Jeromonah Pantelejmon (Ledin)

ZAMKE ZLIH DUHOVA

© Jeromonah Pantelejmon (Ledin), tekst, 1997

Izd. Pravoslavni fond “Blagovest”, 1997, Moskva

SADRZAJ:

• PREDGOVOR

• OD IZDAVACA

• UPOZNAVANJE SA OCEM

• NEVOLJE I ISKUSENJA

• NA MOLITVI ZA POSEDNUTE

• STA VOLE NECISTI DUHOVI I CEGA SE BOJE

• POSEDNUTOST – BOLEST VEKA

• LAKO BREME

• OSVECENJE “NESPOKOJNIH” DOMOVA

• IZGUBLJENA HARMONIJA

• IZA OGLEDALA

• ZASTO NECISTI DUHOVI ULAZE U COVEKA?

• VREME SE NE SME GUBITI

• SAVETI POSEDNUTOM

• O “ISCELJENJU” GATANJEM

• STRAH GOSPODNJI

• KRSNI ZNAK

• POST I MOLITVA

• VODOOSVECENI MOLEBAN
• POKLONICKA PUTOVANJA

• PORED CUDOTVORNE IKONE

• O KORISTI ZAKLINJUCE MOLITVE

• DVE JUTARNJE MOLITVE

• POGOVOR

PREDGOVOR

Knjiga "Zamke zlih duhova" od Jeromonaha Pantelejmona (Ledina) u prevodu

Radmile Maksimovic moze podstaci one koji ne veruju u postojanje zlih duhova da
pocnu da uvidjaju svoju zabludu, ali isto tako moze staviti u sumnju i one koji
veruju - jer izgleda, citajuci ovu knjigu, malo cudno da se svuda pa i u svemu nalazi
moc zlog duha, sa cime se mnogi nece sloziti.

Egzorcizmi (isterivanje zlih duhova) nisu vise u praksi, bar nase Srpske pravoslavne
crkve, kao sto se to opisuje u ovoj knjizi. To ipak znaci da svaki svestenik, a ne samo
poneki, moze citati molitvu protiv zlih duhova.

Sigurno je da ce uspeh zavisiti i od samog svestenika, ali i vere onoga kome se cita
molitva. Moramo se sloziti sa tim da je "stvaranje potrebne duhovne klime" u kuci i
van nje neophodan uslov svakog isceljenja.

Ne bi se moglo reci da zli duhovi narocito deluju preko televizora. Nema razlike ni u
kakvom pronalasku ako se ne zloupotrebljava. Istina, televizor oduzima vreme
svima, a narocito deci i tacno je da je prokleto imati televizor u svakoj sobi, ali ne i
ikonu.

Ne moze se reci da se sve vere, osim pravoslavne, nalaze u adu. Ad je napravljen i za

pravoslavce ako ne ispunjavaju zapovesti i ne zive po Bogu. Ne vidim zasto bi
Jevandjelje radovalo zlog duha ako se cita na ruskom i ranije nego sto je
predvidjeno.

Ima tu protivurecnosti.

Prevodi "iz belezaka" najcesce izgledaju protivurecni samoj logici stvari, ali nas
ipak uce da nista ne treba pocinjati bez molitve i Bozijeg Blagoslova. Tako je
molitva potrebna coveku, stvari, stoci. "Oni koji se boje Boga, ne boje se napada
zlih duhova" (Sveti Simeon Novi Bogoslov).
Ruski pisac i duhovnik propisuje za ruskog coveka i sta treba ne jesti ako si
bolestan, cak iako nije post. Takodje govori kada treba ili kada ne treba jesti jabuke
ili drugo voce.

Citajuci ovu knjigu citalac moze doci do zakljucka da je vlast demona nad ljudima
bezgranicna. Ali to nije tako. Njihova vlast nad ljudima je samo onoliko koliko Bog
dopusti. Zato je i najvaznije upamtiti reci Gospodnje: "Ovaj se rod (demoni) izgoni
samo molitvom i postom". Znaci, iskrenom molitvom i postom fizickim i duhovnim.

Protojerej Milun KOSTIC, London

Jeromonah Pantelejmon (Ledin)

ZAMKE ZLIH DUHOVA

© Jeromonah Pantelejmon (Ledin), tekst, 1997

Izd. Pravoslavni fond “Blagovest”, 1997, ?.

Uporno neverovanje u zle duhove je – prava ludost, potpuno suprotna istini i Bozijem
Otkrovenju. Gospod je dosao na zemlju upravo zbog toga da bi razrusio djavolja dela i
spasao svoga coveka od muka. Ako nema djavola, onda nema hriscanstva, onda
dolazak Sina Bozijeg u svet ne bi ni bio potreban. Ali to je besmisleno. Iskustvo svakog
od nas, i zdrav razum, Zitija Svetih i istorija svih naroda nas uveravaju u postojanje
zlih duhova…Ja sam video i prave posednute ljude, u koje su se uselili zli duhovi, po
neispitljivim putevima Bozijim, i dovodili ih do ludila, izgovarali preko njih strasne
hule i gadosti; video sam kako su jednog nesrecnog coveka bacali iz ugla u ugao, kako
su ga primoravali da se uspinje uza zid i slicno. Takve je, kako kaze Apostol, Bog
predao satani da im muci telo, da bi im se dusa spasla (1 Kor. 5, 5).

Sveti pravedni Jovan Kronstatski

Od izdavaca

Knjiga na koju skrecemo vasu paznju je posvecena najdelikatnijem problemu

danasnjice – velikom porastu duhovnih bolesti medju ljudima. Njen autor,
jeromonah Pantelejmon (Ledin), ima ne malo iskustvo sa egzorcizmom ili, kako se
cesce kaze – isterivanjem zlih duhova iz ljudi (posednutih).
Odnos nase Crkve prema egzorcizmu, koliko je poznato, nije jednoznacan. Neki
smatraju da je egzorcizam – udeo izabranih, koji zahteva poseban dar. Drugi, – pa i
sam otac Pantelejmon, koji je bez sumnje ovladao zadivljujucom sposobnscu da u
ljudima raspoznaje duhovne nedostatke, – se pridrzavaju potpuno suprotnog
pogleda. Oni smatraju da te molitve za posednute moze i treba da cita svaki
svestenik. Posebno u nase vreme, kada duhovno zdravlje (a samim tim i fizicko),
predstavlja muzejsku retkost.

Uostalom, autor je uzeo pero ne radi toga da bi branio svoje misljenje. Mi se necemo
udaljavati od teme, dajuci iscrpne primere vezane sa egzorcizmom. Pomenimo samo
interesantne reci prepodobnog Amvrosija Optinskog, koji je govorio da citati
molitve posednutima moze svako, ko ima zelju plus vrlinski zivot.

I neka citaoca ne zbuni velika kolicina materijala povezanih sa isterivanjem zlih

duhova. To nije poziv da se u egzorcizmu vidi lek od svih nevolja. Citanje molitve za
posednute – nije lekovito sredstvo za sve. Upravo ta misao se provlaci i kroz knjigu
oca Pantelejmona. Ako covek ne vodi svoj zivot prema zapovestima Bozijim, ne
ocrkovljava se, ne pocne redovno da pribegava Svetim tajnama ispovesti i Pricesca,
ne postuje postove – nade za njegovo isceljenje nema. Kao sto nema ni garancije da
ce se sacuvati zdravlje, ukoliko ga jos uvek poseduje.

Da, evo sta je poziv koji odzvanja sa svake stranice ove knjige: probuditi se iz
pogubnog zimskog sna, urazumiti se! Probuditi se i sagledati u pravom svetlu sebe i
okolni svet - prihvatiti, konacno, da iskonski neprijatelj roda ljudskog, djavo, za
razliku od nas ne samo da ne spava vec i ne drema. I svu svoju ogromnu silu (setimo
se kako je rekao prepodobni Siluan Atonski: najmanji od njih bi mogao, ako bi
samo Gospod dopustio, snagom svoje kandze prevrnuti celu zemlju), sav svoj
izostren um usmerava na jedno: da bi nas pogubio. A mi, cesto nemajuci ni
elementarna znanja o duhovnom svetu, liseni pokrova Blagodati - postajemo njihov
lagan plen. “Jer nase neznanje ili stidljivo precutkivanje, ili cak odricanje
postojanja te strasne sile nas pred njom cini potpuno razoruzanima, i ona nas moze
odvesti, kao ovce na zaklanje, u pogibiju”. Tako govori poznati propovednik nase
Crkve, starac Pskovo-pecerskog manastira, otac Jovan Krestjankin.

Nadamo se da ce izdanje koje je pred vama, mnogima otvoriti oci za ono sto se
desava, da ce dati orjentire, naoruzati neophodnim znanjima i sto je najvaznije –
uputiti prema spasenju.

POZNANSTVO SA STARCEM

A znaci onima koji vjeruju bice ovi: imenom mojim izgonice djavole … (Mk. 16, 17)
Ko ima zapovijesti moje i drzi ih on je onaj sto ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k
meni imace k njemu ljubav otac moj; i ja cu imati ljubav k njemu, i javicu mu se sam.
(Jn. 14, 21)

Pre dvadeset godina sam, razmisljajuci, setao po Pskovskom Kremlju, posle Sluzbe
u Trojicinom hramu: tada nisam imao ozbiljnog ucitelja – duhovnog oca. Cak i
iskusni svestenici nisu mogli da odgovore na sva pitanja koja su se postavljala preda
mnom, nedavno obracenim odraslim covekom, koji je u “starom” zivotu uspeo
dosta toga da pocini. Obuzet tuznim mislima, sustigao sam mati Aleksandru, majku
jednog parohijskog svestenika.

• Hoces li da podjes sutra sa mnom za N? – upitala me je. – Tamo se cetvrtkom

odrzava sluzba za bolesne.

• A zasto?

• Veoma je korisno otici, mnogo toga ces shvatiti.

• Hocu li se zbuniti?

• Ti? – odgovorila je starica – naprotiv. Mozda ces cak nekako i pomoci. I starac je
veoma dobar tamo. Ides?

Sreli smo se u dogovoreno vreme, i poluprazan autobus nas je dovezao u mali grad
sa predivnom okolinom. Nedaleko od stanice se nalazi hram u cast Presvete
Bogorodice. Sluzba se odrzavala u prijatnom donjem delu sa mnogo ikona, koje su
prekrivale sve zidove do plafona. Starac je, sagnuvsi se nad analojem, ispovedao. I
odjednom, samo sto smo usli, ostar muski glas je progovorio tako da je ceo hram
odjekivao:

• Stara brbljivice, brbljaces u adu okacena za jezik!

Glas je izlazio – ne mogu da nadjem bolju rec – iz starice, koja je stajala pored same
soleje, uhvativsi se rukama za ogradu. Ona se nije okretala i nije mogla da vidi ko
ulazi u hram.

Svestenik se ispitivacki okrenuo prema sestri Aleksandri. Zena je, kleknuvsi i

istovremeno se krsteci, promrmljala: “Gospode oprosti, Gospode oprosti…”
Pokazalo se da je ona putem nekog osudila, i zli duhovi su odmah pokazali svoju
obavestenost i “principijelnost”.

Taj dan je ostavio veoma snazan utisak na mene! Prvi put sam prisustvovao sluzbi
za bolesne. Bilo je oko 40 ljudi, ali cinilo mi se da ih je bilo i vise zbog mnogobrojnih
glasova koji su se razlegali sa svih strana. Bio sam potresen svime sto se desilo. Sa
klirosa je govorio zli duh-prorok, kako je on sam sebe hvalio, neprekidno
napominjuci:”Ja sam – zli duh-prorok, proricac!” On je govorio iz jedne naizgled
prijatne zene srednjih godina. Kada je ona pevala, ni po cemu se nije razlikovala od
drugih, ali cim je pocinjala ispovest ili propoved, zli duh je pocinjao glasno da
predskazuje buducnost, smetajuci starcu:

- Razracunacu se ja s tobom – ti uskoro neces vise ovde sluziti. Premestice te u

zabaceno mesto – videcemo, ko ce dolaziti, kada autobusi idu jednom nedeljno…

Ili je pricao o postupcima svestenika te parohije, odakle je bila vernica:

- Otisao je iz manastira da bi ziveo po svojoj volji. Voli starinske stvari: prevukao je

sve iz hrama u svoju keliju. Ja ga razoblicavam jer me on goni. A evo sta sam ja
smislio: pocecu da ga razoblicavam za vreme Evharistijskog kanona – od Prestola
ne moze da ode, morace da slusa.

Tako je poceo da se hvali, da zna sve o buducnosti, ali ne zeli da govori kako se mi
ne bi pripremili… Prvi put sam se licem u lice susreo sa zlobnom silom duhova
tame. Uverio sam se u istinitost njihovog postojanja, uvideo njihovo opasno nasilje
na konkretnim ljudima, i cini se u potpunosti razumeo reci Apostola: “Jer ne
ratujemo protiv krvi i tijela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame
ovoga svijeta, protiv duhova zlobe u podnebesju” (Ef. 6, 12).

Od tada sam poceo drukcije da gledam na duhovni zivot Crkve, kao i na svet koji
nas okruzuje uopste. Tako surova slika, koja otvara poglede, nije ostavila mucan
utisak jer sam nasao ucitelja, za kim je zudelo moj srce. Susret sa starcem sam
primio kao neprocenjivi dar, i sve sto se dalje desavalo je potvrdilo da je to bio
Boziji Promisao

NEVOLJE I ISKUSENJA

Ucenik: Dajte nam tacno i podrobno objasnjenje prelesti. Sta je to prelest?

Starac: Prelest je povreda ljudske prirode lazju. Prelest je stanje svih ljudi, bez
izuzetka, kao posledica pada nasih praotaca. Svi smo mi – u prelesti. Spoznaja toga je
najveca zastita od prelesti. Najveca prelest je – smatrati sebe slobodnim od prelesti. Svi
smo mi obmanuti, svi smo bolesni, svi se nalazimo u lazi, imajuci potrebu za
oslobadjanjem istinom.

Sveti Ignjatije Brjancaninov – “Rec o prelesti”

Uskoro su pocela i iskusenja. Svakojake napasti su se obrusavale sa svih strana –

neprijatelj je pokusavao da zaplasi. Rukovodstvo na poslu, koje je i ranije mrzelo
religiozna ubedjenja, se trudilo da oteza situaciju. Poceo sam vec da se privikavam
na neprijateljstvo koje je bilo izrazeno narocito posle prisustvovanjima
molebanima…I to jos nije mnogo strasno. Desavale su mi se neverovatne stvari. Na
pesackim prelazima samo sto me ne pregaze automobili, koji su iz nekog razloga
prolazili kroz crveno svetlo. Autobusi, kojima sam dolazio do parohije, su naglo
zaokretali na svakom kilometru, a zatim se potpuno kvarili…Na kraju, pojavilo se
mnogo “dobronamernih”, koji su govorili o mom duhovniku: “Ti si sisao s uma! On
je u prelesti, i radi nesto sto nije prihvaceno…”

Vrtelo mi se u glavi. Ali po starcevim molitvama, sve zamke zlih duhova su bile
razbijene, ne nanoseci mi stetu, vec mi cak donoseci korist – da spoznam svoje
nesavrsenstvo. Zasipajuci ucitelja pitanjima, ja sam sa divljenjem primecivao, kako
se u dusu useljava mir. Otac je sa velikim strpljenjem resavao sve moje nedoumice,
objasnjavao, navodio citate iz Svetog Pisma i od Svetih Otaca. Preda mnom se
otkrivao tajanstven svet! Zivot Crkve je dobijao svoju jasnocu, punocu,
mnogoznacnost. Nestajale su primitivno-uproscene predstave o Tajinstvima, i
naucenim obredima. Poceo sam da osecam, kako bi rekao Serafim Rouz, “miris
istinskog Pravoslavlja”.

Poceo sam da citam zitija blagocestivih podviznika i Zitija Svetih. Lepota i velicina
njihovih podviga su obradovali dusu. Sveti Oci su izasli kao pobednici iz veoma
teske duhovne borbe s nevidljivim protivnikom, borbe na koju je prizvan svako od
nas. Njihovi mudri saveti su za mene bili slatka mana, i neizreciva uteha.

Nisam propustao skoro ni jednu sluzbu za bolesne. Posao (nocna dezurstva u

odeljenju za reanimaciju gradske bolnice) je ostavljao dovoljno vremena za odlazak
u omiljenu Crkvu. Pomazuci nastojatelju, kadeci ili citajuci molitve po Blagoslovu,
ja sam se usrdno molio Gospodu za isceljenje nesrecnih. Videvsi kako se klizu po
podu, grce, sikcu i laju, strasno sam zeleo da vidim kako na moje oci izlazi zli duh,
kako se to opisuje u Zitijima Svetih. Bio sam veoma uznemiren, kada bih
propustivsi sluzbu, sutradan saznao da su iz jedne bolesnice za vreme citanja
molitve iskakale zabe. Prosetavsi jedna za drugom po podu, one su nestajale…

Moj dobar poznanik je bio ocevidac jos upecatljivijeg isterivanja zlih duhova. U
pocetku citanja molitve bolesnica se valjala po podu, a zli duh je vikao da nece da
izadje ni po koju cenu iz coveka koji njemu - zlom duhu pijanstva - sluzi. Zatim je
zena promuklo progovorila, pocela grcevito da se bori, i izasla su tri zla duha: jedan
veliki, visi od dva metra, i dva manja. Oni su bili crni, imajuci iz nekog razloga uze
na vratu. Svi prisutni su jasno videli kako su otisli kroz otvoren prozor na Crkvi…

Avaj, to se opet desilo kad ja nisam bio tu. Meni su, razume se, objasnili da
isceljenje moze da nastupi postepeno, da neprijatelj moze da izadje kasnije…
Ali…, desilo se da sam bio ocevidac vidljivog, potpunog izbavljenja coveka od
nasilja duha tame! Kako sam bio naivan! Prisustvovao sam i nisam video, cuo sam i
nisam shvatio. Tek pre nekoliko godina sam mogao da shvatim svu velicinu truda,
koji svestenik ulaze u borbi za dusu bolesnika. Pre nego sto nekoga isceli, treba ga
nauciti da zivi hriscanski, inace posle moze biti jos i gore. Poznati su slucajevi, kada
su se isceljeni ponovo razboljevali zbog svoje duhovne nemarnosti, pri cemu cesto -
mnogo gore nego ranije. Isceljenje bolesnika se uslovno govoreci moze podeliti na
dva perioda. Prvi je – ucenje osnovama duhovnog zivota, privikavanje na ritam
Bogosluzenja i usvajanje pravila ponasanja u hramu i van njega. I drugo - sopstveni
trud na izgnanju zlog duha. Poslednje ukljucuje cestu ispovest i Pricesce, celivanje
Svetinja, hodocasca.

Na molitvi za izgonjenje zlih duhova

(Iz licnog arhiva)

Isecak iz novinskog clanka o poznatom peterburskom svesteniku

“Sluzba je pocela. Ljudi su se skupili u gomili, kako bi bolje culi oca Josifa. Bilo je
tiho i mirno…Odjednom se razlegao strasan, kao zverinji krik. On je trajao tako dugo i
na tako viskom tonu, da se cinilo da zivo bice ne moze ispustati takve krike. “Moze, to
je sirena?” – pomislila sam i okrenula se. Iza mojih ledja je stajala zena u crnoj
haljini. Njeno lice je bilo bezizrazajno, nije treptala… I tad je pocelo! Nasla sam se u
samom epicentru dejstva zlih duhova. Sa svih strana su se culi krici. Zena pored mene
je besno udarala glavom o izbocinu u zidu. “Muskarci, pomozite!” – cuo se uzvik.
Starija, nezgrapna zena je imala napad: njene ruke i noge je bacala neka strasna sila –
niko nije mogao da je zaustavi. Ona je rikala i branila se od nekog nevidljivog, a lice
joj je bilo svo u znoju.

Nikako nisam zelela da verujem, da se to sve desava na javi i da je to sve ozbiljno, ali
sumnje nije moglo biti – videla sam istinska ljudska stradanja. Zlim duhovima se nije
svidjalo u tom hramu. “Opet se dovukla”, - zacuo se iz zene promukli glas. Ja sam vec
pocela da shvatam da to nije ona, vec da je to zli duh koji je u njoj i koji je vredja. Na
kraju Sluzbe zli duhovi su potpuno “pobesneli”. “Ne zaklinji, Oska, ne zaklinji!” –
vikali su oni. Promukli glasovi su se culi iz svih uglova crkve. Otac Josif je poceo da
kropi Svetom vodom vernike i bolesne. Kada je ona prsnula na lice posednute zene,
koja je stajala pored mene, ona se oduzela i pala na ledja… Jedna devojka nikako nije
mogla da dodje k sebi, i pomocnici oca Josifa su ga molili da joj procita dodatnu
molitvu. Svestenik je poceo da cita. Mi smo stajali pola metra od posednute. Odjednom
su svi osetili jak smrad zapaljenog sumpora. “Pogledajte, iz njenih nozdrva izlazi dim!”
– uzviknuo je neko. Zaista smo videli mali crni oblak. “Zli duh izlazi!” – prosaputao je
neko…
STA ZLI DUHOVI VOLE I CEGA SE BOJE

Tada zatrudnjevsi slast radja grijeh; a grijeh ucinjen radja smrt. (Jak. 1, 15)

Zla volja me navodi na greh, a kada zgresim onda prebacujem krivicu na satanu. Ali
tesko meni! Jer je uzrok u meni! Ja gresim po svojoj volji i zasto onda okrivljujem
satanu?

Prepodobni Jefrem Sirin

Djavo se ne brine samo o tome da nas navodi na greh, vec i da ne vidimo svoj greh i da
ostanemo gresnici.

Sveti Jovan Zlatoust

Saznao sam da zli duhovi imaju svoje pristrasnosti, naklonosti, navike, to jest svoje
“ukuse”, kao i ljudi. Naravno, svi oni imaju nesto zajednicko, ali ima i mnogo toga
individulanog, u zavisnosti od strasti koju podrazavaju. Nemam zelju da podsecam
na mitarstva, koja su opisana u svetootackoj literaturi: jedno je izvesno – zli duhovi
su grupisani u legione prema gresima.

Apsolutno svi zli duhovi ne vole ispovest. Slicno tome oni ne trpe ni propoved, koja
nas uci pravilnom pravoslavnom duhovnom zivotu. To se cak vidi po njima, tacnije
po bolesnima: ako je propoved opsirna – opsta, i pri tom napisana lepim stilom i
razvodnjena, ona mnogo ne uznemirava zle duhove. Tada oni u njoj pocinju da
pronalaze interes, razmisljajuci, kako da preko pohvale uvedu propovednika u
tastinu. Oci nekih bolesnika tada pocinju veoma specificno da blistaju: zli duh je
zainteresovan i razmislja. Kratke, jednostavne, korisne propovedi, koje uce
duhovnosti po Svetim Ocima i prizivaju na pokajanje objasnjavajuci sta predstavlja
greh i kako ga izbeci, izazivaju gnev zlih duhova. Tada u hramu pocinje njihova
buka: kijanje, kasalj, krici, jauci…

- Prekini, dosadilo nam je, - razleze se sa svih strana.

Zli duhovi narocito ne vole pouke o smirenju i trpljenju. Cak jednostavni iskreni
opisi stradanja za veru, za Hrista za njih su nepodnosljivi.

