2. Uslovi nastanka filozofije i njeni poceci?

- Misljenje se razvijalo u okviru mitskog shvatanja sveta, te je filozofija mogla da nastane kao protiv teza i protiv stav prema mitu. Tesko je reci gde prestaje mit a gde pocinje filozofija, mada se smatra da sedam grckih mudraca predstavlja prelaz od mita ka filozofiji. Postoji nekoliko bitnih stari koje uslovljavaju nastanak filozofije: 1. Slobodno vreme za razmisljanje koje Aristotel oznacava kao bitnu pretpostavku filozofiranja. 2. filozofija pocinje cudjenjem, radoznaloscu, pitanjem. sumnja filozofa mora da ide dalje od takozvanog zdravog razuma. Platon navodi da je za filozofiju vazan pathos-ceznja za filozofijom koju covek nosi u dusi. dakle bez cudjenja , radoznalosti, strasti za misljenjem i osecanjem za smisao ne vredi baviti se filozofijom. 3. posle 7og i pocetkom 6og veka p.n.e kada pocinje da se razvija filozofija stari grci su posedovali zavidan nivo matematickih, astronomskih i prakticnih znanja koji su doveli u pitanje mitsku sliku sveta. 4. nivo razvijenosti polisa koji se temeljio na drustvenoj podeli rada omogucio je odredjenom broju ljudi da se posveti duhovnim delatnostima. grci su smatrali da rad, koji su prezirali, rezervisan iskljucivo za robove dok je za njih politicka delatnost na trgovinama predstavljala jednu prakticnu delatnost. 5. starogrcki jezik se temeljio na misljenju da svaka umna rec treba da se poklapa sa stvari koju oznacava. svi ovi uslovi su uticali na nastanak i razvoj filozofije. 5. Teorija i praksa? -Filozofija je dugo deljena na teorijsku i prakticku, ali ta podela je samo uslovna. teorijska je vrednija, a prakticka znacajnija za zivot. u starogrckoj mitologiji teorija i praksis su bile dve muze. stari grci su pod teorijom podrazumevali umni uvid u sustinu stvari, a pod praksom moralno politicku delatnost na trgovima svojih polisa. teorija je oznacavala umno gledanje na svet, a praksa slobodno delovanje coveka u zajednici. medjutim kod marksa praksa postaje centralna filozofska kategorija pa se i covek odredjuje kao bice prakse. praksa postaje ono shto je primat, a ne teorija. pod praksom se podrazumava svsishodna stvaralacka ljudska delatnost. covek je jedino bice koje se ne prilagodjava pasivnom svetu vec ga stalno aktivno menja. Ipak podela na teorijsku i prakticnu filozofiju nije umesna, jer sta ce nam puko i neprimenljivo znale ili kako da dodjemo do prakticnih resenja ako o njima ne promisljamo. svaka teorija je pocetak prakse i svaka praksa je podsticaj na teorijsko razmisljanje. time dobijamo jednu ciklicnu celinu koja se neprestano krece uoblicavajuci ono shto nazivamo filozofijom . praksa i teorija su jednostavno komplementarne i povezane u celinu saznanja. 6. Filozofske discipline? - filozofija se razvija i kao celina i kroz svoje discipline. postoje razlicite podele, medjutim njih treba shvatiti uslovno. cesto se filozofija deli na: teorijsku, prakticku, poeticku. - teorijska filozofija-pokusava da preoblikuje osnovna filozofska pitanja i da odg na njih. u nju spadaju: ontologija, gnoseologija, aksiologija... -prakticka filozofija-uzima u obzir coveka, njegov polozaj u svetu, i potrebu da i covek i njegov polozaj bude promenjen. ti spadaju: etika, filozofija istorije, filozofska antropologija... -poeticka filozofijaesterika, retorika, poetika. Ontologija- odg na osnovna fil. pitanja ( sta jeste, zasto jeste, zasto neshto jeste a nesto nije...) ova filozofska disciplina bavi se nadculnim principima bivstva, osnovnim uzrocima onoga shta jeste. njen predmet je najapstraktniji pojam koji ima maximalni obim , a minimalan sadrzaj. taj pojam obuhvata sve shto postoji i ne moze se iskusiti culima, vec samo umom, i na nas jezik se prevodi kao bivstvo. o njemu se moze samo reci jeste. gnoseologija- izucava poreklo, predmet i problem saznanja.

