POJAM KONTRAKULTURE-HIPI POKRET UVOD

Kontrakultura predstavlja skup vrednosti, radikalno suprotstavljen glavnim vrednostima dominantne kulture. Ona se zalae za drugaije naine ivota, drugaije oblike porodice, drugaije forme rada i ne-karijerizam kao nain odnosa prema radu i ivotu. Za razliku od podkultura koje mogu relativno mirno koegzistirati sa vrednostima vladajue kulture, vrednosti kontrakulture su im potpuno suprotstavljene i tee njihovom ukidanju. Kontrakulturna omladina se suprotstavlja vladajuoj kulturi i politici na razne naine, protestima, marevima, svirkama, proglasima, grafitima, nainom ivota. Kontrakultura razvija svoje alternativne institucije: andergraund tampu, komune, alternativne kulturne i socijalne centre, zadruge. Meutim, kontrakultura uglavnom ne uspeva da u potpunosti ostvari svoj alternativni koncept ivljenja, obzirom da ne moe zahvatiti drutvo u celini ve samo neke aspekte drutvenog ivota. Ona najee zahvata podruja tzv. duhovne kulture (poezije, muzike, pozorita, slikarstva, alternativne umetnosti uopte) ne zahvatajui pri tome celokupnost naina proizvodnje ivota (ekonomske i politike strukture). Kao to su se tokom istorije vie puta dizale revolucije, tako je za mnoge ljude u svetu jo jedna revolucija zapoeta sada ve davne 1967-e godine u gradu San Francisko, tanije, Hajt-Azburi okrugu, kada su novi pravci muzike, umetnosti i literature iznikli i laganim tempom poeli da menjaju svet. Revolucija je izazvana nezadovoljstvom meu amerikom omladinom, koja je bila buntovna usled politikih (ne)prilika u svojoj zemlji. Leto ljubavi se odnosi na par meseci tokom te 1967-e i tokom tog perioda je nastala nova podkultura, koja je upila pridev psihodelina. Re psihodelija je engleski izraz (psychedelic), izvedena iz grkih rei za um i ispoljavanje. Izraz je prvi put upotrebio 1957-e godine Hemfri Ozmond. Novonastala kultura je bila poznatija i kao hipi-kontrakultura (tj. kultura koja je oznaavala suprostavljanje mladih ljudi drutvenim normama i tradicijama) i sa Letom ljubavi koje je postalo obeleavajuci trenutak 1960-ih, hipi-kontrakultura dobija panju javnosti. Kontrakultura 1960-ih u najirem smislu obuhvata pokret bitnika, novu levicu, hipi pokret, antiratni i pacifistiki pokret, feminizam, seksualnu revoluciju, pokrete za gej i lezbejska prava, anarho-komune, ekoloki pokret, esid kulturu i rok muziku, iako rok muzikom poinje prelazak od kontrakulture ka masovnoj kulturi. Vremenom rok muzika postaje sve vie etablirana tako da muziku kontrakulture 1980-ih predstavlja pank. Iako je kontrakultura 1960-ih predstavljala politiki promaaj (nije ostvarila eljenu promenu sveta) ona je znatno uticala na liberalizaciju mnogobrojnih sfera ivota

