modern America: Perspectives for the Past from the Continent', Reviews in Anthropology 7, 255-68 1981, 'Early Capitalism and teh Centre VIllage of Canaan, Connecticut, a Study of Transformations and Separations', Artifacts 9, 1-21 Hardin, M., 1970, 'Design Structure and Social Interaction: Archaeological Implications of an Ethnographic Analysis', American Antiquity 35, 332-43 Harris, M., 1979, Cultural Materialism: The Struggle for a Science of Culture, New York: Random House Haudricourt, A.G., 1962, ' Domestication des animaux, culture des plantes et traitement d'autrui', L'Homme 2, 40-50 Man 73, Hawkes, C., 1942, 'Race, Prehistory and European Civilisation', 125-30 1954, 'Archaeological Theory and Method: some Suggestions from the Old World', American Anthropologist 56, 15568 1972, 'Europe and England: Fact and Fog', Helinium 12, 10516 111

1976, 'Celts and Cultures: Wealth, Power, Art" u C. Hawkes and P.-M. Duval, Seminar Press 255-62 Hawkes, J., 1968, 'The Proper Study of Mankind', Antiquity 42, Held, D., 1980, Introduction to Critical Theory, London: Hutchinson Higgs, E.S., and Jarman, M., 1969, 'The Origins of Agriculture: a Reconsideration', Antiquity 43, 31-41 Hillier, B., Leaman, A., Stansall, P., and Bedford, M., 1976, 'Space Syntax', Environment and Planning Series B3, 147-85 Hodder, I., 1979, 'Social and Economic Stress and material Culture Patterning', American Antiquity 44, 446-54 1981, 'Towards a Mature Archaeology' in I. Hodder, G. Isaac and N. Hanmmond (eds.), Pattern of the Past, Cambridge University Press 1982a Symbols in Action, Cambridge University Press 1982b, 'Sequences of Structural Change in the Dutch Neolithic', u I. Hodder (ed.) Symbolic and Structural Archaeology, Cambridge University Press 1982c, 'Theoretical Archaeology: a Reactionary View', u I. Hodder (ed.) Symbolic and Structural Archaeology, Cambridge University Press 1982d, The Present Past, London: Batsford 1984a, 'Burials and Houses, Women and Men in the European Neolithic', u D. Miller and C. Tilley (eds.), Ideology, Power and Prehistory, Cambridge University Press 1984b, 'Archaeology in 1984', Antiquity 58, 25-31 1985, 'New Generations of Spatial Analysis in Archaeology', (to be published) (ed.), 1986, Archaeology as the Long Term History, Cambridge University Press 1986, 'The Decoration of Containers; an Ethnographic Study', (to be published) and Evans, C., 1984, 'Report on the Excavations at Comitee Annual Haddenham, Cambs.', Cambridgeshire Archaeological Report 3, 11-14 and Lane, P., 1982, 'A Contextual Examination of Neolithic Axe Distribution in Britain', u J. Ericson and T. Earle (eds.), Contents for Prehistoric Change, New York: Academic Press and Okell, E., 1978, 'An Index for assesing the Assosciation between Distributions of Points in Archaeology, in I. Hodder (ed.) Simulation Studies in Archaeology, Cambridge University Press and Orton, C., 1976, Spatial Analysis in Archaeology, Cambridge University Press Parker Pearson, M., Peck, N., and Stone, P., 1985, Archaeology, Knowledge and Society: Surveys in Britain (rukopis) Horkheimer, M., and Adorno, T., 1973, Dialectic of the Enlightenment, London: Allen Lane (Horkheimer, M., i T. Adorno., 1974, Dijalektika prosvjetiteljstva, Sarajevo : Veselin Masle{a) Huffman, T.N.,, 1981, 'Snakes and Birds: Expressive Space at Great Zimbabwe', African Studies 40, 131-50

Celtic Art in Ancient Europe, London:

