Sie sind auf Seite 1von 26

Sadraj

1. Uvod .................................................................................................................................. 3 2. Kosovski vilajet Otomanskog carstva .......................................................................... 4 3. Aneksija Kosova u balkanskim ratovima .................................................................... 6 4. Kolonizacija Kosova u Kraljevini Jugoslaviji .............................................................. 8 5. Etnika podela Kosova u drugom svetskom ratu .................................................... 11 6. Posleratni (Rankoviev) period u FNRJ ..................................................................... 12 7. Razvoj kosovske autonomije u SFRJ .......................................................................... 14 8. Protesti Albanaca i zahtevi za republikom ............................................................... 15 9. Protesti kosovskih Srba i kampanja o genocidu ....................................................... 16 10. Uspon Miloevia i ukidanje autonomije Kosova .................................................... 17 11. Pasivni otpor i razvoj paralelnih institucija .............................................................. 19 12. Kosovski rat i iseljenje stanovnitva ........................................................................... 21 13. Uprava UN i proglaenje nezavisnosti ...................................................................... 23 14. Rezime ............................................................................................................................ 24 15. Kuda dalje? ..................................................................................................................... 25 16. Vanija literatura ........................................................................................................... 26

Uvod
Ukoliko si od onih koji misle da je Kosovo iskljuivo srpsko i da Albance treba proterati ili pobiti, ovo nije knjiga za tebe. Ukoliko si od onih koji misle da je Kosovo iskljuivo albansko, i da Srbi tu nema ta da trae, ovo nije knjiga za tebe. Ovo je knjiga za one koji veruju da je Kosovo mesto susreta, na kojem se preplie istorija dva stara balkanska naroda. Moje istraivanje se usredsreuje na 20. vek, na period jugoslovenske istorije Kosova sa posebnim osvrtom na srpsko-albanski sukob. Hteo sam da saznam kako je Kosovo ulo u Jugoslaviju i kako je iz nje izalo. Nastojao sam da se upoznam sa gleditima srpskih/jugoslovenskih, albanskih, zapadnih i inih autora na kosovsku problematiku. Otkrio sam da, kao to obino biva kod etnikih sukoba, istina nikad nije na jednoj strani. Dominacija na Kosovu se nekoliko puta smenjivala, a nasilje dominantne etnike grupe povlailo je jo nasilja, koje je esto nasumino pogaalo dotini etnos nakon gubitka dominacije. Cilj ovog rada je da doprinese veem razumevanju kosovskog problema u Srbiji i da osvetli neke manje poznate aspekte njegove istorije. Zahvaljujem se svima koji su mi pomogli tokom pisanja, a posebno saradnicima sa srpskohrvatske Wikipedije.

Kosovski vilajet Otomanskog carstva


Poetkom 20. veka, Kosovski vilajet je bio provincija Otomanskog carstva, ija je teritorija bila znatno vea od teritorije dananjeg Kosova. Obuhvatao je itavo Kosovo, Sandak, preevsku dolinu i zapadnu Makedoniju. Sedite Kosovskog vilajeta bilo je u Skoplju. Veinu stanovnitva Kosova inili su Albanci. Srbi su bili veina na severu Kosova, dok su u drugim oblastima bili manjina, a na samom jugu neznatna manjina. Stanje na Kosovu, kao i u ostalim delovima Turske, bilo je posebno teko za hriansku manjinu.

Granice Kosovskog vilajeta 1881-1912.

Diplomatija Kraljevine Srbije je koristila sluajeve nasilja i zuluma nad Srbima kako bi prikazala Albance kao divljake koje Srbija treba uzeti pod svoje. U Srbiji se na Albance poelo gledati kao na uzurpatore srpske zemlje, zaboravljajui da su Srbi masovno iselili s Kosova tokom Velike seobe u Ugarsku. Srbija je isticala istorijsko pravo na Kosovo, jer je ono u srednjem veku bilo u sastavu drave Rake. Od 1904. godine srbijanska vlada je poela organizovano da alje etnike odrede na Kosovo. Zbog njihovih borbi sa Albancima su ispatali tamonji Srbi. Predstavnici Srba sa Kosova su se protivili ubacivanju oruanih eta, traei od beogradske vlade da taj pokret zaustavi, jer navlai na narod jo vee nasilje. etnika akcija Srbije je nailazila i na estoko protivljenje Austro-Ugarske, koja je ovu politiku smatrala velikosrpskom. Poetkom 20. veka, Kosovo je bilo sredite albanskog narodnog preporoda i borbe za osloboenje od Turaka. Od 1905. do 1912. godine Albanci diu niz ustanaka, u cilju sticanja kulturne, ekonomske i politike autonomije. Turci su oruane pobune kosovskih Albanaca redovno guili u krvi. 1908. godine dolazi do Mladoturske revolucije, koju je albansko stanovnitvo u poetku podralo, zbog obeanja autonomije, smanjenja poreza i poboljanja optih ivotnih uslova. Ali, kada su uvrsti vlast, mladoturci su zaveli strogi centralizam, uvodei turski kao jedini jezik administracije. Ovo je vodilu erupciji nezadovoljstva i oruanoj pobuni na Kosovu juna 1909. Do prvih oruanih sukoba sa novim vlastima dolazi u okolini akovice. Do ustanka irih razmera dolazi u kosovskom vilajetu u prolee 1910. Ustanike je podrala i Unutranja makedonska revolucionarna organizacija, borei se za autonomiju Makedonije. Videvi da se ustanak razvija, mladoturske vlasti su poslale kaznenu ekspediciju iz Skoplja koja

u trodnevnoj bitci kod Kaanika, od 11. maja do 13. maja 1910. godine, gui albansku pobunu u krvi, ne tedei ni ene, decu i starce. Ve poetkom 1911. dolazi do novog oruanog ustanka na Kosovu i u severnoj Albaniji. Osnovni zahtev ustanika je bio priznanje albanske nacije, pa u skladu s tim autonomija: ekonomska, administrativna, kulturna i vojna. Ovaj ustanak je uguen avgusta 1911. Poetkom 1912. dolazi do velikog albanskog ustanka pod vostvom Opteg ustanikog komiteta, na podruju Drenice, Pei, akovice, i severne Albanije. Voe ustanika su bili Isa Boljetinac, Hasan Pritina, Bajram Curi i drugi. Ustanici su traili ustanovljenje autonomne Albanije, povlaenje turskih inovnika i uvoenje albanskog jezika kao slubenog. Ustanici su odmah zauzeli mnoge gradove, ukljuujui akovicu, Mitrovicu, Vuitrn i Pritinu, da bi ubrzo potom stekli kontrolu nad itavim Kosovom, severnom Albanijom, pa ak i Skopljem. Usled uspeha albanske pobune, mladoturska vlada podnosi ostavku. Nakon to su albanski ustanici stigli do Soluna, nova vlada je bila prinuena da prihvati sve njihove zahteve. Porta je 18. avgusta 1912. priznala autonomnu Albaniju, koja bi obuhvatila etiri vilajeta: Etniki sastav oblasti dananjeg kosovski, skadarski, janjinski i bitoljski. Susedi su Kosova uoi balkanskih ratova, ovo doiveli kao stvaranje "Velike Albanije", jer prema Istorijskom atlasu Williama R. Shepherda (New York, 1911). stanovnici ovih oblasti nisu bili samo Albanci. To je ugrozilo nacionalne interese susednih drava, koje su gajile pretenzije na te oblasti, pa one ubrzo kreu u rat protiv Turske. Uoi samog rata, 10. oktobra 1912. godine, dolo je do okupljanja albanskih glavara u Skoplju, seditu Kosovskog vilajeta. Tada je odlueno da e Albanci u predstojeem ratu braniti teritorije koje su smatrali svojim, borei se na strani Turske.