Utemeljivac- dzon lok u 17om veku iako se problemi saznanja javljaju i kod starih grka. osnovna pitanja saznanju su: 1. pitanje izvora i poreklo saznanja. izvori: empirizam, senzualizam, racionalizam, iracionalizam. 2.pitanje vrednosti ili vazenje saznanja i tu postoje: dogmatizam, skepticizam, kriticizam, realizam. aksiologija - bavi se vrednostima. iako je njen predmet star koliko i sama filozofija, nju je utemeljio Herman Loce u 19.veku. vrednosti postoje tek u relaciji prema coveku i menjaju se uporedom sa razvojem ljudskih potreba i drustvenim promenama. prema subjektivnim kriterijuma mogu biti licne, posebne i pojedinacne. etika- istrazuje osnovee i izvore moralnih normi i moralnih vrednosti. rec etika potice od grcke reci etos i znaci obicaj, navika. ciceron je ovaj pojam preveo na latinski kao mos, mores-moral. moral je drustveno istorijski pojava. njegova sustina je svest o tome shta covek treba da cini da bi bio covek. moral je star koliko i ljudsko drustvo ali je teorija morala nastala u 5. vpne. smatra se da je sokrat otac etike po kome je vrlina znanje. -estetika- odredjuje se kao filozofija umetnosti, filozofija lepog. bavi se pitanjima procene vrednosti umetnickog stvaranja. ispituje shta je lepo u prirodi i covekovom stvaranju i kako se formiraju i menjaju sudovi o lepom. 7. problem filozofskog sistema? -platon je autor prve filozofske sistematike jer je filozofiju disciplinarno podelio na fiziku, etiku i logiku. - aristotel je podelio filozofiju na teorijsku, prakticku, pojeticku. -hegel je filozofiju podelio na logiku, filozofiju prirode i filozofiju duha. 12. poimanje bica? -pojam bica se obicno upotrebljava za oznacanjanje postojanja van misljenja, u misljenju ili neceg sto postoji i u misljenju i van njega. za realizam se bice odnosi na trans-subjektivnu zbilju, za idealizam na sadrzaje svesti. -paramenid- smatrao je da se ne moze misliti o onome shto ne postoji. o bicu se moze samo tvrditi da jeste, smatrao je da su bice i misljenje identicni. ali problem je bio postojanje. -platon- postoji nepredvidivi, nepromenljivi, i vecni svet ideja jednak bicu. aristotel- bice je bolje od nebica. uvek je isto i zato je najvisi pojam. teorija se po njemu odnosi na bice. dekart- ja obuhvata neposredno svoje sopstveno bice. Bice nije identicni sa zivim bicem. ono se odnosi na sve ono shto jeste. sfera nebica je nikakva sfera. sfera bica i nebica ne postoji jedna pored drugih . problem bica nastaje iz iskustva zacudjenosti. covek postoji samo u svetu i odnosu prema svetu. uz pomoc jezika bice se ponekad nazire, ali nikada ne obuhvata. bice i bivstvujuce?! bez bivstvujuceg nema razumevanja bica. samo bof moze direktno posmatrati bice. da bi se necemu pripisalo svojstvo da jeste potrebno da se identifikuje i izdvoji od ostalog. za to neshto izdvojeno stari grci su koristili rec bivstvujuce. bice jeste ono shto je zajednicko razlicitim bivstvujucim, jeste to shto jesu. nema bica ukoliko nema bivstvujuceg. bice se ne moze identifikovati sa bivstvujucim. bice se dokazuje na osnovu 3 principa: 1. princip identiteta 2. pri.. protivurecnosti 3. pri.. iskljucenja treceg 14. pitanje jednog? problem bica i jednog - bice je jedno, bivstvujucih ima mnogo. Henologija je nauka o jednom, tj. odnosu jednog i mnostva. kako je moguce da se sacuva jedinstvo u mnostvu? to je klkjucno pitanje henologije? jedno od osnovnih pitanja u filozofiji jeste pitanje o bicu i jednom. dakle, kada neshto postoji, kada ono jeste, kada je ono bice i kakav znacaj ono ima za coveka. covek ne moze spoznati sve shto jeste, vec neshto shto moze samo pretpostaviti. ali ga uglavnom intereduje sfera moguceg saznanja. ukoliko kazemo da postoji jedno onda ono nije bice, ali ako kazemo da jedno postoji onda nuzno konstatujemo da postoje dva, dakle bice i jedno, shto

