Nabokov Vladimir - Luzinova odbrana

Preveo sa engleskog BRANKO VUIEVI NARODNA KNJIGA BIGZ

PREDGOVOR Ruski naslov ovog romana glasi 3aui,UTa JIijoKuna to znai Luinova odbrana i odnosi se na ahovsku odbranu koju je navodno izmislila moja tvorevina, velemajstor Luin; ovo prezime se na engleskom rimuje sa reju illusion ako se izgovori dovoljno nerazgovetno da se u produbi u uhu. Poeo sam da ga piem u prolee 1929. godine, u Le Buluu maloj banji u Istonim Pirinejima gde sam lovio leptire a zavrio ga iste godine, u Berlinu. Sa posebnom jasnoom pamtim kosinu stene, u ti-pavcem i zelenikom zaodenutim brdima, gde mi je najpre pala na um glavna tematska zamisao knjige. Kad bih sebe shvatao ozbiljnije, mogla bi se dati neka udna dodatna obavetenja. 3aw,UTa Jlifotcuna, pod mojim knjievnim pseudonimom V. Sirin, izlazila

je u emigrantskom ruskom tro-meseniku CoepejReHH-bie 3anucKU (Pariz), a neposredno potom ju je u obliku knjige objavila emigrantska izdavaka kua CJIOBO (Berlin, 1930). Ovo broirano izdanje, 234 str., 21 puta 14 cm, u omotu ozbiljne dosadno crne boje sa zlatnim slovima, sada je retko i moe postati jo rede. Siroti Luin je morao da trideset pet godina eka izdanje na engleskom jeziku. Istina, krajem tridesetih godina nastala je obeavajua uskomeanost kada je jedan ameriki izdava ispoljio zanimanje, ali se ispostavilo da on pripada onom tipu izdavaa koji sanjari o tome da postane muka muza svog autora, i naa kratka veza se napreac okonala kad je predloio da ah zamenim Muzikom, a od Luina napravim poludelog violinistu. 5 Danas, ponovo itajui ovaj roman, ponovo povlaei poteze njegovog zapleta, umnogome se oseam kao Ander-sen koji se sa ljubavlju prisea svoje rtve oba topa nesrenom i plemenitom Kiserickom koji je osuen da tu rtvu stalno iznova prihvata kroz beskonanost udbenika, s upitnikom kao spomenikom. Moju priu bilo je teko sastaviti, ali sam veoma uivao u korienju prednosti ove ili one slike i scene kako bih uveo kobni obrazac u Luinov ivot, i opisu bate, putovanja, sledu dosadnih zbivanja pridao privid igre vetine i, naroito u zavrnim poglavljima, privid pravog ahovskog napada to rui najdublje elemente jadnikovog zdravog razuma. S tim u vezi, voleo bih da utedim vreme i trud recenzentskim piskaralima i, uopte, osobama koje miu usnama dok itaju i od kojih se ne moe oekivati da se late romana bez dijaloga kad se toliko moe napabiriti iz njegovog predgovora skreui im panju na prvu pojavu teme prozora sa mlenim staklom (povezane sa Luinovim sa-moubistvom ili, tanije, samomatom) ve u jedanaestom poglavlju, ili na patetian nain na koji se moj mrzovoljni velemajstor sea svojih profesionalnih putovanja, ne po osunanim nalepnicama na prtljagu i slikama arobne lampe, ve po ploicama u razliitim hotelskim kupatilima i hodnikim nunicima onaj pod od belih i crnih kvadrata gde je sa svog prestola pronaao i istraivao imaginarne nastavke partije u toku; ili muiteljski asimetrina ara, komercijalno zvana ahatna, s potezom konjem u tri harlekinske boje to ovde-onde naruavaju neutralnu boju inae pravilno kvadratastog linoleuma izmeu Rode-novog Mislioca i vrata; ili izvesne velike sjajno crne i ute pravougaonike ije redanje u vidu slova H muno preseca oker vertikala cevi s toplom vodom; ili onaj palatski nunik na ijim je divnim mermernim ploama prepoznao netaknuta, senasta uoblienja tane pozicije o kojoj je razmiljao, osloniv podbradak na pesnicu, jedne noi pre mnogo godina. Meutim, ahovski efekti koje sam proturio ne raspoznaju se samo u ovim odeljenim scenama; njihov splet se moe nai u temeljnoj strukturi ovog privlanog romana. Tako, pred kraj etvrtog poglavlja, ja, u uglu ahovske table, povlaim jedan neoekivan potez, esnaest godina mine tokom jednog pasusa, i otkrivamo Luina, naglo unapreenog u otrcanu muku zrelost 6 i premetenog u jedno nemako letovalite, za batenskim stolom, kako tapom pokazuje zapameni hotelski prozor (to nije poslednji stakleni kvadrat u njegovom ivotu) i razgovara s nekim (enom, ako sudimo po torbici na gvozdenom stolu) koga neemo sresti sve do estog poglavlja. Retrospektivna tema zapoeta u etvrtom poglavlju sada se preliva u lik Luinovog pokojnog oca ijom se prolou bavi peto poglavlje, kada, sad njega, vidimo kako se prisea rane ahovske karijere svog sina i stilizuje je u svome duhu kako bi od nje naino sentimentalnu povest za mlade. U estom poglavlju se vraamo u Kurhaus i zatiemo Luina kako se jo igra torbicom i jo se obraa svojoj zamuenoj druici na ta se ova razbistri, uzme mu torbicu, pomene smrt Luina starijeg i postaje razgovetan deo ukupnog nacrta. Ceo sled poteza u ova tri kontrolna poglavlja podsea ili bi trebalo da podseti na izvestan tip ahovskog problema iji smisao nije da se nae mat u toliko i toliko poteza, ve ono to se naziva retrogradnom analizom, gde se od reavaa iziskuje da unazadnim prouavanjem dijagrama pozicije dokae da poslednji potez crnog nije mogla biti rokada ili je morao biti uzimanje belog piona en passant. U ovom elementarnom predgovoru nepotrebno je duljiti o sloenijim aspektima mojih ahovskih figura i linija igre. Ali se mora kazati sledee. Od svih mojih knjiga na ruskom, Luinova odbrana sadri i iri najveu toplinu to moe

delovati udno s obzirom koliko se pretpostavlja da je ah vrhunac apstraktnog. U stvari, Luina su smatrali simpatinim ak i oni koji se uopte ne razu-meju u ah i/ili mrze sve moje ostale knjige. On je neotesan, neopran, nedraestan ali kao to moja nena mlada dama (i sama mila devojka) tako brzo uoava, u njemu ima neeg to prevazilazi i grubost njegove sive puti i sterilnost njegove skrivene genijalnosti. U predgovorima koje sam u poslednje vreme pisao za izdanja svojih ruskih romana na engleskom (a bie ih jo) uzeo sam za pravilo da uputim nekoliko reci ohrabrenja bekoj delegaciji. Ni ovaj predgovor nee biti izuzetak. Analitiari i analizirani e, nadam se, uivati u izvesnim pojedinostima terapije kojoj je Luin podvrgnut nakon svog sloma (kao to je lekovita insinuacija da ahist vidi 7 Mamicu u svojoj kraljici, a Taticu u protivnikovom kralju), a onaj mali frojdist koji komplet kalauza pogreno shvata kao klju romana bez sumnje e nastaviti da moje likove poistoveuje sa svojom stripovskom predstavom o mojim roditeljima, draganama i mojim serijalnim ja. Na polzu takvih njukala mogu ba i da priznam da sam Luinu dao svoju francusku guvernantu, svoj depni ah, svoju blagu narav i koticu breskve koju sam ubrao u vlastitom obzidanom vrtu. Montre, 15. decembar 1963. Vladimir Nabokov 8 PRVO POGLAVLJE Najvie ga je zaudila injenica da e od ponedeljka on biti Luin. Njegov otac pravi Luin, stariji Luin, pisac izaao je iz deje sobe, osmehujui se, tarui ruke (za no ve namazane prozirnim hladnim kremom), pa je svojim antilopski upapuenim veernjim hodom odgegucao natrag u spavau sobu. Njegova ena je leala u krevetu. Upola se pridigla i rekla: Pa, kako je prolo? Skinuo je sivi halat i odgovorio: Snali smo se nekako. Pribrano je primio. Uf... stvarno mi je pao kamen sa srca. Ba fino ree njegova ena, polako navlaei na sebe svileni pokriva. Hvala Bogu, hvala Bogu... To je uistinu bilo olakanje. elo leto brzo seosko leto to se uglavnom sastojalo od tri mirisa: jorgovana, svee pokoenog sena i suvog lia elo leto su raspravljali pitanje kada i kako da mu kau, i neprestano su odlagali tako da se to vuklo do kraja avgusta. Kretali su se oko njega u bojaljivo sve uim krugovima, ali je trebalo da samo podigne glavu i otac bi ve s hinjenim zanimanjem kuckao staklo barometra ija je kazaljka uvek stajala na buri, dok bi majka otplovila nekud u dubine kue, ostavljajui sva vrata otvorena i zaboravivi na poklopcu klavira dugaku, neurednu kitu zvonia. Debela guvernanta Francuskinja koja mu je itala Grofa Monte Krista (i prekidala itanje da bi oseajno izviknula jadni, jadni Dante), predloila je roditeljima da ona uhvati bika za rogove, iako joj je taj bik ulivao smrtni strah. Jadni, jadni Dantes u njemu nije pobuivao nikakvo saoseanje, i posmatrajui njen vaspitni uzdah, on bi samo zamirio i gumicom derao hartiju za crtanje, pokuavajui da to je mogue groznije nacrta njeno izboeno poprsje. 9 Mnogo godina kasnije, jedne neoekivane godine jasno-vidosti i oaranosti, sa zanesveujuom slau seao se tih asova itanja na verandi to pluta na umoru bate. Ta uspomena bila je proeta suncem i slatkim, mastiljavim ukusom ipica gospinog bilja koje je odsecala udarcima peroreza i ubeivala ga da ih dri pod jezikom. A ekser-ii koje je jednom stavio na trano sedite, namenjeno da, uz suve, pucketave umove, primi njenu debelu zadnjicu, bili su retrospektivno izjednaeni sa suncem i zvu-cima bate i komarcem to se uhvatio za njegovo oguljeno koleno i blaeno podie crvenkasti trbuh. Desetogodinji deak odlino, do tanina, poznaje svoja kolena svrabljiv otok koji je eao dok nije prokrvario, bele tragove noktiju na preplanuloj koi i sve one ogrebotine koje su potpisi zrna peska, ljunka i otrih granica. Komarac e odleteti, izbegavi pljesak njegovog dlana; guvernanta e zahtevati da se ne vrpolji; u groznici koncentracije, pokazujui nejednake zube koje je zubar u Sankt Peter-burgu spojio platinskom icom i pognuvi glavu sa spiralno podianim temenom, on je sa svih pet prstiju grebao i strugao ujedeno mesto a guvernanta se polako, sa sve veim uasom, ispruala prema otvorenom bloku za crtanje, prema onoj neverovatnoj karikaturi.

 Ne, bolje da mu ja kaem nesigurno je odgovorio Luin stariji na njen predlog. Kazau mu kasnije, neka na miru pie diktat. Roditi se u ovom nepodnoljivom svetu jedva je podnoljivo ujednaeno je diktirao Luin stariji, etajui tamo-amo po uionici. Roditi se u ovom nepodnoljivom svetu jedva je podnoljivo. A njegov sin je pisao, gotovo polegavi po stolu i iskezivi zube s njihovim metalnim skelama, i naprosto je ostavljao praznine umesto reci nepodnoljivom i podnoljivo. Aritmetika je bolje ila; postojala je neka tajanstvena milina u injenici da e neki dugaak broj, do koga se s mukom dolo, u odluujuem trenutku, nakon mnogih pustolovina, biti bez ostatka deljiv s devetnaest. Luin stariji se bojao da e njegov sin kad naui zato su bili potrebni utemeljitelji Rusije, potpuno bezizrazni Sinej i Truvor, kao i tablicu ruskih reci koje se piu s jat i glavne reke Rusije, da e dete pasti u onakav isti iras kao pre dve godine, kad se sporo i teko, uz zvuk kripanja stepenica, krckanja podnica i kovega to se 10 premetaju, ispunjavajui elu kuu svojim prisustvom, prvi put pojavila guvernanta Francuskinja. Ali sad se nije desilo nita slino; smireno je sluao, a kad je otac, pokuavajui da odabere najzanimljivije i naj privlani je pojedinosti, izmeu ostalog rekao da e ga zvati prezimenom, kao to se zovu odrasli, sin je pocrveneo, poeo da trepe, bacio se niice na jastuk, zinuvi i vrtei glavom ( Nemoj se tako vrpoljiti ree otac sa strepnjom, uoavajui njegovu zabunu i oekujui suze), ali nije briznuo u pla, ve je umesto toga zario lice u jastuk, usnama proizvodei praskave zvuke, pa je, naglo se podigavi zguvan, topao, blistavih oiju brzo upitao hoe li ga i kod kue zvati Luin. A sad, ovog mutnog, napetog dana, na putu prema stanici, kako bi uhvatili voz za Sankt Peterburg, Luin stariji, sedei pored ene u otvorenim kolima, gledao je sina i bio spreman da se smesta osmehne ukoliko ovaj okrene prema njemu svoje tvrdoglavo odvraeno lice, i pitao se ta li je navelo deaka da naglo postane tako krutikav, kako se izrazila njegova ena. Sedeo je nasuprot njima, na prednjem seditu, umotan u taman ogrta od vunenog tvida, nosei mornarsku kapu stavljenu nakrivo no koju se sad niko na svetu ne bi usudio da ispravi, i gledao u stranu, u debela brezova stabla to su promicala du jarka punog njihovog lia. Da ti nije zima? upitala je majka, kad je put skrenuo prema reci, a nalet vetra proizveo paperjasto mrekanje po sivom ptijem krilu njenog eira. Jeste ree sin, posmatrajui reku. Majka je taman htela da, uz maukav zvuk, prui ruku i namesti njegov ogrta, ali, primetivi izraz njegovih oiju, hitro vrati ruku i samo pokaza zamrdavi prstima kroz vazduh: Prigrni ga, prigrni ga bolje. Deak se nije pomerio. Napuivi usne da bi odlepila voilette1 od usta bio je to stalan gest, gotovo tik ona pogleda mua, nemo traei podrku. I on je bio u vunenom ogrtau; ruke u debelim rukavicama poivale su na kariranom putnom ebetu koje se blago sputalo da oblikuje udolinu i potom se opet malko uzdizalo, sve do struka malog Luina. Luin s usiljenom veselou ree otac a, Luine? i ispod ebeta 1 Veo (franc). (Prev.) 11 nogom neno munu sina. Luin je odmakao kolena. Evo seljakih izbi s krovovima gusto obraslim blistavom mahovinom, evo poznatog starog putokaza s upola izbrisanim natpisom (ime sela i broj njegovih dua) i evo seoskog bunara, s njegovom vedricom, crnim blatom i belonogim seljankama. Proavi selo, konji su se hodom penjali uz brdo, a iza njih, u nizini, pojavie se druga kola u kojima su se, zbijeno sedei, vozile guvernanta i domoupravi-teljka koje se mrze. Koija coknu usnama i konji opet preoe u kas. Bezbojnim nebom iznad strnjike sporo polete vrana. stanica se nalazila na oko tri kilometra od imanja, na taki gde put, glatko i zvuno proavi kroz jelovu umu, preseca drum za Sankt Peterburg i plovi dalje, preko ina, ispod brane, pa u nepoznato. Ako eli, moe da pokrene lutke ulagivaki ree Luin stariji kad je njegov sin iskoio iz kola i uperio pogled u zemlju, vrtei vratom jer ga je grebao vuneni ogrta. utke je uzeo ponueni novi od deset kopejki. Guvernanta i domo-upraviteljka su kabasto

izmilele iz drugih kola, jedna desno a druga levo. Otac je skinuo rukavice. Dreei veo, majka je motrila na trupastog nosaa koji je skupljao njihovu putnu ebad. Iznenadni vetar nakostreio je konjske grive i rairio koijaeve skerletne rukave. Naavi se sam na peronu, Luin je otiao do staklene kutije gde je pet lutkica s obeenim bosim nogama ekalo udar novia pa da oive i ponu da se obru; ali je danas njihovo oekivanje bilo uzaludno, jer se ispostavilo da je sprava pokvarena a novi uludo straen. Luin je malo priekao, a onda se okrenuo i otiao do ruba koloseka. Desno, jedna devojica je sedela na ogromnoj bali, jedui zelenu jabuku, oslonivi lakat na dlan. Levo je stajao ovek u kamanama, s jahakim korbaem u ruci, gledajui udaljeni rub ume odakle e se za koji minut pojaviti vesnik voza oblai belog dima. Ispred njega, na drugoj strani ina, kraj utomrkog vagona drugog razreda, bez tokova, koji je pustio koren u zemlju i pretvorio se u stalno ljudsko stanite, seljak je cepao drva. Odjednom je sve ovo skrila izmaglica suza, kapci su ga pekli, bilo je nemogue podneti ono to e se dogoditi oca s lepezom karata u rukama, majku koja pogledom prebrojava prtljag, voz to ulee, nosaa koji postavlja stepenice 12 uz vagon da bi penjanje bilo lake. Pogledao je oko sebe. Devojica je jela jabuku; ovek u kamanama zurio je u daljinu; sve je bilo mirno. Kao u etnji, otiao je do kraja staninog perona i onda poeo da se vrlo brzo kree; strao je niz nekakve stepenice i tu behu utabana sta-zica, bata efa stanice, ograda, vratanca, jele zatim mala jaruga i odmah potom uma. Isprva je trao pravo kroz umu, oeavajui se o fiskavu paprat i klizajui se po crvenkastom liu ur-evka a kapa mu je visila na zatiljku, drei se samo o vrpci, kolena mu behu vrua u vunenim arapama ve obuvenim za grad, trei je plakao, vrskao detinje psovke kad bi ga granica ibnula po elu i konano se zaustavio, pa je, dahui, unuo tako da mu je ogrta pokrivao noge. Tek danas, na dan njihove svakogodinje selidbe iz sela u grad, na dan koji, sam po sebi, nikad nije bio lep, kad je kua puna promaje i ovek zavidi batovanu koji nikud ne ide, tek danas je shvatio sav uas promene o kojoj je govorio otac. Nekadanji jesenji povraci u grad sad su izgledali kao srea. Njegove svakodnevne jutarnje etnje s guvernantom uvek istim ulicama, Nevskim prospektom i natrag kui kejom, vie se nee ponoviti. Srene etnje. Ponekad bi mu predloila da prvo idu kejom, ali je uvek odbijao ne toliko to je od najranijeg detinj-stva voleo ono uobiajeno, ve zato to se neizdrivo bojao topa u Petropavlovskoj tvravi, ogromnog, gromu podobnog, udara od koga su se tresla okna po kuama i koji je mogao da oveku probije bubnu opnu i uvek bi udesio (pomou neosetnih manevara) da se na Nev-skom prospektu nae u podne, to je mogue dalje od topa iji bi ga hitac, ukoliko bi promenio pravac svoje etnje, sustigao tano kod Zimskog dvorca. Takoe je kraj njegovim prijatnim razmiljanjima posle ruka, na sofi, ispod tigrovog krzna, a kad izbije dva, tu je mleko u siebrnoj olji koja mu daje tako divan ukus, i kad izbije tri, etnja otvorenim landauom. U zamenu za sve to dolo je neto novo, nepoznato i stoga uasno, jedan nemogu, neprihvatljiv svet, pet asova od devet do tri, i gomila deaka jo vema zastraujuih no oni koji su ga nedavno, jednog julskog dana, ovde na selu, ba na mostu, okruili, uperili u njega limene pitolje i ispalili tapiaste projektile ije su gumene kapice bile perfidno smaknute. 13 p K k' Suma je bila tiha i vlana. Isplakavi se, neko vreme se igrao bubom koja je nervozno mrdala pipcima, a onda se fino zabavljao gnjeei je kamenom, pokuavajui da ponovi ono poetno, sono krckanje. Uskoro je primetio da je poela da sipi kia. Onda je ustao sa zemlje, naao poznatu stazu i spotiui se o korenje poeo da tri s neodreenom, osvetnikom zamilju da se vrati na imanje: tamo e se sakriti, tamo e prezimiti, hranei se sirom i pekmezom iz ostave. Staza je desetak minuta krivudala kroz umu, sila je do reke pokrivene krugovima od kinih kapi, a pet minuta kasnije na vidiku se ukazae strugara, njen peaki mosti gde ovek do gleanj a upada u strugotine,

i staza to vodi navie, i onda kroz gole grmove jorgovana kua. Sunjao se du zida, video da je prozor salona otvoren, uzverao se uz oluk na zeleni, oguljeni venac i prevalio se preko prozorskog okvira. Naavi se u salonu, zaustavio se i oslunuo. Dagerotipija njegovog dede po majci crni zalisci, violina u ruci s visoka je piljila u njega, ali je onda potpuno iezla rastvorivi se u staklu, im je portret pogledao iskosa bila je to melanholina razonoda koju nikad nije proputao kad bi uao u salon. Poto je jedan trenutak razmiljao i mrdao gornjom usnom, od ega se platinska ica na prednjim zubima slobodno pomerala gore-dole, oprezno je otvorio vrata, lecnuvi se od zvuka treperavog odjeka to je odve urno zauzeo kuu po odlasku njenih vlasnika, a onda je strelimice pojurio hodnikom i odatle, uz stepenice, na tavan. Bio je to naroit tavan s prozoriem kroz koji je ovek mogao da gleda stepenite, mrki sjaj njegove ograde koja se, nie dole, graciozno izvijala i nestajala u polutami. Kua je bila sasvim tiha. Malo kasnije, odozdo, iz oevog kabineta, razlee se prigueno zvonjenje telefona. S prekidima, zvonjenje se dosta dugo nastavilo. Onda je opet zavladala tiina. Smestio se na sanduku. Do njega je stajao slian sanduk, ali otvoren i ispunjen knjigama. enski bicikl s pokidanom zelenom mreicom na zadnjem toku dubio je na glavi u uglu, izmeu neoblanjane daske naslonjene uza zid i golemog putnikog sanduka. Nakon nekoliko minuta Luinu postade dosadno, kao kad vam flanelom uviju vrat i zabrane da izlazite. Doticao je sive pranjave knjige u otvorenom sanduku, ostavljajui po njima crne otiske. 14 Osim knjiga tu su se nalazili pernata lopta s jednim perom, velika fotografija (vojnog orkestra), napukla ahovska tabla i jo neke ne naroito zanimljive stvari. Na ovaj nain proao je jedan as. Odjednom, zau buku glasova i cijukanje kunih vrata. Oprezno pogledavi kroz prozori, dole je video oca koji je kao deak potrao uz stepenice i onda, ne doprevi do odmorita, opet brzo siao, izbacujui kolena u stranu. Sad su glasovi odozdo bili razgovetni: domoupraviteljev, koijaev, uvarev. Trenutak kasnije, stepenite je ponovo oivelo; ovog puta uz njega je brzo naila majka, zadiui suknju, ali se i ona zaustavila pre odmorita pa se nagla preko ograde i onda, brzo, rairenih ruku, ponovo sila. Konano, poto je proao jo minut, svi su se popeli u gomili oeva elava glava se presijavala, ptica na majinom eiru se njihala kao patka na uzburkanoj povrini ribnjaka, a domoupravi-teljeva seda etkasta kosa je poskakivala; na zaelju, svaki as se naginjui preko ograde, ili su koija, uvar i, iz nekog razloga, mlekarica Akulina i, konano, crnobradi seljak iz vodenice, budui itelj buduih nonih mora. Kao najsnaniji, on je Luina sneo s tavana u kola. 15 DRUGO POGLAVLJE Luin stariji, Luin koji je pisao knjige, esto je razmiljao o tome ta e ispasti od njegovog sina. Kroz njegove knjige (a izuzev zaboravljenog romana pod naslovom Dimovi, sve su one bile napisane za deake, junoe i gimnazijalce, i izlazile su u debelim, arenim koricama) neprestano je promicao lik plavokosog momia, jogunastog, zamiljenog, koji se potom pretvarao u violinistu ili slikara, pri tom ne gubei svoju moralnu uzvienost. Onu jedva primetnu osobenost to je njegovog sina razlikovala od sve one dece koja su, po njegovom miljenju, bila predodreena da postanu potpuno beznaajni ljudi (pod pretpostavkom da takvi postoje), tumaio je kao tajno buenje talenta, pa je, imajui uvek na umu injenicu da je njegov pokojni tast bio kompozitor (mada prilino jalov i u zrelim godinama sklon sumnjivim divotama virtuoznosti), on je ne jednom, u prijatnom snu koji je liio na neku litografiju, nou, sa sveom u ruci, siao u salon, gde je Wunderkind,2 obuen u belu nonu koulju to see do peta, svirao na ogromnom crnom klaviru. inilo mu se da svi moraju primetiti koliko je njegov sin izuzetan; inilo mu se da bi stranci to moda mogli bolje razumeti no on. kola koju je izabrao za sina bila je osobito uvena po panji posveivanoj takozvanom unutarnjem ivotu uenika i po svojoj humanosti, pazljivosti i prijateljskom razumevanju. Prema predanju, tokom ranog razdoblja njenog postojanja, nastavnici su se za vreme velikog odmora igrali s deacima; osvrui se preko ramena, nastavnik

fizike bi pregrt snega zgnjeio u grudvu; dok tri u igri lapta nastavnika matematike bi grunula 2 udo od deteta (nem.). (Prev.) 2 Luinova odbrana 17 Knjinica TRAVNO u rebra tvrda loptica; ak je i sam direktor bio prisutan, navijao bi veselim uzvicima. Takvih zajednikih igara vie nije bilo, ali se idilina slava odrala. Razredni stare-ina njegovog sina bio je nastavnik ruske knjievnosti, dobar znanac pisca Luina i, uzgred, nimalo lo lirski pesnik koji je objavio zbirku imitacija Anakreonta. Navraajte kazao je onog dana kada je Luin prvi put doveo sina u kolu. Svakog etvrtka oko podne. Luin je navratio. Stepenite je bilo pusto i tiho. Prolazei hodnikom ka zbornici, uo je priguen, mnogoglasni grohot smeha to je dopirao iz drugog razreda. U potom nastaloj tiini njegovi koraci su s naglaenom zvunou odzvanjali utim parketom dugakog hodnika. U zbornici, za velikim stolom pokrivenim ohom (to je podsealo na ispite), sedeo je nastavnik, piui pismo. S nastavnikom nije razgovarao otkako je njegov sin poao u kolu i sad, poseujui ga mesec dana kasnije, bio je pun golicavog oekivanja, izvesne zebnje i bojalji-vosti svih onih osecanja koja je jednom i sam iskusio, kao mladi u studentskom mundiru, kad je otiao da po-seti urednika knjievnog asopisa kome nedavno bese poslao svoju prvu priu. I sad, ba kao onda, umesto reci ushienog zapanjenja koje je maglovito oekivao (kao kad se probudite u nepoznatom gradu, oekujui, jo murei, izvanredno, blistavo jutro), umesto svih tih reci koje bi sam tako spremno priskrbio da ne bese nade da e one konano doi uo je ledene i dosadne fraze koje su dokazivale da nastavnik njegovog sina razume ak manje no on sam. Nije izgovorena ni re na temu ikakvog skrivenog talenta. Pognuvi bledo bradato lice, s dvema ruiastim brazdama uzdu nosa s kojeg je paljivo skinuo svoj uporni cviker, i trljajui oi dlanom, nastavnik je progovorio prvi, rekavi da bi deak mogao bolje da ui, da se deak, izgleda, ne slae sa svojim drugovima, da deak nedovoljno tri za vreme odmora... Deak je nesumnjivo sposoban ree nastavnik, zavravajui s trljanjem oiju ali zapaamo izvesnu bezvoljnost. U tom trenutku, negde dole, stvorilo se zvonce, i onda se skokovima popelo na sprat i nepodnoljivo kriavo prolo kroz elu zgradu. Nakon toga su nastupile dve-tri sekunde najpotpunije tiine pa je odjednom sve oivelo i prolomilo se od buke; poklopci skamija su treskali i hodnik 18 su ispunili razgovor i trupkanje nogu. Veliki odmor ree nastavnik. Ako elite, sii emo u dvorite pa moete da posmatrate kako se deaci igraju. Ovi su brzo silazili kamenim stepenitem, vrsto se hvatajui za ogradu i fuljajui donovima patika preko elinih rubova, uglaanih od upotrebe. Dole, sred pretrpane tame vealica za injele, menjali su obuu; neki su sedeli na irokim prozorskim okvirima, stenjui dok su urno vezivali pertle. Odjednom je ugledao sina, koji je, sav zguren, s gaenjem vadio cipele iz platnene kese. Deak s kuinastom kosom u urbi nalete na njega, a Luin, izmiui u stranu, odjednom ugleda oca. Ovaj mu se osmehnu, drei visoku astrahansku ubaru i bridom dlana utiskujui neophodnu udolinu na vrhu. Luin zamiri i okrenu se kao da nije video oca. uei na podu, leima okrenut ocu, posvetio se svojim cipelama; oni koji su ve uspeli da promene obuu preskakali su preko njega i nakon svakog guranja, on bi se jo vie zgurio, kao da se krije u mranom kutu. Kad je napokon izaao u dugakom sivom kaputu i s malom astrahanskom kapom (koju mu je stalno smicao isti krupan deak), otac je ve stojao kod kapije, na suprotnoj strani dvorita, i s oekivanjem gledao u njegovom smeru. Pored Luina starijeg stajao je nastavnik knjievnosti, i kad se velika siva gumena lopta koju su deaci koristili za igranje fudbala, dokotrljala do njegovih nogu, nastavnik knjievnosti, nagonski produavajui onu oaravajuu tradiciju, uini kao da e je udariti, ali se samo nespretno premestio s noge na nogu, i gotovo izgubio kaljau, i veoma se dobroudno osmehnuo. Otac ga je pridrao za lakat, a Luin mlai se, iskori-stivi priliku, vratio u predvorje gde sad sve bese tiho i gde se ulo kako posluitelj, skriven vealicama, blaeno zeva. Kroz staklo vrata, izmeu gvozdenih zraka reetke u obliku zvezde, video je oca kako naglo skida rukavicu, brzo se oprata od nastavnika i nestaje kroz kapiju. Tek tada je

ponovo izmileo i, briljivo zaobilazei igrae, probio se na levu stranu gde su ispod svoda bila naslagana drva. Tamo je, zadigavi okovratnik, seo na gomilu cepanica. Tako je presedeo priblino dvesta pedeset velikih odmora do one godine kad su ga odveli u inostranstvo. Ponekad bi se iza ugla iznenada pojavio nastavnik. Zato veito sedite na gomili, Luine? Treba da malo po2 19 trite s ostalim deacima. Luin bi ustao s gomile drva, pokuavajui da nae taku podjednako udaljenu od one trojice drugova iz razreda koji su u tom trenutku bili posebno ustri, izmakao bi ispred lopte zavitlane neijim zvunim udarcem, pa bi se, uverivi se da je nastavnik daleko, opet vratio na gomilu drva. To mesto izabrao je ve prvog dana, onog crnog dana kad je oko sebe otkrio takvu mrnju i podsmeljivu radoznalost da su mu se oi mahinalno ispunile euom izmaglicom, a sve to bi pogledao iz proklete nunosti da neto gleda bilo podlono sloenim optikim preobraajima. Stranica s ukrte-nim plavim linijama se zamutila; bele brojke na tabli naizmence su se suavale i irile; glas nastavnika aritmetike postajao je sve mukliji i nerazumljiviji, kao da se ujednaeno udaljava; a njegov par u klupi, podmukli gru-bijan s maljama po obrazima, rekao bi sa spokojnim zadovoljstvom: Sad e zaplakati. Ali Luin nije nijednom zaplakao, ak ni u nuniku kad su uloili udrueni napor da mu glavu zabiju u nisku solju punu utih mehuria. Gospodo kazao je nastavnik na jednom od prvih asova va novi drug je sin jednog pisca. Koga, ukoliko niste, treba da itate. Pa je na tabli, toliko pritiskujui da se kreda kriputavo istroila pod njegovim prstima, napisao krupnim slovima: TONIJEVE PUSTOLOVINE, IZDALI SILVESTROV I DRUG. Dva-tri meseca nakon toga, drugovi iz razreda zvali su ga Toni. Onaj grubijan maljavih obraza je sa zagonetnim izrazom doneo knjigu u razred i za vreme asa je kriom pokazivao ostalima, bacajui znaajne poglede na svoju rtvu a kad se as zavrio, poeo je naglas da ita iz sredine, namerno una-kazujui reci. Petriev, koji mu je gledao preko ramena, htede da se zaustavi na jednoj stranici i ona se pocepa. Krebs je blebetao: Moj tata kae da je on sasvim drugorazredan pisac. Gromov uzviknu: Neka nam Toni ita naglas. Bolje daj svakom po pare s uivanjem ree razredni komedija i nakon burnog okraja domoe se prekrasne crveno-zlatne knjige. Stranice su bile razbacane irom uionice. Na jednoj se nalazila slika: gimnazijalac blistavih oiju koji na ulinom uglu daje svoju uinu bednom psu. Sledeeg dana Luin je tu sliku naao uredno prilepljenu s donje strane poklopca skamije. 20 Meutim, uskoro su ga ostavili na miru; jedino bi s vremena na vreme iskrsnuo njegov nadimak, ali poto je tvrdoglavo odbijao da se na njega odazove i on je konano zamro. Prestali su da obraaju panju na Luina i s njim nisu govorili, pa ga je ak i jedini miran deak u razredu (kakav postoji u svakom razredu, kao to uvek postoje debeli deak, jak deak i aljivdija) izbegavao, plaei se da ne podeli njegov prezira dostojan poloaj. Taj isti mirni deak koji je est godina kasnije, u poetku prvog svet-skog rata, za jedno izvanredno opasno izvianje dobio Orden svetog Georgija i potom izgubio ruku u graanskom ratu, kad bi (dvadesetih godina ovog veka) pokuavao da se priseti kakav je Luin bio u koli, nije mogao da ga sebi predstavi ikako drukije no s lea ili kako klempavih uiju sedi u razredu ispred njega ili se povlai u kut predvorja, to je mogue dalje od vreve, ili pak sankama kree kui s rukama u depovima, s velikom arenom torbom na leima, a sneg pada... Pokuavao je da istri napred i zagleda Luina u lice, ali je onaj naroiti sneg zaborava, obilan i beuman sneg, pokrio njegovo seanje neprozirnom belom maglom. I taj nekadanji mirni deak, sad nemirni emigrant, ree, gledajui sliku u novinama: Zamisli, naprosto ne mogu da se setim njegovog lica... Naprosto ne mogu da se setim... Ali Luin stariji bi, oko etiri asa, izvirujui kroz prozor, video sanke koje se pribliavaju i sinovljevo lice slino bledoj mrlji. Deak je obino dolazio pravo u njegov kabinet, dodirnuvi $oev obraz svojim poljubio bi vazduh i odmah se okretao. ekaj kazao bi otac ekaj. Jesi li izlazio na tablu?

Pohlepno bi gledao sina koji je okrenuo lice u stranu i poeleo bi da ga uhvati za ramena, prodrma i estito poljubi u bledi obraz, oi i neno ispupeno elo. Anemini mali Luin je te prve kolske godine odisao dirljivim mirisom belog luka, posledicom injekcija arsenika koje mu je prepisao lekar. Platinska proteza je bila uklonjena, ali j'e iz navike nastavio da kezi zube i pui gornju -usnu. Nosio 1e sivi norfoM aket s nreaeom na leima i "kratlrp nanta-lone s dugmiima ispod kolena. Stajao bi pored pisaeg stola, balansirajui na jednoj nozi, a otac se nije usuivao da ma ta preduzme protiv njegove neprodorne mrgodnosti. Mali Luin bi otiao, vukui torbu po tepihu; Luin stariji 21

m bi se podnimio o sto na kojem je pisao jednu od svojih uobiajenih pria u plavu vebanku (ud koju e moda neki budui biograf umeti da ceni) i oslukivao monolog u susednoj trpezariji, enin glas to ubeuje tiinu da popije solju kakaa. Zastraujua tiina, mislio je Luin stariji. Njemu nije dobro, ima nekakav muan unutarnji ivot... Moda ga nije trebalo dati u kolu. Ali, opet, mora se navii da bude s drugim deacima... Zagonetka, zagonetka... Pa, onda uzmi malo kolaa alostivo bi nastavio glas iza zida, i opet tiina. No ponekad bi se dogodilo neto uasno: odjednom, bez ikakvog primetnog povoda, drugi glas bi odgovorio, kretav i promukao, i vrata bi tresnula kao da ih je zalupio uragan. Onda bi Luin stariji skoio i jurnuo u trpezariju, drei pero poput strele. Njegova ena bi drhtavim rukama nametala prevrnutu solju i tanjiri i pokuavala da vidi ima li naprslina. Pitala sam ga za kolu kazala bi, ne gledajui mua. Nije hteo da odgovori, a onda kao luak... Oboje bi oslukivali. Te jeseni guvernanta Francuskinja otputovala je u Pariz i sad niko nije znao ta on radi, tamo, u svojoj sobi. Tapeti su bili beli, a pri vrhu se pruao plav pojas na kojem su bile naslikane sive guske i ria tenad. Guska se okomljavala na tene i tako dalje, trideset osam puta oko ele sobe. Na polici su stajali globus i ispunjena veverica, kupljena jednih Cveti, na vaaru. Zelena lokomotiva na navijanje virila je ispod nabora naslonjae. Bila je to lepa, svetla soba. Veseli tapeti, vesele stvari... Bile su tu i knjige. Knjige koje je napisao otac, u crveno-zlatnom ispupenom povezu, i s rukom ispisanom posvetom na prvoj strani: Usrdno se nadam, da e se moj sin prema ivotinjama i ljudima uvek ophoditi na isti nain kao Toni i veliki usklinik. Ili: Sine moj, ovu knjigu napisao sam mislei o tvojoj budunosti. Te posvete su u njemu pobuivale neodreeno oseanje stida zbog oca, a same knjige bile su dosadne kao Koroljenkov Slepi muziar ili Gonarovljeva Fregata Palada. Veliki tom Pukina sa slikom kudravog deaka debelih usana nije nikad otvoren. S druge strane, bile su tu dve knjige, obe poklon njegove tetke, u koje se zaljubio za ceo ivot, drao ih u pamenju kao pod uveliavajuim staklom, i doivljavao ih tako intenzivno da je, dvadeset godina kasnije, kad ih je ponovo 22 proitao, video samo osuenu parafrazu, skraeno izdanje, kao da ih je pretekla ona neponovljiva, besmrtna slika koju je zadrao u sebi. Ali nije ga e za dalekim stranstvova-njima nagonila da ide stopama Fileasa Foga, niti ga je deaka sklonost ka tajanstvenim pustolovinama privlaila onoj kui u Bejkerovoj ulici gde mravi detektiv orlovskog profila, davi sebi injekciju kokaina, sanjarski svira na violini. Tek mnogo kasnije razjasnio je u svojoj glavi ime su ga toliko uzbuivale te dve knjige: bila je to tana struktura to se neumitno razvija: Fileas, lutan u cilindru, kri svoj sloeni, elegantni put s njegovim opravdanim rtvama, as na slonu kupljenom za milion, as na brodu ija se polovina mora sagoreti za pogon; i Serlok koji logici pridaje bajnost sna na javi, Serlok koji pie nauni rad o pepelu svih poznatih vrsta cigara, pa se, s tim pepelom kao talismanom, probija kroa kristalni lavirint moguih dedukcija ka jednom blistavom zakljuku. Maioniar koga su roditelji angaovali da nastupi na Boi, nekako je uspeo da u sebi nakratko stopi Fileasa i Holmsa, a udno uivanje koje je Luin tog dana iskusio izbrisalo je sve neprijatnosti to su

pratile tu predstavu. Poto molbe oprezne, retke molbe da pozove kolske drugove nikad nisu ni do ega dovele, Luin stariji, uveren da e to biti i prijatno i korisno, stupi u vezu s dvojicom poznanika ija su deca pohaala istu kolu, a takoe pozva decu nekog daljeg roaka, dva tiha, mlohava mala deaka i bledu de-vojicu s debelom pletenicom crne kose. Svi pozvani de-aci nosili su mornarska odela i mirisali su na ulje za kosu. Dvojicu od njih Luin je s uasom prepoznao kao Bersenjeva i Rozena iz treeg razreda, koji su u koli uvek bili aljkavo obueni, a ponaali su se nasilniki. Dakle, tu smo ree Luin stariji, veselo drei sina za rame (rame je polako klizilo ispod njegove ruke). Sad u vas ostaviti same. Upoznajte se i malo poigrajte a kasnije emo vas pozvati, imamo iznenaenje za vas. Pola asa kasnije otiao je da ih pozove. U sobi je vladala tiina. Devojica je sedela u uglu i prelistavala prilog asopisa Njiva, u potrazi za slikama. Bersenjev i Rozen su nelagodno sedeli na sofi, obojica veoma crveni i ucakljeni od pomade. Mlohavi neaci su bazali sobom, nezaintereso-vano razgledajui engleske drvoreze na zidovima, globus, vevericu i, kasnije slomljeni, pedometar koji je leao na 23 stolu. Sam Luin, takoe u mornarskom odelu, s pitalj-kom o belom gajtanu na grudima, sedeo je na tvrdoj stolici pored prozora, smrknuto gledajui i grickajui nokat. Ali, maioniar je sve naknadio, pa ak i kad su mu sutradan Bersenjev i Rozen, ponovo u svom stvarnom, odvratnom izdanju, prili u kolskom predvorju i nisko se poklonili, potom prsnuvi u prostaki kikot, i brzo se udaljili, ruku pod ruku, njiui se tamo-amo ak ni ta poruga nije mogla razbiti aroliju. Na njegov mrgodan zahtev to god sad rekao, obrve su mu se bolno skupljale majka mu je donela iz Bazara veliku kutiju mahagonij ske boje i knjigu o maioniarskim vetinama, s ordenjem zakienim gospodinom u fraku koji vadi zeca za ui na koricama. U kutiji su se nalazile manje kutije s lanim dnom, palica oblepljena zvezdastim papirom, pil primitivno napravljenih karata u kojem su aduti bili pola pubovi ili kraljevi, a pola ovce ru uniformi, cilindar na sklapanje s pregracima, konopac s dve drvene spravice na krajevima ija je funkcija bila nejasna. A bili su tu i koketni mali koverti s prakom za bojadisanje vode u plavo, crveno i zeleno. Knjiga je bila mnogo zabavnija i Luin je lako nauio nekoliko vetina s kartama koje je sebi satima prikazivao pred ogledalom. Nalazio je neko zagonetno uivanje, neodreeno obeanje jo nedokuenih slasti, u lukavom i tanom nainu na koji bi se neka vetina izvela, ali je neto i dalje nedostajalo, nije mogao da shvati onu tajnu koju je maioniar oito savladao kako bi mogao da iz vazduha ubere rublju ili da makovu sedmicu, koju su gledaoci preutno izabrali, izvue iz uha zbunjenog Luina. Jedile su ga zamrene rekvizite opisane u knjizi. Tajna kojoj je teio bese jednostavnost, harmonina jednostavnost koja oveka zapanjuje daleko vie no i najzamrenija magija. U pismenom izvetaju o njegovom uspehu, poslatom pred Boi, u tom izvanredno iscrpnom izvetaju gde se pod rubrikom Opte opaske nadugako, i pleonastino, govorilo o letargiji, apatiji, pospanosti i mlitavosti, i gde su ocene bile zamenjene epitetima, ispostavilo se da postoji nedovoljan iz ruskog jezika i nekoliko slabih pored ostalog, iz matematike. Meutim, ba u to vreme njega su neobino zaneli zbirka zadataka pod naslovom Vesela matematika, fantastino ponaanje brojeva i nestane ale 24 geometrijskih linija, sve ono to je nedostajalo kolskom udbeniku. Osetio bi i blaenstvo i uas posmatrajui kako kosa prava, obrui se poput paoka, klizi uvis du druge, vertikalne prave u primeru koji je ilustrovao tajne paralelnosti. Vertikalna prava kao beskonana, poput svih pravih, i kosa, takoe beskonana, to klizi du nje i sve se vie uzdie kako se ugao smanjuje, osuena na veito kretanje jer ne moe da sklizne, a njihov presek, zajedno s njegovom duom, klizio je uvis po beskonanoj putanji. No, uz pomo lenjira, prisilio ih je da se razdvoje: naprosto ih je ponovo nacrtao, paralelno jednu drugoj, i to mu je davalo oseaj da se tamo, u beskonanosti, gde je kosu pravu primorao da odskoi, dogodila neka nezamisliva katastrofa, neobjanjivo udo, pa se dugo zadravao na tim nebesima gde zemaljske prave silaze s uma. Neko vreme je naao varljivo olakanje u slagalieama. U poetku su to bile one jednostavne, deje slagalice koje su se sastojale od velikih komada sa

zaokrugljenim zupcima po rubovima, nalik biskvitima petit beurre,3 koji su se tako vrsto uglavljivali da su se eli delovi slagalice mogli podii a da se ne rastave. Meutim, te godine je iz Engleske stigla moda slagalica izumljenih za odrasle puzels kako su ih zvali u najboljoj peterburkoj radnji s igrakama koje su bile izvanredno domiljato izrezane: komadi svih oblika, od jednostavnog koluta (dela budueg plavog neba) do najsloenijih oblika to su obilovali uglovima, rtovima, zemljouzima, lukavim ispustima koji nisu doputali da odredite gde se uklapaju treba li da popune arenu kou ve gotovo sastavljene krave ili je ovaj tamni rub na zelenoj pozadini senka tapa onog pastira ije se uho i deo glave jasno vide na jednom otvorenijem komadiu. I kad se kravin bok postepeno pojavio na levoj strani, a na desnoj, spram lia, ruka s pastirovom lulom, i kad se u gornjem praznom prostoru sloilo nebesko plavetnilo, a onaj plavi kolut glatko uklopio u nebo, Luina su udesno uzbuivale ove tane kombinacije raznobojnih komadia koji su u poslednjem trenutku obrazovali pojmljivu sliku. Neke od tih igara za razbijanje glave bile su vrlo skupe i sastojale su se od nekoliko hiljada komadia; kupovala ih je njegova mlada tetka, vesela, nena, riokosa tetka i on je provodio sate nagnut nad stolom 3 Vrsta keksa sa buterom (franc). (Prev.) 25 za kartanje u salonu, okom premeravajui svaku izboinu pre no to pokua da vidi hoe li se uklopiti u ovu ili onu prazninu, i trudei se da po jedva opazivim znacima unapred odredi sutinu slike. Iz susedne sobe, pune galame gostiju, tetka bi preklinjala: Za ime boje, nemoj da izgubi neki komadi! i Ponekad bi uao otac, pogledao slagalicu i ispruio ruku prema stolu, rekavi: Pazi, ovo nesumnjivo ide ovamo a onda bi Luin, ne osvrui se, promrmljao: Kojeta, kojeta, ne meaj se i otac bi obazrivo spustio usne na sinovljevo ubasto teme i otiao mimo pozlaenih stolica, mimo ogromnog ogledala, mimo reprodukcije Frine koja se kupa, mimo klavira golemog nemog klavira s debelim staklom na nogama i brokatnim prekrivaem. 26 TREE POGLAVLJE Tek u aprilu, tokom uskrnjeg raspusta, za Luina je doao onaj neizbeni dan kad se ceo svet odjednom smraio, kao da je neko okrenuo prekida, a u tami ostala blistavo osvetljena samo jedna stvar, novoroeno udo, zasenjujue ostrvce na koje je njegovom elom ivotu sueno da se usredsredi. Srea za koju se grevito uhvatio ostala je trajna; taj aprilski dan zauvek se zaledio, dok se negde drugde, u drugoj ravni, nastavljalo smenjivanje godinjih doba, gradsko prolee, seosko leto mutne struje koje jedva da su uticale na njega. Poelo je sasvim nevino. Na godinjicu tastove smrti, Luin stariji je u svom stanu priredio muziko vee. On sam se slabo razumevao u muziku; gajio je potajnu strast prema Travijati, a na koncertima je samo u poetku sluao klavir, a potom se zadovoljavao posmatranjem odraza pijanistovih ruku na crnom laku. Ali, hteo-ne hteo, morao je da priredi to muziko vee na kojem e se svirati dela pokojnog tasta: novine su predugo utale zaborav je bio potpun, olovan, beznadean a njegova ena je uz drhtav osmeh neprestano ponavljala da su sve to spletke, spletke, spletke, da su drugi njenom ocu jo za ivota zavideli na genijalnosti i sad ele da ugue njegovu posmrtnu slavu. U crnoj izrezanoj haljini i s predivnom dijamantskom ogrlicom i ustaljenim izrazom dremljive ljubaznosti na podbulom belom licu, doekivala je goste tiho, bez uzvikivanja, svakom proaputavi nekoliko brzih, priguenih reci; ali iznutra je bese obuzela stidljivost i stalno je pogledom traila mua koji je sitnim koracima iao tamo-amo, a utirkana prsa njegove koulje su poput pancira trcala iz prsluka dobroudan, diskretan gospodin koga su zahva27 tili prvi srameljivi drhtaji knjievne dostojanstvenosti. Opet gola-golcata uzdahnuo je urednik jednog umet-nikog asopisa, bacivi u mimogredu pogled na Frinu, osobito blistavu zbog pojaanog osvetljenja. U tom trenutku mu je pod nogama iskrsnuo mladi Luin i bio pomilovan po glavi. Deak je ustuknuo. Kako je postao ogroman ree enski glas otpozadi. Sakrio se iza neijih peeva. Ne, oprostite grmelo je iznad njegove glave. Naoj tampi se ne smeju

