DUH I IVOT Veza duha i ivota spada u one probleme, ija obrada mora da rauna sa komplikovanim faktorima u tolikoj

meri da se moramo uvati da se i sami ne upletemo u verbalne mree, sa kojima bi hteli da odgonetnemo veliku zagonetku. Kako smo drugaije u stanju da ukljuimo u kretanje misaonog toka one skoro bezgranine komplekse injenica, koje oznaavamo kao duh ili ivot, nego da ih dramski pri-kaemo pomou verbalnih pojmova, tih etona intelekta? Ova nedoumica u odnosu na verbalni pojam izgleda mi teka, ipak ini mi se da je posebno na mestu onda kada se neko sprema da govori fundamentalnim stvarima. Sigurno da su nam rei duh i ivot vrlo prisne, ak prastari poznanici, figure koje se ve hiljadama godina pomeraju tamo-amo na ahovskoj tabli miljenja. Problem je, izgleda, zapoeo u prastaro doba kada je neko doao do otkria koje zbunjuje da ivotni dah, koji u poslednjem ropcu naputa telo samrtnika, znai neto vie od strujanja vazduha. Stoga jedva da je sluajno da onomatopej-ske rei kao ruah, ruh, roho (hebrejski, arapski, sva-hili) oznaavaju i duh, nita manje jasno od grkog i latinskog spiritus. Da li stvarno znamo pri svom Doznavaju verbalnog pojma ta je zapravo duh? Ili, da li smo
['1] Predavanje odrano 29. oktobra 1926. u Literarnom drutvu Augsburg u okviru ciklusa predavanja Priroda i drutvo.

sigurni da kada upotrebimo ovu re svi mislimo na jednu te istu stvar? Da nije re duh mnogoznana i neizvesna, pa ak sumnjivo mnogoznana? Ista re duh upotrebljava se za nepredstavljivu, trans-cendentnu ideju sveopteg znaenja; banalno, kao pojam koji odgovara engleskom mind; nadalje, kao sinonim za intelektualistiki vic, onda za avet, zatim za nesvesni kompleks, spiritistike pojave koje prouzrokuju pomeranje stolova, automatsko pisanje, lupu itd., i zatim u prenosnom smislu za dominantni stav izvesne socijalne grupe duh koji tamo vlada i najzad u materijalnoj otelotvorenosti kao recimo u alkoholnim piima piritus. Ovo nije rava ala, ve, s jedne strane, potovanja dostojna starina nemakog jezika, s druge, meutim, paraliua sputanost misli, tragina konica za sve one koji se nadaju da na lestvicama rei dopru do nadzemaljskih visina istih ideja. Jer, im se izgovori re duh, nisu dovoljna sva ogranienja trenutno naglaenog smisla da potpuno spree mnogoznano prelivanje te rei. Zbog toga moramo postaviti fundamentalno pitanje, ta zapravo treba oznaiti sa reju duh kada se koristi u vezi sa pojmom ivot? Ni u kom sluaju ne srne se utke pretpostaviti da, u osnovi uzev, svako tano zna ta se misli pod reima duh i ivot. Nisam filozof, ve samo empiriar, tako da sam u svim teim sluajevima sklon da odluujem na osnovu iskustva. Gde, meutim, ne postoji opipljiva iskustvena podloga, tu radije ostavljam nabaena pitanja bez odgovora. Stoga u uvek nastojati da apstraktne veliine svedem na njihov iskustveni sadraj, da bih donekle bio siguran da i sam znam emu govorim. Moram priznati da u stvari ne znam ta je duh, a isto tako malo znam ta je ivot. ivot poznajem samo u obliju ivog tela; ak ni nejasno ne nasluujem ta bi ivot po sebi i za sebe u apstraktnom stanju mogao jo da znai izvan te obine rei. Stoga moram, za sada, da umesto ivotu govorim ivotu tela, a umesto duhu, psihikom. Ovo ni u kom sluaju ne inim stoga da bih u postavljenom pitanju izbegao razmatranje odnosa tela i due; naprotiv, nadam se da u upravo pomou iskustvene podloge omoguiti duhu stvarno postojanje a ovo ne na raun ivota. Pojam ivoga tela zadaje objanjenju, potrebnom za nae svrhe, svakako manje tekoa od opti-jeg pojma ivota, poto je telo stvar koja se moe predoiti i iskusiti, to je od izvanredne pomoi o-vekovoj mogunosti predstavljanja. Stoga emo se lako sloiti u tome da je telo interno povezani sistem materijalnih jedinica prilagoen potrebama ivota i, kao takav, ulima shvatljiva pojava ivog bia, ili, jednostavnije reeno, svrhovno rasporeena materija koja omoguava ivot biu. Da bi se izbegle ne-jasnosti, eleo bih da skrenem panju na to da u definiciji tela nisam uveo i izvesno neto, naime ono to ja nejasno oznaavam kao ivo bie. Sa ovim razdvajanjem, koje za sada neu ni zastupati ni kriti-kovati, telo ne treba shvatiti samo kao mrtvo gomilanje materije, ve kao materijalni sistem koji priprema i omoguuje ivljenje, ipak uz uslov da ono bez prisustva ivog bia ne bi moglo iveti, uprkos sve spremnosti. Jer, sasvim nezavisno od mogueg znaenja ivog bivstva, samom telu nedostaje neto neophodno za ivot, naime psihiko. To znamo, naj-pre, iz neposrednog iskustva na nama samima, posredno iz iskustva sa blinjima, zatim iz posrednih naunih zakljuaka na viim kimenjacima i, poto nema razloga koji bi govorili protiv, na niim ivotinjama i biljkama. Treba li sada ivo bie, kome sam govorio prethodno, da izjednaim sa psihikim koje nam je tako rei neposredno opipljivo u ovekovoj svesti i da ponova postavim prastaro dvojstvo due i tela? Ili, da li bilo gde postoji razlog koji bi opravdao odvajanje ivog od due? Time bi i duu shvatili kao svrhovni sistem, kao ustrojstvo ne samo materije pripremne za ivot, ve ive materije, ili, tanije, ustrojstvo ivotnih zbivanja. Uopte nisam siguran da e ovo miljenje naii na opte odobravanje, poto se toliko naviklo na gledite da su dua i telo ivo dvojstvo, tako da je ovek jedva bez daljnjega sklon da duu smatra samo ustrojstvom ivotnih procesa koji se odigravaju u telu. Koliko nae iskustvo uopte omoguava zakljuke bivstvu due, pokazuje nam psihike procese kao pojavu zavisnu od nervnog sistema. Poznato je sa dovoljnom sigurnou da unitavanje izvesnih de-lova mozga uslovljava odgovarajue psihike ispade. Kimena modina i mozak sadre najbitnije spojnice senzornih i motornih puteva, takozvane refleksne lukove. Sta se pod tim misli najbolje u pokazati na jednom jednostavnom primeru. Prstom se dodirnuo vreo predmet vrelina je odmah dovela u stanje razdraenja nervne zavretke koji prenose dodir. Razdraenje menja stanje celog sprovodnog puta sve do kimene modine a odatle do mozga. Ali ve u kimenoj modini, koja prima dodirnu dra, dalje se prenosi promena stanja na susedne motorne ganglij-ske elije, koje sa svoje strane alju drai u miie ruke, to uslovljava iznenadnu kontrakciju i povlaenje ake. Sve ovo se deava takvom brzinom, da svesni opaaj bola esto

nastupa tek onda kada je ruka ve povuena. Reakcija je, dakle, usledila automatski i postala je svesna tek naknadno. Ali ono to se deava u kimenoj modini bie opaajnom Ja privedeno u obliku slike dopunjene pojmovima i nazivima. Na osnovu ovakvog refleksnog luka, dakle, od drai koja se kree od spolja ka unutra i podstre-ka koji sledi od iznutra ka spolja, moe se stvoriti slika procesa koji lee u osnovi psihikog. Uzmimo sada manje jednostavan primer: ujemo nejasan ton koji u poetku nema nikakvog drugog uticaja do da nam daje povoda da ga sluamo da bismo saznali ta znai. U ovom sluaju zvuna dra izaziva u mozgu itav niz predstava, slika, koje se spajaju sa zvunom drai. To su delom tonske slike, delom vidne slike, delom oseajne slike. Pri tom re slika koristim naprosto u smislu predstave. Psihiko neto, naravno, moe postati sadraj svesti, to jest postati predstava tek onda ako je predstavljivo, upravo ako se sliva u sliku. Stoga sve sadraje svesti nazivam slikama, poto, u stvari, predstavljaju od-slikavanje procesa u mozgu. Nizu slika, pokrenutom zvunom drai, iznenada se pridruuje tonska slika seanja, skopana sa vidnom slikom, naime kloparanje zmije zvearke. Neposredno skopano sa tim, usledio je alarmni signal celoj telesnoj muskulaturi. Refleksni luk je potpun; ali u ovom sluaju razlikuje se od prethodnih injenicom to je izmetu senzorne drai i motornog podstreka ubaen modani proces, psihiki niz slika. Iznenadna napetost tela retrogradno izaziva pojave na srcu i krvnim sudovima, koji se psihiki izraavaju kao strah. Na ovaj nain moe se nainiti predstava vrsti psihikog. Ono se sastoji od odraza jednostavnih procesa u mozgu i od odraavanja takvih odraza u skoro beskrajnom nizu. Ovako stvorene slike imaju svojstvo svesnosti. Bivstvo svesti je zagonetka ije ree-nje ne znam. Ali, isto formalno, moe se rei da psihiko neto postaje svesno tek kada stupa u odnos sa Ja. Ako ove veze nema, onda je ono nesvesno. Zaborav pokazuje kako esto i kako lako sadraji gube svoju vezu sa Ja. Stoga svest rado uporeujemo sa svetlou reflektora. Samo predmeti na koje pada svetlosni snop stupaju u polje opaanja. Meutim, predmet koji je sluajno u tami nije prestao da postoji, on se samo ne vidi. Tako se i nama nesvesno psihiko nalazi negde i to najverovatnije u nita drugaijem stanju do kada ga Ja opaa. Ovo ini dovoljno razumljivim svest kao vezu prema Ja. Ali kritika taka je Ja. Sta treba razu-meti pod Ja? Oigledno, i pri svoj jedinstvenosti Ja radi se vrlo raznovrsno sastavljenoj veliini. Ja poiva na odrazu ulnih funkcija, koje prenose drai od spolja i iznutra, dalje poiva na ogromnoj zbirci slika prolih zbivanja. Svim ovim izvanredno raznolikim delovima potrebna je vrsta veza koju ini svest. ini se da je svest neophodni preduslov ove-kovog Ja. Ali bez Ja ne moe se zamisliti ni svest. Ova na izgled protivurenost reava se, moda, na taj nain to Ja shvatamo kao odraz, svakako ne jednog jedinog ve mnogih zbivanja i njihove skladne igre, naime svih onih zbivanja i sadraja od kojih se sastoji svest sopstvenoga Ja. Njihovo mnotvo stvarno ini jedinstvo, pri emu veze svesti, kao neka vrsta tee, privlae pojedine delove u pravcu verovatno fiktivnog centra. Stoga ne govorim samo Ja, ve kompleksu Ja, sa osnovanom pretpostavkom da je Ja promenljivog sastava i stoga nestalno, pa prema tome ne moe biti jednostavno Ja. Na ovom mestu se na alost ne mogu osvrnuti na klasine promene Ja koje se susreu kod duevnih bolesnika ili u snovima. Pomou ovog shvatanja Ja kao sastava psihikih elemenata logino smo dovedeni do pitanja: da li je Ja centralna slika, iskljuivi predstavnik celog ovekovog bia? Da li je ono u vezi sa svim sadrajima i funkcijama i da li se izraava kroz njih? Na ovo pitanje moramo odgovoriti odreno. Ja--svest je kompleks koji ne obuhvata celinu ovekovog bia ona je pre svega beskrajno vie zaboravila nego to zna. Ona je beskrajno mnogo ula i vi-dela a toga nikada nije postala svesna. Misli se razvijaju s one strane njene svesti, tavie one ekaju spremne a da ona nita tome ne zna. Ja jedva da ima maglovitu predstavu neverovatno vanoj regulaciji unutranjih telesnih zbivanja kojoj slui simpatiki nervni sistem. Ono to Ja u sebi obuhvata, to je moda najmanji deli od onog to bi u sebi morala da obuhvata jedna potpuna svest. Zbog toga Ja moe biti samo delimian kompleks. Moda je Ja onaj jedinstveni kompleks, ije unutranje jedinstvo znai svest? Ali nije li moda svako jedinstvo psihikih delova upravo svest? Nije jasno zato bi samo jedinstvo izvesnog dela ulnih funkcija i izvesnog dela seajnog materijala trebalo da predstavlja svest a ne i jedinstvo drugih psihikih delova. Kompleks vienja, sluanja, itd. ima jaku i dobro organizovanu unutranju povezanost. Nema razloga da se ne pretpostavi da bi i ovo moglo biti svest. Kao to pokazuje sluaj gluve i slepe

Helen Keler, da bi se uspostavila ili omoguila svest dovoljni su ulo pipanja i oseanje sopstvenog tela. Stoga svest sopstvenog Ja zamiljam kao sastav razliitih ulnih svesti, pri emu se samostalnost pojedinane svesti gubi u jedinstvu nadreenog Ja. Kako Ja ni u kom sluaju ne obuhvata sve psihike delatnosti i pojave, to Ja u sebi ne sadri sve odraaje, a i volji uz sve napore ne uspeva da prodre u izvesne njoj zatvorene regione, naravno da se postavlja pitanje da li postoji jedinstvo svih psihikih aktivnosti koje bi bilo slino svesti sopstvenog Ja, neka vrsta vie ili ire svesti, u kojoj bi nae Ja bilo opaajni sadraj, kao to je na primer u mojoj svesti akt vienja, i koja bi kao i ovaj bila stopljena u vioj povezanosti sa meni nesvesnim aktivnostima. Naa svest sopstvenom Ja mogla bi da bude ukljuena u jednu potpunu svest, kao manji krug u veem. Kao to akt vienja, sluanja itd. proizvodi odraz, koji se, vezan za Ja, pokazuje u svesnosti dotine radnje, tako se i Ja, kao to je ve pomenuto, moe razumeti kao odraz svih svojih obuhvatnih delatnosti. Skoro bi se smelo oekivati da sve psihike delatnosti ostavljaju odraz i da je to ak njihova sutinska priroda, inae ih uopte ne bismo mogli nazvati psihikim. Zbog toga nisu jasni razlozi zato nesvesne psihike delatnosti ne bi trebale da imaju svojstva slikovnosti kao i one koje su predoive mojoj svesti. A kako je ovek, kako nam izgleda, jedna u sebi zatvorena ivotna jedinica, onda nam je vrlo blizak zakljuak da bi odrazi svih psihikih delatnosti bili saeti u optu sliku celog oveka koju on sagledava i saznaje kao Ja. Protiv ove pretpostavke ne bih mogao da navedem neke bitnije razloge, ali ono e ostati dokono sanjarenje sve dok ne nastane potreba da se time neto objasni. I kada bi nam za objanjenje izvesnih psihikih injenica bila potrebna mogunost postojanja neke vie svesti, ipak bi to sve ostalo na istoj pretpostavci, poto dokazivanje neke vie svesti od one nama poznate daleko prevazilazi mogunosti naeg razuma. Uvek postoji mogunost da u tami s one strane nae svesti stvari mogu izgledati sasvim drugaije nego to moemo da zamislimo, ak i uz naj-smeliju pronicljivost. U daljem toku mog izlaganja jo u se vratiti na ovo pitanje. Stoga emo ga ostaviti po strani i ponovo se posvetiti prvobitnom pitanju due i tela. Iz prethodno reenog mogao se stei utisak odraaj-nom bivstvu due. Dua je sled, niz slika u najirem smislu, ali ne sluajna uporednost ili uzastopnost, ve iznad svih mera smisaon i svrhovan sastav, u slikama izraena oiglednost ivotnih delatnosti. I isto kao to je ivotno spremnoj materiji tela potrebno psihiko da bi bila sposobna za ivot, tako i dua mora pretpostaviti ivo telo, da bi njene slike mogle da ive. Dua i telo su par suprotnosti i kao takvi izraz jednog bia, ija priroda se ne moe spoznati ni iz materijalnih pojava ni iz unutranjeg neposrednog opaaja. Zna se da po prastarom shvatanju ovek nastaje iz susreta due sa telom. Ali tanije je rei da se jedno nesaznajno ivo bie ijoj prirodi se naprosto ne moe nita rei do da time nejasno oznaavamo zbirni pojam ivota od spolja pojavljuje kao materijalno telo, iznutra sagledano, meutim, kao niz slika ivotnih delatnosti koje se odvijaju u telu. Jedno je isto to i drugo, tako da nas spopada sumnja da na kraju krajeva to itavo odvajanje due i tela nije nita drugo do svesna razumna mera razdvajanja jednog te istog injeninog stanja u dva vida, kojima smo nepravino pripisivali ak i samostalno postojanje. Naunom postupku nije uspelo da odgonetne zagonetku ivota, ni u organskoj materiji niti u tajanstvenom nizu slika due, zbog ega smo jo uvek u potrazi za ivim biem, ije postojanje moramo transponirati s one strane iskustvenoga. Ko poznaje ponore fiziologije, njemu e se od toga zavrteti u glavi, a ko neto zna dui, on e biti oajan zbog pomisli da bi ovo udnovato ogledalno bie ikada trebalo da bilo ta makar i priblino sazna. Sa ovog stanovita ovek lako moe da izgubi sve nade da se bilo ta moe otpoeti sa onom nejasnom, tajanstvenom stvari koju nazivaju duh. Samo jedno mi izgleda jasno, naime: kao to je ivo bie zbirni pojam ivota u telu, tako je i duh zbirni pojam psihikog bia, zbog ega se pojam duh esto mea i upotrebljava umesto pojma dua. Kao takav duh spada u isti onaj svet kao i ivo bie, to jest u iste maglovite neizdvojenosti. I sumnja da dua i telo na kraju krajeva nisu jedna te ista stvar vai i za prividnu suprotnost duha i ivog bia. Oni su naime isto tako jedna te ista stvar. Da li su ovakvi zbirni pojmovi uopte potrebni? Zar ne bismo mogli da se zadovoljimo sa ve i tako dovoljno tajanstvenom suprotnou duevnog i te-lesnog? Sa prirodno-naunog stanovita ovde bismo morali da se zaustavimo. Ali postoji i stanovite spoznajnog morala, koje ne samo da nam omoguuje ve nas i tera da idemo

dalje i da preskoimo tu na izgled neprelaznu granicu. To stanovite je psiholoko. U dosadanjem izlaganju oslonac mi je bilo realistiko stanovite prirodno-naune misli, ne dovodei pri tom u sumnju osnovu na kojoj stojim. Da bih ukratko mogao da objasnim ta podrazumevam pod psiholokim stanovitem, moram da pokaem da su iskljuiva opravdanja realistikog stanovita podlona ozbiljnoj sumnji. Uzmimo, na primer, ono to jednostavni razum smatra neim najrealnijim, naime materiju: prirodi materije imamo samo nejasne teorijske pretpostavke, slike, koje je stvorila naa psiha. Talasno kretanje ili suneva emanacija koji pogaaju u oko, preko opaanja prevode se u svetlost. Psiha prepuna slika je ono to svetu dodeljuje boje i zvu-ke, a to se tie one najrealnije, racionalne sigurnosti iskustva, ono je i u svom najjednostavnijem obliku jo uvek preko svake mere komplikovani sklop psihikih slika. Tako, u neku ruku, od neposrednog iskustva nema nita do zapravo samo psihikog. Psihiko sve posreduje, prevodi, filtrira, alego-rie, rastae, pa ak i falsifikuje. Mi smo uvijeni u oblak promenljivih slika beskrajnih preliva u tolikoj meri da ovek prosto zaeli da, zajedno sa onim poznatim sumnjivcem, uzvikne: Nita nije sasvim istinito a i to nije sasvim istinito. Ta magla oko nas je tako gusta i tako varljiva, da smo morali da iznaemo egzaktne nauke da bismo mogli da ugrabimo bar zraak takozvane stvarne prirode stvari. Svakako da jednostavnijem razumu ovaj jasan svet nee izgledati maglovit, ali ako ga uronimo u duu primitivnog oveka i njegovu sliku sveta posmatramo sa sveu kulturnog oveka naslutiemo svu gustinu sutona u kome se jo nalazimo. Sve to znamo svetu i ta neposredno doivljavamo su sadraji svesti, koji pritiu iz dalekih, tamnih izvora. Ne bih eleo da osporavam ni relativnu vrednost realistikog esse in re, niti idealistikog esse in intellectu solo stanovita, ve mi je namera da ove krajnje suprotnosti sjedinim pomou esse in anima, zapravo pomou psiholokog stanovita. Mi ivimo neposredno samo u svetu slika. Ako ovo stanovite uzmemo ozbiljno, onda iz toga proistiu naroite posledice, naime, pri tom se vrednost psihikih injenica ne moe podvesti ni pod kritiku saznanja ni pod prirodno-nauno iskustvo. Jedino pitanje bie: da li sadraj svesti postoji ili ne? Ako postoji, onda je on vaei ve samim tim postojanjem. Prirodna nauka moe se prizvati samo onda, ukoliko sadraj pretenduje da bude iskaz odreenoj stvari koja se moe sresti u spoljnjem iskustvu; kritika saznanja samo onda ako se neto to se ne moe saznati postavi kao da je saznato. Uzmimo primer koji svako zna: prirodna nauka nije nigde otkrila Boga, kritika saznanja dokazuje nemogunost spoznaje Boga, meutim, dua odudara od svega svojim tvrenjem iskustvu Boga. Bog je psihika injenica neposredne iskustvenosti. Kada ne bi bilo tako, Bogu nikada ne bi bilo ni rei. injenica je punovredna u samoj sebi tako da joj nije potreban bilo kakav nepsiholoki dokaz a nepristupana je svakom obliku nepsiholoke kritike. Ona moe biti ak naj neposrednije a time i najrealnije iskustvo, koje se ne moe ni ismejati niti dokazivanjima osporiti. Samo ljudi sa nerazvijenim ulom za injenice ili su-jeverna zatucanost mogu se boriti protiv ove isti-

ne. Sve dok iskustveno saznanje Boga ne zahteva optu vanost ili apsolutno postojanje Boga, nemogua je svaka kritika, jer se iracionalan fakat, kao na primer injenica da postoje slonovi, ne moe kri-tikovati. Ipak saznanje Boga spada u relativno opte vaea iskustva, tako da svako otprilike zna ta se misli pod izrazom iskustveno saznanje Boga. Nauna psihologija mora to priznati kao injenicu koja se relativno esto susree. Takoe ne smemo tako jednostavno prei ni preko onoga to je ozloglaeno kao sujeverje. Ako neko tvrdi da je video duhove ili da je omaijan, i da mu to znai vie od obine prie, onda se opet radi injenici koja je opte poznata u toj meri da svako zna ta se misli pod duh ili omaijavanje. Stoga moemo biti sigurni da u ovakvom sluaju imamo posla sa odreenim psihikim kompleksom injenica, koje su u ovom smislu isto tako realne kao i svetlost koju vidim. Dodue ja ne znam kako bih u spoljnem iskustvu mogao dokazati duh umrlog, niti mogu predstaviti logina sredstva pomou kojih bih bio u stanju da nuno neto zakljuim nastavku ivota posle smrti, pa ipak moram da se pomirim sa injenicom da dua u svim vremenima i svim mestima iznosi svoje iskustveno saznanje duhovima, kao to isto moram uzeti u obzir i injenicu da mnogi ljudi poriu ovo subjektivno iskustvo. Posle ovih vie-manje optih razlaganja vratio bih se pojmu duha, koji nigde nismo mogli da obuhvatimo sa

naim ranijim realistikim stanovitem. Duh oznaava (isto kao i Bog) predmet psihikog iskustva, koji se ne moe nigde dokazati u spoljnem svetu i racionalno se ne moe raspoznati. Ako se jednom oslobodimo predrasude da svaki pojam moramo svesti ili na predmete spoljneg iskustva ili na aprioristike kategorije razuma, onda nau panju i radoznalost moemo posvetiti onom udnom i jo nepoznatom biu, koje se oznaava reju duh. U jednom ovakvom sluaju uvek je korisno baciti pogled na verovatnu etimologiju naziva, poto vrlo esto
2 Jung. Odabrana dela. III

upravo istorijat rei baca zauujue svetio na prirodu psihikog predmeta koji joj je u osnovi. Duh, nemaka re Geist je od davnina, jo u staronemakom a zatim u anglosaksonskom re gast, oznaavala nadzemaljsko bie, nasuprot telu. Po Klugeu (Kluge) osnovno znaenje rei nije sasvim sigurno, ipak izgleda da postoje veze sa staro-nordijskim geisa, besneti, sa gotskim us-gaisyan, razjariti nekog, sa vajcarskonemakim f-gaista, biti van sebe i sa engleskim aghast, uzbuen, ljutit. Ovu vezu najbolje ilustruju drugi govorni obrti. Spopao ga bes znai da je neto palo na njega, sedi na njemu, zajailo ga, uzjaio ga avo, on je opsednut, neto je ulo u njega itd. Na prepsiholokom stupnju a i danas u pesnikom jeziku, koji svoje dejstvo ima da zahvali svom jo ivom primitivizmu, afekti se rado personifikuju kao demoni. Zaljubiti se znai: pogodila ga Amorova strela. Erida je bacila jabuku razdora meu ljude itd. Kada doemo izvan sebe od besa, onda oigledno da vie nismo identini sa samim sobom, ve da smo u posedu nekog demona, duha. Praatmosfera iz koje je nekada proistekla re duh ivi jo u nama, svakako na psihikom stupnju koji se nalazi neto ispod svesti. Ali kako pokazuje moderan spiritizam, potrebno je vrlo malo da bi se ponovo izneo na povrinu onaj komad primitivne vrste duha. Ako bi se etimoloko poreklo pokazalo kao ispravno (to je vrlo verovatno), tada bi duh u ovom smislu bio odraz personifikovanog afekta. Ako se neko upusti u neobazrive komentare i prie, onda se kae da nije drao jezik za zubima ve da mu je, zajedno sa njim, jezik odlutao, im se oigledno izraava da je njegov govor postao samostalno bie koje ga je povuklo i odbeglo zajedno s njim. Psiholoki bismo rekli: svaki afekat je sklon da postane autonomni kompleks, da se odvoji od hijerarhije svesti i da, kad god je to mogue, povue za sobom i Ja. Stoga nije nikakvo udo to primitivni razum u tome vidi udeo stranog, nevidljivog bia, duha. U ovom sluaju duh je odraz samostalnog afekta,

zbog ega su stari duhove podesno nazivali i imagines, slike. Obratimo sad panju drugim nainima upotrebe pojma duh! Fraza on je radio u duhu njegovog pokojnog oca, jo je dvosmislena, jer re duh u ovom sluaju oznaava i duha nekog mrtvog i nain shva-tanja. Drugi govorni obrti su: U njega se uselio novi duh, iz njega zrai novi duh, ime treba da se izrazi obnavljanje stava. Osnovna predstava je opet uzimanje u posed od strane duha, koji je, na primer, u nekoj kui postao spiritus rector. Meutim, isto tako se zabrinuto moe rei: U toj porodici zavladao je zao duh. Ovde se vie ne radi personifikaciji afekata, ve predoavanju celokupnog raspoloenja ili izraeno psiholoki stava. Rav stav, izraen kao zao duh, shodno naivnom shvatanju ima otprilike istu psiholoku funkciju kao i personifikovani afe-kat. Ovo bi moglo da bude mnogima udno poto se pod stavom obino zamilja postaviti se prema neemu, dakle delatnost sopstvenog Ja a samim tim i namera. Stav i raspoloenje ni izdaleka nisu uvek produkti volje, ve za svoju svojstvenost mnogo ee imaju da zahvale psihikom inficiranju, pri-meru i uticaju okoline. Kao to je poznato ima ljudi iji lo stav truje atmosferu, njihov zao primer de-luje zarazno, zbog njihove odvratnosti drugi ljudi postaju nervozni. U kolama moe samo jedan napa-san uenik da pokvari duh celog razreda, i obrnuto, vedro i bezbrino raspoloenje deteta moe da obasja i razvedri inae munu porodinu atmosferu, to je, naravno, mogue samo onda kada se stav svakog pojedinca poboljava pomou dobrog primera. Tako se stav moe probiti i protiv svesne volje loe drutvo upropaava dobre obiaje. Ovo se najjasnije vidi u masovnoj sugestiji. Stoga se stav ili nain shvatanja mogu, kao i afekat, nametnuti od spolja ili da potiu iznutra i zbog toga se i izraavaju istim govornim metaforama. Na prvi pogled stav izgleda znatno kompliko-vaniji od afekta. Pri bliem istraivanju ovo, meu2*

19

tim, nije sluaj, poto je veina stavova svesno ili ne-svesno sagraena na nekoj sentenci, koja esto ima karakter poslovice. Ima stavova ija se duboka sen-tenca odmah osea ili ak i primeuje, odakle potie mudra izreka. esto se stav moe okarakterisati jednom jedinom reju, po pravilu, idealom. Ne retko sutina stava nije ni sentenca ni ideal, ve potovana i podraavana osoba. Vaspitanje koristi psiholoke injenice i pokuava da pomou sentenca i ideala sugerie prigodne stavove, od kojih u stvari mnogi ostaju aktivni celog ivota kao trajna nad-predstava. One su, kao i duhovi, uzeli u posed nekog oveka. Na primitivnom stupnju je ak vizija uitelja majstora, pastira, Pojmena ili Pojmandra ona koja personificira vodeu nadpredstavu i konkretizuje je do slikovne pojave. Ovde se pribliavamo pojmu duh, koji daleko prevazilazi animistiki oblik rei. Pouna sentenca ili mudra izreka je po pravilu rezultat velikog iskustva pojedinca, zbir pogleda i zakljuaka, zgusnutih u par znaajnih rei. Kada se, na primer, re jevanelja Imajte, kao da nemate nita, podvrgne podrobnoj analizi, uz pokuaj da se rekonstruiu svi oni doivljaji i reakcije koji su doveli do ovakve sutine ivotne mudrosti, onda ovek mora da se divi obilju i zrelosti ivotnog iskustva, koji se nalaze iza svega ovoga. To je impozantna re koja se snano uti-skuje u najintimnije tenje i ove, ponekad, trajno zauzima. One sentence ili ideali, koji u sebi sadre obimna ivotna iskustva i duboka razmiljanja, ine ono to oznaavamo kao duh u najboljem znaenju te rei. Ako nadpredstava ove vrste zadobije neogranienu prevlast, onda ivot proivljen pod ovim vodstvom nazivamo duhovno uslovljen ili duhovni ivot. Sto je bezuslovniji i to je prinudniji uticaj nadpred-stave, tim vie ova ima prirodu autonomnog kompleksa, koji se svesti sopstvenom Ja suprotstavlja kao nepobitna injenica. Ne treba meutim prevideti da ovakve sentence ili ideali ne izuzimajui ni najbolje nisu arobne rei bezuslovnog dejstva, ve da mogu zagospodariti samo pod izvesnim uslovima, naime onda kada im od samog subjekta neto izlazi u susret afekat koji je spreman da prihvati ponueni oblik. Samo pomou reakcije oseanja moe ideja, ili ve ta je nadpredstava, postati autonomni kompleks; bez ovog ideja ostaje zamisao, pojam podreen svesti, samo intelektualni eton, bez odreujue snage. Ideja samo kao intelektualni pojam nema nikakvog uticaja na ivot, poto u ovom stanju ne znai nita vie od iste rei. Obrnuto, kada ideja dostigne znaaj auto-nomnog kompleksa, onda preko raspoloenja deluje na ivot linosti. Ovakvi autonomni stavovi ne smeju se smatrati neim to se ostvaruje pomou nae svesne volje i naeg svesnog izbora. Kao to sam prethodno rekao da je svemu tome potrebna pripomo oseanja, isto tako sam mogao rei da mora postojati nesvesna spremnost s one strane svesne volje da bi se oformio autonomni stav. ovek tako rei ne moe hteti da bude duhovan. Jer kojegod principe mi izabrali i prema njima stremili, sve je uvek podreeno naem miljenju i naoj svesti i zbog toga nikada ne moe postati neto to bi bilo nezavisno od svesne samovolje. Stoga je pre pitanje sudbine koji e princip vladati naim stavom. Neko e sigurno postaviti pitanje da li onda uopte ima oveka kome bi sopstvena slobodna volja bila vrhovni princip, tako da mu je svaki stav odabran namerno. Ne verujem da je bilo ko dostigao, ili da e dostii, ovu boansku slinost, ali znam da mnogi tee ovom idealu, poto su opsednuti herojskom idejom apsolutne slobode. Negde su svi ljudi zavisni, svi su nekako odredljivi, jer nisu bogovi. Naa svest ne izraava ovekovu totalnost, ve jeste i ostaje deo. Ve sam u uvodnom izlaganju naznaio mogunost da naa svest sopstvenom Ja nije neophodno i jedina svesnost u naem sistemu, ve je moda nesvesno podreeno iroj svesti, isto kao to su jednostavniji kompleksi podreeni Ja-kompleksu. Uopte ne znam kako bih mogao da dokaem da u nama postoji svest via ili dalja od svesti sopstvenog Ja, ali ako takva postoji, onda bi morala znatno da ometa svest sopstvenog Ja. ta time mislim eleo bih da razjasnim na jednostavnom primeru: pretpostavimo da na optiki sistem ima sopstvenu svest i da je stoga jedna vrsta linosti koju bismo mogli da oznaimo kao ona linost. Recimo, sada je ona linost otkrila izvanredno lep pogled i utonula divei se ovom otkriu. Iznenada akustiki sistem uje signal automobila. Optiki sistem je nesvestan ovog opaanja. Od Ja slede sad nareenja miiima, koja su optikom sistemu nesvesna, da telo premeste na drugo mesto u prostoru. Pokret iznenada

oduzima objekt onoj svesti. Da oi mogu da misle, one bi dole do zakljuka da je svet svetlosti izloen svim moguim tamnim smetnjama. Neto slino moralo bi da se desi naoj svesti kada bi ira svest postojala, svest koja bi, kako sam prethodno naveo, bila odraz celog oveka. Postoje li zaista takve tamne smetnje, koje se ne pokoravaju volji i koje ne moe odstraniti nikakva namera? I da li postoji negde u nama neto nedodirljivo, u ta bi mogli sumnjati da je izvor ovakvih smetnji? Na prvo pitanje bez dalnjega moemo odgovoriti potvrdno. Na stranu neurotiari, ve kod normalnih ljudi bez tekoa moemo posmatrati svakojaka zadiranja i smetnje iz druge sfere iznenadna promena raspoloenja, nalet glavobolje, nekud je odletelo ime poznanika koga upravo treba predstaviti, neka melodija proganja nas ceo dan, ovek bi eleo neto da uradi ali volja za tim je neobjanjivo iezla, ovek zaboravlja ono to ni po koju cenu nije eleo da zaboravi, unapred se raduje kako e se ispavati a san nikako ne nailazi, ili spava a fantastini, neprijatni snovi ometaju spavanje, trae se naoare koje su na nosu, novi kiobran se ostavlja neznano gde. Ovaj spisak lako bi mogao da se produi u beskonanost. A ako ak ispitujemo psihologiju neurotiara, onda se kreemo usred tih najparadoksalnijih smetnji. Nastaju neverovatni simptomi oboljenja a da ipak nijedan organ nije bolestan. Bez i najmanjeg telesnog poremeaja temperatura skae na preko 40C, bez

ikakvog razloga nailaze stanja straha praena guenjem, prisilne predstave iju besmislenost uvia i sam pacijent, promene na koi koje nailaze i nestaju ne hajui ni za uzrok ni za terapiju. I ovde je spisak beskrajan. Naravno, za svaki sluaj postoji pogodno ili nepogodno objanjenje koje, meutim, ve slede-i sluaj ne razjanjava. Ali postojanje smetnji je vie nego sigurno. to se tie drugog pitanja, porekla smetnji, treba obratiti panju na to da je medicinska psihologija uvela pojam nesvesnog i podnela dokaze da te smetnje poivaju na nesvesnim procesima. To je dakle isto kao kada bi naa ona linost otkrila da pored vidljivih moraju postojati jo i nevidljivi odredni faktori. Ako sve nije obmana, onda izgleda da su ne-svesni procesi sve drugo ali ne i neinteligentni. Njima naroito nedostaje automatski i mehaniki karakter. Oni stoga po finoi ni na koji nain nisu manje vredni od svesnih procesa, naprotiv, ne tako retko oni znatno nadmauju svesni uvid. Naa zamiljena optika linost moe u to da sumnja, da li iznenadni poremeaji njenog svetlosnog sveta potiu iz neke svesti. Pa tako i mi moemo da sumnjamo u jednu iru svest a da pri tom nemamo vie razloga za sumnju nego optika linost. Meutim, kako nam nee uspeti da se prenesemo u stanje ire svesti, to bi bilo i njeno poimanje, onda bi bilo sasvim umesno da te tamne sfere sa naeg stanovita nazovemo nesvesno. Na ovom mestu izlaganja opet sam se vratio na ranije ve naeto pitanje vie svesti, poto je problem ivotno odreujue snage duha, kojim se ovde bavimo, povezan sa procesima s one strane svesti sopstvenog Ja. Prethodno sam vie uz put primetio da ideja bez afekta nikada ne moe postati ivotno odreujua veliina. Nastajanje izvesnog duha nazvao sam i sudbinskim pitanjem, da bih time izrazio da naa svest nije u stanju da voljno stvori autonoman kompleks. On nije autonoman dok se ne sudarimo sa njim, kada nam oevidno pokae svoju nad-monost nad svesnom voljom. On je, naime, i jedan
23

od onih poremeaja koji potiu iz tamne sfere. Kada sam prethodno rekao da ideju mora susresti reakcija oseanja, pod tim sam mislio na nesvesnu spremnost koja preko svoje afektivne strane dopire do dubina koje vie nisu pristupane naoj svesti. Tako na svesni razum nikada ne moe razoriti korene neurot-skih simptoma; za ovo su potrebni emocionalni procesi, koji izgleda da mogu uplivisati i na simpatiki nervni sistem. Isto tako bismo mogli rei da, kada to iroj svesti izgleda pogodno, svesti sopstvenog Ja prisilna ideja se postavlja kao nareenje. Onaj ko je svestan svog vodeeg principa zna sa kakvim neporecivim autoritetom ovaj raspolae naim ivotom. Ali po pravilu svest je isuvie zaokupljena dostiza-vanjem postavljenih ciljeva, tako da nikada ne polae rauna prirodi duha koji odreuje njen ivot. Posmatrano psiholoki, fenomen duha izgleda, kao i svaki autonomni kompleks, kao Ja-svesti nadreena ili bar dodeljena namera nesvesnog. Ako bismo bili pravedni prema sutini onog to nazivamo duh, onda bi umesto nesvesnog pre morali govoriti vioj svesti, poto nas

pojam duha navodi da s njim povezujemo i misao njegovoj nadreenosti nad Ja-sveu. Nadreenost nije duhu pripisana kao plod svesnog mudrovanja, ve se ovo u njegovoj pojavi ocrtava kao bitno svojstvo, kao to se moe videti iz svedoanstava svih vremena, poev od Svetog pisma do Nieovog Zaratustre. Duh psiholoki nastupa kao lino bie katkad vizionarski razgovetno. U hrian-skoj nauci on je tree lice trojstva. Ove injenice dokazuju da duh nije uvek samo oblikovana ideja ili sentenca, ve u svom najjaem i najneposrednijem oitom prikazivanju ak razvija svojstven samostalni ivot, koji se osea kao ivot bia nezavisnog od nas. Sve dok se duh moe oznaiti i opisati pomou shvatljivog principa ili izraajne ideje, on se ne osea kao samostalno bie. Ali kada njegova ideja ili njegov princip postanu nesagledivi, kada poreklo i cilj njegovih namera postane mraan a ipak se silom probijaju, tada se nuno doivljava kao samostalno bie, kao neka vrsta vie svesti, i tada njegova nesaglediva, nadmona priroda vie ne moe da se izrazi pojmovima ljudskog razuma. Tada se naa izraajna sposobnost maa drugih sredstava ona stvara simbol. Pod simbolom ni u kom sluaju ne podrazume-vam alegoriju ili samo znak, ve upravo sliku koja treba da najbolje oznai nejasno nasluenu prirodu duha. Simbol ne obuhvata i objanjava, ve ukazuje na daleki, neshvatljivi, nejasno naslueni smisao koji se nalazi izvan njega a koji se ne moe zadovoljavajue izraziti nijednom reju naeg dananjeg jezika. Duh, koji se moe prevesti u pojam, je psihiki kompleks jo unutar dohvatnog podruja nae svesti. On nee produkovati niti initi ita vie od onoga to smo uloili u njega. Ali duh, kome je za izraz potreban simbol, predstavlja psihiki kompleks koji sadri stvaralaku klicu nesagledivih mogunosti. Najbolji primer je istorijski utvrena i pregledna delotvor-nost hrianskih simbola. Ako se bez predrasuda sagleda efekat ranohrianskog duha na um skromnih, prosenih ljudi drugog veka, onda ovek moe samo da se udi i divi. Ali ovaj duh je bio stvaralaki kao retko koji. Stoga nije udo to je taj duh smatran bojom promisli. Upravo je nadmonost ove promisli, koja se jasno oseala, ono to je pojavi duha dodeljivalo karakter otkrovenja i bezuslovni autoritet opasno svojstvo; jer ono to bismo eventualno smeli da nazovemo via svest, ni u kom sluaju nije uvek vie u smislu naih svesnih vrednosti, ve je esto u najotrijoj suprotnosti sa naim prihvaenim idealima. Ova hipotetina svest zapravo bi trebalo da se oznai kao ira, da ne bi dolo do zablude da je ova uvek via u intelektualnom ili moralnom smislu. Duhova ima mnogo, vedrih i tmurnih. Stoga se ne sme izvesti zakljuak da je duh neto apsolutno, ve je to neto relativno, emu je potrebna dopuna i popuna, a to se ostvaruje kroz ivot. Postoji isuvie mnogo primera gde je duh zaposeo oveka u tolikoj meri, da ovek vie nije ni iveo ve samo duh, i to ne u smislu ivota koji bi za oveka bio bogatiji i potpu-

niji, ve na po ivot tetan nain. Ovim ni u kom sluaju ne smatram da je smrt hrianskih muenika besmisleno i nepotrebno unitenje naprotiv, jedna takva smrt moe znaiti potpuniji ivot nego neto drugo pod tim mislim na duh izvesnih sekti koje potpuno negiraju ivot. emu duh ako je ovaj istre-bio ljude? Strogo montanistiko shvatanje sigurno da je odgovaralo najviim moralnim zahtevima tog vremena, ali je unitavalo ivot. Stoga verujem da i duh koji odgovara naim najviim idealima nalazi svoja ogranienja u ivotu. Sigurno je on neophodan ivotu, jer je ist Ja-ivot, kao to nam je isuvie dobro poznato, krajnje nedovoljna i nezadovoljavajua stvar. Samo je ivot, koji se ivi u izvesnom duhu, vredan ivota. udno je da ivot, koji se ivi samo iz sopstvenog Ja, po pravilu ne samo toj osobi ve i drugima deluje tupo. Obilje ivota zahteva vie od sopstvenog Ja, potreban mu je duh, to jest nezavi-stan i nadreen kompleks, koji je oigledno u stanju da oivi sve one psihike mogunosti do kojih ne moe dopreti svest sopstvenog Ja. Ali, kao to strasti koje streme slepom, nesputanom ivotu, tako ima i strasti koje bi duhu, zbog njegove stvaralake nadmoi rtvovale sav ivot. Ova strast od duha stvara zloudni tumor koji besmisleno razara ljudski ivot. ivot je kriterijum istine duha. Duh koji oveka izvlai iznad svih ivotnih mogunosti a ispunjenje trai samo u sebi je zabludan duh ne bez ovekove krivice, kome je ostavljena mogunost da se poda ili ne. ivot i duh su dve sile, ili neophodnosti, izmeu kojih je postavljen ovek. Duh daje njegovom ivotu smisao i mogunost najveeg razvitka. Ali ivot je neophodan duhu, jer njegova istina nije nita ako ne moe da ivi.

OSNOVNI PROBLEM DANANJE PSIHOLOGIJE Poto je srednji vek kao i antika, pa ak i celo oveanstvo od svojih prvih poetaka, polazilo od ubeenja u postojanje supstancijalne due, u drugoj polovini devetnaestog veka nastala je psihologija bez due. Pod uticajem naunog materijalizma sve ono to se nije moglo videti oima niti opipati rukama, postalo je sumnjivo, pa ak i vie od toga, ozloglaeno, jer je bilo sumnjivo da je metafiziko. Kao nauno a time i uopte doputeno vailo je samo ono to je ili priznato kao materijalno ili se moglo izvesti iz ulno opaajnih uzroka. Ovaj preokret se dugo pripremao, on nije poeo tek sa materijalizmom. Kada je gotsko doba sa svojim visokim stremljenjima, koje se podizalo na osnovi usko ogranienoj kako geografski tako i po gledanju na svet, sa duhovnom katastrofom reformacije dospelo do svog kraja, tada je i vertikala evropskog duha unakrst precrtana sa horizontalom moderne svesti. Svest vie nije rasla u visinu, ve u irinu, geografski i po svom gledanju na svet. Vera u supstancijalnost duhovnog polako je uzmicala pred rastuim ubeenjem u osnovnu sup-stancijalnost psihikog, sve dok najzad tokom skoro etiri stolea vrhunska svest evropskih mislilaca i istraivaa nije duh sagledala u potpunoj zavisnosti od materije i materijalnih uzroka.
[1] Predavanje odrano 1931. u Beu. objavljeno u: Europische Revue. VII (1931) pod naslovom: Die Entschleierung der Seele.

Sigurno bi bilo pogreno rei da su filozofija ili prirodne nauke prouzrokovali ceo ovaj preokret. Uvek je bilo dovoljno filozofa i dovoljno inteligentnih naunika u oblasti prirodnih nauka, koji su, zbog vieg uvida i dubljih razmiljanja, u svemu tome uestvovali ne bez protesta pa se ak i opirali, ali njima je nedostajala popularnost a njihov otpor naspram velikog talasa opteg, emocionalnog povlai-vanja fizikog pokazao se nemonim. Ne treba vero-vati da je takav snani preokret gledanja na svet potekao iz racionalnih razmiljanja, poto uopte nema racionalne misli koja bi mogla da dokae ili negira duh ili materiju. Oba pojma su, kao to to danas zna svaki inteligentan ovek, nita drugo do simboli, postavljeni za nepoznate faktore, ije postojanje je potvrivano ili osporavano zavisno od udi individualnih temperamenata ili od duha vremena. Intelektualne pekulacije nita nije ometalo da psihu smatraju komplikovanim biohemijskim fenomenom a samim tim da je smatra, u krajnjoj liniji, igrom elektrona ili, s druge strane da bezakonje koje vlada u atomskom jezgru oglasi za duhovni ivot. Da je metafizika duha u devetnaestom veku za-menjena metafizikom materije, intelektualno uzevi je ista opsena, meutim, psiholoki to je neuvena revolucija pogleda na svet. Onaj svet preobraa se u ovaj svet, svako obrazlaganje i svaka svrhovnost, pa ak i svaki smisao nalaze se samo u empirijskim granicama na izgled, tako smatra naivni razum, sve nevidljivo unutranje postaje vidljivo spoljno dok se sve vrednosti temelje na takozvanim injenicama. Upravo je beznadeno pokuati da se filozofski obradi ovaj iracionalni preokret. Bolje je ne initi ovaj pokuaj, poto, ako neko danas duhovni ili duevni fenomen svede na funkciju lezda, moe doi-veti pobono potovanje od strane sugraana, meutim ako neko pokua da raspad atoma zvezdane materije objasni kao emanaciju stvaralakog duha sveta, ti isti sugraani e ga aliti kao duevno nenormalnog. A ipak su oba objanjenja podjednako logi na, podjednako metafizika, podjednako voljna i podjednako simbolina. Saznajno teorijski je isto do-pustljivo ovekovo poreklo izvoditi iz ivotinjskog stabla, kao i ivotinjska stabla iz oveka. Ali, kao to je poznato, Dakueu (Dacqu) je sagreenje u odnosu na duh vremena akademski uzeto za zlo. Sa duhom vremena se nije aliti, poto je on religija, bolje reeno veroispovest ili vjeruju, ija iracionalnost ne ostavlja nijednu prekobrojnu elju ali koji istovremeno ima neprijatno svojstvo da za sebe zadrava apsolutno merilo svih istina, polaui pravo da su sve vrline na njegovoj strani. Duh vremena se ne moe obuhvatiti kategorijama ljudskoga razuma. On je penchant, oseajna sklonost koja, iz nesvesnih razloga, sa nadmonom sugestijom deluje i povlai sa sobom sve slabije duhove. Drugaije misliti nego to se danas misli, uvek ima primesu neeg protivzakonitog i tetnog, pa ak nepristojnog, patolokog ili bogohulnog i zbog toga je socijalno opasno za pojedinca. Besmisleno on pliva protiv matice. Kao to je ranije bila sama po sebi razumljiva pretpostavka da je sve to jeste jednom roeno i stvoreno stvaralakom voljom duhovnog Boga, tako je i devetnaesti v otkrio samu po sebi razumljivu istinu da sve potie iz materijalnih uzroka. Danas duevna snaga ne izgrauje telo, ve obrnuto, iz svog hemizma materija stvara duu. Ovaj preokret bi bio smejurija da nije jedna od najveih istina duha vremena. Popularno je i stoga pristojno, razumno, nauno i normalno tako misliti. Duh treba zamisliti kao epifenomen materije. Sve se svodi na ovaj zakljuak i kada se ne kae ba duh ve psiha, i ne ba materija ve mozak, hormoni ili instinkti i nagoni. Dui dati sopstvenu supstanciju suprotno je duhu vremena, poto bi to bila jeres. Sada smo otkrili da je voljno, intelektualno nasilje naih praotaca bila pretpostavka da ovek ima supstancijalnu duu, da je ona boanske prirode i stoga besmrtna, da postoji sopstvena duevna snaga koja izgrauje telo, odrava njegov ivot, lei njegove bolesti i da je dua sposobna da ivi nezavisno od tela, da postoje bestelesni duhovi sa kojima opti dua i duhovni svet s one strane naeg empirijskog ovog sveta, iz koga dui pritie nauka duhovnim stvarima ije se poreklo ne moe nai u ovom vidljivom svetu. Meutim, opta svest jo nije otkrila da je isto tako nadmena i fantastina naa pretpostavka da je prirodno da materija proizvodi duu, da su majmuni stvorili oveka, da je Kantova Kritika istoga uma nastala iz harmoninog sadejstva gladi, ljubavi i energije, da elije mozga fabrikuju misli i da sve to drugaije ne moe biti. Ko je zapravo ova svemogua materija? Opet je to stvaralaki Bog, koji je samo sada odbacio svoj antropomorfizam i za to poprimio oblija univerzalnog pojma, kome svi uobraavaju da znaju ta s pod njim

11

zamilja. Naa opta svest je, dodue, neuveno narasla u irinu i daljinu, ali na alost samo prostorno a ne i vremenski, inae bismo imali znatno ivlje istorijsko oseanje. Kada naa opta svest ne bi bila samo efemerna, ve istorijska, znali bismo za sline preobraaje bogova jo iz vremena grke filozofije, to bi nam moglo dati povoda za malo kritike nae sadanje filozofije. Ali duh vremena vrlo efikasno spreava ovakva razmiljanja. Tom duhu istorija znai samo arsenal pogodnih argumenata, tako da se, na primer, moe rei, jo je stari Aristotel znao... itd. Pred ovakvim stanjem stvari ovek se stvarno mora zapitati odakle duh vremena crpi ovu strahovitu snagu. On je bez sumnje vrlo vaan psihiki fenomen, prejudicijum, koji je u svakom sluaju tako bitan da uopte ne moemo dospeti do naeg problema due dok prethodno njemu ne udovoljimo. Kao to sam prethodno pomenuo, neodoljiva sklonost da se prvenstveno sve objasni iz fizikog odgovara horizontalnom razvitku svesti poslednjih etiri stolea. Horizontalna tendencija proistie kao reakcija na iskljuivu vertikalu gotskog doba. To je etnopsiholoka pojava, koja se kao takva uvek nalazi s one strane individualne svesti. Tano kao primitivci tako i mi najpre postupamo sasvim nesvesno, da bi

tek posle duga vremena otkrili zato smo tako postupali. U meuvremenu zadovoljavamo se svakojakim neprikladnim racionalizacijama. Kad bismo bili svesni duha vremena, znali bismo da smo skloni da prvenstveno objanjavamo iz fizikog zato to je ranije isuvie mnogo objanjavano iz duhovnog. Ovo saznanje odmah bi nas kritiki usa-glasilo u odnosu na na penchant. Samima sebi bismo rekli: najverovatnije sada radimo obrnuto i zbog toga inimo istu greku. Mi precenjujemo materijalne uzroke i mislimo da je tek sada naeno ta-no objanjenje, poto uobraavamo da nam je materija poznatija od metafizikog duha. Ali materija nam je isto tako nepoznata kao i duh. njoj ne znamo nita. Tek sa ovim saznanjem vraamo se u stanje ravnotee. Ovim nikako ne osporavamo usku povezanost psihikog sa fiziologijom mozga, lezda i tela uopte, mi smo duboko uvereni u injenicu da su nai sadraji svesti u velikoj meri determinisani ulnim opaanjima, da nam nesvesni hereditet uti-skuje nepromenljiva fizika i psihika karakterna svojstva, na nas ostavlja najdublji utisak sila nagona koja moe da sputa, podstakne ili modifikuje duhovne sadraje. Moramo priznati da je ljudska dua, bilo gde doli sa njom u dodir, najpre i pre svega verni odraz svega to nazivamo materijalnim, empirijskim, ovostranim u uzroku, svrsi i smislu. I najzad, shodno priznanjima, ovek se pita da dua na kraju krajeva nije pojava drugog reda, takozvani epifenomen i sasvim zavisna od fizikog supstrata. Na praktini razum i ovostranost se slau sa ovim, a samo naa sumnja u svemo materije je ono to nam moe dati povoda da kritiki osmotrimo ovu naunu sliku due. Ovakvom posmatranju due ve je zamereno da sve duevno ini nekom vrstom izluevine lezda misli kao sekret mozga i da je to psihologija bez due. U ovakvom sagledavanju dua svakako da nije nikakav ens per se. nikakva pa i za sebe postojea stvar, ve samo izraz fizikih materijalnih procesa. Da ovi procesi imaju svojstvo svesti to je najzad tako,
3 Jung. Odabrana dela. III

33

a kada ne bi bilo tako onda ne bi bilo ni govora psihi, poto tada ni emu ne bi bilo govora, poto ovo, naime, uopte i ne postoji. Dakle, svest je conditio sine qua non psihikog, to jest i sama dua. Zbog toga su sve moderne psihologije bez due psihologije svesti, u kojima psihiki nesvesno ne postoji. Naime, ne postoji jedna moderna psihologija, ve vie njih. To je udnovato, poto postoji samo jedna matematika, jedna geologija, jedna zoologija, j edna botanika itd. Ali postoji tako mnogo psihologija, da ameriki univerzitet moe svake godine da publiku-je debelu svesku pod naslovom Psychologies oj 1930 itd. Verujem da psihologija ima toliko mnogo kao filozofija. Naime, isto tako nema samo jedne filozofije, ve mnogih. Ovo stanje pominjem zbog toga to izmeu filozofije i psihologije postoji neraskidiva veza, veza koja je zajamena povezanou njihovih predmeta kratko reeno objekt psihologije je dua, objekt filozofije je svet. Do nedavno psihologija je bila posebni deo filozofije, ali se sada pribliava, kako je prorekao Nie, uspon psihologije, koji preti da proguta filozofiju. Unutranja slinost obe disciplino sastoji se u tome to su obe sistematsko formiranje miljenja predmetima koji su izvan potpunog

12

iskustva i zbog toga ne mogu biti dovoljno obuhvaeni empirijskim razumom. Zbog toga ovi drae spekulativni razum na formiranje miljenja, koje onda sledi u takvom obimu i takvoj raznorodnosti, da je filozofiji, kao i psihologiji potrebno mnogo debelih svezaka da bi obuhvatila sva razliita miljenja. Obe discipline ne mogu da izau na kraj jedna bez druge, a stalno jedna drugoj liferuje neizgovorene i obino nesvesne pretpostavke. Moderno ubeenje u primat fizikog u krajnjoj liniji vodi u psihologiju bez due, to jest psihiko u tome ne moe biti nita drugo do biohemijski efe-kat. Moderna, nauna psihologija, koja objanjava sa stanovita duha, uopte ne postoji. Danas se niko ne bi mogao da usudi da naunu psihologiju zasniva na pretpostavci samostalne, od tela nezavisne due. Ideja duha po sebi, jednog u samom sebi postojeeg duhovnog svetskog sistema koji bi bio neophodna pretpostavka postojanja autonomne individualne due, kod nas je u najmanju ruku krajnje nepopularna. Svakako moram dodati da sam jo godine 1914. pri takozvanoj Joint Session Aristotelian Society, Mind Association i British Psychological Society prisustvovao simpozijumu u Bedford Collegeu u Londonu, koji je postavio pitanje: Are individual minds contained in God or not? Da li su individualne due obuhvaene u Bogu ili ne? Da je neko u Engleskoj pokuao da ospori nauni karakter ovih drutava, kojima pripada creme engleske inteligencije, ne bi naao naklonjenog sluaoca. Stvarno, ja sam izgleda bio jedini koji se udio ovoj diskusiji koja je omoguila da se ponovo uju argumenti XIII veka. Ovaj sluaj je znak da ideja autonomnog duha, ije postojanje se pretpostavlja kao samo po sebi razumljivo, jo nije izumrla svuda u evropskom duhovnom svetu, niti da je postala srednjovekovni fosil. Seanje na ovu injenicu moe nam, moda, dati hrabrosti da se uoi i psihologija sa duom, to jest nauka dui koja bi bila zasnovana na pretpostavci autonomnog duha. Nepopularnost ovakvog pothvata ne sme da nas uplai, poto hipoteza duha nije nita fantastinija od hipoteze materije. Kako stvarno nemamo pojma kako psihiko moe proistei iz fizikog, a psihiko ipak nekako jeste, postoji, slobodni smo da pretpostavimo i obrnuto, da psiha proistie iz duhovnog principa sline nedostupnosti kao materija. Ovakva psihologija svakako ne bi mogla da bude moderna, poto je suprotno od ovog moderno. Zbog toga moramo, hteli ne hteli, da se vratimo na nauku dui naih praotaca, jer su oni bili ti koji su stvorili ovakvu pretpostavku. Staro shvatanje je bilo da je dua esencijalni ivot tela, ivotni dah, neka vrsta ivotne sile, koja za vreme trudnoe ili roenja ili oploenja prelazi u fizis, u prostornost i ponovo naputa samrtno telo sa poslednjim izdisajem. Dua je po sebi i za sebe neprostorno bie, a poto je pre i posle telesnog po-

stojanja, ona je i bezvremena i praktiki besmrtna. Ovo gledite je, posmatrano sa stanovita moderne naune psihologije, ista iluzija. Kako ovde ne elimo da se bavimo metafizikom, pa ni modernom, potrebno je bez predrasuda ispitati empirijsku opravdanost ovog starog shvatanja. Imena koja ljudi daju svom iskustvu su esto direktno obavetajna. Odakle potie re dua? Seele (dua), kao i englesko soul, gotsko saiwala, staroger-mansko saiwal, etimoloki je srodno sa grkim aio-los, pokretno, areno, sjajno. Grka re psiha kao to je poznato naziva se i leptir. Saiwal je, s druge strane, srodno staroslovenskoj rei sila, snaga. Ova povezanost baca svetio i razjanjava praznaenje rei Seele: ona je pokretaka sila, ivotna snaga. Latinski naziv animus, duh, i anima, dua, je isto to i grko anemos, vetar. Druga grka re za vetar, pneuma, isto tako znai i duh. U gotskom sreemo istu re kao us-anan, izdisati, a u latinskom an-helare, teko disati, U staronemakom spiritus sanctus je prevoeno kao atum, Atem (dah). U arapskom je rih, vetar, ruh, dua, duh. Sasvim slinu srodnost imaju grko psiha, koja je u vezi sa psiho, dihati, psihos, sve, psihros, hladan, i fiza, meh. Ove veze jasno ukazuju kako je u latinskom, grkom i arapskom naziv za duu blizak sa predstavom ustalasanog vazduha, hladnog daha duhova. Zbog toga najverovatnije i primitivno shvatanje daje dui nevidljivo vazduasto telo. Razumljivo je bez daljnjega da se, poto je disanje znak ivota, dah smatra ivotom, isto kao i kretanje i pokretaka snaga. Drugo primitivno shvatanje vidi duu kao vatru ili plamen, poto je toplota isto tako znak ivota. udnovato, ali ipak ne retko primitivno shvatanje identifikuje duu sa imenom. Ime individue je njena dua,

zbog toga i obiaj da ,s davanjem imena predaka inkarnira dua pretka u novoroene. Ovo shvatanje ne znai svakako nita drugo do priznavanje svesti sopstvenog Ja kao izraza due. esto se dua identifikuje sa senkom, zbog toga je i smrtna uvreda nekome stati na senku. Stoga je i opasno podne (junjaki as duhova), poto je tada senka sasvim mala. to je isto to i ivotna ugroenost. Senka izraava isto ono to su Grci nazivali sinopados, pozadi sledei, oseanje neshvatljive ive prisutnosti, zbog ega su i due nestalih oznaavane kao senke. Ovi nagovetaji mogu pokazati kako je prashva-tanje doivljavalo duu. Psihiko izgleda kao ivotni izvor, kao primum movens, kao duhovna ali objektivna prisutnost. Stoga i primitivni ovek zna da razgovara sa svojom duom, ona ima u njemu glas. poto ona nije isto to i on sam i njegova svest. Za praiskustvo, psihiko nije zbirni pojam svega subjektivnog i voljnog kao to je to za nas, ve neto objektivno, to ivi iz samog sebe i poiva na samom sebi. Ovo shvatanje je empirijski sasvim opravdano, poto se ne samo na primitivnom stupnju, ve i kod kulturnog oveka psihiko pokazuje kao objektivno koje je u velikoj meri izvan kontrole nae svesne volje. Tako, na primer, obino ne moemo potisnuti emocije, loe raspoloenje ne moemo preobratiti u dobro, snove ne moemo niti naruiti niti otkazati. ak i najinteligentnijeg oveka mogu povremeno da opsednu misli kojih nije u stanju da se oslobodi ni uz najvei napor volje. Nae pamenje moe nainiti sulude skokove kojima moemo samo bespomono da se udimo, a na pamet nam padaju i fantazije koje niti smo ikada traili niti oekivali. Mi samo volimo da sami sebe uljuljkujemo tvrdnjom da smo gospodari u sopstvenoj kui. U stvarnosti smo strahovito upueni na to da nae nesvesno psihiko samo od sebe ispravno funkcionie i da nas u danom sluaju ne ostavlja na cedilu. Kad se prouava psihologija neurotiara, onda je oveku direktno smeno to uop-te ima psihologa koji psihu poistoveuju sa sveu. A psihologija neurotiara se, kao to je poznato, samo nebitno razlikuje od psihologije takozvanih normalnih, jer ko danas sasvim sigurno nije neurotian? S obzirom na ovakvo stanje stvari sasvim je shvatljivo to staro shvatanje due kao neeg nezavisnog, ne samo objektivnog ve i direktno opasno samovoljnog ima svog opravdanja. Dalja pretpostavka da je ovo tajanstveno bie koje izaziva strah istovremeno izvor ivota, psiholoki je isto tako razumljivo, poto iskustvo pokazuje kako Ja-bivstvo, naime svest, proistie iz nesvesnog ivota. Psihiki ivot malog deteta postoji bez dokazive svesti sopstvenog Ja, zbog ega prve godine jedva da ostavljaju neke tragove seanja. Odakle dolazi sve ono dobro i korisno to nam pada na pamet? Odakle oduevljenje, inspiracija i svako povieno ivotno oseanje? Primitivni ovek u dubini svoje due osea ivotni izvor, on je duboko impresioniran stvaralakom de-latnou njegove due, zbog toga veruje u sve ono to deluje na duu, naime u magine obrede svih vrsta. Zbog toga je za njega dua ivot uopte, za koji on ne uobraava da ga modelira, ve da u svakom pogledu zavisi od nje. Ideja besmrtnosti due, ma kako nam zvuala neuveno, primitivnoj empiriji nije nita izvanredno. Sigurno da je dua neto neobino. Ona se ne moe tano lokalizovati u prostoru, gde ipak sve postojee zauzima odreeni prostor. Mi pretpostavljamo kao sigurno da su nae misli u glavi, ali ve pri oseanjima postajemo nesigurni, poto izgleda da ona pre nastanjuju predeo srca. Oseaji su potpuno rasporeeni preko celoga tela. Naa teorija je, dodue, da je sedite svesti u glavi. Ali Pueblo Indijanci su mi rekli da su Amerikanci ludi to veruju da su njihove misli u glavi. Svaki razuman ovek misli srcem. Izvesna crnaka plemena svoju psihiku lokalizaciju ne fiksiraju ni za glavu ni za srce, ve za trbuh. Ovoj nesigurnosti prostorne lokalizacije pridruuje se injenica da psihiki sadraji uopte poprimaju vanprostorni karakter, im napuste sferu ose-aja. Koje prostorno merilo moemo primeniti za misli? Da li su one male, velike, duge, tanke, teke, tene, prave, krune ili kakve? Ako hoemo da nainimo ivu predstavu nekog etvodimenzionalnog bia u odreenom prostoru, onda nam je za to sigurno misaono bie model. Bilo bi mnogo jednostavnije kada bi se postojanje psihe moglo jednostavno osporiti! Ali ovde imamo neposredno iskustvo neemu postojeem, usaenom u nau izmerenu, odmerenu trodimenzionalniu stvarnost, kojoj zapanjujue nije slino u svakom po- gledu a ni u detaljima, a ovu ipak odraava. Dua bi mogla biti matematika taka a istovremeno i itav svet zvezda nekretnica. Naivnom shvatanju ne moemo zameriti to smatra da se ovako paradoksalno bie granii sa boanstvom. Kada nema prostora, onda nema ni tela. Telo umire, ali nevidljivo, van-prostorno, moe li ono da nestane? Osim toga ivot i dua su bili pre no to je bilo

sopstveno Ja, a kada Ja ne postoji, kao za vreme spavanja ili besvesti, ipak postoje ivot i dua, kao to pokazuju snovi ili kao to se moe videti na drugom. Zato bi naivno shva-tanje, s obzirom na ovakva iskustva, trebalo da osporava da dua ivi s onu stranu tela? Moram priznati da u ovom takozvanom sujeverju mogu da sagledam isto tako malo besmisla kao u rezultatima istraivanja naslea ili psihologije nagona. Da je staro shvatanje dui pridavalo vie, ak boansko znanje svakako je razumljivo s obzirom na injenicu da su stare kulture, unazad sve do primitivnog oveka, snove i vizije vazda smatrali izvorom saznanja. Nesvesno stvarno raspolae sa subliminal-nim opaanjima iji se domaaj granii sa udom. Za priznavanje ovog stanja na primitivnom stupnju snovi i vizije koriste se kao vaan izvor informacija, a na ovoj psihologiji nastale su mone, prastare kulture, kao indijska i kineska, od kojih su obe do u tanine, filozofski i praktino razradile unutranji put spoznaje. Uvaavanje nesvesne psihe kao izvora saznanja niukom sluaju nije tako iluzionistiko, kako bi to hteo na zapadni racionalizam. Mi smo skloni da prihvatimo da svo saznanje u krajnjoj liniji uvek potie od spolja. Danas, meutim, sigurno znamo da nesvesno raspolae sadrajima koji bi, kada bi mogli da se privedu u svest, znaili nepregledan porast saznanja. Moderna ispitivanja instinkata, na primer kod insekata, sabrala su bogat empirijski materijal, koji u najmanju ruku dokazuje da bi ovek, kada bi u danom sluaju tako postupao kao odreeni insekt, posedovao mono saznanje. Naravno da se nikako ne moe dokazati da su insekti svesni svog znanja, ali da su ovi nesvesni sadraji psihika funkcija u to nee sumnjati zdrav ljudski razum. Tako i ovekovo nesvesno sadri celokupnu ivotnu i funkcionalnu formu niza predaka, tako da u svakom detetu postoji saobrazna psihika funkcionalna spremnost ve pre svake svesti. I u odraslom, svesnom ivotu ova nesve-sna instinktivna funkcija je prisutna i delatna. U njoj su nagovetene i prisutne sve funkcije svesne psihe. Nesvesno opaa, ima namere i slutnje, osea i misli slino svesti. Ovo nam je dovoljno poznato iz iskustva psihopatologije i ispitivanja funkcije snova. Samo u jednom pogledu postoji bitna razlika izmeu svesnog i nesvesnog funkcionisanja psihe. Dok je svest dodue intenzivna i koncentrovana. ona je isto efemerna (kratkotrajna) i usredsreena na neposrednu sadanjost i na ono sledee, a takoe raspolae samo individualnim iskustvenim materijalom, koji obuhvata nekoliko decenija. Daljno pamenje je vetako i u sutini se sastoji od natampanog papira. Stvar stoji sasvim drugaije sa nesvesnim. Ono, dodue, nije koncentro-vano i intenzivno, ve polutamno do tamnog, ono je izvanredno ekstenzivno i moe na najparadoksalniji nain sastaviti najheterogenlje elemente, pored neodreene koliine podpragovnih opaanja raspolae sa neizmernom riznicom nataloenog ivotnog iskustva svih predaka, koji su samo svojim postojanjem doprineli diferencijaciji vrste. Ako bi nesvesno moglo da se personifikuje, onda bi to bilo kolektivni ovek, s one strane polnih specifiteta, s one strane mladosti i starosti, roenja i smrti, a raspolagao bi sa priblino besmrtnim ljudskim iskustvom od jednog do dva miliona godina. Ovaj ovek bi naprosto bio iznad smena vremena. Sadanjost bi mu znaila isto toliko kao bilo koja godina u stotom milenijumu pre Hristovog roenja, on bi snevao vekovne snove i bio bi neuporedivi prognostiar na osnovu svog ne-izmernog iskustva. Jer on je bezbroj puta doiveo ivot pojedinca, porodice, plemena i naroda, i u ivotnim unutranjim oseanjima poseduje postajanje, bujanje i proticanje. Na alost, ili moda sreom, on sanja; bar nam tako izgleda kao da ovo kolektivno nesvesno u sebi ne ukljuuje sopstvenu svest svojih sadraja, u ta, s druge strane, nismo sasvim sigurni, isto tako malo kao kod insekata. Takoe izgleda da ovaj kolektivni ovek nije osoba, ve neto kao beskrajna struja ili moda more slika ili oblika, koji nam pritiu u svest u snu ili u nenormalnim psihikim stanjima. Bilo bi upravo groteskno kada bismo ovaj beskrajni iskustveni sistem nesvesne psihe oznaili kao iluziju, poto je nae vidljivo i opipljivo telo sasvim slian iskustveni sistem, koji u sebi jo uvek nosi vidljive tragove prastarog razvitka, a nesumnjivo je svrhovna, funkcionalna celina, inae uopte ne bismo mogli da ivimo. Nikome ne bi palo na pamet da uporednu anatomiju ili fiziologiju smatra besmislom i zbog toga se ne moe smatrati iluzijom istraivanje kolektivno nesvesnog ili vrednovanje ovog kao izvora saznanja. Gledano sa naeg spoljneg stanovita, duevno nam u sutini izgleda kao odraz spoljnih zbivanja, pomou kojih ono nije samo prouzrokovano, ve uzrono sazdano. Isto tako nam izgleda kao da bi se nesvesno moglo objasniti samo od spolja i preko svesti. Kao to znate, Frojdova psihologija je nainila ovaj pokuaj. Ovaj poduhvat, meutim, mogao bi da ima stvarnog uspeha samo onda kada bi nesvesno stvarno bilo neto to nastaje tek kroz individualno postojanje i svest. Ali nesvesno je uvek ve prethodno tu, poto je ono jo od

iskona nasleena funkciona spremnost. Svest je kasnije roeni potomak nesvesne due. Bilo bi pogreno ivot predaka objanjavati iz poznih epigona (nasljednika), stoga je, po mome miljenju, pogreno nesvesno posmatrati u kauzalnoj zavisnosti od svesti. Obrnuto je, stoga, sigurno tanije. Ali to je gledite stare psihologije koja je, poznavajui neprocenjivu riznicu tamnog iskustva koje lei skriveno ispod praga efemerne (privremene), individualne svesti, pojedinanu duu uvek posmatrala samo kao zavisnu od duhovnog svetskog sistema. Ona nije samo stvorila hipotezu, ve joj je bilo iznad svake sumnje evidentno da je ovaj sistem bie sa voljom i sveu, ak da je osoba, i ovo bie nazvala je Bogom, i ovaj joj je bio zbirni pojam sve realnosti. On joj je bio najrealnije bie, prima causa, iz kog se jedino mogla objasniti dua. Ova hipoteza ima psiholoko opravdanje poto se ne moe smatrati neopravdanim da se bie, koje je u poreenju sa ovekom skoro besmrtno i skoro sa veitim iskustvom, nazove boanskim. Prethodno reeno opisuje problematiku psihologije koja se za objanjenje osnova ne poziva na fiziki, ve na duhovni sistem, iji primum movens nije materija i njeni kvaliteti niti energetsko stanje, ve Bog. Ovde je vrlo blizu iskuenje da se, uz ukazivanje na modernu prirodnu filozofiju, energija ili lan vital nazove Bog i da se time duh i priroda shvate kao jedno. Sve dok se ovakav eksperimenat ograniava na maglovite visine spekulativne filozofije, ostaje bezopasan. Ali ako sa tim otponemo da operiemo u niim sferama naunog iskustva, ubrzo emo se zaplesti u bezizlazne nejasnoe, poto se ovde radi praktiki vanim objanjenjima. Mi se, naime, ne bavimo psihologijom sa isto akademskim zahtevima, ija su objanjenja praktiki beznaajna, ve nam je potrebna praktina psihologija, koja je praktiki ta-na, koja daje takva objanjenja koja se moraju potvrditi u svojim praktinim rezultatima. Na bojnom polju praktine psihoterapije upueni smo na ivotne rezultate, gde ne moemo postavljati teorije koje se ne tiu pacijenata ili im ak tete. Ovde je esto ak ivotno vano da li se objanjava iz fizikog ili iz duhovnog. Ne zaboravimo da naturalistikom gleditu sve to je duh izgleda kao iluzija, i da obrnuto, duh esto mora da odrie i savlada neto to je nametljiva fizika injenica, da bi sam mogao da postoji. Ako priznajem samo prirodne vrednosti, pomou moje fizike hipoteze u obezvredniti, omesti ili ak razoriti duhovni razvitak mog pacijenta. Ako, meutim, krenem u krajnjoj liniji samo prema duhovnim orijen-tacionim takama, onda u pogreno shvatiti i izvriti nasilje nad prirodnim ovekom u njegovom fizikom pravu postojanja. Ne mali broj samoubistava u psihoterapijskom postupku rezultat je ovakvih promaaja. Da li je energija Bog ili Bog energija, malo me brine, jer to i inae ne mogu znati. Meutim, potrebno je da znam kako se to mora psiholoki objasniti. Moderna psihologija vie ne stoji na jednom ili drugom stanovitu, ve izmeu na opasnom ne-samo--nego-i-ono-drugo, jednoj od najzavodljivijih prilika z krajnje beskarakterni oportunizam! To je neosporno najvea opasnost coincidentia oppositorium, intelektualnog osloboenja od suprotnosti. Kako moe iz ovakve ekvivalentnosti dveju suprotnih hipoteza da nastane neto drugo do bezoblina i neusmerena neodreenost? Prednost jednoznanog principa objanjenja je, nasuprot ovome, oigledna bez daljnjega on dozvoljava gledite koje daje smer. Neosporno da se ovde radi vrlo tekom problemu. Mi moramo imati realnost, realnu osnovu objanjenja na koju bismo mogli da se pozovemo, dok je nemogue da moderni psiholog i dalje uporno nastoji na fizikom stanovitu, kada mu je jednom postala jasna opravdanost duhovnog stanovita. Ali ovo drugo stanovite nee moi da sasvim usvoji, poto se ne mogu zanemariti osnove relativne vanosti fizikog stanovita. Na ta ovek, dakle, treba da se osloni? Za reenje ovog problema moja razmiljanja su se kretala uglavnom ovako: konflikt izmeu prirode i duha je odraz paradoksnog psihikog bia, ono ima fiziki i duhovni aspekt koji izgleda kao protivure-nost, poto sutinu psihikog u krajnjoj liniji ne ra-zumemo. Uvek kada ovekov razum hoe da se iskae neemu to u krajnjoj osnovi nije shvatio i ne moe da shvati, on mora, ako je poten, da se suoi sa protivurenou. a da bi ovu bar donekle upoznao, on mora da je raskine u njene suprotnosti. Konflikt izmeu fizikog i duhovnog aspekta samo je potvrda da je psihiko u krajnjoj liniji neobuhvatno neto. Bez sumnje to je nae jedino neposredno iskustvo Sve to saznajem je psihiko. ak i fiziki bol je psihiki odraz koji trpim, sva moja ulna opaanja koja mi namee svet neprobojnih stvari koje ispunjavaju prostor su psihike slike koje jedino predstavljaju moje neposredno iskustvo, poto su samo one ono to moja svest ima kao neposredni objekt. Da, moja psiha menja i krivotvori stvarnost, tako da su mi potrebna vetaka pomona sredstva da bih mogao da odredim kakve su stvari izvan mene, da je, na primer, ton

treperenja vazduha odreene frekvence a da je boja odreena talasna duina svetlosti. U osnovi uzev mi smo uvijeni u psihike slike u tolikoj meri da uopte nismo u stanju da izvan nas prodremo u sutinu stvari. Sve to moemo da saznamo sastoji se od psihikog materijala. Psiha je najrealnije bivstvo, poto je jedina neposrednost. Na ovu realnost moe da se pozove psihologija, naime na realnost psihikog. Ako pokuamo da dublje prodremo u ovaj pojam, izgleda nam kao da izvesni sadraji ili slike potiu iz takozvane fizike sredine, kojoj pripada i moje telo, druge pritiu iz takozvanog duhovnog izvora, i izgleda da se razlikuju od fizikih stvari, ali zbog toga nisu manje realne. Da li zamiljam kakav u kupiti automobil, ili u kakvom se stanju trenutno nalazi dua mog pokojnog oca, da li me ljuti neka spolj-na injenica ili misao, psihiki je podjednako realno. Samo jedno se odnosi na svet fizikih, a drugo na svet duhovnih stvari. Kada moj pojam realnosti pomerim na psihu, gde je jedino stvarno na mestu, tada prestaje konflikt izmeu prirode i duha kao osnova objanjenja. Oni postaju samo oznake porekla za psihike sadraje, koji se tiskaju u moju svest Kada me opee vatra, ne sumnjam u realnost vatre Ali kada strahujem da bi mogao da se pojavi duh, tada traim zatitu iza pomisli da je to samo iluzija. Meutim, kao to je vatra psihika slika odreenog predmetnog zbivanja, ija je fizika u krajnjoj liniji jo nepoznata, tako je i moj strah od aveti psihika

slika duhovnog porekla, isto tako realna kao vatra, poto mi stvara realni strah, isto kao to mi vatra uzrokuje realni bol. Kojim duhovnim zbivanjem u krajnjoj liniji istie strah od aveti, nepoznato mi je isto kao to mi je nepoznata priroda materije. I kao to mi ne pada na pamet da prirodu vatre objasnim drugaije do pomou hemijskih i fizikih pojmova, tako isto i ne pomiljam da strah od aveti razumem drugaije do pomou duhovnih faktora. injenica da je neposredno iskustvo samo psihiko i da zbog toga neposredna realnost moe biti samo psihika, objanjava zato su primitivnom o-veku duhovi i magina dejstva isto tako predmetni kao i fiziki dogaaji. Primitivni ovek svoje pra-iskustvo jo nije pocepao u suprotnosti. U njegovom svetu jo se uzajamno proimaju duh i materija, a bogovi jo tumaraju po umama i dolinama. On je jo kao dete, tek poluroeno, jo sneno zatvoren u svoju duu, u svet kakav stvarno jeste, jo neizobli-en saznajnim tekoama tek svitajueg razuma. Iz raspada duha i prirode Zapad je sauvao prirodu u koju veruje saobrazno temperamentu i u koju se sve vie uplie sa svim bolnim i oajnikim pokuajima produhovljavanja. Nasuprot tome Istok je odabrao duh koji materiju objanjava kao Maja, da bi dre-mao u sumraku azijatske prljavtine i bede. Ali kako postoji samo jedna zemlja, a Istok i Zapad ne mogu jedno oveanstvo da razdvoje u dve razliite polovine, tako jo postoji psihika realnost u prvobitnom jedinstvu i eka na napredak ovekove svesti od vere u jedno a osporavanje drugog do priznavanja oba kao konstitutivnih elemenata jedne due. Ideja psihike realnosti mogla bi se oznaiti kao najbitnija tekovina moderne psihologije, kada bi kao takva bila priznata. Ali izgleda mi da je opti prodor ove ideje samo pitanje vremena. Ona mora da prodre, poto ve samo ova formula dozvoljava da se raznolike psihike pojave procenjuju u svojim specifinostima. Bez ove ideje neizbeno se pomou objanjenja povremeno vri nasilje nad polovinom psihikog. Meutim, sa ovom idejom stiemo mogunost
4

da obetetimo onu stranu duevnog ivota koja se izraava u sujeverju i mitologiji, u religijama i filozofiji. A ovaj aspekt due zbilja nije za potcenjivanje. Istina koja se prima preko ula moda je dovoljna razumu, ali ona nikada ne daje smisao ovekovog ivota, koji zahvata i oseaje i izraava ih. Snage ose-aja su, meutim, esto faktori koji uglavnom i u krajnjoj liniji odluuju u dobrom kao i u zlu. Ako te snage ne pomognu naem razumu, onda je ovaj obino nemoan. Da nas nisu, moda, razum i dobra na-mera odvratili od svetskog rata ili od bilo kakvog drugog katastrofalnog bezumlja? Ili su moda najvei duhovni i socijalni preokreti nastali iz razuma, kao na primer, preobraaj antike privrede u sred-njovekovnu? Ili eksplozivno irenje islamske kulture? Kao lekara, naravno da me neposredno ne dotiu ova pitanja od svetskog znaaja, ja imam posla sa bolesnikom. Ako je ve bila predrasuda dosadanje medicine da bolest po sebi i za sebe treba tretirati i leiti, ipak se u novije vreme sve jae uju glasovi koji ovo miljenje oglaavaju zabludom i zalau se ne za leenje bolesti, ve bolesnog oveka. Ovaj isti za-htev namee nam se u leenju duevnih bolesti. Sve vie i vie skreemo panju sa vidljivih oboljenja i usmeravamo je na celog oveka, poto

smo uvideli da upravo duevne bolesti nisu lokalizovani, usko ogranieni fenomeni, ve simptomi izvesnog krivog stava celokupne linosti. Stvarno izleenje stoga se nikada ne moe oekivati od leenja ogranienog jedino na smetnje, ve samo od leenja celokupne linosti. U vezi sa ovim seam se jednog vrlo instruktivnog sluaja. Radilo se vrlo inteligentnom mladom oveku, koji je na osnovu podrobnog prouavanja strune medicinske literature izradio iscrpnu analizu svoje neuroze. On je sa sobom doneo svoje rezultate u obliku prave, izvanredno napisane monografije, tako rei spremne za tampu i zamolio me da proitam manuskript i da mu onda kaem zbog ega jo uvek nije ozdravio, iako bi, prema njegovom naunom miljenju, morao zapravo biti zdrav. Na osnovu te literature morao sam da mu priznam da bi on mo biti izleen ako se radilo samo uvidu u kauzalnu strukturu neuroze. to nije izleen mora da je uzrok u tome to on u svom optem stavu prema ivotu pravi principijelnu greku, koja se svakako nalazi s onu stranu simptomatologije njegove neuroze. Ve u njegovoj anamnezi uoio sam da zimu esto provodi u Nici ili Sen Moricu. Zapitao sam ga ko zapravo plaa ove izlete, pa se ispostavilo da neka sirota uiteljica, koja ga voli, odvaja od roenih usta da bi uteenim novcem omoguila mladiu ove oporavke. U ovoj nesavesnosti lei osnov neuroze i objanjenje zato ne pomae ni sav nauni uvid. U ovome je principijelna greka, u moralnom stavu. Pacijent je smatrao moje miljenje krajnje nenaunim, poto moral nema niega zajednikog sa naukom. On je verovao da se nemoralnost, koju on u sutini nije podnosio, moe nauno zbrisati, a konflikt i ne postoji, poto mu ljubavnica daje novac dobrovoljno. Nauno se ovome moe misliti kako god ko hoe, to, meutim, ne menja injenicu da velika veina civilizovanih ljudi jednostavno ne podnosi ovakav stav. Moralni stav je realan faktor, sa kojim mora raunati psiholog ukoliko eli da izbegne teke pogreke. Isto vai i za injenicu da su izvesna racionalno neosnovana religijska ubedenja za mnoge ljude ivotna neophodnost. To su, opet, psihike realnosti, koje mogu da izazovu i da izlee bolest. Kako esto sam uo ovaj uzvik od mojih bolesnika: Kada bih samo znao da moj ivot ima bilo kakav smisao i svrhu, tada mi uopte ne bi trebala sva ova neurotska pria! Da li je dotini bogat ili siromaan, da li ima ili ne porodicu i poloaj, nita ne znai, poto mu ove injenice ni izdaleka nisu dovoljne kao ivotni smisao. Mnogo pre se radi iracionalnoj neophodnosti takozvanog duhovnog ivota, koji dotini ne moe stei ni preko univerziteta, ni biblioteka, niti preko crkve. On ga ne moe primiti jer taj ivot dotie samo njegov razum ali ne obuhvata njegovo srce. U jednom ovakvom sluaju ispravno upoznavanje duhovnog faktora od strane lekara je naprosto po ivot vano, a ovoj neophodnosti pacijentovo nesvesno izlazi

u susret utoliko to, na primer, u snovima proizvodi sadraje ija se priroda mora sutinski smatrati religioznom. Prevideti duhovno poreklo ovih sadraja znai pogreno leenje uz odgovarajui neuspeh. U stvari, duhovne opte predstave su neophodni sastavni deo duevnog ivota, koji se moe dokazati kod svih naroda koji koliko-toliko uivaju artikuli-sanu svest. Njino delimino odsustvo ili ak njihovo uzgredno osporavanje kod kulturnih naroda mora se stoga shvatiti kao znak degeneracije. Poto je dosadanji razvitak psihologije bacao teite na fiziku uslovljenost due, budui zadatak psihologije bie istraivanje duhovne uslovljenosti psihikih procesa. Prirodna istorija duha danas se nalazi jo u stanju koje se moe uporediti sa stanjem prirodnih nauka u XIII veku. Tek smo zapoeli da skupljamo iskustva. Ako moderna psihologija uopte sme da se hvali da je skinula veo sa prekrivene slike due, onda je to onaj veo koji je do sada skrivao njenu bioloku pojavu od istraivakog pogleda. Dananje stanje mogli bismo da uporedimo sa stanjem medicine u XVI veku, kada se zapoelo sa upoznavanjem anatomije, dok se psihologiji nije imalo ni pojma. Tako nam je danas duhovni ivot due poznat tek u najmanjim deliima. Dodue, danas znamo da postoje duhovno uslovljeni procesi promene koji, na primer, ine osnovu inicijacije, poznate iz psihologije primitivnih naroda, ili stanja uslovljenih jogi postupcima. Ali jo nam nije uspelo da utvrdimo njihovu svojstvenu za-konomernost. Jedino znamo da veliki deo neuroza poiva na poremeaju ovih procesa. Psiholokim istraivanjima nije se uspelo da se skinu mnogobrojne koprene sa slike due, poto je ova nepristupana i tamna kao i sve duboke tajne ivota. U osnovi uzeto ne moemo uiniti nita vie do da priamo tome ta smo ve pokuali i ta jo planiramo da inimo u budunosti da bi bar priblino reili tu veliku tajnu.

