DE STIL Evolucija i rastapanje (razlaganje ili nestajanje ) neolpastitizma: 1917-31 Kenneth Frampton "Umetnost je samo zamena za nedovoljnu lepotu

ivota.Nestae u onoj meri u kojoj se ivot pobo lja." Pit Mondrijan De stil ili neoplasticizam, koji je kao jak pokret trajao jedva 14 godina - od 1917.do 1931.,moe se sutinski najbolje predstaviti radom trojice umetnika - slikara Pita Mondrijana i Tea van Desburga i arhitekte Gerita Ritvelda. Ostalih sedmorica lanova ove "maglovite"grupe imala su vanu ulogu u pokretu, ali nisu bili tvorci vanih um.dela ili teoretskih radova koja bi bila bitna za sam razvitak pokreta.U svakom sluaju oni su se okupili kao potpisnici prvog De stil manifesta koji je izdat pod Van Dezburgovim urednitvom, u prvom izdaju De stil magazina koji se pojavio 1918. Grupu su povremeno naputali neki lanovi (npr.jedan od osnivaa Bart van der Lek),a na njihovo mesto bi uskoio neko drugi ( tako je Barta zamenio Ritveld). Pokret je zapoeo kao CONFLATION dva slina naina razmiljanja.To je bila neoplatonska filozofija matematiara dr enmakersa ( ili enmekersa - pie se Shoenmaekers) koji je 1915. i 1916. publikovao svoja dva vrlo vana dela :"Novi izgled sveta " i "Principi plastine matematike" i - "primljeni" arhitektonski principi Hendrika Petrusa Berlagea i Franka Lojda Rajta. Kao to je holandski istoriar umetnosti, Jaffe, utvrdio, mora se naznaiti da je zapravo enmakers bio taj koji je formulisao plastine ( odnosi se na oblik) i filozofske principe De stil pokreta kada je, u u svojoj knjizi "Novi izgled sveta", pisao da su dve fundamentalne suprotnosti koje oblikuje na svet : horizontala - kao putanja zemlje oko Sunca i - vertikala poput zraka koji potiu iz centra Sunca. Napisao je dalje i ono to je primarno za koloristikiu koncepciju de stila , a to je da su " Tri koloristika principa su bitna - uta,crvena i plava. To su jedine boje koje postoje...uta je kretanje zraka...plava je kontrasna boja utoj...kao boja ona je nebeski svod, plavo je linija, horizontalnost. Crveno spaja uto i plavo....uto zrai, plavo "iezava", crveno cirkulie." Ovo se vrlo razlikovalo od Rajtovog isticanja horizontale kao olienja ivota u porodici , nasuprot ivotu u prepiriji ( prirodi ).On je takoe isticao jedinstvenost (homogenost) sveta koji je stvorio ovek ( man-made world). Njegove ideje su bile poznate u Evropi ve 1915.preko publikacija koje su tampane u Nemakoj, pa su tako koegzistirale uz enmakersove. Pojava prve Mondrijanove post-kubistike kompozicije koja se iskljuivo sastojala od izlomljenih vertikalnih i horizontalnih linija, podudara se sa njegovim povratkom iz Pariza u Holandiju, jula 1914. i periodom kome se gotovo dnevno sastajao sa enmakersom. S druge strane je uticaj arhitekte Roberta Van`t Hoha, koji je posle boravka u Americi (pre rata) u Huis-ter-heide 1916.godine sagradio betonsku kuu ( od armiranog betona ? )po sopstvenim nacrtima u Rajtovom stilu (ilustr.72). Paradoksalno je da ni on, ni enmakers nisu imali znaajniju ulogu u pokretu posle 1917., ali su oni do tada ve odigrali svoju ulogu. Njihove ideje su brzo prihvaene i promenjene