postavljati takvi zahtevi. Nipoto ogroman, ve naprotiv veoma sitan za svoje godine, Luin je lutao izmeu gostiju, pokuavajui da nae mirno mesto. Katkad bi ga neko uhvatio za rame i postavljao mu glupa pitanja. Salon je izgledao posebno pretrpan zbog pozlaenih stolica postavljenih u redove. Neko oprezno proe kroz vrata nosei stalak za note. Luin se neosetno postepeno probio do oevog kabineta gde je vladao mrak i smestio se na divan u uglu. Iz dalekog salona, kroz dve sobe, dopiralo je neno jadiko-vanje violine. Sanjivo je sluao, obgrlivi kolena i gledajui pukotinu ipkaste svetlosti izmeu labavo navuenih zavesa kroz koje je plinski fenjer s ulice sjao belom svetlou s prelivom boje jorgovana. S vremena na vreme slabaan zraak bi u tajanstvenom luku brzo preleteo tavanicom i na pisaem stolu bi se ukazala blistava taka nije znao ta je to: moda faseta staklenog pritiskivaa za papir u obliku tekog kristalnog jajeta ili odraz uokvirene fotografije na staklu. Bese gotovo zadremao kad ga naglo tre zvonjenje telefona na pisaem stolu i odmah postade jasno da se ona blistava taka nalazi na podnoju telefona. Iz trpezarije ue domoupravitelj, u prolazu upali lampu koja je osvetljavala samo pisai sto, prisloni slualicu uz uho i, ne primetivi Luina, opet izae, briljivo poloivi slualicu na upija obrubljen koom. Minut kasnije vratio se s nekim gospodinom koji, im zae u krug svetlosti, podie slualicu sa stola, a drugom rukom pipajui potrai naslon stolice. Sluga zatvori vrata za sobom, prekinuvi udaljeni ubor muzike. Halo ree gospodin. Luin ga je posmatrao iz mraka, plaei se da se makne i zbunjen injenicom da se potpuno stran ovek tako udobno izvalio na oev pisai sto. Ne, ve sam svirao ree ovaj pogledavi uvis, dok se njegova bela 28 nemirna ruka igrala neim na stolu. Fijaker potmulo pro-klopara po drvenim kockama. Ja tako mislim ree gospodin. Luin je video njegov profil nos od belo-kosti, crnu kosu, guste obrve. Iskreno govorei, ne znam zato si me ovde zvala ree tiho, nastavljajui da neto aka na stolu. Ako si htela samo da proveri Ludice nasmejao se i poeo da nogom u lakovanoj cipeli ujednaeno klati napred-nazad. Zatim je vrlo vesto namestio slualicu izmeu uveta i ramena, pa je, povremeno odgovarajui sa da, ne i moda, upotrebio obe ruke da podigne predmet kojim se igrao na stolu. Bila je to lakirana kutija, pre nekoliko dana poklonjena ocu. Luin mlai jo nije imao prilike da pogleda unutra i sad je s radoznalou posmatrao ruke onog gospodina. Ali ovaj nije odmah otvorio kutiju. I ja tebe ree. Mnogo, mnogo puta. Laku no, devojice. Spustivi slualicu, uzdahnuo je i otvorio kutiju. Meutim, bese se tako okrenuo da Luin nita nije video od njegovog crnog ramena. Luin se oprezno pomeri, ali jastue kliznu na pod i gospodin se hitro osvrnu. Sta radi ovde? upita, spa-zivi Luina u mranom uglu. Ccc, prislukivanje je ba runo! Luin je utao. Kako se zove? upita gospodin prijazno. Luin skliznu sa divana i prie blie. U kutiji je zbijeno leao izvestan broj izrezbarenih figura. Izvrsne ahovske figure ree gospodin. Da li tata igra? Ne znam odgovori Luin. A ti? Luin odmahnu glavom. teta. Trebalo bi da naui. S deset godina ja sam ve bio dobar igra. Koliko ti je godina? Vrata se obazrivo otvorie. Luin stariji ue na prstima. Bio je spreman da violinistu zatekne kako jo telefonira i nameravao je da vrlo taktino proapue: Nastavite, nastavite, ali kad zavrite, publika bi veoma volela da uje jo neto. Nastavite, nastavite rekao je mahinalno, pa je zautao ugledavi sina. Ne, ne, ve sam zavrio odgovori violinist, ustajui. Izvrsne figure. Igrate li? Osrednje ree Luin stariji. ( ta radi ovde? Doi i ti da slua muziku ...) Kakva igra, kakva igra ree violinist, neno zatvarajui kutiju. Kombinacije nalik melodijama. Znate, ja prosto ujem. poteze. Po mome miljenju, za ah je neophodna velika matematika vetina ree Luin stariji. A u tom pogledu, ja... Maesto, ekaju vas. Radije bih odigrao 29 jednu partiju nasmeja se violinist, izlazei iz sobe. Igra bogova. Beskonane mogunosti. Vrlo drevan izum ree Luin stariji i osvrnu se put sina: Sta je bilo? Poi s nama! Ali pre no to je dospeo u salon, Luin je

udesio da se zadri u trpezariji gde su na stolu bili postavljeni zakuska i pie. Uzeo je tanjir sendvia i odneo ga u svoju sobu. Jeo je dok se svlaio, a potom je jeo u krevetu. Bese ve ugasio svetlost kad je navratila majka i nagla se nad njega, dok su dijamanti na njenom vratu svetlucali u polumraku. Pretvarao se da spava. Udaljila se i dugo, dugo da ne bi nainila neki um zatvarala vrata. Sutradan se probudio s oseanjem neshvatljivog uzbuenja. Aprilsko jutro je bilo sunano i vetrovito, a drvene uline kocke su estoko sjaktale: iznad ulice, u blizini Dvorske kapije, elastino se nadimala ogromna crveno--plavobela zastava, a kroz nju se naziralo nebo u tri razliite nijanse, ljubiastoj, ivitnoj i svetloplavoj. Kao uvek praznikom, izaao je u etnju s ocem, ali to nisu bile one nekadanje etnje iz detinjstva: podnevni top ga vie nije plaio, a oeva konverzacija bila je nepodnoljiva, jer je ovaj, naavi povod u sinonom koncertu, neprestano ubacivao nagovetaje da bi bila pametna zamisao da pone da se bavi muzikom. Za ruak su imali ostatke uskrnjeg suflea od sira (sad zdepaste kupice sa sivkastom senkom na okruglom vrhu) i jo nenaet uskrnji kola. Njegova tetka, ista ona mila tetka bronzane kose, majina drugobratueda, bila je neobino vesela, gaala se mrvama kolaa preko trpeze i priala kako e je Letem za dvadeset pet rubalja provozati svojim monoplanom Antoanet, koji, uzgred reeno, ve peti dan ne moe da se odlepi od zemlje, dok je Voazen, naprotiv, neprestance kao sat kruio oko aerodroma, i uz to jo tako nisko da se, kad bi se nagnuo iznad tribina, mogla videti ak i vata u pilotovim uima. Iz nekog razloga Luin je neobino jasno zapamtio to prepodne i taj ruak, kao to se upamti dan uoi dugog putovanja. Otac ree da bi bilo zgodno da se posle ruka odvezu na ostrva iza Neve gde su proplanci zastrti sasama, a dok je govorio, mlada tetka mu ubaci mrvu pravo u usta. Majka je utala. Odjednom, nakon drugog jela, ona ustade, pokuavajui da sakrije lice koje se grilo od potisnutih suza i poluglasno ponavljajui: 30 Nije to nita, nita, zaas e proi urno izae iz trpezarije. Otac je bacio servijetu na sto i poao za njom. Luin nikad nije otkrio ta se tano desilo, ali je, s tetkom prolazei hodnikom, iz majine sobe uo priguene jecaje i oev glas koji prigovara i glasno ponavlja reci: Izmilja stvari. Hajdemo nekud apnu tetka, zbunjeno i ner vozno, i oni uoe u kabinet gde se snop sunevih zraka, u kojem su se kovitlale estice praine, usredsredio na obilno tapeciranu fotelju. Tetka je pripalila cigaretu i koluti dima poee da se lelujaju, meki i prozirni, u zra cima sunca. Ona je bila jedina osoba u ijem se prisustvu nije oseao sputan, a to je sad bilo osobito prijatno: u kui je vladala neka udna tiina i svojevrsno iekivanje. Pa, da igramo neku igru urno ree tetka i otpozadi ga uhvati za vrat. Ala ima tanak vrat, moe se obu hvatiti jednom akom... Ume li da igra ah? stidljivo upita Luin i, oslobodivi vrat, protrlja obraz o divno sjajnu plavu svilu njenog rukava. Bolje da igramo Crnog Petra ree ona rasejano. Negde su tresnula vrata. Ona se lecnu i okrenu lice u smeru treska, osluku jui. Ne, hou da igram ah ree Luin. To je komplikovano, mili moj, ne moe nauiti za tili as. Otiao je do pisaeg stola i naao kutiju koja je stajala iza uokvirene fotografije. Tetka je ustala da uzme pepeljaru, zamiljeno pevuei kao zakljuak neke svoje misli: To bi bilo grozno, to bi bilo grozno... Evo ree Luin i spusti kutiju na nizak turski sto s intarzijama. Po trebna ti je i ploa ree tetka. I, zna, bie bolje da te nauim da igra dame, to je jednostavnije. Ne, ah ree Luin i razvi muemu s iscrtanom ploom. Najpre da pravilno postavimo figure uzdahnuvi poe tetka. Beli ovde, crni tamo. Kralj i kraljica stoje jedno pored drugog. Ovo su lauferi. Ovo konji. A ovi, u uglovima, topovi. Sad... Odjednom, ona se zaledi, drei figuru u vazduhu i gledajui vrata. ekaj!

ree zabrinuto. Mislim da sam ostavila maramicu u trpezariji. Odmah se vraam. Otvorila je vrata, ali se smesta vratila. Ne mari kazala je i opet sela. Ne, nemoj da ih reda bez mene, pogreie. Ovo se zove pion. Sad gledaj kako se kreu. Razume se, konji galopiraju. Luin je sedeo na tepihu, ramenom uz njeno koleno, i 31 posmatrao kako ruka s tankom platinskom narukvicom podie i sputa figure. Kraljica je najpokretljivija rekao je zadovoljno i prstom pomerio figuru jer nije stajala sasvim u sredini kvadrata. A ovako jedna figura jede drugu ree tetka. Kao da je izgura i zauzme njeno mesto, pioni to rade ukoso. Kad moe da uzme kralja, ali on moe da se skloni, to se zove ah; a kad nema kuda da ode, to je mat. Znai, tvoj cilj je da uzme mog kralja, a ja moram da uzmem tvog. Vidi koliko vremena treba da se sve to objasni. Moda da igramo drugi put, a? Ne, sad ree Luin i iznenada je poljubi u ruku. To je ba milo od tebe tiho ree tetka nisam oekivala takvu nenost... Ipak si ti dobar deak. Molim te, da igramo ree Luin i kleknuvi na tepih, doe do niskog stola. Ali u tom trenutku ona tako naglo ustade sa svog sedita da je suknjom okrznula plou i oborila nekoliko figura. Na pragu je stajao otac. Idi u svoju sobu ree, pogledavi sina. Luin, koga su prvi put u ivotu terali iz sobe, ostade na kole-nima od puke zapanjenosti. Jesi uo? ree otac. Luin pocrvene i poe po tepihu da trai pale figure. Pouri ree otac gromkim glasom kakav nikad ranije nije upotrebio. Tetka urno poe da figure bez reda trpa u kutiju. Ruke su joj drhtale. Jedan pion nikako nije hteo da ue. Uzmi je, uzmi rekla je. Polako je smotao mu-emu-plou i, lica namraena zbog duboke uvrede, uzeo kutiju. Nije mogao da zatvori vrata za sobom, jer su mu obe ruke bile zauzete. Otac hitro prie i tako snano zalupi vrata da je Luin ispustio plou koja se smesta razmotala; morao je da spusti kutiju i opet smota muemu. Iza vrata kabineta isprva je vladala tiina, onda fotelja zakripa pod oevom teinom, pa se zau tetkin zadihan upitni apat. Luin s gaenjem pomisli da su danas svi poludeli i ode u svoju sobu. Tamo je odmah poredao figure kako mu je tetka pokazala i dugo ih je posmatrao, pokuavajui da neto odgonetne; nakon toga ih je vrlo uredno sloio u kutiju. Od tog dana ah je ostao kod njega i prolo je mnogo vremena pre no to je otac primetio njegovo odsustvo. Od tog dana u Luinovoj sobi nalazila se opinjava-jua i tajanstvena igraka koju jo ne bese nauio da upotrebljava. Od tog dana tetka vie nije dolazila u posetu. 32 Otprilike nedelju dana kasnije nastala je praznina izmeu prvog i treeg asa: nastavnik geografije je nazebao. Kad je prolo pet minuta od zvona a niko nije doao, nastalo je takvo predoseanje sree da se inilo da srce nee izdrati ako se sad staklena vrata ipak otvore i nastavnik geografije, po svom obiaju, gotovo trkom uleti u uionicu. Jedino je Luin bio ravnoduan. Nisko se nagnuvi nad skamiju otrio je olovku, pokuavajui da vrh bude iljat kao ioda. Oko njega se orila uzbuena graja. inilo se da se njihovo blaenstvo mora ostvariti. Ponekad je, meutim, dolazilo do nepodnoljivih razoaranja: umesto bolesnog nastavnika, u uionicu bi se uunjao mali krvoloni profesor matematike, pa bi, beumno zatvorivi vrata, uz zao osmeh poeo da bira komade krede s ispusta ispod table. Ali prolo je punih deset minuta a niko se nije pojavio. Graja je postajala glasnija. Od prevelike sree neko je tresnuo poklopcem skamije. Razredni stareina se pojavio niotkuda. Potpuna tiina ree. Hou potpunu tiinu. Valentin Ivanovi je bolestan. Neim se zanimajte. Ali mora vladati potpuna tiina. Otiao je. Veliki paperjasti oblaci sjali su s onu stranu prozora; neto je grgotalo i kapljalo; vrapci su cvrkutali. Blaeni as, oaravajui as. Luin apatino poe da otri jo jednu olovku. Promuklim glasom Gromov je priao neki vic, s uivanjem izgovarajui skaredne reci. Petriev je sve moljakao da mu objasne otkud znaju da su jednaki dvama pravouglim trouglovima. I, odjednom, Luin iza sebe raz-govetno u jedan poseban zvuk, drven i kloparav, koji uini da se zajapuri i da mu srce propusti jedan otkucaj. Oprezno se okrenuo. Krebs i onaj jedini mirni deak u razredu spretno su postavljali lake male figure na plou veliine petnaest sa petnaest centimetara. Ploa je stajala izmeu njih na skamiji. Sedeli su krajnje neudobno, postrance.

Zaboravivi da zavri otrenje olovke, Luin im prie. Igrai se nisu osvrtali na njega. Kad je mnogo godina kasnije pokuavao da se seti svog kolskog druga Luina, onaj mirni deak se uopte nije seao te uzgredne partije aha odigrane tokom slobodnog asa. Brkajui datume, iz prolosti je izvukao nejasan utisak da je Luin jednom pobedio na kolskom ahovskom takmienju; neto ga je svrbelo u pamenju, ali do toga nije mogao da dopre. 3 Luinova odbrana 33 Ode kula ree Krebs. Luin je pratio njegovu ruku, pomislivi uz drhtaj trenutne panike, da mu tetka nije rekla nazive svih figura. No, ispostavilo se da je kula sinonim za topa. Nisam video da moe da je pojede, to je sve ree drugi. Dobro, vrati potez ree Krebs. Prodiran zaviu i najeen osujeenou, Luin je posmatrao igru, pokuavajui da uoi one harmonine strukture o kojima je govorio muziar, i nejasno oseajui da na neki nain bolje shvata igru no ijedan od ove dvojice, mada uopte ne zna kako je treba voditi, zato je ovo dobro a ono loe, i ta treba uiniti da bi se bez gubitaka prodrlo u logor protivnikog kralja. A postojala je jedna vrsta poteza koja mu je veoma godila, bila je zabavna po svojoj glatkosti: Krebsov kralj je kliznuo do figure koju je Krebs nazvao kula, i kula je preskoila kralja. Onda je video kako drugi kralj izlazi iza svojih piona (jedan je bio izbijen, poput zuba) i poinje da rastrojeno ide na-prednazad. Sah ree Krebs ah (i ubodeni kralj skoi u stranu), Ovde ne moe, a ni tamo ne moe. Sah. Uzimam ti kraljicu, ah. U tom trenutku je i sam izgubio figuru i poeo da uporno trai da ponovi potez. Razredni siledija je Luinu udario vrgu, a istovremeno je drugom rukom oborio plou na pod. Drugi put u ivotu Luin je zapazio koliko je ah nestabilna stvar. A sledeeg jutra, jo dok je leao u krevetu, doneo je besprimemu odluku. U kolu je obino odlazio fijakerom i uvek je briljivo prouavao broj fijakera, delei ga na naroit nain kako bi ga bolje uskladitio u svom pamenju i odande celog izvukao ako mu ustreba. Ali danas se nije odvezao sve do kole i u svom uzbuenju zaboravio je da zapamti broj; bojaljivo se osvrui, siao je u Karavanoj ulici i krunim putem, zaobilazei podruje kole, stigao do Sergejevske ulice. Uz put je naleteo na nastavnika geografije koji je, s tanom pod mikom, ogromnim koracima jurio u pravcu kole, umrkujui nos i iskalj avaj ui lajm; Luin je tako naglo skrenuo da je u njegovoj torbi teko zaegrtao neki tajanstveni predmet. Tek kad je nastavnik, poput slepog vetra, prohujao mimo njega, Luin se osve-stio i video da stoji pred izlogom frizera i da ukovrane glave tri votane dame ruiastih nozdrva zure pravo u njega. Duboko je udahnuo i brzo koraao vlanim ploni34 kom, nesvesno pokuavajui da korake podesi tako da petu uvek spusti u sastavak dveju ploa. No ploe su bile razliite irine i to je ometalo njegov hod. Onda je siao na kolovoz kako bi izmakao iskuenju, pa je ljapkao kroz blato du ivinjaka. Konano je ugledao eljenu kuu, ljivasto obojenu, gole starce koji se upinju da dre balkon, i oslikano staklo ulinih vrata. Uao je kroz kapiju, mimo kamena-branika to je nosio bele tragove golubova, prounjao se kroz dvorite gde su dva tipa zavrnutih rukava prala blistave koije, popeo se stepenicama i zazvonio. Jo spava rekla je sluavka, gledajui ga iznenaeno. Molim, saekajte ovde. Kazau gospoi, malo kasnije. Luin je poslovno zbacio torbu s lea i poloio je pored sebe na sto, gde su se takoe nalazili porculanska mastionica, upija ukraen vezom i perlama, i nepoznata slika njegovog oca (s knjigom u jednoj ruci i s kaiprstom druge prislonjenim o slepoonicu), a poto nije imao pametnija posla, poeo je da prebrojava razliite nijanse tepiha. U ovoj sobi bio je samo jednom ranije, prolog Boia kada je, po oevom savetu, tetki doneo veliku kutiju okoladnih bombona, od kojih je sam pojeo polovinu, dok je ostatak prerasporedio tako da se nita ne primeti. Sve doskora, tetka je svakodnevno bila u njihovoj kui, ali je sad prestala da dolazi i u vazduhu je neto lebdelo, neka neuhvatljiva zabrana koja ga je spreavala da kod kue o tome ma ta pita. Poto je izbrojao devet razliitih boja, premestio je pogled na svileni paravan izvezen trstikama i

rodama. Upravo bese poeo da se pita da li se sline rode nalaze i na suprotnoj strani, kad se najzad pojavi tetka jo neureene kose i u nekoj vrsti cvetnog kimona s rukavima nalik krilima. Odakle si ti iskoio? uzviknula je. A ta je sa kolom? Oh, ba si ti udan deak... Dva asa kasnije ponovo je izaao na ulicu. Njegova torba, sad prazna, bese tako laka da je poskakivala na lopaticama. Morao je da nekako utuca vreme do uobiajenog asa za povratak. Dobazao je u Tavrieski park, a praznina u torbi postepeno poe da ga jedi. Pre svega, stvar koju je iz predostronosti ostavio kod tetke mogla bi se nekako izgubiti do sledeeg puta, a, drugo, zgodno 3* 35 bi dola kod kue, uvee. Resio je da ubudue drukije postupi. Porodine okolnosti odgovorio je sutradan kad ga nastavnik nemarno upita zato nije bio u koli. U etvrtak je ranije otiao iz kole i izostao tri dana zaredom, potom objasnivi da je imao guobolju. U sredu se bolest vratila. U subotu je zakasnio na prvi as mada je od kue otiao ranije no obino. U nedelju je zaprepastio majku, objasnivi da je pozvan kod druga i proveo je pet asova van kue. U sredu se nastava zavrila ranije (bio je to jedan od onih udesnih plavetnih pranjavih dana na samom izmaku aprila kad ve predstoji kraj trome-seja i oveka obuzme silna tromost), ali je kui stigao mnogo kasnije no obino. A onda je dola ela sedmica izostajanja iz kole zanosna, opojna sedmica. Nastavnik je telefonirao njegovoj kui da utvrdi ta je s njim. Na poziv je odgovorio otac. Kad se oko etiri po podne Luin vratio kui, oevo lice bilo je sivo, oi iskolaene, dok je majka dahtala kao da je ostala bez jezika, a onda je poela da se neprirodno i histerino smeje, uz leleke i krike. Nakon trenutka pometnje, otac ga je bez ijedne reci odveo u kabinet i tamo je, skrstivi ruke na grudima, zahtevao objanjenje. Drei teku i dragocenu torbu pod rukom, Luin je zurio u pod, pitajui se je li tetka kadra da izda. Molim te, daj mi neko objanjenje ponovio je otac. Nije kadra da izda, a, uostalom, kako bi mogla znati da je uhvaen. Odbija? upita otac. Osim toga, inilo se da se njoj ak nekako svia njegovo beanje iz kole. Sluaj ree otac pomirljivo razgovarajmo kao prijatelji. Luin uzdahnu i sede na priruje fotelje, nastavljajui da gleda u pod. Kao prijatelji ponovi otac, jo blae. Dakle, ispostavilo se da si nekoliko puta izostao iz kole. Dakle, ja bih sad voleo da znam gde si bio i ta si radio. Mogu ak da razumem da je, primera radi, vreme lepo i oveka spopadne elja da proeta. Jeste, spopadne me elja ravnoduno ree Luin kome je poinjalo da biva dosadno. Otac je hteo da tano sazna kuda je iao u etnju i da li odavno osea potrebu za etnjama. Onda je podsetio Luina da svaki mukarac ima svoju dunost kao graanin, kao porodian ovek, kao vojnik, pa i kao ak. Luin zevnu. Idi u svoju sobu beznadno ree 36 otac, a kad je sin otiao, dugo je stajao nasred kabineta i sa zapanjenim uasom gledao vrata. ena, koja je prislukivala iz susedne sobe, ue, sede na ivicu divana i opet brinu u pla. On vara ponavljala je ba kao to ti vara. Okruena sam varalicama. Otac je samo slegnuo ramenima i pomislio kako je ivot tuan, kako je teko vriti svoju dunost, vie se ne sastajati, ne telefonirati, ne ii tamo kuda ga neodoljivo vue... a sad ova neprilika sa sinom, ovo udatvo, ova tvrdoglavost... alosno stanje stvari, vrlo alosno ... 37 ETVRTO POGLAVLJE U nekadanjem dedinom kabinetu, koji je ak i za najvre-lijih dana bio najvlanija soba u njihovom letnjikovcu ma koliko otvarali prozore to gledaju pravo na zlokobne tamne jele ije je zelenilo tako gusto i zamreno da je bilo nemogue rei gde se zavrava jedno a poinje drugo drvo u toj nenastanjenoj sobi gde je na golom pisaem stolu stajao bronzani deak s violinom nalazio se nezakljuan ormar za knjige s debelim goditima ugaenog ilustrovanog asopisa. Luin bi ih brzo prelistavao dok ne dospe do stranice gde

se izmeu pesme Korinfskog, ovenane vinjetom u obliku harfe, i rubrike zanimljivosti koja je sadrala obavetenja o neustaljenim movarama, amerikim udacima i duini ovekovih creva, nalazio drvorez ahovske table. Nijedna slika nije mogla zaustaviti Luinovu ruku dok je prelistavala tomove ni proslavljeni vodopadi Nijagare, ni izgladnela indijska deca (mali trbuasti skeleti), niti pokuaj atentata na panskog kralja. ivot sveta prolazio je uz urno utanje i naglo se zaustavljao dragoceni dijagram, otvaranja, ele partije. U poetku letnjeg raspusta silno su mu nedostajali tetka i onaj stari gospodin s kitom cvea naroito taj mirisni starac koji je nekad pahnuo na ljubiice a nekad na urevak, u zavisnosti od toga koje je cvee doneo Luinovoj tetki. Obino bi stigao u pravi as nekoliko minuta poto je Luino va tetka pogledala na sat i otila od kue. Ne mari, da malo priekamo kazao bi starac, odmotavajui buket iz vlane hartije, a Luin bi mu privukao naslonjau uz sto gde su figure ve bile postavljene. Pojava starog gospodina s cveem pruila mu je izlaz iz prilino nezgodne situacije. Nakon tri-etiri bea39 nj a od kole postalo je oigledno da tetka zapravo nema smisla za ah. Kako se igra razvijala, njene figure bi se nagomilale u nedolinom darmaru iz kojeg bi iznenada izleteo izloeni bespomoni kralj. Meutim, stari gospodin je igrao boanstveno. Onog prvog puta, tetka je, navlaei rukavice, brzo rekla: Na alost, moram da izaem, ali vi ostanite i igrajte ah s mojim sestriem, hvala vam za predivni urevak; tog prvog puta starac je seo i uzdahnuo: Odavno nisam taknuo ... dakle, mladi ovee leva ili desna? tog prvog puta kad su, nakon nekoliko poteza, Luinu gorele ui i nije mogao da mrdne, inilo mu se da igra neku sasvim drugaiju igru no to je ona koju je nauio od tetke. Ploa se kupala u mirisu. Starac je laufera nazivao lovcem, a kulu tornjem, a kad god bi povukao po protivnika koban potez, smesta bi ga vratio i kao da razotkriva mehanizam nekog skupocenog instrumenta, pokazao bi kako je protivnik trebalo da igra da bi izbegao katastrofu. Prvih petnaest partija dobio je bez i najmanjeg napora, ni trenutak ne razmiljajui o svojim potezima, ali je tokom esnaeste odjednom poeo da razmilja i s mukom je pobedio, dok je poslednjeg dana, onog dana kad se dovezao s celim grmom jorgovana za koji se nije moglo nai mesta, a deakova tetka je na prstima letela po spavaoj sobi i onda, po svoj prilici, izala na zadnja vrata tog poslednjeg dana, nakon duge uzbudljive borbe tokom koje je starac ispoljio sposobnost da duva kroz nos Luin je osetio da se neto, neto u njemu, oslobodilo, razbistrilo, i ona duhovna kratkovidost to je tako muno zamagljivala njegov ahovski vid nestala je. Lepo, lepo, to je remi ree starac. Nekoliko puta je pomerio svoju kraljicu napred-nazad, kao to se pokree poluga pokvarene maine, pa ponovi: Remi. Veiti ah. Luin je takoe isprobao tu polugu da vidi hoe li proraditi, pomerao je, pomerao, a onda je sedeo nepomino, ukrueno zureei u plou. Daleko ete doterati ree starac. Daleko ete doterati ako nastavite ovako. Ogroman napredak! Nikad ranije nisam video neto slino ... Da, daleko, daleko ete vi doterati ... Starac je Luinu objasnio jednostavnu metodu bele-enja ahovskih poteza, i Luin je, iznova igrajui partije objavljene u onom asopisu, uskoro u sebi otkrio svojstvo koje je jednom pobudilo njegovu zavist kad je otac za 40 stolom nekome priao da on lino ne shvata kako je njegov tast mogao da satima ita partituru i u svome duhu uje ceo tok muzike dok je pogledom prelazio po notama, as se osmehujui, as se mrtei, i katkad se vraajui, kao italac koji proverava neku pojedinost u romanu ime, doba godine. Mora da je veliko uivanje rekao je otac asimilovati muziku u njenom prirodnom stanju. Sam Luin je sad poeo da doivljava slino uivanje dok je teno preletao preko slova i brojki to predstavljaju poteze. Najpre je nauio da ponavlja besmrtne partije koje su ostale s ranijih turnira brzo bi prelazio pogle dom po ahovskim notama i utke pomerao figure na plo i. Ovda-onda, ovom ili onom potezu kojem je u tekstu

bio pridodat usklinik ili upitnik (u zavisnosti od toga da li je divno ili bedno odigran), u zagradi bi sledilo nekoliko nizoVa poteza, jer se taj izvanredan potez ravao kao reka, a svaki rukavac se morao propratiti do kraja pre no to se ovek vrati u glavno korito. Ove mogue produetke koji su objanjavali sutinu greke ili previda, Luin je poste peno prestao da stvarno rekonstruie na tabli i zadovolja vao se time da duhovno opaa njihovu melodiju kroz niz simbola i znakova. Slino ovome, bio je kadar da ve jed nom prouenu partiju ita ne sluei se tablom, a ovo je bilo utoliko prijatnije to nije morao da se bake figu rama, neprestano oslukujui da li neko dolazi; istina, vra ta su bila zakljuana i on bi ih nevoljno otvorio posle mnogih drmusanja mesingane kvake i Luin stariji, koji je doao da vidi ta mu sin radi u toj vlanoj, ne nastanjenoj sobi, zatekao bi ga nemirnog i mrgodnog, cr venih uiju; na stolu su leala ukoriena godita asopisa i Luina starijeg bi spopala sumnja da je sin. moda traio s\\ke go\ih. ena. Zato se zakljuava? upitao bi (a mali Luin bi uvukao glavu me ramena i s groznom jasnoom zamiljao kako otac zaviruje pod sofu i nalazi ah). Ovde je vazduh stvarno leden. A ta ima tako zanim ljivo u ovim starim asopisima? Hajde da odemo i vidimo ima li crvenih gljiva ispod jela. Da, bejahu tamo ti jestivi crveni vrganji. Zelene iglice su prianjale o njihove tanane ciglasto obojene eire, a ponekad bi vlat trave na jednom od njih ostavila dug, uzan trag. Odozdo su bili rupiasti, i ponekad bi tu sedeo uti pu i Luin stariji bi upotrebio perorez da oisti maho41 vinu i zemlju s debelog, pegasto sivog korena svake peurke pre no to je stavi u korpu. Sin ga je pratio na nekoliko koraka odstojanja, s rukama na leima, kao neki stari, i ne samo to nije traio peurke ve je ak odbijao da se divi onima koje je otac, uz priguena gakanja od zadovoljstva, sam nalazio. A ponekad, punaka i bleda, u groznoj beloj haljini koja joj nije pristajala, gospoa Lu-in bi se ukazala u dnu aleje i hitala bi prema njima, naizmence prolazei kroz sunce i senku, a suvo lie kojeg uvek ima u severnim umama utalo bi pod malo iskrivljenim visokim potpeticama njenih belih cipela. Jednog julskog jutra okliznula se na stepenicama verande i uganula nogu, pa je dugo potom leala u postelji ili u svojoj zamraenoj spavaoj sobi ili na verandi u ruiastom neglieu, obilno napuderisanog lica, a na stoiu pored nje uvek je stajala srebrna inijica s boules-de--gomme* Stanje noge se ubrzo popravilo, ali je nastavila da lei, kao da je odluila da e to biti njen udes, da je ba to njena sudbina u ivotu. Leto je bilo neuobiajeno vrelo, komari nisu davali mira, s reke se povazdan ula cika seoskih devo jaka koje se kupaju, i jednog takvog tekog i raskonog dana, rano ujutru, pre no to su obadi poeli da mue crnog konja napackanog mau otrog mirisa, Luin stariji je seo u intov, pa su ga odvezli na stanicu da provede dan u gradu. Budi bar razumna, za mene je od sutinske vanosti da se vidim sa Silvestrovom rekao je eni prethodne veeri, etajui kroz spavau sobu u halatu mije boje. Zbilja si udna. Zar ne shvata da je ovo vano? Sto se mene tie, najradije ne bih iao. Ali ena je nastavila da lei zarivi lice u jastuk, a njena debela bespomona lea tresla su se od jecaja. Ipak, ujutru je otiao a sin, stojei u bati, vide kako gornji deo koijaa i oev eir proleu du zupastog reda mladih jela to batu odvaja od puta. Luin mlai je tog dana bio potiten. Sve partije u starom asopisu bile su prouene, svi problemi reeni, te bese prinuen da igra sam sa sobom, no to se uvek neminovno zavravalo razmenom svih figura i dosadnim remi-jem. A bilo je nesnosno vrue. Veranda je bacala crnu trouglastu senku na blistavi pesak. Aleja je bila poploana mrljama sunca, a te mrlje, kad biste zamirili, poprimale 4 Gumene bombone (franc). (Prev.) 42 su izgled pravilnih svetlih i tamnih kvadrata. Tamna reetkasta senka leala je

ispod batenske klupe. Urne na kamenim postoljima u etiri ugla terase pretile su jedna drugoj po dijagonalama. Laste su uzletale; njihov let pod-seao je na kretanje makaza to brzo isecaju neki kroj. Ne znajui ta da ini sa sobom, odlutao je stazicom uz reku, a sa suprotne obale dopirala su ekstatina skianja i naziraji golih tela. Dounjao se iza jednog stabla, pa je uzburkana srca virkao u te bleskove beline. Ptica je u-nula u granju i, preplaivi se, brzo je napustio reku i vratio se. Ruao je sam s domoupraviteljkom, utljivom staricom uta lica koja je uvek pomalo mirisala na kafu. Kasnije, izleavajui se na divanu u salonu, dremovno je oslukivao svakovrsne slabane umove, krik zlatke u ba-ti, zujanje bumbara koji se zaleteo u prozor, zveckanje suda na posluavniku koji nose iz majine sobe i ti isti zvuci su se u njegovim sanjarijama udno preobrazili i poprimili oblik blistavih zamrenih ara na tamnoj pozadini; pokuavajui da ih razmrsi, zaspao je. Probudili su ga koraci sobarice koju je poslala majka ... U spavaoj sobi je bilo sumrano i sumorno; majka ga privue uza se, ali se tako uporno odupirao i okretao u stranu da ga je pustila. Hajde, priaj mi neto rekla je tiho. Slegnuo je ramenima i prstom akao koleno. Zar nita nee da mi kae? upitala je jo tie. Pogledao je noni stoi, stavio boules-de-gomme u usta i poeo da sisa uzeo je drugu, treu, pa jo jednu, i jo jednu, dok mu usta ne behu puna slatkih kuglica koje su se udarale i sudarale. Uzmi jo, uzmi koliko hoe promrmljala je i, ispruivi ruku ispod pokrivaa, pokuala da ga dotakne, pomiluje. Ove godine uopte nisi pocrneo kazala je nakon stanke. Ali moda ja naprosto ne vidim, ovde je svetlost tako mrtvaka, sve izgleda plavo. Molim te, podigni roletne. Ili, ne, ekaj, ostani tu. Kasnije. Posisavi do kraja boules-de-gomme, upita moe li da ode.^Ona ga upita ta e sada da radi i zar ne bi voleo da se odveze do stanice i doeka oca koji dolazi vozom u sedam. Pusti me ree on. Ovde smrdi na lekove. Pokuao je da se sfulja niz stepenice kao to su to deaci inili u koli kao to tamo sam nikad nije inio; ali, stepenicisu bili previsoki. Ispod stepenita, u ormaru koji jo nije temeljno istraio, traio je asopise. Iskopao 43 je jedan i u njemu naao rubriku za ljubitelje igre dame, dijagrame glupih, nezgrapnih okruglih grumuljica na njihovim tablama, ali aha nije bilo. Dok je preturao dalje, neprestano je nailazio na dosadni herbarijum s osuenim runolistom, purpurnim liem i natpisima ispisanim bledo-ljubiastim mastilom, detinjim tankim rukopisom koji se toliko razlikovao od sadanjeg majinog rukopisa: Davos 1885; Gatina 1886. Poe jarosno da upa listove i cvee, kijajui od sitne praine dok je uao sred razbacanih knjiga. Onda se ispod stepenita toliko smrailo da su stranice asopisa koji je opet prelistavao poele da se stapaju u sivu maglu, a ponekad bi ga neka sliica prevarila, jer je u rasplinutoj tami izgledala kao ahovski problem. Knjige je kako bilo natrpao natrag u fioke i odbazao u salon, bezvoljno mislei da je mora biti prolo sedam asova jer sobar pali gasnu lampu. Oslanjajui, se o tap i pridravajui se za ogradu, niz stepenice je teko silazila majka u ljubiastom penjoaru, s uplaenim izrazom lica. Ne shvatam zato tvoj otac jo nije stigao rekla je, pa je, teko se kreui, izala na verandu i poela da izgleda niz put izmeu jelovih stabala koja je sunce na zalasku opasalo blistavim bakrom. Doao je tek oko deset, kazao je da je propustio voz, imao je strano mnogo posla, veerao je sa svojim izdavaem ne, nee supu, hvala. Smejao se, i vrlo glasno govorio, i buno jeo, a Luina obuze oseanje da ga otac sve vreme gleda kao da je zapanjen njegovim prisustvom. Veera se postepeno pretvorila u kasni veernji aj. Pod-nimljena o sto, majka je utke mirila u tanjir ogrozda, i to su muevljeve prie postajale veselije, njene oi su se sve vie suavale. Onda je ustala i otila bez reci, i Luinu se inilo da se sve ovo ve jednom dogodilo. Ostao je sam s ocem na verandi i plaio se da podigne glavu, sve vreme oseajui na sebi onaj udan ispitivaki pogled. ime si se zanimao? odjednom upita otac. Sta si radio? Nita odgovori Luin. A ta sada smerate da radite? upita Luin stariji, istim tonom usiljene veselosti, oponaajui sinovljevo zvanino obraanje. elite li da odete u krevet ili elite da ovde pose-dite sa mnom? Luin je ubio komarca i vrlo oprezno kriom pogledao oca, uvis i iskosa. U oevoj bradi se uhvatila mrva, a neprijatno podsmeljiv izraz sijao je u nje-

44 govim oima. Zna ta? ree otac, a mrva odskoi. Zna ta? Hajde da igramo neku igru. Na primer, kako bi bilo da te nauim da igra ah? Gledao je kako sina polako obliva crvenilo, pa, saa-livi se, odmah dodade: Ili kabalu tamo, u fioci stola, stoji jedan pil karata. Ali nema aha, nemamo ah ree Luin promuklo i opet kriomino pogleda oca. Lepe garniture su ostale u gradu blago ree otac ali mislim da na tavanu ima nekoliko starih. Da pogledamo. I, zaista, pri svetlosti lampe koju je otac visoko drao, sred svakovrsnog kra u jednom sanduku, Luin je naao ahovsku tablu i opet je imao onaj oseaj da se sve ovo ve dogodilo ranije taj otvoren sanduk s klinom to tri na bonoj strani, ove pranjave knjige, ova drvena ahovska tabla s pukotinom po sredini. Na svetio je izala i kutijica s kliznim poklopcem: sadrala je majune ahovske figure. A sve vreme dok je traio ahovsku garnituru i nosio je dole na verandu, Luin je pokuavao da odgonetne da li je otac ah pomenuo sluajno ili je neto primetio a nije mu palo na um najoiglednije objanjenje, ba kao to se katkad pri reavanju problema ispostavi da je klju u potezu koji izgleda zabranjen, nemogu, potpuno prirodno iskljuen iz opsega moguih poteza. A sad kad je tabla postavljena na osvetljeni sto, izmeu lampe i ogrozda, i praina obrisana paretom novina, oevo lice vie nije bilo podsmeljivo, i Luin, zaboravljajui svoj strah, zaboravljajui svoju tajnu, oseti kako ga ispunjava ponosno uzbuenje pri pomisli da ako eli moe pokazati svoju vetinu. Otac je poeo da postavlja figure. Jedan pion je zamenjen besmislenom purpurnom stvaricom u obliku majune boce; namesto jednog topa stajala je figura za igru dame; konji nisu imali glave, a jedna glava koja je ostala poto je kutija ispranjena (behu preostali kockica i crveni eton), pokazalo se, nije odgovarala nijednom od njih. Kad je sve poredano, Luin se naglo odlui i promrmlja: Ja ve pomalo igram. Od koga si nauio? upita otac, ne diui glavu. Nauio sam u koli odgovori Luin. Neki deaci umeju da igraju. Oh! Odlino ree otac i dodade (citirajui Pukinovog usudom osuenog duelistu): Sad napred. 45 ah je igrao od mladosti, ali samo retko i aljkavo, sa sluajnim protivnicima za mirnih veeri na parobrodu to plovi Volgom, u stranom sanatorijumu gde mu je pre mnogo godina umirao brat; ovde na selu, sa seoskim leka-rem, nedrueljubivim ovekom koji je povremeno prestajao da ih poseuje a sve te sluajne partije, pune previda i jalovog razmiljanja, za njega jedva da su bile neto vie od trenutka oputanja ili naprosto sredstva da na pristojan nain uti u drutvu osobe s kojom razgovor stalno zamire kratke, nekomplikovane partije to se ne istiu ni ambicioznou ni nadahnutou, koje je uvek zapoinjao na isti nain, ne obraajui mnogo panje na protivnikove poteze. Iako se nije uzrujavao kad gubi, potajno je smatrao da uopte nije lo igra i govorio je sebi da ukoliko gubi, to biva zbog rasejanosti, dobrodunosti ili elje da igru oivi smelim ispadima, i smatrao je da je uz malo marljivosti mogue, bez ikakvog teorijskog znanja, pobiti svaki gambit iz udbenika. Sinovljeva strast prema ahu toliko ga je zapanjila, izgledala je toliko neoekivana a istovremeno tako sudbonosna i neizbena i bilo je tako udno i strano sedeti na ovoj blistavo osvetijenoj verandi, sred crne letnje noi, preko puta ovog deaka ije napregnuto elo kao da se irilo i oticalo im bi se nagnuo nad figure sve je to bilo tako udno i strano da Luin stariji nije bio kadar da misli na igru, i dok je glumio usredsreenost, njegova panja je lutala od maglovitog seanja na nedoputen dan proveden u Sankt Peter-burgu to je ostavio talog srama koji je pametnije ne istraivati, do nemarnih, lagodnih gestova kojima je njegov sin pomerao ovu ili onu figuru. Partija je trajala samo nekoliko minuta kad mu sin ree: Ako uradi ovo, to je mat, a ako uradi ono, gubi kraljicu i on je, zbunjen, vratio potez i poeo da ozbiljno razmilja, nagnuvi glavu prvo ulevo a potom udesno, polako pruajui prste prema kraljici i brzo ih ponovo povlaei, kao da ga pee, dok je sin u meuvremenu spokojno i s netipinom ured-nou, stavljao osvojene figure u kutiju. Luin stariji je

konano odigrao svoj potez, na ta poe pustoenje njegovih pozicija, i onda se neprirodno nasmejao i oborio kralja u znak predaje. Tako je izgubio tri partije i shvatio da bi, i da odigra jo deset, ishod bio isti, a ipak nije mogao da prestane. Na samom poetku etvrte partije Luin gurnu 46 natrag figuru koju je otac pomerio i, odmahnuvi glavom, ree samopouzdanim, nimalo dejim glasom: Najgori mogu odgovor. igorin predlae da se uzme pion. I kad je neshvatljivom, beznadenom brzinom izgubio i ovu partiju, Luin stariji se opet nasmeja i drhtavom rukom poe da sipa mleko u kristalnu au na ijem je dnu leala semenka ogrozda koja sad ispluta na povrinu, pa je kruila, ne elei da bude izvaena. Sin skloni plou i kutiju na trani sto u uglu, i bubnuvi flegmatino laku no, tiho zatvori vrata za sobom. Pa, trebalo je da oekujem neto slino ree Luin stariji, maramicom briui vrhove prstiju. Ne zabavlja se on tek tako ahom, on izvodi sveti obred. Sudarivi se s lampom, debeli maljavi noni leptir sjajnih oiju pade na sto. Batom je arlijao povetarac. Sat u salonu poe ljupko da izbija i oglasi pono. Besmislice ree on glupe izmiljotine. Mnogi deaci su odlini ahisti. U tome nema nieg iznenau jueg. ela stvar mi ide na ivce, to je sve. Pogreila je nije trebalo da ga hrabri. Pa, nije vano... Snudeno pomisli da e za koji trenutak morati da lae, prigovara, umiruje, i da je ve pono... Hou da spavam ree, ali je ostao da sedi u na slonjai. A sutra rano ujutru, u najmranijem i najmahovinas-tijem kutu gustog cestara iza bate, mali Luin je zakopao oevu skupocenu kutiju ahovskih figura, pretpostavljajui da je to najjednostavniji nain da izbegne ma kakve komplikacije, jer sad ima drugih figura koje moe da otvoreno koristi. Nesposoban da potisne svoju zainteresovanost za ovu stvar, otac je otiao do turobnog seoskog lekara, koji je bio mnogo bolji ahist no on, pa je uvee, posle obeda, smejui se i trljajui ruke, iz petnih ila se trudei da zanemari injenicu da je sve ovo pogreno ali nije mogao rei zato je pogreno posadio sina s doktorom za trani sto na verandi, sam postavio figure (izvinj avaj ui se zbog one purpurne nakarade), seo pored igraa i poeo da udno prati partiju. Trzajui gustim obrvama i gnje-ei mesnati nos golemom dlakavom pesnicom, doktor je dugo razmiljao o svakom potezu, a povremeno bi se zavalio u stolici kao da izdaleka bolje vidi, i iskolaio bi oi, i teko se pognuo napred, rukama oslonjen o kolena. Izgu47 bio je i tako gromko zastenjao da je njegova pletena naslonjaa kripnula u odgovor. Ali, gledajte, gledajte! uzviknu Luin stariji. Treba da se pomerite ovamo i sve je spaeno ak imate bolju poziciju. Zar ne vidite da mi je dao ah zareza doktor u basu i poe da iznova reda figure. I kad je Luin stariji izaao u mranu batu da doktora isprati do staze s rubom od svitaca to vodi do mosta, uo je reci koje je jednom toliko udeo da uje, ali su ga sad te reci teko pritiskivale vie bi voleo da ih uopte nije uo. Doktor je poeo da dolazi svako vee, i budui odista prvorazredan ahist nalazio je ogromno uivanje u ovim neprestanim porazima. Doneo je Luinu ahovski prirunik, savetujui mu, meutim, da se njime suvie ne zanosi, da se ne zamara i da ita u prirodi. Priao je o velemajstorima koje je imao prilike da vidi, o nedavnom turniru i o prolosti aha, o jednom pomalo sumnjivom radi, i o velikom Filidoru koji je bio i odlian muziar. Katkad bi, turobno se smekajui, doneo ono to je nazivao poslasticom domiljat problem iseen iz novina. Luin bi iz-vesno vreme kapao nad njim, konano bi naao reenje i, s udnim izrazom lica i ozarenim blaenstvom u oima, uzviknuo, grleno izgovarajui glas r: Prrekrrasno, prrekrrasno! Meutim, nije ga mamila ideja da sam sastavlja probleme. Nejasno je oseao da bi to bilo besmisleno