18

III ANALITIKA PSIHOLOGIJA I POGLED NA SVET

ANALITIKA PSIHOLOGIJA I POGLED NA SVET Nemaka re Weltanschauung (pogled na svet, nazor ili nazori svetu) jedva da se moe prevesti na neki drugi jezik. Iz ovakvog stanja stvari moe se izvesti zakljuak da ova re ima posebnu psiholoku osobinu; naime, ona ne izraava samo neki pojam svetu takav pojam bi se mogao prevesti bez dvoumljenja ve istovremeno i nain kako neko sagledava svet. U rei filozofija krije se neto slino, ali intelektualno ogranieno, dok re Weltanschauung obuhvata sve vrste zauzetih stavova prema svetu, ukljuujui i filozofski. Tako postoji estetski, religiozni, idealistiki, realistiki, romantini, praktini pogled na svet da nabrojimo samo neke od moguih. U ovom smislu pojam Weltanschauung ima vrlo mnogo zajednikog sa pojmom Einstellung (zauzimanje stava, podeenost, pripravijenost); stoga bi se Weltanschauung mogao opisati kao pojmovno formulisano zauzimanje stava. ta se podrazumeva pod zauzimanjem stava? Stav je psiholoki pojam koji oznaava psihike sadraje usmerene odreenom cilju ili posebno orijen-tisane pomou takozvane nadpredstave. Ako bismo nae psihike sadraje uporedili sa vojskom i razliite oblike zauzetih stavova izrazili posebnim stanjima armije, onda bi se, na primer, panja mogla pred
I1] Predavanje odrano 1927. u Karlsrueu. U novom obliku izalo u: Seelenprobleme der Gegen war t, Psychologische Abhandlungen III (1931).

staviti pomou koncentrisane armije koja se nalazi u pripravnosti, okruena izviakim jedinicama. im su dovoljno poznati jaina i pozicije neprijatelja, stanje se menja armija se stavlja u pokret u pravcu odreenog cilja napada. Na sasvim slian nain menja se psihiko zauzimanje stava. Dok je u stanju iste panje vodea ideja bila opaanje, pri emu su, po mogustvu, potiskivani sopstveni misaoni rad kao i ostali subjektivni sadraji, sada se, prilikom prelaska u aktivno zauzimanje stava, javljaju u svesti subjektivni sadraji, koji se sastoje od ciljne predstave i dejstvenih impulsa. Kao to armija ima glav-nokomandujueg sa generaltabom, tako i psihiki stav ima optu vodeu ideju koja se oslanja i zasniva na obimnom materijalu, kao to su iskustvo, naela, afekti i slino. ovek, naime, ne postupa jednostavno tako, u neku ruku izolovano reagujui na odreenu dra, ve se svaka naa reakcija odvija pod uticajem kompli-kovanih psihikih preduslova. Da bi opet iskoristili vojniko poreenje, ova zbivanja mogli bismo da uporedimo sa onima u velikom glavnom tabu. Obinim vojnicima moe izgledati tako kao da se jednostavno odbija napad, ili da se jednostavno napada poto je primeen neprijatelj. Naa svest je uvek sklona da igra ulogu prostog vojnika i da veruje u jednostavnost njene akcije. U stvarnosti, meutim, na ovom mestu i u ovom trenutku se bori, poto postoji opti plan napada, prema kome se ovaj obini vojnik jo pre nekoliko dana pomerio na ovu taku. A ovaj opti plan opet nije samo reakcija na izvetaje izviaa, ve stvaralaka inicijativa glavnokomandu-jueg, uslovljena akcijom neprijatelja a moda i sasvim nevojnikim, obinom vojniku nepoznatim politikim razlozima. Ovi poslednji faktori su vrlo kompleksne prirode i lee daleko izvan vojnikovog shva-tanja, a izvanredno su jasni samo glavnokomanduju-em armije. Ali i njemu su nepoznati izvesni faktori, naime njegovi sopstveni preduslovi sa njihovim kom-plikovanim pretpostavkama. Tako se akcija armije nalazi pod jednim jednostavnim i jedinstvenim naredbodavnim telom koje je, meutim, sa svoje strane rezultat sadejstva nesagledivih komplikovanih faktora. Tako se i psihika akcija odvija na osnovu sline komplikovane pretpostavke. Pri svoj jednostavnosti impulsa ipak svaka nijansa njegovog posebnog svojstva, njegove jaine i smera, njegov vremenski i mesni tok, njegov nameravani cilj itd., poiva na posebnim psihikim pretpostavkama, upravo zauzetom stavu, koji se, opet, sa sveje strane sastoji od konstelacije sadraja, ija raznolikost jedva da je saglediva. Ja je glavnokomandujui vojske; njegova razmiljanja i odluke, njegovi razlozi i sumnje, njegove name-r i oekivanja su generaltab a njegova zavisnost od spoljnih faktora je zavisnost glavnokomandujueg od teko sagledivih uticaja glavnog taba i politike koja operie s one strane u tami. Mi neemo isuvie opteretiti nae poreenje ako odnos oveka prema svetu stavimo u ove iste okvire ovekovo Ja kao glavnokomandujui male armije u borbi sa njegovom okolinom, ne retko rat na dva fronta, napred borba za opstanak, pozadi borba protiv sopstvene buntovne nagonske prirode. ak i kad se nije pesimista, na opstanak se osea pre kao borba nego bilo ta drugo. Stanje mira je desideratum, i kada je neko sa svetom i sa samim sobom zakljuio mir, onda je to znaajan dogaaj. Shodno vie ili manje hroninom ratnom stanju potreban nam je briljivo organizovan stav, a ako zbog nekog ispunjenja treba da izbije trajni duevni mir, onda njegov stav mora da poseduje jo vii stepen najbriljivije pripreme i najfinije prorade, ak i ako stanje mira bude skromnog veka. Naime, psihiki je mnogo lake iveti u stanju kretanja, u ustalasavanju i srnirivanju zbivanja, nego u uravnoteenom mirovanju, poto u ovom stanju bez obzira na njegovu divljenja dostojnu visinu i ispunjenje preti zaguenje u nepodnoljivoj dosadi. Stoga se ne varamo kada pretpostavljamo da duevna stanja mira, to jest raspoloenje bez konflikta, vedro, promiljeno i uravnoteeno ukoliko dovoljno dugo traje uvek poivaju na posebno razvijenom stavu. Moda e se neko uditi to rei stav dajem prednost pred reju pogled na svet. Sa pojmom zauzimanje stava jednostavno sam ostavio otvorenim pitanje da li se radi svesnom ili nesvesnom pogledu na svet. Naime, neko moe biti komandant sop-stvene vojske i uspeno izdrati borbu za opstanak i ak postii relativno sigurni mir a da nema svesno izgraeni pogled na svet. pogledu na svet, meu-tim, smemo govoriti tek kada je neko bar nainio ozbiljan pokuaj da ovaj stav formulie pojmovno ili oigledno, da samom sebi razjasni zato tako postupa i tako ivi.

20

emu onda pogled na svet zapitae me neko ako se moe i bez tako neega? Meutim, moe mi se isto tako postaviti pitanje: emu svest kada se i bez nje isto tako dobro prolazi? Jer, ta je na kraju krajeva pogled na svet? Ipak nita drugo do proirena ili produbljena svest! Razlog zato postoji svest, zato ova tei tome da se proiri i produbi, vrlo je jednostavan: bez svesti nije tako dobro kao sa njom. Oigledno se zbog toga majka priroda reila da meu svim njenim neuvenim kuriozitetima stvori i najudnovatiji svest. ak i skoro nesvesni primitivni ovek moe da se prilagodi i potvrdi, ali samo u svom primitivnom svetu i zbog toga u drugaijim uslovima postaje rtva bezbrojnih opasnosti, koje mi, na viem stupnju svesti, izbegavamo sa lakoom. Sigurno u vioj svesti rastu opasnosti kojima primitivac i ne sanja, ali ostaje injenica da je zemlju osvojio svestan a ne nesvestan ovek. Da li je ovo u krajnjoj i nadljudskoj nameri povoljno ili nepovoljno, nije nae da odluujemo. Via svest uslovljava pogled na svet, Svaka svest od osnova i namera je klica pogleda na svet. Svaki napredak u iskustvu i saznanju znai korak dalje u razvitku pogleda na svet. I sa slikom koju misleni ovek stvara svetu, se i on sam. Onaj ovek ije se sunce jo okree oko zemlje drugaiji je od onoga ija je zemlja sunev trabant. Ideja besko-

nanosti ordana Bruna predstavlja jedan od najvanijih poetaka moderne svesti. ovek iji kosmos visi u empireumu je drugaiji od onog iji je duh prosveen Keplerovom vizijom. Onaj kome je jo problem ta bi mogao biti rezultat od dva puta dva, drugaiji je od onog za koga nema nita nesumnjivi-ieg od matematikih aprioristikih istina. Drugim reima, nije svejedno da li i kakav pogled na svet po-seduje neki ovek, poto mi ne stvaramo sliku sveta ve nas ova menja u svom povratnom dejstvu. Shvatanje koje stvaramo svetu je slika onog to nazivamo svet. I ta slika je ono, prema ijim osobinama orijentiemo nae prilagoavanje. Kao to je reeno, ovo se ne deava svesno. Prosti vojnik u rovu nema uvida u poslove generaltaba. Svakako da smo mi generaltab a isto tako i glavnokomandujui armije. Ali skoro uvek je potrebna nasilna odluka da se svest odvoji od trenutne, moda hitne angaova-nosti da bi se stav usmerio optim problemima. Ako to ne inimo, onda ostajemo nesvesni svog stava i tada nemamo pogled na svet, ve samo nesvesno zauzeti stav. Ako se tome ne vodi rauna, ne obraa panja na to, onda vodei razlozi i namere ostaju nesvesni i izgleda kao da je sve vrlo jednostavno i samo se tako zbiva. U stvarnosti, meutim, dolazi do kom-plikovanih pozadinskih zbivanja, sa razlozima i na-merama, ijoj se suptilnosti nita ne moe zameriti. Tako ima mnogo naunika koji izbegavaju da oforme pogled na svet, poto ovo, navodno, nije nauno. Ovim ljudima oigledno nije jasno ta zapravo, time ine. Ono to se stvarno deava je da oni sami sebi namerno ostavljaju vodee ideje u tami, drugim reima sebe dre na stupnju svesti koji je dublji i primitivniji nego to odgovara njihovoj svesnoj sposobnosti. Izvesna kritinost i skepsa ni u kom sluaju nisu uvek izraz inteligencije, ve obrnuto, naroito onda kada se skepsa koristi da se prekrije nedostatak pogleda na svet. Ne retko vie nedostaje moralne hrabrosti nego inteligencije. ovek ne moe da sagleda svet a da sebe ne sagleda, onako kako neko vidi svet vidi i sebe, a za to je potrebno mnogo hrabrosti. Stoga je uvek fatalno nemati pogled na svet. Imati pogled na svet znai: stvoriti sliku svetu i sebi, znati ta je svet i ta sam ja. Verbalno uzev to bi bilo suvie mnogo. Niko ne moe znati ta je svet, isto tako malo ta je on sam. Ali cum grano salis moe da glasi: najbolje mogue saznanje. Najbolje mogue saznanje zahteva znanje a gnua se od neosnovanih pretpostavki, samovoljnih tvrenja, autoritativnih miljenja. Ono trai dobro obrazloene hipoteze, ne zaboravljajui da je svo znanje ogranieno i podlono zabludama. Ako slika svetu koju smo stvorili nema povratnog dejstva na nas same, onda se ovek moe zadovoljiti sa bilo kakvim lepim ili inae ugodnim prividom. Samoobmana, meutim, obratno eluje na nas, ini nas nestvarnim, budalastim i nesposobnim. Poto se borimo sa varljivom slikom sveta, podlee-mo nadmoi stvarnosti. Na ovaj nain saznajemo kako je vano i bitno imati brino zasnovani i izgraeni pogled na svet. Pogled na svet je hipoteza a ne verska dogma. Svet menja svoj lik tempora mutantur et nos in illis a poto nam je svet shvatljiv samo kao psihika slika u nama, kada se promeni slika, nee uvek biti lako da se utvrdi da li se

21

promenio svet, ili mi, ili oboje. Slika svetu moe se promeniti u svako doba, kao to se i u svako doba moe promeniti nae shvatanje nama samima. Svako novo otkrie, svaka nova misao moe svetu promeniti izgled. To treba uzeti u obzir, inae emo odjednom iveti u zastare-lom svetu, sa staromodnim relikvijama dubljih stupnjeva svesti. Svako e jednom doekati svoj kraj, ali u interesu ivljenja je da se ovaj trenutak pomeri to je mogue dalje, a to moe uspeti samo onda kada se ne doputa da se slika sveta zaledi i fiksira, ve se svaka nova zamisao oprobava da li neto dodaje naoj slici sveta ili ne. Kada sam prihvatio diskusiju oko problema veze izmeu analitike psihologije i pogleda na svet, onda, iz ugla gore pomenutog stanovita namee se pitanje: da li saznanja analitike psihologije dodaju naem pogledu na svet neto novo ili ne? Da bismo ovo pitanje mogli pozitivno da tretiramo, moramo prvo objasniti sutinu analitike psihologije. Ono ta obele-avam ovim nazivom je poseban pravac psihologije, koji se bavi takozvanim kompleksnim psihikim fenomenima, nasuprot fiziolokoj ili eksperimentalnoj psihologiji, koja pokuava da kompleksne fenomene po mogustvu razloi u njihove elemente. Oznaka analitiki potie od injenice to se ovaj pravac psihologije razvio iz prvobitne Frojdove psihoanalize. Frojd je psihoanalizu identifikovao sa svojom seksualnom teorijom i teorijom potiskivanja i time je doktrinarno fiksirao. Stoga izbegavam izraz psihoanaliza kada diskutujem drugim a ne samo tehnikim stvarima. to se tie Frojdove psihoanalize, ova se sastoji od tehnike koja nam dozvoljava da takozvane potisnute, nesvesno postale sadraje ponovo privedemo svesti. Ova tehnika je terapijska metoda, odreena za tretiranje i leenje neuroza. U svetlu ove metode izgleda kao da neuroze nastaju tako to se neprijatna seanja i tendencije, takozvani inkompatibilni sadraji potiskuju iz svesti i postaju nesvesni pomou neke vrste moralnog resantimana, koji poiva na va-spitnim uticajima. Tako posmatrano, nesvesna psihika delatnost, takozvano nesvesno, izgleda uglavnom kao receptaculum svih sadraja koji su neprijatni svesti kao i svih zaboravljenih utisaka. Ali s druge strane ne mogu se zatvoriti oi pred injenicom da upravo inkompatibilni sadraji potiu iz ne-svesnih nagona, dakle da nesvesno nije samo receptaculum, ve upravo majka onih stvari kojih svest eli da se oslobodi. Meutim, mi smemo da poemo korak dalje: nesvesno stvaralaki produkuje nove sadraje. Sve to je ikada stvorio ovekov duh poteklo je iz sadraja, koji su u krajnjoj liniji bili nesve-sne klice. Dok Frojd posebno naglaava prvi aspekt, ja istiem ovaj poslednji, a da ne osporavam prvi. Iako nije nebitno da ovek obilazi sve neprijatnosti i trudi se da ih, po mogustvu izbegne i zbog toga rado zaboravlja sve ono to mu ne odgovara, ipak mi izgleda znatno vanije utvrditi u emu se zapravo, sastoji pozitivna delatnost nesvesnog. Posmatrano sa ove strane nesvesno se pojavljuje kao celokupnost svih sadraja koji se nalaze in stetu nascendi. Ova neosporna funkcija nesvesnog uglavnom je ometana jedino potiskivanjima iz podruja svesti i ovi poremeaji prirodne delatnosti nesvesnog su svakako osnovni izvor takozvanih psihogenih oboljenja. Nesvesno se moda moe najbolje razumeti ako se shvati kao prirodni organ sa njemu specifinom, produktivnom energijom. Ako zbog potiskivanja njegovi produkti ne naiu na prijem u svesti, onda nastaje neka vrsta povratnog zastoja, ustave, neprirodna in-hibicija korisne funkcije, isto kao kada je u, normalni produkt funkcije jetre, ometena u isticanju u crevo. Zbog potiskivanja nastaju pogreni psihiki odvodi. Kao to u prelazi u krv, tako i potisnuti sadraj iradira u druga psihika i fizioloka podruja. U histeriji su naroito ometene fizioloke a u drugim neurozama, kao opsesivnim i prisilnim neurozama, uglavnom psihike funkcije ukljuujui i snove. Kao to se u somatskim (telesnim) simptomima histerije i u psihikim simptomima ostalih neuroza (takoe i psihoza) moe dokazati dejstvo potisnutih sadraja, to se isto moe uiniti i za snove. San je, po sebi, normalna funkcija, koju moe omesti staza, ustava, isto kao i druge funkcije. Frojdova teorija snova uzima u obzir, pa ak objanjava snove samo pod ovim uglom, naime kao da oni nisu nita drugo do simptomi. Kao to je poznato i sa drugim duhovnim podrujima psihoanaliza postupa na slian nain, na primer sa umet-nikim delima, gde meutim na bolan nain dolazi na videlo da umetniko delo nije simptom, ve genuino stvaralatvo. Stvaralako delo moe se razumeti samo iz njega samog. Ali ako se shvati kao patoloki nesporazum, koji neko eli da objasni kao neurozu, tada iz ovog pokuaja objanjenja nastaje kuriozum dostojan aljenja. Isto vai i za snove. San je svojstveni produkt nesvesnog, koji je pomou potiskivanja samo izopa-

en i izoblien. Zbog toga se uvek zabasa na stranputicu ako se pokua da se san objasni samo kao simp-lom potiskivanja. Ograniimo se za trenutak na rezultate Frojdove psihoanalize. U njenoj teoriji ovek se pojavljuje kao nagonsko bie. koje se u razliitim odnosima sudara sa zakonskim ogranienjima ili moralnim normama kao i sopstvenim uvidom i zbog toga je prinuen da potiskuje izvesne nagone sasvim ili njihov delimini udeo. Cilj metode je da se ovi nagonski sadraji privedu svesti i da se otkloni njihovo potiskivanje pomou svesne korekture. Opasnosti, koja potie od njihovog oslobaanja, suprotstavlja se objanjenje da ovi nisu nita drugo do infantilne matane elje, koje pristojan ovek jedino moe da potisne. Takoe se pretpostavlja da se one mogu sublimirati, kako glasi tehniki izraz, pod im se podrazumeva neka vrsta preokreta u korisni oblik prilagoavanja. Ako neko veruje da se ovo moe nainiti voljno, on se svakako vara. Ali tamo gde ne postoji ova nunost ili neumoljiva potreba, sublimacija nije nita drugo do samoobmana, novo, ovaj put neto suptilnije potiskivanje. Da li se u ovoj teoriji i u ovom shvatanju oveka nalazi neto to bi bilo korisno za na pogled na svet? Smatram, jedva da ima neto. Dobropoznati raciona-listiki materijalizam s kraja devetnaestog veka je ono to kao vodea ideja stoji iznad psihologije tumaenja Frojdove psihoanalize. Odatle ne proistie nikakva drugaija slika sveta i zbog toga ni neki drugaiji ovekov stav prema svetu. Ali ne sme se zaboraviti da je samo u malom broju sluajeva stav upli-visan teorijom. Daleko efikasniji put ide reko faktora oseanja. U svakom sluaju nisam u stanju da sagledam kako suvo teorijsko izlaganje treba da dopre do oseanja. Ja bih mogao da iznesem vrlo iscrpnu statistiku kaznenih zavoda a pri tom e moj italac zaspati. Ali ako ga provedem kroz zatvor ili duevnu bolnicu, on nee zaspati, ve e biti pod dubokim utiskom doivljenog. Da li je Buda prouavao neku nauku? Ne, susret i vienje starosti, bolesti i smrti bili su ono to je zaeglo njegovu duu. Tako nam zapravo nita ne kazuju delom jednostrana, delom pogrena shvatanja Frojdove psihoanalize. Ali, ako bacimo pogled u psihoanalizu stvarnih sluajeva neuroza i tamo sagledamo kakva pustoenja mogu da naine takozvana potiskivanja, kakva razaranja donosi neobraanje panje na elementarna nagonska zbivanja, tada stiemo blago reeno snaan utisak. Nema oblika ljudske tragedije koja u danom sluaju ne proistie iz ove borbe ovekovog Ja protiv nesvesnog. Ko je ikada video uase tamnica, azila za duevne bolesti i bolnica, taj e, zahvaljujui utisku koji e nainiti ove stvari, znatno obogatiti svoj pogled na svet. Sa istim e se sudariti kada baci pogled u ponor ljudskih patnji koje se otvaraju iza neuroze. Koliko puta sam uo uzvik: Pa to je uasno! Ko bi tako neto pomislio! ovek stvarno ne moe osporiti da je to snaan utisak koji se prima sadejstvom nesvesnog kada se pokua da se, sa neophodnom savesnou i temeljno istrai struktura neuroze. Takoe je zasluga nekome pokazati sirotinjske etvrti Londona, a ko je video slums, vie je sagledao nego onaj ko ih nije video. Ali to je samo pod-sticaj, a jo ostaje neodgovoreno pitanje: ta treba time da se postigne? Psihoanaliza je zderala odoru sa injenica koje su bile vrlo malo poznate i ak nainila pokuaj da se njima pozabavi. Ali kakav stav ima za tako neto? Da li je njen zauzeti stav nov, drugim reima da li je veliki utisak bio plodonosan? Da li je on promenio sliku sveta a time i unapredio na pogled na svet? Pogled na svet psihoanalize je racionalistiki materijalizam, pogled na svet u sutini praktine prirodne nauke. A ovakav pogled oseamo nedovoljnim. Kada za jednu Geteovu pesmu smatramo da je produkt njegovog kompleksa prema majci, kada se Napoleon objanjava kao sluaj protesta mukarca a Franjo Asiki potisnutom seksualnou, onda nas obuzima duboko nezadovoljstvo. Nedovoljan je ovakav pogled i nije pogodan u odnosu na najznaajniju stvarnost stvari. Gde ostaju lepota, veliina i svetost? Ove su ipak ive stvarnosti bez kojih bi ljudski ivot bio tu-poglav preko svake mere. Gde ostaje pravi odgovor-na pitanje neuvenih patnji i konflikata? U ovom odgovoru moralo bi da zazvui bar neto to bi podse-alo na veliinu patnji. Ali ma koliko da je poeljan isto razumni stav racionalizma, toliko ovaj prelazi preko smisla patnje. Ova se gura u stranu i oglaava nevanom. Bila je velika larma ni oko ega. Mnogo tota spada u ovu kategoriju, ali ne sve.

Greka lei, kao to je pomenuto, u injenici da takozvana psihoanaliza ima, dodue, nauno ali samo racionalno shvatanje nesvesnog. Kada se govori nagonima, tada se misli da se time izraava neto poznato. U stvarnosti govori se neem nepoznatom. U stvarnosti znamo jedino da nam iz tamnih sfera psihe pridolaze uticaji koji nekako moraju biti primijeni u svest da bi se otklonili tetni poremeaji drugih funkcija. Potpuno je nemogue bez daljnjega rei koje su prirode ova dejstva, da li poivaju na seksualnosti, na nagonu za moi ili drugim nagonima. Ona su naprosto dvoznana ili ak mnogoznana kao i samo nesvesno. Ve sam prethodno naglasio da je nesvesno rezervoar za sve zaboravljeno, proteklo i potisnuto, ali ono je isto tako ona sfera u kojoj se sreu sva subli-minalna zbivanja, na primer, ulni opaaji koji su isuvie slabi da bi mogli da dopru do svesti i najzad to je plodno tle iz koga raste sva psihika budunost. Kao to znamo da neko potiskuje nepodesnu elju i da na taj nain moe da prisili njenu energiju da se pridrui nekoj drugoj funkciji, znamo isto tako da neko ne moe privesti u svest njemu daleko dosea-nje, zbog ega njegova energija ometajui otie u drugu funkciju. esto sam video sluajeve kod kojih nenormalne seksualne fantazije iznenada potpuno nestaju trenutku kada se u svesti pojavi nova misao ili sadraj, ili gde migrena trenutno prestaje kada neka nesvesna pesma postane svesna. Kao to se seksualnost moe nesvojstveno izraziti u fantaziji, tako se isto stvaralaka fantazija moe nesvojstveno

izrazili u seksualnosti. Kao to je jednom rekao Vol-ter: En etimologie n'importe quoi pent designeu n'importe quoi, to isto moramo rei i za nesvesno U svakom sluaju nikada ne znamo unapred ta je ta. U odnosu na nesvesno imamo samo dar naknadnog znanja, a izvan ovoga je a priori nemogue da se bilo ta sazna stanju stvari u nesvesnom. Svaki zakljuak u ovom pogledu je priznato i prihvaeno kao da. Pri ovakvom stanju stvari nesvesno nam izgleda kao veliko X, od koga, to je jedino nesumnjivo, potiu znatni uticaji. Jedan pogled na religiju i svetsku istoriju moe nam pokazati kako su istorijski znaajna ova dejstva. Jedan pogled na patnje dananjeg oveka pokazuje to isto. Mi se izraavamo samo neto drugaije. Pre pet stotina godina se govorilo nju je opseo davo, sada ona ima histeriju; ranije se govorilo on je omaijan, sada se to naziva neuroza eluca. injenice su iste, samo je ranije objanjenje, psiholoki uzev, skoro egzaktno. Danas imamo racio-nalistike oznake simptoma, koje su, zapravo, besadrajne. Jer kada kaem da je nekoga opseo zao duh time opisujem injenicu da opsednuti zapravo nije legitimno bolestan, ve da pati zbog nevidljivog duhovnog uticaja, kojeg se ne moe osloboditi ni na koji nain. Ovo nevidljivo neto je takozvani autonomni kompleks, nesvesni sadraj koji je izmakao dohvatu svesne volje. Naime, kada se analizira psihologija neuroze, otkriva se takozvani kompleks koji se ne ponaa kao sadraji svesti, naime da odlaze i nestaju po naoj elji, ve on prati sopstvene zakone; drugim reima je nezavistan, autonoman, kako glasi tehniki izraz. On se ponaa kao avolak koji se ne moe uhvatiti. A kada se to odgovara namerama psihoanalize kompleks privede u svest, onda se uzvikne sa olakanjem: Ah, to je bilo ono to mi je tako smetalo! I na izgled time je neto dobijeno naime simptomi se gube; kompleks je, kako se to kae, ra-zreen. Moemo se pridruiti Geteovom uzviku: Razjasnili smo!. Ali sa Geteom moramo nastaviti: Ipak se pojavljuju sablasti u Tegelu!. Tek sada se razot kriva pravo stanje stvari; naime, postaje nam jasno da do ovog kompleksa uopte nije moglo doi da mu naa priroda nije dodelila tajnu nagonsku snagu. ta pod time mislim, objasniu na jednom primeru. Jedan pacijent pati od neurotskih simptoma eluca koji se sastoje od bolnog zatezanja, slino stanje gladi. Analiza je otkrila infantilnu enju za majkom, takozvani kompleks majke. Sa ovim novosteenm uvidom simptomi su se izgubili, ali zato je ostala enja, koja se, uz konstataciju da to nije nita drugo do infantilni kompleks majke, nikada nije mogla uto-liti. Ono to je prethodno quasi bilo fizika glad i fiziki bol, postalo je psihika glad i psihiki bol. ovek ezne za neim i zna da samo pogreno misli na majku. Postoji injenica zasad neutoljive enje, a odgovor na ovo pitanje je znatno tei nego svodenje neuroze na kompleks majke. enja je stalni zahlev, muna, aktivna praznina, koja se samo privremeno zaboravlja ali se nikada ne moe prevazii snagom volje. Ona se uvek iznova javlja. Pre svega se ne zna odakle potie ova enja, ovek moda ak i ne zna za im zapravo ezne. tome se moe mnogo tota nagaati, ali jedino ta se sigurno moe rei tome jeste

24

da nesvesno neto koje se nalazi s onu stranu kompleksa majke izraava ovaj zahtev i nezavisno od nae svesti, nepristupano naoj kritici, uvek iznova podie svoj glas. Ovo neto je ono to oznaavam kao autonomni kompleks. Iz ovog izvora potie nagonska snaga, koja prvobitno odrava infantilno zahteve u odnosu na majku i time prouzrokuje neurozu, poto e odrasla svest odbaciti i potisnuti kao nespojiv jedan ovakav deji zahtev. Svi infantilni kompleksi u krajnjoj liniji se svode na autonomne sadraje nesvesnog. Primitivni duh je ove strane i nerazumljive sadraje personifikovao kao duhove, demone i bogove i pokuao sakralnim i magijskim ritualima da udovolji njihovim zahtevima. U pravom priznavanju injenica, da se ova glad ili e ne mogu utoliti ni jelom ni piem niti vraanjem u majino krilo, primitivni duh je stvorio slike nevidljivih, surevnjivih i ambicioznih bia. koja su uticajnija, jaa i opasnija od oveka, pripadnici nevidljivog sveta koji je ipak stopljen sa vidljivim, tako sjedinjen da duhovi ak stanuju u loncima. Duhovi i vradbine su uzroci oboljenja kod primitivaca. Kod njega su se autonomni sadraji projektovali u ove natprirodne figure. Nasuprot tome na svet je osloboen od demona sve do znaajnih ostataka. Ali ostali su autonomni sadraji i njihovi zahtevi. Oni se delimino mogu izraziti u religijama, ali to se religije vie racionalizuju i razvodnjavaju skoro ne-izbena sudbina tim zamreniji i tajanstveniji postaju putevi na kojima nas ipak stiu sadraji nesvesnog. Jedan od najuobiajenijih puteva je neuroza, ta bi ovek najmanje nasluivao. Pod neurozom obino se zamilja neto manje vredno, medicinsko quantit ngligeable. Neopravdano, kako smo vi-deli! Iza neuroze se kriju oni snani psihiki uticaji, koji lee u osnovi naeg duhovnog stava i njegovih najuticajnijih, vodeih ideja. Racionalistiki materijalizam, ovaj na izgled nepodozriv duhovni stav, je psiholoki pokret protiv misticizma. Ovaj je potajni antagonist koga treba suzbiti. Materijalizam i misticizam nisu nita drugo do psiholoki par suprotnosti, isto kao ateizam i teizam. To su dva zavaena brata, dve razliite metode kojima se pokuava da se nekako izae na kraj sa dominantnim nesvesnim utica-jima, jedna pomou odricanja, druga pomou priznavanja. Stoga, ako treba da obeleim ono najbitnije to je analitika psihologija mogla da doprinese naem pogledu na svet, onda je to saznanje da postoje ne-svesni sadraji koji istiu neporecive zahteve ili zrae uticaje sa kojima se svest nolens volens mora uhvatiti ukotac. Moje dosadanje izlaganje moglo bi se smatrati nezadovoljavajuim kada bih ono neto, koje sam oznaio kao autonomni sadraj nesvesnog, ostavio u ovom neodreenom obliku bez pokuaja da opiem ono do ega je, ovim sadrajima, empirijskim putem doprla naa psihologija.

Da je, kako pretpostavlja psihoanaliza, time dat definitivan i zadovoljavajui odgovor, da je npr. prvobitna, infantilna zavisnost od majke uzrok enje, sa ovim saznanjem moralo bi i da naie razre-enje. Postoje ovakve infantilne zavisnosti, koje stvarno nestaju kada se podrobno sagledaju. Meutim, ova injenica ne treba da zavede ka uverenju da je u svim sluajevima tako. U svim sluajevima neto zaostaje, ponekad na izgled tako malo da je sluaj praktiki zavren, ponekad, meutim, tako mnogo da ni pacijent ni lekar nisu zadovoljni sa rezultatom, esto ak tako mnogo da se ima utisak kao da se uopte nita nije ni desilo. Osim toga tretirao sam veliki broj pacijenata koji su bili svesni svog prvobitnog kompleksa do u najsitnije pojedinosti, a da im ovaj uvid nita bitnije nije pomogao. Uzrono objanjenje moe nauno biti relativno zadovoljavajue, ali ono ipak u sebi ima neto psiholoki nezadovoljavajue, ukoliko ovek sa ovim objanjenjem jo ne zna i isto tako ne vidi ta da ini sa osnovnom nagonskom energijom. Ako znam da epidemija tifusa potie od inficirane pijae vode, time jo nije otklonjeno zagaivanje izvora. Stoga je zadovoljavajui odgovor dat tek onda kada se zna ta je ono neto, koje je odralo infantilnu zavisnost do u odraslo doba i na ta cilja ovo neto. Kada bi se ovekov duh raao kao potpuna tabula rasa, ne bi bilo nita od ovih problema, poto tada u duhu ne bi bilo niega to ovaj nije stekao ili to nije u njega presaeno. Ali u individualnoj ove-kovoj dui ima mnogih stvari koje ovaj nikada nije stekao, poto se ovekov duh ne raa kao tabula rasa, isto tako kao to svaki ovek nema sasvim nov i jedinstven mozak. oveku je mozak uroen, to je rezultat razvitka beskrajno dugog niza predaka. Ovaj mozak se stvara u svakom embriju u svoj svojoj izdiferenciranoj potpunosti, i kada zapone sa funkcionisanjem, nepogreivo daje rezultate koji su ve bezbroj puta pre toga produkovani u nizu predaka. Cela anatomija oveka je nasleen sistem, identian sa ancestralnom konstitucijom, koji e ne-

25

65

pogreivo funkcionisati na isti nain kao pre. Usled toga je mogunost da se produkuje neto novo, sutinski razliito od ranijeg, neznatno mala. Dakle, svi oni faktori koji su bili bitni naim bliim i daljim precima, bie i nama bitni, poto ovi odgovaraju na-sleenom organskom sistemu. Oni su ak neophodnosti koje se manifestuju kao potrebe. Moj italac ne mora da se plai da u govoriti nasleenim predstavama. To mi je strano. Autonomni sadraji nesvesnog ili dominante nesvesnog, kako sam ih nazvao, nisu nasleene predstave, ve nasle-ene mogunosti, ak neophodnosti da se ponovo stvaraju one predstave koje su dominante nesvesnog od davnina izraavale. Sigurno da svaka religija ove zemlje i svako vreme imaju svoj jezik, koji moe beskrajno da varira. Ali od malog je znaaja da li u mitologiji junak savladava as adaju, as ribu ili neko drugo udovite; fundamentalni motiv ostaje isti i to je zajedniko dobro oveanstva, a ne prolazno uobliavanje razliitih podruja i epoha. Tako se ovek raa sa svojom komplikovanom duhovnom podlogom, koja ni iz daleka nije tabula rasa. I najsmelijoj mati pomou duhovne nasledne mase povuene su odreene granice, a i kroz veo naj-divljije fantastike svetlucaju one dominante, koje su od davnina inherentne ovekovom duhu. Izgleda nam vrlo udnovato kada otkrijemo da duevni bolesnik razvija fantazije koje se skoro identino mogu sresti kod primitivnog oveka. Meutim, bilo bi udnovato kada ne bi bilo tako. Sferu psihike nasledne mase nazvao sam kolektivno nesvesno. Svi sadraji nae svesti su steeni individualno. Kada bi se ovekova psiha sastojala jedino i samo iz svesti, onda ne bi postojalo nieg psihikog to ne bi tek nastalo tokom individualnog ivota. U tom sluaju uzalud bismo traili bilo kakve uslove ili uticaje iza prostog kompleksa vezanog za roditelje. Dovoenjem u vezu sa ocem i majkom iskazala bi se i poslednja re, poto su oni figure koje su najpre i iskljuivo uplivisale na nau svesnu psihu. U stvarnosti, meutim, sadraji nae svesti nisu na-

stali samo preko dejstva individualne okoline, ve su ovi uplivisani i rasporeeni pomou psihike nasled-ne mase, pomou kolektivno nesvesnog. Sigurno da je upeatljiva slika individualne majke, ali je jo upe-atljivija injenica da je ova slika stopljena sa nesve-snom spremnou, naime sa uroenim sistemom ili slikom, koji svoje postojanje ima da zahvali stanju da se majka i dete odvajkada nalaze u simbiotskom odnosu. Tamo gde u ovom ili onom smislu nedostaje individualna majka, nastaje gubitak, tj. zahtev za ispunjenjem kolektivne slike majke. Instinkt je tako rei nezadovoljen. Iz toga esto nastaju neurotski poremeaji, ili bar karakteroloke svojstvenosti. Kada ne bi postojalo kolektivno nesvesno, tada bismo naprosto mogli sve uiniti vaspitanjem, bez tete ljudi bi mogli da se obogalje do psihike maine ili da se odgajaju do zamiljenog ideala. Ali svim ovim nastojanjima povuene su uske granice, koje zahtevaju ispunjenje skoro nesavladljivih zahteva. Kada bi na primeru pacijenta sa neurozom eluca trebalo tano da oznaim ta je ono neto u nesve-snom, koje s onu stranu linog kompleksa majke podrava kako neodreenu tako i munu enju, onda odgovor glasi: to je kolektivna slika majke, ne ove line majke, ve naprosto majke. Ali zato, sigurno e se postaviti pitanje, ova kolektivna slika izaziva ovakvu enju? Odgovoriti na ovo pitanje nije sasvim lako. Kada bismo mogli neposredno da predstavimo ta je kolektivna slika, koju sam tehniki oznaio i kao arhetip, tada bi bilo jednostavno razumeti njeno dejstvo. Da bih ovo objasnio, razviu sledeu misao: veza majkadete je svakako najdublja i najupeatljivija od svih koje poznajemo; dete je tokom itavog vremenskog perioda tako rei deo majinog tela! Kasnije je godinama deo psihike atmosfere majke i na taj nain je sve prvobitno u detetu tako rei nerazdvojivo stopljeno sa slikom majke. Ovo nije tano samo za pojedinane sluajeve, ve se potvruje i istorijski. To je apsolutni doivljaj niza predaka, naprosto organska istina, kao meusobna veza polova. Naravno tako se i u arhetipu, u kolektivno nasleenoj slici majke, nalazi onaj izvanredni intenzitet veze, koji pre svega instinktivno navodi dete da se grevito vezuje za majku. Sa godinama prirodno da ovek prerasta majku, ali ne isto tako prirodni arhetip, pod pretpostavkom da

se on vie ne nalazi u stadijumu skoro ivotinjskog primitivizma, ve da je dostigao izvesnu svesnost a time i izvesni stupanj kulture. Ako je samo instinktivan, njegov ivot protie bez samovolje, koja uvek pretpostavlja svest. On protie prema nesvesnim zakonima, i nigde ne nastaje odstupanje od arhetipa. Ali ako bar donekle postoji de-lotvorna svest, onda se svesni sadraj uvek precenju-je u korist nesvesnog, odakle proistie iluzija da se prilikom razdvajanja od majke ne deava nita drugo do da je neko prestao da bude dete te individualne ene. Svest poznaje samo individualno steene sadraje, i zbog toga poznaje samo individualnu majku i ne zna nita tome da je ova istovremeno nosilac i reprezentant arhetipa, da je tako rei veita majka. Odvajanje od majke je, meutim, zadovoljavajue samo onda, kada je obuhvaen i arhetip. Isto, naravno, vai i za odvajanje od oca. Nastajanje svesti a time i relativne slobode volje uslovljava mogunost odstupanja od arhetipa a time i od instinkta. Ako doe do odstupanja, onda dolazi do disocijacije izmeu svesti i nesvesnog, a time i do opaljive, obino vrlo neprijatne aktivnosti nesvesnog, i to u obliku unutranje, nesvesne vezanosti, koja se ispoljava simptomatski, to jest indirektno. Tada nastaju situacije u kojima izgleda kao da ovek jo uvek nije slobodan od majke. Primitivni duh ove dileme dodue nije shvatio ali ih je stoga tim jasnije osetio, pa je stoga ukljuio vrlo vane rituale izmeu detinjstva i odraslog doba, rituali zrelosti za enidbu i udadbu i osvetavanje mukaraca, ija je, sasvim nedvosmisleno, svrha da magijski prouzrokuju odvajanje od roditelja. Ove pripreme bile bi sasvim izline, kada se veza sa roditeljima ne bi oseala isto tako magijski. Ali magijsko je sve gde su upleteni nesvesni uticaji. Ovi rituali ne smeraju samo odvajanje od roditelja, ve i prevoenje u odraslo stanje. Tome se pridruuje potreba da ne sme preostati nijedna enja za detinjstvom, to jest da se prekriju zahtevi ozleenog arhetipa. Ovo se deava na taj nain to se intimnoj povezanosti sa roditeljima suprotstavlja druga veza, naime ona sa klanom ili plemenom. U ovu svrhu slue razliita te-lesna obeleja, kao obrezivanja i oiljci, kao i mistine pouke koje mladi ovek stie prilikom posveenja. Rituali posveivanja su esto izrazito surovi. Ovo je nain za koji, iz njemu nepoznatih razloga, primitivni ovek smatra da je neophodan da udovolji zahtevima arhetipa. Jednostavno odvajanje od roditelja nije mu dovoljno, ve mu je potrebna drastina ceremonija koja izgleda kao rtva onoj sili koja bi mogla da zadri mladog oveka. Iz ovoga se bez daljnjega moe prepoznati snaga arhetipa: on prisiljava primitivnog oveka da postupa protiv prirode, da joj ne bi potpao. To je, zapravo, poetak svih kultura, neizbena posledica svesnosti sa njenim mogunostima da odstupi od nesvesnih zakona. Naem svetu su odavno postale strane ove stvari, ali time priroda u nama nije nita izgubila u svojoj snazi. Nauili smo samo da je potcenjujemo. Meutim, u nedoumici smo kada se suoimo sa pitanjem, kako treba da se ponaamo u susretu sa dejstvom nesvesnih sadraja. Za nas vie ne vrede primitivni rituali. To bi bio vetaki i nadasve neuspean korak unazad. Za to smo ve isuvie kritini i psiholoki odmakli. Ako bi mi se postavilo ovo pitanje, ja bih bio u nedoumici. Mogao bih rei samo toliko da ve godinama kod velikog broja mojih pacijenata po-smatram na koje e puteve instinktivno zakoraiti da bi udovoljili zahtevima nesvesnih sadraja. Naravno da bismo daleko prevazili okvire jednog predavanja izvetajem ovakvim posmatranjima. U vezi sa ovim uputio bih na strunu literaturu, gde je podrobno razraeno ovo pitanje. Ako mi je uspelo da u dananjem predavanju prenesem saznanje da su u naoj sopstvenoj nesve-snoj dui aktivne one snage koje je ovek odvajkada u prostoru projektovao kao bogove i tu ih poastvo-vao rtvama, onda sam potpuno zadovoljan. Sa ovim saznanjem moemo uspeti da dokaemo da svi ovi raznoliki religijski obredi i ubeenja, koji su odvajkada imali tako veliku ulogu u ljudskoj istoriji, ne potiu od voljnih pronalazaka i miljenja pojedinaca, ve da mnogo pre za svoje poreklo ima da zahvale postojanju uticajnih nesvesnih sila, koje ovek ne sme da zapusti bez poremeaja duevne ravnotee. Ono to sam pomenuo u vezi primera kompleksa majke, naravno da je samo jedan od mnogih sluajeva. Arhetip majke je jedan jedini sluaj kome se lako moe dodati niz drugih arhetipova. Ovo mnotvo nesvesnih dominanti objanjava raznolikost religijskih predstava. Svi ovi faktori su jo uvek aktivni u naoj dui, samo su prevazieni njihovi izrazi i njihova procena, ali ne i njihovo stvarno postojanje i dejstvo. injenica da ih sada moemo razumeti kao psihike veliine, je nova formulacija, nov izraz koji e moda omoguiti da se otkriju novi putevi, na kojima se mogu uspostaviti nove veze sa njima. Ovu mogunost smatram vrlo znaajnom,

poto kolektivno nesvesno ni u kom sluaju nije neka vrsta opskurnog ugla, ve svemona naslaga iskustva predaka od pre bezbroj miliona godina, eho preistorijskih svetskih zbivanja, kome je svako stolee dodavalo nemerljivo mali iznos varijacija i diferencijacija. Poto je kolektivno nesvesno u krajnjoj liniji naslaga svetskih zbivanja koja se izraava u strukturi mozga i simpati-kusa, onda ono u svojoj celovitosti znai neku vrstu bezvremene, u neku ruku veite slike sveta koja je suprotstavljena naoj trenutnoj svesnoj slici sveta. To znai, izraeno drugaije, nita manje do drugi svet, ogledalo sveta, ako se tako hoe. Ali za razliku od slike u ogledalu, nesvesna slika ima njoj svojstvenu energiju, nezavisnu od svesti, zahvaljujui kojoj moe razviti snana dejstva na psihu, dejstva koja se ne ire na povrini sveta, ve utoliko jae utiu na nas iznutra, iz mranih dubina, nevidljiva za svakog onog ko nije podvrgao dovoljnoj kritici trenutnu sliku sveta i na taj nain i samom sebi ostao skriven. Da svet ima ne samo jedno spolja ve i jedno unutra, koje ne samo da spolja nije vidljivo, ve u bezvremenoj prisutnosti nadmono deluje na nas iz najdublje i na izgled najsubjektivnije pozadine due, smatrani saznanjem koje nezavisno od injenice da je ono stara mudrost, u ovom obliku zasluuje da se smatra novim faktorom koji formira pogled na svet. Analitika psihologija nije pogled na svet, ve nauka, i kao takva liferuje grau ili orua, ime ovek moe izgraditi, razoriti ili poboljati svoj pogled na svet. Danas ima veliki broj onih koji u analitikoj psihologiji vide pogled na svet. eleo bih da je to, jer onda bih bio osloboen napora istraivanja i sumnji a izvan toga mogao bih jasno i jednostavno da pokaem koji put vodi u raj. Na alost, dotle jo nismo doli. Ja eksperimentiem samo u okviru pogleda na svet, pokuavajui da razjasnim sebi koji je znaaj i opseg novih zbivanja. A ovo eksperimentisanje je u izvesnom smislu put, poto je, najzad, i nae sopstve-no postojanje eksperimenat prirode, pokuaj sa jednom novom kombinacijom. Nauka nije nikada pogled na svet, ve samo orue za tako neto. Da li e neko prihvatiti ovo orue ili ne, to pitanje zavisi od protupitanja, koje dotinom ve slui kao pogled na svet. Jer niko nije bez pogleda na svet. U krajnjem sluaju on ima bar taj pogled na svet, koji mu je nametnulo vaspitanje i okolina. Ako mu taj pogled na svet, na primer, kae da je najvea srea dece ovog sveta biti linost, onda e on bez ustezanja dobrovoljno prihvatiti nauku i njene rezultate, da bi time kao oruem izgradio pogled na svet a samim tim i samog sebe. Ali ako mu njegovo hereditarno shvatanje govori da nauka nije orue, ve sama po sebi cilj i svrha, onda e on slediti parolu, koja se od pre oko sto pedeset godina sve vie i vie ispoljava kao punovana, praktiki presudna. Pojedinci su se, dodue, oajniki ovome opirali, poto se njihova ideja savrenstvu i smislu uzdizala iz usavravanja ovekove linosti a ne iz diferenciranja tehnikih sredstava koje neminovno vodi u krajnje jednostranu diferencijaciju jednog nagona, na primer, nagona za saznanjem. Ako je nauka svrha samoj sebi, onda ovek ima svoj raison d'etre samo kao intelekt. Ako je umetnost svrha samoj sebi, onda kreativna sposobnost znai jedinu o-vekovu vrednost, a intelekt dopada u sobu za stare. Ako je sticanje novca svrha samom sebi, onda nauka i umetnost mirno mogu da spakuju svoje prnje. Niko ne moe osporiti da je moderna svest skoro bezna-deno razbijena u ove svrhe po sebi. Na taj nain se ljudi odgajaju samo kao pojedinani kvaliteti, tako da i sami postaju orua. Tokom poslednjih sto pedeset godina doiveli smo mnogobrojne poglede na svet dokaz da je pogled na svet diskreditovan, jer to je bolest tee leiti, tim vie za nju ima lekova, a to vie ima sredstava, tim je svako pojedinano ozloglaenije. Izgleda kao da je fenomen pogled na svet kao zastareo postao neupotrebljiv. Teko se moe predstaviti da je ovaj razvitak ist sluaj, alosna i besmislena nastranost, poto neto po sebi pogodno i valjano obino ne iezava sa vidika tako alostivo i podozrivo. Taj pogled mora da je imao u sebi neto nekorisno i loe. Stoga moramo postaviti pitanje: u emu je greka pogleda na svet uopte? Izgleda mi kao da se fatalna greka dosadanjeg pogleda na svet sastoji u tome to ovaj polae pravo da je objektivno punovana istina, u krajnjoj liniji ak neka vrsta naune oevidnosti, to onda dovodi do nepodnoljivih posledica da, na primer, isti dragi Bog mora da pomogne Nemcima, Francuzima, Englezima, Turcima i mnogobocima, i najzad svima protiv svih. Moderna svest u svom daljem shvatanju svetskih zbivanja sa grozom je odbacila ovakvu mon-struoznost, da bi potom pokuala pre svega sa filozofskim surogatima. Ali se ispostavilo da su i ova polagala pravo na punovanu istinu. To ih je diskre-ditovalo tako da smo konano dospeli do izdiferenci-ranih rascepa sa njihovim nita manje nego preporuljivim posledicama.

Osnovna greka svakog pogleda na svet je njegova udnovata sklonost da vai za istinu samih stvari, dok je on u stvarnosti samo ime koje dajemo stvarima. Da li emo se u nauci svaati oko toga da li ime planete Neptun odgovara sutini ovog nebeskog tela i da je samim tim jedino pravo ime? Nipoto i to je razlog zato se nauka nalazi na viem stupnju, poto ona poznaje samo radne hipoteze. Samo primitivan duh veruje u prava imena. U bajci se patuljak Rumpeltilhen razbija u komade kada se pozove pravim imenom. Poglavica krije svoje pravo ime i za svakodnevnu upotrebu dodaje prosto ime, da ga niko ne bi omaijao pomou poznavanja njegovog pravog imena. Egipatskim faraonima u rei i slici davana su u grobnici prava imena bogova da bi mogao da ih savlada pomou poznavanja pravog imena. Posedovanje pravog imena Boga kabalisti (poznavaocu predan ja, tajanstvenog tumaenja Starog zaveta) znai apsolutnu magijsku mo. Ukratko: za primitivni duh pomou imena postavljena je sama stvar. Ono to kae, bie, glasi stara izreka Ptaha. Pogled na svet pati od ovog dela nesvesne pri-mitivnosti. Kao to je astronomiji nepoznato da su stanovnici Marsa ovdanjima uloili reklamaciju zbog pogrenog nazivanja njihove planete, isto tako moemo mirno pretpostaviti da je svetu strahovito svejedno to mislimo njemu. Ali zbog toga ne treba da prestanemo da mislimo njemu. Mi to i ne inimo, ve nauka ivi dalje kao erka i naslednica starih, propalih pogleda na svet. ovek je onaj ko je osiromaio pri ovom preokretu. U pogledu na svet starog stila on je svoj duh naivno unosio u stvari, svoj lik je smatrao licem sveta, sebe video kao sliku i priliku Boga, iju divotu nije bilo isuvie teko platiti kaznama pakla. U nauci, meutim, ovek ne misli na sebe, ve samo na svet, na objekat on se odvojio i svoju linost rtvovao objektivnom duhu. Zbog toga je nauni duh etiki vii od pogleda na svet starog stila. Ali mi poinjemo da oseamo posledice ovog propadanja ovekove linosti. Svuda se postavlja pi tanje pogleda na svet, pitanje smisla ivota i sveta. U nae vreme su brojni i pokuaji vraanja na poglede na svet starog stila, naime na teozofiju, odnosno za izgovor lake antropozofiju. Mi imamo potrebu za pogledom na svet, u svakom sluaju ima ga mlaa generacija. Ako ne elimo da se razvijamo unazad, onda novi pogled na svet mora da svako su-jeverje svede na njegovu objektivnu vanost, on mora da prihvati da je samo slika koju mi bojimo i crtamo za ljubav nae due, a ne magijsko ime kojim postavljamo objektivne stvari, Pogled na svet nemamo za svet, ve za nas. Naime, ako ne stvorimo sliku sveta kao celine, onda neemo videti ni nas, poto smo mi ipak verni odraz upravo tog sveta. A samo u ogledalu nae slike sveta moemo se potpuno sagledati. Mi se pojavljujemo samo u slici koju smo mi stvorili. Samo u naem stvaralakom delu potpuno izlazimo na svetio dana i upoznajemo same sebe kao celinu. Nikada svetu ne stavljamo lice drugaije od naeg sopstvenog, i upravo zbog toga moramo to da inimo da bismo nali sami sebe. ovek se nalazi iznad samosvrhe nauke i umetnosti, ovek je tvorac svojih orua. Nigde ne stojimo blie najveoj tajni porekla svega nego u spoznaji sopstvenog bivstva, koje stalno uobraavamo da poznajemo. Ali dubine svemira su nam poznatije od naih sopstvenih dubina, gde moemo skoro neposredno da oslunemo stvaralako postojanje i postajanje a da ih uopte ne shvatimo. U ovom smislu analitika psihologija nam daje nove mogunosti svojim upuivanjem na postojanje matanih slika, koje izrastaju iz tamne psihike pozadine i tako nas obavetavaju zbivanjima u nesve-snom. Sadraji kolektivno nesvesnog su rezultat psihikog funkcionisanja niza predaka, dakle u svojoj celovitosti prirodna slika sveta, stopljena i saeta iz iskustva miliona godina. Ove slike su mitske i stoga simboline, poto izraavaju sklad doivljavajueg subjekta sa doivljenim objektom. Samo po sebi je razumljivo da su sva mitologija i sva otkrovenja proistekli iz ovog iskustvenog izvora i zbog toga e i sve budue ideje svetu i ljudima potei iz njega. Svakako bi bilo pogreno pretpostaviti da se ove matane slike nesvesnog mogu neposredno upotrebiti, tako rei kao otkrovenje. One su samo sirovina kojoj je, da bi dobila smisao, potrebno da se prevede na jezik odgovarajueg doba. Ako uspe ovo prevoenje, onda je na saznajni svet pomou simbola jednog pogleda na svet ponovo spojen sa praiskustvom o-veanstva; istorijski, opti ovek u nama prua ruku upravo nastalom individualnom oveku, doivljaj koji je blizak onome doivljaju primitivnog oveka, koji se u ritualnom obedu mitski spaja sa totemom predaka. U ovom smislu analitika psihologija je reakcija na preteranu racionalizaciju svesti, koja se, u tenji da stvori

7:;

usmerene procese, izoluje protiv prirode i tako oveku otima njegovu prirodnu istoriju i prenosi ga u racionalno ogranienu sadanjost, koja prekriva kratak vremenski period izmeu roenja i smrti. Ovo ogranienje raa oseanje sluajnosti i besmislenosti i ovo oseanje je ono to nas spreava da ivot proivljavamo sa onom znaajnou, koja za-hteva da se potpuno iscrpi. ivot postaje povran i vie oveka ne predstavlja potpuno. Na taj nain mnotvo ovog neproivljenog ivota potpada nesve-snom. ivi se kao kad se hoda u tesnim cipelama. Kvalitet venosti, koji je tako karakteristian za ivot primitivnog oveka, potpuno nedostaje naem ivotu. Opkoljeni naim racionalnim zidinama mi smo izolovani od venosti prirode. Analitika psihologija se trudi da probije zidove, ponovo iskopavajui matane slike nesvesnog, koje je nekada zaturio racionalni um. Ove slike se nalaze s one strane zidova, one pripadaju prirodi u nama, koja duboko zatrpana lei na izgled iza nas a protiv koje smo se uan-ili iza zidova razuma. Iz toga je nastao konflikt sa prirodom, koji analitika psihologija nastoji da otkloni, i to ne sa Rusoovim natrag prirodi, ve to, zadravajui sreno dostignuti moderni stupanj razuma, obogauje nau svest sa poznavanjem prirodnog duha.

Ko je uspeo ovo da sagleda, opisuje utisak kao silan. Ali taj se nee moi dugo da raduje ovom utisku, jer se odmah postavlja pitanje, kako se moe asimilovati ovo novo steeno. Naime, pokazalo se da je nespojivo ono s ove strane i ono s one strane zida. Ovde se pojavljuje problem prevoda na savremeni jezik ili moda problem novog jezika uopte, a time je ve postavljeno pitanje pogleda na svet, naime onog pogleda na svet, koji treba da nam pomogne da sa naim istorijskim ovekom naemo takav sklad iji duboki akordi nee biti zagueni prodirnim tonovima racionalne svesti ili, obrnuto, da neprocenji-va svetlost individualnog duha ne utrne u beskrajnoj tami prirodne due. Jedva da smo dospeli do ovog pitanja a ve moramo da napustimo podruje nauke, poto nam je sada potrebna stvaralaka odluka da na ivot poverimo ovoj ili onoj hipotezi; drugim reima ovde poinje etiki problem, bez koga se ne moe zamisliti pogled na svet. Dakle, zakljukom da analitika psihologija dodue nije pogled na svet, ali da je dala znaajan doprinos u formiranju takvog pogleda, smatram da sam ovo na zadovoljavajui nain razloio u prethodno reenom.

30

IV STVARNOST I NADSTVARNOST

STVARNOST I NADSTVARNOST nadstvarnosti ne znam nita. Stvarnost sadri sve ono to ovek moe znati, poto je stvarno ono to deluje. Ako ne deluje, tada se nita ne primeuje i tada se tome ne moe nita ni znati. Stoga sam u stanju da neto kaem samo stvarnim stvarima, meutim, nita nadstvarnim ili nestvarnim ili pod-stvarnim. Izgleda kao da je nekome palo na pamet da nekako ogranii pojam stvarnosti, tako da atribut stvaran pripadne samo odreenom iseku stvarnosti. Nain miljenja takozvanog zdravog ljudskog razuma i uobiajenog govora zasniva ovo ogranienje na takozvanoj materijalnoj ili konkretnoj stvarnosti ulima osetnih predmeta prema poznatoj izreci: Nihil est in intellectu quod non antea fuerit in sensu, a ovo bez tete po injenicu da u razumu postoji mnotvo onoga to ne potie iz ulnih utisaka. U ovom smislu stvarno je sve ono to direktno ili indirektno potie ili bar izgleda da potie iz sveta primljenog ulima. Ovo ogranienje slike sveta odgovara jednostranosti zapadnog oveka, kojom se netano optereuje grki duh. Ograniavanje na materijalnu stvarnost iseca iz celine sveta dodue nemerljivo veliki, ali ipak tek komad i time stvara tamno podruje, koje se mora nazvati nestvarno ili nadstvarno. Istona slika sveta ne poznaje ove ograniene okvire, zbog ega joj nije ni potrebna filozofska nadstvarnost. Naa
[l] Objavljeno u: Querschnitt, XII (1933).

32

svojevoljno iseena stvarnost je stalno ugroena od nadulnog, natprirodnog, nadovenog i slino. Istona stvarnost ukljuuje sve ovo. Zona smetnji kod nas poinje ve sa pojmom psihikog. U naoj stvarnosti psihiko ne moe biti nita drugo do dejstvo iz tree ruke, prvobitno stvoreno iz fizikih uzroka, sekret mozga ili ta drugo u zavisnosti od ukusa. Pri tome se veruje da je ovaj privesak materijalnog sveta kadar da prevazie samog sebe i da spozna ne samo tajne fizikog sveta, ve i samoga sebe u obliku duha, i to sve ovo a da mu ne pripada nijedna druga do indirektna stvarnost. Da li je misao stvarna? Da, samo utoliko ako se prema ovom nainu miljenja odnosi na realnost osetnu za ula. Ako to nije sluaj, onda je ona nerealna, nestvarna, fantastina, i time se odbacuje kao nepostojea. To se deava praktiki neprestano, iako je to filozofska udovinost. Misao je bila i jeste, iako se ne odnosi na opipljivu stvarnost, ona ak dejstvuje, inae je niko ne bi znao. Poto reca je u naem nainu miljenja nagovetava materijalno bivstvo, nerealna misao mora se zadovoljiti sa mranim postojanjem u nadstvarnosti, koja praktiki znai isto to i nestvarnost. A ipak misao je za sobom ostavila neporecivi trag svoje stvarnosti, moda je neko ak sa tim pekulisao i tako uzrokovao bolni deficit u svom bankovnom potraivanju. Shodno ovome naem praktinom pojmu stvarnosti izgleda da je potrebna revizija, tako da ak i svakodnevni italaki materijal poinje da u svoje horizonte uvlai raznorazne nad-. Sa ovim se slaem jer stvarno neto nije u redu sa naom slikom sveta. Naime, teorijski isuvie malo a praktiki tako rei nikada ne mislimo na to da se svest uopte ne nalazi ni u kakvoj direktnoj vezi sa bilo kakvim materijalnim objektom. Mi opaamo samo slike, koje posredno primamo preko komplikovanog nervnog aparata. Izmeu nervnih zavretaka ulnih organa i slike koja se pojavljuje u svesti ukljuen je nesvesni proces koji fiziku injenicu, na primer, svetlosti preobraava u psihiku sliku svetlost. Bez ovog

komplikovanog i nesvesnog procesa preobraavanja svest uopte ne moe da opazi nita materijalno. Posledica ovog je da se neposredno doivljena stvarnost sastoji od briljivo pripremljenih slika i da mi, prema tome, neposredno ivimo samo u svetu slika. Da bismo makar samo priblino utvrdili stvarnu prirodu materijalnih stvari, potrebni su nam kom-plikovani aparati i metode fizike i hemije. Ove nauke su, zapravo, pomona sredstva koja treba da osposobe ovekov duh da iza varljivog vela sveta slika sagleda nepsihiku stvarnost. Dakle, daleko od toga da to bude materijalni svet, psihiki svet je taj koji omoguuje indirektne i hipotetine zakljuke svojstvima stvarne materije. Samo se psihiko sree sa neposrednom realnou, i to u svim oblicima psihikog, tavie i nerealnim predstavama i mislima, koji se ne odnose ni na kakvo spolja. Ako ovakve sadraje nazovemo uobraenje ili sumanutost, time nismo nita oduzeli od njihovog dejstva, poto nema realne misli koju ne bi mogla u datom sluaju nerealna misao da odgurne u stranu, pri emu ova druga pokazuje znatno veu snagu i dejstvo nego prva. Vea od svih fizikih opasnosti su gigantska dejstva sumanutih predstava, kojima naa svest svetu hoe da ospori bilo kakvu stvarnost. Na toliko slavljeni um i naa bezmerno precenjivana volja pokazali su se nemoni naspram nerealnih misli. Svetske sile koje dre u ruci napredak i propast oveanstva su nesvesni psihiki faktori, a oni stvaraju i svest a time i conditio sine qua non postojanja sveta. Nas je nadvladao svet koga je stvorila naa dua. Na tome se moe proceniti veliina greke koju ini naa zapadna svest, kada dui priznaje stvarnost jedino proisteklu iz materijalnih uzroka. Istok je svakako mudriji, koji nalazi da je bivstvo svih stvari zasnovano u dui. Izmeu nepoznatog sutastva duha i materije nalazi se stvarnost duevnog, psihika realnost, jedina realnost koju moemo neposredno iskusiti.

 IVOTNA

PREKRETNICA

Govoriti problemu ovekovih doba starosti je izvan svega ambiciozan zadatak, poto se pod tim podrazumeva nita manje do slika celokupnog duevnog ivota od kolevke pa do groba. U okvirima jednog predavanja moemo udovoljiti ovakvom zadatku samo u optim crtama; razumljivo da se ovde ne radi opisivanju normalne pshilogije razliitih doba starosti, ve emo se pozabaviti problemima, tekoama, sumnjama, kolebanjima, jednom reju pitanjima na koja se moe dati vie od jednog odgovora, uz to odgovora koji nikada nisu dovoljno sigurni niti nesumnjivi. Zbog toga ne mali broj stvari moramo zamisliti pod znakom pitanja, pa ak i gore od toga poneto moramo prihvatiti za gotovo a ponekad moramo ak i da pekuliemo. Kada bi se duevni ivot sastojao samo od injenica to je, uostalom, jo uvek sluaj na primitivnom stupnju tada bismo mogli da se zadovoljimo vrstom empirijom. Ali duevni ivot kulturnog oveka pun je problema, pa ak uopte se ne moe ni zamisliti bez problema. Naa psihika zbivanja su najveim delom razmiljanja, sumnje, eksperimenti sve one stvari koje uopte ne poznaje nesvesna. instinktivna dua primitivnog oveka. Za postojanje te problematike treba da zahvalimo porastu svesti;
[1] Predavanje, u izvodu objavljeno u: Neue Zrcher Zeitung, 14/16. mart 1930. U drugom obliku pod naslovom Die Seelenprobleme der Lebenswende objavljeno u: Gegenwart, Psychologische Abhandlungen III (1931).

34

problemi su dar Danajaca kulturi. Odstupanje i stavljanje sebe u suprotnost prema instinktu stvara svest. Instinkt je priroda i hoe prirodu. Nasuprot tome svest moe da eli samo kulturu ili njenu negaciju i bilo gde da je, na krilima Rusoove enje, stremi povratku prirodi, kultivie prirodu. Ukoliko smo jo priroda, mi smo nesvesni i ivimo u sigurnosti instinkta lienog problema. Sve ono u nama to je jo priroda zazire od problema, poto je ime ovog zadnjega sumnja, a svuda gde vlada sumnja tu su i nesigurnost i mogunost razliitih puteva. Ali gde izgledaju mogui razliiti putevi, tu smo daleko od sigurnog vodstva instinkta i preputeni planji. Ovde bi trebalo da naa svest ini ono to je priroda uvek inila za svoju decu, naime da odluuje sigurno, nesumnjivo i jednoznano. I tu nas ophrvava isu-vie ljudska planja da svest, naa prometejska tekovina, na kraju ipak ne moe da uini isto kao priroda. Problem nas vodi u bezoinsku i bezmaterinsku usamljenost, u besprirodnu naputenost, gde smo prisilno upueni na svest i to ni na ta drugo do na svest. Mi ne moemo nita drugo, ve moramo da na mesto prirodnog zbivanja postavimo odluku i ree-nje. Tako svaki problem znai mogunost proirenja svesti, ali istovremeno i prinudu rastanka sa svim onim nesvesnim dejim i prirodnim u oveku. Ova prinuda je toliko beskrajno vana psihika injenica da predstavlja jedan od najhitnijih simbolikih nastavnih predmeta hrianske religije. To je rtva isto prirodnog oveka, nesvesnog, naturalnog ivog bia, ija je tragedija zapoela ve jedenjem jabuke u raju. Onaj biblijski greh pridolaskom u svest izgleda kao bekstvo. U stvari tako nam izgleda svaki problem koji nas prisiljava na veu svesnost, ime nas sve vie udaljuje od raja detinjaste nesvesnosti. Svako rado skree pogled sa problema: ako je mogue njih ne treba pominjati, ili bolje, ovek osporava njihovo postojanje. ovek eli jednostavan, siguran i gladak ivot i zbog toga su problemi tabu. ovek eli sigurnost a ne sumnju, eli rezultate a ne eksperimente, ne uviajui pri tom da sigurnosti mogu nastati samo kroz sumnje a rezultati samo kroz eksperimente. Tako se i vetakim odricanjem problema ne dolazi do uverenja, naprotiv, potrebna je dalja i via svest da bi se dospelo do sigurnosti i jasnosti. Ovaj dui uvod bio mi je potreban da bi se razjasnila sutina naeg predmeta. Tamo gde se radi problemima, instinktivno se opiremo da proemo kroz mranosti i nejasnosti. Mi elimo samo da ujemo jednoznanim rezultatima, a pri tom potpuno zaboravljamo da ovi rezultati mogu uopte da postoje samo onda kada smo proli kroz tamu. Ali da bismo mogli da prodremo kroz tamu, moramo da anga-ujemo sve one mogunosti rasvetljavanja kojima raspolae naa svest; kao to sam ve rekao, moramo ak i pekulisati. Jer pri tretiranju psihike problematike stalno se sapliemo principijelna pitanja, koja su najrazliitiji fakulteti uzeli u zakup kao sop-stveni domen. Teologe uznemiravamo ili ljutimo nita manje od filozofa, medicinare nita manje od va-spitaa, mi ak tapkamo i po radnom podruju biologa i istoriara. Ova ekstravagantnost ne potie iz nae radoznalosti, ve iz stanja to je ovekova dua svojstvena meavina faktora, koji su istovremeno predmet proirenih nauka. Jer, ovek je svoje nauke stvorio iz sebe i svojih posebnih svojstava. One su simptomi njegove due. Stoga, ako postavimo neminovno pitanje: zato ovek, u prilino oitoj suprotnosti prema ivotinjskom svetu, uopte ima probleme? tada dospevamo u nerazmrsivo misaono klupko, koje su stvorile mnoge hiljade britkih mozgova tokom milenijuma. Na ovom umetnikom delu neu da zapoinjem Sizifov posao, ve u se samo potruditi da jednostavno iznesem ono to bi, po mome miljenju, moglo da poslui kao doprinos odgovoru na ovo principijelno pitanje. Problema nema bez svesti. Stoga pitanje moramo postaviti drugaije, naime: kako to da ovek uopte ima svest? Ja ne znam kako je dolo do toga, jer nisam bio prisutan kada su prvi ljudi postali svesni. Ali, formiranje svesti i danas jo moemo posma-trati kod male dece. Naime, moemo videti sledee: kada je dete prepoznalo nekoga ili neto, tada ose-amo da dete ima svest. Zbog toga je i drvo poznavanja u raju raalo tako fatalne plodove. Ali ta je prepoznavanje? Mi govorimo spoznaji kada nam je uspelo da npr. nov opaaj uklopimo u ve postojei spoj, i to tako to u svesti nemamo samo opaanje ve istovremeno i komade ve postojeih sadraja. Spoznavanje poiva, dakle, na zamiljenim spojevima psihikih sadraja. Sadraj lien povezanosti ne moemo prepoznati, a njega ne moemo ni biti svesni, ukoliko se naa svest jo nalazi na tom dubokom, poetnom stupnju. Prvi oblik svesti, koji je pristupaan naem posmatranju i saznanju, izgleda da je samo spoj dva ili vie psihikih sadraja. Stoga je na ovom stupnju svest jo uvek sasvim vezana za predstavu nekoliko nizova spojeva, i zbog toga je samo sporadina i kasnije se ne moe privesti u seanje. I stvarno za prve godine ivota ne

postoji kontinuirano seanje. Iz ovog perioda najvie to postoji su ostrva svesti, kao pojedinana svetla ili osvetljeni predmeti u mrkloj noi. Ova ostrva se-anja, meutim, nisu oni najraniji, zamiljani spojevi sadraja, ve ona sadre nov, vrlo vaan niz sadraja, naime onih koji predstavljaju sami subjekt, takozvano Ja. Takoe i ovaj niz je najpre samo predoen, kao prvobitni nizovi sadraja, zbog ega dete ispravno u poetku govori sebi u treem licu. Tek kasnije kada je Ja-niz ili takozvani Ja kompleks, ve-rovatno putem uvebavanja, zadobio sopstvenu energiju, nastaje oseanje Ja bivstva ili oseanje subjekta. To bi mogao biti trenutak kada dete poinje da govori sebi u prvom licu. Na ovom stupnju izgleda da se nalazi poetak kontinuiteta pamenja. U sutini to bi, dakle, bio kontinuitet seanja sopstvenog Ja. Deji stupanj svesti jo ne poznaje probleme, poto jo nita ne zavisi od subjekta, ve je dete jo sasvim zavisno od roditelja. Situacija je takva da izgleda kao da dete jo nije potpuno roeno, ve kao da se jo nosi u duevnoj atmosferi roditelja. Psihiko roenje a samim tim i svesno razlikovanje od roditelja normalno se odvija tek sa upadom seksualnosti u doba puberteta. Sa ovom fiziolokom skopana je i duhovna revolucija. Naime, preko somatskih pojava Ja je naglaeno u tolikoj meri da sebi esto sasvim nesrazmerno pribavlja vanost. Otuda i izreka mladost-ludost. Do ovog doba psihologija individue je preteno nagonska i stoga bez problema. Takoe i kada se subjektivnim nagonima suprotstavljaju spoljna ogranienja, ova suzbijanja ne dovode do konflikta individue sa samom sobom. Individua se potinjava ili izbegava sukob, potpuno jedinstvena sa samom sobom. Ona jo ne poznaje unutranji razdor zbog problema. Ovo stanje moe naii tek kada spoljna ogranienja postanu i unutranja, kada se jedan nagon buni protiv drugog. Psiholoki izraeno to bi znailo sledee: problemsko stanje, unutranji razdor javlja se onda, kada pored Ja-niza nastane i drugi niz sadraja slinog intenziteta. Ovaj drugi niz je, zbog svoje energetske vrednosti, od istog funkcionalnog znaenja kao Ja-kompleks, tako rei drugaije, drugo Ja, koje u datom sluaju ak moe prvom Ja oduzeti vodstvo. Iz toga proistie sukob sa samim sobom, problemsko stanje. Bacimo kratak pogled na upravo reeno: prvi oblik svesti, isto prepoznavanje, je anarhino ili haotino stanje. Drugi stupanj, naime stupanj formiranja Ja-kompleksa, je monarhistika ili monistika faza. Trei stupanj opet donosi napredak u formiranju svesti, naime svest dvojstva, dualistiko stanje. Ovde smo zapravo dospeli do nae teme, naime problematike doba starosti. Najpre emo se zadrati na mladalakom dobu. Ovaj stupanj obuhvata period od godina neposredno posle puberteta do otprilike polovine ivotnog veka, koja se nalazi negde izmeu 3 5 . i 40. godine. Sigurno bi mi neko eleo da postavi pitanje zato poinjem sa drugim stupnjom ovekovog ivota kao da deji stupanj nema problema? Dete je pod normalnim uslovima bez problema, ali sa svojom komplikovanom psihom svakako da roditeljima, va-spitaima i lekarima predstavlja prvorazredni problem. Tek odrastao ovek moe sumnjati u samog sebe i stoga biti nejedinstven sa samim sobom. Izvori problema ovog doba starosti su svima nama dobro poznati. Za veinu ljudi to su ivotni zahtevi, koji esto napreac prekidaju deje snove. Ako je individua dovoljno pripremljena, prelazak u profesionalni ivot moe proi glatko. Ali ako postoje iluzije koje su u kontrastu sa stvarnou, tada nastaju problemi. Niko ne stupa u ivot bez pretpostavki. Ove pretpostavke su obino pogrene, one ne odgovaraju spoljnim uslovima sa kojima se ovek sree. esto se radi isuvie velikim oekivanjima, ili potcenjivanju spoljnih tekoa, ili neopravdanom optimizmu, ili negativizmu. Mogao bi se sastaviti dugi spisak svih onih pogrenih pretpostavki koje izazivaju prve svesne probleme. Ali nije uvek sukob subjektivnih pretpostavki sa spoljnim datostima ono to stvara probleme, ve moda isto tako esto unutranje psihike tekoe; one postoje i onda kada se spolja sve odvija glatko. Izvanredno esto to je poremeaj psihike ravnotee uzrokovan seksualnim nagonom, a moda isto toliko esto oseanje nie vrednosti, koje moe dovesti do nepodnoljive osetljivosti. Ovi unutranji konflikti mogu postojati i kada je spoljnje prilagoava-nje postignuto na izgled bezbrino; izgleda ak da su oni mladi ljudi, koji moraju da se teko bore za opstanak, poteeni unutranjih problema, dok oni kod kojih je prilagoavanje iz bilo kojih razloga proteklo lako, razvijaju seksualne probleme ili konflikte manje vrednosti. Problemske prirode su esto neurotske, ali bila bi teka greka problematiku meati sa neurozom, poto je odluujua razlika izmeu njih dveju ta to je neurotiar bolestan poto nije svestan svojih problema, dok ovek

36

ophrvan problemima pati od svojih svesnih problema, a da nije bolestan. Ako se pokua da se iz skoro neiscrpne raznolikosti individualnih problema mladalakog doba izvue zajedniko i esencijalno, onda se sudaramo sa odreenom karakteristikom koja izgleda da je prisutna u svim problemima ovog stupnja vie ili manje jasno zadravanje na dejem stupnju svesti, opiranje sudbinskim silama u nama i oko nas, koje hoe da nas upetljaju u ovaj svet. Neto eli da ostane dete, sasvim nesvesno ili pak svesno samo svoga Ja, da odbije sve strano ili da ga bar podredi svojoj sopstvenoj volji, da nita ne ini ili da bar sprovede svoju mo ili svoje zadovoljstvo. Tu lei neto od tromosti materije, to je zadravanje u dotadanjem stanju ija je svest manja, ua, egoistikija od svesti dualistike faze, u kojoj je individua postavljena pred neminovnost da drugo, strano isto tako prihvati kao svoj ivot, da ga spozna i prihvati kao takoe-Ja. Otpor se usmerava prema proirenju ivota, koje je bitna oznaka ove faze. Ve dugo pre toga zapoelo je ovo proirenje, ta dijastola ivota, da se posluim Geteovim izrazom. Ve sa roenjem, kada dete izlazi iz najue ogranienosti u majinom telu, zapoinje ovo proirenje i od tada se nezadrivo nastavlja, dostiui vrhunac u problemskom periodu, kada individua poinje da mu se opire. ta bi se desilo individui kada bi se jednostavno preobrazila u strano, drugo Ja, koje je isto tako Ja. a dosadanje Ja jednostavno pustila da nestane u prolosti? Izgleda da bi to bio sasvim utrven put. Ipak je namera religijskog vaspitanja poev od svlaenja starog Adama do rituala ponovnog raanja primitivnih naroda da oveka preobrazi u ono to dolazi, novo, putajui staro da odumre. Psihologija nas ui da u dui, u izvesnom smislu, nema niega starog, niega to bi stvarno moglo odu-mreti, ak je i Pavlu ostao jedan kolac itav ivot zabijen u mesu. Onaj ko se brani od novog i regredira u prolost u istom je neurotskom sklopu kao onaj koji, identifikujui se sa novim, bei od prolosti. Jedina razlika je u tome to jedan otuuje prolost a drugi budunost. Obojica principijelno ine isto oni spaavaju svoju uskost svesti, mesto da ovu razbiju pomou kontrasta suprotnosti i da na taj nain izgrade dalji i vii stupanj svesti. Ova konsekvenca bila bi idealna, kada bi mogla da se sprovede u ovoj fazi ivota. Naime, izgleda da se priroda ni najmanje ne nalazi na nekom viem stanju svesti, ak naprotiv; i zajednica ne zna da ceni ove psihike vetine, ona u prvoj liniji nagrauje dela a ne linost; cenjenje linosti obino je posmrtno. Ove injenice iznuavaju odreeno reenje. naime ograniavanje na dostupno, diferenciranje odreenih sposobnosti, koje su sutinsko bivstvo socijalno sposobne individue. Uspeh, stvaranje, korisnost itd. su ideali koji izgleda da pokazuju put iz zbrke problema. Oni su zvezde vodilje za proirenje i uvrenje naeg fizikog postojanja, za nae razrastanje u svetu, ali ne i za dalje razvijanje ovekove svesti, naime onoga to se naziva kultura. Za mladalako doba svakako da je ovakva odluka normalna i u svakom sluaju bolja od zadravanja u problemskom stupnju. Problem se, dakle, reava tako to se ono to je prolou dato prilagoava mogunostima i zahtevi-ma onoga to dolazi. ovek se ograniava na dostupno, to psiholoki znai odricanje od svih drugih psihikih mogunosti. Na ovaj nain jedan gubi deo dragocene prolosti, drugi deo dragocene budunosti. Svi se seamo nekih prijatelja i kolskih drugova, idealnih mladih ljudi koji su mnogo obeavali a koje godinama potom sreemo skuene i sasuene u nekom ablonu. To su takvi sluajevi. Veliki ivotni problemi nikada nisu zauvek re-eni. Ako su u jednom trenutku verovatno reeni. onda je to uvek gubitak. Njihov smisao i svrha izgleda da nisu u njihovom reenju, ve u tome da neprekidno radimo na njima. Jedino to nas uva od za-glupljivanja i statinosti. Tako je i reenje problema mladalakog doba, pomou ogranienja na dostupno, od ograniene vremenske vanosti i, u osnovi uzev nije dugog veka. U svim prilikama je znaajan podvig izboriti socijalnu egzistenciju i svoju prvobitnu prirodu tako preformirati da vie ili manje odgovori ovom obliku egzistencije. To je unutranja borba sa samim sobom i borba sa sredinom, koja se moe upo-rediti sa borbom dejeg doba za egzistenciju sopstvenog Ja. Ta borba se za nas obino odvija u tami, ali ako sagledamo sa kojom se upornou kasnije zadravaju deje iluzije, pretpostavke, egoistike navike itd., iz toga moemo odmeriti koji je intenzitet ranije bio upotrebljen u njihovom stvaranju. Tako se deava i sa idealima, uverenjima, vodeim idejama, stavovima itd. koji nas u mladosti uvode u ivot, za koje se borimo, patimo i sa

kojima pobeujemo oni srastaju sa naim biem, mi se, na izgled, preobraavamo u njih i stoga ih nastavljamo ad libitum sa onom oitou, sa kojom mladi ovek svome Ja nolens volens pribavlja vanost pred svetom ili pred samim sobom. to se ovek vie pribliava sredini ivota i to mu je vie uspelo da se uvrsti u svom linom stavu i socijalnom poloaju, tim mu vie izgleda da je otkrio pravi tok ivota i prave ideale i principe ponaanja. Zbog toga se dri da su oni veito vredni a nepromenljivi stav prema njima oglaava se vrlinom. Pri tom se previa vrlo bitna injenica da postavljanje socijalnog cilja ide na raun totalnosti linosti. Na ovaj raun ide mnogo, isuvie mnogo ivot, koji je moda mogao biti i proivljen, ostaje u prostoriji za stare kao pranjiva seanja, ponekad ispod sivog pepela nalazi se uareno ugljevlje. Statistika pokazuje poveanu uestalost depresija mukaraca oko etrdesete godine. Kod ena neurot-ske smetnje po pravilu poinju neto ranije. U ovoj ivotnoj fazi, upravo izmeu trideset pete i etrdesete, priprema se znaajna promena ovekove due. Svakako da u poetku to nije svesna i upadljiva promena, naprotiv radi se indirektnim znacima promena, koje izgleda da imaju svoj poetak u nesve-snom. Ponekad je to kao sporo menjanje karaktera, drugi put se ponovo javljaju osobine koje su se izgubile u dejem dobu, ili dosadanje sklonosti i intere-sovanja poinju da blede a na njihovo mesto stupa ju druga, ili to je vrlo esto dotadanja uve-renja i principi, naroito moralni, postaju sve krui i vri, to postepeno, oko pedesete, moe prerasti u netrpeljivost i fanatizam kao kada bi ovi principi bili ugroeni u svojoj egzistenciji, tako da bi upravo stoga morali da se potenciraju. Opijenost mladosti ne razbistrava se uvek u odraslom dobu, ponekad se i zamuti. Ove pojave najbolje se mogu zapaziti kod neto jednostavnijih ljudi. Ponekad se ove javljaju ranije, nekad kasnije. Kako mi izgleda esto je njihovo javljanje odgoeno injenicom to su roditelji dotine osobe jo u ivotu. U tim sluajevima kao da je mladalaka faza nepravedno produena. Ovo sam naroito zapazio kod mukaraca gde je otac dugo iveo. Njegova smrt bi onda delovala kao naglo sazrevanje, tako rei katastrofalno. Poznavao sam jednog pobonog oveka koji je bio crkveni tutor; kod njega se posle etrdesete postepeno razvila nepodnoljiva moralna i religiozna netrpeljivost. Pri tom je njegova narav postajala pri-metno sve sumornija. Konano je izgledao kao turobni crkveni stub. Tako je dogurao do pedeset pete godine, kada je jednom, usred noi, iznenada skoio iz postelje i rekao eni: Sad mi je jasno. Ja sam zapravo propalica. Ova samospoznaja nije ostala bez praktinih posledica. Poslednje godine svog ivota proiveo je burno, na ta je otiao veliki deo njegovog imetka. Oigledno ne ba nesimpatian ovek. koji je bio sposoban za oba ekstrema. Vrlo esti neurotski poremeaji odraslog doba imaju zajedniko jedno, naime elju da psihologiju mladalake faze prenose preko praga etrdesete godine. Ko ne poznaje onu dirljivu staru gospodu, koja uvek iznova mora da podgreva studentske dane i jedino seanje na njihovo homersko junako doba moe da zapali njihov ivotni plamen, dok su, izvan ovoga beznadeno odrvenjeni filistri. Po pravilu oni imaju prednost koja nije za potcenjivanje, naime da nisu neurotini, ve samo, za obian svet, dosadni i stereotipni.