112

1984, 'Expressive Space in the Zimbabwe Culture', Man 19, 593-612 Isbell, W.H., 1976, 'Cosmological Order expressed in Prehistoric Paris: International Ceremonial Centres' Andean Symbolism Symposium, Congress of Americanists Johnson, G., 1982, 'Organisational Structure and Scalar Stress' i A. Renfrew, M. Rowlands and B. Seagrave (eds.), Theory and Explanation in Archaeology, New York; Academic Press Kehoe, A.B., 1979, 'The Sacred Heart, a Case for Stimulus Diffusion', American Ethnologist 6, 763-71 and Kehoe, T.F., 1973, 'Cognitive Models for Archaeological Interpretation', American Antiquity 38, 150-4 Anthropologist 1977, 'Stones, Solstices and Sun Dance Structures', Plains 22, 82-95 Kent, S., 1984, Analysing Activity Areas, Albuquerque: University of New Mexico Press Kintigh, K., and Ammerman, A.J., 1982, 'Heuristic Approaches to Spatial Analysis in Archaeology', American Antiquity 47, 31-63 Kohl, P.L., 1981, 'Materialist Approaches in Prehistory' Annual Review of Anthropology 10, 89-118 Kramer, C., (ed.), 1979, Ethnoarchaeology, New York: Columbia University Press Kristiansen, K., 1984, 'Ideology and Material Culture: Archaeological Perspective', u Spriggs (ed.), Marxist Perspectives in Archaeology, Cambridge University Press Kroeber, A.L., 1963, Anthropology: Culture, Patterns and Processes, New York: Harcourt Brace Jovanovic Lathrap, D.W., 1977, 'Our Father the Layman, our Mother the Gourd: Spinden Revisited, or a Unitary Model for the Emergence of Agriculture in the New World', u C. Reed (ed.) Origins of Agriculture, The Hague: Mouthon Kachin Social Leach, E., 1954, Political Systems of Highland Burma: a Study of Structure, London: Bell 1973, 'Concluding Address' u C. Renfrew (ed.) The Explanation of Culture Change, London: Duckworth Lechtmann, H., 1984, 'Andean Value Systems and the Development of Prehistoric Metallurgy', Technology and Culture 25, 1-36 Lemmonier, P., 1976, 'La Description des chaines opratoires: contributions a l'tude des syst mes techniques', Techniques et Culture, 1, 100-51 1983, 'L'Etude des syst mes techniques, une urgence en technologie culturelle', Techniques et Culture 1, 11-26 1984, 'L'Ecorce battue chez Les Anga de Nouvelle-Guine, Techniques et Culture 4, 127-75 Leone, M., 1978, 'Time in American Archaeology' u C. Redman et al. (eds.), Social Archaeology: Beyond Subsistence and Dating, New York: Academic Press 1982, 'Some Opinions about recovering Mind', American Antiquity 47, 742-60