( prilagoene)posle rata od strane glavnih aktera ovog pokreta - Mondrijana,Van Dezburga i Ritvelda. U posleratnom periodu jo dvojica umetnika su imali kratku,ali vanu ulogu. Jedan je bio belgijski umetnik, or Vantongerlo, a drugi plahoviti holandski pionir apstrakcije Bart van der Lek. Sada izgleda da je njihoa doprinos bio krucijalan i da glavna umetnika linija De stila ne bi imala takve estetske odrednice, da ne bi bile tako odmah i tako vrsto prihvaene bez njihovog dejstva.To se dogodilo u periodu od est godina, od njihovog prvog okupljanja 1917.god.do njihove "zrele" faze 1923. Tako je oigledno,npr.da Van Dezburgova uvena apstrakcija krave mnogo duguje Van der Leku,dok je Vantongerlova skulptura Interrelation of Masses (Meusobna veza masa -ilustr.69) jasno anticipira estetiku mase koju e Van Dezburg i Van Estere koristiti u njihovoj Umetnikoj kui i projektima za Rozenberg kuu. Estetski i programski razvoj De stil pokreta moe se podeliti u tri faze. Prva traje od 1916-1921 je faza osnivanja i u sutini je smetena u Holandiju,sa izvesnim stranim ueem. Drugi period je od 1921-1925 i smatra se periodom zrelosti pokreta i internacionalizacije, a trea faza ,od 1925-1931 se mora posmatrati kao period transformacije i konane dezintegracije. Mondrijanovo lino delovanje u De stil pokretu izuzetno je vano za definisanje svih njegovih razvojnij faza,mada je ,kao veliki individualac on je uvek uspevao da odri "distancu" od sveta oko njega. Ipak,on je taj koji teozofski nastrojen stvorio savez izmeu ovog pokreta i enmakersa u Larenu 1914. I opet je to bio on koji je uspostavio plodonosnu vezu sa bartom Van der Lekom u Lajdenu 1916.godine - sa umetnikom pod iji su uticaj i on i Van Dezburg odmah pali,da bi 1925. prekinuo veze sa De stilom i van Dezburgom zbog samovoljne promene ortogonalnog formata (?). 1916-1921 Nezavisno od kue Roberta Vant`t Hofa u Huis-ter Heide koja je zavrena 1916.godine, De stil pokret prve faze su odredile i najavile brojne polemike u oblasti slikarstva,skulpture i kulture. Do 1920. i pojave enterijera koji je dizajnirao Gerit Ritveld, ne bi se moglo govotiri o De stil arhitekturi bez obzira na delovanje , kako J.J.P.Uda i njegovu sklonost ka simetriji, tako i Jana Vilsa, koji je kao i Ud bio potpisanik prvog manifesta, ali je nastavio da radi u podjednako tunom (?) Rajtovom stilu. Zaista je prvenstvano Ritveld bio taj koji je, pod uticajem Van Dezburga i indirektno Mondrijana, prvi upostavio estetiku arhitekture ovog pokreta. 1915-e i 1916-e godine vidimo Mondrijana u Larenu u estim kontaktima sa enmakersom. U tom periodu on uopte nije slikao,ali je napisao njegov osnovni teoretski esej nazvan "Neoplasticzam u slikarstvu" koji se prvi put pojavio 1917/18. u prvom od 12 De stilovih magazina, a kasnije je preraen i na francuskom i engleskom jeziku. Od 1917.njegov rad je na jednom novom intelektualnom nivou skretanja na kome se njegov rad sastoji "plutajuih" prvougaonih obojenih povrina (ilustr.73). U tom trenutku on je napustio i slikarsku paletu i tehniku svojog post-kubistikog perioda iz 1912 -13. (ilustr.70), kao i nervoznu stakato linearnost i eliptini format svog

