Frenk Herbert, MUAD'DIB Preveo Zoran ivkovi

1.

Kada je moj otac, Car Padiah, saznao za smrt Vojvode Letoa, kao i za nain na koji je umro, obuzeo ga je bes kao nikada pre toga. Stao je da okrivljuje moju majku i ugovor koji ga je nagnao da na presto postavi jednu pripadnicu reda Bene Geserit. Okrivljavao je Esnaf i zlog starog Barona. Okrivljavao je svakoga ko bi mu iziao pred oi, ukljuujui tu i mene, poto je tvrdio da sam i ja vetica, kao i svi ostali. A kada sam pokuala da ga uteim, rekavi mu da je to uinjeno u saglasnosti sa jednim starim zakonom samoouvanja, kome su se pokoravali ak i najdrevniji vladari, on mi se podrugljivo osmehnuo i upitao me da li ga smatram slabiem. Tog trenutka sam shvatila da uzrok njegove srdbe nije bila Vojvodina smrt, ve ono to je ta smrt znaila za sve ljude kraljevske krvi. Kada sada to prizovem u seanje, ini mi se da je i moj otac posedovao, u izvesnoj meri, dar za predvianje, budui da je izvesno da njegova i Muad'Dibova loza dele iste pretke.

'U oevoj kui' princeze Irulan "Sada e Harkonen ubiti Harkonena", proaputa Pol. Probudio se neposredno pre no to se spustila no i ustao u sedei poloaj u hermetiki zatvorenom i zatamnjenom pustinjskom atoru. Izgovorivi te rei, razabrao je sa mesta gde mu je majka leala blago otiranje o atorski zid. Pol baci pogled na detektor blizine na podu, osmotrivi brojanik, ije su se fosforne cevi sjajile u tami. "Uskoro e no", ree mu majka. "Zato ne podigne titnike atora?" Polu tog trenutka postade jasno da joj se disanje ve neko vreme promenilo i da je beumno leala u tami sve dok se nije uverila da se on probudio. "Podizanje titnika ne bi imalo nikakve svrhe", uzvrati on. "Bila je oluja.ator je prekriven peskom. Iskopae nas uskoro." "Jo nema nikakvog znaka od Dankana?" "Nema."

Pol odsutnim pokretom protrlja vojvodski peat na palcu i uzdrhta od besa pri pomisli na vraje ustrojstvo ove planete, zbog koga mu je otac izgubio ivot. "ula sam kako se oluja podie", ree Desika. Ravnoduna ispraznost njenih rei pomogla mu je da malo povrati pribranost. Usredsredio je misli na oluju koju je video kako se podie kroz prozirni zid pustinjskog atora - hladni peani kovitlaci krstarili su bazenom, da bi potom brazde i prirepci iarali nebo. Podigao je pogled prema stenovitom iljku i primetio kako menja oblik pod udarom vetra, pretvorivi se u niski klin prljavoute boje. Pesak nanesen u njihov bazen najpre je prekrio nebo tamnom koprenom, a zatim utrnuo svu svetlost kada je potpuno zavejao ator. atorski luci samo su jednom zakripali pod dodatnim optereenjem - da bi potom tiinu naruavali jedino prigueni, reski brektaji peanih snorkela koji su pumpali vazduh sa povrine. "Probaj ponovo da aktivira prijemnik", ree Desika. "Nema svrhe", uzvrati on. Pronaao je cev za vodu u spremitu na vratnom delu pustinjskog odela i usisao topao gutljaj, pomislivi pri tom kako je upravo tog trenutka zapoeo pravi ivot na Arakisu - ivot koji se zasnivao na troenju prikupljene vlage njegovog vlastitog disanja i telesnih isparenja. Voda je bila bljutava i bezukusna, ali mu je ipak osveila grlo. Zauvi Pola kako pije, Desika najednom postade svesna glatkoe svog pustinjskog odela koje joj je prianjalo uz telo, ali odbi da prihvati injenicu da je i sama edna. Prihvatiti to znailo je u potpunosti pristati na uasne nunosti Arakisa, gde se strogo moralo voditi rauna ak i o najsiunijim kapima vlage; svaka kapljica vode morala je nai svoj put do atorske sabirnice, a trebalo je aliti za svakim dahom koji je neoprezno otiao u otvoreni vazduh. Bilo je daleko lake ponovo otpoinuti. Ali, postojao je jedan san u minulom spavanju po danu i ona je uzdrhtala pri spomenu na njega. Drala je snene ake ispod peane matice, na kojoj je stajalo ispisano jedno ime: Vojvoda Leto Atreid. I onda se ime razluilo u peanom toku, a ona je odmah otpoela da ga ponovo ispisuje; meutim, pre no to je stigla do poslednjeg slova, prvo je ve bilo izgubljeno. Priliv peska nije prestajao. San joj se pretvorio u jadikovanje: sve glasnije i glasnije. To smeno jadikovanje - deo Desikinog uma prepoznao je zvuk kao njen sopstveni glas iz