38

Neurotiar je upravo onaj kome u sadanjosti nikada ne uspeva onako kako bi eleo pa zbog toga ne moe da ga raduje ni prolost. Kao to ranije nije mogao da se oslobodi detinjstva, tako i sada ne moe da se oprosti od mladalake faze. Na izgled on ne moe da se snae u sivim razmiljanjima starenja i zbog toga grevito gleda unazad, poto mu je nepodnoljiv pogled unapred. Kao to se detinjasti ovek uasava pred nepoznatostima sveta i ivota, tako i odrasli uzmie pred drugom polovinom ivota, kao da ga tamo ekaju nepoznati, opasni zadaci ili kao da mu tamo prete rtve i gubici koje ne bi mogao da preuzme, ili kao da mu dosadanji ivot izgleda tako lep i skupocen da ne bi mogao bez njega. Da li je to, moda, u krajnjoj liniji strah od smrti? To mi ne izgleda verovatno, poto je po pravilu smrt jo uvek daleko i zbog toga neto apstraktno. Naprotiv, iskustvo pokazuje da je osnova i uzrok svih tekoa ovog prelaza duboka, udnovata promena due. Da bih ovo okarakterisao, uzeo bih za primer dnevnu sunevu putanju. Treba zamisliti sunce, produhovljeno ljudskim oseanjima i ljudskom sveu trenutka. Izjutra ono se raa iz nonog mora nesvesnog i sagledava daleki, areni svet, koji se iri sve vie to je sunce vie na nebeskom svodu. U ovom irenju svog kruga uticaja, uzrokovanog penjanjem, sunce e shvatiti svoj znaaj i svoj najvii cilj sagledati u najvioj moguoj visini a time i u najveem moguem obimu svog napretka. Sa ovim uverenjem sunce dostie nepredvidljivu podnevnu visinu nepredvienu, poto njegovo jednokratno individualno postojanje nije prethodno moglo da poznaje kulminacionu taku. U dvanaest asova, u podne poinje silazak. A silazak je preokret svih vrednosti i ideala jutra. Sunce postaje nedosledno, izgleda kao da skuplja svoje zrake. Svetlost i toplota se smanjuju do konanog gaenja. Sva poreenja hramlju. Ovo poreenje, meutim, ne hramlje nita vie od drugih. Francuska izreka cinino i rezignirano saima istinu ovog poreenja. Ona glasi: Si jeunesse savait, si vieillesse pouvait (Kad bi mladost znala, kad bi starost mogla). 95

39

Sreom, mi ljudi nismo sunca, inae bi bilo zlo sa naim kulturnim vrednostima. Ali ipak je neto sunano u nama, jutro i prolee i vee i jesen ivota nisu samo sentimentalne prie, ve psiholoke istine, ak vie od toga to su fizioloke injenice, poto podnevni prevrat menja ak i telesna svojstva. Posebno kod junih naroda sree se da se kod starijih ena razvijaju grub dubok glas, porast naunica, zatim grub izraz lica i razliite druge maskuline osobine. Obrnuto, fiziki muki habitus se ublaava kroz enske crte, kao to su specifino taloenje masnog tkiva i blai izraz lica. U etnolokoj literaturi sree se interesantan iz-vetaj jednom indijanskom poglavici i ratniku kome se u ivotnom zenitu pojavio veliki duh u snu i saoptio mu da od sada ostaje sa enama i decom, mora da nosi enske haljine i da jede enska jela. On je posluao ovo snovienje a da to nije tetilo njegovom ugledu. Ova vizija je verni odraz psihike podnevne revolucije, poetka zalaska. Vrednosti, pa ak i telo preobraavaju se u suprotnost, bar naznaeno. Mukost i enstvenost zajedno sa psihikim svojstvima mogli bi se, na primer, uporediti sa odreenom zalihom supstancije, koja se donekle neravno-merno troi u prvoj polovini ivota. Mukarac utroi svoje velike zalihe muke supstancije i preostaje mu jo samo mali iznos enske supstancije, koja sada do-speva u upotrebu. Obrnuto, ena aktivira do tada ne-korien iznos mukosti. Ova promena je mnogo vie uoljiva u psihikom nego u fizikom domenu. Koliko esto se, na primer, sree da je sa mukarcem svreno sa njegovom etrdeset petom pedesetom godinom a da tada ena oblai pantalone, otvara malu prodavnicu gde mu jo eventualno ima ulogu pomonika. Ima ena ija se socijalna odgovornost i socijalna svest uopte budi tek posle etrdesete godine. U modernom drutvenom ivotu, naroito u Americi, posle etrdesete godine break down, nervni slom je izvanredno est dogaaj. Ako se tanije ispitaju rtve, onda se

vidi da ono to je slomljeno jeste dotadanji muki stil, a da je preostao feminiziran mukarac. Obrnuto, u istim krugovima se zapaaju ene koje u ovim godinama razvijaju neobinu mukost i tvrdou uma, to gura srce i oseanja u pozadinu. Vrlo esto su ovi preobraaji praeni branim katastrofama svih vrsta, poto nije teko predstaviti ta se deava kada mukarac otkrije svoja nena oseanja a ena svoj um. Najgore u svemu ovome je to pametni i obrazovani ljudi ive ne znajui za mogunost ovakvih promena. Oni sasvim nespremni stupaju u drugu polovinu ivota. Ili, da li bilo gde postoje kole, ne samo visoke, ve vie kole za pedesetogodinjake, koje ih pripremaju za budui ivot i njegove zahteve isto kao to osnovne i visoke kole uvode u svet i ivot nae mlade ljude? Ne, krajnje nepripremljeni stupamo u popodne ivota, jo gore, to inimo sa pogrenim pretpostavkama naih dotadanjih istina i ideala. Mi ne moemo popodne ivota iveti prema istom programu kao i jutro, poto ono ega je izjutra mnogo, uvee e biti malo, i ono to je izjutra istina, uve-e nee biti tano. Bavio sam se isuvie velikim brojem starih ljudi i sagledao tajne odaje njihovih dua, tako da ne moe a da me ne potrese istina ovih osnovnih pravila. ovek koji stari treba da zna da se njegov ivot vie ne uspinje niti iri, ve da neumoljivi unutranji proces neminovno dovodi do suavanja ivota. Za mladog oveka je skoro greh ili bar opasnost da se isuvie mnogo bavi samim sobom, za starijeg je dunost i neophodnost da svoje bie podvrgne ozbiljnom razmatranju. Sunce uvlai svoje zrake da bi osvetlelo samog sebe, poto je svoju svetlost rasulo po svetu. Umesto ovoga mnogi starci radije postaju hipohondri, cicije, princibdije i laudatores temporis acti ili ak veiti mladii, jadna zamena za prosvet-ljavanje svog bia, ali neizbena posledica sumanu-tosti da se drugom polovinom ivota mora upravljati sa principima prve polovine.
97

Pretnodno sam rekao da nemamo kola za etrdesetogodinjake. To nije sasvim tano. Nae religije su od davnina ovakve kole ili su bile nekad. Ali za koga su one to jo danas? Koliko je od nas ljudi koji stare u jednoj ovakvoj koli stvarno vaspitano za tajnu druge polovine ivota, za starako doba, smrt i venost? ovek sigurno ne bi doiveo sedamdesetu i osamdesetu, kada ova dugovenost ne bi odgovarala njegovoj vrsti. Zbog toga i njegovo popodne ivota mora da ima sopstveni smisao i svrhu i ne moe biti samo alosni

privezak prepodneva. Smisao jutra je neosporno razvitak individue, njenog utvrivanja i razmnoavanja u spoljnem svetu i briga oko potomstva. To je oigledno prirodni cilj. Ali kada je postignut ovaj cilj, ak obilato ispunjen, treba li stica-nje novca, osvajanje i proirivanje egzistencije i dalje da se nastavljaju i preko svakog razumnog smisla? Ko ovakav zakon jutra, dakle, prirodni cilj, bez posebne potrebe prenese i u popodne ivota, bie prinuen to da plati psihikim gubicima, isto kao to mladi, koji hoe da svoj deji egoizam prenese i u odraslo doba, svoju greku plaa socijalnim neuspe-sima. Sticanje novca, socijalna egzistencija, porodica, potomstvo su ista priroda a ne kultura. Kultura se nalazi s onu stranu prirodnog cilja. Da li onda kultura moe biti smisao i cilj druge polovine ivota? Kod primitivnih plemena vidimo, na primer, da su skoro uvek starci uvari misterija i zakona, a u ovima se u prvoj liniji izraava kultura plemena. Kako u ovom pogledu izgleda situacija kod nas? Gde je mudrost naih starih? Gde su njihove tajne i snovienja? Kod nas stari se skoro radije poistoveuju sa mladima. U Americi je skoro ideal da otac bude brat svog sina a majka po mogustvu mlada sestra svoje erke. Ne znam koliko se od ove zabludelosti moe dovesti u vezu sa reakcijom na ranije preterano pridavanje znaaja plemenitosti a koliko sa pogrenim idealima. Ovo poslednje bez sumnje postoji ovim ljudima cilj nije ispred ve iza njih. Zbog toga streme

unazad. ovek im se mora pridruiti teko je sagledati koje bi ciljeve trebalo da ima druga polovna ivota osim onih koje ima prva proirenje ivota, korist, uticajnost, pravljenje dobrog utiska u socijalnom ivotu, promiljeno guranje potomaka u pogodne brakove i dobra nametenja dovoljno ivotnih ciljeva! Na alost nedovoljno smisla i svrhe za mnoge koji u starenju vide samo oduzimanje ivota, dok ranije ideale oseaju izbledelim i istroe nim. Sigurno da su ovi ljudi ve ranije svoju ivotnu zdelu bili dobro napunili i ispraznili do dna, tada bi se u starosti oseali drugaije, oni ne bi nita zadravali, jer sve to bi jo htelo da gori, bilo bi ve sa-gorelo, tako da bi im dobrodoao mir starosti. Ali ne smemo zaboraviti da je vrlo mali broj ljudi umet-nik ivota i da je pri tom umetnost ivljenja najplemenitija i najrea od svih vetina kome bi uspelo da ceo pehar isprazni u lepoti? Stoga velikom broju ljudi preostaje mnogo ta nedoivljeno esto ak mogunost koja se i pored najbolje volje ne bi mogla doiveti, i tako ovi prekorauju prag starosti sa neispunjenim zahtevom, to im onda automatski usme-rava poglede unazad. Za ovakve ljude je posebno ubitano da gledaju unazad. Njima bi bio neophodan pogled unapred, cilj u budunosti. Zbog toga i sve velike religije imaju obeanja onog sveta, cilj iznad i izvan ovog sveta, koji smrtnom biu omoguava da drugu polovinu ivota proivi sa istim stremljenjem ka cilju kao i prvu. Ali ma koliko dananjem oveku bili prihvatljivi ciljevi proirenja i kulminacije ivota, toliko mu je sumnjiva ili upravo neverovatna ideja nekakvog nastavka ivota posle smrti. A ipak kraj ivota, naime smrt, moe biti razborit cilj samo onda ako je ivot ili toliko bedan da je ovek najzad radostan to uopte prestaje, ili kada vlada ubeenje da sunce sa istom doslednou, sa kojom je u podne dospelo do zenita, trai i svoj zalazak da bi obasjalo daleke oblake. Ali verovati danas je postala tako teka vetina, da je postala skoro nepristupana obrazovanom delu oveanstva. ovek se isuvie navikao na misao da in puncto besmrtnosti i slinih stvari postoje najrazliitija protivurena miljenja i nikakvi ubedljivi dokazi. Poto sa vremena, uspena re nauka ima na izgled bezuslovnu ubedljivost, ovek trai naune dokaze. Meutim, oni meu obrazovanima koji misle, sasvim tano znaju da ovakav dokaz spada u filozofske nemogunosti. Naprosto, ovek tome ne moe nita da zna. Da li bih uz to jo smeo da primetim da ovek iz istih razloga ne moe znati da li se ipak neto deava posle smrti. Odgovor je non liquet, niti pozitivan, niti negativan. Jednostavno ne znamo nita nauno tome i sa tim smo u istovetnom poloaju kao, na primer, sa pitanjem da li na Marsu ima ljudi ili ne; pri tome stanovnicima Marsa, ako ih ima, je sasvim svejedno da li odriemo ili potvrujemo njihovo postojanje. Ali ovde se budi moja lekarska savest, koja ima neto bitnije da kae po ovom pitanju. Naime, zapazio sam da je ciljno usmeren ivot uopte bolji, bogatiji, zdraviji od besciljnog, i da je bolje sa vremenom ii napred nego protiv vremena unazad. Psihijatru izgleda starac koji ne moe da se odvoji od ivota isto tako slabaak i boleljiv, kao mladi koji nije kadar da izgradi ivot. I stvarno, u velikom broju sluajeva radi se istoj detinjastoj poudi,

41

istom strahu, istom prkosu i svojeglavosti, kako kod starih tako i kod mladih. Kao lekar ubeen sam da je, tako rei, higijenskije u smrti sagledati cilj kome treba da se stremi, a da je opiranje neto nezdravo i nenormalno, poto ono drugu polovinu ivota liava cilja. Zbog toga smatram izvanredno razlonim sve religije sa ciljem na onom svetu, posmatrano sa stanovita mentalne higijene. Ako stanujem u kui za koju znam da e se u toku sledeih etrnaest dana sruiti na moju glavu, onda e sve moje ivotne funkcije biti pod uplivom ove misli; nasuprot tome ako se oseam sigurnim, onda u njoj mogu da ivim ugodno i normalno. Dakle, sa psihijatrijskog stanovita bilo bi dobro kada bismo mogli da mislimo da je smrt samo prelaz, deo nepoznatog, velikog i dugog procesa ivljenja. Iako najvei broj ljudi ni izdaleka ne zna zato je telu potrebna kuhinjska so, ipak iz instinktivne potrebe svi je trae. Isto je i sa psihikim stvarima. Najvei broj ljudi je od davnina oseao potrebu neprekidnosti. Zbog toga se sa naom konstatacijom ne nalazimo postrani, ve usred glavnog druma oveko-vog ivota. Stoga u smislu ivota mislimo tano i onda kada ne razumemo ta mislimo. Da li ikad razumemo ono to mislimo? Mi razumemo samo ono miljenje, koje nije nita drugo do jednaina, iz koje nikada ne proizilazi vie od onoga to je uloeno. To je intelekt. Izvan njega, meutim, postoji miljenje u pradavnim slikama, u simbolima, koje su, starije od istorijskog oveka, uroene oveku od pradavnih vremena i koje, nadivljavajui svaku generaciju, veito ive, ispunjavaju dubine nae due. Potpuni ivot je mogu samo u skladu sa njima, mudrost je vraanje njima. U stvarnosti se ne radi ni veri niti znanju, ve podudaranju naeg miljenja sa praslikama naeg nesvesnog, koje su nepredstavljive majke svake misli koju je ikada u stanju da dokui naa svest. A jedna od ovih iskonskih misli je i ideja ivotu s onu stranu smrti Nauka je inkomenzurabilna sa ovim praslikama. To su iracionalne datosti, apriorni uslovi imaginacije, koji su naprosto tu, i iju svrhovnost i opravdanost nauka moe ispitivati tek a posteriori, kao recimo funkciju titne lezde koja se pre devetnaestog veka isto tako s pravom mogla oglasiti besmislenim organom. Za mene su praslike neto kao duevni organi, kojima vodim rauna, stoga sam ponekad prinuen da kaem nekom starijem pacijentu: Vaa slika Gospoda ili vaa ideja besmrtnosti je atrofina, zbog toga se i poremetio metabolizam vae due. Vispre-nije i dublje nego to mislimo je staro , lek besmrtnosti. Na kraju eleo bih da se za trenutak vratim naem poreenju sa suncem. Sto osamdeset stepeni naeg ivotnog luka dele se u etiri dela. Prva isto-

na etvrt je detinjstvo, ono stanje bez problema, gde smo problem za druge ali jo nismo svesni sopstve-ne problematike. Svesna problematika se prostire preko druge i tree etvrtine, dok u poslednjoj etvrtini, u starakom dobu, ponovo uranjamo u ono stanje gde, nezavisno od stanja nae svesti, opet postajemo vie problem za druge. Detinjstvo i duboka starost su krajnje razliiti ali imaju jedno zajedniko, naime uronulost u nesvesno psihiko. Kako se dua deteta razvija iz nesvesnog, psihologija deteta, iako teka, moe se ipak raspraviti pre od psihologije starca, koji opet tone u nesvesno, progresivno gubei se u ovoj tami. Detinjstvo i starako doba su ivotna stanja bez problema, zbog toga ih ovde nisam ni razmatrao.

VI

DUA I SMRT

DUA I SMRT esto mi je upuivano pitanje ta mislim smrti, onom neproblematinom kraju ovekove egzistencije. Smrt nam je poznata naprosto kao kraj. To je zavrna taka koja se esto stavlja pre kraja reenice, izvan koje postoje samo jo seanja ili posle-dina dejstva kod drugih. Za onoga koga je ovo snalo, meutim, poslednja zrnca peska istekla su u donji deo stakla; zakotrljani kamen se smirio i stao. S obzirom na ovakvu smrt ivot nam obino izgleda kao protok, kao rad navijenog sata, iji je konani prestanak rada razumljiv sam po sebi. Nikada vie nismo ubeeni u protok ivota, nego kada se ljudski ivot ugasi pred naim oima i nikada se prodornije i neprijatnije ne postavlja pitanje smisla i vrednosti ivota, nego kada smo svedoci kako poslednji dah naputa jo ivo telo. Kako nam drugaiji izgleda smisao ivota kada vidimo mladog oveka zaokupljenog dalekim ciljem kako izgrauje svoju budunost nego kada neizleivi bolesnik ili starac muno i nemono oekuju svoj kraj. Mladost tako nam izgleda ima cilj, budunost, smisao i vrednost. Ii do kraja je, meutim, besmisleni prestanak. Ako se neki mladi plai sveta, ivota i budunosti, svako ga saaljeva i smatra nerazumnim i neurotinim kukavnim zabuantom. Ali ako stariji ovek osea potajnu grozu, pa ak samrtni strah pri pomisli da
[1] Prvi put objavljeno u: Europische Revue, (1934), zatim u: Wirklichkeit der Seele, Psychologische Abhandlungen IV (1934).

45

njegova razumna ivotna oekivanja od sada iznose samo jo toliko i toliko godina, tada se neprijatno podsetimo izvesnih oseanja u sopstvenoj dui; ovek po mogustvu skree pogled i razgovor prebacuje na drugu temu. Ovde otkazuje optimizam sa kojim se osuuje mladost. Za svaki sluaj ovek, dodue, ima pri ruci nekoliko pogodnih ivotnih mudrosti, koje, kad se ukae prilika, tedro deli drugima, na primer svako mora jednom umreti, niko ne ivi veito, itd. Ali kada je ovek sam, a no pri tom tako mrana i tiha da se nita ne uje i nita ne, vidi do misli, koje saniraju i oduzimaju godine ivota kao duge nizove onih neprijatnih injenica koje nemilosrdno pokazuju koliko je ve odmakla kazaljka na asovniku, kada se osea sporo i nezadrivo pribliavanje onog crnog zida, koji e nepovratno progutati sve ono to volim, elim, imam, emu se nadam i stremim, tada se sve ivotne mudrosti izgube u nekom nepronalaljivom skrovitu, a besanog oveka ophrvava strah kao pretea oma. Kao to postoji veliki broj mladih ljudi koji se u osnovi panino plae ivota za kojim ipak tako ude, moda je jo vei broj starih ljudi koji ose-aju isti strah pred smrti. Da, doao sam do zakljuka na osnovu mog iskustva da upravo oni mladi ljudi koji se plae ivota, kasnije isto toliko pate od straha od smrti. Dok su mladi, tvrdimo da imaju infantilni otpor protiv normalnih ivotnih zahteva; kad ostare, onda bi zapravo trebalo rei isto, naime, da se isto tako plae normalnih ivotnih zahteva. Ali, ovek je toliko ubeen da je smrt jednostavno kraj odreenog toka, tako da nikome po pravilu uopte ne pada na pamet da smrt slino shvati kao cilj i ispunjenje, kao to se to bez daljnjega ini u susretu sa ciljevima i namerama poletnog, mladalakog ivota. ivot je energetsko oticanje kao i svako drugo. Ali svaki energetski proces je u principu ireverzibilan i zbog toga jednoznano usmeren na jedan cilj, a cilj je stanje mirovanja. Svaki proces konano nije nita drugo do poetni poremeaj tako rei veitog stanja mirovanja, koje stalno tei da se ponova uspostavi. ivot je ak teleoloko par excellence, stremljenje cilju a ivo telo je sistem svrhovitosti, koje tee da se ispune. Kraj bilo kog toka je cilj. Svaki tok je kao trka koji sa najveim naprezanjem i naporom stremi da dostigne svoj cilj. Mladalaka enja za svetom i ivotom, za ostvarenjem veoma napregnutih nadanja i dalekih ciljeva je oevidno stremljenje ivotnom cilju, koje se odmah preobraa u strah od ivota, neurotske otpore, depresije i fobije ako se zastane bilo gde u prolosti ili ustukne pred rizicima, bez kojih se ne moe postii postavljeni cilj. Sa postizanjem zrelosti i vrhunca biolokog ivota, koji se otprilike podudara sa sredinom ivota, ni u kom sluaju ne prestaje stremljenje ivotnom cilju. Sa istim intenzitetom i nezadrivou, sa kojom se ilo uzbrdo do sredine ivota, sada se ide nizbrdo, poto se cilj ne nalazi na litici, ve u dolini, odakle je i poeo uspon. Krivulja ivota je kao parabolina linija hica. Ometen u svom poetnom stanju mirovanja, metak se penje i ponovo se vraa u stanje mirovanja. Psiholoka ivotna krivulja ne podudara se sa ovom prirodnom zakonomernou. Neslaganje obino poinje rano, pri usponu. Hitac se uspinje bioloki, ali psiholoki okleva. ovek zastaje iza svojih godina, zadrava svoje detinjstvo, kao neko ko ne moe da se odvoji od tla. On zadrava kazaljku i pri tom uobraava da i vreme stoji. Ako se, najzad, sa izve-snim zakanjenjem ipak uspeo na liticu, onda se, psiholoki, tu ponovo organizuje odmor, iako ve tada moe zapaziti da se na drugoj strani neminovno sputa, ipak se bar pogledom grevito hvata za jednom dostignutu visinu. Kao to se nekada planja nalazila kao smetnja pred ivotom, tako se i sada nalazi pred smrti. Dodue, priznaje se da se zbog straha pred ivotom zakasnilo sa usponom, ali se upravo zbog zakanjenja sada podie utoliko vei zahtev za zadravanjem na postignutoj visini. Postalo je oigledno da se ivot probio uprkos svih otpora (zbog kojih se sada ah, tako mnogo, kaje), ali nezavisno od svog saznanja ipak se pokuava da se zaustavi ivot. Na taj nain psihologija jednog takvog oveka gubi svoje prirodno tle. Njegova svest se nalazi u vazduhu, dok se ispod nje parabola sputa sa uveanom brzinom. Hranljivo tle due je prirodni ivot. Ko ovo ne prati, ostaje da lebdi u vazduhu i ukoi se. Zbog toga odrveni tako veliki broj ljudi u zrelom dobu, oni gledaju unazad i grevito se hvataju za prolost sa potajnim strahom od smrti u srcu. Bar psiholoki oni izmiu ivotnom procesu i zbog toga ostaju ukopani kao spomen-stubovi od soli, sa ivahnim seanjima na mladost ali ne nalazei kontakta sa sadanjou. Od sredine ivota ostaje ivahan samo onaj, ko eli da umre sa ivotom. Jer, ono to se deava u tajnom asu ivotnog podneva jeste povraaj parabole, raanje smrti. ivot u drugoj polovini nije uspon, razvitak, umnaanje, prelivanje, presipanje, ve smrt, poto je njegov cilj kraj. Ne eleti vrhunac ivota isto je to i ne eleti njegov kraj. Oboje je: ne eleti iveti. Ne eleti iveli isto znai to i ne eleti umreti Postajanje i nestajanje su jedna te ista krivulja.

46

Ovu nesumnjivu istinu, ako je ikako mogue, svest ne prihvata. ovek je po pravilu fiksiran za svoju prolost i zastaje u mladalakim iluzijama. Biti star je krajnje nepopularno. ovek izgleda da ne obraa panju na to da je ne moi ostariti isto toliko besmisleno koliko i ne moi izrasti iz dejih haljina. ovek od trideset, koji je jo infantilan, za aljenje je, ali mladalaki sedamdesetogodinjak, zar to nije prekrasno? A ipak su oboje perverzni, bez stila, psiholoki protivprirodni. Mladi, koji se ne bori i ne pobeuje, propustio je ono to je najbolje u njegovoj mladosti, starac koji ne zna da oslukuje tajnu potoia koji ubore sa litica u doline, bez smisla je, duhovna mumija koja nije nita drugo do skamenjena prolost. On stoji izvan svog ivota, ponavljajui se, slino maini, do krajnje izanalosti. Kakva je to kultura kojoj su potrebne ovakve kreature! Naa statistiki postojea dugovenost je kulturna tekovina. Primitivni ljudi samo izuzetno dostiu duboku starost. Tako sam meu primitivnim plemenima u istonoj Africi sreo samo mali broj ljudi sa sedom kosom, koji su mogli biti stariji od ezdeset godina. Ali oni su bili stvarno stari, i to tako kao da su oduvek bili stari, tako da su se potpuno uiveli u svoju starost. Oni su u svakom pogledu bili ono to su bili. Mi smo uvek samo vie ili manje ono to smo zapravo. Izgleda tako kao da je naa svest malo skliznula sa svog prirodnog poloaja i da se vie dovoljno ne snalazi sa prirodnim vremenom. Kao da patimo od neobuzdanosti svesti, koja nas obmanjuje da je ivotno vreme ista iluzija i da se zato moe me-njati po volji. (ovek se pita odakle svest zapravo crpi svoju sposobnost da bude protivprirodna i ta znai ova samovoljnost). Kao to se putanja metka zavrava na cilju, tako i ivot nalazi svoj kraj u smrti, koja je, prema tome, cilj celog ivota. ak i njegov uspon i njegov vrhunac su samo stupnjevi i sredstva da se postigne cilj, naime smrt. Ova paradoksna formula nije nita drugo do logini zakljuak iz injenice cilja i svrhovnosti ivota. Ne verujem da je ovo silogistika igrarija sa moje strane. Usponu ivota pridajemo cilj i smisao, zato ne i silasku? Roenje oveka je vrlo znaajan trenutak, zato to nije i smrt? Mladog oveka dvadeset i vie godina pripremaju za potpuno razrastanje njegove individualne egzistencije, zato se dvadeset i vie godina ne treba pripremati za svoj kraj? Svakako, sa vrhuncem ovek je oito neto dostigao, on jeste i on ima. Ali ta se postie smru? Nesimpatino mi je, u trenutku kada bi se moglo neto oekivati, iznenada izvaditi iz depa veru i od mog itaoca zahtevati da ini upravo ono to nikada nije mogao, naime da veruje u neto. Moram da priznam da ni ja ne bih mogao. Zbog toga na ovom me-stu neu tvrditi da je smrt drugo roenje i da prevodi oveka preko groba u produeno postojanje. Smeo bih bar da pomenem da consensus gentium ima izriita shvatanja smrti, koja se jasno izraavaju u svim velikim religijama sveta. ak se moe tvrditi da je veina ovih religija komplikovani sistem pri prema smrti, i to u takvoj meri da ivot stvarno u smislu moje gornje paradoksne formule ne znai nita drugo do pripremu za konani cilj, smrt. Za obe najvee ive religije, hrianstvo i budizam, smisao postojanja se ispunjava u svom kraju. Sa epohom prosveivanja razvilo se i miljenje bivstvu religija, koje zasluuje pomen zbog svoje iroke rasprostranjenosti, iako je tipini prosvetitelj-ski nesporazum. Po ovom miljenju religije su neto kao filozofski sistemi i kao i ovi, mora da su izmiljeni u neijoj glavi. Neko je nekad pronaao Boga i ostale dogme i sa ovim fantazijama za ispunjenje elja vue oveanstvo za nos. Ali ovom miljenju se suprotstavlja psiholoka injenica da se religijski simboli upravo vrlo teko mogu smisliti ovekovim umom. Oni uopte ne potiu iz duha, ve od negde drugde, moda iz srca, u svakom sluaju iz nekog psihikog dubokog sloja, koji vrlo malo slii svesti koja je uvek samo povrina. Zbog toga religijski simboli imaju izraziti karakter otkrovenja i predstavljaju spontane produkte nesvesne psihike delatnosti. Oni su sve drugo samo ne izmiljeni; oni su postepeno rasli tokom hiljada godina, kao biljke, kao prirodna otkrovenja due oveanstva. I danas jo uvek moemo posmatrati spontano nastajanje pravih religijskih simbola kod pojedinih individua, gde izrastaju iz nesvesnog kao strano cvee, dok svest u nedoumici okleva, ne znajui zapravo ta da otpone sa ovim roenjem. Bez velike tekoe da se zakljuiti da ovi individualni simboli sadrajno i formalno potiu iz istog nesvesnog duha (ili ma ta to bilo) kao i velike religije oveanstva. U svakom sluaju iskustvo pokazuje da religije ni u kom sluaju nisu ' produkt svesnog uma, ve da potiu iz prirodnog ivljenja nesvesne due, izraavajui ovu adekvatno. Naime, time se objanjava njihova univerzalna rairenost i njihovo strahovito istorijsko dejstvo na oveanstvo. Ovakvo

47

dejstvo bi bilo nerazumljivo, kada religijski simboli ne bi bili bar psiholoke prirodne istine. Znam da mnogi ljudi imaju tekoa sa reju psiholoki. Zbog toga, u cilju smirivanja ovih kritiara, dodajem da nijedan ovek ne zna ta je psiha i da se isto tako malo moe navesti dokle dopire psiha u prirodi. Zbog toga je psiholoka istina isto tako pristojna i dobra stvar kao fizika istina, koje se, kao ova na psihu, ograniava na materiju. Kako smo videli u religijama izraeni consensus gentium ide na ruku mojoj paradoksnoj formuli. Izgleda, dakle, da optoj dui oveanstva vie odgovara kada smrt smatramo smisaonim ispunjenjem ivota i njegovim pravim ciljem umesto besmislenim prestankom. Onaj ko dakle ispoveda prosvetiteljsko miljenje, psiholoki se izolovao i nalazi se u suprotnosti sa svojim sopstvenim opteljudskim biem. Ova poslednja reenica sadri osnovnu istinu svih neuroza, jer sutina neurotskih smetnji u krajnjoj liniji se sastoji od otuenja instinkta, u otceplji-vanju svesti od izvesnih psihikih osnovnih injenica. Stoga prosvetiteljska miljenja neoekivano zapadaju u neposredno susedstvo neurotskih simptoma. Ona su, u stvari, kao i ovi, iskrivljeno miljenje koje stupa na mesto psiholoki ispravnog miljenja. Ovo poslednje, naime, ostaje uvek spojeno sa srcem, dubinom due, korenom. Jer prosveivanje ili ne, svest ili ne priroda se priprema za smrt. Kada bismo mogli da direktno posmatramo i registrujemo misli mladog oveka tokom sanjarenja, onda bi pored nekolicine slika seanja uglavnom naili na fantazije koje se bave budunou. I stvarno, daleko najvei deo fantazija sastoji se od anticipacija. Stoga su fantazije velikim delom pripremne radnje ili psihika uvebavanja usmerena na izvesne budue realnosti. Kada bismo isti eksperimenat mogli da sprovedemo sa nekim starijim ovekom naravno, da to on ne primeti onda bismo zbog gledanja unazad nali vei broj slika seanja nego kod mladog oveka, ali pored toga iznenaujue veliki broj anticipacije budunosti, ukljuujui i smrt. Sa gomilanjem godina razmiljanja smrti umnaaju se u zauujuoj meri. Stariji ovek se nolens volens priprema za smrt. Zbog toga sam miljenja da ve sama priroda brine za pripremu kraja. Pri tom je objektivno svejedno ta tome misli individualna svest. Ali subjektivno je ogromna razlika da li svest dri korak sa duom ili se vrsto dri miljenja koja srce ne poznaje. Jer, isto je tako neurotino ne postaviti se prerna smrti kao prema cilju, kao u mladosti potiskivati fantazije koje se bave budunou. U mom prilino dugom psiholokom iskustvu nainio sam niz posmatranja kod osoba, iju sam ne-svesnu duevnu aktivnost mogao da pratim sve do neposredne blizine smrti. Po pravilu bliski kraj su karakterisali oni simboli sa kojima se u normalnom ivotu najavljuju psiholoke promene stanja, naime simboli ponovnog raanja kao i promene mesta, putovanja i slino. Ukazivanje na pribliavanje smrti viestruko sam mogao da pratim u serijama snova sve do preko godinu dana unazad, i u sluajevima gde spoljna situacija nije davala povoda za takva razmiljanja. Umiranje, dakle, zapoinje dugo pre stvarne smrti. Uostalom, to se esto manifestuje i u specifinim promenama karaktera, koje mogu dugo vremena prethoditi smrti. Sve u svemu zaudilo me koliko se malo nesvesna dua bavila smru. Shodno tome smrt bi bila neto srazmerno beznaajno, ili se naa dua ne brine oko toga ta e sluajno snai individuu. Ali izgleda da se nesvesno utoliko vie interesu je kako ovek umire, naime da li stav svesti odgovara umiranju ili ne. Tako sam jednom imao u tretmanu 62 godinju pacijentkinju. Ona je bila jo svea i osrednje inteligentna. Njeni intelektualni okviri nisu joj omoguavali da razume svoje snove. Na alost bilo je isuvie jasno da ona nije htela da stekne uvid u situaciju. Njeni snovi su bili vrlo jasni, ali isto tako neprijatni. Ona je sebi utuvila u glavu da je besprekorna majka svojoj deci, ali deca uopte nisu delila ovo miljenje, a i njeni snovi zastupali su sasvim suprotno ubeenje. Posle nekoliko nedelja besplodnog napora bio sam prinuen da prekinem terapiju, poto sam bio mobilisan (ovo se deavalo za vreme rata). Meutim, pacijentkinja se razbolela od

neizleive bolesti koja je, posle nekoliko meseci, dovela do agonalnog stanja, koje je svakog trenutka moglo da oznai kraj. Najvie vremena provodila je u nekoj vrsti delirijuma ili somnambulizma, kada je u ovom specifinom duhovnom stanju spontano ponovno prihvatila prekinutu analitiku proradu. Ponovo je prepriavala svoje snove i pred sobom pri-hvatala sve ono to je preda mnom uporno osporavala i jo mnogo ta drugo. Ova autoanalitika obrada trajala je nekoliko sati dnevno tokom est nede-lja. Na kraju ovog perioda ona se smirila kao pacijent pod normalnom terapijom i potom umrla.

48

Iz ovog i bezbroj slinih iskustava moram, dakle, izvesti zakljuak da naa dua nije ravnoduna na umiranje individue. Prisila da se sve to je bilo pogreno ispravi, koja se tako esto zapaa kod samrt-nika, slae se i dopunjava prethodni zakljuak. Kako se naposletku moraju tumaiti ova iskustva, problem je koji prekorauje kompetence neke iskustvene nauke kao i nae intelektualne mogunosti, poto u zakljuak nunim nainom spada i iskustvo smrti. Na nesreu ovaj dogaaj posmatraa prenosi u stanje koje mu onemoguava objektivno saop-tavanje svojih iskustava i zakljuaka, koji proisti-u iz smrti. Svest se kree u uskim granicama, razapeta u kratkom vremenskom intervalu izmeu poetka i kraja, koji je za oko treinu skraen periodinim spavanjem. ivot tela traje neto due, on poinje ranije i vrlo esto prestaje kasnije od svesti. Poetak i kraj su neminovni aspekti svakog zbivanja. Ipak, pri bliem razmatranju strahovito je teko odrediti gde neto poinje i gde neto prestaje, poto dogaaji i zbivanja, poeci i zavreci, tano uzev, ine nedelji-vu neprekidnost. Mi delimo procese u svrhu diferenciranja i raspoznavanja, znajui pri tom da je svako odvajanje u osnovi priblino i konvencionalno. Time ne zahvatamo neprekidnost zbivanja u svetu, jer poetak i kraj su u prvoj liniji neophodnosti naeg svesnog procesa spoznaje. Sa dovoljnom sigurnou mogli bismo doi do zakljuka da je indivi113

dualna svest dola do kraja u odnosu na nas same. Da li je time prekinut i kontinuitet psihikog zbivanja ostaje neizvesno, poto je ograniavanje psihe na mozak danas nesravnjivo manje sigurno nego pre pedesetak godina. Psihologija mora najpre da svari izvesne parapsiholoke injenice, sa im nije jo ni zapoela. Izgleda, naime, da nama nesvesnoj psihi pripadaju svojstva koja bacaju sasvim udnovato svetlo na njen odnos prema prostoru i vremenu. Pod ovim mislim na prostorne i vremenske telepatske fenomene, koje je, kao to je poznato, mnogo lake ignorisati nego objasniti. Nauka se do sada, uz nekoliko slavnih izuzetaka, odnosila vrlo komotno u ovom pogledu. Meutim, moram priznati da su mi zadale teke glavobolje takozvane telepatske sposobnosti psihe, poto izraz telepatija jo ni izdaleka nita ne objanjava. Prostornovremensko ogranienje svesti je nadmona injenica u tolikoj meri da bi svako razbijanje ove fundamentalne injenice bio zapravo dogaaj od najvee teorijske vanosti, poto bi se time dokazalo da je prostornovremenska ogranienost otklonljiva odreenost. Ponitavajui uslov bila bi psiha, kojoj bi se, prema tome, vremenska prostornost pridodavala kao relativno, uslovno svojstvo. U danom sluaju, meutim, mogla bi da razbije ogranienje vremenske prostornosti, i to nunim nainom zahvaljujui njenom najhitnijem svojstvu relativne bezvremenosti i besprostornosti. Ova, kako mi izgleda, vrlo bliska mogunost je od nesagledivog dometa, tako da bi trebalo da duh istraivaa podstak-ne na najvee napore. Na dananji razvitak svesti je toliko zaostao (izuzeci potvruju pravilo!), da mu jo nedostaju nauna i misaona orua da bi mogao da u dovoljnoj meri oceni telepatske injenice u njinom znaenju. Na ovu grupu pojava samo sam ukazao da bih nagovestio da zatvaranje psihe u mozak, to jest njeno prostorno ogranienje ipak nije tako samo po sebi razumljivo i nepobitno, kao to se smatra. Ko ima uvida u neka saznanja ve postojeeg i dovoljno proverenog parapsiholokog dokaznog materijala, zna da su posebno takozvane telepatske pojave neosporne injenice. Objektivno sagledavanje i kritika postojeih zapaanja moraju utvrditi da se zbivaju opaanja koja se delom odigravaju kao da nema vremena a delom kao da nema prostora. Iz ovoga se naravno ne moe izvesti metafiziki zakljuak da, shodno ovome, u stvarima po sebi nema ni vremena ni prostora i da je zbog toga ovekov duh u kategoriji vremena i prostora kao utkan u maglovitoj iluziji. Naprotiv, prostor i vreme nisu samo naj-neposrednija, najnaivnija izvesnost, ve i empirijska oiglednost, budui da se sve i svaka opaajnost tako zbiva kao da se deava u vremenu i prostoru. S obzirom na ovu nadvladavajuu izvesnost shvatljivo je da razum ima velike muke sa prihvatanjem telepatskih fenomena. Ali onaj ko pravino sudi injenicama, taj nee moi a da ne prizna da su prividna besprostornost i bezvremenost najkarakteristinije svojstvo ovog fenomena. Najzad, naivna shvatanja i neposredna izvesnost su, strogo uzev, samo dokaz psiholokog apriorizma opaajnih formi, koje naprosto ne doputaju nijednu drugu formu. to naa mogunost opaanja uopte nije u stanju da imaginira besprostorno-bezvremenski oblik postojanja, na kraju krajeva uopte nije dokaz da jedan ovakav oblik po sebi nije mogu. I kao to se iz svojstva prividne bezvremene

besprostornosti ne sme izvui apsolutni zakljuak bezvremeno-besprostornom obliku postojanja, isto tako nije dozvoljeno iz prividnog opaanja prostorno-vremenskog kvaliteta zakljuiti da nema besprostorno-bezvremenskih oblika postojanja. Sumnja u apsolutnu vanost vremensko-prostornog shvatanja ne samo da je dozvoljena, nego, s obzirom na postojee iskustvo poeljna. Hipotetika mogunost da psiha dotie i bezvremeno-besprostorni oblik postojanja je nauno znak pitanja, koje se do daljnjega mora uzeti ozbiljno. Psiholozi se oprezno moraju pridruiti idejama i sumnji dananje teorijske fizike, jer filozofski uzev, ogranienost prostora ta znai drugo do relativizaciju kategorije prostora? Vrlo lako moglo bi slino da snae i kategog

riju vremena (kao i kauzalnosti). Sumnje u ovom pogledu su prema tome manje proizvoljne nego nekad. Sutina psihe dopire u mranosti daleko izvan naih kategorija poimanja. Dua sadri tako mnogo zagonetki kao beskraj sa svojim galaksijama, pred ijom uzvienom beskonanou jedino duh lien mate nee priznati svoje nitavilo. Pri ovoj krajnjoj nesigurnosti ovekovog shvatanja pomama za pro-sveivanjem drugih ne samo da je smena ve sumorno prazna. Dakle, ako neko iz duboke duevne potrebe ili slaui se sa prastarom mudrosti oveanstva ili iz psiholoke injenice javljanja telepatskih opaanja treba da izvue zakljuak da psiha u svojim dubinama prelazi u besprostorno-bezvre-menski oblik postojanja i da, prema tome, spada u ono to se nedovoljno i simbolino naziva venost, onda mu kritini razum ne moe suprostaviti nijedan drugi argumenat osim naunikog non liquet. Povrh toga on bi bio u prednosti koja nije za potce-njivanje, da se slae sa penchant-om ovekove due, koje univerzalno rasprostranjeno postoji jo od nezapamenih vremena. Ko ne izvue ovaj zakljuak iz skepse, ili iz pobune protiv tradicije, ili iz nedostatka hrabrosti, ili zbog povrnosti psiholokog iskustva, ili zbog praznog ignorisanja, ima statistiki malo verovatnoe da postane pionir duha, ali pored toga apsolutnu sigurnost da e doi u sukob sa istinama svoje krvi. Da li su one u krajnjoj liniji apsolutne istine ili ne, nikada neemo moi dokazati. Dovoljno je da su one prisutne kao penchant, a dobro nam je poznato ta znai zapasti u nepromiljeni konflikt sa ovim istinama znai isto to i svesno zapostavljanje instinkata, naime iskorenjenje, dezorijentacija, besmislenost i kako se ve zovu svi ti simptomi manje vrednosti. Jedna od najzlokobni-jih sociolokih i psiholokih greki, kojima je inae nae doba tako bogato, je to to se tako esto smatra da, poev od nekog datog trenutka, neto moe postati sasvim drugaije, na primer, ovek se moe iz osnove promeniti, ili bi se mogao pronai obrazac ili istina koja bi znaila sasvim novi poetak itd. Jo

uvek je udo ako je neto postalo bitno drugaije ili se ak poboljalo. Skliznue sa istina krvi prouzrokuje neurotsku neumornost, neto ega bi danas malo-pomalo mogli imati dovoljno. Neumornost, neprestana zaposlenost neim dovode do besmislenosti, a besmislenost ivota je duevna bolest, koju nae doba jo nije obuhvatilo u njenom celokupnom obimu i njenom celokupnom domaaju.

50

VII SINHRONICITET KAO PRINCIP AKAUZALNIH VEZA

PREDGOVOR Sa sastavljanjem ovog spisa tako rei razrea-vam obeanje koje se godinama nisam usuivao da ispunim. Izgledale su mi isuvie velike tekoe problema kao i njegov prikaz; isuvie velika intelektualna odgovornost, bez koje se ne moe obraditi ovakav predmet; najzad, isuvie nedovoljna moja nauna priprema. to sam ipak prevaziao otpor i latio se ove teme, desilo se uglavnom stoga to se, s jedne strane, iz decenije u deceniju gomilalo moje iskustvo sa fenomenom sinhroniciteta, a s druge, moja istraivanja istorije simbola, naroito onih simbolu ribe, sve vie su mi pribliavala problem i najzad zbog toga ve dvadeset godina u mojim spisima tu i tamo nagovetavam postojanje pomenutog fenomena, bez njegove blie obrade. eleo bih da privremeno dokrajim nezadovoljavajue stanje pitanja, pokuavajui da povezano iznesem sve ono to se odnosi na ovaj problem. Ne bi trebalo da mi se prebaci uobra-enost zbog toga to na sledeim stranicama postavljam neobine zahteve na raun otvorenosti duha i dragovoljnosti mojih italaca. Od njih se ne zahte-vaju samo ekskurzije u tamne, podozrive i zabludama zaipljena podruja ljudskog iskustva, ve se i optereuju mislenim tekoama, koje sobom donosi tre[l] Zajedno sa monografijom Wolfgang Pauli Der Einfluss archetypischer Vorstellungen auf die Bildung naturwissenschaftlicher Theorien bei Kepler objavljeno kao sveska Naturerklrung und Psyche, Studien aus dem C. G. Jung Institut IV.
ni

tiranje i rasvetljavanje jednog tako apstraktnog predmeta. Kako ve svako moe zakljuiti listajui nekoliko stranica, ni u kom sluaju se ne radi potpunom opisivanju i razjanjenju zamrenog inje-nikog stanja, ve samo pokuaju da se problem razvije tako da, ako ne svi a ono bar mnogi njegovi aspekti i veze, postanu vidljivi a time da se, kako se nadam, otvori prilaz jednom jo mranom podruju, koje je meutim od najveeg znaaja za pogled na svet. Kao psihijatar i psihoterapeut esto sam dolazio u dodir sa ovim problemima i mogao sam da se uve-rim od kolikog su znaaja za ovekovo unutranje iskustvo. Najee se radi stvarima kojima ovek ne govori glasno da ne bi bio izloen ismejavanju lienom duha. Uvek iznova sam se udio koliko mnotvo ljudi je imalo iskustva ovakve vrste i kako su briljivo uvali ove neobjanjivosti. Stoga moj udeo na ovom problemu nije zasnovan samo nauno, ve i ljudski. Prilikom obavljanja moga rada uivao sam u interesovanju i delotvornoj potpori od strane niza lica, koja pominjem u tekstu. Na ovom mestu eleo bih da izrazim posebnu zahvalnost gospoi dr L. Frej-Ron (Frey-Rohn). Ona je sa velikom predanou obradila astroloki materijal.
Avgusta 1950.

C. G. Jung

53

A. EKSPOZICIJA Kao to je poznato rezultati moderne fizike su doprineli znaajnoj promeni nae prirodnonaune slike sveta, budui da je uzdrmala apsolutnu vanost prirodnih zakona i pretvorila je u relativnu. Prirodni zakoni su statistike istine, to jest oni su tako rei bez izuzetka vaei samo tamo gde se radi makro-fizikim veliinama. Meutim, u podruju vrlo malih veliina ova predskazanja postaju nesigurna, odnosno nemogua, poto se vrlo male veliine vie ne ponaaju shodno poznatim prirodnim zakonima. Filozofski princip, koji je u osnovi naeg opaaj a prirodnih zakonomernosti, je kauzalnost. Ako se veza uzroka i dejstva ispostavi samo kao statistiki vaea i samo kao relativno istinita, onda se princip kauzalnosti u krajnjoj liniji moe samo relativno koristiti za objanjavanje prirodnih procesa i time pretpostavlja postojanje jednog ili vie drugih faktora, koji bi bili neophodni za objanjenje. To znai da je povezivanje dogaaja ve prema okolnostima i druge a ne samo kauzalne prirode i da zahteva i drugaiji princip objanjenja. U makrofizikalnom svetu ovek e se uzalud obazirati za akauzalnim dogaajima, ve jednostavno stoga to se uopte ne mogu predstaviti nekauzalno spojeni, ne-objanjivi dogaaji. Ali to uopte ne mora da znai da se ovakvi i ne deavaju. Njihovo postojanje logino proizilazi bar kao mogunost iz premise statistike verovatnoe.

54

Prirodnonauna pitanja su uperena na pravilne i, ukoliko su eksperimentalna, reproduktivne dogaaje. Na taj nain ostaju izvan posmatranja jednokratna ili retka zbivanja. Osim toga eksperimenat namee prirodi ograniene uslove, poto je izaziva da daje odgovor na pitanja koja su izmislili ljudi. Zbog toga je svaki odgovor prirode optereen vrstom pitanja a rezultat predstavlja meoviti produkt. Na ovome bazirani, takozvani prirodnonauni pogled na svet stoga ne moe biti nita drugo do psiholoki prejudicirani delimini pogled, kome nedostaju svi oni ipak ne nevani aspekti, koji nisu obuhvaeni statistiki. Da bi se ove jednokratnosti, odnosno retkosti mogle nekako shvatiti, izgleda da je ovek upuen na isto tako jednokratne pojedinane opise. Iz toga bi proistekla haotina zbirka kurioziteta, koja podsea na one stare prirodnjake kabinete gde se, pored fosila i anatomskih malformacija, nalazi i rog nosoroga, koren mandragore i osuena morska sirena. Deskriptivne prirodne nauke, pre svega biologija u najirem smislu, vrlo dobro poznaju ovakve jednokratnosti, njima je potreban, na primer, samo jedan egzemplar nekog po sebi krajnje neverodostojnog ivog bia, da bi se dokazalo njegovo postojanje. Svakako da u ovom sluaju mnogi posmatrai imaju prilike da se pomou sopstvenih ula osvedoe da takvo bie postoji. Ali gde se radi prolaznim dogaajima, koji ne ostavljaju nikakve druge dokazive tragove, osim moda tragova seanja u pojedinim glavama, tu nije dovoljan usamljeni svedok a i vie njih nije dovoljno da jednokratno zbivanje oznai kao bezuslovno ve-rovatno. Dovoljno je poznata nepouzdanost iskaza svedoka! U ovom sluaju se namee neophodnost ispitivanja da li je na izgled jednokratni dogaaj stvarno jednokratan i da li bilo gde postoje ista ili bar slina zbivanja. Pri tom consensus omnium igra psiholoki dodue znaajnu, ali empirijski neto tugaljivu ulogu. On se samo izuzetno pokazao korisnim pri dokazivanju injenica. Empirija ga dodue ne zanemaruje, ali se radije ne oslanja na njega. Apsolutno jednokratni, prolazni dogaaji, ije se postoja nje ne moe niti osporiti, niti dokazati nikakvim sredstvom, nikada ne mogu biti predmet iskustvene nauke; meutim, rea zbivanja vrlo su poeljna ukoliko postoji vei broj pouzdanih pojedinanih posma-tranja. Pri tom takozvana mogunost ne igra nikakvu ulogu, jer kriterijum ove izvodi se samo iz vremenski uslovljene, shvatljive pretpostavke. Nema nijednog apsolutnog prirodnog zakona iji bi autoritet mogao da prizove ovek u cilju potpore svojih zabluda. On moe samo da zahteva po mogustvu veliki broj pojedinanih posmatranja. Ako ovaj broj, statistiki posmatrano, ostaje unutar sluajne verovatnoe, onda je time dokazano da se radi sluaju; ali time nije postignuto i objanjenje. Naen je izuzetak od pravila. Kada se, na primer, broj oznaka kompleksa nalazi ispod verovatnog broja poremeaja koji se moe oekivati kod asocijacijskog testa, onda to ni u kom sluaju ne opravdava pretpostavku da u tom sluaju nema kompleksa. Ali to nije spreilo da se reakcijski poremeaji smatraju sluajnostima. Iako se upravo u biologiji kreemo na podruju gde su kauzalna objanjenja esto nezadovoljavajua ili skoro nemogua, ipak se ovde neemo baviti problemom biologije, ve upravo pitanjem da li uopte ima ne samo mogunosti ve i injeninosti akauzal-nih zbivanja. U okviru naeg iskustva postoji beskrajno daleko podruje, iji je opseg tako rei isto toliko velik kao i domet zakonomernosti to je svet sluaja,* koji ne izgleda da je kauzalno povezan sa koincidirajuim injeninim stanjem. Zbog toga emo se najpre poblie pozabaviti sa bivstvom i shvatanjem sluaja. ovek je navikao da pretpostavlja da je sluaj samo po sebi razumljivo pristupaan kauzalnom objanjenju i da je oznaen kao sluaj ili koincidencija samo zbog toga to nije otkrivena ili jo nije otkrivena njegova kauzalnost. Kako je ovek obino ubeen u ap* Re Zu-fall (sluaj, udes, sudbina) je kao i Ein-fall (upad, prodor, nastajanje, doseanje, domiljanje) izvanredno ilustrativna to je neto to se kree ka nekome, kao da je privueno od ovoga.

solutnu vanost zakona kauzalnosti, ovo objanjenje sluaja smatra se zadovoljavajuim. Ali, ako je princip kauzalnosti samo relativno vaei, onda iz toga proistie zakljuak da, iako se pretena veina sluajeva moe kauzalno objasniti, ipak mora postojati ostatak koji je akauzalan. Stoga se nalazimo pred zadatkom da izdvojimo sluajne dogaaje i da akau-zalne odvojimo od kauzalno objanjivih. Naravno da se moe pretpostaviti da broj kauzalno objanjivih daleko nadmaa broj zbivanja sumnjivih na akauzal-nost, stoga se, zbog povrnosti ili predubeenja po-smatraa lako mogu prevideti relativno retki akau-zalni fenomeni. im se pree na tretiranje sluaja, namee se neophodnost brojanog svrstavanja ispitivanog dogaaja. Procena iskustvenog materijala ne moe uslediti bez kriterijuma diferenciranja. Po emu treba akau-zalne spojeve raspoznavati i odvajati od kauzalnih, kada se sve

55

sluajnosti mogu istraivati na njihovu kauzalnost? Na ovo se moe odgovoriti da se akau-zalni dogaaji najpre mogu oekivati tamo gde, posle blieg razmatranja, kauzalna veza izgleda nezamisliva. Kao primer moe posluiti lekarima dobro poznati fenomen duplicitas casuum, dupliranje sluajeva. Ponekad se radi triplikatu pa i veem broju, tako da Kamerer (Kammerer) govori zakonu serije, dajui izvanredne primere.* U veini ovakvih sluajeva ne postoji ak ni udaljena verovatno-a kauzalne povezanosti koincidentnih dogaaja Ako, na primer, moram da utvrdim da moja tramvajska karta ima isti broj kao i karta za pozorite. koju sam uzeo neposredno posle vonje a isto vee jo usledi telefonski poziv, kada mi se saoptava da me zove taj isti broj, onda mi kauzalna povezanost izgleda preko svake mere neverovatna, pa ak i uz pomo najsmelije mate ne bi moglo da se smisli kako bi uopte mogla da postoji neka veza, iako svaki sluaj za sebe evidentno poseduje svoju kauzalnost. S druge strane poznato mi je da sluajna zbivanja pokazuju tendenciju neperioinog formiranja grupa.
* Kammerer: Das Gesetz der Serie.

to neophodno mora biti sluaj, poto bi inae postojao periodini, redovan poredak dogaaja, to upravo iskljuuje sluajnosti. Kamerer je, u svakom sluaju, miljenja da gomilanje1, odnosno serije sluajnosti, dodue izmiu dejstvu jednog zajednikog uzroka,2 to znai da su akauzalni, ali su ipak izraz inercije, opte moi ostajanja u istom stanju.3 Istovremenost gomilanja upo-rednih istovetnosti on objanjava imitacijom.4 Time protivurei samom sebi, poto gomilanje sluajnosti ni u kom sluaju nije pomereno izvan podruja objanjivog5, ve shodno svim oekivanjima nalazi se u okviru ovog i stoga se, ako se ne moe svesti na jedan zajedniki, onda se moe dovesti u vezu sa vie uzroka. Njegovi pojmovi serijama, imitaciji, atrakciji i inerciji spadaju u kauzalno zamiljenu sliku sveta i ne kazuju nita vie od gomilanja sluajnosti koje odgovara statistikoj i matematikoj verovatnoi. Kamererov injenini materijal sadri samo gomilanja sluajnosti, ija je jedina zakono-mernost verovatnoa, to jest ne postoji nikakav vidljivi povod da se bilo ta trai iza svega ovoga. Iz svojih tamnih razloga, meutim, on ipak trai dalje i vie od onoga to krije ista verovatnoa, naime zakon serije, koji bi eleo da uvede kao princip pored kauzalnosti i finalnosti.6 Kao to je reeno ova ten dencija uopte nije zajamena njegovim materijalom. Ovu oiglednu protivurenost mogu objasniti samo time da
L. e, S. 130. L. c, S. 36. 93. i 102 3 L. c, S. 117: "Zakon serije je izraz zakona inertnosti objekata koji uestvuju u tvom ponavljanju. Iz nesrazmerno vee istrajnosti, koja jc, svojstvena telesnom i energetskom kompleksu, objanjava se zadravanje identine konstelacije i propratno javljanje ponavljanja kroz vrlo duge vremenske intervale" itd. 4 L. c, S. 130. 5 L. c, S. 94. 6 Numinoznost serije sluajnosti raste proporcionalno broju njenih lanova. To znai da je na taj nain uslovljena konstelacija nesvesnih (po svoj prilici arhetipskih) sadraja, odakle se stie utisak kao da je serija >>uzrokovana<< takvim sadrajima. Kako je to mogue ne moe se tano predstaviti bez pomoi magijskih kategorija, zbog ega se treba zadovoljiti samo utiskom.
1 2

autor poseduje tamnu, ali fascinantnu intuiciju akauzalnog poretka i veza i to zbog toga to se on, kao sve razumne i oseajne prirode, nije mogao oteti utisku gomilanja sluajnosti i stoga se, shodno njegovoj naunoj nastrojenosti, usudio na smeli pokuaj da potrai akauzalne serije na osnovu iskustvenog materijala, koji se nalazi u granicama verovat-noe. Na alost Kamerer nije poduzeo brojano obu-hvatanje serija. Takav poduhvat svakako da bi nabacio pitanja na koja bi se teko naao odgovor. Ka-zuistika metoda sigurno da prua veliku pomo op-toj orijentaciji; meutim, u odnosu na sluajnosti, pozitivni rezultati mogu se pre oekivati od brojanog obuhvatanja, to jest statistike metode. Grupisanje sluajnosti i serija izgleda nam, bar za nae dananje pojmove, besmisleno i da se sve skupa nalazi u okvirima verovatnoe. Svakako da ima sluajeva ija sluajnost moe dati povoda sumnji. Iz mnotva izabrao sam sledei sluaj koji sam zabeleio 1. aprila 1949. godine. Danas je petak. Za ruak imamo ribu. Neko je uz put podsetio na april-sku ribu. Pre podne sam nainio zabeleku: Est homo totus medius piscis ab imo. Popodne pokazala mi je jedna pacijentkinja, koju mesecima nisam video, nekoliko upeatljivih slika riba, koje je crtala u meuvremenu. Uvee su mi pokazali stolnjak na kome su bile izvezene ribe. Drugog aprila, u rano prepodne, nekadanja pacijentkinja koju godinama nisam video ispriala mi je svoj san u kome je, stojei na morskoj obali, spazila veliku ribu koja je plivala direktno prema njoj i tako rei pristala kraj njenih nogu. U to vreme bavio sam se prouavanjem istorijata simbola ribe. To je znala samo jedna osoba koja bi u ovoj grupi dola u obzir.

56

Ovde je bliska sumnja da se radilo smisaonoj koincidenciji, akauzalnoj povezanosti. Moram priznati da me je impresioniralo ovo gomilanje. Ono je za mene imalo izvestan numinozan karakter. U takvim prilikama obino se kae: To ne moe biti

samo ist sluaj a da se pri tom ne zna ta se time kae. Kamerer bi me ovde sigurno podsetio na svoje serije. Jaina utiska, meutim, ne dokazuje nita protiv sluajne koincidencije svih ovih riba. Sigurno je krajnje udno da se tema riba tokom 24 sata ponavlja nita manje do est puta. Ali ne sme se smetnuti s uma da je riba petkom neto najobinije. Prvog aprila ovek se lako moe setiti aprilske ribe. Tada sam se ve mesecima bavio simbolom ribe. Ribe kao simbol nesvesnih sadraja esto se sreu. Zbog toga ne postoji opravdana mogunost da se u tome sagleda neto drugo do grupa sluajnosti. Gomilanja ili serije, sastavljeni od stvari koje se esto sreu, do daljnjega se moraju smatrati sluajnostima.10 One, stoga, bez obzira na njihov opseg, iskljuuju akauzalnu vezu, poto nije jasno kako bi se ova mogla dokazati. Zbog toga se pretpostavlja da su sve koincidencije sluajni pogoci i stoga im nije potrebno nekauzalno objanjenje.11 Ova pretpostavka moe i ak mora vaiti kao tana sve dok se ne pronae dokaz da uestalost njihovog javljanja prelazi granice verovatnoe. Ali ako se nae ovakav dokaz, time bi se istovremeno potvrdilo da se susreu pravi akauzalni spojevi dogaaja, za ije se objanjenje ili shvatanje morala potraiti
* Jung, Odabrana dela, ill

129

10 Radi dopune reenog eleo bih da napomenem da sam ove redove pisao na obalama naeg jezera. Kada sam zavrio reenicu, poao sam nekoliko koraka ka kamenoj ogradi tu, na tom zidu nalazila se mrtva riba oko 30 cm duga, na izgled bez ozleda. Prethodne veeri na tom mestu nije bilo ribe. (Verovatno da ju je iz vode iznela kakva grabljivica ili maka). Ova riba je bila sedma u nizu. 11 ovek je u nedoumici kako treba da shvati onaj fenomen koji je Stekel (Stekel) oznaio kao Obaveza imena {Molisene Zeitschrift f. Psychotherapie III, 1911, S. 110). Radi se delom grotesknim koincidencijama imena i svojstava tog oveka. Na primer gospodin Gross (veliki) pati od ludila veliine, gospodin Kleiner (mali) od kompleksa nie vrednosti. Dve sestre Altmann (stari ovek), obe se udaju za 20 godina starije ljude, gospodin Feist (gojazan, mastan) je ministar za ishranu, gospodin Rosstuscher (dambas) je advokat, gospodin Frojd (Freud) zastupa princip zadovoljstva, gospodin Adler princip volje za moi, gospodin Jung ideju ponovnog raanja, itd. Da li se ovde radi apsurdnoj sluajnosti ili sugestivnom dejstvu imena, to izgleda smatra i Stekel, ili smisaonim koincidencijama?

kauzalnost nemerljivog faktora. Tada bi se, naime, moralo pretpostaviti da su dogaaji s jedne strane povezani kao kauzalni lanac, a s druge pak u datom sluaju meusobno spojeni nekom vrstom smisaonih poprenih veza. Na ovom mestu eleo bih da doe do izraaja Sopenhauerova (Schopenhauer) rasprava prividnoj hotiminosti u sudbini pojedinca (Parerga und Paralipomena, Bd. I) koja je tako rei kumovala ovim mojim razmatranjima. Radi se ipak problemu isto-vremenosti. . . bez kauzalne veze, to se naziva sluajem. . . (v. Koebersche Ausgabe, s. 40). Sopen-hauer predoava ovu istovremenost pomou paralel-nih krugova, koji predstavljaju popreni spoj izmeu meridijana zamiljenih kao kauzalni lanci (1. c, s. 39). Svi dogaaji u ivotu oveka, shodno ovome, stajali bi u znaku dve u osnovi razliite veze: prvo, u objektivnoj, kauzalnoj povezanosti prirodnog toka; drugo, u subjektivnoj povezanosti, koja je u spoju samo sa onim to je doivela individua i koja je toliko subjektivna kao i snovi dotine individue. Da istovremeno postoje ove dve vrste veza i da se u aktuelni dogaaj obe tano uklapaju kao karika dva sasvim razliita lanca, zbog ega sudbina jednog uvek odgovara sudbini drugog i da je junak u svojoj drami istovremeno statista u tuoj, to je naravno neto to prevazilazi nau mo shvatanja i samo zahvaljujui najdivnijoj harmonia praestabilita moe se zamisliti kao mogue. (1. c, s. 45). Po njegovom shvatanju subjekt velikog ivotnog prostora je . . . samo jedno naime transcendentalna volja, prima causa, od koga zrae svi kauzalni lanci sa pola i, zahvaljujui paralelnim krugovima, meusobno se nalaze u smisaonoj relaciji istovremenosti.12 Sopenhauer veruje u apsolutni determinizam prirodnog toka a uz to i u prvi uzrok. Ova pretpostavka, kao i prethodna, nije niim zajemena. Ona je filozofska mitologema i verodo-stojna samo onda kada se istovremeno javlja u obliju stare paradoksije: " , naime kao jedinstvo i verovatnoa. Prva pretpostavka, da istovremene take na meridijanima kauzalnog lanca predstavljaju smisaone koincidencije,
12

Stoga moj termin sinhronicitet.

57

ima izgleda na uspeh jedino kada je stvarno pouzdano utvreno jedinstvo primae causae. Ali ako je ono, kao to lako moe biti, verovatnoa, onda se mora sruiti celo-kupno Sopenhauerovo objanjenje, nezavisno od nedavno sagledanog, statistiki vaeeg prirodnog zakona koji ostavlja otvorenu mogunost indetermini-zma. Stoga ni prosuivanje niti iskustvo ne jame redovno prisustvo obe vrste veza, u kojima je subjekt i objekt jedno te isto. Jedno vreme Sopenhauer je mislio i pisao da kauzalnost kao kategorija ima a priori apsolutnu vanost i da se zbog toga mora upo-trebiti za objanjenje smisaone koincidencije. Ali, kao to smo videli, ona je u stanju da odgovori ovom zadatku sa odreenom verovatnoom samo uz pomo daljne voljne pretpostavke jedinstva primae causae. Meutim, tada se javlja neophodnost da se svaka taka na zamiljenom meridijanu nalazi u spoju smisaone koincidencije sa svakom drugom na istom stupnju irine. Ovaj zakljuak prevazilazi sve empirijske mogunosti, to jest on pripisuje smisaonoj koincidenciji tako pravilno i zakonomerno prisustvo ili javljanje, da njeno utvrivanje ili uopte nije nuno ili da je najprostija stvar na svetu. openhauerovi primeri su tako mnogo i tako malo ubedljivi kao i svi drugi. Ali njegova najvea zasluga je u tome to je sagledao problem i pri tom shvatio da ovde nema jevtinih ad hoc objanjenja. Da ovo zadire u osnove naeg saznanja uopte, on je u smislu njegove filozofije izveo iz transcendentalne pretpostavke, naime iz volje, koja stvara ivot i postojanje na svim stupnjevima i oboje tako usklauje da ove harmonino odgovaraju ne samo na istovremenim paralelama, ve s vremena na vreme kao fatum ili provienje pripremaju ili odreuju budunost. Nasuprot Sopenhauerovom pesimizmu ovo gledanje ima skoro prijatan i optimistiki prizvuk, koji danas jedva da smo u stanju da ose timo. Na j sadrajnije a istovremeno najsumnjivije stolee svetske isto-rije deli nas od onog srednjovekovnog vremena, kada je filozofski duh verovao da moe neto utvrditi i saznati s one strane sveg iskustva. Ali ono doba imalo je jo vei i dalji pogled koji se nije zaustavljao i smatrao da je dostigao granice tamo gde je nauna putogradnja dospela do svog privremenog kraja. Tako je Sopenhauer stvarnim filozofskim sagledavanjem obuhvatio jedno podruje, iju svojstvenu fenomenologiju dodue nije dovoljno obuhvatio, ali ju je priblino tano ocrtao. On je spoznao da omina i praesagia, astrologija i raznoliko varijabilne intuitivne metode imaju zajedniki imenitelj, koji je nastojao da pronae pomou transcendentne spekulacije. Pri tom je spoznao, isto tako tano, da se radi principijelnom problemu prvog reda, nasuprot svima onima koji su pre i posle njega operisali sa nepodobnim predstavama prenoenja sile ili ak pokuavali da celo podruje odbace kao besmislicu da bi izbegii isuvie teak zadatak.13 Sopenhauerov pokuaj je utoliko znaajniji to spada u doba kada je strahoviti prodor prirodnih nauka ceo svet uverio u to da jedino kauzalnost dolazi u obzir kao konani princip objanjenja. Umesto da jednostavno odbaci sva ona iskustva koja nisu htela da bez daljnjega pokleknu pred iskljuivom dominacijom kauzalnosti, on je, kao to smo videli, nainio pokuaj da ih podvede pod svoja deterministika gledita. Time je Sopenhauer ono to je stalno i odavno lealo u osnovi kao jedan, pored kauzalno postojeeg, drugaiji poredak sveta, naime onaj svet prefiguracije, korespondencije i prestabili-sane harmonije, silom uterao u kauzalne eme, svakako gonjen ispravnim oseanjem da zakoni prirode slike sveta, u iju vanost nije sumnjao, ipak proputaju neto to je igralo znaajnu ulogu u antikom i srednjovekovnom shvatanju (kao i u tajanstvenom oseanju modernoga). Podstaknuti velikim injeninim materijalom koji su sakupili Gurnej, Majer i Podmor (Gurnev,
IS Kant se mora izuzeti. U svojoj raspravi Trume eines Geistersehers, erlutert durch Trume der Metaphysik on je pokazao put Sopenhaueru.

Myer, Podmore)14 problemu rauna verovatnoe prili su Darije (Dariex)15, Rie (Richet)'* i C. Flamarion (Flammarion)." Darije je za telepatsko opaanje smrti proraunao verovatnou od 1 : 4 114 545; objanjenje jednog takvog sluaja kao sluajnosti je, dakle, preko etiri miliona puta neverovatnije od telepatske odnosno akauzalne, smisaone koincidencije. Astronom Flamarion je za posebno dobro posmatran sluaj phantasms of the living izraunao verovatnou ak od 1 : 804 622 222.w On prvi put sumnjive dogaaje dovodi u vezu sa opaanjem smrti za koju se tada interesovao. Tako iznosi on1* da je, kada je u ovom delu obraivao atmosferu i to upravo kada je pisao poglavlje jaini vetra, iznenadni nalet jakog vetra sve listove sa njegovog pisaeg stola zbrisao kroz prozor. Isto tako pominje zabavni dogaaj trostruke koincidencije gospodina de Fontgibu sa pudingom od ljiva.20 Pominjanje ovih koincidencija u vezi sa telepatskim problemom pokazuje da se kod Flamariona

58

ve nasluuju obrisi, svakako jo nesvesno, daleko obuhvatnijeg.principa. Pisac Vilhelm fon Sole (Wilhelm von Scholz)" sakupio je niz sluajeva koji pokazuju na kakav se udnovat i nesvakodnevan nain ukradene stvari ponovo vraaju sopstveniku. Izmeu ostalih pominje sluaj majke koja je fotografisala svog etvorogodinjeg sinia u Svarcvaldu.
Phantasms of the Ltvtng. Annales des sciences psychiques, 300. ' Proceedings of the Society for Psychical Research 17 L'inconnu et les problmes psychiques, p. 227, L. c, p. 241. L. c, p. 228 0 L. c, p. 231. Izvesni Deamp kao deak u Orleanu dobio je komad pudinga od ljiva od gospodina de Fontgibu. Deset godina kasnije u jednom parikom restoranu otkrio je puding od ljiva i naruio jedan komad Meutim, ispostavilo se da je puding ve poruen i to od strane g. de Font-gibua. Mnogo godina kasnije Deamp je pozvan na prijem gde e se sluiti puding od ljiva kao poseban raritet. Za vreme jela primetio je da sada nedostaje samo g. de Fontgibu. U tom trenutku su.se otvorila vrata da bi uao usahnuli, ezorijentisani starac g. de Fontgibu, koji se zbunio oko adrese i pogreno upao u ovo drutvo. 11 Der Zufall. Eine Vorform des Schicksals
14

Film je poslala da se razvije u Strasburgo.. Zbog poetka rata (1914) nije mogla da podigne film. Smatrala ga je izgubljenim. U Frankfurtu na Majni 1916. kupila je film da bi foto-grafisala u meuvremenu roenu ericu. Prilikom razvijanja ispostavilo se da je film dva puta eksponiran druga slika bio je snimak njenog sina koji je nainila 1914. godine! Stari, nerazvijeni film nekako je dospeo meu nove i tako ponovo doao u prodaju. Autor dolazi do shvatljivog zakljuka da svi znaci upuuju na privlanu snagu odnosnog. On pretpostavlja da je zbivanje sreeno, kao kada bi nam san bio nesaznajno vea i obuhvatnija svest. Sa psiholoke strane problem sluajnosti obraivao je Herbert Zilberer (Silberer).22 On ukazuje da. su na izgled smisaone koincidencije delom nesvesna obrada, delom nesvesna voljna tumaenja. On ne razmatra ni parapsihike fenomene niti sinhronicitet, a teorijski ne izlazi iz okvira Sopenhauerovog kauza-lizma. Nezavisno od neophodne kao i poeljne psiholoke kritike vrednovanja sluajnosti, Zilbererova istraivanja ne sadre nikakva ukazivanja na postojanje pravih, smisaonih koincidencija. Odluujui dokaz postojanja akauzalnih povezivanja dogaaja tek je u najnovije vreme, uglavnom preko Rineovih (Rhine) eksperimenata23 iznet na nauno dovoljnoj visini, ali tako da autori nisu prepoznali dalekosene zakljuke koji se moraju izvesti iz njihovih rezultata. Do sada jo nije iznet neki kritiki argumenat protiv ovih pokuaja, koji ne bi mogao biti odbaen. Eksperimenat se u principu sastoji u tome to eksperimentator otkriva seriju numerisa-nih karti, sa ucrtanim jednostavnim geometrijskim
Der Zufall und die Koboldstreiche des Unbewussten. Rhine, Extra-Sensory Perception. Idem, New Frontiers of the Mind. Od ovoga je prevedeno na nemaki: Neuland der Seele. Pratt, Rhine, Smith, Stuart and Greenwood: Extra-Sensory Perception after Sixty Years. Opti pregled rezultata nalazi se u: Rhine, The Reach of the Mind, isto i u knjizi Tyrrell, The Personality of Man. Kratak ali pregledan rezime kod Rhine, An Introduction to the Work of Extra-Sensory Perception, p. 164.
2

motivima, i to jednu za drugom. Istovremeno se osobi, koja je prostorno odvojena od eksperimentatora, daje nalog da navede odgovarajue znake. Koristi se serija od 25 karata, koja se sastoji od po pet karata sa istim znakom. Pet karata je nosilo znak zvezde, pet pravougaonika, pet krugova, pet dveju talasastih linija a pet krsta. Karte je jednu za drugom prevrtao eksperimentator, kome je, prirodno, bio nepoznat re-dosled serije. Ispitivana osoba (i.o.), koja uopte nije imala mogunosti da vidi karte, morala je, kako zna i ume, da navede upravo otkriveni znak. Naravno da je veliki broj pokuaja protekao negativno budui da rezultat nije prelazio verovatnou od pet sluajnih pogodaka. Neki rezultati su meutim iznosili znatno vie od verovatnoe. Ovo je bio sluaj kod ispitivane osobe P. Prva serija testa sastojala se u tome da svaka i.o. osam stotina puta pokua da odgonetne karte. Proseni rezultat je iznosio 6,5 pogodaka na 25 karata, dakle 1,5 vie od matematike verovatnoe, koja iznosi pet pogodaka. Verovatnoa da se javi sluajna devijacija od 1,5 na broj pet, iznosi 1 : 250.500. Ova proporcija pokazuje da verovatnoa sluajne devijacije nije upravo velika, poto se u 250.000 sluajeva samo jednom moe oekivati sluajna devijacija ovog iznosa. Individualni rezultati su varirali u zavisnosti od specifine nadarenosti i.o. Jedan mladi ovek, koji je u mnogobrojnim pokuajima postigao prose-no deset pogodaka na svakih 25 karata (dakle dvostruko vie od verovatnoe), jednom je proitao ispravno svih 25 karata, to odgovara verovatnoi od 1 : 298 023 223 876 953 125. Od mogunosti da se karte meaju na bilo koji priblian nain, uvala je aparatura koja je karte meala automatski, dakle, nezavisno od ruke eksperimentatora.

59

Posle prvih pokuanih serija u jednom sluaju, prostorna distanca izmeu eksperimentatora i i.o. iznosila je o 350 km. Proseni rezultat brojnih pokuaja ovde je iznosio 10,1 pogodaka na 25 karata. U drugom nizu pokuaja, kada su se eksperimentator i i.o. nalazili u istoj sobi, 11,4 pogodaka na 25; kada je i.o. bila u susednoj sobi, 9,7 na 25; udaljena dve sobe 12,0 na 25. Rine pominje eksperimente User (Uscher) i Burta (Burt), koji se sa pozitivnim rezultatima prostiru na preko 960 milja.54 Potpomognuti sinhronizo-vanim asovnicima eksperimenti su sa pozitivnim rezultatima sprovedeni izmeu Darema (Durham. North Carolina) i Zagreba u Jugoslaviji (oko 4000 milja)." Okolnost da razdaljina u principu nema nikakvog efekta dokazuje da se ne moe raditi energetskoj po javi, .poto bi inae poveavanje distance i irenje u prostoru moralo prouzrokovati smanjenje dejstva, tako da ne bi bilo teko ustanoviti da se broj pogodaka smanjuje proporcionalno kvadratu rastoja-nja. Kako ovo oigledno nije sluaj, ne preostaje nita drugo do da se pretpostavi da se ova distanca pokazuje psihiki varijabilnom, tako da se, na primer, pomou psihikog stanja u datom sluaju moe re-dukovati na nulu. Jo udnovatije je da ni vreme u principu ne deluje prohibitivno, to jest itanje u budunost poloene serije karata pokazuje broj pogodaka koji prevazilazi istu verovatnou. Verovatnoa Rineovih rezultata sa vremenskim eksperimentom iznosi 1 :400.000, to znai znaajnu verovatnou za postojanje faktora nezavisnog od vremena. Rezultat vremenskog eksperimenta ukazuje na psihiku relativnost vremena, poto se radi opaajima dogaaja koji jo uopte nisu nastupili. U takvim sluajevima izgleda kao da je iskljuen faktor vremena, i to pomou neke psihike funkcije ili bolje pomou psihikog stanja koje moe da eliminie i faktor prostora. Ako ve kod eksperimenta sa prostorom moramo da zakljuimo da se energija ne smanjuje sa distancom, onda je kod vremenskog eksperimenta potpuno nemogue uopte i pomisliti na bilo kakav energetski odnos izmeu opaanja i budueg dogaaja. ovek stoga mora unapred da odustane od svih energetskih objanjenja, to znai da se dogaaji ove vrste ne mogu posmatrati sa
Rhine, The Reach of the Mind, p. 49. Transoceanic ESP Experiment, p. 52.
85

Rhine and Humphrey A

ugla kauzalnosti, poto kauzalnost pretpostavlja postojanje prostora i vremena, budui da su u osnovi svih posmatranja u krajnjoj liniji tela koja se kreu. Meu Rineovim eksperimentima moraju se po-menuti i pokuaji sa kockama. I.o. dobija nalog da baca kocke (to je omogueno pomou aparata) sa eljom da po mogustvu padne to vie sa tri take. Rezultati ovog takozvanog PK eksperimenta (psiho--kineza) bili su pozitivni i to utoliko bolje to je vie kockica korieno odjednom.8" Ako se prostor i vreme pokazuju kao psihiki relativni, onda mora da i pokretano telo poseduje odgovarajuu relativnost, odnosno da je ovoj podreeno. Neposredno iskustvo iz ovih eksperimenata je injenica da posle prvog pokuaja poinje da opada broj pogodaka, to dovodi do negativnih rezultata. Ali ako iz bilo kog unutranjeg ili spoljnjeg razloga doe do osveenja interesovanja i.o., onda se ponovo poveava broj pogodaka. Nezainteresovanost i dosada deluju prohibitivno; Udeo, pozitivno oekivanje, nada i vera u mogunosti eksperimentatora poboljavaju rezultate i stoga izgleda da su uopte preduslov javljanja rezultata. U ovom smislu je interesantno da je poznati engleski medij um Ajlin Garet (Mrs Eileen J. Garrett) u Rineovom eksperimentu postigla vrlo loe rezultate i to stoga to, kao to je sama izjavila, nije mogla da uspostavi nikakav oseajni odnos prema bezdunim eksperimentalnim kartama. Ovo malo nagovetaja je dovoljno da itaocu prui bar povran uvid u ove eksperimente. Gore po-menuta Tirelova (C.N.M. Tyrrell) knjiga, tadanjeg predsednika Society for Psychical Research, sadri vrlo dobar pregled svih iskustava na ovom podruju. Urednik je i sam stekao velike zasluge u ispitivanju eksperimentatora. Sa fizike strane eksperimente ekstrasenzorne percepcije (ESP) je Robert Mekonel (Robert A. McConnell) pozitivno ocenio u lanku pod naslovom: ESP Fact or Fancy?'*' Razumljivo da je pokuavano da se na sve mogue
The Reach of the Mind, p. 73. *7 G. Prof. Pauli mi je prijateljski ukazao na ovaj rad koji je izaao u : The Scientific Monthly, LXIX (1949). br. 2.
*

naine objasne ovi rezultati koji se granie sa udom i naprosto sa nemoguim. Ali ovakvi pokuaji su se uvek razbijali injenice koje se do sada nisu mogle osporiti.

60

28 Ne meati sa terminom prenos (transfer) u psihologiji neuroza, koji oznaava projekciju srodnikog odnosa. 29 Kamerer (Kammerer) se bavio pitanjem protivdejstva sledeeg stanja na prethodno, ali ne ba ubedljivo.