"plus/minus" ili "okeanskog"stila 1913/14.godine. I Mondrujan i Bart van der Lek stiu do razliitih formulacija toga ta smatraju da treba da bude potpuno nova "ista plastinost", dok ih je u tome sledio Van Dezburg. Ova poslednja dvojica su stvaljala akcenat samu strukturu slikane povrine i uveli skriven geometrijski poredak uskih obojenih (plave,ruiaste i crne) " preagica" smetenih u dominantno belo polje (dok je Mondrijan tada ipak jo preokupiran organizacijom boje - plave,ruiaste i crne ). Oba Dezburgova - "krava", kao i njegov "Ritam ruske igre" iz tog perioda (ilustr.75) nastaju pod uticajem van der Leka. Istovremeno ona sa razlikuju od sopstvenog van der Lekovog dela "Geometrijska kompozicija br.1" i Mondrijanove " Kompozicije u plavom"(ilsustr.73) koje su definitivno neoplastina dela. 1917.godine je nastala i uvena crneno-plava stolica Gerita Ritvelda (ilustr.76). Ovaj jednostavan komad nametaja, koji oigledno vodi poreklo, kao tip od viktorijanske krevetske stolice na sklapanje, omoguio je prenoenje gotovo formirane neoplastine estetika u stvarnu trodimenzionalnost. Ono to je posebno kod ove stolice je, pored njene otvorene artikulacije, i iskljuiva upotreba osnovnih boja u vezi sa crnim linearnim okvirom - kombinacija koja sa dodatom belom i sivom ,postaje kanon skale boja koju koristi De stil. Interesantno je da je "autsajder" Ritveld uspostavio taj kanon boje neoplastizma,a da se ni Mondrijan ni van Dezburg nisu okrenuli restrikciji boje u to doba. (Samo je van der Lek kao slikar radio sa osnovnim bojama). Ritveldove kolege teko da su mogle u da sagledaju estetski potencijalu u skromnim komadima "osnovnog" (elemental) nametaja koje je on proizvodio izmeu 191820.godine. Meutim takva koncepcija (nametaja) dovela je do dizajna studija dr Hartoga (Marsen 1920 - ilustr.78) u kome je svaki komad nametaja, ukljuujui i visee svetiljke bio potpuno elementarizovan, sa idejom da se momentalno sugerie utisak serije ravni, kako vertikalnih,tako i horizontalnih,u prostoru. Sledei korak je bila tzv. Berlinska stolica ( ilustr.80) iz 1923.godine - obojena u tonove sive i prvi u nizu potpuno asimetrinog nametaja koje e raditi sledee dve godine.Vrhunac razvoja neoplastinog stila ostvario je u radu na Kui reder 1924.godine. Do kraja 1921.se poetni sastav De Stil grupe radikalno promenio.Van der lek,Vantongerlo,Van`t Hof,Ud i Kok su rezignirani. Mondrijan se odmah po primirju vratio u Pariz, Ritveld je poeo sa praksom u Utrehtu, a Van Dezburg je poeo da iri jo nerazvijen"stil" u inostranstvu. Svea krv u pokretu bila reflektovala je Van Dezburgovu posleratnu internaconalnu orijentaciju. Od novih lanova te godine samo je jedan bio Holananin - arhitekta Kor van Esteren. Drugi su bili Rus i Nemac - arhitakta El Lisicki i filmski stvaralac Hans Rihter koji je i pozvao Van Dezburga da poseti Nemaku ,a tom prilikom ge je i Valter Gropijus pozvao da doe u Bauhaus sledee godine. Poseta koja je sledila obeleena je lokalnim skandalom i ve legendarnim posledicama, jer je po dolasku odmah napao tada preovlaujui individualistiku, ekspresionistiki i mistini pristup. Suoen sa oekivanim neprijateljskim doekom Van Dezburg otvara u blizini kole sopstveni atelje u kome je drao kurseve slikanja, skulpture i arhitekture. Poto je izgleda naiao na lep odaziv studeneta, Gropijus je momentalno izdao edikt kojim im se zabranjuje poseivanje kurseva. Uprkos tome, borba se vodila tokom 1922 i 23.godine, do mometna kada je Van Dezburg, posle izlobe u Landes Museum-u u Vajmaru, otiao sa Kor van Esternom za Pariz da osnuju nov centar