113

Cambridge University Press Michel Leroi-Gourhan, A., 1943, L'Homme et la mati re, Paris: Albin 1945, Milieu et techniques, Paris, Albin Michel 1965, Prhistoire de l'art Occidental, Paris: Mazenod Press 1982, The Dawn of European Art, Cambridge University Longacre, W., 1970, Archaeology as Anthropology, Tucson: Anthropological Papers of the University of Arizona, 17 McGhee, R., 1977, 'Ivory for the Sea Woman; the Symbolic Attributes of a Journal of Archaeology 1, 141-59 Prehistoric Technology', Canadian Marx, K., 1971, A Contribution to the Critique of Political Economy, London: Lawrence and Wishart; (Marks, K., 1979, Prilog kritici politi~ke ekonomije, u: Marks-Engels, Dela, Tom XX, Beograd: IMRP-Prosveta. Meltzer, D., 1979, Paradigms and the Nature of Change in Archaeology', American Antiquity 44, 644-57 1981, Ideology and Material Culture', u R. Gould and M. Schiffer (eds.), Modern Material Culture, the Archaeology of US, New York: Academic Press Merriman, N., 1986, 'An Investigation into Archaeological Evidence for "Celtic Spirit", u I. Hodder (ed.), Archaeology as Long Term History, Cambridge University Press Miller, D., 1982a "Artifacts as Products of Human Categorisation Processes', u I. Hodder (ed.) Symbolic and Structural Archaeology, Cambridge University Press 1982b, 'Structures and Strategies: an Aspect of the Relationship betrween Social Hierarchy and Culktural Change' u I. Hodder (ed.), Symbolic and Structural Archaeology, Cambridge University Press 1983, 'Things ain't what they used to be', Royal Anthropological Institute Newsletter 59, 5-7 Cambridge and Tilley, C. (eds.), 1984, Ideology, Power and Prehistory, University Press Moore, H., 1982, ' The Interpretation of Spatial Patterning in Settlement Residues', u I. Hodder (ed.), Symbolic and Structural Archaeology, Cambridge University Press Moore, J.A., and Keene, A.S., 1983, 'Arechaeology and the Law of Hammer', u J. A. Moore and A.S. Keene (eds.), Archaeological Hammer and Theories, New York: Academic Press Man Across the Muller, J., 1971, 'Style and Culture Contact', u C.L. Riley (ed.), Sea, Houston: University of Texas Press Naroll, R., 1962, 'Floor Area and Settlement Population', American Antiquity 27, 587-8 Okely, J., 1979, 'An Anthropological Contribution to the History and Archaeology of an Ethnic GRoup', u B.C. Burnham and J. Kingsbury (eds.), Space Hierarchy and 114

and Prehistory

1983, 'The role of Archaeology in verifying American Identity', 50 1984, 'Interpreting Ideology in Historical Archaeology; the William Paca Garden in Annapolis, Maryland', u D. Miller and Tilley (eds.), Ideology, Power

Archaeological Review from Cambridge 2, 44-

Oxford: British Archaeological Reports International Series, 59. California O' Neale, L.M., 1932, Yurok-Karok Basket Weavers, University of Publications in American Archaeology and Ethnology 32 Paddaya, K., 1981, 'Piaget, Scientific method, and Archaeology', Bulletin of the Deccan College Research Institute 40, 235-64 of Mortuary Pader, E., 1982, Symbolism, Social Relations and the Interpretation Reports International Series, 130 Remains, Oxford: British Archaeological Parker Pearson, M., 1982, 'Mortuary Practices, Society and Ideology: an Ethnoarchaeological Study', u I. Hodder (ed.), Symbolic and Structural Archaeology, Cambridge University Press 1984a, 'Economic and Ideological Change: Cyclical Growth in the Pre-state Societies of Jutland', u D. Miller and C. Tilley (eds.), Ideology, Power and Cambridge University Press Prehistory, 1984b, 'Social Change, Ideology and the Archaeological Record?', u M. Spriggs (ed.), Marxist Perspectives in Archaeology, Cambridge University Press Patrik, L.E., 1985, 'Is there an Archaeological Record?', u M.B. Schiffer (ed.), Advances in Archaeological Method and Theory, vol. 8, New York: Academic Press Piggot, S., 1959, Approach to Archaeology, Harvard: McGraw Hill 1965, Ancient Europe, Edinburgh University Press Plog, S., 1978, 'Social Interaction and Stylistic Similarity', u M.B. Schiffer (ed.), Advances in Archaeological Method and Theory, vol. 2, New York: Academic Press Raab, L.M., and Goodyear, A.C., 1984, ' Middle-Range Theory in Archaeology: a Critical Review of Origins and Applications', American Antiquity 49, 255-68 Rahtz, P., 1981, The New Medieval Archeology, York: University of York Randsborg, K., 1982, 'Rank, Rights and Resources: an Archaeological Perspective from Denmark', u C. Renfrew and S. Shennan (eds.), Ranking, Resource and Exchange, Cambridge University Press American Rappaport, R.A., 1971, 'Ritual, Sanctity, and Cybernetics', Anthropologist 73, 59-76 Rathje, W., 1978, 'Archaeological Ethnography...because sometimes it is better to give than to receive', u R. Gould, (ed.), Explorations in Ethnoarchaeology, Albuquerque: University of New Mexico Press Renfrew, A.C., 1969. 'Trafde and Culture Process in European Prehistory', Current Anthropology 10, 151-69 1972, The Emergence of Civilization, London: Methuen Duckworth (ed.), 1973a, The Explanation of Culture Change, London: 1973b, Social Archaeology, Southampton: Southampton 1976, 'Megaliths, Territories and Populations', u S.J. DeLact (ed.). Acculturation and Continuity in Atlantic Europe, Bruges: De Tempel 1977, 'Space, Time and polity', u J. Friedman and M.J. Rowlands (eds.), The Evolution of Social Systems, London, Duckworth 115