Pomou Rineovih eksperimenata suoeni smo sa injenicom da ima dogaaja koji su eksperimentalno, tj. u ovom sluaju smisaono meusobno povezani a da se pri tom nije moglo dokazati da je ovaj odnos kauzalan, budui da prenos (transfer) ne pokazuje nikakva poznata energetska svojstva. Zbog toga postoji osnovana sumnja da li se uopte radi prenosu.28 Naime, ovako neto vremenski eksperimenti principijelno iskljuuju, poto bi bilo apsurdno pretpostaviti da se jo nepostojee, injenino stanje koje treba da nastane tek u budunosti, moe kao energetski fenomen preneti na sadanji prijemnik.28 Naprotiv, izgleda da se objanjenje s jedne strane uklapa u nau kritiku pojma prostora i vremena, a s druge se postavlja kod tumaenja nesvesnog. Kao to je ve reeno, nemogue je dananjim sredstvima extra sensory perception, to jest smisaone koincidencije objasniti kao energetski fenomen. Time se odbacuje i kauzalno objanjenje, poto se dejstvo ne moe drugaije shvatiti do kao energetski fenomen. Stoga se ne radi uzroku i efektu, ve podudaranju u vremenu, nekoj vrsti istovreme-nosti. Zbog oznake istovremenosti odabrao sam izraz sinhronicitet, da bih time oznaio hipotetini faktor objanjenja, koji se ravnomerno suprotstavlja kau-zalnosti. U mome lanku Duh psihologije (Der Geist der Psychologie Eranos Jahrbuch XIV, 1946) predstavio sam sinhronicitet kao psihiki uslovljenu relativnost od vremena i prostora. U Rineovim eksperimentima vreme i prostor ponaaju se donekle elastino naspram psihe, poto se na izgled proizvoljno mogu redukovati. Kod prostornog poretka u eksperimentu se prostor, a kod vremenskog vreme, u izvesnoj meri redukuju priblino do nule; izgleda kao da su prostor i vreme povezani sa psihikim uslo-vima ili kao da po sebi i za sebe uopte i ne postoje i da se postavljaju samo pomou svesti. Prostor i vreme su u prvobitnim shvatanjima (to jest u primitivnim) krajnje podozriva stvar. Oni su tek tokom duhovnog razvitka postali vrsti pojmovi, i to kroz uvoenje merenja. Po sebi prostor i vreme se sastoje od nitavila. Kao opredmetljeni pojmovi oni proistiu tek iz diskriminativne delatnosti svesti i formiraju neophodne koordinate za opisivanje ponaanja tela koje se kree. Stoga su oni u sutini psihikog porekla, to je svakako osnova koja je pokrenula Kanta da ih shvati kao kategorije a priori. Ali ako su prostor i vreme prividna svojstva tela koje se kree, stvorena neophodnou razumevanja posmatraa, onda njihova relativizacija pomou psihike uslovlje-nosti u svakom sluaju vie nije nikakvo udo, ve se nalazi u podruju mogueg. Ova mogunost, meutim, nastupa tek onda, kada psiha ne posmatra spolj-no telo ve kada posmatra samu sebe. To je naime sluaj kod Rineovih eksperimenata odgovor ispitivane osobe ne sledi iz posmatranja fizikih karata, ve iz iste imaginacije, iz doseanja, u kojima se ma-nifestuje struktura nesvesnog, koje i produkuje ove sadraje. Ovde bih eleo jo jednom da ukazem na to da su presudni faktori nesvesne psihe arhetipovi, koji ine strukturu kolektivno nesvesnog. Ovo po-slednje, meutim, predstavlja kod svih ljudi samom sebi identinu psihu, koja je, nasuprot nama poznatog psihikog, neopaajna, zbog ega sam je oznaio kao psihoid. Arhetipovi su formalni faktori koji sreuju ne-svesna duevna zbivanja oni su patterns of be-haviour. Istovremeno arhetipovi imaju specifian naboj oni razvijaju numinozna dejstva, koja se izraavaju u afektima. Afekat izaziva partielles abaissement du niveau mental, budui da odreeni sadraj dovodi do, dodue, jasnosti nadnormalne visine, ali u istoj meri od drugih moguih sadraja svesti oduzima toliko energije da ovi tamne, postaju ne svesni. Zbog dejstva afekata na suavanje svesti nastaje snienje orijentacije koje je u skladu sa trajanjem afekta, a koja, sa svoje strane, prua nesvesnom povoljnu priliku da prodre u ispranjena'i naputena podruja. Zbog toga je tako rei redovno iskustvo da u afektu probijaju i dolaze do izraaja neoekivani, inae sputavani ili nesvesni sadraji. Takvi sadraji su ne retko inferiorne ili primitivne prirode i na taj nain odaju svoje poreklo u arhetipovima. Kao to u potom jasnije osvetleti, izgleda da su arhetipovi, u izvesnim prilikama, povezani sa fenomenima istovre-menosti, to jest sinhronicitetom. To je razlog zbog ega ih ovde pominjem. U pravcu psihike prostorno-vremenske relativnosti ukazuju moda sluajevi izvanredne prostorne orijentacije kod ivotinja. Zagonetna vremenska orijentacija paiolo crva polineanskih ostrva, iji se rep-ni segmenti, puni polnih produkata, pojavljuju na morskoj povrini u predveerje poslednje meseeve etvrti oktobra i novembra,30 mogla bi da spada u ovaj skup. Kao uzrok ove pojave navodi se da u ovo vreme dolazi do ubrzanja okretanja zemlje pod uti-cajem gravitacije meseca. Ali astronomskim razlozima nemogue je potvrditi ovo objanjenje." Po sebi nesumnjivo veza menstruacionog perioda kod oveka sa meseevim kretanjem i menama, izgleda da je u vezi sa mesecom samo cifarski a da s njim

stvarno ne koincidira. Takoe nije dokazano da je ikada imao uticaja. Problem sinhroniciteta ve me dugo okupira, i to ozbiljnije od polovine dvadesetih godina" kada
* Tanije reeno ljubavni zanos poinje neto ranije i zavrava se neto posle ovih dana. U taj dan je samo maksimum. Meseci su razliiti u zavisnosti od mesta. Vavo sa Amboine treba da se pojavljuje pri punom mesecu u martu (Krmer, ber den Bau der Korallenriffe). Dahns, Das Schwrmen des Paiolo. i Ve godinama pre toga kod mene se razvila sumnja u neogranienu primenu principa kauzalnosti u psihologiji. U predgovoru prvog izdanja Collected Papers on Analytical Psychology (1916) p. XV, napisao sam: Causality is only one principle and psychology essentially cannot be exhausted by causal methods only, because the mind (= psyche) lives by

sam se, prilikom ispitivanja fenomena kolektivno nesvesnog neprestano sudarao sa vezama koje vie nisam mogao da objasnim kao sluajno formiranje grupa ili gomilanje. Radilo se naime koincidencijama koje su bile smisaono tako povezane, da je njihov sluajan susret predstavljao neverovatnost koja se morala izraziti pomou neke nemerljive veliine. Samo primera radi naveu jedan sluaj iz mojih posmatranja. Jedna mlada pacijentkinja u odlunom trenutku terapijskog postupka sanjala je da je dobila na poklon zlatnog kotrljana (skarabej). Dok mi je prepriavala njen san, ja sam sedeo leima okrenut zatvorenom prozoru. Iznenada sam iza mene zauo um kao da neko tiho otvara prozor. Okrenuo sam se i video da neki letei insekt od spolja udara prozorsko staklo. Otvorio sam prozor i uhvatio insekta. Radilo se najblioj analogiji sa zlatnim skarabe-jom, naime Scarabeide (zlatica), Cetonia aurata, insektu koji je, suprotno svojim navikama, ba u ovom trenutku osetio potrebu da prodre u tamnu sobu. Moram rei da mi se ovakav sluaj nije desio ni pre ni posle ovog dogaaja, a da je tadanji san pacijentkinje ostao u mom seanju kao unikum. U vezi sa ovim eleo bih da navedem drugi, za rzvesnu kategoriju dogaaja tipian sluaj. 2ena jednog mog pacijenta pedesetih godina ispriala mi je da se u trenutku smrti njene majke i babe na prozoru sobe samrtnika skupilo mnotvo ptica; pria koju sam toliko puta uo od drugih ljudi. Kada se bliio kraju terapijski postupak sa njenim muem, poto je bila otklonjena njegova neuroza, javili su se kod njega u poetku laki simptomi koje sam dovodio u vezu sa oboljenjem srca. Poslao sam ga specijalisti, koji meutim pri prvom pregledu, kako me je pismeno oba-vestio, nije naao nita zabrinjavajue. Na putu kui
aims as well. Psihika finainosi poiva na preegzistentnom smislu, koji postaje problemski tek kada se radi nesvesnoj obradi. U ovom sluaju mora se, naime, pretpostaviti neka vrsta znanja koje prethodi svakoj svesnosti. Do ovog zakljuka doao je i H. Driesch (Die Seele als elementarer Naturfaktor, S. 80).

sa ove konsultacije (sa lekarskim izvetajem u depu) moj pacijent se iznenada sruio na ulici. Kada su ga doneli kui u samrtnom ropcu, njegova ena je ve bila u stranom nemiru i to zbog toga to se, neposredno posle odlaska njenog mua lekaru, na njihovu kuu spustilo veliko jato ptica. Naravno da se odmah setila slinih dogaaja prilikom smrti njenih najbliih i plaila se najgoreg. Iako osobe koje imaju udela u ovom dogaaju izvanredno dobro poznajem i stoga znam da se radi istinskom injeninom izvetaju, ipak uopte ne smatram da e neko, ko odluno ovakve stvari po-smatra kao iste sluajnosti, zbog ovoga osetiti potrebu da men ja svoje miljenje. Prikazivanje oba sluaja proistie iz namere da se ukae na nain na koji se obino pokazuju smisaone koincidencije u praktinom ivotu. Smisaona povezanost u prvom sluaju je jasna u pogledu priblinog identiteta glavnih objekata (naime oba skarabeja); nasuprot tome u drugom sluaju na izgled se ne mogu meriti istim merilima smrtni sluaj i jato ptica. Ali ako se uzme u obzir da ve u vavilonskom hadu due nose odeu od perja a da je u starom Egiptu ba, dua, zamiljana kao ptica,38 tada uopte nije tako daleko pretpostavka arhetipskog simbolizma. Da je ovaj dogaaj bio predmet sna, onda bi komparativno-psiholoki bezuslovno dolo u obzir jedno takvo tumaenje. U prvom sluaju izgleda da isto tako postoji arhetipska osnova. Kao to sam pomenuo, radilo se neobino tekom terapijskom postupku, koji do pomenutog sna skoro uopte nije makao s mesta. Glavni razlog ovde je bio, to moram pomenuti zbog razume van ja situacije, u kartezijanskoj filozofiji odgajeni animus moje pacijentkinje, koji se za svoje krute pojmove stvarnosti drao u toj meri vrsto, da nastojanja tri lekara (naime ja sam bio trei) nisu bila u stanju da ga razmekaju. Za ovo je oigledno bio potreban nekakav iracionalni dogaaj, koji ja, samo po sebi razumljivo, nisam mogao da stvorim. Ve je san blago uzdrmao

Kod Homera cvrkuu due mrtvih.

racionalistiki stav moje pacijentkinje. Ali kada je skarabej stvarno doleteo, tada je njeno prirodno bie moglo da probije opsednutost od strane animusa, ime je

62

proces promene, koji inae prati terapijski postupak, prvi put uzeo ispravan tok. Sutinske promene stava znae psihiku obnovu, koja je skoro po pravilu u snovima i fantazijama praena simbolima ponovnog raanja. Skarabej je klasini simbol ponovnog roenja. Prema izlaganju staroegipatske knjige Am-Tuat mrtvi bog sunca se na sedmoj postaji pretvara u kepera, skarabej, i kao takav na dvanaestoj postaji stupa u brod koji podmlaeno sunce izvodi na jutarnje nebo. U ovom sluaju jedina tekoa se sastoji u tome to se kod obrazovanih teko sa sigurnou mogu iskljuiti kriptomnezije (iako simbol nije bio poznat mojoj pacijentkinji). Uz put prime-eno psiholoko iskustvo se stalno sudara sa ovakvim sluajevima34 u kojima se pojava paralelnih simbola ne moe objasniti bez hipoteze kolektivno ne-svesnom. Sluajevi smisaonih koincidencija koje treba razlikovati od grupa sluajnosti izgleda da poivaju na arhetipskoj osnovi. Bar svi sluajevi iz mog iskustva a njih je veliki broj ukazuju na ovu karakteristinu oznaku. Sta to treba da znai ve sam maloas pomenuo.35 Iako e svako ko ima nekog iskustva na ovom podruju bez tekoa prepoznati arhetipski karakter u ovakvim dogaajima, ipak se psihiki uslovi Rineovih eksperimenata ne mogu bez daljnjega dovesti u vezu sa ovim, poto konstelacija arhetipa nije odmah vidljiva. Pri tom se ne radi takvim emocionalnim situacijama kao u mojim pri-merima. Ipak odmah treba ukazati na to da kod Ri-nea u proeku prva serija pokuaja daje najbolje rezultate, koji potom brzo opadaju. Ali ako se uspe da se probudi novo interesovanje za (inae dosadan) eksperimenat, ponovo se poboljavaju rezultati. Iz toga proistie da emocionalni faktor igra znaajnu ulogu.
Ovo se naravno moe zakljuiti samo onda, kada lekar raspolae neophodnim poznavanjem istorijata simbola. 35 Upuujem na moja izlaganja u: Der Geist der Psychologie, Eranos-Jahrbuch XIV (1946). S. 448.
S4

Afektivnost, meutim, u velikoj meri poiva na instinktima, iji je formalni aspekt upravo arhetip. Ali postoji i psiholoka analogija izmeu oba moja sluaja i Rineovog eksperimenta, to svakako nije tako uoljivo. Ove na izgled sasvim razliite situacije imaju zajedniku karakteristiku, naime izvesnu nemogunost. Pacijentkinja sa skarabejom nalazila se u nemoguoj situaciji utoliko to je njen terapijski postupak zapinjao ne nalazei nigde izlaza. U takvim situacijama, kada su ove dovoljno ozbiljne, obino se javljaju arhetipski snovi koji ukazuju na mogunost napretka, na koje ovek inae ne bi pomislio. Ovakve situacije su uopte one koje sa velikom pravilnou konsteliu arhetip. U izvesnim sluajevima psihoterapeut je prinuen da pronae racionalno nereive probleme, na koje e usmeriti pacijentova nesvesna doivljavanja. Ako je ovo uspostavljeno, onda se na taj nain bude dublji slojevi nesvesnog, naime praslike, ime se linost dovodi na put promena. U drugom sluaju postojala je polusvesna zabrinutost s jedne strane, a s druge pretea mogunost letalnog ishoda, pri emu nije postojala mogunost dovoljnog poznavanja situacije. Kod Rineovog eksperimenta je, najzad, nemogunost zadatka ono to skree panju na unutranje procese i time daje ne-svesnom mogunost da se manifestuje. Pitanja eks-perimentatora u eksperimentu po sebi ve imaju emocionalno dejstvo, poto ova neto nepoznato i apsolutno neznano postavljaju kao mogue poznato i znano i na taj nain ozbiljno uzimaju u obzir mogunost uda. Nezavisno od eventualnog skepticizma ispitivane osobe, ovaj nagovetaj apeluje na nesvesno uvek i svuda prisutnu spremnost da se doivi udo i na nadu da je tako neto na kraju ipak mogue. Primitivno sujeverje i kod najprosveenijih duhova nalazi se neposredno ispod povrine, i upravo oni koji mu se najvie opiru, najpre potpadaju njegovoj sugestivnoj moi. Kada seriozni eksperimenat sa svojim vanim naunikim autoritetom bilo gde dodirne

ovu spremnost, onda se neizbeno javlja emocija, koja afektivno privlai ili odbija. U svakom sluaju nastaje afektivno oekivanje, koje je prisutno i onda kada se osporava. Korisno je ukazati na mogunost nesporazuma koji moe nastati i zbog izraza sinhronicitet. Ovaj termin sam izabrao poto mi je istovremenost dva smisaona, ali akauzalno povezana dogaaja, izgledala kao najhitniji kriterij um. Dakle, ovde koristim pojam sinhroniciteta u specijalnom smislu vremenske koincidencije dva ili vie kauzalno meusobno nepovezanih dogaaja, koji su istog ili slinog smisaonog sadraja. Ovo nasuprot sinhronizmu koji predstavlja samo istovremenost dva dogaaja. Tako sinhronicitet znai najpre istovremenost izvesnog psihikog stanja sa jednim ili vie spoljnih dogaaja, koji se javljaju kao smisaone paralele prema trenutnom subjektivnom stanju i u datom sluaju vice versa. Ovaj sluaj

63

predoavaju oba moja primera na razliit nain. U sluaju skarabeja jedno-vremenost je neposredno evidentna, nasuprot tome u drugom ne. Dodue jato ptica pobuuje nejasnu brigu, koja se, meutim, moe objasniti kauzalno. Zena mog pacijenta prethodno svakako nije bila svesna zebnje koja se dala uporediti sa mojom zabrinutou, poto simptomi (bolovi u vratu) nisu bili takve prirode da laik odmah pomisli na najgore. Meutim, nesvesno esto zna vie od svesti, zbog ega mi izgleda mogue da je kod ove ene nesvesno ve nagoveta-valo opasnost. Ovo se, svakako, ne moe dokazati, ali ipak postoji takva mogunost ili ak verovatnoa. Dakle, ako iskljuimo svesni psihiki sadraj, kao, recimo, predstavu smrtnoj opasnosti, onda u ovom sluaju postoji evidentna istovremenost jata ptica, u svom tradicionalnom znaenju, sa muevljevom smru. Psihiko stanje izgleda, kada ga sagledamo sa dodue mogueg, ali nedokazivog uzbuenja nesvesnog, zavisno od spoljnih zbivanja. Psiha ene je ipak obuhvaena utoliko to se jato ptica spustilo na njenu kuu i to je ona to posmatrala. Zbog ovoga i meni se ini verovatnim da su njena nesvesna podruja bila
JO Jung. Odabrana dfla III

145

konstelovana. Jato ptica ima tradicionalni proroki znaaj.'"' Ovo se pojavljuje i u eninom tumaenju, i stoga izgleda kao da ptice predstavljaju nesvesnu slutnju smrti. Stari, romantini lekari ovde su govorili simpatiji ili magnetizmu, ali, kao to je ve reeno, ovakvi fenomeni se ne mogu kauzalno drugaije objasniti, a da se ad hoc ne potrgnu fantastine hipoteze. Tumaenje jata ptica kao omen, kao to smo vi-deli, poiva na dvema ranijim koincidencijama sline vrste. Ono jo nije postojalo kod smrti bake. Tamo je koincidencija predstavljena samo kroz smrt i kroz skupljanje ptica. Tada je ona bila neposredno evidentna; u treem sluaju kao takva mogla je biti ve-rifikovana tek kada je samrtnik donesen kui. Navodim ovu komplikaciju zbog toga to je vana za opseg pojma sinhroniciteta. Uzmimo sada drugi sluaj. Jedna moja poznanica vidi i doivi u snu iznenadnu i nasilnu smrt njenog prijatelja, sa karakteristinim pojedinostima. Sneva se nalazi u Evropi a prijatelj u Americi. Sledeeg jutra telegram potvruje smrt, a desetak dana kasnije pismo iznosi pojedinosti. Uporeivanjem evropskog vremena sa amerikim pokazuje da je smrt nastupila najmanje jedan sat pre sna. Sneva je kasno otiao u postelju i nije zaspao do jedan sat posle ponoi. San je naiao oko dva izjutra. Sneni doivljaj nije sinhron sa smru. Doivljaji ove vrste esto nastupaju posle ili pre kritinog dogaaja. Dan (J. W. Dunne)*7 navodi posebno instruktivan san, koji je sanjao poetkom 1902. godine kao uesnik burskog rata. Izgledalo mu je kao da stoji na nekom vulkanskom bregu. To je bilo ostr-vo kome je ve ranije sanjao i za koje je znao da je neposredno ugroeno katastrofalnom vulkanskom erupcijom (kao Krakatau!). Ispunjen strahom hteo je da spase 4000 stanovnika ostrva. Na susednom nastanjenom ostrvu pokuao je da pokrene francuske vla* Literarni primer su Ibikusovi dralovi. Ako se jato svraka spusti na neku kuu, onda to znai da e tu neko umreti ltd. Treba se setiti i znaaja auguriuma. > An Experiment with Time, p. 34.

sti da odmah mobiliu raspoloive brodove za spasilaku akciju. Ovde je san poeo da se kroz motive uurbanosti, buke i nedolaska razvija u tipini ko-mar, dok je sneva neprestano ponavljao: etiri hiljade ljudi nai e smrt ako ne ... Nekoliko dana potom Dan je dobio potu sa jednim brojem Daily Telegrapha, a njegov pogled se zaustavio na sledeoj vesti:
Volcano Disaster in Martinique Town Swept Away An Avalanche of Flame Probable Loss of Over 40.000 Lives.

San se nije desio u trenutku stvarne katastrofe, ve tek kada su mu se pribliavale novine sa veu. Tada mu je promakla omaka pri itanju 4000 umesto 40.000. Pogreno opaanje se kod snevaa uvrstilo kao paramnezija, tako da je, kada bi prepriavao san, uvek navodio 4000 umesto 40.000. Tek petnaest godina kasnije, kada je kopirao taj novinski lanak, otkrio je zabludu. Njegovo nesvesno znanje isto tako je nainilo greku kao i on sam. injenica da se kratko pre javljanja vesti ova sanja, predstavlja relativno esto iskustvo, budui da san, na primer, pomin je osobe od kojih sledea pota donosi pismo. Vie puta sam imao prilike da konsta-tujem da je u trenutku kada se odvijao san pismo ve bilo u teritorijalnoj poti adresanta. Iz sopstvenog iskustva mogu potvrditi omake pri itanju. Za vreme boinjeg raspusta

64

1918. godine bavio sam se orfiarima a posebno sa orfikim fragmentom kod Maiala (Maiala) u kome se primordijalna svetlost trojstveno oznaava kao metis, fanes i ericepens. Pri tom sam uporno itao umesto -, kao to je bilo u tekstu. (Dodue, sreu se obe vrste izgovora). Ova omaka se zatim fiksirala kao paramnezija, i ovog naziva sam se uvek seao samo kao -- da bi tek trideset godina kasnije otkrio da u tekstu kod Maiala pie -. Upravo u ovo vreme jedna od mojih pacijentkinja, koju tada nisam sreo ve etiri nedelje i koja uopte ni na koji nain nije imala uvida u moja prouavanja, usnila je san u kome joj je neki nepoznati ovek pruio list na kome je bila ispisana latinska himna posveena bogu Ericipeusu. Pacijentkinja je mogla da napie ovu himnu. Jezik ove bio je udnovata mea-vina latinskog, francuskog i italijanskog. Dama je raspolagala elementarnim kolskim znanjem latinskog, neto vie je znala italijanski a teno je govorila francuski. Ime Ericipeus bilo joj je potpuno nepoznato razumljivo, poto nije imala klasino obrazovanje. Naa mesta stanovanja su meusobno udaljena oko 90 kilometara, a ve mesec dana uopte se nismo sretali. Vredno napomene je varijacija imena, to jest omaka pri itanju upravo kod samoglasnika koji sam i ja pogreno proitao, i to a umesto e; samo njeno nesvesno je pogreilo u drugom smeru itajui i umesto e. Stoga pretpostavljam da je ono nesvesno proitala ne moju greku, ve tekst u kome se sree latinska transkripcija Ericepaeus, pri emu joj je prividno samo smetala moja greka pri itanju. Sinhronistiki dogaaji poivaju na jednovre-menosti razliitih psihikih stanja. Jedno je normalno, verovatno (tj. kauzalno zadovoljavajue objanjivo) a drugo je ono koje se ne moe kauzalno izvesti iz prvog, naime kritiki doivljaj. U sluaju iznenadne smrti ovo drugo se ne moe neposredno prepoznati kao extra-sensory perception (ESP), ve se kao takvo moe verifikovati tek naknadno. Ali i u sluaju ska-rabeja je neposredno doivljeno psihiko stanje ili psihika slika, koje se od snene slike razlikuje samo time to se moe neposredno verifikovati. U sluaju jata ptica radi se kod ene nesvesnoj alteraciji, odnosno zabrinutosti, koju sam ja svakako svesno do-iveo i koja me je navela da pacijenta poaljem kardiologu. U svim ovim sluajevima, bez obzira da li se radi prostornim ili vremenskim ESP, postoji jed-novremenost normalnog ili uobiajenog stanja sa jednim kauzalno neizvodljivim drugaijim stanjem ili dogaajem ija se objektivnost obino moe veri-fikovati tek naknadno. Ova se definicija mora imati na umu naroito onda kada dolaze u obzir budui dogaaji. Naime oni evidentno nisu sinkroni, ali su sin-hronistiki, poto se doivljavaju kao sadanje psihike slike, kao da se ve desio objektivni dogaaj Neoekivani sadraj, koji se neposredno ili posredno odnosi na objektivni spoljni dogaaj, koincidira sa uobiajenim psihikim stanjem: ovu pojavu nazivam sinhronicitet i miljenja sam da se radi jednoj te istoj kategoriji dogaaja, iako njihova objektivnost izgleda odvojena od moje svesti u prostoru ili u vremenu. Ovo gledite potvruju Rineovi rezultati, ukoliko ni prostor ni vreme, bar u principu, ne upliviu na sinhronicitet. Prostor i vreme, razumljive koordinate tela koje se kree, su u osnovi jedno te isto, i zbog toga se govori vremenskim prostranstvima-, a ve Filo Judeus (Philo Judaeus) kae: .38 Prostorni sinhronicitet moe se isto tako shvatiti kao opaanje u vremenu, ali znaajno je da se vremensko ne moe tako lako shvatiti kao prostorno, jer ne moemo predstaviti prostor u kome bi ve objektivno postojali budui dogaaji, koji bi se redukcijom ove prostorne distance mogli doiveti kao sadanji. Budui da, shodno iskustvu u izvesnim okolnostima, izgleda kao da su vreme i prostor redukovani priblino na nulu, onda tu otpada i kauzalnost, poto je ova skopana sa postojanjem prostora i vremena i sa te-lesnim promenama, jer i postoji samo u uzastopnosti uzroka i dejstva. Ovo je razlog to se fenomen sin-hroniciteta principijelno ne moe dovesti u vezu ni sa jednom kauzalnom predstavom. Zbog toga se spajanje smisaono koincidirajuih faktora nunim nainom mora zamisliti kao akauzalno. Ovde svakako padamo u iskuenje da, u nedostatku ustanovljivog, pretpostavimo transcendentalni uzrok. Uzrok, meutim, moe biti samo veliina
88 Rasprostiranje nebeskog kretanja Alexandrinus, De opificio mundi, 26, I, p. 8).

je

vreme

(Philo

koja se moe utvrditi. Transcendentalni uzrok je, naime, contradictio in adiecto utoliko to se neto transcendentalno ve per definitionem uopte ne moe utvrditi. Ako se ne eli rizik pretpostavke akau-zalnosti, onda ne preostaje nita drugo do da se sin-hronistiki fenomeni oglase istim sluajnostima, ime se protivurei Rineovim ESP rezultatima i drugim osvedoenim injenicama. Ili ako smo prinueni da naa razmatranja postavimo u stilu prethodnih a da principe naeg objanjenja sveta podvrgnemo kritici, i to u tom smislu da su prostor i vreme u odreenom sistemu konstante samo

onda kada se mere nezavisno od psihikih stanja. Ovo je po pravilu sluaj kod prirodnonaunog eksperimenta. Ali ako se zbivanje posmatra bez eksperimentalnih ogranienja, onda kod posmatraa moe naii izvesno emocionalno stanje, koje prostor i vreme menja u smislu kontrakcije. Svako emocionalno stanje uzrokuje promenu svesti koju je Zane (P. Janet) oznaio kao abaissement du niveau mental, to jest dolazi do izvesnog suen ja svesti, to je posebno u stanjima tekih afekata uoljivo ak i laiku. Tonus nesvesnog se donekle poviava, zbog ega lako dolazi do nagiba od nesvesnog ka svesti. Na taj nain svest zapada pod uticaj nesvesnih instinktivnih podsticaja i sadraja. Sadraji su, po pravilu, kompleksi koji u krajnjoj liniji poivaju na arhetipovima, to jest na instinctual pattern. Pored ovog u nesvesnom se nalaze i subli-minalna opaanja (a isto tako zaboravljene, to jest trenutne ili uopte reprodukciji nepristupane slike seanja). Meu subliminalnim sadrajima su opaanja koja treba razlikovati od onog to bih rado oznaio kao nerazjanjivo znanje ili prisustvo. Dok se opaanja mogu dovesti u vezu sa moguim ili vero-vatnim podpragovnim ulnim razdraenjima, znanje ili prisustvo nesvesnih slika ili nema poznatu osnovu, ili postoje uoljive kauzalne veze sa izvesnim, ve prethodno postojeim (esto arhetipskim) sadrajima. Ove slike, meutim, svejedno da li se temelje na postojeoj osnovi ili ne, nalaze se u analognoj, tj. ekvivalentnoj, smisaonoj vezi prema objektivnim dogaajima, koji sa njima nemaju nikakvu poznatu, pa ak ni zamislivu kauzalnu vezu. Kako, na primer, moe neki prostorno ili vremenski udaljen dogaaj da podstakne nastojanja odgovarajue psihike slike, kada se za ovo ne moe ak ni zamisliti neophodni energetski prenosni proces? Ma kako ovo izgledalo nerazumljivo, ipak je ovek najzad prinuen da pretpostavi da u nesvesnom postoji neto kao apriorno znanje ili bolje prisustvo dogaaja, koje je lieno svake kauzalne osnove. U svakom sluaju na pojam kauzalnosti pokazao se nepodobnim za objanjenje injenica. U ovako zamrenom stanju stvari isplati se rekapitulirati gore pomenuti argumenat, to se svakako najbolje moe uiniti na temelju naih primera. Kod Rineovog eksperimenta nainio sam pretpostavku da, zbog napetosti iekivanja, to jest emocionalnog stanja i.o., ve ranije postojea, korektna ali nesvesna slika rezultata osposobljava svest da prui vie od samo verovatnog broja pogodaka. San skarabeju je svesna predstava, koja proistie iz nesvesno ve postojee slike koja e nastati sledeeg dana, naime kroz prepriavanje sna i dolazak insekta na prozor. Zena mog umrlog pacijenta posedovala je nesvesno znanje predstojeem smrtnom sluaju. Jato ptica evociralo je odgovarajue slike seanja a time i njen strah. Isto tako je skoro istovremeni san nasilnoj smrti prijatelja proistekao iz ve postojeeg nesvesnog znanja. U svim ovim i slinim sluajevima izgleda kao da je prisutno neko a priori postojee, kauzalno neobjanjivo znanje o, u dotino vreme, neznanom injeninom stanju. Fenomen sinhroniciteta dakle sastoji se od dva faktora: 1. Nesvesna slika dolazi direktno (verbalno) ili indirektno (simbolizovano ili naznaeno) u svest kao san, doseanje ili slutnja. 2. Sa ovim sadrajem koincidira objektivno injenino stanje. Covek se podjednako moe uditi i jednom i drugom. Kako se ostvaruje nesvesna slika, ili kako koincidencija? Ja razumem isuvie dobro zato se ulae toliki trud da se injeninost ovakvih stvari podvrgne sumnji. Ovde bih samo nabacio pitanje. Da pruim i odgovor, usudiu se tek tokom kasnijeg ispitivanja. S obzirom na ulogu koju igra afekat kod ostvarivanja sinhronistikih dogaaja, eleo bih da napomenem da ovo uopte nije nova ideja, ve da su je jasno sagledali ve Avicena i Albertus Magnus. Magnus kae: U estoj knjizi Avicenine Naturalia naao sam (u odnosu na magiju) oigledno izlaganje tome da se u ovekovoj dui nalazi izvesna snaga (virtus) da menja stvari i da su ovoj sili podreene druge stvari; i to onda kada je gurnuta u eksces ljubavi ili mrnje ili neega slinog (quando ipsa fertur in magnum amoris excessum aut odii aut alicuius ta-lium). Dakle, kada ovekova dua zapadne u veliki eksces bilo koje strasti, onda se eksperimentalno moe zakljuiti da ovaj (eksces) stvari (magino) povezuje i ove menja u onom smislu za kojim stremi eksces (fertur in grandem excessum alicuius passionis invenitur experimento manifesto quod ipse ligat res et alterat ad idem quod desiderat et diu non credidi illud) a ja dugo nisam verovao (!), ali poto sam proitao nigromantike knjige i one magijskim znacima (imaginum) kao i magiju, naao sam da je (stvarno) emocionalnost (affectio) ovekove due glavni izvor svih stvari, bilo da ove zbog svoje velike emocije menjaju svoje telo i druge stvari, emu ove tee, ili da su im zbog njihove plemenitosti podreene druge, nie stvari, ili bilo da sa ovakvim afektom, koji prevazilazi sve granice, paralelno protie pogodni zvezdani as ili astroloka situacija ili kakva dru-

66

ga snaga tako da mi (zbog toga) verujemo da je (ono), to ini ovu snagu proizilo iz due (cum tali affectio-ne exterminata concurrat hora conveniens aut ordo coelestis aut alia virtus, quae quodvis faciet, illud re-putavimus tunc animum facere) . . . Dakle onaj ko eli da sazna tajnu ovome da sve ovo proizvede i razrei, taj mora da zna da svako na sve moe upli-visati magino samo ako zapadne u veliki eksces . . . i to mora uiniti upravo u onom asu u kome ga je spopao onaj eksces a da sa stvarima ini ono to mu propisuje dua. Tada je dua. naime, toliko pohlepna za stvari koje hoe da uini tako da se sa svoje strane dokopava znaajnijeg i boljeg zvezdanog asa, koji vlada i nad stvarima a koji bolje odgovara i onoj, na-menjenoj stvari . . . I tako je dua ta koja stvar intenzivno trai, koja ini stvari dejstvenijim i slinijim (onome) to proistie . . . Na slian nain, naime, funkcionie obnavljanje svega onog to dua intenzivno prieljkuje. Naime, sve ono to ini sa odreenim ciljem ima pokretaku snagu i dejstvo na ono za im ezne dua itd." Ovaj tekst jasno pokazuje da su sinhronistika (magina) zbivanja smatrana zavisnim od afekta. Naravno da Albertus Magnus, shodno duhu njegovog vremena, ovo objanjava pomou pretpostavke magijske mogunosti due, ne uzimajui u obzir da je psihiki proces isto toliko odreen kao i koinci-dentna predstava, koja anticipira fiziko, spoljno zbivanje. Koincidentna predstava proistie iz nesvesnog i stoga spada u cogitationes quae sunt a nobis independentes a koje, kako smatra Arnold Gelinks {Arnold Geulincx), potiu od Boga i ne nastaju iz sopstvenog miljenja.40 Takoe i Gete, u odnosu na sinhronistike dogaaje, misli na magian nain. Tako on kae u Razgovorima sa Ekermanom: Mi svi u sebi imamo neto od elektrinih i magnetskih sila i kao magnet upranjavamo privlanu ili odbojnu silu, u zavisnosti od toga da li dolazimo u dodir sa istovetnim ili razliitim.41 Posle ovog opteg razmatranja vratimo se naem problemu empirijskih osnova sinhroniciteta! Dobavljanje iskustvenog materijala koji omoguuje dovoljno sigurne zakljuke, formira u prvom redu pitanje ije reenje, na alost, nije lako. Ako ovek eli da pokua da proiri osnovu prirodnih znanja, onda se mora odluiti na najopskurniji ugao i skupiti hrabrost da se obrecne na predubeenja naeg sadanjeg pogleda na svet. Kada je Galilej pomou svog durbina otkrio Jupiterove mesece,
39 De mirabilibus mundi, knjiga cirike centralne teke, nedatirana. 40 Metaphysica vera, pars III. secunda scientia, p. 187. 41 P. 359.

biblio-

odmah se sudario sa predubeenjima svojih uenih sugraana. Niko nije znao ta je durbin i ta se moglo postii sa njim. Nikada pre toga niko nije govorio Jupiterovim mese-cima. Naravno, svako doba smatra da je prethodno patilo od predrasuda, a danas se to misli vie no ikada ranije sa isto tako malo prava kao u svim ranijim vremenima kada se tako mislilo. Kako esto je ve bacana anatema na istinu. alosno je, ali na alost istinito da ovek nita ne ui iz istorije. Ova injenica e nam pripremiti najvee tekoe, jer ako smo se latili posla da u jednoj tako tamnoj stvari nekako sakupimo iskustveni materijal koji bi bacio svetla na ovo podruje, onda emo ga sasvim sigurno nai tamo gde su nam svi autoriteti sa sigurnou tvrdili da se ne moe nita nai.

Prianje udnovatih pojedinanih sluajeva pa makar bili i vrlo verovatni je nekorisno i moe najvie dovesti do toga da se onaj ko ih je ispriao smatra lakovernim ovekom. ak i briljivo regi-strovanje i verifikacija velikog broja sluajeva, koje sreemo u delu Gurneja, Majersa i Podmora,42 nije nainilo nikakav utisak na nauni svet. Najvei broj strunjaka, naime psihologa i psihijatara izgleda da ovome nema pojma.45 Rezultati ESP i PK eksperimenata stvorili su brojano obuhvatnu podlogu za fenomen sinhroni-citeta a istovremeno ovi ukazuju na znaajnu ulogu koju pri tom igra psihiki faktor. Ova injenica mi je nametnula pitanje da li bi bilo mogue pronai metodu koja bi s jedne strane dokazivala fenomen sinhroniciteta, a s druge omoguavala da se psihiki sadraji upoznaju toliko da se time bar moe stei izvestan oslonac u odnosu na prirodu involviranog psihikog faktora. Pitao sam se da li ne postoji me
42 Phantasms of the Living. ** Nedavno se Pascual Jordan na zasluan nain zaloio za nauno ispitivanje vidovitosti (Zentralblatt fr Psychotherapie, IX, 1936, Bd. 3). Zeleo bih da ukazem i na njegov spis Verdnsrung und Komplementaritt, koji je vaan za odnose izmeu mikrofizike i psihologije nesvesnog.

toda koja bi omoguila merljive ili brojive rezultate a istovremeno jamila uvid u psihike pozadine sin-hroniciteta. Da su prisutni bitni psihiki uslovi fenomena sinhroniciteta, ve smo videli u ESP eksperimentima, iako se ovi po itavom svom nainu ograniavaju na injenicu koincidencije, ne osveti j avaj ui blie ovaj faktor. Ve odavno mi je bilo poznato da postoje

izvesne intuitivne (takozvane mantike) metode, koje uglavnom polaze od psihikog faktora, pretpostavljajui meutim kao samo po sebi razumljivu injeninost sinhroniciteta. Najpre sam posebnu panju usmerio na onu pomonu tehniku intuitivnog shvatanja celovitosti, koja je karakteristina za Kinu, naime na I Ging (ili na I ing). Kineski duh stremi, nasuprot grki odgajanom zapadnom, ne shvatanju pojedinosti zbog njih samih, ve za gleditem koje pojedinca vidi kao deo celine. Takva operacija spoznaje je nemogua iz istom intelektu bliskih razloga. Sud se stoga mora u poveanoj meri oslanjati na iracionalne funkcije svesti, naime na oseanje (kao sens du reel) i na intuiciju (kao opaanje uglavnom odreeno pomou subliminalnih sadraja). I Ging, ova srne se rei eksperimentalna osnova klasine kineske filozofije, je metoda od davnina odreena za to da se celovito shvati situacija a time i da se individualni problem postavi u okvire velike igre suprotnosti Jang i Jin-a. Obuhvatanje celovitosti je, samo po sebi razumljivo, i cilj prirodnih nauka. Ali ovaj cilj je, nuno, vrlo daleko, poto prirodne nauke, kad je ikako mogue, daju prednost eksperimentu i u svakom sluaju statistici. Eksperimenat se, meutim, sastoji od odreenog upitnika koji po mogustvu iskljuuje sve ono to smeta ili to mu ne pripada. On postavlja uslove, ove namee prirodi i na ovaj nain daje povoda da se daju odgovori koji su u skladu sa oveko-vim pitanjem. Pri tom se prirodi uskrauje da odgovara iz obilja svojih mogunosti, poto su ove, ako je ikako mogue, ograniene. U ovu svrhu u laborato-rijama se stvaraju situacije ograniene na pitanja, koja prisiljavaju prirodu da prui to je mogue jed noznaniji odgovor. Pri tom je potpuno iskljueno delovanje prirode u njenoj neogranienoj celovitosti. Meutim, da bi upoznali ovu celovitost, potreban nam je takav upitnik koji po mogustvu malo ili ak uopte ne postavlja uslove, preputajui na taj nain prirodi da odgovara iz svog obilja. Poznati, odreeni, utvreni poredak u eksperimentu formira nepromenljiv faktor rezultata upo-redne i sabirne statistike. Nasuprot tome, intuitivnom ili mantikom celovitom eksperimentu nisu potrebna nikakva pitanja koja postavljaju bilo kakve uslove i time ograniavaju celovitost prirodnih zbivanja. Ova zbivanja imaju sve anse, koje uopte mogu imati. Kod I Ginga padaju i kotrljaju se novii onako kako im upravo odgovara.44 Na nepoznato pitanje sledi nerazumljivi odgovor. Utoliko su, dakle, upravo idealni uslovi za reakciju celovitosti. Ali, pada u oi nedostatak i, nasuprot prirodno-naunom eksperimentu, ne zna se ta se zbilo. Ovu nezgodu su ve u 12. stoleu pre nae ere pokuavali da ublae dva kineska mudraca tim to su, oslanjajui se na hipotezu jedinstvenosti celokupne prirode, pokuali da istovremenost nekog psihikog stanja sa fizikim zbivanjem objasne kao istoznanost. Drugim recima oni su pretpostavljali da se isto bivstvo izraava kako u psihikom tako i u fizikom stanju. Da bi se veri-fikovala ova hipoteza u ovom na izgled neogrania-vajuem eksperimentu, ipak je potreban jedan uslov, naime odreena forma fizikog zbivanja, metoda ili tehnika koja prisiljava prirodu da odgovara u parnim ili neparnim brojevima. Ovi su kao reprezentanti jin i janga svojstveni nesvesnom kao i prirodi u obliju suprotnosti, naime majke i oca sveg zbivanja i stoga formiraju tertium comparationis izmeu psihikog unutranjeg i fizikog spoljnjeg sveta. Tako su ova dva starca pronali metodu koja bi se mogla predstaviti kako kao unutranje stanje tako i kao spoljanje i vice versa. Tome je pripadalo i (intui tivno) poznavanje znaenja svagdanjih prorokih figura. Stoga se I Ging sastoji od zbirke sastavljene od 64
** Ako se eksperiment sprovodi sa klasinim stabljika-ma hajduice, onda podela 49 stabljika predstavlja faktor sluajnosti

tumaenja, u kojoj je razjanjen smisao svake od 64 mogue jang-jin kombinacije. Ova tumaenja formuliu unutranje, nesvesno znanje, koje se poklapa sa aktuelnim stanjem svesti. Sa ovom psihikom pretpostavkom koincidira sluajni rezultat metode, naime parni i neparni brojevi, koji proistiu iz pada novia ili sluajne podele stabljika hajduice.4* Metoda je, kao i sve divinacijske, to jest intuitivne tehnike, zasnovana na principu sinhronicitetne povezanosti.** Pri praktinom izvoenju eksperimenta stvarno dolazi do mnogobrojnih i oevidno predu-beenja lienih sluajeva, koji bi se racionalno i prilino na silu mogli objasniti kao projekcija. Ali, ako se pretpostavi da su stvarni, to uistinu i izgledaju, onda se radi smisaonim koincidencijama, za koje, prema naem znanju, nema kauzalnog objanjenja. Metoda se sastoji u tome da se ili 49 stabljika hajduke trave arbitrarno podeli u dve polovine i da se potom odbroji po tri i pet, ili da se bacaju tri novia, pri emu aktuelna dominacija lika (glave) ili nalija novia, odnosno slike (tri) i vrednosti (dva) odluuje obliku heksagrama.47 Eksperiment se temelji na principu trijade (dva trijagrama) i sastoji se od 64 mutacije, koje odgovaraju isto tolikom broju psihikih situacija. Ove su

68

iscrpno opisane u tekstu i odgovarajuim komentarima. Ali postoji i zapadna metoda, poreklom iz antike,46 koja uglavnom poiva na
Vidi dalje. Ovu oznaku sam prvi put objavio u m o joj besedi u spom e n Riharda Vilhelma (Richard Wilhelm, 10. maj 1930. u Minhenu). Govor je objavljen u drugom i sledeim izdanjima Das Geheimnis der Goldenen Blte (1929. izdato zajedno sa Vilhelmom). Tamo stoji ovako, p. XI: Nauka I Cinga ne poiva na kauzalnom principu, ve na do sada hezimenom poto se kod nas ne sree principu, koji sam ja ogledimice oznaio kao sinhronisfikt princip." (Ges. Werke XIII). 4' Upuujem na Richard Wilhelm. I Ging, das Buch der Wandlungen. 48 Ve se pominje u Liber etymologiarum, Isidor von Sevilla. Lib Vili, cap IX. 13.
4

istom principu kao i I Ging. Samo na Zapadu ovaj princip nije trijadni, ve, to je znaajno, tetradni, tako da rezultat nije heksagram sastavljen od jang i jin linija, ve esnaest kvaterniona, koji se sastoje od parnih i neparnih brojeva. Dvanaest od ovih po izve-snim pravilima redaju se u dvanaest kua astrolokog neba. Osnovu eksperimenta ine etiri puta etiri znaka, koji se sastoje od sluajnog broja taaka. Ove se od strane ispitivane osobe markiraju zdesna na levo u pesku.4* Sadejstvo razliitih faktora odvija se na isto zapadnjaki nain vie u pojedinostima nego I Ging. I ovde dolazi do bogatih smisaonih koincidencija, koje se uglavnom mogu tee obuhvatiti i zbog toga su manje jasne od rezultata I Ginga. U zapadnoj metodi, koja je od 13. veka poznata i daleko se proirila kao ars geomantica ili vestina punkture, nema obuhvatnih komentara, poto je njena upotreba bila samo mantika, ali ne i filozofska kao ona I Ginga. Rezultati oba postupka, I Ginga kao i oni od ars. geomantica, nalaze se, dodue, u traenom pravcu, ali ne daju nikakvog povoda za neko egzaktno shvatanje. Zbog toga sam potraio neku drugu intuitivnu tehniku i pri tom sam se sudario sa astrologijom, koja bar u svom modernom obliku polae pravo da omoguuje relativno celovite slike karaktera. U podruju ovog postupka, dodue, ne nedostaje komentara. Postoji ih ak i previe, to je samo znak da tumaenje nije jednostavna a jo manje sigurna stvar. Smisaona koincidencija koju traimo u ovom sluaju je oigledna bez daljnjega, poto suy jo od najdavni-jih vremena prisutna stalna planetska znaenja, zatim znaenja sazvea, onda zodijakalna i gledina znaenja, na kojima se moe zasnovati neko inje-niko stanje. Dodue jo uvek se moe prigovoriti da se rezultat ne slae sa psiholokim poznavanjem situacije, odnosno sa karakterom koji je u pitanju, uz postavljanje tvrenja, koje je teko opovrgnuti, da je
4 Za ovo se mogu koristiti zrna bilo koje vrste ili odreeni broj kuglica. * Najbolji prikaz kod Robert Fludd (15741637). De arte geomantica. Videti i: A History of Magic and Experimental Science, II, p. 110.

upoznavanje karaktera neto krajnje subjektivno, poto na podruju karakterologije ne postoje nesumnjive, pouzdane, merljive ili brojive oznake; zamerka koja se, kao to je poznato, upuuje i grafologiji, iako je njena primena praktiki opte priznata. Ova kritika i odsustvo sigurnih kriterij uma za utvrivanje karakternih svojstava daju povoda miljenju da su smisaona koincidencija horoskopske strukture i karaktera neupotrebljivi u svrhu kojoj je ovde re. Stoga, ako se eli da se astrologija koristi kao iskaz akauzalnim spojevima dogaaja, onda se na mesto nesigurne dijagnostike karaktera mora postaviti odreeno i nesumnjivo injenino stanje. Jedno ovakvo je, na primer, brana veza izmeu dve osobe.5' Mitoloko i tradicionalno astroloko i alhemi-stiko slaganje je odvajkada coiunctio Soli ( ) i Lunae ( ([ ), ljubavni odnos Marsa ( a" ) sa Venerom ( 9 ), kao i odnosi ovih sazvea prema ascendentima odnosno descendentima. Ovaj drugi odnos mora se uzeti u obzir, poto je ascendentna osa od davnina vaila kao posebno vana za bivstvo linosti.5-1 Zbog toga treba ispitati da li se u horoskopima oenjenih i udatih sree vei broj koincidentnih C iU o* $ aspekata nego kod neenjenih i neudatih.5* Za
51 Dalja jednoznana injenina stanja bila bi ubistvo i samoubistvo. ovome postoje statistike kod v. Kloeckler (Astrologie als Erfahrungswissenschaft), kojima na alost nedostaju poreenja sa normalnim prosenim vrednostima, tako da su neupotrebljive za nae svrhe. Nasuprot njemu Paul Flambart (Preuves et bases de l'astrologie sctentijHque, p. 79) je grafiki predstavio statistiku taki raanja duhovno nadarenih ljudi (123 lica). Sree se jasna uestalost na uglovima vazdunog trigona (X, ssa ). Ovaj rezultat je potvren preko daljih 300 sluajeva. 51 Ovde jedva da bi zadrao smeak vie ili manje ru-tinirani astrolog, budui da su za njega ovakva slaganja jednostavno razumljiva sama po sebi. Klasini primer je Geteo-va veza sa Hristijanom Vulpijus, naime 5 HL <5 <C 7""L Ovo shvatanje sree se jo kod Ptolomeusa: Apponit (Ptolomaeus) autem tres gradus concordiae: Primus cum Sol in viro, et Sol, vel Luna in foemina, aut Luna in utrisque, fuerint in locis se respicientibus trigono, vel hexagono aspec-

sprovoenje ovakvog ispitivanja uopte nije potrebna vera u astrologiju, ve samo datumi roenja, tablica mesta

69

nebeskih tela i logaritamske tablice pomou kojih se moe izraunati horoskop. Metoda, adekvatna sutini sluajnosti je, kao to pokazuju tri pomenute mantike procedure, metoda brojanja. Odvajkada su se ljudi koristili brojevima da bi utvrdili smisaone, to jest shvatljive koincidencije. Broj je neto posebno, ak se moe rei i neto tajanstveno. ovek nikada nije uspeo da sasvim savlada numinozni nimbus broja. Ako se, tako kae udbenik matematike, u grupi predmeta svakom pojedinom oduzmu sva njihova svojstva, ipak na kraju preostaje odreeni broj istih, zbog ega se broju pridaje karakter prividno neprocenjive veliine. (Ovde ne razmatram logiku matematikih argumenata, ve samo njenu psihologiju!). Niz celih brojeva je neto neoekivano vie od postupnog redan ja identinih jedinica on u sebi sadri celu matematiku i sve ono to e se jo otkriti u njoj. Broj je stoga nesa-glediva veliina, tako da sigurno nije sluaj to je upravo brojanje adekvatna metoda za tretiranje sluajnosti. Iako ne bih eleo da se pravim kadrim da bilo ta doprinesem u rasvetrjavanju unutranje povezanosti dva predmeta, koji izgledaju toliko nemer-ljivi kao sinhronicitet i broj, ipak ne mogu a da ne naglasim da nije samo odvajkada broj i brojanje dovoeno u vezu sa sinhronicitetom, ve da oboje pose-duju numinoznost i tajanstvenost kao zajedniko svojstvo. Broj je oduvek sluio za obeleavanje nu-minoznog objekta, i svi brojevi od jedan do devet su sveti, isto tako se i 10, 12, 13, 14, 28, 32 i 40 istiu svojim posebnim znaenjem. Najelementarnije
tu. Secundus cum in viro Luna, in uxore Sol, eodem m do o disponuntur. Tertius, si cum hoc alter alteram recipitat. Na istoj stvari citira Cardanus den Ptolomaeus (De astrorum indici,): Omnino vero constantes et diurni convictus permanent, quando in utriusque coniugis genitura luminaria contigerit configurata esse concordi ter. Kao neobino pogodno za brak on smatra konjunkciju mukog meseca sa enskim suncem. Hieronymus Cardanus, Opero omnia: Commentario in Ptolomaevm De astrorum indieiis, lib. IV. p. 332.

svojstvo objekta je njegova jedinost i njegova mnogobrojnost. U sreivanju haotinog mnotva pojava u prvoj liniji pomae broj. On je dati instrument za uspostavljanje reda ili za shvatanje ve postojee, ali jo nepoznate pravilnosti, to jest odreenosti. On je najprimitivniji elemenat reda ovekovog duha, pri emu najvea uestalost i opta rasprostranjenost pripada brojevima od jedan do etiri, poto su primitivni ematski redovi trijade i tetrade. Da broj po-seduje arhetipsku pozadinu nije moja pretpostavka, ve onih izvesnih matematiara kojima e jo biti rei. Zbog toga nije isuvie odvaan zakljuak ako broj psiholoki definiemo kao svesno postali arhetip reda.** Vredno napomene je da spontano produkova-ne psihike celovite slike, odnosno simboli ovekovog bivstva u mandala formi, sadre matematiku strukturu. Po pravilu to su kvaterniteti (ili njihovi mnoi-telji).55 Ove slike ne izraavaju samo red, ve i pro-uzrokuju takav red. Zbog toga se ove najee javljaju u stanjima psihike dezorijentacije kao kompenzacija haotinog stanja, ili ove formuliu numi-nozna iskustva. Pri tom se mora naglasiti da ove strukture nisu nikakve izmiljotine svesti, ve spontani produkti nesvesnog, to je dovoljno pokazalo iskustvo. Naravno da i svest moe imitirati ove slike sreivanja, ali ovakve imitacije uopte ne dokazuju da su i originali bili svesni pronalazak. Iz ovih injenica neosporno proistie da

Symbolik des Geistes, S. 569 (Ges. Werke XI). Up. Gestaltungen des Unbewussten (Zur Empirie des oboje u Individuano nsprozesses i ber Mandalasymbohk. Ges. Werke IX/I deo).
54 55

11 Jung, Odabrana dela. HI

ii

70

nesvesno koristi broj kao faktor reda.

. PRETHODNICE IDEJE SINHRONICITETA Kauzalni princip nam kazuje da je veza causa i effectus neto neophodno. Princip sinhroniciteta nam kazuje da su karike smisaone koincidencije spojene pomou jednovremenosti i pomou smisla. Dakle, ako pretpostavimo da ESP eksperimenti kao i mnoga pojedinana posmatranja utvruju injenice, onda iz toga proizilazi zakljuak da, pored povezanosti uzroka i dejstva, u prirodi postoji jo jedan faktor koji se izraava u poetku dogaaja, a koji nam se pojavljuje kao smisao. Smisao je pridodato antropo-morfno znaenje, ali formira neophodni kriterijum fenomena sinhroniciteta. U emu onaj faktor, koji nam izgleda kao smisao, postoji po sebi, izmie mogunostima spoznaje. Ali kao hipoteza on ne predstavlja takvu nemogunost kao to bi se pomislilo u prvom trenutku. Naime, mora se uzeti u obzir da nae zapadnjako shvatanje i stav nije jedino mogue i najobuhvatnije, ve da ono u izvesnom smislu predstavlja predubeenje i jednostranost, koje bi moda trebalo podvrgnuti korekciji. Vrlo stari kulturni narod Kineza od davnina je u izvesnom smislu mislio drugaije od nas, a ako slino hoemo da pronaemo i u naoj kulturi bar to se tie filozofije onda bi trebalo da se vratimo sve do Heraklita. Samo na nivou astrologije, alhemije i mantikih procedura nema principijelnih razlika izmeu naeg i kineskog stava. Zbog toga je i razvitak alhemije tekao paralelnim putevima. kako na zapadu tako i na

72

istoku, ka istom cilju i sa delom identinim formiranjem pojmova.5* U kineskoj filozofiji od davnina postoji centralni pojam, iju su oznaku Tao jezuiti preveli sa Bog. Ovo je, meutim, tano samo u zapadnom smislu. Drugaiji prevod, kao provienje i slino samo su pomagala za nudu. R. Vilhelm (Wilhelm) je na genijalni nain Tao protumaio kao smisao." Pojam Tao vlada nad celokupnim miljenjem i pogledom na svet Kine. Ovu ulogu igra kod nas kauzalnost, ali ona je ovo dostigla tek tokom dva poslednja stolea, zahvaljujui nivelisanom uticaju statistike metode s jedne i besprimernom uspehu prirodnih nauka s druge strane, pri emu je izgubljena metafiziki zasnovana slika sveta. Tao Lao-Ce daje sledei opis u uvenom Tao Te King:
Postoji neto to je bez razlike potpuno, Sto prethodi nastanku neba i zemlje. Kako tiho! Kako prazno! Samostalno i nepromenjeno, Neometano grede u krug. Moe se smatrati majkom sveta. Ne znam njegovo ime. Oznaavam ga kao Tao (Vilhelm: smisao) Po potrebi zovem to: veliina.

Tao odeva i hrani sva bia a nije njihov gospodar. Lao-Ce to oznaava kao nita, ime, kako kae Vilhelm, samo dovodi do izraaja njegovu suprotnost prema svetu stvarnosti. Lao Ce ovako opisuje njegovo bie:
Trideset paoca obuhvataju glavinu: Na Up. Psychologie und Alchemie, S. 486 (Ges. Werke XII), i Symbolik des Geistes, S. 115 (Ges. Werke XI); dalje uenje chen-jen kod Wei Po-Yang, Isis XVIII (1932) i kod Ch'uang-tse (Dschuang-dsi). 57 Vidi Wilhelm i Jung, Das Geheimnis der Goldenen Blte, S. 90 (Ges. Werke XIII).
541 58 Tao je kontigent, po recima A. Spajzera (Speiser), on je isto nita (ber die Freiheit).

niemu poiva dejstvo kola (doslovce: upotrebljivost), Covek pravi inije i lonce za posude: Na niemu onda poiva dejstvo suda. Covek otvara vrata i prozore na sobi, Na niemu onda poiva dejstvo sobe. Stoga: neto stvara stvarnost. Nita stvara dejstvo.

Nita je oevidno smisao ili svrha i zbog toga nazvano nita, poto se po sebi i za sebe nita ne deava u smisaonom svetu, ve samo u njegovom poretku.** Tako Lao Ce kae:
Covek gleda za njim i ne vidi ga. to se zove imenom: vazdunost Covek oslukuje za njim i ne uje ga, to se zove imenom: razreenost. Covek grabi za njim i ne hvata nita, to se zove imenom: bestelesnost. To znai bezoblino oblije, Nestvarna slika, To znai magliastu nejasnost, Susrevi ga ne vidi mu lik. Pratei ga ne vidi mu leda.

Radi se dakle, tako pie Vilhelm, koncepciji koja lei na granici sveta pojava. Suprotnosti u njoj su postavljene u nerazlinostima, ali potencijalno prisutne. Ove klice nastavlja on ukazuju na neto to prvo odgovara nekakvoj vidljivosti, neem slikovitom drugo odgovara nekoj ujnosti, neemu reitom,, tree odgovara nekom irenju, neemu uoblienom. Ali ovo trostruko nije jasno odvojeno i definisano, ve je besprostorno (nema gore i dole) i bezvremensko (nema napred i nazad) jedinstvo. Tako Tao Te King kae:
Tao (smisao) prouzrokuje stvari Sasvim * Wilhelm, Chinesische Lebensxoeishext: Odnos smisla (Tao) i stvarnosti ne moe se obuhvatiti kategorijom uzroka i dejstva ... maglovito, sasvim nejasno Tako nejasne, tako maglovite su u njemu slike. Tako maglovite, tako nejasne su u njemu stvari...

Stvarnost, smatra Vilhelm, je pojmovno saznaj-na, poto se po kineskom shvatanju u samim stvarima krije neto racionalno.*0 Ovo je osnovna zamisao smisaone koincidencije; ona je mogua zbog toga to obe strane spaja isti smisao. Tamo gde pre-valira smisao, tu proizilazi red:
Smisao (Tao) kao najvii je bezimenog prostora Kada bi ga plemii i kraljevi mogli sauvati. Sve bi stvari najmili kao goste. Narod bi bez naredbi, sam od sebe naao ravnoteu On ne dela. A ipak sve dolazi samo od sebe.

73

On je oputen A ipak zna da planira. Nebeska mrea je tako velika, tako velika. irokih okaca a ipak nita ne gubi

Cang-Ce (Platonov savremenik) kae psiholokoj pretpostavci Taoa: Stanje, gde Ja i ne-Ja vie ne stvaraju suprotnost zove se stoer Taoa (smisla)."1 Ovo zvui kao kritika naeg prirodnonaunog pogleda na svet, kada kae: Smisao (Tao) tamni kada se sagledavaju samo mali gotovi iseci postojanja,** ili: Ogranienja nisu prvenstveno zasnovana u smislu postojanja. Postavljena znaenja nisu prvobitno svojstvena recima. Razlikovanja potiu tek od subjektivnog naina posmatranja.** Majstor starog veka, Cang Ce kae na drugom mestu, pretpostavljajui
Wilhelm, L c, S. 19. Dschuang Dsi, Das wahre Buch vom sdlichen Blu tenland. Buch II, S. 14. Buch II, S. 13. Buch II, S. 17 kao ishodnu taku stanje u

kome jo nije zapoelo postojanje stvari. Time je, u stvari, dostignuta krajnja taka, preko koje se ne moe prei. Najblia pretpostavka bila je da, dodue, ima stvari, ali da jo nije zapoela njihova deljivost. Sledea pretpostavka bila je da dodue u izvesnom smislu postoje izdvojenosti, ali jo nije zapoelo potvrivanje i odricanje. Kroz razvitak potvrivanja i odricanja bledi smisao (Tao).*4 Spoljnje sluanje ne srne prodreti dublje od uva; razum ne srne da zaeli nekakvo van-redno postojanje, inae e dua postati prazna i u sebe upiti svet. A smisao (Tao) je ono to osea ovu prazninu. Ko ima uvida, kae Cang-Ce, taj koristi svoje unutranje oko, svoje unutranje uvo da prodre u stvari i nije mu potrebna umna spoznaja.*5 Ovim se oigledno ukazuje na apsolutno znanje nesvesnog, to jest na mikrokosmiko postojanje makrokosmi-kih dogaaja. Ovaj taoistiki pogled je tipian za kinesko miljenje uopte. Ono je, ako je ikako mogue, celomto, kako istie Granet (Granet), izvanredni poznavalac kineske psihologije.1'* Ova svojstvenost moe se zapaziti i u obinom razgovoru sa Kinezima nama na izgled jednostavno, precizno pitanje nekoj pojedinosti daje povoda kineskom misliocu za neoekivano obuhvatan odgovor, upravo tako kao da se od njega traio vlat trave on kao odgovor prua itavu livadu. Za nas pojedinosti vrede za sebe; istonjakom duhu uvek dopunjuju celokupnu sliku. U ovoj celovitosti su obuhvaene, kao u primitivnoj ili u naoj (delom jo postojeoj) srednjovekovnoj, pred-naunoj psihologiji i stvari iju vezu sa ostalima moemo shvatiti samo jo kao sluajnu, to jest kao koincidenciju, iji smisao izgleda arbitraran. Tu spada i srednjovekovno prirodnofilozofsko uenje correli* Buch II, S. 15. s

Buch IV, S. 29.

La Pense chinoise. Takoe i Abegg. Ostasien denkt anders.

spondentia*'1 a posebno ve antiko shvatanje simpatiji svih stvari (-). Hipokrat kae: ,
, , , ,

.63 Ali univerzalni princip nalazi se i u najmanjem deliu, koji se stoga podudara sa celinom. Miljenje interesantno za naa razmatranja sree se kod Fila (Philo) (rod. oko 25. pre n.e. a umro 42. g. n.e.): Poto je Bog zaeleo da poetak i kraj postojeeg pod sobom (tako) usaglasi da stvari budu povezane pomou neophodnosti i prijateljstva, on je kao poetak nainio nebo, a kao kraj oveka; prvo (je stvorio) kao najpotpunije od neprolaznih opaajnih stvari, drugo kao najbolje od iz zemlje roenih prolaznih bia, kao malo nebo ako se hoe rei istina koje u sebi nosi odsjaj mnogih, zvezdama slinih priroda. Kako su prolazno i neprolazno suprotnosti, on je obome, poetku i kraju, dao najlepe oblije; poetku, kao to je reeno, oblije neba, kraju oblije oveka.** Ovde je veliki princip ( ) ili poetak neba, to jest firmamentum, dat oveku kao mikro-kosmos, poto ovek sadri odsjaj zvezdanih priroda, dakle, kao najmanji deo i kraj stvaralakog dela opet sadri celimi. Prema Teofra^tu (371288. pre n.e.) nadulno i ulno povezano je pomou spojnice srodnosti. Ova spojnica ne moe biti matematika, ve po svoj pri

7 Gospodin profesor V. Pauli mi je prijateljski skrenuo panju da je Nils Bor u cilju oznake onog uoptavanja, koje posreduje izmeu predstave diskontinuiteta (cestica) i kontinuiteta (talas), koristio izrazom korespondencija, prvobitno formulisan (19131918) kao princip korespondencije a kasnije (1927) kao argument korespondencije. 88 Jedno slivanje, jeda?i udisaj (conflatio), sve se zajedno osea. Sve u odnosu na celinu, ali i sve u odnosu na deo u svakom delu (prisutni) deo sa namerom dejstva. Veliki princip dopire do najspoljnijeg dela, iz najspoljnijeg dela dospeva se u veliki princip: jedna priroda, bivstvo i nebiv-stvo. (De alimento. Traktat pripisivan Hipokratu). * Philo Alexandrinus. 1. c. 82. I. p. 28,

74

lici samo boanstvo.'0 Isto tako su kod Plotino, pojedinane due, koje potiu iz jedne svetske due, simpatine ili antipatine u meusobnom odnosu, pri emu udaljenost ne igra nikakvu ulogu.71 Slini pogledi sreu se ponova kod Pika dela Mirandola (Pico della Mirandola): Est enim primum ea in rebus unitas, qua unumquodque sibi est unum sibique constat atque cohaeret. Est ea secundo, per quam altera alteri creatura unitur, et per quam demum omnes mundi partes unus sunt mundus. Tertia atque omnium principalissima est, qua totum universum cum suo opifice quasi exercitus cum suo duce est unurn." Pod trostrukim jedinstvom Piko podrazu-meva neto prosto, koje shodno trini tetu ima trostruki aspekt (unitas ita ternario distincta, ut ab unitatis simplicitate non discedat). Za njega je svet takorei jedno bie, vidljivi Bog, u kome je prirodno od poetka sve sreeno tako kako odgovara delovima ivog organizma. Svet izgleda kao corpus mysticum Boga, kao to je crkva ono to je Hristos, ili ono to je u disciplinovanoj vojsci ma u ruci glavnokomanduju-eg. Poredak svih stvari po Bojoj volji je gledite koje kauzalnosti ostavlja vrlo skroman prostor. Kao to u ivom telu razliiti delovi istovremeno funkcio-niu sa smisaonim skladom, tako su i dogaaji u svetu u meusobnoj smisaonoj vezi, koja se i.e moe izvesti iz imanentne kauzalnosti. Uzrok ovog je to u jednom kao i u drugom sluaju ponaanje delova zavisi od njima nadreenog centralnog vodstva. U svome traktatu De hominis dignitate Piko kae:
70
71

p. 179.

Zeller, Dte Philosophte der Griechen, II, 2. deo S. 654 Enneaden. IV, 3, 8, IV 4, 32. citirano u: Drews, Plettri,

74 U prvoj liniji u stvarima je jedinstvo pomou koga je svako sjedinjen sa samim sobom, iz samog sebe postoji sa samim sobom se slae. Drugo je (ono) to (jedinstvo), pomou kog se jedna kreatura sjedinjuje s drugom i pomou kog konano svi delovi sveta ine jedan svet. Tree i naj-glavnije je ono pomou kog je cela vasiona sa svojim tvorcem jedno kao vojska sa svojim voom.* (Heptaplus, lib. VI)

168 Nascenti homini omnifaria semina, et omni

genae vitae germina indidit pater . . ,*n Kao to Bog predstavlja neku vrstu kopule sveta, tako i ovek predstavlja isto to unutar onoga to je Bog stvorio. Faciamus kae Piko, hominem ad imaginem nostrani, qui non tarn quartus est mundus, quasi nova aliqua natura, quam trium (mundus supercoelestis, sublunaris) quos diximus complexus et colligatio.T4 Covek je u telu i duhu mali Bog sveta, mikroko-smosa (Deus. . . hominem in medio (mundi) statuit ad imaginem suam et similitudinem formarum). Kao i Bog tako je i ovek centar zbivanja i sve stvari su usmerene na njega." Ovo modernom shvatanju tako strano miljenje dominiralo je slikom sveta sve do naeg vremena, naime sve dok prirodne nauke nisu utvrdile da je ovekova podreenost posledica njegove zavisnosti od prirode i njegove krajnje zavisnosti od uzroka. Na taj nain je ideja po kojoj je zbivanje usmereno i odreeno smislom (koji je otada vaio kao ljudski) proterana u tako udaljeno i mrano podruje, da je razum vie nije mogao pronai. Nje se Sopenhauer setio tako rei naknadno, poto je kod Lajbnica ona jo predstavljala teite objanjenja sveta. Zahvaljujui svojoj mikrokosmikoj prirodi ovek je sin neba, to jest makrokosmosa. Ja sam zve-zda, koja sa vama prelazi svoju putanju glasi ispo-ved liturgije Mitrasa.7* Mikrokosmos u alhemiji ima isto znaenje kao i rotundum, od Zosima Panopolisa (3. vek) omiljeni simbol, koji je oznaavan i kao monas. Ideja da unutranji i spoljanji ovek zajedno
Opera omnia, p. 315 Pri roenju Otac je oveku usadio svuda seme i klice raznovrsnog ivota. 74 Heptaplus, lib. V, cap. VI, p. 38. Dajte da od ljudi stvorimo sliku nasu, koja dodue nije etvrti svet (dakle) niti neka druga nova priroda, ve je naprotiv obuhvatnost i spoj tri (sveta, tj nadnebesnog, nebeskog i sublunarnog).<; 75 Pikosovo (Pikos) uenje je karakteristian primer srednjovekovnog korespondentnog gledita. Dobar prikaz kosmolokog i astrolokog slaganja sree se kod Alfonsa Rosenberga, Zeichen am Himmel. Das Weltbild der Astrologie. 76 Dieterich, Eine Mithrasliturgie, S. 9.

169

predstavlja celinu, Hipokratovo , naime mi

krokosmos, dakle onaj najmanji deo u kome je ne-podeljeno prisutan veliki poetak ( ) kao zamisao karakterie i duhovni stil Agripe fon Neteshajma (Agrippa von Nettesheim). On kae: Est Piatonicarum omnium unanimis sententia, quemad-modum in archetypo mundo omnia sunt in omnibus, ita etiam in hoc corporeo mundo, omnia in omnibus esse, modis tarnen diversis, pro natura videlicet sus-cipientium: sie et elementa non solum non sunt in istis inferioribus, sed et in soelis, in stellis, in daemo-nibus, in angelis, in ipso denique omnium opifice et archetypo.77 Poslednja interpretacija je ve vrlo bliska pojmu arhetipske projekcije u modernoj psihologiji, iako jo iz Sineziusovih (Synesius) dana sve do u novije vreme nije bilo spoznajne kritike, a da ne govorimo njenom najnovijem obliku, naime psiholokom. Agripa deli miljenje sa platoniari-ma da u stvarima donjeg sveta lei izvesna snaga (vis), zahvaljujui kojoj se sve veim delom slau sa gornjim svetom, i da su stoga ivotinje spojene sa boanskim telima (to jest nebeskim telima) i da od ovih primaju snagu.78 Uz to citira Vergilijev stih:
Haud equidem credo, quia sit divinius Ulis Ingenium, aut rerum fato prudentia maior.78

Time Agripa ukazuje na ivim biima uroeno znanje ili zamiljanje, emu se u nae vreme vraa Hans Dri (Hans Driesch).8* Covek nolens vo-lens zapada u ovakvu nedoumicu im ozbiljno raz
77 De occulta philosophia libri tres, lib. I, cap. Vili, p. 12: Jednoduno shvatanje svih Platoniara jeste da je, kao u arhetipskom svetu, sve u svemu, isto tako i u telesnom svetu sve u svemu, dodue na razliit nain u zavisnosti od prirode primljenog (bie ili stvar). Tako i elementi nisu samo u ovom donjem svetu ve i na nebu, u zvezdama, u demonima, u anelima i najzad (takoe i) u tvorcu i arhetipu vasione. L. c, lib. I, cap. LV, p. 69. Slino kod Paracelsusa. 79 Bar ja ne verujem da su oni nadareni boanskim duhom ili sposobnou predvianja stvari koja je vea od proroanstva. Driesch, 1. c, p. 80. i 82.

misli ka cilju usmerenim procesima u biologiji ili tanije istrai kompenzatomu funkciju nesvesnog ili zaeli da razjasni fenomen sinhroniciteta. Ovi takozvani finalni uzroci postavljaju ovek moe okretati stvar kako hoe predznanje bilo koje vrste. Sigurno to znanje nije spojeno sa sopstvenim Ja, dakle ne svesno, kao to ga poznajemo, ve, naprotiv, u sebi sastojee ili prisutno nesvesno znanje, koje bih ja oznaio kao apsolutno znanje. Pod tim ne treba razumeti spoznaju, ve, kako je to pogodno formulisao Lajbnic, predstavu koja se sastoji iz bez-subjektivnih simulacra, iz slika, ili opreznije reeno, izgleda da se sastoji. Ove postulisane slike su po svoj prilici isto ono to ja pretpostavljam pod arhetipovima, koji se kao formalni faktori mogu dokazati pri spontanom radu mate. Izraeno modernim renikom ideja mikrokosmosa, koji sadri slike svih kreatura, predstavljala bi kolektivno nesvesno.61 Pod spiritus mundi*, ligamentum animae et coporis, quinta essentia82 koja je zajednika Agri-pi i amemiarima, svakako se misli na nesvesno. Ovaj duh 81 Up. moje izlaganje u: Der Geist der
Psychologie, Eranos-Jahrbuch XTV (1946), S. 385. 84 tome kae Agrippa (lib. I, cap. XIV, p. 19): Quod-dam quintum super lila (elementa) aut praeter ilia subsistens. 83 Lib. II, cap. LVII p. 203: Tako je dua sveta izvestan jedinstveni ivot koji sve ispunjava, sve proima, sve spaja i dovodi u sklad, stvarajui jedno iz maine celog sveta. 84 L. c. ... potentius perfectiusque agunt, tum etiam promptius generant sibi simile. 85 Zoolog A. C. Hardy ima slina razmiljanja: ... Perhaps our ideas on evolution may be altered if something akin to telepathy unconscious no doubt were found to be a factor in moulding the patterns of behaviour among

koji sve proima, to jest sve odraava, po Agripi je dua sveta: Est itaque anima mundi, vita quaedam unica omnia replens, omnia perfundens, omnia colligans et connectens, et unara reddat totius mundi machinam . . . Zbog toga stvari, u kojima je posebno jak ovaj duh, imaju tendenciju da se stvaraju (sebi) slinim,84 to jest da proizvode korespondenciju odn. smisaone koincidencije.^ Agripa daje dugu listu svih stvari, zasnovanih na brojevima od jedan do dvanaest.44 Slinu, vie alhemistiki orijen-tisanu tabelu korespondencije nalazimo u jednom traktatu Egidijusa de Vadisa (Aegidius de Vadi).87 Odavde bih eleo samo da podvuem scala unitatis' poto je naroito interesantna za istorijat simbolike: Jod (poetno slovo tetragramatona. Bojeg imena)

 anima mundi sol lapis philosophorum cor Lucifer.88 Moram se zadovoljiti napomenom da se ovde radi pokuaju sreivanja arhetipova. U ovom pogledu postoje empirijski dokazive tendencije nesvesnog.8i Agripa je bio stariji savremenik Teofrastusa Pa-racelzusa i na ovog izvrio znatan uticaj.*0 Zbog toga nije udno to su paracelzuske misli u svakom pogledu proete idejom korespondencije. Tako Para-celzus kae: Onaj ko hoe da bude filozof (i kao takav da ne bude varalica) on mora tako vrsto poznavati osnove filozofije (da nebo i zemlju stvori u jedan mikrokosmos) da ne promai ni za dlaku. Dakle i onaj ko hoe da prepie lekarstvo tom ne srne nita ni za dlaku nedostajati (i da lekar nalazi u oveku) (samo ono to nebo i zemlja imaju; i da ovo dvoje ne razdvaja meusobno (poto su oni jedno u jednom)
members of a species. If there was such a non-conscious group-behaviour plan, distributed between, and linking, the individuals of the race, we might find ourselves coming back to something like those ideas of subconscious racial memory of Samuel Butter, but on a group than an individual basis. (The Scientific Evidence for Extra-Sensory Perception, 328). 88 Lib. II, cap. IV cap. XIV. 87 Theatrum chemicum, II: Dxalogus inter Naturam t filium Philosophiae, p. 123.
88 88

Agrippa, 1. c. II. cap. IV, p. 104.

Up. istraivanje simbolike "Goldener Topf- od E.T.A Hoffman kod Aniela Jaff, Bilder und Symbole aus ET.A. Hoffmanns Mrchen Der Goldene Topf", u Gestaltungen des Unbewussten, Psychologische Abhandlungen VII i Jung, Aion, Beitrag II u: Psychologische Abhandlungen Vili (Ges Werke IX/2, deo). Up Paxarelsus als gexsttge Erscheinung, S. 47, Ges Werke.

itd.*' Psiholoki usmereno na lekara, kae se u Pa-ragranumu:9* Zbog toga ne etiri ve jedan arcanum, ali postavljen etvorougaono (kao kula na etiri vetra .. .)n Sta znai upravo ova izjava za alhemiju iscrpno sam pokazao na drugim primeri-ma u mojoj knjizi Psychologie und Alchemie (Psihologija i alhemija, 1944). Slino je razmiljao i Johan Kepler (Johann Kepler). Tako on u svom Tertius interueniens (1610)*4 kae: (Donji svet je vezan za nebo i njegovim silama upravlja se odozgd) prema Aristotelovom uenju: naime da u ovom donjem svetu ili zemaljskoj kugli postoji duhovna priroda, geometrija, koja se javlja u geometrijskim i harmoninim spojevima nebeskih svetlosnih zrakova ex instinctu creatoris. sine ratio-cinatione erquicket. . .*s astrolokom karakteru, to jest astrolokom sinhronicitetu, kae sledee: Ovaj karakter se ne prima telom, jer je ovo isuvie nespretno za to, ve prirodom same due koja se ponaa kao taka i zbog toga se moe transformirati u svim takama con-fluxus radiorum . . .** Za tree je ovo isto tako udnovata stvar da priroda, koja prima ove karaktere, isto tako prinuava svoje pripadnike na neto isto-vetno in constellationibus coelestibus . . .*' etvrtom, ne zna svaka priroda svoj karakter coele-stem. . .** Kepler pretpostavlja da je tajna udesnog odgovora zasnovana u zemlji, poto je ova nadahnuta pomou anima telluris, za ije postojanje navodi niz dokaza, izmeu ostalih stalnu podzemnu toplotu, zemaljskoj dui svojstveno stvaranje metala, mine
P. 35, slino u: Labyrinthus meicorvm. XI, p. 204. * L. c, p. 34. 93 Sline predstave sreu se i kod Jacob Bhme, De signatura rerum, I, 7. Covek ima u sebi sva oblija sva tri sveta, poto je on slika Boja ili bie svih bia ... 94 Opera omnia, I. 95 L. c, p. 605, Thesis 64. 94 L. c, Thesis 65. 97 L. c, Thesis 67. 98 L. c., Thesis 68.
91

rala i fosila, facultas formatrix, koja je slina materinskoj utrobi i moe da stvori oblija u unutranjosti zemlje koja se inae sreu samo spolja, naime oblija brodova, riba, kraljeva, papa, monaha, vojnika, itd.,** nadalje, bavljenje geometrijom, poto ona stvara pet tela i estougle figure u kristalima. Anima telluris sve ovo ima zbog prvobitnog podsticaja a ne zbog ovekovog prosuivanja i zakljuivanja.100 Sedite astrolokog sinhroniciteta nije u planetarna, ve naprotiv u zemlji,101 ali ne u materiji ve upravo u anima telluris. Stoga svaka vrsta prirodne ili ive snage u telu ima izvesnu boansku slinost.101

77

Iz ove duhovne pozadine istie se Gotfrid Vil-helm Lajbnic (Gottfried Wilhelm Leibniz (1646 1716) sa svojom idejom prestabilirane harmonije, naime apsolutnog sinhronizma psihikih i fizikih dogaaja. Ovo uenje nalo je odjeka u psihofizikom paralelizmu. Prestabilirana harmonija kao i ranije pomenuta Sopenhauerova ideja jedinstvu primae causae izazvane jednovremenosti i srodnosti kauzalno ne neposredno vezanih dogaaja, u osnovi uzev nisu nita drugo do ponavljanje peripatetikog gledita, svakako sa modernijim deterministikim obrazloenjem u Sopenhauerovom sluaju i deliminoj zameni kauzalnosti pomou precediranog reda u Lajbnicovom. Za njega je Bog tvorac reda. Tako on poredi duu i telo sa dva sinhronizovana asoimika;tnrt
Uporediti ve opisani san moje pacijentkinje. ... formatrix facultas est in visceribus Terrae, quae feminae praegnantis more occursantes foris res humanas, veluti eas videret, in fissilibus lapidibus exprimit, ut militum, monarchorum, pontificum, regum et quicquid in ore hominum est... (Kepler, Opera omnia, V, p. 254; kao II, p. 270 i VI, p. 178). 101 ... quod sci. principatus causae in terra sedeat, non in planetis ipsis ... (1. e, II, p. 642). ... ut omne genus naturalium vel animalium fa-cultatum in corporibus Dei quandam gerat similitudinem-(1. c. II, p. 643). 1M G. W. Leibniz, Kleinere philosophische Schriften, VI: Zweite Erluterung des Systems ber den Verkehr zwischen den Substanzen, S. 68. Na istoj strani Lajbnic kae: Odmah na poetku Bog je svaku od ovih dveju supstancija (dua i telo) tako stvorio, da ove slede samo svoje sopstvene zakone koje su primile istovremeno sa svojim postojanjem, a da se ipak meusobno slau kao da meu njima postoji naizmeni-no dejstvo ili kao da je Bog, pored svog opteg dejstva, jo jednom posebno poloio svoju ruku na njih. Ovde treba primetiti, na ta mi je ukazao profesor Pauli, da je Lajbnic svoju ideju sinhronizovanim asovnicima verovatno preuzeo od flamanskog filozofa Arnoida Guelincxa (16251699). U Metaphysica vera III, u odnosu na octava seientia (Arnaldi Geulincx Antverpiensis opera philosophica II, p. 194) nalazi se primedba (p. 296) koja glasi: ... quod non amplius boro-logium voluntatis nostrae quadret cum horologio motus in corpore. Dalja primedba (p. 297) precizira: Voluntas nostra nullum habet influxum. causalitatem, determinationem, aut efficaciam quameunque in motum ... cum cogitationes nostras bene excutimus, nullam apud nos invenimus ideam seu notionem determinationis ... Restat igitur Deus solus primus motor et solus motor, qui et ita motum ordinat atque isponit et ita simul voluntati nostrae licet libere moderatur. ut eodem temporis momento conspiret et voluntas nostra ad projiciendum v.g. pedes inter ambulandum, et simul ipsa ilia pedum projectio seu ambulatio. U odnosu na nona sci-entia (p. 298) se primeeuje: Mens nostra... penitus inde-pendens est ab ilio (sci. corpore) ... omniaque quae de corpore scimus jam praevie quasi et ante nostram cognitionem esse in corpore. Ut illa quodammodo nos in corpore legamus, non vero inscribamus, quod Deo proprium est. Ovo gledite u izvesnom smislu anticipira Lajbnicovo poreenje sa -sovnikom. 104 L. c. XV: Die Monadologie, Par. 7, S. 151: Monade nemaju prozore kroz koje bi neto izalo ili ulo ... Zbog toga u duu ne moe da ue ni supstancija ni akcidencija. 105 L. c. XI: Odgovor na primedbe u Bayleschen Wrterbuch, S. 105. 1M Monadologie, Par. 56, p. 163: Posledica ovog spajanja ili prilagoavanja svih stvorenih stvari za svaku poje 100

i sa istim poreenjem izraava i meusobnu vezu monada ili entelehija. Iako monade ne mogu imati meusobnog dejstva (relativno odbacivanje kauzal-nosti!) poto nemaju prozore,104 ipak su tako stvorene da se uvek slau a da jedna drugoj ne znaju. On svaku monadu shvata kao mali svet ili kao ostvareno nedeljivo ogledalo.105 ovek, dakle, nije samo celina u svom zatvorenom mikrokosmosu, ve svaka entelehija odnosno monada uopte je priblino jedan takav mikrokosmos. Svaka prosta supstancija ima veze koje istiskuje sve ostale. Stoga je ona stalno, ivo ogledalo univerzuma.100 On naziva mo nadska iva tela duama. Dua sledi njene sop-stvene zakone a telo isto tako svoje, ali oni se susreu zahvaljujui harmoniji koja vlada izmeu svih supstancija, poto su sve ove predstava istog univerzuma.107 Ovim je jasno izgovorena misao da ovek predstavlja mikrokosmos. Due su, kako kae Lajbnic uopte ivo ogledalo ili slike univerzuma stvorenih stvari. On ih s jedne strane razlikuje od duhova koje su slike boanstva i koje su sposobne da spoznaju sistem univerzuma da jedan njegov deo oponaaju stvarajui uzorke, poto je svaki duh u svome podruju istovremeno malo boanstvo108 s druge strane razlikuje ih od tela koje se upravlja prema zakonima dejstvenog uzroka ili pokreta dok due prema svrhovnom uzroku pomou poudnih nagona, svrhe i sredstava.10* U monadi, odnosno dui dolazi do promena iji je uzrok poudni nagon.110 Stanje podreeno promeni, koje obuhvata i predstavlja mnotvo jedinstvene ili proste supstancije, nije nita drugo do ono to ja nazivam predstava, kae Lajbnic.111 Predstava je unutranje, spoljnjem svetu prikazano stanje monade, koje treba razlikovati od
dinanu i svake pojedinane za sve ostale je da svaka prosta supstancija ima veze koje izraavaju sve ostale, tako da je ova posledino stalno ivo ogledalo univerzuma.' i Monadologie, Par. 78, p. 169. i8 Monadologie, Par. 83, p. 170, i Theodicee, B. Par. 147. ' Monadologie, Par. 79, p. 169. i' Monadologie. Par. 15, p. 153. ' Monadologie, Par. 14, S. 152. 1,2 L. c. XrV: U razumu zasnovani principi prirode i milost, 7 Par.84, p. 140. na Monadologie, Par. 14, p. 152. Up. raspravu M.L.V. Franz, Traum des Descartes. i'4 Monadologie, Par. 48. . 11 i Theodicee, Par. 149.

svesnog sagledavanja. Predstava je naime nesvesna.11- Ovde su greili kartezi-janci, smatra on, poto nisu raunali ni u ta predstavu koju ovek ne opaa.113 Predstava monade odgovara znanju a njen poudni nagon Bojoj volji.'" Iz ovog izlaganja se vidi da Lajbnic, pored kauzalnog spoja, pretpostavlja i prestabilirani paralelizam dogaaja unutar i izvan monade. Na ovaj nain

princip sinhroniciteta postaje apsolutno pravilo u svim sluajevima gde se radi istovremenom spolj-njem i unutranjem zbivanju. Ali nasuprot ovome moramo napomenuti da sinhronistiki fenomeni koji se mogu utvrditi empirijski, predstavljaju, daleko od toga da stvore pravilo, relativno tako redak izuzetak, da se obino sumnja u njihovo javljanje. Oni su svakako u stvarnosti znatno ei no to se smatra da se moe dokazati, ali jo je nepoznato da li i u kome iskustvenom podruju oni formiraju takvu uestalost ili pravilnost da bi se moglo govoriti zakonomer-nom javljanju.1" Do danas znamo samo toliko da u osnovi svih takvih (srodnih) pojava mora postojati princip pomou kog bi se mogle objasniti ove pojave. Primitivno shvatanje kao i antika i srednjove-kovna gledita pretpostavljaju jedan takav princip pored kauzalnosti. Jo kod Lajbnica kauzalnost niti je jedina a jo manje jedino dominantna. Tokom 18. veka kauzalnost je postala iskljuivi princip prirodnih nauka. Sa usponom prirodnih nauka u 19. veku svakako da je correspondentia nestala sa povrine, zbog ega je izgledalo da je konano nestao magijski svet ranijih vremena, sve do kraja ovog stolea kada su osnivai Society for Psychical Research ovo pitanje ponova indirektno nabacili pomou istraivanja takozvanih telepatskih fenomena. Osnova gore opisanog srednjovekovnog naina miljenja je magijska i mantika procedura, koja je oduvek igrala veliku ulogu. Nekom srednjovekovnom duhu Rineov eksperimentalni poredak izgledao bi kao magijska radnja, iji efekat iz istog razloga ne bi bio udnovat. On bi bio protumaen kao prenos, to je uostalom i danas sluaj, iako, kao to je reeno, nema mogunosti da se stvori empirijski zasnovana predstava prenosioca mediuma.
115 Ovde svakako ponovo moram istai da se odnos tela i aue moe shvatiti kao sinhronicitetni odnos. Ako bi se ova pretpostavka jednom potvrdila, onda bi se moralo i korigo-vati moje gledite da je sinhronicitet relativno redak fenomen. Videti u vezi sa ovim navode C. A. Meier: 'Zeitgemsse Probleme der Traumforschung, S. 22.

12 Jung, Odabrana dela. III

177

Nije potrebno da naglaavam da primitivnom duhu sinhronicitet predstavlja samu po sebi razumljivu pretpostavku, zbog ega na njegovom stupnju i nema sluajnosti. Nema tako rei zadesa, bolesti, smrtnog sluaja koji bi bio sluajan a poivao na prirodnim uzrocima. Sve se nekako zasniva na maginom dejstvu. Krokodila, koji zgrabi oveka prilikom kupanja, poslala je vraara; bolest je prouzrokovao duh toga i toga; zmija, koja se javlja u grobu umrle majke, prirodno da je njena dua itd. Samo po sebi je razumljivo da se na primitivnom stupnju sinhronicitet ne javlja kao pojam sebe samog, ve kao magijska kauzalnost. Ova predstavlja rani oblik naeg klasinog kauzalnog pojma, dok je razvitak kineske filozofije iz konotacije magijskog stvorio magijski pojam Tao, smisaone koincidencije, ali ne i nauku koja bi poivala na kauzalnosti. U odnosu na ljudsku svest sinhronicitet pretpostavlja aprioristiki smisao, koji izgleda da postoji i izvan oveka.116 Takva postavka se javlja pre svega u Platonovoj filozofiji, koja pretpostavlja postojanje transcendentalnih slika ili modela empirijskih stvari, takozvane (oblija, species) iji su odraz () stvari. Ova pretpostavka u ranijim stolei-ma ne samo da nije priinjavala nikakve tekoe, ve je, naprotiv, bila neto to se razume samo po sebi. Ideja a priori prisutnog smisla mogla bi da bude i u predstavi stare matematike, kao to to pokazuje matematiar Jakobi (Jacobi) u svojoj parafrazi Silero-ve pesme Arhimed i mladi. On iznosi proraun Uranove putanje i zakljuuje recima:
Ono to vidi u kosmosu samo je boji odsjaj. U olimpijskom vrhu sedi veiti broj.
IM U odnosu na mogunost da sinhronicitet nije samo psihofizika pojava, ve da se moe deavati i bez uea o-vekove

psihe, eleo bih ve ovde da napomenem da se u ovom zamiljenom sluaju vie ne bi smelo govoriti smislu, ve mnogo pre istoronosti ili konformitetu.

Velikom matematiaru Gausu pripisuje se izreka: - ^. (Bog se bavi aritmetikom).117 Pretpostavka sinhroniciteta i jednog, u sebi postojeeg smisla, koja stvara osnovu klasinog kineskog miljenja i naivnu pretpostavku srednjeg veka, danas nam izgleda kao arhaizam koji treba, ako je ikako mogue, izbegavati. Zapad se koliko je to mogue otresao ove starovremske pretpostavke, ali svakako ne sasvim. Izvesne mantike procedure izgleda da su izumrle, ali ostala je astrologija koja je u nae vreme dospela do nikada ranije dostignute visine. Cak ni determinizam prirodnonaunog doba nije uspeo da sasvim ugasi ubedljivost principa sinhroniciteta. Pri tom se, na kraju krajeva, ne radi suje-verju, ve izvesnoj istini koja nije tako dugo sagledana samo zbog toga to ima mnogo manje posla sa materijalnim aspektom dogaaja, ve mnogo pre sa njihovim psihikim aspektom. Moderna psihologija i parapsihologija su te koje jasno pokazuju da kauzalnost ne objanjava izvestan poredak stvari i da je princip objanjenja koji dolazi u obzir u ovom sluaju formalni faktor, naime sinhronicitet. Zainteresovanima za psihologiju bih napomenuo na ovom mestu da se neobina predstava po sebi postojeeg smisaonog faktora nagovetava u snovima. Kada se jednom u mome krugu diskutovalo ovom pojmu, nabaena je primedba: Geometrijski kvadrat se ne sree u prirodi, osim u kristalnim povrinama.' Jedna od prisutnih dama prilikom ove diskusije sanjala je sledee noi: u vrtu se nalazi velika udolina, na ijim se zidovima raspoznaju sedimentai slojevi. Tu je otkrila u jednom sloju tanke, duguljaste ploice od zelenog serpentina. Na jednoj od ovih vi-dela je crne, koncentrino sreene kvadrate. Crna
117 U jednom pismu iz 1830. godine Gaus pie: Moramo s negodovanjem priznati da. ako je broj samo produkt naeg duha, onda i prostor ima realnost izvan naeg duha. Leopold Kronecker, ber den Zahlbeprift", Werke, /1, p. 252). Isto tako Hermann Weyl shvata broj kao produkt uma (Wissenschaft als Symbolische Konstruktion des Menschen, S. 375). Nasuprot tome, Markus Fierz (Zur -physikalischen Erkenntnis) vie naginje platonskim idejama.