rada u Parizu. Uprkos tome, uticaj njegovih ideja je u Bauhausu bio momentalan i vrlo jak. ak je i sam Gropijus za svoj atelje projektovao svetiljke poput Ritveldovih u studiju dr Hartoga. Ipak je za razvoj pokreta bio mnogo znaajniji susret u Parizu Van Dezburga El Lisickog ,ruskog grafiara,slikara i arhitekte. 1921 1925 Druga faza Uticaj Lisickog Ovaj susret doveo je do toga da je druga faza De Stil pokreta bila snano obeleena elementaristikim naelima Lisickog. Iako je Jafe vie sklon tome da ovu promenu u orijentaciji vie pripie Van Esternovom pristupu De Stilu u to vreme, sve injenice govore u prilog tome da su i Van Estern i Van Dezburg pali pod uticaj Lisickog, jer je u to vreme Cor van Estern ipak bio vie konzervativni dizajner. Do 1920.god.je Lisicki ve razvio, zajedno sa svojim suprematistikim mentorom, Maljeviem, svoje lino shvatanje elementaristike arhitekture.Veza ova dva vrlo slina, ali ne i identina, arhitektonska koncepta suprematistikog elementarizma i neoplastinog elementarizma, koja su se razvila nezavisno jedan od drugog, je sigurno dogaaj od sutinske vanosti za istoriju primenjene umetnosti XX veka.U svakom sluaju, rad Van Dezburga vie nikada nije bio isti ve posle prvog susreta sa Lisickim 1921.godine. To najbolje pokazuju crtei koji su on i Van Esteren poeli da rade sledeih godina aksonometrine (?) ili hipotetike arhiektonske konstrukcije u kojima su osnovnu projektovani elementi stvarali niz sekundarnih ravni koje su se nebulozno pojavljivale lebdei oko svojih gravitacionih centara ( ilsutr.83). Ovi radovi se mogu jedino sagledati kao direktan odgovor De stila na prostorni Praun stil El Lisickog iz 1920.god. Van dezburg je bio toliko zaneen tim stilom da je traio da se odmah unese u spektrum razmiljanja De Stila. Zbog toga je Lisicki postao lan ovog pokreta 1922.god. i tim povodom je Dezburg ponovo tampao u De Stilu 6-7 uvene L. tipografije deijih bajki iz 1920.god. Prie o dva kvadrata (The Story of Two Squares). Isto tako, konstruktivistika naslovna strana koju je Dezburg uradio za De Stil magazin posle 1920.dod.(ilustr.71) ,znaajno se razlikuje od onih iz perioda 1917-1920., a iji je autor Huszar (ilstr.68).Ova promena predstavlja svesni pomak od crnih duboreznih logotipa i klasinog rasporeda do jedne isteestetike prikladnije visokoj tampi i standardima moderne tehnike. 1923.godine Van Dezburg i njegov skoranji saradnik holandski arhitekta Kor van Estern, uspeli su da javno kristalizuju arh.stil neoplasiticizma zahvaljujui izlobi zajednikih radova. Izloba u Parizu je doivela momentalan uspeh i postavljena je i na drugim mestima u samom Parizu, a i u Nansiju. Izloba je pored pomenutih arh.crtea sadrala i projekte Rozenburg kue i kao dodatak i dva mala rada njihovu studiju enterijera univerzitetskog hola (ilustr. 84) i njihov projekat za Umetniku kuu. U isto vreme u Holandiji, Huszar i Ritveld saraivali su na nacrtu za malu sobu koja je trebala da se izgradi kao deo Grosse-Berliner Kunstausstellung 1923.god. Huszar je uradio okruenje, Ritveld nametaj,ukljuujui i uvenu Berlin stolicu. Istovremeno je radio i gospoom reder na dizajnu i detaljima za reder kuu(ilstr.79 i 81). Gospoa reder je kasnije postala lan De Stila. Sa ovom produkcijom skoro iskljuivo arhitektonskom, neoplastini arhitek-