NASTANAK HIPI KULTURE

Poetkom 1960-ih u Hejt Eburiju, delu San Franciska, grada koji e postati kolevka novog pokreta, okupljaju se bitnici. Oko njihovih knjievniko - pesnikih druina okupljaju se studenti, a zatim i drugi znatieljnici i istomiljenici, protivnici nametnutih drutvenih normi. Bili su pobornici hedonistikog naina ivota i drugaijih stanja svesti. Nazivani su frikovima. Obini ljudi ih smatraju nemoralnim, lenjim i prljavim, no ima i onih koji u svemu tome vide romantini povratak u detinjstvo i beg od civilizacije. Tu su se sretali stari boemi i bitnici koji su oboavali alkohol i tinejderi koji su uivali nove opijate. Na globalnoj politikoj sceni aktuelno je bilo zaotravanje blokovske podele sveta, hladni rat, trka u naoruanju, Kubanska kriza, Berlinski zid i rasplamsavanje rata u Vijetnamu. Sredinom ezdesetih godina, pod uticajem pesnika bit generacije, u Kaliforniji se javlja nova Hipi kultura. Prvo veliko okupljanje odrano je u januaru 1967. u Golden gejt parku u San Francisku. Na letku koji je najavljivao skup pisalo je da e se: ...sjedinjenje ljubavi i aktivizma... konano dogoditi kad se politiki aktivisti s Berklija i hipi zajednica ...sastanu na ovom plemenskom skupu. Dolo je 10.000 ljudi. Meu njima i Grateful Dead, Jefferson Airplane, Big brothers i Quicksilvers. Hipici su za veoma kratko vreme preli put od potkulturne grupacije do kontrakulture koja je ozbiljno poljuljala dominantne drutvene vrednosti. Mahom su bili omladina srednje klase koja se odrie svojih graanskih privilegija i udobnosti i odlazi iveti na ulici, u komuni na granici zakona. Hipici odbacuju osnovne poluge na kojima poiva savremeno industrijsko drutvo, a posebno ameriki nain ivota. Materijalnim vrednostima potroakog drutva suprotstavljaju vrednosti bia. Zbog nenaklonog stava prema industriji, kao i zbog naklonosti koju su gajili prema prirodi, hipici su prozvani decom cvea. Naziv deca cvea je prihvaen zbog upotrebe cvea kao simbola mira i simbola odbacivanja amerikog militarizma i rata u Vijetnamu. Odea im je bila raznobojna, oslikana po uzoru na Art Nuvo, popularisali su prezentaciju putujuih naroda i Indijskog simbolizma. Meuljudski odnosi su bili zasnovani na ljubavi, mada je slobodna ljubav postala ozloglaena u svetu zbog naglaene seksualnosti koja bila prva asocijacija ljudima koji su uli za taj izraz. Hipici su bili pacifisti i uestvovali su u nenasilnim politikim demonstracijama, izmeu ostalih, kao to su etnje za prava civila i demonstracije protiv Vijetnamskog rata. Stepen politikog angaovanja je varirao meu pripadnicima ove kulture, od onih koji su bili aktivni u mirnim demonstracijama preko pojedinaca koji su organizovali antiautoritativna ulina pozorita i do onih koji su bili pripadnici tzv. jipija, politiki najangaovanije hipi podgrupe. Politiki izraz hipika esto je uzimao oblik ispadanja ili odvajanja od drutva u vidu orua da bi se uspelo u promenama kojima su teili. Takoe, hipici su verovali da smo svi mi bia prirode, iz nje roeni i u nju se vraamo. Shvatali su Zemlju kao entitet, Gaju, organizam koji ivi i die, bie koje se razvija i raste a ljudi su njen sastavni deo. S toga na seu uma, zagaivanje mora, zemlje i vazduha nisu gledali samo kao na pokazivanje nepotovanja, nego kao i na iskoriavanje planete kao

dobrog domaina koji prua sve to je potrebno. Ovo stanovite je bilo osnova za moderni ekoloki pokret. Najpoznatiji boemski kvart u Los Anelesu je bio Venice, dok se u San Francisku nalazio kvart snova Hejt Eburi, epicentar Hipi pokreta. Hipici su se u tom kvartu masovno naseljavali tako da je 1969. bilo preko 100.000 hipika koji su tu iveli (mahom begunci od kue). U San Francisku se nalazio i Golden Gejt park, mesto okupljanja i svakodnevnog boravljenja hipika iz tog grada i okoline. U Njujorku su hipici oboavali Ist Vilid, artistiko sredite grada. Hipi pokret se veoma brzo proirio Amerikom, Evropom i drugim delovima sveta.

IVOT I IDENTITET HIPIKA

Hipici veruju da e ljubav promeniti svet i dovesti do mira. Za njih je ljubav posebna vrsta moi i nju simbolizuje cvet. esto se deavalo da na policijsku brutalnost oni uzvraaju cveem. Pitanje ljubavi u hipi ideologiji nije samo pitanje seksualnih sloboda i ljudskih prava nego i slavlje ivota, ljudske topline, oslobaanje od tabua, potovanje drugih i njihove volje, preispitivanje patrijarhata... Ljubav i mir su univerzalne teme, vara se onaj ko misli da su ostale u 60-im! Don Lenon Druga stvar takoe povezana sa hipi pokretom je upotreba psihodelinih i opojnih droga, prvenstveno LSD-a i marihuane. Pod uticajem LSD-a nastaje psihodelini rok, muzika unutranjeg putovanja. Masovno uzimanje droge kod hipika ima svoju filozofsku dimenziju, jer se u hipi kulturi drogama pridavalo sveto mesto. Oko uzimanja droga su se razvili itavi rituali, poput ritualnog puenja, esid partija, zajednikog psihodelinog putovanja uz muziku i mistinih putovanja pod dejstvom LSD-a. Centralni izraz hipi identiteta je bio duga kosa (divlja, razbaruena i leprava), koja je predstavljala njihovu pobunu, slobodu i povratak prirodi (kratka kosa je, po njima, bila oznaka graanskog mentaliteta, dokaz rada za vojsku ili FBI). Odea se sastojala od teksas farmerki, cvetnih koulja, konih sandala, delova vojnih uniformi, mnotva arenih detalja, bedeva, perli i razni linih ukrasa. Nakit je pravljen od prirodnih materijala, drveta, gline, vune, arenih kamenia i sluio je kao estetski a ne statusni simbol. Odea je sluila ukidanju rodne razlike, jer su i momci i devojke nosili farmerke i dugu kosu. Hipici su izgledom govorili da su deca a ne mukarci ili ene. ivot hipika je bio ispunjen nizom razliitih svetkovina, zabava, parada, koncerata i deavanja. Njihove proslave se razlikuju od graanskih proslava jer se ne vezuju ni za kakve tradicionalno vane datume (Dan nezavisnosti, Boi ili Uskrs) niti imaju stroga pravila i propise koji se moraju potovati. U hipi svetkovinama element igre ima presudnu ulogu i svako ima prostora za slobodno i spontano ponaanje.