iskljucuje postojanje jednog jedinstvenog. ovo je u filozofiji ponati kao ontoloski ( bice ) i henoloski ( jedno ) problem. josh jedan problem jeste i pitanje nebica. da li nebice mozemo saznati? po Hegeli, ne, jer ono nije, a cega nemamo ne mozemo o njemu ni diskutovati. ali ako pretpostavimo da nebice postoji kao suprotnost bicu, mi ga na neki nacin i priznajemo. dakle, mi mozemo i moramo odrediti nebice da bismo znali kad bice jeste. 15. idealizam - realizam? - transcedentni idealizam polazi od samosvesti i to je prakticni odnos u kome se izrazava covekova slobodna stvaralacka delatnost. predmet transcedentne filozofije je duhovnik. ona predstavlja istoriju samosvesti a u okviru nje se otkriva drugi identitet, identitet prirode i duha. -sheling pravi razliku izmedju obicnog saznanja i filozofije. pojedinacno saznanje pocinje u nezavisnom iskustvu i zavrsava se u intelektualnom oazanj dok filozofija zapocinje analizom samosvesti. - po marksu idealizam umanjuje znacaj culnog saznanja kod coveka. idejni svet je za njega samo materijalni set koji je prenet i preradjen u covekovoj glavi. problem opstih pojmova je bio najznacajniji problem filozofije srednjeg veka. realizam je stanoviste po kojeem opsti pojmovi postoje realno kao uzrok svega pojedinacnog. Anselmo je prestavnik realnizma u pogledu opstih pojmova. statrao je da se mora prvo verovat i verom doci do razuma , a ne obrnuto. Hriscanin mora verovati u ono shto ne razume. oni koji ne veruju ne smeju raspravljati o stvarima iz starog pisma. 16. metafizicki i nemetafizicki pristup filozofiranju? 17. filozofski problem sveta? - filozofiju treba razlikovati od prakticne mudrosti i pogleda na svet. izraz pogled na svet prvi je upotrebio Humbolt, podrazumevajuci pod tim estetsko i religijsko shvatanje sveta. pogled na svet je drustveno-istorijski determinisan jer ne mogu imati isti pogled na svet dva coveka od kojih jedan spava u vili a jedan pod mostom. na kraju 20og veka filozofiju i religiju hriscanstva, filozofiju revolucije i evolucije potiskuje ekofilozofija.njen cilj nije izmena sveta nego ospstanak u svetu, zastita prirode kao naseg anirganskog tela, i njeno uskladjivanje sa ljudskim potrebama. nase vreme je vreme izgubljene prirodnosti, spontanosti i duhovne suptilnosti koji su bili svojstveni starima. dok je helenska kultura bila prevashodno govorna, nasa kultura je vizuelna galaksija. filozofe je uvek zanimao problem zla i beskonacne patnje u svet. ako se ne napreduje ka smislu i slobodi nazaduje se ka besmislu i neslobodi.svet ne mogu izmeniti vaspitaci i vaspitani, vec oni koji se samovaspitaju i traze smisao. 18. pitanje istine? -ne postoje nase pojedinacne istine. istinito je samo ono shto je utemeljeno i opravdano. istina nije relativni ni subjektivna, nije promenljiva varijanta, nije u nicijem posedu, ali je najbliza strani koja ima najbolje argumente. istina vazi kao istina dok se ne dokaze suprotno. -teorije istine: 1. teorija korespodentnosti- najstarija i najznacajnija teorija. filozofi polaze od nje jer je ona najbliza zahtevima zdravog razuma.. ovu teoriju je formulisao aristotel na jednostavan nacin ''istina je reci o onome shto jeste da jeste, a o onome shto nije da nije", tj. istina je ono shto odgovara stvarnosti. ova teorija ima dve slabosti, komplikacije nastaju kada se prica o predmetima koje nismo u stanju culno da opazamo. druga slabost je da ova teorija kaze shta je istina ali ne i kako se utvrdju istinitost tvrdjenja. 2.teorija evidentnosti- istiniti su oni iskazi koji su praceni nasim osecanjem neposredne ociglednosti. nedostatak ove teorije nalazi se u tome shto je ociglednost subjektivna tako da neshto moze biti ocigledno jednoj osobi ali ne i drugoj . narocito ako pripadaju razlicitim

kulturama. 3. teorija koherentnosti- resava problem teorije evidentnosti. 4. teorija verifikacije 5. dijalekticka teorija. 19. osnovni element logike? 20. saznanje i znanje? - pojam saznanja obuhvata 3 momenta: pitanje izvora, pitanje puta saznanja, pitanja puta opravdanosti. - pitanje izvora saznanja bavi se time sto su izvori saznanja: cula ( senzualisti ) i racio ( racionalisti ). u praksi su ova dva momenta povezana. - pitanje puta saznanja- vrlo cesto kada se sretnemo sa nekim problemom mi smo u stanju da neposredno sagledamo odgovor. i najjednostavniji i najslozeniji problemi se uocavaju neposrednim uvidom tj. cinom sagledanja. resenje problema nalazi se u cinu sagledanja njihove istine a ako njega nestane, na kraju nemamo saznanje. u svakoj situaciji za koju muslimo da smo je resili, mi imamo osecaj da smo neshto uvideli-iskustvo samoevidencije. svaki put kada neshto znamo mi imamo iskustvo samoizvesnosti. cilj saznanja nije samo znanje. ono se nikada ne moze potpuno razdvojiti od delovanja, jer se iza svakog krije neko saznanje. izvor saznanja moze biti sam razum, ali ima i onih koji tvrde da izvor saznanja moze biti jedino u culima. kant je spojio ova dva i rekao da samo kombinacijom cula i razuma mozemo doci do moguceg saznanja tkz. kriticizam. Gnoseologija je disciplina koja izucava poreklo, predmet i problem saznanja. saznanje je proces istrazivanja istine a njegov rezultat je znanje. Gnoseologiju je moguce podeliti prema vise kriterijuma: 1.prema izvorima saznanja -empirizam, senzualizam, racionalizan, iracionalizam. 