tonski stil se iskristalizovao: dinamini asimetrini aranmani arhitektonskih elemenata; prostorna eksplozija svih unutranjih uglova to je dalje mogue; upotreba pravouglih povrina, dekorisanih obojenim niskim reljefom i koje treba da oblikuju unutranji prostor; i konano prihvatanje osnovnih boja u cilju naglaavanja ,artukulacje, odstupanja itd. Kua reder je u mnogim aspekima direktno graevina proizala iz ''16 Taaka neoplastine arhitekture'' Van Dezburga.Ona je to po svom ''otvorenom prostoru koji je mogue transfomisati'' (ilustr.79) i uvaavanju osnovnog Dezburgovog stava da nova arhitektura prvo i pre svega mora biti dinamina arhitektura sa otvorenom ''skeletnom'' konstrukcijom osloboena masivnih zidova koji smetaju. Ona odgovara Dezburgovom shvatanju arhitekture ona je istovremeno nemonumentalna i dinamina,antikubina po formi ( razliite funkcionalne prostorne celine nisu zatvorene u kocku,pa stoga ni visina,dubina,irina i vreme,kao zamiljena etvrta dimenzija dobijaju, potpuno nov plastian izraz) otvorenom prostoru ) i antidekorativna. 1925-31 Tra faza Trea faza De Stila od 1925.god .u znaku je post neoplastinog razvitka i istovremeno dezintegracije pokreta. U osnovi je leao dramatini sukob izmeu Mondrijana i Van Dezburga zbog dijagonale koju je ovaj drugi uveo u svoj rad od 1924.god. Zbog toga je Mondrijan napustio grupu, a V.Dezburg je istog asa, za njegovog naslednka odredio Brankuzija. Poetno jedinstvo grupe je iezlo, uprkos ili moda ba zbog V.Dezburgovog polemikog delovaja. Jer upravo je on bio ''pogoen'' levim antiumetnikim konstruktivistikim konceptom,u kome se drutvene snage i sva sredstva tehnike produkcije smatraju sponatanim determiniuim faktorima, nezavisnim od bilo kakve brige za ''idealnim''oblicima univerzane harmonije to je za Gesamtkunstwerk bilo osnovno i emu su sve sekundarne forme morale da se podrede .Van Dezburg je bio dovoljno dalekovid da shvati da je ovaj ideal (Gesamtkunstwerk-a) ostvariv samo u jednoj umetnikoj, vetakoj kulturi hermetiki osloboenoj banalne proizvodnje objekata za svakodnevni ivot. Takav svet bi u svakom sluaju bio suprotan De Stil nastojanjima za jedinstvo umetnosti i ivota. Mada je Ritveld imao malo profesionalnih veza sa V.Dezburgom posle 1925.god.njihov rad se ipak mogao porediti. Bilo je to dosta razliito od elementarizma Kue reder i stolica koje je konsekventno radio od 1917.do 1925. i kretalo se u pravcu prihvatljivijih reenja koja su proizilazila iz novih tehnika. I dok su odstupanja od prvobitnih kanona neoplasticizma kod Van Dezburga bila intelektualne prirode, kod Ritvelda su bila prvenstveno tehnike (dve verzije stolice iz 1927.god.,jedna bez, jedna sa cevastim metalnim pod okvirom /sub frame/ svedoe o njegovom prihvatanju novih tehnologija ). Njegova arhitektura posle 1925.godine pretrpela je paralelni razvoj. Kua reder,(sa izuzetkom potpuno pogrenog pokuaja gradnje u Wassenaar-u 1927.dog.),se nije ponovila. Iste godine realizovao je dve male dvospratne kue za ofere (?) u Utrehtu (ilustr.82) priblino istih dimenzija.Iako se neke taake V.Dezburgove plastine arhitekture ovde mogu primetiti,vei-