vremena kada je jo bila sasvim mala, tek neto vea od bebe u kolevci. Jedna ena, koju seanje nije moglo sasvim da dokui, nepovratno je iezavala. Moja neznana majka, pomisli Desika. Benegeseritka koja me je rodila, a zatim predala Sestrama, zato to joj je to bilo nareeno. Da li joj je bilo milo to se na taj nain otarasila Harkonenovog deteta? "Moemo ih tui jedino zainom", ree Pol. Kako uopte moe i da pomisli na napad u ovakvom trenutku? upita se ona. Zaula je kako se uskomeao, a zatim zvuk njihove bale, koju je stao da vue preko atorskog poda. "Na Kaladanu je kljuna bila sila na moru i u vazduhu", ree on. "Ovde je to pustinjska sila. Slobodnjaci su glavni adut." Glas mu je dopirao sa mesta gde su se nalazili atorski stezai. Zahvaljujui svojoj benegeseritskoj obuci, razabrala je u sinovljevom glasu prizvuk neodreene ogorenosti koju je oseao prema njoj. itav ivot obuavan je da mrzi Harkonene, pomisli ona. A sada je ustanovio da je i sam Harkonen... preko mene. Kako me on malo poznaje! Ja sam bila jedina ena mog Vojvode. Prihvatila sam njegov ivot i njegove vrednosti u toj meri da sam se na kraju ogluila o nareenja Bene Geserita. Svetli kvadrant u atoru zasijao je kada ga je Pol ukljuio i ispunio kupolastu zapreminu zelenkastom svetlou. Pol je kleao pokraj stezaa; kapuljaa na pustinjskom odelu bila mu je pripravljena za izlazak u otvorenu pustinju - eoni deo sputen, filter za usta na mestu, prikljunice za nos podeene. Jedino su mu se videle tamne oi: uski pojas lica, koji se u jednom trenutku okrenuo prema njoj, a odmah potom u stranu. "Osiguraj se za izlazak napolje", ree joj on glasom koji je zvuao izoblieno kroz filter. Desika poe da navlai filter preko lica, a onda stade da podeava kapuljau u trenutku kada je Pol slomio peat atora. Pesak je zakripao im je Pol otkaio stezae i itav oblak zrnaca nahrupi u ator pre no to je on stigao da ga blokira statikim kompresorom. Jama u peanom zidu se poveavala kako je alatka rasterivala zrnca. On kliznu napolje, a ona stade da po umovima prati njegovo napredovanje prema povrini. ta emo nai tamo napolju? upita se ona. Harkonenove trupe i Sardaukari eto koje opasnosti moemo da oekujemo. Ali, ta je sa onima koje ne znamo?