Secam se, bila je u nasem hramu jedna veoma dobra baka – jednostavna, skromna,
tiha starica. Gajila je nelicemernu ljubav prema hramu, prema sluziteljima
Hristovog oltara, i bliznjima i bila je veoma skromna i neprimetna. Umrla je
hriscanski, samo se malo razbolevsi…Napisao sam listice sa njenim imenom i
razdelio bolesnima, zamolivsi ih da se pomole za pokoj njene duse. Zli duhovi su
tada pokazali svoju zavist: nisu dali da se izgovori njeno ime, nazivajuci je
“nekorisnom staricom”, a jedan zli duh je rekao:”Necu za nju da se molim – bila je
smirena”. Bolesni ci nisu znali koga oni spominju, a zli duhovi koji su bili u njima su
naravno znali. Zli duhovi ne vole jednostavan i skroman zivot, prijatan molitveni
kutak, kandila ispred ikona, Svetinje… I nasuprot tome, bezdusni savremeni
namestaj, svetske biblioteke u kuci, narocito dela o detektivima i naucna fantastika,
prazne nepotrebne slike na zidovima, kolekcije maraka, novaca, kutija sibica,
pivskih boca i tome slicno – sve ih to raduje. Postoje predmeti i stvari koje narocito
privlace zle duhove u stanove i kuce. To su plakati sa obnazenim figurama, knjige o
jogi, okultizmu, astrologiji, sanovnici, maske, figurice paganskih bogova. I naravno
– televizor. S bolesnima uvek dolazi do diskusija po pitanju televizora, jer oni ne zele
da se odvoje od njega, i mislim da nije samo stvar u navici. Televizor je pomracenje
za dusu i um. Zli duhovi se hvale da zive u njemu i preko njega uspesno deluju na
ljude. Narocito su pogubni filmovi strave i uzasa, erotika i naucna fantastika, rok-
koncerti i sve vrste sou-programa.

Nepristojno ponasanje u porodicnom stanu, skandali, pijanke, razvrat, vika,

skrivanje ukradenih stvari, - to sve predstavlja predivnu “hranu” za zle duhove.
Covek koji zeli da se isceli ne sme da zivi u kuci u kojoj se sve to desava! Stvaranje
potrebne duhovne klime je prvi i neophodan uslov isceljenja.

ZLI DUHOVI GOVORE

(iz zapisa)

• To vas mi na molitvi navodimo na san, strahovanje, uninije, kako bi vas odvojili od

razgovora sa Bogom! Mi vas cak mozemo razdraziti nekom dlacicom ili bubicom.

• U svetskim knjigama, zurnalima, novinama smo smestili likove vasih svetih! A pored
toga ubacili smo i vracanja crnom magijom! Tako da ljudi stavljaju lonce i tome slicno
na Bozije Ugodnike, a isto tako stavljaju i u garderobu!

• Mi malo toga pamtimo, uglavnom sve pisemo kako bi to naveli na mitarstvima.

• Volim one koji se nasladjuju sladoledom i pivom (?) .

• Sa tri greha sada vladamo celim svetom: bludom, bogatstvom i pijanstvom.

• Neki kazu:”Sta zasluzim, to cu i da dobijem”. Govore, a ne znaju kakva je tamo

muka i da odatle nema povratka, cak ni plac vise niko ne cuje.

• Ali narocito delujemo preko televizora. Televizor je – sva tvoja “svetinja”.

• Mi pravimo svadje medju ljudima.

• Zapisujemo svaku losu misao, sa kojom se slozite, osetite,i stavljamo na hartiju (tako
oni prave svoj dosije o nama) po tackama. Zapisujemo svaku vasu rec. Kada se molite
mi vas pronicljivo pratimo.

• To vam mi sugerisemo, jer iz ada nema molitve.

• Sve vere (?) , sem Pravoslavne, se nalaze kod nas u adu.

• Volim zene sa zlatnim mindjusama u usima, visokim potpeticama, kratkim suknjama

ili muskim pantalonama.

• Ne volim one koji vole Svetinje.

• Gresi na nasim hartijama se brisu pokajanjem, ali oni krupni se oprastaju samo
pokajanjem sa suzama.

• Stoje u hramu, a misle o kuci! A ja to volim i pisem na hartiju!

• Oni koji su umrli nekrsteni su svi kod mene, u adu!

• Sad smo potpuno zaplasili verne magijom, kako bi zaboravili da sve biva po Bozijoj
Volji!

• Veoma volim kada se obelodanjuju crkvene ili domace tajne.

• Volim kada verni pricaju cime ih je duhovnik utesio. Prosto je zadivljujuce kada
svoju iskrenost prema duhovniku ne taje ni od drugih.

• U poslednje vreme se veoma trudimo da stvaramo uninije, kako bi roptali na Boga.

• Punimo glavu mislima o buducnosti, samo da se ne bi mislilo o Bogu i gresima i da

se ne bi kajalo.

• To mi uzrokujemo ropot, cak i na vreme.

• Narocito ne volim knjige staraca (svetootacke), one me skroz “probadaju”. To ja

izazivam odvratnost prema njima.

• Narocito se bojim onih koji rade dobra dela tajno – ja ucim sve da iznose pred
drugima.

• Ko se moli za neprijatelje, taj nas sece od nogu.

• Duhovne knjige – najbolja milostinja za upokojene. Nikome o tome ne govori. Neka

ne znaju.
• Mrzim istrajnost u molitvi

• Kada se covek kaje za svoje grehe, tada se nase mreze kidaju.

• Ne volim kada se troje zajedno mole. Jer je Bog rekao: “Gde su dvoje ili troje
sabrani u Ime Moje, tamo sam i Ja medju njima”.

• Uh, kako sam srecan sto ima toliko posednutih.

• Veoma volim kada se ne navode gresi na ispovesti, vec se “uospteno” kaju: za dela,
reci i pomisli…

• Volim kada svestenici skracuju sluzbe iTrebnik i kada sluze radi slave, nagrada i
novca.

• Volim one koji se krste praveci Krst kojekako.

• Volim kada se sluze parastosi za nevernike.

• Ne trpim dobrotu i umiljatost.

• Ne volim one koji postuju starce i podviznike i mole se za njih (narocito na

proskomidiji)

• Volim sujetne, da li je njima do Boga?

• Volim kada zene dolaze u crkvu nasminkane i bez marama.

• Volim uvodjenje novotarija u crkvama: kada Jevandjelje citaju na ruskom jeziku, i

kada zbog prevoda Pashu sluze sat ranije(?)

• Volim lakome za svete knjige: sami ne citaju, a drugima ne daju. Takve veoma volim!

• Veoma me radujete kada se nerazumno upustate u poverljive razgovore

• Volim kada odate tajnu sta vam je duhovnik rekao na ispovesti

• Volim da vucem po sudovima, i unosim strah

• Na moj savet neki svestenici se u svemu, pa cak i u delu Bozijem potcinjavaju

popadijama

• Svidja mise kada se ne postuju Svetinje i kada se prema njima ne odnosi pazljivo

• Radujem se kad na grobovima umesto Krsta stavljaju spomenike i kada kace

fotografije umrlih, a ne ikone
• Volim one koji idu na Pricest bez krstova, ne procitavsi molitveno pravilo, ne
oprostivsi uvrede

• Prosto je zadivljujuce kada svestenici na ispovesti skoro i ne govore o pomislima, a

za velike grehe kao sto je prolivanje Svete Tajne se ne kaju pred arhijerejem(?)

• Ne volim svestenike koji spasavaju i privode Bogu.

• Mislite da mi se svidjaju oni koji Boga radi piju prokuvanu vodu ili poparenu travu,
a ne caj ili kafu?

• Ne volim vodu sa Svetih izvora i ne volim kada sa njom spremaju jelo ili kuvaju caj.

• Volim kada se dobro cini tako da svi znaju za to. Niko ne zeli da dobije nagradu
nanebu, vec samo ovde na zemlji.

• Volim kada se stvari daruju iz interesa, sa zaviscu.

• Volim kada se Svete knjige tumace proizvoljno, ne oslanjajuci se na Svete oce.

• Narocito se bojim onih koji se bave neprekidnom molitvom.

• Veoma mi tesko pada detaljno pokajanje.

POSEDNUTOST – BOLEST VEKA

Svako je svezan uzama svoga greha. Uzama nas veze obolela plot, zatim postoje uze
srebroljublja, pijanstva, pohote, gordosti. Postoje i uze kojima nas djavo vezuje – uze
bezakonja, uze bluda i preljubocinstva, uze izdaje, kada se odvajamo od Hrista, uze
nevernosti, kada predajemo i brata, uze surovosti, kada ubijamo slicnog sebi.
Svezanost tim uzama dovodi do toga da dusa ne moze da se uzdigne, um ne moze da se
usmeri ka nebu, ukoliko nam Gospod ne oprosti grehe i ne podigne nas darom Svog
Blagoslova.

Sveti Amvrosije Mediolanski

Posednutost nije nova pojava u istoriji covecanstva. Iz davnina postoje svedocanstva

o posednutim. Ima i dosta primera u Svetom Pismu o dejstvu zlih duhova na ljude.
Jedna od njih je prica o posednutom, koga je zli duh, zeleci da ga pogubi, bacao cas
u oganj, cas u vodu; zatim o zeni koja se 18 godina nalazila u djavolovim uzama
(pogrbljena); o dvojici posednutih koji su ziveli u grobovima (kamenim pesterama) i
strasnom besovskom silom kidali lance kojima su pokusavali da ih vezu.
Posednutost je pre prvog Hristovog dolaska bila veoma rasprostranjena zbog
odstupanja ljudi od Boga. I sada, uoci Drugog Dolaska, kao i pre dve hiljade godina,
posednutost dobija razmere epidemije. Uzrok toga je isti - odbacivanje Boga i
zaboravljanje Neba i vecnosti.

Pre mnogo godina dosla mi je do ruku knjiga savremenog pravoslavnog arhijereja.

U njoj je autor pokusao da privuce paznju ka zabrinjavajucoj cinjenici povecanja
broja ljudi sa strasnom duhovnom bolescu – posednutoscu. Tada recima pastira
nisam pridavao neko narocito znacenje. Ali prosle su godine, misli arhijereja su mi
sve cesce i cesce dolazile na pamet. Danas je bolest zaista dostigla katastrofalne
razmere, posednutost je prestala da bude retkost cak i medju svestenosluziteljima, i
clanovima njihovih porodica.

Sta je to posednutost? Kako zli duh ulazi u coveka? Navescu reci svestenika
Rodiona: “Demoni ulaze u unutrasnjost ljudskog tela svojom plinovitom prirodom,
slicno kako u njega ulazi vazduh… Demon, usavsi u coveka, ne sjedinjuje se sa
dusom ali prebiva u telu, nasilno ovladavajuci dusom i telom. Takve bolesti se
isceljuju jedino Silom Bozijom, isterivanjem duha zlobe”.

Mnogi autori na razlicite nacine tumace posednutost: to je – toboze, opsednutost

coveka nekom strascu, a besnilo – kada se duhovi zlobe useljavaju u coveka zbog
ogrezlosti u tim strastima. Ja ne zelim da povlacim taku ostru liniju. Useljavanje
duha zlobe se ne oseca uvek. Pored toga, zli duh se cesto ne projavljuje odmah, i
oblici njegovog dejstva mogu biti razliciti: “ Nekada se oni useljavaju skriveno;
postoji takodje vlast duhova nad umom, pored tela, kada oni vode ljude kako hoce,
preko strasti koje deluju u njima; ljudi misle da oni sve sami rade, a u stvari su
predmet podsmeha necastivih sila” – govori Sveti Teofan Zatvornik.

Javni priznak posednutosti je prema recima jednog iskusnog svestenika kada covek
gubi razum. Kroz njega tada cesto govori necista sila – ili laje, ili sikce, ili psuje.
Svest se u takvim momentima cesto gubi, i nesrecnik cak i ne zna, sta od njega radi
zli duh. U drugim slucajevima, covek je svestan za vreme napada, i cuje kako iz
njega vice zli duh, ali ne moze nista da uradi. Kod nekih dolazi do promene ne samo
u glasu, vec i u ocima.

Ali postoji i veliki broj skrivene, neprojavljene posednutosti. Kako se ona

projavljuje u ljudskom zivotu? Po udaljavanju od Boga i Crkve, u pijanstvu,
razvratu, teznji ka izopacenosti. Prava posednutost se pokazuje u slucaju potpune
porobljenosti coveka grehom.

Zli duh ima narocito vlast nad nevernicima, ali i vernicima moze da dosadjuje.
Ogromni broj ljudi i ne uvidja da su posednuti. Covek moze misliti da je sa njim sve
u najboljem redu, samo je pomalo razdrazljiv. I dolazi u Crkvu – i odjednom
pocinje da se baca u napadu.
Posednutost se narocito projavljuje kada covek prilazi blagodatnim Svetim
mostima, Cudotvornim Ikonama, kada ga krope Svetom vodom, pomazuju
Osvecenim jelejem, kada se na Bozanstvenoj Liturgiji peva Heruvimska pesma, ali
posebno – u vreme citanja zaklinjucih molitvi za isterivanje zlog duha.

Evo jednog slucaja useljavanja zlog duha iz knjige poznatog duhovnog pisca S.
Nilusa: “Ja sam se zamislio – pise Motovilov – kako moze da se desi da pravoslavna
hriscanka, koja se pricescuje Precistim i Zivotvornim Tajnama Gospodnjim,
odjednom postane posednuta, i to veoma dug vremenski period – vise od 30 godina.
I ja sam pomislio: to ne moze biti! Video bih ja kako bi zli duh smeo da se useli u
mene, ukoliko bih ja cesto pribegavao Tajni Svetog Pricesca!” I tog trenutka ga je
okruzio strasan, hladan, zlokoban oblak i poceo da ulazi u njegova stegnuta usta.
Kako se sve nije borio nesrecni Motovilov, sta sve nije radio kako bi se zastitio od
hladnoce i smrada oblaka koji je ulazio u njega – ali je on usao, bez obzira na sve
njegove natcovecanske napore. Ruke su mu bile potpuno paralizovane i nije mogao
da nacini Krsni znak, a um, blokiran svim tim uzasom, nije mogao da se seti
spasonosnog Imena Isusovog. Ono najstrasnije se desilo i za Nikolaja
Aleksandrovica je nastupio period najtezih muka”.

Opisan slucaj, koji je specifican sam po sebi, omogucava da se na problem gleda na

drugi nacin. To jest da se ocene te promene, koje su nam se desile u kratkom
vremenskom periodu – za otprilike pola veka. Jos u proslom veku je slucaj
posednutosti bio retkost u nasem narodu, i sto je karakteristicno – ljudi, koji su
vaspitani po pravoslavnim tradicijama su se s velikim i iskrenim saosecanjem
odnosili prema takvim bolesnicima.

Danas je sve izmenjeno u korenu: nas zivot je u potpunosti ispunjen bezdusnoscu,

zlobom i glumom. Narocito u odnosu prema ovakvim bolesnicima. I pored toga, sto
duhovno zdravog coveka danas kako kazu “ni lucom u po bela dana neces naci”.
Posednutih danas ima na stotine i hiljade, i to najcesce – posednutih ne samo jednim
zlim duhom, vec sa nekoliko, i to ne zbog nekog odredjenog greha, vec zbog samog
nacina zivota, koji je duboko porocan. A Motovilov, “sluga” prepodobnog Serafima
Sarovskog je bio surovo kaznjen za samo jednu-jedinu gordu misao…

I tako, svojom grehovnoscu mi pripremamo u sebi mesto zlim duhovima, koji

pocinju da zive u nama “s pravom”, kao u svom stanistu. A s druge strane, magovi
se, kao sluge satanine, koriste nezasticenoscu ljudi Silom Bozijom. Ali treba potpuno
odredjeno podvuci: mi smo sami krivi za svoje nevolje.

Evo i price jedne od mojih parohijanki: “Posavetovali su me da se obratim jednom

“dedi”, koji “pomaze”, kako mi je objasnjeno. A mene je bolelo crevo, ali lekari nisu
nista uspeli da nadju sem velike kolicine sluzi u njemu. Dolazila sam kod dede
jednom nedeljno, donosila flasu vode i paklicu masla, nad kojima je on nesto saptao.
Zatim mi je sipao u casu 150 grama te vode, i ja sam je pila, a maslac sam jela
kasikom, posle cega sam legala na klupu i odmarala to jest osecala sam se kao
pijana. Deda je zajedno s babom pio ostatak. Jednom baba nije bila tu, pa je deda
preostalu vodu popio sam. Baba, dosavasi kuci, je shvatila da je prevarena i veoma
se naljutila zbog toga. Sipavsi vodu u solju, ona je dugo saptala nad njom, a zatim je
prisla meni koja sam lezala na klupi, i privukavsi solju, naredila da popijem, sto
sam ja i uradila. Na staricinom licu se pojavio zluradi osmeh “Od sad ces me se
dugo secati”. Vrativsi se kuci, ja sam se veoma lose osecala – boleo me je zeludac, u
njemu je nesto sustalo, i odjednom sam bez moje volje pocela da lajem, i to prilicno
glasno. Susedi su pozvonili i uctivo upitali: “Da li ste vi kupili psa?” Meni je bilo
strasno. Neko mi je rekao da odem u Pecoru kod oca Adrijana. Tek tamo sam
shvatila sta mi se u stvari desilo”.

U jednom selu Pskovskog rejona, jednom sam u kuci ispovedao i pricescivao nekog
muskarca sa strasnom ranom na licu: on nije uopste imao levi obraz, a iz otvorene
rane su virili desni i zubi. To je sve bilo prekriveno vatom i obavijemo zavojem. Na
moje pitanje, sta mu je, on je ispricao: “Pre nekoliko meseci mi se na obrazu pojavio
maleni prist. Ja sam ga iscedio, ne obracajuci na to posebnu paznju. Kroz dan –dva
sam otisao u seosku prodavnicu i razgovarao sa nekim staricama cekajuci hleb. Usla
je starija baba iz susednog sela, prisla tezgi, uzela sa posluzavnika haringu i
odjednom me udarila sa njom po obrazu. Zatim je bacila haringu natrag na
posluzavnik i istrcala iz prodavnice. Ja sam smiren muskarac, nisam grubijan, pa
sam samo slegao ramenima zapitavsi se “Sta joj se to desilo?” – i ubrzo na to i
zaboravio. Posle toga je moj obraz poceo da gnoji, i lekari nisu mogli nista da
shvate, a lekovi nisu pomagali”.

Osecam da vas je napala tuga i beznadeznost da su svuda zli duhovi i magovi, i da

nigde nema spasa. To uopste nije tako. A u potvrdu toga cu vam ispricati jos jedan
slucaj.

Kod jednog oca je dosla grupa vernika radi duhovnog saveta i molitve.
Porazgovaravsi sa starcem, oni su zeleli da uzmu Blagoslov za povratak “Hajde da
se pomolimo”, - rekao je on, i tek posle molitve “Za putnike” blagoslovio ih da mogu
da idu. Posle njihovog odlaska je progovorio zli duh, kroz bolesnicu koja je stajala
pored:”Cemu molitva? Sve si nam pokvario! Nasi su ih vec cekali na jednoj okuki
puta da naprave havariju”.

Kako su se zli duhovi otkrivali iz ljudi

(Iz belezaka)

Jedna zena me je zamolila da joj dam moju svesku sa citatima Svetih Otaca o smirenju,
obecavsi da ce iz nje prepisati nekoliko primera. Kada je dosla sledeci put, iz nje se
projavio zli duh, koji je zalajao kao pas. Otkrilo ga je njeno smirenje.

***
Jedan bolesnik je dosao u nas hram. Mi smo poceli da se molimo za njega, I on je
odjednom poceo da zavija kao sirena. Upitali smo zlog duha zasto je usao u tog
coveka. Pokazalo se zbog lova i prodaje ribe u nedelju i u praznicne dane.

***

Jedna zena je lezala u bolnici i jednom ju je posetila jedna vernica, koja je uvek sa
sobom nosila u torbi Svetu Vodu, Jevandjelje, prosforu, Psalitr i molitvenik. Zli duh je
odmah osetio Svetinju i povikao kroz bolesnicu”Oruzje je u tasni! Ona ima oruzje!”

***

Jednom je kod mene dosao neki vernik sa svojom zenom i pricao sledece “Otisli smo
kod prepodobnog Serafima Sarovskog u Divjejevo. I posle celivanja mostiju, zli duh se
projavio u mojoj zeni. Usput je govorio o svemu”.

***

Jedan manastirski otac, koji je citao molitve za posednute, je setao po manastirskoj

teritoriji. U to vreme su dosla tri vazna upravnika. Kada su se pozdravljali sa ocem,
jedan od njih je zapevao kao petao.

***

Iz Moskve je dosla jedna pevacica. Kada je na nju stavljen svestenicki pojas, iz nje se
projavio zli duh. Pokazalo se da je ona ranije radila u lutkarskom pozoristu, i kada je
na Pashu ucestvovala u predstavi, prvi put je imala epilepticni napad. Od tog vremena
imala je neprekidno napade.

***

Na drugu zenu je takodje bio stavljen svestenicki pojas. Posednuta je pala. Tada je
svestenik upitao zlog duha zasto je usao u nju.

- Jela je, pila i nije se krstila – usledio je odgovor.

***

Dvoje supruga je dovelo svoju bebu u manastir da joj se ocita molitva za posednute.
Kada je svestenik poceo da cita zaklinjanja, dete je pocelo da grimasira i place, ali
se desilo i nesto potpuno neocekivano – zli duh je odjednom progovorio i iz majke.

***

Evo sta je zapisao shiiguman Jovan Valaamski:

• Imao sam brata, koji je ziveo u Petrogradu, imao je traktor, trgovao je dobro, a ja
sam u to vreme ziveo u gostoprimnici Valaamskog manastira. Jednom je brat dosao
kod mene. Kada je usao u keliju zbog necega se strasno uznemirio. Seo je na stolicu,
iznad koje su bile ikone s Mostima, i odjednom je poceo da odskakuje sa stolice i da
vice:”Odvratne, odvratne ikone!” – istrcavsi iz kelije. Ostao sam u nedoumici sta se s
njim to desilo. Da li je posednut? Pokazalo se da je ocito – posednut.Sledeceg dana
sam ja otisao da ga posetim, i njegova zena kaze:”Kada je dosao kuci bio je veoma
uznemiren, i poceo je da vice da vise nikad nece doci kod vas jer se tamo nalaze
odvratne ikone. A kada mu citam nesto iz Jevandjelja, on se nervira”Ne govori mi to”.
Ako pokropim hranu Svetom vodom, on vec nece jesti iako nije video da je
pokropljena”.

***

Dosla je u hram upravnica zeleznicke stanice. Kada smo poceli da se molimo, zli duh
se ubrzo pojavio. Ja sam je upitao:

• A da li znate da je u vama zli duh?

• Da. Jednom sam dosla kod popadije, supruge jednog naseg parohijskog svestenika.
Ona je u to vreme citala Jevandjelje i zli duh se projavio.

Jednom su se neki vernici skupili da se zajedno pomole u kuci Svetom muceniku

Bonifaciju. Za vreme molitve kod jedne vernice je otkriven zli duh, koji je iz nje
progovorio.

***

Bio je i ovakav slucaj. Skupili smo se na zajednicku molitvu, koja je inace jaca od
pojedinacne. Domacica u kuci u kojoj smo se molili je imala ikonu u kojoj se nalazila
cestica Svetih mostiju. Zli duh se otkrio rekavsi da oseca Svetinju u kuci.

***

Kod nas u hramu se nalazio krst sa cesticom Zivotvornog krsta. U hram su jednom
dosle 4 vernice da se pomole. Kada sam izneo Krst za celivanje, prva koja ga je celivala
je pala. Prineo sam zatim Krst drugoj – i ona je pala na prvu. Treca je pala na drugu, a
cetvrta na trecu. Krst je pokazao da su sve cetiri bile duhovno bolesne.