12

179

Doja nije dodata bojenjem, ve je to bila preboje-nost unutranjosti kamena, slino arama ahata. Sline are nalaze se jo na dvema-trima ploama koje (snevaici povrno poznat) uzima gospodin A."8 Drugi sneni motiv iste vrste je sledei: sneva otkriva u divljoj, krevitoj okolini naslagane slojeve kriljastog stenja iz trijasa. On razdvaja ploice i na svoje bez-merno uenje otkriva reljef ljudske glave u prirodnoj veliini. Ovaj san se vie puta ponavlja u duim vremenskim razmacima."* U drugom sluaju sneva na putu kroz sibirsku tundru nalazi dugo traeno ivo bie: to je petao natprirodne veliine od neega kao tanko, bezbojno staklo, ali petao je iv i sluajno nastao upravo iz mikroskopskog jednoelijskog bia, koje poseduje sposobnost da najednom predstavi bilo koju ivotinju (koja se uopte ne sree u tundri) ili ak orua bilo koje veliine kojima se koristi ovek. U sledeem trenutku taj sluajni oblik se nepovratno gubi. Dalji san ove vrste je sledei: sneva seta po nekom umovitom pobru. Na strmoj nizbrdici on sree tree rebro od upljikavog stenja i tamo nalazi malog crnog oveka, ija je boja ista kao i boja stenja mrka gvozdenog oksida.120 Ovaj je zabavljen time da u stenju klee malu jamu, u ijoj se pozadini u stenju vidi sveanj iba. Na svakoj ibi sedi po jedna tamnomrka ljudska glava sa velikim oima, koja je krajnje brino isklesana iz vrlo vrstog kamena slinog lignitu. Mali ovek oslobaa ova oblija od nataloenog amorfnog konglomerata. Sneva prvo ne veruje svojim oima, ali ipak mora da zakljui da se ova oblija stvarno nastavljaju u ste-novitoj masi i da stoga mora da su nastala bez ovekovog udela. Sneva proraunava da je stenje staro
1,8 Prema pravilima tumaenja snova ovaj gospodin .. odgovara animusu. koji kao personifikacija nesvesnog, kao lusus naturae ponova uzima u sebe crtee, to jest svest za to nema razumevanja, odnosno ne moe koristiti.

ne u ponavljanjima se izraava izvesno insistiranje nesvesnog da sneni sadraj konano privede svesti.

!2 Radi se antroparionu, tzv. malom rudarubar 500.000 godina i da je stoga nemogue da je artefakt nainila ljudska ruka.181 Ovi snovi izgleda da ilustruju postojanje nekog formalnog faktora u prirodi. Ne radi se samo lusu*

80

naturae, ve smisaonoj koincidenciji jednog apsolutno prirodnog produkta sa (od toga nezavisnom) ljudskom predstavom. To je ono to snovi oigledno iskazuju1" pokuavajui da pomou ponavljanja ovo priblie svesti.

Up. ranije pomenute Keplerove ideje. Kome ovo izjanjenje izgleda neshvatljivo, on e po prilici biti sklon da na temelju predubeenja trai sasvim drugaiji skriveni smisao. Fantazirati se moe svemu, pa snovima. Ja se trudim da ostanem to je mogue blie snenom iskazivanju, pokuavajui da ove formuliem shodno njihovom oiglednom smislu. Ako se pokae nemoguim da se ovaj smisao dovede u vezu sa svesnim stanjem snevaa. tada priznajem da ne razumem san ali se uvam da ne mani-puliem sa svakakvim vetakim trikovima da bi ga uskladio sa nekom teorijskom pretpostavkom.
151 ls!

C. REZIME

Ova moja razmatranja ni u kom sluaju ne smatram konanim dokazom moga stava ve samo kao zakljuak iz empirijskih premisa, kojima bih eleo da prosude i moji itaoci. Iz meni raspoloivog injeninog materijala ne bih mogao da izvedem nijednu drugaiju hipotezu, koja bi bila dovoljna za njihovo objanjenje (ukljuujui i ESP eksperimente). Pri tom sam dovoljno svestan da sinhronicitt predstavlja krajnje apstraktnu i neopaajnu veliinu. On pripisuje pokretnom telu izvesno psihoidno svojstvo, koje kao prostor, vreme i kauzalnost znae kriterijum njegovog ponaanja. Pri tom moramo da se sasvim odreknemo psihe vezane za ivi mozak i da se podsetimo smisaonog, odnosno inteligentnog ponaanja niih ivih bia, koja nemaju mozak. Tu se ve nalazimo vrlo blizu formalnog faktora, koji, kao to je reeno, nema niega zajednikog sa delatnou mozga. Kako izgleda ovde bi trebalo postaviti pitanje da li bi odnos due prema telu trebalo posmatrati sa ovog ugla, odnosno da li bi koordinaciju psihikih i fizikih zbivanja u ivom biu trebalo shvatiti kao sinhronicistiki fenomen umesto kauzalne relacije. Gelinks kao i Lajbnic smatrali su koordinaciju psihikog i fizikog kao akt boji, dakle principom koji se nalazi izvan empirijske prirode. Pretpostavka kauzalne relacije izmeu psihe i tela s druge strane vodi do zakljuka koji se vrlo loe slau sa iskustvom ili su to fizika zbivanja koja uzrokuju psihiko,

82

ili je to preegzistentna psiha koja ureuje materiju. U prvom sluaju ne moe se videti kako heroijski stvaraju psihike procese a u drugom kako nematerijalna psiha stavlja u pokret materiju. Nije neophodno misliti na Lajbnicovu harmonia praestabilita, koja bi, naime, bila apsolutna i koja bi morala da se ispolji u optoj correspondentia i sympathia, neto slino kao Sopenhauerova smisaona koincidencija vremenskih taki koje lee na istom stepenu irine. Sinhronicitet poseduje svojstva koja eventualno dolaze u obzir za razjanjavanje problema dua-telo. Pre svega to je injenica bezuzronog poretka ili, bolje, smisaone sreenosti koja moe baciti svetio na psihofiziki paralelizam. injenica apsolutnog znanja, poznavanja koje nije posredovano ulnim organima i koje odlikuje sinhronistiki fenomen, podupire pretpostavku, odnosno izraava postojanje jednog po sebi postojeeg smisla. Ovaj oblik postojanja moe biti samo transcendentalan, poto se on, kako to dokazuje poznavanje buduih ili prostorno udaljenih dogaaja, nalazi u psihiki relativnom prostoru i odgovarajuem vremenu, to jest u neprikazivom pro-storno-vremenskom kontinuumu. Verovatno bi se isplatilo sa ovog ugla blie razmotriti ona iskustva koja ine verovatnim postojanje psihikih procesa u, prema svim miljenjima, nesve-snom stanju. Ovde najpre mislim na udnovata zapaanja nainjena kod dubokih sinkopa posle akutnih ozleda mozga. Suprotno svim oekivanjima teka ozleda glave nema uvek za posledicu odgovarajuu besvest. Spoljnem posmatrau ozleeni izgleda ravnoduan, paralisan, izgubljen i bez svesti. Meutim, subjektivno svest ni u kom sluaju nije ugaena. ulna komunikacija sa spoljnim svetom je dodue u velikoj meri ograniena, ali ne uvek potpuno prekinuta, iako, na primer, borbena buka ustupa mesto sveanoj tiini. U ovom stanju nastupa vrlo jasno i ubedljivo oseanje slobodnog lebdenja i halucinacija, budui da ranjeniku izgleda da se sa mesta na kome je ranjen podie u vazduh. Ako je stajao podie se stojei, onaj ko je leao leei, ako je sedeo

onda sedei. Ponekad izgleda kao da se sa njim podie i okolina, na primer ceo bunker u kome se nalazio ozleeni. Visina podizanja i::nosi izmeu pola i vie metara. Potisnuto je oseanje teine. U malom procentu sluajeva ranjenicima izgleda kao da rukama izvode pokrete plivanja. Ako je prisutno opaanje okoline, onda ova obino izgleda imaginarna, to jest da se sastoji od slika seanja. Za vreme lebde-nja raspoloenje je preteno euforino. Povieno, sveano, lepo, blaeno, oputeno, sreno, puno iekivanja su srodni izrazi kojima se obeleava ovo raspoloenje. To je neka vrsta doivljaja vaznese-nja.1*3 Jane i Beringer (Jantz, Beringer) s pravom istiu da se ranjenici sa upadljivo lakim draima, kao poziv po imenu, dodir, itd. mogu probuditi iz sinkope, dok najjaa borbena buka nema nikakvog dejstva. Slino se moe posmatrati i kod dubokih nesve-stica, poreklom iz drugih uzroka. Naveo bih primer iz moje lekarske prakse: jedna pacijentkinja, u iju pouzdanost i istinoljubivost nemam nikakvog razloga da sumnjam, ispriala mi je da je njen prvi poroaj bio vrlo teak. Posle tridesetasovnih bezuspenih trudova lekar je smatrao da je indikovano da poroaj zavri forcepsom. Ovo je sprovedeno u lakoj narkozi. Bilo je praeno opsenim rascepom meice i velikim gubitkom krvi. Kada su otili lekar, majka i suprug i bilo sve spremljeno, bolniarka je htela da poe na veeru, pacijentkinja ju je jo videla kod vrata odakle ju je zapitala: elite li jo neto pre nego to odem na veeru? Pacijentkinja je htela da odgovori ali nije mogla. Imala je utisak kao da kroz postelju propada u bezdanu prazninu. Primetila je jo kako je bolniarka pohitala ka njenoj postelji, uhvativi je za ruku da joj opipa puls. Iz naina kako je pri tom pokretala prst tamo amo, pacijentkinja je zakljuila da je puls oigledno neprimetan, da se ne moe napipati. Kako se sama oseala vrlo dobro, zabavljao ju je bolniarkin strah. Ona sama se nije ni najmanje plaila. To je bilo poslednje ega se mogla
I5S Jantz und Beringer: Das Syndrom des Schwebeerlebnisses unmittelbar nach Kopfverletzungen, S. 202.

184 setiti tokom neodreeno dugog vremena. Sledee to joj je dolo u svest bilo je da, bez oseanja sopstvenog tela i njegovog poloaja, gleda sa jedne take na tavanici i sve opaa ta se zbiva ispod nje u sobi videla je samu sebe kako mrtvaki bleda lei u postelji. Pored nje je stajala bolniarka. U sobi je uzbueno etao lekar a njoj je izgledalo da je ovaj izgubio glavu i da zapravo ne zna ta da radi. Njeni roaci su se pojavili na vratima. U sobu su uli majka sa njenim muem i uplaeno je gledali. Pacijentkinja je mislila da je isuvie glupo t oni misle da ona ve umire. Pri tom je znala da se iza nje nalazi

83

udesan predeo, slian parku, pun svetlucavih ivahnih boja a posebno smaragdno zelena poljana sa kratkom travom, koja se prostirala na jednoj padini sve do vratnica kroz koje se ulazilo u park. Bilo je pro-lee a mali areni cvetovi, kakve nikada do tada nije videla, bili su rasuti po travi. Okolina se kupala u jarkom suncu a sve boje su bile neopisivo sjajne. Padinu je s obe strane guilo tamnozeleno drvee. Poljana joj je izgledala kao proplanak u praumi, na koji jo nije kroila ljudska noga. Znala sam da je ovde ulaz za onaj svet i da u, ako se okrenem da direktno sagledam sliku, pasti u iskuenje da proem kroz vratnice a samim tim i da se rastanem sa ivotom. Ovaj predeo nije stvarno videla poto mu je bila okrenuta leima, ali ona ga je znala. Oseala je da je nita ne bi spreilo da proe kroz vratnice. Znala je samo da e se vratiti svome telu i da nee umreti. Zbog toga lekarevo uzbuenje i zabrinutost njenih bliskih smatrala je glupim i suvinim. Sledee to se desilo bilo je da je u postelji dola sebi iz nesvestice i videla bolniarku nagnutu nad njom. Saznala je da je bila oko pola sata bez svesti. Sledeeg dana, oko 15 sati posle ovog dogaaja, kada se ve oseala jaom, kritiki je razmatrala lekarevo ponaanje za vreme njene nesvestice, za koje je smatrala da je nekompetentno i histerino. Bolniarka je, meutim, energino odbijala kritiku tvrdei da je pacijentkinja oigledno bila potpuno bez svesti i da zbog toga nije mogla nita da opazi od te 18 5 scene. Tek kada joj je opisala sve pojedinosti koje su se odigrale za vreme nesvesti, bolniarka je morala da prizna da je pacijentkinja dogaaje opazila onako kako su se deavali u stvarnosti. U ovom sluaju moglo bi se posumnjati da se radilo psihogenom sumranom stanju, u kome je postojala otcepljena polovina svesti. Meutim, pacijentkinja nikada nije bila histerina, ve je imala genuini srani kolaps sa sinkopom nastalom zbog anemije mozga, za to su govorili svi spoljni i oigledno alarmantni znaci. Ona je stvarno bila bez svesti i, shodno tome, psihiki potpuno zamrla, u svakom sluaju bez mogunosti jasnog posmatranja i istovremenog zakljuivanja. udnovato da to nije bilo neposredno doivljavanje situacije pomou indirektnog, nesvesnog posmatranja, ve je celokupnu situaciju videla odozgo, kao da su se njene oi nalazile na tavanici, kako je opisala. Nije lako objasniti kako se u stanju tekog kolapsa mogu odigrati tako intenzivni psihiki procesi, pristupani kasnijem seanju, i kako su se mogli sa zatvorenim oima opaziti stvarni dogaaji sa konkretnim pojedinostima. Prema svim pretpostavkama oekivalo bi se da tako jasna anemija mozga znatno oteava, odnosno spreava nastajanje upravo visoko-kompleksnih psihikih zbivanja. Slian sluaj, u kome je, meutim, bilo znatno vie izraena ESP izneo je Okland Gedes (Sir Auckland Geddes) u Royal Medical Society (27. februar 1927). Ovaj pacijent je za vreme jednog kolapsnog stanja posmatrao otcepljivanje integralne svesti od telesne svesti, pri emu se ova druga postepeno rastapala u svoje (organske) komponente. Pacijent je imao verifikovanu ESP.124 Ovakva iskustva ukazuju na to da u stanjima nesvesti, gde po svim ljudskim miljenjima postoje sve garancije za to da je onemoguena delatnost svesti a pre svega ulna opaanja, protiv svih oekivanja moe postojati svest, predstave koje se^ mogu re
124 Up. izvetaj kod Tyrrell, The Personality o f Man, p. 197. Na p. 199. opisan je drugi sluaj iste vrste.

produkovati, akt procene i opaanja. Propratno oseanje lebdenja, promena ugla posmatranja, gaenje sluha i cenestetskih opaanja ukazuje u pravcu promene lokalizacije svesti, na neku vrstu odvajanja od tela, odnosno od kore velikog mozga ili samog mozga, gde se smatra da je centar fenomena svesti. Ako su ovakva razmiljanja ispravna, onda se ovek mora zapitati da li u nama jo neki nervni supstrat osim mozga moe misliti i opaati, ili se kod ovih psihikih zbivanja, koja se odigravaju za vreme besvesti, radi sinhronikim fenomenima, to jest dogaajima koji ne stoje ni u kakvoj kauzalnoj vezi sa organskim procesima. Poslednja mogunost se ne moe bez daljnega odbaciti, poto ima opaanja nezavisnih od vremena i prostora, kao to su ESP, koja se ne mogu objasniti biolokim supstratskim procesima. Tamo gde su ulna opaanja po sebi nemogua, ne moe se raditi ni emu drugom do sinhro-nicitetu. Tamo gde su, meutim, prisutni prostorni i vremenski uslovi koji bi mogli da omogue percepciju i apercepciju a gde je samo ugaena delatnost svesti, dakle po svoj prilici samo funkcija kore a gde se, uprkos tome, kao to je sluaj u naem primeru, odvijaju svesni fenomeni opaanja i procene, tu bi mogao da doe u obzir neki nervni supstrat. U svakom sluaju skoro je aksioma da su svesna zbivanja vezana za veliki mozak a da svi nii centri sadre samo refleksne spojeve koji su po sebi nesvesni. Ova aksioma u potpunosti vai za podruje simpatikusa. Zbog toga se insekti smatraju refleksnim

automatima, poto nemaju cerebrospinalni nervni sistem, ve samo gangliozni sprovodni sistem. Ovo gledite je donekle poljuljano istraivanjima na pelama, koje je preduzeo Fri (. . Frisch) u Gracu. Naime, ispostavilo se da pele, pomou svoje svojstvene igre, ne samo da saoptavaju da su nale mesto sa hranom, ve i da pokazuju pravac i udaljenost. Pomou ovog saoptenja nove pele su u stanju da direktno odlete na mesto sa hranom.128 Ovo saoptenje s u principu ne razlikuje od informacija
125

Aus dem Leben der Bienen, S. 111.

meu ljudima. Meutim, u sluaju meuljudskih informacija ove emo shvatiti kao svesne i namerne i jedva da moemo zamisliti kako bi, na primer, optueni ili njegov branilac mogao da dokae sudskom veu da je neka takva radnja usledila nesvesno. U nevolji, pozivanjem na psihijatrijsko iskustvo moglo bi se jo prihvatiti da saoptenje neke stvarne informacije izuzetno moe uslediti i u sumranom stanju, ali bi se izriito negiralo da se saoptenja ovakve vrste normalno smatraju nesvesnim. Uprkos tome bila bi mogua pretpostavka da je opisani proces kod pela nesvestan. Ali time nije dobijen odgovor na pitanje, poto smo i dalje konfrontirani sa injenicom da gangliozni sprovodni sistem u principu na izgled postie isto to i kora naeg velikog mozga. Uostalom ne moe se dokazati da su pele nesvesne. Na ovaj nain smo primorani na zakljuak da nervni supstrat kao to je simpatikus, in puncto porekla i funkcije tako razliit od cerebrospinalnog sistema, oigledno isto tako dobro moe da ostvari zamisli i opaanja. Za ta onda treba smatrati simpatikus kod kimenjaka? Da li i ovaj sistem moe stvoriti ili prenositi specifina psihika zbivanja? Friova posmatranja dokazuju postojanje transcerebralnog miljenja i opaanja. Ova se mogunost mora imati na umu kada se hoe da objasni postojanje svesti unutar besvesti tokom nesvestice. Naime, za vreme nesvestice simpatikus nije paralisan i stoga bi mogao da doe u obzir kao mogui nosilac psihikih funkcija. Ako je tako, onda bi se moralo nabaciti pitanje da li bi se na isti nain mogla posmatrati normalna nesvesnost spavanja, koja sadri svesti pristupane snage? To jest, drugim recima da li snovi manje potiu iz usnule delatnosti kore ili, naprotiv, iz simpa-tikusa nepogoenog spavanjem, dakle da su transce-rebralne prirode?* Izvan jo potpuno neprovidnog psihofizikog pa* Najnovija istraivanja biologije snova (koja datira]-., iz vremena posle Jungove smrti) su pokazala da snovi ne potiu iz delatnosti kore ve iz centra koji se nalazi u neposrednoj blizini produene modine (nucleus reticularis cau-dalis pontis). Vidi E. Hartmann: Sleep and Dreaming Little Brown and Co. 1970. Boston. (Prim. gl. urednika)

ralelizma sinhronistiki fenomen ne predstavlja prolaznu i lako dokazivu pravilnost. Zbog toga ovek isto tako mnogo osea disharmoniju stvari kao to je zauen njihovom usputnom harmonijom. Nasuprot ideji prestabilirane harmonije sinhronistiki faktor iziskuje samo postojanje principa neophodnog za spoznajnu delatnost naeg razuma, koji bi se kao etvrti prikljuio priznatoj trijadi prostora, vremena i kauzalnosti. Kao to su ovi dodue neophodni, ali ne apsolutni veina psihikih sadraja je bes-prostorna; vreme i kauzalnost su psihiki relativni, tako se i sinhronistiki faktor ispostavlja kao tek uslovno vaei. Za razliku od kauzalnosti, koja tako rei neogranieno dominira slikom makrofizikog sveta, pri emu je njena univerzalna dominacija ugroena tek kod izvesnih niih domena sinhronicitet se potvruje kao fenomen koji je izgleda uglavnom povezan sa psihikim uslovima, naime sa zbivanjima u nesvesnom. Sa relativnom praviinou i uestalou eksperimentalno se dokazuju sinhronistiki fenomeni kod intuitivnih, magijskih procedura, gde su dodue subjektivno ubedljivi ali objektivno se jedva ili vrlo teko mogu dokazati dok su statistiki neobuhvatni (bar zasada ne). Na organskom stupnju mogla bi se moda bioloka morfogeneza posmatrati sa ugla sinhronistikog faktora. Prof. A. M. Dalk (Dalcq) iz Brisela shvata formu, uprkos njene veze za materiju, kao ivoj materiji nadreeni kontinuitet.1** U dogaaje bez uzroka, u koje kao to smo videli spadaju i sinhronistiki, Dejms Dins (James Jeans) ubraja i raspad radijuma. On kae: Radioaktivni raspad predstavlja se kao dejstvo bez uzroka navodei na pomisao da poslednji zakoni prirode nisu kauzalni.1" Ova krajnje paradoksalna formulacija koja potie iz pera jednog fiziara, karakteristina je za nedoumicu koja prati radijumov raspad. Ovaj, odnosno fenomen po* La Morphogenese dans le cadre de la biologie generale. Up. gore pomenuta razmiljanja zoologa A. C. Hardy. > Phpsik uvd Philosophie. S. i 220.

luvrednosnog vremena, u stvari izgleda kao bezuz-roni poredak, pod koji pojam potpada i sinhronici-tet, emu e kasnije jo biti reci. Kod sinhroniciteta se ne radi filozofskom gleditu ve empirijskom pojmu, koji postulie jedan za spoznaju neophodni princip. To nije ni materijalizam ni metafizika. Nijedan ozbiljni istraiva nee tvrditi da je sutina posmatranjem utvrenog postojanja ili priroda

85

posmatranog, naime psiha, neto poznato i spoznato. Ako se najnoviji zakljuci prirodnih nauka pribliuju jedinstvenom pojmu bivstva, kome pogoduju aspekt vremena i prostora s jedne i kauzalnosti i sinhroniciteta s druge strane, onda tu nema niega zajednikog sa materijalizmom. Naprotiv, izgleda da se ovde pokazuje mogunost da se eli-minie neuporedivost izmeu posmatraa i posmatranog. Ako je to sluaj, onda bi iz toga proisteklo jedinstvo bivstva, koje bi moralo biti izraeno pomou novog pojmovnog jezika, naime pomou neutralnog jezika, kako je to pogodno formulisao Pauli. Prostor, vreme i kauzalnost, ova trijada klasine fizike slike sveta, bila bi pomou faktora sinhroniciteta dopunjena u tetradu, naime u quaternio koji bi omoguavao sud celovitosti.
prostor kauzalnost ---------j -------- sinhronicitet

vreme

Ovde se sinhronicitet prema ostala tri principa odnosi kao jednodimenzionalnost1*" vremena prema trodimenzionalnosti prostora ili kao opreno etvrto u Timajosu koje se meavini tih troje moe samo na silu pridodati, kako kae Platon.1** Kao to uvoe,t8 Ja ne uzimam u obzir Diraeovn visedimenzionalnost vremena. * Up. moj lanak Versuch einer psychologischen Deutung des TriniUitsdogmas u: Symbolik des Geistes, S. 323 (Ges. Werke).

nje vremena kao etvrte dimenzije u modernu fiziku uslovljava postulat neopaajnog prostorno vremenskog kontinuiteta, tako i sinhronicitet sa njemu svojstvenim smisaonim kvalitetom stvara sliku sveta jedne skoro zbunjujue nepredstavljivosti.130 Prednost ove dopune je formiranje gledita, koje u opis i spoznaju prirode unosi psihoidni faktor, naime apriori-stiki smisao (jednorodnost). Time se ponavlja a istovremeno i reava problem koji se kao crvena nit alhemistikih filozofa, naime takozvani aksiom Marije, Jevrejke (ili Koptkinje): (iz treeg sledi jedno [kao] etvrto).131 I ovo (opskurna opservacija) potvruje ono to sam prethodno rekao da se, naime, principijelno nova gledita po pravilu ne otkrivaju u ve poznatim podrujima ve na zabaenim, izbegavanim ili ak ozloglaenim mestima. Stari san alhemiara, transmutacija hemij-skih elemenata, ova toliko ismejavana ideja ostvarena je u nae vreme, a njena simbolika, koja nije bila manji predmet ismejavanja, postala je pravi majdan za psihologiju nesvesnog. Njena dilema izmeu tri i etiri, koja se sree ve u okvirnim priama Timajosa a dopire sve do scene Kabira u Faustu II od strane alhemiara XVI veka Gerardusa Dorneusa, shvaena je kao opredeljivanje izmeu hrianskog trojstva i serpens quadricornutus (etvororoga zmija), to jest avola. Kao da predosea ono to e naii on se uva od neznaboakog kvaterniteta, koji je inae toliko leao na srcu alhemiarima, poto je nastao iz binariusa (dvobroj), dakle iz materijalnog, enskog i avolskog.m M. L. fon Franc (von Franz) je ovo isticanje trini tarne zamisli dokazala u paraboli Bernar-dusa Trevizanusa, zatim u Amphitheatrum Kunrata
lso Sir James Jeans (Physik und Philosophie) smatra da bi moglo biti da poreklo dogaaja u ovom podsloju (tj. s one strane prostora i vremena) obuhvata i nau sopstvenu duhovnu delatnost. Tako da budui tok dogaaja jednim delom zavisi od ove duhovne delatnosti. U ovom razmatranju kauzalizam mi ne Izgleda odriv. 1,1 iss

Up. Psychologie und Alchemie (Ges. Werke XII). Theatrum chemicum I: De tenebris contra naturam, P. 518.

(Khunrath), kod . () i u Aquarium Sapientum Anonimusa (Anonymus).1*3 Pauli ukazuje na polemiku izmeu Keplera i Roberta Fluda (Fludd), u kojoj je uenje korespondenciji pripalo ovom drugom dok je prvi morao da ustupi mesto uenju tri principa.134 Odluivanju u prilog trojstva, koje stoji u izvesnoj protivurenosti prema alhemijskoj tradiciji, sledilo je prirodnonauno doba, koje vie nije poznavalo correspondentia, ve se iskljuivo vezivalo za trijadnu sliku sveta koja je nastavljala tip triniteta, naime sveta koji je opisivan i objanjavan pomou prostora, vremena i kauzalnosti. Revolucija fizike izazvana otkriem radioaktivnosti znatno je modifikovala klasina shvatanja. Promena je u tolikoj meri znatna da moramo podvrgnuti reviziji klasinu emu na koju sam se prethodno pozivao. Kako sam zahvaljujui ljubaznom intereso-vanju koje je pokazivao gospodin profesor W. Pauli prema mojim istraivanjima, uivao prednost da di-skutujem ovo principijelno pitanje sa strunim fizi-arem, koji je istovremeno razumevao moje psiholoke argumente, bio sam u stanju da nainim jedan predlog koji obuhvata i modernu fiziku. Pauli je predloio da se protivstavljanje vremena i prostora u klasinoj emi zameni pomou energija (odravanje) prostor-vreme-kontinuuma. Ovaj predlog dao mi je povoda da blie opiem par kauzalnost-sinhro-nicitet, u cilju

86

uspostavljanja izvesnog spoja izmeu ta dva heterogena pojma. Shodno tome sloili smo se za sledei quaternio:
neunitiva energija , ,. konstantni spoj pomou dejstva nekonstantni
mo kontlngen / ei * (sinnronicitet)

spoj

po-

(kauzalnost) kontinuitet prostor - vreme

nosno

133 . L. . Franz, Die Parabel von der Fontina des Graf e n von Tarvis, za sada jo neobjavljen manuskript. 134 Vidi drugi prilog sveske Naturerklrung und Psyche.

Ova ema s jedne strane zadovoljava postulate moderne fizike, s druge pak psihologije. Psiholoko gledite zahteva jo objanjenja. Kao to je ranije pomenuto, kauzalistiko objanjenje sinhroniciteta izgleda iskljueno. Ono se uglavnom sastoji od slu-ajnih< jednorodnosti. Njegov tertium comparationis poiva na psihoidnim datostima, koje obeleavam kao arhetipove. Ovi su nejasni, to jest samo priblino odredivi i spoznajni. Oni su dodue pridrueni kauzalnim procesima, odnosno noseni od svih, ali oni vre neku vrstu prevazilaenja okvira koju bih ja oznaio kao transgresivitet, budui da se jednoznano i iskljuivo ne pojavljuju samo u psihikom podruju, ve se isto tako mogu pojaviti i u ne psihikim stanjima. (Jednorodnost spoljneg fizikog zbivanja sa psihikim). Arhetipske jednorodnosti ponaaju se prema kauzalnim zbivanjima kontingentno, to jest izmeu njih i kauzalnih zbivanja nema zakonomer-nih veza. Shodno tome oni izgleda da predstavljaju vanredni sluaj one nezakonomernosti i sluajnosti ili onog nezakonitog stanja, koje potpuno zakono-merno protie kroz vreme. kako to kae Andreus Spajzer (Andreas Speiser).13"' Pri tom se radi onom poetnom stanju koje nije odreeno mehanikim zakonom. Ono je sluajna pretpostavka ili supstrat na koji se odnosi zakon. Ako sinhronicitet. odnosno arhetipove uraunamo u kontingente, onda ovaj do-bija specifini aspekt modusa, koji funkcionalno ima znaenje uobliavajueg faktora. Arhetip predstavlja psihiku verovatnost, poto odslikava proseno instinktivno zbivanje u nekoj vrsti tipa. On je psihiki specijalni sluaj opte verovatnoe koja se sastoji od zakona sluaja i prirodi stvara pravila isto kao mehanika.13" Dodue Spajzeru se mqra dati za pravo da su kontingenti, bar u carstvu istog intelekta, bezoblina stvar, ali u psihikoj introspekciji, ukoliko se obuhvate unutranjim opaanjem, otkrivaju se kao slika ili bolje tip, koji nije samo u osnovi psihike, ve zaudo i psihofizike jednorodnosti.
' L. c. p. 4. ,M Speiser. 1. c. p. 5.
I Jung, Odabrana dela, III

19:

Teko je izbei kauzalistiku obojenost pojmovnog jezika. Tako biti emu osnov, uprkos svojoj kauzalistikoj ljuturi, ne odgovara neko uzrono injenino stanje, ve samo postojanje ili bivstvova-nje, tj. kontingencija koja se ne moe dalje reduko-vati. Ova smisaona koincidencija ili jednorodnost jednog psihikog i jednog fizikog stanja, koja se nalazi ni u kakvom meusobnom kauzalnom odnosu, znai, opte uzev, akauzalni modalitet, bezuzroni poredak. Postavlja se sada pitanje da li bi naa definicija sinhroniciteta, koja se odnosi na jednorodnost psihikih i fizikih zbivanja, bila podlona proirenju, odnosno da li bi joj neto ovako bilo potrebno. Ovaj zahtev izgleda da se namee onda kada se nae prethodno shvatanje sinhroniciteta razmotri kao bezuzroni poredak. Naime, pod ovaj pojam naprosto potpadaju svi stvaralaki inovi, aprioristike datosti, kao na primer svojstva celih brojeva, diskon-tinuiteti moderne fizike itd. Time onda u krug naeg proirenog pojma uvlaimo konstantne i eksperimentalno u svako doba ponovive fenomene, to izgleda da ne odgovara prirodi onoga to se podrazu-meva pod uim pojmom sinhroniciteta. Ovi posled-nji su najee pojedinani sluajevi kojima nedostaje eksperimentalna reproduktivnost. U svakom sluaju ovo ne vai u svim sluajevima, kako to pokazuju Rineovi eksperimenti i mnogostruka iskustva sa vidovito nadarenim osobama. Ove injenice dokazuju da u podruju meusobno nemerljivih pojedinanih sluajeva, vulgo curiosa, ipak ima izvesnih pravilnosti a samim tim i konstantnih faktora odakle se mora zakljuiti da je na ui pojam sinhroniciteta verovatno stvarno isuvie uzak i da je stoga potrebno proiriti ga. U stvari sklon sam pretpostavci da je sinhronicitet u uem smislu samo poseban sluaj opteg bezuzronog poretka, i to onog jednorodnosti psihikih i fizikih zbivanja, gde se posmatra nalazi u povoljnoj

situaciji da moe otkriti tertium compa-rationis. Ali sa opaanjem arhetipske podloge on pada u iskuenje da asimilaciju meusobno nezavisnih psihikit i fizikih zbivanja svede na (kauzalno) dejstvo arhetipa i na taj nain da previdi njegovu istu kontingenciju. Ova opasnost se izbegava ako se sinhronicitet posmatra kao vanredni sluaj opteg poretka. Time se izbegava nedopustivo umnaanje principa objanjenja arhetip je oblik aprioristi-kog psihikog poretka spoznat pomou introspekcije. Ako se ovome pridrui spolj no sinhronistiko zbivanje, onda ono sledi isto osnovno obeleje, to jest ono je rasporeeno na isti nain. Ovaj oblik poretka razlikuje se od poretka osobina celih brojeva ili diskon-tinuiteta fizike po tome to su ovi drugi odvajkada pravilni, dok prvi predstavljaju stvaralake inove u vremenu. Uz put primeeno ovo je dublji razlog zato sam upravo momenat vremena istakao kao karakteristian za ove fenomene i obeleio ih kao sin-hronistike. Moderno otkrie diskontinuiteta (to jest poretka na primer kvantuma energije, raspada radijuma itd.) pripremilo je kraj iskljuive dominacije kauzalnosti a time i trijasu principa. Teren, koji su ovi principi izgubili, ranije je pripadao podruju correspondentia i sympathia, pojmovi koji su dostigli svoj najvei razvitak u Lajbnicovoj prestabiliranoj harmoniji. Sopenhauer je isuvie malo poznavao empirijske osnove ideje korespondencije da bi spoznao bezizlaz-nost svog kauzalistikog pokuaja objanjenja. Danas smo u povoljnom poloaju poto, zahvaljujui ESP eksperimentima, raspolaemo znatnim iskustvenim materijalom. pouzdanosti ovih injenica moe se stei slika kada se ovek upozna sa tim da, na primer, rezultat ESP eksperimenata Sola (S. G. Soal) i Goldnija (. . Goldney), kako istie Hainson (G. E. Hutchinson)137 poseduju verovatnou od 1:1031 IO31 odgovara zbiru molekula u 250.000 tona vode. U podruju prirodnih nauka ima samo relativno malo eksperimentalnih radova iji bi rezultati i priblino dostizali tako visok stepen sigurnosti. Preterana skepsa u odnosu na ESP stvarno nema dovoljno razloga koji bi joj se mogli navesti u prilog. Njen bitni razlog je danas samo jo nenaunost, koja na alost
Soal, Science and Telepathy, p. 5.

kao skoro neizbena posledica prati specijaliziranja i ve po sebi sueni horizont posebnog prouavanja nepoeljno i tetno zaklanja od viih i daljih gledita. Covek je ve isuvie esto doiveo da takozvana sujeverna miljenja sadre jezgro istine. Tako moe biti da prvobitno magino znaenje rei: wnschen (eleti, koje je jo sadrano i u rei Wnschelrute* (arobni tapi), nije samo prosto elja u smislu traenja ve i da istovremeno izraava i (magijsko) dej-stvo,1'" kao to i prastaro verovanje u delotvornost molitve poiva ha iskustvu sinhronistikih proprat-nih pojava. Sinhronicitet nije nita zagonetniji ili tajanstve-niji od diskontinuiteta fizike. Samo cementirano ube-denje svemoi kauzalnosti je ono to priprema tekoe razumevanja i dovodi do toga da izgleda nezamislivo da se mogu desiti ili postojati bezuzroni dogaaji. Ali ako ih ima, onda ih moramo oslovljavati kao stvaralaki in u smislu creatio continua,1** delom odvajkada, delom kao sporadino ponavljani poredak koji se ne moe svesti na postojee antecen-dencije. Samo po sebi se razume da se ovek mora uvati da svako zbivanje, kome je nepoznat uzrok,
,: Grimm, Deutsche Mythologie, I, S. 347. arobne stvari su orue koje su iskovali patuljci. Zelja je boja snaga'* Pod pojmom creatio continua ne misli se samo na niz sukcesivnih stvaralakih inova, ve i na veito prisustvo jednog stvaralakog ina, u smislu semper patrem fuisse. et genuise verbum (Origenes, De principiis, lib. I, cap. II. ili aeternus creator mentium (Augustinus, Conjessiones. lib. XI, cap. XXXI). Bog je sadran u njegovom stvaranju Nec indiget operibus suis, tanquam in eis collocetur, ut ma-neat; sed in sua aeternitate persistit, in qua manens omniy quaecumque voluit fecit in coelis et in terra. (Augustinus. Enarratto in Ps. CXIII). Ono to se u vremenu deava sukcesivno, bojem duhu je istovremeno: Mutabilium dispositio-nem immutabilis ratio continet, ubi sine tempore simul sunt, quae in temporibus non simul sunt. (Prosperus Aquitanus, Sententiee e.r Angustino delibatae, XLI). Ordo temporum in aeterna Dei sapientia sine tempore est. (L. c. LVI1. Pre stvaranja uopte nije bilo vremena, ovo je poelo tek sa kretanjem stvari: Potius ergo tempus a creatura, quam creatura coepit a tempore. (L. c. CCLXXX). Non enim erat tempus ante tempus, tempus autem cum mundo concreatum est. (Anonymus, De triplici habitaculo. cap. V).

smatra bezuzronim. Ono je bezuzrono, kako sam ve istakao, samo u onim sluajevima gde se uzrok ne moe ak ni'zamisliti. Zamislivost je svakako pojam koji zahteva najviu kritiku. Ako bi, na primer, atom odgovarao svom prvobitnom filozofskom pojmu, onda bi njegova deljivost bila nezamisliva. Smisaone koincidencije su zamislive kao iste sluajnosti. Ali to se vie gomilaju i to je vee slaganje, tim se vie smanjuje njihova verovatnost i tim vie raste njihova nezamislivost, to jest, oni se vie ne

88

mogu smatrati istim sluajnostima, ve se zbog nedostatka kauzalnog objanjenja moraju prihvatiti kao poredak. Pri tom postoji, kao to je naglaeno, nedostatak objanjivosti ne samo zbog injenice da je nepoznat uzrok ve i zbog toga to takvo objanjenje nije zamislivo sa naim sredstvima razumevanja. Ovaj sluaj se javlja onda kada prostor i vreme izgube svoj smisao, odnosno postanu relativni, poto se u ovim uslovima vie ne moe utvrditi pa ak ni zamisliti kauzalnost koja za svoje postojanje pretpostavlja prostor i vreme. Iz ovog razloga izgleda mi neophodno da se pored prostora, vremena i kauzalnosti uvede jo jedna kategorija koja ne omoguuje samo karakterizaciju fenomena sinhroniciteta kao posebnu klasu prirodnih dogaaja, ve i kontigente shvata kao s jedne strane neto opte, odvajkada postojee a s druge kao zbir mnogih, u vremenu odigranih, individualnih stvaralakih inova.

PRAKTINA UPOTREBIVOST ANALIZE SNOVA Terapijska upotrebivost analize snova je jo uvek vrlo osporavana tema. Mnogi je smatraju neophodnom u praktinom leenju neuroza i time san po psihikoj vanosti podiu do funkcije ekvivalentne svesti. Nasuprot tome, drugi osporavaju vanost analize snova i time san svode na neznatan psihiki sporedni produkt. Samo po sebi je razumljivo da svako gledite koje nesvesnom pripisuje odluujuu ulogu u izbijanju neuroza, priznaje i snu, kao neposrednom izrazu tog nesvesnog, bitni praktini znaaj. Isto tako je razumljivo da gledite koje ili osporava nesvesno ili ga bar etioloki smatra bezvrednim, ta-koe i analizu snova smatra nepotrebnom. Moe se smatrati alosnim da je leta gospodnjeg 1931, vie od pola stolea od kada je Karus stvorio pojam nesvesnog, vie od stolea od kada je Kant govorio ne-merljivom polju tamnih predstava, dve stotine godina od kako je Lajbnic postavio temelje psihiki nesvesnog, a ne govorei doprinosu jednog Zanea, Flurnoja i mnogih drugih, jo uvek, prema svemu sudei, injeninost nesvesnog kontroverzna. Ali na ovom mestu, gde se radi iskljuivo praktinom pitanju, neu iznositi nikakve apologije nesvesnog, iako se na posebni problem analize snova podudara i skopan je sa hipotezom nesvesnom. Bez nesvesnog san je samo lusus naturae, besmisleni konglomerat
['l Predavanje odrano na VI Kongresu Opteg lekar-skog drutva za psihoterapiju, Drezden 1931. publikovano u Kongresnom izvetaju. Sabr. dela XVI. 1958

90

zdrobljenih dnevnih ostataka. Ako bi bilo tako, onda ne bi postojao ak ni razlog izvinjenja za diskusiju upotrebljivosti analize snova. Ovu temu moemo tretirati samo na osnovu prihvatanja postojanja nesvesnog, poto postavljena svrha analize snova nije nekakva misaona veba, ve nalaenje i privoenje u svest do tada nesvesnih sadraja, koji se smatraju znaajnim za objanjenje ili leenje neuroze. Onome kome hipoteza izgleda neprihvatljiva, za njega i ne postoji pitanje upotrebivosti analize snova. Poto na osnovu nae hipoteze nesvesno ima etioloki znaaj, i poto su snovi neposredni odraz nesvesne psihike delatnosti, pokuaj analize i tumaenja snova najpre sa naunog gledita je teorijski opravdan zahvat. Ukoliko ovaj pokuaj uspe, od toga bismo prvenstveno mogli da oekujemo nauni uvid u strukturu psihike etiologije, sasvim nezavisno od eventualnog terapijskog dejstva. Ali kako praktiaru nauna otkria u najboljem sluaju predstavljaju prijatan sporedni produkt terapijske delatnosti, onda mogunost nekog isto teorijskog rasvetljavanja etio-lokih pozadina jedva da bi bio dovoljan motiv ili ak indikacija praktine primene analize snova. Izgledalo bi kao da lekar od ovog razmatranog rasvetljavanja oekuje terapijski efekat. U ovom sluaju on podie primenu analize snova na nivo lekarske dunosti. Kao to je poznato Frojdova kola iroko zastupa stanovite da je osvetljavanje i objanjavanje, to jest potpuno privoenje u svest nesvesnih etiolokih faktora od najveeg terapijskog znaaja. Ako prihvatimo stanovite da je ovo oekivanje opravdano injenicama, onda samo preostaje pitanje da li je analiza snova iskljuivo ili relativno, to jest zajedno sa drugim metodama podesna za iznalaenje nesvesne etiologije ili uopte to nije. Pretpostavljam da je poznat odgovor Frojdovog gledita. Ovaj odgovor mogu da potvrdim utoliko to snovi, naroito inicijalni snovi, to jest oni iz perioda neposrednog poetka leenja, ne retko nedvosmisleno iznose na svetio dana etioloki bitne faktore. Sledei primer moe posluiti kao ilustracija reenog. Jedan ovek na rukovodeem poloaju eleo je da me konsultujjtjS jednom problemu. On pati od stra'jivosti. nesigurnosti, vrtoglavice, ponekad sve do povraanja, glavobolje, oteanog disanja; stanje koje jako podsea na visinsku bolest. Pacijent iza sebe ima izvanredno usppnu karijeru. 2ivot je poeo kao priljean sin siromanog seljaka i, zahvaljujui velikom trudu i dobroj nadarenosti, peo se stupanj po stupanj do rukovodeeg poloaja, koji je imao izvanredne izglede za jo dalji socijalni uspon. U stvari on je upravo dospio do prave odskone daske, odakle bi mogao da zapone let u daljine, da se iznenada nije urribala njegova neuroza. Pacijent nije imao kuda do da'na ovom mestu izgovori onu toliko poznatu frazu, koja poinje stereotipnim recima: I to upravo sada, kada . . . itd. Simptomatologija visinske bolesti izgledala je posebno pogodna da drastino prikae pacijentovu situaciju. Ve u prvoj konsultaciji pacijent je ispriao dva sna iz prethodne noi. Prvi san je glasio: Ponovo se nalazim u malom selu gde sam roen. Na ulici je nekoliko seoskih mladia od onih koji su ili zajedno sa mnom u kolu. J a se pravim kao da ih ne poznajem i prolazim pored njih. Tada ujem kako jedan od njih kae pokazujui na mene: Taj se ne vraa esto u nae selo. Nije potrebno nikakvo akrobatsko tumaenje da bi se u ovom snu prepoznalo ukazivanje na skromni poetak njegove karijere i razumelo ta ovaj nagove-taj hoe da kae. Oigledno se misli: Ti zaboravlja kako si poeo odozdo, kako si nekada bio duboko dole. Drugi san glasi: U velikoj sam urbi, poto putujem. Hou da se spakujem, ali ne nalazim stvari. Vreme leti, vitue uskoro poi. Najzad uspevam du skupim ono malo svojih stvari, urim na ulicu da bih otkri:} da sam zaboravio torbu sa vanim papirima, bez daha trim natrag, najzad je nalazim, ponovo trim na stanicu, ali jedva da se pomeram napred. Najzad krajnjim naporom utravam na peron da bih video kako vh upravo zamie iz stanine hale. On vozi po udnovatoj krivini u obliku slova S, vrlo je dug, a meni pada na pamet da, ako mainovoda ne bude pazio i da punu paru im dospe do prave linije, tada e se zadnji vagoni kompozicije jo uvek nala-zi u krivini i bie, zbog ubrzanja, izbaeni iz kolo-seka. 1 stvarno, mainovoda daje punu paru, pokuavam da viem, poslednji vagoni se uasno klimaju i stvarno ispadaju iz koloseka. Uasna katastrofa. Budim se sa strahom. I 6vde nije potreban napor da bi se razumelo izlaganje sna. San najpre prikazuje uzaludnu, nervoznu urbu da se dospe jo dalje. Ali kako napred mainovoda bezobzirno vozi napred, pozadi nastaje neuroza: kolebanje i ispadanje iz koloseka. Pacijent je oigledno u sadanjem odseku ivota dostigao vrhunac; nie poreklo i napori dugog uspona iscrpli su njegove snage. On je trebalo da se zadovolji sa postignutim, umesto toga njegovo asto-ljublje ga je teralo dalje, sve vie u podruja sa, za njega, isuvie retkim

91

vazduhom na koji se jo nije navikao. Stoga ga je i snala neuroza, kao opomena. Iz sasvim privatnih razloga nisam mogao da pacijenta zadrim dalje na leenju a i moje miljenje nije mu posebno godilo. Ambiciozno je pokuao da iskoristi svoje anse, ovom prilikom doslovce je ispao iz koloseka, tako da je katastrofa postala stvarnost. Ono to se iz svesne anamneze moe samo naslutiti, naime visinska bolest kao simbolini prikaz nemogunosti daljeg uspona, kroz san je potvreno kao injenica. Ovde se sukobljavamo sa injenicom preko svake mere znaajnom za upotrebljivost analize snova: san pokazuje unutranju situaciju snevaa, iju istinitost i stvarnost svest uopte ne priznaje ili samo silom. Svesno on ne vidi ni najmanji razlog zbog ega ne bi trebalo da ide dalje; naprotiv, on astoljubivo gura napred i odrie svoju sopstvenu nesposobnost, koja zatim isuvie jasno dolazi do izraaja kroz kasnije dogaaje u njegovom ivotu. U podruju svesti uvek smo nesigurni u ovakvim sluajevima. Njegova anamneza moe se protumaiti i ovako i onako. Na kraju krajeva i obian vojnik nosi maralsku palicu u svom rancu, a nije samo jedan sin siromanih roditelja dospeo do najveeg uspeha. Zato to i ovde ne bi bio sluaj? Moja procena moe biti nejasna, zato bi moja nagaanja bila bolja od njegovih? Sada se ovde uplie san kao izraz nevoljnog, nesvesnog psihikog procesa, izdvojenog od uticaja svesti, koji unutranju istinu i stvarnost predstavlja onakvima kakve jesu; ne zbog toga to ja nasluujem da su takve i ne onakve kakve bih eleo da budu, ve kakve jesu. Stoga sam sebi od toga nainio pravilo da snove u prvom redu posmatram kao fizioloke izraze: ako se u mokrai utvrdi da postoji eer, onda je to eer u mokrai, a ne belanevina ili urobilin ili bilo ta drugo to bi moda mnogo bolje odgovaralo mojim oekivanjima. Drugim recima, san prihvatam kao dijagnostiki upotrebljivu injenicu. Moj mali primer sna dao je, to je uvek sluaj sa snovima, neto vie od naih oekivanja. San nam nije dao samo etiologiju neuroze, ve i prognozu, pa ak i vie skoro neposredno smo saznali gde treba poeti sa terapijom. Moramo da spreimo pacijenta da krene punom parom. On je to, uostalom, sebi rekao u snu. Za sada emo se zadovoljiti ovim tumaenjem i vratiti se naim razmiljanjima, da li su snovi pogodni da objasne etiologiju neke neuroze. U ovom smislu moj primer sna je pozitivan sluaj. Ali vrlo lako bih mogao navesti bezbroj inicijalnih snova u kojima nema ni traga od etiolokog faktora, ak kada se radilo povezanim, shvatljivim snovima. Ze-leo bih, naime, da privremeno ostavim po strani snove, kojima su potrebni briljiva analiza i tumaenje. Kao to je poznato, ima neuroza ija stvarna etiologija postaje jasna tek na kraju, a ima i neuroza ija je etiologija vie ili manje beznaajna. Na ovaj nain ponovo zadirem u hipotezu od koje smo poli. naime od pretpostavke da je terapijski neophodno privoenje u svest etiolokog faktora. U ovoj pretpostavci jo se krije dobar deo stare teorije snova. Dodue, ni u kom sluaju ne poriem injenicu da su mnoge neuroze traumatogene, meutim, osporavam da su sve neuroze uzrokovane traumatski u smislu presudnog doivljaja u detinjstvu. Ovo shvatanje, naime, uslovljava kauzalistiku, preteno na prolost usmerenu panju lekara, koja onda uvek traga za onim zato ne vodei rauna bitnom emu, esto na veliku tetu po pacijenta, koji je na ovaj nain prinuen da u datom sluaju godinama traga za nemoguim doivljajem iz detinjstva, uz oevidno zanemarivanje stvari, koje bi neposredno bile od vanosti. Cisto kauzalistiki stav je isuvie uzak i nije podesan za istraivanje niti sutine sna niti sutine neuroze. Zbog toga je pitanje, koje bi snove htelo da koristi samo za nalaenje etiolokog faktora, prejudicirano i previa najvei deo snenog uinka. Upravo na primer moe pokazati cVa je, dodue, jasno istaknuta etiologija, ali da je pored toga data jo i prognoza ili anticipacija a izvan toga i terapijski mig. Ovde spada i veliki broj inicijalnih snova, koji ne dodiruju etiologiju, ve se bave sasvim drugim problemima, na primer, stavom prema lekaru. Kao primer za ovo naveo bih tri sna iste pacijentkinje, koja je sanjala u poetku terapije kod tri razliita analitiara. Prvi san glasi: Treba da preem dravnu granicu, meutim nigde je ne nalazim a niko mi ne moe rei gde je granica. Ova terapija je, kao bezuspena, prekinuta posle kraeg vremena. Drugi san glasi: Treba da preem granicu. No je tamna tako da nisam u stanju da naem carinarnicu. Posle dugog traenja otkrivam slabu svetlost u daljini i pomislim da je tu granica. Ali da bih dospela tamo, moram da preem preko jedne doline i kroz mranu umu, gde gubim orijentaciju. Tada primeujem da neko prilazi. Ovaj me iznenada grevito grabi i ja se budim u strahu. Ovaj terapijski postupak je prekinut posle nekoliko nedelja, poto je dolo do nesvesnog identiteta analitiara

92

i analizovane pacijentkinje, to je dovelo do potpune dezorijentacije. Trei san se zbio kada je pacijentkinja bila kod mene na leenju. On glasi: Moram da preem gra nicu, to jest ve sam je prela i nalazim se u vajcar-skoj carinarnici. Imam samo runu torbu i ubeena sam da nemam nita za carinjenje. Ali carinik pre-bira torbu i na moje uenje izvlai iz nje dva dueka. Za vreme terapijskog postupka kod mene pacijentkinja se udala, iako je u poetku gajila estok otpor. Etiologija neurotskog otpora bila je jasna tek posle mnogo meseci i u ovim snovima nije bila naznaena ni jednom jedinom reju. Snovi su ovde bez izuzetka anticipacija i odnose se na oekivane tekoe kod dotinog lekara. Ovi primeri, umesto mnogih drugih slinih, mogu pokazati da su snovi vrlo esto anticipacije, koje pri isto kauzalistikom posmatranju sasvim gube svoj pravi smisao. Ovi snovi daju sasvim nedvosmislenu informaciju analitikoj situaciji, ije je ispravno poznavanje terapijski od najveeg znaaja. Lekar br. 1 ispravno shvativi situaciju uputio je pacijentkinju lekaru br. 2. Kod ovog pacijentkinja je sama izvela zakljuak iz njenih snova i dobrovoljno otila treem lekaru. Moje tumaenje ju je, dodue, razoaralo, ali injenica da je san najavljivao prelazak granice kao ve ostvareni korak, pomogla joj je da izdri uprkos svim tekoama. Inicijalni snovi su esto zauujue jasni i razumljivi. AH sa uznapredovalom analizom snovi uskoro gube svoj jasni karakter. Ako ga izuzetno zadre, onda ovek moe biti siguran da analiza jo uopte nije dodirnula bitni deo linosti. Po pravilu, uskoro po poetku analitikog postupka snovi postaju sve nejasniji i zbrisaniji, ime je znatno oteano njihovo tumaenje, ovo i stoga to se obino uskoro dopire do onog nivoa gde lekar stvarno vie ne sagledava situaciju. Dokaz za ovo je to snovi postaju sve nejasniji, to je, naravno, sasvim (sa aspekta lekara) subjektivni zakljuak. Razumevanju nije nita nejasno, samo nerazumevanju stvari izgledaju nejasne i zamrene. Po sebi snovi su, naravno, jasni, to jest, upravo onakvi kakvi moraju biti u trenutnim uslovima. Ako se jednom u kasnijem stadijumu terapijskog postupka ili ak posle nekoliko godina ponovo sagledaju nekadanji snovi, ovek se esto hvata za glavu kako je onda mogao biti tako slep. Dakle, ako se sa uznapre-dovalom analizom sreemo sa snovima koji su u po-reenju sa jasnim inicijalnim snovima znatno tamniji, onda lekar ne treba snovima da pripisuje zamrenost, zbunjenost, niti da pacijenta optui za na-merni otpor, ve da nalaz shvati kao znak svog rastueg nerazumevanja, isto kao i psihijatar koji bi kada pacijenta naziva smetenim, ovo trebalo da shvati kao projekciju i sebe nazove smetenim, poto je njegovo razumevanje smeteno neobinim ponaanjem bolesnika. Izvan ovoga terapijski je neobino vano da se blagovremeno uvidi svoje nerazumevanje, jer pacijentu nije nita nepodnoljivije do da ga uvek razumeju. On se tako i tako preputa tajanstvenoj moi lekara i time ovog uplie sa njegovom profesionalnom tatinom, tavie on se bukvalno naseljava ivi na samosigurnom, dubokom razumevanju lekara, gubei na taj nain svako ulo za stvarnost, to je podloga za tvrdokorna prenoenja i usporavanja terapijskog uspeha. Razumevanje je, kao to je poznato, sasvim subjektivni proces. Ono ne moe biti jednostrano tim pre to lekar razume a pacijent ne. U ovom sluaju lekar smatra svojom dunou da ubedi pacijenta, ako mu to ne uspe, onda mu lekar prebacuje da gaj: odreeni otpor. U ovom sluaju, to jest tamo gde je razumevanje jednostrano, ja bih mirno govorio ne-razumevanju. poto je, u sutini uzev, vrlo malo vano da li lekar razume; meutim, sve zavisi od toga da li pacijent razumni Stoga razumevanje bi pre trebalo da bude sporazum, saglasnost koja je plod uzajamnog razmiljanja. Opasnost kod jednostranog ra-zumevanja sastoji se, naime, u tome to lekar stvara sud snu na osnovu predubedenja, koji se ortodoksno slae sa nekim uenjem ili je ak, u krajnjoj liniji, u sutini taan. Ali ovaj ne postie dobrovoljnu saglasnost pacijenta i zbog toga je praktiki netaan: ne-taan i stoga to anticipira a time i paralie razvitak pacijenta. Naime pacijenta ne moramo poduavati

nekoj istini u tom sluaju obraamo se samo njegovom razumu ve on mora da se razvije prema ovoj istini, a tako se dopire do njegovog srca, to inae dublje zahvata i jae deluje. Ako je jednostrano lekarevo tumaenje samo u skladu sa nekom teorijom ili kakvim predubedenjem. onda se eventualno pacijentovo ubeenje ili izvestan terapijski uspeh temelji na sugestiji, to treba da bude svakome jasno. Sugestivno dejstvo, istina, po sebi nije nita za odbacivanje, ali njegov

93

uspeh ima isuvie poznate granice, pri emu sugestija svojim nepoeljnim sporednim dejstvom deluje na samostalnost karaktera, to bi na due staze radije trebali da se izbegava. Onaj ko se bavi analitikim terapijskim postupkom implicitno veruje u smisao i vrednost privoenja u svest, pomou ega se do tada ne-svesni delovi linosti podvrgavaju svesnom izboru kritici. Na taj nain pacijent se suoava sa problemima uz podsticaj da donese svesnu procenu i sve-snu odluku. Meutim, to ne znai nita manje do direktnu provokaciju etike funkcije, ime se angauj celokupna linost. Zbog toga u odnosu na sazrevanje linosti analitiki postupak se nalazi znatno vie od sugestije, koja je neka vrsta arobnog sredstva koje dela u mraku i nikada ne postavlja neki etiki zahtev od linosti. Sugestija je uvek varljiva i isto naredbodavno sredstvo,i trebalo bi, ako je ikako mogue, da sc ne koristi i to kao princip koji je nespojiv sa analitikim terapijskim postupkom Naravno, ona se moe izbei samo tamo gde je lekar svestan njene mogunosti. Nesvesno preostaje jo dosta i previe sugestivnog dejstva. Ko hoe da izbegne svesnu sugestiju, mora dakle odreeno tumaenje sna smatrati nevaeim sve dok ne bude naen onaj obrazac kojim se postie i pacijentova saglasnost. Uzimanje u obzir ovih osnovnih pravila izgleda mi neophodno prilikom obrade onih snova, ija neprozirnost najavljuje nerazumevanje kako lekarevo tako i pacijentovo. Ovakve snove lekar treba uvek da posmatra kao novum, kao informaciju 0 uslovima ne14

Jung. Odabrana dela. Ili

20

poznate prirode, kojoj treba da naui isto onoliko koliko i pacijent. Pri tom treba da je samo po sebi razumljivo da lekar ne rauna ni sa jednom teorijskom pretpostavkom i da je voljan da u svakom pojedinanom sluaju otkrije sasvim novu teoriju snova, poto je ovde pionirskom radu jo uvek otvoreno nemerljivo polje. Davno prevazieno gledite je da su snovi samo potisnuto ispunjenje elja. Sigurno da ima snova koji manifestno prikazuju ispunjene elje ili strahovanja. Ali ega tu jo nema? Snovi mogu biti nemilosrdne istine, filozofske sentence, iluzije, divlje fantazije, seanja, planovi, anticipacije, pa ak telepatske vizije, iracionalni doivljaji i bogzna ta jo. Naime, ne smemo zaboraviti jedno: skoro _1. vina naeg ivota odvija se u vie ili. manje nesvesnom stanju. Specifini svesni izraz nesvesnog jeste snevanje. Kao to dua ima jednu dnevnu stranu, svest, tako ima i nonu, nesvesno psihiko funkcioni-sanje, koje se moe shvatiti kao sneno matanje. Kao to i u svesti nema samo elja i strahovanja ve i beskrajno mnogo drugih stvari, tako postoji i najvea mogua verovatnoa da naa snena dua raspolae slinim bogatstvom sadrajnih i ivotnih mogunosti, moda ak i mnogo veim od svesti, ija je esencijalna priroda koncentracija, ogranienje i iskljuivost. Kod ovakvog stanja stvari nije neopravdano, ve upravo preporuljivo da se smisao sna unapred ne ograniava nekom doktrinom. Naime, mora se znati da ne retko ima snevaa koji oponaaju ak i lekara u svojim snovima prema staroj sentenci: Canis pa-nem somniat, piscator pisces. Ovim nije reeno da ribe, kojima sanja ribar, nisu uvek nita drugo do ribe. Nema jezika koji ne bi mogao da se zloupotrebi. Lako se moe predstaviti kako oveka sve ovo moe zavesti na pogrean put; ak izgleda da nesvesno pokazuje tendenciju da lekara sasvim uplete u njegove sopstvene teorije. Zbog toga upravo kod analize snova udaljujem se koliko je mogue vie od teorija, uostalom ne sasvim, jer nam je neto teorije uvek potrebno da bismo bili u stanju da jasno sagledamo stvari. Tu spada i teorijsko oekivanje da san uopte ima neki smisao. To se, naime, ne moe striktno dokazati u svim sluajevima, poto ima snova koje ovek naprosto ne razume, ni lekar ni pacijent. Ipak, moram da nainim jednu ovakvu hipotezu da bih imao hrabrosti da uopte neto zaponem sa snovima. Dalja teorija je da san svesnoj spoznaji dodaje neto bitno i da je, stoga, san koji tako neto ne ini, nedovoljno protumaen. I ovu hipotezu morao sam da nainim da bih sebi objasnio zato uopte analiziram snove. Meutim, sve dalje hipoteze, na primer funkciji i strukturi sna, su ista zanatlijska pravila i moraju biti pristupane stalnim modifikacijama. Pri ovom radu ne srne se ni na trenutak izgubiti iz vida da se ovek kree po varljivom tlu, gde je nesigurnost jedino sigurna. Kada ne bi bilo paradoksno, ovek bi tumau snova skoro doviknuo: Samo ne zaeli da razume! Kod neprozirnog sna na prvom mestu se ne radi tome da se razume i protumai, ve briljivoj obradi konteksta. Pod tim ne mislim na beskonano slobodno asociranje podstaknuto snenim slikama, ve na briljivo, svesno rasvetljavanje onih asocijativnih spojeva, koji su objektivno grupisani oko neke snene slike. Za ovaj rad mnogi pacijenti moraju tek da se obue, poto oni, kao i lekar, pokazuju nesavladivu sklonost da odmah razume ju

i protumae, naroito onda kada su pomou lektire ili neuspene analize pripremljeni a samim tim i loe upueni. Zbog toga oni prvo asociraju teorijski, to jest<shvata-jui i tumaei, i najee, na tome i zapnu. Kao i le-' kar tako i oni ele da odmah zau u neku ruku iza sna u pogrenom uverenju da je san samo fasada koja prekriva stvarni smisao. Takozvana fasada, meutim, kod najveeg broja kua ni u kom sluaju nije varka ili lano izobliavanje, ve odgovara sadraju kue i esto ga bez daljnjega izdaje. Tako je i manifestna snena slika sam san i sadri sav smisao. Ako naem eer u mokrai, onda je to eer a ne amo fasada za belanevinu. Ono to Frojd naziva fasadom sna jeste neprozirnost sna, to je, meutim, u stvarnosti
-.4*

samo ista projekcija nerazumevanja. to jest ovek govori fasadi samo stoga to nema uvida u san. Zato bolje recimo da se radi neemu to je kao neki nerazumljivi tekst, kod kojeg uopte nema fasade, ve kojeg jednostavno nismo u stanju da proitamo Tada nije potrebno da tumaimo ta je iza njega ve prvo moramo da nauimo da ga proitamo. To se najbolje moe postii, kako sam rekao, pomou obrade konteksta. Sa takozvanim slobodnim asooiranjem ne dosp-evam do cilja, naime, isto toliko uspeno kao kad bih pokuao da ovom metodom odgonetnem hetitsko pismo. Naravno da tom metodom dolazni do svih svojih kompleksa, ali za tu svrhu mi nije p.ireban san, ve mi za to isto tako dobro moe posluiti neki saobraajni znak zabrane ili neka re-enica iz novina. Sa slobodnim asociranjem nailaze i kompleksi, ali smisao sna samo izuzetno. Da bih ra-zumeo smisao sna, moram da se to je mogue blie drim slike sna. Ako neko sanja sto od jelovine, onda nije dovoljno ako sa tim asocira svoj pisai sto. iz jednostavnog razloga to njegov pisai sto nije od jelovine. San, meutim, izriito misli na sto od jelovine. Uzmimo sada da se sneva ovde vie niega n t dosea, onda ovaj zastoj ima objektivno znaenje, poto ukazuje da u neposrednom susedstvu slike sna vlada posebna tama, koja nekog moe zavesti na razliite misli. Naravno, postojale bi desetine asocija cija sa jelovim stolom; ali znaajno je da na izgled ne postoji nijedna. U ovom sluaju potrebno je vratiti se slici sna, i ja obino kaem pacijentu: Pretpostavimo da ja uopte ne znam ta znai re 'sto od jelovine' i stoga mi opiite taj predmet i njegov isto-rijat sve dok najzad ne shvatim kakvom se predmetu radi. Na ovaj nain se uspeva da se priblino utvrdi eelokupni kontekst slike sna. Kada se to uim za ceo san, tada se moe preuzeti rizik tumaenja. Svako tumaenje je hipoteza, samo jedan pokuaj itanja nepoznatog teksta. R^ltko je da se jedan. izoi**/ani, neprozirni san moe tumaiti bar sa priblinom sigurnou. Stoga i tumaenju pojedinanih snova pridajem malo vanosti. Relativnu sigurnost postie tumaenje tek u seriji snova, pri emu sledei snovi ispravljaju zablude u tumaenju prethodnih. Takoe se u seriji snova mnogo lake mogu uoiti osnovni sadraji i motivi. Zbog toga mojim pacijentima nalaem da briljivo vode dnevnik svojih snova i tumaenja. Takoe ih upuujem da snove pripremaju na naznaeni nain tako svoj san zajedno sa ve zapisanim kontekstom mogu doneti na idui as. Na ovaj nain pacijent ui da i bez lekara sa svojim ne-svesnim ispravno postupa. Kada bi snovi bili samo izvor informacija za eti-oloki vane momente, onda bi se itava obrada snova mirno mogla prepustiti lekaru. Ili ako bi lekar snove koristio samo za to da iz njih dobije neki koristan mig ili da stekne psiholoki uvid, onda bi moja metoda sigurno bila izlina. Ali kako snovi, kao to pokazuju moji primeri, sadre neto vie od onoga to bi moglo profesionalno da slui lekaru, analizi snova se mora pokloniti posebna panja, poto se ponekad radi ak neposrednoj ivotnoj ugroenosti. Izmeu mnogih sluajeva ovakve vrste jedan mi je ostao posebno upeatljiv. Radilo se kolegi lekaru. koji je, neto stariji od mene, imao obiaj da me pri obinim susretima zadirkuje zbog itanja snova. Tako sam ga jednom sreo na ulici i on mi doviknu: Pa, kako si? Jo uvek tumai snove? A propos, nedavno sam sanjao nekakav blesavi san. Znai li to neto? On je sanjao: Penjem se na visok breg ivicom strmog gleera. Penjem se sve vie i vie, vreme je vanrednu lepo. Sto se vie penjem, tim mi je prijatnije, imam oseanje kao da bih mogao veito tako da se penjem. Moje oseanje sree i moj zanos kada sam dospeo do vrha toliko su veliki da prosto oseam da bih mogao dalje da se penjem u svemir. Odjednom ovo sam u slanju i da uinim i diem se u vazduh. Probudio sam se u punoj ekstazi. Na ovo sam mu odgovorio: Dragi kolega, poto znam da ipak neete napustiti planinarenje, hteo bih da vas tako rei usrdno zamolim da se manete penjanja sami. Ako idete, uzmite dva vodia kojima pod asnom rei obeajte apsolutnu poslunost. On se nasmejao. Nepopravljiv si,

95

rekao je i oprostio se. Vie ga nisam video. Dva meseca posle ovoga naiao je prvi udar. Kao usamljenog planinara zatrpala ga je lavina, ali ga je ipak u poslednjem trenutku spasla vojna patrola koja se sluajno nalazila na tom terenu. Tri meseca kasnije doao je kraj: tokom penjanja, bez vodia, sa jednim mladim prijateljem prilikom spusta kroio je preko litice bukvalno u va-zduh, to je sve posmatrao udaljeni vodi koji je stajao u podnoju, pao na glavu prijatelja koji ga je ekao dole, da bi se obojica smrskani skotrljali u ponor. To je bila ekstaza u svakom pogledu. I pored sve skepse i kritinosti nikada nisam do-speo dotle da snove smatram za quantit ngligeable. Ako nam izgledaju besmisleni, onda smo samo mi besmisleni, oigledno bez mogunosti da tano proitamo zagonetnu poruku nae none strane. Meutim, utoliko vie treba lekarska psihologija da otri svoja ula pomou sistematskog rada na snovima, poto se bar polovina naeg duevnog ivota odigrava na ovoj nonoj strani, i u istoj meri u kojoj naa svest zadire u tu no, nesvesno prodire iz nje u na dnevni ivot. Niko ne sumnja u znaaj svesnog doivljaja, zato bi se onda sumnjalo u znaaj nesvesnog zbivanja? To je isto tako na ivot, ponekad ak i opasniji ili korisniji od dnevnog ivota. Kako nas snovi iz vesta va ju unutranjem, intimnom, skrivenom ivotu i razotkrivaju komponente linosti pacijenta, koje u dnevnom ivotu znae samo neurotske simptome, pacijent se, zapravo, onda ne moe tretirati samo sa aspekta svesti i u svesnim podrujima, ve mu je potrebna i terapija nesvesnog. Koliko nae dananje znanje dopire, ovo se ne moe postii drugaije do asimilacijom {nesvesnih sadraja u svest. ~~^ZZZZ-~^ 'Pod asimilacijom u ovom sluaju se misli na meusobno proimanje svesnih i nesvesnih sadraja a ne samo jednostrana procena, davanje drugog tumaenja i iskrivljavanje nesvesnih sadraja pomou svesti, kako se ovo obino zamilja a i praktikuje. U

ovom pogledu postoji mnogo pogrenih shvatanja vrednosti i znaaju nesvesnih sadraja. Kao to je poznato Frojdovo shvatanje vidi nesvesno u sasvim negativnom svetlu, kao to je i primitivni ovek, prema miljenju te kole, tako rei udovite. Bajke dadilja stranom praoveku zajedno sa uenjem infantilno-perverzno-kriminalnom nesvesnom doveli su do toga da se neto prirodno, to nesvesno zapravo jeste, smatra opasnim monstrumom. Kao da se sve dobro, sve pristojno, sve vredno i sve lepo nalazi samo u svesti! Zar nam svetski rat sa svojim grozotama stvarno jo nije otvorio oi, tako da jo uvek nismo u stanju da sagledamo da je naa svest jo de-monskija i perverznija od prirodnog bia nesvesnog? Nedavno mi je prebaeno da moje uenje asimilaciji nesvesnog potkopava kulturu i nae najvee vrednosti predaje primitivizmu. Ovakvo miljenje moe biti zasnovano samo na potpuno pogrenoj pretpostavci da je nesvesno monstrum. Ovo shvatanje potie iz straha od prirode i od opipljive stvarnosti. U svrhu spaavanja od imaginarnih pandi nesvesnog Frojdova teorija je pronala pojam sublimacije. Ono to je stvarno i kao takvo prisutno ne moe se alhemistiki sublimovati, a ono to je na izgled subliminovano, to uopite nije ono to na osnovu pogrenog tumaenja izgleda da jeste. Nesvesno nije demonsko udovite, ve moralno, estetski i intelektualno indiferentno prirodno bie. koje postaje stvarno opasno samo onda kada je na svesni stav prema njemu beznadeno pogrean. Opasnost od nesvesnog raste u onolikoj meri, koliko potiskujemo. Ali u onom trenutku kada pacijent zapone da asimiluje svoje ranije nesvesne sadraje, smanjuje se i opasnost od nesvesnog. Disocijacija linosti, straljivo razdvajanje dnevne i none strane prestaje sa uznapredovalom asimilacijom. Ono od ega se plae moji kritiari, naime nadvlaivanje svesti od strane nesvesnog, upravo se deava onda, kada je nesvesno potiskivanjem, pogrenim tumaenjem ili obezvreivanjem ometeno u svojoj kooperaciji sa sveu.

Osnovna greka u odnosu na bivstvo nesvesnog je svakako ona, to se opte smatra da su njegovi sadraji jednoznani i snabdeveni nepromenljivim predznacima. Ovo shvatanje je, po mome skromnom miljenju, isuvie naivno. Dua kao samoreguliui

96

sistem je izbalansirana kao i ivot tela. Za sva eksce-sivna zbivanja odmah i prisilno stupaju kompenzacije, bez njih ne bi bilo ni normalne razmene materije ni normalne psihe. U ovom smislu moe se uenje kompenzaciji objasniti kao osnovno pravilo psihikog ponaanja uopte. Isuvie malo ovde, dovodi do isuvie mnogo tamo. Tako je i odnos izmeu sve-snog i nesvesnog kompenzatoran. Ovo je jedno od najbolje potvrenih praktikih pravila tumaenja snova. Pri praktinom tumaenju uvek moemo korisno nabaciti pitanje: koji se svesni stav kompen-zuje pomou sna? Kompenzacija po pravilu nije samo iluziono ispunjenje elje, ve injeninost koja je utoliko stvarnija to se vie potiskuje. Kao to je poznato e ne prestaje ako se potiskuje. Zbog toga sadraj sna treba ozbiljno uzeti kao injeninost i kao takvog uvesti ga u svesni stav kao saodredni faktor. Ako se to ne uini, onda se uporno ostaje u onom ekscentrinom svesnom stavu, koji je i uslovio nesvesnu kompenzaciju. U tom sluaju uopte se ne moe predvideti kako treba dospeti do ispravnog suda samom sebi i do uravnoteenog ivljenja. Ako bi nekome palo na pamet a to je upravo ono ega se plae moji kritiari da nesvesni sadraj stavi na mesto svesnog, onda bi ovaj drugi bio, naravno, potisnut, na koji nain bi se ranije svesni sadraj ponovo kompenzatorno javio u nesvesnom. Time bi nesvesno sasvim promenilo lik i postalo bojaljivo pristojno u upadljivoj suprotnosti prema zadranom stavu. Smatra se da nesvesno nije doraslo jednoj ovakvoj operaciji, iako se ova neprestano deava i predstavlja njegovu najkarakteristiniju funkciju. Zbog toga je svaki san informacioni i kontrolni organ i stoga najdelotvornije pomono sredstvo pri izgradnji linosti. U nesvesnom po sebi i za sebe nisu nataloene eksplozivne materije, osim ako neka ohola ili kukavika svest nije tamo neto od takve materije potajno skrila. Razlog vie da se tek tako ne prolazi pored nje! Iz svih ovih razloga drim se heuristikog pravila da sebi pri svakom pokuaju tumaenja sna postavim pitanje: koji svesni stav se kompenzuje ovim snom? Na ovaj nain kao to se vidi, san dovodim u najuu vezu sa aktuelnim stanjem svesti; ak mogu da izriito tvrdim da se san nikada, ak ni priblino sigurno, ne moe protumaiti bez poznavanja svesne situacije. Samo iz poznavanja svesne situacije mogue je odrediti koje znaenje treba dodeliti nesvesnim sadrajima. San uopte nije izolovani, od dnevnog ivota i njegovog karaktera potpuno odseeni dogaaj. Ako nam tako izgleda, onda to nije nita drugo do nae nerazumevanje, subjektivna iluzija. U stvarnosti izmeu svesti i sna postoji najstroija kauzalnost i najfinije odmereni uzajamni odnos. Ovaj vaan postupak procene nesvesnih sadraja eleo bih da ilustrujem primerom. Jedan mladi ovek ispriao mi je sledei san: Moj otac odlazi od kue njegovim novim kolima. On vozi vrlo nespretno tako da se uzbuujem zbog njegove prividne gluposti. Otac vozi levo, desno, napred, nazad, ime dovodA kola u opasan poloaj; najzad nalee na neki zid, pri emu teko oteuje kola. Van sebe od besa dovikujem mu da bi trebalo da se ponaa pristojno. U tom trenutku moj otac se smeje i meni postaje jasno da je on mrtav pijan. U osnovi ovog sna ne nalazi se nikakav stvarni dogaaj ove vrste. Sneva je siguran da se njegov otac, ak i kada bi bio pijan, nikada ne bi ovako ponaao. On sam je voza, vrlo paljiv, u odnosu na alkohol striktno umeren. naroito kada vozi; on je u stanju da se preko svake mere uzbudi zbog nespretne vonje ili sitnih oteenja kola. Odnos prema ocu je pozitivan. On mu se divi, poto je neobino uspean. Bez daljeg materijala pristupanog tumaenju moe se rei da ovaj san prua krajnje nepogodnu sliku njegovog oca. Dakle, u kom smislu je potrebno da odgovorimo na pitanje znaaja ovog sna za sina? Da li je njegov odnos prema ocu samo prividno dobar, dok se on u stvarnosti sastoji od nat-kompenzovanih otpora? U tom sluaju sadraju sna moralo bi se dati pozitivno znaenje, to jest moralo bi se rei: To je va stvarni odnos prema vaem ocu. Poto se ne mogu nai nikakve neurotske dvosmislenosti, bilo bi nepravedno oseanja mladog oveka opteretiti tako destruktivnim mislima. Terapijski bi to jednostavno bio promaaj. Ako je, meutim, njegov odnos prema ocu stvarno dobar, zato san onda mora da vetaki pronae tako neverovatnu priu da bi diskreditovao oca? U nesvesnom snevaa mora da postoji tendencija da produkuje jedan ovakav san. Ako je tako, onda on gaji razne otpore, moda iz zavisti ili inae nekih drugih manje vrednih motiva? Pre nego to opteretimo njegovu savest, to je kod osetljivih mladih ljudi prilino opasna stvar, radije bi trebalo da se zapitamo ne zato, ve emu jedan takav san? U ovom sluaju odgovor bi glasio: njegovo nesvesno oigledno eli da degradira oca. Ako ovu tendenciju prihvatimo kao kompenzatornu injenicu, onda smo prinueni da donesemo zakljuak da je njegov odnos prema ocu ne samo dobar ve ak isuvie dobar. On je u stvari ono to

97

Francuzi nazivaju fils papa. Otac je jo uvek potpuna garancija njegovog ivota i sneva jo isuvie ivi ono to ja nazivam provizornim ivotom. To je ak i njegova posebna opasnost to od samog oca ne vidi svoju sopstvenu stvarnost, zbog ega nesvesno potre vetaki isforsiranu pogrdu da bi degradirao oca a time podigao snevaa. Sigurno nemoralna procedura! Neuviavni otac bi se uvao od toga, ali to je vanredno korisna kompenzacija, poto sina goni u suprotnost ocu. bez koje nikada ne bi dospeo do svesnog sagledavanja samoga sebe. Ovo poslednje tumaenje bilo je tano, i shodno tome imalo je odgovarajui efekat, to jest dostiglo je spontanu saglasnost snevaa a da pri tom nije oteena nijedna stvarno postojea vrednost ni kod oca ni kod sina. Ovo tumaenje, meutim, bilo je mogue samo pomou briljivog rasvetljavanja celokupne svesne fenomenologije odnosa otacsin. Bez_pozna.-vanja svesne situacije stvarni smisao sna ostao bi in suspenso. Za asimilaciju sadraja sna je od najvee vanosti da se ne ozledi ili ak uniti nijedna stvarna vred-nost svesne linosti, jer u tom sluaju vie nikoga ne bi bilo ko bi mogao da asimiluje. Zbog toga treba striktno paziti da ostanu ouvane vrednosti svesne linosti, poto je kompenzacija pomou nesvesnog de-lotvorna samo onda kada sarauje sa integralnom sveu. Kod asimilacije se nikada ne radi ili-ili. nego ili-i-ili. Kao to je za tumaenje sna neophodno tano poznavanje aktuelnog stanja svesti, isto tako je vano u odnosu na simboliku sna uzeti u obzir filozofska, religiozna i moralna ubeenja svesti. Praktiki je vrlo uputno simboliku sna ne posmatra ti semiotski. to jest ne kao znak ili simptom trajnog karaktera, ve kao stvarni simbol, to jest kao izraz jednog u svesti jo neprepoznatog niti pojmovno oformljenog sadraja i pored toga relativnog u odnosu na aktuelno stanje svesti. Rekao sam praktiki je uputno da se tako postupa, jer teorijski ima relativno vrstih simbola, pri ijem tumaenju se treba najstroije uvati da se dovode u vezu sa sadrajno poznatim i pojmovno formulisanim stvarima. Ako nema ovako vrstih simbola, onda se nita ne moe saznati strukturi nesvesnog, poto u tom sluaju i ne postoji nita to bi se nekako moglo obuhvatiti i oznaiti. Moe izgledati udno to relativno vrstim simbolima dodeljujem tako rei neodreeni sadrajni karakter. Da nemaju ovakav karakter, onda ne bi bili simboli ve znaci ili simptomi. Kao to je poznato Frojdova kola uzima vrste seksualne simbole, to jest u ovom sluaju znake i daje im naizgled definitivni sadraj seksualnosti. Na alost, upravo je Froj-dov seksualni pojam neuveno rastegljiv i nejasan u tolikoj meri da u datom sluaju sve moe nai u njemu svoje mesto. Dodue re zvui nekako poznato, ali njom obeleena stvar je isto toliko odreena kao X, koje se preliva i neodreeno koleba izmeu eks trema fizioloke aktivnosti lezda i najsuptilnijih iskra duha. Zbog toga smatram da je bolje simbol oznaiti kao nepoznatu, teko shvatljivu i u krajnjoj liniji nikada sasvim odreenu veliinu, umesto da se priklanjam dogmatskom ubeenju na osnovu iluzije da se poznatom reju uvek oznaava i poznata stvar. Uzmimo za primer takozvane falusne simbole, koji navodno ne treba da obelee nita drugo do mem-brum. Posmatrano sa strane psihe, meutim, i mem-brum je smisaona slika, kako navodi Kranefelt (Kra-nefeldt) u jednom od novijih radova,2 za dalji, teko odredivi sadraj, kao to ni primitivnim ljudima a ni starima, koji vrlo slobodno raspolau falusnim simbolima, nikada nije palo na pamet da falus, ritualni simbol, meaju sa penisom. Falus uvek znai stvaralaku manu, neto izvanredno dejstveno, da se posluim Lemanovim izrazom, lekovitu i plodonosnu silu, koja se ekvivalentno izraava i kroz bika, magarca, nar, Joni (enski polni organ), jarca, munju, konjsko kopito, igru. magini snoaj na njivi, men-struaciju i beskrajno mnogo drugih analogija isto kao u snu. Svim analogijama, pa i seksualnosti, u osnovi je arhetipska slika teko odredivog karaktera, kome je psiholoki najblii primitivni simbol mane. Svi ovi simboli su relativno vrsti, pri emu ni u jednom konkretnom sluaju nemamo aprioristiku sigurnost da bi simbol praktiki morao tako da se protumai. Praktiki zahtev moe biti sasvim drugaiji. Sigurno, ako san treba da tumaim teorijski, to jest iscrpno nauno, onda bismo morali ovakve simbole da dovedemo u vezu sa arhetipom. Meutim, u praksi upravo to moe biti greka, poto trenutna psiholoka situacija pacijenta moda trai radije sve drugo do skretanje na neku od teorija snova. Stoga je uputno u praksi pre svega razmotriti kakav je relativni znaaj simbola u tom stanju svesti, to jest sa simbolom postupati tako kao da nije vrsto odreen. Drugim recima odreci se predznanja i ubeenja.i radije

K o m p l e x und M y t h o s .

istraivati ta te stvari znae za pacijenta. Samo po sebi razumljivo da pri tom teorijsko tumaenje zastaje na pola puta, po pravilu ak na samom poetku Ali ako se praktiar isuvie bavi vrstim simbolima, potpuno potpada istoj rutini i opasnom dogmatizmu, ili uslovljava da esto sa tim prolazi pored pacijenta. Na alost, moram da se odreknem toga da reeno ilu-strujem primerom, poto sam primer zahteva takve podrobnosti, za ta ne bih imao dovoljno vremena. Osim toga ovome sam publikovao ve dosta materijala. Vrlo esto ve u poetku terapijskog postupka nailazi san, koji lekaru nadaleko otkrije celokupni program nesvesnog. Ali iz praktikih razloga jo je nemogue pacijentu razjasniti dublji znaaj sna. I ovde nas ograniavaju praktiki obziri. Ovaj uvid lekaru omoguuje poznavanje relativno vrstih simbola. Prognostiki i dijagnostiki ovakav uvid moe biti od velike vrednosti. Jednom su me konsultovali u sluaju jedne sedamnaestogodinje devojke. Specijalista je izrazio sumnju da se moglo raditi poetku progresivne miine atrofije, drugi je bio miljenja da se radi histeriji. Zbog ovog drugog miljenja pozvan sam na konsultaciju. Somatski stvar je bila sumnjiva, ali stvarno je bilo prisutno i dosta histe-rinog. Zapitao sam je snovima. Pacijentkinja je odmah odgovorila: Da, imam strane snove. Upravo sam sanjala kako nou dolazim kui. Svuda je tiho. Vrata prema salonu su poluotvorena tako da riim moju majku obeenu luster kako se njie na hladnom vetru koji prodire kroz otvoren prozor. A zatim sam sanjala kako je nou u kui nepodnoljiva buka. Proverila sam zbog ega je to i otkrila da jedan divlji konj tri po staiu. Najzad pronalazi izlaz u hodnik > skae kroz prozor hodnika sa etvrtog sprata na ulicu. Sa uasom posmatram kako je razmrskan ostao da lei na ploniku.' Ve iz udnovatog karaktera snova nasluuje se neto vano i neobino. Ipak i drugi ljudi ponekad imaju straljive snove. Stoga moram neto blie razmotriti znaenje oba glavna simbola majka i konj. Mora da se radi ekvivalentima, poto oboje ine isto. Oboje zavravaju suicidom. Majka je arhetip koji ukazuje na poreklo, prirodu, pasivno stvaranje (otuda materia), stoga je materijalne prirode, trbuh (materica) i vegetativne funkcije, stoga je i nesvesno, prirodno i nagonsko, fizioloko, telo u kome je ovek smeten i sadran; poto je majka takoe i sud, uplja posuda (kao i trbuh), nosea i hranijiva, ona psihiki izraava osnove svesti. Sa biti-unutra ili biti-sadran povezani su tama, no i strah (tesnac). Sa ovim napomenama, kao to vidite, zahvatam veliki deo mitolokih i jeziko-istorijskih varijacija pojma majke ili bitni deo pojma jin kineske filozofije. To nije individualna tekovina sedamnaestogodinje devcjke, ve kolektivno nasledno dobro, s jedne strane jo ivo prisutno u govoru, a s druge hereditarna struktura psihe i zbog toga se ponova moe nai u svim vremenima i kod svih naroda. Re majka, koja tako poznato zvui, odnosi se na izgled na najpoznatiju individualnu majku, moju majku, ali kao simbol na jednu pozadinu koja se uporno suprotstavlja pojmovnoj formulaciji i koja bi se samo vrlo neodreeno i tek nasluujui mogla oznaiti kao skriveni, prirodni, telesni ivot, to je, meutim, ve isuvie usko i iskljuuje mnoga neophodna sporedna znaenja. Psihika prainjenica koja lei u osnovi ovog je neuveno kompleksna i stoga se moe sagledati samo sa najireg aspekta, pa i tada samo nejasno. Zbog toga su simboli i potrebni. Ako naeni izraz stavimo u san, sada tumaenje glasi: Nesvesni ivot razara samog sebe. To je poruka svesti svakome ko ima ui da uje. Konj je iroko rasprostranjeni arhetip u mitologiji i folkloru. Kao ivotinja zastupa neoveju psihu, neljudsko, animalno, dakle psihiki nesvesno; zbog toga su konji u. folkloru vidoviti a ponekad i govore. Kao teglea marva u najblioj su vezi sa arhetipom majke (Valkire koje nose mrtve junake u Val-hil, trojanski konj itd.). Kao neto to se nalazi ispod oveka oni predstavljaju trbuh i svet nagona koji iz njega zrai. Konj je dinamika i prenosno sredstvo, stoga oveka nosi kao nagon, ali- je isto tako kao nagoni podloan panici, poto mu nedostaje vii kva-litet svesti. Konj ima posla sa magijom, to jest sa iracionalnim, arobnim dejstvom, naroito crni (odnosno noni) konji, koji najavljuju smrt. Kao to vidite konj je ekvivalenat majke sa lakim skretanjem nijanse znaenja sa izvornog ivota na isto animalni, telesni ivot. Ako ovaj izraz stavimo u tekst sna, onda tumaenje glasi: animalni ivot razara samog sebe. Iskazi oba sna su, dakle, skoro identini, pri emu se drugi, kao to je po pravilu sluaj, izraava specifinije. Primeujete posebnu finou sna on ne govori smrti individue. Kao to je poznato ovek lako moe da sanja sopstvenoj smrti, ali tada to nije ozbiljno. Ako stvarno naznauje smrt, onda san govori sasvim drugaijim jezikom.