traenje one borbene, jurine, blistave sile koju bi osetio u sebi kad god bi doktor pokretom dlakavog prsta sve dalje sklanjao svog kralja, i konano klimnuo glavom, i sedeo potpuno nepomino, gledajui u plou, dok bi Luin stariji, koji je uvek bio prisutan, uvek udei za udom porazom svog sina i koji je bio istovremeno pre straen i presrean kad bi sin pobedio (i koji je patio zbog ove sloene smee oseanja), zgrabio konja ili kulu, uz viknuo da nije sve izgubljeno i ponekad sam do kraja odigrao beznadeno izgubljenu partiju. I tako je poelo. Izmeu ovog niza veeri na verandi i onog dana kad se Luinova fotografija pojavila u jednom sanktpeterburkom asopisu kao da nita nije postojalo, ni seoska jesen to rominja po lepim katama, ni putovanje natrag u grad, ni povratak u kolu. Fotografija se pojavila jednog oktobarskog dana, uskoro po njegovom prvom nezaboravnom nastupu u ahovskom klubu. A sve ostalo to 48 se dogodilo izmeu povratka u grad i te fotografije ipak, puna dva meseca bilo je tako zamueno i izmeano da kasnije, priseajui se tog vremena, Luin nije mogao da kae kada je, na primer, tano odrana ona zabava u koli kad je u uglu, da ga kolski drugovi gotovo nisu ni pri-metili, tiho pobedio nastavnika geografije, poznatog amatera ili kada je na oev poziv doao na veeru sedi Jevrejin, senilni ahovski genije koji je pobeivao u svim svetskim prestonicama, ali je sad iveo u dokolici i siromatvu, poluslep, s bolesnim srcem, zauvek izgubivi svoj ar, svoje vladanje igrom, svoju sreu... Ali Luin je sasvim jasno pamtio jedno strah koji je oseao u koli, strah da e za njegov dar saznati i da e ga ismevati te je, sledstveno, voen ovim nepogreivim seanjem, pro-cenio da posle one partije odigrane na zabavi mora biti vie nije iao u kolu, jer seajui se svih jeza svog de-tinjstva nije mogao zamisliti uasno oseanje koje bi iskusio ulazei sledeeg jutra u razred da sretne one ljubopit-ljive, sveznajue poglede. S druge strane, pamtio je da je nakon izlaska slike odbio da ide u kolu i bilo je nemogue da se u njegovom seanju razmrsi onaj vor to spaja kolsku zabavu i fotografiju; bilo je nemogue rei ta emu prethodi. asopis mu je doneo otac, a fotografija je bila snimljena lane, na selu: drvo u bati, i on pored drveta, na elu mu ara od lia, mrgodan izraz na ovla sagnutom licu, i one uzane bele kratke pantalone to su se veito otkopavale spreda. Umesto radosti koju je otac oekivao, nita nije ispoljio ali jeste osetio potajnu radost: ovo e sad prekratiti kolu. Tokom ele nedelje su ga ubeivali i molili. Naravno, majka je plakala. Otac je pretio da e mu oduzeti novu ahovsku garnituru ogromne figure na ploi od safijana. I odjednom sve se resilo samo od sebe. Pobegao je od kue u jesenjem mantilu, jer je zimski kaput saks\ve& nakan. nauspenog, pokuaja bekstva i ne znajui kuda da ode (padao je bockavi sneg i skupljao se na vencima zgrada, pa bi ga vetar oduvao, beskonano iznova prireujui tu minijaturnu meavu) konano je dolutao do tetkine kue; tetku ne bese video od prolea. Sreo ju je na izlazu. Nosila je crn eir i drala cvee umotano u hartiju: krenula je na pogreb. Umro je tvoj stari partner rekla je. Hajde sa mnom. Besan to mu ne dozvoljavaju da se ogreje, 4 Luinova odbrana 49 besan na sneg koji pada i na sentimentalne suze to su sijale iza tetkinog vela, otro se okrenuo i udaljio, i poto je hodao jedan as uputio se kui. Nije upamtio sam povratak i, jo udnije, nije bio siguran jesu li se stvari odigrale ovako ili drukije; moda je njegovo pamenje dodalo mnogo stvari preuzetih iz njegovog bunila jer je elu sedmicu bio u bunilu, i otad je ostao veoma bole-ljiv i razdraljiv, lekari su pretpostavljali da se nee izvui. Nije mu bilo prvi put da boluje i kad je kasnije re-konstruisao doivljaj te odreene bolesti, nehotice se pri-seao drugih kojima je njegovo detinjstvo obilovalo: naroito je pamtio vreme kad je bio sasvim mali, igrao se sam i uvijao u tigrovo krzno da bi, prilino beznadeno, izigravao kralja bilo je najlepe izigravati kralja, jer ga je zamiljeni plat titio od jeza groznice,

a eleo je da to due odloi onaj neminovni trenutak kad e mu opipati elo, izmeriti temperaturu i ututkati ga u krevet. Zapravo, nita se nije moglo sasvim uporediti s njegovom oktobarskom, ahom proetom boleu. Sedi Jevrejin koji je pobeivao Cigorina, le tetkinog oboavaoca zabundan u cvee; lukavo, veselo lice oca koji donosi asopis; i nastavnik geografije skamenjen iznenadnim matom; i od cigareta zadimljena prostorija u ahovskom klubu gde se oko njega tiskala gomila studenata; i glatko izbrijano lice muziara koji iz nekog razloga dri telefonsku slualicu poput violine, izmeu ramena i obraza sve je to sudelovalo u njegovom bunilu i poprimalo privid svojevrsne udovine partije na sablasnoj, klimavoj tabli to se raspada bez kraja i konca. Kad se oporavio, odveli su ga, sad izraslijeg i mravijeg deaka, u inostranstvo; najpre na jadransku obalu gde je leao na sunanoj batenskoj terasi i u mislima igrao ah, to mu niko nije mogao zabraniti, a onda u jednu nemaku banju gde ga je otac vodio u etnju stazama opervaenim ogradom od izuvijane bukovine. esnaest godina kasnije, kad je ponovo posetio tu banju, prepoznao je bradate keramike patuljke izmeu leja s cve-em i batenske staze od raznobojnog ljunka pred hotelom koji je postao vei i lepi, a takoe mranu vlanu umu na bregu i arene mrlje uljane boje (svaka boja je obele-avala smer odreene etnje) kojima su stablo bukve ili stena obeleeni na raskru tako da se eta nikad ne iz50 gubi. Isti pritiskivai za hartiju sa smaragdnoplavim pre-delima prevuenim sedefom ispod ispupenog stakla prodavali su se u radnjama blizu izvora i nema sumnje isti orkestar je u parkovskom paviljonu svirao iste operske potpurije, i isti javorovi su bacali ivahnu senku po sto-iima gde je svet pio kafu i jeo krike trudle od jabuka s umuenom pavlakom. Pogledajte, vidite li one prozore? ree, pokazu jui tapom krilo hotela. Tamo se odravao onaj fini turniri. Uestvovali su neki od najuvaenijih nemakih ahista. Ja sam bio etrnaestogodinji deak. Trea nagra da, da, trea nagrada. Ponovo je stavio obe ruke na drku svog debelog tapa onim tunim, pomalo starakim gestom koji mu je sad bio priroen i nakrivio je glavu kao da oslukuje udaljenu muziku. Sta? Da stavim eir? Velite, sunce ee? Rekao bih da je slabo. Zato se zbog toga uznemiravate? Mi sedimo u hladu. Ipak je uzeo slamni eir pruen preko stoia, zado-bovao po dnu gde se nalazila zamuena tamna mrlja iznad imena eirdije, i stavio ga, uz iskrivljen osmeh iskrivljen u pravom smislu reci: desni obraz i ugao usta malo su se odigli otkrivajui loe, uvanom umrljane zube; nije imao drugi osmeh. I nikad se ne bi reklo da je tek zaao u etvrtu deceniju: niz nos su mu se sputale dve duboke, mlitave brazde, ramena mu behu pogurena; na elom telu uoavala se nezdrava teina, a kad je naglo ustao, branei se podignutim laktom od osice, videlo se da je prilino debeo nita na malom Luinu nije nago-vetavalo ovu lenju, nezdravu mesnatost. Ali zato me progoni? povikao je tankim, alostivnim glasom, i dalje diui lakat, a drugom rukom pokuavajui da izvadi maramicu. Opisavi poslednji krug, osica je odletela, a on ju je dugo pratio pogledom, mahinalno istresajui maramicu; onda je svoju metalnu stolicu postavio vre na ljunak, podigao isputen tap i opet seo, teko diui. Zato se smejete? Osice su krajnje neprijatni in-sekti. Mrtei se, pogledao je stoi. Pored njegove tabakere, leala je runa torbica, polukrunog oblika, nainjena od crne svile. Rasejano se maio i poeo da kljoca zatvaraem. 4* 51 Loe se zatvara ree, ne diui pogled. Jednog lepog dana sve ete prosuti. Uzdahnuo je, odloio torbicu i dodao istim tonom: Da, najuvaeniji nemaki ahisti. I jedan Austrijanac. Moj pokojni tata nije imao sree. Nadao se

da ovde nee biti pravog interesovanja za ah, a obreli smo se usred turnira. Zgrade su bile prezidane i ispremetane, krilo kue sad izgleda drugaije. Stanovali su tamo, na drugom spratu. Bilo je odlueno da ostanu do kraja godine i da se onda vrate u Rusiju i sablast kole, koju se njegov otac nije usuivao da pomene, opet se ukazala na vidiku. Majka se vratila mnogo ranije, poetkom leta. Govorila je da luaki ezne za ruskim selom, i to otegnuto luaki, s tako alostivnim, bolnim srednjim slogom, bese gotovo jedina njena intonacija koju je Luin zadrao u seanju. Meutim, otila je nevoljno, zapravo ne znajui da li da ide ili ostane. To je bilo ve neko vreme poto je poela da ima udno oseanje da se otuila od sina, kao da je nekud otplutao, a sin koga je volela nije bio ovaj odrasli deak, ahovsko udo od deteta o kome piu novine, ve ono toplo, nesnosno detence koje bi se najsitnijim povodom bacilo na pod, vritei i lupajui nogama. I sve je bilo tako tuno i tako nepotrebno ovaj oskudni neruski jorgovan u staninoj bati, ove lalama podobne lampe u kolima za spavanje Severnog ekspresa, i ovaj oseaj praznine u grudima, utisak guenja, moda angina pektoris, a moda, kao to je govorio njen mu, naprosto ivci. Otila je i nije pisala; otac je postao veseliji i preselio se u manju sobu; a onda, jednog julskog dana dok se mali Luin vraao kui iz drugog hotela gde je iveo jedan od onih mrzovoljnih starijih ljudi koji su mu bili drugovi u igri sluajno, u svetlosti niskog sunca, ugledao je oca pored drvene ograde brdske staze. Otac je bio s nekom gospoom, a poto je ta gospoa nepobitno bila njegova mlada riokosa tetka iz Sankt Peterburga, veoma se iznenadio i nekako zastideo, i nita nije kazao ocu. Jednog ranog jutra, nekoliko dana kasnije, uo je oca kako se hodnikom brzo pribliava njegovoj sobi, reklo bi se, gromko se smejui. Vrata se naglo otvorie i ue otac, drei papiri kao da ga otura od sebe. Suze su mu curile niz obraze i nos, kao da je lice ispljuskao vodom, i neprestano je ponavljao, jecajui i dahui: Sta je ovo? ta je ovo? To je greka, pobrkali su pa je nastavljao da otura telegram. 52 PETO POGLAVLJE Igrao je u Sankt Peterburgu, Moskvi, Ninjem Novgorodu, Kijevu i Odesi. Pojavio se izvesni Valentinov, hibrid privatnog nastavnika i menadera. Luin stariji je nosio crnu traku oko ruke u znak alosti za enom i izjavljivao je provincijskim novinarima da nikad ne bi tako temeljno proputovao svoju domovinu da nema udo od deteta za sina. Na turnirima se borio s najboljim ruskim ahistima. Cesto je istovremeno igrao s dvadeset amatera. Ponekad je igrao slepe partije. Luin stariji je mnogo godina kasnije (u godinama kada mu se inilo da je svaki njegov prilog u emigrantskim listovima njegova labudova pesma a bog zna koliko je bilo tih labudovih pesama, punih lirike i tamparskih greaka) smerao da napie novelu ba o takvom deaku-ahisti koga otac (u noveli ouh) vodi iz grada u grad. Poeo je da pie 1928. godine vrativi se kui sa sastanka Saveza pisaca u emigraciji na koji je on jedini doao. Ideja za tu knjigu pojavila se neoekivano i jasno dok je sedeo i ekao u sali za sastanke jedne berlinske kafane. Po obiaju, doao je veoma rano, izrazio je iznenaenje to stolovi nisu spojeni, rekao konobaru da.to smesta uini, naruio aj i aicu konjaka. Odaja je bila ista i blistavo osvetljena, na zidu se nalazila mrtva priroda koja je prikazivala punake breskve rasporeene oko lubenice bez jedne krike. ist arav se blago naduo i spustio na spojene stolove. Stavio je kocku eera u aj i, posmatrajui kako se diu mehurii, grejao na ai beskrvne, uvek hladne ruke. U pokrajnjem baru violina i klavir svirali su odlomke Travijate i ta milozvuna muzika, konjak, belina istog stolnjaka sve je to silno 53 rastuilo starog Luina, a ta tuga bila je tako prijatna da mu se nije pomeralo: i tako je prosto sedeo, podnimljen o sto, s prstom pritisnutim o slepoonicu mrav starac crvenih oiju, s pletenim prslukom ispod mrkog sakoa. Muzika je svirala, svetlost je plavila praznu odaju, rana lubenice se skerletno sijala a niko, izgleda, ne dolazi na sastanak. Nekoliko puta je pogledao na sat, ali su ga onda aj i muzika tako prijatno omamili da je zaboravio na vreme. Mirno je sedeo razmiljajui o raznim stvarima o kupljenoj polovnoj pisaoj maini, o Manjinskom pozo-ritu, o sinu koji tako retko dolazi u Berlin. A onda je odjednom shvatio da tu sedi ve ceo as, da je stolnjak i dalje podjednako go i

beo... I u toj blistavoj osami koja mu se inila gotovo mistina, sedei za stolom pripremljenim za neodrani sastanak, sad je dokonao da mu je nakon dugog odsustva nadahnue ponovo dolo u pohode. Vreme je da se svede mali bilans, pomislio je i pogledao po praznoj odaji stolnjak, plavi tapeti, mrtva priroda kao to se razgleda soba u kojoj se rodio neki slavan ovek. I stari Luin u mislima pozva svog budueg biografa (koji je to mu se ovek vie priblii u vremenu paradoksalno postajao sve nestvarniji, sve udaljeniji) da dobro osmotri ovu sluajnu prostoriju gde je nastala novela Gambit. Jednim gutljajem je ispio ostatak aja, obukao kaput i stavio eir, doznao od konobara da je danas etvrtak a ne sreda, osmehnuo se, ne bez izvesnog zadovoljstva, zbog vlastite rasejanosti, pa je im se vratio kui skinuo crni metalni poklopac s pisae maine. Pred njegovim oima najivlje je stajala sledea uspomena (ovla retuirana pievom matom): blistavo osvet-ljena dvorana, dva reda stolova, na stolovima ahovske ploe. Za svakim stolom sedi jedna osoba, a za leima svake od njih gledaoci stoje u grozdu, krivei vratove. A sad, prolazom izmeu stolova, nikog ne gledajui, hita mali deak obuen kao carevi u elegantno belo mor-narsko odelo. Redom zastaje kod svakog stola i brzo vue potez ili pak zapada u kratko razmiljanje, sagnuvi zlat-nosmeu glavu. Posmatra koji nita ne zna o simultanom ahu bio bi potpuno zbunjen prizorom tih starijih ljudi u crnom to turobno sede iza ploa gusto naikanih udno izrezbarenim lutkicama, dok ili, otmeno obueni deak, ije je prisustvo ovde neobjanjivo, lako koraa od stola 54 do stola, u udnoj napetoj tiini, jedino se on kree meu tim skamenjenim ljudima... Saiii pisac Luin nije primeivao stilizovanu prirodu svoje uspomene. Niti je zapazio da je sinu podario pre crte muzikog no ahovskog uda od deteta, te je rezultat bio ujedno boleljiv i aneoski udno zamagljene oi, kovrdava kosa i prozirno bledilo. No sad se suoio s iz-vesnim tekoama: ovaj sinovljev lik, oien od svih stranih materija i doveden do granice nenosti, morao se okruiti nekom vrstom habitusa. Jednu stvar je vrsto resio ovom detetu nee dozvoliti da odraste, nee ga preobraziti u onu utijivu osobu koja ga ponekad poseuje u Berlinu, odgovara na njegova pitanja jednoslonim recima, sedi upola sklopljenih oiju, i onda odlazi, ostavivi na prozorskom okviru koverat s novcem. Umree mlad ree glasno, nemirno etajui po sobi i oko otvorene pisae maine ije su ga sve dirke posmatrale svojim zenicama od odbleska svetlosti. Da, umree mlad, njegova smrt bie logina i veoma potresna. Umree u postelji, igrajui svoju poslednju partiju. Ova misao ga je toliko osvojila da je zaalio to se knjiga ne moe pisati od kraja. Ali, zapravo, zato je to nemogue? Moglo bi se pokuati... Poeo je da misli usmerava unatrag od ove dirljive i tako razgovetne smrti ka maglovitom junakovom poreklu, ali se ubrzo predomislio i seo za pisai sto da nanovo razmisli. Sinovljev dar se potpuno razvio tek posle rata, kada se udo od deteta pretvorilo u majstora. Godine 1914, u samo predveerje onog rata to toliko ometa njegova se-anja u sluenju glatkoj fabuli, ponovo je sa sinom otiao u inostranstvo, a poao je i Valentinov. Malog Luina su pozvali da igra u Beu, Budimpeti i Rimu. Slava ruskog deaka koji ve bese porazio jednog ili dvojicu od onih igraa ija se imena pojavljuju u ahovskim udbenicima, tako je brzo rasla da su strane novine uzgred aludirale i na njegovu vlastitu skromnu knjievnu slavu. Sva trojica su bila u Svajcarskoj kad je ubijen austrijski nadvojvoda. Iz potpuno nevanih razloga (verovanje da planinski vaz-duh dobro ini sinu... opaska Valentinova da Rusija sad nema vremena za ah dok njegovog sina jedino ah odrava u ivotu... pomisao da rat nee dugo trajati) sam se vratio u Sankt Peterburg. Nakon nekoliko meseci vie nije 55 mogao da izdri i pozvao je sina natrag. Jednim udnim, visokoparnim pismom, kojem je nekako odgovaralo njegovo zaobilazno puteestvije, Valentinov ga je obavestio da sin ne eli da se vrati. Luin je ponovo pisao, a odgovor, podjednako visokoparan i utiv, nije stigao iz Taraspa ve iz Napulja. Poeo je da mrzi Valentinova. Bilo je dana izvanredne ucveljenosti. Bilo je besmislenih komplikacija oko prebacivanja novca. Meutim, u jednom od sledeih pisama,

Valentinov je predloio da preuzme sve trokove deakovog izdravanja kasnije e se obraunati. Vreme je prolazilo. U neoekivanoj ulozi ratnog dopisnika obreo se na Kavkazu. Danima ucveljenosti i estoke mrnje prema Valentinovu (koji je meutim, marljivo pisao) sledili su dani duevnog mira proisteklog iz oseanja da je ivot u inostranstvu dobar za sina bolji no to bi bio u Rusiji (a Valentinov je upravo to tvrdio). Sada, petnaest godina kasnije, te ratne godine pretvorile su se u ozlojeujuu prepreku; delovale su kao naruavanje stvaralake slobode, jer u svakoj knjizi koja opisuje postepeni razvoj date ljudske linosti mora se nekako pomenuti rat, a ak ni smrt junaka u mladosti nije pribavljala izlaz iz ove situacije. Postojali su likovi i okolnosti to okruuju sinovljev lik koji su se, na alost, mogli zamisliti jedino spram pozadine rata i bez te pozadine nisu mogli postojati. S revolucijom je bilo jo gore. Po optem miljenju, ona je uticala na ivot svakog pojedinog Rusa; autor ne moe dozvoliti da njegov junak kroz nju proe ne opekavi se, a bilo je nemogue izvrdati je. To se svodilo na pravo naruavanje pieve slobodne volje. Kako je, zapravo, revolucija mogla uticati na njegovog sina? Onog dugo iekivanog dana u jesen 1917. godine pojavio se Valentinov, veseo, buan i velianstveno odeven kao ranije, a iza njega je stajao uftati mladi s tek izbilim briima. Nastao je trenutak tuge, zbunjenosti i udnog razoaranja. Sin jedva da je govorio i neprestano je iskosa pogledao prema prozoru ( Plai se da bi moglo biti pucnjave objasnio je Valentinov u po glasa). Isprva je sve liilo na ruan san no ovek se na sve navikne. Valentinov je nastavljao da tvrdi kako se sve to mu duguje moe kasnije prijateljski srediti. Ispostavilo se da ima krupne tajne poslove i novac sklonjen u svim bankama saveznike Evrope. Mladi Luin je poeo da poseuje jedan 56 izuzetno miran ahovski klub koji je, pun naivnog pove-renja, procvetao na vrhuncu haosa graanskog rata, a na prolee se s Valentinovom ponovo izgubio u inostranstvo. Nakon ovoga dolazila su isto lina seanja, nezvana se-anja, neupotrebljiva seanja gladovanje, hapenje, i tako dalje, i odjednom legalno izgnanstvo, blaen izgon iz zemlje, ista uta paluba, baltiki povetarac, diskusija o besmrtnosti due s profesorom Vasiljenkom. Iz svega ovog, iz ele te primitivne papazjanije to se lepila za pero i ispadala iz svakog kuta njegovog pamenja, uniavajui svaku uspomenu i prepreujui put slobodnoj misli, bio je neizbeno prinuen da izvue paljivo i komad po komad i celog pripusti u svoju knjigu Valentinova. Nesumnjivo darovit ovek, kako su ga karakterisali oni to se spremaju da o njemu kau neto gadno; udak, majstor svih zanata, neophodna linost pri organizovanju amaterskih pozorinih predstava, inenjer, izvrstan matematiar, ljubitelj aha i dama, i krajnje zabavan gospodin, po recima njegove vlastite preporuke. Imao je divne smee oi i izvanredno prijatan smeh. Na kaiprstu je nosio prsten s mrtvakom lobanjom i davao je na znanje da je u njegovom ivotu bilo i dvoboja. Svojevremeno je predavao gimnastiku u koli malog Luina, a na uenike i nastavnike ostavila je podjednako snaan utisak injenica da je jedna tajanstvena dama po njega dolazila limuzinom. Uzgred je izmislio zapanjujui metalni plonik koji je isproban u Sankt Peterburgu, na Nevskom prospektu, blizu Kazanske saborne crkve. Sastavio je nekoliko otroumnih ahovskih problema i bio prvi zastupnik takozvane ruske teme. Kad je objavljen rat imao je dvadeset osam godina i ni od ega nije bolovao. Anemina re dezerter nekako nije pristajala ovom vedrom, krepkom, okretnom oveku; meutim, nije se mogla nai druga. Ostalo je nepoznato ta je za vreme rata radio u ino-stranstvu. I tako je pisac Luin odluio da ga upotrebi u celosti; zahvaljujui njegovom prisustvu, svaka pria je sticala izvanrednu ivahnost, aromu avanture. Ali je jo ostajalo da se izmisli najvaniji deo. Sve to dosad ima jesu boje tople i jarke, nema zbora, ali lebde u vidu odvojenih mrlja; jo treba da nae vrstu kompoziciju, otru liniju. 57 Prvi put u ivotu, pisac Luin je nevoljno krenuo od boja. I to su te boje u njegovom duhu postajale jarkije, bese tee esti za pisau mainu. Proao je jedan mesec, pa drugi, poelo je leto, a on je i dalje nastavljao da svoju jo nevidljivu temu zaodeva najveselijim bojama. Ponekad mu

se inilo da je knjiga ve napisana i jasno je video sloen tekst, svitke korektura s crvenim hijeroglifima na marginama, i onda prvi primerak, tako nov i sve pod prstima; a iza toga behu udesna magla, slasne nagrade za sve njegove neuspehe, za svu prevrtljivost slave. Pose-ivao je brojne poznanike i nadugako, s velikim uivanjem, priao o svojoj buduoj knjizi. Jedne emigrantske novine objavile su beleku da nakon dugog utanja radi na novoj prii. A tu beleku, koju je sam napisao i poslao, triput je uzbueno proitao i onda isekao i stavio u buelar. Poeo je da se ee pojavljuje na knjievnim veerima i pretpostavljao je da ga svi mora biti gledaju s radoznalou i potovanjem. Jednom, varljivog letnjeg dana, otiao je u prigradsku umu, pokisao je do gole koe na iznenadnom pljusku, uzalud traei vrganje, i sutradan pao u postelju. Bolovao je kratko i samotno, a kraj mu nije bio spokojan. Odbor Saveza pisaca u emigraciji odao je potu njegovoj uspomeni minutom utanja. 58 ESTO POGLAVLJE Sve e se prosuti, to je izvesno ree Luin, ponovo se dokopavi torbice. Ona brzo prui ruku i skloni torbicu dalje, tresnuvi je na sto, kao da time podvlai zabranu. Uvek morate neto da akate ree prijateljski. Luin pogleda svoju aku, irei i onda opet spajajui prste. Nokti, pouteli od nikotina, bili su zarasli u reckaste zanoktice; salaste brazdice pruale su se preko zglavaka, a malo nie raslo je nekoliko malja. Stavio je aku na sto, pored njene, mlenoblede i na izgled meke, s kratkim, uredno podseenim noktima. Zao mi je to nisam poznavala vaeg oca ree ona nakon kratkog utanja. Mora da je bio vrlo lju bazan, vrlo ozbiljan, i mora da vas je veoma voleo. Luin je utao. Kaite mi jo neto kako ste ovde iveli? Jeste li nekad zaista bili mali deak to jurca unaokolo i igra se? Ponovo je stavio ofee rufee BS MM &i; 3 ?S MS njegovog lica, po dremljivom sputanju tekih onih kapaka i po malo otvorenim ustima, kao da e da zevne, zakljuila je da mu je dosadilo, da se umorio od prianja uspomena. A, uostalom, priseao se hladno; nju je zbunjivalo to, izgubivi oca pre samo mesec dana, sad moe da suvih oiju gleda hotel u kojem su zajedno stanovali tokom njegovog deatva. Ali, ak i u ovoj ravnodunosti, u njegovim nespretnim recima i kabastim mekoljenjima njegove due, to kao da se dremljivo okree na drugu stranu i opet zapada u san, zamiljala je da vidi neto ganutljivo, neku dra koju je bilo teko definisati no koju je u njemu ose59 tila od prvog dana njihovog poznanstva. A kako je zagonetno to je uprkos oigledne mlakosti njegovog odnosa prema ocu, izabrao ba ovu banju i ba ovaj hotel, kao da oekuje da mu ovi, jednom vieni, predmeti i predeli daju ono uzbuenje koje nije mogao osetiti bez pomoi spol ja. A stigao je velianstveno, jednog sivog i zelenog dana, po rominjavoj kisici, s groznim crnim upavim eirom i u ogromnim kaljaama; i posmatrajui kroz prozor njegovu priliku dok se teko iskobeljavala iz hotelskog autobusa, osetila je da je ovaj nepoznati pridolica po svemu naroita linost, razliita od svih ostalih itelja banje. Te iste veeri je doznala ko je on. U restoranu su svi gledali ovog debelog, turobnog oveka koji je jeo halapljivo i neuredno i ponekad bi se zaneo u misli, prstom tarui stolnjak. Ona nije igrala ah, nije se interesovala za ahovske turnire, ali joj je odnekud njegovo ime bilo poznato, nesvesno se utisnulo u njeno pamenje, mada se nije mogla setiti kad ga je prvi put ula. Nemaki fabrikant koji je dugo vremena patio od zatvora i voleo da o tome pria, ovek s jednom milju u glavi, ali dobroduan i prijatan, i koji se oblaio s dosta ukusa, naglo zaboravi svoj zatvor i u galeriji, gde su pili lekovitu vodu, saopti joj nekoliko zapanjujuih injenica o turobnom gospodinu to sad, zamenivi upavi eir starim slamnim, stoji pred malim izlogom ugraenim u jedan od stubova i razgleda rukotvorine izloene na prodaju. Va zemljak je slavni ahist ree fabrikant, pokazujui ga trzajem obrve. Doao je iz Pariza zbog turnira koji e se kroz dva meseca odrati u Berlinu. Ako pobedi, izazvae prvaka sveta. Otac mu je nedavno umro. Sve to pie ovde, u novinama.

elela je da se s njim upozna, da govori ruski toliko joj se inio privlaan sa svojom neotesanou, turob-nou i niskim zavrnutim okovratnikom koji mu je iz nekog razloga davao izgled muziara i bila je zadovoljna to je uopte ne primeuje i ne trai izgovor da s njom razgovara, kao to su inili svi ostali neoenjeni mukarci u hotelu. Nije bila osobito lepa, pravilnim crtama njenog sitnog lica neto je nedostajalo, kao da je priroda izostavila ono poslednje, odluujue mukanje koje bi je uinilo lepom ostavljajui iste crte, ali im poda-rujui neko neizrecivo znaenje. Ali, imala je dvadeset pet godina, njena moderno ukovrdana kosa bila je uredna i 60 divna, a imala je i jedan nain okretanja glave to je odavao nagovetaj mogueg sklada, obeanje stvarne lepote koje je u poslednjem trenutku ostajalo neispunjeno. Nosila je izvanredno jednostavne i izvanredno lepo skrojene haljine koje su ruke i vrat ostavljale golim, kao da se malo razmee njihovom nenom sveinom. Bila je bogata njen otac je u Rusiji izgubio itav imetak i zaradio drugi u Nemakoj. Trebalo je da njena majka uskoro stigne u banju i od Luinovog dolaska pomisao na njeno usplahireno prispee postala je neprijatna. Upoznala se s njim treeg dana po njegovom dolasku, upoznala se kao to se to zbiva u starim romanima ili filmovima: ona ispusti maramicu, a on je podigne s tom razlikom to su promenili uloge. Luin je iao stazom ispred nje i redom je ispustio: veliku kariranu maramicu, neobino prljavu i oblepljenu svakovrsnim otpacima iz depova; zatim prelomljenu i zgnjeenu cigaretu bez pola sadrine; orah; i francuski franak. Pokupila je samo maramicu i novi i ila dalje, polako ga sustiui i radoznalo oekujui neki nov gubitak. Stapom koji je nosio desnom rukom, Luin je u prolazu dodirivao svako stablo i svaku klupu, a levom rukom je pipkao po depu, dok se konano nije zaustavio, izvrnuo dep kaputa, ispustio jo jedan novi i poeo da razgleda veliku rupu u postavi. Skroz rekao je na nemakom, uzimajui maramicu iz njene ruke ( Ovo takoe rekla je na ruskom). Slab materijal nastavio je, ne podiui pogled, ne prelazei na ruski niti pokazavi ikakvo iznenaenje, kao da je vraanje njegovih stvari neto sasvim prirodno. Oh, nemojte ih opet stavljati tamo rekla je, naglo se zasmejavi. Tek tada je podigao glavu i mrzovoljno je pogledao. Njegovo na-buhlo sivo lice, sa loe izbrijanim, brijaem recnutim obrazima, poprimilo je udan izraz zapanjenosti. Imao je divne oi: bile su uske, ak malo kose i kao posute prainom ispod sputenih kapaka; meutim, kroz tu paperjastu prainu probijao se vlaan, plaviast sjaj koji je sadrao neto luako i privlano. Nemojte ih opet ispustiti rekla je i udaljila se, oseajui na leima njegov pogled. Kad je te veeri ulazila u restoran nije mogla da mu se ne os-mehne izdaleka, a on je odgovorio istim sumornim, iskrivljenim poluosmehom koji je ponekad poklanjao hotelskoj maki dok je od stola do stola beumno klizila podom. 61 A sutradan, u hotelskom parku, sred pilja, vodoskoka i keramikih patuljaka, priao joj je i dubokim i melanho-linim glasom poeo da joj zahvaljuje za maramicu i novi (i od tog trenutka, nejasno i gotovo nesvesno, stalno je motrio hoe li ona neto ispustiti kao da pokuava da vaspostavi neku tajnu simetriju). Nema na emu, nema na emu odgovorila je i dodala mnoge sline reci siromane roake pravih reci a koliko ih samo ima, tih malih reci za bacanje to se zbrzano izgovaraju i privremeno popunjavaju prazninu. Upotrebljavajui takve reci i oseajui njihovu beznaajnu bljutavost, pitala je kako mu se svia banja, koliko ostaje i da li pije lekovitu vodu. Onda, potpuno svesna gluposti tih pitanja ali nesposobna da se zaustavi, upita otkad igra ah. Nije nita odgovorio i okrenuo se, a njoj je bilo toliko neprijatno da je poela da vergla spisak svih meteorolokih podataka za jue, danas i sutra. I dalje je utao, pa je i ona zautala, a onda je poela da pretura po torbici, mukotrpno traei temu i naavi samo slomljen ealj. Naglo je okrenuo lice prema njoj i rekao: Osamnaest godina, tri meseca i etiri dana. Za nju je to bilo izvanredno olakanje, a osim toga nekako joj je laskala podrobna opirnost njegovog odgovora. Meutim, kasnije je poelo pomalo da je jedi to on, sa svoje strane, nikad nije postavljao pitanja, kao da je uzima zdravo za gotovo. Umetnik, veliki umetnik, esto je mislila, posmatra-jui njegov teki

profil, gojazno zgureno telo, tamni uperak to prianja uz uvek vlano elo. I moda upravo zato to nije nita znala o ahu, ovaj za nju nije bio prosto drutvena igra ili prijatna razbibriga, ve tajanstvena urnet-nost ravna svim priznatim umetnostima. Nikad nije imala bliskih dodira s takvim ljudima nije imala s kime da ga poredi osim s onim nadahnutim udacima, muziarima i pesnicima, iji lik znamo podjednako jasno i podjednako maglovito kao lik nekog rimskog cara, inkvizitora ili tvr-dice iz komedije. Njeno pamenje je sadralo skromnu, mutno osvetljenu galeriju svih ljudi koji su je na ma kofi nain zainteresovali. Tu su bile njene kolske uspomene devojaka kola u Sankt Peterburgu, s neuobiajenim brljanom na proelju to se prualo du kratke, pranjave ulice bez tramvaja, i nastavnik geografije koji je predavao i u mukoj gimnaziji ovek krupnih oiju, vrlo belog 62 ela i razbaruene kose, koji je prialo se patio od tuberkuloze; svojevremeno je bio prialo se gost Dalaj Lame; zaljubljen prialo se u jednu devojku iz viih razreda, neaku sede, modrooke upraviteljke ija je uredna mala kancelarija, sa svojim plavim tapetima i belom holandskom pei, bila tako ugodna. I nastavnik geografije se u njenom seanju zadrao upravo spram plave pozadine, okruen plavim vazduhom: buno bi uleteo u uionicu, na svoj uobiajen plahovit nain, i onda bi se istopio i nestao, ustupajui mesto drugoj osobi koja joj je takoe izgledala razliita od svih ostalih. Pojavi te osobe prethodila su upraviteljkina duga upozorenja da se ne smeju, da se nipoto ne smeju. Bila je to prva godina sovjetske vlasti; od etrdeset uenica u razredu ostalo je samo sedamnaest, a svakog dana su nastavnike doekivale pitanjem Hoe li danas biti asova? a potonji su uvek odgovarali: Jo nismo primili konane instrukcije. Upraviteljka je naredila da se ne uje kikot kada doe ovek iz Komesarijata narodne prosvete, ma ta kazao i ma kako se ponaao. I on je doao i nastanio se u njenom seanju kao neobino zabavna osoba, gost iz drukijeg, besmislenog sveta. Bio je hrom ali vrlo ivahan i pokretan, imao je otre, mirkave oi. Devojke su ispunile stianu dvoranu, a on je etao tamo-amo ispred njih, ustro hra-majui i okreui se s majmunskom ilou. I dok je hramao mimo njih, okretno vukui nogu na dvostrukoj potpetici i desnom rukom reui vazduh na pravilne krike ili ga zaglaujui kao tkaninu, govorio je brzo i nairoko o predavanjima iz sociologije koja e drati i o neposredno predstojeem spajanju s mukom gimnazijom a od suzbijenog smeha bolele su vilice i grilo se grlo. I kasnije, u Finskoj, koja je u njenom srcu ostala kao vema ruska od Rusije, moda zato to su drvena vila, i jele, i beli amac na jezeru crnom od odraza etinara, bili posebno ruski, budui uvani kao neto zabranjeno na onoj strani granice. U toj Finskoj koja je jo bila zemlja letovanja, jo deo sanktpeterburkog ivota, nekoliko puta je izdaleka videla jednog slavnog pisca, vrlo bledog oveka s vrlo upadljivom bradicom koji je neprestano pogledao u nebo gde su poeli da se pojavljuju neprijateljski avioni. I on je, na neki udan nain, ostao pored onog ruskog oficira to je potom, za vreme graanskog rata, izgubio ruku na Krimu neo63 bino stidljivog i povuenog mladia s kojim je leti igrala tenis a zimi se skijala i s tom snenom uspomenom sad bi spram pozadine noi opet isplutala vila slavnog pisca, u kojoj je kasnije umro, i raiena staza, i smetovi obasjani elektrinom svetlou, sablasne pruge na tamnom snegu. Tim ljudima s njihovim razliitim zanimanjima, od kojih je svako obojilo njenu uspomenu vlastitom osobenom bojom (plavi geograf, komesar u mrkoj uniformi, piev crni kaput, i mladi, sav u belom, koji reketom kei i-arku), sledile su svetlucave slike koje su se pretapale: emigrantski ivot u Berlinu, balovi u dobrotvorne svrhe, monarhistiki skupovi i mnotvo istovetnih ljudi sve je to bilo jo tako blizu da njeno pamenje nije moglo da se uotri kako valja i razvrsta ta je vredno a ta ubre, a, povrh toga, sad nije bilo vremena za razvrstavanje, jer je suvie prostora zauzeo ovaj cutljivi, basnoslovni, zagonetni ovek, najprivlaniji od svih mukaraca koje je upoznala. Sama njegova umetnost i sva ispoljavanja i znaci te umet-nosti bili su tajanstveni. Brzo je doznala da uvee, posle obeda, radi do duboko u no. Ali sam taj rad prevazilazio je moi njene uobrazilje, jer nije postojalo nita s ime bi ga povezala, ni slikarski stalak ni klavir, a njene misli su posezale za upravo takvim odreenim

znamenjima umet-nosti. Njegova soba se nalazila na prvom spratu i mukarci to su puei cigarete etali u tami parka ponekad bi nazreli njegovu lampu i pognuto lice. Neko joj je konano kazao da on sedi za praznom ahovskom tablom. 2elela je da sama pogleda i jedne veeri, ubrzo po njihovom prvom razgovoru, zaputila se stazom izmeu grmova lijandera ka njegovom prozoru. Ali, osetivi iznenadnu nelagodnost, prola je pravo, i ne pogledavi, i izbila na aleju odakle se ula muzika iz banjske dvorane, a onda se, nesposobna da savlada radoznalost, vratila do prozora, ali se ovog puta namerno trudila da ljunak kripi kako bi sebe ubedila da ne uhodi. Njegov prozor je bio otvoren, zavesa nije bila navuena, i u blistavoj dubini sobe vide kako skida sako, istee vratne miie i zeva. I u toj sporoj, masivnoj kretnji njegovog ramena, ija je slika nastavila da se uzdie i obre pred njenim oima dok je kroz tamu hitala ka osvet-ljenoj hotelskoj terasi, zamiljala je prisustvo ogromnog umora nakon neobznanjenih ali svakako udesnih napora. 64 Luin je odista bio umoran. U poslednje vreme igrao je suvie esto i suvie nesistematski: naroito su ga zamarale slepe partije, prilino dobro plaena predstava koju je rado prireivao. U tome je nalazio duboko uivanje: nije morao da se bavi vidljivim, ujnim, opipljivim figurama iji su ga udan oblik i drvena materijalnost uvek uzne-miravali i uvek mu izgledali kao primitivna, smrtna ljutura predivnih, nevidljivih ahovskih, sila. Kad je igrao naslepo mogao je da te razliite sile doivi u njihovoj prvobitnoj istoti. Tada nije video ni izrezbarenu grivu konja ni glatke glave piona ali je sasvim jasno oseao da ovaj ili onaj zamiljeni kvadrat zauzima odreena, usredsreena sila, tako da je pokret neke figure zamiljao kao pranjenje, potres, udar groma i elo ahovsko polje je treperilo od napona, a on je bio gospodar tog napona, ovde skupljajui a tamo oslobaajui elektrinu energiju. Tako je igrao sa petnaest, dvadeset, trideset protivnika, a, naravno, sam broj ploa je inio svoje jer je uticao na stvarno trajanje igre no taj telesni umor nije bio nita u poreenju s duhovnim zamorom odmazdom za napetost i zanos same igre koju je vodio u jednoj nebeskoj dimenziji gde su mu orua bile bestelesne koliine. U tim slepim partijama i pobedama to su mu ih pribavljale nalazio je i iz-vesnu utehu, jer poslenjih godina nije imao sree na meunarodnim turnirima; uzdigla se neka sablasna pregrada koja ga je neprestano spreavala da bude prvi. Svojevremeno, neto pre no to e se rastati, Valentinov mu je to predskazao. Blistaj dok moe kazao je nakon onog nezaboravnog turnira u Londonu, prvog posle rata, kada je dvadesetogodinji ruski ahist pobedio. Dok moe lukavo je ponovio Valentinov jer nee jo dugo biti udo od deteta. A za Valentinova je to bilo vrlo vano. Njega je Luin zanimao samo dok je ostajao fenomen, udna pojava, donekle deformisana ali oaravajua, slino krivim nogama jazaviara. Sve vreme dok je iveo s Luinom, neprestano je podsticao i razvijao njegov dar, ne posveujui ni trenutak Luinu kao linosti, koga, izgleda, nije prevideo samo Valentinov ve i sam ivot. Pokazivao ga je bogataima kao zanimljivu retkost, preko njega je sticao korisne veze, i organizovao nebrojene turnire, a tek kad je poeo da podozreva da se udo od deteta pretvara naprosto u mladog ahistu doveo ga je ocu, naS Luinova odbrana 65 trag u Rusiju, i kasnije ga ponovo odveo, kao neku drago-cenost, kad je pomislio da je moda nainio greku, da udo od deteta ima jo godinu-dve ivota u sebi. Kad je ak i taj rok istekao, dao je Luinu neto para, kao to se ini s ljubavnicom koja nam je dosadila, pa je nestao, naavi novu zabavu u filmskoj industriji, onom zagonetnom astrolokom poslu gde se itaju znaci scenarija i trae zvezde. I poto je otiao u sferu razmetljivih, jeziavih, samouverenih hohtaplera s njihovim blebetanjem o filozofiji ekrana, ukusu masa i prisnosti filmske kamere, a ujedno snabdevenih prilino dobrim prihodima, izaao je iz Luinovog sveta, to je za Luina predstavljalo olakanje, ono udno olakanje koje ovek oseti kad razvrgne ne-srenu ljubavnu vezu. On se odmah vezao za Valentinova jo u danima ahovskih turneja po Rusiji a kasnije se prema njemu odnosio kao to bi se sin mogao odnositi prema lakomislenom, pomalo

hladnom, neuhvatljivom ocu kome nikad ne kae koliko ga voli. Valentinova je on zanimao samo kao ahist. Povremeno je u njemu bilo neto od trenera to lebdi nad sportistom, s nemilosrdnom stro-gou uspostavljajui odreen reim. Tako je Valentinov tvrdio da ahist moe da pui (jer i u ahu i u puenju postoji primesa Istoka), ali nipoto da pije, i tokom njihovog zajednikog ivota u trpezarijama velikih hotela, ogromnih hotela opustelih u vreme rata, u sluajnim restoranima, vaj carskim gostionicama i italijanskim trato-rijama, za mladog Luina je uvek naruivao mineralnu vodu. Jela koja je za njega birao bila su laka kako bi mozak mogao slobodno funkcionisati, ali je iz nekog razloga (moda takoe zbog maglovite veze s Istokom) veoma podsticao Luinovu strast prema slatkiima. Konano, imao je udnu teoriju da je razvoj Luinove ahovske obdarenosti povezan s razvojem polnog poriva, da za Luina ah predstavlja naroito skretanje tog poriva, a plaei se da Luin ne protrai svoju dragocenu mo ublaavajui prirodnim sredstvima onu blagotvornu unutarnju napetost, drao ga je podalje od ena i radovao se njegovoj ednoj mrzovolji. U svemu tome bilo je neeg unitavaj ueg; pri-seajui se tog vremena, Luin se iznenadio primetivi da on i Valentinov nisu razmenili ni jednu jedinu lepu, ljudsku re. Ipak, kad je, tri godine nakon njihovog konanog odlaska iz Rusije, te zemlje koja je postala tako neprijatna, 66 Valentinov nestao, iskusio je oseanje praznine, odsustva podrke, i onda je priznao neminovnost svega to se dogodilo, uzdahnuo, okrenuo se i ponovo se zaneo u misli nad ahovskom tablom. Posle rata turniri su poeli da se umnoavaju. Igrao je u Manesteru, gde je oronuli prvak Engleske nakon dvodnevne borbe iznudio remi; u Amsterdamu, gde je izgubio odluujuu partiju, jer je premaio dozvoljeno vreme za razmiljanje, pa je njegov protivnik, uz uzbueno stenjanje, s treskom zaustavio Luinov sat; u Rimu, gde je Turati pobedonosno pustio s lanca svoje proslavljeno otvaranje; i u mnogim drugim gradovima koji su za njega svi bili istovetni hotel, taksi, dvorana u kafani ili klubu. Ti gradovi, ti pravilni redovi zamagljenih lampi to mariraju, pa odjednom krenu napred i okrue kamenog konja na trgu, bili su u podjednakoj meri uobiajena i nepotrebna ljutura kao drvene figure i crno-bela tabla, i on je taj spoljanji ivot prihvatao kao neto neminovno ali potpuno nezanimljivo. Slino ovome, njegov nain oblaenja i svakodnevnog ivota proizlazio je iz krajnje mutnih motiva; nije zastajao da o ma emu razmisli, retko je menjao rublje, uvee je mahinalno navijao asovnik, brijao se istim noiem dok potpuno ne bi prestao da see, a hranio se nasumce i obino. Iz svojevrsne melanholine inercije nastavio je da za veerom naruuje onu istu mineralnu vodu koja je pomalo peckala u sinusima i izazivala svrab u uglovima oiju, poput suza za iezlim Valentinovom. Vlastito postojanje je primeivao tek retko, na primer kad bi ga nedostatak daha osveta tekog tela primorao da se, zinuvi, zaustavi na stepenitu, ili kad je imao zubobolju, ili kad bi u pozni sat, tokom svojih ahovskih razmiljanja, ispruena ruka to trese kutiju ibica omanula da u ovoj izazove egrtanje drvaca, a cigareta, koju kao da mu je neko neopazice strpao u usta, odjednom narasla i osamostalila se, vrsta, bezduna i statina, pa bi se ceo njegov ivot usredsredio u jednoj jedinoj elji da pui, mada sam bog zna koliko je cigareta ve nesvesno sagoreo. Opte uzev, ivot oko njega bio je tako neproziran i iziskivao je od njega toliko malo napora da se katkad inilo da neko tajanstveni, nevidljivi menader nastavlja da ga vodi s turnira na turnir; no, povremeno su nastupali udni trenuci, svud unaokolo silna tiina, a kad pogleda u hodnik cipele, cipele, cipele stoje 67 pred svim vratima, a u uima urlik samoe. Dok mu je otac jo bio iv, Luin je sa strepnjom mislio o putovanju u Berlin, o nunosti da vidi oca, pomae mu, razgovara s njim i onaj starac veselog izgleda, u pletenom prsluku, koji ga nespretno tape po ramenu, bio mu je nepodnoljiv, kao sramna uspomena koju pokuavate da odbacite, zamurivi i stenjui kroz zube. Iz Pariza nije otiao na oevu sahranu, plaei se, pre svega, leeva, mrtvakih sanduka, venaca i odgovornosti povezane sa svim tim ali je kasnije doao, u kaljavim kaljaama se zaputio prema groblju, po kii je gacao izmeu grobova, nije uspeo da nae oev grob i iza drvea je ugledao oveka koji je ve-rovatno uvar, ali su ga