***

Jednom je jedna vernica prisla da se pricesti, i odjednom su joj se jagodice siroko

rasirile. To je jasno pokazalo da je ona bolesna. Bilo je mnogo i onih koji nisu mogli ni
da pridju Svetim tajnama.

***
Jednom je jedna zena dosla u sabornu Crkvu za vreme Bogosluzenja, i u njoj se
projavio zli duh, - odjednom joj se zavrtelo u glavi.

***

Vozac “hitne pomoci”, muskarac od svojih 40 godina, pun snage i zivotne radosti, je
posao sa ekskurzijom da posmatra znamenitosti jednog starog grada. Zbog potrebe je
usao u zapusten hram, upoganio ga, zaprljao zidove, a zatim sa smehom i
bogohuljenjem pricao o tome svojim drugovima. Vrativsi se kuci osetio je bol u
stomaku, i obrato se lekaru. On nista nije pronasao. Pocela su istrazivanja, analize – i
sve je bilo bez rezultata. Dosao je u hram i zagroktao. Tada je mnogo toga shvatio.

***

U Nikolajevsku Sabornu crkvu je dosla zena i prisla Raspecu; neocekivano je iz nje

povikalo stotinu glasova, i ona se srusila na pod.

***

U Krstopoklonu nedelju je bio iznesen za poklonjenje Sveti krst, u kome se nalazila

Svetinja. Svi su prilazili i celivali ga, ali kada je prisla jedna zena, zli duh je iz nje
progovorio raznim glasovima i nije joj dozvolio da celiva Krst. Tako je i otisla, ne
celivavsi Krst.

***

Pre cetiri godine su kod nas dosle majka i cerka odnekud izdaleka. Razgovarajuci s
njima, ja sam prelistavao “Sankt-Peterburske Eparhijalne Vesti”. Sve se to desavalo
leti. Sedeli smo na klupi nasuprot hrama. Kada sam otvorio clanak “O Starcu
Serafimu Virickom”, gde je bio na slici u shimi, cerka je zasiktala na starca, kao zmija.
Ocito da zli duh uopste ne voli prozorljivog Serafima.

***

Jednom, sad vec davno, je kod mene dosla jedna devojka, zaleci se: roditelji kazu da je
posednuta. Upitao sam je:

• Da li si bila na molitvi za posednute i sta je ona pokazala?

• Nista nije otkriveno.

Ja sam poceo da je proveravam, ali je i to bilo bez rezultata.

• Dodji sutra, imacemo specijalnu sluzbu za bolesnike, ne bi li se tako otkrio zli duh
ukoliko je u tebi.
I sta mislite? Sledeceg dana za vreme sluzbe zli duh se projavio u njoj. Trebalo je videti
kako joj cas nadima grudi, cas probada stomak. Ali ju je odmah “poveo sa sobom”,
tako da ona vise nikada nije dosla kod nas.

Lako breme

Blizina Gospodu se poznaje ne po plotskom srodstvu, vec po stremljenju za

ispunjavanje Volje Bozije.

Sveti Vasilije Veliki

Onima koji vole Boga ugodan je i prijatan trud pri ispunjavanju Njegovih zapovesti,
jer tad Ljubav Bozija cini podvig lakim i prizeljkivanim.

Prepodobni Makarije Egipatski

Bozije zapovesti su iznad svih svetskih blaga.

Prepodobni Isak Sirin

Gospod je dao zapovesti iz Svoje ljubavi prema nama, po Svojoj neizrecivoj milosti,
a na nasu korist. Ispunjavanje tih zapovesti je za nas lako. Gospod to Sam svedoci u
Jevandjelju od Mateja: “Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako” (Mt. 11, 30).

“Zasto nam je tesko da ih ispunjavamo?” – pitacete vi. Zbog egoizma, samoljublja i

nenaviknutosti da se bilo cega odreknemo. U nama nema ljubavi prema Bogu, mi
smo zaboravili da smo hriscani, Hristovi vojnici. Nase otpadnistvo od Gospoda je
strasno i sveopste. Mi cesto prelazimo na stranu neprijatelja, cak i ne primecujuci
to, ili tacnije ne zeleci da primetimo.

U Tajni krstenja smo se odrekli satane i svih njegovih dela, i obecali Gospodu da
cemo ispunjavati samo Njegovu volju. Obecali smo da cemo odbaciti svoju volju i
svaki korak, svaki postupak ciniti u ime Hrista, po kanonima i pravilima Svete
Pravoslavne Crkve. A u stvarnosti uopste nije tako. Postoje molitve za osvecenje
svake stvari i u svakoj prilici – mi ih prenebregavamo; postoje Tajinstva Crkve – mi
im ne pristupamo; postoje Bogosluzenja i molitvena pravila – mi u njima ne
ucestvujemo; postoji post i uzdrzanje – mi to ne postujemo. Zapustamo sebe do tog
stepena, da neprijateljstvo prema svemu crkvenom postaje normom naseg zivota.
Tako se mi i ne primecujuci to odvajamo od Hrista.

Cesto pitaju:
• Kako se spasti od zlog duha, kako ga izgnati?

• Ispravite svoj zivot, postanite pravi hriscani kako bi zlom duhu bilo nemoguce da
bude u vama.

• Odakle poceti?

Ja onda obicno povedem onoga ko pita, ukoliko se razgovor odvija u hramu, do

polica sa knjigama. Duhovne literature trenutno, slava Bogu, ima dovoljno. I o
postu, i o molitvi, i o pripremi za ispovest – tako da svako ko zeli da spase svoju
dusu moze prakticno da nadje odgovor na svako svoje pitanje. Nase generacije
imaju pristupa neprocenjivom duhovnom blagu. I sta se desava? Najcesce na licu
onoga koji “zeli da se spase” vidim odsutan, bezrazlican izraz lica. Sve je jasno: to
nije interesantno, dugo je i dosadno. Trazi se nesto sto je uzbudljivo, zabavno i sto je
najvaznije – nije dugo. Kao pri prehladi: samo treba uzeti tabletu i sve prodje. A
ovde treba citati, izucavati, a zatim jos i ispunjavati, inace savest pocinje da
izoblicava…

Ne mogu da nadjem prave reci, da bih izrazio cudjenje radi takve apatije, i nemanja
zelje za znanjima koja su jedino potrebna. Zasto se sve to tako desava? Gde je uzrok
takve strasne duhovne anemije?

Cini mi se, da je takav rezultat neprekidnog bogoborstva pretvorilo ruskog coveka u

duhovnog mutanta . Po svom karakteru dobar i predusretljiv, saosecajan i darezljiv,
zeleci susret s Bogom i stremeci ka Svetosti, on, narod – bogonosac, kako su ga
ranije zvali, se na kraju pretvorio ni u sta, porobljen porocima i zlim dusima.

Kako biste vi postupili ako biste, vrativsi se kuci, ugledali strane ljude u njoj koji su
tu usli bez ikakvog pitanja? A kako tek treba da postupi Tvorac i Vladika kosmosa i
zemlje, kada vidi kako mi gazimo sve duhovne zakone i pravila?! On i dozvoljava da
se necisti duh useli u nas, nase kuce, stanove, zivotinje da bismo uvidevsi to,
razmislili i popravili se. Samo umesto placa i pokajanja, mi svestenici cesto cujemo
ropot i zbunjenost: “Pa nismo znali!” Nije tacno, nisu hteli da znaju, bojali su se da
saznaju, da ne bi morali da ispunjavaju.

Mi na kraju treba da shvatimo, da ne samo da je svaki nas korak, i svako nase delo
poznato Bogu, vec ni jedna misao, ni jedan pokret duse, ni jedno raspolozenje srca –
nista nije sakriveno od Njega. Gospod zna sve i vidi sve; angeli Boziji, nasi
hranitelji, su otisli od nas zbog nasih grehova; zli duhovi su zapisali sva nasa dela i
propuste na svoje hartije… Sta cekamo, zasto ne zurimo Gospodu sa pokajanjem,
zasto se ne trudimo da ocistimo svoju dusu u Tajni ispovesti?

Bez ikakvog opravdavanja, skrusena srca, sa suzama treba da prinesemo taj divni
Bozanstveni dar, to Boznastveno cudo, koje moze da nas vaskrsne, preporodi i
ispravi.
Osvecenje “nespokojnih” kuca

“ A Isus mu rece: danas dodje spasenje domu ovome.” (L ? . 19:9)

Za pocetak cu dati dva primera kako ne treba raditi. Jedan covjek je sa porodicom
presao da zivi u Lenjngradsku oblast, kupivsi bivsu finsku farmu. Poceo je da gradi,
kako to inace biva u nase vreme, bez molitvi i blagoslova, a pored toga je za temelj
kuce uzeo kamenje i ploce sa grobova na zapustenom lokalnom groblju. Izgradio je
kucu, jos malo je ziveo i umro, ostavivsi kucu deci. Ali ta kuca ni njima nije donela
srecu. Ona su se neprekidno zalila da ne mogu u njoj da zive, da im je tesko i
neudobno. I posle svega, neki huligani su raskopali starcev grob trazeci frontovske
nagrade…

Druga prica. Jedna porodica je bila na spisku za dobijanje stana. Prolazile su

godine, a brojevi na spisku su odmicali polako. “Lopovi jedni” – kukao je domacin.
Negodovao je toliko da je poceo da pise zalbe raznim institucijama. Tako je proslo
jos dve godine. Zlovoljni, iscrpljeni od tuzbi, supruzi su napokon dobili trosoban
stan. Uselili su se u novi stan uz veliku buku. “Neces mi naredjivati – govorio je
pijani domacin, - sta cu ujutru raditi!” Kroz tri meseca su proslavili i sinovljevu
svadbu. Samo srece i tisine nije bilo u tom stanu. Sin je poceo da pijeiI stalno se
svadjao sa zenom. Ona je cas odlazila kod svojih rodjaka, cas se vracala. A i roditelji
su poceli da poboljevaju.

• Zavide nam…Tacno, nesto je napravljeno, - govorila je domacica muzu, - moramo

da idemo kod babe da skinemo urok.

• Za pocetak treba sina zakodirati – rekao je muz, - tada ce sve biti reseno.

Sin je pozvao svoga prijatelja Zoru, koji je smislio nesto u vezi “biopolja”. On je
okacio veridbeni prsten i poceo da proverava stan. Prsten se cas ljuljao, cas se
klimao pred zacudjenim pogledima ukucana.

• Pogledaj, tacno nesto ima, - bio je zadivljen domacin.

• Napravljeno, napravljeno, - dodavala je domacica.

Zora je podrzao predlog da se ode kod iskusne “babe” i cak im je dao i adresu.
Sacekavsi ogroman red, domacini su bili primljeni, dobivsi instrukcije: sta i gde
posipati, sta i kako kropiti, i kakve vradzbine procitati. Sve su izvrsili, pri cemu je
deda sve nadgledao. Kroz pola godine je umro domacin od raka, a za njim i –zena.
Po stanu su poceli da lete ognji, premestajuci predmete…Sin i snaja su menjali stan,
posto su se ionako razisli.
Mozemo samo da se cudimo ovakvim “pravoslavnim hriscanima”, njihovom
duhovnom slepilu, potpunom neshvatanju smisla zivota i sopstvenog boravka na
zemlji. Njihovo ponasanje je suprotno Hristovom ucenju, i oni svim svojim delima
pokazuju da su postali Njegovi neprijatelji. Strasno pomracenje!

“Pomozite, sa stanom nesto nije u redu – u njemu je nemoguce ziveti!” – ovakve

molbe se veoma cesto cuju poslednjih godina. Svestenici trose sve vise snage i
vremena za osvecenje “nespokojnih” domova. Medjutim, u trebniku Ruske
Pravoslavne Crkve je jasno ukazana doslednost onoga sto treba da se uradi: najpre
se cita “Molitva za temelj kuce”, zatim “Molitva ako u kucu ulazi neko nov”, a onda
potom, ukoliko je to potrebno, “Molitva za zastitu od zlih duhova”. Postoji cin za
osnivanje grada, za osvecenje mesta na kojem se planira da bude groblje i tako dalje
– prakticno za sve zivotne potrebe. Sve su to nasi preci znali i ispunjavali, i zato se
retko desavalo useljavanje necistih sila u kuce i parna kupatila, gumna. A kod nas se
ne desava osvecenje stanova, niti njihovo ociscenje od nepozeljnih “stanara”, i od
svake duhovne prljavstine.

Zasto su se zli duhovi uselili u nase kuce? Pa prosto zato, sto smo im stvorili
predivne uslove. Pogledajmo duhovnim ocima na nas stan. Cime smo privukli sebi
neprijatelja? Mozda smo radili u stanu ili gradili svoju kucu nedeljom i praznicima,
kada smo po pravilima Crkve duzni da budemo na Bogosluzenjima? I jos smo se
pored toga pravdali, drsko odgovarajuci onima koji su nas odvracali od takvog
bezumlja?

Mozda pusimo u kuci ili drugima dozvoljavamo da to rade? Organizovali smo

pijanke, dopustali majcinu kletvu, nepristojne pesme i razgovore?

Vikali na roditelje, zahtevali za sebe najbolju sobu, a pritom druge sabijali u mali
prostor vredjajuci ih? Pri dobijanju stana ili pri izgradnji kuce smo obmanjivali
nekoga, isplacivali radnike votkom?

Dozvoljavali magovima, ekstrasensima, bioenergeticarima, joginima, pristalicama

Rerihova i Blavatske, glavnim za beskontaktnu masazu i drugim “isceliteljima” da
dolaze u nasu kucu ili da u njoj vrse magijska dejstva?

Proveravali biopolja stana, gatali, igrali karte, bavili se spiritizmom, vodili u kuci
antireligioznu propagandu?

Dozvoljavali razvrat u kuci, bavili se podvodjenjem, zavodili maloletnike ili im

svojim ponasanjem davali los primer? Palili istocnjacke arome: indijske aromaticne
stapice itd?

Sve sto je gore nabrojano privlaci kao magnet zle duhove u stan, i zato ispovedivsi to
sto smo cinili moramo nadalje da izbegavamo takve postupke.
Ali to je samo pola od svega. Pogledajmo sada kako izgleda interijer naseg stana. Na
policama su knjige jeretickog sadrzaja, astrologijske prognoze, udzbenici
bezkontaktne masaze, magije itd. Na zidovima su plakati erotskog sadrzaja, ritualne
maske, zli duhovi, strasila … Prosto zaprepascuje cinjenica kako se ljudi ne boje
Boga, kako su zavoleli gadosti! U kuhinji, a i u sobi se nalazi kolekcija pivskih flasa,
kutija sibica, paklica od cigareta. U kadi slojevi sampona i krema. Sve govori o tome
da se ovde vodi racuna o telu, i da se zadovoljavaju njegove pohote. Sve je to
samoobmana. Podstaknuta strastima, groznicava briga o telu nikada ne vodi
zdravlju.

Takodje obratimo paznju na “domacina” danasnje kuce, idola i ljubimca, - televizor.

On se u mnogim stanovima nalazi u svakoj sobi, pa cak i u kuhinji. Za policu sa
ikonama nema mesta, a za njega se uvek nadje – najbolje i najpogodnije mesto. O
kojoj molitvi se onda moze govoriti sa ziteljima ovakvog stana, i o kakvom
pravoslavnom nacinu zivota?

Televizor nam oduzima vreme – najdragoceniji talant koji nam je darovao Gospod.
Da se nesto procita i pomoli, da se porazgovara sa decom ne treba: treba ih samo
poredjati da sednu jedno pored drugog, i pustiti ih da gledaju televiziju…

On nas zraci, i od sedenja pred njim mi postajemo umorni, i zapadamo u apatiju.

Zarobljava nas i postajemo malaksali i sanjivi…

To nije ni za koga tajna da nas preko njega kodiraju, namecu misljenje po ovom ili
onom pitanju, oducavaju da mislimo samostalno i analiziramo dogadjaje i cinjenice.
On je odavno postao za nas guru i ucitelj, autoritet poslednje instance.

Preko televizora u nase stanove ulaze neprijatelji i lopovi, ubice i nasilnici,

vanzemaljci, cudovista i svakakve gnusobe.

Mi ne samo da na televizoru gledamo scene ubistva, nasilja, razvrata i time

postajemo njihovi saucesnici, vec dozvoljavamo i deci da gledaju te gadosti. Iz svog
neznanja gresimo pa tako deca kao najprijemcivija, veoma brzo oboljevaju od
spoznaje grehovnih stvari…

Savremen covek, koji toliko cepidlaci po pitanjima spoljasnje cistoce svog stana,
pokazuje porazavajucu ravnodusnost po pitanju duhovne prljavstine – ne
primecuje je srodivsi se sa njom.

Mi treba da izmenimo svoj zivot. Niko ne kaze da je to lako: promeniti svoj odnos
prema svetu i ljudima koji nas okruzuju je tesko, ali smo duzni da to ucinimo.

Ne kolebajuci se u nasoj veri, postacemo dostojna ceda Pravoslavne Crkve! Ne

oklevajmo da stanemo na put ispravljanja! Odbacimo sve nepotrebno i
bogoprotivno iz svoje kuce jednom i za svagda. I obratimo se Bozijem jereju sa
molbom da osveti nas stan onako kako taj cin propisuje Pravoslavna Crkva.
IZ BELEZAKA

Razgovor o duhovnom

Jednom je duhovno bolesna zena dosla kod svoje poznanice. Starica je u to vreme
kopala u povrtnjaku. Seli su na natkrivenu terasu i pocele da razgovaraju o “jedinom
potrebnom”. Uskoro se gosca spremala da ide, moleci oprostaj sto je oduzela vreme
domacici. Ova je odmahnula rukom:”Posla uvek ima, hajde da jos malo
porazgovaramo o Gospodu”.

Na posletku je bolesnica pricala: Mojem zlom duhu se uopste nije svidelo sto je starica
postavila na prvo mesto razgovor o duhovnom “Bolje bi bilo da je kopala u povrtnjaku
i bavila se ovozemaljskim stvarima”, - vise puta je ponovio.

O strahopostovanju

Po Crkvi je isla starica, jako udarajuci stapom o pod. Zli duh je povikao “Tamo ce te za
to tuci stapom!”

Na groblju

Na groblju pored Crkve, gde je volela da odlazi bolesnica,bilo je mnogo spomenika i

veoma retko su se mogli videti krstovi. Umesto ikonica (kakav je pravoslavni obicaj) na
mnogim grobovima su bile fotografije umrlih. Ponekad su se one nalazile na samom
krstu.

Zli duh, koji je obitavao u toj zeni, se veoma radovao sto ljudi stavljaju svece na
grobove i pale ih ispred spomenika i fotografija umrlih, a ne pred ikonama i Svetim
krstom;radovao se i sto na nekim grobovima stoje casice sa votkom radi pomena.

O televizoru

U manastir je dosao otac sa svojom duhovno bolesnom majkom. Zli duh je za vreme
molebana ustima posednute povikao: “U njihovoj kuci je mir! Necu da izadjem iz
nje!”Posle molebana, svestenik koji je sluzio zainteresovao se: “Kakav je to “mir” u
vasoj kuci?” Pokazalo se da su “mir” predstavljala dva televizora, koja su kod njih bila
ukljucena od jutra do kasne veceri.

Poklonici

Jednom su kod nas dosle izdaleka dve rodjene sestre, od kojih je jedna bila duhovno
bolesna. Sestre su isle u hodocasce po Svetim mestima. Usavsi u hram i ugledavsi niske
cene crkvenih obreda, posednuta je premrla na mestu i dugo tako stajala potpuno
skamenjena. Za vreme molebana “njen” zli duh je odjednom povikao:”antihrist ne
dolazi zbog vas pravoslavnih”.

Posle molebana sestre su otisle u strazarnicu. Tu je po zidovima bilo okaceno mnogo

papirnih ikona, sto se naravno nije svidelo zlom duhu. Kada se stari djakon toplo
obratio hodocasnici, zli duh je izgubio strpljenje i rekao:”Mrzim to suskanje”. A
kasnije, kada su sestre izasle iz kuce je dodao:”Bilo mi je muka od toliko ikona”.

To me je podestilo na reci druge bolesnice: “Kad god nekome kazem nesto lepo, zli duh
unutra je spreman da me iskida na komade”. Jer je dobar odnos prema bliznjima
ugodan Bogu.

O “hitnoj pomoci”

Svestenik je razgovarao sa posednutim:

• Mi smo izmislili “hitnu pomoc” – rekao je odjednom zli duh.

• Kako vi?- zbunio se svestenik. – Ona postoji radi ukazivanja pomoci bolesnima!

• Sad cu da ti objasnim kako: ranije, kada je coveku bilo lose, pozivao se svestenik sa
Svetim darovima radi ispoveti i pricescivanja, a danas ljudi zovu “hitnu”, koja odvozi
bolesnika u takvu sredinu, gde nema ni ikona, ni drugih svetinja. On umire bez
pokajanja, a njegova dusa odlazi nama u ad.

Fotografisanje u manastiru

Za vreme Velikog posta u manastir su dosli svetski fotografi, i poceli da snimaju

manastirski zivot. Zli duh je tada zaurlao ustima posednute koja je sedela u uglu:”Eto,
ja sam ih poslao u manastir za vreme posta kako bi monahe i vernike odvlacio od
molitve!”

Molitva za pokazivnaje

Jednom u razgovoru sa mnom, jedan monah se pohvalio u prisustvu posednute: “Eto,

otac se juce molio od devet do devet!”Kasnije, za vreme napada, zli duh se setio tog
slucaja i radovao se: “To je po nasem! (Imajuci u vidu pokazivanje svojih podviga).
Dobro bi bilo kad bi se jos pozalio da je Sluzba duga, i da mu je tesko da stoji jer je –
umoran, toboze”.

Jos se secam kako je zli duh vikao: “Zasto ucis da skrivas molitvu? Kako mi se svidja
kad idu sa brojanicama i molitvenikom!”(?)

Svako vidno ispoljavanje svojih trudova bez preke potrebe, cini ih besplodnim.

O Svetom Pismu
Zli duh je rekao: “ Ne volim Psaltir – jer se njime oprastaju gresi”. A onda su ga
upitali: “ A Jevandjelje?” – “Sam Gospod govori…Ne mogu da izdrzim!”

Izgubljena harmonija

Tri kazne su odredjene Bozijim pravednim sudom celom covecanstvu radi njegovih
grehova. Prva kazna je bila vecna smrt, kojoj je podlegalo celo covecanstvo od
praotaca radi neposlusnosti Bogu u raju. Druga kazna je bio svetski potop, jer je
covecanstvo dozvolilo preovladavanje tela nad duhom, cime se poistovetilo sa zivotom i
dostojanstvom nerazumnih. Poslednja kazna ce biti unistenje i zavrsetak ovog vidljivog
sveta radi odstupanja od Iskupitelja.

Sveti Ignjatije Brjancaninov

Covek strada zbog greha, i sva Bozija tvorevina zbog bezduhovnosti nase. Promasaji
u duhovnom zivotu, nasa bezbriznost i neobrazovanost, prouzrokuju bol i stradanja
nimalo krivih zivotinja.

Ako otvorimo svestenicki Trebnik, postace nam jasno s kakvom paznjom i brigom
treba da vodimo racuna o okolnoj prirodi i svemu sto nas okruzuje. U Trebniku se
nalazi veliki spisak molitvi za sve moguce zivotne situacije (za Blagoslov stada, za
kopanje bunara, molitve nad gumnom itd.).