Aneksija Kosova u balkanskih ratovima


Srpska i crnogorska vojska su oktobra 1912. napale otomansku dravu prodirui na Kosovo i Metohiju. Albanci su se protivili zauzimanju njihovih naselja i organizovali su dobrovoljake jedinice koje su pruale oruani otpor nastupanju srpskih trupa. Kod Podujeva je dolo do vee bitke, kada se petnaest hiljada dobrovoljaca pod komandom Ise Boljetinca bezuspeno suprotstavilo Treoj srpskoj armiji, koja nakon toga zauzima Prizren i vei deo Albanije sa primorjem.

Romantiarski prikaz Osloboenja Kosova (Paja Jovanovi)

Tokom balkanskih ratova 1912-1913, Srbija je pripojila oblasti Sandaka, Makedonije, Kosova, a nakratko i Albanije. Srbi nisu inili veinu u ovim oblastima, to je predstavljalo izvestan problem za srpsku diplomatiju, koja je zauzimanje Kosova predstavljala kao osloboenje od Turaka, ne obazirui se na injenicu da se tokom vekova stanovnitvo promenilo. Na mirovnim pregovorima u Londonu Srbija nije htela da se zadovolji severom Kosova, za ta e, ironijom sudbine, moliti sto godina kasnije. Po okonanju ratova, kosovsko-metohijske oblasti su pripale Srbiji i Crnoj Gori, to srpska istoriografija naziva osloboenjem, a albanska okupacijom. Sa stanovita politike nauke, odgovarajui termin je aneksija, budui da je pripajanje Kosova izvreno mimo odluke narodnih predstavnika, i bez referenduma meu stanovnitvom. Kue i itava sela su pretvorena u pepeo, nenaoruano i neduno stanovnitvo je masovno masakrirano, neverovatni akti nasilja, pljake i surovosti svake vrste to su sredstva koja je primenjivala i jo uvek primenjuje srpsko-crnogorska vojska, u cilju potpunog preinaenja etnikog karaktera oblasti naseljenih iskljuivo Albancima. Izvetaj meunarodne komisije o Balkanskim ratovima Tih godina se mnogo govorilo o osveti Kosova za 1389, koja se volebno prelila sa Turaka na Albance. Ovakva politika nije prola bez kritike u evropskoj tampi, koja je pisala o zloinima etnikog ienja koje su inile srpske i

Kosovsko stanovnitvo u zbegovima nakon ulaska srpske vojske 1912. 6

crnogorske trupe prilikom zaposedanja albanskih naselja. Prema izvetajima, naroito je teko stradalo stanovnitvo Pritine, Ferizovia (kasnije Uroevac), akovice, Prizrena i drugih gradova. U Austriji je preovladalo miljenje da je Srbija uzela previe. Srpski opozicionar Dimitrije Tucovi je opominjao da je izvren pokuaj ubistva s predumiljajem nad celom jednom nacijom, to je zloinako delo za koje se mora ispatati. Tucovi se protivio teritorijalnoj ekspanziji Srbije i zalagao da Kosovo ravnopravno sa Srbijom i drugim oblastima ue u Balkansku federaciju. Bezgranino neprijateljstvo albanskog naroda prema Srbiji je prvi pozitivan rezultat albanske politike srpske vlade. Drugi jo opasniji rezultat jeste uvrivanje u Albaniji dve na zapadnom Balkanu najzainteresovanije velike sile. Dimitrije Tucovi

Srpski socijalistaDimitrije Tucovi je jo u vreme balkanskih ratova upozoravao na katastrofalnu politiku beogradske vlade prema Albancima.

Tucovi je mislio na Italiju i Austro-Ugarsku, a potonja je ve 1914. godine, imajui dobar povod, napala Srbiju, da bi je 1915. zauzela. Drastino pogoranje odnosa sa Albancima je te 1915. godine skupo kotalo srpsku vojsku i izbeglike kolone prilikom traginog povlaenja preko Kosova i Albanije, upamenog kao albanska golgota. Meutim, veoma neobinim spletom okolnosti, Srbija se po zavretku prvog svetskog rata nala sa pobednike strane, te su joj priznata ne samo teritorijalna proirenja iz balkanskih ratova, nego i pravo da stvori veliku jugoslovensku dravu. Iako su se Srbi borili da Kosovo postane deo Srbije, ono je postalo delom Jugoslavije.

Kolonizacija Kosova u Kraljevini Jugoslaviji


Srbija je zadobila Kosovo, ali je dobila i mlinski kamen na vratu svog razvitka. - Lav Trocki, dopisnik sa balkanskog ratita 1912. godine. Po zavretku prvog svetskog rata, Kosovo je pripalo novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kosovo je postalo srpska kolonija, i na njemu je uglavnom bila zavedena vojna uprava. Srpski politiari nisu imali nikakav plan za Kosovo, koji bi uzeo u obzir i interese albanskog stanovnitva, ve je preovladalo miljenje da Albance treba raseljavati i tamo naseljavati Srbe. Izmeu dva svetska rata, beogradska vlada je provodila opsean program kolonizacije, radi izmene etnike strukture Kosova u korist Srba. Prednost pri naseljavanju su imali bivi vojnici i pripadnici etnikih odreda. Do 1941. godine, na Kosovu je naseljeno oko 60.000 kolonista, neretko na imanja oduzeta od Albanaca. Preko 90% ukupnog broja kolonista su inili Srbi sa raznih krajeva Jugoslavije (to je tada ukljuivalo i Crnogorce). Oduzimanje kua albanskih seljaka radi naseljavanja kolonista je izazvalo mrnju na koloniste, i ostavilo trajne posledice po odnose Srba i Albanaca. KOLONIZACIJA PO OKRUZIMA agrarno poverenitvo Uroevac akovica Prizren Pe Mitrovica Vuitrn ukupno broj naseljenika 15.381 15.824 3.084 13.376 429 10.169 58.263

Kolonizacijom su stvorena i itava nova naselja na Kosovu i Metohiji, kao to su: Kosovo Polje, Obili, Hercegovo, Orlovi, Devet Jugovia, Lazarevo, Svraak, Novo Rujce, Staro Gracko i mnoga druga. Paralelno sa srpskom kolonizacijom, tekao je proces prisilnog iseljavanja albanskog stanovnitva. Prema podacima Istorijskog instituta u Pritini, od 1919. do 1940. godine je iseljeno ukupno 255.878 muslimana iz Jugoslavije u Tursku, od ega 215.412 Albanaca.