2. odnos prema saznanjuma -dogmatizam, skepticizam, kriticizam, realnizam. znanje U vreme aristotela moglo je da se smatra da je filozofsko znanje vrhunac znanja. od renesanse se stalno pojacava naglasavanje vrednosti naucnog znanja. krajem 19.veka doslo je do raspada dotadasnjeg sistema znanja. znanje se jako brzo uvecava, pa je svaki zatvoren sistem znanja pogresan. filozofija se ponekad dozivljava kao armatura sistema znanja, kao njegov osnov i najvisa tacka. znanje se obicno posmatra kao dovrseno, zaokruzeno ili jasan lik bica u svesti. svako znanje se mora i moze kritikovati, a nekad valja i negirati. 21. razvoj odnosa filozofije i nauke? -Nauka je dugo bila vezana za filozofiju. tek je boden rekao da je cilj nauke da dominira nad prirodom , a tek se u 19. veku nauka potpuno odvojila od filozofije. ali problem nauke jeste taj sto sto mora da bude korisna za prakticna zivot. zbog toga se ponekad desavaju tkz. krize nauka i u tim momentima se skoro bespomocno naucnici vracaju filozofiji kako bi pronasli neki novi pravac i potrazi za prakticnom istinom. -razlike izmedju filozofije i nauke: filozofija je utemeljena na umu a nauka na razumu. filozofija nastoji da izgradi celovitu viziju o svetu, a nauka se odnosi na jedan deo stvari koji je obuhvacen njenim predmetom.filozofija preispituje samu sebe i svoje pretpostavke, nauka svoje pretpostavke prihvata nastojeci da ih primeni za konkretan slucaj i zato ona ne razume samu sebe i to ocekuje od filozofije ili od filozofske nauke. filozofija tezi da bude umno kriticna disciplina, dok je nauka vrednosno neutralna. -slicnosti izmedju filozofije i nauke. obe predstavljaju rezultat metodickog rada u cilju objasnjenja svog predmeta istrazivanja, obe otkrivaju i formulisu saznanja o njemu. obe neguju duh racionalne otvorenosti. odnos filozofije i nauke se menjao kroz istoriju. na pocetku se nisu razlikovale ni po predmetu, ni po metodu istrazivanja jer je filozofiju predstavljala majku svih nauka.. 22. filozofsko shvatanje tehnike i njene upotrebe? - najdelikatniji je osnos filozofije prema nauci i tehnici. rec tehnika potice od grcke reci tehnestvaranje. danas se pod tehnikom podrazumevaju znanja, postupci i

istrazivanja koja mogu da budu upotrebljena za dostizanje vece produktivnosti, profita, moci. moderna tehnika se vodi specijalizovano, sto za posledicu ima gubljenje iz vida celine, ali i odvajanje coveka od sveta. covek je sve vise samo stvar medju stvarima. tehnika moze da ostvari poboljsanje ovostranog zivota i da ga produzi, ali moze i da ga skrati i oteza. tako razlikujemo dva krajnja suda o tehnici: 1. prema prvom ona se uzdize do osn. cinioca ljudskog napredovanja i tvorca ljudske stvarnosti. 2. prema drugom ona se proglasava najvaznijim izvorom otudjenja i krivcem propadanja postojeceg. dok prva krajnost vodi nekritickom poverenju u tehniku, u drugoj se zanemaruje da bez tehnike nema uspesnog preobrazaja i proboja ka boljem svetu. 1. postojeca tehnika-njoj je cilj profit, moc i nezaiteresovana je za pojedinca i ljudski rod. 2. nepostojeca tehnika- zainteresovana je za poboljsanje covekovog zivota, slobodu,srecu, vrlinu. danasnja teorija nastoji da ukljuci u sebe i teoriju i praksu i da tako postane totalna i totalitarna. zato se danas moze reci da je dobar filozof onaj kome filozofska tehnika sluzi i u pokusajima da misli, misao probije do otvorenog misljenja i izdrzi u njemu. 23. problem filozofskog metoda? - rec metod potice od grcke reci methodosput, nacin trazenja. danas se pod ovim terminom podrazumeva postupak za postizanje nekog veceg cilja na filozofskom, naucnom ili prakticnom podrucju. naucna metoda podrazumeva put utvrdjivanja istine tj. postupak koji se u istrazivanju stvarnosti primenjuje da bi se saznala istina. metodika ( metodologija ) je sistem metoda neke nauke datih u svom jedinstvu. filozofija moze da ponudi razlicite metode saznavanja stvarnosti ali oni ne mogu da obezbede sasvim sigurno saznanje. razliciti filozofi su upotrebljavali razlicite metode po svega metod treba birati prema filozofskom probkmu i prema tome da li je dati problem moguce promisljati ako celinu. mnogi filozofi su stvorili sopstvene metode. medju prvima je to bio sokrat koji je razvio svoje metode ironije i majautike. skeptici su imali svoj metod koji se sastojao u tome da se svakoj tezi suprostavi antiteza. dekart je izveo svoj metod sumnje. bekon govori o indukativnoj metodi koja prethodi ciscenje ljudskog duha od zabluda. 