Jednom sam u parohiji sreo zenu, svu u suzama.

• Sta se desilo? – upitao sam je.

• Problemi, oce! Isterali smo kravu u polje, i kroz dva dana se razbolela. Lezi i ne
daje mleko. Veterinar ju je pregledao, i ne shvata o cemu se radi… Savetovao nas je
da odustanemo od nje, a zao mu je.

• Nisi je kropila Georgijevskom vodicom?

• Nisam, zaboravila sam da uzmem…

• Pozuri u hram, uzmi vodicu, pokropi je i poji je nekoliko dana tom vodom. Zatim
cu da dodjem i odsluzim moleban.

Kroz dva dana krava je vec mogla da stoji. Odsluzili smo moleban sa zaklinjucim
molitvama, pokropili celu stalu, i zivotinja se potpuno oporavila…
I zemljoradnik, i cuvar stoke obavezno treba cvrsto da se pridrzavaju jednog: nista
ne pocinajti bez molitve i Bozijeg blagoslova. U nasu prirodu treba da se usadi svest
o odgovornosti pred Bogom za Njegovu tvorevinu. Ali na zalost, mi ne razmisljamo
ni o sebi, a tim pre ne razmisljamo o prirodi koja nas okruzuje, a ako je se i setimo
to je uglavnom iz egoisticnih razloga, da je sto vise iskoristimo.

Medjutim, na nas se odnose Spasiteljeve reci: “ Vi ste oni koji se pravite pravedni
pred ljudima, ali Bog zna srca vasa; jer sto je u ljudi visoko, gadost je pred Bogom”
(Lk. 16, 15). Ali kako propovedati beslovesnoj tvari? Tome su nas ucili Sveti Serafim
Sarovski, Sveti Sergej Radonjeski i drugi Boziji ugodnici. Njegovom Blagodacu…
Preko nas Blagodat treba da se izliva na sve sto nas okruzuje. A ako mi to ne
shvatamo? Tada dolazi neprijatelj i cini svoje.

Po selima i naseljima ljudi ne znaju za najprostije stvari, koje su nasi preci

apsorbovali s majcinim mlekom. Ne znaju da je neophodno osvecivati polja i sume,
stoku, bunare, dvorisne zgrade i naravno semena pre setve. Savremeni
zemljoradnici nimalo ne veruju u to da se molitvom moze izmoliti kisa, unistiti
stetocine, i izleciti stoka od bolesti.

Neverje je ispunilo srca, nema u njima Duha Svetoga, vec samo sumnja i pustos,
odnosno djavo sa strastima. Zato se sve i djubri herbicidima, ubijajuci otrovom sve
zivo i sebe, priblizavajuci kraj vidljivog sveta.

Moj pradeda Nikolaj je imao veliki vrt.

- Koliko se secam, -pricala je majka, - u njemu je bilo mnogo jabuka. One su bile u
vrtu u ogromnim pletenim korpama, a ograda je bila niska, toliko da stoka ne moze
da predje. Deca preskoce da uberu jabuke, a deda izadje, nasmeje se i kaze: " Berite
deco koliko hocete, samo nemojte da lomite grane”. I u vrtu nikada nije bilo ni
gusenica, ni biljnih vasi.

Jer kada se prema bliznjem odnosimo s ljubavlju i molitvom onda nije cudo da se
tako desava… Pradeda je umro blagocestivo. Pred smrt mu je u snu dosao Sveti
Nikolaj i rekao:”Spremaj se Nikolaje, kroz tri dana ces doci kod mene”. Starac je
obavestio svoje, ali mu nisu poverovali. Ispovedio se, pricestio i treceg dana su ga
ukucani, probudivsi se, ugledali na klupi u uglu vec odevenog i sa svecom u
rukama…

Pricali su mi, da su davno, “na Georgija”, u selima sluzeni vodoosveceni molebani,

kada su seljaci prvi put vodili u polje krave ukrasene cvetnim vencicima, a svesetnik
ih je kropio Svetom vodom i citao molitve. I sve zivotinje su bile lepe i izgledale su
praznicno.

Danas nije tako. Bez molebana, bez svestenika, s grdnjom se tera poludela stoka na
pusta polja, cesto jos do Djurdjevdana… Rezultat je ocigledan.
Kako se brzo desio ljudski pad! Sedamdeset godina bez vere – i mi vec ne razumemo
ni svet koji nas okruzuje. Nista ne raste, sve pada i rusi se, umire, u punom smislu
reci, unakazuje. Nema vise Bozijeg Lika u svetu. Svuda je satansko unistavanje –
mrtvilo u celoj Rusiji. Mogu se cuti price cas o pobesnelim konjima, cas o psima koji
su napali ljude – njih samo krsno znamenje moze zaustaviti.

Gospod dozvoljava neprijatelju da deluje na nas preko zivotinja. Sve po nasim

gresima. Ali jos uvek ima i onog drugog – dobrog i dirljivog u prirodi. Jednom se
jedan svestenik sa grupom omladine uputio u Mali , najlepse mesto pod Starim
Izborskom. Morali su usput i da nocevaju pa su poneli satore sa sobom. Uvece su svi
stali na molitvu, ali su ih komarci toliko napali da je bilo nemoguce usredsrediti se
na misli o Bogu. I odjednom dolece roj vilinih konjica i “obracunava” se sa
komarcima…

Nije li molitvama Prepodobnog Onufrija Maljskog Gospod ucinio ovo malo cudo
radi ukrepljenja decije vere?

Iza ogledala

Djavo nas uci da izvrcemo reci, da ne bismo kada nas pitaju, sebe okrivili vec da
bismo, ucinivsi greh, slagali i opravdali sebe.

Prepodobni Jefrem Sirin

Laz uvek izoblicava sama sebe time sto misli da povredi istinu, koju medjutim jasnije
istice.

Sveti Jovan Zlatoust

Koliko cesto samo cujemo: ”Pomozite, smucen sam potpuno, ne shvatam nista u
svom zivotu, nista mi ne ide!” Cemu da se cudimo ukoliko je ceo zivot zasnovan na
lazi, na obmani samoga sebe, Boga i bliznjih? Ljudi ne zive kako treba, a “cini im
se” da treba sve da podnose, daju drugima pouke…To je samoobmana koja se
gomila, gradeci iluziju bitisanja.

Prelazimo u iracionalni svet, “Iza ogledala”, u kome vladaju sasvim drugi zakoni i
poredak, i u kome ne vlada Bog, vec Njegov protivnik, otac lazi i prevare. Ako smo
se obratili Bogu, i ako zelimo da ispravimo sebe i pripremimo se za blazenu vecnost,
onda treba ozbiljno da se zamislimo. Laz, obmana, koketiranje i izvestacenost,
praznoslovlje i smejanje – sve to treba da nestane iz naseg zivota.
Skinimo sa sebe okove. Gospodu su potrebni slobodni ljudi. Slobodni od poroka i
lazi, umisljenosti i lukavstva. Sve one koji nam smetaju na tom spasonosnom putu
ka Hristu, treba odbaciti.

Pristrasnost prema odeci, automobilima, udobnosti i komforu, koja ne samo da se

smatraju porokom, vec se posebno cene cak i u crkvenoj sredini,- su jos jedna vrsta
prevare. Izgubljena je jednostavnost bitisanja, spoljasnja izvestacenost odrazava
unutrasnju nesredjenost, besciljnost, rastresenost. Zanimljiv detalj: najstilizovaniji
namestaj u Francuskoj je napravljen u vreme Ljudovikovih, koji su se odlikovali
veoma razvratnim moralom. Unutrsanja praznina trazi svoje ispunjenje, i mi je
“ispunjavamo” necim spoljasnjim. Dusa zedni za gornjim, a mi joj dajemo donje!

U nekim selima je jos uvek moguce naci jednostavne stolove, sanduke i taburete . U
takvoj kuci je najlepsi – ugao sa ikonama: ukrasen trakama, peskirima. Ostali
namestaj je prost i funkcionalan, i samo sarena kasika ili u drvetu izrezan konjic
(drveni ukras na sljemenu kuce) pokazuju, da domacini imaju osecaj za lepo. Ali,
oni shvataju da lepota dolikuje lepom uglu, a ostali deo kuce treba da je opremljen
jednostavno i skromno.

Mnogo sam slusao o Blazenim starcima Ignjasi i Vanjecki, koji su bili poznati u
Peterburgu, Novgorodu i Pskovu, 40-ih i 50-ih godina. U narodu su s ljubavlju
prepricavani slucajevi njihove prozorljivosti i zadivljujucih predskazanja. Narocito
sam mnogo slusao o Ignjasi. Njega je jos kao malog decaka od slepila iscelio Sveti
pravedni Jovan Kronstatski i blagoslovio ga za podvig jurodstva Hrista radi.
Ignjasa je u starosti opet oslepeo i uvek je neko morao da ga vodi. Putovao je od
parohije do parohije, urazumljujuci i uceci pravoslavne iako je to bilo u vreme kada
se svestenstvo bojalo da kaze i rec, a mnogi svestenici samo sto su se vratili iz logora,
u kojima su bilo po 8 i 10 godina. Nacin zivota stranaca je bio skroman, prost i
neprimetan. Cesto nisu imali ni dokumenta, ali ih je Gospod cuvao.

A majka Marija Staroruskaja? Ceo svoj zivot je prozivela nemajuci svog kutka, ni
pasosa, ni penzije, ali su mnogi bili srecni da je prihvate u svoju kucu.

A nas sve odvlaci od Boga, svaka glupost nas dovodi u ushicenje. Sve nesto
skupljamo, pravimo kolekcije, nabavljamo… A kada se molimo? Stani bezumni
covece, pomisli na Carstvo Nebesko, udahni malo vazduha za svoju dusu.

ZLI DUSI GOVORE

(Iz beleski)

- Mnogi se kaju, ali samo na recima, a ne i na delima!

- Mrzim kada se covek hrabro bori sa nevoljom. Tesko mu je u dusi, a on to ne

pokazuje spolja. Takva borba mi se uopste ne svidja.
- Bojim se onih sa niskim cinom, a uzvisenog duha. A onih sa visokim cinom, ali
niskog duha se ne bojim.

- Ja podsticem gordost i pod vidom smirenja. “Smirujem se” kada predlazem da se

igraju karte ili prekine post…

- Ni kod koga ne primecujem da se bori sa nama. Treba samo da ubacim grehovnu

misao, i ljudi je odmah prihvataju i ispunjavaju.

- Cim nam nas knez da zadatak mi odmah idemo da ga ispunjavamo, a vi ste lenji na
izvrsavanje zapovesti Bozijih…

- Ako i dopustimo da se ucini dobro delo, mi se odmah pobrinemo, da pre njega bude
ucinjeno stotine i hiljade manjih grehova. Tako da produzujemo da pisemo na nasim
papirima…

- Danas mnogi sa nizih mitarstava idu direktno u ad radi osudjivanja drugih (narocito
svestenika i monaha). I ima mnogo onih koji ugadjaju stomaku: svi vole ukusno da
pojedu i da popiju. Oni se za to ne kaju; dodju u hram, sednu na klupu i pricaju o
ovozemaljskim stvarima. Oni ni ne misle da treba da se pokaju.

• Roditelji ne oducavaju decu od losih stvari, tako da ona do starosti zadrzavaju zle
navike

• U mnogim crkvama se osecam slobodno: narocito tamo gde vernici razgovaraju i

ponasaju se kao na pijaci. Kod tebe sam na drugom stepeniku i ne mogu dalje. Kod oca
P. stojim na ulici,strasno mi je cak i da se priblizim ulazu. Kod nekih mrzovoljnih
svestenika, koji na primer piju da bi sluzili, dolazim i na sam kraj oltara.

- Svidja mi se sto danas mnogi uopste ne govore o Bogu i Majci Bozijoj, ni sa

svestenicima ni medjusobno. Samo se prica o telesnom, nema niceg duhovnog, cak se i
u hramu brblja o ovozemaljskom.

- Zato mi iniciramo ideju da se antihrist vec rodio.

- Svidja mi se kada svestenici bez nekog posebnog razloga traze od arhijereja premestaj
u drugu parohiju.

- Navodimo ljude na greh cak i preko pominjanja umrlih. Na primer, kaze

udovica:”Pomeni mog Ivana”. A njen Ivan se ili obesio, ili opijao votkom, ili je umro
kao nevernik.

- Zeleo bih da svi vernici govore: “Nemam vremena da se molim…U crkvu idem
ponekad, nema se vremena, imam puno posla…” ili:”Muz ne dozvoljava…” ili “Dosli
su gosti…”Uvek cemo da vam pronadjemo neki izgovor.
- Moj plan je u prvom redu da se sto redje odlazi u crkvu.

- Ne volim knjige o Svetim Ocima. U njima je sve napisano protiv nas. Mi dan i noc
ucimo da se svestenici osudjuju.

- Cak ako svestenici sa dopustenjem arhijereja drze opelo samoubicama i pijanicama –

njihove duse su u nasim rukama.

- Tesim se time da necu samo ja stradati, vec cu za sobom povuci jos more ljudi.

- Ne mogu da trpim kada svestenici na ispovesti objasnjavaju i pitaju, ukazujuci na

grehe.

- “Nasi” svestenici zbunjuju istinske svestenike, “nasi” monasi zbunjuju istinske

monahe,” nasi” vernici zbunjuju istinske vernike.

• Ne volimo kada ljudi na visem duhovnom nivou zahvaljuju Bogu za iskusenja i

nevolje.

- Posle Liturgije se veoma bojim pepela iz kandila od Heruvimskog tamjana.

- Svidja mi se kada grese u horu, kada nastaju prekidi i cutanje.

- Kada nastane Strasni sud, svi ce stati, uzeti svoje Krstove s grobova i poci na Sud. A
oni koji ne budu imali Krstove, sta mislite, gde ce otici?

• Radostan sam ako uspem samo jednog coveka da rastuzim, kako bi otisao rastrojen!

• Ne volim Zlatousta – on je mnoge naucio da se mole.

• A! Gresite i kajete se? Sve bih vas rastrgao!

• Kako mi oduzimamo Blagodat kada se vracate iz Crkve, a narocito posle Pricesca!

Mi podsticemo da se ode kod nekoga ili da se vode razgovori o ovozemaljskim stvarima.
Tako vi i odlazite sa ovozemaljskim mislima, zaboravivsi o tome sta ste slusali u crkvi.
Tako se oduzima Blagodat.

- Volim radoznale, narocito u crkvi.

- Veoma mi se svidja opsta ispovest! Tad bih samo setao 24 casa! Nikakav greh ne
treba kazati i nista sramotno ne treba ispitivati.

- Ja podsticem da se sve ostavlja “za kasnije”. Kasnije cete procitati molitve, kasnije –
Jevandjelje, kasnije cete otici u crkvu, a kasnije cete i dobro delo uciniti. Ako uspete!

• Mrzim sva zapisivanja i prepisivanja iz bozanstvenih knjiga, narocito Svetootackih.

• Duga i sporija molitva mi veoma ometa ostvarivanje mojih planova.

• Veoma volim neposlusanje. Cak i truncica – i to mi se svidja!

• Bojim se onih koji sastradavaju sa posednutim, a svidjaju mi se oni koji se boje tih u
kojima mi sedimo. Veoma su mi mili i oni koji se boje magova.

- Mrzim one koji citaju Psaltir – posebno nocu.

• Ne volim one koji su zadovoljni bilo kakvom hranom. To vas ja ucim da probirate i
da se inatite.

• Svidja mi se kada se brojanice nose na videlu, i kada se po ustima vidi da se neko

moli. I jos kada govore ili pokazuju sta su darovali.

• Volim one, koji govore:”Bog je milosrdan, moguce je raditi i ovo i ono”.

• Volim kada vernici idu za savet prvo kod jednog svestenika,pa zatim kod drugog,
narocito ukoliko je taj drugi neiskusan, i koji cak ponekad skrece sa istinskog puta.

• Volim one vernike, koje se danas mole usrdno, iscitavaju celo svoje molitveno
pravilo, a sutradan ga ili skracuju ili ostavljaju.

• Mislis da se bojim onih koji znaju mnogo o duhovnim stvarima? Ne, meni su
strasniji oni koji mnogo rade na tome, koji ispunjavaju ono sto znaju!

• Narocito ne volim dvanaestu glavu iz Jevandjelja po Luki!

• Da, pise se o Crkvi, ali samo o spoljasnjim, ovozemaljskim stvarima! Nema niceg
duhovnog!

• Svi negovani, nafrizirani, obrijani, razgoliceni – svi su moji! Volim kad se neko
zanima ovosvetskim stvarima, a ne spasenjem duse.

• Za one koji puse je ne samo dim moj, vec i vatra!

• Svidja mi se kada govore “Ekaterina Vladimirovna”, “Sergej Vasiljevic”…samo ne

“sluga Boziji”, ni “sluskinja Bozija”.

• Treba cena duhovnih knjiga da bude do 40 hiljada, kako ih ljudi ne bi kupovali…

Postajali bi, pogledali i otisli.

• Mi podsticemo da se vecernje pravilo zapostavlja! Sta mislis ako covek zaspi a ne

pomoli se, i umre u snu – gde ce njegova dusa otici? Da li u raj?

• Ispovedaju grehe, ali ne uklanjaju uzroke.

• Izljubio bih ti i ruke i noge, kad bi se slikao zajedno sa katolicima, ili luteranima, ili
raskolnicima!(pa ko zna na jednoj svadbi ili proslavi kad se slika ko je ko?)

• Volim svoje monahe. Moji monasi jedu meso, i piju vino.

• Narocito mrzim Svete, koji su dostigli ljubav i trpeli iskusenja i nevolje u zivotu.

• Ne trpim smirenje.

• Moze li covek koji je umro pred televizorom proci mitarstva? Mozda da je citao
novine – mozda bi i prosao, ali ako je gledao televizor: klovnove, magove, razvrat –
nikako ne moze da prodje.

• Mi takodje organizujemo susrete za svestenstvo, odvracamo ih od svetih misli, samo

da ne bi mislili o Bogu i spasenju duse, vec im glave punimo svakakvim glupostima.

• Ja se svestenika kao svestenika ne bojim, vec ako on posti, moli se – to je za mene

onda borba… Nisam hteo da kazem da me Krst tvoj sa Svetinjom na grudima
prinudjuje da kazem – skini ga!

• Treba da se spasavate bolestima i nevoljama, inace se necete spasti.

• Cim pomislis: "Ona vraca” – ja zapisujem greh. Vracara ne moze nista da ucini bez
Bozijeg dopustenja.

• Vise se bojim vase osvecene vode nego manastirske jer je ona sa izvora ili iz oltara s
cesticama Mostiju. (O toj vodi citajte u glavi “Moleban vodoosvecenja”)

Zasto zli duhovi ulaze u coveka?

Gresi su – priznak duhovno mrtvog coveka.

Sveti Tihon Zadonski

Grehovna izopacenost vodi u pogibiju. Pritajeno prodiruci u dubinu, ona postepeno

proizvodi nepopopravljivo raspadanje, koje se cini malim,ali deluje neizmerno, jer siri
svoje dejstvo, slicno kvascu od nogu do glave.

Zivot gresnika je smrt, jer ih muci prolaznost i smrt, i zive da bi umrli za vecne muke.

Prepodobni Jefrem Sirin

Jedna zena uopste nije mogla da jede zelen. Od "zelenog duha" je trenutno dobijala
jake bolove u zelucu. Provodila je vise vremena na gastroenteroloskom odeljenju
nego kuci, "hitna" je dezurala pored njenih vrata, ali sem ove narocite pomoci,
medicina nista drugo nije mogla da ucini. Ta zena je bolovala, kako se to kaze u
narodu, - od uroka. Tek posle toga, kad je pocela da posecuje sluzbe za bolesne u
nasem hramu, nastupilo je olaksanje, ona je zaboravila na bolnicu, na tablete, na
svoje "nepodnosenje" zelenisa…

Paradoksalno, ali je cinjenica: lekar, ciji je poziv da leci, u nase vreme cesto samo
pogorsava bolest. To se u prvom redu tice bolesti, koje su izazvane neposrednim
delovanjem duhova zlobe. Nekoliko desetina godina "progresa" su nas dovele na
kraju do potpune duhovne neobrazovanosti. Zaboravili smo i ono sto smo nedavno
znali. Na primer, pre revolucije nasi lekari su bez posebnih teskoca razlikovali
duhovne bolesti od prirodnih. Danas pak, imajuci teskoca u postavljanju dijagnoze,
lekar svoje pacijente salje "babama", vracarama, ekstrasensima, magovima…A pre
mnogo godina, prica se, lekar je docekivao bolesnika recima:"Jeste li se davno
pricestili?"- I nije zapocinjao lecenje dok se bolesnik ne bi ispovedio i pricestio.

Zasto zli duhovi ulaze u coveka? Zasto je to moguce? Zasto Bog tako nesto dopusta?

Prve odgovore na ova pitanja sam dobio na sluzbama svog duhovnog oca, kada je
on zaklinjuci necistog duha, pitao:"Kad i zasto si usao?" - I zli duh je pri pomenu
Gospoda nasega Isusa Hrista morao da odgovara. Najcesce su razlozi bili abortusi i
preventivna trudnoca. Zatim - blud i preljubocinstva, a narocito rukoblud i
promena polova. Dalje - stomakougadjanje, nepostovanje postova. Zatim uvrede
nanosene roditeljima.

…Jednom su me pozvali da ispovedam bolesnog decaka od 16 godina u njegovoj

kuci. Dolazim i zaticem visokog mladica, koji skrece pogled i ne moze da me gleda u
oci. Objasnjava da mu neprekidno dolaze zli duhovi i zahtevaju da se baci kroz
prozor. Majka se umesala u razgovor, pricajuci o sinovljevoj bolesti, o pipetama, i o
tome da je posle njih "sve i pocelo"…Momak je jedva priznao: da to nema veze sa
pipetama, vec da su zli duhovi poceli da se pojavljuju kad je on poceo da onanise.

Ja sam ga ispovedio, pricestio i zahtevao da ga roditelji redovno vode u hram. Ali

me je majka uveravala da je to nemoguce. On pada u toku sluzbe, grci se na podu -
ona to ne moze da gleda, a i neprijatno joj je zbog drugih ljudi…Sve sto sam ja dalje
rekao je bilo bez rezultata - majka nije zelela da se uznemirava. Sve se zavrsilo
tragicno: kroz pola godine mladic je otisao na zeleznicku prugu i bacio se pod voz…

Evo jos jednog slucaja. Jedna majka je dovela kod nas u hram svoje sinove. Obojica
joj se "nisu svidjala", a jedan je pored toga imao neku (po medicinskim
pokazateljima) neizlecivu koznu bolest. Ja sam proverio i saopstio majci da su oni
duhovno bolesni. Pri osvecivanju stana sam obratio paznju na fotografiju jednog
muskarca.

- Vas muz?
- Ne, - zbunivsi se odgovorila je zena. - To je prijatelj.

Pokazalo se da se ona vec mnogo godina vidjala sa ozenjenim muskarcem. To je

dovelo da je njegova zena proklela sto je i predstavljalo uzrok bolesti njenih sinova i
nje same.Zli duhovi ulaze i zbog ruzenja Svetinje, pri cemu sami bolesnici to
potvrdjuju. Postali su cesti slucajevi duhovnih bolesti radi bavljenja sportom,
slusanja rok-muzike, a narocito takozvanog "teskog metala". Zlog duha je moguce
"zakaciti" na ubrzanim kursevima jezika, pored televizora, na seansi kod
"narodnog iscelitelja"…

A okultna "nauka"? Na svakom uglu nam obecavaju isceljenje i procvat pomocu

nje, uspeh u zivotu i zadovoljstvo…

Raznorazni udzbenici i prirucnici preporucuju pijenje mokrace, lecenje

akupunkturom, bezkontaktnom masazom, otvaraju se duhovni centri, prenosi se
energija…

Bolesnici postaju "iscelitelji", propagatori svakojake prljavstine, satanine sluge.