udno oseanje inercije i stidijivost spreili da se raspita; podigao je okovratnik i otabao preko puste poljane ka taksiju to eka. Oeva smrt nije prekinula njegov rad. Spremao se za berlinski turnir, s odreenim naumom da nae najbolju odbranu za sloeno otvaranje Italijana Turatija, najstranijeg meu buduim uesnicima turnira. Taj igra, predstavnik najnovije ahovske mode, otvarao je partiju kreui se preko krila, nije pioni-ma zauzimao sredinu table, ali je sa strane vrio neobino opasan uticaj na centar. Prezirui ugodnu bezbednost rokade, teio je da uspostavi najneoekivanije i najudljivije odnose meu svojim figurama. Luin je s njim ve jednom igrao i izgubio, i taj poraz ga je posebno pekao, jer je Turati, po temperamentu, stilu igre i po sklonosti fantastinim borbenim porecima, bio igra duhovno srodan njemu samom, jedino to je Turati otiao dalje. Luinova igra, koja je u njegovoj ranoj mladosti toliko zapanjivala strunjake besprimernom smelou i preziranjem, reklo bi se temeljnih, pravila aha, sada je delovala pomalo staromodno u poreenju s Turatijevim blistavim ekstremizmom. Luinov sadanji poloaj bio je poloaj pisca ili kompozitora koji, poto je u poetku svoje aktivne karijere asimilirao poslednje novine na podruju umetnosti i izazvao privremenu senzaciju originalnou svojih izraajnih sredstava, odjednom primeti da je oko njega neosetno nastupila promena, da su ga drugi, iskrsli bog zna otkuda, premaili upravo onim sredstvima gde je nedavno predvodio, pa se osea pokraden, u smelim umetnicima koji su ga pretekli vidi samo nezahvalne imitatore, i retko shvata da je sam kriv, jer se okamenio u svojoj umetnosti koja je svojevremeno bila nova ali otad nije napredovala. Osvrui se na osamnaest i vie godina aha, Luin je video gomilanje pobeda u poetku, a onda udno zatije, ovde-onde proboje pobeda, ali preteno razdraujue i beznadene remije, blagodarei kojima je neosetno stekao reputaciju opreznog, nepristupanog prozainog ahiste. A to je bilo udno. Sto je tokom potajnog rada izmeu meeva njegova mata bila smelija, invencija ivlja, utoliko ga je tee pritiskivalo oseanje bespomonosti kad bi borba poela i utoliko je igrao bojaljivije i obazrivije. Poto je ^&VC& "Oaa U redove meunarodnih velemajstora, "bio izvanredno poma\, ?MNofesv u svfmv scvON?\m u$^emv\oa., uz petoricu-estoricu drugih kandidata za prvaka sveta, ovu laskavu reputaciju dugovao je svojim ranim postignuima koja su oko njega ostavila neku vrstu nejasnog sjaja, oreol izabranika, maglicu slave. Oeva smrt mu se ukazivala feaa beleg za merenje prevaljenog puta. I osvrui se unatrag, s izvesnom jezom je video koliko je u poslednje vreme iao sporo, pa se, videvi to, s turobnom strau zadubio u nove kalkulacije, smiljajui i ve neodreeno oseajui harmoniju poteza koji su mu potrebni: jednu sjajnu odbranu. One noi u berlinskom hotelu, nakon odlaska na groblje, nije mu bilo dobro: lupanje srca, i udne misli, i oseanje da mu je mozak obamro i prevuen lakom. Doktor kome se ujutru obratio savetovao je da se odmori, da ode u neko mirno mesto ... gde svud ima zelenila, ree doktor. I, otkazavi obeanu ekshibiciju sle-pog aha, Luin je otiao u oigledno mesto koje se smesta ukazalo pred njim kad je doktor pomenuo zelenilo: zapravo, bio je neodreeno zahvalan predusretljivom pamenju koje je tako prikladno naznailo neophodnu banju, preuzelo sav trud na sebe i smestilo ga u gotov hotel to eka. Zaista se bolje oseao u ovoj zelenoj sredini koja je bila umereno lepa i doaravala je oseaj sigurnosti i spo-kojstva. I, jednom, kao u vaarskoj atri kad se paravan od arene hartije zvezdasto rasprsne, proputajui osmeh-nuto ljudsko lice, ko zna otkud pojavila se jedna tako neoekivana i tako poznata osoba, govorei glasom to kao da je nemo odzvanjao tokom celog njegovog ivota, a sad se naglo probio kroz tminu. Pokuavajui da u mislima odgonetne ovaj utisak neeg vrlo poznatog, prisetio se, 69 potpuno nepovezano ali oamuujue jasno, lica jedne mlade prostitutke, golih ramena, u crnim arapama, koja stoji u osvetljenom kunom ulazu, u mranoj sporednoj ulici nekog bezimenog grada. I na neki smean nain uinilo mu se da je ovo ona, da je sad dola, uzdrano obuena i neto manje zgodna, kao da je sprala neku oaravajuu minku, ali je zato postala dostupnija. To je bio njegov prvi utisak kad ju je ugledao, kad je s iznenaenjem pri-metio da s njom stvarno razgovara. Malo ga je muilo to nije lepa koliko bi mogla biti, sudei po udnim snovnim znacima posejanim po njegovoj prolosti. S time se pomirio i

postepeno je poeo da zaboravlja njene maglovite prototipove, a onda se osetio umiren i ponosan to stvarna iva osoba s njim razgovara, s njim provodi vreme i smei mu se. A onog dana na terasi u parku, gde su se jarko ute osice neprestano sputale na gvozdene stolove i mrdale oborenim pipcima onog dana kad je poeo da pria kako je jednom, kao deak, iveo u ovom hotelu Luin je zapoeo niz nemih poteza, ije je znaenje i sam tek maglovito slutio, svoju osobenu izjavu ljubavi. Nastavite, priajte mi jo ponavljala je, iako je primetila kako je mrzovoljno i tupo zautao. Sedeo je oslonjen o tap i mislio kako bi se konjikim skokom one lipe to stoji na suncem obasjanoj padini mogao uzeti onaj telegrafski stub tamo, a istovremeno je pokuavao da se seti o emu je tano maloas priao. Konobar s ijih je savijenih prstiju visilo desetak krigli, protra du krila zgrade, i Luin se s olakanjem seti da je govorio o turniru koji se svojevremeno odravao ba u tom krilu. Uznemirio se, i ugrejao, i traka eira mu je stezala slepoonice, a ovo uznemirenje jo nije bilo sasvim shvatljivo. Hajdemo ree. Pokazau vam. Tamo sad mora da je prazno. I hladovito. Teko koraajui i vukui tap koji je kripao po ljunku i odskoio od praga, prvi je proao kroz vrata. Kako je loe vaspitan, razmiljala je i sebe uhvatila kako vrti glavom, a onda je sebe optuila da je unela jednu pomalo lanu notu njegovi maniri nisu imali nikakve veze s loim vaspita-njem. Evo, mislim da je to ovde ree Luin i gurnu pobona vrata. Vatra je gorela, debeo ovek u belom neto je viknuo, a kula tanjira protra na ljudskim nogama. Ne, dalje ree Luin i produi hodnikom. Otvorio je 70 druga vrata i gotovo pao: stepenice koje se sputaju, i nekakvo bunje na dnu, i gomila ubreta, i plaljiva kokoka to se trzavo udaljava. Pogreio sam ree Luin verovatno je ovde desno. Skinuo je eir, oseajui kako se vrele kuglice znoja skupljaju na elu. Oh, kako je bila jasna slika one hladovite, prazne, prostrane dvorane, a kako je tu dvoranu teko nai! Da pokuamo s ovim vratima ree. Pokazalo se da su vrata zakljuana. Nekoliko puta je pritisnuo kvaku. Ko je? naglo ree promukli glas, a krevet zakripa. Greka, greka promrmljao je Luin i poao dalje; onda se osvrnuo i zaustavio: bio je sam. Gde je ona? ree naglas, fulja-jui nogama dok se okretao levo-desno. Hodnik. Prozor na park. Ureaj na zidu, s numerisanim pregracima. Zvonce zazvrja. U jednom od pregradaka iskoi nakrivljen broj. Bio je oamuen i uznemiren, kao da se izgubio u runom snu i brzo poe natrag, poluglasno ponavljajui: udn ale, udne ale! Neoekivano je izaao u park, a na klupi su seela dva tipa, radoznalo ga posmatrajui. Odjednom je u visini uo smeh i podigao glavu. Stajala je na balkoniu svoje sobe i smejala se, laktovima naslonjena na ogradu, s dlanovima pritisnutim uz obraze, i vr-tela je glavom, s lukavim prekorom. Gledala je njegovo iroko lice, eir na zatiljku, i ekala da vidi ta e sad uiniti. Nisam mogla da drim korak s vama viknula je, ispravljajui se i irei ruke svojevrsnim gestom objanjenja. Luin je oborio glavu i uao u zgradu. Pretpostavljala je da e sledeeg trenutka kucnuti na njena vrata i resila je da ga ne pusti unutra i kae kako je soba u neredu. Ali nije kucnuo. Kad je sila na veeru nije bio u trpezariji. Uvredio se, dokonala je, i ranije no obino otila na spavanje. Ujutru je izala u etnju i gledala da li eka u parku, kao obino itajui novine na klupi. Nije bio u parku, nije bio u galeriji, te je bez njega otila u etnju. Kad se nije pojavio na veeri, a jedan prastari brani par bese zauzeo njegov sto na koji je odavno bacio oko, upitala je u recepciji da li je gospodin Luin bolestan. - Gospodin Luin je jutros otputovao u Berlin odgovorila je devojka. Sat kasnije njegov prtljag se vratio u hotel. Vratar i pikolo su s prozainom ravnodunou uneli kofere koje su tog jutra izneli. Luin se peice vraao sa stanice 71 debeo, setan gospodin, satrven vruinom, u cipelama pobe-lelim od praine. Odmarao se na svim klupama, a jednom ili dvaput ubrao je kupinu, krivei lice zbog kiselog ukusa. Peaei drumom, primetio je malog plavokosog deaka koji ga je pratio siunim koracima, s praznom pivskom bocom u rukama, i namerno zaostajao i piljio u Luina s nepodnoljivom detinjom usredsreenou. Luin se zaustavio. I deak se zaustavio. Luin je krenuo, deak je krenuo. Onda se Luin

naljutio i pripretio mu tapom. Onaj drugi se zaledio, cerekajui se od iznenaenja i veselosti. Ja u... ree Luin dubokim glasom i poe prema njemu, podigavi tap. Deak skoi i pobee. Gunajui za sebe i teko diui na nos, Luin je produio svojim putem. Odjednom ga izvanredno dobro usmeren ljunak pogodi u levu lopaticu. Uzviknuo je i okrenuo se. Nigde nikoga prazan put, uma, vres. Ubiu ga glasno ree na nemakom i ubrza korak, pokuavajui da evrda, kao to je negde proitao da ljudi ine kad se plae hica u lea, i ponavljajui svoju bespomonu pretnju. Kad je stigao u hotel, bio je potpuno iscrpljen, dahtao je i gotovo plakao. Predomislio sam se ree u prolazu, obraa jui se reetkastom otvoru recepcije. Ostajem, predo mislio sam se... Sigurno e biti u svojoj sobi ree, idui uz stepenice. Banuo je unutra kao da je glavom provalio vrata i, nejasno je ugledavi kako u ruiastoj haljini lei na divanu, urno ree: Zdravo, zdravo pa je koraao sobom, zamiljajui da se sve sreuje vrlo lako, duhovito i zabavno, a istovremeno se guei od uzbuenja. I, stoga, u vezi s gore izloenim, moram vas izvestiti da ete biti moja supruga. Preklinjem vas da pristanete, bilo je potpuno nemogue otii, sad e sve biti drukije i udesno i tu se skrasio na stolici pored radijatora i, pokrivi liee rukama, briznuo u pla; onda, pokuavajui da jednu aku rairi tako da mu pokrije lice, drugom poe da trai maramicu, a kroz drhtave vlane pukotine izmeu prstiju spazio je u duplikatu zamuenu ruiastu haljinu koja je buno ila prema njemu. De, de, dosta, dosta ponavljala je umirujuim glasom. Odrastao ovek a tako plae. On je uhvati za lakat i poljubi neto tvrdo i hladno njen runi sat. Skinula mu je slamni eir i milovala elo i hitro ustuknula, izbegavajui njegove nespretne, grab72 ljive kretnje. Luin je zatrubio u maramicu, pa jo jednom, gromko i sono; onda je obrisao oi, obraze i usta, i uzdahnuo s olakanjem, naslonjen na radijator, gledajui preda se vlanim, sjajnim oima. Tada je jasno shvatila da ovaj ovek, voleli ga vi ili ne, nije ovek koga moete izgurati iz svog ivota, da se posadio vrsto, temeljno i, izgleda, nadugo. Ali se, takoe, pitala kako da ovog oveka pokae ocu i majci, kako bi se mogao zamisliti u njihovom salonu ovek iz druge dimenzije, s osobenim oblikom i bojom koji se ni sa im i ni sa kim ne slau. Isprva je pokuavala da ga, as ovako as onako, uklopi u svoju porodicu, u njihovu sredinu, pa ak i sred nametaja njihovog stana: dala je jednom zamiljenom Luinu da ue u stan, razgovara s majkom, jede domau kuljebjaku i ogleda se u raskonom samovaru kupljenom u inostranstvu a te zamiljene posete zavravale su se udovinom katastrofom, Luin bi nespretnom kretnjom ramena oborio kuu kao klimavu kulisu to isputa uzdah praine. Njihov stan bio je skup, lepo nameten, nalazio se na prvom spratu ogromne berlinske stambene zgrade. Opet bogati, njeni roditelji su isprva odluili da ponu da ive u strogo ruskom stilu koji su nekako povezivali s ukraenim crkvenoslovenskim slovima, razglednicama to prikazuju ucveljene boljarske device, s lakiranim kutijama sa arenim pirogravirama trojki ili ar-ptica, i s divno opremljenim, davno obustavljenim umetnikim asopisima to sadre tako udesne fotografije starih ruskih plemikih kua i porculana. Njen otac je imao obiaj da kae prijateljima kako je nakon poslovnih sastanaka i razgovora s ljudima sumnjivog porekla osobito prijatno zaroniti u pravu rusku udobnost i jesti prava ruska jela. U jednom razdoblju njihov sluga je bio pravi ruski posilni, uzet iz sklonita za emigrante u okolini Berlina, ali je bez ikakvog vidnog razloga postao neobino nepristojan, pa ga je zamenila sluavka, pola Nemica, pola Poljakinja. Majka, dostojanstvena dama punakih miica, sebe je iz milote zvala enfant terrible5 i Kozakinja (plod mutnih i iskrivljenih uspomena na Rat i mir) i izvanredno je glumila rusku domaicu, imala je slabost prema teozofiji i osuivala je radio kao jevrejski izum. Bila je vrlo ljubazna 5 Vragolan, osoba koja se ponaa tako da izaziva zapanjenost (franc). (Prev.)

73 i vrlo netaktina, i iskreno je volela naaranu, vetaku Rusiju koju je podigla oko sebe, ali joj je katkad bivalo nepodnoljivo dosadno, nije tano znala ta joj nedostaje, jer, kako se izrazila, to se nje tie, ona je sa sobom donela svoju vlastitu Rusiju. Ki je bila potpuno ravnoduna prema tom nadidanom stanu, toliko razliitom od njihove mirne kue u Sankt Peterburgu gde su nametaj i ostale stvari imali vlastitu duu, gde je ivot s ikonama skrivao nezaboravan tamnocrveni sjaj i tajanstvene cvetove na-rande, gde je na svilenom naslonu fotelje bila izvezena debela, mudra maka, i gde je bilo hiljadu sitnica, mirisa i preliva boja koji su, svi zajedno, sainjavali neto zanosno, i srcerazdirue, i potpuno nezamenljivo. Mladi Rusi koji su ih poseivali u Berlinu smatrali su je zgodnom ali ne osobito zanimljivom devojkom, dok je majka o njoj govorila (niskim glasom i s prizvukom pod-smeha) da u porodici predstavlja inteligenciju i avangardnu knjievnost da li zato to je znala napamet nekoliko pesama simboliste Baljmonta koje je pronala u Antologiji poezije ili iz nekog drugog razloga; to je ostalo nepoznato. Otac je voleo njenu samostalnost, mirnou i naroit nain na koji je obarala pogled kad se osmehuje. Ali jo niko nije uspeo da prokopa put do onog to je u njoj bilo najzanosnije: to je bila zagonetna sposobnost njene due da u ivotu poima samo ono to ju je privlailo i muilo u detinjstvu, u doba kad je instinkt due nepogreiv; da pronalazi, ono to je zabavno i dirljivo; da neprestano osea nepodnoljivu, nenu samilost prema stvoru iji je ivot bespomoan i nesrean; da preko stotina kilometara razdaljine nasluti da negde na Siciliji zverski mlate tankonogo magarence s upavim trbuhom. Kad god bi naila na nekog stvora kome se nanosi bol, iskusila bi neku vrstu onog legendarnog pomraenja kad se neobjanjivo spusti no, i leti pepeo, i krv se pojavljuje na zidovima i inilo se da ako smesta, smesta ne pomogne, ne prekrati neije muke (ije je postojanje potpuno nemogue objasniti u jednom svetu to u toj meri vodi srei), njeno srce nee izdrati, i da e umreti. Stoga je ivela u neprestanom, potajnom nemiru, stalno predviajui novu slast ili novo saaljenje, i prialo se da oboava pse i da je uvek spremna da pozajmi novac a sluajui ta beznaajna govorkanja oseala se kao u detinjstvu, prilikom 74 one igre kad izae iz sobe a drugi govore o tebi, pa treba da pogodi ta je ko kazao. A meu igraima, meu onima kojima bi se pridruila nakon boravka u susednoj sobi (gde sedi ekajui da te pozovu i savesno neto peva kako ne bi uo ta govore, ili pak otvori neku sluajnu knjigu pa, poput upavca iz kutije, iskoi pasus nekog romana, kraj nerazumljivog razgovora), meu tim ljudima ije miljenje mora da pogodi, sad se nalazi prilino ut-Ijiv, teko pokretan mukarac i misli potpuno nepoznate misli o njoj. Podozrevala je da on nema nikakvo miljenje, da nema nikakvu predstavu o njenoj sredini ili ivotnim okolnostima, te bi mogao bubnuti neto uasno. Dokonavi da je dovoljno dugo bila odsutna, blago je prela rukom po zatiljku, zaglaujui kosu, i s osmehom se vratila u predvorje. Luin i njena majka, koje je upravo bila predstavila jedno drugom, sedeli su u pletenim foteljama ispod palme u saksiji, a Luin je, namrtenih obrva, razgledao nedostojni slamni eir koji je drao u krilu, i u tom trenutku nju je podjednako uasavala pomisao o tome kakve je reci Luin upotrebio govorei o njoj (ako je uopte neke upotrebio) i pomisao na utisak koji sam Luin ostavlja na majku. Dan ranije, im je majka stigla i poela da se ali da prozor gleda na ever i da je nona lampa neispravna, ki je ispriala, pokuavajui da sve svoje reci odrava u istoj ravni, kako se veoma sprijateljila sa slavnim ahistom Luinom. Nema sumnje, pseudonim ree majka, rij ui po neseseru. Pravo mu je ime Rubintejn ili Abramson. Veoma je, veoma slavan nastavi ki i veoma fin. Bolje mi pomozi da naem sapun . ree majka. A sad, poto ih je upoznala i ostavila nasamo pod izgovorom da ide da porui limunadu, vraajui se u predvorje iskusila je takvo oseanje uasa, nepopravljivosti ve okonanih katastrofa da je jo izdaleka poela da glasno govori, onda se saplela o rub tepiha i nasmejala, maui rukama kako bi odrala ravnoteu. Njegovo besmisleno igranje slamnim eirom, utanje, zapanjene, sjaktave majine oi i iznenadno seanje na to kako je pre neki dan jecao, obgrlivi radijator sve je to bilo

vrlo teko podneti, ali Luin iznenada die glavu, usta mu se iskrivie u onaj poznat, mrzovoljan osmeh i odjednom, njen strah ieze, a ona potencijalna katastrofa izgledala je kao neto izvanredno zabavno, to nita ne 75 menja. Kao da je ekao njen povratak da bi se udaljio, Luin zastenja, ustade i znaajno klimnu glavom (gea-ki, pomislila je veselo, prevodei to klimanje na majin jezik) pre no to se uputio prema stepenitu. Uz put je sreo konobara koji je nosio tri ae limunade na poslu-avniku. Zaustavi ga, uze au i, paljivo je drei ispred sebe, obrvama oponaajui uzbibani nivo tenosti, sporo poe da se penje stepenicama. Kad je nestao iza zaokreta stepenita, ona poe da preterano briljivo guli tanki papir sa slamke. Kakav geak! glasno ree majka, a ki oseti onu vrstu zadovoljstva koje iskusite kad u reniku naete znaenje stranog izraza koje ste ve pogodili. To nije odistinski ovek nastavi majka, s ljutitom zbu-njenou. Sta je on? Izvesno nije odistinski ovek. Naziva me gospoom, prosto gospoom, kao prodava u radnji. Bog zna ta je. A garantujem ti da ima sovjetski paso. Boljevik, naprosto boljevik. Sedela sam tu kao idiot. A njegova konverzacija...! Uzgred reeno, manete su mu potpuno crne od prljavtine. Jesi primetila? Prljave i iskrzane. Kakva je bila konverzacija? upitala je, osmehu-jui se ispod sputenih obrva. Da, gospoo, ne, gospoo. Ovde vlada prijatna atmosfera. Atmosfera! Ala je re, a? Upitala sam da neto kaem je li odavno otiao iz Rusije. Naprosto je utao. Onda je primetio da ti voli osveavajue napitke. Osveavajue napitke! A kakva njuka, kakva njuka! Ne, ne, klonimo se takvih tipova... Nastavljajui igru miljenja, pourila je Luinu. U vreme njegovog isprtljanog odlaska njegovu sobu dali su nekom drugom a njemu je dodeljena druga, na viem spratu. Sedeo je nalaken o sto, kao ojaen, a u pepeljari se nedovoljno zgnjeena cigareta upinjala da izbaci dim uvis. Na stolu i podu bili su razbacani listovi hartije ispisani olovkom. Za trenutak je pomislila da su to rauni i zaudila se njihovom broju. Kad je otvorila vrata nalete vetar koji je duvao kroz prozor i Luin, prenuvi se iz sanjarenja, pokupi listove hartije s poda i uredno ih savi, osmehujui joj se i trepui. Pa, kako je bilo? upitala je. Uobliie se tokom partije ree Luin. Prosto zapisujem izvesne mogunosti. Imala je utisak da je otvorila pogrena vrata, ula tamo gde nije name76 ravala da ue, ali je u ovom neoekivanom svetu bilo prijatno i nije elela da ode u onaj drugi gde se igra igra miljenja. Ali umesto da nastavi da govori o ahu, Luin se zajedno sa stolicom pomeri ka njoj, rukama uzdrhtalim od nenosti uhvati je za struk, i, ne znajui ta da pre-duzme, pokua da je posadi sebi na kolena. Oduprla se rukama o njegova ramena i odvratila lice, pretvarajui se da gleda listove hartije. ta je to? upita. Nita, nita ree Luin pribeleke o razliitim partijama. Pustite me zahtevala je piskavim glasom. Pribeleke o razliitim partijama, pribeleke... ponavljao je Luin, privijajui je uza se, dok su njegove mirkave oi odozdo gledale njen vrat. Lice mu iskrivi iznenadni gr i za trenutak njegove oi izgubie svaki izraz; onda mu se crte udno opustie, ruke se same rastavie, i ona se udalji od njega, ljuta a da nije tano znala zato, i iznenaena to ju je pustio. Luin se iskalja i pohlepno pripali cigaretu, gledajui je nerazumljivo nestano. Zao mi je to sam dola rekla je. Prvo, prekinula sam vas u poslu... Ni najmanje neoekivano veselo odgovori Luin i pljesnu se po kolenima. Drugo, htela sam da ujem vae utiske. Dama iz visokog drutva odgovori Luin to se odmah vidi. ujte uzviknula je, i dalje ljuta jeste li vi uopte vaspitani? Gde ste ili u kolu? Jeste li ikad sretali ljude, govorili s ljudima? Mnogo sam putovao ree Luin. Tamo i ovamo. Svuda pomalo. Gde sam ja? Ko je on? ta e sad biti? pitala se u sebi i pogledala po sobi, sto pokriven listovima hartije, ispremetan krevet, umivaonik na kojem je ostao zarali noi za brijanje i dopola izvuenu fioku iz koje je poput zmije puzala zelena mana s crvenim takama. A usred ovog sumornog nereda sedeo je najnedokuiviji od svih mukaraca, mukarac koji se bavio sablasnom umet-nou,

i ona pokua da se zaustavi, da shvati sve njegove mane i osobenjatva, da sebi jednom za svagda kae da ovaj ovek nije za nju a istovremeno je sasvim odreeno brinula kako e se on ponaati u crkvi i kako e izgledati u fraku. 17 SEDMO POGLAVLJE -sv^asrsvo, Tveceftsvm su eia se sastaju. Jadna gospoa poe s uasom da primeuje da su njena ki i sumnjivi gospodin Luin nerazdvojni medu njima je bilo razgovora, i pogleda, i emanacija koje nije mo.gla ta&iG G&T?tnti; to joj Se inilo toliko opasno da je savladala gnuanje i resila da Luina to je mogue vie dri uza se, delimino da bi ga dobro osmotrila, ali uglavnom zato da njena ki ne bi suvie esto iezavala. Luinov poziv je bio trivijalan, besmislen... Postojanje takvih poziva moe se objasniti jedino ovim prokletim modernim vremenima, modernim porivom da se postiu besmisleni rekordi (oni avioni to ele da odlete do Sunca, maratonske trke, Olimpijske igre. ..). inilo joj se da bi u ranije vreme, u Rusiji njene mladosti, ovek koji se iskljuivo bavi ahom bio nezamisliva pojava. Meutim, ak i danas je takav ovek toliko udan da je razvila maglovito podozrenje da je ah moda samo paravan, maska, da je Luinovo zanimanje moda neto sasvim drugo, i osetila bi vrtoglavicu pri pomisli na tu mranu, zloinaku moda masonsku delatnost koju lukavi nevaljalac skriva i2a sklonosti prema jednoj nevinoj razbibrizi. No, malo-pomalo, ovo podozrenje je iezlo. Kako da oekujete ikakvo lukavstvo od takvog dedaka? Osim toga, uistinu je bio slavan. Bila je zapanjena i malo ljuta to je njegovo ime mnogima dobro znano kad je njoj potpuno nepoznato (osim kao sluajan zvuk u prolosti, povezan s daljim roakom koji je poznavao izvesnog Luina, sanktpeterburkog zemljoposednika). Nemci koji su stanovali u banjskom hotelu, herojski savlaujui tekou stranog utavog glasa, s potovanjem su izgovarali njegovo prezime. Ki joj je pokazala najnoviji broj jednog 79 berlinskog ilustrovanog asopisa gde su u rubrici posveenoj rebusima i ukrtenim recima iz nekog razloga objavili izvanrednu partiju koju je Luin nedavno dobio. Ali, zar se ovek odista moe posvetiti takvim triarijama uzviknula je, raspameeno gledajui ker da ceo ivot protrai na takve triarije? Evo, ti si imala ujaka koji je takoe odlino igrao sve mogue igre ah, karte, bi-lijar ali je bar imao posao i karijeru i sve. I on ima karijeru odgovori ki i stvarno je veoma uven. Niko nije kriv to se nikad nisi interesovala za ah. I maioniari mogu biti veoma uveni dangrizavo je kazala majka, ali je ipak, nakon malo razmiljanja, zakljuila da Luinova reputacija delimino opravdava njegovo postojanje. Meutim, njegovo postojanje je titalo. Naroito ju je razbenjavalo to stalno udeava da sedi okrenut leima. On ak govori leima poalila se keri. Leima. Ne govori kao ljudsko bie. Kaem ti, tu ima neeg potpuno nenormalnog. Luin joj nijednom nije uputio neko pitanje, nijednom nije pokuao da podupre razgovor to se rui. Bilo je nezaboravnih etnji suncem iaranim stazama gde je neki paljiv duh mestimice postavio klupe u prijatnom hladu nezaboravnih etnji tokom kojih joj se inilo da je svaki Luinov korak uvreda. Uprkos debljine i kratkog daha odjednom bi razvio izvanrednu brzinu, njegove saputnice bi zaostale, i majka bi, stisnuvi usne, pogledala ker i klela se siktavim apatom da e se, ako se ova trka za obaranje rekorda nastavi, smesta razu-me li, smesta vratiti kui. Luine pozvala bi devojka Luine! Usporite ili ete se umoriti. (A injenica da mu se njena ki obraa prezimenom takoe joj je bila neprijatna ali kad je to pomenula, ova odgovori, smejui se: Tako su radile Turgenjevljeve junakinje. Jesam li ja gora od njih?) Luin bi se naglo okrenuo, nakrivo se osmehnuo i tropio na klupu. Pored nje bi stajala iana korpa. Uvek bi preturao po depovima, naao nekakvo pare hartije, uredno ga pocepao na delove i bacio u korpu, nakon ega bi se trzavo nasmejao. Savren uzorak njegovih malih ala. Ipak, i pored tih zajednikih etnji, Luin i njena ki nalazili su vremena da se izdvoje i nakon svakog takvog osamljivanja ljutita gospoa je pitala: Pa, jeste li se vas dvoje ljubili? Ljubili? Ubeena sam da se ljubite. 80 Ali ova bi samo uzdahnula i odgovorila s glumljenom do

sadom: Oh, mama, kako moe da govori takve stva ri-, . T.3T3J, rtarrj^TNpU-tji'Kor* r\rvVrvrV\o T^ rvr\n \ -noroorvlci muu da je nesrena i zabrinuta, jer njihova ki vodi nemogu flert s jednim turobnim i opasnim tipom. Mu joj je savetovao da se vrati u Berlin ili ode u drugu banju. On nita ne shvata, razmiljala je. Ah, dobro, nije vano. Sve e se to uskoro zavriti. Na prijatelj e otputoanstvenim zalaskom sunca, nalik raskomadanoj iznutra crvenoj pomorandi, isceenoj do poslednje kapi. Malo mi je hladno rekla je. Donesi mi neto da se ogrnem. A ki je klimnula glavom, izustila aha kroz vlat trave koju je sisala, i otila, brzo koraajui i ovla maui rukama dok se vraala u hotel. Imam zgodnu ker, zar ne? Lepe noge. Luin se naklonio. Znai, odlazite u ponedeljak? A onda, nakon tur nira, natrag u Pariz? Luin se ponovo naklonio. Ali se neete dugo zadrati u Parizu, zar ne? Neko e vas opet pozvati da negde igrate. I tada se to dogodilo. Luin se obazre oko sebe i uperi tap. Ova staza. Pogledajte tu stazu. Iao sam tom stazom. I zamislite, molim vas, koga sam sreo. Koga sam sreo? Kupidona. Iz mitova. Ali, ne sa strelom ve sa ljunkom. Pogodio me je. Kako to mislite? upitala je uznemireno. Ne, molim vas, molim vas uzviknu Luin, podigavi prst. Morate me sasluati. Priao je blie i udno upola zinuo to je uinilo da se na njegovom licu ukae neobian izraz namuene ne-nosti. Vi ste ljubazna, osetljiva ena sporo ree Lu in. Imam ast, ast da vas zamolim da mi date njenu ruku. 6 Luinova odbrana 81 Okrenu se u stranu, kao da je na pozornici zavrio monolog i tapom poe da bocka malu aru u pesku. Evo ti al otpozadi ree zadihan glas njene keri i al joj se spusti na ramena. Oh, ne. Vruina mi je. Nije mi potreban, ta e mi al... Te veeri njihova etnja je bila posebno utljiva. Kroz glavu su joj prolazile sve one reci koje je trebalo da kae Luinu nagovetaji o finansijskom aspektu on vero-vatno nije imuan, ima najjevtiniju sobu u hotelu. I vrlo ozbiljan razgovor s kerkom. Nezamisliv brak, krajnje idiotski poduhvat. Ali, uprkos svemu ovom, bila je polaskana to se Luin tako ozbiljno i starinski najpre njoj obratio. Desilo se, estitam rekla je te veeri keri. Nemoj da pravi tako nevino lice, odlino si razumela. Na prijatelj eli da se eni. ao mi je to ti je rekao odgovori ki. To se tie jedino njega i mene. Da prihvati prvu protuvu na koju naie... poe uvreena dama. Da se nisi usudila spokojno ree ki. To se tebe ne tie. I ono to je izgledalo kao nezamisliv poduhvat poe da se razvija zapanjujuom brzinom. Uoi polaska, Luin je u dugakoj nonoj koulji stajao na balkoniu svoje sobe i gledao mesec koji se treperavo oslobaao iz tamnog lia i granja, pa je razmiljajui o neoekivanom obrtu svoje odbrane protiv Turatija, kroz te ahovske refleksije sluao glas to je nastavljao da odzvanja u njegovim uima, presecajui njegovo bie na duge linije i zauzimajui sve kljune take. Bio je to odjek razgovora koji je maloas vodio s njom; opet mu je sela u krilo i obeala obeala da e se kroz dva-tri dana vratiti u Berlin i da e otii sama, ako njena majka odlui da ostane. A injenica da je dri na krilu nije bila nita u poreenju s izvesnou da e poi za njim i nee nestati, kao izvesni snovi to se odjednom rasprsnu i raspre, jer je kroz njih

uzlebdela blistava kupola budilnika. Naslonivi se ramenom o njegove grudi, pokuala je da opreznim prstom malo odigne njegove one kapke i ovlaan pritisak na onu jabuicu uini da onde iskoi neka udna svetlost otpozadi, da skoi 82 kao njegov crni konj koji prosto uzima piona ako Turati ovog pokrene u sedmom potezu kao to je uinio prilikom njihovog poslednjeg okraja. Razume se, konj je izgubljen, ali je taj gubitak nadoknaen lukavim napadom crnog, a tu su anse na njegovoj strani. Istina, postoji iz-vesna slaba taka na kraljiinom krilu, ili, tanije, ne slaba taka, ve ovlana sumnja da sve to nije fantazija, vatromet, i da se nee odrati, niti e srce izdrati, jer moda ga glas u uima ipak obmanjuje i nee ostati s njim. No mesec je izaao iza okastih crnih granica, okrugao, pu-naak mesec upeatljiva potvrda pobede a kad je Luin konano napustio balkon i uao u sobu na podu je poivao ogroman kvadrat meseine, a u toj svetlosti njegova vlastita senka. 6* 83 OSMO POGLAVLJE Ono prema emu je njegova verenica bila tako ravnoduna ostavilo je na Luina utisak koji niko nije mogao predvi-deti. Posetio je znameniti stan, gde se inilo da je i sam vazduh obojen lanim folklorom, neposredno poto je osvojio prvi poen, pdbedivi jednog izvanredno ilavog Maara; istina, partija je prekinuta posle etrdesetog poteza, ali je Luinu nastavak bio' savreno jasan. Taksisti bez lica proitao je adresu s razglednice (^onijie CMO. HeKasio Bac Benepac") i poto je neosetno savladao mutnu sluajnu razdaljinu, oprezno je pokuao da izvue alku iz lavlje eljusti. Zvonce je smesta stupilo u dejstvo: vrata se munjevito otvorie. ta, bez kaputa? Neu vas pustiti unutra... ali ve je prekoraio prag i mahao rukom i vrteo glavom, pokuavajui da savlada zadihanost. Puf, puf dahtao je, pripremajui se za udesan zagrljaj, a onda je odjednom primetio da njegova leva ruka, ve pruena u stranu, dri nepotrebni tap, a desna buelar koji je oigledno nosio otkako je platio taksi. Opet nosite to crno strailo od eira... Pa, ta stojite tu? Ovuda. Stap je bezbedno zaronio u vazi podoban sud; prilikom drugog guranja buelar je naao odgovarajui dep; i eir je okaen o kuku. Evo me ree Luin puf, puf. Ve je bila daleko, na suprotnom kraju predsoblja, gurnula je vrata u stranu, njena gola ruka se pruila du dovratka, pognula je glavu i odozdo veselo gledala Luina. A iznad vrata, tik nad ragastovom, nalazila se velika, jarka uljana slika koja je privlaila pogled. Luin, koji obino nije zapaao takve stvari, posveti joj panju jer je bila masno ucakljena elektrinom svetlou i boje su ga oa-mutile, poput sunanice. Seljanka s crvenom maramom na85 vuenom do obrva jela je jabuku, a njena crna senka na tarabi jela je neto veu jabuku. Prava Ruskinja s uivanjem ree Luin i nasmeja se. Pa, uite, uite. Pazite da ne prevrnete taj sto. Uao je u salon i sav malaksao od zadovoljstva, a njegov stomak, ispod somot-skog prsluka koji je iz nekog razloga uvek nosio tokom turnira, dirljivo zadrhta od smeha. Polijelej s bledim prozirnim visuljcima odgovori mu udno poznatim treperenjem, a na utom parketu u kojem su se ogledale noge ampir fotelja, ispred klavira, lealo je belo medvee krzno rairenih apa, kao da leti u uglaani bezdan poda. Svakovrsne vesele drangulije stajale su na mnogobrojnim sto-iima, policama i stalcima, dok je neto nalik velikim tekim rubljama srebrnasto sijalo u staklenom ormaru, a paunovo pero trcalo zataknuto za okvir ogledala. I bilo je puno slika po zidovima jo seljanki u maramama na cvetie, zlatni bogatir na belom pediterskom konju, izbe pod plavim perinama snega... Za Luina se sve ovo stopilo u ganutljiv blesak boja iz kojeg bi na trenutak iskoio neki poseban predmet porculanski los ili ikona mranih oiju i onda bi opet nastalo ono veselo mre-kanje u oima, a pokazalo se da ono belo krzno o koje se sapleo, zavrnuvi ivicu, ima reckavu crvenu postavu. Prolo je vie od deset godina otkako je bio u ruskom domu i sad, naavi se u kui gde je dreea Rusija bila smelo izloena, oseti detinje ushienje, elju da pljeska dlanovima nikad u

ivotu se nije oseao tako ugodno i lagodno. Preostalo od Uskrsa kazao je s ubeenjem, pokazavi malim prstom veliko, zlatom iarano drveno jaje (nagrada s tombole na dobrotvornom balu). U tom trenutku irom se otvorie bela dvokrilna vrata i u sobu brzo ue veoma prav gospodin s kosom en brosse6 i cvikerom, ve ispruene ruke. Dobro doli ree. Milo mi je. I tu, kao maioniar, otvori tabakeru, runi rad, s orlom Aleksandra I na poklopcu. S piskovima ree Luin kiljei u cigarete. Ne puim tu vrstu. Ali, pogledajte. .. Poeo je da kopa po depovima, izvukao je debele cigarete koje su se prosipale iz papirnog omota; nekoliko je ispustio, a onaj gospodin ih je okretno podigao. Duo ree daj nam pepeljaru. Sedite, molim vas. Izvinite... ovaj... ne znam kako vam je krteno ime i ime U vidu etke (franc). (Prev.) 86 po ocu. Kristalna pepeljara se spusti izmeu njih i istovremeno nagnuvi cigarete udarie vrhom o vrh. J'adouoe7 dobro&istaa vsfa &h&V 1&^ax\\&Va& to Qr retu. Ne mari, ne mari brzo ree drugi i ispusti dva tanka mlaza dima kroz nozdrve odjednom stisnutog nosa. Pa, eto vas u dobrom starom Berlinu. Kerka mi ree da ste doli na prvenstvo. Oslobodio je utirkanu man-etu, stavio ruku na kuk i nastavio: Uzgred reeno, uvek sam se pitao postoji li u ahu neki potez koji uvek omoguuje pobedu. Ne znam da li me shvatate, ali, hteo sam da kaem... oprostite... kako vam je krteno ime i ime po ocu? Shvatam, ree Luin, jedan trenutak savesno razmatrajui pitanje. Vidite, imamo potuljene poteze i jake poteze. Jak potez... Ah, da, da, to je to klimao* je gospodin glavom. Jak potez je onaj koji glasno i oduevljeno nastavi Luin koji nam namah daje nesumnjivu prednost. Dvostruki ah, na primer, uz osvajanje jake figure, ili, recimo, kad se pion pretvori u kraljicu. I tako dalje. A potuljen potez... Shvatam, shvatam ree gospodin. Koliko e dana otprilike trajati prvenstvo? Potuljen potez podrazumeva prevaru, subverziju, komplikaciju ree Luin, pokuavajui da ugodi, alf takoe ulazei u duh stvari. Uzmimo izvesnu poziciju. Beli... Razmiljao je, zurei u pepeljaru. Na alost nervozno ree njegov domain ja se uopte ne razu-mem u ah. Samo sam vas pitao... Ali to nije vano, uopte nije vano. Odmah emo prei u trpezariju. Reci mi, duo, je li aj gotov? Da! uzviknu Luin. Naprosto emo uzeti zavrnu poziciju tamo gde je danas prekinuta. Beli: kralj c3, top al, skaka d5, pioni b3 i c4. Crni... Veoma zamrena stvar, ah ubaci gospodin i poletno skoi na noge, pokuavajui da zaustavi poplavu slova i brojki koji su u nekoj vezi s crnim. Sad pretpostavimo vano ree Luin da crni povue najbolji potez u ovoj poziciji e6 na g5. Na to ja odgovaram sledeim potuljenim potezom... Luin zamiri, pa skoro apatom, napuivi usne kao za paljiv poljubac, izusti ne reci niti puku oznaku poteza ve neto krajnje neno i beskonano krhko. Na njegovom licu je bio isti izraz izraz osobe koja duvanjem uklanja majuno perce s lica odojeta 7 ahovski izraz koji se koristi kad igra takne ali ne pomeri figuru (franc). (Prev.) 87 kad je sledeeg dana taj potez otelotvorio na ploi. Maar, potamneo u licu nakon besane noi tokom koje je uspeo da proveri sve varijante (to vode remiju), ali je propustio da uoi upravo ovu skrivenu kombinaciju, utonu u duboko razmiljanje nad ploom, dok je Luin, uz usiljeno kalju-canje, zaljubljeno zapisivao svoj potez na listu hartije. Maar se uskoro predao i Luin sede da igra s jednim Rusom. Partija je zanimljivo poela i uskoro se oko njihovog stola okupio gust krug posmatraa. Radoznalost, pritisak, krckanje zglavkova, tue disanje, a ponajvie apat apat koji je prekidalo jo glasnije i jo vema razdraujue pst! esto su muili Luina: na njega su muno delovali to krckanje i ukanje i smrdljiva ljudska toplota ukoliko se ne bi odve duboko povukao u am-bise aha. Krajikom oka sad je video noge posmatraa, a naroito ga je razdraivao meu svim tim tamnim panta-lonama par enskih nogu u sjajnim sivim arapama i pla-viastim cipelama. Te noge oito uopte nisu shvatale partiju, ovek se pitao zato li su

dole... Bilo bi bolje da te iljate cipele s poprenim kaiiima ili tako neim kuckaju plonikom... to dalje odavde. Dok je zaustavljao svoj asovnik, beleio potez ili odlagao osvojenu figuru, iskosa bi pogledao te nepomine enske noge, i tek as i po kasnije, kad je dobio partiju i ustao, poteui prsluk nanie, Luin vide da te noge pripadaju njegovoj verenici. Iskusio je silno oseanje sree to je bila tu da vidi kako pobeuje i udno je ekao da ahovske ploe i sav taj buni svet ieznu kako bi je to pre pomilovao. Ali ahovske ploe nisu namah iezle, a ak i kad se pojavila blistava trpezarija sa svojim ogromnim mesingano sjajnim samovarom, nerazgovetni pravilni kvadrati nazirali su se kroz beli stolnjak, a slini kvadrati od okolade i krema nepobitno su se nalazili na glaziranoj torti. Majka njegove ve-renice doekala ga je s onom istom snishodljivom, pomalo ironinom popustijivou s kojom ga je pozdravila prethodne veeri, kad je njena pojava prekratila razgovor o ahu a osoba s kojom je razgovarao, oito njen mu, sad poe da mu pria kakvo je uzorno seosko dobro pose-dovala u Rusiji. Hajdemo u vau sobu promuklo apnu Luin svojoj zarunici, a ona je zagrizla usnu i izgledala iznenaena. Hajdemo ponovio je. Ali ona vesto stavi malo boanstvenog slatka od malina na njegov 88 tija ve dovrenog Luina preterano turoban nos, crno istakan dvostruki podvoljak, a na slepoonici onaj poznati uperak koji je ona nazivala loknom. Turati sede da igra s jednim nemakim velemajstorom, a Luin joj prie, pa turobno, s osmehom krivca, ree neto dugako i nespretno. S iznenaenjem je shvatila da je moli da ode. Radujem se, veoma se radujem post factum10 moleivo je objanjavao Luin ali, trenutno... trenutno me to nekako uznemirava. Pratio ju je pogledom dok se posluno povlaila izmeu redova ahovskih stolova i poto je sam sebi ustro klimnuo glavom, probio se do table gde je ve sedao njegov novi protivnik, sedi Englez koji je uvek igrao hladnokrvno i uvek gubio. Ni ovog puta nije imao sree i Luin je opet osvojio poen, a sutradan je postigao remi, i onda opet pobedio a tad ve vie nije razgovetno ose-ao granicu izmeu aha i kue svoje verenice, kao da se kretanje ubrzalo, pa je ono to je isprva izgledalo kao smenjivanje pruga sad bilo treptanje. Iao je ukorak s Turatijem. Turati je osvojio poen, i on je osvojio poen; Turati je osvojio pola poena, i on je osvojio pola poena. Tako su igrali svoje odvojene partije kao da sklapaju stranice ravnokrakog trougla kojima je sueno da se u odluujuem trenutku spoje na vrhu. Noi su bile nekako neravne. Naprosto se nije mogao prisiliti da ne razmilja o ahu i mada je bio pospan san nije mogao da nae ulaz u njegov mozak; traio je upljinu, ali je svaki ulaz uvao ahovski straar i Luin je imao muno oseanje da je san tu, u blizini, ali izvan njegovog mozga: onaj Luin to je umorno ratrkan po sobi spavao je, ali je onaj Luin to zamilja ahovsku plou ostajao budan i nije mogao da se stopi sa svojim srenim dvojnikom. Ali, jo gore nakon svake seanse turnira on je sve tee puzao iz sveta ahovskih pojmova, tako da je ak i danju poela da se pojavljuje neprijatna rascepfjenosf. Nakon Jedne froasovne partije glava ga je udno bolela, ne ela ve delovi, crni kvadrati bola, i neko vreme nije mogao da nae vrata, zaklonjena tamnom mrljom, niti je mogao da se seti adrese voljene kue: sreom, njegov dep je jo uvao onu staru razglednicu, presavijenu napola i ve pocepanu du prevoja (... Bac Bene10 Naknadno (lat.). (Prev.) 90 pac..."). I dalje je oseao radost kad bi uao u tu kuu ispunjenu ruskim igrakama, ali je i ta radost bila mesti-ava. Jednom, u slobodan dan, doao je ranije no obino, kad j'e kod kue Vila samo majka. Odluila je da nastavi onaj razgovor voen u smiraj sunca, u bukovom cestaru, i precenjujui svoju mnogohvaljenu sposobnost da kae ta misli (zbog ega su je mladii koji su poseivali kuu smatrali izvanredno inteligentnom i veoma zazirali od nje), ona se obori na Luina, najpre mu odravi pridiku o pikavcima nalaenim u svim vazama, pa ak i u eljustima rairenog medveda, a onda predloi da se bez odlaganja, te subote uvee, okupa u njihovoj kui poto njen mu obavi svoje sedmino pranje. Verovatno se ne perete esto kazala je bez okolianja. Ne

ba esto? Hajde, priznajte. Luin je turobno slegnuo ramenima, gledajui pod gde se odvijalo ovlano kretanje, samo njemu primetno opako prestrojavanje senki. I, uopte nastavila je morate se srediti. I poto je sluaoca tako dovela u odgovarajue raspoloenje, prela je na glavnu temu. Recite mi upitala je zamiljam da ste uspeli da potpuno razvratite moju devojicu? Ljudi poput vas veliki su razvratnici. Ali, moja ki je edna, nije kao dananje devojke. Recite mi, vi ste razvratnik, zar ne? Ne, gospoo uzdahnuvi odgovori Luin, a onda se namrti i brzo povue onom po podu, briui izvesno okupljanje koje je ve bilo sasvim razgovetno. Pa, ja vas uopte ne poznajem nastavi brz, zvuan glas. Morau da se raspitam o vama jeste, jeste, da se raspitam da vidim da nemate neku od onih naroitih bolesti. Kratak dah ree Luin i malo reume. Ne govorim o tome prekide ga napraite To je ozbiljna stvar. Vi se oigledno smatrate verenim, dolazite ovamo i s njom provodite vreme nasamo. Ali ja ne mislim da jo neko vreme moe uopte biti govora o venanju. A lane sam patio od uljeva tupo ree Luin. Sluajte, ja s vama govorim o izvanredno vanim stvarima. Verovatno biste vo-leli da se venate danas, smesta. Znam ja vas. Onda e ona etati unaokolo s velikim trbuhom, vi ete smesta poeti da s njom zverski postupate. Poto je otro senku na jednom mestu, Luin s oajanjem vide kako se, daleko od mesta gde on sedi, na podu oblikuje nova kombinacija. Ako vas i najmanje zanima moje miljenje onda vam 91 moram rei da ovaj brak smatram smenim. Verovatno mislite da e vas izdravati moj mu. Priznajte: vi to mislite? Moje materijalno stanje nije povoljno ree Luin. Bilo bi mi potrebno sasvim malo. A jedan asopis mi je ponudio da ureujem ahovsku rubriku... Tu su se one napasti na podu toliko obezobrazile da je Luin nevoljno pruio ruku da skloni senkinog kralja od pretnje piona svetlosti. Od tog dana izbegavao je da sedi u salonu gde je bilo suvie drangulija od poliranog drveta koje su poprimale vrlo odreene oblike kad se dovoljno dugo gledaju. Verenica je primetila da sa svakim danom turnira sve loije izgleda. Imao je mutnoljubiaste kolute oko oiju, a teki kapci su bili zapaljeni. Bio je tako bled da je uvek izgledao neobrijan, mada se na navaljivanje verenice brijao svako jutro. Veoma je nestrpljivo iekivala kraj turnira i zabolelo bi je kad pomisli kakve je basnoslovne, tetne napore morao da ini za svaki poen. Siroti Luin, tajanstveni Luin... Tokom tih jesenjih dana, dok je ujutru igrala tenis s prijateljicom Nemicom ili sluala predavanja o umetnosti koja su joj poodavno dosadila ili u svojoj sobi prelistavala raskupusane knjige Okean Andrejeva, jedan Krasnovljev roman i brouru s naslovom Kako postati jogi bila je svesna da je baTT" tom trenutku Luin utonuo u ahovske kalkulacije, da se bori i pati i jedila bi se to ne moe da deli muke njegove umetnosti. Bezuslovno je verovala u njegovu genijalnost i uz to je bila ubeena da se ta genijalnost ne moe iscrpsti pukim igranjem aha, koliko god ovaj bio udesan, i da e se, kad mine turnirska groznica i Luin se smiri, on odmoriti i da e u njemu u igru ui neke jo nedokuene sile, te e procvetati i svoj dar ispoljiti i u drugim ivotnim sferama. Njen otac je Luina nazivao uskim fanatikom, ali je dodavao da je on, nema sumnje, vrlo naivna i vrlo pristojna osoba. S druge strane, majka je tvrdila da Luin ludi, i to ne iz dana u dan ve iz sata u sat, i da je luacima zakonom zabranjeno da se ene, i tog nepojmljivog verenika je krila od svih svojih poznanika to je isprva bilo lako mislili su da je u banji s kerkom ali su se vrlo brzo ponovo pojavili svi oni ljudi to su obino poseivali njihovu kuu kao to su armantni stari general koji je uvek tvrdio da mi, izgnanici, ne alimo za Rusijom, ve za mladou, mladou; nekoliko 92 ruskih Nemaca; Oleg Sergejevi Smirnof teozof i vlasnik fabrike likera; nekoliko bivih belih oficira; nekoliko mladih dama; pevaica Mme Vozdvienska; brani par Al-fjorov; a takoe ostarela kneginja Umanova koju su zvali Pikova dama (prema poznatoj operi). Ona je prva videla Luina, zakljuivi na osnovu zbrzanog i nerazumljivog objanjenja domaice da je on u nekoj vezi s knjievnou, s asopisima da je, jednom reju, pisac. A znate li onu stvar? upitala je, utivo zapodevajui razgovor o knjievnosti. Od Apuhtina jednog od ovih novih pes-nika... malice je dekadentna... neto o utim i

crvenim razlicima... Ne gubei vreme, Smirnovski ga je pozvao da odigraju partiju aha, ali se, na alost, pokazalo da u kui nema ahovske garniture. Mlade ga je meu sobom nazivala mokljanom i jedino se stari general prema njemu ophodio s najsrdanijom jednostavnou, nadugako mu sa-vetujui da ode i vidi malu irafu koja se upravo rodila u zoolokom vrtu. Kad su posetioci jednom poeli da dolaze, sad SG svake veeri pojavljujui u razliitim kombinacijama, Luin nije mogao da bude ni trenutak nasamo s ve-renicom, i njegova borba s njima, njegovi napori da se kroz tu guvu do nje probije, namah poprimie izvesnu primesu aha. Pokazalo se, meutim, da ih je nemogue savladati, pojavljivalo ih se sve vie, i on je zamiljao da ga oni, ti nebrojeni posetioci bez lica, onako gusto i vrelo okruuju tokom asova turnira. Objanjenje svega to se dogaa pojavilo se jednog prepodneva dok je sedeo na stolici, nasred svoje hotelske sobe, i pokuavao da misli usredsredi samo na jedno: jue je osvojio deseti poen i danas mora pobediti Mozera. Odjednom je u sobu ula verenica. Ba kao kakav mali idol nasmejala se. Sedi u sredini dok mu se prinose rtveni darovi. Pruila mu je kutiju okoladnih bombona, a smeh je naglo nestao s njenog lica. Luine viknu Luine, probudite se! ta vam je? Jeste li vi stvarni? tiho i s nevericom upita Luin. Naravno da sam stvarna. Otkud vam ta zamisao da stolicu stavite nasred sobe i tamo sedite. Ako se smesta ne probudite, odlazim. Luin je posluno ustao, mrdajui ramenima i glavom, onda se premestio na divan, a srea koja nije bila sasvim sigurna u sebe, nije se potpuno snala, sijala je i plivala u njegovim oima. Recite mi, kad e se sve ovo 93 zavriti? upitala je. Koliko jo partija ima? Tri odgovori Luin. Danas sam proitala u novinama da ete sigurno pobediti na turniru, da ovog puta izvanredno igrate. Ali, tu je Turati ree Luin i podie prst. Muka mi je dodao je alostivo. Onda nema vie bombona kazala je brzo i ponovo gurnula etvrtasti paket pod miku. Luine, pozvau lekara. Prosto ete umreti ako se ovako nastavi. Ne, ne sanjivo ree Luin. Ve je prolo. Nema potrebe za lekarem. Mene to brine. To znai, do petka, do subote... ovaj pakao. I kod kue je prilino grozno. Svi se slau s mamom da ne smem da se udam za vas. Zato vam je muka, jeste li neto pojeli? Prolo je, sasvim promrmlja Luin i spusti glavu na njeno rame. Vi ste naprosto veoma umorni, jadni deae. Hoete li danas zaista igrati? U tri asa. Protiv Mozera. Opte uzev, ja igram... kako su ono rekli? Izvanredno. Osmehnula se. Glava to je poivala na njenom ramenu bila je velika, teka dragocen aparat sa sloenim, zagonetnim mehanizmom. Minut kasnije primetila je da je zaspao i poela da razmilja kako sad da njegovu glavu pre-mesti na neko jastue ili tako neto. Izvanredno paljivim pokretima uspela je da to uini: sad je upola leao na divanu, neudobno presavijen, a glava na jastuku bese od voska. Za trenutak je obuze uas da je naprasno umro, i ak je opipala njegovo zapee koje je bilo meko i toplo. Kad se ispravila, u ramenu oseti prisenak bola. Teka glava apnula je, pogledavi spavaa, i tiho je izala iz sobe, ponevi svoj neuspeli poklon. Sobaricu koju je srela u hodniku zamolila je da Luina probudi kroz jedan as, pa je, beumno siavi stepenicama, krenula suncem obasjanim ulicama prema teniskom klubu i sebe uhvatila kako se jo stara da ne naini neki um ili otru kretnju. Sobarica nije morala da budi Luina probudio se sami odmah poeo da ini zamorne napore da se seti divnog sna koji je sanjao, znajui iz iskustva da e, ako smesta ne pone da se prisea, posle biti prekasno. Sanjao je da udno sedi nasred sobe pa je iznenada, s onom besmislenom i blaenom iznenadnou uobiajenom u snovima, ula njegova verenica, pruajui mu paket uvezan crvenom trakom. I bila je obuena kao u snovima u belu haljinu i beumne bele cipele. eleo je da je zagrli, ali mu je naglo pozlilo, vrtelo mu se u glavi, a ona je u meuvremenu 94 ispriala da novine o njemu piu izvanredne stvari, ali da njena mati i dalje ne eli da se njih dvoje venaju. Verovatno je tu bilo jo mnogo stvari, ali njegovo pamenje nije uspevalo da sustigne ono to se gubilo a pokuavajui da bar ne raspri ono to je uspeo da otme od svog sna, Luin se oprezno promekolji, zagladi kosu i pozvoni da mu donesu ruak. Posle ruka je morao da igra a tog dana svet ahovskih pojmova otkrio je jednu svoju zastraujuu mo.