Society,

Ranking, Resource and Exchange, Cambridge University Press 1983a, Towards an Archaeology of Mind, Cambridge American Antiquity 48, 3-16
1983b, 'Divided we stand: Aspects of Archaeology and

1982, 'Discussion: Contrasting Paradigms', u C. Renfrew and

S. Shennan (eds.), University Press Information',

Rowlands, M., and Seagraves, B., 1982, Theory and Explanation in Archaeology, New York: Academic Press Richards, C., and Thomas, J., 1984, 'Ritual Activity and structured Deposition in Later Neolithic Wessex', u R. Bradley and J. Gardiner (eds.), Neolithic Studies: a Review of some Current Research, Oxford: British Archaeological Reports British Series, 133 Sahlins, M., 1972, Stone Age Economics, Chicago: Aldine 1981, Historical Metaphors and Mythical Realities, Ann Arbor: University of Michigan Press Saxe, A., 1970, Social Dimensions of Mortuary Practices, unpublished Ph. D. thesis, University of Michigan Schiffer, M.B., 1976, Behavioural Archaeology, New York: Academic Press Schnapp, A., 1984, 'Eros en chasse', u La Cit des images, Paris: Fernand Nathan Schrire, C., 1980, 'Hunter-Gatheres in Africa', Science 210, 890-1 Shanks, M., and Tilley, C., 1982, 'Ideology, Symbolic Power and Ritual Communications: a Reinterpretation of Neolithic Mortuary Practices', u I. Hodder (ed.), Symbolic and Structural Archaeology, Cambridge University Press Shennan, S., 1983, 'Monuments: an Example of Archaeologists' Approach to the Massively Material', Royal Anthropological Institute News 59, 9-11 Sherrat, A., 1982, 'Mobile Resources: Settlement and Exchange in Early Agricultural Europe', u C. Renfrew and S. Shennan (eds.) Ranking, Resource and Exchange, Cambridge University Press Cambridge Spriggs, M. (ed.), 1984, Marxist Perspective in Archaeology, University Press Tanner, N., 1981, On Becoming Human, Cambridge University Press the American Taylor, W., 1948, A Study of Archaeology, New York: Memoirs of Anthropological Association 69 Tilley, C., 1984, 'Ideology and Legitimation of Power in the Middle Neolithic of Southern Sweden', u D. Miller and C. Tilley (eds.), Ideology, Power and Prehistory, Cambridge University Press Tolstoy, P., 1966, 'Method in Long Range Comparison', Congreso Internacional de Americanistas 36, 69-89 1972, 'Diffusion: as Explanation and as Event', u N. Barnard (ed.), Early Chinese Art and its Possible Influence in the Pacific Basin, New York: Intercultural Arts Press Trigger, B., 1978, Time and Tradition, Edinburgh University Press 1980, 'Archaeology and the Image of American Indian', American Antiquity 45, 662-76