99

Dakle, oba sna najavljuju teku organsku bolest sa letalnim ishodom. Ova se prognoza uskoro potvrdila. Sto se tie pitanja relativno vrstih simbola, to ovaj primer moe pruiti priblinu ideju prirodi ovih simbola. Njih ima beskrajno mnogo, od kojih se svi individualno izdvajaju pomou suptilnih odstupanja u nijansi znaenja. Nauno dokazivanje njihove prirode je mogue samo pomou uporednog mitolokog, folkloristikog, religijsko i jezikoistorij-skog istraivanja. Mnogo vie od nae svesti otkriva se u snovima evolucija formiranja bivstva psihe. U snu dolaze do rei njegove slike i nagoni koji potiu iz najprimitivnije prirode. Stoga pomou asimilacije nesvesnih sadraja ujednaavamo trenutni svesni ivot koji ve po svojoj prirodi lako odstupa od zakona prirode, sa ovim sadrajima i tako pacijenta ponova dovodimo do njegove prirodne zakonomernosti. Ovde sam izneo samo elementarna fakta. Okviri predavanja ne dozvoljavaju da se ponovo saberu sve potrebne ciglice tako da se izgradi pred vaim oima ona graevina, koja nastaje prilikom svake pojedinane analize nesvesnog i dovodi do konanog uspostavljanja celokupne linosti. Put sukcesivne asimi-

lacije prua se daleko iza terapijskog uspeha koji bi mogao da bude posebno interesantan lekaru. i konano vodi dalekom cilju koji je moda prvi razlog ivljenja, naime do potpunog ostvarenja celog oveka, do individuacije. Mi lekari smo izgleda postali prvi svesni posmatrai ovog tamnog prirodnog procesa. Ali mi po pravilu vidimo samo bolesno izmenje-ni deo ovog razvitka i gubimo pacijenta kada je izleen. Ali tek posle izleenja postoji stvarna prilika da se prouava normalni proces koji se protee na godine i decenije. Ako ovek ima neka znanja ciljevima nesvesnih razvojnih tendencija i ako lekar ne crpi svoj psiholoki uvid samo iz bolesne faze poremeaja, onda je utisak zbivanjima u koje je svest stekla uvida posredstvom snova manje zapleten i nerazumljiv tako da se lake moe saznati na ta, u krajnjoj liniji, ciljaju simboli. Po mome miljenju svaki lekar bi trebalo da bude svestan injenice da svaki psihoterapijski postupak, a posebno analitiki, prodire u jednu ciljanu povezanost i zbivanje, as na ovom as na onom mestu, i da otkriva pojedine faze ovog procesa koje izgledaju kao da su protivurene u svom aktuelnom smeru. Svaka individualna analiza pokazuje samo jedan deo ili jedan aspekt osnovnog procesa, zbog ega kazuistika poredenja najpre dovode do beznadenog haosa. Zbog toga sam se ne tako nerado ograniio na elementarno i praktino, poto je samo u najbliem kontaktu sa svakodnevnom empirijom mogue doi do donekle zadovoljavajuee sporazuma.

100

IX ULIS MONOLOG

Jung, Odabrana dela, III

ULIS MONOLOG Naslov se odnosi na Dejms Dojsa (James Joyce) a ne na domiljatog lutalicu Homerovog doba, koji je lukavstvom i delom uspeo da izmakne neprijateljstvu i osveti bogova i ljudi i da se posle munog putovanja vrati svom ognjitu. Dojsov Ulis, Odisej, je u najstroijoj suprotnosti sa svojim antikim imenjakom, nedelatna, samoopaajna svest, da, samo oko, uvo, nos, usta, taktilni nerv, bez izbora i bez inhibi-cija preputen zahuktanom, haotinom, luakom vodopadu duevnih i fizikih datosti, a i ovo registru-jui skoro fotografski. Ulis2 je knjiga iz koje buja i vrvi 735 dugih stranica; vremenska struja od 735 sati ili dana ili godina, koje se sastoje iz jednog jedinog, besmislenog naj-svakodnevnijeg dana, od duboko beznaajnog 16. juna 1904, u Dablinu u kome se, u sutini uzev, nita ne deava. Struja poinje u nitavilu i zavrava u ni-tavilu. Jedna jedina, udovino duga, krajnje zapletena i na uas itaoca nikada iscrpljena Strindbergov['] Ovaj esej, prvi put objavljen u Evropskoj reviji, nije nauna rasprava. Ako ga uprkos tome uvrujem u zbirku Psiholoke rasprave, onda je to zbog toga to je Ulis bitan i za nae vreme karakteristian document humain a moj< miljenje tome je psiholoki dokument koji pokazuje koju znaajnu ulogu u mojim delima igraju ideje u praktinu primeni na konkretni materijal. Moj esej ne samo da j lien naunosti, ve i svih didaktikih namera i zbog tog; italac treba da ga smatra samo subjektivnim i neobavezno izraenim miljenjem. (Primedba autora). 2 Englesko izdanje, 10. izd. Pariz, 1928.
15

227

ska istina stotini ovekovog ivota? Moda sutini, sigurno, meutim, deset hiljada povrina i njenih sto hiljada osenenja. Koliko dopire moj pogled na ovih 735 strana nema smisaonih ponavljanja, ni jedno jedino duevno ostrvo mira gde bi blagonakloni italac, opijen seanjima, mogao da sedne da bi ponovo mogao da sa zadovoljstvom razgleda preeni put recimo oko stotinu strana pa makar to bilo samo seanje na jedno najobinije mesto koje bi se u tekstu neoekivano ponovo javilo; ne, nemilosrdna, neprekidna struja kulja, dok njena brzina ili neprekidnost narasta, sve do poslednjih 40 stranica, ak do gubitka interpunkcije da bi dovela do stranog izraza zaguujuu, do nepodnoljivosti prepunu ili napetu prazninu od koje staje dah. Ova krajnje bezna-dena praznina je osnovni ton cele knjige. Ona ne poinje i ne zavrava samo u nitavilu, ona se i sastoji od samih nitavila.3 Sve je pakleno nitavno, kada se knjiga posmatra sa ugla tehnikog umetni-kog dela, onda je to upravo briljantan izrod pakla.' Imao sam starog strica, koji je mislio sasvim pra-volinijski. Jednom me je sreo na ulici i zapitao: Zna li ime avo mui due u paklu? Poto nisam znao, on mi ree: Puta ih da ekaju. To ree i nastavi svojim putem. Ovoga sam se setio kada sam prvi put zaorao kroz Ulisa. Svaka reenica je oekivanje koje se ne ispunjava, najzad iz iste rezignacije ovek ne oekuje vie nita i na svoj ponovni uas postepeno je siguran da je to stvarno tano. Stvarno se ne deava nita, ne proistie nita,5 a ipak se od strane do strane provlai potajno oekivanje nasuprot beznadenoj rezignaciji. Tih 735 stranica, koje ne sadre nita, ne sastoje se od belog, istog papira, ve od natampanog, sitnog teksta. ovek ita i ita, i smatra da razume ono to ita. Ponekad ovek propada kroz neku va3 Joyce to sam izraava (Work in Progress, u: transition, Pariz): We may come, touch and go, from atoms and ifs, but we are presurely destined to be odds without ends. * Curtius (James Joyce und sein Ulysses, Zrich, 1929) naziva Ulis knjigom Lucifera... To je delo Antihrista. * Curtius: Metafiziki nihilizam je substancija Dojso-vog dela.

zdunu rupu u novu reenicu ali ovek se navikava na sve kada je jednom dostigao pravi stupanj odanosti. Tako sam i ja sa beznaem u srcu itao do 135. strane, pri emu sam dva puta zaspao. Neuvena raznolikost Dojsovog stila deluje jednolino i uspav-ljujue. italac se ne sree ni sa im, sve se okree od njega i ostavlja mu samo da blene za onim to je nestalo. Katkad oivi ali ne zadovoljan samim sobom, ve ironino, sarkastino, otrovno, prezirno, tuno, oajno, ogoreno i stoga destruktivno privlai simpatije itaoca ukoliko spasonosni san ne prekine ovo rasipanje energije. Dospevi do 135. strane*, zapao sam u duboki san, posle razliitih herojskih napora da se pribliim knjizi ili da joj udovoljim kako se to obino kae. Kada sam se posle dueg vremena probudio, moje miljenje se izbistrilo toliko da sam poeo da knjigu itam od pozadi. Ova metoda se pokazala primenljivom kao i uobiajena metoda, to jest knjiga se moe itati i straga, poto u njoj nema napred i nazad, nikakvo gore i dole. Sve je ve tako bilo ili moe da bude u budunosti.7 Konverzacija se sa isto toliko uivanja moe itati ostrag, poto se time ne teti poenta. Kao celina knjiga je uopte nema, a svaka reenica je poenta. ovek moe da Psihoterapeut, kao ja, uvek se bavi terapijom, pa i
* arobna rei sa kojom sam utonuo u san nalazi sc na str. 134. dole i 135. gore. Ona glasi: that stony effigy in frozen music, horned and terrible, of the human form di-Dine, that eternal symbol of wisdom and prophecy tohich, it aught that the imagination or the hand of sculptor has toroupht in marble of soultransfigured and of soultransfi-purinp deserves to live, deserves to live. Ovde sam sanjivo okrenuo jo jednu stranicu i pogled mi se zaustavio na sle-deem mestu: a man supple in combat: stonehorned, stone-bearded, heart of stone. Reenica se odnosi na Moj ija koga nije zasenila mo Egipana. Ove reenice su sadrale narko-tikum koji je iskljuio moju svest, poto su podstakle u meni jo nesvestan tok misli koji je samo remetio svest. Kako sam kasnije otkrio, ovde mi je prvi put zasvetlela spoznaja autorovog stava i konane ideje njegovog dela. 7 Vrhunac dostie u: Work in progress. Carola Giedion--Welcker pogodno kae: Stalno dolazee ideje obuene u veito promenljivo i menjano ruho projektovane u apsolutno irealnu sferu. Vreme, prostor. (Neue Schweizer Rundschau, Zrich. 1929).

sebe samog. Prenadraenost znai: Ti jo nisi sagledao stvar. Zbog toga ovek treba da prati svoj bes i iri naokolo ono to loe raspoloenje donosi: ta bezbrinost, ta bezobzirnost u odnosu na dobrona-merni, shvatljivi, dobroudni i pravini pokuaj11 jednog obrazovanog, inteligentnog predstavnika italake publike. Taj solipsizam ide mi na nerve. To je, dakle, ta hladnokrvna ogoljenost njegovog duha, koji izgleda da je potekao iz

102

epohe gmizavaca zabavljanje u i sa sopstvenom utrobom kameni ovek, upravo onaj Moj sije kamenih rogova, kamene brade i skamenjene utrobe, koji u okamenjenom spokoj-stvu okree lea kako Pantenonu tako i minulom blagostanju i na taj nain bezbono vrea najlepa oseanja itaoca. Iz ovog okamenjenog podzemnog sveta izranja vizija peristaltine, zmijoliko ustalasane pantljiare, koja deluje jednolino zbog svog veitog stvaranja proglotida. Dodue, nijedna proglotida ne lii sasvim na drugu, ali su ipak do zamene sline. U svakom, pa i najmanjem odseku knjige Dojs je sam a istovremeno jedini sadraj poglavlja. Sve je novo i uvek prisutno od poetka. Kakva vezanost za prirodu! Kakvo bogatstvo i kakva dosada! Dnjs mi .je dosadan dp suza, ali to jg opaka, "pag"a > ?) icoju ne bi mogla da rodi ni najzlobnija banalnost. To je dpsada prirode^, pusto zavijanje vetra oko grebena Hebrida, izlazak i zalazak sunca u Sahari, um mora sasvim tano, kako Kuri jus kae motivi Vagnerove muzike a ipak veito ponavljanje. Uprkos zapanjujue raznolikosti kod Dojsa ima (nenamernih?) motiva. On, moda, ne bi eleo da ih ima; poto kauzalnost kao i finalnost u njegovom svetu nemaju ni prostora ni smisla, isto onoliko malo kao i vrednosti. Motivi su neizbeni, oni su kostur svih duevnih zbivanja pa ma kako se ovek trudio da zbivanju ispije duu, to Dojs konsekventno i ini. Sve se pojavljuje kao da je bez due, sva topla krv je ohlaena i u elinom egoizmu protiu zbivanja i to kakva zbivanja! U svakom sluaju nita prijatno, radosno, puno nada-nja,
11 Curtius: Autor je izbegao sve ono to bi itaocu moglo da olaka razumevanje.

ve sivo, odvratno, grozno, patetino, tragino i ironino, sve doivljaji mrane strane, u toj meri ha-otini da se povezanost motiva mora traiti lupom. A ipak ovi postoje, najpre u obliku nepriznatog -sentimenta line prirode, ostaci na silu presecene istorije mladosti; ruine istorije duha uopte koja eks-hibicionistiki nudi 'zablenuto mnotvo nemilosrdno ogoljenih bivstvovanja. Religijska, erotska i porodina predistorija ogledaju se na mutnim povrinama struje dogaaja; pa ak raspad njegove linosti postaje oigledan u banalno-materijalnom oseajnom oveku Blumu i skoro gasovitom, spekulativnom duhovnom oveku Stivenu Dedalu, od kojih prvi nema sina a drugi oca.

Moe postojati neki tajni poredak ili saobrae-nost poglavlja u ovom pogledu postoje na izgled osnovane sumnje18 u svakom sluaju ove su tako dobro skrivene da u poetku nisam nita zapazio od svega toga. Moja razdraena nemo se uopte nije ni interesovala za to, isto toliko malo koliko i za jednolinost bilo koje prosene ljudske komedije. Ulis, koga sam ve 1922. godine imao u rukama i posle ne tako dugog itanja razoarano i ljutito odbacio, dosauje mi i danas kao onda. Ali zato piem njemu? Ovo bih isto tako malo uradio kao bilo kom obliku surrealisme (ta je surralisme?) koji prevazilazi moj um. Piem Dojsu poto me je izdava neoprezno zapitao ta mislim njemu, odnosno Ulisu, kome su, kao to je poznato, jo podeljena miljenja. Neosporno je jedno da je Ulis knjiga od deset izdanja i da se njen autor as die u zvezde as proklinje. Ali on stoji u centru diskusije i zbog toga u svakom sluaju znai fenomen, pored koga psihologija ne bi trebalo da proe bez daljnjega. Dojs ima znatnog uticaja na savremenike. A to je injenica to sam se najpre najvie interesovao za Ulisa. Da je ova knjiga neujno i bez traga nestala u dubinama zaborava, sigurno je vie ne bih vraao izdano me je ljutila, malo me zabavljala, meutim, uglavnom mi je znaila preteu
11 Up. Curtius, 1: c, p. 25, i Gilbert, 1. c. dosadu; naime, plaio sam se da ona raa negativnu stvaralaku ud, poto je na mene delovala samo negativno.

Ali ja sam pun prediibeenja. Ja sam psihijatar a to znai profesionalnu predubeenost naspram svih psihikih pojava. Ali opominjem itaoca da to nije tano: ovekova prosena tragikomedija, hladna, tamna strana bitisanja, muno sivilo psihikog nihilizma su moj svakodnevni hieb, izvedena melodija, bljutava i bez drai. Ne potresa me i ne obuzima me nita od toga, poto isuvie esto moram profesionalno da pomaem takvim kukavnim stanjima. Ja moram stalno da inim neto protiv toga i da samilost pruim samo tamo gde mi ovek ne okree lea. Ulis mi okree lea. On nita ne eli; on hoe da svoju beskonanu melodiju dalje peva do u beskonanost, melodiju koju poznajem do presienosti, zajedno sa stalno ponavljanim sistemom lankovitog vegetativnog miljenja i delatnou mozga ogranienim samo na opaanje, stanje koje hoe da potvrdi samo sebe i ne pokazuje nikakvog nastojanja rekonstrukciji. (italac se osea neprijatno prevarenim). Destruktivno izgleda da je postalo samo sebi cilj. Ali ne samo to, ve i simptomatologija! Isuvie poznato zvui: to su beskrajni spisi duevnih bolesnika

koji raspolau fragmentarnom sveu i zbog toga pate od totalne nekritinosti i atrofije vrednosti. Ali na mesto toga esto se javlja povienje ulne delatnosti; najbriljivije posmatranje, fotografsko pamenje opaanja, ulna radoznalost, put spolja i unutra i prevaga retrospektivnih motiva i resentimenta, de-lirantna meavina subjektivno psihikog sa objektivnom stvarnou, prikaz koji svojim neologizmima, fragmentarnim citatima, zvunim i govornim asocijacijama, abruptnim prelazima i smisaonim prekidima uopte ne obraa ni najmanje panje na kaoca uz atrofiju oseanja13 koja ne preza ni od jedne besmislenosti, ni od kakvog cinizma. Laiku nee biti
'* Gilbert. 1. c., p. 12 govori hotiminom smanjiva nju oseanja.

naroito teko da sagleda analogiju izofrenog psihikog stanja sa onim u Ulisu. Slinost je ak tako opasna da e nezadovoljni italac lako odbaciti knjigu sa dijagnozom izofrenija. Psihijatru je analogija frapantna; pa ipak on e istai da upadljivo nedostaje Za duevno bolesne prnHi^lrtg IfaraVtpritti^ati mair ----------------stereotipia Ulis je sve drugo, samo ne jednolian u smislu ponavljanja. (To nije opreno ranije reenom. Covek uopte ne moe rei neto protivureno Ulisu). Izlaganje je konsekventno i teno, sve je pokretno a nita nije fiksirano. Celinu nosi podzemna, iva reka, koja pokazuje jedinstvene tendencije i najstro-iji izbor; nepogreivi znak postojanja jedinstvene, line volje i ciljno usmerene namere. Duhovne funkcije se ne pojavljuju spontano i bezizborno, ve pod-leu najstroijoj kontroli. Uvek i svuda su forsirane funkcije opaanja, percepcija i intuicija, dok su isto tako konsekventno potiskivane funkcije donoenja suda, miljenje i oseanje. Ovi poslednji se pojavljuju samo kao sadraji, kao objekti opaanja. Opta je tendencija istai zasenenu sliku duha i sveta, upr-kos estom neostvarenom iskuenju da se podlegne iskrsloj lepoti. To su crte koje se ne mogu nai kod obinog duevnog bolesnika. Ostao bi nam, dakle, jo neobini duevni bolesnik. Ali za ovog psihijatru nedostaju kriterijumi. Duevna nenormalnost moe biti i zdravlje neshvaeno od prosene pameti ili nadmona duhovna snaga. Nikada mi ne bi palo na pamet da izjavim da je Ulis izofreni produkt. Osim toga time ne bismo nita dobili, poto elimo da saznamo zato Ulis ima tako veliki uticaj, a ne da li je autor izofren u lakem ili teem stepenu. Ulis je isto toliko malo bolesni produkt kao cela moderna umetnost. On je u najdubljem smislu kubistian, budui da se crte stvarnosti rastvara u nesagledivo kompleksnu sliku, iji je osnovni ton seta apstraktne stvarnosti. Kubizam nije bolest ve tendencija da se stvarnost prikae groteskno predmetno ili isto tako groteskno apstraktno. Ovome je samo analogija klinika slika izofrenije, budui da izofreni bolesnici na izgled imaju istu tendenciju da otuuju stvarnost, ili

obrnuto, da se otuuju od stvarnosti. Kod njega svakako po pravilu ovo nije primetna namera, ve simptom koji nevoljno proistie iz prvobitnog raspada linosti u line fragmente (takozvani autonomni kompleksi). Kod modernog umetnika nije individualna bolest ta koja prouzrokuje ovakvu tendenciju, ve pojava odreenog doba. Ona ne slua individualni impuls, ve kolektivno strujanje, koje sigurno nema svog izvora neposredno u svesti, ve mnogo pre u kolektivno nesvesnom moderne psihe. Poto se radi kolektivnoj pojavi, ona se identino odraava na naj razlici ti ja podruja, u slikarstvu kao u literaturi, u skulpturi kao u arhitekturi. (Uostalom karakteristino je da je duhovni otac ove pojave bio stvarni duevni bolesnik van Gog). Sakaenje lepote i smisla pomou groteskne stvarnosti ili pomou isto tako groteskne nestvarnosti kod bolesnika je posledina pojava razaranja njegove linosti, dok je kod umetnika stvaralaka namera. Daleko od toga da u svom umetnikom stvaranju doivi izraz razaranja svoje linosti, moderni umetnik upravo u razorenom nalazi jedinstvo svoje umetnike linosti. Mefistofelovski preobraaj smisla u besmisao, lepote u runou, besmisao koji skoro bolno lii smislu i upravo draesna lepota runog, izraavaju stvaralaki in, koji u slinom opsegu jo nije doi-vela istorija duha, iako ovaj in po sebi i za sebe nije nita principijelno novo. Neto slino zapaamo u perverznom menjanju stila Amenofisa IV, u glupoj simbolici jagnjenceta prvanjeg hrianstva, u jadnom ljudskom obliju prerafaelistikog primitivizma i u pretrpanim arama razmahanog baroka. Uprkos krajnje razlinosti sve ove epohe imaju unutranju srodnost to su stvaralaka vremena inkubacije, iji je smisao nedovoljno objanjen pomou kauzalnog posmatranja. Ovakve kolektivne psiholoke pojave

104

otkrivaju svoj smisao samo onda, kada se po-smatraju kao anticipacije, to jest teleoloki. Epoha Amenofisa (EHNATON) je kolevka mono-teizma, koji se odrao u svetu zahvaljujui jevrejskoj tradiciji. Varvarski infantilizam ranog

hrianstva nije znaio nita drugo do preobraaj Rimske imperije u boju dravu. Primitivni ljudi su prava prethodnica odreene, iz sveta nestale jo u ranoj antici, neuvene telesne lepote. Barok je poslednji ivi crkveni stil koji u svom samounitenju najavljuje nat-kriljavanje srednjovekovnog dogmatskog duha naunim duhom. Jedan Tiepolo, koji ve dostie opasnu granicu slikarskog prikaza, posmatran kao umetnika linost uopte nije sluajna pojava, ve radi u stvaralakoj celovitosti na razlaganju koje je postalo neophodno. Tuenje ranih hriana od umetnosti i nauke, to svojevremeno za ove ljude nije znailo gubitak, ve ljudsku dobit. Zbog toga ne samo Ulisu ve i njemu duhovno srodnoj umetnosti smemo da pripiemo pozitivnu stvaralaku vrednost i smisao. U odnosu na ruenje dosadanjih kriterij uma lepote i smisla Ulis natkri-ljava sve do sada postojee. On vrea pridolo oseanje, on brutalizuje dosadanja oekivanja od smisla i sadraja, on je poruga svake sinteze. Bilo bi zlona-merno u njemu ak i tragati za bilo kakvom sintezom ili uoblienou, poto bi se u tom sluaju ako bi polo za rukom da se dokau tako nemoderne tendencije Ulisu mogla dokazati osetljiva estetska greka. Sve to ovek ima da izgrdi u Ulisu samo dokazuje njegov kvalitet, poto grdi iz resentimana nemodernog koji nee da sagleda ta mu bogovi jo milostivo skrivaju. Ono to se ne moe ukrotiti, ono neuhvatljivo, ono to je kod Niea nabreklo u dionisikom preobi-lju i preplavilo njegov psiholoki intelekt, najzad, se u istom obliku sree u modernoj umetnosti. Cak i najtamnije faze Fausta I I , pa ak Zaratustra i Ecce Homo ele da ovako ili onako preporue svet. Ali tek su moderni postigli da stvore umetnost poleine ili poleinu umetnosti, to jest onu umetnost koja se vie ne preporuuje niti glasno a jo manje tiho, koja konano jasno govori zbog ega u stvari vie nee da sara-uje, koja govori sa onom upornom protuvoljom, koja se kod svih prethodnika modernoga (ne zaboraviti Helderlina!) dodue bojaljivo ali primetno ometajui pomaljala i dovodila do raspadanja starih ideala. Sigurno je nemogue jasno sagledati emu se radi samo na osnovu posmatranja pojedinanih podruja. Nemamo posla samo sa jednim jednokratnim udarom koji je usledio negde na odreenom mestu, ve sa skoro univerzalnim preslojavanjem modernog oveka, koje oigledno potresa ceo stari svet. Poto, na alost, ne moemo da sagledamo budunost, to ne znamo koliko jo u najdubljem smislu te rei pripadamo srednjem veku. Ako smo posmatrano sa vie osmatranice budunosti jo do uiju za-glibljeni u srednji vek, onda me to ne bi udilo, jer samo takvo stanje stvari moglo bi da objasni zato postoje knjige ili umetnika dela tipa Ulisa. To su preko svake mere drastina purgativa ije bi potpuno dejstvo bilo pucanj u prazno da ne nailazi na odgovarajui uporan i skriven otpor. To je odreena vrsta psiholokih drastinosti koje imaju smisla samo tamo gde se radi najilavijem ili najvrem materijalu. Sa Frojdovom teorijom imaju zajedniko to to fanatinom jednostranou podrivaju vrednosti koje su i tako ve malo uzdrmane. Na izgled od skoro naune objektivnosti, delom ak koristei nauni renik, Ulis je stvarno nena-uno jednostran, on je ista negacija. Ali kao takav stvaralaki. On je stvaralaka destrukcija, nikakva herostratska gluma, ve ozbiljan trud da se stvarnost, bilo kakva da je, poturi pod nos savremenicima, ne zlonamerno ve sa nedunom naivnou umetnike objektivnosti. Knjiga se mirno srne nazvati pesimi-stikom i ako se na krajnjem kraju, otprilike na po-slednjoj strani kroz oblake probija spasilaka sve-tlost. To je samo jedna strana protiv 734, koje su sve izrasle iz pakla. Tu i tamo svetluca po koji divan kristal u crnoj kaljuzi, pri emu i nemodernom moe biti jasno da je Dojs umetnik koji moe to kod dananjih umetnika ni u kom sluaju nije samo po sebi razumljivo koji je ak. majstor; ali majstor koji se iz viih ciljeva skrueno liava svojih mogunosti. Dojs je i u preokretu (ne meati sa konvertovanjem) ostao poboni katolik svoj dinamit uglavnom koristi za crkve ili za inae od crkve stvorene ili njom uplivisane psiholoke strukture. Njegov protiv svet je visokosrednjovekovna, sasvim provincijska, eo ipso katolika atmosfera Erina, koja grevito pokuava da osvoji svoju politiku samostalnost. Iz svih zemalja kojima je pisano u Ulisu autor je verno i netremice posmatrao majku crkvu i Irsku, koristei stranu zemlju samo kao sidro koje mora da osigura njegov brod pred vrtlozima njegovih irskih reminiscencija i resentimenata. Ali svet ga bar u Ulisu nije nikada dostigao, ak ni kao utljiva pretpostavka. Ulis ne trai svoju Itaku, ve

naprotiv on ini oajnike napore da se oslobodi svog irskog roenja. Zapravo jedno samo lokalno interesantno raanje, koje je ostali svet moglo da ostavi hladnim. Ali ono nas ne ostavlja hladnim. Lokalni fenomen izgleda da je vie ili manje univerzalan, sudei po njegovom savremenom dejstvu. Dakle, on mora da sasvim odgovara savremenicima. Mora da postoji Zajednica Moderne, koja je toliko brojna da su njeni lanovi uspeli da od 1922. godine progutaju deset izdanja Ulisa. Knjiga mora da im neto kazuje, moda ak neto i otkriva, neto to pre toga nisu znali i nisu oseali. Njima knjiga nije bila pakleno dosadna, ve ih je podstakla, osveila, pouila, preobratila ili obrnuto, oigledno prenela u neko prijatno stanje koje je omoguilo itaocu da bez mrnje paljivo proita knjigu od 1. do 735. strane i to bez fatalnih napada pospanosti. Zbog toga podozrevam da srednjovekovna, katolika Irska ima meni do sada nepoznato, beskonano vee prostranstvo nego to je dato na obinim geografskim kartama. Taj katoliki srednji vek sa svojom gospodom Dedalusom i Blu-mom izgleda da je tako rei univerzalan, to jest mora da postoje klase koje su, kao Ulis, toliko vezane za lokalni duh da je Dojsu bio potreban eksploziv da bi probio njihovu hermetiku izdvojenost. Ubeen sam da je tako jo uvek smo duboko u srednjem veku. Tu nema ta da se drmusa. Zbog toga su bili potrebni takvi negativni proroci kao Dojs (ili Frojd) da bi predrasudama ispunjenim srednjovekovnim sa-vremenicima predoili stvarnost. Ovaj gigantski zadatak naravno da bi loe ispunio onaj ko sa hrianskom blagonaklonou nevoljno pokuava da zaustavi pogled na tamnoj strani sveta. To bi dovelo do sasvim neangaovane izlobe. Ne Dojs je u tome majstor ovo otkrovenje mora da se odvija sa odgovarajuim stavom. Jedino na taj nain se izaziva igra negativnih emocionalnih snaga. Ulis pokazuje nain na koji se mora izvriti Nieov zahvat sramotnog skrnavljenja hrama. On to ini, hladno i stvarno, toliko bezbono, kako sam Nie nije ni sanjao. A sve ovo sa tihom, ali skroz tanom pretpostavkom da fascinantno dejstvo lokalne duhovnosti nema nikakva posla sa razumom ve samo sa emocijama. Covek ne treba da se zbuni pomislivi da Dojs pokazuje jezivo pust, bezboni i bezduni svet i da je zbog toga neshvatljivo ako je neko u stanju da iz njegove knjige izvue bilo kakvo osve-enje. Ma kako zvualo udno, ipak je tano da je Ulisov svet bolji od onog sveta koji je beznadeno vezan za turobnost svog lokalnog roenja. Ako i pretee zlo i destruktivno, ipak ono ivi u svetlu pored ili ak moda iznad dobrog, davnanjeg dobrog, koje se, meutim u stvarnosti pokazuje kao netrpeljivi tiranin, kao iluzionistiki sistem predrasuda, koji uasno suava mogue carstvo stvarnog ivota i na sve one, potinjene ovakvom sistemu, vri trajno nepodnoljivo nasilje nad miljenjem i saveu. Pobuna robova u moralu bio bi Nieov moto za Ulisa. Spasenje za potinjenog je objektivno upoznavanje svog sveta i svog bivstvovanja. Kao to se i salonski boljevik raduje svom neobrijanom licu, tako je i sputani duh srean kada jednom moe objektivno da kae kako je u njegovom svetu. Dobro delo je za-slepljenom podariti tamu a beskrajna pustinja je raj za sunja. Za srednjovekovnog oveka znai naprosto iskupljenje da jednom vie ne bude lepo, dobro i razumno; jer za oveka senke ideali nisu stvaralaka dela niti svetionici na visokim brdima, ve uvari

stege i reda i zatvori, neka vrsta metafizike policije, prvobitno izmudrovana gore na Sinaju od strane Mojsija, tiranskog voe horde, a zatim spretnim blefom nametnuta oveanstvu. Kauzalno posmatrano Dojs je rtva katolikog autoriteta, teleoloki, meutim, reformator kome je privremeno dovoljna negacija; protestant koji do daljnega ivi od svog protesta. Ali za Modernu je karakteristina atrofija oseanja koja se, shodno iskustvu, sree kao reakcija uvek tamo gde je bilo prisutno suvie a posebno suvie lanog oseanja. Bezoseajnost Ulisa dozvoljava zakljuak beznadene sentimentalnosti. Da li je ovek danas stvarno jo tako sentimentalan? Opet pitanje na koje bi trebalo dati odgovor iz jedne daleke budunosti. Uostalom imamo nekog oslonca za tvrdnju da obmana naih sentimenata po-seduje sasvim nedoline proporcije. Pomislite samo na upravo katastrofalnu ulogu popularnih sentimenata u vreme rata! Pomislite samo na nau takozvanu humanost! Kako je svaki pojedinac bespomona rtva svog sentimenta, ali rtva koja nije vredna aljenja, tome bi zapravo najvie mogao da kae psihijatar. Sentimentalnost je nadgradnja brutalnosti. Bezoseajnost je tome odgovarajua protivpozi-cija, koja neminovno pati od istih

106

nedostataka. Uspeh Ulisa dokazuje da i njegova bezoseajnost deluje pozitivno, zbog toga se mora zakljuiti da postoji viak sentimenta, ije priguivanje individui izgleda podnoljivo. Ja sam isto tako duboko ubeen da nismo ogrezli samo u srednjem veku ve i u sentimentalnosti, i da zbog toga moramo smatrati sasvim shvatljivim ako se pojavi prorok kompenzatorne bezoseaj-nosti nae kulture. Proroci su uvek nesimpatini i po pravilu imaju loe manire. Ali ponekad oni pogaaju. Kao to je poznato ima velikih i malih proroka; kojima pripada Dojs, tome e odluiti istorija. Umetnik je razglasnik duevnih tajni njegove epohe, nevoljno, kao svaki pravi prorok, ponekad nesvestan kao mesear. On uobraava da govori iz samoga
: Jung. Odabrana rlela. Ill

241

sebe, ali duh epohe je vodi njegovih rei a ono to ovaj kae jeste, jer dejstvuje. Ulis je document humain naeg vremena i jo vie on je tajna. Dodue, tano je da on moe osloboditi duhovno podjarmljene, a da njegova hladnoa moe da zaledi do sri sentimentalnost, pa ak i normalna oseanja. Ali ova lekovita dejstva ne iscrpljuju njegovo bie. Da je samo zlo kumovalo delu je interesantan ape^u, ali nije dovoljan. Unutra je i ivot, a ivot nikada nije samo zlo i razaranje. Dodue sve to najpre moemo obuhvatiti u knjizi je negativno i razorno, ali ovek nasluuje neto neshvatljivo, neku tajnu svrhu to joj daje smisao a samim tim i dobro. Da li bi ovaj areni tepih satkan od rei i slika na kraju trebalo da bude simbolian? Za ime sveta, ja ne mislim na alegoriju, ve na simbol kao izraz neshvatljive bivstvenosti. Kada bi to bilo simbolino, onda bi skriveni smisao morao bilo gde da zasvetluca kroz udnovatu grau, tu i tamo morali bi da zabruje zvui koje je ovek nauo u drugim vremenima i na drugim mestima, pa bilo to u retkim snovima ili tamnim mudrostima zaboravljenih naroda. Ova mogunost se ne moe osporiti, ali ja za nju nisam naao klju. Naprotiv, knjiga mi izgleda da je napisana sa najveom svesnou; to nije nikakav san niti otkrovenje nesvesnog. Cak je sa izrazitijom na-mernou i sa iskljuivijom tendencijom nego to je Nieov Zaratustra ili Geteov Faust II. To je svakako razlog zbog ega Ulisu nedostaje simbolini karakter. ovek dodue nasluuje arhetipsku pozadinu; iza Dedalusa i Bluma stoje veite figure duhovnog i ulnog oveka, ga Blum verovatno prekriva u ovo-stranost upletenu Animu, sam Ulis bio bi junak ali delo ni na koji nain ne cilja na ove pozadine ve upravo dalje od toga, u najiru i najjasniju svesnost. Knjiga oigledno nije simbolina i nee da bude ni pod kojim uslovima. Ako bi uprkos tome bila simbolina u izvesnim partijama, onda bi to znailo da je uprkos najveem oprezu probilo autorovo nesvesno. Jer simbolino znai da u objektu, bio on duh ili svet, skriveno postoji neshvatljiva, mona sutina, i

ovek ini uzaludan napor da izvan njega postojeu tajnu svrsta u neki izraz. U ovu svrhu on mora da se posveti objektu svim svojim duhovnim snagama i da prodre kroz sve svetlucave opne da bi na svetio dana izneo zlato, ljubomorno skriveno u nepoznatim dubinama. Ali najpotresnije u Ulisu je da se iza hiljada opni nita ne skriva, da se on ne obraa ni svetu ni duhu i da hladno kao mesec, posmatrajui sa ko-smikih daljina,14 puta da se odvija komedija postojanja, bivstvovanja i proticanja. Ja se uistinu nadam da Ulis nije simbolian, jer bi inae promaio svoj cilj. Kakva bi to morala biti straljivo uvana tajna koja je sa besprimernom briljivou skrivana na 735 nepodnoljivih strana? Bolje ovek da ne gubi vreme i trud u besplodnom kopanju za blagom. Iza toga ne srne biti niega jer bi inae naa svest bila ponovo uvuena u duh i svet, ponavljajui u venost Mrs. Dedalusa i Bluma, zaluena od deset hiljada povrina. To upravo Ulis eli da sprei; on eli da bude oko ija mo vienja slabi i raste sa mesecom, svest odvojena od objekta, neosvojena niti od bogova niti od pohote, koju ne vezuje ni ljubav ni mrnja, ni ubeenje ni zabluda. Ulis ne kae ali on to ini: izdvajanje svesti1* je cilj koji se nazire iza maglene zavese ove knjige. To je svakako tajna nove svesti sveta, koja e biti jasna onome ko nije savesno proitao 735 strana, ve 735 dana svoj svet i svoj duh posmatrao Ulisovim oima. Ovaj vremenski period treba shvatiti simbolino vreme, vremena i polu-vreme potrebno je da bude dovoljno dugo vremena, neodreenog trajanja, u kome se odvija preobraaj. Izdvajanje svesti homerovski velian14 Gilbert, 1. c, p. 406: ... posmatrajui kosmos tako rei okom bojim. 15 Gilbert, 1. c, takoe podvlai ovo izdvajanje. On kae na str. 11: Vedro izdvajanje odreuje dranje pesnika. (Iza rei vedro morao bih staviti znak pitanja). Sve duhovne ili materijalne, uzviene ili bezvredne injenice za umetnika imaju istu vrednost. Ovo izdvajanje, koje je isto tako apsolutno kao i ravnodunost prirode prema njenim stvorenjima, svakako je jedan od uzroka Ulisovog realizma.

16

243

stveni stradalnik Odisej, plovei kroz klanac mora izmeu Scile i Haribde, izmeu lavirinata duha i sveta u dablinskom paklu izmeu oca Don Kon-mia i vicekralja Irske izguvana cedulja koju odmah ponovo bace a koja otpliva niz Lifej: Elijah... skiff, light crumpled throwaway, sailed eastward by flanks of ships and trawlers, amin an archipelago of corks beyond new Wapping street past Benson's ferry, and by the threemasted schooner Rosevean from Bridgewater with bricks."1 Ovo izdvajanje svesti, ova depersonalizacija linosti, da li to moe biti Itaka Dojsove Odiseje? Moe se pomisliti da u svetu samih nitavila pre-ostaje jedino Ja, Dejms Dojs. Ali niste li primetili da se meu svim tim kobnim senkama Ja sree jedno jedino stvarno Ja? Sigurno, svaka figura u Ulisu je nenadmano stvarna, one i ne mogu biti drugaije nego to su; one su to u svakom pogledu a ipak nemaju Ja, nijednu akutno svesnu, ljudsku centralnu taku, ono Ja-ostrvo optoeno toplom krvlju srca, koje je, iako tako maleno, ipak toliko ivotno vano. Svi ti Dedalusi, Blumovi, Harisi, Lini, Maligani i ve kako se zovu, svi oni govore i kreu se kao u zajednikom snu, koji nigde ne poinje i nigde se ne zavrava, koji je zato samo tu to ga sanja Niko, nevidljivi Odisej. Niko ne zna, a ipak svi ive zato to ih jedan Bog poziva da ive. Takav je ivot i zbog toga su Dojsove prilike tako stvarne vita som-nium breve. Ali ono Ja, koje ih sve obuhvata, nigde se ne pojavljuje. Niim se ne izdaje, niti kroz neki sud, ni kroz kakav udeo, niti kroz antropomorfizam. Uopte se ne moe nai Ja stvaraoc ovih prilika. Izgleda kao da se rasplinuo u bezbrojne figure Ulisa." A ipak ili naprotiv upravo zato sve i svako, ak i izostala interpunkcija zavrnog poglavlja, sve je sam Dojs. Njegova osloboena, posmatraka svest, koja
P. 239. " Kao to sam Dojs kae (A Portrait of the Artis t Young Man): Umetnik koji stoji kao Bog stvaranja u ili iza ili s onu stranu ili iznad svog dela. nevidljiv je i bez _soDstvenos ivota, ravnoduan i isti nokte.

bezvremenski skup dogaaja od 16 juna 1904. godine odsutno obuhvata jednim pogledom, mora da je za ovu pojavu rekla: Tat twam asi to si ti ti u viem smislu ne ja, ve Sopstvenost (Selbst) poto samo Sopstvenost obuhvata Ja i Ne-Ja, donji svet, utrobu, imagines et lares i nebo. Kada itam Ulisa, uvek mi se pred oima javlja kineska slika Jogina, koju je objavio Vilhelm (Wilhelm), iz ije glave izlazi 25 oblija.1" Ova slika ilu-struje duevno stanje Jogina koji namerava da se oslobodi svoga Ja, da bi preao u potpunije, objektivnije stanje bivstvovanja, u stanje usamljenog, mirnog meseevog koluta, u sat-it-ananda, pojam postojeeg nepostojanja poslednji cilj istonjakog puta spasenja, dragoceni biser mudrosti Indije i Kine, traen i slavljen milenijumima. Zguvana cedulja koja se odmah ponovo baca < pliva prema Istoku. Ova cedulja se tri puta sree u Ulisu, svaki put tajanstveno skopana sa Elijasonv (Ilija). Dva puta se najavljuje: Dolazi Ilija. I stvarno on se pojavljuje u sceni burdelja (koju Mari Middleton Murry s pravom uporeuje sa valpur-gijskom noi) gde na amerikom slengu saoptava tajnu cedulje: Boys, do it now. God's time is 12.25. Tell mother you'll be there. Rush your order and you play a slick ace. Join on right here! Book through to eternity junction, the nonstop run. Just one word more. Are you a god or doggone clod? If the second advent came to Coney Island are we ready? Florry1* Christ, Stephen Christ, Zoe Christ, Bloom Christ, Kitty Christ, Lynch Christ, it's up to you to sense that cosmic force. Have we cold feet about he cosmos? No. Be on the side of the angels. Be a prism. You have that something within, the higher self. You can rub shoulders with a Jesus, a Gautama, an Ingersoll. Are you all in this vibration? I say you are. You once nobble that, congregation, and a buck joy ride to
Wilhelm und Jung: Das Geheimnis der Goldenen Blte. ' Fiori (Florry). Zoe (Zoe) i Kiti (Kitty) su tri burdelj-ske kurve, ostale Stivenove saputnice.
IH

heaven becomes a back number. You got me? It's a lifebrigtener, sure. The hottest stuff ever was. It's the whole pie with jam in. It's just the cutest snappiest line out. It is immense, supersumptuous. It restores. - Vidi se ta se ovde desilo: osloboenje ljudske a time i skopano pribliavanje boanskoj svesti osnova najvieg umetnikog uinka Ulisa avolski se izobliava u pijanoj jazbini burdelja kada se njena misao javi u ljuturi tradicionalnog obrasca rei. Ulis, patnik i lutalica, ezne za svojim rodnim ostr-vom, za samim sobom,

108

budui da se probija kroz pometnju 18 poglavlja oslobodivi se budalastog sveta iluzija, posmatrajui iz daleka bez uzimanja uea. Na taj nain postie upravo ono to su postigli Hristos ili Buda, naime pobedu nad budalastim svetom, osloboenje od suprotnosti, to je bila i Fausto-va tenja. I kao to se Faust rastapa u viem enskom, tako i u Ulisu ga Blum, koju Stjuart Dilbert (Stuart Gilbert) s pravom naziva ozelenelom zemljom, ima poslednju re u njenom monologu lienom interpunkcije i njoj je dodeljena milost da posle svih kretavih avolskih disonanci zabruji harmoninim zavrnim akordom. Ulis je stvaralaki Bog u Dojsu, pravi demiurg, kome je polo za rukom da se oslobodi uplitanja u svoj kako fiziki tako i duhovni svet i da taj svet po-smatra sa osloboenom sveu. Prema ljudima Doj-sov Ulis se odnosi kao Faust prema Geteu, kao Za-ratustra prema Nieu. Ulis je vie Sopstvenost, koja se iz slepog ostvarenja sveta vraa u boanski zaviaj. U celini u knjizi ne nastupa Ulis, sama knjiga je Ulis, mikrokosmos u Dojsu, svet Sopstvenosti i Sopstvenost sveta u jednom. Ulis se moe vratiti samo onda kada je elom svetu okrenuo lea, duhu kao i fizisu. Tu zapravo lei dublja osnova Ulisove slike sveta: To je 16. juni 1909, najsvakodnevniji i najobiniji dan ovoga sveta, u kome e beznaajno potencijalni ljudi neumorno rei i poiniti besciljne
Jo

Podvukao Jung, p. 478.

stvari bez nekog poetka i to sneno i snevano, pakleno, ironino, negativno, runo i avolski, pa ipak tano to je slika sveta koja oveka moe navesti na rune snove ili prouzrokovati kosmiko raspoloenje pepeljave srede, ili moda ono oseanje stvaraoca sveta na dan 1. avgusta 1914. Prema optimizmu sedmog dana stvaranja Demiurgu mora da je bilo teko da se 1914. dalje identifikuje sa svojim stvorenim delom. Ulis je pisan od 1914. do 1921. godine nikakvog osnova za neku posebno vedru sliku sveta a jo manje povoda da se ovaj svet zagrli sa puno ljubavi (ali i od tada ne!). Stoga nikakvo udo to je stvaralac sveta u umetniku ocrtao negativnu sliku njegovog sveta, tako negativnu, tako blasfemino negativnu da je cenzura anglosaksonskih zemalja morala da sprei skandal proti vurenosti sa iz vesta j em stvaranja sveta, tako da je jednostavno zabranila Ulisa! Tako je pogreno shvaeni demiurg postao Odisej koji trai zaviaj. Od oseanja u Ulisu ne moe se nai mnogo ta, to je sigurno prijatno svakom esteti. Ali postavimo da Ulisova svest nije bila mesec, ve Ja u posedu trezvenog razuma i oseajnog srca, onda put kroz 18 poglavlja ne bi bio samo nezadovoljstvo, ve pravi put patnje, a uvee bi ovaj lutalica, pokoren i oajan zbog sve bede i sveg besmisla ovog sveta, pao u zagrljaj Velike Majke koja znai poetak i kraj ivota. U Ulisovom cinizmu krije se veliko saaljenje, trpljenje jednog sveta koji nije dobar i nije lep, koji je, jo gore od toga, beznadean, poto se valja kroz ve-ito ponavljanje svakodnevnih jednolinih dana, nosei sobom svest u svojoj ludoj igri kroz sate, me-sece, godine. Ulis se odluio za rez koji treba da razdvoji vezu svesti od njenog objekta. On se oslobodio uea, uplitanja, opsena i zbog toga moe da se vrati. On je vie od samo subjektivnog, linog izraavanja miljenja; poto stvaralaki genije nikada nije jedan, ve mnogi, on u tiini due govori mnogima, iji je on smisao i sudbina isto tako kao i umetnikov.

Sada mi izgleda kao da sve negativno, hladnokrvno, bizarno banalno, groteskno infernalno da sve to predstavlja vrlinu Dojsovog dela, zbog koje bi se ono trebalo slaviti. Strahovita dosada i uasna monotonija jednog neiskazno bogatog, bezbroj puta face-tiranog jezika u poglavljima koja se unjaju kao pantljiara, epski su velianstveni, prava Mahabha-rata nedovoljnosti jednog ljudskog okastog sveta i njegovih budalasto avolskih osnova. From drains, clefts, cesspools, middens arise on all sides stagnant fumes." I u ovoj kaljuzi se ogledaju skoro sve najvie i poslednje religijske ideje u blasfeminoj izo-blienosti kao u snovima. (Zemljak i Ulis koji ivi u velegradu je Kubinova Druga strana Alfred Kubin: Andere Seite). Ovo mogu da prihvatim i dobrovoljno jer se ne moe osporiti. Naprotiv, ak pojava eshatologije u skatologiji potvruje Tertulijanovu istinu: Anima naturaliter Christiana. Ulis se pokazuje kao dobar antihrist i time dokazuje postojanost svog katolikog hrianstva. On ne samo da je hrianin ve budista, ivaista i gnostiar (With a voice of waves) . . . White yoghin of the Gods. Occult pimander of Hermes Trismegistos. (With a voice of whistling sea-wind). Punarjanam patsypunjaub! I won't have my leg pulled. It has been said by one: beware

the left, the cult of Shakti. (With a cry of stormbirds). Shakti, Shiva! Dark hidden Father!... Aum! Baum! Pyjaum! I am the light of the homestead, I am the dreamery creamery butter. i Najvee i najstarije duhovno dobro, neizgublje-no ni u nizinama otpadne jame, zar to nije dirljivo i znaajno? To nije rupa u dui kroz koju spiritus divinus konano moe da izdahne svoj ivot u svet smrada i prljavtine. Stari Hermes, otac svih jere-tikih stranputica, tano je zakljuio: Kako gore, tako dole. Stiven Dedalus, vazduni ovek ptije glave, nalazi se u smrdljivom glibu zernljine utrobe kada namerava da pobegne iz suvie vazduastog
l

Ulysses, scena u javnoj kui. p. 412. Ulysses, p. 48'.

248 vazdunog carstva i sree poglavara koji ponovo bei u podzemlje. I tako beim na najdalji l kraj sveta... a zavrna reenica je dokazna snaga Ulisove blasfemije.1* Jo bolje: Blum, ulno, perverzno i impotentno njukalo, u dubini prljavtine doivljava ono to mu se do tada nikada nije desilo preobra-enje u bogooveka. Jo jedna radosna vest: kada su se izgubili veiti znaci nebeskog svoda, onda se na zemlji ponovo nalazi svinja koja trai gomoljice; poto su one neunitivo i trajno utisnute kako u gornjem tako i u donjem svetu, ne mogu se uvek nai u od Boga prokletoj, mlakoj sredini. Ulis je apsolutno objektivan i apsolutno poten i zbog toga pouzdan. Covek moe imati poverenja u njegovo svedoanstvo koje najavljuje mo i nitavnost duha i sveta. Sam Ulis je smisao, ivot i stvarnost, u njemu je ukljuena stvarna fantazmagorija duha i sveta, ljudi i stvari. Ovde bih eleo da postavim jedno pitanje gospodinu Dojsu: Da li ste pri-metili da ste vi predstava, zamisao, moda Ulisov kompleks? Da on na sve strane, kao hiljaduoki Argus, stoji oko vas i da vam je smiljao svet zajedno sa antisvetom, da bi imali objekte, bez kojih uopte ne bi mogli biti svesni svoga Ja? Ne znam ta bi ce-njeni autor odgovorio na ovo pitanje. To me se, na kraju krajeva, uopte ne treba da tie i uopte ne treba da me brine ukoliko hou da se na svoju ruku bavim metafizikom. Ulis naime daje podsticaja oveku na to, kada sagledamo kako on iz makrohaos--kosmosa istori je sveta precizno izdvaja mikro-kos-mos dablinskog 16. juna 1904. i preparira ga ispod staklene ploe, sa svim njegovim ukusnim i neukusnim pojedinostima i opisuje ga sa zapanjujuom akribijom, kao posmatra koji uopte ne uestvuje u svemu tome. To su ulice, to su kue, parki za etnju stvarni gospodin Blum se brine svom pre-duzeu za oglase, stvarni Stiven se bavi aforistikom filozofijom. Ne bi bilo uopte nemogue da gospodin Dojs lino iskrsne u vidnom polju na nekom od da-blinskih okova. Zato ne? T on je isto tako stvass Verovatno aluzije na Psalm 139, 79, i Ulis, p. 476.

ran kao i gospodin Blum, zbog toga bi se i on mogao uloviti, preparirati i opisati (na primer kao Portrait o f the Artist as a Young Man). Dakle, ko je Ulis? On je svakako simbol onoga to je rezime, jedinstvo svih pojedinanih pojava celog Ulisa, Mr. Bluma, Stivena, Mrs. Blum ukljuujui i . Dejms Dojsa. Zamislimo samo: stvorenje koje nije samo bezbojna kolektivna dua sastavljena od neodreenog broja goropadnih i meusobno ne-pripadnih individualnih dua, ve sastavljeno i od kua, vozila, crkava, reke Lifej, vie javnih kua i jedne zguvane cedulje na putu ka moru, a koje uprkos tome poseduje opaajnu i reproduktivnu svest. Ova neizmislivost drai na spekulacije, naroito zbog toga to ovek i onako ne moe nita dokazati i po-sledino srne samo da nagaa. Moram priznati da sumnjam da je Ulis, kao opsenija Sopstvenost, subjekt, koji pripada svim tim objektima ispod staklene ploe, bie, koje tako ini kao da je ono Mr. Blum ili tamparija ili zguvana cedulja, a u stvarnosti ono je ipak the dark hidden Father svojih objekata. Ja sam onaj koji rtvuje i rtvovani a u govoru podzemlja: I am the light of the homestead, I am the dreamery creamery butter. Ako se sa ljubavnim zagrljajem obrati svetu, onda c veta ju svi vrtovi! O and the sea .. . crimson sometimes like fire and the glorious sunsets and the figtrees in the Alameda gardens yes and all the queer little streets and pink and blue and yellow houses and the rosegardens and the jessamine and geraniums and cactuses. . ., ali ako joj okrene lea dalje se odvija pusta svakidanjica labi tur et labetur in omne volubilis aevum (tee dalje i tee, i veito e tei Horacije, Pisma, 1, 2, 43). Prvo je demiurg u tatini stvorio svet koji je bio sasvim po njegovoj zamisli; ali kada je pogledao navie, video je svetlost koju nije stvorio. Na to se vratio tamo gde je bio njegov zaviaj. Ali kada je ovo uinio, njegova muka stvaralaka snaga preobrazila se u ensku revnost tako da je morao da prizna:

Nedo vol jnost Ovde postaje dogaaj;Neopisivost, Ovde je izvrena; Veito ensko Vue nas navie. Ispod staklene ploe na zemlji koja je duboko dole u Irskoj, u Dablinu, Eccles Street 7, u svojoj postelji, pospan, 17. juna 1904. oko dva sata po ponoi poruuje glas oputene Mrs. Blum: O and the sea the sea crimson sometimes like fire and the glorious sunsets and the fig trees in the Alameda gardens yes and all the queer little streets and pink and blue and yellow houses and the rosegardens and the jessamine and geraniums and cactuses' and Gibraltar as a girl where I was a Flower of the mountain yes when I put the rose in my hair like the Andalusian girls used or shall I wear a red yes and how he kissed me under the Moorish wall and I thought well as well him as another and then I asked him with my eyes to ask again yes and then he asked me would I yes to say yes my mountain flower and first I put my arms around him yes and drew him down to me so he could feel my breasts all perfume yes and his heart was going like mad and ves I said yes I will Yes.M Ulisu, ti si stvarno pobona knjiga za prema objektu pobonog, i od objekta prokletog belog oveka! Ti si exercitium, askeza, muni ritual, magijska procedura, osamnaest paralelno ukljuenih alhe-mijskih retorti u kojima e se sa kiselinama, otrovnim parama, hladnoom i vatrom izdestilisati ho-munkulus jedne nove svesti sveta! Ti ne kae nita i nita ne poverava, Ulise, ali ti deluje. Penelopa vie ne treba da tka beskrajnu odoru, ona se sada eta po zemaljskim vrtovima poto se njen suprug vratio sa svih lutanja. Jedan svet je nestao i nastade nov. Post scriptum: Ulis kao lektira ve napreduje u snoljivim granicama.
* L. c, p. 735.

 POSTAJANJU LINOSTI Oslanjajui se neto slobodnije na jedan Geteov stih esto se citira: Najvea srea dece ove zemlje Jeste samo linost.2 a time i iskazuje miljenje da krajnji cilj i najjaa elja svega lei u razvitku one celovitosti ovekovog bia, koju oznaavamo kao linost. Odgajanje linosti danas je postalo vaspitni ideal nasuprot stan-dardizovanom kolektivnom ili normalnom oveku, forsiranom od strane opte masovnosti, u ispravnoj spoznaji istorijske injenice da su velika, osloboa-vajua dela svetske istorije proistekla od vodeih linosti a nikada od uvek sekundarne, trome mase, kojoj je ak i za najmanji pokret vazda potreban demagog. Razdragani pokli italijanske nacije upuen je dueu, a jadikovke drugih nacija oplakuju odsustvo velikog voe.' enja za linou je postala stvarni problem, kojim se danas bave mnogi umovi, nasuprot ranijim vremenima, kada je samo jedan jedini naslutio ovo pitanje, Fridrih Siler (Friedrich Schiller) ija su pisma estetskom odgajanju od svog nastanka naovamo apsolvirala vie od stotinu godina literarnog trnoruiinog spavanja. Mirno mo

2 8

firera.

West-stlicher Diran. Buch Suleika. Otkako je napisana ova reenica i Nemaka je nala svog

112

emo tvrditi da sveto rimsko carstvo nemake nacije nije primetilo Fridriha Silera kao vaspitaa. Nasuprot tome furor teutonicus se obruio na pedagogiju, to jest na vaspitanje dece, bavei se dejom psihologijom, pronalazei infantilno u odraslom oveku i na taj nain od detinjstva stvorio tako vano stanje za ivot i sudbinu oveka da su sasvim gurnuti u stranu stvaralaki znaaj i mogunosti ivota odraslih. Cak se nae doba ushieno slavi kao era dece. Ovo bezmerno proirenje i irenje dejeg vrtia istovremeno ide sa potpunim previanjem vaspitne problematike koju je genijalno naslutio Siler. Niko ne osporava vanost detinjstva niti ga pak potcenjuje, isuvie su jasna teka, esto trajna oteenja nastala zbog glupavog vaspitanja u kui a kasnije koli i isuvie je neodbaciva neophodnost razumnih pedagokih metoda. Meutim, ako ovek hoe ovo zlo da stvarno dohvati u njegovom korenu, onda se ozbiljno mora postaviti pitanje: kako je dolo do toga i kako to da je i danas jo sluaj da se primenjuju glupe i ograniene vaspitne metode? Ipak, oigledno i jedino stoga to ima glupih vaspitaa, koji nisu ljudi ve personificirani automati odreene metode? Ko_jeli da \aspitava, treba da je sam vaspitan. Danas jo uvek praktikovano uenje napamet i mehanika primena metoda uopte nije vaspitanje, niti za dete. ni za samog vaspitaa. Nepreetano se govori tome da dete mora biti odgajano u linost. Ja se, naravno, divim ovom visokom vaspitnom idealu. Ali ko odgaja te budue linosti? To su na prvom i najvanijem mestu obini, nekompetentni roditelji, koji su esto i sami celog ivota polu ili sasvim deca. Ko e najzad oekivati od svih tih obinih roditelja da budu linosti, i ko je ikada mislio na to da smisli metode kojima bi se linost mogla usaditi roditeljima? Zbog toga se, prirodno, vie oekuje od pedagoga, od obrazovanog strunjaka, koji je estito upuen u psihologiju naime u gledita ovih ili onih, esto dijametralno suprotnih miljenja tome kakve su ve-rovatno osobine deteta i kako ih treba tretirati. Za mlade ljude, koji su pedagogiku odabrali za svoj i-

votni poziv, pretpostavlja se da su i sami vaspitani Niko verovatno nee tvrditi da su istovremeno svi listom i linosti. Oni su sve u svemu imali isto defektno vaspitanje kao i deca koju treba da vaspitava-ju, i po pravilu su isto toliko malo linosti kao i ova deca. Na vaspitni problem uopte pati od jednostranog ukazivanja na dete koje se treba vaspitati kao i od isto tako jednostranog zatakavanja neodgojeno-sti odraslih vaspitaa. Sa zavrenim studijama svako sebi izgleda kao kompletno vaspitan, jednom reju kao odrastao. On sebi mora ovako da izgleda, on mora imati vrsto ubeenje svoje kompetentnosti, da bi mogao da izdri borbu za egzistenciju. Sumnja i nesigurnost deluju paraliui i kao prepreka koja upio-pauje neophodno poverenje u sopstveni autoritet i ini ga profesionalno nesposobnim. njemu hoe da se uje da moe i da je siguran u sebe a ne da sumnja u sebe i u svoju nadlenost. Kompetencija je bezuslovno prokletstvo strunjaka. Svako zna da ovo nisu idealne prilike. Ali one su u datim uslovima, cum grano salis najbolje mogue. Covek uopte ne moe da sagleda kako bi mogle biti drugaije. Od prosenog vaspitaa naprosto se ne moe oekivati vie nego od prosenih roditelja. Ako su dobri strunjaci, onda ovek sa njima mora biti zadovoljan isto onako kao i sa roditeljima koji svoju decu vaspitavaju na najbolji mogui nain. Bolje je visoki ideal odgajanja linosti ne prime-njivati na deci. Jer ono to se obino podrazumeva pod linost, naime odreena psihika celovitost, sposobna za otpor i nadarena snagom, je ideal odraslog, kojeg ovek hoe da doturi detinjstvu u dobu kada jo nije svestan problema svoje takozvane zrelosti ili to je jo gore kada ga svesno izbegava. Naime, ja sumnjam da nae savremeno pedagoko i psiholoko oduevljenje za decu ima nepotenu na-meru: govori se detetu, ali se pri tom misli na dete u odraslom. U odraslom se, zapravo, krije dete, veito dete,1 jedno jo uvek jormirajue ali nikada komple4 Up. Jung und Kerenyi: D a s g t t l i c h e K i n d i Ein-f h r i t n g in das W es en der Mythol ogie.

17 Juni>. Odabrana dela, III

257

tirano dete kome su stalno potrebni nega, panja i odgajanje. To je deo ovekove linosti, koji tei da se razvije u celovitost. Ali od ove celovitosti ovek naeg vremena udaljen je kao nebo od zemlje. U priguenoj slutnji svog defekta on se dokopao vaspitanje deteta i oduevljava se dejom psihologijom na osnovu omiljene

113

pretpostavke da u njegovom sop-stvenom vaspitanju i dejem razvitku mora da je neto ilo naopako, neto to se moe izgladiti u slede-im generacijama. Ova namera je, dodue, dostojna hvale, ali se razbija psiholoku injenicu da na de-tetu ne mogu korigovatiTujenu" greku koju jo uvek i sam inim. Prirodno da deca nisu toliko glupa, kako to mislimo. Ona isuvie dobro primeuju ta je pravo a ta nije. Andersenova bajka kraljevoj novoj odei sadri besmrtnu istinu. Koliko roditelja mi je najavilo pohvalnu nameru da svojoj deci utede iskustvo koja su sami morali da iskuse u de-tinjstvu. A kada bih ih zapitao: Ali da li ste sigurni da ste prevazili ove greke?, oni bi bili sasvim ubeeni da su kod njih sva oteenja davno korigo-vana. Ali u stvarnosti to nije bio sluaj. Ako su kao deca bili odgajani isuvie strogo, oni su svoju sop-stvenu decu upropaivali neukusnom, neverovatnom tolerancijom; ako su im u detinjstvu bila uporno skrivana izvesna ivotna podruja, onda su svojoj deci otkrivali ista ta podruja sa istom takvom upornou i prosvetiteljski. Oni su, dakle, padali samo u drugu krajnost, najjai dokaz traginog daljnjeg postojanja starih grehova! To su potpuno previali. Sve ono to elimo da promenimo kod dece, treba najpre da paljivo proverimo da to nije neto to bi bilo bolje promeniti u nama, tako, na primer, na pedagoki entuzijazam. Moda je to namenjeno nama. Moda pogreno shvatamo pedagoku potrebu, poto bi nas neprijatno podsetila na to da smo i sami jo uvek na neki nain deca i da nam je u velikoj meri potrebno vaspitanje. U svakom sluaju izgleda mi ova sumnja bezu-slovno umesna ako se eli da se ve deca odgajaju kao linosti. Linost je klica u detetu, koja se po-

gfppgnn revija .^ | ' <9*" Rp7 odTtd'Wt&Ti, ceioritosti i sazreranja ne ispoljava se nijedna linost. Ove tri osobine ne mogu i ne treba da budu svojstvene detetu, jer bi ono sa njima bilo lieno detinjstva. Od deteta bi postao neprirodno, prerano sazreli, odrastao ovek-surogat. Ali ovakve monstrume ve je izvelo moderno vaspitanje, naime u onim sluajevima gde su roditelji uloili pravi fanatizam, stalno i uvek da ine sve najbolje za svoju decu i da ive samo za nju. Ovaj tako esti ideal sasvim spreava roditelje u njihovom sopstvenom razvitku, a osposobljava ih da svoje sopstveno najbolje nameu deci. Ali ta j u stvarnosti ovo takozvano najbolje, to je ono to su roditelji u velikoj meri zapustili kod sebe. Na taj nain deca se pod-stiu na rezultate koji roditelji nikada nisu postigli. Ovakve metode i ideali stvaraju vaspitne nakaznosti. Linost ne moe da odgoji niko ko je sam nema. I ne dete, ve samo odrastao moe da dostigne linost kao zreli plod ovom cilju usmereuog ivotnog rsda. dostizanju linosti lei nita manje do najbolji mogui razvitak celine jedne posebne jedinke. Uopte se ne moe sagledati koliki je beskrajni broj uslova neophodno ispuniti da bi se ovo postiglo. Za to je potreban ceo ljudski ivot sa svim svojim biolokim, socijalnim i psihikim aspektima. Linost je najvie ostvarenje uroenog svojstva posebnog ljudskog bia. Linost je delo najvie ivotne hrabrosti, apsolutna potvrda individualnog postojanja i naj-uspenije prilagoavanje na univerzalnu datost uz najveu moguu slobodu sopstvenog odluivanja. Nekoga za to odgajiti izgleda mi da nije mala stvar. To je svakako najvei zadatak, koji je postavio moderni duhovni svet. Opasan zadatak odista, opasan u svom opsegu koji nije ni priblino naslutio ak ni Siler, koji se prvi usudio da proroki zadre u ovu problematiku. On je isto toliko opasan kao smeli i bezobzirni poduhvat prirode da enama preputa raanje dece. Da li bi bilo zloinako prometejsko ili pak lu-ciferovsko stavljanje na kocku, kada bi se neki nad-ovek drznuo da u svojoj retorti stvori homunkulusa,
17

259

koji bi se razrastao do hebrejskog Golema? A ipak ne bi uinio nita vie od onoga to priroda svakodnevno ini. Nema nijedne ljudske grozote i nenormalnosti koja nije bila u krilu voljene majke. Kao to i sunce sija iznad pravednih i nepravednih i kao to se nosea i majka dojilja sa istom ljubavlju stara deci bojoj i deci sotone, ne vodei rauna mogunim posledicama, tako smo i mi delovi ove udne prirode, koji, kao i ona, u sebi nosimo nesagledivo. ^ Linost se razvija tokom ivota iz teko ili pak sasvim nejasno dokuivog klicinog zaetka, i tek kroz naa dela postaje oigledno ko smo. Mi smo kao sunce koje hrani ivot zemlje i stvara svakojake lepote, ret-kosti i zla: mi smo kao majke koje u krilu nose nepoznatu sreu i patnje. Mi najpre ne znamo kakva su u nama dela ili nedela. kakva sudbina, kakva dobra i kakva zla: i tek

jesen moe pokazati ta je za-sejano u prolee, i tek je uvee jasno ono to je poelo ujutru. Linost kao potpuno ostvarenje celovitosti naeg bia je nedostian ideal. Meutim, nedostinost nika-da nije protiviazlog protiv ideala, jer ideali nisu nita drugo do putokaz a nikada cilj. Kao to dete mora da se razvija da bi se vaspita-valo, tako i linost mora prvo da se razvija pre nego to moe biti podvrgnuta odgajanju. I ovde ve poinje opasnost. Imamo posla sa neim nesagledivim. mi ne znamo kako i kuda e se razvijati postojea linost, a dovoljno smo nauili od prirode i stvarnosti da s pravom budemo nepoverljivi. Cak smo od strane hrianske nauke odgajani u veri u prvobitno zlo u ljudskoj prirodi. Ali ak i takvi, koji vie ne dre do hrianske nauke, prirodno da su podozrivi i straljivi u odnosu na mogunosti koje lee u njihovim osnovama. Cak i prosveeni, materijalistiki psiholozi kao Frojd daju nam vrlo neprijatnu ideju usnulim duevnim ponorima ovekove prirode. Stoga skoro predstavlja pravu smelost ak i zaloiti neku dobru re za razvitak linosti. Ali ovekov duh skriva bezbroj udnovatih protivurenosti. Mi slavimo sveto materinstvo a ne mislimo da ga okrivimo za sve ljudske nakaze, kao teke prestupnike, opasne duevne bolesnike, idiote i bogalje svake vrste, koji se isto tako raaju. Ali poduzima nas najtea sumnja kada ovekovoj linosti treba da omoguimo slobodni razvitak. Pa onda bi bilo sve mogue, kae se. Ili se ponovo podgrejava maloumni prigovor individualizma- . Individualizam nikada nije bio prirodni razvitak, vec neprirodna uzurpacija, neprilagoena, impertinentna poza, koja svoju prazninu esto dokazuje slomom pred najmanjim tekoama. Ovde se .mi drugom.' Niko, naime, ne razvija svoju linost zato to mu je neko rekao da bi bilo korisno ili pametno da to ini. Priroda nikada >ije ulivala strahopotovanje pomou dobro smiljenih saveta. Samo kauzalno de-lotvorna prisila pokree prirodu, takoe i ovekovu. Nita se ne menja bez nude, a najmanje ovekova linost. Ona je udovino konzervativna, da ne kaemo inertna. Samo najopasnija nevolja moe da je pojuri. Tako se i razvitak linosti ne pokorava nijednoj elji, nijednom nareenju i nijednom pogledu, ve samo nevolji; njoj je potrebna motiviua prisila unutranje ili spoljanje sudbine. Svaki drugaiji razvitak bio bi individualizam. Zbog toga prigovor individualizmu znai prostaku pogrdu, ako se on stavlja prirodnom razvitku linosti. Kao nigde drugde ovde vae rei: Mnogo zvanih, malo odabranih, poto je razvitak linosti iz njenih klicinih zaetaka do potpune svesnosti milostinja a istovremeno i prokletstvo njena prva po-sledica je svesno i neminovno izdvajanje jedinke od nerazlinosti i nesvesnosti stada. To je usamljivanje, i za to nema utenije rei. Od toga ne oslobaa nikakvo, pa ma koliko uspeno prilagoavanje ili ma kako glatko uklapanje u postojei poredak, nikakva porodica, nikakvo drutvo i nikakve pozicije. Razvitak linosti je takva srea da se mora skupo platiti. Ali onaj ko najvie govori razvitku linosti, najmanje misli posledicama od kojih se uasavaju ve i manji umovi. Razvitak linosti je meutim vie od strahovanja od nenormalnih stvorenja ili usamljivanja, on je i vernost sopstrenom ZgftTrTlU. Umesto rei vernost ovde bih najradije koristio grku re Novoga zaveta, naime , koja se pogreno prevodi sa verovanje. Re zapravo znai pove-renje, poverljiva lojalnost. Vernost sopstvenom. zako^ nu je poverenje u ovaj zakon, lojalna istrajnost i po- . verljivo nadanie. prema tome stav kakav treba da imareligiozan ovek naspram Boga. Uvde postaje juno kako iz pozadine naeg problema izranjaju uasno teke dileme naime, linost se nikada ne moe razviti a da ovek svesno i sa svesnom moralnom odlukom ne izabere sopstveni put. Ne samo kauzalni motiv, nuda, ve i svesna moralna odluka mora da pozajmi svoju snagu procesu razvitka linosti. Ako nedostaje prvo, naime nuda, onda bi takozvani razvitak bio samo akrobatika volje; ako nedostaje drugo, naime svesna odluka, onda se razvitak zadrava_u__ tupim, nesvesnim automatizmima}. ovek se, meu- J tim, moralno moe odluiti za sopstveni put samo onda, kjida ga smatra najboljim. Ako se bilo koji put smatra boljim, onda se on doivljava na mesto sop- . stvene linosti a s tim i razvija. Drugi putevi su konvencije, moralne, socijalne, politike, filozofske i religiozne prirode. injenica da konvencije uvek na neki nain c veta ju dokazuje da ogroman broj ljudi ne bira sopstvej' * ^ lrnnvonrijn i iislod tpga ne razvija samog sebe, ve, "iptp^n a time kolektivna raun sopstvene celine Kao to je duevni i socijalni ivot oveka na primitivnom stupnju iskljuivo grupni ivot uz visoko-stepenu nesvesnost individue, tako je i kasniji isto-rijski proces razvitka uglavnom stvar kolektiva i svakako e tako i ostati. Zbog toga verujem u konvenciju

115

kao u kolektivnu neophodnost/Ona je pomagalo za nudu, ali nikakav ideal, ni u moralnom niti u religijskom odnosu, poto pokoravanje konvenciji uvek znai odricanje od celovitosti i bekstvo od sopstvenih zadnjih konzekvencija^j

Poduhvat razvitka linosti je u stvari nepopularna smeonost, nesimpatino skretanje sa irokog puta. isposnika udljiva tenja za podvojenou, ili ta se ve misli usamljenim osobenjacima. Stoga nije nikakvo udo da se odvajkada samo mali broj uputao u ovu avanturu. Da su svi odreda bili budale, mogli bismo ih kao , kao duhovno privatne ljude da izbriemo iz vidnog polja naeg interesovanja. Ali na nesreu, te linosti su po pravilu legendarni junaci oveanstva, oboavani, voljeni, slavljeni, pravi sinovi boji, ije ime ni u eonima ne zalazi. Oni su pravi cvetovi i plodovi, plodonosno seme drveta oveanstva. Pogled na istorijske linosti dovoljno objanjava zato je razvitak linosti ideal i zato je prekor individualizma pogrda. Veliina istorijskih linosti nikada se nije sastojala od njihovog bezuslov-nog pokoravanja konvencijama, ve naprotiv od njihovog oslobaanja od konvencija. Kao planinska litica oni tre iz mase koja se grevito dri kolektivnih strahova, ubeenja, zakona i metoda i biraju sopstveni put. I uvek je obinom oveku izgledalo udnovato da vrsto utabanim putevima sa poznatim ciljevima treba da pretpostavi vrletni i uski puteljak koji vodi u nepoznato. Zbog toga se uvek smatralo da je jedan takav, ako ne sumanut a ono bar opsednut nekim demonom ili bogom; poto bi se takvo udo, da pojedinac moe initi drugaije nego to je ovean-stvo inilo, odvajkada jedino moglo objasniti nadarenou demonskom snagom ili boanskim duhom. Na kraju krajeva ko bi drugi mogao da se opre celome oveanstvu i veitoj navici do Bog? Stoga su oduvek junaci imali demonske atribute. Prema nordijskom shvatanju imali su zmijske oi; njihovo roenje i poreklo bili su naroiti. Izvesni stari grki junaci imali su zmijsku duu, drugi su imali linog demona, bili su arobnjaci ili boji izabranici. Svi ovi atributi, koji se lako mogu viestruko umnoiti, pokazuju da je za obinog oveka izvanredna linost tako rei natprirodna pojava, koja se moe objasniti jedino pomou dodavanja demonskog faktora. >6 3 Sta konano daje povoda nekom da bira sopstveni put i da se na taj nain kao iz magle izdigne iz nesvesnog identiteta sa masom? Nuda ne moe biti, jer nevolja nailazi na mnoge i svi oni se spaavaju pomou konvencije. Ne moe biti ni moralna odluka, poto se ovek po pravilu odluuje za konvencije. Sta je to, dakle, to neumoljivo odluuje u korist neobinog? To je ono to se naziva unutarnje opredjeljenje; iracionalni faktor koji sudbinskTgura~Ea~ emanrTpa^ cTjT_CjCl_sfda i njegovih utabanih puteva. Prava linost uvekima opredeljenje i veru je u njega, ima veru u njega kao u Boga, iako je to, kako bi rekao obini ovek, samo individualno oseanje opredelje-nja. Ovo opredeljenje, meutim, deluje kao zakon boji, od koga nema odstupanja. Ova injenica, da mnogi stradaju na svom sopstvenom putu, onome ko ima opredeljenje ne znai nita. On mora da se povinuje sopstvenom zakonu, kao da"je to demon koji mu apatom poveraviTnove, retke puteve. Ko ima opredeljenje, uje unutranji glas, on je opredeljen. Zbog toga legenda i veruje da on ima privatnog demona, koji ga sa vetu je i ije zadatke ima da izvrava. Najpoznatiji primer ove vrste je Faust, a istorij-ski sluaj je daimonion Sokratov. Primitivni vrai su imali svog zmijskog duha, kao to je i Eskulap, zatitni patron lekara, predstavljan pomou epidau-rijske zmije. Ovaj je osim toga imao privatnog demona Kabira Telesfora, koji mu je izgleda itao ili davao recepte. Imati unutarnje opredeljenje znai u praznae-nju: biti oslovljen od nekog glasa. Najlepe primere ovoga nalazimo u ispovestima starozavetnih proroka. Da ovo nije samo starodrevni fagon de parler, dokazuju ispovesti istorijskih linosti, kao Getea i Napo-leona da pomenemo samo dva bliska primera koji od svog oseanja opredeljenosti nisu pravili nikakvu tajnu. Opredeljenje ili oseanje opredeljenja nije samo prerogativ velikih linosti, ve i malih sve do najmanjeg formata, samo sa smanjenjem veliine ovo 264 postaje sve maglovitije i nesvesnije. Izgleda kao da se glas unutranjeg .demona sve vie udaljuje i da govori rede i

nejasnije. Naime, to je linost manja, tim vie postaje neodreena i nesvesna i konano se ne-razliita stapa sa zajednicom, predajui na taj nain svoju celovitost dok se za to rasplinjuje u celini grupe. Na mesto unutranjeg glasa stupa glas socijalne grupe i njenih konvencija, a na mesto opredeljenja kolektivne potrebe. Ali ne malom broju se deava, ta-koe i u ovom nesvesnom socijalnom stanju, da ih pozove individualni glas, usled ega se ovi odmah razlikuju od drugih oseajui da su suoeni sa problemom kome drugi nita ne znaju. Najee je nemogue drugima objasniti ta se desilo, poto je ra-zumevanje zacementirano pomou najjaih predrasuda. Covek je kao svi ostali, tako neto ne postoji, a ako se javilo, onda je naravno bolesna pojava, osim toga krajnje je nekorisno misliti da takva preterana uobraenost moe imati nekog znaaja, ve da je to nita drugo do psihologija. Upravo ova poslednja zamerka je danas izvanredno popularna. Ona proistie iz neobinog potcenjivanja psihikog, koje se smatra kao neto lino hotimino samim tim i beznaajno, to je paradoksalno i pri svem psiholokom oduevljenju. Nesvesno nije nita drugo do fantazija! Sve u svemu samo se neto izmilja itd. Covek sebi izgleda kao mag koji opinjava psihiki ivot uobliavajui ga po svojoj volji. Negira se neugodno a sublimuje neeljeno, strah se objanjava, zablude ispravljaju i na kraju se smatra da je sve vrlo spretno aranirano. Pri tom se zaboravilo najvanije naime, da je psihiko samo "svojim najsiunijim delom identino sa sveu i njenim arobnjakim vetinama, dok je nesravnjivo vei deo nesvesno, koje se nepokretno i nepristupano, vrsto i teko kao granit ispreava izmeu nas i stvarnosti, spremno da se uvek, shodno nepoznatim zakonima, srui na nas. Gigantske katastrofe koje nam prete nisu elementarna zbivanja fizike ili bioloke prirode, ve psihika zbivanja. U uasnim raz-merama nama prete ratovi i revolucije, koji nisu 26 5 nita drugo do psihike epidemije. U svako doba nekoliko miliona ljudi moe podlegnuti nekoj sumanu-tosti, i tada e ponovo izbiti svetski rat ili neka razorna revolucija. Umesto da je izloen divljim ivotinjama, strmim liticama, nabujalim vodama, dananji ovek je preputen svojim psihikim elementar-". nim silama. Psihiko je velika sila, koja mnogostruko prevazilazi sve zemaljske sile. Prosveivanje, koje je obezboilo prirodu i ovekove institucije, previdelo je boga uasa, ije je sedite u dui. Ako je igde na me-stu strah od Boga, onda je to strah od prevlasti psihikog. Ovo je sve ipak ista apstrakcija. Svako zna da sveznajui intelekt sve ovo moe rei ovako a ipak i sasvim drugaije. Meutim, neto je sasvim drugo kada ovo objektivno, kao granit vrsto i kao olovo teko psihiko pristupi pojedincu kao unutranje iskustvo i saopti mu razgovetnim glasom: Tako mora biti. Tada se on osea opredeljen, upravo onako kao socijalne grupe kada ih pozove rat, revolucija ili bilo kakvo drugo ludilo. Nije uzalud ba nae doba ono koje vapi za spasilakom linou, to jest za onim ko se razlikuje od neizbene kolektivne sile i time se bar psihiki oslobaa i drugima pali svetionik pun nadanja, koji najavljuje da je bar jednom uspelo da umakne zlokobnom identitetu sa grupnom psihom. Zbog svoje nesvesnosti grupa, naime, nema slobodnog odluivanja, zbog ega u njoj psihiko deluje kao nesputani prirodni zakon. Dolazi do kauzalno povezanog toka, koji se smiruje tek sa katastrofom. Kada osea opasnost od psihikog, narod uvek ezne za junakom koji ubija adaju, zbog toga vapaj i krik za linou. Ali kakva posla ima pojedinana linost sa nevoljom mnogih? Ona je u prvom redu deo celine naroda, i isto kao svi drugi preputena sili koja pokree celinu. Jedino to jednog oveka razlikuje od svih drugih jeste njegovo opredeljenje. Njemu je ono nesavladivo, svuda prisutno psihiko doviknulo da je njegova nevolja i nevolja naroda. Ako poslua glas, onda postaje razliit i izolovan, poto se resio da se povinuje zakonu koji mu pristupa iz sopstvene unutarnjosti. Njegovom sopstvenom zakonu, svi e uz-viknuti. Ali on sam bolje zna, on mora bolje znati: to je sam zakon, samo opredeljenje, tako malo njegovo kao lav koji ga ubija, iako je to nesumnjivo lav koji ga ubija, a ne nekakav drugi lav. Samo u ovom smislu moe se govoriti njegovom opredeljenju, njegovom zakonu. Ve sa odlukom da svoj put postavi iznad svih puteva, on je najveim delom ispunio svoje spasilako opredeljenje. Sebi je on ponitio vanost svih ostalih puteva. On je iznad svih konvencija postavio svoj zakon i na taj nain se sasvim izdvojio, to ne samo da ne spreava veliku opasnost ve ak i dovodi do opasnosti. Konvencije su, naime, po sebi bez-dum mehanizmi, koji nisu u stanju da uine nita vie od onopa to obuhvata rutina ivota. Stvaralaki ivot je, meutim, uvek s one strane konvencija. Zbog toga dolazi do toga da, kada dominira ista rutina ivota u obliku starinskih konvencija, mora uslediti destruktivna provala

stvaralakih snaga. Ovaj prodor je katastrofalan samo kao masovna pojava, meutim, nikada u pojedincu koji se svesno potinjava ovim viim silama, stavljajui im na raspolaganje svoje moi. Mehanizam konvencija dri 1 j ude nesvesno, poto tada kao divlja mogu poi pu-tem "naviknutih pmmpna ho-? n^r^odnostisvesne odluke. O v u nenamemo d*istvo i najboljih konvencija je neizbeno, pa ipak ne manje uasna opasnost, -= to, kao kod ivotinja tako i kod ljudi, koji kroz rutinu ostaju nesvesni, dolazi do panike-sa svim njenim nesagledivim posledicama, kada_jiaiu novi uslovi. nepredvieni starim konvencijama. Linost, meutim, ne dozvoljava da je obuzme panika odraslih, poto su strahovi i uasi ostali iza nje. Ona je dorasla promeni epohe i neznano i nevoljno postala voa. Sigurno da su svi ljudi meusobno slini, jer inae ne bi mogli da podlegnu istom ludilu, i sigurno da je psihika osnova na kojoj poiva individualna svest univerzalno istovetna, jer se inae ljudi me usobno nikada ne bi mogli razumeti. Tako u ovom smislu i linost sa njenim jedinstvenim psihikim svojstvima nije neto apsolutno jednokratno i jedinstveno. Jedinstvenost vai samo za individualnost linosti, kao to vai i za svaku individualnost. Postati linost nije apsolutni prerogativ genijalnog oveka. On moe ak biti genijalan a da nema ili da nije linost. Ukoliko svaka individua ima njoj uroeni ivotni zakon, onda svaka ima teorijsku mogunost da pre svega sledi ovaj zakon i na taj nain da postane linost, to jest da dostigne celovitost. Ali kako iva bia egzistiraju samo u obliku ivih jedinki, to jest individua, ivotni zakon u krajnjoj liniji uvek je usmeren na individualno proivljen ivot. Dakle, iako objektivno psihiko, koje se u osnovi ne moe zamisliti drugaije do kao univerzalna i istovetna datost, znai isti psihiki preduslov za sve ljude, ono Se ipak, im hoe da se pojavi, mora individualizovati, poto nema drugog izbora do da se odrazi kroz jedinku. Moe se meutim desiti da obuhvati itavu grupu kada ono, shodno prirodi vodi do katastrofe, i to jednostavno stoga to deluje samo nesvesno, to ga nijedna svest ne asimiluje i to se uvruje u sve druge ve postojee ivotne uslove. Samo onaj ko sili nailog unutranjeg imperativa svesno moe rei da, postaje linost; ko joj, meutim, podlegne, upada u siepi tok zbivanja i biva uniten. Veliina i spaen je_svake prave linosti jer~u tome to se sa slobodnom odlukom rtvuje svom opredeljir)jii 1 ~" """^1 "vjn if^^'iaP u stvarnost, to doivljeno nesvesno a grupi dovodi samo do propasti. Jedan od najblistavijih primera ivota i smisla linosti, koji nam je sauvala istori ja, jeste Hristov ivot. Prema rimskom ludilu veliine, od koga nije patio samo Cezar ve i svaki Rimljanin ci vis Ro-manus sum , pojavio se protivnik u hrianstvu, koje je, usput primeeno, bilo jedina religija koju su Rimljani stvarno progonili. Suprotnost se pokazivala uvek tamo gde su se sukobljavali kult Cezara i hri-anstvo. Ali kako saznajemo iz nagovetaja evange lista duevnom razvitku Hristove linosti, ova suprotnost je igrala odluujuu ulogu i u dui tvorca hrianske religije. Pria iskuenjima jasno nam pokazuje sa kakvom se psihikom silom sukobio Hri-stos to je bila avolska sila tadanje psihologije, koja ga je u pustinji dovodila u ozbiljna iskuenja. Ovaj avo je bio objektivno psihiko koje je u svojoj stezi dralo sve narode Rimske imperije; zbog toga je i avo obeavao Hristu sva zemaljska carstva, kao da je od njega hteo da stvori Cezara. Sledei svoj unutranji glas, svoje opredeljenje i poziv, Isus se dobrovoljno izloio napadu imperijalistike sumanu-tosti, koja je sve ispunjavala i pobednike i pobe-dene. Na taj nain je spoznao prirodu objektivno psihikog, koje je ceo svet guralo u patnje i negovalo enju za spasenjem, koja je nala svog izraza i kod mnogoboakih pesnika. Ovaj psihiki napad, kome se svesno izloio, on nije potisnuo niti je dozvolio da ga ovaj potisne, ve ga je asimilovao. I tako je od svemonog Cezara postalo duhovno kraljevstvo a od imperium Romanum univerzalno, vansvetsko boje, carstvo. I dok je ceo jevrejski narod kao Mesiju oekivao kako imperijalistiki tako i politiki delotvor-nog junaka, Hristos je svoju mesijansku opredelje-nost manje ispunio svojoj naciji nego rimskom svetu, i oveanstvu ukazao na staru istinu da tamo gde vlada sila nema ljubavi, i da tamo gde vlada ljubav ne vredi nikakva sila. Religija ljubavi bila je prava psiholoka suprotnost rimskoj avolskoj sili. Primer-hrianstva najbolje ilustruje moja prethodna, apstraktna izlaganja. Ovaj na izgled .jedinstveni ivot je postao-oboavani'simbol zbog toga to je psiholoki prototip jedinog' smisaonog ivota, naime ivota koji stremi individualnom^ to jest apsolutnom i bezuslovnom ostvarenju svog, njemu svojstvenog zakona. U tom smislu moemo da se sloimo sa Tertulijanovim uzvikom: Anima naturaliter Christiana !