Pored svakodnevnih svetkovina, najpoznatije masovne hipi manifestacije su Vudstok i Ostrvo Vajt. Meutim, nisu izumrli festivali hipika. Oni i danas postoje, kao to i jo uvek postoje ljudi koji ive kulturu 60-tih i koji razbijaju sve ablone pristojnog ponaanja. Re je o takozvanim neo-hipi festivalima koji se svake godine odravaju irom sveta.Takav je i festval Ozora u Maarskoj, koji se doivljava kao psihodelichno putovanje kroz neo-hipi muzikutrance, vizualne efekte, prirodu i mnogo ega drugog to podsea na 60-te i 70-te godine. Ni jedna dotadanja generacija nije tako naglo i superiorno otkrila i oslobodila svoju seksualnost. Ljudsko telo vie nije bilo tabu, na sve strane su se mogli videti goli ljudi koji se bezbrino valjaju u blatu. ak je i seks na otvorenom bio uobiajena pojava Meditativni duh istoka je suprotstavljen racionalistikoj filozofiji zapada. Putovanja u Indiju, Nepal i Tibet su postala nezaobilazan put duhovnog prosvetljenja. Duhovna interesovanja hipika esto su ukljuivala zen budizam, amanizam i hrianski misticizam. Hipici su, poput Indijanaca, pored imena pod kojima su roeni, imali obiaj davanja novog imena koje je imenovalo ono to oni stvarno jesu ili ele da postanu. Graansku porodicu zamenjuju plemenom.

ODJEK HIPI KULTURE KROZ UMETNOST

Kada govorimo hipicima i njihovoj kulturi, ne moemo a da ne pomenemo literarno ostvarenje Hunter S. Thompsona, Paranoja u Las Vegasu. Najpoznatiji gonzo knjievnik, Hunter Thompson rodjen je 18.jula 1937.godine u Luizvilu u dravi Kentaki. Bio je novinar, (kako je sebe nazivao doktor urnalistike), knjievnik, predvodnik Freak Power stranke. Legendarno putovanje u Las Vegas se zaista dogodilo 1971.godine. Roul Duke (alias Hunter Thompson) i njegov advokat kreu na delirijumskonarkofilsko putovanje u srce Amerikog Sna - u moderni Vavilon (Las Vegas) - grad podignut mafijakim novcem usred nadrealne pustinje da bi izvetavali sa uvene motociklistike trke Mint 400. Dvojica posvedoenih volebnih (suvie udni da bi iveli, i suvie retki da bi umrli) doivljavaju neotesani, fiziki pozdrav fantastinim mogunostima koje prua ivot u ovoj dravi - ali samo za one sa pravom petljom. A smo je imali koliko hoe. Infiltrirajui se na Nacionalni seminar okrunih javnih tuilaca o narkoticima i opasnim hemikalijama, ovaj par nastranih junaka koji nisu predviani za masovnu potronju, implicitno postavlja radikalni optimizam i kulturu droge 60-tih u moralni kontekst, jer je 1971. bila presudna za hipije i kulturu droge, zato sto se dotadanje verovanje u ljubav i bolje sutra okrenulo u cinizam. Pokret je nerazdvojivo povezan sa novom muzikom tog doba, rokom. Rok je predstavljao izraz nezadovoljstva nove generacije, koja je elela da ivi umesto da preivljava, da voli umesto da tolerie, da otkriva umesto da ui. Sama muzika je donekle bila spoj bluza, garanih bendova, folk muzike kao i indijskih elemenata koje su u tadanju popularnu muziku uveli Bitlsi i Brajan Dons iz Roling Stounsa.