Ona pomisli na statiki kompresor i ostale neobine alatke koje su se nalazile u bali. Najednom se svaka od tih naprava pojavi u njenoj svesti kao znamenje tajanstvenih opasnosti. A onda je osetila topao lahor sa povrine, koji joj je pomilovao obraze na mestu gde ih filter nije pokrivao. "Dodaj mi balu." Bio je to Polov glas, priguen i oprezan. Ona kleknu da ga poslua i zau kako litrai sa vodom grgolje dok je vukla balu po podu. Podigla je pogled nagore i spazila Pola uokvirenog u otvoru sa zvezdanim zaleem. "Ovamo", ree on i prui ruku nadole, a zatim podie balu prema povrini. Sada je jedino videla krug ispunjen zvezdama. Liile su na svetlee nianske naprave upravljene pravo prema njoj. Pljusak meteora prostruja nonim nebom. Izgledali su joj kao upozorenje, kao tigrove pruge, kao blistave nadgrobne ploe koje vapiju za njenom krvlju. Najednom je obuze jeza pri pomisli na nagradu koja je bila raspisana za njihove glave. "Pouri", ree Pol. "Hou da sruim ator." Priliv peska sa povrine zasu joj levu aku. Koliko li e jo peska stati u nju? upita se ona. "Da ti pomognem?" upita Pol. "Ne." Ona proguta pljuvaku kroz suvo grlo i ue u jamu, osetivi pod akama pesak statiki fiksiran za zidove. Pol se sae i uhvati je za ruku. Kada se obrela pokraj njega na povrini, videla je da se nalazi na jednom ravnom potezu pustinje, obasjanom svetlou zvezda. Pesak je gotovo do vrha ispunio njihov bazen, ostavivi nezapretan jedino tamni rub okolnih stena. Ona upravi svoja izvebana ula neto dublje u tminu. Zvuci sitnih ivotinja. Obruavanje nekog peanog ispusta u daljini, ispunjeno priguenim skianjem zverinja. Pol je u meuvremenu sruio ator i izvlaio ga kroz jamu. Svetlost zvezda izobliila je no taman u dovoljnoj meri da svaku sen ispuni nabojem pretnje. Ona pogleda po okolnim tmastim ostrvima.

Tama je slepevo seanje, pomisli ona. On oslukuje davno minule zvuke, krike onih koji su mu lovili pretke u tako dalekoj prolosti da je pamte samo njegove najprimitivnije elije. On vidi uima. On vidi nozdrvama. Stojei pokraj nje, Pol joj ree: "Dankan mi je kazao da e, ukoliko ga uhvate, izdrati... do sada. Moramo stoga da poemo odavde." On prebaci balu preko ramena, uputi se prema oblinjem rubu plitkog bazena i pope se na jedan ispust sa koga se pruao pogled prema otvorenoj pustinji. Desika automatski krenu za njim, primetivi kako polako poinje da ivi u sinovljevoj orbiti. Jer moj bol sada je tei od morskog peska, pomisli ona. Ovaj svet liio me je svega drugog izuzev najstarije svrhe: budueg ivota. Od sada ivim za mog mladog Vojvodu i ker koja e se tek roditi. Osetila je kako joj noge tonu u pesak dok se uspinjala za Polom. On je gledao prema severu, preko linije litica, osmatrajui jedan udaljeni, strmi pristranak. Daleki kameni profil liio je na drevnu ratnu lau oivienu zvezdama. Izgledalo je kao da se neki nevidljivi talas neprekidno odbija o brod, dok je sa njega dopiralo zujanje rotirajuih antena, dimnjaci su stajali povijeni unazad, a na krmi se podizalo neobino uzdignue u obliku slova "pi". Narandasti sjaj blesnu povrh siluete, a zatim jedna blistava, purpurna linija skliznu nadole, prema sjaju. Potom suknu jo jedna purpurna linija. A onda novi narandasti blesak! Prizor je liio na neku drevnu bitku, seanje na artiljerijski dvoboj, koji im je prosto prikovao poglede. "Stubovi plamena", proaputa Pol. Prsten crvenih oiju podie se iznad udaljenih stena. Purpurne pree uokvirie nebo. "Plamen mlaznica i laserski pitolji", ree Desika. Prvi mesec Arakisa, prainastocrvene boje, podigao se iznad obzorja sa njihove leve strane i oni u tom pravcu spazie trag oluje - traku neobine kretnje koja se vukla pustinjom.

"To su sigurno Harkonenovi topteri koji su krenuli u potragu za nama", ree Pol. "Vidi samo kako proeljavaju pustinju... kao da nastoje da istrebe sve ivo... kao kada bi ti htela da istrebi neko osinje gnezdo." "Ili gnezdo Atreida", ree Desika. "Moramo da potraimo neko utoite", ree Pol. "Poi emo na jug i drati se stena. Ako nas zateknu na otvorenom..." On se osvrnu i podesi balu na leima. "Ubijaju sve to se mrda." On zakorai niz grbinu, ali istog trenutka zau priguen pisak letelice koja para vazduh i ugleda tamna oblija ornitoptera nad sobom.

2.

Otac mi je jednom kazao da je potovanje istine blizu toga da predstavlja temelj svekolike moralnosti. 'Neto ne moe nastati ni iz ega', rekao je on. Ovo je veoma duboka misao, ukoliko shvatite da 'istina' moe biti krajnje nepouzdana.