Albanski pobunjenici, kaaci, borili su se protiv uspostavljanja srpske vlasti na teritorijama naseljenim Albancima. Kaaka je bilo svuda po umama i planinama, i godinama su imali stvarnu vlast po selima. Politiko krilo kaaka je bio Kosovski komitet, koji se zalagao za izdvajanje veinski albanskih oblasti iz Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i ujedinjenje sa Albanijom. Najuveniji kaaci su bili Azem Bejta i njegova ena ota Galica, koji su za albansko stanovnitvo Kosova postali heroji u borbi protiv dravnog terora. Beogradska vlada je protiv odmetnutih Albanaca provodila najstroe mere: njihova imanja su oduzimana i deljena kolonistima, porodice su im Azem i ota Galica, voe internirane, a itava sela kanjavana ako su ih pomagala. kaaka iz Drenice. Oduzimanje zemlje je dovodilo do pobuna itavih sela. Sela iz kojih je pruan otpor vojska je zauzimala uz razorna artiljerijska dejstva. Prema podacima Istorijskog instituta u Pritini, izmeu 1918. i 1938. godine vojska je zapalila i unitila 320 albanskih sela. 1930-ih je prevladalo miljenje da je postupna kolonizacija Kosova neefikasna. Vasa aleti, poverenik za kolonizaciju, je govorio da Albance treba neodlono iseliti u Tursku i da je naseljavanje Srba meu pola miliona Albanaca bilo greka. Jugoslovenske vlasti su 1935. odrale sastanak nekoliko ministarstava i Generaltaba na kome je sastavljen projekat o iseljenju neslovenskog elementa iz June Srbije u Tursku. Turska je poetkom 1936. izrazila spremnost da zakljui s Jugoslavijom sporazum o iseljavanju 200.000 stanovnika "koji su srodni po mentalitetu turskom, te e se u Turskoj lako asimilovati". 1937. godine je srpski akademik Vaso ubrilovi za Stojadinovievu vladu izradio projekat brzog reenja "albanskog problema" masovnim etnikim ienjem Kosova: Arnaute je nemogue suzbiti samo postupnom kolonizacijom ... Jedini nain i jedino sredstvo to je brutalna sila jedne organizovane dravne vlasti, u emu smo mi uvek bili iznad njih. Vaso ubrilovi Profesor dr Vaso ubrilovi je detaljno razradio metode etnikog ienja, koje ukljuuju stvaranje masovne psihoze,

Srpski akademik Vaso ubrilovi je predlagao reenje kosovskog problema masovnim isterivanjem Albanaca. 9

podelu oruja kolonistima, slanje naoruanih etnika, dravnu represiju, hapenja, gonjenje na kuluk, ukidanje dozvola za radnje, isterivanje iz slube, seu uma, krenje grobalja, paljenje naselja i tome slino. Od 9. do 11. jula 1938. je u Istanbulu odran radni sastanak Jugoslavije i Turske na pripremi sporazuma o iseljenju Albanaca. Strane su se usaglasile da u roku od est godina rasele 40.000 albanskih porodica sa Kosova, Makedonije i Crne Gore u puste oblasti Anatolije. Prema sporazumu, familije su mogle brojiti i preko 100 lanova, pa je 40.000 familija moglo iznositi i vie miliona ljudi. lan 2. konvencije je predviao kompletnu ekspatrijaciju Albanaca iz mnogih gradova, meu kojima su: Prizren, Uroevac, Pritina, Kaanik, Gnjilane, Preevo, Pe, Istok, Mitrovica, akovica, Vuitrn, Drenica i drugi. Ivo Andri, ambasador Kraljevine Jugoslavije u nacistikoj Nemakoj, januara 1939. godine je za Milana Stojadinovia izradio projekat podele Albanije izmeu Jugoslavije i Italije. Andri je dokazivao da e asimilacija i iseljavanje Albanaca ii lake tek nakon ukidanja Albanije: Podelom Arbanije nestalo bi privlanog centra za arbanasku manjinu na Kosovu, koja bi se, u novoj situaciji, lake asimilovala. Mi bi eventualno dobili jo 200.000-300.000 Arbanasa, ali su oni veinom katolici iji odnos sa Arbanasima muslimanima nikad nije bio dobar. Pitanje iseljavanja Arbanasa muslimana u Tursku takoe bi se izvelo pod novim okolnostima, jer ne bi bilo nikakve jae akcije da se to spreava. Ivo Andri Komunistika partija Jugoslavije se protivila iseljavanju Albanaca u Tursku, oduzimanju njihove zemlje i provoenju terora nad njima. Komunisti su smatrali da je aneksija albanskih krajeva stvorila sukob sa Albancima i podravali su njihovo pravo na samoopredeljenje. Ivo Andri, tada ambasador u nacistikoj Nemakoj, predlagao je reenje problema Kosova podelom Albanije izmeu Jugoslavije i Italije.

Ratifikaciju i primenu jugoslovensko-turske konvencije omeli su finansijski problemi, albanska kampanja protiv iseljavanja i izbijanje Drugog svetskog rata. Drugim svetskim ratom poniteni su rezultati viedecenijske kolonizacije Kosova. Kolonizacija kojom se pokuala ispraviti istorijska nepravda etnikog gubitka Kosova ne samo da nije uspela, ve se pokazala viestruko tetnom po kosovske Srbe.