24. kritika i dijalektika rec dijalektika je platon skovao kao ime za filozofsku istrazivacku aktivnost. postoje 3 shvatanja dijalektike kod platona: 1. dijalektika je sredstvo uzdizanja individualne duse na putu saznanja. taj put je progresivan, pocinje od onog shto pokazuje cula, zatim ide preko proucavanja, i razumevanja matematickih oblika i na kraju da bi se doslo do najviseg i vrhuskog dobra. 2. put dijalektike je povezan sa ljubavlju, a pojam ljubavi je odredjen kao zudnja za lepotom i radjanjem u lepoti. 3. platon je u nekoliko dela opisao dijalektiku sa njene tehnicke strane. osnovu cine dva elementa - hipoteza i dijareza. dijalektika nije dogmaticna vec se bavi suprotnostima i izvlaci ono izmedju. 25. razgradnja teorije ili njena obnova? -sokratova usmenost prestavlja udaljavanje od usmenosti, potvrdjivanje mogucnosti teorije i vecitog pitanja kako praviti teoriju. samo konacan covek moze da filozofira, filozofiranje je razgovor. u razgovoru se moze grubo ocrtati problem ali se filozofska teorija ipak uglavnom kristalise u monolshkim tekstovima. ne treba se plasiti greske ni tezine odgovornosti pred istinom. valja nauciti da se ne treba sprecavati da postoji i ono shto ne razumemo, ono shto josh nismo spremni da prihvatimo. ne moze se pitati da li je neki dilozof u pravu ili ne- moze se razmisljati samo o opravdanosti i uspesnosti njegove strategije. nijedan pristup ne vodi punom reselju problema, niti pojmovna mreza sasvim odgovora sklopu problema. onog koji

ume pametno da pita, cekaju filozofski razgovori puni iznenadjenja. ne treba se ustrucavati da se postavi pitanje, jer nema dovoljno iskusnog coveka, za koga ne bi postojala iznenadjenja. neki su smatrali da je zdrav razum dobar pocetak . ali zdrav razum u ozbiljnoj filozofiji nikada nije prihvatan kao valjano polaziste. sve se zavrsavalo pre nego shto se stigne do pitanja, jer se kod konformistickog zgravog razuma previse toga podrazumeva. 26. vrednost i vrednovanje? -Kako ljudi znaju shta su neosporne vrednosti? pa polaze od sebe. za ovo je bitan kantov kategoricki imperativa a to je da podju od sebe. nije stvar naucnosti shta je vredno i moralno. vrednosti su subjektivne. vrednost nije ni duh ni stvar. to znaci da ona nije bivstvujuce ali mije da je nista. vrednost je jedan momenat u onome sto je retko. vrednosti ne postoje vec vaze. kad se vrednosti promene, obicno dolazi do duboke krize u jednom drustvu i cesto citava drustva nestaju sa naletom, drugih, novih vrednosti. filozofija je ta koja pomaze da se ta kriza prebrodi, da se ponovo nadje stabilan i miran kurs. postoji vrednosni relativizam. moguca su dva tumacenja: vrednosni subjektivizam-gde se akcenat stavlja na coveka. to je kada nema razlika izmedju vrednosti i svidjanja. drugi nacin je objektivisticko shvatanje gde se vrednost nalazi u samoj stvari. vrednosti su proizvod covekove egzistencije, one se nalaze unutar njegovogvlastitog okruzenja prema kome se on prakticno odnosi. vrednost nije nikakvo svojstvo objekta. vrednostima se bavi filozofska disciplina AKSIOLOGIJA koju je u 19. veku konstruisao Hermen Lo. vrednosti postoje tek u relaciji prema coveku.one se menjaju uporedo sa razvojem ljudskih potreba i drustvenih promena. vrednosti takodje delimo na: licne, posebne i univerzalne. sve vrednosti pripadaju kulturi. cesto se govori o dva sloja kulture: -autonomnoj- obuhvata pozitivno pravo, politiku,javni moral, religiju. ona ima za cilj da obuzda covekove nagone i smesti ih u drustvene okvire. -masovnoj- sluzi kao dopuna prvoj i njom se podsticu one covekove potrebe koje direktno ne ugrozavaju drustvo a koje coveka odvode do razmisljanja. to su potrebe za bogacenje,, potrosnjom, lakom zaradom. danas je posebno aktuelna pragmaticna teorija vrednosti prema kojoj je vredno ono shto je korisno a korisnim se smatra ono shto ima trenutne povoljne posledice za onog ko procenjuje. 