na je nestala. I pored proglaene asimetrije, anti-kubinost je daleko.To je definitivno zatvorena kutija. Njena struktura jeste skeletna, ali ni jedna od njenih ravni ne lebdi( float=ploviti,plutati). Upotreba osnovnih boja nije pomogla. Eksterijer je izveden od betonskih oplata i izuzev eline vertikalne i hrizontalne mree koja je drala te betonske blokove, nita drugo ne nagovetava neto drugo do obinu kockastu (kubinu) masu. Dobrih proporcija ona je pre rezulat arhitektre zasovane na postojeim tehnikama, no demonstracija neoplastine univerzalne ravnotee. Cafe L`Aubette (L`Obet ilustr. 87) sada uniten se sastojao od dve velike sobe za posetioce i pomonog prostora. Sve je bilo smeteno u okviru postojee graevine iz XVIII veka. Sobe je dizajnirao i realizovao Teo van Dezburg u saradnji sa Hansom Arpom i Sofi Tauber-Arp, za vreme 1928.i 1929.godine U svakoj sobi su osvetljenje, boja i oprema bili integrisani u jedinstvenu kompoziciju.Van Dezburgova zamisao je bila u stvari prerada univerzitetskog hola. Cafe L`Aubette uvodi dijagonalu koja se prostire direktno preko tavanice. Od posebne vanosti je nametaj u kafe jer u njemu nije bilo ni traga od elementaristikihkomada. Stolice su bile ala Tonet proizvodi od savijenog drveta napravljeni po Van Dezburgovom nacrtu itd.itd.(* to itd.znai detalnjo opisivanje enterijera to je potpuno sumanuto). Kafe je zavren 1928.godine i predstavljao je poslednje znaajno delo neoplastine arhitekture.Veina umetnika vezanih za De Stil, ukljuujui i samog Dezburga, pali su pod uticaj anti-umetnikenove objektivnosti koja je proisticala iz preokupacija za internacionalni socijalizam i bila zainteresovana prvenstveno za tehnika dostignua novog drutvenog poretka. Sama Dezburgova kua, podignuta 1929 1930.godine u Meudon-u,(ilustr.85 I 86) teto da ispunjava bilo koju od njegovih polemikih 16 taaka plastine arhitekture.To je prvenstveno jedna utilitarna kua-atelje od omalterisanog betonskog okvira i blok konstrukcija, koja je podseala na umetnika stanitaLe Korbizjea iz ranih dvadesetih. Za prozore je Dezburg izabrao standardne francuske industrijske okvire a za enterijer je dizajnirao nametaj za sopstvene potrebe, napravljen od cevastog elika (ilustr.86). Do 1930.god.je neoplastini ideal sveta univerzalne harmonije nagrien najpre unutranjim polemikim nedoslednostima i kontraverzama, a zatim i kasnijim spoljnim kulturnim uticajem. Ponovo se vratilo na polaznu taku, u domen apstraktnog slikarstva u okviru Van Dezburgove konkretne umetnosti obeene na zidovima njegovog studija u Meudonu. Ipak ostaje injenica da je njegova zainteresovanost za univerzalni red ostala nepromenjena do kraja o emu svedoe i rei iz njegove poslednje polemike pod nazivom Manifest o konkretnoj umetnosti u kojoj govori da ako su izraajna sredstva osloboena svih osobenosti onda su u harmoniji sa krajnjim ciljem u umetnosti, koji treba da ostvari univerzalni jezik . Ipak kako e ta izraajna sredstva da postanu osloboena u oblasti primenjene umetnosti, kao to je nametaj, oprema itd. nije objasnio. Teo Van Dezburg je umro u sanatorijumu u Davosu 1931. u 48.godini i sa njim je umro duh neoplasticizma. Od originalne holandske De Stil grupe samo je Mondrijan ostao aktivan da ide dalje i sam demonstrira, u domenu slikarstva, svoje bogate vizije.

1968 G O T O V O ( iz 5.pokuaja ) ! Obavezno proitaj fusnote na 155.str.