Igrao je etiri asa bez prekida i pobedio, ali je, ve sedei u taksiju, uz put zaboravio kuda ide, koju je adresu s razglednice dao vozau da proita, pa je sa zanimanjem ekao gde e se auto zaustaviti. Meutim, kuu je prepoznao, i opet je bilo gostiju, gostiju ali je Luin tu shvatio da se prosto vratio u svoj nedavni san, jer ga verenica apatom upita: Pa, kako ste, je li muka prola? a kako je ona u stvarnom ivotu mogla to znati? Mi ivimo u divnom snu ree joj tiho. Sad sve razumem. Pogledao je oko sebe i video sto i lica ljudi to tamo sede, njihov odraz u samovaru a naroitoj, samovarskoj perspektivi i dodao s ogromnim olakanjem: Znai, i ovo je san? Ovi ljudi su san? Pazi, pazi... Tiho, tiho, ta to buncate? proaputala je zabrinuto, a Luin pomisli da ima pravo, ne treba preplaiti san, neka ti ljudi privremeno sede onde. A u Dvom snu je bilo najudnije to je svud unaokolo Rusija iz koje je sam spava otiao pre toliko vremena. Stanovnici sna, veseli ljudi to piju aj, razgovarali su na ruskom, i seernica je bila istovetna s onom iz koje je kaiicom radio eer u prahu na verandi, jedne skerletne letnje reeri pre mnogo godina. Luin je ovaj povratak u Rusiju primio sa zanimanjem, s uivanjem. Posebno ga je za-aavljao poput duhovitog ponavljanja odreene kombinacije ioja nastaje kad se strogo problemska ideja, davno otkrivena u teoriji, u iznenaujuem vidu ponovi na tabli rokom stvarne igre. Meutim, sve vreme, as slabano, as otro, senke njegovog stvarnog ahovskog ivota nazirale su se kroz ovaj san i on se konano probio, i to naprosto behu no u ho-:elu, misli o ahu, ahovska nesanica i razmiljanja o irastinoj odbrani koju je izumeo da bi se suprotstavio furatijevom otvaranju. Bio je potpuno budan i njegov um 95 je jasno radio, oien od svakog taloga i svestan da je sve mimo aha samo oaravajui san u kojem ser poput zlatne meseeve izmaglice, rastvara i topi lik mile, jasno-oke device golih ruku. Zraci njegove svesti koji su imali obiaj da se raspre kad dou u dodir s nepotpuno razumljivim svetom to ga okruuje, time gubei pola snage, postali su jai i usredsreeniji sad kad se ovaj svet rastvorio u fatamorganu i kad vie nije bilo potrebe da o njemu brine. Stvarni ivot, ahovski ivot, bio je sreen, jasno ocrtan i bogat pustolovinama, i Luin je s ponosom pri-metio kako mu je lako da vlada u ovom ivotu, i kako se sve povinuje njegovoj volji i priklanja njegovim naumima. Neke od njegovih partija na berlinskom turniru poznavaoci su ak i tada nazvali besmrtnim. Jednu je dobio rtvovavi zaredom kraljicu, topa i konja; u drugoj je piona doveo u tako dinaminu poziciju da je ovaj stekao apsolutno udovinu mo i nastavio da raste i bubri, ubitano po protivnika, kao ir na najosetljivijem delu table; i, konano, u treoj partiji, pomou jednog prividno besmislenog poteza koji je izazvao mrmljanje meu posmatraima, Luin je konstruisao sloenu klopku za protivnika koju je ovaj prekasno odgonetnuo. U ovim i svim ostalim partijama koje je odigrao na tom nezaboravnom turniru, Luin je ispoljio zapanjujuu jasnou misli, nemilosrdnu logiku. Ali i Turati je sjajno igrao, i Turati je osvajao poen za poenom, unekoliko hipnotiui protivnike smelou svoje mate i moda se odve oslanjajui na ahovsku sreu koja ga dosad nikad nije napustila. Njegov okraj s Luinom trebalo je da odlui ko e dobiti prvu nagradu, i bilo je onih koji su tvrdili da e istota i lakoa Luinove misli nadjaati Italijanovu nemirnu fantaziju, dok su drugi predskazivali da e vatreni, u napadu munjeviti Turati poraziti dalekovidog ruskog ahistu. I dan njihovog okraja je osvanuo. Luin se probudio potpuno obuen, ak u kaputu; pogledao je na sat, urno ustao i stavio eir koji je leao nasred sobe. U tom trenutku se pribrao i pogledao po sobi, pokuavajui da shvati na emu je tano spavao. Krevet nije bio izguvan, a somot divana je bio sasvim gladak. Jedino to je s izvesnou znao bese da od iskona igra ah i u mraku njegovog pamenja, poput dva ogledala to odraavaju svecu, nalazila se jedino perspektiva svetiljki to se stiu u jednoj taki, i Luin koji sedi za ahovskom 96 ploom, 1 opet Luin za ahovskom ploom, samo manji ps jo manji, i tako dalje beskonano puta. Ali bese okasnio, bese okasnio i mora da pouri. Brzo je otvorio vrata i zaustavio se zbunjen. Prema njegovom poimanju

stvari, trebalo je da ahovska dvorana, i njegov sto, i Turati koji eka, budu tu. Umesto toga, video je prazan hodnik sa stepenitem u dnu. Odjednom se iz tog pravca, sa stepenita, pojavi oveuljak koji je brzo trao; ugledao je Luina i rairio ruke. Maestro uzviknu ta je ovo? ekaju vas, ekaju vas, maestro... Triput sam vam telefonirao, ali ovde vele da se ne odazivate na njihovo kucanje. Sinjor Turati je odavno na svome mestu. Uklonili su ga kiselo ree Luin, tapom pokazujui prazan hodnik. Kako sam mogao znati da e sve biti uklonjeno? Ako se ne oseate dobro... poe oveuljak, tuno gledajui Luinovo bledo, ljeskavo lice. Pa, odvedite me tamo! piskavim glasom viknu Luin i tresnu tapom o pod. Sa zadovoljstvom, sa zadovoljstvom promrmljao je drugi rastrojeno, Usredsredivi pogled na mali kaput s podignutim okovratnikom to tri ispred njega, Luin poe da osvaja neshvatljivi prostor. Ii emo peice ree njegov vodi ima tano minut hoda. S oseanjem olakanja Luin je prepoznao obrtna vrata kafane i potom stepenite i konano je ugledao ono to je traio u hotelskom hodniku. Uavi, smesta je osetio potpunost ivota, spokojstvo, jasnou i samopouzdanje. Predstoji velika pobeda kazao je glasno, a gomila nejasnih ljudi se razmae da ga propusti. Tard, tard, trs tard11 brbljao je Turati, iznenada se materijalizovavi i vrtei glavom. Avanti12 ree Luin i nasmeja se. Izmeu njih se pojavi sto, a na njemu ploa s figurama spremnim za bitku. Luin izvadi cigaretu iz depa na prsluku i nesvesno je pripali. Tada se dogodila udna stvar. Iako je imao bele figure, Turati nije zapoeo svojim slavnim otvaranjem, i odbrana koju je Luin razradio pokazala se kao potpuno uzaludan trud. Da li zato to je predviao mogue komplikacije ili je pak naprosto odluio da igra oprezno, poznajui spokojnu snagu koju je Luin ispoljio na ovom turniru, Turati je zapoeo na najbanalniji nain. Za trenutak, Luin je zaalio zbog uzaludnog rada, ali se ipak obradovao: ovo 11 Kasno, kasno, vrlo kasno (franc). (Prev.) 18 Napre (ital.). (Prev.) 7 Luinova odbrana 97 mu je davalo veu slobodu. Povrh toga, Turati ga se oigledno plai. S druge strane, u nevinom, bljutavom otvaranju koje je Turati predloio nesumnjivo se krila neka v rka, i Luin prionu da igra izuzetno paljivo. Isprva se partija razvijala tiho, tiho, poput priguenih violina. Igrai su oprezno zauzimali pozicije, pomerali su ovu ili onu figuru, ali utivo, bez i najmanjeg znaka ugroavanja a ukoliko je neko ugroavanje postojalo bilo je sasvim konvencionalno pre nagovetaj protivniku da bi pametno uinio da tamo izgradi odbranu, i protivnik bi se osmehnuo, kao da je sve ovo beznaajna ala, i ojaao bi odgovarajue mesto i sam se malo pomerio unapred. Onda, bez i najmanjeg upozorenja, neno odjeknu akord. Jedan deo Turatijevih sila zaposedao je dijagonalnu liniju. Ali odmah se i na Luinovoj strani veoma tiho oglasio trag melodije. Za trenutak su zatreperile zagonetne mogunosti, a onda je opet sve bilo mirno; Turati se povukao, uvukao. I ponovo su se neko vreme oba protivnika, kao da nemaju nameru da napreduju, zabavila doterivanjem vlastitih kvadrata gajili su, premetali, gladili stvari kod kue a onda je doao nov iznenadan proplamsaj, brza kombinacija zvukova: dve male sile su se sudarile i obe su smesta raiene: magnoven, majstorski pokret prstiju i Luin je uklonio i stavio pored sebe na sto ono to vie nije bila bestelesna sila ve teak, ut pion; Turatijevi prsti su sev-nuli u vazduhu i sad je jedan inertan, crn pion s bleskom svetlosti na glavi sputen na sto. I poto su se otarasili ova dva ahovska kvantiteta koji su se tako naglo pretvorili u drvo, igrai kao da su se smirili i zaboravili magno-veni proplamsaj; ona vibracija na tom delu table nije, meutim, jo sasvim zamrla, neto je jo pokuavalo da se uoblii... Ali ti zvui nisu uspeli da uspostave eljeni odnos neka druga duboka, tamna nota zazvonila je na drugom mestu i oba igraa su napustila taj jo treperav kvadrat i zainteresovala se za drugi kraj table. Ali i tu se sve okonalo pobaajem. Najtei elementi na tabli nekoliko puta su se dozivali trubnim glasovima i ponovo je dolo do razmene figura, i opet su se dve ahovske sile preobrazile u izrezbarene, sjajno lakirane lutke. A onda je nastao dug, dug interval razmiljanja, tokom kojeg je Luin s jednog mesta na tabli odgajio i izgubio desetak iluzornih partija zaredom, a onda su njegovi prsti pipavo

traili i 98 nali oaravajuu, krhku, kristalnu kombinaciju koja se uz blago zveckanje raspala na prvi Turatijev odgovor. Ali ni Turati nije bio kadar da nakon toga ita uini i igrajui da dobiju na vremenu (vreme je nemilosrdno u ahovskom svemiru), oba protivnika su ponovila dva ista poteza, ugroavanje i odbranu, ugroavanje i odbranu ali su u meuvremenu obojica razmiljala o jednoj krajnje zakuastoj zamisli koja nije imala nieg zajednikog s tim mehanikim potezima. I Turati se konano odluio za ovu kombinaciju i smesta je tablu zahvatila neka vrsta muzike bure, a Luin je u njoj tvrdoglavo tragao za siunom, jasnom notom koja mu je bila potrebna kako bi je sad on razvio u gromovitu harmoniju. Sada je sve na ploi odisalo ivotom, sve se usredsredilo na jednu jedinu zamisao, sve vre se sklupavalo; za trenutak, nestanak dveju figura smirio je situaciju, a onda opet agitato.13 Lui-nova misao je lutala oaravajuim i stravinim lavirintima, ovde-onde sreui brine misli Turatija koji je tragao za istom stvari. Obojica su istovremeno shvatila da belom nije sueno da dalje razvija svoj plan, da se nalazi na rubu gubljenja tempa. Turati je pohitao da predloi razmenu figura i broj sila na tabli se opet smanjio. Ukazale su se nove mogunosti, ali niko jo nije mogao rei koja strana ima prednost. Pripremajui jedan napad za koji je najpre bilo potrebno istraiti lavirint varijanti, gde je svaki njegov korak izazivao opasan odjek, Luin zapoe dugo razmiljanje: inilo se, valja da naini poslednji basnoslovan napor pa e nai tajni potez to vodi pobedi. Odjednom, neto se dogodilo izvan njegovog bia, neki eu bol i on ispusti glasan krik, tresui rukom koju je acnuo plamen ibice koju je upalio i zaboravio da prinese cigareti. Bol je odmah minuo, ali je u ognjenom jazu ugledao neto nepodnoljivo zastraujue, sav uas bezdanih dubina aha. Pogledao je ahovsku plou i mozak mu se sparuio od besprimernog umora. Ali, ahovske figure su bile nemilosrdne, drale su ga i zaokupljale. U tome bese uas, ali i jedina harmonija, jer ta jo postoji u svetu osim aha? Magla, nepoznato, nebie... Primetio je da Turati vie ne sedi; stajao je, proteui se. Odlaganje, maestro ree neki glas otpozadi. Zapiite svoj naredni potez. Ne, ne, jo ne moleivo ree Luin, traei pogledom osobu 15 Nemirno, uzburkano (muz.). (Prev.) 7 99 koja je progovorila. To je sve za danas nastavi isti glas, opet otpozadi, neka vrsta obrtnog glasa. Luin htede da ustane, ali nije mogao. Vide da se pomerio nekud unazad, zajedno sa stolicom, i da su se ljudi grabljivo bacili na poziciju na ahovskoj ploi, gde se upravo nalazio ceo njegov ivot, pa se prepiru i viu, ustro pomerajui figure tamo-amo. Opet je pokuao da ustane i opet nije mogao. Zato, zato? ree alostivno, pokuavajui da razazna plou izmeu uskih, crnih lea nagnutih nad nju. Sasvim su se smanjila i iezla. Figure na ploi su sad bile izmeane i stajale su u neurednim skupinama. Proe jedna sablast, zaustavi se i poe brzo da sklanja figure u majuni mrtvaki sanduk. Gotovo je ree Luin, pa se, stenjui od napora, iupa sa stolice. Nekoliko sablasti je jo stajalo unaokolo, raspravljajui o neemu. Bilo je hladno i prilino mrano. Sablasti su odnosile ploe i stolice. Gde god se pogleda vazduhom su lutale izvitoperene i prozirne ahovske prikaze i Luin, shvatajui da se zaglibio, da se izgubio u jednoj od kombinacija koje je jo maloas raz matrao, uini oajniki pokuaj da se oslobodi, da se probije nekud napolje pa makar i u nepostojanje. Hajdemo, hajdemo uzviknu neko i nestade uz tresak. Ostao je sam. Vid mu se mraio i u odnosu na svaki magloviti predmet u dvorani Luin se nalazio u ahu. Mora da po tegne; pokrenuo se, elo njegovo debelo telo se treslo, i

uopte nije mogao da zamisli ta ljudi ine da bi izali iz sobe a ipak, treba da postoji neka jednostavna metoda odjednom, crna senka s belim prsima poe da lebdi oko njega, nudei mu kaput i eir. Zato je ovo potrebno? promrmljao je, uvlaei se u rukave i okreui se zajedno s onim uslunim duhom. Ovuda ustro ree domain i Luin zakorai napred i iz uasne dvorane. Ugledavi stepenice, poeo je da pue navie, ali se onda predomislio i krenuo nanie, jer je bilo lake silaziti no penjati se. Naao se u nekom zadimljenom lokalu gde su sedele bune sablasti. U svakom uglu se pripremao napad i, odgurnuvi u stranu stolove, kofu iz koje tri zlato-vrati stakleni pion, i bubanj u koji je udarao izvijeni ahovski konj s gustom grivom, probio se do staklenog sjaja koji se blago obrtao, pa se zaustavio, ne znajui kuda da poe. Okruivali su ga ljudi i hteli s njim neto da uine. Odlazite, odlazite neprestano je ponavljao hrapav 100 glas. Ali kuda? ree Luin, plaui. Idite kui podmuklo je apnuo drugi glas, i neto gurnu Luinovo rame. ta ste kazali? upitao je ponovo, naglo pre-stavi da jeca. Kui, kui ponovi glas, a onaj stakleni sjaj uhvati Luina i izbaci ga u hladni sumrak. Luin se osmehnu. Kua ree tiho. Znai, to je klju kombinacije. I treba da pouri. Svakog asa mogu ga ponovo opkoliti one ahovske izrasline. Privremeno su ga okruivali tmina sutona, gust, vatast vazduh. Jednog duha koji je prolazio u letu, upita kako da stigne do letnjikovca. Duh nije razumeo i produio je dalje. Samo trenutak ree Luin, ali je ve bilo prekasno. Onda je, maui kratkim rukama, ubrzao korak. Preplovila je bleda svetlost i raspala se uz alostiv-no utanje. Bilo je teko, teko nai put do kue u ovoj podatnoj magli. Luin je oseao da treba da stalno ide levo, pa e se pojaviti velika uma, a kad se jednom obre u umi lako e nai stazu. Prominula je jo jedna senka. - Gde je uma, uma? uporno je pitao Luin, a poto ova re nije izazvala nikakav odgovor, potraio je sinonim: Lug? Wald?u mrmljao je. Park? dodao je popustljivo. Onda senka pokaza ulevo i nestade s vidika. Korei sebe zbog sporosti, predviajui da e se svakog asa pojaviti potera, Luin je otiao u pokazanom pravcu. I odista odjednom ga je okruilo drvee, pod nogama je pucketala paprat, bilo je tiho i vlano. Teko se spustio na zemlju i uao, jer se veoma zaduvao, a suze su mu curile niz lice. Ubrzo je ustao, skinuo mokar list s kolena i, poto je krae vreme lutao izmeu stabala, naao poznatu putanju. Marsch, marsch.15 ponavljao je Luin, pod-stiui sam sebe dok je hodao po lepljivom tlu. Ve je preao pola puta. Uskoro e se pojaviti reka, i strugara, i onda e kroz golo grmlje proviriti letnjikovac. Tamo e se sakriti i ivee od sadrine velikih i malih tegli. Tajanstvena potera je ostala daleko za njim. Sad ga neete uhvatiti. Oh, ne. Kad bi samo disanje bilo lake i kad bi mogao da se otarasi ovog bola u slepoonici, ovog oamu-ujueg bola... Staza je krivudala umom i izbila na popreni put, dok je tamo dalje, u tami svetlucala reka. Tako-e je video most i nejasnu gomilu graevina na drugoj " Suma (nem.). (Prev.) " Napred, napre (nem.). (Prev.) 101 strani, a isprva mu se za trenutak uini da se tamo, preko, spram tamnog neba ocrtava poznati trouglasti krov letnji-kovca s crnim gromobranom. Ali namah je shvatio da je to neka lukava varka bogova aha, jer je ograda mosta proizvela od kie Ijeskave, treperave oblike golemih enskih figura, a na reci je poigravao udan odsjaj. Iao je obalom, pokuavajui da nae drugi most, most gde ovek do gleanj a tone u strugotine. Dugo je traio i napokon, u nekoj zabiti, nae uzan, spokojan mosti i pomisli da tu bar moe mirno da pree. Ali na drugoj obali sve je bilo nepoznato, munjevito su proletale svetlosti i klizile senke. Znao je da je letnjikovac tu negde, u blizini, ali mu je prilazio iz neznanog ugla, a kako je sve teko... Od kukova do kolena noge su mu bile ispunjene olovom, kao to je oteano postolje ahovske figure. Svetlosti su postepeno nestale, sablasti postale rede, i njega obuhvati talas teke tame. Pri svetlosti poslednjeg odsjaja razabrao je vrt pred kuom i nekoliko okruglih bunova, te mu

se uim da prepoznaje mlinarevu kuu. Pruio je ruku prema ogradi, ali u tom trenutku poe da ga savladava trijumfalni bol, odozgo mu pritiskujui lobanju, i inilo se da postaje sve pljosnatiji i pljosnatiji, a onda se beumno rasuo. 102 DEVETO POGLAVLJE Plonik se okliznuo, propeo pod pravim uglom i ponovo zanjihao unatrag. Ginter se ispravi, teko diui, dok je njegov drug, koji ga je pridravao i takoe se njihao, ponavljao: Ginter, Ginter, pokuaj da koraa. Ginter se potpuno uspravio i nakon ovog kratkog zastanka, koji nije bio prvi, obojica su produila pustom nonom ulicom koja se naizmence glatko uzdizala do zvezda i onda opet sputala. Ginter, krupan, kran momak, bese popio vie no njegov drug; drugi, po imenu Kurt, pridravao je Gin-tera koliko god je mogao, mada mu je pivo grmelo u glavi. Gde su... gde su... pokuavao je da upita Ginter gde su ostali? Trenutak ranije svi su sedeli oko hras tovog stola, njih tridesetak srenih, uravnoteenih, trudoljubivih ljudi koju su proslavljali petu godinjicu zavretka kolovanja gromkom pesmom i zvunim zvonom aa to se kucaju dok su se sad, im su poeli da se razilaze ku ama, obreli moreni mukom, mrakom i beznadenom nesta bilnou ovog plonika. Ostali su tamo ree Kurt, uz iroku kretnju koja je neprijatno oivela najblii zid: nag nuo se napred i sporo se ponovo ispravio. Otili su, otili tuno je objasnio Kurt. Ali Karl je ispred nas sporo i razgovetno ree Ginter, a elastini vetar sa zadahom na pivo natera ih da se nagnu na jednu stranu: stali su, uinili korak unazad i opet produili svojim putem. Kaem ti da je Karl tamo nadureno ponovi Ginter. I, zaista, na ivici plonika sedeo je neki ovek oborene glave. Pogreno su procenili svoj zamah i on ih je odneo mimo tog oveka. Kad su uspeli da mu priu, on coknu usnama i polako se okrenu prema njima. Da, bio je to Karl, ali kakav Karl lice bezizrazno, oi ustakljene! 103 Samo se odmaram ree tupim glasom. Odmah u produiti. Odjednom pustim asfaltom polako naie taksi s podignutom zastavicom. Zaustavite ga ree Karl. elim da me odveze. Auto se zaustavio. Ginter je neprestano padao preko Karla, pokuavajui da mu pomogne da ustane, a Kurt je cimao neiju nogu u sivoj kamani. Sa svog sedita voza je dobroudno bodrio sve ovo, a onda je izaao i takoe poeo da pomae. Mlitavo kobeljavo telo ugurano je kroz otvor vrata i auto smesta krenu. Skoro smo stigli ree Kurt. Prilika koja je stajala pored njega uzdahnu, i Kurt, pogledavi, vide da je to Karl to je znailo da je taksi odneo Gintera. Pomoi u ti ree kao krivac. Praznim, detinjim oima gledajui preda se, Karl se nae prema njemu, pa su obojica krenula i poela da prelaze na suprotnu stranu uzbibanog asfalta. Evo jo jednog ree Kurt. Debeo ovek bez eira leao je zgren na ploniku, pored batenske ograde. To je ve-rovatno Pulfermaher promrmlja Karl. Zna da se strano promenio za poslednjih nekoliko godina. Nije to Pulfermaher odgovori Karl, sedajui pored njega na plonik. Pulfermaher je elav. Ne mari ree Kurt. I njega treba odvesti kui. Pokuali su da oveka podignu, uhvativi ga za ramena, i izgubili su ravnoteu. Nemoj da polomi ogradu * upozori Karl. Moramo ga odvesti ponovi Kurt. Moda je to Pulfermaherov brat. I on je bio tamo. ovek je oito vrsto spavao. Imao je crni kaput sa somotskim trakama na reverima. Njegovo debelo lice s tekim podvoljkom i izbuljenim oima caklilo se pri svet-losti uline lampe. Saekajmo taksi ree Kurt i poe primerom Karla koji je unuo na ivinjak. I ovoj noi e doi kraj rekao je samopouzdano i, pogledavi u nebo, dodao: Ala se okreu. Zvezde objasnio je Karl i obojica su sedela nepomino, gledajui uvis, u udesni, bledi magleni bezdan gde su u vidu luka tekle zvezde. I Pulfermaher gleda ree Kurt nakon kraeg utanja. Ne, on spava pobunio se Karl, bacivi pogled na debelo, nepomino lice. Spava sloio se Kurt. Svetlost kliznu asfaltom i onaj isti dobroudni taksi to je nekud odvezao

Gintera, tiho se zaustavi pored plonika. Jo jedan? nasmeja se voza. Mogli su otii 104 zajedno. Ali kuda? sanjivo upita Karl Kurta. Mora da postoji nekakva adresa da pogledamo po njegovim depovima... neodreeno odgovori potonji. Njiui se i nevoljno klimajui, nagli su se nad nepokretnog oveka, a injenica da je njegov kaput bio raskopan olakala je dalja istraivanja. Somotski prsluk ree Kurt. Jadnik, jadnik... U prvom depu su nali presavijenu razglednicu koja se prepolovi u njihovim rukama, i jedna polovina s adresom primaoca iskliznu i ieze bez traga. Meutim, na preostaloj polovini nali su drugu adresu koja je bila ispisana popreko i debelo podvuena. Na drugoj strani se nalazio samo jedan ravan red, preseen na levom rubu; ali ak i da je bilo mogue naporedo postaviti otpalu i izgubljenu polovinu znaenje ovog retka teko da bi postalo ita jasnije. Bac berepac proitao je Karl, pobrkavi irilina slova s latininim, to se moglo oprostiti. Vozau je reena adresa naena na razglednici i onda su morali da teko, beivotno telo uguraju u kola, i opet im je pritekao u pomo voza. Pri svetlosti uline lampe na vratima su se ukazali veliki ahovski kvadrati znamenje berlinskih taksija. Konano je pretrpani auto krenuo. Karl je uz put zaspao. Njegovo telo i telo nepoznatog i telo Kurta, koji je sedeo na podu, na svakom zaokretu su se nevoljno, meko dodirivala, i Kurt se konano naao na seditu, a Karl i najvei deo nepoznatog na podu. Kad se auto zaustavio i voza otvorio vrata, isprva nije mogao da razazna koliko ljudi ima unutra. Karl se odmah probudio, ali je ovek bez eira bio nepomian kao ranije. Ba bih voleo da znam ta ete sad sa svojim prijateljem ree voza. Verovatno ga ekaju ree Kurt. Smatrajui da je obavio svoj posao i za tu no se nanosio dovoljno tekaa, voza podie zastavicu i objavi cenu vonje. Ja u platiti ree Karl. Ne, ja u ree Kurt. Ja sam ga prvi naao. Ovaj argument je ubedio Karla. Uz izvesne tekoe auto je ispranjen, pa je otiao. Na ploniku su ostala tri oveka: jedan od njih je leao, glave poloene uz kameni stepenik. Teturajui se i uzdiui, Kurt i Karl odoe do sredine ulice i onda, obraajui se jedinom osvetijenom prozoru na kui, promuklo dreknue, i namah, s neoekivano 105 brzim odzivom, svetlou iseena roletna zadrhta i die se. Mlada ena pogleda kroz prozor. Ne znajui kako da pone, Kurt se usiljeno osmehnu, a onda, pribravi se, ree smelo i glasno: Gospoice, doneli smo Pulferma-hera. ena nita ne odgovori, a roletna se spusti, e-grui. Meutim, moglo se videti da je ena ostala kod prozora. Nali smo ga na ulici nesigurno ree Karl, obraajui se prozoru. Roletna se opet podigla. Somot-ski prsluk smatrao je za potrebno da objasni Kurt. Prozor se isprazni, ali se trenutak kasnije tama iza ulinih vrata razila i kroz staklo se ukaza osvetij eno stepenite, od mermera sve do prvog odmorita, a to novoroeno stepenite nije imalo vremena da se potpuno zgusne kad se na stepenicama pojavie brze enske noge. Klju zastruga u bravi i vrata se otvorie. Na ploniku, leima okrenut stepenicama, leao je debeli ovek u crnom. Stepenite je u meuvremenu nastavilo da lee ljude. .. Pojavio se gospodin u sobnim papuama, crnim pan-talonama i utirkanoj koulji bez okovratnika, a iza njega doe bleda, pozadruna sluavka s natikaama na bosim nogama. Svi su se nagli nad Luina, a potpuno pijani neznanci su, osmehujui se kao krivci, neto objanjavali, dok je jedan od njih uporno nudio polovinu razglednice, kao posetnicu. Njih petoro su poneli Luina uz stepenice, a njegova verenica, pridravajui teku, dragocenu glavu, kriknu kad se svetlost na stepenitu iznenada ugasila. U mraku se sve njihalo, nastade udaranje, fuljanje nogama i dahtanje, neko koraknu unazad i pomenu ime Gospodnje na nemakom, a kad se svetlost ponovo upalila, jedan neznanac je sedeo na stepeniku, a drugog bese pritisnulo Luinovo telo, dok je gore, na odmoritu, stajala majka, u kitnjasto izvezenoj kunoj haljini, razgledajui sjajnim buljavim oima beivotno telo koje je njen mu, stenjui i mrmljajui, pridravao, i veliku, stranu glavu

koja je poivala na ramenu njene keri. Luina su uneli u salon. Nepoznati mladii su kuckali petama, pokuavajui da se nekome predstave, i zaobilazili su stoie natovarene porculanom. Mogli su se istovremeno videti u svim sobama. Nema sumnje, hteli su da odu, ali nisu mogli da nau put do predsoblja. Nalazili su ih na svim divanima, u kupatilu i na sanduku u hodniku, i nije bilo naina da ih se otarase. Njihov broj nije bio jasan bio je to nepostojan, maglo106 \iespoTn.oavo?> m\xa V&S&S^M. \>&z\>TYmo Y*x\&aiv}e. Talsva samilost, takav bol! I ovaj demodirani, udaki prsluk koji oveJc ne moe pogledati a da ne zaplae, i onaj jadni uperak, i go, beo vrat, nabran poput detinjeg... I sve se ovo desilo zbog ti\e... ni\e ?pazila iva tv\ega, tvi\e pazila ^^\sj^^~^^a*o~j? oia~vve*-VTenie-6stane s"Ttrjnnrne^aozvoii mu da suvie igra... i kako to da ga jo nije pregazio automobil, i zato nije naslutila da se svakog asa moe stropotati, paralizovan tim ahovskim zamorom? Luine rekla je, smeei se, kao da on moe da vidi njen osmeh Luine, sve je u redu. Luine, da li me ujete? im su ga odneli u bolnicu, otila je u hotel po njegove stvari, i u prvi mah nisu hteli da je puste u njegovu sobu, i to je dovelo do dugih objanjavanja i telefonskog razgovora s bolnicom koji je obavio prilino drski hotelski slubenik, nakon ega je morala da isplati Luinov raun za proteklu nedelju a nije imala dovoljno para, i bila su neophodna nova objanjavanja, i inilo joj se da se izrugivanje nad Luinom nastavlja, i bilo joj je teko da zadri suze. A kad je, odbivi neuljudnu pomo hotelske sobarice, poela da skuplja Luinove stvari, ono oseanje samilosti doseglo je vrhunac. Meu njegovim stvarima bilo je i takvih koje je mora biti godinama nosio sa sobom, ne primeujui ih i ne bacajui ih nepotrebnih, neoekivanih stvari: platneni pojas s metalnom kopom u obliku slova S i s konim depom sa strane; minijaturni perorez obloen sedefom, privesak za satni lanac; zbirka italijanskih razglednica sve samo plavo nebo, i madone, i jorgovanasta izmaglica nad Vezuvom; i nepobitno sanktpe-terburkih stvari: majuna raunaljka s crvenim i belim kuglicama; stoni kalendar za jednu sasvim nekalendarsku godinu 1918. Sve se to povlailo po fioci, meu istim ali zguvanim kouljama ije su pruge u boji i utirkane manete doaravale sliku davno minulih godina. Tamo je nala i cilindar na sklapanje kupljen u Londonu, a u njemu posetnicu nekoga ko se zvao Valentinov... Toaletni pribor je bio u takvom stanju da je resila da ga tu ostavi i da Luinu kupi gumeni suner umesto onog nevero-vatnog lufa-sunera. ahovsku garnituru, kartonsku kutiju^ punu beleaka i dijagrama, i gomilu ahovskih asopisa zamotala je kao poseban paket: to mu sad nijejpot-rebno. Kad su kofer i mali putni koveg bili napunjeni i 108 zakljuani, jo jednom je zavirila u sve uglove i pod krevetom nala par zapanjujue starih, pocepanih smeih cipela bez pertli koje su Luinu sluile umesto sobnih papua. Paljivo ih je gurnula natrag pod krevet. Iz hotela je otila u ahovsku kafanu, setivi se da je Luin bio bez tapa i eira, mislei da ih je moda tamo ostavio. U turnirskoj dvorni bilo je puno sveta, A Turati je, stojei pored iviluka, razmetljivo skidao kaput. Shvatila je da je naila ba pred nastavak partije i da niko ne zna za Luinovu bolest. Ne mari, pomislila je s izvesnim zlobnim zadovoljstvom. Neka ekaju. Nala je tap, ali eira nigde ne bese. I poto je s mrnjom pogledala mali sto, gde su figure ve bile postavljene, i pleatog Turatija koji je trljao dlanove i duboko se iskaljavao poput basa, brzo je izala iz kafane, ponovo ula u taksi na ijem se krovu dirljivo zeleneo Luinov mali karirani koveg, i vratila se u sanatorijum, Nije bila kod kue kad su se ponovo pojavili oni jueranji mladii. Doli su da se izvine zbog svog burnog nonog upada. Bili su lepo obueni, strugali su nogama, i klanjali se, i raspitivali se za gospodina koga su prole noi doneli kui. Zahvalie im to su ga isporuili i rekoe im, iz pristojnosti, da se divno ispavao nakon prijateljske terevenke koju su mu kolege priredile povodom zaruka. Posedevi deset minuta mladii su ustali i sasvim zadovoljni otili. Otprilike u isto vreme jedan rastrojeni ove-uljak koji je imao neke veze s organizacijom turnira, stigao je u sanatorijum. Nisu ga pustili da vidi Luina; pribrana mlada dama koja je s njim razgovarala hladno ga obavesti da se Luin premorio i da je neizvesno kada e nastaviti svoju ahovsku delatnost. To je

strano, to je neverovatno alostivno je nekoliko puta ponovio ove-uljak. Nedovrena partija! A uz to tako dobra partija! Isporuite maestru... isporuite maestru moje brine elje, moje najbolje elje... Beznadno je odmahnuo rukom i odgegao prema izlazu, vrtei glavom. I novine su objavile saoptenje da je Luin pretrpeo ivani slom pre no to je dovrio odluujuu partiju, a da je, prema Turatiju, crni morao izgubiti zbog slabog poloaja piona na f4. I u svim ahovskim klubovima strunjaci su nadugako prouavali pozicije figura, isprobavali mogue nastavke, i uoili su slabost belog na d3, ali niko nije mogao nai klju za nesumnjivu pobedu. 109 DESETO POGLAVLJE Jedne veeri, uskoro potom, odigrala se jalova, sramno glasna ali neizbena scena koja se odavno spremala, tutnja-la u daljini i najzad se prolomila. Bila se upravo vratila iz sanatorijuma i gladno je jela vruu kau i priala da se Luin bolje osea. Njeni roditelji su se zgledali i onda je poelo. Nadam se ree majka tako da se sve orilo da si odustala od svoje lude namere. Molim jo malo zatraila je, pruajui tanjir. Iz izvesnog oseanja deli-katnosti nastavila je majka, a tu je otac hitro preuzeo tafetu. Da ree tvoja majka ti iz delikatnosti ovih dana nije nita govorila dok se stanje tvog prijatelja nije raistilo. Ali sad nas mora sasluati. I sama zna da je naa glavna elja, i briga, i cilj, i uopte... elja da tebi bude dobro, da bude srena, i tako dalje... Ali to se ovog... U moje vreme bi roditelji jednostavno zabranili ubacila je majka to je sve. Ne, ne, kakve veze ima zabranjivanje s ovim? uj me, duo. Ti nema osamnaest ve dvadeset pet godina, i ja ne vidim ama ba nita zamamno ili poetino u svemu to se dogodilo. Ona prosto voli da nas jedi ponovo je prekinula majka. To je neprekidni komar... O emu vi, zapravo, govorite? konano upita ki i osmehnu se ispod svedenih obrva, ovla se oslonivi laktovima o sto i prelazei pogledom s oca na majku. O injenici da je vreme da prestane da bude budalasta uzviknu majka. O injenici da je udaja za luaka bez prebijene pare besmislica. Ah izusti ki i pruivi ruku po stolu poloi glavu na nju. Zna ta ponovo zapoe otac. Mi predlaemo da ode na italijanska jezera. Idi s mamom na 111 italijanska jezera. Ne moe ni zamisliti kakvih tamo rajskih mesta ima. Pamtim kad sam prvi put ugledao Izola Belu... Ramena poee da joj se trzaju od upola priguenog smeha; onda je podigla glavu i nastavila da se tiho smeje, i dalje murei. Sta ti hoe? upita majka i tresnu rukom o sto. Prvo odgovorila je da prestanete da viete. Drugo, da Luin sasvim ozdravi. Izola Bela znai lepo ostrvo urno nastavi otac, pokuavajui da znaajnom grimasom nagovesti eni da e on sam srediti stvar. Ne moe ni zamisliti... Aurno nebo, i vruina, i magnolije, i sjajni hoteli u Strezi i, razume se, tenis, ples... A naroito pamtim kako se ono zvahu one insekte to svetle... I ta onda? upita majka s pohlepnom radoznalou. Sta onda, kad tvoj prijatelj ako ne umre... To zavisi od njega ree ki, trudei se da govori mirno. Ne mogu ga napustiti. I neu. Taka. Nai e se u ludnici s njim tamo e zavriti, mala moja! Lud ili ne... poe ki, s drhtavim osmehom. Zar te Italija ne dovodi u iskuenje? uz-viknu otac. Devojka je luda. Nee se udati za tog ahovskog idiota! Sama si idiot. Ako hou, udau se. Ti si uskogruda i zla ena... De, de, dosta, dosta mrmljao je otac. Neu mu dozvoliti da ovde ponovo kroi dahtala je majka to je moja poslednja re. Ki poe da bezglasno plae i izae iz trpezarije, u prolazu naletevi na ugao bifea i izustivi alostivno do avola! Uvreeni bife je jo dugo nastavio da podrhtava. To je bilo malo preotro ree otac apatom. Razume se, ne branim je. Ali, zna, dogaaju se sve mogue stvari. ovek se premorio i pretrpeo je slom. Moda e se nakon ovog oka zbilja promeniti nabolje. Sluaj, mislim da u otii da vidim ta ona tamo radi. A sutradan je imao dug razgovor sa slavnim psihijatrom u ijem je sanatorij umu boravio Luin. Psihijatar je imao crnu, asirsku bradu i vlane, nene oi koje su udesno svetlucale dok je sluao sagovornika. Kazao je da Luin nije epileptiar i da ne pati od progresivne paralize, da je njegovo stanje posledica

produene prenapregnutosti i da e, im bude mogue da se s Luinom vodi razuman razgovor, morati da mu se predoi da je lepa strast prema ahu kobna za njega i da e dugo vremena morati da se 112 odrekne svog poziva i vodi apsolutno normalan ivot. A da li takav ovek moe da se oeni? Sto da ne ukoliko nije impotentan. Profesor se neno osmehnu. Stavie, za njega bi brak bio prednost. Naem pacijentu su neophodne nega, panja i razonoda. Ovo je privremeno pomraenje uma koje sad postepeno prolazi. Koliko moe mo da procenimo, u toku je potpuno oporavljenje. Psihijatrove reci su kod kue izazvale malu senzaciju. - To znai da je sa ahom gotovo? sa zadovoljstvom je primetila majka. ta e onda preostati od njega isto ludilo? Ne, ne ree otac. Ni govora o ludilu. ovek e biti zdrav. avo nije crn kao njegovi slikari. Kazao sam slikari jesi ula, duo? Ali ki se nije osmehnula i samo je uzdahnula. Pravo govorei, bila je vrlo umorna. Vei deo dana je provela u sanatorijumu, a bilo je neeg neverovatno iscrpljujueg u preteranoj belini svega oko nje i u beumnim belim kretnjama bolniarki. Jo neobino bled, ekinjav i obuen u istu koulju, Lu-in je nepomino leao. Istina, bilo je trenutaka kad bi ispod arava podigao koleno ili blago pomerio ruku, a licem su mu proletale promenljive senke, i u oima bi se ponekad pojavila neka gotovo razumna svetlost ali, ipak, sve to se o njemu moglo rei bese da je nepomian uznemirujua nepominost, iscrpljujua za pogled koji u njoj trai nagovetaj svesnog ivota. A bilo je nemogue odvojiti pogled toliko je bila silna elja da se prodre iza onog bledoukastog ela to se s vremena na vreme nabira od nekog tajanstvenog unutarnjeg pokreta, da se probije kroz zagonetnu maglu to se teko pomera, moda pokuavajui da se isplete, da se zgusne u odeljene ljudske misli. Da, pokret je postojao, postojao je. Bezo blina magla je udela za obrisima, za otelovljenjima, i jednom se neto, ogledalsko presijavanje, ukazalo u tami, i u svetlosti tog mutnog zraka Luin je spazio lice s crnom, kovrdavom bradom, jedan poznat lik, itelja detinjih mo ra. Lice u mutnom ogledalcetu se pribliilo i onaj jasan prostor se smesta pomraio, vladali su maglovit mrak i uas to se sporo rastura. I poto su istekla mnoga mrana stolea jedna jedina zemaljska no ponovo je nastala svetlost, i neto je zrano granulo, tama se razdvojila i ostala samo u obliku sve bleeg senovitog okvira usred kojeg bese blistav plav prozor. U ovom plavetnilu su svet8 Luiinova odbrana 113 lucali uti listii, bacajui arenu senku na belo stablo koje je, neto nie, krila tamnozelena apa jele; i ova vizija se namah ispunila ivotom, lie je poelo da treperi, mrlje su milele po stablu, a zelena apa se njihala, i Luin, ne mogavi da izdri, zamuri, ali je ono blistavo njihanje ostalo ispod njegovih onih kapaka. Jednom sam neto zakopao ispod tog drvea, pomisli blaeno. I taman je hteo da se tano seti ta je to bilo, kad nad sobom u ukanje i dva spokojna glasa. Poe da slua, pokuavajui da shvati gde je i zato mu na elu lei neto meko i hladno. Nakon izvesnog vremena ponovo je otvorio oi. Debela ena u belom drala je dlan na njegovom elu a u prozoru bese onaj isti sreni sjaj. Pitao se ta da kae i ugledavi sati privren na njenim grudima, on obliznu usne i upita koliko je sati. Oko njega smesta poe kretanje, ene su aputale, i Luin zapanjeno primeti da razume njihov jezik, da ga ak i sam govori. Wie spat ist esi( koliko je sati? ponovio je. Devet pre podne ree jedna ena. Kako se oseate? Kad se malo pridigne, ovek je u prozoru mogao da vidi ogradu, takoe iaranu senkom. Oito, stigao sam kui zamiljeno ree Luin i opet spusti svoju laku, praznu glavu na jastuk. Neko vreme je sluao aputanje, slabano