Iz 'Razgovora sa Muad'Dibom' princeze Irulan

"Oduvek sam se diio time to mogu da vidim stvari onakve kakve one zaista jesu", ree Tufir Havat. "To je glavno odlije Mentata. Naprosto niste u stanju da prekinete analizu podataka." Smeurano, staro lice izgledalo je pribrano u tami praskozorja, izgovarajui te rei. Usne boje safoa stajale su mu u jednoj liniji, dok su se borice lepezasto irile povrh njih. Jedan ovek, odeven u tuniku, bez rei je uao na pesku, preko puta Havata, ostavi potpuno ravnoduan prema onome to je uo. Nalazili su se ispred jedne stene, koja se nadnosila na iroku i plitku udolinu. Svitanje se irilo preko izlomljene linije grebena iznad bazena, optaui sve ruiastim prelivima. Pod ispustom bilo je hladno; suva i prodorna studen koja je preostala iz minule noi. Topli vetar podigao se neposredno pre svanua, ali do sada se ve ohladio. Havat je uo cvokotanje zuba nekolicine vojnika koji su jo bili sa njim, sedei neto dublje pod ispustom.

ovek koji je uao naspram Havata bio je Slobodnjak koji je doao preko udoline u prvom ciku lane zore, klizei preko peska, ponirui meu dine, jedva uoljivim kretnjama. Slobodnjak prui prst prema pesku izmeu njih i nacrta na njemu jednu figuru. Liila je na luk iz koga upravo polee strela. "Ima mnogo Harkonenovih patrola", ree on, a zatim podie prst i upravi ga preko grebena sa kojih su se spustili Havat i njegovi ljudi. Havat klimnu glavom. Mnogo patrola. Da. Ali, jo nije bio naisto sa tim ta Slobodnjak hoe, i to ga je onespokojavalo. Mentatska obuenost trebalo je da prui priliku da se razaberu pobude. Bila je to najtea no u Havatovom ivotu. Nalazio se u Tsimpou, garnizonskom seocetu, predstrai preanjeg glavnog grada Kartaga, kada su poeli da stiu izvetaji o napadu. Prvo to mu je palo na um bilo je: to je samo prepad; Harkoneni nas kuaju. Ali izvetaji su sve bre pristizali. Dve legije spustile su se u Kartagu. Pet legija - pedeset brigada! - napalo je Vojvodinu glavnu bazu u Arakenu. Jedna legija na Arsunt. Dve borbene grupe na Razmrskanu Stenu. A onda su izvetaji postali podrobniji - meu napadaima se nalaze Carevi Sardaukari, verovatno dve legije. Ubrzo se takoe ispostavilo da su napadai savreno dobro znali koje snage gde da upute. Savreno! Prvorazredna obavetajna sluba. Srdba koja je poela da kulja u Havatu zapretila je da mu osujeti normalno funkcionisanje mentatskih sposobnosti. Razmere napada delovale su na njegov um poput fizikog udarca. Dok je sada uao skriven ispod pustinjske stene, on klimnu glavom samome sebi, zaogrnuvi se poderanom i izbuenom tunikom koja ga je jedina titila od studeni senke. Razmere napada. Sve vreme je oekivao da e neprijatelj iznajmiti lake brodove od Esnafa za kratke, provokativne upade. Bila je to uobiajena igra u ovakvim okrajima Velikih Kua. Laki brodovi dolazili su u pravilnim razmacima na Arakis da bi prevozili zain