116

1984, 'Marxism and Archaeology', in J. Maquet and N. Daniels (ed.), On Marxian Perspectives in Anthropology, Malibu; Undena Van de Velde, P., 1980, 'Elsloo and Heinheim: Bandkeramik Social Structure', Analecta Praehistorica Leidensia 12, Leiden: University of Leiden Washburn, D. (ed.), 1983, Structure and Cognition in Art, Cambridge University Press Watson, P.J., Leblanc, S.J., and Redman, C. L., 1971, Explanation on Archaeology: York: Columbia University Press an Explicitely Scientific Approach, New Weber, M., 1976, The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism, London: George Allen and Unwin (Weber, M., 1989, Protestantska etika i duh kapitalizma, Sarajevo: Veselin Masle{aSvjetlost) Wells, P.S., 1984, 'Prehistoric Charms and Superstitions', Archaeology 37, 38-43 Whallon, R., 1974, 'Spatial Analysis of Occupation Floors, II, the Application of Nearest Neighbour Analysis', American Antiquity 39, 16-34 Willey, G., 1980, The Social Uses of Archaeology, Murdoch (nepublikovan rukopis), Harvard University 1984, 'Archaeological Retrospect 6', Antiquity 58, 5-14 Williamson, T., and Bellamy, L., Ley Lines in Question, London: Heinemann Wobst, M., 1976, 'Locational Relationships in Palaeolithic Society', Journal of Human Evolution 5, 49-58 1977, ' Stylistic Behaviour and Information Exchange', University of Michigan Museum of Anthropology, Anthropological Paper 61, 317-42 Woodburn, J., 1980, 'Hunter-Gatherers today and Reconstruction of the Past', u E. Gellner (ed.), Soviet and Western Anthropology, London: Duckworth Wylie, M.A., 1982, 'Epistemological Issues raised by a Structuralist Archaeology', u I. Hodder (ed.), Symbolic and Structural Archaeology, Cambridge University Press 1985, 'The Reaction against Analogy', u M. Schiffer (ed.), Advances in Archaeological Method and Theory, New York: Academic Press Man 14, 371-91 Wynn, T., 1979, 'The Intelligence of Later Acheulian Hominids', Yellen, J.E., 1977, Archaeological Approaches to the Present, New York: Academic Press

117

INDEKS Aborid`ini Adorno, T. /Adorno, T./ Ajavara /Ayawara/ Ajzbel, V.H. /Isbell, W.H./ Altiser, L. /Althusser, L./ Amerika Amerika ju`na i centralna Amerika severna Amerika, strukturalisti~ka arheologija Andi, kulture Antoninov bedem antropologija antropologija i Nova arheologija arheologije domoroda~ke Arnold, D. /Arnold, D./ Atina Australija Bakster, R. /Baxter R./ Baret, D`. ^. /Barret, J.C./ Baringo Bejli, D`., /Bailey, G./ Belami, L. /Bellamy, L./ Bender, B. /Bender, B./ Berar, K. /Berard, C./ Binford, L. /Binford, L./ Binford i Flaneri Binford i Guld Binford i Sablof Bintlif, D`. L. /Bintliff, J.L./ Boas, F. /Boas, F./ Boj D`ord` /Boy George/ Bredli, R. /Bradley, R./ Brejtvejt, M. /Braithwaite, M./ Britanija preistorijska Britanija rimska Britanija savremena Bronzano doba Bucer, K. /Butzer, K./ Burdje, P. /Bourdieu, P./ ^ajld V.G. /Childe, V.G./ ^ako kanjon /Chaco Canyon/ 118