27. filozofsko shvatanje coveka? - filozofiju najvise interesuje covekova priroda. covekova priroda ponekad se poredi sa animalnom prvom prirodom ( hobs - covek je coveku vuk ). ali ponekad se govori o covekovoj drugoj prirodi-razumu. pored ovoga se covek poredi i sa bogom. filozofija antropologije pokusava da odg na pitanja koja se ticu covekovog poimanja drustva, izgradnje novih institucija, njegovoj poziciji naspram dr ljudi... nakon kosmoloskog perioda u kome je filozofska misao okrenuta ka kosmosu, u antropoloskom periodu glavna misao postaje covek. sofisti kazu da je covek mera svih stvari; platon je coveka smatrao bozijom tvorevinom , on je dvojstvo smrtnosti i besmrtnosti, spoj telesnog i duhovnog, ima besmrtan um i vecnu dusu koja je bozanskog porekla; renesansa-covek je samosvesna individua,merilo vrednosti; spinoza- covek je sacinjen od duse i tela , i podvrgnut je zakonima prirode; hegel-covek je jedinstvo duha i materije. filozofska antropologija je filozofska disciplina ciji je predmet istrazivanje coveka. ona pocinje sa protagorom (covek je mera svih stvari ) i demokritom ( covek je mikro kosmos) a zatim slede dve maksimalisticke antropologije, hriscanstvo ( covek je bozanska tvorevina/bice koje je bog stvorio po svom liku i dao mu slobodnu volju ) i renesansa. 31. problem licnosti? - u filozofiji se razmatra problem

licnosti. coveku nije obezbedjena licnost rodjenjem. za visinu svoje istine, za uspravnost svog drzanja, za licnost- covek mora da se izbori. on godinama nareduje, ali je vecina odraslih daleko od licnosti. zivotni nemir koji obuhvata sve zivotne aktivnosti ima vrednost samo ako je usmeren licnosti. . najvise vrede oni koji se bore da dodju do licnosti , a ne najobdareniji. u Antici su bili ubedjeni da treba neprestano dokazivati da si najbolji. coveka su posmatrali kao deo bica i vrednovali ga po njegovom odmosu sa bocem, kao deo drustva po ulozi u drustvu ali i kao pojedinca koji je obavezan da radi na svom uzdizanju. smatrali su da covek moze da oseti svoj doprinos u drustvu. mnogi misle da je mogucnost licnosti osnazena tek nakon prestanka srednjevekovnog kolektivizma. 33. osnovna pitanja morala? - imamo dva znacenja morala: 1. tice se sklonosti i naravi- to je subjektivni momenat 2. kao obicaj u nekoj zajednici-objektivni momenat postoje dva nacina da se tumaci pojam morala: 1. deskriptivni opis-vrednosno neutralan- pokazuje praksu oblikovanja ponasanja i obilikovanja ocekivanja ljudi u pogledu ponasanja u okviru zajednice. on se bavi opisivanjem modaliteta,obrazaca ponasanja koji vaze u okviru jedne zajednice. 2. preskriptivni ( propisujuci ) -teoreticar se ponasa kontrafakticki, za njega nije moral sve shto se smatra moralom vec ono sto stvarno jeste. kant je predstavnik ovakvog shvatanja morala. on uvodi KATEGORICKI IMPERATIV ( bezuslovno moranje ) i HIPOTETICKI IMPERATIV ( usolovno moranje ). njegova etika je formalisticka, a suprotna njoj je materijalna. 35. Filozofski pristupi drustvu? - odnos filozofije orema coveku moze biti samo deo jednog sireg konteksta odnosno deo odnosa filozofije prema drustvu. kao shto drusto utice na stavove jednog filozofa tako on pokusava da svojim ucenjem promeni drustvo u kome zivi. izmedju ostalog uloga filozofa jesta i ta da pomogne progres jedne nacije jer niko drugi to nece moci. covek mase se interesuje samo za puko prezivljavanje. kroz filozofiju se gradi opsti sistem vrednosti jednog drustva. zbog toga drustvo igra bitnu ulogu u oblikovanju aktuelne filozofije. bez filozofije nikada ne bismo imali potpunu sliku drustva. filozofija i drustvo su u stalnom dodiru. drustvo direktno utice na razvoj filozofije a filozofi zele da svojim ucenjima iticu na promenu drustva. postavljaju pitanja o smislu i vrednosti drustvenog organizovanja i ponasanja. 36. filozofska shvatanja istorije? - filozofija i istorija su neraskidivo povezane. slicnosti: -obe se bave drustvom, -obe su rezultat metodickog rada, -zadiru u oblast prava, drzave i morala, -znanja nisu konacna. razlike: istorija: -nauka, deskriptivna ( opisuje ), ogranicen predmet istrazivanja, konkretna znanja potkrepljena cinjenicama, okrenuta je proslosti, akcenat je na socijalistickim, politickim, ekonomskim aspektima, vrednosno neutralna. filozofija: - teorijska disciplina, eksplikativna, razmislja o svemu, apstraktna i teorijska, proslost, sadasnjost, buducnost, prati razvoj ljudske misli tj. duha, kriticka. 42. filozofija i umetnost? -pod umetnoscu podrazumevamo jedan svojevrstan i suptilan oblik covekove prakse i to one koja na najdublji nacin ispoljava covekovu culnost putem njenog uoblicavanja u posebnoj predmetnoj stvarnosti ( umetnicko delo ) ciije bogatstvo budi osecanje zadovoljstva kod svih koji ga dozivljavaju. estetska stvarnost - arhitektura, vajarstvo, slikarstvo, muzika, pozoriste... tri strukture cine poseban znacaj: - stvaralacumetnik -umetnicko delo -posmatrac tek iz njihovog delanja na videlo izlazi fenomen umetnickog. i umetnost i filozofija nastoje da budu odmredjena vizija sveta sa tom razlikom shto je u filozofiji stavljen akcenat na istinitoj