Muziari koji su obeleili hipi pokret su , The Doors, Grateful Dead, Jefferson Airplane, Pink Floyd, Country Joe & The Fish, Bob Dilan, Iron Butterfly, Rolling Stones, Frank Zappa i Jimi Hendrix. The Doorse bend koji ne postoji od 1971, a na kome su odrasle generacije i generacije roenih posle te godine...a i neke nove jo uvek odrastaju. James Douglas Morrison (8.12.1943 3.7.1971) je bio ameriki peva, tekstopisac i reditelj. Svetsku slavu je stekao kao peva i tekstopisac Doors-a i smatra se najharizmatinijim frontmenom u istoriji rok muzike. Napisao je i par knjiga poezije i radio na kratkim dokumentarnim filmovima. On svojom uvenom reenicom Slobodan si jedino onda kada nema ta da izgubi zapravo govori o ideji koju su hipici pokuavali da prenesu svetu. Jefferson Airplane je bila amerika rok grupa iz San Franciska, pionir psihodelinog roka. Nastup grupe na festivalu Vudstok za mnoge je jedan od nezaboravnih trenutaka u celokupnoj istoriji rokenrola. Naravno ni biva Jugoslavija nije bila bez svojih bendova koji su irili ideju power of flower. Setimo se samo Buldoera koji su otpevali hipi himnu: ...Popuimo drogu, posadimo cvjee, komuna se naa rastaviti nee, nek vjetrovi nose nae duge kose, nek Hari Krina vodi nae noge bose... A meu vrhunskim filmskim ostvarenjima svakako je The hair (Kosa), najpoznatiji mjuzikl iz 1979. reisera Miloa Formana. Govori o vojniku koji se priprema za Vijetnamski rat, ali na tom putovanju upoznaje se sa grupom hipika koji ga upotpunosti menjaju, pa i sam postaje hipik. Svako ko je gledao The hair ne moe a da se ne seti uvene pesme Let the sunshine in: We Starve-look at one another short of breath Walking proudly in our winter coats Wearing smells from laboartories Facing a dying nation of moving papaer fantasy Listening for the new told lies With supreme visions of lonly tunes Sining our space songs on a spider web sitarLife is around you and in you Answer from Timothy Leary deary Let the sunshine... Vodee pristalice umetnosti 60-ih bili su crtai plakata iz San Franciska: Rik Grifin, Viktor Moskozo, Stenli Maus, Alton Keli i Ves Vilson. Njihovi plakati koji su tematski bili povezani sa psihodelinim rokom inspiraciju su crpeli iz art nouveau-a, viktorijanskog stila, dadaizma i pop art-a. Bogato i aroliko obojeni sa bljetavim kontrastom, ispisani kitnjastim i izdetaljisanim slovima, jake simetrine kompozicije, elementi kolaa i bizarna ikonografija...sve su to osobenosti stila psihodelinih plakata San Franciska. Stil je bio u jeku u periodu od 1966-e do 1972-e godine. Njihov rad je snano uticao na umetnost izrade omota muzikih izdanja.

ZAKLJUAK
Posle Vudstok festivala 1969. na kome je bilo oko pola miliona ljudi i koji je predstavljao vrhunac, dolazi do zamora i do gaenja hipi pokreta. Mnogi ljudi su umorni od takvog naina ivota, neki se vraaju porodicama, neki postaju uspeni politiki aktivisti i prelaze u mejnstrim, dok drugi postaju teroristi i odlaze u andergraund. Mnogi se prikljuuju verskim sektama a ima i onih koji postaju ogrezli u drogu i kriminal. Najekstremniji primer ove vrste je bivi hipik, masovni ubica Menson. Hipi pokret poetkom 1970-ih ubrzo naputa velike gradove da bi se rairio u unutranjost. Pojedine seoske hipi komune u SAD i Evropi postoje i dan danas najpoznatija hipi komuna u Evropi je Kristijanija u Danskoj, dok je u Aziji Goa u Indiji. Mnogi teoretiari se slau da je bitan uzrok brze propast hipi pokreta odsustvo alternativnih ekonomskih modela koji bi pokretu obezbedili samoodrivost i nezavisnost.

LITERATURA

1. Hall Stuart, Ameriki hipici 2. Hunter S. Thompson, Paranoja u Las Vegasu 3. XZ magazin, mart 1998