118

Oboavanje Hrista kao i Bude ne zauuje, ali ubedljivo pokazuje ogromno uvaavanje sa kojim oveanstvo susree ove junake a samim tim i ideal razvijene linosti. Ako danas izgleda kao da e lepa i destruktivna prevaga besmislenih kolektivnih sila gurnuti u pozadinu ideal linosti, onda je to samo prolazna pobuna protiv premoi istori je. I ako je pomou revolucionarne, neistorijske a stoga i neobrazovane sklonosti novim generacijama dovoljno razruena tradicija, ipa_k_^e_Jierjyi^biti ponovo traeni i nalaenL. Ideal linosti je neunitiva^potreDa Cove kove due, koja se, sve to je nepodesnija tim fana-tinije brani. Cak i kult Cezara bio je pogreno shvaeni kult linosti, a moderni protestantizam, ija teologija sve vie potkopava Hristovo boanstvo, naao je pribeite u Hristovoj linosti. Velika i tajanstvena stvar lebdi oko onoga to se naziva linost. Sve to se tome moe rei uvek je nedovoljno i neadekvatno tako da uvek preti opasnost da se diskusija izgubi u kako obilnom tako i praznom brbljanju. Cak i pojam linosti je u obinom govoru tako nejasno i loe definisana re, da e se teko nai dva oveka koja pod tim razume ju jedno te isto. Ako ovde predlaem odreeno shvatanje, onda ne uobraavam da je time izreena poslednja re. Zeleo bih da se sve ovo to sam ovde rekao posmatra kao pokuaj mog pribliavanja problemu linosti, bez polaganja prava da se ovaj i rei. Zapravo, moj pokuaj radije bih shvatio kao opis psiholokog problema linosti. Ovde pomalo otkazuju sva obina psiholoka sredstva i tinkture, isto kao i kod problema genijalnog ili kreativnog oveka. Izvoenje iz familijarnog herediteta ne uspeva sasvim: danas tako omiljena romantika detinjstva, blago reeno, kree se u svom prenosnom znaenju; objanjavanje pomou nevolje bolest, nedostatak novca itd. isuvie je povrno. Ovome se uvek pridruuje neto iracionalno, neto to se ne moe racionalno obraditi, neki deus ex machina ili asylum ignorantiae, ovaj poznati nadimak Boga. Ovde izgleda da problem zadire i u vanljudsko podruje, za to se oduvek postavlja neko od imena bojih. Kao to se vidi i ja sam moram da pomenem unutranji glas i da ga oznaim kao neto snano objektivno psihiko, da bih okarakterisao njegovo dejstvo u postaj an ju linosti, koje u datom sluaju izgleda subjektivno. Mefistofel u Faustu nije personifikovan stoga to to dramski ili scenski bolje odgovara no kada bi Faust moralizovao sm ili na zidu crtao sopstvenog avola. Prve rei posvete: Opet se pribliujete, vi nestalne prilike ... neto su vie od estetskog efekta. To je, kao avolov konkreti-zam, priznanje objektivnosti psihikog iskustva, tiha ispovest da je ipak tako bilo, ne iz subjektivnih elja, strahovanja ili nahoenja, ve nekako iz samog sebe. Sigurno, samo glupak bi mogao da misli na aveti, ali izgleda da neto kao primitivni glupak vreba svuda ispod povrine razlone dnevne svesti. Zbog toga veita sumnja da li je na izgled objektivno psihiko stvarno objektivno ili na kraju krajeva samo uobraen je. Ali odmah se postavlja pitanje: da li sam namerno tako neto uobrazio, ili je to u meni ve zamiljeno? Problem je slian onome kod neurotiara koji pati od uobraenog karcinoma. On zna i hiljadama puta mu je reeno da je uobraenje, a on me opet straljivo pita: Da, ali kako je dolo do toga da tako neto uobrazim? Ja to uopte neu. Odgovor na ovo je: ideju karcinomu on nije uobrazio, ve se ona uobrazila u njemu bez njegovog predznanja i bez njegove dozvole. Osnova ovog zbivanja je to to se u njegovom nesvesnom odvija psihiko raste-nje, bujanje, koje se ne moe privesti u svest. On osea strah od ove unutranje delatnosti. Ali kako je sasvim uveren da unutra, u njegovoj dui ne moe biti niega onog to on ne zna, onda se ovaj strah mora odnositi na somatski karcinom, kome zna da ne postoji. A ako uprkos tome ima strah od toga, onda e mu stotine lekara potvrditi da je strah sasvim bez osnove. Tako je neuroza zatita od objektivne unutranje delatnosti due ili neto skuplje plaeni pokuaj da se umakne unutranjem glasu a samim tim i opredeljenju, poto je ovo bujanje ona objektivna od svesne volje nezavisna delatnost due, koja bi htela da unutranjim glasom progovori kroz svest i da na taj nain oveku privede njegovu celovitost. Iza neurotske izvitoperenosti kriju se opredeljenost, sudbina i postajanje linosti, potpuno ostvarenje ivotne volje uroene individui. Covek bez amor fati je neurotian on zanemaruje samog sebe, tako da nikada nee moi da izrekne onu Nieo-vu misao: Covek se nikada ne izdie vie do onda kada ne zna kuda e ga jo odvesti njegova sudbina. U istoj meri u kojoj ovek, neveran sopstvenom zakonu, nije postao linost, propustio je smisao svog ivota. Sreom i trpeljiva prUoda dobroduna vulnl ljudi nikada ne postavlja pitanje smisla njihovog ivota. A tamo gde niKo ne pita, niko nema ni potrebe za odgovorom. Strah od karcinoma neurotiara dakle ima pravo, on nije uobraenje ve posledini izraz psihike injenice koja egzistira u izvansvesnom podruju, nedostinom volji i

119

uvidu. Ako bi sam sa sobom otiao u pustinju i u samoi oslunuo samoga sebe, moda bi douo ono to bi mu rekao unutranji glas. Ali po pravilu naopako obrazovani kulturni ovek je sasvim nesposoban da percipira doktrinarno nezajam-eni glas. Za ovo su znatno vie sposobni primitivni ljudi, meu njima bar vrai mogu da razgovaraju sa duhovima, drveem i ivotinjama, pa to spada ak u njihov profesionalni postupak, to jest u ovim oblijima oni susreu objektivno psihiko, psihiko ne-Ja. Kako je neuroza poremeaj razvitka linosti, tako smo mi psihijatri ve profesionalno prinueni da se bavimo na izgled dalekim problemima linosti i njenim unutranjim glasom. U praktinoj psihoterapiji ove inae nejasne i esto u frazama izvrgle psihike injenice, izviru iz tame njihove nezhanosti i pribliuju se vidljivijim sferama. Ipak ovo s deava samo izuzetno retko spontarfo kao kod starozavetnih proroka; po pravilu moraju se teko i s naporom privoditi u svest ona injenina stanja koja su uslovila poremeaj. Ali tako sagledani sadraji sasvim odgovaraju unutranjem glasu i znae sudbinsko opredeljenje, koje ako ih prihvati i rasporedi svest, dovode do razvitka linosti.
5 U angloamerikom pripisuje Kromvelu.

celokupnom

izdanju

ova

izreka

>.

Kao to velika linost socijalno dejstvuje reava-jui, razreavajui, preinaavajui i sreujui, tako i raanje sopstvene linosti ima lekovito dejstvo na individuu. To izgleda kao kada se ustajali movarni rukavac ponovo ulije u maticu nekad izgubljene struje ili kao kada se skloni kamen navaljen nad semenom, koje tada moe da proklija i da mladica otpone sa svojim prirodnim raenjem. Unutranji glas je glas punijeg ivota, ire, obimnije svesti. Zbog toga se u mitolokom smislu raanje heroja ili simbolino ponovno raanje poklapa sa izlaskom sunca, poto postajanje linosti ima isto znaenje kao i poveanje svesnosti. Iz istog razloga veina heroja se oznaava atributima sunca, a trenutak raanja njihove velike linosti naziva se prosvetlja-vanje. Strah, koji veina prirodnih ljudi osea od unutranjeg glasa, nije tako detinjast kao to bi moglo da se pomisli. Sadraji koje susree ograniena svest, kako pokazuje klasini primer Hristovog ivota ili isto tako karakteristian doivljaj Mare iz legende Budi, uopte nisu tako bezazleni, ve po,pravilu znae opasnost koja je specifina za dotinu individuu. Po pravilu ono to nam prua unutranji glas nije nita dobro, ve zapravo zlo. To mora biti pre svega zbog toga to ovek obino nije toliko nesvestan svojih vrlina koliko mana, a i stoga to znatno manje pati od dobrog nego od zla. Kao to sam prethodno pomenuo, unutranji glas prinosi svesti ono od ega pati celina, to jest narod kome ovek pripada, ili o-veanstvo iji smo deo. Ali ovaj glas to prua u individualnom obliku, tako da ovek u poetku moe da pomisli kao da je sve to zlo individualna osobina njegovog karaktera. Unutranji glas unosi zlo tako ubed-Ijivo da bi doveo do toga da mu ovek podlegne. Ako mu ne podlegne, onda u nae Ja ne prodire nita od tog prividnog zla, i tada ne moe doi do obnavljanja i izleenja. (Zlo unutranjeg glasa nazivam prividnim, to zvui isuvie optimistiki). Ako Ja potpuno podlee unutranjem glasu, tada deluju njegovi sadraji, kao kada bi umesto njih bilo isto toliko avoli Jung, Odabrana dela, III

273

la, drugim recima ovome sledi katastrofa. Ako Ja podlegne samo delimino i uspe da se samopotvrdom spase od potpunog unitenja, tada moe asimilovati glas i tada se ispostavlja da je zlo bilo samo lo privid, dok je u stvarnosti nosilac spasenja i rasvetlja-vanja. Luciferino je pravi i nedvosmisleni smisao karaktera unutranjeg glasa i zbog toga ono postavlja oveka pred poslednju moralnu odluku, bez koje on nikada ne moe da doe do svesnosti niti da postane linost. U unutranjem glasu esto je pomeano najnie i najvie, najbolje i najbezonije, istina i la, to sve otvara ponor pometnje, obmane i razoaranja. Naravno da je smeno kada se glasu prirode, koja je prema svemu blagonaklona i razorna, pripisuje zloba. Ako nam ona prvenstveno izgleda zla, onda to uglavnom potie od stare istine da je dobro uvek neprijatelj boljeg. Ali mi bismo bili luckasti kada se ne bismo drali od davnina ukorenjenog dobrog, dok je god to mogue. Ali kako Faust kae:
Kada dospemo do dobrog ovog sveta, Tada se bolje naziva obmana i varka!

120

Dobro, na alost, nije veito dobro, poto inae ne bi bilo niega boljeg. Ako treba da naie bolje, onda dobro treba da uzmakne. Zbog toga je rekao majstor Ekhart (Meister Eckhart): Bog nije dobar, jer bi inae mogao biti bolji. Zato postoje razdoblja u svetskoj istoriji (nae bi moglo tu da spada), gde dobro mora da uzmie i zbog toga izgleda ono to je odreeno da postaje bolje, u poetku kao zlo. Kako je opasno ove probleme makar i dodirnuti pokazuje upravo izreena reenica; jer kako se lako moe prokrijumariti zlo kada se jednostavno izjavi da je to potencijalno bolje! Problematika unutranjeg glasa je puna tajnih zamki i klopki. To je najopasnije, najklizavije podruje, isto tako opasno i besputno kao sam ivot, ako se odrekne ograda. Ali onaj ko nee da izgubi svoj ivot, nee ga ni dobiti. Raanje junaka i ivot junaka uvek je ugroen. Tipini primeri su Herine zmije koje

ugroavaj u/odo j e Hrkula, piton koji hoe da uniti roenje boga svetlosti Apolona, vitlejemski pokolj dece. Postajanje linosti je smelost, i tragino je da upravo demon unutranjeg glasa istovremeno znai i najveu opasnost i nezamenljivu pomo. Tragino je, ali logino. Prirodno je da je tako. Da li se zbog toga ovek moe ljutiti na oveanstvo i na sve one dobronamerne pastire stada i zabrinute oeve, kada podiu zatitne zidove, postavljaju delotvorne slike i preporuuju prohodne pute ve koji zaobilaze ponore? Na kraju krajeva heroj, voa i spasitelj je onaj ko otkrije novi put ka vioj sigurnosti. Moglo bi se ostaviti sve po starom da ovaj novi put bezuslovno ne zahteva da bude otkriven i da oveanstvo ne pati pod svim patnjama Egipta, ve dok novi put nije pronaen. Neotkriveni put u nama je kao neto psihiki ivo, to klasina kineska filozofija naziva Tao i uporeuje sa vodenim tokom koji neumoljivo tee svome cilju. Biti u Taou znai potpunost, celovitost, ispunjeno opredeljenje, poetak i cilj i potpuno ostvarenje smisla egzistencije koji je uroen stvarima. Linost je Tao.

16

121

PROBLEMI MODERNE PSIHOTERAPIJE Psihoterapija, naime terapija due i psihika terapija, danas je za popularno shvatanje identina sa psihoanalizom. Re psihoanaliza je postala opte dobro u tolikoj meri da svakome ko koristi ovu re izgleda i da razume ta se pod time misli. Ali ta ova re zapravo oznaava, laiku je najee nepoznato: ona tano oznaava prema elji njenog tvorca samo metodu koju je inaugurisao Frojd, kojom psihike komplekse simptoma redukuje na izvesna potisnuta nagonska zbivanja i poto ova procedura nije mogua bez odgovarajuih shvatanja i znanja, pojam psihoanalize ukljuuje i izvesne teorijske pretpostavke, naime Frojdovu seksualnu teoriju, i to onako kako je izriito postavio njen autor. Meutim, nasuprot tome laik upotrebljava pojam psihoanalize naprosto za sve one moderne pokuaje kojima se pokuava da se priblii psihi nauno-metodolokim putem. Tako i Adle-rova kola mora sebi da dozvoli da se uvrsti u rubriku sa oznakom psihoanaliza, iako su Adlerova shvatanja i metode na izgled nepomirljivo suprotni Frojdovim. Zbog toga i Adler sam svoju psihologiju ne oznaava kao psihoanaliza ve kao individualnu psihologiju, dok ja za moje shvatanje dajem prevagu izrazu analitika psihologija "i pod time mislim na neto kao opti pojam koji u sebi obuhvata
[l] Objavljeno u: Sch weizerisches buch (Basel, 1929). (Ges. Werke XVI, 1958). Medizinisches Jahr-

279

psihoanalizu i individualnu psihologiju- i druga nastojanja u podruju kompleksne psihologije. Kako ipak postoji samo jedna ljudska dua, laiku e izgledati da postoji i samo jedna psihologija, zbog ega e razlike smatrati ili subjektivnim cepidlae-njem ili poznatim pokuajem malog oveka da i sebi obezbedi malo slave. Lako sam mogao da produim listu psihologa samo da sam pornenuo druga nastojanja koja nisu obuhvaena pod analitikom psihologijom. Stvarno postoje mnogobrojne metode, gledita, shvatanja i ubeenja, koja se meusobno bore. uglavnom zato to se meusobno ne razumeju i zbog toga se ni meusobno ne uvaavaju. Mnogostrukost i razlinost psiholokog miljenja naeg vremena stvarno je zauujua i za laika nepregledna i zamrena. Ako ovek u udbeniku patologije nade da su za neku bolest dati brojni lekovi najrazliitije prirode, onda odatle moe izvui zakljuak da nijedno od tih sredstava nije delotvorno. I, dakle, ako je naznaeno mnogo razliitih puteva koji bi trebalo da vode do nae due, onda ovek mirno moe pretpostaviti da nijedan od tih mnogih puteva apsolutno sigurno nee postii svoj cilj, a svakako najmanje onaj koji se fanatino hvali. Stvarno je mnotvo savremenih psihologija izraz nedoumice. Pristup dui pa ak i sama dua pokazuju se postepeno kao velika tekoa, rogobatan problem da upotrebimo Nieov izraz i stoga nikakvo udo to se gomilaju pokuaji da se neuhvatljivoj zagonetki prie stalno s novog i novog kraja. Iz toga neophodno proistie mnotvo gledita i miljenja. Svakako ste saglasni sa mnom da se, kada je re psihoanalizi, ne ograniavamo na njenu uu definiciju, ve da je re uopte uspesima i neuspesima svih onih nastojanja koji se danas preduzimaju u cilju reenja problema duevnog ivota a koje saimamo i pod pojmom analitike psihologije. Uostalom, zato je ovekova dua kao iskustvena injenica danas odjednom postala tako interesantna! Tokom milenijuma to nije bilo. Ovo na izgled suvi280 no pitanje samo bih nabacio, ali ne bih davao odgovor na njega. Naime, ono spada ovde, poto su po-slednje namere dananjeg psiholokog interesovanja nekako podzemno povezane sa ovim pitanjem. Sve ono to danas ide pod laikim pojmom psihoanaliza ima svog porekla u lekarskoj praksi, zbog ega je najvei deo u tom pojmu medicinska psihologija. Soba za konsultacije lekara utisla je ovoj psihologiji svoj oigledni peat, to se ne odraava samo u terminologiji, ve i u teorijskom shvatanju. Svuda na prvom mestu sreemo nauno-bioloke pretpostavke lekara. Iz toga je najveim delom nastalo otuivanje izmeu akademskih duhovnih nauka i moderne psihologije, jer psihologija u osnovi objanjava iz iracionalne prirode, dok se, nasuprot tome, one prve zasnivaju na duhu. Ovo nastojanje, koje se ve i onako teko moe premostiti, poveava se kroz medicinsko bioloku nomenklaturu, koja esto deluje prilino prestruno i obino postavlja isuvie velike zahteve u odnosu na blagonaklono razumevanje. Poto sam izrazio miljenje da prethodno pome-nute opte primedbe u odnosu na pojmovnu pometnju na ovom podruju jo nisu sreene, hteo bih da se posvetim naem pravom zadatku, naime, da se pozabavimo rezultatima analitike psihologije. Pri izvanrednoj raznolikosti nastojanja nae psihologije mogue je samo uz najvee napore da se postave rezimirajua gledita. Stoga, ako bih pokuao da namere i rezultate razvrstam u klase, ili bolje reeno u stupnjeve, onda bi se to odvijalo uz izriitu igradu privremenog poduhvata, kome se moda moe prebaciti ista proizvoljnost kao i trigonometrijsko] mrei rasprostrtoj iznad neke zemlje. U svakom sluaju usudio sam se da opti rezultat osmotrim sa ugla od etiri stupnja, naime i s p o v e s ti , r a z j a n j a v a n j a , va - < p i t a v an j a i p r e o b r a a v a n ju . Prapoetak sveg analitikog psihikog postupka lei u prauzoru ispovedanja. Kako ovo poreklo nema uzronu vezu. ve samo iracionalnu, psihiku dubinsku povezanost, oveku sa strane nije bez daljnjega
281

mogue da osnove psihoanalize dovede u vezu sa religioznom institucijom ispovedanja. Cim je ljudskom duhu uspelo da pronae ideju greha, nastalo je psihiki skriveno, u analitikom govoru potisnuto. Skriveno je tajna. Posedovanje tajni deluje kao psihiki otrov, koji nosioca tajne otuuje od zajednice. Dodue, ovaj otrov u malim dozama moe biti neprocenjiv lek, ak nezamenljivi pred-uslov za individualnu diferencijaciju, toliko da ovek ve na primitivnom stupnju osea neodoljivu potrebu ak da iznalazi tajne, da bi se pomou njih sauvao od stapanja u nesvesnost zajednice kao od smrtne ugroenosti due. Ovom

instinktu diferenciranja, kao to je poznato, slue toliko rairena i prastara posveenja sa svojim kultskim tajnama. Cak su i hrianske svete tajne jo u pracrkvi vaile kao mysteria i. kao i krtenje, praznovane su u izdvojenim prostorijama i pominjane samo alegorijskim jezikom. Koliko god je korisna tajna koja je podeljena sa mnogima, toliko je destruktivna samo lina tajna. Ona deluje kao krivica, koja nesrenog posednika od-seca od zajednice sa drugim ljudima. Ako je ovek svestan onoga to krije, teta je znatno manja nego ako ne zna da i ta krije. U ovom poslednjem sluaju skrivani sadraj se vie ne skriva svesno, ve ga ovek taji ak i od samoga sebe; on se epa kao samostalni kompleks i izdvaja od svesti i u podruju nesvesne psihe poinje da vodi neku vrstu vanrednog postojanja, neometanog od strane svesnog meanja ili korektura. Kompleks tako rei formira malu zatvorenu psihu, koja, kako je pokazalo istustvo, samostalno razvija svojstvenu delatnost fantazije. Fantazija je uopte samodelatnost psihe koja probija svuda gde. svesne inhibicije popuste ili sasvim nestanu, kao recimo u snu. Tokom spavanja fantazija izgleda kao san. Ali i na-javi mi i dalje sanjamo ispod praga svesti, a ovo naroito zahvaljujui potisnutim ili inae nesvesnim kompleksima. Usput reeno, ne sastoje se nesvesni sadraji samo od prvobitno sve-snih i naknadno, preko potiskivanja, nesvesno posta-lih kompleksa, ve i nesvesno ima svojstvene sadra282 je koji izrastaju iz nepoznatih dubina da bi postupno doprli do svesti. Nesvesna psiha ni u kom sluaju se ne srne predstaviti samo kao rezervoar sadraja koje je odgurnula svest. Svi nesvesni sadraji koji se ili odozdo pribliavaju pragu svesti ili su se samo neto malo spustili, obino deluju na svest. Ova dejstva su poto se sadraj kao takav ne pojavljuje u svesti nunim nainom posredna. Najvei broj takozvanih omaki svesti dovode se u vezu sa ovim poremeajima, isto tako svi takozvani neurotski simptomi, koji su sve u svemu kako to medicina kae psihogene prirode. (Izuzeci su takozvano dejstvo oka, kao kod eksplozija itd.). Najblai oblici su omake svesti na primer govorne omake, trenutna nemogunost seanja imena ili podataka, neoekivana nespretnost koja dovodi do ozlede ili slino, nesporazumi ili takozvane halucinacije seanja ovek misli da je tako neto rekao ili uinio, netano shvatanje proitanog ili onoga to se ulo itd. U svim ovim sluajevima pomou temeljnog istraivanja moe se dokazati postojanje sadraja, koji je posrednim i nesvesnim putem poremetio funk-cionisanje svesti. Opte uzev oteenja zbog nesvesne tajne su stoga vea nego zbog svesne. Video sam mnoge pacijente koji su, zbog tekih ivotnih prilika u kojima su se slabije prirode teko mogle odbraniti od suicidalnih podsticaja, razvijali samoubilake sklonosti, ali ove putem racionalne obrade spreavali da postanu svesne i na taj nain dovodili do stvaranja nesvesnog samoubilakog kompleksa. Nesvesni samoubilaki podstrek sa svoje strane dovodio je do svakojakih opasnih sluajnosti, npr. do iznenadnog napada nesvestice na nekom opasnom mestu, do okle-vanja pred automobilom, zamenjivanje sirupa za kaalj sublimatom, iznenadne elje za opasnim akrobat-skim zahvatima i slino. Ako u ovim sluajevima doe do toga da samoubilaki podstrek dopre u svest, onda svesna razboritost moe delovati inhibitorno i na taj nain pomoi poto se tim putem svesno mogu prepoznati i izbegnuti suicidogene mogunosti. 5 Svaka lina tajna deluje kao greh i krivica, bez obzira da li je to ili ne, posmatrano sa gledita opte prihvaenog morala. Drugi oblik skrivanja je uzdrljivost, smernost. Ono to se obino suzbija su afekti. I ovde se mora istai da je uzdrljivost korisna i spasonosna vrlina, zbog ega se samodisciplina sree kao jedna od najranijih moralnih vestina jo kod primitivnih naroda gde predstavlja deo rituala posveivanja, uglavnom u obliku stoikog podnoenja bola i straha i asketske uzdrljivosti. Ali ovde se uzdrljivost ui u okvirima tajnog skupa, kao poduhvat koji se deli sa drugima. Ali ako je uzdravanje samo lino i bez povezanosti sa religioznim shvatanjem onda ono moe kao lina tajna da deluje tetno. Zbog toga se kod onih sa isuvie vrlina sreu poznata stanja loeg raspoloenja razdraljivosti. Suzbijeni afekat je isto tako neto to se skriva, *5$^ to se moe skriti i pred samim sobom, vestina kojom uglavnom bolje vladaju mukarci, dok ene. osim retkih izuzetaka, imaju prirodnu odvratnost da afekat mue suzbijanjem. Suzbijeni afekat deluje isto tako izolirajue i neprijatno kao i nesvesna tajna, i isto tako podstie oseanje krivice. Isto kao to nam priroda donekle zamera ako pred oveanstvom imamo neku tajnu, tako nam isto uzima za zlo ako nae emocije uskraujemo blinjima. U ovom pogledu priroda ima izraziti horror vacui i zbog toga na

due vreme nije nita toliko nepodnoljivo kao mlaka harmonija na temelju suzdranih afekata. Potisnute emocije su esto isto to i tajna. Meutim, esto uopte ne postoji neka tajna vredna pomena. ve samo nesvesno zadrani afekti, koji imaju svoje poreklo u nekoj sasvim svesnoj situaciji. Aktuelna dominacija tajne ili afekta uslovljava najverovatnije razliite oblike neuroza. U svakom sluaju je sa afektima vrlo tedra histerija uglavnom zasnovana na tajni, dok okoreli psihasteniar pati od poremeene probave afekata. Tajna i uzdrijivost su oteenja na koja priroda na kraju I'eagUje boleSCU shvaeno samo onda kao oteenje ukoliko su tajna i uzdrljivost iskljuivo line prirode. Meutim, ako su podeljeni sa nekim drugim, onda je priroda zadovoljna, ak onda ovo mogu biti korisne vrline. Nepodnoljivo je samo lino uskraivanje. To je kao kada bi oveanstvo imalo neugasivo pravo na sve ono to je tamno, nepotpuno, glupo i krivo kod blinjih, jer ovo su stvari koje se potajno uvaju u cilju samozatite. Izgleda da je prirodni greh prikrivati svoje slabosti, isto kao i iskljuivo iivljavati svoju manju vrednost. Izgleda kao da postoji neka vrsta savesti oveanstva, koja znatno kanjava svakog onog ko ne odbaci ponos svojih vrlina i vrednosti u korist ispovesti svoje grene ove-nosti. Bez ovog njega deli neprobojni zid od oseanja da je ovek medu ljudima. Ovim se objanjava neobini znaaj istinite i ne-klauzulisane ispovesti, istina koja je svakako bila poznata svim inicijacijama i tajanstvenim kultovima starog veka, to potvruje antika izreka: Oslobooi se onog to ima i bie primljen. Ovu izreku lako moemo pridodati kao moto prvom stupnju psihoterapijske problematike. Naime, poeri psihoanalize u osnovi nisu nita drugo do ponovno nauno otkrie stare istine; ak je i ime koje je dato prvoj metodi, naime kutar2a ienje, dobro poznati pojam antikih ispovesti. Prvobitna ka-tartika metoda u sutini se sastoji u tome to se bolesnik po mogustvu premesti u pozadinu njegove svesti, sa ili bez pomoi hipnoze, dakle u stanje koje se u istonjakom joga sistemu smatra stanjem meditacije ili kontemplacije. Ali za razliku od joga predmet posmatranja je sporadino izranjanje nejasnih tragova predstava, slika ili oseanja. koji se u tamnoj pozadini odvajaju iz nevidljivosti nesvesnog. Na ovaj nain ponovo se vraa potisnuto i izgubljeno. Ve je i to dobitak - iako ponekad neprijatan poto manje vredno. pa ak i odbaeno pripada meni i daje mi bivstvo i telo, to je moja senka. Kako mogu da postojim a da nt bacam senku? I tamno pripada mojoj celini, a poto sam postao svestan moje senke, vraa mi se seanje da sam ovek kao svi drugi ljudi. U svakom sluaju je ovim tekim ponovnim otkriem sopstvene celine uspostavljeno ranije stanje, iz koga je proistekla neuroza, odnosno ot-cepljeni kompleks. Preutkivanjem izolacija se moe produiti sa samo deliminim poboljanjem. Meutim, pomou ispovesti oveanstvo mi ponovo hrli u naruje, osloboeno tereta moralnog izgnanstva. Ka-tartika metoda smera potpunu ispovest, i to ne inte-lektualno sagledavanje nekog injeninog stanja, ve i provociranje zadranih afekata, utvrivanje injeninog stanja srcem. Dejstvo ovakve ispovesti na bezazlene prirode je veliko, sa esto zauujuim terapijskim efektom. Ipak, glavni uinak nae psihologije na ovom stupnju ne bih eleo da sagledam samo u tome to se na taj nain izlei odreen broj bolesnika, ve mnogo pre u sistematskom isticanju znaaja ispovesti. Ovo se, naime, tie svih nas. Svi smo mi od svih nekako odvojeni nekim tajnama, a ponori izmeu ljudi su spojeni varljivim mostovima miljenja i iluzija, to predstavlja lakomislenu zamenu za postojani most ispovesti. Ovo ne bih eleo ni za ta na svetu da se shvati kao neki poziv. Covek ne moe ni da zamisli kako bi neukusno bilo opte meusobno ispovedanje gre-hova. Psihologija samo donosi zakljuak da ovde lei ranjiva taka prvog reda. Ova taka se ne moe uzeti neposredno u postupak, poto je po sebi opet vrlo specifian problem sa naroito iljastim rogovima, to e nam objasniti sledei stupanj, naime razjanjavanje. Bez daljnjega je jasno da bi nova psihologija ostala na stupnju ispovesti, da se katarza pokazala kao svemono lekovito sredstvo. Pre svega ne uspe-va se uvek da se pacijenti priblie nesvesnom toliko da su u stanju da opaze Senku. Naprotiv, mnogi su i to posebno komplikovane, jake prirode tako usidreni u svest da ih odatle nita ne moe pokrenuti. Oni su u stanju da razviju najei otpor protiv svakog pokuaja potiskivanja svesti; oni ele da svesno razgovaraju sa lekarem i da razumno iznesu i razloe svoje tekoe. Za ispovedanje imaju oni dosta, radi toga se ne moraju obraati nesvesnom. Ovakvi pacijenti zahtevaju itavu tehniku pribliavanja nesvesnom. Ovo je injenica koja unapred znatno ograniava katartiku metodu u njenoj primeni. Drugo ogranienje

125

dolazi naknadno i odmah vodi u problematiku drugog stupnja, razjanjavanja. Pretpostavimo da je u odreenom sluaju dolo do katartike ispovesti i da se izgubila neuroza, to jest simptomi su postali nevidljivi. Pacijent moe biti otputen kao izleen. Ali on ili posebno ona ne moe da ode. Pacijent je na izgled preko ispovesti vezan za lekara. Ako se ova na izgled besmislena veza nasilno prekine, dolazi do neprijatnog vraanja u ranije, sada gore stanje. U izvesnim sluajevima ne mora doi do vezivanja pacijent odlazi na izgled izleen i fasciniran je svojom psihikom pozadinom u tolikoj meri, da nastavlja sa katarzom sa samim sobom na raun svog ivotnog prilagoavanja. On je vezan za nesvesno, za sebe samog, a ne za lekara. Sa ovim pacijentima se oigledno deavalo kao negda Tezeju i njegovom sa-putniku Peiritu, koji su sili u had da bi izveli boginju podzemnog sveta, pa kada su umorni od sputanja seli za trenutak, vie nisu mogli da ustanu jer su vrsto srasli za stenje. Ovi udnovati i nepredvieni sluajevi zahtevaju razjanjavanje kao i prvo pomenuti sluajevi, koji su se pokazali nepristupani dobrim namerama katarze. Iako su obe kategorije pacijenata na izgled sasvim razliite, razjanjavanje za obe poinje na istoj taki, naime kod fiksacije, kako je to ispravno pri-metio Frojd. Ova injenica postaje neposredno jasna kod poslednje kategorije a naroito u sluajevima koji su posle katarze vezani za lekara. Slino je ve primeeno kao neprijatna posledica pri terapijskom postupku hipnozom, bez mogunosti razumevanja unutranjih mehanizama jedne ovakve veze. Ispostavilo se da ta veza u sutini odgovara vezi izmeu oca i deteta. Pacijent zapada u neku vrstu deje zavisnosti, kojoj se ne moe odupreti ni pomou razboritog uvida. Fiksacija moe imati ak izvanredni, snagu, u tolikoj meri zauujuu da se iza toga smeji; nasluivati sasvim neobini motivi. Ali kako je vezivanje proces koji protie izvan svesti, pacijent ne moe iskazati nita svesno tome; zbog toga se postavlja pitanje kako se moe doskoiti ovoj novo; tekoi. Oigledno se radi neurotskoj vezi. novom simptomu, koji je provociran terapijskim postupkom Oevidni spoljni znak poloaja je da je oseajno naglaena slika seanja oca prenesena na lekara. zbog ega se lekar nolens volens pojavljuje kao otac i kao takav pacijenta u neku ruku ini detetom. Naravno detinjatost pacijentova nije nastala tek sada, ve je bila uvek prisutna, samo je prethodno bila potisnuta Sada izbija na povrinu i hoe ponovo da uspostav. detinjasto porodinu situaciju, poto je ponovo naen ve dugo izgubljeni otac. Ovaj simptom Frojci je veoma tano nazvao prenus. Da dolazi do izvesn zavisnosti od lekara sposobnog da prui pomo, zapravo je sasvim normalna i ljudski razumljiva pojava. Nenormalno i neoekivano u tome je njena neobina ilavost i nepristupanost svesnoj korekturi. Jedna od glavnih Frojdovih zasluga je to je prirodu ove veze objasnio u njenom biolokom aspektu i time omoguio znaajan napredak psiholokog saznanja uopte. Danas je nedvosmisleno dokazano da je veza prouzrokovana postojanjem nesvesnih fantazija. Ove fantazije uglavnom imaju takozvani incestunzni karakter. Time je injenica da fantazije ostaju nesvesne na izgled dovoljno objanjena, jer se i od najskrupuloznije ispovesti ne moe oekivati da poveri ovakve fantazije, koje jedva da su ikada bile privedene u svest. Iako Frojd incestuoznim fantazijama uvek govori tako kao da su ove potisnute, ipak je iskustvo pokazalo da ove u velikom broju sluajeva ili nikada nisu bile sadraj svesti ili su bile svesne samo u obliku maglovitog nagovetaja. zbog ega i nisu mogle biti svesno i namerno potisnute. Prema novijem iskustvu je verovatnije da si

incestuozne fantazije uvek bile i ostajale nesvesne, sve do trenutka kada su pomou analitike metode istrgnute na svetio dana. Time, meutim, nije reeno da je izdizanje sadraja iz nesvesnog zahvat u prirodi koji treba izbegava ti. Naravno da je to neto kao hi-rurka operacija koja je, meutim, neophodna, poto incestuozne fantazije omoguuju prenos kompleksa simptoma. Ovo je na izgled vetaki produkt, ali stoga nema manje nenormalan aspekt. Dok katartika metoda uglavnom sopstvenom Ja ponovo vraa sadraje koji se mogu privesti u svest, koji bi normalno trebalo da budu sastavni delovi svesti, dotle razjanjavanje prenosa iznosi sadraje koji jedva da su u takvom obliku ikada bili svesni. To je principijelna razlika izmeu stupnja ispovesti i stupnja razjanjavanja. Prethodno smo govorili dvema kategorijama sluajeva, takvima za koje se ispostavi da su nepristupani katarzi, i drugima koji posle uspene katarze potpadaju pod fiksaciju. Ve je bilo rei onima koji razvijaju fiksaciju, odnosno prenos. Ali pored ovih, kao to je napomenuto, ima i takvih kod kojih ne dolazi do vezivanja za lekara, ve naprotiv za

126

sopstveno nesvesno u ije mree se onda upletu. U ovim sluajevima slika roditelja se ne prenosi na ljudski objekt, ve ostaje predstava fantazije, koja, meutim, ima istu privlanu snagu i dovodi do istog vezivanja kao i prenos. Prva kategorija, koja se bezuslovno ne preputa katarzi, u svetlu Frojdovog istraivanja objanjava se injenicom da se dotini pacijenti jo pre terapijskog postupka nalaze u iden-tifikacionom odnosu sa roditeljima, to im prua autoritet, nezavisnost i kritinost, zahvaljujui kojima se uspeno suprostavljaju katarzi. To su uglavnom obrazovane, izdiferencirane linosti, koje, kao drugi, ne postaju bespomone rtve nesvesne delatnosti imaga roditelja, ve se ovoj aktivnosti suprostavljaju na taj nain to se nesvesno postavljaju identino sa roditeljima. Naspram fenomena prenosa otkazuje ista ispo-vest, to je i dalo povoda Frojdu za bitne promene
19 Jung, Odabrana dela, III

289

prvobitne Brojerove katartike metode. Ono to je on inio nazvao je metoda tumaenja. Ovakav razvitak je sasvim logian, poto odnos prenosa posebno zahteva razjanjavanje. Koliko se mnogo ovoga ini tome laik jedva da ima pojma, meutim, tim vie to uvia lekar koji se iznenada nalazi upleten u mreu nerazumljivih, fantastinih shvtanja. Ono to pacijent prenosi na lekara mora biti protumaeno, odnosno razjanjeno. Kako sam bolesnik uopte ne zna ta prenosi, lekar je prinuen da dobijene delie fantazije podvrgne analitikom tumaenju. Najneposredniji i najvaniji produkti ove vrste su snovi. Stoga je Frojd podruje snova istraivao iskljuivo na potisnute i zato neprihvatljive elje i ovakvim radom otkrio one incestuo-zne sadraje, kojima sam prethodno govorio. Naravno, ovakvim istraivanjem nije se dobio samo incestuozni materijal u uem smislu, ve sve zamisli-ve prljavtine uopte, za koje je sposobna ovekova priroda. A ovaj spisak je, kao to je poznato, vrlo dugaak. On ve zahteva rad jednog itavog ivota, da bi se donekle iscrpeo. Rezultat Frojdove metode razjanjavanja je minuciozna obrada ovekove tamne strane, kakvu jo nije poznavalo nijedno doba pre nas. To je najdelo-tvorniji protivotrov protiv svih idealistikih iluzija ljudskom biu. Stoga se ne treba uditi to se svuda "podigao snaan otpor protiv Frojda i njegove kole. Ne bih eleo da govorim principijelnim iluzionistima, ve bih eleo samo da istaknem da meu protivnicima metode razjanjavanja nije mali broj onih koji nemaju iluzija ovekovoj tamnoj strani a ipak stavljaju prigovor da se ovek ne srne jednostrano tumaiti sa svoje tamne strane. Konano4 tamna senka nije bitna, ve telo koje stvara senku. Frojdova metoda tumaenja je unazadno, takozvano reduktivno razjanjavanje i ako je preterana i jednostrana, onda je destruktivna. Ali velika korist, koju je psihologija izvukla iz Frojdovog tumaenja, jeste injenica da ovekova priroda ima i tamnu stranu, i to ne samo ovek, ve i njegova dela. nje-

gove institucije i ubeenja. Cak i naa najistija i najsvetlija ubeenja poivaju na dubokim tamnim osnovama, a ovek konano ne moe kuu razjasniti samo od krova nanie ve i od podruma navie, emu ovo drugo objanjenje ima prednost da je genetski ispravnije poto se kua ne zida od krova vet od temelja, a osim toga sve to se stvara, poinje od jednostavnog i sirovog. Nijedan razuman ovek ne moe porei da je smisaona Rajnahova (Reinach) priraena primitivnih totemistikih gledita na tajnu veeru. Zbog toga e on isto tako malo odbiti primenu hipoteze incestu na grke mitove bogovima. Sigurno da je za oseanje bolno svetle stvari tumaiti sa tamne strane i tako ih na izvestan nain kaljati tunom prljavtinom poetaka. Ali ako se ita od lepote upropasti zbog razjar4Manja sa tamne strane, onda to smatram slabou tih lepih stvari ili slabou oveka. Uasavanje nad Frojdovim tumaenjima potie iskljuivo iz nae varvarske ili detinjaste naivnosti, zbog koje ovek ne zna da visoko uvek stoji na dubokom a da les extremes se touchent stvarno spadaju u konane istine. Nctano je samo kadu steknemo miljenje da svetlost vie ne postoji polo se sve objanjava sa tamne strane. To je alosna zabluda kojoj je podlegao i FrojdL^ vetlosi pripadasenci, dobru pripada zlo i obrnuto. Zbog toga ne mogu da se tuim na potres, koji je izazvalo razjanjavanje naih zapadnih iluzija i ogranienosti, ve tu metodu pozdravljam kao neophodnu istorijsku

ispravku od skoro nesagledivog znaaja; jer sa njom prodire filozofski relativizam, koji je danas matematiko-fiziki otelotvoren u Ajntajnu, a u osnovi dalekoistona istina, ije se dejstvo jo ne moe sagledati. _J Nema nieg nedelotvornijeg od intelektualnih ideja/Ali ako j neka ideja psihika injenica, koja prodire na sasvim razliita podruja, na izgled bez istorijske kauzalne povezanosti, tada je treba paljivo razmotriti, poto ideje, koje su psihike injenice, logiki i moralno predstavljaju nepobitne i neuhvatljive snage koje su jae od oveka i njegovog uma.
19-

291

On dodue veruje da stvara ove ideje, ali u stvarnosti one stvaraju njega, tako da nesvesno on postaje samo ^njihov glasnogovornik. Da bi se vratili naem problemu fiksacija, hteo 'jih da se pozabavim pitanjem dejstva razjanjavanja. Vraanje fiksacije na njene tamne pozadine obezvreuje pacijentovu poziciju; on ne moe bez daljnjega da sagleda bezvrednu detinjatost svojih zahteva, zbog ega on, u jednom sluaju, sa povienog gledita voljnog autoriteta pada na skromniji nivo izyesne moda lekovite nesigurnosti, dok Tdrugom sluaju spoznaje neminovnost da je postavljanje zahteva drugima infantilna ugodnost koja se mor^a zameniti veom sopstvenom odgovornou. Onome kome unutarnji uvid moe neto rei, taj odatle izvlai svoje moralne zakljuke i, naoruan ubeenjem sopstvenoj nedovoljnosti, obruava se u ivotnu borbu da u neprekidnom radu i doivljavanju utroi one snage i enje, koje su mu dotada davale povoda ili da se uporno dri detinjastih snova ili bar da ezne za njima. Normalno prilagoavanje i trpeljivost u odnosu na sopstvenu nesposobnost postaju njegove vodee moralne ideje, uz mogue odsustvo sentimentalnosti i iluzija. Neophodna posledica toga je otuivanje od nesvesnog kao od mesta slabosti i zastranjivanja, kao sa polja moralnog i socijalnog poraza. Problem koji se sada postavlja pacijentu jeste vaspitavanje ka socijalnom oveku. Time dostiemo trei stupanj. Sam uvid, koji za mnoge moralno osetljive prirode poseduje dovoljno motivacione snage, zakazuje kod ljudi sa oskudnijom moralnom fantazijom. Ako kod ovakvih neka spoljna, preka nevolja ne podigne svoj bi, sama uviavnost nije dovoljna ak i kada su najdublje ubeeni u njihovu istinitost; a da ne govorimo svima onima koji su razumeli tumaenje, ali u osnovi ipak sumnjaju u sve to. A to su upravo opet duhovno izdiferencirani ljudi koji dodue uviaju istinu reduktivnog razjanjavanja, ali se ne mogu zadovoljiti samo sa obezvreivanjem svojih oekivanja i ideala. I u ovim sluajevima otkazuje snaga uvida. Metoda razjanjavanja uvek pretpostavlja osetljive prirode, koje iz uvida mogu samostalno izvlaiti moralne zakljuke. Uostalom razjanjavanje dopire dalje od puke, nerazjanjene ispovesti, poto ono bar formira duh i time budi uspavane snage, koje takoe mogu pomoi. Ali ipak ostaje injeniea da u mnogim sluajevima i razjanjavanje ostavlja iza sebe dodue uviavno, ali stoga nita manje nesposobno dete. Osim toga osnovni Frojdov princip objanjenja zadovoljstva i njegovog zadovoljenja je jednostran i stoga nedovoljan, kao to je pokazao dalji razvitak. Sa.ovog ugla ne mogu se objasniti svi ljudi. Nesumnjivo svi imaju ovaj ugao, ali on nije svuda glavni i odsudan. Poklonimo li gladnome lepu sliku, on bi radije hleba. Proglasimo li zaljubljenog predsednikom Sjedinjenih Amerikih Drava, on bi mnogo radije imao svoju draganu u zagrljaju. U proeku se svi oni ljudi koji nemaju tekoa sa socijalnim prilagoavanjem i socijalnim poloajem pre mogu objasniti sa ugla zadovoljstva, nego oni koji su ispod nivoa prilagoenosti, tj. drugim recima zbog socijalne nedovoljnosti pate od potrebe za uvaavanjem i moi. Starijeg brata, koji ide oevim stopama i dospeva do socijalne moi, muie njegova zadovoljstva, nasuprot tome mlaeg brata, koji se osea potisnutim i ornalovaenim od strane oca i starijeg brata, stalno e podbadati asto-Ijublje i potreba za uvaavanjem i on e sve drugo podrediti ovoj strasti, tako da zadovoljstvo nee predstavljati nikakav problem, bar ne ivotno vaan problem. U sistemu razjanjavanja ovde se nalazi oset-ljiva praznina u koju je stupio Frojdov bivi uenik Adler. On je ubedljivo dokazao da se brojni sluajevi neuroza bolje i zadovoljavajue mogu objasniti nagonom za moi nego principom zadovoljstva. Zbog toga je cilj njegovog tumaenja da se pacijentu pokae kako on za osvajanje fiktivne vanosti aranira simptome i koristi svoju neurozu. Kako ak u tu svrhu i njegov prenos i njegove ostale fiksacije slue zahtevu moi i tako predstavljaju

128

muki protest protiv uobraenog ugnjetavanja. Ono to je Adler imao na umu oigledno je psihologija ugnje-tenog ili socijalno neuspenog, ija je jedina strast potreba za uvaavanjem. Ovi sluajevi su neurotski stoga to jo uvek varljivo mataju u ugnjetenom stanju i sa fikcijom vode borbu protiv vetrenjaa, pri emu potpuno onemoguuju upravo onaj cilj kome najvie streme. Adler uglavnom baca akcenat na stupanj razjanjavanja, i to razjanjavanja u gore navedenom smislu, i utoliko apeluje na unutarnji uvid. Ali karakteristino je za Adlera da on ne oekuje isuvie mnogo ad istog uvida, ve da je izvan toga jasno spoznao neophodnost socijalnog vaspitavanja. Dok_je Frojd istraiva i tuma, Adler je uglavnom vaspita. Tako on postaje negativni Frojdov naslednik, budui da dete u bolesniku, sa njegovim korisnim uvidom, ne ostavlja bespomonim, ve pokuava da od njega svim sredstvima vaspitanja stvori normalno prilagoenog oveka. Ovo se oigledno deava na temelju ubeenja da su socijalno prilagoavanje i normalizacija krajnji cilj kome se stremi, a koji je bezuslovno neophodno i eljeno ispunjenje ovekovog bia. Iz ovog osnovnog stava Adlerove kole proistie njegovo raireno socijalno dejstvo a isto tako udaljivanja od nesvesnog, koje ponekad, kako izgleda, ide do potpunog negiranja. Kolebanje prema Frojdovom potenciranju nesvesnog je neminovna reakcija, koja, kako sam ve prethodno pomenuo, odgovara prirodnom odbijanju svakog bolesnika koji stremi prilagoava-nju i leenju. Jer ako nesvesno stvarno nije nita , drugo do spremite svih neprijatnih tamnih strana j ovekove prirode, ukljuujui preistorijski nataloeni mulj, onda oveku stvarno nije jasno zato bi u toj j movari, u koju je jednom upao, ostajao due nego to je neophodno. Za istraivaa ta lokva moe zna-iti svet prepun uda, za obinog oveka. meutim, to je stvar kojoj se radije okreu lea. Kao to pra-budizam nerna bogova, poto bi se morao osloboditi pozadine panteona od oko dva miliona bogova, tako se i psihologija u daljem razvitku mora distancirati od jedne tako u biti negativne stvari kao to je Froj-dovo nesvesno. Vaspitne namere Adlerovog pravca postavljaju se upravo onde gde prestaje Frojd i na taj nain odgovaraju razumljivoj potrebi bolesnika da posle steenog uvida nau i put u normalan ivot. Samo po sebi je razumljivo da njemu nije dovoljno da zna kako je i odakle dola njegova bolest, poto je retko uvid u uzrok bez daljnjega doveo i do uklanjanja zla. Naime, ne treba smetnuti s uma da iz pogrenih neurotskih puteva nastaje isto toliko mnogo upornih navika, koje se uprkos sveg uvida ne gube sve dotle dok se ne zamene drugim navikama, koje se mogu postii samo pomou uenja i uvebavanja. Ovaj rad se moe postii samo pomou vaspitavanja. Pacijent mora biti u najpotpunijem smislu znaenja te rei upuen na druge puteve, to se moe postii samo pomou vaspitavanja volje. Stoga je razumljivo zato Adlerov pravac ima najvie eha upravo meu uiteljima i svetenicima, dok se Frojdov pravac svia uglavnom lekarima i intelektualcima, koji su svi skupa loi bolniari i vaspitai. Svaki stupanj razvitka nae psihologije ima u sebi neto specifino konano. Katarza sa svojim pranjenjem navodi oveka da poveruje da je sada sve izalo na videlo, sve upoznato, doivljen svaki strah i prolivena svaka suza i da od sada mora biti sve dobro. Razjanjavanje isto tako ubedljivo zakljuuje: sada znamo odakle je dola neuroza, iskopana su najranija seanja, iupani poslednji koreni, a prenos nije bilo nita drugo do eljena detinjasta fantazija ili vraanje u porodini roman; slobodan je put u ivot lien iluzija, odnosno u normalnost. Vaspitava^ dolazi na kraju i ukazuje na to da se krivo izraslo drvo ne moe ispraviti ni ispovedanjem ni razjanjavanjem, ve da ga samo vesti batovan moe uvrstiti u pravilni drvored. Tek sada je postignuto normalno/ prilagoavanje. / Ova udna konanost, koju sadri svaki stupanj, donela je sa sobom da danas ima katartiara, koji na izgled nisu nita uli tumaenju snova, frojdista koji ne razumeju nijednu Adlerovu re, i adlerista koji nee ni da uju za nesvesno. Svako je obuhvaen specifinom konanocu sopstvenog stupnja i zbog toga dolazi do one konfuzije miljenja i shvatanja, koja toliko oteava orijentaciju u ovom podruju. Ali odakle potie oseanje konanosti, koja na sve strane prouzrokuje tako mnogo autoritativnih tvrdoglavosti? Tu pojavu ne mogu drugaije objasniti do injenicom da u osnovi svakog stupnja lei i konana istina, i da stoga uvek iznova ima sluajeva koji uver-ljivo dokazuju posebnu istinu. Istina je u ovom svetu prepunom zabluda neto tako dragoceno, da niko ne eli da je izgubi zbog nekoliko takozvanih izuzetaka, koji se ne slau sa njom. A ko sumnja u istinu neiz-beno se smatra nevernom tetoinom i zbog toga se svuda u diskusiji mesa nota fanatizma i netrpeljivosti. A ipak svako nosi baklju spoznaje samo jedan deo puta, dok mu je ne uzme sledei. Ako bi ovaj proces shvatili drugaije a ne lino, mogli bismo, na primer,

pretpostaviti da mi nismo lini stvaraoci nae istine, ve njeni izloitelji, glasnogovornici savreme-nih psihikih neophodnosti, ime bi se izbeglo mnogo otrova i gorine, a na pogled bi bio slobodan da sagleda duboke i nadline povezanosti ovekove psihe. Covek uglavnom ne vodi rauna tome da praktiki katartiar nije samo apstraktna ideja, koji automatski ne moe izneti nita drugo do katarzu. I katartiar je ovek koji dodue misli ogranieno u svojim sferama, ali u svojim postupcima dela kao obian ovek. Ne nazivajui to tako i nesvestan toga, on nevoljno sprovodi itav deo razjanjavanja i vaspitava-nja, kao to i drugi sprovode katarzu a da to principijelno ne naglaavaju. Sve ivo je iva istorija, ak i hladnokrvne ivotinje ive jo u nama kao s/jus-entendu. Tako i tri do sada obraena stupnja ariaiitikep^mologije uopte nisu istine od kojih je poslednja progutala i zamenila dve prethodne, ve su to, naprotiv, principijelni aspekti jednog te istog problema i meusobno ni na koji nain ne protivuree, isto tako malo koliko oprotaj protivurei ispovesti. Isto vai i za etvrti stupanj, preobraavanje. I ovaj stupanj ne treba da sebe smatra jedino vaeom istinom. Sigurno i ono popunjava prazninu koju su ostavili prethodni stupnjevi, ali ono ispunjava dalju potrebu koja prevazilazi do sada postignuto. Da bi razjasnili ta namerava stupanj preobraavan ja i ta znai moda neto udnovat naziv preobraaj, moramo najpre poloiti rauna tome koje potrebe ovekove psihe nisu zapaene tokom ranijih stupnjeva; drugim recima, koji bi zahtev mogao biti dalji i vei, do biti prilagoeno, socijalno bie? Biti normalan ovek, najkorisnije je i najpodesnije to se moe zamisliti. Ali ve u pojmu normalan ovek, kao i u pojmu prilagoavanja lei ogranienje na prosenost, koja nekom izgleda kao eljeno poboljanje, nekome koga ve kota truda da izae na kraj sa obinim svetom, nekome ko je, na primer, zbog svoje neuroze nesposoban da izgradi normalnu egzistenciju. Normalan ovek je idealni cilj za neuspe-ne, za sve one koji se nalaze ispod opteg nivoa prilagoavanja. Ali za ljude koji mogu daleko vie od prosenog oveka, ljude kojima nikada nije teko padalo da postignu uspehe i da urade vie od proeka, za takve je ideja ili moralna prisila da moraju biti nita drugo do normalni, pojam Prokrustove postelje, nepodnoljive, samrtne dosade, sterilnog, beznade-nog pakla. Shodno ovome ima Isto toliko neurotiara Itoji-se razbolj^vlt]u~samo zato Sto su normalni, kaol takvih kojTSTTboleshi jer ne~m~dgu biti normalni. Za-misao da neicoTrlozeniirTiaTdeju da ove prve vaspi-tava u pravcu normalnosti, za ove ljude znai isto to i ruan san, jer u stvari njihova najdublja potreba je da mogu voditi nenormalan ivot. ~ Covek moe da nae zadovoljenje i ispunjenje samo u onome to jo nema, kao to se ne moe ni zasititi onim ega ve ima previe. Biti socijalno i prilagoeno stvorenje nema nikakve drai za onoga kome je ovakvo stremljenje kao deja igra. Pravinost je_pravinom na dugo uvek dosadna, dok je veno nepravinom potenje potajni daleki cilj. Potrebe i neophodnost ovekove su razliite. Ono to je za jednog osloboenje, za drugog je zatvor. Ista stvar je sa normalnou i prilagoavanjem. Iako ve bioloka izreka kae: ovek je ivotinja stada i zbog toga dostie svoje potpuno ozdravljenje samo u svom socijalnom biu, ipak ve sledei sluaj okree tumbe ovu reenicu dokazujui nam da je ovek potpuno zdrav samo onda kada ivi nenormalno i nesocijalno. oveka moe da dovede do oajanja to u stvarnoj psihologiji nema opte vaeih recepata ili normi. y Ima samo individualnih sluajeva sa najrazliitijim potrebama i zahtevima, toliko razliitim da ovek, u osnovi uzev, nikada unapred ne moe znati kojim e putem poi odreeni sluaj, zbog ega je najbolje da lekar ne rauna sa prethodno steenim miljenjima. To ne znai, meutim, da ih odbaci, ve da ih pri-meni na sluaj kao hipotezu mogueg objanjenja. I ovo ne da bi poduio ili ubedio, ve vie da bi pokazao bolesniku kako lekar reaguje na njegov poseban sluaj. Jer bez obzira kako se stvar postavila, odnos izmeu lekara i pacijenta je lina veza unutar bezlinog okvira lekarskog postupka. Nikakvim vetakim postupkom ne moe se zaobii injenica da je terapijski postupak produkt meusobnog uticaja u kome uestvuje celo bie kako pacijenta tako i lekara. U terapijskom postupku dolazi do susreta dveju iracionalnih datosti, naime dva oveka koji nisu ograniene, odredive veliine, ve pored svoje moda odreene svesti sa sobom donose i neodreeno veliku sferu nesvesnog. Zbog toga je i za rezultat psihike terapije esto beskrajno mnogo vanija linost lekara (kao i pacijenta), nego ono ta lekar kae i misli, iako ovo poslednje moe biti smetnja ili korist, i to u okvirima koji nisu za potcenjivanje. Susret dve linosti je kao meanje dva razliita hemijska tela ako uopte doe do jedinjenja, onda se oba menjaju. Kao to smemo oekivati u svakom stvarnom psihikom terapijskom postupku, lekar ima uticaja na pacijenta. Meutim, do ovog uticaja moe. doi samo ako pacijent utie na njega. Lekaru nita ne koristi ako izbegava pacijentov uticaj ograujui se obla

130

kom oinsko profesionalnog autoriteta. Time samo sebi onemoguuje korienje krajnje korisnog organa upoznavanja. Nesvesno ipak pacijent utie na njega i uslovljava promene u nesvesnom lekara, ove, mnogim psihoterapeutima poznate, isto profesionalne, psihike smetnje ili zapravo oteenja, koja na najbolji nain predstavljaju tako rei hemijski uticaj pacijenta. Jedna od najpoznatijih pojava ove vrste je prenosom prouzrokovani protiu-prenos. Ali ee su dejstva mnogo suptilnije prirode, koja se drugaije ne mogu formulisati do pomou stare ideje prenoenja neke bolesti na zdravog, koji onda svojim zdravljem mora da savlada demona bolesti, a ovo ne bez negativnog uticaja na svoje opte stanje. Izmeu lekara i pacijenta postoje iracionalni faktori, koji prouzrokuju meusobno menjanje. Pri tom stabilnija, jaa linost daje konanu odluku. Ve sam imao prilike da vidim mnoge sluajeve gde je pacijent asimilovao lekara uprkos svih teorija i profesionalnih namera, i to najee, ali ne uvek, na tetu lekara. Stupanj preobraavan ja zasniva se na injenici za ije je jasno sagledavanje bilo potrebno vie od etvrt veka opsenog praktinog iskustva. U priznavanju ove injenice ak je i Frojd prihvatio moj za-htev da i lekar sam mora biti analiziran. Sta znai ovaj zahtev? On ne znai nita drugo do da je lekar isto tako u analizi kao i pacijent. On je isto tako sastavni deo psihikog procesa terapijskog postupka kao i pacijent. Zbog toga isto tako izloen promenljivim uticajima kao i on. Da, u toj meri da ako se pokae da je lekar nepristupaan ovom uticaju, onda je lien i uticaju na pacijenta i ukoliko je uticaj na njega samo nesvestan, u njegovom polju svesti nastaje praznina koja mu onemoguuje da tano sagleda pacijenta. U oba sluaja kom-promitovan je rezultat terapije. Dakle, lekar je optereen istim zadatkom sa kojim bi eleo da optereti pacijenta, naime, na primer, socijalno prilagoeno stvorenje, ili, u drugom sluaju, da bude upravo neprilagoen. Terapijski zahtev moe biti, prirodno, odeven u hiljade razliitih formula ve prema stanovitu lekara. Jedan veruje u preva-zilaenje inf ntilizma, on dakle mora da je preva-ziao svoj sopstveni infantilizam. Drugi veruje u ab-reagovanje svih afekata, dakle mora da je abreagovao sve svoje sopstvene afekte. Trei veruje u potpunu svesnost, on mora da je dostigao svesnost samoga sebe, ili bar da stalno stremi da ispuni svoje terapijske zahteve ako hoe da osigura ispravan uticaj na svoje pacijente. Sve ove terapijske vodee ideje znae znaajne etike zahteve, koji se svi zajedno saimaju u jednu istinu: Ti mora biti onakav kakav bi hteo da deluje. Samo prianje oduvek je vailo kao prazno i naprosto nema tako spretnog i vetog postupka kojim bi se zadugo mogla skrivati ova jednostavna istina. Ne u ta je ovek uveren, ve da je ovek uveren delovalo je u svim vremenima. Dakle, etvrti stupanj analitike psihologije za-hteva primenu sistema u koga se veruje i na samog lekara, i to sa istom nepotednou, konsekventnou i istrajnou, koje lekar primenjuje na pacijentu. ~~ Kada ovek pomisli sa kakvom panjomAi kritinou psihijatar mora slediti svog pacijenta da bi otkrio sve njegove pogrene puteve, promaaje, sve infantilne tajne, onda uopte nije mali posao da to isto ini i na samom sebi. Covek obino samom seb\ nije dovoljno interesantan, a i niko nas ne plaa za intro-spektivne napore. A osim toga nipodatavanje ove-kove due je svuda tako veliko, da se samoposmatra-nje i bavljenje samim sobom ve skorosmatra bolesnim. Covek oigledno ne nasluuje zdravlje u sopstvenoj dui zbog ega ve bavljenje njome mirie na bolesniku sobu. Ovaj otpor lekar treba da savlada kod samog sebe, jer kako moe neko vaspitavati ako sam nije vaspitan, kako da razjanjava kada je samom sebi u mraku i kako da oisti kada je sam jo neist? Korak od vaspitavanja do samovaspitanja je logiki napredak koji dopunjava sve ranije stupnjeve. Zahtev stupnja preobraavanje, naime, i da se lekar menja da bi bio sposoban da promeni bolesnika je, lako razumljivo, nepopularan zahtev; prvo, jer izgleda nepraktian, drugo, jer bavljenje samim sobom podlee neprijatnim predrasudama i tree, jer je ipak ponekad vrlo bolno da lekar ispuni sva ona iekivanja koja u datom sluaju usmerava na pacijente. Naime, poslednja taka doprinosi nepopularnosti ovog zahteva, jer onaj ko eli da sebe samog vaspita i tretira, uskoro e otkriti da u njegovom biu ima stvari koje se nepovratno suprostavljaju normalizaciji ili da, uprkos temeljnom razjanjenju i abreago-vanju, jo uvek lebde i ometaju. ta e uraditi sa tim stvarima? On dodue zna i za to je profesionalno ^obavezan ta treba sa tim da uini pacijent. Ali ta da uradi sa tim on sam, i to iz najdubljeg ubeenja, kada se radi njemu lino? Ili njegovim najbliima? U svojim samoistraivanjima on e u sebi otkriti neku manju vrednost koja mu opasno pribliava njegove pacijente i moda ak slabi njegov autoritet. Sta da zapone sa ovim

131

neprijatnim otkriem? Ovo donekle neurotsko pitanje duboko e ga potresti, nezavisno od toga kako on sebi izgledao normalan. On e takoe otkriti da poslednja pitanja, koja njega pritiskaju isto toliko koliko i njegove pacijente, nee razreiti nikakav terapijski postupak, da je reenje koje pruaju drugi jo uvek detinjasto i da ostaje detinjasto i da, ako se ne nae reenje, pitanje ponovo mora biti potisnuto. Neu dalje razmatrati niz problema proisteklih iz samoistraivanja, poto za njih, danas, zbog nepoznavanja psihe, postoji isuvie malo in.teresovanja. Radije bih istakao da najnoviji razvitak analitike psihologije vodi ka velikom pitanju iracionalnih faktora ovekove linosti a da u prvi plan stavlja linost lekara kao terapijskog faktora ili kao suprotnost tome, ime se zahteva sopstveni preobraaj, naime ^ samovaspitanje vaspitaa. Na taj nain se sve ono to se objektivno odigralo u istoriji nae psihologije ispovest, razjanjavanje i vaspitavanje, podie na stupanj subjekta, drugim recima ono to se deava pacijentu treba da se deava i lekaru, da njegova linost ne bi imala nepovoljno povratno dejstvo na pa cijenta.. Lekar ne srne da pokuava da se izvue od sopstvenih tekoa na taj nain to e tekoe drugih tretirati tako kao da on sam nema nikakvih problema. Kao to se ranije Frojdova kola, zahvaljujui opsenom otkriu nesvesne tamne strane, iznenada nala u situaciji da mora da raspravlja ak i religij-sko-psiholoka pitanja, tako je i najnoviji zaokret doveo do toga da je etikista^lejc^rapostaj neizbe-.^i^mObl^m. Sa ovim^ptanjem^nedeljivo povezana samokntinost i samoistraivanje zahteva shvatanje psihe sasvim drugaije od dosadanjeg, isto biolokog; poto ovekova dua naprosto nije samo objekt prirodrio-nauno orijentisane medicine, ona nije samo bolesnik ve i lekar, ne samo objekt, ve i subjekt, ne samo funkcija mozga, ve apsolutni predu-slov nae svesti. Ono to je nekada bila medicinska terapijska metoda ovde postaje metoda samovaspitanja a time se odjednom horizont nae psihologije iri u nenaslu-ena podruja. Odluujue vie nije lekarska diploma, ve ljudski kvalitet. Ovaj zaokret je znaajan, poto'se na taj nain celokupni pribor psihijatrijske vestine, koji se razvio i sistematizovao u stalnoj ve-bi na bolesniku, stavlja u slubu samovaspitanja. samokompletiranja i time analitika psihologija razbija okove koji su je vezivali za konsultativnu le-karsku ordinaciju. Ona prevazilazi samu sebe i stupa u onu veliku prazninu koja je do sada bila psihiki nedostatak zapadnih naspram istonjakih kultura. Mi smo poznavali samo psihiko potinjavanje i savlaivanje, ali ne i metodski razvitak psihe i njenih funkcija. Naa kultura je jo mlada, a mladim kulturama su potrebne sve vestine ukrotitelja zveri da bi se bar u odreenu formu dovelo sve ono varvarsko i divlje. Za to je potreban jedan put, jedna metoda, to nam je, kao to sam rekao, nedostajalo. Izgleda mi da saznanje i iskustva analitike psihologije mogu dati bar osnove za to, poto u onom trenutku, kada prvobitna lekarska psihologija uzme za predmet samog lekara, ova prestaje da bude samo terapijska

metoda za bolesnika. Ona sada obrauje i zdrave ili bar takve, koji polau moralnog prava na psihiko zdravlje, ija bolest, stoga, jedino moe biti patnja koja sve mui. Stoga ova psihologija ima ambiciju da postane opte dobro i to u jo veoj meri od prethodnih stupnjeva, koji su, svaki za sebe, ve nosioci opte istine. Ali izmeu ovog zahteva i dananje stvarnosti lei ponor preko koga nema mosta. On se mora tek izgraditi kamen po kamen.

132

SUPROTNOST FROJD I JUNG razlikama izmeu Frojdovih i mojih nazora pre bi trebalo da pie neko ko se nalazi izvan zaaranog kruga ideja koje se zovu Frojd i Jung. Ne znam da li zasluujem da mi se poveri ona objektivnost koja bi trebalo da mi omogui da se nepristra-sno izdignem ak iznad mojih sopstvenih ideja. Da li to iko uopte moe? Sumnjam u to. A ako neko na izgled izae na kraj sa ovom Minhauzenovom veti-nom, onda se mogu opkladiti da njegove ideje, u krajnjoj liniji, nisu bile njegove sopstvene. Ideje koje prihvata veliki broj sledbenika ne pripadaju jedino njihovom takozvanom tvorcu, naprotiv on je sam rob svoje ideje. Takozvane istinite ideje, koje zanose, imaju u sebi neto osobito; one potiu iz bezvremenosti, kao da su ve uvek bile prisutne, iz materinskog, duevnog prauzroka, iz koga izrasta efemerni duh jednog oveka kao biljka koja cveta, donosi plod i seme, vene i umire. Ideje vode poreklo iz veeg nego to je individualni ovek. Mi ih ne stvaramo, ve smo stvoreni pomou njih. Ideje su s jedne strane fatalno priznanje koje ne iznosi na svetio dana samo ono najbolje u nama, ve i nae poslednje nekompetentnosti i lini jad. A tek ideje psihologiji! Odakle drugde mogu poticati do iz najsubjektivnijih podruja? Da li nas iskustvo objektu moe sauvati od subjektivnog predubee[] Objavljeno u: Klnische Zeitung (Kln, 7. maj 1929) Ges. Werke IV.

nja? Da nije svako iskustvo i u najboljem sluaju bar do polovine subjektivno tumaenje? S druge strane i subjekt je objektivna datost, deo sveta; i ono to proistie iz njega u krajnjoj liniji proistie iz sveta, kao to i naj rede i najneverovatnije ivo bie nosi i hrani nama svima zajednika zemlja. Tako su upravo naj subjektivni je ideje one koje su najblie prirodi i biu, i stoga se mogu nazvati i najistinitijim. Ali ta je istina? Za nau psiholoku upotrebu pre svega u sasvim odbaciti pomisao da smo mi, dananji ljudi uopte u stanju da utvrdimo bilo ta istinito ili pravo bivstvu due. Najbolje to moemo stvoriti je pravi izraz. Pravi izraz je ispovest i iscrpno prikazivanje subjektivno naenog. Jedan e posebno teite stavljati na uobliavanje i stvaranje naenog i zbog toga e uobraavati da je tvorac svog otkria, drugi e isticati stav i zbog toga govoriti pojaut, pri emu je svestan svog bia koje prima i percipira. Istina je negde izmeu pravi izraz je stav koji uobliauo i stvara. U tom primanju i u tom stvaralakom aktu sadrano je sve ono ime se moe pohvaliti i najambiciozniji zahtev dananjih psihologa. Naa psihologija je vie ili manje sreno uobliena ispovest nekoliko pojedinaca; ukoliko su ovi vie ili manje tipini, onda njihovu ispovest mogu prihvatiti mnogi drugi kao vaei opis. Ukoliko takvi, koji pripadaju nekom drugom tipu, ipak jo pripadaju ljudskom rodu, srne se ak zakljuiti da su i oni, svakako u manjoj meri, pogoeni ovom ispoveu. Ono to Frojd ima da kae ulozi seksualnosti, infantilnog zadovoljstva i njegovog konflikta sa principom realnosti, incestu i slinom u prvoj liniji je pravi izraz njegove line psihologije. To je sreno uoblieni izraz subjektivno naenog. Ja nisam Frojdov protivnik, iako taj peat hoe da mi stavi kratkovidost kako njegova tako i njegovih uenika. Nijedan iskusni psihijatar ne moe osporiti da nije sreo bar tuce sluajeva ija se psihologija u svim bitnim elementima slae sa Frojdovom. Zbog toga je Frojd sa svojom subjektivnom ispovestipomogao roenju velike ljudske istine. On sam je kolski primer njegove psihologije, i svoj ivot i rad posvetio je ispunjenju ovog zadatka. Covek vidi onako kakav jeste. A kako drugi imaju i drugu psihologiju, oni i vide drugaije i drugaije se izraavaju. To je najbolje pokazao jedan od najranijih Frojdovih uenika, naime Alfred Adler on je istovetni iskustveni materijal prikazao sa sasvim drugog ugla; njegov nain sagledavanja je bar isto toliko ubedljiv kao Frojdov, poto i Adler reprezen-tuje jedan tip psihologije koji se esto sree. Znam da mi zastupnici obe ju kola bez dvoumljenja ne daju za pravo, ali meni e dati za pravo istori ja i svi prav-doljupci. Nisam u stanju da utedim prekor obema kolama da oveka tumae sa isuvie patolokog ugla. polazei od njegovih defekata. Ubedljiv primer za ovo je Frojdova nemogunost da shvati religijski doivljaj1 Nasuprot ovome ja bih eleo da razumevanje za oveka radije crpim iz njegovog zdravlja a i da bolesnika oslobodim ove psihologije koju Frojd izlae na svakoj stranici njegovog dela. Nisam u stanju da sagledam gde Frojd dopire izvan njegove sopstvene psihologije i kako oslobaa bolesnika od onog zla od koga jo pati i lekar. Njegova psihologija je psihologija neurotskog stanja odreenog tipa i zbog toga vredi samo u okviru odgovarajueg stanja. U okvirima ovih granica Frojd je istinit i vaei, pa i tamo gde govori neistinu, poto i evo pripada celokupnoj slici i zbog toga je istinito kao ispovest. Ali to nije zdrava psihologija, osim toga a to je simptom bo-lesnosti zasnovana je na nekritikovanom, nesve-snom gledanju na svet, koje je podesno da znatno suzi horizont doivljavanja i sagledavanja. Frojd se nepravedno odricao filozofije. Nikada nije kritikovao svoje pretpostavke, ak ni svoje line psihike premise. U svetlu mojih dosadanjih navoda ovo e se lako shvatiti kao neophodnost, poto bi mu kritika njegovih sopstvenih osnova uskratila mogunost da
2

Up. Freud, Die Zukunft einer illusion.

naivno3 prikae svoju svojstvenu psihologiju. U svakom sluaju oprobao bi tekoe sa kojima se ja susreem. Slatko-gorki napitak kritike filozofije nikada nisam prezrivo odbijao, ve sam ga paljivo ispijao bar in refracta dosi. Isuvie malo, rei e moji protivnici. Skoro isuvie mnogo, govore mi sopstvena oseanja. Lako, isuvie lako-samokritika truje izvanredno blago naivnosti, onaj dar koji je neophodan svakom stvaraocu. U svakom sluaju filozofska kritika mi je pomogla da sagledam subjektivni, ispoved-ni karakter svake psihologije takoe i moje. Ali mojoj kritici moram da zabranim uskraivanje moje sopstvene mogunosti uobliavanja. Ja, dodue, znam da iza svake rei koju izgovaram stoji moje posebno i samo jednokratno bie na njemu specifinim svetom i njegovom istorijom, ali ja u slediti potrebu da
1Up. Freud, Die T r a u m d e u t u n g .

134

sebi samom govorim iza paravana navodnog iskustvenog materijala. Samo time ve sluim cilju ljudskog saznanja, kome je hteo da slui i Frojd i kome je, uprkos sVemu, i sluio. Saznanje ne poiva samo na istini, ve i na zabludi. Uvid u subjektivni karakter svake psihologije -stvorene od pojedinca mogli bi biti obeleje koje me najjae odvaja od Frojda. Kao dalje diferentno obeleje izgleda mi injenica to nastojim da ne stvaram nikakve nesvesne i stoga nekritine pretpostavke. Kaem nastojim, jer ko je sasvim siguran da nema nesvesnih pretpostavki? Ja nastojim da izbegnem bar gruba predubeenja i zbog toga sam sklon da priznam sve mogue bogove pod pretpostavkom da ovi deluju u ovekovoj dui. Ja ne sumnjam da se prirodni nagoni silno razvijaju u psihikom podruju, bilo da je to Eros ili elja za moi. ali ja ne sumnjam ni u to da se ovi nagoni sudaraju sa duhom, jer oni se uvek sudaraju sa neim i zato ovo neto ne bi trebalo nazvati duh? Koliko malo znam ta je duh po sebi i za sebe, isto toliko malo znam ta su nagoni. Jedno mi je isto toliko tajanstveno koliko i drugo, a isto tako nisam u stanju da jedno objasnim kao nesporazum drugog; jer nije nesporazum da zemlja ima samo jedan mesec u prirodi nema nesporazuma, ovih ima samo u podruju onog to ovek naziva razum. Nagon i duh su u svakom sluaju s one strane mog shvatanja, to su pojmovi koje koristimo za neto nepoznato, ali mono dejstveno. Stoga je moj stav prema svim religijama pozitivan. U njihovom pounom sadraju ja ponovo prepoznajem one figure koje se sreu u snovima i fantazijama mojih pacijenata. U njihovom moralu vidim iste ili sline pokuaje koje ine moji pacijenti, iz sopstvenog izuma ili iz nadahnua, da bi nali pravi put ophoenja sa silama psihe. Sveta radnja, ritual, inicijacija i askeza su mi preko svake mere interesantni kao naizmenine i raznovrsne tehnike u stvaranju pravoga puta. Isto tako je pozitivan moj odnos prema biologiji, prema prirodno-naunoj empiriji uopte, koja mi izgleda kao snaan pokuaj da se dua shvati od spolja ka unutra kao to mi je, obrnuto, religijska gnoza isto tako gigantski poduhvat ljudskog duha da iz due dopre do saznanja. U mojoj slici sveta postoji jedno veliko spolja i jedno isto tako veliko unutra, a izmeu ova dva pola stoji mi ovek, as okrenut jednom as drugom polu i, u zavisnosti od temperamenta smatrajui as jedno as drugo apsolutnom istinom i, u zavisnosti od toga da jedno ili drugo osporava ili da se za njega rtvuje. . Ova slika je pretpostavka sigurno, ali jedna koju neu napustiti jer mi je isuvie dragocena kao hipoteza. Ona mi je potvrena heuristiki i empirijski a osim toga potvrena kroz consensus gentium. Iz ove hipoteze, koja sigurno potie iz mene lino iako uobraavam da sam je stekao iskustvom proistekla je moja tipologija a isto tako moje pomirenje sa tako divergentnim gleditima, kao na primer sa Frojdovim. Iz slike suprotnosti, u kojoj vidim svet, proizala mi je ideja psihike energije koja isto tako mora da potie iz suprotnosti kao i energija fizikih zbivanja, koja uvek pretpostavlja neki pad, to jest postojanje suprotnosti kao toplohladno, visokoduboko itd. Dok Frojd skoro iskljuivo predstavlja seksualnost kao psihiku nagonsku snagu, poevi tek posle moga odvajanja da uzima i druge faktore u obzir, ja sam sve vie ili manje ad hoc konstruisane psihike nagone ili snage obuhvatio energetskim pojmom, da bih iskljuio skoro neminovne proizvoljnosti jedne psihologije snage. Zbog toga vie ne govorim snagama ili pojedinim nagonima, ve intenzitetima vrednosti4. Time se ne osporava vrednost seksualnosti u psihikom zbivanju, kako Frojd tvrdoglavo misli, ve se obuzdava preplavljenost psihe seksualnom terminologijom a sama seksualnost se stavlja na njeno pravo mesto. Seksualnost je konano a toga se nikada nee odrei zdrav ljudski razum samo jedan od biolokih instinkata, samo jedna od psihofiziolokih funkcija, iako vrlo vana i sa znaajnim posledicama. Ali ta bi se desilo kada, na primer, vie ne bi trebalo da jedemo? Nesumnjivo da je psihika sfera kojoj pripada seksualnost danas znatno ometena, a kada oveka jako boli zub, onda izgleda da se ceo psihiki ivot sastoji samo od zubobolje. Vrsta seksualnosti koju opisuje Frojd je ona oigledna seksualna opsesija, koja se sree svuda gde pacijent treba da bude istisnut ili izmamljen iz neke nepodesne situacije ili stava, neka vrsta ustavljenog seksualiteta, koji se odmah smanjuje do normalnih proporcija im se oslobodi put razvitka. Najei zastoj je u porodinom resentimentu, u emocionalnim dosadama takozvanog porodinog romana, to dovodi do staze ivotne energije, a ova staza je ono to se neizbeno javlja u obliku takozvane infantilne seksualnosti. Pri tom se radi nepravoj seksualnosti, neprirodnom pranjenju napetosti, koja zapravo pripada jednom drugom ivotnom podruju. Kakva je onda u krajnjoj liniji korist od plovidbe

135

po ovom poplavljenom podruju? Zapravo mnogo je bitnije bar tako izgleda pravolinijskom razumu otvoriti oticajne ka* Up. Uber psychische Energetik und das Wesen der Trume.

naie, to jest nai one mogunosti ili stavove, koji nude energiji njoj potreban nagib, pad, inae ne dolazi do niega drugog nego do circulus vitiosusa, na ta mi i lii Frojdova psihologija. Njoj nedostaje mogunost da izmakne iz neumoljivih stega biolokog zbivanja. Oajniki se moramo pridruiti uzviku svetog Pavia: Ko e me osloboditi od dodira sa smru, mene, sirotog oveka? A na kulturni ovek u nedoumici se pridruuje Faustu: Ti si svestan samo jednog nagona, naime putene veze koja vodi unazad do oca i majke, ili unapred do dece, koja potiu iz nae utrobe, incest sa prolou i incest sa budunou, praotaki gr eh ovekoveen u porodinom romanu. Odatle nas nita ne moe spasiti do duh, onaj drugi pol svetskog zbivanja; slobodu doivljavaju ne deca tela ve deca boja. U Barlahovom (Barlach) Mrtvom danu demon majke kae u traginom zavretku porodinog romana: udnovato je samo to da ovek nee da naui da je Bog njegov otac. To je ono to Frojd nije nikada eleo da naui i protiv ega se bore svi slino nastrojeni ili bar mu ne nalaze klju reenja. Teologija ne dolazi u susret onome ko trai jer ona zahteva verovanje, koje je prava pravcata karizma koju niko ne moe da napravi. Mi moderni ljudi upueni smo na to da ponovo doivimo duh, to jest doemo do praiskustva. To je jedina mogunost da se prekine zaarani lanac biolokog zbivanja. Ovaj zauzeti stav je trei znak koji odvaja moja shvatanja od Frojdovih. Zbog toga mi se prebacuje misticizam. Ja se, meutim, ne smatram odgovornim za injenicu to je ovek uvek i svuda na prirodan nain razvio religijske funkcije i da je stoga ove-kova dua jo od pamtiveka proeta i natopljena religijskim oseanjima i predstavama. Ko ne vidi ovaj aspekt ovekove due, on je slep, a ko eli da ga razjanjavanjima ili prosveivanjem ukloni, taj nema smisla za injenice. Ili moda kompleks oca, koji potpuno proima celu Frojdovu kolu od glave do pete, dokazuje da dolazi do znaajnog oslobaanja od fatalnosti porodinog romana? Ovaj kompleks oca sa svojom fanatinom krutou i preosetljivou je pogreno shvaena religijska funkcija, misticizam koji je ovladao biolokim i porodinim. Sa svojim pojmom Nad-Ja Frojd ini stidljivi pokuaj da staru sliku Jehove prokrijumari u psiholoku teoriju. Ovakve stvari najbolje je odmah jasno rei. Zbog toga sam se trudio da stvari nazivam onim imenom, kojim su oduvek nazivane. Toak istorije ne treba vraati unazad i ne treba poricati korak oveanstva ka duhovnom, koji se ini ve kod primitivne inicijacije. Sigurno da nauka ne samo srne ve mora da sa ogranienim teorijama izdvaja delove pojedinih podruja, dua je, meutim, svesti nadreena celovitost, majka i preduslov svesti i stoga je nauka samo jedna od njenih funkcija, koja nikada nee iscrpsti obilje njenog ivota. Psihijatar ne srne da se zavue u njen patoloki ugao i da se grevito brani od zakljuka da je i bolesna dua ljudska dua, koja i pored svoje bolesti nesvesno ima udela u celini duevnog ivota oveanstva. Da, on e ak morati da doda da je Ja bolesno zbog toga to je odseeno od celine i da je stoga izgubljeno kako za oveanstvo tako i za duh. Ja je stvarno mesto straha, kako to Frojd 2 tano tvrdi, naime samo dotle dok se ne vrati ocu i majci. Frojd trpi brodolom pred Nikodimovim pitanjem: Moe li on po drugi put ui u utrobu svoje majke i ponovo se roditi? Istorija se ponavlja si parva componere magnis licet kao kuna raspra moderne psihologije. Od pre bezbrojnih milenijuma inicijacije propo-vedaju roenje iz duha, a udnovato da ovek stalno iznova zaboravlja da razume boansko zaee. To ne ukazuje na posebnu jainu duha, ali posledice nesporazuma manifestuju se kao krljavljenje, ogorenost, skuenost i pusto. Lako je odagnati duh, ali orbi nedostaje so, so zemlje. Ipak duh stalno pokazuje svoju jainu u tome to se bitno uenje starih posveivanja dalje prenosi iz generacije u generaciju. Uvek iznova ima i ljudi koji su razumeli ta to znai da je

Bog njihov otac. U ovoj sferi ostaje ouvana ravnotea izmeu puti i duha. Suprotnost izmeu Frojda i mene sutinski poiva na razlici principijelnih pretpostavki. Pretpostavke su neizbene, a poto su neizbene, ovek nikada ne srne davati utisak kao da ih uopte nema. Zbog toga sam pre svega na svetio dana izneo principijelne aspekte, poto se
2

Das Ich und das Es.