zveckanje ae... Bilo je neeg prijatnog u besmislenosti svega to se dogaa i bilo je zapanjujue ugodno leati nepomino. Tako je neosetno zaspao, a kad se probudio ponovo je video plavo svetlucanje ruske jeseni. Ali neto se promenilo, uz njegovu postelju pojavio se neko nepoznat. Luin je okrenuo glavu: desno je na stolici sedeo ovek u belom, s crnom bradom, paljivo ga motrei osmehnutim oima. Luin neodreeno pomisli da lii na seljaka iz mlina, ali je slinost iezla im je ovek progovorio: Karao? raspitivao se ljubazno. Ko ste vi? upita Luin na nemakom. Prijatelj odgovori gospodin veran prijatelj. Bili ste bolesni, ali ste sad ozdravili. ujete li? Sasvim ste ozdravili. Luin poe da razmilja o ovim recima, ali mu ovek ne dopusti da zavri i ree sauesno: Morate mirno leati. Odmarajte se. Naspavajte se. Tako se Luin vratio s dugog putovanja, izgubivi putem vei deo svog prtljaga, a bila je prevelika kubura 16 Koliko je sati (nem.). (Prev.) 114 vaspostavljati izgubljeno. Ovi prvi dani oporavljanja bili su mirni i glatki: ene u belom su mu davale da jede ukusna jela; onaj oaravajui bradati ovek je dolazio i govorio mu prijatne stvari i posmatrao ga ahatnim pogledom koji je telo kupao toplinom. Luin uskoro poe da zapaa da se u sobi nalazi jo neko nekakvo uzdrhtalo, neuhvatljivo prisustvo. Jednom, kad se probudio, neko je beumno i urno otiao, a jednom, kad je bio u polusnu, pored njega se zau neiji izvanredno tih i, reklo bi se, poznat apat i namah prestade. A u konverzaciji bradatog oveka poee da trepere nagovetaji neeg tajanstvenog i srenog; to se nalazilo u vazduhu oko Luina, i u jesenjoj lepoti prozora, i treperilo je negde iza drveta neka zagonetna srea to izmie. I Luin postepeno poe da shvata da se ona rajska praznina u kojoj su lebdele njegove prozirne misli puni sa svih strana. Upozoren da neposredno predstoji jedan udesan dogaaj, gledao je kroz ipke iznad uzglavlja u bela vrata i ekao da se otvore i da se predskazanje obistini. Ali, vrata se nisu otvarala. Odjednom, po strani, izvan njegovog vidnog polja, neto se promekolji. Iza velikog paravana neko je stajao i smejao se. Idem, idem, samo trenutak promrmlja Luin, izvlaei noge iz arava i izbuljenim oima potraivi ispod stolice neto da nazuje na noge. Nikuda vi ne idete ree glas i ruiasta haljina u mag-novenju ispuni prazninu. injenica da je njegov ivot bio osvetljen pre svega s te strane olakala je Luinov povratak. Jo neko krae vreme oni strogi velikani, bogovi njegovog bia, ostadoe u senci. Nastala je nena optika varka: vratio se u ivot drugim pravcem no to je onaj kojim je iz njega izaao, a posao preraspodele njegovih uspomena preuzela je udesna srea koja ga je prva doekala dobrodolicom. I kad se konano ovo podruje njegovog ivota potpuno vaspos-tavilo, pa se, uz tutnjavu zida koji se rui, pojavio Turati, zajedno s turnirom i svim prethodnim turnirima ova srea je bila kadra da ukloni negodujui Turatijev lik i da trzave ahovske figure vrati u njihovu kutiju. I im bi oivele, poklopac bi se ponovo zalupio i ta borba se nije jo dugo nastavila. Doktor je pomagao, dragulji njegovih oiju bletali su i topili se; govorio je o injenici da je svuda oko njih blistav, slobodan svet, da je ah hladna 115 razonoda to sui i kvari mozak, i da je strasni ahist sme-an koliko luak koji izumeva perpetuum mobile ili prebrojava ljunak na pustoj obali okeana. Prestau da vas volim ree njegova verenica ako ponete da mislite o ahu a ja mogu da vidim svaku misao i zato pazite kako se ponaate. Uas, patnja, oaj tiho ree doktor to je ono to izaziva ova iscrpljujua igra. I dokazao je Luinu da je sam Luin toga bio svestan, da Luin ne moe da razmilja o ahu a da ne osea odvratnost, i na neki zagonetan nain Luin se, topei se, i ble-tei, i blaeno poivajui, sloio s njegovim umovanjem. I Luin je u ogromnom, mirisnom parku sanatorijuma etao u novim sobnim papuama od meke koe i pokazivao svoje odobravanje georgina, dok je uz njega ila verenica i iz nekog razloga pomislila na knjigu proitanu u detinjstvu gde su sve tekoe u ivotu nekog gimnazijalca to je po-begao od kue s psom koga je spasao, bile razreene (za pisca) zgodnom groznicom ne tifusom, ne arlahom, ve samo groznicom a mlada maeha koju dotle nije vo-leo toliko se brinula

za nj da je odjednom poeo da je ceni i naziva mamom, pa se niz njeno lice skotrljala topla su-zica i sve je bilo krasno. Luin je zdrav rekla je s osmehom, gledajui njegov masivni profil (profil jednog mlohavijeg Napoleona) dok se sa zebnjom naginjao nad cvet koji moda ujeda. Luin je zdrav. Luin je izaao u etnju. Luin je vrlo mio. Ne mirie ree Luin nejasnim, tankim glasom. I ne treba da mirie odgovorila je, uhvativi ga za miicu. Georgine ne miriu. Ali pogledajte onaj beli cvet tamo to je gospodin Tabacum17 e, on uvee ima jak miris. Kad sam bila mala, uvek sam sisala sok iz venia. Sad ga vie ne volim. U naoj bati, u Rusiji... poe Luin, pa se zamisli, ki-ljei u leje s cveem. Imali smo ono cvee tamo ree. Naa bata je bila sasvim pristojna. Lepe kate objasni ona. Ja ih ne volim. Proste su. Meutim, u naoj bati... Uopte, mnogo se govorilo o detinjstvu. I profesor je govorio o njemu i ispitivao Luina. Va otac je pose-dovao zemlju, zar ne? Luin klimnu glavom. Zemlja, selo to je izvrsno nastavi profesor. Verovatno ste 17 Duvan (lat). (Prev.) 116 imali konje i krave? Klimanje glavom. Da pokuam da zamislim vau kuu svud unaokolo drevno drvee... kua velika i svetla. Va otac se vraa iz lova... Luin se priseti da je otac jednom naao u jarku debelo, gadno goluravo ptie. Da nesigurno odgovori Luin. Dajte mi pojedinosti tiho zamoli profesor. Molim vas. Interesuje me ime ste se zanimali u detinjstvu, ime ste se igrali. Siguran sam, imali ste olovne vojnike... Ali Luin bi retko ivnuo tokom ovih razgovora. S druge strane, stalno podgurkivane takvim raspitivanjima njegove misli su se stalno iznova vraale sferi njegovog detinjstva. Njegove uspomene je bilo nemogue izraziti recima naprosto nisu postojale odrasle reci za njegove detinje utiske a ukoliko je ikad ita priao inio je to tako iskidano i nevoljno brzo ocrtavajui obrise i obele-avajui neki sloen potez, bremenit mogunostima, samo Sovom i brojkom. Njegovo predkolsko, predahovsko de-tinjstvo o kojem nikad ranije nije razmiljao, odbacujui ga uz ovlano stresanje kako tamo ne bi naao zaspale uase i poniavajue uvrede, sad se pokazalo kao zapanjujue bezbedno mesto gde je mogao da pravi prijatne izlete koji su ponekad donosili ganutljivo zadovoljstvo. Sam Luin nije bio kadar da shvati odakle potie to uzbuenje zato lik debele guvernante Francuskinje, s tri kotana dugmeta na boku suknje to se spajaju kad god bi ogromnu zadnjicu spustila u fotelju zato taj lik koji ga je toliko jedio, sad u njegovim grudima izaziva oseanje blagog stezanja. Setio se da je u njihovom sanktpeterbur-kom domu njena astmatina debljina stepenitu pretpostavljala starinski lift na vodeni pogon koji je nastojnik stavljao u pokret pomou poluge u predvorju. Odosmo uvek bi kazao nastojnik, zatvarajui za njom krila vrata, pa bi teki, dahtavi, drmusavi lift polako mileo uvis na svom debelom kadifenom kablu, a mimo njega, niz oguljeni zid vidljiv kroz staklo, nailazile bi tanine geografske mrlje, mrlje od vlage i starosti meu kojima su, kao i me oblacima na nebu, u modi bile siluete Australije i Crnog mora. Ponekad bi mali Luin poao s njom, ali je ee ostajao dole i sluao kako se lift, u visini i iza zida, upinjui penje i mali Luin se uvek nadao da e se zaglaviti na sredini. To se prilino esto i dogaalo. Buka bi prestala i iz nepoznatog zidnog prostora dopro bi vapaj 117 za pomo: dole bi nastojnik stenjui pomerio polugu, onda bi otvorio vrata u tamu i ustro upitao, gledajui uvis: Je 1' ide? Konano bi se neto zatreslo i pokrenulo, i nakon kraeg vremena lift bi siao sad prazan. Prazan. Bog zna ta se s njom desilo moda je otputovala na nebo i tamo ostala sa svojom astmom, bombonama od gospinog bilja i cvikerom, o crnom, gajtanu. Uspomena se takoe vraala prazna, i prvi put u ivotu Luin sebi postavi pitanje kuda je sve to tano otilo, ta se dogodilo s njegovim detinjstvom, kuda je otplovila veranda, kuda su se, utei u bunju, odunjale one dobro znane staze? Voen nevoljnim duevnim porivom traio je te staze u parku sanatorijuma, ali su leje imale drukiji obris, breze su bile drugaije rasporeene, a upljine u njihovom rikastom liu, ispunjene jesenjim plavetnilom, ni po emu

nisu odgovarale zapamenim upljinama u koje je pokuavao da uklopi ove iseene komadie azura. inilo" se da je onaj udaljeni svet neponovljiv; njime su lutali sad sasvim snoljivi likovi njegovih roditelja, ublaeni izmaglicom vremena, a voz na navijanje, s limenim vagonom obojenim tako da lii na drvenu oplatu, iao je ispod nabora naslonjae, a bog zna kako je to delovalo na lutkumainovou, preveliku za lokomotivu i zato postavljenu u tender. To je bilo detinjstvo koje je Luin sad rado poseivao u mislima. Sledilo mu je drugo razdoblje, dugo ahovsko razdoblje koje su i doktor i Luinova verenica nazivali izgubljenim godinama, mrano razdoblje duhovnog slepila, pogibeljne obmane izgubljene, izgubljene godine. Bilo je nepodnoljivo da ih se prisea. Tamo se kao zloduh krio odnekud grozan lik Valentinova. Dobro, slaemo se, u redu izgubljene godine u stranu s njima zaboravljene su precrtane iz ivota. A kad su jednom bile ovako iskljuene, svetlost detinjstva se neposredno stopila sa sadanjom svetlou, i njen tok je obrazovao lik njegove verenice. Njeno bie je izraavalo svu blagost i dra to su se mogle izvui iz njegovih seanja na detinjstvo kao da su are svetlosti ratrkane po stazama parka let-njikovca sad srasle u jedan jedini topli sjaj. Jesi li srena? ucveljeno je upitala majka, gledajui njeno ivahno lice. Hoemo li uskoro slaviti 118 svadbu? Uskoro odgovorila je i bacila na divan svoj okrugli sivi eiri. U svakom sluaju, kroz dan-dva izlazi iz sanatorijuma. To je tvog oca stajalo lepih para - oko hiljadu maraka. Upravo sam preturila sve knjiare uzdahnula je ki neizostavno mora da dobije ila Verna i erloka Holmsa. A ispostavlja se da nikad nije itao Tolstoja. Prirodno, on je seljak promrmlja majka. Uvek sam to govorila. Sluaj, mama ree ona, rukavicom ljepnuvi paket knjiga hajde da sklopimo sporazum. Da od danas vie ne bude ovih peckanja. To je glupo, za tebe uniavajue, a, pre svega, potpuno je besmisleno. Onda se nemoj udati za njega ree majka a lice joj se grilo. Ne udaj se za njega. Preklinjem te. Evo, ako hoe baciu se na kolena pred tobom. I, oslonivi se laktom o fotelju, ona poe da mukotrpno savija nogu, polako sputajui golemo, kriputavo telo. Provalie pod ree ki i, uzevi knjige, izae iz sobe. Luin je za dva dana proitao Fogovo putovanje i Holmsove memoare, a kad ih je proitao ree da to nije ono to je traio ovo je nepotpuno izdanje. Od ostalih knjiga dopala mu se Ana Karenjina naroito stranice o izborima za zemstvo i o ruku koji je naruio Oblonski. Mrtve due su na njega takoe ostavile izvestan utisak, Stavie, na jednom mestu je neoekivano prepoznao ceo pasus koji je jednom, u detinjstvu, pisao po dugom i munom diktatu. Osim takozvanih klasika, verenica mu je do-nela svakovrsne frivolne francuske romane. Sve to je moglo da razonodi Luina bilo je dobro ak i te sumnjive prie koje je, mada postien, itao sa zanimanjem. S druge strane, poezija (na primer, knjiica Rilkeovih pe-sama koju je kupila na preporuku prodavca) bacala ga je u stanje teke zabune i tuge. S tim u vezi, profesor je zabranio da se Luinu da ma ta od Dostojevskog, koji, po profesorovim recima, muno deluje na psihu savreme-nog oveka, jer kao u groznom ogledalu Oh, gospodin Luin ne mozga o knjigama vedro je rekla. A poeziju slabo razume zbog rima, rime ga odbijaju. A, zaudo, uprkos injenice da je Luin u svome ivotu proitao jo manje knjiga no ona u svom, nije zavrio gimnaziju i nije ga interesovalo nita osim aha ona je u njemu nasluivala senku kulture koja njoj samoj ne119 dostaje. Postojali su naslovi knjiga i imena likova koji su iz nekog razloga za Luina bili svakodnevne reci, mada same knjige nije proitao. Njegov govor bio je nespretan i pun bezoblinih, smenih reci ali bi u njemu ponekad zatreperila zagonetna intonacija, nagovetavajui neku drugu vrstu reci koje su ive i nabijene tananim smislom, ali koje ne moe da izusti. Uprkos svom neznanju, uprkos oskudnostima svog renika, Luin je u sebi nosio jedva osetnu vibraciju, senku zvukova koje je jednom uo. Majka vie nije govorila o njegovoj neotesanosti ili drugim njegovim nedostacima od onog dana kada se, ostajui u kleeem poloaju, sve do mile volje izjecala, pritiskujui obraz uz priruje fotelje. Sve bih razumela rekla je kasnije muu razumela i sve oprostila kad bi ga ona stvarno volela.

Ali to je ono uasno. Ne, ne slaem se sasvim s tobom prekide je mu. I ja sam isprva mislio da je sve to fantazija. Ali njen stav prema njegovoj bolesti ubeuje me u suprotno. Naravno, takav brak je opasan, i mogla je nainiti bolji izbor... Mada on potie iz stare, plemenite porodice, njegov uski poziv ostavio je izvestan beleg. Sea li se one Irine koja je postala glumica? Sea se kako se bila promenila kad nas je posle posetila? Ipak, zanemarujui sve ove mane, ja ga smatram dobrim ovekom. Videe, sad e se prihvatiti nekog korisnog zanimanja. Ne znam kako ti, ali ja naprosto ne mogu da sebe prisilim da je dalje odvraam. Po mome miljenju, treba da se napregnemo i prihvatimo neminovno. Govorio je ustro i opirno, drei se vrlo pravo i igrajui se poklopcem tabakere. Ja oseam samo jedno ponovila je njegova ena. Ona ga ne voli. 120 JEDANAESTO POGLAVLJE U rudimentarnom sakou bez jednog rukava, Luin, koga su renovirali, stajao je, okrenut profilom, pred velikim pokretnim ogledalom, dok je elavi kroja ili kredom obe-leavao njegovo rame i lea ili pak u njega zabadao iode koje je zapanjujue vesto vadio iz usta gde su, izgleda, prirodno rasle. Od svih uzoraka tkanina uredno sloenih u album prema boji, Luin je izabrao tamnosivi kvadrat i verenica je dugo opipavala odgovarajuu trubu tofa koju je kroja uz potmuo tresak bacio na tezgu, odvio munjevitom brzinom i pritisnuo uz ispupeni trbuh, kao da pokriva svoju golotinju. Smatrala je da se materijal lako guva, na ta je usov vrsto smotanih truba tkanine poeo da pokriva tezgu, a kroja je, ovlaivi prst o donju usnu, odmotavao i odmotavao. Konano je izabrana tkanina koja je takoe bila tamnosiva, ali meka i elastina, i ak malko tupava; i sad je Luin, raspodeljen u velikom ogledalu, na komade, u delove, kao za oiglednu nastavu (... ovde imamo punako, glatko izbrijano lice, ovde je to isto lice iz profila, a ovde imamo neto to sam subjekt retko via, zatiljak, prilino kratko podian, s naborima na vratu i malo klempavim uima, ruiastim tamo gde svetlost probija...), gledao sebe i tkaninu, ne uspevajui da prepozna njenu raniju glatku, obilnu, deviansku celovitost. - Mislim da spreda treba da bude malo ue ree verenica, a kroja, koraknuvi unazad, zamiri u Luinovu figuru, uz utiv trag osmeha zaprede da je gospodin malo puniji, i onda se posveti novoroenim reverima, cimajui ovo i privrujui iodom ono, dok je Luin u meuvremenu, gestom svojstvenim svim ljudima u njegovom poloaju, drao ruku malo odvojeno od tela ili je pak savijao 121 u laktu i gledao svoje zapee, pokuavajui da se privikne na rukav. Kroja ga u prolazu recnu kredom preko srca da obelei mali dep, onda nemilosrdno odvali rukav koji je izgledao gotov i poe brzo da sklanja iode s Luinovog stomaka. Pored odela za svaki dan, Luinu su saili frak, a onaj staromodni smoking naen na dnu njegovog putnog kovega prepravio je isti kroja. Verenica se nije usuivala da pita zato su Luinu ranije bili potrebni smoking i cilindar, plaei se da ne probudi ahovske uspomene, te stoga nikad nije doznala za izvesnu veliku veeru prireenu u Birmingemu, gde je Valentinov uzgred... Oh, pa, dobro, neka mu je sa sreom. Obnavljanje Luinovog omotaa nije se zaustavilo na tome. Pojavile su se koulje, mane i arape a Luin je sve ovo primao s bezbrinim zanimanjem. Iz sanatori-juma se preselio u sobicu s vedrim tapetima koja je iznajmljena na drugom spratu zgrade u kojoj je stanovala njegova verenica, i kad se uselio imao je isto ono oseanje kao u detinjstvu, kad bi se preselio sa sela u grad. Uvek je bilo udno to smetanje u gradu. Covek je odlazio u postelju i sve je bilo tako novo: u nonoj tiini drveni kolovoz bi oiveo za nekoliko sekundi sporog kloparanja, prozore su zaklanjale tee i raskonije zavese no u letnji-kovcu; u tami koju je ovla ublaavala blistava crta pritvorenih vrata, stvari su se zaustavile s oekivanjem, jo se nisu sasvim ugrejale, jo nisu potpuno obnovile poznanstvo nakon dugog letnjeg intervala. A kad bi se ovek probudio, s onu stranu prozora bila je trezvena, siva svet-lost, i sunce je klizilo kroz mlenu izmaglicu na nebu, nalik mesecu, a odjednom, u daljini, prolom vojne muzike; pribliavala se u vidu narandastih talasa, prekinulo bi je uurbano bubnjanje doboa, i uskoro bi sve utihnulo, a umesto naduvenih zvukova truba ponovo je dopiralo mirno kloparanje kopita i prigueno egrtanje sanktpeterburkog jutra.

 Zaboravljate da ugasite svetlost u hodniku sme-ei se ree gazdarica, starija Nemica. Nou zaboravljate da zatvorite svoja vrata. A poalila se i njegovoj verenici rekavi da je rasejan kao stari profesor. Da li vam je udobno, Luine? neprestano se raspitivala verenica. Da li dobro spavate, Luine? Ne, 122 znam da nije udoban, ali uskoro e se sve promeniti. Nema potrebe da se dalje odlae promrmljao je Luin, obuhvativi je rukama i preplevi prste na njenom kuku. Sedite, sedite, nema potrebe da se odlae. Uradimo to sutra. Sutra. Najzakonskiji brak. Da, uskoro, uskoro odgovarala je. Ali to ne moemo obaviti u jednom danu. Postoji jo jedno nadletvo. Tamo emo vi i ja dve nedelje visiti na zidu, a u meuvremenu e doi vaa ena a. Palerma, pogledae imena i kazae: Nemogue Luin je moj. Zaturila se odgovorila je majka kad je pitala za svoju krtenicu. Negde sam je ostavila i zaturila, e znam. Ja nita ne znam. Meutim, dokument je prilino brzo pronaen. I, u svakom sluaju, bilo je prekasno za upozoravanje, zabranjivanje, izmiljanje tekoa. Svadba se kotrljala s kobnom glatkoom i nije se mogla zaustaviti, kao da ovek stoji na ledu klizavo je, nema uporita. Bila je primorana da se pokori i smilja kako da ulepa i izloi kerkinog zarunika da se ne bi stidela pred drugima, i morala je da skupi hrabrost da se na svadbi osmehuje, igra ulogu zadovoljne majke, i hvali Luinovo potenje i dobro srce. Takoe je razmiljala o tome koliko je para otilo na Luina i koliko e jo otii, i pokuavala je da iz svoje mate odagna jednu zastraujuu sliku: svueni Luin, uspaljen od majmunske strasti, i njena tvrdoglavo pokorna, hladna, hladna ki. U meuvremenu je spremljen i okvir za ovu sliku. U susedstvu je iznajmljen ne preterano skup ali pristojno nameten stan istina, na petom spratu, ali to nije bilo vano posto jao je lift za Luinov kratki dah, a u svakom sluaju stepenice nisu bile strme i na svakom odmoritu, ispod irozora od oslikanog stakla, nalazila se stolica. Iz prostra nog predsoblja, konvencionalno oivljenog siluetama u cr nim okvirima, vrata levo vodila su u spavau sobu, a vrata desno u kabinet. Desno od predsoblja su dalje bila vrata salona; pokrajnja trpezarija je malo produena na raun predsoblja koje se na toj taki zgodno pretvaralo u hodnik preobraaj edno prikriven somotskom portijerom na alkama. Levo od hodnika nalazili su se kupatilo, zatim devojaka soba i, na kraju, kuhinja. Buduoj gospodarici stana dopao se raspored prostorija; nametaj joj je bio manje po ukusu. U kabinetu su 123 stajale mrke somotske fotelje, polica za knjige ovenana pleatim Danteom, otra lika pod kapom za kupanje, i veliki, praznjikav pisai sto s nepoznatom prolou i nepoznatom budunou. Klimava lampa na crnom zavo-jastom postolju okrunjenom narandastim abaurom uzdizala se pored malog divana na kojem je neko zaboravio meu svetle dlake i psa-igraku s debelom njukom, irokim ruiastim tabanima i crnom mrljom na oku. Iznad divana je visila imitacija goblena koja je prikazivala seljake koji igraju. Iz kabineta kad bi se malo gurnula klizna vrata otvarao se pogled na ceo stan: parketirani pod salona, a iza njega trpezarija s bifeom, umanjenim perspektivom. U salonu je palma isputala staklastu zelenu svetlost, a na podu su bili razbacani ilimii. Konano je dolazila trpezarija s bifeom, koji je sad porastao do svoje prirodne veliine, i s tanjirima po zidovima. Iznad stola je s niskog lustera visio usamljeni, paperjasti avoli-igraka. Postojao je balkonski prozor, a odande se video mali park s vodoskokom, u dnu ulice. Vrativi se u trpezariju, pogledala je kroz salon u udaljeni kabinet, goblen na koji je sad doao red da bude umanjen, i onda je iz trpezarije otila u hodnik i, proavi kroz predsoblje, u spavau sobu. Tamo su, zbijena jedan uz drugi, stajala dva perjasta kreveta. Ispostavilo se da je luster u mavarskom stilu, zavese na prozorima bile su ute, obeavajui varljivo sunce ujutru a drvorez na zidu izmeu prozora prikazivao je udo od deteta, u nonoj koulji do peta,

kako svira na ogromnom klaviru, dok njegov otac, u sivom halatu i sa sveom u ruci, stoji kao protac, a vrata su odkrinuta. Neto je valjalo dodati a neto oduzeti. Iz salona je uklonjen portret gazdariinog dede, a kabinet je urno osloboen orijentalnog stoia s umetnutom sedefnom ahovskom ploom. Pokazalo se da je prozor u kupatilu, iji je donji deo bio od svetlucavog plavo-mutnog stakla, napu-kao u gornjem, providnom delu i moralo se staviti novo okno. Iznova su okreene tavanice u kuhinji i devojakoj sobi. U senci one palme u salonu izrastao je gramofon. Ali, opte uzev, dok je razgledala i ureivala ovaj stan, iznajmljen na due vreme ali u najkraem roku kako se naalio njen otac nije se mogla osloboditi misli da je sve to samo privremeno, da e, nema sumnje, biti neop124 hodno Luina odvesti iz Berlina, razonoditi ga drugim zemljama. Svaka budunost je nepoznata ali katkad stie osobitu maglovitost, kao da je neka druga sila pritekla u pomo uroenoj uzdrijivosti prirode i rairila ovu elastinu maglu o koju misao odskae. Ali kako je tih dana Luin bio blag i mio; kako je udobno sedeo za stolom s ajem, u svom novom odelu, ukraen manom boje dima, i utivo se, mada ne i uvek na pravom mestu, slagao sa sagovornikom. Njegova budua tata je kazala svojim poznanicima da je Luin odluio da napusti ah, jer mu oduzima suvie vremena, ali da ne voli o tome da govori i Oleg Sergejevi Smirnovski ga sad nije pozivao da odigraju jednu partiju, ve mu je s bleskom u oku razotkrivao tajne mahinacije masona i ak obeao da e mu dati da proita jednu izvanrednu brouru. U onom nadletvu koje su posetili kako bi zvaninike obavestili o svojoj nameri da sklope brak, Luin se ophodio kao odrasla osoba, sam je nosio sve dokumente, s puno potovanja i panje, i s ljubavlju je popunjavao obrasce, razgovetno ispisujui svako slovo. Njegov rukopis je bio sitan, okrugao i izvanredno uredan, a ne malo vremena utroeno je na odvrtanje poklopca novog naliv-pera, kojim je malo afektirano tresnuo u stranu pre no to je poeo da pie, a onda, kad se nauivao klienja zlatnog pera, gurnuo ga je u dep na prsima tako da se vidi blistav dra. I s uivanjem je pratio verenicu po radnjama i oekivao zanimljivo iznenaenje stan koji bese odluila da mu pokae tek posle venanja. Tokom one dve nedelje dok su njihova imena bila izloena, razne uvek budne firme poele su da im alju ponude, nekad buduem mladoenji a nekad buduoj mladi; vozila za svadbe i pogrebe (sa slikom koija u koje je upregnut par razgalopiranih konja), frakovi za iznajmljivanje, cilindri, nametaj, vino, dvorane za iznajmljivanje i farmaceutski pribor. Luin je savesno pregledao ilustrovane kataloge i slagao ih u svojoj sobi, ne shvatajui zato njegova verenica toliko prezire sve te zanimljive ponude. Bilo je i ponuda druge vrste. Dolo je do onog to je Luin nazvao malim d parte18 s buduim tastom, do prijatnog razgovora tokom kojeg je potonji ponudio da mu obezbedi zaposlenje u ne18 Razgovor u etiri oka (franc). (Prev.) 125 tao mladencima i sve je bilo gotovo. Kod vrata im se poklonio debeli posluitelj, oekujui napojnicu, a Luin dobroudno prui ruku koju je ovaj primio dlanom, isprva ne shvatajui da je to ljudska ruka a ne napojnica. Istog dana je odrano i crkveno venanje. Luin je u crkvi bio poslednji put pre mnogo godina, na majinoj sahrani. Zavirivi dalje u dubine prolosti, setio se nonih povrataka s Vrbice, kad je drao svecu iji je plamen lelujao meu njegovim dlanovima, besan to ga iz tople crkve iznose u nepoznatu tamu, i konano je umro od sranog udara na uglu ulice gde je naleteo udar vetra s Neve. Postojala je ispovest u kapeli, u Potanskoj ulici, koraci su na poseban nain odzvanjali u njenoj polumranoj praznini, i stolice su se pomerale uz zvuk iskaljavanja, a ljudi to ekaju sedeli su jedni iza drugih, i s vremena na vreme bi se razlegao apat iz ugla tajanstveno zakriljenog zave-som. I pamtio je uskrnje noi: akon bi atio jecavim basom, pa bi, jo jecajui, irokom kretnjom sklopio ogromno jevanelje... I setio se kako je vazduasto i prodorno, tako da je prouzrokovala oseaj usisavanja u epigasteru, grka re pasha19 zvuala na prazan stomak kad bi je izgovorio ispijeni pop; i seeao se kako je

uvek bilo teko uloviti trenutak kad je kadionica to se glatko njie usmerena prema vama, tano prema vama a ne prema vaem susedu, i pokloniti se tako da se poklon tano podudari sa zamahom kadionice. Tu bejahu miris tamjana i vru pad kapi voska na zglavke prstiju, i tamni, medni sjaj ikone to iekuje poljubac. Cenjive uspomene, sumrak, bleskovi na mahove, miomirisni vazduh crkve i mravci u nogama. A na sve to sada su dodate nevesta pod velom i kruna to podrhtava u vazduhu, ba nad njegovom glavom, i deluje kao da e svakog asa pasti. Oprezno je zakiljio u nju i jednom ili dvaput mu se uini da nevidljiva ruka nekoga ko dri krunu ovu predaje drugoj, takoe nevidljivoj ruci. Da-da - urno je odgovorio na svetenikovo pitanje i poeleo je da doda kako je sve lepo, i udno, i da se oveku prosto srce topi, ali je samo uznemireno proistio grlo, a zraci svetlosti su se zamueno vrteli u njegovim oima. Kasnije, kad su svi sedeli oko velikog stola, imao je isto ono oseanje koje doivite kad se vratite kui posle ' Uskrs (grki). (Prev.) 127

iutrenja i naete se za sveanom trpezom sa zlatorogim J J --^-os iuaknm J devianski glatkom taks: kui

iegov jvno jsknsssz* ^&2-. TSiZr **??' sSZT" ZZ^*- *2&Z5?k^2iJZ Isss^ss^&s. ^^^vSP^^LM9J^Ac^UeJ3^Q) vrluoiEdm i^siss^^lsssss

ga ceri dok ves i pri jei ena, aksi. i od ji je pro-jem: kovi jui rau rola coja, on-nje-ena noi mir-utku zabrinuto ree njegova ena. Mi emo zakljuati. Svetlost se redom palila u kabinetu, salonu i trpeza-riji. itaviai 'e Kao teifeskop- sarffivy'pi-ocim^aTjTa1i?uIi,i,iT;^ Nita nije estito pogledao nije mogao da dri oi otvorene. Ve je ulazio u trpezariju kad primeti da u rukama dri velikog plianog psa s ruiastim tabanima. Stavi ga na sto, a onaj paperjasti avolak s lustera namah se spusti kao pauk. Sobe su se zamraivale poput delova teleskopa koji se sklapa, i Luin se nae u blistavo osvetijenom hodniku. Idite u krevet ponovo doviknu njegova ena nekome ko je ukao na daljem kraju hodnika i poeleo im laku no. To je devojaka soba ree ena. A kupatilo je ovde, levo. A gde je ona sobica? apnu Luin. U kupatilu, sve je u kupatilu odgovori ona i Luin oprezno otvori vrata i, kad se u neto uverio, brzo se zakljua. Njegova ena proe hodnikom u spavau sobu i sede u fotelju, gledajui zamamno perjane krevete. Oh, umorna sam. Osmehnula se i dugo posmatrala debelu, sporu muvu koja je, beznadno zujei, kruila oko mavarskog lustera i potom nestala. Ovamo, ovamo uzviknu uvi Luinove nesigurne, fuljave korake u hodniku. Spavaa soba ree on s odobravanjem, pa je, stavivi ruke na lea, neko vreme gledao oko sebe. Otvorila je or mar u koji je dan ranije stavila stvari, malo je oklevala i okrenula se muu. Okupau se ree. Sve vae stvari su tu unutra.

9 Luiinova odbrana 129 raz-gla-'a. Ali, iz sobe. slavine i i menja-ikljavi njene na sfera u "kadu, "\ ^oxoi-se2*e kroz o, svojoj i u > la i bez * , stomalice graui da e grgoje sad mai jeza asopis, ' vrata 'e , s ot-je pre-o pod-podu, na ra-rep to e lei, odmakla je prozorsku zavesu da vidi je li navuena roletna. Nije bila navuena. U tamnim dubinama dvorita vetar je zanjihao bun, i pri slaboj svetlosti koja je padala neznano odakle neto se caklilo, moda bara na kamenoj stazi to opasuje travnjak, a na drugom mestu se na mahove pojavljivala i nestajala senka neke ograde. I odjednom, sve se zamrailo i postojao je jedino crni ponor. Mislila je da e zaspati im skoi u krevet, ali je drukije ispalo. Ono gugutavo hrkanje uz nju, neka udna me-lanholija i ova mrana, nepoznata soba drali su je i nisu joj doputsJJ d# jkt/zi7> // saz?. A J? Jiekgf jTszJgpa Jcmz Ji/en dobru gartf(u-N ijarti\as Tjartt^.*s nsdavrSeiiav \jremoju brigu, brigu... Mogla je da nae sjajnu partiju, razgovetno ree majka, plovei kroz tamu. Da ispijemo zdravicu, proaputa jedan nean glas, i iznad ruba ae se pojavie oeve oi, i pena se dizala sve vie, vie, i njene nove cipele su malo uljale, a u crkvi je bilo tako vrue.

131 DVANAESTO POGLAVLJE Dugo putovanje u inostranstvo odloeno je do prolea jedini ustupak gospoe Luin roditeljima koji su eleli da bar prvih nekoliko meseci budu u blizini. Sama gospoa Luin se donekle plaila uticaja berlinskog ivota na mua, r je taj ivot bio prepleten sa ahovskim uspomenama; pokazalo se, meutim, da Luina nije teko zabaviti ak i u Berlinu. Dugo putovanje po inostranstvu, razgovori, o njemu, putni planovi. U kabinetu, koji je Luin veoma zavoleo, jednom od ormara za knjige nali su divan atlas. Svet je u poetku bio prikazan kao solidna kugla, vrsto uvezana mreom duina i irina, onda je razmotan i spljoten, preseen na dve polovine i serviran u krikama. Kad bi i odmotao, neko mesto poput Grenlanda koje je isprva rilo mali proces, puko slepo crevo, naglo bi nabubrelo gotovo do dimenzija najblieg kontinenta. Na polovima . se nalazile bele ele. Okeani su se prostirali, glatko urni. ak i na ovoj mapi bilo bi dovoljno vode da, recimo, ovek opere ruke a kako je tek u stvarnosti silna voda, dubina, irina. Luin je eni pokazao sve oblike koje je voleo kao dete Baltiko more, slino li

to klei; izmu Italije; kap Cejlona to curi iz nosa dije. Mislio je da je polutar nesretan njegova putanja e uglavnom prua preko okeana; istina, preseca dva konti-lenta, ali nije imala sree s Azijom koja se sklonila u stranu. Povrh toga, pritiskivala je i gnjeila sve to bi uspela da presee vrhove jedne-dve stvari i neka ;uredna ostrva. Luin je znao najvie planine i najmanju iravu, a posmatrajui relativne poloaje dveju Amerika nalazio je neto akrobatsko u njihovom spoju. Ali, 133 uopte, sve se ovo moglo pikantnije rasporediti ree, pokazujui kartu sveta. Iza toga nema nikakve ideje, nikakvog smisla. ak se malo ljutio to ne uspeva da nae znaenja ovih komplikovanih obrisa, i provodio je sate traei, kao to je traio u detinjstvu, put od Sever-nog do Sredozemnog mora kroz lavirint reka, ili ocrtavajui neku vrstu racionalne strukture u rasporedu planinskih venaca. A kuda emo sad? rekla bi ena i malko coknula kao to odrasli ine da bi oznaili prijatno oekivanje kad poinju da se igraju s decom. I onda je glasno imenovala romantina mesta. Najpre ovamo dole, na Rivijeru predloila je. Monte Karlo, Nica. Ili, recimo, Alpi. A onda malo ovuda ree Luin. Na Krimu je groe vrlo jevtino. Sta to govorite, Luine, Bog vas milovao, mi ne moemo da idemo u Rusiju. Zato? upita Luin. Pozvali su me da doem. Besmislice, molim vas, prestanite rekla je, naljuena ne toliko to Luin govori o nemoguem koliko njegovim zaobilaznim pominja-njem neeg povezanog sa ahom. Pogledajte ovamo dole ree i Luin posluno premesti pogled na drugu taku mape. Ovde je, na primer, Egipat, piramide. A ovo je panija gde s bikovima ine grozote... Znajui da je Luin verovatno ve ne jednom bio u mnogim gradovima koje bi mogli posetiti, nije pominjala velike gradove kako bi izbegla sva tetna priseanja. Suvina predostronost. Svet kojim je Luin svojevremeno putovao nije bio prikazan na mapi, i da mu je pomenula Rim ili London, onda bi on po zvuku tih imena na njenim usnama i po velikoj celoj noti na mapi zamislio neto sasvim novo, nikad ranije vieno, a nipoto onu neodreenu ahovsku kafanu, uvek istu, bila ona smetena u Rimu ili Londonu ili ak u onoj nevinoj Nici koju je pomenula s toliko poverenja. A kad je iz putnike agencije donela nebrojene prospekte, svet njegovih ahovskih putovanja kao da se jo otrije odelio od ovog novog sveta, gde turist seta u belom odelu, s dvogledom o kaiu. Crne palme se ocrtavaju spram ruiastog zalaska sunca i obrnute siluete istih palmi u ruiastom Nilu. Gotovo nepristojno plav zaliv i eerno beli hotel s viebojnom zastavom to lepra u smeru suprotnom dimu parobroda na vidiku. Sneni planinski vrhovi i visei mostovi, i la134 gune s gondolama, i beskonani broj drevnih crkava, i uzan kaldrmisan sokak, i magarence s dve debele bale na sapima... Sve je bilo privlano, sve zabavno, sve je nepoznatog pisca prospekata bacalo u zanose pohvala... Muzika imena, milioni svetaca, banje to lece sve bolesti, starost gradskog bedema, hoteli prve, druge, tree kategorije sve je to mrekalo pred oima i sve je bilo krasno, Luina su svuda iekivali, pozivali glasovima grmljavine, izbezumijivali se od vlastitog gostoljublja, pa su, ne pitajui vlasnika, delili sunce. Tokom tih prvih dana branog ivota Luin je posetio tastovu kancelariju. Tast je neto diktirao, ali se pisaa maina drala svoje verzije ponavljajui re tot brzim torokanjem, s priblino ovom intonacijom: tot Hotentot tot tot totalno tot a onda bi se neto pomerilo uz tresak. Tast mu je pokazao svenjeve obrazaca, knjigovodstvene knjige s linijama u obliku slova Z izvuenim preko stra nica, knjige s prozoriima na hrbatu, udovino debele tomove Komercijalne Nemake i mainu za raunanje, veoma pametnu i sasvim pitomu. Meutim, Luinu se najvie dopadalo Tot-tot, reci to se brzo izlivaju na hartiju, udesna poravnatost ljubiastih redaka i to istovremeno u nekoliko primeraka. Pitam se, kad bih ja uzeo... Treba znati ree, a tast s odobravanjem klimnu glavom i pisaa maina se pojavi u Luinovom ka

binetu. Predloeno mu je da jedan inovnik iz kancelarije doe i objasni kako se upotrebljava, ali je odbio, odgo\ vorivi da e sam nauiti. I tako je i bilo: prilino brzo e shvatio konstrukciju maine, nauio da namesti traku i uvue list hartije, i sprijateljio se sa svim polugicama. Pokazalo se da je tee zapamtiti raspored slova; kucanje je ilo vrlo sporo: nije bilo onog Tot-totovog brzog toro-kanja, a iz nekog razloga od prvog dana progonio ga je usklinik iskakao je na najneoekivanijim mesti-ma. Najpre je prekucao pola stupca iz nekih nemakih novina, a onda je sam sastavio stvaricu-dve. Uobliilo se kratko pisamce sledee sadrine: Traite se pod optubom za ubistvo. Danas je 27. novembar. Ubistvo i podmetanje poara. Dobar dan, draga gospoo. Sad kad si mi potreban, mili usklinie, gde si? Telo je naeno. Draga gospoo! Danas e doi policija!! Luin je ovo nekoliko puta proitao, ponovo uvukao list i traei prava slova 135 prilino skokovi to otkucao potpis: Abben Buzoni. Tu mu postade dosadno, stvar je ila odve sporo. I nekako je morao da nae nain da upotrebi otkucano pismo. Kopajui po telefonskom imeniku pronaao je izvesnu Frau-1 Lujzu Altman, rukom ispisao adresu i poslao joj svoj sastav. I gramofon mu je pribavljao izvesnu meru razonode. Njegov okoladno obojeni ormari ispod palme pevao je kadifenim glasom, a Luin bi obgrlivi enu, sedeo na sofi i sluao, i mislio da e uskoro vee. Ona bi ustala i pro-menila plou, podiui disk prema svetlosti, a jedan njegov iseak bese svilasto svetlucanje, nalik meseini na puini. I opet bi ormari luio muziku, i opet bi ena sela pored Luina i spustila podbradak na prepletene prste, i trepui sluala. Luin je pamtio melodije i ak je pokuavao da ih peva. Bili su tu jecavi, egrtavi i arlaukavi plesovi, i neobino neni Amerikanac koji je pevao apatom, i ela opera na petnaest ploa Boris Godunov sa zvonjavom crkvenih zvona na jednom mestu i sa zlokobnim pauzama. enini roditelji su esto navraali i utvreno je da e Luinovi triput nedeljno veeravati kod njih. Majka je nekoliko puta pokuala da od keri dozna koju pojedinost o njihovom braku i isledniki bi pitala: Jesi trudna? Sigurna sam da e uskoro dobiti bebu. Gluposti odgovori ki upravo sam dobila blizance. Ona je i dalje bila spokojna kao nekad, i dalje se smeila na isti nain, svedenih obrva, i dalje se Luinu obraala prezimenom i govorila mu vi. Jadni moj Luine rekla bi, neno puei usne moj jadni, jadni ovee. A Luin bi trljao obraz o njeno rame, i ona bi neodreeno pomislila kako verovatno postoje vee radosti no to su radosti samilosti, ali da se nje ne tiu. Njena jedina briga u ivotu bese neprestani trud da probudi Luinovu radoznalost prema stvarima kako bi mu odrala glavu na povrini tamne vode tako da moe lako da die. Ujutru je pitala Luina ta je sanjao, podsticala njegov jutarnji apetit kotletom ili engleskom marmeladom, vodila ga u etnju, zastajala s njim pred izlozima, itala mu Rat i mir 21 Opat (franc). (Prev.) 22 Gospoa (nem.). (Prev.) 136 posle veere, igrala s njim Veselu geografiju i diktirala reenice da ih kuca. Nekoliko puta ga je vodila u muzej i pokazala mu svoje omiljene slike i objasnila da su u Flandriji, gde vladaju kia i magla, slikari upotrebljavali jarke boje, dok se u Spaniji, zemlji sunca, rodio najmraniji od svih majstora. Kazala je takoe da onaj tamo ima smisla za staklene predmete, dok ovaj voli ljiljane i nena lica malo upaljena od nazeba navuenih u raju, i usmerila je njegovu panju na dva psa to kuevno trae mrve ispod uske, oskudno postavljene trpeze Poslednje veere. Luin je klimao glavom i savesno mirio, i veoma je dugo razgledao platno na kojem je umetnik prikazao sve muke grenika u paklu vrlo podrobno, vrlo udno. Takoe su poseivali pozorite i zooloki vrt i bioskope, kada se ispostavilo da Luin nikad nije bio u bioskopu. Film se odvijao u belom sjaju i, konano, posle mnogo pustolovina, devojka sada slavna glumica vratila se u roditeljski dom, i zastala na pragu, dok je u sobi, jo je ne primeujui, njen sedi otac igrao ah s doktorom, vernim porodinim prijateljem koji se nakon svih tih godina nije nimalo promenio. U tami se razlee zvuk Luinovog

naglog smeha. Apsolutno nemogua pozicija figura ree on, ali se u tom trenutku, na olakanje njegove ene, sve promenilo, i otac, rastui, poe prema gledaocima i iz petnih ila odigra svoju ulogu; oi mu se iskolaie, onda se pojavi ovlano podrhtavanje, kapci trepnue, jo malo podrhtavanja, i njegove bore su polako omekale, postale ljubaznije, i spor osmeh bezgranine nenosti ukaza se na njegovom licu koje je nastavilo da podrhtava a, ipak, gospodo, starac je svojevremeno prokleo ker... Ali doktor doktor je stajao po strani, on se setio siroti, smerni doktor kako je kao mlada devojka, na samom poetku filma, bacila cvee preko plota dok je on, leei na travi, itao knjigu: tad je podigao glavu i video samo plot, ali na drugoj strani se odjednom pojavi devojina glava s razdeljkom i onda par sve krupnijih oiju ah, kakav nestaluk, kakva obest! Hajde, doktore, preskoite plot eno je, tri, slatka nimfa, krije se iza onog drvea uhvatite je, uhvatite, doktore! Ali sad je sve to nestalo. Pognute glave, mlitavo obeenih ruku, jednom dri eir, stoji slavna glumica (avaj, pala ena!). I otac, nastavljajui da drhti, 137 polako iri ruke i ona naglo pada na kolena pred njim. Luin poe da se gromko useknjuje. Kad su izali iz bio-skopa oi su mu bile crvene, i iskaljavao se, i poricao da je plakao. A sutradan, za jutarnjom kafom, podnimi se o sto i zamiljeno ree: Vrlo dobar, vrlo dobar onaj film. Razmislio je jo malo i dodao: Ali ne znaju da igraju. Kako to mislite, ne znaju? iznenaeno ree njegova ena. To su prvorazredni glumci. Luin je pogleda iskosa i odmah skrenu pogled, a u tome bese neeg to joj se nije svialo. Odjednom je shvatila ta je posredi i poela da sa sobom raspravlja kako da Luina navede da zaboravi onu nesretnu partiju aha koju je glupi reditelj naao za shodno da ubaci zarad atmosfere. Ali Luin je oito to sam smesta zaboravio bese ga zaokupio pravi ruski hleb koji je poslala tata i oi mu opet behu sasvim bistre. Tako je proao jedan pa drugi mesec. Te godine zima je bila snena, sanktpeterburka. Luinu su saili vatiran zimski kaput. Potrebitim ruskim izbeglicama dali su neke Luinove stare stvari ukljuujui i zeleni vuneni al vajcarskog porekla. Kuglice naftalina isputale su otar melariholian miris. U predsoblju je visio osueni sako. Bio je tako udoban preklinjao je Luin ba vrlo udoban. Ostavite ga na miru ree ena iz spavae sobe. Jo ga nisam pogledala. Verovatno vrvi od mo-ljaca. Luin je skinuo smoking koji je probao, da vidi da li se mnogo ugojio tokom proteklih meseci (jeste, ugojio se a sutra je veliki ruski bal, u dobrotvorne svrhe), pa je s ljubavlju kliznuo u rukave osuenog sakoa. Mili sako, ni traga od moljca na njemu. Evo rupice na depu, ali ne ide skroz kao to ponekad biva. udesno uzviknu visokim glasom. S arapom u ruci, ena zaviri u predsoblje. Skinite ga, Luine. Pocepan je i pranjav, bog zna koliko se povlaio. Ne, ne ree Luin. Razgledala ga je sa svih strana; Luin je stajao i pljeskao se po bokovima, a, uzgred reeno, pod rukom se inilo kao da u depu neeg ima; zavukao je ruku ne, nita, samo rupa. Vrlo je otrcan ree ena, mrtei se ali, moda, kao sako za rad... Molim vas ree Luin. Dobro, kako elite samo ga posle dajte devojci da ga valjano istrese. Ne, ist je ree Luin za sebe i odlui da ga obesi negde u kabinetu, u nekom kutku, da 138 ga skida i okainje kao to rade inovnici. Dok je skidao sako ponovo mu se uini da je leva strana malo tea, ali se setio da su depovi prazni i nije istraio uzrok teine. Sto se tie ovog smokinga, postao je tesnjikav da, nepobitno tesnjikav. Bal ree Luin i zamisli mnotvo parova koji krue. Ispostavilo se da se bal odrava u jednom od najboljih berlinskih hotela. Oko garderoba je vladala guva i sluitelji su primali stvari i nosili ih kao usnulu decu. Luinu su dali krasan metalni broj. Nedostajala mu je ena, ali ju je odmah pronaao: stajala je pred ogledalom. Stavio je metalni kolut u neno udubljenje njenih glatkih, napuderisanih lea. Brr, hladno je uzviknula je, pomerajui lopaticu. Ruku pod ruku, ruku pod ruku ree Luin. Moramo ui ruku pod ruku. I tako su uli. Prvo to je Luin ugledao bese tata, izgledala je mnogo mlaa, ruiasto rumena, i nosila je velianstven, svetlucav kokonik. Prodavala je pun, a jedan postariji Englez (koji je naprosto siao iz svoje sobe) brzo se napijao, nalaken na njen sto. Na drugom stolu, blizu jelke