10

Etnika podela Kosova u drugom svetskom ratu


Treba nastojati da se srpski ivalj sa Kosova to pre raseli ... Srpske koloniste treba ubijati. okupacioni premijer Albanije Mustafa Kruja 1942. Nakon okupacije i podele Jugoslavije 1941. godine, Italija je najvei deo Kosova prikljuila okupiranoj Albaniji, osim severa koji Nemci prikljuuju okupiranoj Srbiji. Italijani se na Kosovu prikazuju kao oslobodioci, uvode albanski jezik u upravi i kolstvu, i dozvoljavaju upotrebu albanske zastave. Od Albanaca formiraju kvislinke formacije. Progon Srba, naroito kolonista, je bio surov. Srpski i crnogorski kolonisti su proterani nazad u Crnu Goru i Srbiju, mnogi su ubijeni, njihova imovina je opljakana, a kue spaljene. etnike jedinice Koste Peanca su za ubijene Srbe vrile odmazde nad albanskim stanovnitvom pograninih sela. Poetkom rata kosovski partizanski odredi su bili uglavnom sastavljeni od Srba i Crnogoraca, jer Albancu nisu eleli obnovu Jugoslavije, u kojoj su bili tlaeni. Prvi albanski partizanski odredi su formirani u jesen 1942. Kosovski partizani Boro Vukmirovi i Ramiz Sadiku, koji ginu aprila 1943. godine, kasnije postaju simboli bratstva i jedinstva. Januara 1944. je odrana Bujanska konferencija, na kojoj je Narodnooslobodilaki odbor Kosova doneo odluku o prikljuenju Kosova NR Albaniji. Sredinom 1944. dolazi do masovnijeg partizanskog ustanka i formira se oko 7 kosovsko-metohijskih brigada. Odluka kosovskih partizana o prikljuenju Kosova NR Albaniji ipak nije sprovedena. Nakon 1941. je vei deo Kosova pripojen povlaenja nemake vojske, na Kosovo u okupiranoj Albaniji, sever okupiranoj Srbiji, a jedan mali deo Bugarskoj. novembru 1944. ulaze jugoslovenski partizani. Desetak dana nakon to su jugoslovenske jedinice prodrle na Kosovo, decembra 1944. godine izbija masovna pobuna Albanaca koji su to doiveli kao ponovnu "okupaciju" Kosova. Vrhovni tab NOVJ alje preko 30.000 vojnika radi guenja balistike pobune. U slamanju kosovskog otpora su uestvovale i dve brigade Narodno-oslobodilake vojske Albanije, prema dogovoru Broza sa Hodom. Najtee borbe su voene u Drenici, a zatim u Uroevcu, Gnjilanu i Mitrovici. Mnogi albanski partizani su ponovno pripajanje Kosova Srbiji doiveli kao ponitavanje njihove borbe i izdaju od vodstva narodno-oslobodilakog pokreta.

11

Posleratni (Rankoviev) period u FNRJ


Na Kosovu je 8. februara 1945. godine zavedena Vojna uprava, u martu je slomljen glavni otpor kosovskih Albanaca, a borbe su nastavljene i narednih meseci. Nakon uspostavljanja jugoslovenske kontrole nad Kosovom, dolazi do stihijskog povratka proteranih srpskih i crnogorskih kolonista, vrenja osvete i odmazdi. Zbog toga, nove vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije 6. marta 1945. donose odluku o privremenoj zabrani povratka kolonistima, koja je bila na snazi do donoenja Zakona o reviziji kolonistikih odnosa avgusta iste godine, nakon ega je oko 3.352 bivih kolonista dobilo pravo da se vrati na Kosovo i Metohiju, dok je 306 naseljenika, koji su izgubili pravo povratka, preusmereno u Vojvodinu. 9. jula 1945. nova skuptina Kosova i Metohije je donela odluku o proglaenju Autonomne Kosovsko-Metohijske Oblasti, izjavljujui da stanovnitvo eli da ova oblast bude prikljuena "federalnoj Srbiji" kao njen sastavni deo. Ubrzo potom, na Treem zasedanju AVNOJ-a 7. avgusta 1945. godine, Kosovo je prikljueno Narodnoj Republici Srbiji. Profesor Jovan ordevi istie da Kosovska autonomija nije bila kreacija Narodne Republike Srbije, ve je od samog poetka kategorija ustavnog prava Jugoslavije, koju predvia i garantuje savezni ustav. Izmeu Kosova i Srbije nije bilo hijerarhijskih prava niti dvostruke odgovornosti: svi kosovski organi vlasti izvravali su samostalno svoja prava i odgovarali za svoj rad jedino biraima, odnosno Pokrajinskoj skuptini i Oblasnom odboru.

Odluka o privremenoj zabrani povratka kolonista 1945.

I nakon 1945. na Kosovu su delovale grupe balista, koje nisu priznavale odluku o prikljuenju Kosova Srbiji, te su protiv njih bile angaovane jedinice OZNA-e i UDBA-e, koje su imale faktiku vlast nad Kosovom. Poloaj Albanaca u novoj Jugoslaviji je drastino pogoran nakon rezolucije Informbiroa 1948. godine, kada su mnogi albanski intelektualci zatvarani i likvidirani pod optubom da su pijuni Enver Hode. 1951. godine se ponovo aktuelizuje pitanje iseljenja Albanaca i dolazi do obnavljanja

12

pregovora sa Turskom. Izgleda da je dravna bezbednost vrila pritisak na Albance da se izjasne kao Turci na popisu stanovnitva. Za samo pet godina, na Kosovu je zabeleen neverovatan skok broja osoba koje se izjanjavaju kao Turci, sa 1.315 (popis iz 1948) na 34.583 (popis iz 1953). Dravna bezbednost Kosova je tretirala Albance kao nepoverljiv element i bila je uglavnom sastavljena od Srba i Crnogoraca. Sluba dravne bezbednosti na elu sa Aleksandrom Rankoviem je tokom 1955-1956 na Kosovu sprovodila akciju oduzimanja oruja i sistematskog pretresanja domova, otrinom koja je prelazila svaku meru i pretvarala se u teror nad stanovnitvom. Pod isprikom traenja oruja, organi dravne bezbednosti muili su na hiljade ljudi, od ega je stotinjak osoba umrlo usled torture. Represivna politika prema kosovskim Albancima je nastavljena sve do smene Aleksandra Rankovia 1966. godine.