^epmen, R. V. /Chapman, R. W./ ^omski, N. D`armen, M. /Jarman, M./ D`onson, G. /Johnson, G./ Danska darvinisti~ke ideje Dejvis, D.D. /Davis, D.D./ Dejvis, V. /Davis, W./ Denijel, G. E. /Danel, G./ detektori za metal Dic, D`. /Deetz, J./ difuzija Digar @.-P. /Digard, J.-P./ Diltaj, V. /Dilthey, W./ Diran, @.-L. /Durand, J.-L./ Don, D`on /Donne, John/ Donli, L. /Donley, L./ Doran, D`. /Doran, J./ Dramond, L. /Drummond, L./ Drenan, R. /Drennan, R./ Egipat ekologija ekonomija, sistemski pristup ekonomija ekonomija kapitalisti~ka ekonomija marksisti~ka Emerman, A. D`. /Ammerman, A.J./ empirizam Erikson, D`. /Ericson, J./ Erl, T. /Earle, T./ etni~ke grupe etnoarheologija etnografija etnografija i analogija Evropa, neolit Evropa, paleolit Evropa, v. pojedina~ne zemlje Evropa i druge kulture feministi~ka arheologija Feris, D`. /Faris, J./ Flaneri, K. /Flannery, K./ 119

Flaneri i Markus Flaneri i Markus, Zapoteci Fle~er, R. /Fletcher, R./ Fon Deniken, Erih /Von Daniken, Erich/ formalna analiza Francuska Frankenstin, S. /Frankenstein, S./ frankfurtska {kola Fric, D`. /Fritz, J./ Fridmen, D`. /Friedman, J./ Fuko, M. /Foucault, M./ funkcionalizam funkcionalizam i kontekstni pristup funkcionalizam i marksizam, funkcionalizam i sistemski pristup funkcionalizam i strukturalizam Gelner, E. /Gellner, E./ Gibs, A. /Gibbs, A./ Gidens, A. /Giddens, A./ Gilmen, A. /Gilman, A./ Glasi, H. /Glassie, H./ Glejstonberi /Glastonbury/ gramatika, generativna Gregori, T. /Gregory, T./ grn~arija grn~arija i kontekstni pristup grn~arija i sistemski pristup grn~arija i strukturalizam Gudjir, A.^. /Goodyear, A.C./ Guld, R. /Gould, R./ gvozdeno doba Habermas, J. /Habermas, J./ habitus Hadrijanov bedem Hardin, M. /Hardin, M./ Haris, Megs /Harries, Mags/ Havaji Hegel, G. V. /Hegel, G.W./ Held, D. /Held, D./ Hendsmen, R. /Handsman, R./ Higs, E.S. /Higgs, E.S./ Hilijer, B. /Hillier, B./ Hoder, J. /Hodder, J./ 120

Hoder, generativne gramatike Hodson, F.R. /Hodson, F.R./ Hojneberg /Heuneberg/ Hol, R.L. /Hall, R.L./ Holandija Hor, K. /Hoare, Colt/ Horkhajmer, M. /Horkheimer, M./ Houks, ^. /Hawkes, C./ Hufman, T.N. /Huffman, T.N./ idealizam idealizam i istorija idealizam i Kriti~ka Teorija idealizam i marksizam idealizam i postprocesni trendovi idealizam i sistemski pristup ideologija ideologija i istorija ideologija i marksizam ideologija i postprocesni trendovi ideologija (Kriti~ka Teorija) ideologija i sistemski pristup Ilhamus /Ilchamus/ Indija Indijanci ameri~ki Inke Institut za Dru{tvena Istra`ivanja (Frankfurt) Inuit /Inuit/ istorija istorija, v. tako|e kulturno-istorijski istorija i antropologija javno mnjenje, istra`ivanja Jelen, D`. E. /Yellen, J.E./ Jorvik Viking Cenar, Jork /Jorvik Viking centre, York/ Jugoslavija kalvinizam Kanada kape kapitalizam Kar, K. /Carr, C./ Kejs, H. /Case, H./ Kelti Kembrid` 121