za Kuu Atreida. Havat je preduzeo sve mere predostronosti da bi osujetio neoekivane napade lanih teretnih brodova za transport zaina. Pretpostavljalo se da u glavnom napadu nee uestvovati vie od deset brigada. Ali, prema poslednjoj proceni, na Arakis se spustilo vie od dve hiljade brodova - i to ne samo teretnjaka, ve i fregata, izviakih letelica, monitora, razaraa, transportera vojnika, skladitara... Vie od stotinu brigada - deset legija! Ni pedesetogodinji prihod Arakisa ostvaren na zainu ne bi bio dovoljan da se pokriju trokovi ovakvog poduhvata. Ne, ne bi bio. Potcenio sam sumu koju je Baron bio spreman da potroi na napad na nas, pomisli Havat. Izneverio sam mog Vojvodu. A onda je tu jo bio izdajica. Poiveu dovoljno dugo da ga vidim uguenog!, pomisli on. Trebalo je da ubijem onu benegeseritsku veticu kada mi se ukazala prilika. Za njega vie uopte nije bilo sumnje u pogledu toga ko ih je izdao - gospa Desika. Svi podaci koje je doznao ili su tome u prilog. "Va ovek Gurni Halek i deo njegovih vojnika bezbedni su kod naih prijatelja krijumara", ree Slobodnjak. "Dobro." Gurni e, dakle, otii sa ove paklene planete. Nismo, znai, svi gotovi. Havat se osvrnu i pogleda etu svojih ljudi. Kada je pala no, imao je oko sebe tri stotine najboljih boraca. Sada ih je preostalo jedva dvadesetak, a ak polovina bila je ranjena. Neki su sada spavali, u stojeem poloaju, oslonjeni o stenu, oprueni na pesku ispod stene. Njihov poslednji topter, koji su koristili kao povrinsko vozilo za prevoz ranjenika, otkazao je malo pre zore. Dokrajili su ga laserskim pitoljima i sakrili ostatke, a zatim se probili do ovog skrivenog mesta na rubu bazena. Havat je imao samo priblinu predstavu o tome gde se trenutno nalaze otprilike dve stotine kilometara jugoistono od Arakena. Glavi putevi izmeu siekih zajednica Zatitnog Zida bili su negde junije. Slobodnjak koji je uao naspram Havata zabaci kapuljau i skide kapu pustinjskog odela, otkrivi peanu kosu i bradu. Kosa mu je bila zaeljana unazad, tako da mu je do izraaja dolo visoko elo. Imao je nedokuive oi, ija je potpuno plava boja poticala od zainske ishrane. Brada i brkovi bili su mu umrljani sa jedne

strane ustiju, a dlaice slepljene usled pritiska omaste sabirne cevi, koja je vodila iz prikljunica za nos. ovek izvadi ove prikljunice i ponovo ih namesti, a zatim protrlja oiljak pokraj nosa. "Ako noas budete preli preko sinka", ree Slobodnjak, "nemojte koristiti titnike. Postoji procep u zidu..." On se okrenu na petama i pokaza prema jugu. "...tamo, a do erga je otvoren pesak.titnici bi privukli..." On zastade za trenutak. "...crva. Oni obino ne zalaze ovamo, ali titnik bi sigurno domamio bar jednog." Kazao je 'crv', pomisli Havat, a nameravao je da kae neto drugo.ta? I ta on hoe od nas? Havat uzdahnu. Nije mogao da se seti kada je ranije bio ovako umoran. Energetske pilule nisu mogle da ublae iznurenost miia koju je oseao. Prokleti Sardaukari! Osetivi najednom ogorenost prema samome sebi, on se suoi sa pomilju o vojnicima-fanaticima i carskoj izdaji koju su oni otelovljavali. Mentatska procena podataka jasno mu je stavila do znanja da su vie nego mali izgledi da dokaze o ovoj izdaji izloi pred Velikim Veem Landsrada, od koga se jedino mogla oekivati pravda. "elite li da odete kod krijumaara?" upita Slobodnjak. "Je li to mogue?" "Put je dug." Slobodnjaci ne vole da kau ne, jednom mu je rekao Ajdaho. Havat ree: "Jo mi nisi kazao da li tvoji ljudi mogu da pomognu mojim ranjenicima?" "Oni su ranjenici." Svaki put taj isti vraji odgovor! "Znamo da su ranjenici", odbrusi Havat. "Nije stvar u tome..." "Polako, prijatelju", upozori ga Slobodnjak. "ta kau tvoji ranjenici? Ima li meu njima i takvih koji uviaju da je tvom plemenu potrebna voda?" "Nismo razgovarali o vodi", ree Havat. "Mi..."