Zaista lekar je - isceli se sam!

Epohom duhovne razudjenosti mozemo nazvati strasno vreme u kojem mi

zivimo.Ne samo da nasi stanovi, vec i nasa tela postaju stanista zlih duhova. Sve u
nasem savremenom zivotu vodi unistavanju duhovnosti, i njenog izopacivanja.
Razmazenost i egoizam, pohota i prozdrljivost, odsustvo trpeljivosti i smirenja, ne
samo da nas cine stanistima zlih duhova, vec i njhovim igrackama i orudjem.

Tako se cesto moze cuti:"Oce, u meni tacno neko sedi…"Ili:"Ja sve vreme osecam
da ovde nesto susti…" Desava se da neki ljudi shvataju da su i zasluzili kaznu zbog
necega, ali se i dalje opravdavaju.

- Pa svi tako zive… Ko bi znao da se to ne sme…

Zli duhovi sve cesce ulaze u nekoga ne samo zbog jednog greha vec zbog grehovne
sveukupnosti. Neprijatelj voli da se sakriva iza bolesti, trauma i posledica havarija.
Zato se cesto mogu cuti izjave tipa:"To je kod mene komplikacija posle angine".
Takvim ljudima je teze od svega objasniti sustinu njihove bolesti. Ko na kraju
krajeva zeli da bude posednut? Ko zeli da ima alergiju, hronicni bronhitis,
bronhijalnu astmu, gastritis, sklerozu…a i uzroci su "zvucni": zagadjena zivotna
sredina, prasak za pranje, cvetni prah…Narod je toliko ogrezao u grehu, i ne zeli da
se ispravi, pa mu Gospod salje urazumljenje. Mnogi se upravo preko bolesti i
obracaju Bogu, urazumljuju se i pocinju konacno da brinu o onom najvaznijem -
spasenju duse. Kazna za grehe se onda pretvara u Bozije milosrdje prema ljudima
Svojim. Neispitljivi su putevi Tvoji, Gospode!
Saveti posednutom

• Cesce se ispovedati, narocito na pojedinacnoj ispovesti (cak bez Pricesca), i cesce

se pricescivati Svetim tajnama, uz obaveznu pripremu za to.

• Strogo postovati postove i posne dane (sredu i petak)

• Vezbati se u smirenju preko neosudjivanja drugih, cesce traziti oprostaj i misliti o

sebi kao o najgresnijem i poslednjem; smatrati da je Bog dopustio zlom duhu da
udje zbog loseg zivota, i ni u kom slucaju ne kriviti nikoga za svoju duhovnu bolest i
tim pre se ne obracati “babama” i magovima. Uopste, treba znati da je smirenje
mocno sredstvo u borbi sa posednutoscu.

• Cesce prizivati ime Isusa Hrista, to jest izgovarati Isusovu molitvu:”Gospode

Isuse Hriste, Sine Boziji, pomiluj me gresnog” i osenjivati se krsnim znakom. To je
najdostupniji lek za svakog hriscanina, nase Sveto nasledje ustanovljeno samim
Gospodom Isusom Hristom. Krst, cak bez molitve, ima spasonosnu silu, kako je to
moguce videti na primeru obracanja svestenomucenika Kiprijana u hriscanstvo.
Samo se treba krstiti pravilno, sa strahopostovanjem, i ne zuriti.

• Svakodnevno uzimati na prazan stomak Krstovdansku vodicu s prosforom i u

toku dana vodu od malog osvecenja (za zene – sem u dane prirodne necistoce).
Uzimati pomalo i mazati bolna mesta osvecenim uljem: iz oltara, od sluzbe na litiji,
od mostiju, od Cudotvornih ikona.

• Svakodnevno citati Jevandjelje, a narocito ona mesta gde se opisuje isterivanje

zlih duhova i isceljenje posednutih od strane Gospoda, a takodje i Njegova
stradanja; cesto ponavljati tekstove iz Svetog pisma i molitve, koje su krajnje
neprijatne necistim duhovima, na primer, akatiste Arhistratigu Bozijem Mihailu i
svetitelju Tihonu Zadonskom. Korisno je citati i Psaltir, uciti napamet neke tekstove
iz Jevandjelja, kako bi se cesto vracali na njih u raznim okolnostima. (Poznat je
slucaj da se nepismeni oslobodio necistog duha, samo sto je naucio da cita Psaltir).
Treba takodje citati o isceljenjima od ikona i mostiju, iscitavati Zitija svetih, u
kojima su opisana isecljenja od posednutosti.

• Stan treba kaditi tamjanom i kropiti Svetom vodom.

• Ici na hodocasca, kako bi se celivale Svetinje (Mosti, Cudotvorne Ikone); okupati

se na Svetom izvoru (u Pocajevu, Pjuhtici i drugim mestima).

• Obracati se svestenicima (narocito onima koji vode podviznicki duhovni zivot),

koji citaju molitve za posednute.

Ali je najvaznije – izmeniti svoj zivot po Jevandjelju, po Bozijoj Volji.

O “isceljenju” vracanjem

Ako se pred tobom pojavi prorok ili poznavalac snova, i ucini neko cudo, i zaista se
desi to o cemu ti je govorio, i pritom ti kaze: Hajde za drugim bogovima, koje ti ne
znas, da im sluzimo – tad ne slusaj reci tog proroka, jer te kroz njega iskusava Gospod
Bog nas, da bi saznao da li ljubis Gospoda Boga svoga.

Peta Knjiga Mojsijeva (Ponovljeni zakoni) - 13:1-5

Djavo nas sablaznjava kako bismo se protivili Bozijem zakonu, sto se projavljuje i u
zelji za dobijanje isceljenja magijskim, vracarskim delima. Ti, koji “isceljuju” na taj
nacin – paganski zreci, magovi, samani – su uvek izazivali prirodan strah. Za njih se
u Starozavetnom zakonu kaze: “Ne treba da imas proricaca, gatara, vracara,
bajaca, prizivaca duhova, madjionicara i pitaca mrtvih, jer je pred Gospodom
mrzak svaki onaj koji to radi” (Utor. 18:10-12). Kazna za takva dela je ista kao za
lopove i ubice. I to nije slucajno.

Covek je po zamisli Tvorcevoj, bio tacka koja spaja gornji svet svetlih duhova i
materijalni kosmos. Raskinuvsi savez sa Bogom, covek je odlucen od opstenja sa
svetom svetlih duhova. “Svetli duhovi su se uklonili od opstenja sa covekom, kao
nedostojnim takvog, a pali duhovi, ubacivsi u nas svoj pad su se pomesali s nama, i
kako bi nas sto sigurnije drzali u zarobljenistvu, trude se da prikriju i sebe i svoje
ciljeve” (Sveti Ignjatije Brjancaninov)

Teznja da se u sebi razviju bilo koje prirodne sposobnosti mimo Hrista, i ne radi
sluzenja Crkvi, vec radi “prosirivanja” svog saznanja, izrazavanja svoje sujete – je
skupljanje drva i suvih grana za vecni geenski oganj, u koji ce biti baceno “svaka
loza, koju Otac (Nebeski) nije nasadio” (Jn. 15:5). “Ko nije sa mnom, protiv mene
je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa” ( ? t. 12:30). To je pravedno u odnosu na
telesne i dusevne covekove sposobnosti.

Ali je narocito opasno pokusavati razvijati u sebi takozvane duhovne sposobnosti,

sposobnosti palog ljudskog duha, koji je pomesan sa necistim duhovima i deluje
suprotno Duhu Svetom. Sva “duhovna dostignuca” van Pravoslavlja, koja nisu
zasnovana na dubokom pokajanju i svesti o svojoj slabosti, bez samoraspeca su –
direktno sluzenje satani. To delo je pogubno za onoga ko se njime bavi; ono daje
izvanredan pristup dusi onih, koji lakomisleno ili zlomisleno pribegavaju magijskim
metodama. To se odnosi i na isceljenje.

Demon i njegov sluga – vracar (ili kako se jos naziva mag, ekstrasens, narodni
iscelitelj) ne moze, buduci covekoubica i lisen zivota, pomagati ljudima. “Lopov ne
dolazi za drugo nego da ukrade i zakolje i upropasti” (Jn. 10:10). Nasi preci su
zadivljujuce tacno nazivali tu tamu zlih duhova recju “nezivot”. Djavo ne zeli i ne
moze da umanji kolicinu zla u tom svetu – on, lopov celog sveta, “zivi” samo za laz i
unistenje Bozijeg sveta. A najvise od svega za – unistenje ljudske duse. Njegova vlast
je – vlast manipulacije i razdvajanja, cime imitira njemu nedostupnu bozansku
sposobnost za stvaranje.

(Nama, koji zivimo u zemlji, u kojoj je Boziji zakon odbacen bezmalo ceo vek i
izabran zakon zlih duhova, vidimo u potpunosti plodove tog izbora – potpuno
nestajanje zivota.)

Demoni u nama seju mnogobrojne strasti, koje nas cine mrskim Bogu, a zatim se
hrane zivotnom energijom svojih zrtava. Na to je upozoravao Sveti apostol Petar:
“Budite trezveni i bdite, jer suparnik vas, djavo, kao lav ricuci hodi i trazi koga da
prozdere” (1 Petr. 5:8).

Jedna vracara, kojoj je taj “dar” dobila kao nasledje od majke, je pricala da su je
jednom zamolili da skine bradavice jednom coveku. Ona je to lako uradila. Ali
sledeceg dana je kod nje dosla zena “isceljenog” – sada su njene ruke bile sve u
bradavicama. Pokazalo se da je posle odlaska “isceliteljke” ta zena pomela pod, i to
je bilo dovoljno da bolest – koja nije bila unistena, vec ostala u svetu i umnozena od
magijskih zaklinjanja – predje na nju.

Ovaj jednostavan primer razotkriva opstu semu bezzakonitog delovanja zlih

duhova: delimicno poboljsanje necega, do koga se dolazi prosto i bezbolno, se placa
ili na racun drugog coveka, ili na racun povrede svojih po pravilu vaznijih delova
tela, a sto je najvaznije – u svakom slucaju na racun svoje sopstvene duse, po cenu
vecnih muka, u poredjenju s kojima su bilo kakva zemaljska stradanja nistavna…

Satanine sluge nam ne mogu pomoci. To, sto svi ti “trudbenici nevidljivog fronta”:
profesionalni gatari, astrolozi, hiromanti, numerolozi, teosofi iz drustva Blavatske,
kabalisti, antroposofi, spiritisti, astralni putnici i misticari, medijumi, jogini,
sledbenici Rerihova, lekari bioenergeticari, ritualni koderi, samani, magovi,
predstavnici bele, crne i drugih magija – “jedne gore list”, oni sami potvrdjuju u
svojim mnogobrojnim javnim nastupima.

Tako, poznati Jurij Tarasov u clanku naslovljenom “Ja – “mag cetvrtog pokolenja”,
je u potpunosti objasnio:

• Meni je uspelo da vidim – pocinje razgovor novinar – da ste vi vracali nad

bolesnikom od osteohondroze uz pomoc vaseg biopolja, manuelne terapije i
psihoterapije. Sve je to nasiroko poznato. Znamo za neke predstavnike alternativne
medicine kao sto su na primer Dzuna, Kaspirovski. A vi ste jedan od njih? U cemu
se sastoji vracanje?

• Odgovor je u vasem pitanju. Zasto ja sebe ne nazivam ekstrasensom? Zato sto

ekstrasens zna da radi samo desetinu onoga cime vlada jedan mag. Isto je moguce
reci za hipnotizere, vracare, psihoterapeute…svaki od tih pravaca je samo vrh
ledenog brega.

Receno je potpuno otvoreno: vrh ledenog brega, cija je osnova u preispodnji . Ali mi
ne zelimo tamo, mi zelimo da dospemo u raj…

IZ BELEZAKA

Besovske smicalice

Posmatrao sam jednom kako se pre pocetka Bogosluzenja oko jedne posednute zene
skupila grupa vernika. Prisao sam im. Pokazalo se da vernici postavljaju pitanja
zlom duhu, i on im je sa zadovoljstvom odgovarao, pri cemu dovoljno tiho i brzo. Ja
sam prekinuo tu “predstavu”, objasnjavajuci vernicima da se zlom duhu kao prvom
klevetniku ne sme verovati, i samo ga iskusni svestenik moze ispitivati i davati tacnu
ocenu njegovih reci. U datom slucaju cilj svih odgovora neprijatelja se svodio na to
da:1) izazove neprijateljstvo; 2) okleveta nevine; 3) okrivi magove za sve, a ne sebe,
zaboravljajuci da nista ne biva bez Bozijeg dopustenja za nase grehe; 4) unese strah
da je beskorisno kajati se, jer se i tako i tako nece dobiti oprostaj grehova; 5) navede
na roptanje, kako bi ljude lisili vecne nagrade za prterpljene nevolje i bolesti.

Svetlo lice

Jednom svesteniku je zli duh kroz posednutu zenu rekao sa mrznjom:”Ja sam odavno
prestao da se druzim s tobom. Ti, ako i pogresis – kajes se, i tvoje lice opet postaje
svetlo”.

O automobilima

• Ucini greh, - predlagao je zli duh svesteniku.

• Kakav? – zainteresovao se ovaj.

• Kupi automobil .(Onda su svi svestenici gresni, a Bog je dao coveku um da napravi
auto da mu koristi)

Osveceni pojas

Dosao sam u oltar gde je bio jedan svestenik, ciji je oltarnik bio posednut (Ja ne
verujem da djavo uopste moze da udje u oltar – Svetinju nad svetinjama – to bog ne
dopusta) . U oltaru su se nalazili pojasevi s natpisom:”Ziv uz Boziju pomoc…”Zli duh
mi se obratio ustima oltarnika:”Vidis ove pojaseve? Ja ih se sada ne bojim, jer nisu
osveceni"”
Drugi put sam, u prisustvu jedne druge duhovno bolesne osobe rekao da pojas treba da
se osveti – i da ja mislim da ga stavim na Svetinju, da ga okacim na ikonu, a zatim
stavim na Presto, i osvetim po cinu osvecenja svake stvari. “Ja necu nositi taj pojas i ne
dozvoljavam da se stavlja”, - izjavio je zli duh.

Molitva za posednute radi novca

Kod mene je dosla jedna posednuta zena sa molbom da je blagoslovim da otputuje na

molitvu za isterivanje zlih duhova negde daleko.Cuvsi od nje da svestenik za to uzima
novac, ja je nisam blagoslovio. Tada je zli duh povikao kroz nju:”Blagoslovi je,
blagoslovi je da otputuje! Neka izgubi vreme, novac i neka ucini jos grehova na putu”.

“Samo se nadaj…”

U jednom manastiru svestenik je naglas rekao:

“Zeleo bih da imam takav televizor, na kome bi se prikazivale samo svete stvari: emisije
kako treba ziveti po volji Bozijoj, kako se spasti, kako ugoditi BOGU, kako pobediti
svoje grehovne navike”. Necisti duh, koji se nalazio u posednutoj, nije mogao da izdrzi
a da ne kaze:”Ih, sta si pozeleo! Samo se nadaj!”

O detaljnoj ispovesti

Duhovno bolesna zena se oko dva sata kajala na ispovesti. Duhovnik je sedeo i
strpljivo slusao ispovest. Po zavrsenom ispovedanju grehova, duhovnik je procitao
razresnu molitvu. Tada je zli duh ustima posednute kriknuo:”Sta si to uradio!? Ja sam
se trudio i pisao njene grehe ceo zivot, a ti si za jedan sat obrisao celu moju hartiju!”

O osvecenju stana

Evo sta je ispricao arhimandrit Amvrosije (Jurasov):”Sluzio sam u parohiji, u Zarkom

Jurevskog rejona, Ivanovske oblasti. Kod nas u kuhinji je radila jedna zena – Raisa iz
Alatora. Ona je pricala da joj je muz bio pijanica, da je vikao i pravio izgrede. Raisa je
pozvala svestenika, i on je osvetio kucu. Uvece se muz vracao s posla, zena ga je videla
sa prozora i pomislila: da li ce osetiti da je kuca osvecena? Gleda a njega nema pa
nema. I tako je proteklo skoro 15 minuta. Otvorila je vrata, i ugledala ga gde lezi u
senu. Nije bio pijan, vec – trezan! “Sta tu radis? Ulazi u kucu!” – A on je
odgovorio:”Ne mogu, za mene u toj kuci nema mesta”. – “Ma ulazi!” I on je
cetvoronoske dopuzao do kuce. Dopuzavsi do stola, uzeo je radio i stavio ga na pod;
ukljucio ga je, govoreci:”Hocu ovako da se utesim”. Raisa se zadivila uvidevsi koliko
je velika sila osvecene kuce.

O duhovnim plocama

Ovo mi je ispricala jedna duhovno bolesna zena. Ona je u manastiru kupila plocu sa
zvukom crkvenih zvona, dosla kuci i pocela da slusa. Samo sto je zli duh cuo zvuk
zvona, ona vise nije imala snage da stoji na nogama, tako da se valjala po podu sve
vreme dok su se cula zvona.

Oruzje protiv besa

Jedna duhovno bolesna zena me je zamolila da joj dam kasetu sa duhovnim pesmama
(kaseta ima u ovom slucaju moc da pomogne, i ona je kao TV). Dala sam joj, a zli duh
govori:”Ti si joj dala oruzje protiv mene. Sada se vise nece dosadjivati i tugovati”.

O odnosu prema Svetinji sa strahopostovanjem

Bio je slucaj, kada se duhovno bolesna zena nalazila u sobi, u koju tek sto su doneli
prosforu. Poznato je koliko se necisti duhovi boje Svetinje, ali se ovog puta desilo nesto
lose. I kao nemusti odgovor, zli duh se napokon projavio:”Ja se tih prosfora uopste ne
bojim! Ako hoces sve cu ih pojesti?”

Potom se pokazalo, da su se zene, koje su donele te prosfore, svadjale oko toga koja ce
od njih nositi za vreme mraza, a zatim su se putem smejale i praznoslovile.

120 pitanja

Desilo se tako nekako da mi je jedna duhovno bolesna zena pokazala 120 sujevernih
pitanja. Pogledavsi ih, osmehnuo sam se:”Potpuna glupost”. Tada zli duh nije mogao
da izdrzi, rekavsi:”Sta se ti smejes? Mi tim glupostima zamajavamo babe”.

“Samo se ti moli…”

Jednom mi je necisti duh na brzinu rekao:

- Tako ti radi samo jedno – ili se moli, ili citaj Svete Oce.

Kao odgovor na moju nedoumicu, on je sa zadovoljstvom objasnio:

- Ako se budes samo molio – neces znati Boziji Zakon, a ako budes samo citao – neces
imati Boziju pomoc.

Strah Gospodnji

Strah Gospodnji – slava i cast, i veselje, i venac radosti.

Knjiga premudrosti Isusa, sina Sirahova 1:11-13

Oni koji se boje Boga, ne boje se napada besova.

Prepodobni Simeon Novi Bogoslov

Strah Boziji je – cvrst stub pred licem neprijateljskim, ne rusi taj stub i neces biti
zarobljen.

Prepodobni Jefrem Sirin

Pocetak premudrosti je – strah Gospodnji. To je aksioma duhovnog zivota, ciju je

vaznost nemoguce proceniti. Bez tog krajeugaonog kamena se ne moze izgraditi
zivot vecni. Posten covek se i u svetu boji da prekrsi zakon. Zar je to lose? Tim pre
mi treba da se bojimo gneva Bozijeg. Neprijatelj ubacuje svoju misao: ne boj se. Ne!
On nas uci da se ne bojimo, i da budemo drski i bestidni. Ali, desavaju se slucajevi
koji razbistruju glavu cak i okorelim materijalistima.

Jedna zena je posle muzevljeve smrti vodila nacin zivota koji nije bio u potpunosti
hriscanski: opijala se, dovodila muskarce kod sebe. I nesto cudno je pocelo da se
desava u njenom stanu.

• Ko to prolazi po tvojoj kuhinji?

• Sused, - odgovarala je ona.

• A on ima kljuceve?

• Nekad davno sam mu ih dala pa ih je zadrzao…

Jednom, pijana, zaspala je za stolom u kuhinji. Probudila se zbog toga, sto ju je

neko budio, drmajuci je za rame. Probudivsi se, uvidela je pred sobom nepoznatog
muskarca, koji je, snazno udarivsi rukom po stolu, povikao:”Kada ces prestati da
pijes?”

Zena je skocivsi htela da ga izbaci iz kuhinje, ali se on u njenim rukama …rastvorio.

Odmah se otreznivsi sta se desilo, otrcala je u Crkvu, i zamolila zenu koja tu radi da
joj da tri litra Krstovdanske vodice. Vrativsi se kuci isprskala je ceo stan.

A za to vreme u susednom stanu, u kuhinji, sedela su dva penzionera sa flasama i

pecurkama. Razgovor je tekao mirno, dok lagan sum sa tavanice nije privukao
njihovu paznju.

- Kolja, pogledaj…

Iz otvora je na njih gledala …glava.

• Ko si ti? – jedva je procedio domacin.

• Ja? Iz susednog stana? Ona je tamo sve pokropila vodom, i isterala me. Hteo sam
da ostanem kod Nadke, kod nje je tako prljavo…mozda cu ostati kod vas?

- Sta? Odlazi odavde! – povikao je Nikolaj.

Ova prica nije izmisljena. Cuo sam je prilikom osvecenja tog stana.

Ne imati straha Bozijeg – znaci ne bojati se kazne. Treba nauciti ziveti tako, kao da
se sve vreme ide pred Licem Bozijim. Ko se zbog ljubavi boji da rastuzi Tvorca i
pritom neprekidno u srcu nosi secanje na Milosti Bozije, tome nije strasan ni djavo,
ni covek, on se ne boji smrti. Covek koji se nada u vecni zivot njemu Strah Boziji
otkriva duhovnme oci, i on gleda puteve Gospodnje, vidi njhovu Blagost i Ljubav
Boziju prema nama, gresnima. On shvata, koliko Gospod zeli da nas spase. Kakav
porazavajuci osecaj je tada u nasoj dusi! Mucimo se, stradamo, vidimo zbog cega
nas kaznjava Gospod, ali nas ispunjavaju blagodarnost i ljubav. Tada shvatamo, da
nas Otac Nebeski tako spasava od vecne pogibije. I ljubav prema Tvorcu nam daje
snage ne samo da prezivimo muke i bol, nego i da idemo dalje za Njim,
pokoravajuci se Njegovoj Volji.

…U mestascu Mali pod Starim Izborskom, na groblju pored Crkve, nalazi se grob,
koji poklonici veoma postuju. Veliki beli Krst, i kandilo koje pred njim gori. Ovde
pociva upokojen u Gospodu veliki podviznik blagocesca – Matej Malskij. Gospod
mu je kao mladom poslao bolest, tako da nije ustajao sa kreveta. Smrad, koji je
izlazio iz rana i rana od lezanja na telu, je uzasavao rodbinu koja ga je negovala. Ali
sam bolesnik je bio radostan i svetao, i sa njegovih usta nije silazila blagodarna
molitva Gospodu, i tvorio je on cudesa silom Bozijom, isceljujuci bolesne, koji su mu
dolazili, i zadivljujuci svojom prozorljivoscu i urazumljivanju tuznih.