Kenija Kent, S. /Kent, S./ Kihou, A.B. /Kehoe, A.B./ Kin, A.S. /Keene, A.S./ Kina Kintaj, K. /Kintigh, K./ Kinua /Quinua/ Klark, D`.G.D. /Clarke, J.G.D./ Klark, Dejvid /Clarke, David/ Kol, P.L. /Kohl, P.L./ Kolingvud, R.G. /Collingwood, R.G/ Kolingvud i jezik Kolingvud i pojedinac Konki, M.V. /Conkey, M./ kontekstna arheologija kontinuiteti istorijski kontinuiteti kulturni kosmologija Kou, M.D. /Coe, M.D./ kreacionisti Kreber, A.L. /Kroeber, A.L./ Krejmer, ^ /Kramer, C./ Kresvel, R. /Cresswell, R./ Kristijansen, K. /Kristiansen, K/ Krit Kriti~ka Teorija Kuk, kapetan D`ems /Cook, captain James/ kulturni preobra`aji kulturno-istorijske teorije Kun, T.S. /Kuhn, T.S./ Laponci Latrap, D,V. /Lathrap, D.W./ Leblan, S.@. /Leblanc, S.J./ Lehtman, H. /Lechtman. H/ Lejn, P. /Lane, P./ Lemonije, P. /Lemonnier, P./ Lerua-Guran, A. /Leroi-Gourhan, A./ Levi-Stros, K. /Levi-Strauss, C./ Li~, Edmund /Leach, Edmund/ lingvistika strukturalna Lioni, M. /Leone, M./ Longejkr, V. /Longacre/ Lozi Luka~, \. /Lukacs, G./ 122

Ma|arska magnetne brazde /ley-lines/ Majers, D`. /Myres, J./ marksizam marksizam i ideologija marksizam i istorija marksizam i kontekstni pristup marksizam i marksisti~ka arheologija marksizam i post-procesne reme marksizam i praksa Markus, D`. /Marcus, J./ Markus i Zapoteci Markuze H. /Marcuse, H./ materijalizam materijalizam (Kriti~ka Teorija) materijalizam i etnoarheologija materijalizam i istorija materijalizam i marksizam materijalizam i post-procesni trendovi materijalizam i sistemski pristup materijalizam i strukturalizam megaliti Mekgi, R. /McGhee, R./ Meksiko Melcer, D. /Meltzer, D./ Merriman, N. /Merimen, N./ Miler, D /Miller, D./ Mils, D`. /Mills, J/ Muler, D`, /Muller, J./ Mur, H. /Moore, H./ Mur, D`, A. /Moore, J.A./ muzeji Nema~ka neolitsko doba neolitsko doba, grobovi Nerol, R. /Naroll, R./ Njemps, v. Ilhamus normativne teorije normativne teorije i istorija normativne teorije i marksizam normativne teorije i postprocesni trendovi normativne teorije i sistemski pristup normativne teorije i strukture 123

Nova Nova Nova Nova Nova Nova Nuba

arheologija arheologija, v. tako|e procesna arheologija arheologija i istorija arheologija i kontekstni pristup arheologija i postprocesni trendovi arheologija i pristup "obuhvatnog zakona" /Nuba/

O'Nil, L. /O'Neale, L./ Oa{aka dolina /Oaxaca/ Odrikur, A.@. /Haudricourt, A.G./ Okel, E. /Okell, E./ Okeli, D`. /Okely, J./ Orkni /Orkney/ ostave otpad, deponovanje /refuse deposition/ Padaja, K. /Paddaya, K./ Paka Vilijam /Paca, William/ paleoekonomija paleolitsko doba Parker Pirson, M. /Parker Pearson, M./ Patrik, L.E. /Patrik, L.E./ Pek, N. /Peck, N./ Peru Pigot, S. /Piggot, S./ Pja`e, @. /Piaget, J./ Plog, S. /Plog, S./ pogrebni ritual v. sahranjivanje pojedinci pojedinci i istorija pojedinci i Kriti~ka Teorija pojedinci i marksizam pojedinci i postprocesni trendovi pojedinci i sistemski pristup pojedinci i strukturalizam post-pozitivizam post-procesna arheologija pozitivizam pozitivizam i postprocesni trendovi pristup "obuhvatnog zakona" /'covering law"/ procesna arheologija procesna arheologija, v, tako|e, Nova arheologija procesna arheologija i istorija procesna arheologija i kontekstni pristup 124