okiene arenim sijalicama, stajala je gomila lutrijskih nagrada: dostojanstveni samovar s odrazom crvenih i plavih sijalica na boku okrenutom drvetu, lutke u sarafanima, gramofon i likeri (poklon Smirnovskog). Na treem stolu su bili sendvii, italijanska salata, kavijar a lepa plavokosa dama je nekome dovikivala: Marija Vasiljevna, Marija Vasiljevna, zato su ga opet odneli... Traila sam... Dobro vee elim ree neko u blizini i gospoa Luin podie izvijenu, labudovsku ruku. Neto dalje, u narednoj odaji, nalazio se orkestar, a igrai su kruili i tapkali u mestu na prostoru izmeu stolova; neija lea u punoj brzini naletee na Luina, a on za-stenja i ustuknu. Njegova ena je nestala i, traei je pogledom, on krenu natrag u prvu odaju. Tu mu je panju opet privukla tombola. Svaki put plativi jednu marku, zavukao bi ruku u kutiju i izvukao majuni valjak smotanog papira. mrkui kroz nos i prei usne, dugo je .dmotavao papir, a kad unutra ne bi naao broj, pogledao bi da nije na drugoj, spoljanjoj strani beskoristan ali veoma normalan postupak. Na kraju je dobio deju knjigu Maak Predonja ili tako neto, i ne_ znajui ta s njom da uini, ostavi je na jednom stolu gde su dve 139 pune ae iekivale povratak para koji igra. Guva, i kretanje, i prolomi muzike, sad su poeli da mu idu na ivce, a nije imao gde da se sakrije, i svi su ga vero-vatno gledali i udili se to ne igra. U pauzama izmeu igara ena ga je traila u drugoj dvorani, ali su je na svakom koraku zaustavljali poznanici. Ovom balu je prisustvovalo mnogo sveta bili su tu jedan strani konzul, dobavljen uz velike tekoe, i slavna ruska pevaica i dve filmske glumice. Neko joj je pokazao njihov sto: dame su imale vetake osmehe, a njihovi pratioci tri uhranjena mukarca producentsko-poslovnog tipa neprestano su coktali jezikom i puckali prstima i ruili bledog, oznojenog konobara zbog sporosti i neefikasnosti. Jedan od tih ljudi izgledao joj je posebno odvratan: imao je vrlo bele zube i sjajne smee oi; sredivi konobara, poe neto da pria gromkim glasom, nadevajui svoj ruski najotrca-nijim nemakim izrazima. Odjednom je potiti to svi gledaju ove filmske ljude, pevaicu i konzula, a ruko izgleda ne zna da balu prisustvuje ahovski genije, ovek ije je ime bilo u milionima novina i ije su partije ve nazvane besmrtnim. S vama je zapanjujue lako igrati. Imaju dobar pod. Izvinite. Uasno je pretrpano. Prihodi e biti izvanredni. Onaj ovek tamo je iz francuske ambasade. S vama je zapanjujue lako igrati. Time se konverzacija obino zavravala, voleli su da igraju s njom, ali nisu tano znali o emu da govore. Prilino zgodna, ali, dosadna mlada dama. I taj udan brak s neuspelim muziarem ili tako nekim. Sta rekoste bivi socijalist? Sta? Igra? Igra karte? Da li ih ikad poseujete, Oleg Sergejevi? Luin je u meuvremenu naao duboku fotelju blizu stepenita, pa je iza stuba posmatrao gomilu i puio svoju trinaestu cigaretu. U fotelju do njega, nakon uvodnog raspitivanja je li zauzeta ili nije, smestio se crnpurast gospodin s briima. Svet je i dalje prolazio i Luin postepeno poe da se plai. Nikud nije mogao pogledati a da ne sretne radoznale oi, pa je iz proklete nude da nekud gleda uperio pogled u brkove svog suseda, koji je oito takoe bio zapanjen i zbunjen elom ovom bunom i nepotrebnom vrevom. Ta osoba, osetivi Luinov pogled, okrenu se licem prema njemu. Odavno nisam bio na balu ree prijazno i nasmeja se, vrtei glavom, 140 Glavno je ne gledati potmulo izusti Luin, koristei ake kao neku vrstu naonjaka. Doao sam izdaleka objasni onaj ovek. Ovamo me je dovukao jedan prijatelj. Istinu govorei, umoran sam. Umor i teina klimnu Luin. Ko zna ta sve to znai? To prevazilazi moje poimanje. Pogotovo kad, kao ja, radite na brazilskoj plantai ree gospodin. Plantai ponovi Luin za njim, kao odjek. Vi ovde udno ivite nastavi stranac. Svet je otvoren na sve etiri strane, a ovde trupkaju arlstone na krajnje ogranienom delu poda. I ja u otputovati ree Luin. Imam turistike prospekte. Nita kao sloboda uzviknu stranac. Slobodno lutanje i povoljan vetar. A kakve udesne zemlje postoje... Sreo sam jednog nemakog botaniara u praumi s onu stranu Rio Negra i iveo sam sa enom francuskog inenjera na Madagaskaru. Moram naba viti i te prospekte ree Luin. Vrlo privlane stvari,

ti prospekti. O svemu do u pojedinosti. Znai, tu ste, Luine! odjednom viknu glas njegove ene; hitro je prolazila, drei oca pod ruku. Odmah se vraam. Samo da nam pronaem sto viknula je, osvrnuvi se preko ramena, i nestala. Vi se zovete Luin? radoznalo upita gospodin. Da, da ree Luin ali to uopte nije vano. Poznavao sam jednog Luina ree gospodin, zamirivi (jer pamenje je kratkovido). Poznavao sam ga. Da niste sluajno ili u kolu Balaevskog? Uzmimo da jesam odgovori Luin i zahvaen neprijatnim podozrenjem poe da razgleda sagovornikovo lice. U tom sluaju mi smo drugovi iz razreda! uzviknu drugi. Zovem se Petri-ev. Da li me se seate? Oh, naravno da se seate! Kakav sticaj okolnosti. Po licu vas nikad ne bih prepoznao. Recite mi, Luine... Vae krteno ime i ime po ocu? ... Ah, ini mi se da se seam Toni... Anton... A dalje? Vi greite, greite ree Luin, stresajui se. Da, pamenje mi je loe nastavi Petriev. Mnoga imena sam zaboravio. Na primer, seate li se onog mirnog deka iz naeg razreda? Kasnije je izgubio ruku, borei se pod komandom Vrangela, uoi same evakuacije. Video sam ga u crkvi, u Parizu. Hm, kako se ono zvae? emu sve ovo? ree Luin. Zato toliko govorite o tome? Ne, ne seam se uzdahnu Petriev, odlepljujui dlan 141 sa ela. Ali, postojao je, na primer, Gromov: i on je sad u Parizu; izgleda, fino se snaao. Ali gde su ostali? Gde su svi oni? Ratrkali se, nestali u dimu. udno je to, kad ovek pomisli. Pa, a kako ste mi vi, Luine, kako ste mi vi, staro mome? Dobro ree Luin i skrenu pogled s neuzdranog Petrieva, iznenada sagledavi njegovo lice kakvo je nekad bilo: sitno, ruiasto i nesnosno podrugljivo. Bili su to udesni dani uzviknu Pe-triev. Luine, seate li se naeg geografa? Kako je uletao u razred kao uragan, drei mapu sveta? I onog staria ah, opet sam zaboravio ime seate li se kako se sav tresao i govorio: Mrdni, ti, fuj, deae? udesni dani. I kako smo se niz one stepenice uljali u dvorite, seate se? I kako se na kolskoj zabavi ispostavilo da Arbuzov svira na klaviru? Seate li se kako njegovi eksperimenti nikad nisu uspevali? I kako smo mu izmislili nadimak u sliku. ... naprosto ne reaguje brzo ree Luin za sebe. I sve je to iezlo nastavi Petriev. Sad smo na balu... Oh, uzgred reeno, izgleda da se seam... vi ste se posvetili nekoj profesiji kad ste napustili kolu. Sta to bese? Pa, naravno ah! Ne, ne ree Luin. Zaboga, zato morate ... Oh, izvinite ljubazno ree Petriev. Onda sam pomeao. Da, da, tako je to... Bal je u punom jeku, a mi ovde sedimo i priamo o prolosti. Znate, proputovao sam ceo svet... Kakve su ene na Kubi! Ili, na primer, onog puta u dungli... Sve su to lai razlee se lenji glas otpozadi. Nije on bio ni u kakvoj dungli... De, zato sve kvari? otee Petriev, okreui se. Ne sluajte ga nastavi elava, viljasta osoba, vlasnik onog lenjog glasa. Od revolucije je iveo u Francuskoj, a Pariz je prvi put napustio prekjue. Luine, dozvolite da vam predstavim poe Petriev, nasmejavi se, ali je Luin urno otiao, uvukavi glavu u ramena i udno se njiui i drhtei od brzine svog hoda. Ode zapanjeno ree Petriev i zamiljeno do-dade najposle, moda sam ga pobrkao s nekim. Naleui na ljude i planim glasom uzvikujui par-don, pardon! i opet naleui na ljude i pokuavajui da ne vidi njihova lica, Luin je traio enu, a kad je naj142 zad ugleda, otpozadi je zgrabi za lakat tako da se trgla, i okrenu je; ali, u prvi mah nije mogao nita da kae, suvie je dahtao. Sta se desilo? upitala je zabrinuto. Hajdemo, hajdemo mrmljao je, i dalje je drei za lakat. Molim vas, Luine, smirite se, to je nepotrebno rekla je, malo ga nagnuvi u stranu da prisutni ne uju. Kuda hoete da odete? Tamo je jedan ovek ree Luin, diui na mahove. I tako neprijatan razgovor. ...koga ste ranije poznavali? upitala je mirno. Da, da klimnuo je Luin glavom. Hajdemo. Molim vas.

Upola zamurivi tako da ga Petriev ne primeti, progurao se do predvorja, poeo da pretura po depovima traei broj, najzad ga je naao nakon nekoliko dugih sekundi zabune i oaja, pa je nestrpljivo etkao tamo-amo dok je garderober, poput meseara, traio njegove stvari... Prvi se obukao i prvi izaao, a ena ga je brzo pratila, u hodu zagrui kaput od moleskina. Luin je tek u automobilu poeo slobodno da die i onaj izraz rastrojene mrgodnosti zamenio je poluosmeh krivca. Mili Luin je sreo neku odvratnu osobu ree ena, gladei ga po ruci. kolskog druga, sumnjivog tipa objasni Luin. Ali sad je milom Luinu dobro proaputa ena i poljubi njegovu meku ruku. Sad je sve prolo ree Luin. Ali nije bilo sasvim tako. Neto je ostalo zagonetka, trn. Nou poe da razmilja zato ga je taj susret toliko uznemirio. Naravno, bilo je tu svakovrsnih posebnih neprijatnosti injenica da ga Petriev nekad muio u koli i sada je posredno aludirao na izvesnu pocepanu knjigu o malom Toniju, i injenica da se ceo svet, pun egzotinih iskuenja, pretvorio u lupetanje hvalisavca, te se ubudue nee moi verovati turistikim prospektima. Ali nije bio zastraujui sam susret ve neto drugo tajno znaenje ovog susreta koje mora da odgonetne. Poe da nou intenzivno razmilja, kao to je Serlok inio nad pepelom cigare i postepeno poe da izgleda da je kombinacija ak sloenija no to je isprva mislio, da je susret s Petrievom samo nastavak neega i da valja zagledati dublje, vratiti i ponovo odigrati sve poteze svog ivota od bolesti do bala. 143 TRINAESTO POGLAVLJE Na sivkastoplavom klizalitu (gde su leti teniska igralita), ovla napraenom snegom, itelji grada oprezno su se zabavljali, a ba u trenutku kad su Luinovi prolazili, u svojoj jutarnjoj etnji, najiliji kliza, mladi u demperu, graciozno se vinu i teko sede na led. Malo dalje, u parkiu, trogodinji deak, sav u crvenom, nesigurno hodajui vunenim nogama, doe do kamenog stuba, besprstom malom akom oisti sneg to je onde leao u zamamno brdace i prinese ga ustima, zbog ega je smesta zgrab-ljen otpozadi i iopan. Oh, ti, jadnice malo ree gospoa Luin, osvrui se. Autobus proe zabelelim asfaltom, ostavljajui za sobom dve debele crne trake. Iz radnje s mainama to govore i sviraju zau se zvuk krhke muzike i neko zatvori vrata da muzika ne nazebe. Jazaviar u zakrpijenom plavom kaputiu i s dugakim, zanjihanim uima zastade i onjui sneg, a gospoa Luin je imala taman toliko vremena da ga pomiluje. Neto lako, otro i beliasto neprestano ih je udaralo po licu, a kad bi zamirili u prazno nebo, pred oima su im igrale blistave trunke. Gospoa Luin se okliznu i prekorno pogleda svoje sive izmice za sneg. Pred radnjom s ruskom hranom sreli su brani par Alfjorov. Propisno je zahladilo uzviknu Alfjorov, mahnuvi utom bradom. Ne ljubite, rukavica je prljava ree gospoa Luin, pa, s osmehom gledajui oaravajue, uvek ivo lice gospoe Alfjorov, upita zato im nikad ne doe u poseru. A vi ste se ugojili, gospodine moj zareza Alfjorov, aljivo kiljei u Luinov stomak, preuvelian vatiranim kaputom. Luin moleivo pogleda svoju enu. Upamtite, uvek ste dobrodoli ree ona, klimajui glavom. ekaj, 10 Luinova odbrana 145 Maenjka, znamo li mi njinov broj telefona? upita Alfjorov. Ti zna? Odlino. Pa, do vienja to rekli u sovjetskoj Rusiji. Moje najdublje potovanje vaoj majci. Ima u njemu neeg malo kukavnog i pomalo patetinog ree gospoa Luin, uzevi mua pod ruku i promenivi korak kako bi uhvatila njegov. Ali, Maenjka ... kakva duica, kakve oi... Ne koraajte tako brzo, mili Luine klizavo je. Proreeni sneg je prestao da pada, bledo je granula krpica neba i izlebdeo je pljosnat, beskrvan kolut sunca. Znate ta, hajde da danas krenemo desno predloi gospoa Luin. Mislim da nikad nismo ili u tom pravcu. Pogledajte, pomorande s uivanjem ree Luin i seti se kako je njegov otac tvrdio da kad na ruskom izgovorite re limon nehotice otegnete lice, ali se iroko osmehnete kad kaete apeljsin. Prodavaica je vesto rairila usta papirne kese i u nju

zabila hladne, crveno pegave lopte. Luin u hodu poe da guli pomo-randu, mrtei se u oekivanju da mu sok trcne u oko. Koru je stavio u dep, jer bi se odve jarko isticala na snegu, a moda i zato to bi se od nje mogao spraviti dem. Je li dobra? upita ena. Luin coknu usnama nad poslednjom krikom i taman je sa zadovoljnim osmehom hteo da ponovo uhvati enu pod ruku, kad se naglo zaustavi i pogleda unaokolo. Poto je asak razmiljao, vratio se do ugla i pogledao ime ulice. Onda je brzo opet sustigao enu i uperio tap u smeru najblie kue, obine sive kamene zgrade, od ulice odvojene bati-com iza gvozdene ograde. Ovde je stanovao moj tata ree Luin. Trideset pet A. Trideset pet A ponovi za njim ena, ne znajui ta da kae i gledajui uvis, u prozore. Luin je iao dalje, tapom obarajui sneg s ograde. Ubrzo se kao protac zaustavio pred pa-pirnicom gde je votana lutka oveka s dva lica, jednim tunim a drugim veselim, naizmence otvarala sako ulevo i udesno: nalivpero privreno u levom depu belog prsluka bese poprskalo belinu mastilom, dok se desno nalazilo pero koje ne puta mastilo. Luin je veoma zavo-in ^Trotn,." J ?-- " " *- ?>- f""""j"" "a ga Kupi. ujte, Luine ree ena kad se nauivao izloga odavno sam htela da vas pitam zar posle smrti vaeg 146 oca nisu ostale neke stvari? Gde su sve te stvari? Lu-in je slegnuo ramenima. Bio je tu neki ovek po imenu Hruenko promrmljao je nakon izvesnog vremena. Ne razumem upitno ree ena. On mi je pisao u Pariz preko volje objasni Luin, o smrti i sahrani, i svemu tome, i da je sauvao stvari koje su ostale od pokojnog oca. Oh, Luine uzdahnula je ta vi inite od jezika. Jedan trenutak je razmiljala, pa je dodala: Meni je svejedno, ali sam prosto pomislila da bi vam bilo prijatno da imate te stvari poto su pripadale vaem ocu. Luin je utao. Zamislila je te neeljene stvari moda pero kojim je starac Luin napisao svoje knjige, nekakve dokumente, fotografije pa se rastuila i u mislima korila mua zbog tvrdog srca. Ali jedno se neizostavno mora uiniti ree odluno. Moramo otii na groblje da vidimo njegov grob, da vidimo da nije zaputen. Hladno i daleko ree Luin. To emo uiniti kroz dan-dva odluila je. Vreme se mora promeniti. Pazite, molim vas ide auto. Vreme se pogoralo i Luin, seajui se one sumorne poljane i grobljanskog vetra, zamoli da se putovanje odloi za sledeu nedelju. Uzgred reeno, mraz je bio neobino jak. Zatvorili su klizalite koje nikad nije imalo sree: prole zime jugovina za jugovinom, i jezero umesto leda, a sad takva hladnoa da ak ni acima nije do klizanja. U parkovima su ptiice ispupenih prsa leale na snegu, s noicama u vazduhu. Pod uticajem okoline, bespomona iva je padala sve nie. A ak su i beli medvedi u zoolokom vrtu smatrali da je uprava preterala. Ispostavilo se da je stan Luinovih jedan od onih srenih stanova s herojskim centralnim grejanjem gde nije moralo da se sedi u bundama i ebadima. Hladnoom dovedeni do ludila, enini roditelji bili su neobino voljni gosti centralnog grejanja. U starom sakou spaenom od unitenja, Luin je sedeo za svojim pisaim stolom, pri-ljeno crtajui belu kocku koja je stajala pred njim. Tast je etkao kabinetom priajui dugake, savreno pristojne anegdote ili je pak s novinama sedeo na sofi, povremeno duboko diui i onda se iskaljavajui. Tata i ena su ostajale kod stola za aj, i iz kabineta, kroz mrani salon, videli su se blistavi uti abaur u trpezariji, osvetljen Kl" 147 profil Luinove ene spram mrke pozadine bifea, i njene gole ruke koje bi, postavivi laktove daleko ispred sebe na sto, prepletenih prstiju savila prema ramenu ili bi gipko pruila ruku i dodirnula neki sjajan predmet na stolnjaku. Luin je sklonio kocku u stranu, uzeo ist list hartije, pripremio limenu kutiju s dugmiima vodenih bojica i pohitao da nacrta ovaj pogled, ali dok je pomou lenjira briljivo izvlaio linije perspektive, neto se pro-menilo na suprotnom kraju, ena je iezla iz jarkog pravougaonika trpezarije, i svetlost se ugasila, i ponovo upalila, ali blie, u salonu, i vie nije postojala nikakva perspektiva. Uglavnom je retko stizao do boja i zapravo je vie voleo olovke. Od vlage vodenih bojica hartija se neprijatno klobuila i mokre boje bi se

izmeale; ponekad" je bilo nemogue otarasiti se neke neobino uporne pruski plave boje im biste samim vrhom etkice uzeli esticu ve se razlivala po emajliranoj unutranjosti kutije, pro-dirui nijansu koju ste pripremili, i bojei vodu u ai u otrovno plavo. Bile su tu debele tube s crnim i belim temperama, ali su se poklopci uvek gubili, vratovi bi se sasuili, a kad se suvie pritisne tuba se rasprskavala pri dnu i iz nje bi ispuzao i izmigoljio se debeli crv lepljive kae. Luinova packanja su bila besplodna, a ak i najjednostavnije stvari veza s cveem ili zalazak sunca preslikan s turistikog prospekta Rivijere ispadale su ubrljane, slabunjave, uasne. Ali crtanje je bilo fino. Nacrtao je tatu i ona se uvredila; nacrtao je enu iz profila, i ona ree da ukoliko tako izgleda nije bilo razloga da se njome oeni; s druge strane, tastov visoki, utirkani okovratnik je vrlo dobro ispao. Luin je silno uivao u otrenju olovaka i merenju stvari pred sobom: zamirio bi na jedno oko i podigao olovku pritisnuvi uz nju palac, i paljivo je prelazio gumom po hartiji, pritiskujui list dlanom, jer je iz iskustva znao da bi se inae zauo prasak i list bi se zguvao. I veoma je paljivo oduvavao estice gume, plaei se da ne ubrlja crte ako ga dodirne rukom. Najvie je voleo ono ime mu je ena savetovala da pone i emu se stalno vraao bele kocke, piramide, oblice i deo gipsanog ukrasa koji ga je podseao na asove crtanja u koli jedini prihvatljiv predmet. Umirivale su ga tanke linije koje je iscrtavao i iscrtavao stotinu puta, postiui najveu otrinu, 148 tanost i istotu. I bilo je izvanredno zgodno seniti, blago i ravnomerno, ne pritiskujui suvie, ujednaenim potezima. Gotovo ree, drei hartiju ispred sebe i kroz trepavice gledajui dovrenu kocku. Tast stavi cviker i gledae je dugo, klimajui glavom. Tata i ena su dole iz salona i takoe su gledale. ak baca majunu sen-ku ree ena. Veoma, veoma lepa kocka. Odlino uraeno, ti si pravi kubist ree tata. Osmehujui se krajem usta, Luin uze crte i osvrnu se po zidovima kabineta. Kraj vrata je ve visilo jedno njegovo ostvarenje: voz na mostu to prekorauje ambis. I u salonu je bilo neto: mrtvaka glava na telefonskom imeniku. U trpezariji su se nalazile izvanredno okrugle pomorande koje su svi iz nekog razloga smatrali paradajzom. A spavau sobu su krasili bareljef raen ugljem i poverljiv razgovor kupe i piramide. Izaao je iz kabineta, pogledom lutajui po zidovima, a ena ree s uzdahom: Pitam se gde e mili Luin ovo okaiti. Jo nisu blagoizvolela da me obavesti poe majka, bradom pokazavi gomilu arenih turistikih pro-spekata to lei na stolu. Ali, ni sama ne znam ree gospoa Luin. Veoma je teko odluiti, svuda je lepo. Mislim da emo najpre otii u Niu. Ja bih vam savetovao italijanska jezera ree otac i, savivi novine i skinuvi cviker, poe da pria kako su lepa jezera. Bojim se da mu je prilino dojadilo prianje o naem putovanju ree gospoa Luin. Jednog lepog dana prosto emo esti u voz i otii. Ne pre aprila moleivo ree majka. Zna, obeala si mi... Luin se vratio u kabinet. Negde sam imao kutiju ekseria ree, gledajui sto i tapui se po depovima (na ta je opet, po trei ili etvrti put, imao utisak da se neto nalazi u levom depu ali ne kutija a nije bilo vremena da istrauje). Ekserii su pronaeni na pisaem stolu, Luin ih uze i urno izae. Oh, potpuno sam zaboravila da ti kaem. Zamisli, molim te, jue ujutru... i ona poe da pria kerki kako ju je pozvala neka ena koja je neoekivano stigla iz Rusije. Ta ena ih je esto poseivala u Sankt Peterburgu. Ispostavilo se da se pre nekoliko godina udala za 149 sovjetskog poslovnog oveka ili funkcionera bilo je nemogue tano shvatiti i na putu u neku banju, gde e njen mu prikupiti novu snagu, zaustavila se na ne-delju-dve u Berlinu. Malo mi je nezgodno, zna, da sovjetska dravljanka dolazi u nau kuu, ali tako je uporna. Zapanjena sam to se ne boji da telefonira. Zaboga, ako u Sovjetiji saznaju da me je zvala... Oh, mama, to je verovatno vrlo nesrena ena privremeno je odbegla na slobodu i htela bi da nekog vidi. Onda dobro, predau je tebi ree majka s olakanjem pogotovo

to je u tvojoj kui toplije. I nekoliko dana kasnije, oko podneva, dama se pojavila. Luin je jo dremao, jer je prethodne noi loe spavao. Dvaput se budio uz zaguene krike, davljen nonom morom, a gospoa Luin sad nekako nije imala snage za goste. Pokazalo se da je posetiteljka vitka, ivahna, lepo naminkana, fino nafrizirana dama koja se, poput gospoe Luin, oblai sa skupom jednostavnou. Glasno, prekidajui jedna drugu, i ubeujui jedna drugu da se nisu nimalo promenile, osim to su moda postale lepe, otile su u kabinet koji je bio udobniji no salon. Pridolica pri-meti u sebi da je gospoa Luin pre nekih deset-dvanaest godina bila prilino ljupka, ivahna devojica, a da je sad postala punakija, blea i tia, dok je gospoa Luin ustanovila da se skromna, utljiva mlada dama koja ih je poseivala i bila zaljubljena u studenta koga su crveni kasnije streljali, pretvorila u vrlo zanimljivu, samopouzdanu damu. Znai, to je taj va Berlin. . . hvala vam lepo. Umalo nisam umrla od hladnoe. Kod kue, u Lenjingradu je toplije, stvarno toplije. Pa, kakav je Sankt Peterburg? Mora da se mnogo promenio? upita gospoa Luin. Oh, naravno da se promenio razmetljivo odgovori pridolica A ivot uasno teak ree gospoa Luin, zamiljeno klimajui glavom. Oh, besmislica! Nita slino. Kod kue se radi, gradi. Cak i moj deak ta, niste znali da imam malog deaka? e, pa, imam, slatkog malog mangupa dakle ak i on kae da kod kue, u Lenjingradu, lae dok u Berlinu buluji nita ne lae. I, uopte, on smatra da je u Berlinu daleko gore no kod kue i ak ne eli da nita pogleda. On tako dobro zapaa, znate, i osetljiv je... Ne, ozbiljno govorei, dete je u pravu. I sama oseam da smo prestigli 150 Evropu. Uzmite nae pozorite. Dakle, vi, u Evropi, nemate pozorite, jednostavno ne postoji. Ja ni najmanje, shva-tate, ni najmanje ne hvalim komuniste. Ali jedno morate priznati: oni gledaju napred, oni grade. Intenzivna izgradnja. Ne razumem se u politiku ree gospoa Luin, sporo i alostivno. Ali, prosto mi se ini... Ja samo tvrdim da ovek treba da bude irokogrud uurbano nastavi goa. Uzmite ovo, primera radi. im sam stigla, kupila sam neke emigrantske novine. Naravno, moj mu je rekao, u ali, znate: Zato baca pare, curo moja, na takvo ubre? Izrazio se jo gore, no da stvar tako nazovemo pristojnosti radi ali na to u ja: Ne, rekla sam, ovek mora sve da vidi, da sve sasvim ne-pristrasno utvrdi. I, zamislite otvorila sam novine i poela da itam, i tamo su bile tampane takve klevete, takve lai, a sve tako primitivno. Retko viam ruske novine ree gospoa Luin. Mama, na primer, prima neki ruski list, mislim iz Srbije. To je zavera nastavi dama. Same pogrde, a niko se ne usuuje da pisne nama u prilog. Stvarno, razgovarajmo o neemu drugom rasejano ree gospoa Luin. Ja to ne umem da izrazim, veoma loe govorim o tim stvarima, ali oseam da greite. Ako elite da o tome jednom porazgovarate s mojim roditeljima... (I, govorei ovo, gospoa Luin zamisli, ne bez izvesnog zadovoljstva, majine izbuljene oi i piskave krike.) Pa, vi ste jo mali. Gospoa se popustljivo osmehnu. Priajte mi ta radite, ta radi va mu, ta je on? Nekad je igrao ah odgovori gospoa Luin. Bio je izvanredan igra. Ali se onda prena-pregao i sad se odmara; i, molim vas, s njim ne smete priati o ahu. Da, da, znam da je ahist ree pri-dolica. Ali ta je? Reakcionar? Belogardejac? Zbilja ne znam nasmeja se gospoa Luin. Naula sam ja poneto o njemu nastavi pridolica. Kad mi je vaa mamcm23 kazala da ste se udali za nekog Luina, odmah sam pomislila da je to on. Imala sam dobru poznanicu u Lenjingradu i ona mi je priala znate, s tako naivnim ponosom kako je svog malog sestria nauila da igra ah i kako je kasnije postao izvanredan... Na ovoj taki razgovora u susednoj sobi se zau udan um, kao da se tamo neko o neto udario i kriknuo. 23 Mama (franc). (Prev.) 151 Trenutak ree gospoa Luin, skoivi sa sofe i spremajui se da otvori klizna vrata to vode u salon, ali je, predomislivi se, otila hodnikom. U salonu je ug ledala jednog potpuno neoekivanog Luina. Bio je u kunom kaputu i sobnim papuama i drao je pare be-

log hleba u ruci ali, naravno, nije to bilo iznenaujue iznenaujua stvar bese drhtavo uzbuenje to izobliuje njegovo lice, razrogaene, usjaktele oi i elo koje izgleda kao da je postalo kvrgavije, vena kao da je nabrekla, a ugle davi enu, isprva se inilo da Luin na nju uopte ne obraa panju, ve je nastavljao da stoji, otvorenih usta gledajui u smeru kabineta. Trenutak kasnije se isposta vilo da je njegovo uzbuenje radosno. Veselo je kljocnuo zubima na enu, onda se teko okrenuo u krug, go tovo preturivi palmu, izgubio papuu koja poput ivog stvora odgamiza u trpezariju gde se puio kakao i munje vito poe na nj. Nita, nita lukavo ree Luin, i poput oveka koji uiva u tajnom pronalasku, pljesnu se po kolenima i zamurivi poe da vrti glavom. Ta gospoa je iz Rusije ispitujui ree ena. Poznaje vau tetku koja ^ pa, prnsto jednu vau tetku. Izvrsno, izvrsno ree Luin i odjednom se zagrcivu. od smeha. ega se bojim? pomislila je. Naprosto je veseo, probudio se dobro raspoloen i hteo je, moda... Je li to neka privatna ala, Luine? Jeste, jeste __ree Luin i dodade, naavi izlaz: Hteo sam da se predstavim u kunom kaputu. Znai, veseli smo, to je dobro ree ona s osmehom. Pojedite neto, a onda se obucite. Odjutros je, izgleda, malo toplije. I ostavivi mua u trpezariji, gospoa Luin se brzo vrati u kabinet. Goa je sedela na sofi i razgledala panorame Svaj-carske na stranicama turistikog prospekta. ujte ree, ugledavi gospou Luin ja u vas iskoristiti. Treba da kupim neke stvari, a apsolutno nemam pojma gde su ovde najbolje radnje. Jue sam ceo sat stajala ioT^bo\^enr^rMsm' staJa*a i mislila da moda postoje J je. . i iiiWw .j nomakog nije ba ... Luin je ostao da sedi u trpezariji i nastavio je da se s vremena na vreme pljeska po kolenima. I odista, bilo je razloga za slavlje. Ona kombinacija koju se jo 152 od bala muio da razazna odjednom mu se razotkrila, bla-godarei sluajnoj frazi to je doletela iz susedne sobe. Tokom tih prvih minuta imao je tek toliko vremena da iskusi prodorno zadovoljstvo to je ahist, i ponos, i olakanje, i ono fizioloko oseanje harmonije tako dobro znano umetnicima. Nainio je jo mnotvo sitnih kretnji pre no to je shvatio pravu prirodu svog neobinog otkria popio je kakao, obrijao se, premestio dugmad na istu koulju. I odjednom je zadovoljstvo iezavalo i savladala su ga druga oseanja. Ba kao to se neka kombinacija poznata iz ahovskih problema moe nerazgovet-no ponoviti na ploi u stvarnoj partiji tako je sada uzastopno ponavljanje poznate sheme postajalo uoljivo u njegovom sadanjem ivotu. I im je prolo poetno zadovoljstvo to je ustanovio injenicu tog ponavljanja, im je briljivo poeo da razmatra svoje otkrie, Luin se stresao od jeze. S neodreenim divljenjem i neodreenim uasom primeivao je kako se strano, elegantno i elastino, potez po potez, ponavljaju slike iz njegovog de-tinjstva (letnjikovac ... grad ... kola ... tetka), ali jo nije sasvim shvatao zato ovo kombinaciono ponavljanje ispunjava njegovu duu takvim strahom. Jednu stvar je bolno oseao, neki jed to tako dugo nije uoio ovaj lukavi niz poteza; i sad, priseajui se neke sitnice a njih je toliko bilo i ponekad su tako vesto prikazivane da je ponavljanje bilo gotovo prikriveno Luin se ljutio na samog sebe to nije razmiljao, nije preuzeo inicijativu, ve je s poverljivim slepilom pustio da se kombinacija razvije. Ali sad je odluio da bude oprezniji, da motri na dalji razvoj ovih poteza, ukoliko ga bude i, naravno, da svoje otkrie sauva u neprodornoj tajnosti, da bude veseo, izvanredno veseo. Ali od tog dana za njega nije bilo pokoja morao je da, ukoliko je mogue, smisli odbranu od ove perfidne kombinacije, da je se oslobodi, i zato je morao predvideti njen konani cilj, njen kobni smer, ali ovo jo nije izgledalo izvodljivo. A pomisao da e se ponavljanje verovatno produiti bila je tako zastraujua da je dolazio u iskuenje da zaustavi asovnik ivota, da zauvek prekine partiju, da se zaledi, a istovremeno je zapaao da nastavlja da postoji, da se neka vrsta pripreme nastavlja, neki puzav razvoj, i da nema moi da to kretanje zaustavi.

153 Moda bi njegova ena ranije primetila promenu na Luinu, drvenu veselost izmeu intervala mrgodnosti, da je tih dana bila vie s njim. Ali podesilo se da je nju upravo tokom tih dana iskoristila, kao to je obeano, ona nametljiva dama iz Rusije koja ju je prisilila da s njom provodi asove, vodei je iz radnje u radnju, pa je natenane probala eire, haljine i cipele i onda dolazila u duge posete Luinovima. Nastavila je da kao ranije tvrdi kako u Evropi ne postoji pozorite i da s hladnom tenou govori Lenjingrad (umesto Peterburg), a iz nekog razloga gospoa Luin se saalila na nju, ila je s njom u kafane i kupovala je njenom sinu, debelom, turobnom malom deaku, u prisustvu nepoznatih lienom dara govora, igrake koje je primao straljivo i nevoljno, na ta bi njegova mati tvrdila da ovde nema nieg to mu se dopada i da on ezne da se vrati svojim malim drugovima pionirima. Srela se i sa roditeljima gospoe Luin, ali, na alost, nije dolo do onog razgovora o politici; priseali su se nekadanjih poznanika, dok je Luin nemo i usredsreeno kljukao malog Ivana okoladnim bombonama, a Ivan ih je nemo i usredsreeno jeo, i onda je dobio tamnocrvenu boju, te je urno izveden iz sobe. Uto je vreme otoplilo, i jednom ili dvaput gospoa Luin je rekla muu da im ova nesrena ena, sa svojim nesrenim detetom i muem koji se ne moe pokazati, konano ode, oni e prvog dana, bez odlaganja, otii da posete groblje, i Luin je klimnuo glavom uz priljean osmeh. Pisaa maina, geografija i crtanje behu naputeni, jer je sad znao da je sve to deo kombinacije, zamreno ponavljanje svih onih poteza zapisanih u njegovom detihjstvu. Smeni dani: gospoa Luin je oseala da ne poklanja dovoljno panje muev-ljevim raspoloenjima, neto je izmicalo nadzoru, a ipak je nastavljala da utivo slua brbljanje pridolice i prevodi njene zahteve prodavcima, a bilo je naroito neprijatno kad se pokazalo da par ve jednom noenih cipela ne odgovara, te je morala da je prati u radnju gde je dama, purpurna u licu, na ruskom galamila na firmu i zahtevala da se cipele promene, a onda je morala da je umiruje i u nemakoj verziji znatno ublai njene zajedljive izraze. Uvee uoi odlaska dola je s malim Ivanom da se oprosti. Ivana je ostavila u kabinetu, dok je ona 154 otila u spavau sobu s gospoom Luin koja joj je po stoti put pokazala svoju garderobu. Ivan je sedeo na sofi i eao koleno, pokuavajui da ne gleda Luina, koji takoe nije znao kuda da pogleda i razmiljao je kako da zabavi mlohavo dete. Telefon! konano uzviknu Luin visokim glasom i, pokazujui prstom, poe da se smeje s navlanom zapanjenou. Ali Ivan, mrgodno zir-nuvi u smeru Luinovog prsta, odvrati pogled, otegnuvi donju usnu. Voz i ponor! opet pokua Luin i isprui drugu ruku, pokazujui vlastiti crte na zidu. Blistava kap ispuni Ivanovu levu nozdrvu i on mrknu, apa-tino gledajui preda se. Pisac izvesne boanstvene komedije! prodera se Luin, diui ruku prema Danteovom poprsju. Tiina, slabano mrkanje. Luina su umorile gimnastike kretnje te je takoe zautao. Poe da se pita ima li u trpezariji bombona ili da li da pusti gramofon u salonu, ali ga je deak na sofi hipnotisao samim svojim prisustvom i bilo je nemogue izai iz sobe. Neka igraka bi povrila posao, ree Luin u sebi, onda pogleda pisai sto, odmeri no za papir spram deakove radoznalosti, dokona da je no ne bi pobudio, i u oajanju poe da prekopava po depovima. I opet, kao mnogo puta ranije, oseti da levi dep, iako prazan, tajanstveno zadrava neku neopipljivu sadrinu. Luin pomisli da bi takva pojava mogla zainteresovati malog Ivana. Seo je pored njega, na ivicu sofe i lukavo namignuo. Maioniarski trik ree i poe time to je pokazao da je dep prazan. Ova rupa nema nikakve veze s trikom objasni. Ivan je bezvoljno i zlobno posmatrao njegove pokrete. Ali, tu, ipak, neeg ima ushieno ree Luin i namignu. U postavi frknu Ivan, pa se, slegnuvi, okrenu u stranu. Tano! uzviknu Luin, glumei oduevljenje, i zavue ruku kroz rupu, drugom rukom pridravajui rub sakoa. Najpre se pojavi neka vrsta crvenog ugla, a onda ceo predmet neto u obliku pljosnate kone bele-nice. Podigavi obrve, Luin ju je gledao, okrenuo u rukama, izvukao jeziak iz proreza i oprezno rasklopio tu stvar. To nije bila belenica ve mala safijanska ahovska ploa na sklapanje. Luin se namah seti da su mu je dali u jednom parikom klubu svi uesnici turnira dobili su tu stvaricu reklamu neke firme a ne prosto klupski suvenir Boni pregraci oba dela ove depne ploe

155 sadrali su komadie celuloida, sline noktima, i svaki je nosio sliku jedne ahovske figure. Na plou su se postavljali tako to se iljati kraj uvlaio u malu pukotinu na donjoj ivici svakog kvadrata da zaokrugljen vrh komadia s nacrtanom figurom polegne na kvadrat. Efekt je bio vrlo elegantan i uredan ovek nije mogao da se ne divi maloj crveno-beloj ploi, glatkim celuloidnim noktima, a i utisnutim zlatnim slovima du horizontalne ivice ploe i zlatnim brojkama du vertikalne. Zinuvi od uivanja, Luin poe da uvlai komadie najpre samo vrstu piona du drugog reda ali se onda predomislio, pa je, vrhovima prstiju vadei figurice iz njihovih pre-gradaka, postavio poziciju svoje partije s Turatijem u trenutku prekida. Ovo rasporeivanje je obavljeno gotovo trenutno i odmah je nestala celokupna materijalna strana stvari: majuna ploa to otvorena lei na njegovom dlanu postala je neopipljiva i besteinska, safijan se rasplinuo u ruiastu i beliastoukastu izmaglicu, i sve je iezlo osim same ahovske pozicije, sloene, estoke, nabijene izvanrednim mogunostima. S prstom na slepoonici, Luin se toliko udubio u misli da nije primetio da se Ivan, nemajui ta da radi, smandrljao sa sofe i poeo da ljulja crni stub stojee lampe. Preturila se i svetlost se ugasi. Luin je doao sebi u potpunoj pomrini i u prvom trenutku nije shvatao gde je ili ta se oko njega zbiva. U blizini se vrpoljilo i stenjalo neko nevidljivo stvorenje i odjednom narandasti abaur ponovo sinu prozirnom svet-lou, a bledi mali deak oiane glave je kleao i ispravljao gajtan. Luin se tre i zalupi plou. Njegov grozni mali dvojnik, mali Luin, za koga su figure postavljene, na kolenima je puzao po tepihu . .. Sve se to ve jednom dogodilo... I opet je uhvaen, nije razumeo kako e ponavljanje poznate teme tano ispasti u praksi. Sledeeg trenutka sve je povratilo ravnoteu: mrkui, Ivan se uspentrao natrag na sofu; u sumraku, izvan kruga naran-daste svetlosti, lebdeo je Luinov kabinet, blago se lelujajui; crvena safijanska belenica nevino je leala na tepihu ali je Luin znao da je sve to varka, kombinacija se jo nije u potpunosti razvila, i uskoro e se ispoljiti neko novo, kobno ponavljanje. Brzo se sagnuvi, podigao je i gurnuo u dep materijalni simbol onoga to je tako sladostrasno i tako uasno ponovo ovladalo njegovom ma156 tom, i pitao se gde bi bilo sigurnije skrovite; ali ba tad se zaue glasovi, njegova ena ue s goom i obe zaplivae prema njemu, kao kroz dim od cigareta. Ivane, dii se, vreme je da idemo. Da, da, draga moja, imam jo toliko stvari da spakujem ree dama i onda prie Luinu i poe da se oprata. Veoma mi je milo to smo se upoznali rekla je, a izmeu reci je uspela da pomisli ono to je ne jednom pomislila ranije: Kakav tikvan, udna riba. Veoma mi je milo. Sad mogu rei vaoj tetki da sam videla njenog malog ahistu, sada velikog i slavnog. U povratku morate neizostavno svratiti do nas urno i glasno je prekide gospoa Luin, prvi put s mrnjom pogledavi enine osmehnute, votano crvene usne i nemilosrdno glupe oi. Pa, naravno, razume se samo po sebi. Ivane, ustani i pozdravi se! Ivan je ovo izvrio prilino preko volje i svi su otili u predsoblje. Ovde u Berlinu uvek je silna petljavina kad treba ispratiti goste rekla je ironino, posmatrajui kako gospoa Luin uzima kljueve sa stoia ispod velikog ogledala. Ne, mi imamo lift odgovori gospoa Luin nevezano, sa arkim nestrpljenjem eznui da dama ode, a obrvom je signalizirala Luinu da pridri kaput od fokine koe. Umesto toga, Luin je s iviluka skinuo detinji kaput... ali se, sreom, u tom trenutku pojavila sluavka. Zbogom, zbogom ree gospoa Luin, stojei na pragu dok su se gosti to odlaze, u pratnji sluavke, sme-tali u lift. Iza eninog ramena Luin vide Ivana kako se pentra na klupicu, ali se tad vrata zatvorie i lift potonu u svoj gvozdeni kavez. Gospoa Luin utra u kabinet i baci se niice na sofu. Seo je pored nje i duboko u sebi, tegobno, poeo da proizvodi, slepljuje i zaiva osmeh, pripremajui ga za trenutak kad se ena okrene prema njemu. ena se okrenula. Osmeh je sasvim uspeno* ispao. Uf odahnu gospoa Luin konano smo ih se otarasili pa, hitro zagrlivi mua, poe da ga ljubi u desno oko, onda u bradu, onda u levo oko pridravajui se strogog rasporeda koji je jednom odobrio. Hajde, razveselite se, razveselite se ponavljala je. Ta madam je sad otila, iezla je.