Slicni podviznici postoje i u nase vreme. Proslo je svega nekoliko meseci, kako je
otisao Gospodu bolesni Mitenjka. On je ziveo na obali jezera Iljmenj pod Starom
Rusijom. Imao je nesto manje od 90 godina, a razboleo se kad mu je bilo sest.
Poliomijelit ga je pretvorio u bespomocnog bogalja. Zgrcene noge su mu prirasle za
telo, a desnu ruku uopste nije mogao da koristi. Po ovozemljskim shvatanjima
njegov zivot je bio nepodnosljiv, a on je sav svetleo radoscu i srecom… Kada sam
prvi put video Mitenjku, tako me je zadivio da nisam mogao jezik da pokrenem, da
bih ga upitao nesto, kao sto je uobicajeno sa Bozijim Ugodnicima. Nikada nisam cuo
Mitenjku da se zali na svoju bolest. Naprotiv, njegovo srce se cepalo od zalosti zbog
ljudi, koji ne shvataju radost opstenja sa Bogom i koji ginu u porocima. I
zaista:”Strah Gospodnji nasladjuje srce, i daje veselje i radost, i dugotrpljenje”
(Knjiga Premudrosti Isusa, sina Sirahova).

A starica Marija? U pustom selu pod Novgorodom, u jednoj razrusenoj kuci, lezi
starica od 89 godina. Ona ne moze da pokrece ni ruke ni noge. Ne moze da se okrene
sa jednog na drugi bok, a svojom molitvom izgoni neciste duhove iz ljudi. I kakvu
zahvalnost prema Bogu ima za sve!
Kada posmatras te ljude, razgovaras sa njima, sreca ispunjava srce. Kako je velik
nas Gospod, kako je mnogomilostiv! Pretvara bolesti i nevolje u radost, dajuci silu
nemocnima! Samo dragi moji imajte strah Boziji, volite Boga i ne ropcite.
Zapamtite da smo ovde samo na kratko, a Carstvo Bozije je vecno. Mozemo se
vecno muciti!Na nama samima je da izaberemo. Gospod nas nece terati na silu u
raj.

IZ BELEZAKA

Voda se pokvarila

Jednom sam blagoslovio dve duhovno bolesne, koje su, primecujem, s neverjem mislile
o Pravoslavlju, da pretacu osvecenu vodu. Kroz neko vreme je pritrcala zena koja radi
u Crkvi, govoreci da se osvecena voda pokvarila. Kada sam prisao, uvideo sam da je
sva voda postala gusta I zuta, I cak je neprijatno mirisala.

Molitva sa greskama

Za vreme molitve za bolesne, zamolio sam jednu vernicu da procita molitvu. Ona je
pocela da je cita nepravilno akcentirajuci. Besi su jednoglasni povikali:”Snaga se
gubi, snaga se gubi!”

Popovi – “TV gledaoci”

Jedan, tada jos neocrkovljen covek mi je pricao, kako je na praznicnoj sluzbi, na kojoj
je bilo mnogo svestenstva, stajao zajedno sa svojim duhovno bolesnim poznanikom,
kada je za vreme svecanog vhoda svestenosluzitelja bes povikao ustima njegovog
pratioca: “To su popovi –TV gledaoci! Ja se njih ne bojim!” poznanik mi je tad rekao
da pre toga njemu uopste nije padalo na pamet da se oni koji gledaju televizor
besovima poznati.

Jos jednom o televizoru

Iz Tihvina je u manastir dosla jedna zena radi molitve za isterivanje necistih duhova.
Posto je molitva citana dva puta nedeljno, bolesnica je iznajmila sobu u gradu. Kroz
neko vreme posle toga, kako je Raisa pocela da ide na molitvu I prisustvuje Sluzbama
u manastiru, iz njenih usta je siknula pena. “Izlazim preko vazduha I pene!” – vikao je
bes njenim ustima I naravno svim silama se trudio da se suprotstavi tome.Uz njegovu
“pomoc” gazdarica je odjednom otkazala sobu Raisi, naljutivsi se na nju. Zena je onda
iznajmila sobu u drugom mestu, kod jedne zene koja je bila vernica, isla u manastir,
ispovedala se, pricescivala I drzala Svete ikone.samo sto je Raisa presla na novo mesto,
pena je prestala da joj ide na usta, a bes je rekao igumanu:”Ti si nista! Ja te se ne
bojim, ja sam domacin u kuci!” do promene je doslo kako se posle pokazalo samo zbog
postojanja televizora. Raisa je ponovo morala da promeni stan,I bes je ponovo poceo
da izlazi preko pene.

“Gresi se oprastaju…”

Jedne veceri, kad smo zajedno citali vecernje pravilo i kada je ctec dosao do poslednje
molitve: “Ispovedam se Tebi Gospodu Bogu mome i Tvorcu…”, bes je povikao:”Gresi
se oprastaju! Gresi se oprastaju!” eto sta znaci usrdno ispovedanje grehova i pokajanje
na molitvi.

Blagodat svestenstva

Jednom sam ustavsi dao sinu da procita molitve za bolesnike I za zaklinjanje besova
(on je po profesiji bio sofer). Bes se zasmejao. “Ja se ne bojim njegovog zaklinjanja!
Vama, svestenicima je data vlast nad nama, a njemu – da vozi automobil”.

Kako je ziveo, tako je i umro

U jednoj parohiji je ziveo muskarac, bivsi rejonski milicioner, covek koji se cesto
opijao. Kada se njegova zena obratila ka Bogu I pocela da ide u Crkvu, on ju je toliko
grdio, sta joj sve nije govorio bez razmisljanja I na kraju ju je potpuno isterao iz kuce.
On je umro veoma lose. Doziveo je u pijanom stanju udar u staji, gde su ga posle
jednog dana nasli susedi.

O sili posta

Jedna bolesnica ( u kojoj je sedeo bes stomakougadjanja) je zatrazila moj blagoslov da

ode kod poznatog starca, koji bi nad njom procitao zaklinjanja. Ja sam je blagoslovio.

Ona je dosla kroz neko vreme, i ja sam je upitao:

• I kako je bilo?

• Nista nisam osetila kada je citao.

Tada je bes iznutra zlobno rekao: "Hteo je da istera mene, a sam se najeo kobasice!
On ne zna da je mene moguce isterati samo postom i molitvom!?”

Jerusalim, Jerusalim…

Jednom su vernici poceli da razgovaraju o Svetom gradu Jerusalimu. Bes se takodje

projavio:”Jerusalim je – vas, a zitelji su – nasi”.

Eto sta znaci ne priznavati Isusa Hrista.

Nedostojno pricescivanje
Vernici koji su posmatrali snazan napad epilepsije su zalili bolesnicu i saosecajno
govorili svesteniku, koji je stajao pored: "Oce, kako je to moguce? Pa ona dolazi u
crkvu, i cesto se pricescuje, kako je onda bes u njoj?” Bes je, cuvsi te reci, povikao:
"Tako kako se ona pricescuje moguce je pricescivati se svaki dan! Ja se takvog
Pricesca nimalo ne bojim!” Zatim se pokazalo da se bolesnica nije spremala za Pricest
po pravoslavnom cinu. Dato nam je veliko Tajinstvo, ali mi moramo imati i veliko
strahopostovanje prema Njemu!”

Zahvalni moleban

Jednu bolesnicu sam posavetovao da odsluzi zahvalni moleban za svoja iskusenja,

kako bi Bogu zahvalila za nevolje. Samo sto se saglasila, njen bes je zavapio: "Sta to
radis? Glupaco!” – I ona je pala na pod, kao pokosena.

Sestopsalmije

Kada su za vreme Sestopslamija u hramu iskljucili svetlost i upalili svece, bes se

uznemirio: "Uh, kako je strasno! Kao u stara vremena!” A kroz neko vreme je dodao:
"Ja sam smislio sve novotarije u Crkvi!”

Zooloski vrt

Jednom je bes progovorio ustima posednute:

• Ne svidja mi se kod vas! Zasto me tako mucite? Hocu u zooloski vrt!

• Zveri su takodje Bozija tvorevina, - zacudio sam se. – kako to da hoces da ides u
zooloski vrt?

• Zveri jesu tvorevina, ali je zooloski vrt – zabava. A zabava je – nasa!

Krsni znak

Jer se Krstom ogradjujemo, neprijatelju suprotstavljamo, ne bojeci se tog lukavstva, ni

: jer je gordi unisten i povredjen na drvetu Silom Raspetog Hrista.

Krst Tvoj Gospode, osvecuje: Njime se isceljuju gresi raslabljenih: Tebi pripadamo,
pomiluj nas.

?ktoih

Koliko mnogo citamo o strasnom nasem oruzju – Casnom Krstu! Prisustvujemo

sluzbama, koje su posvecene Njemu, proslavljamo ga, ali dok iz svog iskustva ne
osetimo svu njegovu vlast i silu, nase znanje ostaje povrsno. Samo sa ukrepljenjem i
ociscenjem duse pocinje da se otkriva znacenje Krsta u nasem zivotu. To je pravo
Pravoslavlje: samo uz duhovna iskustva pocinjemo da shvatamo duhovne stvari.
Upravo je tako. Jer onda ona ne prilaze, vec potpuno ulaze u nas zivot, postajuci deo
nase prirode.

“Krsni znak je ograda verujucih i pobedonosno oruzje nad nevidljivim

neprijateljima” – govori Sveti Teofan Zatvornik. I tim oruzjem mi sve
savladjujemo!

Obracajuci se Bogu u zrelim godinama, kako se to danas cesto desava, mi nemamo

navika za ono sto je najvaznije, za ono sto je bogougodno. Ono sto je pagubno je
uslo u nase telo i nasu krv i protivi se pravilnom duhovnom uzrastanju. Obozavamo
se jednom, dvaput, i tek tada pocinjemo da shvatamo vaznost svega sto je u Crkvi.
Ali greske nas cesto skupo kostaju, pa je bolje uciti se na tudjim, nego na svojim.

Pre svega treba usvojiti pravilo: svaki dan se osenjivati krsnim znakom i
zahvaljivati Bogu. Cim ujutru otvorite oci, odmah na sebe stavite pravilan krsni
znak, pravilno i bez zurbe, a umom uznesite zahvalnost Tvorcu za to, sto vam je
darovao jos jedan dan za spasenje. Cak iako ste bolesni, stradate i mucite se, to
pravilo treba obavezno ispunjavati. Dobro je ukoliko blagodarnost Bogu postoji i u
srcu a ne samo na recima. Treba vaspitati sebe, razmisljajuci neprekidno o vaznosti
blagodusnog nosenja Krsta. Sveti Jovan Zlatoust kaze: ”Nije dovoljno izobrazavati
Krst samo prstima, vec tome treba da prethodi srdacno raspolozenje i cvrsta vera.
Ako ga tako izobrazis na svom licu, onda nijedan od necistih duhova nece moci da ti
se priblizi, videci taj mac kojim je on porazen, videci to oruzje od kojeg je on dobio
smrtonosnu ranu. Pa ako i mi sa trepetom posmatramo mesta na kojima se
kaznjavaju prestupnici, onda mozete da zamislite kako se uzasavaju demoni, videci
oruzje kojim je Hrsitos razrusio svu njihovu silu i odsekao glavu zmiji. I tako, urezi
Krst u svom umu i zagrli (u mislima) to spasonosno znamenje nasih dusa. Kada
imamo Krst, tada demoni vise nisu strasni, ni opasni”.

Krsnim znakom se treba osenjivati pre umivanja, pre izlaska iz kuce, pre pocetka
svakog posla – u toku celog dana, do odlaska na spavanje. Ukoliko to ne radimo,
treba da se kajemo zbog svoje nemarnosti. Takva nemarnost je nedopustiva, jer je to
velika stvar u ova nasa vremena u kojima vladaju zli duhovi.

Neprekidno slusam ovakve izjave:

• Slavili smo rodjendan na poslu, i od tada me boli ovde…

• Obukla sam haljinu koju sam dobila iz inostranstva…

A ja umesto odgovora pitam:

- Da li ste se prekrstili, pomolili, blagoslovili, osvetili? Ne? Pa zasto se onda cudite?!

Pa zar mi ne stavljamo prste u uticnice, znajuci da ce nas udariti struja, i zar ne
postujemo saobracajna pravila, jer bi njihovo nepostovanje moglo da dovede do
onog najgoreg. Zbog cega onda prenebregavamo duhovne zakone, podvrgavajuci
time i dusu I zdravlje (pa samim tim I zivot) opasnosti? Nije li vreme da naucimo
azbuku duhovnog zivota?

Samo Krstom i molitvom mozemo izbeci greske I iskusenja, strahove i besovke

napade, i odgoniti bol duse i nemir srca. Mnoge nase bolesti prouzrokuje neprijatelj.
Iznenadni bol u slepoocnicama, u stomaku… - prekrstite se, prekrstite bolno mesto,
pomolite se…Ako umesto toga pocnete da razmisljate o suncevoj svetlosti, o
magnitnim burama, to samo moze da ide u prilog necistim duhovima. Oni vas teraju
u bolnice I truju tabletama.

Cak stavise, neprijatelju se veoma svidja kad mi verujemo astrolozima i slicnim

laznim gatarama. Sve je to - sluzenje necistim duhovima, i razne vrste magije.
Baveci se takvim stvarima, odvajamo se od Crkve sa svim posledicama koje
proisticu iz toga.

Jedan poznanik mi je ispricao kako ga je jednom bes vodio po gradu:

- Posao sam da posetim prijatelja, ali on nije bio kod kuce. Izlazeci iz voza video
sam ga kako ide ulicom. Posao sam za njim, a on kao da me ne primecuje, skrece za
ugao. Kad ja tamo – a ono nema nikoga. Tek tad sam se setio da se nisam prekrstio
izlazeci iz kuce I da mi se bes smejao zbog toga.

Moze se postaviti pitanje:

-A zasto mi to ne primecujemo? Ne krstimo se, i nista slicno nam se ne desava?

Odgovaram:

- Vi koji se ne krstite i tako i tako se nalazite pod uticajem neprijatelja. Besima vi

niste ni interesantni: ko je zaokupljen ovosvetskim stvarima je u njihovoj vlasti. Ali
covek treba da se obrati Bogu, da pocne sebe da ispravlja, kako bi “aktivirao”
duhove zlobe: tada im — plen neprimetno izmice.

Veoma cesto bivamo kaznjeni za elementarno nepostovanje duhovne “tehnike

bezopasnosti”.

- Rano ujutru sam usao u vrt i pojeo jagode ne prekrstivsi ih – pricao mi je jedan
vernik. – Samo sto sam poceo da ih jedem, osetio sam da i nesto grebe grlo – kao da
su mi mravi usli u usta. Pogledao sam ruke i one su bile sve u plikovima…Posle toga
nekoliko godina nisam mogao da se resim groznice. Svako leto sam imao
temperaturu do 40, sve je oticalo i svrbelo me.

Tako mi na sopstvenom iskustvu shvatamo Silu i znacenje Krsta u nasem zivotu.

“Nikada – kaze Sveti Jefrem Sirin, - ne zaboravljaj da se ogradjujes krsnim
znakom, i pokidaces mreze koje je za tebe pripremio djavo; jer je napisano: "Na
putu, kojim sam isao, oni tajno postavise mrezu za mene" (Ps. 41,3). Uvek osenjuj
sebe krsnim znakomi zlo se nece pribliziti tvom duhu”.

Post i molitva

Ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom. (Mt. 17:21)

Bolesni imaju najvise problema sa molitvenim pravilom. Oni cesto ne mogu da se

prinude na molitvu, neprekidno se izgovarajuci poslom, porodicnim obavezama,
decom…A ukoliko pocnu sa molitvenim pravilom, obicno se toliko opterete, da
veoma brzu posustanu i ohladne prema molitvi. Pritom, oni se secaju kako su bili
“molitvenici”, kako su ustajali nocu, pravili poklone…

• Kako je bilo dobro i sve smo izgubili… - s odusevljenjem pricaju oni.

Tako se neprijatelj samo igra s nama, i zato je vazno, da duhovnik svakom

bolesniku da pravilo prema njegovoj snazi, a zatim uputi da ga ispunjava onako
kako treba. Drugim ljudima ne treba pricati o svojim molitvenim podvizima i
uspesima. O tome treba pricati samo sa duhovnikom ili starcem. Pravi molitvenik se
moze poznati po plodovima molitve, a ne po razgovoru o njoj. Posle toga, kad
ojacamo u molitvenom pravilu, uz Blagoslov duhovnika, mozemo se moliti i nocu
neko vreme . Ali to sve mora da bude uz Blagoslov duhovnika.

Trudite da se da vise citate o molitvi, pravite beleske za sebe onoga sto vam je blisko
srcu. Skupljajte duhovni biser u svoju riznicu: on ce u potrebno vreme doneti svoj
plod.

Samocinie je strasno, a narocito je ono pogubno u molitvi. Treba neprekidno citati

molitve u hramu, dok se svestenici spremaju za Liturgiju. Moze se citati pravilo
pred Pricest, kanoni. Posle Sluzbe obavezno treba citati zahvalne molitve posle
Pricesca. Tako se bolesni, od kojih mnogi cine svoje prve korake ka Crkvi,
privikavaju na zvuke molitve, pamte reci i uce da ih pravilno akcentiraju.
Nedopustivo je pogresno citati molitve, nepravilno akcentirati reci. Zbog toga je u
prvo vreme potrebno na to obratiti narocitu paznju. Dalje – citanje na slavjanskom
jeziku, objasnjenje znacenja reci koriscenjem recnika. Pozeljno je u kuci imati
magnetofon i zapise duhovnih pesama, pouka, Sluzbi.

Oni koji su koliko-toliko prisli Gospodu, obicno usnu molitvu smatraju

drugostepenom i odmah zele da zadobiju Isusovu molitvu, zaboravljajuci pritom, da
“svako voce ima svoje vreme”. Vernici koji su nedavno poceli da dolaze u Crkvu
pocinju da upraznjavaju nesto sto je svojstveno monasima ili iskusnim ljudima u
duhovnom zivotu. Treba se uzdrzavati, i truditi se da se sve osvaja postepeno, ali
temeljno.

Molitva treba da postane nasa nasusna potreba, neprekidno delanje. Cim osetimo
da nas Gospod cuje, i da nasa molitva ne ostaje uzalud – ona za nas postaje radost i
uteha.

Za bolesne su veoma vazne zahvalne i pokajne molitve. Naravno, zahvalnost Bogu

Koji nam je dao vreme za pokajanje i ispravljanje treba da bude osnovno stanje
duse. Procitajte pokajne uzdahe Prepodobnog Pajsija Velickovskog ili stihove
Georgija, zatvornika Zadonskog.

O Boze! Da li trazim vecna ili prolazna blaga,

Sve ce biti kako Ti hoces, a ne kako ja hocu,

Premudri u svetu zele samo jedno,

A bezumni sve: sta ce naci? Nista!

Ne treba da zaboravimo da je molitva – nase oruzje. Ali je ono samo tad opasno za
besove kad umemo da ga koristimo. Zato obratimo posebnu paznju na
usredsredjenost, nerasejanost nase molitve. Ne zurite! Neka nas uzdah Bogu bude
kratak ali s paznjom.

I na kraju, hocu da napomenem da su za uspeh u molitvi potrebni odredjeni uslovi,

od kojih su najvazniji: poslusanje, smirenje i trpljenje. A takodje i bezbriznost.

Opstepoznata je i vaznost posta, ali se mora primetiti sa cudjenjem, da se nikada

kao danas tako slabo nije postovao post. Pravila posta su pretvorena u neki etalon,
nedostizan vrh, koji treba imati pred ocima, ali na koji nije neophodno penjati se.
Ali, bez upraznjavanja posta se ne mozemo spasti.

Danas na pitanje: "Da li drzite post?" – cesto dobijas standardni odgovor:

• Ne, ja sam bolesna.

• A od cega?

• Bole me noge i ne mogu uopste da hodam.

• Pa zbog cega vam post onda smeta?

• Ne znam…
Post nije samo uzdrzavanje od hrane, niti ogranicavanje kolicine hrane koju
uzimamo. Post je ritam zivota nase duse, njeno disanje. Kada narusavamo post,
nasa dusa ogrubljuje i nije sposobna da se moli, niti da savlada bilo kakvu tugu.
Osecanja onda postaju ovozemaljska, a ne duhovna. Placemo i ridamo, ali ne zbog
toga zbog cega bi trebalo. Ne placemo zbog svojih grehova, vec iz samosazaljenja.

Zaboravljamo da je Rusija krstena pre hiljadu godina, da su nasi preci sveto

postovali postove, i da se njihovo narusavanje smatralo najozbiljnijim grehom.
Covek koji nije drzao post se smatrao kao jeretik, otpadnik, neprijatelj Crkve. Pa
tako u stvari i jeste! Godisnji ritam postova i posnih dana u nedelji nam je predat
genetski, i njegovo narusavanje vodi narusavanju funkcionisanja celog organizma.
A da ne govorimo o dusi. Nikakva dijeta nece pomoci, gladovanje niti polivanja nas
nece spasti, ako se ne vratimo na svoje iskonsko, ako ne budemo strogo postovali
Svete Postove Pravoslavne Crkve.

Teskoce drzanja posta su izmisljotina. One bi bile zelja da postoji odlucnost… jedna
bolesnica mi je sa odusevljenjem ispricala da joj je stitna zlezda postala normalna
posle nekoliko meseci strogog posta. Ali sta je tu zacudjujuce? Jer mi mnoge bolesti i
dobijamo upravo “kao nagradu” za nepostovanje posta…

Necu govoriti o tome cime se savremeni covek hrani. O tome pisu lekari, a ja sam
hteo da skrenem paznju bolesnima na to sta ne smeju da upotrebljavaju. Narocito
ukoliko su duhovno bolesni i u njima “zivi” bes.

1. Ne treba uopste jesti meso jer ono snazi necsitog duha.

2. Isto se odnosi na slatkise, cokoladu I kafu.

3. Zabranjuje se upotreba vina jaceg od 16 gradi, a pozeljno je da se uopste ne pije.

Za one ljude koji stradaju od zelje za vinom, pitanje njegove upotrebe potpuno
otpada. Odgovor je jednoznacan – ne sme se piti!

4. Torte, sladoled, zvake, pepsi, koka-kola i slicni gazirani napici su takodje pod
zabranom.

5. Moraju se izbegavati i ljuti sosevi inostrane proizvodnje

6. Savetujem da se manje upotrebljava beli hleb, krompir, kolaci, narocito oni ljudi
kojima oticu grudi, ili koji imaju cistu ili polipe. Odrasli ne treba da piju mleko, a
narocito kravljeg. Bolje je uzimati kiselo mleko, kefir i sir.

I naravno, ne zaboravljati najvaznije – duhovni post. Moramo i to da napomenemo,

zato sto bolesnici kako-tako vode racuna o ishrani, oni najcesce gube iz vida pravila
duhovnog posta.

Sta predstavlja duhovni post, i u cemu se on sastoji?

Prvo – to je uzdrzavanje jezika. Covek, koji je dostigao savrsenstvo, po misljenju
Prepodobnog Siluana Atonskog, govori samo ono sto mu zapoveda Bog. Ali za nas je
vazno da izbegavamo osudjivanja, praznoslovlje, rasprave o ovosvetskim
desavanjima. Za vreme posta se ne sme odlaziti u goste, slaviti rodjendani s
nevernicima, koji ne postuju post. Isto se odnosi i na sahrane i pomene.