procesna arheologija i marksizam procesna arheologija i postprocesni trendovi procesna arheologija i sistemski pristup procesna arheologija i strukture prostorna analiza /spatial analysis/ prostorna analiza i kontekstna arheologija protestantizam puritanizam Rab, L.M. /Raab, L.M./ Rac, P. /Rahtz, P./ radni~ka klasa, perspektive Rapaport, R.A. /Rappaport, R.A./ Ratje, V. /Rathje, W./ razmena informacija /information exchange/ razmena informacija i stil Redman, ^. /Redman, C./ relativizam Rendsborg, K. /Randsborg, K./ Renfru, A.K. /Renfrew, A.C./ Ri~ards, ^. /Richards, C./ ritual ritual i Ilhamusi ritual i marksizam ritual i sistemski pristup ritual i strukturalizam Rolands, M. /Rowlands, M./ Sablof, D`. A. /Sabloff, J.A./ sahranjivanje sahranjivanje, istorijski kontinuiteti sahranjivanje i ideologija sahranjivanje i sistemski pristup sahranjivanje i strukturalisti~ka analiza sahranjivanje kontekstni odnosi Saks, A. /Saxe, A./ Salins, M. /Sahlins, M./ Sami /Sami/ Simboli u akciji /Symbols in Action/, v. Hodder (1982a) simbolizam simbolizam i Ilhamusi simbolizam i istorija simbolizam i kontekstni pristup simbolizam i marksizam simbolizam i sistemski pristup 125

simbolizam i strukturalizam sistemi razmene /exchange systems/ sistemi razmene i konteksti sistemi razmene i stil sistemi verovanja v. ideologija Sjedinjene ameri~ke dr`ave, v. Amerika Sosir, F. de /Saussure, F. de/ Spektor, D`. /Spector, J./ Sprigs, M. /Spriggs, M./ stil stil i kontekstni pristup stil i marksizam stil i sistemski pristup Stoun, P. /Stone, P./ strukturalizam strukturalizam i istorija strukturalizam i kontekstni pristup strukturalizam i marksizam strukturalizam i postprocesni trendovi 'strukturisanje' Sudan [enks, M. /Shanks, M./ [erat, A. /Sherratt, A./ [ifer, M.B. /Schiffer, M.B. / [nap, A. /Schnapp. A./ [vedska tehnologija Tejlor, V. /Taylor, W./ Tener, N. /Tanner, N./ teorija prakse teorija sistema /systems theory/ teorija sistema i istorija teorija sistema i kontekstni pristup teorija sistema i postprocesni trendovi teorija sistema i strukturalizam Teorija srednjeg opsega / Middle Range Theory/ Tili, ^. /Tilley, C./ tipologija Tolstoj, P. /Tolstoy, P./ Tomas, D`. /Thomas, J./ Triger, B. /Trogger, B./ Tule /Thule/

126

umetnost umetnost umetnost umetnost umetnost umetnost

javna kritska Nuba preistorijska v. tako|e grn~arija

Vad de Velde, P. /Van de Velde, P./ Vajli, M.A. /Wylie Veber, Maks, /Weber, Max/ Vejlon, R. /Whallon, R./ Vels, P. /Wells, P./ Vikinzi Vili G. /Willey, G./ Vilijamson, T. /Williamson, T./ Vin, T. /Wynn, T./ Vo{bern, D. /Washburn, D./ Vobst, M. /Wobst, M./ Votson, P.D`. /Watson, P.J./ vremenska analiza /temporal analysis/ Vudbern, D`. /Woodburn, J./ zakoni zakoni i kontekstna analiza zakoni i sistemski pristup Zapoteci /Zapotec/ 'zdravo-za-gotovo' stavovi zemljoradnja

127