Iezla posluno ree Luin i, uzdahnuvi, poljubi ruku koja ga je tapala po vratu. Kakva nenost apnu ena ah, kakva mila nenost... 157 Bilo je vreme za spavanje, otila je da se svue, a Luin je proao kroz sve tri sobe, traei mesto gde e sakriti depni ah. Svuda je bilo nesigurno. Rilo onog halapljivog usisivaa je ujutru upadalo na najneoekivanija mesta. Teko je, teko sakriti neku stvar; druge stvari su zavidljive i negostoljubive, vrsto se dre svog mesta i ne dozvoljavaju beskunom predmetu to bei od potere da se zavue ma u pukotinu. Tako te veeri nije uspeo da sakrije safijansku belenicu i potom je odluio da je uopte ne krije ve da je se naprosto otarasi, ali se pokazalo da ni to nije ni izdaleka lako; tako je ostala u postavi i tek' nekoliko meseci kasnije, kad je svaka opasnost davno, davno minula, tek onda je opet pronaen depni ah a tada je njegovo poreklo bilo nejasno. 158 ETRNAESTO POGLAVLJE Gospoa Luin je sebi priznavala da tronedeljna poseta dame iz Rusije nije prola ne ostavivi trag. Goina miljenja su bila lana i glupa ali kako to dokazati? Zgrozila se to se poslednjih nekoliko godina tako malo inte-resovala za nauku emigracije, pasivno prihvatajui sjajna, lakirana i zlatotiskom ukraena shvatanja svojih roditelja, i nije poklanjala panju govorima sluanim na emigrantskim politikim skupovima koji su svojevremeno bili u modi. Pade joj na pamet da je moda i Luin sklon politikim pitanjima da bi moda u njima uivao, kao to ine milioni drugih pametnih ljudi. A bilo je vano pronai neko novo zanimanje za Luina. Postao je udan, ponovo se pojavila ona poznata mrgodnost, a u oima mu esto bese nekakav nepouzdan izraz, kao da neto krije od lije. Brinula je to jo nije naao neku pasiju koja bi ga potpuno zaokupila, i sebi je prebacivala uskost duhovnog obzora i nesposobnost da pronae sferu, ideju, predmet, koji bi Luinovim neaktivnim talentima pribavili posla i hrane. Znala je da mora da uri i da svaki nepopunjen minut u Luinovom ivotu predstavlja rupu za fantome. Pre polaska u ivopisne zemlje bilo je neophodno pronai neku zanimljivu igru za Luina, a tek potom pribei melemu putovanja, tom odluujuem iniocu koji romantini milioneri koriste za leenje svog splina. Krenula je od novina. Pretplatila se na Zastavu*, Rusa, Zagranini glas, Ujedinjenje i Pokli, kupila je najnovije brojeve emigrantskih asopisa i za poreenje nekoliko sovjetskih asopisa i listova. Odlueno je da e svakog dana posle veere jedno drugom itati naglas. Primetivi da izvesne novine objavljuju 159 ahovsku rubriku, u poetku se pitala da li da te delove isee i uniti, ali se plaila da e time uvrediti Luina. Jednom ili dvaput, kao uzorci zanimljive igre, pojavile su se Luinove stare partije. To je bilo neprijatno i opasno. Nije mogla da sakrije brojeve sa ahovskom rubrikom, jer je Luin skupljao novine u nameri da ih kasnije povee u vidu velikih knjiga. Kad god bi otvorio novine za koje bi se ispostavilo da sadre zamrljan ahovski dijagram, motrila je izraz njegovog lica, ali je on oseao njen pogled i samo bi preleteo dijagram. I nije znala s kakvim je grenim nestrpljenjem oekivao taj etvrtak ili ponedeljak kada se pojavljivala ahovska rubrika, i nije znala s kakvom je radoznalou u njenom odsustvu razgledao tampane partije. Kad su bili posredi ahovski problemi, iskosa bi pogledao dijagram, pa bi, tim pogledom shvativi raspored figura, odmah zapamtio problem i onda ga u mislima reavao dok mu je ena itala uvodnik. Celo-kupna ova delatnost svodi se na jedan temeljni preobraaj i porast, ija je svrha da obezbede ... itala je ena ujednaenim glasom. (Zanimljiva konstrukcija, mislio je Luin. Crna kraljica je potpuno slobodna). ... povlai jasnu razliku izmeu njihovih vitalnih interesa; tavie, ne bi bilo suvino dodati da je Ahilova peta ove ruke to kanjava... (Crni oigledno ima odbranu od pretnje na h7, mislio je Luin i mahinalno se osmehnuo kad je ena, za trenutak prekinuvi itanje, odjednom rekla priguenim glasom: Ne razumem ta hoe da kae). U tom pogledu nastavila je nita se ne potuje... (Oh, sjajno!, uzviknuo je Luin u mislima, naavi klju

problema oaravajue elegantnu rtvu). ... a katastrofa nije daleko zakljuila je lanak ena i, za-vrivi, uzdahnula. Sto je paljivije itala novine bivalo joj je sve dosadnije, a magla reci i metafora, pretpostavki i argumenata, koriena je za zamuivanje jasne istine koju je uvek oseala ali nikad nije mogla da izrazi. Ali kad se maila novina drugog sveta, sovjetskih novina, njena dosada nije znala za granice. Iz njih je vejala hladnoa grobne kancelarije, dosada ureda ispljuvanih od muva, i nekako su je podseale na beivotno lice inovniia u jednom od nadletava koja je morala da poseti u vreme kad su nju i Luina slali od odeljenja do odeljenja zarad nekog triavog dokumenta. inovnii je bio bedan i uvredljiv, 160 i jeo je kiflu za dijabetiare. Verovatno je primao bednu platu, bio oenjen i imao dete ije je telo pokrivao osip. Dokumentu koji nisu imali i koji su morali pribaviti pridao je kosmiki znaaj, ceo svet je poivao na tom paretu hartije i beznadezno e se stroiti u prah ako nekoj osobi bude uskraen. A to nije bilo sve: ispostavilo se da ga Luinovi ne mogu dobiti pre no to prou udovini rokovi, mileniji oaja i praznine, i jedino sredstvo koje je oveku dato da ublai ovaj svetski bol bilo je pisanje molbi. inovnik se obrecnuo na Luina to pui u njegovoj kancelariji, a Luin se trgnuo i strpao opuak u dep. Kroz prozor su se videle kua u izgradnji, sva u skelama, i kosa kia; u uglu sobe visio je mali crni sako koji je inovnik tokom radnog vremena zamenjivao listerskim sakoom, a njegov pisai sto odavao je opti utisak ljubiastog mastila i onog istog transcendentnog beznaa. Otili su praznih ruku, i ona se oseala kao da mora da bije bitku s nekom sivom i lepom venou koja ju je zapravo pokorila, prezrivo odgurnuvi u stranu njeno bojaljivo, zemaljsko mito tri cigare. U drugom nad-letvu su to pare hartije smesta dobili. Kasnije je gospoa Luin s uasom mislila da onaj inovnii koji ih je oterao verovatno zamilja kako oni poput neutenih aveti lutaju vakuumom i moda oekuje njihov ponizan, jecav povratak. Nije joj bilo jasno zato bi upravo ova slika zalebdela pred njom im uzme neke moskovske novine. Moda isto oseanje dosade i saaljenja, ali to joj nije bilo dovoljno, njen um nije bio zadovoljan i odjednom je shvatila da i ona trai neku formulu, zvanino otelovljenje tog oseanja, i da se uopte ne radi o ovome. Njen ;Um nije bio kadar da pojmi zamrenu borbu maglovitih miljenja koja su izraavale razliite emigrantske novine; ova razliitost miljenja je nju posebno zapanjivala, jer bese navikla da apatino pretpostavlja da ko god ne misli kao njeni roditelji misli kao onaj zabavni hromi ovek koji je gomili kikotavih devojaka govorio o sociologiji. Ispostavilo se da postoje najtananije nijanse miljenja i najzlobnije neprijateljstvo a ako je sve ovo bilo odve sloeno za um, onda je srce poinjalo da sasvim jasno shvata jednu stvar: i ovde i u Rusiji ljudi su muili, ili udeli da mue, druge ljude, ali tamo je muenja i elje da se mui stoput vie no ovde, i zato je ovde bolje. 11 Luinova odbrana 161 Kad je doao red na Luina da ita naglas, ona bi mu izabrala neku humoresku ili kratku, oseajnu priu. itao je smeno mucajui, neke reci je udno izgovarao i ponekad bi preleteo taku ili pak do nje ne bi stigao, a glas je dizao ili sputao bez ikakvog loginog razloga. Nije joj bilo teko da shvati da ga novine ne zanimaju; kad god bi s njim zapodenula razgovor o upravo proitanom lanku, urno se slagao sa svim njenim zakljucima, a kad je, da bi ga proverila, namerno kazala da svi emigrantski listovi lau, takoe se sloio. Novine su jedno a ljudi drugo; bilo bi Iepo sluati te ljude. Zamiljala je kako e se ljudi razliitih nastroje-nja banda intelektualaca, kako se izrazila njena majka okupiti u njihovom stanu, i kako e Luin, sluajui ove ivahne prepirke i razgovore o novim temama, ako ne procvetati ono bar nai privremenu razonodu. Meu majinim poznanicima, najprosveenijim i ak leviarem, kako je s izvesnom koketerijom tvrdila majka, smatran je Oleg Sergejevi Smirnovski ali kad ga gospoa Luin zamoli da u njenu kuu dovede neke zanimljive, slobodoumne ljude, koji ne itaju samo Zastavu ve i Ujedinjenje i Zagranini glas, Smirnovski odgovori da ona treba da razume da

on ne krui u tim krugovima, i onda poe da osuuje takvo kruenje, i hitro objasni da on krui u drugim krugovima gde je od sutinskog znaaja kruiti, i gospoi Luin poe da se vrti u glavi kao nekad na vrtuljku u zabavnom parku. Nakon ovog promaaja poela je da iz razliitih komorica svog seanja izvlai ljude koje je sluajno upoznala i koji bi joj sad mogli biti od pomoi. Setila se Ruskinje koja je sedela do nje u berlinskoj koli primenjenih umetnosti, keri politikog radnika iz demokratske grupe; setila se Alfjorova koji je svuda bio i voleo je da prepriava kako .mu je jedan stari pesnik umro na rukama; setila se potcenjenog roaka koji radi u urednitvu liberalnih ruskih novina iji je naziv debela prodavaica novina na uglu svake veeri izgovarala grle-nim ruladama. Izabrala je jo osobu-dve. Takoe joj je palo na um da se mnogi intelektualci verovatno seaju pisca Luina ili su poznavali ahistu Luina, te e sa zadovoljstvom poseivati njen dom. A zar je Luinu sve ovo bilo vano? Jedina stvar koja je njega istinski zanimala bila je sloena, lukava partija 162 u koju je nekako upleten. Bespomono i mrgodno traio je znake ahovskog ponavljanja, jo se pitajui emu ovo tei. Ali, takoe je bilo nemogue biti stalno na oprezu, neprestano naprezati panju: neto bi u njemu privremeno popustilo, bezbrino bi uivao u partiji tampanoj u novinama i ubrzo bi s oajanjem primetio da je opet bio neobazriv i da je u njegovom ivotu upravo povuen tanan potez, nemilosrdno nastavljajui kobnu kombinaciju. Onda bi odluio da udvostrui budnost i vodi rauna o svakoj sekundi svog ivota, jer su klopke mogle biti svuda. A najvie ga je titala nemogunost smiljanja racionalne odbrane, jer je cilj njegovog protivnika jo skriven. Odve debeo i mlohav za svoje godine, etao je tamo--amo meu svetom koji je smislila njegova ena, pokuavao je da nae mirno mesto, i sve vreme je izgledao i oslukivao neki nagovetaj sledeeg poteza, nastavak partije koju nije on zapoeo no koja je sa uasnom estinom uperena protiv njega. Desilo bi se da se takav nagovetaj pojavi, neto bi se pomerilo napred, ali time ukupno znaenje kombinacije nije postajalo nita jasnije. A bilo je teko nai mirno mesto ljudi su mu se obraali pitanjima koja je u sebi morao da ponovi nekoliko puta pre no to bi shvatio njihovo jednostavno znaenje i naao jednostavan odgovor. U trima otvorenim sobama bilo je veoma svetio lampe nikog nisu potedele i svet je sedeo u trpezariji, i na neudobnim stolicama u salonu, i na divanu u kabinetu, a ovek u bledim flanelskim panta-lonama stalno je pokuavao da se smesti na pisai sto, u interesu udobnosti odgurnuvi u stranu kutiju s bojicama i hrpu novina. Postariji glumac s licem obeleenim mnogim ulogama, blag ovek blagog glasa (koji je svoja najbolja ostvarenja svakako dao u filcanim papuama, u ulogama koje su iziskivale gunanja, stenjanja, mamurluke pune grimasa i udake, sone izraze), sedeo je na divanu pored pozadrune, crnooke supruge novinara Barsa, bive glumice, pa se s njom priseao prilike kad su u gradu na Volgi zajedno igrali u melodrami Ljubavni san. Seate li se one zbrke s cilindrom i kako sam se elegantno izvukao? blago ree glumac. Beskonane ovacije ree crnooka dama priredili su mi ovacije koje nikad neu zaboraviti... Tako su prekidali jedno drugo, svako svojim uspomenama, a ovek u bledim pantalonama je od 11* 163 zamiljenog Luina trei put zatraio cigareticu. Bio je to pesnik-poetnik, svoje pesme je itao sa arom, pevu-cavo, malko trzajui glavom i zagledan u prostor. Glavu je obino drao visoko zbog ega je njegova velika, pokretljiva Adamova jabuica bila vrlo primetna. Nikad nije dobio onu cigaretu, jer je Luin rasejano preao u salon, a pesnik, s potovanjem gledajui njegov debeli zatiljak, pomisli kakav je to udesan ahist bio, i s radou je iekivao vreme kad e s odmornim, oporavljenim Luinom moi da razgovara o ahu koji je -oboavao, a onda je, ugledavi kroz procep vrata Luinovu enu, neko vreme raspravljao sam sa sobom vredi li da pokua da oblee oko nje. Gospoa Luin je s osmehom sluala ta pria visoki, roavi novinar Bars, i mislila je kako e biti teko smestiti ove goste oko jednog stola za aj i nee li biti bolje da ih

ubudue poslui prosto tamo gde sede? Bars je govorio vrlo brzo i uvek kao da je obavezan da neku zakuastu misao, sa svim njenim umecima i kliskim dodacima, izrazi za najkrae mogue vreme, da sve to podupre i preuredi, a ako bi njegov slualac bio paljiv poeo bi da malo-pomalo shvata da ovaj lavirint brzih reci postepeno otkriva jednu zapanjujuu harmoniju i da se sam govor sa svojim povremenim pogrenim naglascima i novinarskim izrazima naglo preobraava, kao da od izraene misli dobij a skladnost i uzvienost. Ugledavi mua, gospoa Luin je strpala u njegovu ruku tanjir s lepo oienom pomorandom, pa je mimo njega ula u kabinet. I zapazite ree neki ruan ovek koji je u celosti sasluao i ocenio novinarevu misao zapazite da je kod Tjuteva no prohladna, a zvezde u njoj okrugle, i vlane, i sjajne, a ne naprosto blistave takice. Nije rekao nita vie, jer je obino malo govorio, ne toliko iz skromnosti koliko iz bojazni da ne prospe neto dragoceno to mu ne pripada ali mu je povereno. Uzgred reeno, gospoa Luin ga je veoma volela i to upravo zbog njegove runoe, neutralnosti njegovih crta, kao da je on samo spoljanjost nekog suda ispunjenog neim toliko svetim i retkim da bi predstavljalo svetogre obojiti ilovau. Zvao se Petrov, nita na njemu nije bilo izuzetno, nita nije napisao i iveo je kao prosjak, ali o tome nije nikome govorio. Njegova jedina funkcija u ivotu bila je da nosi, s potovanjem i usredsreenou, to to mu je povereno, neto 164 to valja po svaku cenu sauvati u svim pojedinostima i svoj isto ti, i iz tog razloga je ak iao sitnim, paljivim koracima, starajui se da ni na koga ne naleti, i samo veoma retko, kad bi u osobi s kojom razgovara razabrao srodnu brinost, on bi za trenutak iz celine onog ogromnog neeg to tajanstveno nosi u sebi otkrio neku nenu, bescenu sitnicu, jedan Pukinov stih ili seljaki naziv kakvog poljskog cveta. Pamtim oca naeg domaina ree novinar kad su se Luinova lea povukla u trpezariju. Ne lii na njega, ali imaju neto slino u sklopu ramena. Bio je dobra dua, krasan ovek, ali kao pisac... Sta? Vi stvarno mislite da su one oleografske prie za mlade ... Molim, izvolite u trpezariju ree gospoa Luin, vraajui se iz kabineta s troje gostiju koje je onde zatekla. aj je serviran. Molim vas, doite. Oni koji su ve bili za stolom sedeli su na jednom kraju, dok je na drugom usamljeni Luin, turobno pognute glave, sedeo vaeui kriku pomorande i meajui aj u ai. Tu su bili Alfjorov sa enom, zatim crnpurasta, jarko naminkana devojka koja je crtala prekrasne ar--ptice, elavi mladi koji je sebe u ali nazivao radnikom tampe, ali je potajno eznuo da bude politiki kolovoa, i dve ene, advokatske supruge. Za stolom je takoe sedeo slatki Vasilije Vasiljevi, stidljiv, dostojanstven, ista srca, s plavom bradom, i u starakim tofanim cipelama. Za vreme cara bio je prognan u Sibir i potom u inostran-stvo, odakle se vratio 1917. godine i uspeo da nakratko nazre revoluciju, pre no to su ga opet prognali, ovog puta boljevici. Ozbiljno je govorio o svom ilegalnom radu; o Kauckom i enevi, i nije mogao da bez razneenosti pogleda gospou Luin, jer je u njoj nalazio slinost s bistrookim, idealnim devicama koje su s njim radile za dobro naroda. Kao to obino biva na takvim skupovima, kad su svi gosti okupljeni i posaeni zajedno za sto, usledila je tiina. Tiina je bila takva da se jasno ulo disanje sluavke dok je nudila aj. Gospoa Luin je sebe nekoliko puta ulovila u nemoguoj misli da bi bilo pametno upitati sluavku zato tako umno die i zar ne bi mogla da to ini tie. I uopte, nije bila ba efikasna ova debeljukasta cura naroito su telefonski pozivi bili katastrofalni. Sluajui disanje, gospoa Luin se na asak seti kako ju je nekoliko 165 dana ranije sluavka smejui se obavestila: Neki gospodin Fa . . . Felt... Felti. Evo, zapisala sam broj. Gospoa Luin je pozvala taj broj, ali otar glas odgovori da je to kancelarija filmskog preduzea i da tu ne postoji nikakav gospodin Felti. Neka beznadena zbrka. Taman htede da pone da kritikuje nemake sluavke kako bi prekinula susedovo utanje kad primeti da se razgovor ve rasplamsao, da priaju o nekom novom romanu. Bars je tvrdio da je sloeno i tanano pisan i da svaka re odaje jednu besanu no; neki enski glas ree: Oh, ne, tako se lako ita; Petrov se nae prema gospoi Luin i proaputa citat iz Zukovskog: Ono to je mukotrpno pisano lako se ita; a pesnik, prekinuvi

nekoga u pola reci i ogoreno kotrljajui glas r, viknu da je ukovski papagaj bez zerice mozga, na ta Vasilije Vasiljevi, koji nije proitao roman, prekorno zavrte glavom. Tek kad su se svi ve nalazili u predsoblju i meusobno se opratali, u nekoj vrsti generalne probe, jer su se svi ponovo oprostili na ulici, mada su svi morali da idu u istom pravcu tek tada se onaj glumac s ulogama obeleenim licem odjednom pljesnu po elu: Duice, umalo da zaboravim ree gospoi Luin, steui joj ruku pri svakoj reci. Pre neki dan jedan ovek iz carstva filma traio je od mene va telefonski broj. Na to je napravio iznenaeno lice i pustio ruku gospoe Luin. Sta, vi ne znate da ja sad igram u filmovima? O, da, da. Velike uloge s krupnim planovima. Tu ga pesnik gurnu u stranu i gospoa Luin tako nije otkrila na koju je to osobu glumac mislio. Gosti su otili. Luin je postrance sedeo za stolom na kojem su se, zaleeni u razliitim pozama poput likova u zavrnoj slici Gogoljevog Revizora, nalazili ostaci uine, prazne i nedopijene ae. Jedna ruka mu bese teko rairena po stolnjaku. Ispod upola sputenih, opet nateenih kapaka gledao je kako se crni vrh ibice previja od bola poto se upravo ugasio meu njegovim prstima. Luinovo iroko lice s oklembeenim naborima oko nosa i usta malice se caklilo, a na obrazima su se pri svetlosti lampe zlatile stalno izbrijavane ekinje to stalno rastu. Tamno-sivo odelo, upavo pod rukom, obuhvatalo ga je tenje no ranije, iako je bilo skrojeno tako da ostane dosta prostora. I tako je Luin sedeo, ne pomerajui se, i staklene zdele s bombonama su se presijavale, i kaiica je nepo166 mino leala na stolnjaku, daleko od ae ili tanjira, a iz nekog razloga mala princes-krofna koja nije izgledala naroito primamljiva, ali je zapravo bila vrlo, vrlo ukusna, ostala je netaknuta. Sta mu je? mislila je gospoa Luin, gledajui mua. Boe blagi, ta je? I njome ovlada bolno oseanje nemoi i beznaa, kao da se poduhvatila pretekog posla. Sve je uzaludno nema svrhe da pokuava, smilja razonode, poziva zanimljive goste. Pokuala je da zamisli kako e ovog Luina, opet slepog i mrgodnog, voditi po Rivijeri, a sve to je uspevala da zamisli bese Luin koji sedi u svojoj sobi i zuri u pod. S odvratnim oseanjem da viri kroz kljuaonicu sudbine, nagnula se napred da vidi svoju budunost deset, dvadeset, trideset godina i bese isto, nema nikakve promene, isti mrgodni, pogureni Luin, i utanje, i beznae. Gadne, nedostojne misli! Njena dua se smesta opet ispravila i oko nje su bile znane slike i brige: vreme je da se ide u krevet, bolje da sledei put ne kupuje onaj sipkav kola, ba je Petrov bio zgodan, sutra ujutru e morati da se pozabave svojim pasoima, put na groblje se opet odlae. Nita nije moglo biti jednostavnije, inilo se, no uzeti taksi i odvesti se u predgrae, do malog ruskog groblja na njegovoj parceli puste poljane. Ali je uvek ispadalo da ne mogu da odu, ili su Luina boleli zubi, ili ova petljavina oko pasoa, ili neto drugo siune, nepri-metne prepreke. A koliko e raznih briga sada biti... Luina svakako mora odvesti zubaru. Da li opet boli? upita, poloivi svoju ruku na Luinovu. Da, da ree on, i, izobliivi lice, poe da usisava obraz uz pukav zvuk. Zubobolju je izmislio pre neki dan kako bi objasnio svoju potitenost i utanje. Sutra u se javiti zubaru rekla je odluno. Nije potrebno promrmlja Luin. Molim vas, nije potrebno. Usne su mu podrhtavale. Oseao se kao da e briznuti u pla, sad je sve postalo tako zastraujue. Sta nije potrebno? upitala je neno i izrazila upitnik kratkim hm, izgovorenim zatvorenih usta. Odmahnuo je glavom i, za svaki sluaj, opet sisao zub. Nije potrebno ii kod zubara? Ne, Luin e biti odveden zubaru. Ovo se ne srne zanemariti. Luin je ustao sa stolice i drei se za obraz, uao u spavau sobu. Dau mu pilulu rekla je eto ta u uraditi. 167 Pilula nije delovala. Luin je ostao budan jo dugo poto je njegova ena zaspala. Istini za volju, noni asovi, asovi nesanice u bezbednoj, zatvorenoj spavaoj sobi, bili su jedini kada je mogao da misli na miru, ne strepei da e propustiti novi potez u onoj udovinoj kombinaciji. Nou, a naroito kad lei nepomino i murei, nita se ne moe dogoditi. Paljivo i to je mogue pribranije, Luin bi nanovo razmatrao sve poteze ve odigrane protiv njega, ali im bi poeo da nagaa o oblicima koje e poprimiti predstojee ponavljanje

sheme njegove prolosti, zbunila bi ga i uplaila neminovna i nezamisliva katastrofa to se pribliava s nemilosrdnom tanou. Ove noi je vie no ikad osetio svoju bespomonost pred tim sporim, elegantnim napadom, i pokuao je da uopte ne spava, kako bi to vie produio ovu no, ovu tihu tamu, da bi vreme zaustavio u pono. ena je spavala potpuno beumno-, najverovatnije uopte nije tu. Jedino je kucanje malog sata na nonom stoiu dokazivalo da vreme nastavlja da postoji. Luin je sluao ove majune otkucaje srca i ponovo se zaneo u misli, a onda se tre, primetivi da je kucanje sata prestalo. inilo mu se da se no zauvek zaustavila, sad nema ni jednog jedinog zvuka koji bi obeleavao njeno proticanje, vreme je mrtvo, sve je u redu, kadifena stianost. San je neosetno iskoristio ovu sreu i olakanje, ali sad u snu uopte nije bilo odmora, jer se san sastojao od ezdeset etiri kvadrata, gigantske ploe nasred koje, drhtei i go, stoji Luin, veliine piona, i pilji u nejasne pozicije ogromnih, megakefalnih figura s krunama ili grivama. Probudio se kad se ena, ve obuena, nagla nada nj i poljubila ga izmeu obrva. Dobro jutro, mili Luine rekla je. Ve je deset sati. Sta emo danas raditi zubar ili vize? Luin je pogleda blistavim, rastrojenim oima i namah ponovo spusti kapke. A ko je sino zaboravio da navije sat? nasmeja se ena, s ljubavlju trljajui punako belo meso njegovog vrata. Tako moete prespavati ceo ivot. Nakrivila je glavu, posma-trajui muevljev profil okruen izboinama jastuka, pa se, primetivi da je ponovo zaspao, osmehnula i izala iz sobe. U kabinetu je stajala kod prozora i gledala zelenkastoplavo nebo, zimsko i vedro, mislei da e danas verovatno biti hladno i da Luin treba da obue demper. Telefon na 168 pisaem stolu zazvoni, to je oito majka koja bi da zna hoe li veerati kod nje. Halo? ree gospoa Luin, smestivi se na ivici stolice. Halo, halo vikao je u telefon nepoznat glas, uzbueno i naprasito. Da, da, tu sam ree gospoa Luin i premesti se u fotelju. Ko je tamo? upita nezadovoljni glas, na nemakom s ruskim naglaskom. A ko govori? raspitivala se gospoa Luin. Da li je gospodin Luin kod kue? upita glas na ruskom. Ko govori, ko govori? s osme-hom je ponavljala gospoa Luin. Tiina. Glas je izgleda raspravljao sam sa sobom da li da izae naistac ili ne. elim da razgovaram s gospodinom Luinom poe nanovo, opet preavi na nemaki. Vrlo hitna i vana stvar. Samo trenutak ree gospoa Luin, pa je jednom ili dvaput prola tamo-amo kroz sobu. Ne, ne vredi buditi Luina. Vratila se telefonu. , On jo spava ree. Ali, ako elite da ostavite poruku... Oh, to je vrlo nezgodno ree glas, konano se odluivi za ruski. Ovo je ve drugi put kako zovem. Proli put sam ostavio broj svog telefona. Stvar je za njega izuzetno vana i ne doputa odlaganje. Ja sam njegova supruga ree gospoa Luin. Ako vam je neto potrebno... Veoma mi je milo to smo se upoznali ilo je prekide glas. Zovem se Valentinov. Mu vam je, razume se, priao o meni. Dakle, ovako: im se probudi, kaite mu da odmah sedne u taksi i doe do mene. Kinokonzern Veritas, Rabenstrasse 82.2i Stvar je vrlo hitna i za njega veoma vana nastavi glas, opet preavi na nemaki, ili zbog vanosti 'te stvari ili naprosto to ga je adresa na nemakom uvukla u odgovarajui jezik. Gospoa Luin se pretvarala da zapisuje adresu, a onda ree: Moda ete mi ipak prvo kazati ta je posredi. Glas je postao neprijatno uzbuen. Ja sam stari prijatelj vaeg mua. Svaka sekunda je dragocena. Oekujem ga danas, tano u podne. Molim vas, recite mu. Svaka sekunda... U redu ree gospoa Luin. Kazau mu, samo ne znam moda mu danas nee biti zgodno. Samo vi njemu apnite na uvo: Valentinov te oekuje ree glas sme-jui se, otpevuca Do vienja na nemakom i nestade iza kljocanja vrata u podu. Gospoa Luin je nekoliko 21 Filmski koncern Veritas, Ulica gavranova (nem.). Veritas = istina (lat.). (Prev.) 169 nom stanu je bilo hladno, ne kao pre mesec dana, ali ipak hladno, i majka se neprestano uvijala u neobian al s naslikanim bourima sred zelenila, pri tom drhturavo trza-jui ramenima. Otac je stigao tokom veere i zatraio votku, i trljao ruke uz suv, utav zvuk. A gospoa Luin je prvi put primetila kako je tuno i prazno u ovim odzva-njajuim sobama, i primetila je da je oeva veselost

usiljena ba kao i majin osmeh, i da su oboje ve stari i vrlo usamljeni, i da ne vole jadnog Luina, i pokuavaju da ne pominju predstojei odlazak Luinovih. Prisetila se svih onih uasnih stvari koje su reene o njenom vere-niku, zlokobnih upozorenja i majinog uzvika: On e te raskomadati, spalie te u pei... A ist rezultat je bilo neto vrlo spokojno i setno, i svi su se osmehivali mrtvim osmesima one lano razmetljive seljanke na slikama, ovalna ogledala, berlinski samovar, etvoro ljudi za stolom. Zatije, mislio je tog dana Luin. Zatije, ali uz skrivene pripreme. Hoe da me uhvati na spavanju. Panja, panja, usredsredi se i bdi. U poslednje vreme sve njegove misli bile su ahovske prirode, ali se jo drao zabranio je sebi da opet misli o prekinutoj partiji s Turatijem i nije otvarao dragocene brojeve novina ali je ipak mogao da misli jedino u ahovskim slikama, a njegov um je funkeionisao kao da sedi za ahovskom tablom. Ponekad bi se u snovima zaklinjao doktoru s ahatnim oima da ne igra ah samo je jednom postavio figure na depnu plou i bacio pogled na dve-tri partije tampane u novinama naprosto iz dokolice. A ak i te greke nisu bile njegova krivica, ve su predstavljale niz poteza u optoj kombinaciji koja vesto ponavlja jednu zagonetnu temu. Bilo je teko, izvanredno teko unapred predvideti sledee ponavljanje, ali jo samo malo i sve e postati jasno i moda se moe nai odbrana ... Ali, sledei potez se veoma sporo pripremao. Ono zatije nastavilo se dvatri dana. Luina su slikali za paso, i fotograf ga je uhvatio za podbradak, malice mu okrenuo lice u stranu, zatraio da irom otvori usta, i buio je zub uz napeto zujanje. Zujanje je prestalo, zubar je neto traio na staklenoj polici, naao, udario je peat 172 na Luinov paso i pisao munjevitim potezima pera. Evo ree, predajui dokument na kojem su bila nacrtana dva niza zuba, a dva zuba su nosila krstie ucrtane masti-lom. U svemu ovome nije bilo nieg sumnjivog i lukavo zatije se nastavilo do etvrtka. A u etvrtak, Luin je sve razumeo. Jo prethodnog dana smislio je zanimljivo sredstvo, sredstvo kojim bi moda mogao osujetiti naume svog tajanstvenog protivnika. To sredstvo se sastojalo u tome da dragovoljno izvri neki besmislen, neoekivan in izvan sistematskog poretka ivota, time pobrkavi niz poteza koji je protivnik planirao. Bila je to jedna eksperimentalna odbrana, jedna, da tako kaemo, nasumina odbrana ali Luin, poludeo od uasa pred neminovnou slede-eg poteza, nije bio kadar da nae nita bolje. I tako je u etvrtak popodne, dok je pratio enu i tatu po radnjama, odjednom stao i uzviknuo: Zubar. Zaboravio sam zubara. Besmislica, Luine ree njegova ena. Pa jue je kazao da je sve gotovo. Titi ree Luin i podie prst. Ako plomba titi... Reeno je da ako titi treba da doem tano u etiri. Titi. Sada je deset do etiri. Neto ste pobrkali osmehnu se ena ali, naravno, ako boli, morate otii. A onda idite kui, ja u doi oko est. Veerajte s nama ree majka, s prizvukom preklinjanja u glasu. Ne, veeras imamo goste ree gospoa Luin goste koje ti ne trpi. Luin je mahnuo tapom u znak oprotaja i, zgrbivi lea, uao u taksi. Mali manevar nasmejao se, a poto mu je bilo vrue raskopao je kaput. Ve posle prvog zaokreta, zaustavio je taksi, platio i natenane krenuo kui. I tu mu -se odjednom uini da je sve to ve jednom ranije uradio i toliko se uplaio da je skrenuo u prvu radnju, odluivi da protivnika nadmudri novim iznenaenjem. Ispostavilo se da je radnja frizernica, i to za dame. Osvrnuvi se, Luin se zaustavi, a osmehnuta ena ga upita ta eli. Da kupim... ree Luin, nastavljajui da gleda oko sebe. U tom trenutku je ugledao votano poprsje i pokazao ga tapom (neoekivan potez, velianstven potez). To se ne prodaje ree ena. Dvadeset maraka < ree Luin i izvadi buelar. elite da kupite tu lutku upita ena s nevericom, a prie jo neko. Da ree Luin i poe da razgleda votano 173 lice. Paljivo apnu sam sebi moda upadam u klopku! Pogled votane dame, njene ruiaste nozdrve i to se ranije desilo. ala ree Luin i urno izae iz frizerske radnje. Oseao se odvratno neprijatno i ubrzao je korak, mada nije imao kud da uri. Kui, kui mrmljao je tamo u sve iskombinovati kako valja, i

Pribliavajui se kui, primetio je veliku, bli-stavocrnu limuzinu koja se zaustavila kod ulaza. Gospodin u polucilindru neto je pitao nastojnika. Ugledavi Luina, nastojnik naglo pokaza prstom i viknu: Eno ga! Gospodin se okrenu. Malo crnpurastiji, to je isticalo beonjae, kao uvek elegantno obuen, u kaputu s crnim krznenim okovratni-kom i velikim belim svilenim alom, Valentinov je koraao prema Luinu, uz oaravaju osmeh, osvetlj avaj ui Luina tim reflektorom, a pri svetlosti to je poigravala po Luinu video je Luinovo bledo, debelo lice i mirkave one kapke, a sledeeg trena ovo bledo lice izgubi svaki izraz, a ruka koju je Valentinov stisnuo izmeu svojih bese potpuno mlitava. Dragi moj deae ree ozareni Valentinov srean sam to te vidim. Kazali su mi da si u postelji, bolestan, dragi deae. Ali to je bila nekakva zabuna... i naglaavajui to una, Valentinov napui vlane, crvene usne i neno zamiri. Meutim, komplimente emo odloiti za kasnije ree, prekinuvi sam sebe, i s treskom nabi polucilindar. Hajdemo, stvar je izuzetno vana i odlaganje bi bilo... kobno zakljuio je, irom otvarajui vrata automobila; potom je obgrlio Luina i kao da ga je podigao sa zemlje i posadio, pavi pored njega na nisko, meko sedite. Nasuprot njima, na pomonom seditu postrance je sedeo oveuljak otra nosa i uta lica, sa zadignutim okovratnikom zimskog kaputa. im se Valentinov smestio i prekrstio noge, nastavio je razgovor s ovim oveuljkom, razgovor prekinut kod zareza i koji je sad bivao sve bri kako je auto ubrzavao. Zajedljivo i iscrpno, nastavio je da ga grdi, ne obraajui panju na Luina koji je sedeo kao kip, briljivo uz neto prislonjen. Bio se potpuno zaledio, a udaljenu, priguenu grmljavinu Valentinova uo je kao kroz debelu zavesu. Za oveka s otrim nosom to nije_bila grmljavina ve bujica izvanredno zajedljivih i uvredljivih reci: sila je, meutim, bila na strani Valenti174 nova i vreani ovek je samo uzdisao, i jadno izgledao, i eprkao masnu mrlju na svom oskudnom crnom kaputu; a ovda-onda, na neku posebno otru re, podigao bi obrve i pogledao u Valentinova, ali je plameni pogled potonjeg bio suvie za nj i smesta bi vrsto zamurio i blago odmahivao glavom. Grdnja se nastavila do samog kraja putovanja, a kad je Valentinov blago gurnuo Luina iz kola i sam izaao, zalupivi za sobom vrata, zgromljeni ove-uljak je nastavio da sedi unutra i auto ga je odmah odneo dalje, i mada je sada bilo dovoljno mesta, ostao je ojaeno zgrbljen na malom pomonom seditu. Luin je u meuvremenu uperio svoj nepokretan i bezizrazan pogled u kao ljuska jajeta belu plou s crnim natpisom VERITAS, ali ga Valentinov odmah ponese dalje i spusti u klupsku fotelju, jo vru i kripaviju no sedite u automobilu. U tom trenutku neko je uznemirenim glasom pozvao Valentinova, a on se, gurnuvi otvorenu kutiju s cigarama u Luinovo ogranieno vidno polje, izvinio i nestao. Njegov glas ostade da treperi u sobi i poe da se za Luina, koji je polako izlazio iz oamuenosti, postupno i kriomino preobraava u oaravajuu sliku. Uz zvuk tog glasa, uz muziku opake zamamnosti ahovske ploe, Luin se, s onom divnom, vlanom melanholijom svojstvenom sea-njima na ljubav, prisetio hiljade partija odigranih u prolosti. Nije znao koju od njih da izabere da je se, jecajui, napije; sve je mamilo i milovalo njegovu matu i on je leteo od jedne do druge partije, u magnovenju preleui ovu ili onu srcerazdiruu kombinaciju. Bilo je kombinacija, istih i skladnih, gde se misao mermernim stepenicama uspinjala do pobede; bila su tu nena mekoljenja u uglu table, i strasna eksplozija, i fanfara kraljice to ide ka svojoj rtvenoj sudbini... Sve je bilo udesno, svi pre-livi ljubavi, svi zavoji i tajanstvene staze koje je ona izabrala. A ta ljubav bese kobna, Klju je naen. Svrha napada bila je jasna. Neumitnim ponavljanjem poteza opet vodi onoj istoj strasti koja e unititi san ivota. Pusto, uas, ludilo. Ah, ne! glasno ree Luin i pokua da ustane. Ali bio je slab i debeo, a prianjajua fotelja nije htela da ga pusti. A, uostalom, ta je sad mogao pokuati? Pokazalo se da je njegova odbrana pogrena. Protivnik je predvideo ovu greku, i onaj neumitni potez, davno pri175 premljen, sada se odigrava. Luin je zastenjao i iskaljao se, rasejano gledajui oko sebe. Pred njim se nalazio ok-lugli sto s albumima, asopisima,

listovima papira i fotografijama uplaenih ena i mukaraca koji jarosno kilje. A na jednoj od njih, ovek bela lica, s beivotnim crtama i velikim, amerikim naoarima, visio je, drei se rukama, s ivice oblakodera samo to ne padne u ambis. I opet se razlegao zvuk onog nepodnoljivo poznatog glasa: da ne bi gubio vreme, Valentinov je poeo da govori Luinu jo dok se nalazio iza vrata, a kad su se vrata otvorila nastavio je zapoetu reenicu: ... snimim film. Napisao sam scenario. Zamisli, dragi deae, mladu devoj-ku, divnu i strasnu, u kupeu ekspresnog voza. Na jednoj stanici ulazi mladi. Iz dobre porodice. U vozu se sputa no. Ona zaspi i u snu iri noge. Prekrasno mlado bie. Mladi poznaje taj tip, prosto puca od nabujalih sokova, ali je savreno edan bukvalno poinje da gubi glavu. U nekoj vrsti transa, baca se na nju. (I Valentinov skae uvis, izigravajui da teko die, i baca se). Osea njen miris, njeno ipkano rublje, njeno predivno mlado telo... Ona se budi, zbaci ga sa sebe, doziva (Valentinov je pritisnuo pesnicu na usta i iskolaio oi) utravaju kondukter i nekolicina putnika. Izvode ga na sud i osude na robiju. Ostarela majka dolazi devojci da je moli da spase njenog sina. Devojina drama. Stvar je u tome to se od prvog trenutka tamo u ekspresu zaljubila u njega, vri od strasti, a njega su zbog nje vidi, tu je sukob zbog nje osudili na teku robiju. Valentinov je duboko udahnuo i nastavio smirenije: Potom dolazi njegovo bekstvo. Njegove pustolovine. Promeni ime i postaje slavan ahist, i upravo tu mi je, dragi deae, potrebna tvoja pomo. Doao sam na sjajnu zamisao. Hou da snimim neku vrstu pravog turnira, gde e pravi ahisti igrati s mojim junakom. Turati je ve pristao, Mozer takoe. Sad nam je potreban velemajstor Luin... Pretpostavljam nastavio je Valentinov nakon kratkog predaha tokom kojeg je gledao Luinovo potpuno neosetljivo lice pretpostavljam da e pristati. Mnogo mi duguje. Za svoju kratku pojavu dobie izvesnu svotu. On e se pri tom setiti da sam ja, kad ga je otac prepustio na milost i nemilost sudbini, velikoduno dre17G io kesu. Tada sam mislio da to nije vano da smo prijatelji i da emo se kasnije obraunati. I dalje tako mislim. U tom trenutku naglo se otvorie vrata i kudravi gospodin bez sakoa viknu na nemakom, sa zabrinutom mo-leivou u glasu: Oh, molim vas, doktore Valentinov, samo trenutak! Izvini, dragi deae ree Valentin nov i poe ka vratima, ali se pre no to je do njih stigao odseno okrenu, proeprka po buelaru i baci komadi har-tije na sto pred Luina. Nedavno sam sastavio ree. Moe ga resiti dok eka. Vratiu se za deset minuta. Nestao je. Luin oprezno podie one kapke. Mahi-nalno je uzeo papiri. Iseak iz ahovskog asopisa, dijagram nekog problema. Mat u tri poteza. Sastavio dr Valentinov. Problem je bio leden i lukav, i poznajui Valen-tinova, Luin je smesta naao klju. U ovom prepredenom problemu jasno je sagledao svu perfidnost njegovog autora. Na osnovu mranih reci koje je Valentinov u takvom izobilju upravo izgovorio, shvatio je samo jedno: ne postoji nikakav film, film je samo izgovor ... klopka, klopka ... bie namamijen da igra ah, a onda je sledei potez jasan. Ali taj potez nee biti odigran. Luin je uinio iznenadan napor i, bolno iskezivi zube, ustao iz fotelje. Njime bese ovladao poriv da se kree. Poigravajui se tapom i puckajui prstima slobodne ruke, izaao je u hodnik i poeo da nasumce etka, konano se obrevi u dvoritu i odatle izaavi na ulicu. Pred njim se zaustavio tramvaj s poznatom brojkom. Uao je i seo, ali je odmah opet ustao i preterano mrdajui ramenima, hvatajui se za kone remene, premestio se na drugo sedite, pored prozora. Tramvaj je bio prazan. Dao je kondukteru jednu marku i energino odmahnuo glavom, odbijajui kusur. Bilo je nemogue mirno sedeti. Ponovo je skoio, gotovo pavi kad je tramvaj skrenuo, i seo blie vratima. Ali ni tu ga nije dralo mesto i kad su tramvaj ispunili horda aka, tuce starih dama i pedeset debelih mukaraca, Luin je nastavio da se kree, gazei ljude po nogama, i konano se progurao na platformu. Ugledavi svoju kuu, izaao je iz tramvaja u pokretu; asfalt je proleteo ispod njegove leve pete, zatim se okrenuo i gurnuo ga u lea, a tap, zalepivi mu se me noge, odjednom iskoi kao osloboena

opruga, prole177 te kroz vazduh i spusti se pored Luina. Dve ene mu pritrae i pomogoe da ustane. Poeo je da dlanom isti prainu s kaputa, stavio je eir i, ne osvrui se, poao prema kui. Ispostavilo se da je lift u kvaru, ali se Lu-in nije alio. Njegova e za kretanjem jo nije bila utaena. Poe da se penje stepenicama, a poto je stanovao vrlo visoko, njegov uspon je potrajao; inilo se da se penje uz oblakoder. Konano je stigao do poslednjeg odmorita, duboko odahnuo, zakripao kljuem u bravi i uao u predsoblje. Iz kabineta mu poe u susret ena. Bila je veoma crvena, a oi su joj blistale. Luine ree gde ste bili? Skinuo je kaput, okaio ga, pre-mestio na drugu kuku, i hteo je da jo malo besposlici, ali mu ena prie i on, obiavi je u luku, ue u kabinet, a ena za njim. Hou da mi kaete gde ste bili. Zato su vam ruke u takvom stanju? Luine! Koraao je kabinetom, iskaljao se i kroz hodnik uao u spavau sobu gde je poeo da briljivo pere ruke u velikom, zeleno--belom sudu opletenom porculanskim brljanom. Luine rastrojeno viknu ena znam da niste bili kod zubara. Upravo sam ga zvala. Pa, kaite neto. Obri-savi ruke pekirom, iao je kroz spavau sobu, drveno gledajui preda se ba kao ranije, i vratio se u kabinet. Zgrabila ga je za rame, ali umesto da se zaustavi, on prie prozoru, razmae zavese, vide kako u plavom ambisu veeri promiu mnogobrojne svetlosti, naini vakutav pokret usnama, i opet se udalji. I sad je poela udna promenada Luin ide tamo-amo kroz tri susedne sobe, kao da ima neki odreen cilj, a njegova ena as ide napo-redo s njim, as negde sedne i rastrojeno ga posmatra, a Luin bi ponekad izaao u hodnik, zavirio u sobe iji prozori gledaju na dvorite, i opet bi se pojavio u kabinetu. Njoj se nekoliko minuta inilo da je ovo moda jedna od Luinovih nezgrapnih malih ala, meutim, na njegovom licu bese izraz koji nikad ranije nije videla, izraz... moda svean?... bilo je teko definisati ga recima, ali dok je gledala njegovo lice osetila je nalet neobjanjivog uasa. I, iskaljavajui se, i teko hvatajui dah, nastavljao je da seta ravnomernim korakom sobama. Za boga miloga, Luine, sedite rekla je tiho, ne skidajui pogled s njega. Doite, hajde da o neemu razgovaramo. Luine! Kupila sam vam neseser. Oh, sedite, molim vas! 178 Umreete ako budete toliko etali! Sutra idemo na groblje. Sutra imamo jo mnogo posla. Neseser od krokodilske koe. Luine, molim vas! Ali nije se zaustavljao i samo bi s vremena na vreme usporio korak kod prozora, podigao ruku, razmiljao jedan trenutak, i onda produio. Sto u trpezariji bese postavljen za osam osoba. Setila se da je upravo vreme da stignu gosti bilo je prekasno da otkae a ovde... ovaj uas. Luine viknu ljudi e stii svakog asa. Ne znam ta da radim... Kaite mi neto. Moda ste doiveli neku nezgodu, moda ste sreli neprijatnog poznanika? Kaite mi. Preklinjem vas, vie ne mogu da molim ... I Luin se naglo zaustavi. Kao da je ceo svet stao. To se desilo u salonu, pored gramofona. Taka rekla je tiho i briznula u pla. Luin poe da vadi stvari iz depova ? najpre naliv-pero, zatim zguvanu maramicu, pa drugu, uredno savijenu maramicu koju mu je dala tog jutra, nakon toga je izvadio taba-keru s trojkom na poklopcu (tatin poklon), zatim praznu crvenu kutiju od cigareta i dve cigarete, malo oteene; buelar i zlatni sat (tastov poklon) uklonjeni su s posebnom briljivou. Pored svega ovog pojavila se i velika kotica breskve. Svi ovi predmeti poredani su na ormari gramofona, a onda je proverio da li je neto zaboravio. Mislim, to je sve ree i zakopa sako na stomaku. ena podie suzama umrljano lice, pa je zapanjeno piljila u malu zbirku stvari koje je Luin poredao. Priao je eni i ovla se naklonio. Premestila je pogled na njegovo lice, neodreeno se nadajui da e videti onaj znani, iskrivljeni poluosmeh i to je i ligledala: Luin se smeio. Jedini izlaz ree on. Moram da ispadnem iz igre. Igre? Zar emo igrati? upitala je neno i istovremeno pomislila da mora da napuderie lice, gosti e stii svakog asa. Luin je pruio ruku. Ispustila je maramicu u krilo i urno mu dala svoje

prste. Bilo je lepo ree Luin i poljubi prvo jednu pa drugu ruku kako ga bese nauila. 179 ta je to Luine? Vi kao da mi kaete zbogom. Da, da ree on, izigravajui rasejanost. Onda se okrenuo i izaao u hodnik. U tom trenutku u predsoblju je zazvonilo zvonce nevino zvonjenje tanog gosta. Sustigla je mua u hodniku i uhvatila ga za rukav. Luin se okrenuo, pa se, ne znajui ta da kae, zagledao u njene noge. Na daljem kraju istrala je sluavka, a pote je hodnik bio prilino uzan dolo je do manjeg, urnog sudara: Luin je malko uzmakao i onda koraknuo napred, njegova ena se takoe pomerila nazad pa napred, nesves-no zaglaujui kosu, a sluavka je, neto mrmljajui i sag-nuvi glavu, pokuala da pronae upljinu kroz koju bi se provukla. Kad je uspela i nestala iza zavese to odvaja hodnik od predsoblja, Luin se poklonio kao maloas i brzo otvorio vrata kraj kojih je stajao. Njegova ena je zgrabila kvaku vrata koja je ve zatvarao za sobom; Luin je gurao, a ona je vre uhvatila kvaku, grevito se sme-jui i pokuavajui da ugura koleno u jo prilino irok otvor ali u tom trenutku se Luin navali svom teinom i vrata se zatvorie; ip je kljocnuo i klju se dvaput okrenuo u bravi. U meuvremenu su se iz predsoblja zauli glasovi, neko je dahtao, a neko drugi nekog pozdravljao. Prvo to je Luin uinio zakljuavi vrata bese da upali svetlost. Pored levog zida se ukaza emajlirana kada, belo se blistajui. Na desnom zidu je visio crte olovkom: kocka to baca senku. U dubini, pored prozora, stajala je mala komoda. Donji deo prozora bio je od mutnog, sve-tlucavo plavog stakla, neprozirnog. Na gornjem delu je poput ogledala sijao crni pravougaonik noi. Luin cimnu ruicu donjeg okvira, ali neto se zaglavilo ili zapelo, nije htelo da se otvori. Razmiljao je jedan trenutak, onda je uhvatio naslon stolice koja je stajala uz kadu i preneo pogled s glomazne bele stolice na vrstu umu prozora. Konano odluivi, podigao je stolicu za noge i udario, koristei njenu ivicu kao opsadnog ovna. Neto je prsio, zamahnuo je ponovo i odjednom se u mutnom staklu pojavila crna, zvezdasta rupa. Nastao je trenutak tiine ispunjene iekivanjem. Onda je, daleko u dubini, neto neno zvecnulo i raspalo se. Pokuavajui da proiri otvor, udario je ponovo, i klin stakla se razbio pred njegovim nogama. Iza vrata su se uli glasovi. Neko je kucao. Neko 180 ga glasno pozva krtenim imenom i imenom po ocu. Zatim je nastala tiina, a enin glas ree savreno razgovet-no: Mili Luine, molim vas, otvorite. Suspreui teko disanje, Luin je spustio policu na pod i pokuao da se provue kroz prozor. Iz okvira su jo trcali veliki klinovi i uglovi. Neto ga ubode u vrat i on brzo opet uvue glavu ne, ne moe da se provue. Pesnica lupi o vrata. Glasovi dvojice mukaraca su se prepirali, a kroz galamu se promigoljio enin apat. Luin odlui da vie ne razbija staklo, pravi suvie buke. Podigao je pogled. Gornji prozor. Ali kako da do njega dopre? Pokuavajui da ne pravi buku ili neto polomi, poeo je da skida stvari s komode: ogledalo, nekakvu bocu, au. Sve je radio polako i temeljno, besmisleno je da ga ona tutnjava iza vrata tako pouruje. Sklonivi i ipkani zastira, pokuao je da se popne na komodu; dopirala mu je do pojasa i isprva nije uspeo. Bilo mu je vrue i skinuo je sako, a tada primeti da su mu ruke krvave i da ima crvene mrlje na prsima koulje. Konano se naao na komodi koja zakripa pod njegovom teinom. Hitro je posegnuo za gornjim delom prozora, sad oseajui da ga bubnjanje i glasovi podstiu i da ne moe a da ine uri. Podigavi ruku, cimnuo je prozor, i on se otvorio. Crno nebo. Odande, iz te crne tame, dopirao je glas njegove ene koja je tiho govorila: Luine, Luine. Setio se da se neto dalje nalazi prozor spavae sobe; taj apat je dolazio odatle. U meuvremenu su glasovi i lupa iza vrata ojaali, mora biti da tamo ima dvadesetak ljudi Valentinov, Turati, stari gospodin s kitom cvea... Smrktali su i stenjali, i dolazilo ih je sve vie, i svi su zajedno udarali o drhtava vrata. Meutim, pravougaona no je jo bila previsoko. Prignuvi koleno, Luin je podigao stolicu na komodu. Stolica je bila nestabilna, bilo ju je teko uravnoteiti, ali se Luin ipak popeo. Sad je lako mogao da se laktovima osloni na donju ivicu crne noi. Disao je tako glasno da je sam sebe zagluivao, a povici iza vrata sad su bili

daleko, ali je, s druge strane, onaj glas s prozora spavae sobe bio jasniji, razlegao se s prodornom snagom. Nakon mnogo napora naao se u udnom i munom poloaju: jedna noga mu je visila spolja, a nije znao gde je druga, dok njegovo telo nikako nije moglo da se provue. Koulja mu bee pocepana na ramenu, lice mokro. Rukom se grevito drei za neto iznad sebe, porebarke se provukao kroz prozor. Sad su mu obe noge visile spolja i trebalo je samo da pusti to za ta se dri i bie spaen. Pre no to se pustio, pogledao je u dubinu. Tamo su bile u toku neke urne pripreme: odblesci prozora su se skupili i izravnali, ceo bezdan kao da se podelio na tamne i blede kvadrate, i u trenutku kad je Luin pustio ruku, u trenutku kad mu je ledeni vazduh pokuljao u usta, tano je video kakva je to venost usluno i neumitno rasprostrta pred njim. Vrata su se provalila. Aleksandre Ivanoviu, Aleksandre Ivanoviu zagrmelo je nekoliko glasova. Ali, Aleksandra Ivano vica nije bilo. Knjinica TRAVNO