13

Razvoj kosovske autonomije u SFRJ


U svojoj mladosti vjerovao sam da Jugoslavija moe opstati kao federativna multietnika drava ravnopravnih naroda. Bio sam iskreno privren projektu Jugoslavije po Ustavu od 1974. Nekako smo se ponosili to se Jugoslavija razlikuje od svih drugih zemalja rigidnih komunistikih reima, bez ikakve slobode i sa siromanim graanima. Mi graani Jugoslavije u svakom pogledu iveli smo bolje. Mislio sam da u okviru takvog projekta moe biti dobro i za moj albanski narod. kosovski politiar Azem Vlasi ef jugoslovenske bezbednosti Aleksandar Rankovi je smenjen na brionskom plenumu 1966. godine. Istodobno, ustavnim amandmanima iz 1966. godine pokrajinama je priznat status "konstitutivnog elementa federacije", ime je Kosovo steklo elemente dravnosti. Iako su Albanci bili veinsko stanovnitvo pokrajine, Srbi i Crnogorci su i dalje drali nesrazmerno velik broj dravnih i partijskih funkcija, ukljuujui kontrolu nad lokalnom policijom i snagama bezbednosti. 27. novembra 1968. je dolo do masovnih studentih Socijalistika Autonomna Pokrajina demonstracija na Kosovu, koje su krenule sa Kosovo u SFRJ. Filozofskog fakulteta u Pritini. Tek nakon toga, Albanci na Kosovu su dobili izvesnu autonomiju, ukljuujui i pravo na kolovanje na sopstvenom jeziku. Novembra 1968. ime pokrajine je promenjeno u Socijalistika Autonomna Pokrajina Kosovo, ime je Metohija (manastirski posed) izbaeno iz naziva. Ustavom SFRJ iz 1974. godine, Kosovo je steklo iroku autonomiju i status federalne jedinice SFRJ. Sticanjem istinske autonomije, Srbi i Crnogorci prestaju biti vladajua manjina. Albanci preuzimaju vodee poloaje, te dolazi do smene mnogih Srba i Crnogoraca u politikim telima, upravi i radnim organizacijama. Primenom principa etnike reprezentacije, prema kojem je procenat zaposlenih pripadnika neke nacije morao biti u skladu sa etnikom strukturom, mnogi Srbi i Crnogorci gube posao. Pritom, na Kosovo se vraaju mnogi Albanci proterani tokom perioda Kraljevine, a pored toga postoji i ekonomska emigracija iz Albanije, jer se u Jugoslaviji bolje ivelo. Suoeni sa gubitkom posla, i esto neprijateljskom sredinom, Srbi poinju masovno naputati Kosovo. Prema nekim procenama (New York Times, 12 jul 1982), tokom 1970ih godina je oko 57.000 Srba iselilo s Kosova. Tih godina, mnogi srpski manastiri se ale na nanoenje tete od strane nepoznatih lica, bespravnu seu ume, i sline probleme. 14

Protesti Albanaca i zahtevi za republikom


Nakon Titove smrti, meu Albancima, koji su inili apsolutnu veinu stanovnitva Kosova (77.4% prema popisu iz 1981), se iri bojazan da Kosovo moe ponovo potpasti pod srbijansku upravu. Prevladalo je miljenje da se to moe preduhitriti samo ako se Albancima prizna status naroda i vlastita republika koja vie nikako ne bi mogla potpasti pod vlast Srbije. Studenti Univerzitetu u Pritini su marta 1981. godine zapoeli mirne proteste, koji su ubrzo postali optenarodni, zahtevajui ravnopravan poloaj Albanaca sa ostalim Studentske demonstracije u Pritini 1981. slovenskim narodima u Jugoslaviji, koji imaju svoje republike. Sloganom Kosovo Republika!, oni su traili da Kosovo postane sedma republika jugoslovenske federacije i da jugoslovenske vlasti prestanu da ih tretiraju kao nacionalnu manjinu (narodnost), ve da ih priznaju kao narod. Jugoslovenska vlast je na albanske zahteve odgovorila slanjem vojske na demonstrante. U neredima koji su usledili, ubijeno je vie desetina albanskih aka i studenata, to je tadanji reim skrivao od javnosti. Nakon krvavog guenja demonstracija, dolo je do velike podeljenosti izmeu Srba i Albanaca Srbi su traili ukidanje autonomije Kosova a Albanci dravnost. Zavedena je neka vrsta Tenkovi na Kosovu 1981. vojne uprave nad Kosovom. Albanci su izloeni represiji i masovnim hapenjima. Takoe dolazi i do nasilja nad Srbima. U narednim godinama, mnogi albanski intelektualci su osueni na viegodinje zatvorske kazne, uglavnom zbog izraavanja zahteva da Kosovo postane republika.

15

Protesti kosovskih Srba i kampanja o genocidu


Nakon albanskih demonstracija, 1982. godine kosovski Srbi (predvoeni Kostom Bulatoviem, Miroslavom oleviem i drugima) poinju da se bune protiv perfidnih pritisaka sa pozicija drave, a sredite pokreta postaje grad Kosovo Polje, nekadanja srpska kolonija. Istovremeno, u Srbiji zapoinje anti-albanska kampanja, ija je sredinja tema genocid nad Srbima na Kosovu, i koja iseljavanje Srba prikazuje kao plansko etniko ienje koje provodi pokrajinsko rukovodstvo. Aprila 1982. godine 21 svetenik Srpske pravoslavne crkve, meu kojima nekoliko buduih episkopa (Atanasije Jefti, Irinej Bulovi, Amfilohije Radovi), upuuju najviim crkvenim i dravnim organima Apel za zatitu srpskog ivlja i njegovih svetinja na Kosovu i Metohiji, koji govori o planskom genocidu nad srpskim narodom i aktuelizuje kosovski zavet. 1983. godine Crkvene novine "Pravoslavlje" objavljuju feljton Atanasija Jevtia Od Kosova do Jadovna, koji opisuje sluajeve brutalnog i ivotinjskog silovanja srpskih ena, devojica, starica i monahinja od obesnih Arbanasa, a stradanja Srba na Kosovu poredi sa stradanjima u NDH. Piui o Albancima, crkveni autori uglavnom naglaavaju njihova zlodela, opisujui ih kao silovatelje, skrnavitelje i nasilnike. 1985. pripadnici srpskog pokreta otpora sa Kosova upuuju dravnim organima peticiju, ije sastavljanje su pomogli i Atanasije Jevti i Dobrica osi, u kojoj kau da pokrajinom vladaju velikoalbanski ovinisti koji su okupirali deo Jugoslavije i nad Srbima ine genocid. Jugoslovenska vlast na ove optube nije gledala blagonaklono, ve kao na ispoljavanje srpskog nacionalizma. Srbi sa Kosova tih godina protestuju po raznim gradovima, a 26. februara 1986. godine njih stotinjak provaljuje u Saveznu skuptinu, zahtevajui uvoenje vanrednog stanja i ukidanje autonomije Kosova. 1986. godine je objavljen uticajni Memorandum SANU, koji demonstracije albanskih studenata naziva neofaistikom agresijom i navodi da se na Kosovu sprovodi fiziki, politiki, pravni i kulturni genocid nad srpskim stanovnitvom. No, niko osim srpskih autora probleme na Kosovu nije nazvao genocidom. Memorandum SANU je kasnije struna komisija Ujedinjenih nacija ocenila sredstvom irenja anti-albanskih oseanja. Prema izvetaju Human Right Watch-a, srbijanski mediji su 1980-ih namerno sejali dezinformacije o zlodelima nad Srbima na Kosovu, ukljuujui silovanja Srpkinja, i vodili kampanju mrnje s ciljem da se rairi negativna predstava o Albancima.