136

pomou njih najlake mogu razumeti raznovrsne, sve do u pojedinanosti zadirue razlike izmeu Frojdovog r mog shvatanja.

137

ARHAIAN COVEK. Arhaian znai poetan, prvobitan. Rei neto temeljnije dananjim civilizovanim ljudima spada u najtee i naj nezahvalni je zadatke koji se mogu zamisliti, poto na njih treba da odgovori neko ko je sputan istim pretpostavkama i zaslepljen istim pre-dubeenjima kao oni kojima treba da saopti svoja razmiljanja. Meutim, u odnosu na arhainog oveka nalazimo se u na izgled povoljnijoj situaciji. Mi smo vremenski daleko od njegovog sveta, nadmoniji u duhovnoj diferenciranosti, tako da smo u mogunosti da sa vie osmatranice sagledamo njegovu narav i njegov svet. Ovom reenicom istovremeno sam predmetu mog predavanja postavio jedno ogranienje, bez koga ne bi bilomogue da se u optim potezima opie dovoljno obimna slika duevne pojave arhainog oveka. Naime, ejeo bih da se ograniim na ovu sliku, budui da iz razmatranja iskljuujem antropologiju primitivnog oveka. Ako uopte govorimo oveku, onda ne mislimo upravo na anatomiju, njegov oblik lobanje i njegovu boju koe, ve mislimo na njegov ljudski psihiki svet, na njegovu svest i njegov nain ivljenja. A sve ovo je predmet psihologije. Stoga emo morati da se pozabavimo uglavnom arhainom, tj. primitivnom psihologijom. Uprkos ovog ogranienja ovim emo proiriti nau temu, jer arhaina psiP] Predavanje odrano u italakom klubu Hotingen u Cirihu, oktobra 1930. Objavljeno u: Europische Revue. Berlin, 1931. (Ges. Werke X).

hologija nije samo psihologija primitivnog, ve i modernog civilizovanog oveka; ne moda psihologija pojedinih regresivnih pojava u modernom drutvu, ve naprotiv, svakog civilizovanog oveka koji je, bez obzira na visinu svoje svesti, u dubljim slojevima psihe jo uvek arhaian ovek. Kao to je nae telo jo uvek telo Sisara, koje u sebi sadri itav niz ostataka iz jo ranijeg stupnja ivotinja sa hladnom krvi, tako je i naa dua razvojni produkt, koja, praena od njenih poetaka, obelodanjuje jo uvek bezbrojne arhaizme. Svakako u poetku, kada ovek doe u prvi dodir sa primitivcima ili kada prouava nauna dela primitivnoj psihologiji, nee propustiti a da ne stekne duboki utisak stranos, i udesnosti arhainog oveka. Upravo Levi-Bril, autoritet u oblasti primitivne psihologije, neumorno istie ovu vanrednu razlinost etat prelogique od nae svesti. Njemu, kao civili-zovanom oveku, izgleda prosto neshvatljivo kako primitivni ovek jednostavno prelazi preko oiglednog iskustva i sa direktnim odricanjem opipljivih uzroka svoje representations collectives smatra eo ipso vaeim, umesto da ih razjanjava jednostavnim sluajem ili sa razumnom kauzalnou. Pod representations collectives Levi-Bril podrazumeva opte rasprostranjene ideje sa aprioristikim karakterom istine kao to su duhovi, vradbine, snaga vraa itd. injenica da, na primer, ljudi umiru zbog duboke starosti ili zbog poznatih smrtonosnih oboljenja nama je naprosto sama po sebi razumljiva, ali primitivnom oveku ne. Nijedan ovek ne umire zbog duboke starosti, kao argumenat navee da ima ljudi koji su do-iveli jo dublju starost. Nijedan ovek ne umire zbog neke bolesti, poto je toliko ljudi ozdravilo ili se uopte nije ni razbolelo od iste bolesti. Pravo objanjenje za njega je uvek magija. Ili je oveka ubio duh ili vradbina. Mnogi samo smrt u borbi smatraju prirodnom. Drugi, svakako i ovu smrt smatraju ve-takom poto je ili protivnik bio arobnjak ili je nosio opinjeno oruje. Ponekad ova groteskna ideja poprima jo znatno upeatljiviji oblik. Tako je jedan

Evropejac ustrelio krokodila u ijem je elucu naao dve narukvice. Domoroci su prepoznali ove narukvice, pripadale su dvema razliitim enama koje su neko vreme pre toga bile proderane. Odmah se razvila buna diskusija oko vradbina, budui da je ovaj sasvim prirodni dogaaj, koji nijednom Evropljaninu ne bi bio sumnjiv, pomou duhovne predodre-enosti (Levi-Brilova representations collectives) primitivnog oveka dobio sasvim neoekivano objanjenje. Krokodila je pozvao nepoznati arobnjak i naredio mu da uhvati i da mu donese ove dve ene. Krokodil je izvrio ovo nareenje. Ali narukvice u elucu ivotinje? Krokodili, objasnili su, nikada ne jedu ljude bez nareenja. Krokodil je dobio narukvice od arobnjaka kao nagradu. Ovaj dragoceni sluaj je jedan od zanimljivijih primera samo vol jnosti objanjenja u etat prlo-gique, preloginog oigledno stoga to nam jedno ovakvo objanjenje izgleda apsurdno nelogino. Ali to nam izgleda samo zato to polazimo od sasvim drugaijih pretpostavki nego primitivni ovek. Da smo, kao on, ubeeni u postojanje arobnjaka i drugih tajanstvenih sila, kao to smo ubeeni u takozvane prirodne uzroke, njegov zakljuak bio bi nam sasvim logian. U sutini primitivni ovek nije loginiji ili neloginiji od nas. Samo je njegova pretpostavka drugaija. I u tome lei razlika. Primitivac misli i ivi sa sasvim drugaijim pretpostavkama nego mi. Sve to se ne odvija po nekom redosledu, sve to ga zbog # toga uznemirava, plai ili udi, on smatra da poiva na neemu to bismo mi oznaili kao natprirodno. Za njega to svakako nije natprirodno, ve spada u njegov iskustveni svet. Nama je prirodno objanjenje: ova kua je izgorela jer je u nju udario grom. Za primitivca je isto tako prirodno da kae: arobnjak je iskoristio munju zato da zapali upravo ovu kuu. Naprosto u svetu primitivnog oveka nema niega to se ne bi moglo, ako je samo donekle neobino ili upeatljivo, podvrgnuti ovome ili principijelno slinom objanjenju. Pri tome on postupa isto kao i mi: on ne razmilja svojim pretpo21 Jung, Odabrana dela, III

321

stavkama. Za njega je a priori sigurno da je bolest i si. prouzrokovana pomou duhova ili vradbina. isto kao to smo i mi ubeeni da bolest ima takozvani prirodni uzrok. Mi razmiljamo isto toliko malo vradbinama koliko i on prirodnim uzrocima. Njegovo duhovno funkcionisanje po sebi i za sebe principijelno se ne razlikuje od naeg. Razlika je, kao to sam ve rekao, iskljuivo u pretpostavci. Pretpostavljalo se da primitivni ovek ima drugaija oseanja i drugaiji moral, to jest da u neku ruku ima preloginu narav. U svakom sluaju primitivni ljudi

imaju drugaiji moral nego mi. Jedan crnaki poglavica, zapitan razlici izmeu dobra i zla, rekao je: ako ja mom neprijatelju otmem enu, onda je to dobro, ali ako mi ih on ukrade, onda je to zlo. U mnogim mestima je uasna uvreda stati nekome na senku, ili je neoprostiv greh kou morskog psa guliti metalnim noem umesto kremenom. Ali budimo pravini: zar i kod nas nije greh ribu jesti noem? Ili pozdraviti damu sa cigaretom u ustima? Ove stvari kod nas isto kao i kod primitivnog oveka nemaju niega zajednikog sa etosom. Postoje estiti i lojalni lovci na ljudske glave, ima takvih koji pobono i savesno izvode grozne rituale, ubica iz najsvetijeg ubeenja; i sve ono emu se divimo u etikom stavu, u osnovi ceni isto tako i primitivac. Njegovo dobro je isto tako dobro kao nae, njegovo zlo je isto tako rdavo kao nae. Samo su oblici drugaiji, ali etika funkcija je ista. Isto tako se smatralo da su njegova ula otrija ili drugaija od naih. Meutim, on ima samo profesionalnu diferencijaciju prostornog ula ili ula sluha i vida. Ako se postavi pred stvari koje su izvan njegovog podruja, onda je i on zauujue spor i nespretan. Domorocima-lovcima, koji su imali vid kao u sokola, pokazao sam ilustrovane novine gde bi kod nas svako dete odmah prepoznalo ljudske figure. Ali moji lovci su okretali i okretali slike dok najzad nije jedan, prstima pratei konture, iznenada uzviknuo: pa to su beli ljudi! to je onda slavljeno kao veliko otkrie. Cesto neverovatno ulo orijentacije u prostoru mnogih primitivaca je profesionalno i objanjava se apsolutnom neophodnou snalaenja u umama i savanama. Cak i Evropljanin poinje posle kraeg vremena iz straha da uprkos kompasu fatalno ne zaluta da pazi na stvari kojima do tada nije ni sanjao. Nita ne ukazuje na to da primitivni ovek u principu drugaije misli, osea ili opaa. Psihike funkcije su u biti iste. Ali pretpostavke su diugaije. Pored toga relativno malo znai to je opseg njegove svesti manji ili izgleda da je manji od naeg, ili da se on vrlo malo ili uopte ne moe da usredsredi na misaonu delatnost. Ovo poslednje Evropejac zapaa kao neto strano. Tako moje crnako vee nisam mogao nikada da zadrim due od dva asa, jer po isteku ovog intervala ljudi su izjavljivali da su umorni. Isuvie im je bilo teko a pri tom, u neusiljenorn razgovoru, postavljao sam im vrlo jednostavna pitanja. Meutim, isti ljudi u lovu ili na putovanjima pokazivali su zauujuu koncentraciju i izdrljivost. Moj pismonoa je, na primer, neprekidno trao 120 kilometara u jednom pravcu; ili posmatrao sam jednu enu u estom mesecu trudnoe, koja je nosila bebu na leima i puila dugu lulu, kako je skoro celu dugu no pri 34 igrala oko razbuktale vatre, a da nije pala od iscrpljenosti. Dakle, ne moe im se odrei sposobnost koncentracije u stvarima za koje su zaintereso-vani. Ako i mi moramo da se skoncentriemo na neinteresantne stvari, uskoro primeujemo kako je mala sposobnost nae koncentracije. Mi smo isto tako malo nezavisni od emocionalnih impulsa kao i primitivan ovek. Sigurno da su primitivni ljudi jednostavniji detinjastiji od nas, u dobru kao i u zlu. Ali to nam ne deluje strano. A ipak, kada doemo u dodir sa svetom arhainog oveka, oseamo neto udovino strano. Koliko mogu da analizujem ovo oseanje, ono uglavnom preteno potie iz toga to se arhaina pretpostavka u bitnim elementima razlikuje od nae, to jest primitivni ovek ivi tako rei u jednom drugom svetu nego mi. To od njega stvara teko razumljivu zagonetku sve dotle dok ne upoznamo njegove pretpostavke. Isto tako mogli bismo rei: im upoznamo nae pretpostavke, primitivni ovek nam vie nije zagonetka. Naa racionalna pretpostavka je da sve ima svoje prirodne, opaajne uzroke. U to smo ubeeni a priori. Kauzalnost u ovom smislu je jedna od naih najsvetijih dogmi. U naem svetu nema legitimnog prostora za nevidljive, samovoljne, takozvane natprirodne sile, osim ako sa modernim fiziarima ne siemo u najsi-uniji tamni svet unutranjosti atoma, gde se. kako izgleda, deavaju udnovate stvari. Ali do toga je jo daleko. Mi gajimo izrazitu odbojnost prema nevidljivim silama, poto nije prolo tako mnogo vremena od onda kada smo se oslobodili onog straljivog sveta snova i sujeverja i stvorili sliku sveta, dostojnu nae racionalne svesti, najmlaeg i najveeg ovekovog dela. Nas okruuje svemir koji se povinjava racionalnim zakonima. Dodue, mi ne poznajemo sve uzroke, ali oni e se otkriti, i oni e odgovarati razumnim oekivanjima. To je isto tako naa sama po sebi razumljiva nada. Dodue ima i sluajnosti, ali one su naprosto sluajne, tako da se ne moe dirati u njima svojstvenu kauzalnost. Sluajnosti su nemile svesti koja voli red. One na smean i zbog toga iritirajui nain ometaju zakonomerni tok sveta. Slinu odbojnost kao prema sluajnostima gajimo i prema nevidljivim svojevoljnim silama. One nas isuvie mnogo podseaju na avolia ili na samovolju nekog deus et machina. One su najgori neprijatelji naih brinih prorauna i stalna

140

opasnost pri svakom naem poduhvatu. One su uz to nerazumne i zasluuju svaku osudu, ali ne treba im uskratiti potovanje. Arapi u ovom pogledu imaju vie potovanja. Oni na svakom pismu piu: Inalah, ako je Bogu pravo ovo pismo e stii. Jer, uprkos svom ressentimentu i uprkos svoj zakonitosti nepobitno je tano da smo uvek i svuda izloeni nepredvidivim sluajnostima. A ta je nevid-ljivije i svojevoljnije od sluaja? Sta je neizbenije i fatalnije? U osnovi uzev mogli bismo isto tako rei: zakonitost, kauzalni tok je teorija koja se praktiki potvruje u pedeset procenata, u ostalih pedeset preputena je volji demona sluaja. Sigurno da i sluaj ima svoje sasvim prirodne uzroke, iju banalnost moramo, na nau nevolju, isuvie esto da otkrivamo. Rado bismo se odrekli kauzalnosti, jer ono to ljuti u sluajnostima je neto sasvim drugo: naime, da se mora desiti ovde i to ba sada, drugim recima da je tako rei namerna. Ona bar tako deluje, i u datom sluaju proklinje je i krajnji racionalista. Kako god da se sluaj tumaio, to nita ne menja na injenici njegove moi. Sto su bolje regulisani uslovi postojanja, tim je vie iskljuen sluaj i tim manje je potrebno uvati se od njega. Ipak, praktiki se svako uva od sluaja ili se nada i veruje u sluaj, iako zvanino prihvaeno uverenje nema klauzulu sluajnosti. To je naa pretpostavka: pozitivno ubeenje da sve bar teorijski opaljivo ima takozvane prirodne uzroke. Meutim, pretpostavka primitivnog oveka je: sve izmie nevidljivoj samovoljnoj sili, drugim recima sve je sluaj, samo on to ne naziva sluaj nego namera. Prirodna kauzalnost samo je privid i zbog toga nije vredna pomena. Kada tri ene odu po vodu na reku, pa krokodil dograbi srednju i odvue je pod vodu, onda nae shvatanje kae: ista je sluajnost da je od tri ene stradala srednja. Da je krokodil uopte dograbio enu sasvim je prirodno, poto krokodili pokatkad deru ljude. Ovim objanjenjem situacija je sasvim nejasna. U itavoj uzbudljivoj prii nije nita objanjeno. S pravom arhaini ovek ovakvo objanjenje smatra povrnim ili ak apsurdnim, jer prema ovom shva-tanju isto tako je moglo i da se ne desi nita i tome bi odgovaralo isto objanjenje. Evropejac uopte ne uvia kako je malo rekao ovim objanjenjem. To je njegovo predubeenje. Nasuprot tome primitivni ovek ima daleko vee zahteve. Za njega je ono to mi nazivamo sluajem, samovolja. Zbog toga je bila oigledna namera kro-

Rodila da dograbi srednju od tri ene, to je svako mogao da vidi. Ali otkud krokodilu ova namera? Krokodili obino ne deru ljude. To je tano kao i injenica da u Sahari obino ne pada kia. Krokodili su nedruevne ivotinje koje je lako zaplaiti. U -denju sa bezbroj krokodila broj ljudi koje su ubili je krajnje mali. Dakle, neoekivano je i neprirodno kada oveka pojede krokodil. To mora biti objanjeno. Od koga je krokodil dobio nareenje da ubije? Jer po pravilu on to ne ini zbog svoje sopstvene prirode. Primitivni ovek se u najveoj meri zasniva na injenicama sredine koja ga okruuje i s pravom se udi i pita se specifinim uzrocima kada se desi neto neoekivano. Dovde se ponaa upravo kao i mi. Ali on ide dalje od nas. On ima jednu ili vie teorija samovoljnoj sili sluaja. Mi kaemo: nita drugo do sluaj. On kae, sraunata samovolja. On baca glavno teite na onih drugih pedeset procenata svetskog zbivanja, dakle ne na iste kauzalne povezanosti prirodnih nauka, ve na zamrena i zapletena ukrtanja kauzalnog lanca koja nazivamo sluajnostima. On je odavno prilagoen zakonitostima prirode, zbog toga se plai od sile nepredvidivog sluaja kao od samovoljnog, nepoznatog agensa. 1 u tome ima pravo. Zbog toga je razumljivo to mu sve neobino tera strah u kosti. U predelima juno od Elgona, gde sam boravio due vremena, ima prilino mnogo mravo-jeda. Mravojed je nona, vrlo plaljiva ivotinja i zbog toga se vrlo retko vida. Ali ako se desi da se mravojed vidi danju, onda je to tako krajnje neprirodno i deluje tako zapanjujue kao kada bismo otkrili potok u kome voda tee uzbrdo. Kada bi stvarno bili poznati sluajevi gde voda razvija negativnu siiu tee, onda bi to bilo krajnje zabrinjavajue otkrie. Naime, poznato nam je kolike nemerljive koliine vode nas okruuju, tako da bismo lako mogli zamisliti ta bi se desilo kada bi se voda ponaala suprotni) zakonima. U otprilike ovakvoj situaciji nalazi se primitivni ovek. On tano poznaje ivotne navike mra-vojeda. ali on ne zna njegov dejstveni donni kada mravojed iznenada probije svetski poredak. Primitivni ovek je u tolikoj meri pod utiskom postojeeg, da krenje njegovog svetskog poretka ima nesagle-dive mogunosti. To je portentum, omen, kao kometa ili eklipsa. Kako ova neprirodnost za primitivnog oveka ne moe imati prirodne uzroke, onda to mora biti nevidljiva

samovoljna sila, koja je naterala mra-vojeda da se pojavi po danu. Zastraujua manifestacija samovolje koja moe razbiti svetski poredak, naravno da zahteva vanredne mere odbrane ili ublaavanja. Susedna sela se pozivaju i mravojed se s velikom mukom iskopava i ubija. Posle toga najstariji ujak (po majinoj liniji) oveka koji je prvi ugledao mravojeda mora da rtvuje bika. Taj ovek silazi u jamu i dobija prvi komad mesa rtvovane ivotinje. Potom jedu i ujak i ostali uesnici ceremonije. Na ovaj nain okajana je opasna samovolja prirode. Mi emo se uzbuditi ako iz nepoznatih razloga voda iznenada pone da tee uzbrdo, ali ne ako danju ugledamo mravojeda, ili ako se rodi albino, ili ako doe do pomraenja sunca. Mi poznajemo znaaj ovih dogaaja i njihov opseg dejstva, ali primitivni ovek ne. Ono to se obino deava za njega je vrsto sklopljena celina u koju je i on ukljuen svim svojim biem. Zbog toga je on krajnje konzervativan i ini stvari koje su oduvek injene. Ako se bilo gde desi neto to probija ovu celinu. onda je za primitivca nastala rupa u poretku sveta. Tada je bogzna ta sve mogue. Odmah se sa tim dovode u vezu svi, na bilo koji nain znaajniji dogaaji. Jedan misionar je pred svojom kuom uvrstio motku na kojoj je hteo da istakne zastavu svoje zemlje. Ovo nevino zadovoljstvo skupo ga je stajalo, poto je neko vreme posle njegovog buntovnog postupka usledila razorna oluja, koja je, naravno, dovedena u vezu sa motkom za zastavu. To je bilo dovoljno da se podigne opli ustanak protiv misionara. Za primitivnog oveka sigurnost sveta se sastoji u pravilnosti obinih zbivanja. Svaki i/.uzetak od ovog izgleda mu kao opasni akt samovolje, koji se na odgovarajui nain mora okajati, jer to nije samo trenutni prekraj obinog, ve istovremeno predznak daljih vanrednih dogaaja. To nam izgleda apsurdno ali potpuno zaboravljamo kako su ovakve pojave tumaili nai dedovi i pradedovi: na svet je dolo tele sa dve glave i pet nogu; u susednom selu petao je sneo jaje; jedna stara ena usnila je neki san; na nebu se pojavila kometa; u susednom gradu izbio je poar; godinu dana posle ovih dogaaja izbio je rat. To je stari nain pisanja istorije, poev od starog veka sve do u XVIII vek. Ovo nama besmisleno gru-pisanje za primitivca je naprosto smisleno i uver-ljivo. I u tome je on, naime, neoekivano u pravu. Njegovo posmatranje je pouzdano. Iz najstarijeg iskustva on zna da su ovakve povezanosti stvarne. Ono to je za nas, koji jedino pazimo na smisao i kauzalnost svojstvenu pojedinom dogaaju, samo besmisleno gomilanje pojedinih sluajnosti, za primitivnog oveka je logini niz omina i time najavljenih dogaaja, fatalna, ali potpuno konsekventna provala demonske samovolje. Tele sa dve glave i rat su jedno te isto, poto je tele bilo samo anticipacija rata. Ova veza primitivnom oveku izgleda tako sigurna i oigledna zbog toga to je za njega samovolja sluaja nesravnjivo znaajniji faktor nego zakonomerno i pravilno odvijanje svetskih zbivanja i zbog toga to je on, briljivo pratei vanredne dogaaje, daleko ranije otkrio zakonomernost grupe ili serije sluajnosti. Kod nas svaka klinika poznaje zakon duplicitas casuum. Jedan stari vircburki psihijatar obiavao je redovno da kae, kada bi na klinici prikazivao neki posebno redak sluaj: Gospodo! Ovo je jedinstven sluaj. Sutra emo primiti jo jedan. Lino sam bio u situaciji da nainim slina posmatranja. Za vreme mog osmogodinjeg rada u duevnoj bolnici upuen nam je jednom naroito redak sluaj sumranog stanja, prvi koji sam video. U roku od dva dana doao je drugi, a potom vie nijedan. Duplicitas casuum je s jedne strane klinika ala, s druge pak prapredmet primitivne nauke. Jedan noviji istraiva ak je oformio zakljuak: Magic is the science of the jungle. Sigurno da su astrolozi i druge divinatorne metode bili nauka starog veka. Ono to se redovno deava, vidi se tako i tako. Covek je pripremljen na to. Znanje i vestina isplate se samo tamo gde mrana samovolja ometa ono to je dato. Cesto je najpametnijem i najlukavijem oveku plemena, vrau, poveren zadatak da tumai me-tereologiju dogaaja. Svojim znanjem on mora da objasni sve ono to je neuveno i da ga pobedi svojom vetinom. On je uenjak, strunjak, ekspert sluaja, a istovremeno arhivar naune tradicije plemena. Okruen potovanjem i strahom on uiva najvei autoritet, a ipak ne tako veliki da njegovo pleme potajno ne bi smatralo kako susedno pleme ima boljeg vraa. Najbolji lek nikada nije blizu, ve se moe dobiti samo iz najvee mogue udaljenosti. Uprkos izvanrednom strahu koji je pleme, kod koga sam jedno vreme stanovao, osealo pred starim vraom, ipak su ga zvali samo za lake bolesti ivotinja i ljudi; u svim ozbiljnijim sluajevima konsultovan je izvanredni autoritet, m'ganga (arobnjak), koga bi uz visoku naknadu dovodili iz Ugande partout comme chez nous. Sluajnosti se deavaju prvenstveno u manjim i veim serijama ili grupama. Staro oprobano pravilo vremenske prognoze je da e, ako je vie dana padala kia i sutra biti kiovito. Poslovica kae: Nesrea nikada ne dolazi sama. Ova mudrost poslovice je primitivna nauka

 u narodu u nju veruju i plae je se, dok je obrazovani ismejavaju, uz preduslov da se njima nije desilo neto izvanredno. Ovde moram da iznesem jednu neprijatnu priu. Meni poznata dama probudila se izjutra u sedam sati zbog udnovatog zveckanja na nonom stoiu. Posle kraeg istraivanja otkrila je uzrok gornji rub njene ae, kruno u komadu irine oko 1 santimetar, prsnuo je i odvalio se. To joj je izgledalo udno. Zvonila je po drugu au. Posle oko pet minuta istovetno zveckanje i ponova se odlomio gornji rub ae. Ovaj put uznemirena zatraila je treu au. Dvadeset minuta kasnije isto zveckanje i ponova se odlomio gornji rub

ae. Tri sluajnosti uzastopno bilo je isuvie i za njeno obrazovanje. Odbacila je na licu mesta vero-vanje u prirodne uzroke i ponovo preuzela primitivnu representation collective, ubeeni1 stojanju samovoljne sile. To je sluaj sa mnogim modernim ljudima koji nisu tvrdoglavi, kada se suoe sa dogaajima kod kojih je otkazala prirodna kauzalnost. Zbog toga se i osporavaju ovakvi dogaaji. Oni su neprijatni poto oni i u tome se krije na jo ivahan primitivizam probijaju na svetski poredak, a ta onda vie n i j e mogue? Sa svojim verovanjem u samovoljne sile primitivni ovek ne stoji, kako se do sada verovalo, sasvim u vazduhu. ve se oslanja na iskustvo. Grupacija sluajnosti opravdava ono to mi nazivamo suje-verjem, poto je stvarno verovatno da se neobine stvari podudaraju po vremenu i mestu. Ne zaboravimo da nas ovde nae iskustvo ostavlja na cedilu. Mi nedovoljno posmatramo poto smo drugaije nastrojeni. Nama, na primer, nikada nee ozbiljno pasti na pamet da sledei niz injenica posmatramo kao povezane jednu s drugom: izjutra jednom oveku ule-tela je ptica u sobu, sat kasnije svedok je saobraajnog udesa na ulici, po podne umire bliski roak, uve-e kuvarica isputa iniju sa orbom, a nou, kasno doavi kui. on otkriva da je izgubio kljueve. Meutim, primitivnom oveku ne bi promakao ni najsitniji detalj na ovom lancu dogaaja. Svaka nova karika lanca potvrdila bi njegova oekivanja, i on zbog toga ima prava, ak mnogo vie prava nego to mu priznajemo. Njegovo straljivo iekivanje je potpuno opravdano, ak korisno. To je koban dan, i tog dana ne treba nita preduzimati. U naem svetu ovo sujeverje bi bilo za osudu, u primitivnom svetu, meutim, najsvrsishodnija mudrost, poto je tamo ovek izloen sluajnostima u mnogo veoj meri nego mi u naem zatienom i regulisanom ivotu. Covek ne moe da nzikuje isuvie sluajnosti ako se nalazi u divljini. I Evropljanin mora to da oseti. se Pueblo-indijanac ne osea u skladu sa samim sobom, on nee otii na skup mukaraca. Ako bi se stari Rimljanin pri izlasku iz kue spotakao prag, odustajao bi od svoje namere. To nam izgleda besmisleno, ali u primitivnim uslovima ovakav omen upuuje bar na opreznost. Ako nisam u skladu sa samim sobom, onda su moji pokreti sputani, panja ometena, rasejan sam, zbog toga se negde sudaram sa neim, sapliem, isputam neto, zaboravljam. U civilizovanim prilikama sve same nitavnosti, u praumi pogibeljna opasnost! Saplesti se tamo znai ovek se oklizne sa brvna klizavog od kie koje, kao most pet metara visok, vodi preko reke pune krokodila. U visokoj travi gubim kompas, zaboravljam da napunim puku i u dungli nailazim na trag nosoro-ga. Zamiljen sam i gazim na zmiju otrovnicu. Uve-e zaboravljam da blagovremeno obuem zatitnu odeu od moskita i jedanaest dana kasnije umirem u prvom napadu tropske malarije. Da, dovoljno je ak prilikom kupanja zaboraviti da se dre zatvorena usta pa da se ovek razboli od smrtonosne dizente-rije. Sigurno da sluajnosti ove vrste za nas imaju svoje poznate prirodne uzroke u neto rastresenom psiholokom stanju, ali za primitivnog oveka to su objektivno uslovljena omina ili vradbine. Ali moe biti i drugaije. U podruju Kitoija juno od Elgona poao sam na izlet u Kabras praumu. Tamo sam u gustoj travi natrapao na otrovnu /.miju. U poslednjem trenutku uspelo mi je da je preskoim. Po podne moj prijatelj se vratio iz lova bled kao smrt drhtei celim telom skoro ga je ujela preko sedam stopa duga mamba. koja je naletela na njega sa jednog termitnjaka. Njen ujed bi bio smrtonosan. Uspelo mu je da u poslednjem trenutku, sa udaljenosti od nekoliko koraka, ubije zmiju. Uvede u devet sati na logor je napao opor izgladnelih hijena, koje su prethodnog dana ve napale jednog usnulog oveka i rastrgle ga. Uprkos vatri prodrle su u kolibu naeg kuvara. koji je, uz veliku dreku, po-begao preko zida. Zatim se na itavom putu nije desilo nita. Ovakav dan bio je pun materijala za moje Crnce. Za nas jednostavno

143

redanje sluajnosti, za njih prirodno ispunjenje omena. koji se odigrao prvog dana naeg izleta u divljinu. Tamo smo, naime, sa naim kolima, zajedno sa mostom preko koga smo prelazili, pali u potok. Moji pratioci crnci su se pogledali kao da su hteli rei: Ba je lepo poelo. Na to je naila tropska nepogoda koja nas je sasvim promoila tako da sam vie dana bio u groznici. Uvee ovog dana mi beici smo se zgledali i nisam imao kud do da kaem mom prijatelju lovcu: Skoro mi izgleda da je ovo poelo znatno ranije. Sea li se sna koji si mi ispriao jo u Cirihu, neposredno pre naeg puta? Naime, tada je on sanjao vrlo upeatljiv san. Sanjao je kao da je u Africi u lovu i da ga je iznenada napala dinovska mamba. Probudio se glasno viui od straha. San je nainio na njega veliki utisak tako da mi je priznao da je mislio da to znai smrt nekoga od nas. Prirodno da je pretpostavljao moju smrt, jer dobar drug je, kako se nadamo, uvek neko drugi. Ali on je bio taj koji je kasnije oboleo od teke malarije koja ga je bila dovela skoro do ivice groba. Ovaj razgovor, naveden ovde gde nema zmija ni anopheles-komaraca, zvui prazno. Ali treba zamisliti somotski plavu tropsku no, dinovsko crno pra-umsko drvee, zagonetne glasove none daljine, usamljenu vatru, napunjeno oruje oslonjeno pored vatre, mree protiv komaraca, prokuvanu vodu za pie uzetu iz movare i uz sve to ubeenje, koje je pretoio u rei stari iskusni Afrikanac: You know, this isn't men's it's God's country. Tamo nije ovek kralj ve priroda, ivotinje, biljke i mikrobi. Ovo raspoloenje" spada k tome i ovek shvata da se najavljuju povezanosti koje smo ranije ismejavali. To je svet bezgraninih sila, sa kojima se svakodnevno sree primitivni ovek. Neobino za njega nije nikakva ala. On odatle izvlai zakljuke To nije dobro mesto, dan nije povoljan i ko zna koliko puta je izbegao opasnosti zahvaljujui ovom upozorenju! Magic is the science of the jungle. Portentum prouzrokuje trenutnu promenu dosadanje delatnosti, izostavljanje planiranog poduhvata, promenu psiholokog stava. Sigurno sve same svrsishodne mere sa aspekta grupacije sluajnosti, uzimajui u obzir potpunu nesvesnost psihikih kauzalnosti primitivnog oveka. Mi smo nauili, zahvaljujui jednostranom davanju prevage takozvanim prirodnim uzrocima, da razdvajamo subjektivno psihiko od objektivno prirodnog. Nasuprot tome primitivni ovek ima svoju psihu napolju u objektima. Nije on taj koji se udi, ve je to objekt, koji je mana, obdaren arobnom snagom, zbog ega sva nevidljiva dejstva, koja bi mi shvatili kao sugestiju ili snagu uobrazilje, za njega dolaze od spolja. Njegov predeo nije ni geografski ni geoloki ni politiki. On sadri njegovu mitologiju i njegovu religiju-, sve njegovo miljenje i oseanje, ukoliko mu je' ovo nesvesno. Njegov strah je loka-lizovan na izvesna mesta, koja nisu dobra. U svakoj umi borave duhovi umrlih predaka. U svakoj peini nalazi se avo, koji davi svakoga ko kroi unutra. U svakom brdu boravi velika zmija, u svakom breuljku je grob nekog kralja iz pria, na odreenom izvoru, litici ili drvetu sve ene zatrudne, u pilji vreba zmijski demon, veliko drvo obdareno je glasom kojim zove izvesne ljude. Primitivni ovek nema psihologije. Psihiko je objektivno i zbiva se napolju. Cak su i njegovi snovi realnosti, ili ih uopte ne zapaa. Moji ljudi iz Elgonija, na primer, sasvim su ozbiljno tvrdili da uopte ne sanjaju, samo vra katkad sanja. Kada sam ovog zapitao, odgovorio mi je da vie ne sanja od kada su Englezi u zemlji. Da, jo njegov otac je sanjao velike snove, on je znao kuda je odlutalo stado, gde su krave sa teladima, kada e izbiti rat ili naii poast. Sada District Commissioner zna sve, a oni ne znaju nita. On je bio rezigniran slino izvesnim Papuancima koji su vero-vali da je veliki deo krokodila preao na stranu engleske administracije. Naime, jedan kanjenik uroenik pobegao je iz zatvora i pri pokuaju da prepliva reku teko ga je osakatio krokodil. Zbog toga su smatrali da je to morao biti policijski krokodil. Sada u snu Bog razgovara sa Englezima a ne sa vraem Elgonija, poto oni imaju silu. Funkcija snevanja je odlutala. Tako ponekad odlutaju i njihove due i vra ih potom hvata u kaveze kao ptice. Ili dolutaju strane due i prouzrokuju bolesti. Ova projekcija psihikog prirodno da stvara veze izmeu ljudi, izmeu ljudi i ivotinja i stvari, koje izgledaju neshvatljive. Jedan beli lovac ubija krokodila. Neposredno posle toga iz susednog sela dojuri mnotvo ljudi i u najveem uzbuenju trai odtetu. Krokodil je, naime, bio izvesna ena u selu, koja je umrla u istom trenutku kada je ispaljen metak. Njena umska dua oigledno je bio ovaj krokodil. Jedan drugi je ubio leoparda koji je napadao njegovu stoku. U isto vreme umrla je jedna ena u susednom selu. Ona je bila istovetna sa ovim leopardom. Levi-Bril je za ove udnovate odnose skovao izraz participation mystique. Meni izgleda da re mistian nije sreno izabrana, jer kod primitivnih ljudi se ne radi ni

 emu mistinom, ve neemu sasvim prirodnom. Samo nama to izgleda udnovato, poto su nam na izgled nepoznata ova psihika otcep-Ijenja. U stvarnosti se ovo, meutim, sree i kod nas, samo ne u ovom naivnom, ve neto civilizovanom obliku. Tako je praktiki samo po sebi razumljivo da ovek kod drugog pretpostavlja svoju sopstvenu psihologiju, da se drugom moraju sviati iste stvari ili da e izazvati divljenje ono emu se i mi divimo; ono to smatramo loim, mora i za druge biti loe. Nae pravosue, na primer, tek je u najnovije vreme dostiglo stepen psiholoke relativizacije presude. Izreka Quod licet Jovi non licet bovi jo uvek izaziva otpor kod ljudi jednostavnije naravi. Jednakost pred zakonom znai jo uvek skupocenu tekovinu. I sve loe i manje vredno, sve ono to ovek ne moe da sagleda kod sebe, sasvim sigurno ima ovaj drugi, i zbog toga ovek mora da ga kritikuje, da se bori protiv njega, dok se pri tom nije desilo nita drugo do to je jedna manje vredna dua iz jedne odlutala u drugu. Svet je jo uvek pun betes noires i onih na kojima se kola lome, kao to je nekad sve vrvelo od vetica i vukodlaka. Psiholoka projekcija, dakle Levi Brilova "participation mystique, koja se zaslueno istie kao po-rebno karakteristino svojstvo primitivnog oveka, je jedna od najobinijih psihikih pojava koju mi samo obeleavamo drugim recima i po pravilu neemo da je prihvatimo. Sve to je na nama nesvesno, otkrivamo kod suseda i shodno tome ophodimo se prema njemu. Danas ga ovek vie ne primorava na probu otrovom, ne pee ga usijanim gvoem i ne stavlja na muke. ali mu nanosi moralnu patnju tonom najdubljeg ubeenja. Ono u njemu protiv ega se borimo po pravilu je naa sopstvena manja vrednost. Zbog svoje neizdiferencirane svesti i s tim povezanog potpunog nedostatka samokritinosti primitivni ovek jednostavno projektuje neto vie od nas. A poto mu sve izgleda apsolutno objektivno, to je njegov jezik odgovarajue drastian. ovek sebi kao alu moe predstaviti enu-leoparda, isto kao gusku, kravu, kokoku, zmiju, vola, magarca, kamilu itd. koji su svakome poznati kao ephitheta ornantia. Samo je pojam primitivne umske due lien moralnog prizvuka sa prop ratnom uvredljivom notom; uz to je arhaini ovek isuvie naturalistian i suvie pod utiskom dogaaja, tako da je znatno manje od nas sklon za donoenje sudova. Pueblo domoroci su mi krajnje ubedljivo rastumaili da pripadam totemu medveda, dakle da sam medved, poto se ne sputam slobodno kao ovek niz lestve, ve natrake, sa sve etiri kao medved. Ako bi me neko u Evropi oglasio peinskim medvedom, onda bi to bilo isto sa neto drugaijom nijansom. Motiv umske due, koji nam izgleda tako udnovat kod primitivnog oveka, kod nas je postao govorna figura kao mnogo ta drugo. Prevedimo metaforu u konkretno, pa emo dobiti primitivno gledite. Uzmimo na primer rukovoditi leenjem. Primitivno izraeno to je rukopola-ganje, obraditi rukama, upravo ono to vra ini sa svojim pacijentima. Nama je teko razumljiv pojam umskoj dui samo zbog toga to smo zapanjeni zbog konkretne predstave otcepljivanja due i njenog boravka u nekoj divljoj ivotinji. Ali ako nekoga nazovemo kamilom, onda time ne mislimo da je on i u svakom pogledu poznati sisar kamila, ve smatramo da je kamila samo u odreenom smislu. Na taj nain od dotinog otcepljujemo komad linosti ili due i odlom-ljeni komad personifikujemo kao kamilu. Tako je i ena-leopard ovek, samo njena umska dua je leopard. Poto je za primitivnog oveka sve nesvesno psihiko u njemu i konkretno, onda- onaj koga je oznaio kao leoparda ima i duu leoparda ili, pri jo dubljem cepanju, dua leoparda ivi kao stvarni leopard u umarku. Projekcijom prouzrokovano oznaivanje neega identinim sa neim drugim stvara svet u kome ovek nije samo fiziki ve je i psihiki potpuno prisutan, na neki nain on se stapa sa njim. On nigde nije njegov gospodar, ve njegov deo. Tako su primitivci jo daleko od ljudskog partikularizma. Oni ne sanjaju tome da budu gospodari stvaranja. Njihova zooloka klasifikacija se ne krunie sa homo sapien-som, ve najvee bie je slon, zatim dolazi lav, onda dinovska zmija ili krokodil, zatim ovek i onda nia bia. Covek je jo podreen prirodi. On ne misli na to da bi mogao ovladati prirodom, zbog toga se njegova najvea tenja sastoji u tonie da se sauva od njenih opasnih sluajnosti. Civilizovani ovek, meutim, pokuava da zagospodari prirodom i zbog toga je njegova najvea tenja usmerena prirodne uzroke, koji mu daju kljueve reenja skrivenih dela prirode. Zbog toga mu je krajnje neprijatna i pomisao na samovoljne sile i mogunost njihovog postojanja, jer s pravom on u njima nasluuje dokaz da bi na kraju bila uzaludna tenja da se ovlada prirodom. Saeto hteo bih da konstatujem: principijelno svojstvo arhainog oveka je njegov stav u odnosu na

145

samovoljnost sluaja, poto je ovaj faktor svetskog zbivanja za njega od nesravnjivo veeg znaaja nego prirodni uzroci. Samovolja sluaja sastoji se s jedne strane od stvarne grupacije sluajnosti, s druge pak u projekciji nesvesne psihe, u takozvanoj participation mystique. Za arhainog oveka ova razlika sva-

kako da ne postoji, poto je kod njega psihiko -jektovano toliko potpuno da se ne razlikuje od objektivnih, fizikih zbivanja. Zbog toga su za njega sluajnosti intervencije duhova, to jest namerni akt samovolje, poto on ne osea da ga neobinost potresa samo zbog toga to mu on pozajmljuje snagu sopstvenog uenja ili straha. Ovde se svakako nalazimo na opasnom tlu. Da li je neka stvar lepa zato to joj ja dajem lepotu? Ili me objektivno lepota stvari prisiljava da je priznam? Poznato je da su se veliki duhovi oprobavali sa problemom da li sveto sunce obasjava svetove, ili blistavo ljudsko oko. Arhaini ovek veruje u sunce, civilizovani u oi ukoliko ne pati od pesnike bolesti, ili ukoliko uopte razmilja. On mora da prirodi oduzme duu da bi mogao da ovlada njome, to znai da mora da joj oduzme sve arhaine projekcije, bar tamo gde tei da bude objektivan. U arhainom svetu sve ima duu: dua oveka, ili bolje reeno, dua oveanstva, kolektivno nesvesno; poto pojedinac jo nema duu. Ne zaboravimo da hrianske svete tajne krtenja predstavljaju vrlo znaajan kamen mea u psihikom razvitku oveanstva. Krtenje daruje sutastvenu duu; to ne ini pojedinani, magijski ritual pokrtavanja, ve ideja krtenja, koja oveka izdie iz arhainog identiteta sa svetom i preobraava ga u bie nadmonije od tog sveta. Sto je oveanstvo dospelo do visina ove ideje, to je u najdubljem smislu krtenje i raanje duhovnog, ne prirodnog oveka. U psihologiji nesvesnog vai osnovno pravilo da svaki relativno samostalni deo due ima karakter linosti, to jest on se odmah personificira im mu se ukae prilika za samostalno ispoljavanje. Najlepi primeri ovoga sreu se u halucinacijama duevnih bolesnika i u medijumistikom kontaktu. Tamo gde se projektuje samostalni psihiki deo, nastaje nevidljiva osoba. U spiritizmu tako nastaju duhovi, kod primitivnog oveka isto. Ako se bitniji deo due projektuje na nekog oveka, onda ovaj postaje mana, to jest neobino moan, dakle arobnjak, vetica, vukodlak itd. Primitivna ideja da vra odlutale delove
22 Jung, Odabrana dela. III

dua hvata i stavlja u kaveze kao ptice najjasnije ilustruje prethodno reeno. Ove projekcije ine da vra poseduje manu, one ine da govore ivotinje, drvee i kamenje i iznuavaju, poto su zapravo de-lovi due, bezuslovnu poslunost individue. Iz ovog razloga je duevni bolesnik nepovratno preputen njegovim glasovima, poto su projekcije njegova sop-stvena psihika delatnost, iji svesni subjekt je on isto tako kao to je i sve ono to uje, vidi i emu se pokorava. Psiholoki posmatrano primitivna teorija, po kojoj je samovolja sluaja izliv namera duhova i arobnjaka, predstavlja neto najprirodnije, poto ona predstavlja neizbeno zakljuivanje. Ali ne varajmo se u ovom pogledu! Naime, ako bi jednom pametnom primitivcu izloili nae potpuno nauno objanjenje, on bi nas okrivio da patimo od smenog sujeverja i upravo odvratnog nedostatka logike, poto on veruje da sunce osveti java svet a ne oko. Tako sam jednom od mog prijatelja, koji se zvao Planinsko Jezero i bio Pueblo-poglavica, doiveo postidan poziv na red kada sam pokuao da vesto nametnem argumenat sv. Augustina: Non est hic sol dominus noster, sed qui ilium fecit. Srdito je uzviknuo: Ono, to tamo ide-pokazujui na sunce na je otac. Ti moe da ga vidi. Od njega dolazi sva svetlost, sav ivot nema niega to ono nije stvorilo. Uzbudivi se traio je odgovarajue rei i konano uzviknuo: ak i ovek u planini, koji luta sam, ne moe bez njega ak ni vatru da uegne. Jedva da se lepe moe karakterisati ovo arhaino stanovite do ovim recima. Sva snaga je napolju, i samo pomou nje umemo da ivimo. Bez daljnjega se vidi kako religiozno miljenje i u ove bezbone dane odrava u ivotu arhaino stanje duha. Bezbrojni milioni jo uvek misle ovako. Kada smo prethodno govorili primitivnom osnovnom stavu prema samovolji sluaja, zauzeo sam gledite da je ovakav stav neto svrsishodno a samim tim i pametno. Hoemo li bar za trenutak da odvagnemo hipotezu da li primitivna teorija samovoljnih sila nema samo psiholokog ve i stvarnog

146

opravdanja? Ja ne bih s neba pa u rebra mog itaoca ubeivao u iniehinost postojanja vradbina. Ja bih hteo samo s njim da razmotrim do kakvog bi zakljuka doao ovek ako bi kao i primitivac prihvatio da iz sunca dolazi sva svetlost, da su stvari lepe a da je komad ovekove due leopard, jednom reju da prihvati primitivnu mana-teoriju. Po ovoj teoriji le-pota pokree nas, i nismo mi ti koji stvaramo lepotu. Neko jeste avo, mi nismo nae zlo projektovali u njega i na taj nain nainili ga avolom. Ima upeatljivih ljudi, takozvanih mana-lino'sti, koji su linost sami po sebi i za svoje postojanje ne treba da zahvale naoj uobrazilji. Naime, mana-teorija kazuje da postoji neto kao opte rasprostranjena sila koja objektivno stvara izvanredno dejstvo. Sve to jeste, deluje, stvara, inae nije stvarno. A to moe biti samo zahvaljujui njegovoj energiji. Postojanje je polje sile. Kao to se vidi, primitivna mana-ideja je neto kao dodatak energtici. Dovde se lako moe pratiti primitivno shvatanje. Ali ako ovo gledite, konsekventno samom sebi. ide dalje i psihike projekcije, kojima smo prethodno govorili, preobraa u njihovu suprotnost tvrdei: ne pretvara moja uobrazilja niti moje emocije vraa u arobnjaka, ve on jeste arobnjak i na mene projektuje magiko dejstvo. ja ne haluciniram duhove ve mi se oni javljaju zbog toga to oni tako ele ako se postave ovakva tvrenja, koja su dodue logini derivat mana-teorije, onda poinjemo da oklevamo i da se osvremo za naim lepim psiholokim projekcionim teorijama. Naime, ne radi se ni emu manjem do pitanju: nastaje li psihika funkcija, dua ili duh ili nesvesno u meni, ili je psiha u poecima stvaranja stvarno napolju u obliku hoti-minosti i samovoljnih sila i postepeno urasta u oveka tokom psihikog razvitka? Da li su takozvani otcepljeni delovi due bili stvarno nekada delovi cele due neke individue, ili su 4iaprotiv bili po sebi postojee psihike jedinke, primitivno izraeno: duhovi, due predaka ili slino, koji su se tokom razvitka

inkarnirali u ljudima, postepeno stvarajui u njemu onaj svet koji sada nazivamo psihom? Ovaj zakljuak svakako da zvui zabrinjujui paradoksno. Ali, u osnovi uzev, on nije sasvim neshvatljiv. Ne samo da je religijsko shvatanje, ve je delom i pedagoko da moemo u ljudima zasaditi neto psihiko, ega prethodno nije bilo u njemu. Postoje sugestije i uticaji, pa ak i najmoderniji biha-viorizam u ovom pogledu gaji ekstravagantna oekivanja. Ideja kompleksnog sraenja psihe, samo po sebi razumljiva, izraava se u primitivnom shvatanju u razliitim oblicima, na primer u opte proirenom verovanju u opsednutost duhovima, inkarnaciji due predaka, doseljavanju dua, na primer prilikom kija-nja, kada jo i danas kaemo na zdravlje, ime se misli: Nadamo se da ti nova dua nee tetiti. To je neto kao kompleksno raenje, ujedinjenje, kada oseamo kako tokom naeg sopstvenog razvitka iz protivurenog mnotva postepeno dospevamo do jedinstva linosti. Nae telo se sastavlja od mnotva Mendelovih naslednih jedinica; stoga ne izgleda sasvim nemogue da psiha moda ima slinu sudbinu. Materijalistika shvatanja naeg doba imaju slino uverenje, koje zajedno sa arhainim ima istu tendenciju, to jest vodi do istog konanog reenja naime, da je individua samo rezultat, koji se u jednom sluaju slio iz prirodnih uzroka, u drugom, primitivnom, nastao iz samovoljnih sluajnosti. U oba sluaja ovekova individualnost izgleda kao nebitni sluajni produkt neke dejstvene supstancije iz spolj-njeg sveta. Ovo gledite je sasvim konsekventno u svetlu arhaine slike sveta, u kojoj obian, pojedinani ovek nikada nije sutinski, ve neogranieno promenljiv i krajnje prolazan. Materijalizam se zaobilaznim putem preko najstroijeg kauzalizma ponovo vratio primitivnom shvatanju. Ali materialista je radikalniji, poto je sistematiniji od primitivca. Primitivan ovek ima prednosti nekonsekventnosti on izdvaja mana-linost. Ova se tokom istorijskog razvitka vinula do poasnog mesta bojih figura, do heroja i boanskih kraljeva, koji, jedui veno postojeu hranu bogova, imaju udela u besmrtnosti. Ova ideja besmrtnosti individue, a time njene nesmanjene vrednosti, susree se jo na ranom arhainom stupnju, pre svega u verovanju u duhove; zatim u mitovima vremenu u kom jo nije bilo smrti, koja je jednom dola na ovaj svet zbog nekog glupog nesporazuma ili zbog neijeg nemara.

Primitivni ovek nije svestan ove protivureno-sti u njegovim shvatanjima. Moji crnci su mi tvrdili da oni ne znaju nita tome ta se sa njima deava posle smrti. Covek je tada mrtav, vie ne die, le se odnosi u umu gde e ga pojesti hijene. Tako oni misle danju, meutim nou vrvi od duhova mrtvih, koji donose bolest ljudima i ivotinjama, napadaju i dave none putnike itd. Zbog ovih i slinih protivu-renosti, od kojih prosto vrvi primitivni duh, Evro-pejac bi skoro iskoio iz sopstvene koe. On, naime, ne misli na to da i na kulturni svet to isto ini. Ima univerziteta koji ideju boijoj intervenciji smatraju indiskutabilnom, a pored toga imaju i svoj teoloki fakultet. Jedan materijalistiki naunik koji smatra skarednim da ak i najmanju varijaciju neke ivotinjske vrste dovede u vezu sa aktom boje samovolje, u drugoj fioci ima potpuno oformljenu hri-ansku religiju, koja se moda svake nedelje oevidno potvruje. Zato bi se onda uzbuivali zbog primitivne nekonsekventnosti? Iz pramisli oveanstva je upravo nemogue izvesti ikakav filozofski sistem, ve same antinomije, koje, meutim, u svim vremenima i u svim kulturama formiraju neiscrpnu osnovu celokupne duhovne problematike. Da li su representations collectives arhainog oveka duboke, ili one samo tako izgledaju? Da li je smisao postojao ve u poetku, ili ga je tek kasnije stvorio ovek? Na ovo najtee pitanje ne mogu da odgovorim, ali zbog toga bih, na kraju, hteo da iznesem jedho zapaanje koje sam nainio kod brdskog plemena Elgonija. Raspitivao sam se i tragao levo i desno, uzdu i popreko za bilo kakvim tragom religijskih ideja i ceremonija i tokom vie nedelja nisam naao nita. Ljudi su mi omoguili da sve vidim i spremno su mi davali obavetenja svemu. Bio sam u stanju da neposredno razgovaram sa njima, bez prepreke tumaa-uroenika, poto je veliki broj starijih ljudi govorio nareje suaheli. U poetku su, dodue, bili uzdrani, ali kada je probijen led, naiao sam na prijateljski prijem. Oni nisu znali nita religijskim obiajima. Ali ja nisam poputao. Jednom, pri kraju jednog od mnogih bezuspenih razgovora, iznenada je uzviknuo jedan starac: Izjutra, kada izlazi sunce, izlazimo iz koliba, pljujemo u ake i pruamo ih prema suncu. Zamolio sam da mi pokau i tano opiu tu ceremoniju. Oni pljuju ili duvaju jako u ake koje dre pred ustima i zatim ih okreu sa dlanovima prema suncu. Zapitao sam ih ta to znai, zato to ine, zato duvaju ili pljuju u ake. Uzalud oduvek se tako inilo, rekli su mi. Bilo je nemogue dobiti bilo kakvo objanjenje, tako da mi je postalo sasvim jasno da oni stvarno znaju samo da to ine ali ne i ta ine. U toj radnji oni ne vide nikakvog smisla. Istim gestovima oni pozdravljaju i mladi mesec. Pretpostavimo da sam apsolutni stranac i da sam doao u ovaj grad da bih istraivao vladajue obiaje. Prvo bih se uselio blizu nekoliko vila na Cirih-bergu, i tako bih uspostavio susedske odnose sa stanovnicima ovih kua. Onda bih zapitao gospodu Mi-lera i Majera: Ispriajte mi, molim vas, neto vaim religijskim obiajima. Oba gospodina su zabezeknuta. Oni nikada ne idu u crkvu, ne znaju nita i emfatino odriu da uopte sprovode ikakve obiaje. Prolee je i dolazi Uskrs. Jednog jutra zatiem gospodina Milera na neobinom poslu on revnosno hoda po vrtu i skriva obojena jaja dodajui im svojstvene idole zeca. On je uhvaen in flagranti. Zato ste mi preutali ovu krajnje interesantnu ceremoniju? pitam ga. Kakva ceremonija? To nije nita. To se uvek ini za Uskrs. Ali ta znae ova jaja. idoli, skrivanje? Gospodin Miler se lupa po glavi. On ne zna ni sam, isto tako ne zna ta znai boina jelka, a ipak to ini, isto onako kao i primitivni ovek. Da li su. moda, daleki preci primitivnog ove-

ka bolje znali ta su inili? To je krajnje neverovat-no. Arhaini ovek samo ini, a tek civilizovani zna ta ini. Sta znai prethodno opisana ceremonija Elgoni-ja? Oigledno se radi rtvovanju suncu, koje je za ljude u trenutku njegovog izlaska i samo tada mun-gu, to jest mana, boansko. Ako je pljuvaka, onda je to supstancija koja prema primitivnom shvatanju sadri linu manu lekovitu, magijsku i ivotnu snagu. Ako je dah, onda je to coho, arapski ruh, hebrejski ruah, grki pneuma, vetar i duh. Radnja dakle kazuje: ja nudim bogu moju ivu duu. To je nema molitva, koja se izvodi pokretima i koja bi isto tako mogla da glasi: Oe, u ruke tvoje predajem duh svoj. Da li se ovo deava samo tako ili je ova misao bila miljena i naumljena jo pre oveka? Sa ovim nereenim problemom zavrio bih moje predavanje.

148

BRAK KAO PSIHOLOKA VEZA Kao psiholoka veza brak je komplikovana tvorevina. Brak se sastoji od niza subjektivnih i objektivnih datosti, koje su delom heterogene prirode. Kako u mom prilogu imam nameru da se ograniim na psiholoki problem braka, prinuen sam da uglavnom izostavim objektivne datosti pravne i socijalne prirode, iako ove injenice u izvanrednoj meri upli-viu na psiholoke odnose izmeu suprunika. Bilo kad da govorimo psiholokoj vezi, ovoj pretpostavljamo svest. Ne postoji psiholoka veza izmeu dva oveka, od kojih su oba u nesvesnom stanju. Sa psiholokog gledita oni bi bili lieni nekog odnosa. Posmatrano sa nekog drugog stanovita, na primer sa fiziolokog, uprkos tome oni bi mogli biti u nekoj vezi, ipak ovakva veza ne bi se mogla nazivati psiholokom. Svakako da ne dolazi u obzir pretpostavljena totalna besvest, ipak ima parcijalnih nesvesti znatnih opsega. U onoj meri u kojoj je izraena ovakva nesvest, ograniena je i psiholoka veza. Kod deteta izranja svest iz dubine nesvesnog duevnog ivota, najpre kao pojedinana ostrva, koja se postepeno sjedinjuju u kontinent, u povezanu svest. Uznapredovali duhovni proces razvitka znai irenje svesti. Sa trenutkom nastajanja povezane svesti data je mogunost psiholokog odnosa. Svest je, koliko
l1] Prvi put objavljeno u: Das Ehe-Buch. Eine neue Sinngebung im Zusammenklang der Stimmen fhrender Zeitgenossen. (Ges. Werke X).

149

dopire nae shvatanje, svest sopstvenog Ja. Da bih bio svestan samoga sebe, moram biti u stanju da sebe razlikujem od drugih. Samo tamo gde postoji ovakvo razlikovanje, moe doi do psiholoke veze. Iako uglavnom dolazi do razlikovanja, normalno je ovo nepotpuno, poto su verovatno opsena podruja duevnog ivota nesvesna. U odnosu na nesvesne sadraje ne dolazi do razlikovanja, i zbog toga u njihovom podruju ne moe biti uspostavljena nikakva psiholoka veza; u njihovom podruju jo uvek vlada poetno nesvesno stanje primitivnog identiteta Ja sa drugim (Ja), dakle potpuno odsustvo povezanosti. Mladi u dobu zrelom za brak poseduje svest Ja (devojka po pravilu vie od mladia), ali jo nije tako daleko od trenutka kada je ova izronila iz magle poetne nesvesnosti. Stoga mladi poseduje daleka podruja koja jo uvek lee u senci nesvesnog i koja, sve dokle dopiru, ne omoguuju uspostavljanje psiholoke veze. To praktino znai da je mladiu dato samo nepotpuno saznanje drugom kao i sebi samom, a i zbog toga moe biti samo nedovoljno oba-veten motivima drugog kao i svojim sopstve-nim. Po pravilu on postupa najveim delom iz nesvesnih motiva. Naravno da mu subjektivno izgleda kao da je vrlo svestan; poto ovek uvek precenjuje svesne sadraje, jeste i ostaje veliko i iznenaujue otkrie da je ono to smatramo konano osvojenim vrhom, u stvarnosti samo najdonji stepenik vrlo dugog stepenita. Sto je vei opseg nesvesnog, tim se manje pri sklapanju braka radi slobodnom izboru, to se subjektivno primeuje kroz prisilu sudbine, jasno uoljive u zaljubljenosti. Gde nema zaljubljenosti, ipak moe postojati prisila, svakako u manje prijatnom obliku. Jo nesvesne motivacije su line i opte prirode. Najpre to su motivi, koji potiu iz roditeljskog uti-caja. U ovom pogledu za mladia je merodavan odnos prema majci a za devojku odnos prema ocu. U prvoj liniji stepen vezanosti sa roditeljima nesvesno upli-vie, olakava ili oteava izbor branog druga. Svesna ljubav prema ocu potpomae izbor branog dru ga slinog ocu ili majci. Nasuprot tome nesvesna vezanost (koja svesno uopte ne mora da se izraava kao ljubav) oteava ovakav izbor i dovodi do specifinih modifikacija. Da bi ove razumeli, mora se u prvoj liniji znati odakle potie nesvesna vezanost za roditelje i u kakvim uslovima ova prisilno modifi-kuje ili ak spreava svesni izbor. Po pravilu se sav? iz vetakih motiva spreeni ivot, koji su roditelji mogli iveti u obrnutom obliku, prenosi na decu, to jest ova nesvesno bivaju usmeravana u onaj ivotni pravac koji treba da kompenzuje neispunjeno u ivotu roditelja^Zbog toga dolazi do toga da preterano moralni roditelji imaju takozvanu nemoralnu decu, da neodgovorni i raskalani otac ima bolesno asto-ljubivog sina itd. Najgore posledice ima vetaka ne-svesnost roditelja. Na primer, majka, koja se vetaki odrava nesvesnom, da ne bi ometala prividno dobar brak nesvesno vezuje sina za sebe, donekle kao zamenu za mua. Zbog ovoga je sin gurnut ako ne ba u homoseksualizam a onda je bar prinuen na njemu zapravo neodgovarajue modifikacije izbora. On e se, na primer, oeniti devojkom koja je oigledno podreena majci (sinovljevoj) i tako ne moe biti konkurent majci, ili e se prepustiti eni tiranskog i energinog karaktera, koja treba da ga donekle oslobodi od majke. Izbor branog druga, pri nezakrljalom instinktu moe ostati slobodan od ovih uticaja, ali oni ipak, ranije ili kasnije, postaju smetnja. "Vie ili manje isto instinktivni izbor sa gledita odravanja vrste bio bi svakako najbolji, ali sa psiholokog stanovita on nije uvek srean, poto izmeu isto instinktivne i individualno izdiferencira-ne linosti esto postoji neobino velika razlika. U takvom sluaju pomou instinktivnog izbora moe se istina popraviti ili osveiti rasa, ali zato se unitava individualna srea. (Pojam instinkt, naravno, nije nita drugo do zbirni pojam svih moguih organskih i psihikih faktora, ija nam je priroda najveim delom nepoznata). Ako bi individuu trebalo smatrati samo instrumentom odranja vrste, onda bi daleko najbolja

150

stvar bila instinktivni izbor branog druga. Ali poto su njegove osnove nesvesne, to se na njemu moe zasnovati samo neka vrsta bezlinog odnosa, to vrlo lepo moemo posmatrati kod primitivaca. Ako tu uopte moemo govoriti vezi, onda je to samo bledi, distancirani odnos izrazito bezline prirode, potpuno regulisan pomou prenetih navika i predrasuda, uzor svakog konvencionalnog braka. Ukoliko razum ili lukavstvo ili takozvana skrbna briga roditelja nije aranirala brak dece, i ukoliko kod dece primitivni instinkt nije osakaen niti pogrenim vaspitanjem niti potajnim uticajem zanemarenih i nagomilanih kompleksa roditelja, izbor branog druga e proistei iz nesvesnih, instinktivnih motivacija. Nesvesnost prouzrokuje nerazlikovanje, ne-svesni identitet. Praktina posledica je da jedan drugome pretpostavlja istovetnu psiholoku strukturu. Normalna seksualnost kao zajedniki i prividno istovetan doivljaj pojaava oseanje jedinstva i identiteta. Ovo stanje se obeleava kao potpuna harmonija i uznosi se kao velika srea (jedno srce i jedna dua); svakako s pravom, jer vraanje onom poetnom stanju nesvesnosti i besvesnog jedinstva je kao vraanje u detinjstvo (stoga detinjasto ponaanje svih zaljubljenih), pa ak i vie od toga, kao vraanje u majino krilo, u slutnjama prepuno more jo nesvesnog, stvaralakog obilja. Da, to je pravi i neosporni doivljaj boanstva, ija nadmo gasi i guta sve ono to je individualno. To je zapravo komunija (tajna veera zajedniki obed vernih sa Hristom) sa ivotom i bezlinom sudbinom. Sama se do tada odravana tvrdoglavost biva savladana, ena postaje majka, mukarac otac i tako se oboma orobljava sloboda inei od njih orue dalje protiueg ivota. Veza ostaje unutar granica biolokog instinktivnog cilja, odranja vrste. Kada je ova svrha kolektivne prirode, shodno tome je i meusobna psiholoka veza suprunika uglavnom kolektivne prirode i zbog toga se u psiholokom smislu ne moe smatrati individualnom vezom. individualnoj moemo govoriti tek onda kada je shvaena priroda nesvesnih

motivacija i potpuno uklonjen poetni identitet. Ret-ko ili tako rei nikada se brak glatko i bez kriza ne razvija u individualnu vezu. Bez bolova se ne moe postati svesnim. Mnogi su pute vi koji vode tom postaj an ju svesnim, ali ovi slede izvesne zakonitosti. Uopte uzev preobraaj poinje sa poetkom druge polovine ivota. Sredina ivota je doba najvee psiholoke vanosti. Dete poinje svoj psiholoki ivot u skuenosti " u ogranienom krugu majke i porodice. Sa uznapredovalim sazrevanjem iri se horizont i sop-stvena sfera uticaja. Nade i namere usmerene su na proirenje line sfere moi i posedovanja, pouda sve vie poveava opsege prodora u svet. Volja individue postaje sve vie identina sa prirodnom svrhom nesvesnih motivacija. Tako ovek u neku ruku udahnjuje stvarima svoj ivot, sve dok ove konano ne zaponu da ive same od sebe i da se umnaaju, sve dok ga neprimetno ne prerastu. Deca prestiu majke, oeve prestiu njihova dela, a ono to se teko, s mukom unelo u ivot, vie ne moe da se zadri. U poetku je to strast, onda postaje obaveza i konano neizdrivi teret, vampir koji je isisao ivot svom stvaraocu. Sredina ivota je trenutak najveeg razvitka, kada je ovek jo u svom delu sa svom svojom snagom i svim svojim htenjem. Ali u ovom trenutku raa se i vee, poinje druga polovina ivota. Strast menja svoje lice i sada se zove dunost, htenje neumoljivo postaje moranje a zaokreti ivotnog puta. koji su ranije bili iznenaenje i otkria, postaju navika. Vino je prevrelo i poinje da se bistri. Ako sve ide kako treba, ovek razvija konzervativne sklonosti. Umesto napred, nehotino se esto gleda unazad i poinje da se polae rauna nainu kako se do tada odvijao ivot. Trae se sopstvene stvarne motivacije i ine se otkria. Kritiko posmatranje sebe samog i sopstvene sudbine omoguuje oveku da otkrije svoja svojstva. Ali ova saznanja ne pritiu mu tek onako, bez daljnjega, poto se ovakva saznanja stiu samo preko jakih potresa. Kako su ciljevi druge polovine ivota drugaiji od onih u prvoj, zbog isuvie dugog zadravanja mladalakog stava nastaje neujednaenost htenja. Svest tera i dalje napred donekle povinujui se svojoj sop-stvenoj delatnosti; nesvesno, meutim, zadrava i tera nazad, poto su iscrpljene snaga i unutranja volja za dalju ekspanziju. Ova neujednaenost sa samim sobom stvara nezadovoljstvo i kako ovek nije svestan svoga stanja, on po pravilu razloge projek-tuje na branog druga. Na taj nain nastaje kritina atmosfera, neophodni preduslov postajanja svesnim. Ovo uostalom kod suprunika po pravilu ne poinje istovremeno. Ni najbolji brak ne moe tako potpuno ugasiti individualne razlike da bi stanje suprunika bilo apsolutno identino. Obino se jedan u braku bre snalazi od drugoga. Jedan, zasnovan na pozitivnom odnosu prema roditeljima, imae male ili uopte nee imati tekoa u prilagoavanju na branog druga, nasuprot tome drugi je ometen duboko nesvesnom vezanou za roditelje. Zbog toga e ovaj tek kasnije dospeti do potpune prilagoenosti a, poto je teko steena, verovatno e se i due odrati. Razlike' u tempu s jedne i opseg duhovne linosti s druge strane su momenti koji stvaraju tipinu tekou koja svoju aktivnost razvija u kritinom trenutku. Ne bih eleo da se stekne utisak kao da pod opsegom duhovne linosti uvek podrazumevam posebno bogate ili nadarene prirode. Pod tim pre podrazumevam izvesnu komplikovanost duhovne prirode, koja se moe uporediti sa kamenom sa bezbroj faseta nasuprot jednostavnoj kocki. To su mnogostrane, po pravilu problematine prirode, optereene sa vie ili manje meusobno uskladivim psihiki na-sleenim osobinama. Prilagoavanje na ovakve prirode ili njihovo prilagoavanje na jednostavnije prirode uvek je teko. Ovakvi ljudi sa donekle disoci-ranom osnovom po pravilu su sposobni da nespojive crte karaktera otcepljuju na due vreme i da se na taj nain prividno jednostavno razviju, ili njihova mnogostranost moe davati posebnu dra njihovom sloenom karakteru. U ovakvoj neto lavirintskoj

prirodi lako se moe izgubiti onaj drugi, to jest on u njima nalazi takvo obilje doivljajnih mogunosti, tako da se njegov lini interes u tome potpuno iscrpi; sigurno ne uvek na prijatan nain, poto se njegovo bavljenje esto sastoji u tome da traga na svim stranputicama i zaokretima prvoga. Ipak i na taj nain se postie mnotvo doivljajnih mogunosti, tako da se njima okupiraju ak potpuno zanesu jednostavnije prirode; on.e se utapaju u opsenijim linostima tako da ne vide nita vie izvan njih. To je skoro redovna pojava: ena koja je duhovno skoro potpuno prisutna u muu, mu koji je

152

oseajno skoro potpuno prisutan u eni. Ovo bi se moglo oznaiti kao problem s adranog i onog koji sadri. Sadrani je uglavnom sasvim unutar braka. On se obraa nepodeljen drugome, prema vani ne postoje neke bitne obaveze niti interesi. Neprijatna strana ovog inae idealnog stanja je uznemiravajua zavisnost od donekle nesagledive i stoga ne sasvim poverljive ili pouzdane linosti. Prednost je sopstve-na nepodeljenost faktor koji nije za potcenjivanje u odnosu na psihiku ekonomiju. Onaj koji sadri i koji shodno svojoj neto diso-ciranoj osnovi i ima posebnu potrebu da se u nepo-deljenoj ljubavi prema drugom sjedinjuje sa samim sobom, bie u ovoj tenji koja mu teko pada pre-stignut od jednostavnije linosti. Dok u drugome trai sve mogue finese i komplikacije, koje bi trebalo da budu dopuna i protivna strana sopstvenim fasetama, on remeti jednostavnost drugog. Kako je jednostavnost u svim obinim uslovima u prednosti prema komplikacijama, on mora ubrzo da prestane sa pokuajima da jednostavnu prirodu dovede na suptilne i problematine reakcije. I njemu e drugi, koji shodno svojoj jednostavnoj prirodi u njemu trai jednostavne odgovore, ubrzo dovoljno zadati briga na taj nain to e upravo pomou oekivanja jednostavnih odgovora konstelovati (kako glasi tehniki izraz) komplikovanost prvog. Prvi mora nolens volens da se povue pred ubedljivom snagom jednostavnosti. Duhovno (svesni proces uopte) znai za
Jung. Odabrana dela, III

353

oveka u toj meri napor da on u svim prilikama daje prednost jednostavnosti, ak i onda kada nije istinita. Jednostavna priroda deluje na komplikovanu kao isuvie mala soba, koja ne obezbeuje dovoljno prostora. Nasuprot tome komplikovana priroda daje jednostavnijoj isuvie soba sa isuvie mnogo prosto a tako da ova vie ne zna gde zapravo pripada. Tako prirodno "dolazi do toga da komplikovaniji u s-'oi sadri jednostavnijeg. Onaj, meutim, u ovome ne moe da se sadri, on ga okruuje a da pri tom sam nije okruen. Ali kako moda ima jo veu potrebu od ovog drugog da bude okruen, on se osea izvan braka i zbog toga katkad igra problematinu ulogu. Sto^ je god sadrani vri, tim se vie onaj koji sadri osea istisnut. vrsto drei se prvi prodire unutra, i sve to vie prodire, tim manje moe to isto da uini onaj drugi. Stoga onaj koji sadri stalno vie ili manje osmatra kroz prozor, u poetku svakako nesvesno. Ali kada dospe do sredine ivota, onda se u njemu budi jaka enja za onim jedinstvom i nede-Ijivou, koje bi mu, ' -di_n7^5voj_dTsociranoj prirodi, bila naroito nu a i tada se obino deavaju stvari koje mu prinose konflikt do svesti. Onpostaje svestan da trai dopunu, sadranost i nedeljivost, to mu je uvek nedostajalo. Za sadranog ovaj dogaaj najpre znai potvrdu esto bolno doivljene nesigurnosti; on otkriva da u sobama, koje prividno pripadaju njemu, ive i drugi, nepoeljni gosti. On gubi nadu u sigurnost i ovo razoaranje ga vraa njemu samom ako mu ne uspe da, pomou oajnikih i nasilnikih napora, drugog natera da klekne i da na kolenima prizna da njegova enja sa jedinstvom nije nita drugo do detinjasta ili bolesna fantazija. Ako mu ne uspe ovo nasilje, ipak mu prihvatanje odricanja pripravlja veliko dobro, naime saznanje da se ona sigurnost koju je stalno traio u drugom nalazi u njemu samom. Na taj nain on otkriva samog sebe a time i u svojoj jednostavnoj prirodi sve one komplikacije koje je uzalud u njemu traio onaj koji sadri.

Ako se onaj koji sadri ne skrha pri pogledu na ono to se obino naziva brani nesporazum, ve poveruje u unutranju opravdanost svoje enje za jedinstvom, preuzima na sebe rastrzanost. Disocijacija se ne leci otcepljivanjem, ve rastrzavanjem. Sve_ snage koje streme za jedinstvom, sve ono zdravo sto znai samog-sebe-hteti podii e se protiv rastrzavanja i na taj nain postae mu svesna mogunost unutranjeg'sjedinjavanja koju je ranije uvek traio spolja. Nepodeljenost kao svoje dobro on nalazi u sebi samom. ______ .... Ovo se izvanredno esto zbiva u vreme ivotnog podneva, i na ovaj nain udnovata ovekova priroda iznuava onaj prelazak iz prve u drugu polovinu ivota, preobraaj iz stanja u kome je ovek bio samo orue sopstvene nagonske prirode, u drugaije stanje u kome on vie nije orue, nego ono to je

153

ve uvek bio - preobraaj od prirode u kulturu, od nagona u duh. Covek bi zapravo trebalo da se uva da ovaj neophodni razvitak prekida pomou moralnog nasilja, poto je stvaranje duhovnog stava pomou otceplji- I van ja i potiskivanja nagona u stvari falsifikovanjel ita ruje ogavnije od potajno seksualizovahe duhovnosti; ona je isto toliko neista koliko i precenjena ulnost. Prelaz je, meutim, dugi put i veina zastaje na ovom putu. Kada bi se ceo ovaj psihiki razvitak u braku i kroz brak mogao ostaviti u nesvesnom, kao to je sluaj kod primitivnog oveka, onda bi se ovi preobraaji mogli sprovesti potpunije i bez isuvie velikog trenja. Meu takozvanim primitivcima sreu se produhovljene linosti, pred kojima se moe osetiti samo strahopotovanje, kao pred potpuno sazrelim delom neometenog opredeljenja. Ovde govorim iz sopstvenog iskustva. Gde se, meutim, meu dananjim Evropljanima nalaze one osobe koje nisu osakaene nekim moralnim nasiljem? Mi smo jo uvek dovoljno varvari da bismo verovali u isposni-tvo a i u njegovu suprotnost. Ali toak istorije se ne moe vratiti. Mi moemo da stremimo samo napred ka zauzimanju onog stava, koji e nam dozvo"3

355

liti da ivimo onako kako je svojstveno neometenoj opredeljenosti primitivnog oveka. Samo pod ovim uslovom smo u stanju da duh ne izopaujemo u ulnost niti ulnost u duh, poto oboje moraju iveti, poto jedna dobija ivot od drugog. Bitni sadraj psiholoke veze u braku je ovaj ovde tako ukratko izneti preobraaj. Imalo bi se mnogo ta rei iluzijama, koje slue svrhama prirode i doprinose onim preobraajima, koji su karakteristini za srednje doba ivota. Prvoj polovini ivota svojstvena brana harmonija (ukoliko je ikada uopte dolo do ovakvog prilagoavanja) bitno je zasnovana (to se ispostavlja u kritinoj fazi) na pro-jekcijama izvesnih tipinih slika. Svaki ovek nosi sliku ene oduvek u sebi, ne sliku te odreene ene, ve jedne odreene ene. Ova slika je, u osnovi uzev, nesvesna, potie iz pradavnih vremena, ugraena u ivi sistem nasledne mase, tip (arhetip) sveg iskustva niza predaka enskog roda, precipitat svih utisaka eni, nasleeni psihiki sistem prilagoavanja. Kada ne bi bilo ena, moglo bi se iz ove nesvesne slike u svako doba rekonstruisati kako bi u psihikom pogledu ena trebalo da izgleda. To isto vai i za enu, i ona ima svoju uroenu sliku mukarcu. Iskustvo ui da treba tanije rei: sliku mukarcima, dok se kod mukarca radi slici eni. Kako je ova slika nesvesna, ona se uvek nesvesno projektuje u voljenu osobu i jedan je od najhitnijih razloga strasne privlanosti i njene suprotnosti. Ovu sliku sam oznaio kao anima i stoga skolastino pitanje: Habet mulier animam? smatram vrlo interesantnim, poto sam miljenja da je ovo pitanje inteligentno utoliko to izgleda da je sumnja opravdana. ena nema animu, ona ima animus. Anima ima erotsko-emocionalni, animus rezonujui karakter i stoga najvei deo onog to mukarci mogu da kau enskoj erotici i oseajnom ivotu ene uopte, poiva na projekciji njine sopstvene anime i stoga je krivo. Zauujue pretpostavke i fantazije ena mukarcima poivaju na delatnosti animusa, koji je neiscrpan u stvaranju neloginih sudova i pogrene kauzalnosti. Anima kao i animus karakterie neobina mnogostranost. U braku je uvek sadrani taj koji ovu sliku projektuje na onog koji sadri, dok ovom drugom samo delimino uspeva da ovu sliku projektuje na branog druga. Sto je ovaj jednoznaniji i jednostavniji, tim manje uspeva projekcija. U svakom sluaju ova krajnje fascinantna slika visi u praznom prostoru i eka da je ispuni neki realan ovek. Ima tipova ena koje izgleda kao da su od prirode stvorene za to da preuzimaju projekcije anime. Skoro bi se moglo govoriti odreenom tipu. Neophodan je takozvani sfinga karakter, dvosmislenost ili vie-smislenost; ne maglovita neodreenost u koju se nita ne moe uloiti, ve neodreenost puna obeanja, sa utanjem koje govori jedne Mona Lize koja je i stara i mlada, i majka i erka, sumnjive ednosti, detinjaste i bezazlene mudrosti koja razoruava mukarca. 3 Ne moe svaki ovek stvarnog duha biti animus, poto on mora imati manje dobrih ideja a vie dobrih rei, znaajnih rei u koje se moe smestiti jo mnogo to neizgovoreno. On mora biti i pomalo neshvaen od okoline ili bar da na neki nain stoji u suprotnosti sa okolnim svetom, da bi mogla da se
- Izvanredni opis ovog tipa kod Rider Haggard, She, i Benoit, L'Atlantide.

u sve uklopi i ideja rtvovanja. On mora biti dvosmisleni heroj, neko sa mogunostima, pri emu uopte nije sigurno da projekcija animusa nije ve toliko puta iznala stvarnog junaka znatno ranije nego to je to u stanju spori razum takozvanog pro-seno inteligentnog oveka. 4 Za mukarca kao i za enu, ukoliko oni spadaju u gorepomenuti tip koji sadrava ispunjenje ove slike maci doivljaj pun tekih posledica, poto se ovde pojavljuje mogunost da sopstvena komplikovanost nae odgovora u odgovarajuoj raznolikosti. Ovde izgleda da se otvaraju oni iroki prostori, u kojima se ovek moe oseati kao da je obuhvaen i kao da je u neemu sadran. Izriito kaem izgleda, poto se radi dvosmislenoj mogunosti. Kao to projekcija animusa ene stvarno moe da nasluti nekog od mase nezapaenog oveka od znaaja, i jo vie od toga, da mu, moralnom podrkom moe pomoi u njegovoj sopstvenoj destinaciji, tako i mukarac pomou projekcije anime moe da sebi razbudi femme inspiratrice. Ali moda je to ee iluzija sa destruktivnim ishodom. Neuspeh stoga, to verovanje nije bilo dovoljno jako. Pesimistima moram rei'da u tim psihikim praslikama lee izvanredno pozitivne vrednosti, nasuprot tome, optimiste moram da upozorim da se uvaju od zaslepljujue fantastike i mogunosti najapsurdnijih stranputica. Ova projekcija se ne srne shvatiti kao individualna i svesna veza. To nije niukom sluaju. Ona stvara prisilnu zavisnost na bazi nesvesnih motiva, ali drugaijih od biolokih motiva. Rider Hagardova She pokazuje otprilike kakav udnovati svet predstava lei'u osnovi projekcije anime. To su uglavnom duhovni sadraji, esto u erotskoj odori, oigledni komadi primitivnog mitolokog mentaliteta, koji se sastoji od arhetipova i ija celokupna slika predstavlja takozvano kolektivno nesvesno. Shodno ovome jedna ovakva veza u osnovi uzev je kolektivna a ne individualna. (Benoit, koji je u Atlantide stvorio fantastinu figuru koja se do u pojedinosti podudara sa She, osporava da je to plagijat Hagardovog dela). Ako kod jednog od suprunika doe do ovakve projekcije, onda se nasuprot kolektivno bioloke veze uspostavlja kolektivno duhovna i time prouzrokuje gore opisano rastrzavanje onoga koji sadri. Ako mu uspe da se odri iznad povrine vode, onda e upravo kroz konflikt nai samoga sebe. U ovom sluaju po sebi opasna projekcija mu je pomogla prelazak iz kolektivne u individualnu vezu. To znai isto to i potpuna svesnost veze u braku. Kako je svrha ovog lanka analiza psihologije braka, ne moemo se zadravati na psihologiji projektivnih odnosa. Zato u se zadovoljiti samo spominjanjem ove injenice. Jedva da se moe i zapoeti rasprava psihikoj vezi u braku a da se bar .usputno ne pomene priroda kritinih prelaza, reskirajui opasnost nesporazuma. Kao to je poznato u psiholokom pogledu ne shvata s nita drugo do ono to je ovek sam iskusio. Ova injenica, meutim, nikoga ne spreava u ubeenju da je njegov sud jedino taan i kompetentan. Ova iznenaujua injenica potie iz neophodnog prece-njivanja aktuelnog sadraja svesti. (Bez ovog nago-milavanja panje sadraj uopte ne bi mogao biti svestan). Na taj nain dolazi do toga da svako ivotno doba ima svoju sopstvenu psiholoku istinu, tako rei svoju programatsku istinu, isto kao i svaki stupanj psiholokog razvitka. Ima ak stupnjeva do kojih dospeva samo mali broj (to je) pitanje rase, porodice, vaspitanja, nadarenosti i strasti. Priroda je aristokratska. Normalan ovek je fikcija, iako postoje izvesne opte vaee zakonomernosti. Duevni ivot je razvitak koji moe da se zaustavi ve na najniim stupnjevima. Izgleda kao da svaka individua ima specifinu teinu shodno kojoj se individua podie ili sputa ka stupnju na kome dostie svoju granicu. Shodno ovome ona stvara i svoje poglede i ube-enja. Stoga nije udo to najvei broj brakova svoju najviu psiholoku granicu dostie sa biolokom de-stinacijom, bez tete po duhovno i moralno zdravlje. Relativno mali broj zapada u'dublju neslogu sa samim sobom. Tamo gde je mnogo spoljanje nevolje konflikt ne moe dostii dramatini napon zbog nedostatka energije. Ali proporcionalno socijalnoj sigurnosti raste psiholoka nesigurnost, najpre nesvesno" i prouzrokuje neuroze; zatim svesno i prouzrokuje rastave, svae, razvode i ostale brane nesuglasice . Na jo viem stupnju uoavaju se nove mogunosti psiholokog razvitka, kcije se granie sa religijskom sferom, gde kritiki sud dostie svoj kraj. Na svim ovim stupnjevima moe doi do trajnog zastoja sa potpunom nesvesnou onome to je moglo da usledi u sledeem stupnju razvitka. Po pra-

4 Srednje dobri opis animusa kod Marie Hay, The Evil Vineyard. Dalje, Elinor Wylie, Jennifer Lorn: a sedate extravaganza, i Selma Lagerlf, Gsta Berling.

155

vilu je ak prilaz sledeem stupnju zabarikadiran najeim predrasudama i sujevernim strahovima, to je sigurno krajnje svrsishodno, poto bi ovek, koji bi sluajno mogao da ivi na njemu isuvie visokom stupnju, od sebe nainio nekorisnu budalu. Priroda nije samo aristokratska, ona je i ezoterina. Ali nijedan razborit ovek se zbog toga nee dati zavesti da uva tajne, jer on isuvie dobro zna da se tajna duevnog razvitka nikada ne moe izdat' jednostavno zbog toga to je razvitak pitanje sposobnosti pojedinca.

Knjinica TRAVNO

SADRAJ
I. Duh i ivot _ _ _ _ _ _ _ _ _ 51 _

7
29 _ _ _

II. Osnovni problem dananje psihologije III. Analitika psihologija i pogled na svet IV. Stvarnost i nadstvarnost V. ivotna prekretnica VI. Dua i sm rt Predgovor A) Ekspozicija C) Rezim e IX. Ulis m onolog _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

79 105 119 85

VII. Sinhronicitet kao princip akauzalnih veza

121 123 162 182 201 227 255 279 307 319 347

B) Prethodnice ideje sinhroniciteta VIII. Praktina upotrebivost analize snova . postajanju linosti

XI. Problemi moderne psihoterapije XII. Suprotnost Frojd i Jung _ XIII. XIV. Arhaian ovek _ _

Brak kao psiholoka veza