Drugo je – uzdrzavanje pogleda. Za vreme posta treba manje setati ulicama,

pijacama, prometnim mestima, i uzdrzavati se od promatranja nekoga ili necega.

Trece. Um treba da se zanima bogomislijem, narocito razmisljanjima o prolaznosti

zemaljskog zivota i adskim mukama, o Hristovim stradanjima za nas.

Vodoosveceni moleban

Ne mogu a da nesto ne kazem o vodoosvecenim molebanima, koje smo usvojili od

jednog, u duhovnom zivotu iskusnog svestenika. Za vreme tih molebana voda se
priprema specijalno za bolesnike, posednute duhovima zlobe, za osvecenje
“nespokojnih” stanova, kropljenja uvracanih kuca I polja. Ona poseduje narocita
isceliteljska svojstva. Zasto? Pokusacu da objasnim.

Kao prvo, voda se ne uzima sa cesme, vec sa isceliteljskih izvora, za cije se

isceliteljsko dejstvo zna. Primeceno je da jedni zli duhovi ne vole jedan izvor, a
drugi – drugi. Svaki izvor ima neke svoje specificnosti. Vernici to dobro znaju. Taj
izvor je za – oci, ovaj drugi – pomaze kod koznih bolesti. U Nikandrovoj pustinji se
nalazi pet izvora I svi su razliciti. Dva izvora, posvecena Svetim Apostolima Petru I
Pavlu, se nalaze tri metra jedan od drugog, a njihova voda se razlikuje po boji I
ukusu. I zbog toga, mesanjem vode sa raznih izvora mi pojacavamo njeno dejstvo.
Kod nas izvora, Slava Bogu, ima dosta. Mnogi od njih su zadivljujuci.

Spomenucu slucaj iz sopstvenog iskustva. Desilo se to davno, ubrzo posle

poznanstva sa duhovnim ocem. Odlazeci cesto na molebane koje je on sluzio, imao
sam prilike da se susrecem sa mnogim bolesnicima. Jedna takva poznanica mi je
bila veoma simpaticna zbog svoje ljubavi prema molitvi I ozbiljnim odnosom prema
duhovnom zivotu. Ja sam je uvek obavestavao kad sam boravio u Pecori, tako da
smo zajedno odlazili na izvore, tako da sam primetio da “njen” bes veoma snazno
reaguje na vodu, posebno sa izvora Majka Vase. I tako jednom videvsi veoma jaku
reakciju, - bes je poceo da frkce, preteci – bukvalno sam zanemeo. Usta moje
poznanice su se odjednom neverovatno otvorila, I iz njih je siknula pena kao potok,
pri cemu nesto slicno nisam mogao sebi ni da predstavim! Pena je izlazila kao iz
fontane, I divlja rika je bila pracena kricima na cuvaskom jeziku, kako sam kasnije
shvatio. To je trajalo nekoliko minuta. Tako je izasao jedan od besova, koji je po
dopustenju Bozijem “zasadila” cuvaska gatara, kada joj se nesrecna zena obratila
za pomoc zbog bolesti. Ali vratimo se molebanima.
Drugo, pripremljena voda ostaje u hramu nekoliko dana, I mi se molimo nad njom.
To je prvo osvecenje vode. (“Sta je to? U Trebniku toga nema!” – slusam ponekad
svestenosluzitelje. Odgovram pitanjem:”A zar veliki broj bolesnika nije dovoljan za
pojacanje nasih molitvi?) Mi se molimo nad vodom, obracajuci se Svetim Bozijim
Ugodnicima, moleci ih za pomoc za “sve koji piju vodu I krope se njome”. Te reci mi
stavljamo nam mestu, gde je u molitvi imjarek. Na primer:”O Sveti
Svestenomucenice Kiprijane I mucenice Justina! Primite smirenu molitvu nasu. Jos
za vreme zemaljskog zivota vaseg mucenicki ste stradali za Hrista, ali duhom od nas
odstupili nisteuceci nas da uvek hodimo po zapovestima Gospodnjim I Krst svoj
trpeljiv0o nositi jer ste stekli smelost prema Hristu Bogu I Precistoj Materi
Njegovoj. Budite I sada molitvenici I zastupnici nas nedostojnih” – I dalje u molitvi
nabrajamo imena I dodajemo koji piju ovu vodu I krope se njome. Budite nam
zastupnici krepki, da bismo vasim zastupnistvom bili sacuvani od besova, vracara I
zlih ljudi, slaveci Svetu Trojicu:Oca I Sina I Svetoga Duha, sada I uvek I u vekove
vekova. Amin”.

Na taj nacin se obracamo Bozijim Ugodnicima, koji imaju posebnu Blagodat od

Boga da isceljuju ove ili one bolesti. Dodajemo I zaklinjuce molitve “za kuce I
stoku” iz Trebnika mitropolita Petra Mogile.

I na kraju, posle te uvodne pripreme, sluzimo taj vodoosveceni moleban po

Trebniku. Vodu osvecujemo Mostima. Cak je tamjan koji upotrebljavamo na
molebanu, obavezno dobrog kvaliteta: atonski, iz Jerusalima, jer se Bozije delo ne
moze vrsiti nepazljivo.

Voda sa tih molebana se neko vreme cuva kod nas u hramu. Mesamo I vodu sa
raznih molebana (koji se sluze cesto), I upotrebljavamo je za zaklinjuce
molebane.njeno dejstvo je neuobicajeno! Bolesnici izdaleka dolaze da uzmu nasu
vodu.

Nase iskustvo postepeno preuzimaju I drugi svestenici, pa cak I iz veoma udaljenih

eparhija. To nas raduje. Ljudi se isceljuju, dobijaju olaksanje u bolestima I zahvalni
su ocima, koji su se potrudili zbog njih.

IZ BELESKI

Sila Krsta

Pre nego sto sam seo na krevet, ja sam ga kao i obicno prekrstio. Necisti duh, koji se
nalazio u posednutoj koja je sedela u toj sobi je neocekivano rekao:

• Bezi ti! Ne zelis da sednes na besa!

• A sta bi bilo?
• Video bi sta – odgovorio je on.- u glavu bi pocele da ulaze lose misli, zelje…

O strasnoj otvorenosti

Desilo se da je kod jedne vernice, koja samo sto se vratila iz hrama, dosla u goste
poznanica, posednuta zlim duhom. Domacica je otvorila vrata: "A! Udji-udji… A ja
samo sto sam dosla sa Sluzbe; pricestila sam se i sad citam zahvalne molitve". Kroz
neko vreme bes je spomenuo taj slucaj: "Eto! Nista ne drze za zubima – sve
izbrbljaju!"

O dusi, kadi i parnom kupatilu

Nasladjivanje i mir tela bez potrebe je greh. U potvrdu toga cu da ispricam sledeci
slucaj. Dolazi jednom posednuti i govori:

• Mi smo izmislili tusiranje.

• Kako vi? To je za skidanje prljavstine sa tela.

• Da, ali ljudi to rade ne radi potrebe vec radi nasladjivanja. Tako se i u kadi kupaju, i
u parnom kupatilu – sve radi naslade.

A kada su jednog bolesnog pozvali pre nekog vrekmena da sedne na mek krevet, bes je
uzviknuo: "Kako je raskosno!"

O zabranjenim knjigama

Posetivsi jednu bolesnicu, zaustavio sam je pri prepisivanju jednog od zabranjenih

crkveno-religioznih romana, kao “Izgubljen i povracen raj”. Kada sam joj objasnio da
je gresno citati tako nesto, bes je njenim ustima uzviknuo: "To sam je ja smucivao!"

Blizio se praznik.

• Skoro ce praznik Petra i Pavla! – radovao se bes.

• Sto se ti radujes Bozijim praznicima? – upitao sam ga.

• A ja na praznik idem u sumu za pecurke i jagode! Zatim idem na pijacu da

prodajem. I ko kupi i pocne da jede a ne prekrsti – ja ulazim u njega ukoliko Bog
dopusti!

“Hocu jabuku…”

Kod nas je cesto dolazila jedna posednuta, iz koje je bes povikao: "Sta vi mene samo
kupusom hranite? Hocu kobasice! Meso hocu!" Koliko je bilo nase cudjenje, kada je
ne za dugo do praznika Preobrazenja, u vreme kada Crkva jos ne blagoslovi da se u
ishrani upotrebljavaju jabuke iz nove berbe, bes povikao: "Necu kobasice! Hocu
jabuke!"

Svaka je ispovest drugacija

Jednom je bes ustima jedne bolesnice ispricao, kako je neki svestenik ispovedao narod:
"Samo su mu nekoliko reci rekli i on vec stavlja epitrahilj. Gotovo! Ne dozvoljava da
se navede nijedan greh! A desava se da istovremeno dvoje-troje se ispovedaju pod
epitrahiljem".

Strah za nepriajtelje

U jednoj sobi je na zidu bilo okaceno mnogo fotografija staraca i blagocestivih

podviznika. Kada je u sobu usla duhovno bolesna, ugledavsi ih, izgubila je svest.

O domacim zivotinjama

Jedna vernica mi je u prisustvu jedne posednute zene pricala kako joj je uginula stara
macka:

• I sta? Jesi li plakala? – progovorio je bes.

• Ne! radovala sam se i odmarala – odazivajuci se rekla je zena.

• Uzalud –vikao je bes. – Trebalo bi plakati zbog macke.

Slucaj s mackom

Ne zelim nista da komentarisem samo pisem cinjenice. Jos dok sam bio mirjanin
posetio sam sa svojim drugom, djakonom V., majku Mariju Starorusku. Ne secam se da
li je to bio prvi ili drugi put. Razgovarali smo s majkom u njenoj maloj, samo
kandilima osvecenoj keliji. Sedamdesetogodisnja majka je od detinjstva bila slepa.
Razgovor se vodio na divanu, u polumraku. Otac V. je starici postavljao pitanja koja su
se ticala njega samog, a ja sam razmisljao, “vareci” to sto je majka govorila. I
odjednom se desilo sledece: u sobi se pojavila macka. Tacnije, neko nevidljiv ju je
privukao. Zivotinja se izbezumila od straha. Neko ju je odgurao na cilim, gde se majka
obicno molila, i iscedio kao tubu! Zivotinja je odmah pobegla, a na cilimu je ostala
gomilica…)

Da su to duhovi zlobe, bilo je jasno cak i nama koji imamo malo iskustva u duhovnom
zivotu.

Presedan

Jedna eparhijalna uprava je u pozoristu organizovala smotru pravoslavnih filmova.

Besi su bili veoma zadovoljni:
• Prija nam, - radovali su se oni, - sto ste posetili nase staniste, i svu nasu prljavstinu
pokupili svojim rasama.

Besima se svidja kada crkvena uprava organizuje bankete. Jednom svesteniku koji je
vodio veoma strog zivot, besi su govorili kroz bolesnicu:

• Podji i samo malo posedi. Ti ne pijes i ne jedes, samo malo ostani – mi cemo se i
tome radovati!

Iako se ucesnici tih skupova i krste i mole, neprijatelj se ipak raduje: svojim
prisustvom na takvim mestima svestenosluzitelji kao da uzakonjuju njihovo postojanje.

O ikonama

Razgledajuci ikone Svetitelja, koje su naslikali slikari, rekao sam: "Slava Bogu! Sada
ce se vernici moliti tim Svetiteljima". Tog momenta je bes odreagovao: "Kada slikari
ne bi svoje ikone prodavali skupo, vec kad bi naplacivali samo trud, tada bi se svi Sveti
molili za njih".

Drugi put sam jednom posednutom pokazivao fotografiju ikona, na sta je bes rekao:
"Mi gledamo s koje ikone je napravljena fotografija – narocito ne volimo fotografije
cudotvornih i starih namalanih ikona. Vazno je i ko je napravio snimak i da li je
dobijen Blagoslov za to…”

Poklonicka putovanja

Raduj se, jer olaksavas nase teskoce na putu spasenja. Raduj se, brza pomocnice onih
koji ti pribegavaju. Raduj se, svih tuznih blaga utesiteljko.

Akatist Svetoj Blazenoj Kseniji Peterburskoj

Od davnina su se pravoslavni u Rusiji obracali za pomoc i zastupnistvo Bozijim

Ugodnicima, nasim zastupnicima pred Gospodom. Voleli su da idu i na poklonicka
putovanja u Sveta mesta. Cesto su u molitvama davali i zavete, govoreci: "Ako
Gospod pomogne, poseticu…" I odlazili bi peske u Sarov, Kijev, u Svetu Zemlju…
Danas se retko ide peske, vise se putuje. I ta putovanja su cesto zabavno-turistickog
karaktera, bez molitvenog podviga, ali i ona naravno donose korist.

Vernici nekad pitaju: a zasto da putujemo? Svetitelji cuju nase molitve!

To je tacno, medjutim kada se molimo na mestima podviga i upokojenja Bozijih

Ugodnika, kada prilazimo grobu sa njihovim Mostima, njihova blizina postaje
realnija, i bolje se oseca. Pored toga na tim mestima se cesto nalaze i isceliteljski
izvori ili druge Svetinje.

Takvih mesta u Rusiji ima mnogo – to su na severo-zapadu Pecora, Pjuhtica,

Valaam, Jovanovski manastir na Karpovke, u Petrogradu, gde se nalazi i kapela
Svete Blazene Ksenije. Ima i malo poznatih, zapustenih kutaka.

Na primer, potpuno su razruseni manastir “Nikandrova pustinja”, Kripeckij

manastir ili Maljski. Ljudi se isceljuju na izvorima u ovim zadivljujucim mestima.

Pricali su o pokojnom ocu Vasiliju iz Starog Izborska. Bolest ga je prikovala za

postelju i nije mogao da sluzi. Posle odlaska u Nikandrovu pustinju i kupanja na
tamosnjim izvorima, on se u potpunosti izlecio.

Mogu nesto da ispricam i iz svog iskustva. Za vreme drugog obretenija Mostiju

Prepodobnog Serafima Sarovskog imao sam srecu da putujem sa grupom
hodocasnika u Petrograd. U to vreme sam imao jako pogorsanje tromboze dubokih
vena. S naporom sam se kretao zbog oteklina, sa zavojima na nogama. Posle
putovanja, koje je sa medicinske tacke gledista bila bezumlje, ja sam skinuo zavoje i
cele godine nije bilo nikakvih znaka bolesti. Tog puta smo posetili i manastir na
Karpovki, i kapelu Blazene Ksenije, i Lavru, gde su se nalazile Mosti Prepodobnog.
Svuda su se sluzili molebani. Ko mi je od Bozijih Ugodnika pomogao? Svi.

Neprijatelj, prirodno, ometa hodocasca. Ona ne prolaze bez iskusenja. Evo samo
jednog primera. Bolesnica je resila da poseti Pjuhotnicu, i okupa na izvoru Majke
Bozije, i na sred puta ju je zaboleo stomak, i ona se, uplasivsi se, vratila nazad. Bes
je rekao: "Ih, umislila je pa sam joj ja to poslao!" - vidimo da joj je to iskusenje bilo
pusteno zbog toga sto je posla bez Blagoslova i molitve svestenika.

Ko se ne seca zadivljujucih slucajeva Bozije pomoci u nasim divnim manastirima?

Ali Trojice-Sergejeva Lavra s Mostima utesitelja i molitvenika cele Rusije
Prepodobnog Sergeja se nalazi na posebnom mestu. Ona je jedno od najomiljenijih
poklonickih mesta u nasem narodu.

Zelim da ispricam jos jedan slucaj iz svog zivota, u nadi da ce doneti koristi
drugima. Kao sto sam vec rekao, ja sam u veru usao kasno, kada mi je bilo 30
godina . U to vreme sam imao jaku naviku za cigare. Pusio sam davno i mnogo.
Posle obracenja Bogu ta strast je nestala: nisam pusio, a nisam ni zeleo, sto mi je
veoma pomoglo, - pocni i sam baci duvan, potrudi se u borbi sa strascu i u njoj ces
steci iskustvo. Predajuci se neprijateljskom savetu, ja sam skoro na silu zabranio
sebi da zapalim cigaretu… Rezultat je bio neocekivan: bez cigaretnog papira vise
nisam mogao ni da se krecem, ni da radim. Iako nikada nisam pusio! Kako sam se
samo mucio i sta sve nisam preduzimao – ali je sve bilo beskorisno. Uninije je
obuzelo moju dusu, savest me je strasno uznemiravala, a ja nisam nalazio izlaz.
“Jednom si poceo, i sad ne mozes da ostavis!” – cuo sam od svoje sestre. Od tih reci
sam osetio takve adske dubine, da sam strmoglavce otisao u Lavru. Tamo sam pavsi
na kolena pored groba Prepodobnog, zavapio celim svojim bicem. I osetio sam:
moja molitva je uslisena! Zatim sam stajao na molebanu i suze radosnice i
zahvalnosti su kao potoci isticale iz ociju.

Od tada vise ne pusim, ali zaista shvatam da sam slab i nemocan, i da sam po sebi ne
mogu nista…

A cudesa pored ikona! Pa njih je nemoguce prebrojati! Znaci sredstava za isceljenje

imamo dovoljno, ali da li smo spremni da se koristimo njima?

Pored cudotvorne ikone

(Iz licne arhive)

Prica jeromonaha Nikolaja o boravku ikone “Dostojno jest”u Atini

“…Ikoni “Dostojno jest” su dolazili da se poklone i ljudi koji su stradali od necistih

duhova. Prvi put sam se susreo sa takvim ljudima uvece 10. novembra 1987.
Godine, kada je otac Sava (atinski jeromonah, koji je citao molitve za posednute)
doveo u hram te ljude: muskarce, zene, devojke, decu – da bi se poklonili ikoni.
Mene su takodje zamolili da budem pored ikone, i doneli su mi epitrahilj i Krst.
Prisao je otac Sava, celivao Lik, zamolili su i policiju za pomoc, a narod su zamolili
da priceka da bi se bolesni poklonili. Oni su poceli da prilaze, ali ne prisavsi ni na 7-
8 metara, pocinjali bi da vicu i da se grce, potpuno menjajuci svoj lik – lice im je
dobijalo strasan izraz i glas im je bio promenjen. Nekoliko tesko bolesnih ni petoro
policajaca nisu mogli da dovuku do ikone, jer su dobijali snagu i lako su se otimali,
razbijajuci policajce, kao decu. Cela crkva se molila videvsi to. Besi su vapili: "Ni za
sto ka Mariji! Pre zelim da odem u ad nego Njoj da se poklonim!" - psovali su Je,
pljuvali na ikonu, proklinjuci taj dan kad je Ona zacela Plod u Svojoj Utrobi. A
jedan od njih je vikao: "Marija! Tvog Sina sam ja mucio! Ja sam ga zakucao
klincima! Ja sam uzbunio sve protiv Njega!" - ulozili smo ogromne napore kako bi
oni celivali ikonu. Ali najsurovija od bolesnica se otela i trcala prema mojoj strani
ispustajuci divlje krike, spremna, cini se da rastrgne sve sto bi joj se naslo na putu.
Malo sam razmislio i ogradih je krsnim znakom – ona je stala kao ukopana, i pocela
da me moli da je ponovo osenim krsnim znakom sto sam i ucinio, pritom sve vreme
citajuci molitve. Tada je ona pocela da me vredja da je nisam osenio kako treba i
uhvatila je moju ruku s Krstom, prigovarajuci: "Zar ne vidis rogove? Udaraj po
rogovima! Evo ovako!" – i pocela je iz sve snage da se udara po glavi. A druga je
zatim uzela Krst u zube i pocela kao ranjena zver da grize metal. Medju njima je
bilo i dece, pri cemu je svako od njih drzalo po nekoliko ljudi. Posle molitvi i suza
sve se utisalo i zahvaljivali su Presvetoj.
12. novembra je otac Sava ponovo doveo bolesne. Ali sam mu ja ovoga puta
predlozio da ih pre svega odvede do ikone i procita nad njima zaklinjuce molitve, s
cim se on slozio. Tada su zamolili jeromonaha oca D. , Svetogorca, da on procita te
molitve. On je uzeo Trebnik s molitvama, epitrahilj i Krst, kao i ja, a bolesne, kojih
je bilo 15, su zamolili da predju na sredinu crkve. Otac D. nije uspeo ni usta da
otvori kako bi rekao: "Blagosloven Bog nas…", kada je pocelo nesto uzasno nalik
riku mnogih divljih zveri, kojem je odjednom prikljucena elektricna struja, ili bolje
je reci poceo je rat izmedju Carstva Bozijeg i carstva tame i zla. Posednuti su se
valjali, grcevito se previjali, vikali iz sveg glasa. Nad svakim od njih je bilo po
nekoliko ljudi koji su ih drzali. Svi ljudi koji su se tada nalazili u hramu su klekli na
kolena, videci mucenja sebi slicnih, usrdno se molili, i ne zaleci suza pevali:
"Gospode pomiluj!", "Dostojno jest…" i druge tropare i molitve. Ja sam izabrao
decu, a njih je bilo troje: dve devojcice-bliznakinje i decak. Citao sam razne molitve
koje su mi padale na pamet, i ogradjivao ih Krstom, a oni su odskakali od Krsta,
kao od ognja, i tako se otimali da su ih drzali za ruke i noge. Devojcicama-
bliznakinjama je bilo po dvanaest godina, i one su se mucile zbog krivice roditelja,
jer kada su imale samo 15 dana, roditelji su ih ne docekavsi molitve crkve po isteku
40 dana posle rodjenja dece, otisli na plazu na more i tamo gde je sve sto se radi
gresno (mislim na plazu), bes je bez muke usao u njih, zgrcivsi ih, ali su one posle
dugogodisnjih napora i molitvi pocele da hodaju normalno, ali se nisu u potpunosti
oslobodili dejstva lukavog.

Nismo jos uspeli da umirimo decu, kad dovode mladu devojku, koja sva drhti,
skrguce zubima. Pitao sam njene rodjake za njeno ime, prekrio je epitrahiljem i
citajuci molitve krstio nju i decu redom. Kad su se deca umirila, utisala se i devojka.
Devojcini rodjaci su bili u nedoumici, jer se to njoj desilo prvi put prilikom
poklonjenja ikoni, a ona je udata i njen muz je bio sa njom, ali su uzroci
posednutosti nepoznati. Medjutim tada je jedna od posednutih pocela da vice da se
ta devojka nikada nije ispovedila pa je zato bes usao u nju. Posle se pokazalo da se
ona zaista nikada nije kajala, a bavila se gatanjem sa gledanjem u ogledalo. O.D.
zavrsava citanje zaklinjucih molitvi, i umiruju se i oni “najbesniji” koji su dopali
njemu i ocu Savi. Bolesnici ustaju, ciste se od prasine, a zatim – klanjaju se
Bogomajci. Uzimamo svakoga za ruku i privodimo ikoni. Neki od njih se bez velikih
teskoca poklanjaju i odlaze, a drugi opet pocinju da vicu i bacaju se, psujuci
Svetinju, ne zaboravljajuci ni nas, zeleci da nam se osvete. Samo sto su ti ljudi
napustili hram, kada se sa ulice kroz bocna vrata zacuo krik – dosla je jos jedna
posednuta zena. Opet smo otac D. i ja uzeli svoje oruzje i poceli da citamo molitve
na sredini crkve. Ona je pocela da vice, vredja, a oko nas je vec bilo mnogo
duhovnika i stotine vernika. Cela crkva je opet zapevala: "Gospodi pomiluj!" i
tropare, a ona vice: "Necu izaci ni onda ako me ozezete postom!" kada sam joj
prineo Krst, ona je vikala: "Nosi to! Smrdi! Gubim dah!" Kada se pevao tropar
Svetitelju, bes je molio da se brze zavrsi tropar, jer nije podnosio tog Starca. Ali se i
ta zena posle truda i molitvi cele crkve umirila i poklonila Bogomajci”.