16

Uspon Miloevia i ukidanje autonomije Kosova


Situacija u Kosovu, koja se ne poboljava eljenom i obeanom brzinom, stvara opasnu atmosferu gde svaka re izgovorena protiv srpskog nacionalizma je shvaena kao nacionalizam. Strastvene rei mogu doneti samo vatru. - Dragia Pavlovi U aprilu 1987. Srbi organizuju miting u Kosovu Polju protiv anti-srpske diskriminacije koju sprovodi veinski albansko rukovodstvo pokrajine. Na ovom valu etnikih sukoba, na povrinu je isplivao Slobodan Miloevi, izrazivi podrku kosovskim Srbima prilikom unapred pripremljenog sukoba sa pokrajinskom policijom ("Niko ne sme da vas bije!"), osvojivi tako simpatije crkve i nacionalistikih krugova Srbije. Uvidevi na koju stranu vetar duva, Miloevi Miloevi govori kosovskim Srbima: zamenjuje komunistiku retoriku nacionalnom. Niko ne sme da vas bije! Zahvaljujui problemu kosovskih Srba, Miloevi uskoro preuzima vlast u Srbiji, eliminiui umerenije konkurente, Dragiu Pavlovia i Ivana Stambolia, iz Saveza komunista Srbije. Nakon povezivanja sa pokretom kosovskih Srba, Miloevi ih koristi kao mitingake snage za svoje antibirokratske revolucije, kojima vri svojevrsne aneksije pokrajina i centralizuje svoju vlast. Poetkom 1989. godine, Slobodan Miloevi nasilno ukida autonomiju Kosovu. JNA je na Kosovu zavela vanredno stanje, a policijske jedinice su uguile generalni trajk kosovskih rudara, koji su se protivili ukidanju autonomije. Pohapeno je na stotine osoba, a kosovsko rukovodstvo je prisilno smenjeno. U vreme glasanja o amandmanima, zgrada Skuptine Kosova je bila okruena tenkovima. Dana 23. marta 1989. godine kosovski parlament u atmosferi opsadnog stanja, i esto se navodi bez kvoruma, odobrava ustavne amandmane kojima Kosovo gubi izvornu autonomiju. U demonstracijama koje su usledile 28. marta 1989. godine, policija je, prema podacima Human Right Watch-a, ubila dvadeset etiri osobe.

17

Miloeviev trijumf je ovekoveen 28. juna 1989. godine na Gazimestanu, prilikom proslave 600-te godinjice Kosovske bitke. Miloevi je u svom govoru Kosovo nazvao srcem Srbije, to je kasnije postalo iroko prihvaena politika parola. Tada je pred oko 300.000 okupljenih izjavio da "ni oruane bitke nisu iskljuene", to se danas redovito tumai kao najava jugoslovenskih ratova: Opet smo pred bitkama i u bitkama. One nisu oruane, mada ni takve jo nisu iskljuene. - Slobodan Miloevi Miloeviev govor je oznaio kraj jugoslovenske ideje, a on je od komunistikog lidera Srbije postao nacionalni lider Srba. Povodom Miloevievog gazimestanskog trijumfa, Rugova je izgovorio gotovo proroke rei: Gazimestan je jedna ovinistika manifestacija. Nisu se samo Srbi borili protiv Turaka, u bici su uestvovali i Albanci, i Hrvati, i Bosanci. To je dogaaj od znaaja za sve jugoslovenske narode. Moj utisak je da u Jugoslaviji postoje snage koje gotovo prieljkuju teroristike akcije na Kosovu. Slobodan Miloevi govori na Mogu samo da upozorim Srbe da uvek kada je Gazimestanu 1989. neki mali narod, a i Srbi su mali narod, pokuavao da nametne svoju prevlast na Balkanu, to se zavravalo njegovom linom tragedijom. - Ibrahim Rugova, 1989.

18

Pasivni otpor i razvoj paralelnih institucija


Kao odgovor na protivustavno ukidanje autonomije, Kosovski parlament je 2. jula 1990. doneo Ustavnu deklaraciju, kojom se Kosovo proglaava republikom, ravnopravnom sa ostalim jugoslovenskim republikama. Srbija na to reaguje tako to 5. jula rasputa kosovski parlament i smenjuje urednike glavnih albanskih medija na Kosovu. Uskraena su finansijska sredstva kosovskim institucijama, izmeu ostalog Akademiji nauka i umetnosti Kosova. Nakon ovoga kosovski Albanci zapoinju sa izgradnjom paralelnih institucija. 7. septembra poslanici rasputene Skuptine se tajno sastaju u Kaaniku i usvajaju novi ustav Republike Kosovo. Izabrana je vlada u senci i Skuptina. Septembra 1991. godine, kosovski Albanci su odrali i nezvanini referendum o nezavisnosti. Na osnovu referenduma, nepriznata Republika Kosovo je proglaena nezavisnom od Jugoslavije. U stvarnosti, ona nije funkcionirala kao nezavisna drava nego kao paralelan sistem vlasti. Tokom itavog Miloevievog perioda, na Kosovu su uporedo delovale institucije Republike Srbije pod nazivom Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija i institucije kosovskih Albanaca pod nazivom Republika Kosovo. U periodu 1990-ih, Kosovo je postalo policijska drava pod upravom Beograda. Nakon to su beogradske vlasti preuzele pokrajinske institucije, na stotine hiljada kosovskih Albanaca je otputeno iz dravnih institucija i drutvenih firmi. Miloevieve vlasti su pozatvarale veinu kola na albanskom jeziku i prestale su da isplauju plate albanskim srednjokolskim profesorima. U julu 1992. vlast je ak zatvorila i Akademiju nauka i umetnosti Kosova, to je izazvalo veliko nezadovoljstvo irom Kosova, kao i internalizaciju kosovskog pitanja. Kosovski Albanci su zapoeli izgradnju sopstvenih paralelnih institucija, kao to su kolstvo, zdravstvo i poreski sistem. Albanski aci i studenti su pohaali asove u privatnim kuama, praznim firmama i naputenim kolskim zgradama. Miloevieva vlast nije doputala razvoj paralelnih institucija na Kosovu, i srpska policija je neprestano upadala u obrazovne i druge ustanove kosovskih Albanaca. Pripadnici snaga bezbednosti su rutinski maltretirali, privodili i tukli nastavnike, studente i upravnike albanskih kola. Policija je neprekidno krila osnovna ljudska prava, a proizvoljna hapenja i muenja postala su redovna pojava. Kosovski Albanci su, vie od svih graana Srbije, trpeli teror reima Slobodana Miloevia.