viziji sveta a u umetnosti na lepoj, uzvisenoj, tragicnoj, komicnoj viziji sveta. filozofija se temelji na umu, a umetnost na masti. one su u stalnom odnosu. prostor umetnosti je prostor slobode, istine vrednosti. umetnik ne zivi i ne stvara van drustva. umetnosti nema bez pulsa slobode. 43. osnovni elementi prostora umetnosti? -mnogo estetskog iskustva je u sredistu prostora izmedju umetnika, dela, publike i dilozofa umetnosti, prostora koji bi mogao biti oznacen kao prostor umetnosti. za njegovo postojanje vazni su umetnik, umetnicko delo, oni na koje delo deluje, i oni koji na razlicite nacine promisljaju odnose u ovom prostoru, prirodno i drustveno okruzenje. 44. razna shvatanja lepote? 45. filozofi o pravdi i pravu -pravo je drustvena religija, zasnovana na nekim moralnim principima. pravo nuzno nosi pitanje u sebi-sta je pravedno? filozodija prava pokusava da odgonetne odgovore na ova pitanja i da kaze kakvo pravo treba da bude. kant legalitet smatra spoljnom manifestacijom nase unutrasnje moralne regulative. u pravu se namece upotreba sile, sto je vezano za slobodu. ali ako se nesto radi pod prilom , gde je tu sloboda? lajbnic smatra da pravo treba da bude ucenje o slobodi, a time i filozofija prava treba da pomiri ove protivurecne stavove. pravo je ono shto je u skladu sa idejom pravednosti,ispravno, opravdano i odgovara zahtevima pravnog poretka. pravo regulise odnose medju drustvenim subjektima. u proslosti je bilo bitno prirodno pravo i istorijsko pravna skola, a danas pravni pozitivizam i marksisticke orijentacije. 3.gledista odnosa filozofije i prava: -shvatanje o suvisnosti prava istovremeno postojanje filozofije i prava -stapanje filozofije i prava pri cemu se formira posebna nauka. filozofsko pitanje o pravo zapocinje kod Sofista koji tvrde da drustvena pravila nisu bozanskog porekla niti nepromenljiva, vec samo relativni, promenljivi drustveni proizvod. teorija prava dostize vrhunac u hegelovom sismtemskom razmatranju prava, morala i drzave kao celine u pogledu ostvarenja slobode. 46. odnos filozofije prema politici? -U antickoj crkoj-nauka o politici je povezana sa filozofijom, da bi vremenim ta veza oslabila ali nikada nije bila prekinuta. Politika se odredjuje kao nauka i vestina upravljanja drzavom, nauka o ciljevima drzave, sredstvima i nacinima ostvarenja tih ciljeva.ono shto politiku odvaja od filozofije je to shto je politika vise u delu a manje u znanju i saznanju. ona ze razliku od nauke i filozodije ima licni pecat coveka koji je vodi. 3 pravca u nauci o politici imaju razl. filozofske osnove: 1. onaj koji za osnovu ima pozitivisticku filozofiju 2. onaj koji za osnovu ima spekulativnu filozofiju i polazi od osn. ideja o ljudskoj prirod, slobodi i jednakosti 3. onaj koji za osnovu ima marksisticku filozofiju. 53. politika i moral? - ODGOVOR NA OVO PITANJE NALAZI VAM SE U ODGOVORIMA NA PITANJE 33. I 53. TA DVA SAMO SPOJITE. :) poshto se u njima prica o politici + moralu. 57. Shvatanje ideologije? -ideologija je prvo bila zamisljena kao nauka o idejama. ipak se izvrnula u sustu suprotnost. ako je ona izvrnuta istina i propagira laz, bezi od slobode, onda se pitanje iste mora naci na putu iznalazenja istine kojoj filozof tezi. cak iako ta laz nije potpuna, ideologiji je filozofija potrebna da nadje resenje sopstvene upletenosti. ideologogija je neshto shto nam se namece, sto nas porobljava, ali kroz filozofiju je moguge naci pravu meru stvari. problem ideologije se promislja u filozofiji. istina nikada nije cela, ali to nije izgovor da se potura laz. istina je vezana za ljudsku sustinu i smisao sveta, a laz nije sama sebi cilj i uvek je u sluzbi nevidljivog cilja i odvodi od sustine. za laz se obicno upotrebljava termin ideologija, i ona je jedan od nacina oblikovanja drustvene