"Shvatam tvoje protivljenje", ree Slobodnjak. "Oni su tvoji prijatelji, tvoji saplemenici. Imate li vode?" "Ne mnogo." Slobodnjak pokaza rukom na Havatovu tuniku, ispod koje se mestimino videla koa. "Bili ste zateeni unutar siea, bez pustinjskih odela. Morate doneti odluku o vodi, prijatelju." "Moemo li da raunamo na tvoju pomo, uz dobru nadoknadu?" Slobodnjak slegnu ramenima. "Nemate vode." On baci pogled na grupu iza Havata. "Koliko si ranjenika spreman da izgubi?" Havat za trenutak ne odgovori nita, netremice gledajui u sagovornika. Kao Mentatu, bilo mu je jasno da je veza meu njima u prekidu. Rei ovde nisu povezivane na normalan nain. "Ja sam Tufir Havat", ree on. "Ovlaen sam da govorim u ime mog Vojvode. To mi daje pravo da se obaveem na raun tvoje pomoi. Pomo mi je potrebna u ogranienom vidu, kako bih dovoljno dugo sauvao snagu da ubijem izdajnika koji misli da ga osvetnika ruka nee stii." "Hoe, dakle, da uzmem udela u osveti?" "Sam u izvesti osvetu. elim jedino da budem osloboen odgovornosti za ranjenike." Slobodnjak nabra obrve. "Kako moe da bude odgovoran za ranjenike? Pa oni su sami za sebe odgovorni. Problem je voda, Tufire Havate. eli li da donesem odluku umesto tebe?" ovek stavi ruku na oruje koje je imao skriveno ispod odore. Havat se nape, pitajui se: da nije ovde posredi izdaja? "ega se boji?" upita ga Slobodnjak. Ah, ti ljudi i njihova uznemirujua neposrednost! "Glava mi je ucenjena", odgovori on oprezno. "Ah-h-h-h." Slobodnjak die ruku sa oruja. "Misli da smo podmitljivi. Ne poznaje nas. Harkoneni nemaju dovoljno vode da njome potkupe ak ni nae najmanje dete." Ali su ipak platili Esnafu za prevoz dve hiljade borbenih brodova, pomisli Havat. Preteranost te cene jo ga je oamuivala.

"I vi i mi se borimo protiv Harkonena", ree Havat. "Zar ne bi trebalo da su nam zajedniki problemi i naini ratovanja sa njima?" "Zajedniki su nam", uzvrati Slobodnjak. "Video sam te kako se bori protiv Harkonena. Dobar si ratnik. Bilo bi trenutaka kada bih voleo da mi stoji uz bok." "Dovoljno je samo da kae gde i kada ti moje oruje moe biti na usluzi", ree Havat. "Ko to zna?" upita Slobodnjak. "Harkonenovih snaga ima posvuda. Ali ti jo nisi doneo odluku o vodi. Ili moda eli da to uine sami ranjenici?" Moram biti oprezan, pomisli Havat. Postoji ovde neto to ne razumem. On ree: "Da li bi mi otkrio tvoj metod? Arakiski metod?" "Tipian stav stranaca", ree Slobodnjak glasom u kome se oseao podrugljiv prizvuk. On pokaza u pravcu severozapada, preko vrha grebena. "Posmatrali smo vas noas kako dolazite preko peska." On spusti ruku. "Dri svoje ljude na tronoj strani dine. To nije dobro. Nemate pustinjska odela, niti vodu. Neete dugo izdrati." "Nije lako saiveti se sa Arakisom", uzvrati Havat. "Tano. Ali mi smo ubijali Harkonene." "ta vi radite sa ranjenicima?" upita Havat. "Zar ovek ne zna kada vredi truda da bude spasen?" uzvrati pitanjem Slobodnjak. "Tvoji ranjenici znaju da nemate vode. I ranjenici i zdravi moraju da misle na budunost plemena." Budunost plemena, pomisli Havat. Plemena Atreida. Ima smisla u tome. On nagna sebe da postavi pitanje koje je do tada izbegavao. "Ima li vesti o mom Vojvodi ili o njegovom sinu?" Nedokuive plave oi podigoe se prema Havatu. "Vesti?" "Kakva im je sudbina?!" uzviknu Havat. "Sudbina je za sve ista", uzvrati Slobodnjak. "Kau da se tvoj Vojvoda suoio sa svojom sudbinom.to se tie Lisana al-Gaiba, njegovog sina, sve je u Lietovim rukama. Liet nije nita rekao." Znam odgovor i bez pitanja, pomisli Havat. On se osvrnu prema svojim ljudima. Svi su ve bili budni i uli njihov razgovor. Gledali su negde preko peska, dok im se na licu italo uvianje neumitnosti: nije bilo povratka na Kaladan, a sada je i Arakis bio izgubljen.