19

Voa kosovskih Albanaca, Ibrahim Rugova, je bio poznat po zagovaranju nenasilnog otpora Miloevievom reimu, zbog ega je nazvan balkanskim Gandijem. Izmeu 1991. i 1995. godine, dok je rat besneo u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, veinsko albansko stanovnito Kosova je upranjavalo pasivni otpor, odbijajui uee u politikim strukturama Srbije, ne izlazei na izbore i bojkotujui popis stanovnitva. U jeku ratnih sukoba, Rugovin Demokratski savez Kosova je odbio ponude hrvatskog i bosanskog rukovodstva da otvori jo jedan vojni front protiv Srbije. Sve do 1995. godine, Rugovina strategija nenasilnog otpora je imala iroku podrku albanskog stanovnitva. Meutim, nakon okonanja ratova u Hrvatskoj i Bosni 1995. njihovom nezavisnou, nenasilna strategija poinje da biva dovedena u pitanje, a meu Albancima je sve vei broj onih koji zagovaraju oruani otpor.

Ibrahim Rugova, voa nenasilnog otpora kosovskih Albanaca.

20

Kosovski rat i iseljenje stanovnitva


1996. godine, do tada nepoznata Oslobodilaka vojska Kosova je zapoela teroristike napade na nosioce srpskih vlasti na Kosovu i njihove saradnike u albanskoj sredini. Napadi na srpsku policiju i civile su nastavljeni i naredne 1997. godine. U svojim saoptenjima, OVK je kritikovala pasivan pristup voa kosovskih Albanaca, obeavajui da e se boriti do osloboenja Kosova od srpske vladavine. Krajem 1997. godine, kosovski Albanci su oblast Drenice prozvali osloboenom teritorijom zbog jakog prisustva snaga OVK-a. Tokom 1998. godine OVK se omasovljava i zapoinje gerilske borbe sa srpskim snagama bezbednosti. U oblastima sukoba, srpska policija i specijalne snage bezbednosti su se neselektivno i surovo svetile civilnom stanovnitvu. 5. marta 1998. specijalne policijske jedinice u poteri za voom OVK Ademom Jaarijem u selu Donji Prekaz Oklopno vozilo srpske policije ispred sravnile su sa zemljom porodinu kuu ruevina Jaarijeve porodine kue u Jaarijevih, pobivi dvadesetak boraca, donjem Prekazu, mart 1998. nekoliko staraca, 18 ena i 10 dece mlae od esnaest godina. Masakr u Prekazu i druga neselektivna ubistva poinjena tih dana u oblasti Drenice radikalizovala su kosovske Albance i omasovila redove Oslobodilake vojske Kosova, koja prerasta u masovni oruani pokret otpora beogradskoj vlasti. Mnoge dotadanje pristalice Rugovine politike nenasilja se nakon ovoga okreu oruanoj borbi. Borbe izmeu specijalnih jedinica MUP Srbije i OVK, koja je drala kontrolu nad znatnim delom Kosova, sredinom 1998. prerastaju u Kosovski rat. Od avgusta 1998. srbijanske snage bezbednosti zapoinju iroku ofanzivu protiv Oslobodilake vojske Kosova. Tokom ovih sukoba Vojska Jugoslavije i MUP Srbije su koristili "prekomernu i nasuminu silu" (prema presudi MKSJ), to je rezultiralo unitenjem sela, raseljavanjem stanovnitva i smru civila. Bahata upotreba dravnog nasilja, masakri nad civilima i etniko ienje koja su vrile srpske snage, bili su zvanian povod NATO bombardovanja marta 1999. U sutini, Miloevi i nije imao nekog izbora, osim da preda ili ne preda Kosovo njegovim stanovnicima.

21

Miloevi je, meutim, izabrao da izmeni stanovnitvo Kosova. Nakon je NATO bombardovanje poelo, Miloevi je angaovao svu raspoloivu dravnu silu radi proterivanja kosovskih Albanaca. Tokom NATO udara od 24. marta do 10. juna, srpske policijske, vojne i paravojne jedinice su zapoele "rasprostranjenu kampanju nasilja" (MKSJ) protiv albanskog stanovnitva Kosova, vrei prisilne deportacije i masovne progone na etnikoj osnovi, inei masovna Isterivanje Albanaca iz Jugoslavije ubistva, pljake, silovanja, razaranja verskih tokom NATO udara, april 1999. objekata, pa i itavih naselja. MUP Srbije je nastojao da prikrije pokolje kosovskih Albanaca prevoenjem leeva u unutranjost Srbije, gde su bacani u Dunav ili zakopavani u masovne grobnice. Prilikom ove brutalne dravne akcije etnikog ienja, 862.979 registrovanih albanskih izbeglica je napustilo Kosovo u kratkom vremenskom periodu (podaci UNHCR-a). Prognanim graanima su pogranine vlasti prilikom naputanja zemlje bespravno oduzimale i unitavale lina dokumenta, vrei sistematsko brisanje identiteta. Rezultati akcije: razbijene i poslednje velike grupe. Likvidirano oko 2.000, mnogo vie nego i u jednoj operaciji pre. Napustilo zemlju 900.000. Ostalo terorista 1.000, ostalo civila 300.000. Ratni dnevnik policijskog generala Obrada Stevanovia Uprkos naizgled konanom reenju kosovskog problema, Srbija nakon 78 dana NATO bombardovanja biva primorana da se povue sa Kosova. Tih dana se proterani Albanci vraaju na Kosovo, ali oko 100,000 Srba naputa podruje. Mnogi Srbi koji su ostali bili su napadnuti od gnevnih albanskih povratnika, a njihova imovina je unitavana i pljakana. U narednim godinama broj Srba i drugih nealbanaca raseljenih sa Kosova se Prazne i spaljene ulice Pe nakon penje na oko 200.000. Oni koji su ostali povlaenja srpskih snaga, jun 1999. postali su lak plen za OVK, koja je vrila otmice i ubistva srpskih civila, a jedan od najzloglasnijih zloina koji joj se pripisuje (jo uvek bez sudskog epiloga) je ubijanje ljudi zarad vaenja organa, i njihove prodaje na crnom tritu.

22

Uprava UN i proglaenje nezavisnosti


Da je zvanina Srbija bila pametnija, ve bi 1981. prihvatila zahtev Kosovo Republika. Da je to uinila, moda bi danas postojala demokratska i konfederalna Jugoslavija u kojoj bi iveli gotovo svi Srbi. slovenaki politikolog Anton Bebler Po okonanju bombardovanja, Srbija gubi kontrolu nad Kosovom. Prema Rezoluciji 1244, Kosovo ostaje deo SR Jugoslavije, ali pod kontrolom Ujedinjenih Nacija, odnosno snaga KFOR-a. Srbi na Kosovu od privilegovane manjine postaju obespravljena manjina. U martu 2004. izbijaju nasilni nemiri tokom kojih su albanski demonstranti napali srpske zajednice na Kosovu. Za dva dana etnikih sukoba ubijeno je 19 civila (11 Albanaca i 8 Srba), uniteno na stotine srpskih domova i oko 35 pravoslavnih crkvi. Preko 4.000 Srba je prognano, pri emu su neka naselja potpuno ostala bez Srba. U februaru 2006. godine zapoinju pregovori o statusu Kosova. Meunarodni posrednik, finski politiar Marti Ahtisari, je predloio plan o "nadziranoj nezavisnosti", koji je srbijanska strana odbila, a kosovska prihvatila. Srbija je predlagala da status Kosova bude regulisan poput statusa Hongkonga u Kini ili Olandskih ostrva u Finskoj, ali su kosovski Albanci odbacili svaki predlog koji bi ukljuivao Kosovo u sastavu Srbije.