svesti. ona moze da bude i namerno oblikovanje lazne svesti pod uticajem drustva. 58. filozofi o ratu i miru? 59. pristupi slobodi? -sloboda je osnovna kategorija ljuskog postojanja. ona je ili etickog ili ontoloskog karaktera. -etickog - ukoliko se postojanje coveka i sveta vidi kao zavisno od prirode i njenih nepromenljivih zakona ili od volje boga i njegovih zakona, covek se javlja kaoo neslobodno bice, tj. kao bice sa etickom slobodom. iako misli da je slobodan,jer moze da bira izmedju datih izbora, on to nije, jer sama datost negira slobodu. -ontoloskog- sloboda koja podrazumeva da je postojanje coveka vecno i da izraz njegove volje nije ustanovljen ni prirodnim ni bozijim zakonima. helenska filozofska misao je ostala zavisna od nacela da je osnov postojanja svih bica jedno jedinstveno, vecno bice. svako bice je vezano za to jedno iz koga proizilazi i kome se vraca. jevrejsko ucenje prikazuje boga kao apsolutno nezavisnog u svom postojanju u odnosu na svet. covek i sver su zavisni od njegove volje. on nagradjuje one koji su po njegovoj volji i sudi neistomisljenicima. zato je problem slobode kao ontoloske kategorije kod jevreja ostao neresen. hriscanstvo je jedino dalo odg zahvaljujuci bozijem otkrovenju u hristu koji je vaskrsenjem iz mrtvih potvrdio da je sin boziji i spasitelj sveta. MOmenti slobode: 1. negativna i pozitivna sloboda ( sloboda od i sloboda za ) 2. teorijska i prakticna sloboda, misljenje prethodi izboru 3. momenat idealnog i realnog. mogusnost slobode proistice iz misljenja cak i kad nema fakticke slobode postoje ideje o njoj. 4. momenat bica i misljenja. postoji svest o slobodi, o situaciji biranja i ostvarenosti slobode. 5. momenat objektivne slobode i subjektivne. 8. razvoj filozofskog odnosa prema zivotu ii smrti? -u filozofiju ulazimo tek onda kada se sretnemo sa njenim problemom. ne moze se prvo ziveti pa tek naknadno u zivotu filozofirati, jer tada filozofija nema i zivljenje je bedno. filozofija za nas moze imati smisao samo ako uz nju i bez nje promisljamo ono shto je nase zivotno interesovanje. zivot bez smisla nije pravi, vec zivotarenje. istina je moguca samo zato sto su ljudi smrtni. vecnost bi bila prazna i dosadna a to je prokletstvo. bez smrti ne bi bilo zelje za besmrtnoscu...muka i bol podsticu na traganje za smislom. smrt se cesto tumaci kao oslobodjenje od smrtnog zivota. ziveti znaci ziveti sopstvenu smrt. 40. odnos filozofije prema mitu i religiji? -MIT sam pocetak filozofske misli vezuje se sa odvajanje mitosa od logosa. u antickoj grckoj su postojala 3 kulta kao izvorista mita: 1. apolonski - ( racioonalnost i radoznalost ). 2. dionizijski - (iracionalnost ) 3. orfejski (naglasak na duhovnom zivotu ) slicnosti izmedju mita i religije: -i mit i filozofija nastoje da razumeju svet i otkriju njegovo poreklo razlike -||- : - mit se oslanja na mastu; filozofija na um i razum -mit nema metodski i sistematski pristup razumevanja sveta; filozofija ima -mit nema potrebu da argumentima obrazlozi svoje tvrdnje, da bude logicki neprotivreciv i promenljiv. Rec mitos - prica, legenda, predanje. mit dolazi od nemogucnosti da se sagleda stvarnost, prisutan je kod svih naroda, proca o njihovoj sudbini, bogu, nastanku sveta. prisutno je veliko koriscenje maste i nastojanje da se putem nejasnog razlkikovanja sna i jave objasni svet. mit karakterise uvodjenje natprirodnih sila i zbivanja. - RELiGIJA rec religija potice od reci religare-vezati, spojiti. ona je veza beskonacnog bica boga i coveka. uspostavlja se kroz obred ( ritual ) kao jedini mogu nacin saobracanja sa bogom. filozofija je zasnovana na snazi jaceg argumenta a religija na slepoj veri u boga. u filozofiji vlada duh racionalne otvorenosti, a religija je puna zabrana, tabua, inkvizicija. postoje razlicite vrste religija: prirodne,

misticke, objavljene. Filozofija je povezana sa objavljenim religijama tj, monoteistickim prorockim religijama. ( judeizam, hriscanstvo, islam ). molitva je jedini pravi nacin komunikacije sa bogom a drustvena organizacija u kojoj se praktikuje religija na institucionalizovani nacin je data u crkvi. Razlike: filozofija je racionalna; religija je emotivno - voljna, vezanost za boga je apsolutna - religija ostaje na nivou predstava, filozofija tezi da se putem uma uzdigne do teorije. -filozofija je zasnovana na znazi jaceg argumenta, a religija na slepoj veri u boga -u fil vlada duh otvorrenosti, dok je religija puna zabrana i tabua. 56. nasilje kao prepreka oslobodjenju? ?