O koristi molitve za posednute

Postoji jos jedno cudno pitanje, koje mi cesto postavljaju:”Da li ima mnogo koristi
od vasih molebana za bolesne?” ja ne znam koji jedinicama da izmerim molitveno
opstenje sa Gospodom, Majkom Bozijom, Svetima, ali shvatam sta oni ocekuju od
mene: konkretan odgovor – da li skuplja “dara nego maslo”? da li treba drzati te
molebane?

Ne tako davno sam razgovarao sa zenom koja je pocela da posecuje nase molebane,
posle prestanka citanja (iz zdravstvenih razloga) molitvi oca Adrijana iz Pskovo-
Pecerskog manastira.

• Da li vam pomaze moleban?

Ona me je pogledala kao da sam bubnuo neku glupost:

• Kako da ne! samo da ste me videli pre nekoliko godina! Nisam mogla da stojim u
hramu, padala sam I veliki deo Sluzbe sam provodila na podu. Gospod bi mi
pomogao da se u potpunosti iscelim! Dao bi mi trpljenje I smirenje!

Bolesni o tim stvarima cesto zaboravljaju, ne radeci na sebi, potpuno se uzadju u

molebane. Zvuci mozad cudno, ali mene sada ne raduju brza isceljenja. Cesto
dolaze ljudi I zahvaljuju sto im je kako oni kazu “prosla” ruka ili noga to jest posle
kropljenja Svetom vodom, pomazivanja osvecenim uljem, prinosenjem bolnom
mestu Mostiju Bozijih Ugodnika nestalo je to, sto ih je mucilo I donosilo im
stradanja. U glasu tih ljudi se moze primetiti zadivljenost, cak I ushicenje, ali brzo
izbavljenje od bolesti retko menja njihov zivot I ispravlja ih na bolje. Zahvalnost
pripada ocu, a Boga se ni ne sete.

Nedavno su kod mene u hram doveli mladu zenu – nju su, kako sada kazu, “unistili”
na pijaci, gde ona sad trguje. Nije mogla da stoji u hramu, potpuno je bila
iscrpljena, I ona je histericno ridala. Pravovremena “obrada” (prinosenje Svetih
Mostiju, pomazivanje osvecenim jelejem I kropljenje Svetom vodom) je u zeni
izazvalo veoma snazno povracanje, neki crni ugrusak, velicine nevelike loptice je
izasao iz njenih usta. Posle molitve je iskocila jos jedna mala zmija, duga 15cm. Ali
posle ovog olaksanja bolesnica je prestala da odlazi u hram, ponovo se u potpunosti
okrenuvsi trgovini. To se nece dobro zavrsiti…

Druga je stvar kada bolesni upornim trudom, uz Boziju pomoc, postizu odredjene
rezultate. Koliko onda biva radosti! Jednom sam ukoravao jednu bolesnicu, a ona se
cudila:”Zar vi oce ozbiljno ne vidite kako smo se mi izmenili? Niko ne moze da nas
prepozna!” ta saradnja coveka I Boga nad gresnom dusom je tako interesantna!

…Baba I deda su doveli u hram dete od cetiri godine. Devojcica je potpuno

uznemirena, ne spava nocima, slabo jede… Zamarala je starce, koji je vaspitavaju.
Mama je u internatu pod strogim rezimom, a otac je sebi nasao drugu zenu.
Devojcicu su na moj savet poceli cesto da pricescuju, pomazuju osvecenim jelejem,
poje Svetom vodicom I prestali su da ukljucuju televizor. Dvaputa su je dovodili na
moleban. Dete se posle toga prosto nije moglo prepoznati: san I apetit su se
normalizovali, cudljivost je prestala.

Kod dece su primeceni veoma dobri rezultati posle molebana. Samo mi je zao sto
roditelji ne shvataju uvek da je deci u porodici potrebna posebna duhovna situacija,
I posebno pravoslavno vaspitanje uz cvrsto uveravanje u ispravnost nase vere, u
njenu lepotu I istinitost.

…Jednom nam je dosao muskarac od svojih 45 godina izdaleka, s Urala. Zbunjeno

je molio:”Proverite me oce, veoma sam bolestan, a vi kazu mozete da kazete – da li
mi je potrebna molitva za posednute ili ne?”

• A sta vi mislite?

• Ne znam. A sta je to u stvari?

Prinosim mu Mosti, I odjednom njegov stomak pocinje strasno da se nadima ?

pocinje da drhti, kao da neko udara u njemu. On me zacudjeno gleda I pokazujuci
prstom na stomak, pita:

• Sta je to?

• Bes. Ovo je – Svetinja (pokazujem mu kutijice sa Mostima), a ovde je – on.

• Kakav je?

• Sutra cu videti. I sta je “otcitka”, I ko sedi…

Posle subotnjeg molebana, na kojem ga je bukvalno iscrpeo od povracanja, mnogo

toga mu se razjasnilo I postalo jasno. Otisao je kao sasvim drugi covek – ne onakav
kakav je dosao: to sto je morao da iskusi I prezivi je u korenu izmenilo njegovo
shvatanje zivota. A imao je necastivog duha “hipopotam (nilski konj)” koji je u
njemu bio odavno.

Ko god je dolazio na molebane dugo vremena posle ne moze da ih zaboravi. Utisak

je toliko snazan, da neki svestenici ne savetuju da se posecuje hram, bojeci se za
svoja duhovna ceda. Samo mislim da oni . Vreme je danas veoma surovo, I mi smo
obavezni da budemo spremni za hrabre duhovne borbe. Od njih se zahteva znanje I
veliko iskustvo u duhovnoj borbi, koja u nasa poslednja vremena dobija zloslutan
priznak.
Molebani su veoma potrebni. Ja u to uopste ne sumnjam. Ja I bratija naseg hrama
smo neprekidno svedoci ljubavi I pomoci koju Gospod salje Svojim ljudima. Pomoc
je raznolika I zadivljujuca. “Gospode, kako si Milostiv nama gresnima!” – dalje ne
mogu nista da kazem, jer dusu obuzima trepet, I celo lice mi biva obliveno suzama
srece.

Najvaznije cudo je – naravno, covekov prilaz Gospodu. Covek, koji cak nije mislio o
Bogu dok nije prestupio prag hrama, I koji je imao potpuno nejasnu predstavu o
veri, cesto je sa uverenoscu mogao da kaze samo jedno:”Ja sam krsten”. Ali
odjednom mu se lice ozaruje: dolazim u hram ne samo zato da upalim svecu… I evo
vec – prva ispovest, prve suze ciscenja, prvo Pricesce… “I radost, sto si sad takodje
Bozija”, kako se izrazila jedna zena.

Misli s povodom

(Iz belezaka)

Ako osecas slabost, bilo bi dobro da se proveri da li posednut. Naravno, ukoliko lekari
ne mogu da otkriju nikakvu bolest. U vecini slucajeva bes ce obavezno pokazati.
Nekome ce se zavrteti u glavi, neko ce se onesvestiti.

***

Obicno bolest postepeno, s vremenom slabi u coveku. Treba samo izmeniti zivot po veri
I Hristovim zapovestima, primajuci sa strahopostovanjem Bogodarovane Svetinje.

***

Da li djavo I sada iskusava coveka kao sto je iskusavao Evu I Adama?

“Braco! Budite uvek na strazi svojih misli I svog srca; djavo I danas iskusava svakog
coveka, koji se trudi da zivi blagocetsivo, bogougodno, narocito kada covek radi
blagocestiva dela I na sve nacine se trudi da zadobije od srca veru u Gospoda”. (Sveti
Jovan Kronstatski)

***

Monah Svetogorske pustinje Martirije je voleo antifone posvecene Hristovim

Stradanjima na Veliki Petak I cesto ih je citao u svojoj keliji. On je svojim satajnicima
govorio, da duhovi tame drhcu od tih antifona, da su oni za njih – ostri mac I da je on
sam vise puta bio proganjan od njih zbog citanja.

***
Pad zlih duhova je tako veliki I strasan, njihova zla dela u Carstvu Bozijem su tako
pagubna, da oni sami nikada ne mogu da se pokaju, I zato ih nesumnjivo ocekuju
vecne muke u adu, zajedno sa nepokajanim gresnicima.Sveto Pismo sasvim odredjeno
kaze, da ce im Gospod Bog suditi u veliki dan Svog Drugog I Slavnog Dolaska, posle
cega ce se muciti u adu u vekove vekova.

***

Mnogi se zavaravaju polazuci nadu samo na molitvu za isterivanje necistih duhova.

Ona ima veliki znacaj, ali nema svoju snagu bez ispravljanja nacina zivota. Kako kaze
Jevandjelje, jedan zli duh moze da izadje, a sedam, da udju (Mt.12, 43-45). To se
desava onda kada covek nastavlja da bez straha narusava zapovesti, kad ne ide u
Crkvu, ne ispoveda se, ne pricescuje, zaboravljajuci da van Crkve nema spasenja.

***

Medju samim svestenicima koji citaju zaklinjuce molitve postoji razlika: onu strast
koju je on pobedio tog besa moze i da istera.

***

Da li je vlast zlih duhova na ljudima bezgranicna? Ne. zli duhovi mogu da nanose stete
ljudima samo onoliko koliko Gospod dopusti. I nad zivotinjama nemaju nikakvu vlast,
ukoliko to nije po Volji Bozijoj.

***

Besi bi, po njima svojstvenoj zlobi, mogli za nekoliko minuta da pogube ceo ljudski
rod, ali im Gospod ne dopusta. Njegovoj Drzavi se, kako je pisao Sveti Pravedni Jovan
Kronstatski, povinuje celo tamno satansko carstvo.

***

Zacudjujuce je to, da svestenstvo, koje ne shvata mnogo od toga sta se desava okolo,
nikada nece pitati, niti saznati, sta treba raditi da bi se izbavilo od ove ili one napasti.
Da li tome smeta profesionalna sujeta? Covek ne moze i ne treba sve da obuhvati! Moj
pokojni nastojatelj, otac Evgenije, Carstvo mu nebesko, je govorio:

- Ako oce u crkvi vidis coveka sa talantom – nemoj da mu pozavidis, vec zablagodari
Gospodu, kako je ukrasio Svoje sluzitelje i podelio im razlicite darove: jednom jedan,
drugom – drugi. Bio je u pravu mudri starac – svestenik, koji je prosao logor i
deportovanja. Treba uvek da se radujemo, a ne da zavidimo.

***

-Kako ste vi zadobili takvu mudrost i rasudjivanje? – pitali su jednog starca.

• Sve sam pitao, birao korisno – i eto tako sam skupio, - odgovorio je starac.

I mi treba tako da radimo. Covek radi korisno saobrazno Ocima Crkve? – Primi.
Zbunjen si – pitaj starce, pomoli se, obrati se Gospodu i ako ne nadjes utehu, odbaci.
Do dobrog se ne dolazi lako, narocito kada se treba moliti i truditi. Gde treba smanjiti,
a gde skratiti – mi se brzo saglasavamo.

***

Iskustvo pokazuje, da postoje tri vrste napada na svestenika koji cita zaklinjucu
molitvu (ili na onoga koji pomaze pri citanju molebana):

• Dejstvo preko ljudi

• Diretktno besovsko dejstvo (kada bes zastrasuje)

• Raspaljivanjem strasti

Uopsteno, bes neprekidno razradjuje metode svog dejstva na zaklinatelja. Ne uspevsi u

jednom, on smislja nesto drugo.

***

Broj duhovno bolesnih ce se svake godine povecavati, kao sto su predskazali Sveti Oci.
Zato posebnu paznju treba obratiti na te ljude I potruditi se da im se pomogne.
Jedinstvena pomoc nesrecnima su – molitve Gospodu, Majci Boziji I Njegovim
Svetima, a takodje Tajinstva i Svetinje Pravoslavne Crkve.

DVE JUTARNJE MOLITVE

Molitva koja se cita na pocetku dana za zastitu od djavola

Tebi, Bogu i Tvorcu mome, u Trojici Svetoj proslavljenom Ocu i Sinu, i Svetom
Duhu, klanjam se i predajem dusu i telo moje i molim se: Ti me blagoslovi, Ti me
pomiluj, i od svakog ovozemaljskog, djavolskog i telesnog zla izbavi. I daj mi da u
miru, bez greha prozivim ovaj dan, u Slavu Tvoju, a na spasenje duse moje. Amin.

Molitva Gospodu za oprostaj, zastupnistvo i pomoc

U ruku Tvog prevelikog milosrdja, o Boze moj, predajem dusu i telo moje, osecanja
i reci, savete i misli moje, dela moja i sva kretanja moje duse i tela. Moj pocetak i
kraj, veru i zivot moj, tok i kraj zivota mojega, dan i cas izdisanja mog,
prestavljenje moje, upokojenje duse i tela moga. Ti, o Svemilostivi Boze, ciju Blagost
i Nezlobivost ne mogu da prevazidju ni svi gresi sveta, primi mene, od svih ljudi
najgresnijeg, u ruku zastite Tvoje i izbavi od svakog zla, ocisti mnogobrojna
bezakonja moja, podaj ispravljenje zlom i okajanom mojemu zivljenju i izbavljaj
me od buducih teskih grehova, kako nicim ne bih povredio Tvoje covekoljublje.
Njime pokrivaj moju nemoc od besova, strasti i zlih ljudi. Neprijateljima vidljivim i
nevidljivim zapreti, rukovodeci me putem spasenja, dovedi me k Tebi, pristanistu
mojem i zavrsetku zelja mojih. Daj mi koncinu hriscansku, mirnu, sacuvaj me od
duhova zlobe, i na Strasnom Tvom Sudu, budi milostiv rabu Tvojem i prisajedini
me sa desne strane zajedno sa Tvojim blagoslovenim ovcama, da zajedno s njima
slavim Tebe, Tvorca moga, u vekove. Amin.

Pogovor

I tako, dotakli smo se problema, koji je jos sasvim nedavno bio precutkivan od
strane vlasti. Svestenike, koji su se usudjivali da stupe u otvorenu borbu sa necistim
duhovima, su narocito zestoko progonili: “ne diraj nase”. Peterburski protojerej
Vasilije Lesnjak (sada vec pokojni) je pricao, kako je stari i iskusniji sasluzitelj,
saznavsi za njegova prva iskustva po pitanju egzorcizma, uplaseno uzviknuo: "Oce
Vasilije, sta to radis, ne uznemiravaj besa, imaces problema sa sovjetskom vlasti!" I
zaista… sredinom sedamdesetih godina zalaganjem opunomocenika za pitanja
religije otac Vasilije je nekoliko godina bio otpravljen u Ameriku.

Bes se zestoko sveti za izgnanje: I bolesti salje egzorcisti, ako Gospod dopusti, i zle
ljude. Zivotni tok egzorciste kao da se “raspaljuje”. Nevidljiva borba se
mnogostruko pojacava. Ne moguci da naudi svesteniku, necisti duh cesto trazi
kompenzaciju nanoseci stetu njegovim bliznjima. “Tebi ne mogu nista da uradim,
ali cu se okomiti na tvoju decu” – rekao je bes direktno ocu Vailiju iz Vasknarve.

“Bilo je momenata, kada sam zeleo da napustim sve, da na miru sluzim Liturgiju, i
nasladjujem se molitvenim opstenjem s Bogom, i razgovaram sa normalnim ljudima
– zeleo sam da zaboravim odvratne besove i direktnu borbu sa njima. Ali dolazili su
nesrecni ljudi, prolivali suze i molili za pomoc svoje majke, rodjake, prijatelje. I nije
srce moglo da izdrzi toliku ljudsku tugu, i ponovo sam pocinjao sa citanjem
egzorcistickih molitvi. Jednom sam odlucio da sa svim prekinem. – Sa svim. Nisam
imao vise snage. Samo sto sam doneo tu odluku, odmah sam se jako razboleo. Lezao
sam u krevetu dan, dva, celu nedelju. Nisam mogao uopste da ustanem. I molio sam
se Gospodu: "Gospode, ako je to Volja Tvoja, idem ka posednutim". Tog trenutka
sam ustao i posao da sluzim Liturgiju. I sve se ponovilo, ukljucujuci i progonstvo
lokalnih vlasti, koje su periodicno organizovali potere u gostoprijemnici, slali
poreske, pozarne, sanitarno-epidemioloske i slicne inspekcije…
Sposobnost za egzorcizam je – Boziji dar. Mnogi romanticno nastrojeni mladi ljudi
gore od zelje da se suoce sa direktnom borbom sa necistim duhom. Ali samo mali
broj moze da ponese taj Krst. Zbog toga je sin oca Vasilija stradao od cerebralne
paralize, a sam otac je preziveo nekoliko infarkta i udara. Kleveta ga je uzastopce
pratila ceo zivot.

Dobra ilustracija, koja potvrdjuje harizmaticni karakter sposobnosti za egzorcizam

je dole navedena prica mladog svestenika, ciji je duhovni otac citao molitve za
posednute:

“Jednom sam dosao da posetim svog duhovnika, koji je ziveo u Ukrajini. On nije
bio kuci. Saznao sam od vernika da je otisao u Moskvu na nekoliko dana.
Istovremeno sa mnom je u crkvu dosla i jedna zena iz dalekog Sibira. S njom je bio i
posednuti decak. Nesrecna majka je to sve prezivljavala, zeleci da neko pomogne
njenom sinu. Ja sam se sazalio na njenu tugu i pomislio: on je svestenik, i ja sam
svestenik – Blagodat je jedna te ista, pokusacu ja da mu ocitam molitvu. Uzeo sam i
poceo da citam cin egzorcizma nad bolesnim decakom. Molitva je proticala mirno.
Necisti duh nije davao nikakve znake svog prisustva u detetu. Ali, kada smo se vec
priblizavali kraju cina, decak je pognuo glavu, pogledao me strasnim, hladnim,
pronicljivim pogledom i rekao tonom koji je mene protresao kao mraz: "A ko si
ti?". Na tome se zavrsio moj pokusaj citanja molitve.

U borbi sa demonima sem posta i molitve je neophodno veliko smirenje, jaka vera i
predanost Volji Bozijoj. Jer inace moze da se desi isto sto i sa sinovima nekog
judejskog svestenika. U Apostolskim Delima citamo:… "A pokusase i neki od
Judejaca zaklinjaca, koji se skitahu, da nad onima u kojima bijahu zli diuhovi
spominju Ime Gospoda Isusa, govoreci: Zaklinjemo vas Isusom koga Pavle
propovijeda. A bijahu neki sedam sinova Skeve Judejca, prvosvestenika, koji ovo
cinjahu. A zli duh odgovarajuci rece: Isusa poznajem, i Pavla znam; ali vi ko ste? I
skocivsi na njih covjek u kome bese zli duh nadjaca ih i savlada, tako da goli i
izranjavljeni utekose iz one kuce” (Dela 19:13-16).

U nase neduhovno, neblagodatno vreme, broj posednutih ljudi se veoma povecao.

Covek, koji nema zastitu Bozanstvene Blagodati, zastupnistvo Angela-Hranitelja,
neprekidno zadovoljavajuci svoje strasti i pohote, postaje laki plen palih duhova.
Bavljenje okultizmom, vracanjem, magijom, astrologijom, istocnjackim ucenjima,
delimicno jogom u njenim razlicitim oblicima, ekstrasensorstvom, NLO,
spiritizmom i slicnim, otvara covekovu dusu za dejstvo mracnih duhova, prizivajuci
tako besa za pomocnika, i cineci ga posednutim. Liseni duhovne veze sa precima, s
kulturno-istorijskom tradicijom svoje Otadzbine, otrgnuti od pravoslavne vere,
savremeni covek vise nije u stanju da se orijentise u duhovnom svetu, pravi greske, i
mnoge od njih se pokazuju kobnim.

Ja sam vise puta morao da posecujem psihijatrijske bolnice, gde su se pored

dusevnih bolesnika nalazili i posednuti. Savremena bezbozna psihijatrija ne
razlikuje bolesnog od posednutog, iako je u Rusiji pre revolucije bilo mnogo
poznatih specijalista, koji su to mogli da rade bez greske. Jedan od njih kada pocne
da sumnja u posednutost stavlja deset solja. U devet sipa Svetu vodu, a samo u
jednoj se nalazi obicna. Posednut uvek bira solju sa obicnom vodom. Drugi primer:
cita se prosta zaklinjuca molitva, tipa: “Neka vaskrsne Bog i neka se razveju
neprijatelji Njegovi…” iz vecernje Sluzbe. Ljudi s psihickim problemima, po pravili
na to reaguju mirno, dok posednuti pocinju da se grce, vicu i mole da se prekine
citanje.

Ponavljam: danas ima mnogo duhovno bolesnih ljudi, koji toga nisu ni svesni. Posto
zive u tami i s tamom, ne uznemiravaju svoga besa, pokorno ispunjavajuci njegovu
volju, koja se slaze sa zeljama onoga koji gine. Takav covek mora da dodje u dodir
sa Svetinjom, na primer da dodje u hram, gde pocinje da se oseca nelagodno –
pocinje da se grci, posebno za vreme Liturgije na Heruvimskoj pesmi, I tada obicno
moraju da izadju iz hrama. Ja sam sam mogao da vidim, kako su na krstenju, u
vreme citanja zaklinjucih molitvi, zdravi muskarci gubili svest, vristali, ponasajuci
se kao majke jednogodisnjim bebama.

Da li je izlaz u molitvi? Cini se veoma prosto – ocitana molitva i sve postaje u redu.
Medjutim, sve je u stvarnosti mnogo slozenije. Da bi bes izasao i ostavio coveka na
miru, neophodno je da sam covek postane potpuno drugaciji. Nov, Hristov, kako
demon ne bi imao nikakvog pristupa preko strasti i poroka pale prirode. Mi
moramo da postanemo takvi, kakve hoce da nas vidi Hristos – sasud Duha Svetoga,
staniste Bozije Blagodati. U takvom coveku necisti duh ne moze da zivi, i bezi od
njega kao od ognja.

Savremeni covek po svojoj slabosti i lenjosti uopste ne zeli da se trudi. On zeli da se

isceli, ali da se pritom ne namuci. Zeli da se izbavi od dosadne prepreke i da se kao i
ranije “nasladjuje” zivotom, kupajuci se u porocima i strastima. Ali to nije moguce.
I trud egzorciste ce biti uzaludan, ako se bolesnik sam ne izmeni. Jedan svestenik mi
je pricao, da je jednom video kako je za vreme Sluzbe iz usta jedne zene, kojoj je
citao molitvu za posednute, sporo izasao taman oblak, i ona se iscelila. Ali u to
vreme ju je neko slucajno dotakao, ona se okrenula i zlobno psovala “krivca” –
oblak se vratio nazad u nju…

Da bi se izbavilo od posednutosti, treba poceti sa pokajanjem za sav prethodni zivot,

sa ocrkovljenjem, menanjem sebe samog, a zatim traziti egzorcistu. Zapamtite, Sveti
Oci su predskazali, da ce ljudi poslednjih vremena biti veoma gordi, pa ce se zato
uglavnom i spasavati nevoljama i bolestima. Ako ih smireno budu nosili.

U danasnje vreme nije lako naci pravog egzorcistu. Njih ima malo, a svaka
zaklinjuca molitva predstavlja ogroman napor svih duhovnih i fizickih snaga. I
osveta, bezgranicna osveta necistih duhova. Zapamtite: obracajuci se egzorcisti, vi
ga molite da prolije krv za vas. Zivite tako, da njegova zrtva bude korisna.

Svestenik RODION