Smrt Srbima!, natpis na sruenoj pravoslavnoj crkvi nakon martovskih nemira 2004.

U dogovoru sa zapadnim silama, Skuptina Kosova je 17. februara 2008. jednoglasno proglasila nezavisnost Kosova, sa svih 109 prisutnih poslanika, dok je 11 srpskih poslanika bojkotovalo glasanje. Tu odluku je Vlada Srbije jo iste veeri proglasila protivpravnim aktom, i od tada srbijanska diplomatija intenzivno radi protivu kosovske nezavisnosti. elela to Srbija ili ne, veina Evrope danas priznaje Kosovo za najmlau evropsku dravu. Kosovske institucije imaju vlast na najveem delu Kosova, osim severnog dela koji je pod kontrolom Srba. Dok ovo piem barikade su na severu Kosova. Beograd i Pritina jo uvek ne mogu da postignu bilo kakav dogovor.

23

Rezime
Tek to je balkanskim ratovima Kosovo nakratko postalo deo Srbije, izbija prvi svetski rat. Nakon prvog svetskog rata Kosovo postaje deo Jugoslavije, permanentni problem, i jedan od bitnih uzroka njena raspada. Jugoslovenski period kosovske istorije bio je, naalost, veoma nasilan. Vei deo jugoslavenskog razdoblja na Kosovu je bilo zavedeno vanredno stanje ili vojna uprava. Kad se sve sabere i oduzme, najmanje nasilja je bilo u periodu razvoja kosovske autonomije, od smene Rankovia 1966. do nemira 1981. godine. Ovaj period 1970-ih obeleila je iroka autonomija i donoenje ustava 1974. godine. Pa ak i period estoke kampanje o genocidu tokom 1980-ih izgleda gotovo bezazlen u odnosu na kasnije dogaaje, kada je masovno ubijanje zaista zapoelo.

Umetniki rad nepoznatog autora.

Glavne demografske tendencije u jugoslovenkom razdoblju su plansko naseljavanje Srba u periodu Kraljevine, i stihijsko iseljavanje u periodu SFRJ. Srba je danas procentualno mnogo manje na Kosovu nego pre sto godina. Kao veina, Srbi su se odrali samo na Severu Kosova, gde su bili veina i poetkom veka. Manjina su postali ak i u gradovima osnovanim kolonizacijom, kao to su Obili i Kosovo Polje. Iz mnogih mesta su potpuno proterani.

24

Kuda dalje?
Kao to smo videli, kosovski problem nije nastao danas ili jue, on postoji od kada je Kosovo ulo u nau dravu. Mnogi Srbi sa kojima sam razgovarao bi voleli da se kosovski problem rei tako da svi Albanci odande nestanu. Ja mislim da to nije realno, a pre svega, nije oveno. Da li je reenje da ponovo osvojimo Kosovo? Osvajali smo ga ve previe puta (1912, 1918, 1944, 1989, 1999), ali jednostavno nismo znali ta bi s njim. Beograd je u dvadesetom veku pokuao sve nasilne metode: postupno raseljavanje, proterivanje u masi, vojnu upravu, kolonizaciju... Ali, zbog takve su politike uvek ispatali kosovski Srbi. Kao po pravilu, svaki talas beogradskog nasilja je pratilo pogoranje poloaja i iseljenje kosovskih Srba. Predlaem novu politiku prijateljstva i pomaganja. Srbija treba da gleda Kosovo kao svoje dete i da mu bude najblii prijatelj. Neka Srbija pomae narod Kosova, barem onoliko koliko Japan pomae narod Srbije. Neka Srbija pokloni gradskom prevozu Pritine vozilima sa natpisom Narod Srbije narodu Kosova. Neka Srbija bude uvek prva da pomogne Kosovo prilikom raznih nepogoda. Videemo kako se veoma brzo popravlja poloaj kosovskih Srba.

Misice Kosova i Srbije su 2011. godine spontano probile barijere zvaninog neprijateljstva.

Mit o veno srpskom Kosovu, koji odbija da prihvati Kosovo kakvo jeste, ve trai neko izgubljeno, srednjevekovno Kosovo, vodi nas u opasno slepilo i sukob, ne samo sa Albancima, ve i sa samom realnou, to je daleko pogubnije. Kosovo ne treba posmatrati kao iskljuivo srpsko, niti iskljuivo albansko - Kosovo je mesto susreta. I Srbi i Albanci vole Kosovo, i smatraju ga svojom domovinom na kojoj ive ve vekovima. Nae oblasti i nai narodi su upueni jedni na druge. Na istinski nacionalni interes je da moemo slobodno boraviti i iveti na Kosovu, u miru sa svojim susedima. Moemo izabrati meusobno uvaavanje i neku vrstu komonvelta ili bezizlazan sukob. Kosovo je bitna istorijska i kulturna oblast Srbije. Srbija treba teiti da ostane u politikoj zajednici sa Kosovom, ali ne po naelu dominacije ve po naelu federalizma. Srbija takoe treba da radi na ouvanju srpskog jezika i kulture meu kosovskim Albancima.

25

Vanija literatura
Izvetaj meunarodne komisije o balkanskim ratovima, Vaington, 1914. Dimitrije Tucovi, Srbija i Albanija, Beograd, 1914. Dimitrije Bogdanovi, Knjiga o Kosovu, Beograd, 1985. Isterivanja Albanaca i kolonizacija Kosova, Istorijski institut u Pritini, 1997. Noel Malcolm, Kosovo: A Short History, Macmilan, London, 1998. Kosovo: kako vieno, tako reeno (Izvetaj OEBS-a), 1999. Po nareenju: ratni zloini na Kosovu (Izvetaj Human Right Watch-a), 2001. Aleksandar Pavlovi, Prostorni raspored Srba i Crnogoraca kolonizovanih na Kosovo i Metohiju u periodu izmeu 1918. i 1941. godine, Batina br. 24, 2008. Transkripti sa suenja Miloeviu, Fond za humanitarno pravo, 2009. Presuda Miloevievim saradnicima za zloine na Kosovu, MKSJ, 2009.

ivelo srpsko-albansko prijateljstvo, kratkoveni grafit u Panevu.

26