Havat se ponovo okrenu prema Slobodnjaku. "Jesi li uo neto o Dankanu Ajdahu?" "Nalazio se u velikoj kui kada je titnik iskljuen", uzvrati Slobodnjak. "Samo sam to uo... i nita vie." Ona je iskljuila titnik i pustila unutra Harkonene, pomisli on. Ovoga puta sam ja bio taj ko je sedeo sa leima okrenutim vratima. Kako je to mogla da uini, kada je time istupila i protiv roenog sina? Ali... ko zna kakve se misli motaju po glavama tih benegeseritskih vetica... ako se to uopte mogu nazvati misli." Havat pokua da proguta pljuvaku kroz suvo grlo. "Kada e neto saznati o deaku?" "Malo znamo o onome to se dogaa u Arakenu", ree Slobodnjak, slegnuvi ramenima. "Ko zna?" "Imate li naina da doznate?" "Moda." Slobodnjak protrlja oiljak pokraj nosa. "Reci mi, Tufire Havate, zna li neto o velikom oruju koje su Harkoneni upotrebili?" Artiljerija, pomisli Havat sa gorinom. Ko bi mogao da pomisli da e primeniti artiljeriju u ovom dobu titnika? "Misli na artiljeriju koju su upotrebili da bi zarobili nae ljude u peinama", ree on. "Raspolaem izvesnim... teorijskim... znanjem o tom eksplozivnom naoruanju." "Svaki ovek koji se povue u peinu samo sa jednim otvorom zasluuje da umre", ree Slobodnjak. "Zato pita za to oruje?" "Liet to eli." Da li je to to hoe od nas, upita se Havat. On ree: "Jesi li doao ovamo da zatrai obavetenja o velikim topovima?" "Liet eli da ispita to oruje." "Pa onda poite i uzmite jedan top", odbrusi Havat. "Da", uzvrati Slobodnjak. "Uinili smo to. Uzeli smo to oruje i sakrili ga na mesto gde ga Stilgar moe prouiti za Lieta i gde ga Liet lino moe videti, ako to bude eleo. Ali, sumnjam u to: oruje nije ba najbolje. Slabog je sastava za Arakis." "Uzeli ste... top?" upita Havat.

"Posle dobrog okraja", odgovori Slobodnjak. "Izgubili smo samo dva oveka, a prosuli vodu iz vie od stotinu njihovih." Uz svaki top nalazili su se Sardaukari, pomisli Havat. Ovaj pustinjski ludak govori tako nehajno o gubitku svega dva oveka u borbi sa Sardaukarima! "Ne bismo ni tu dvojicu izgubili da nije bilo onih koji su se borili na strani Harkonena", ree Slobodnjak. "Ima meu njima dobrih boraca." Jedan od Havatovih ljudi prie hramajui i pogleda Slobodnjaka, koji je jo uao. "Govori li to o Sardaukarima?" "Da, o Sardaukarima govori", uzvrati Havat. "Sardaukari!" ree Slobodnjak sa prizvukom radosti u glasu. "Ah-h-h, to je, znai, posredi! Ba smo proveli dobru no. Sardaukari. Koja Legija? Da li zna?" "Mi... ovaj... ne znamo", ree Havat. "Sardaukari", ponovi Slobodnjak. "Nosili su, meutim, harkonensku uniformu. Nije li to udno?" "Car ne eli da se rauje kako se bori protiv jedne Velike Kue", ree Havat. "Ali ti zna da su oni Sardaukari." "Ko sam ja?" upita Havat sa prizvukom gorine. "Ti si Tufir Havat", uzvrati ovek poslovnim glasom. "No, dobro, ve emo sve saznati. Poslali smo trojicu koje smo uhvatili da ih ispitaju Lietovi ljudi." Havatov oficir progovori polako, dok mu se u svakoj rei oitovala neverica: "Vi ste... uhvatili Sardaukare?" "Samo trojicu", uzvrati Slobodnjak. "Dobro su se borili." Da smo samo imali vremena da se poveemo sa ovim Slobodnjacima, pomisli Havat, ne mogavi da obuzda plimu tuge. Da smo samo stigli da ih obuimo i naoruamo. Velika Majko, kakvu smo onda borbenu silu mogli da imamo! "Moda okleva zbog brige za Lisana al-Gaiba", ree Slobodnjak. "Ako je on stvarno Lisan al-Gaib, onda mu nita ne moe biti. Ne razbijaj glavu oko neega to jo nije dokazano." "Sluio sam... Lisana al-Gaiba", ree Havat. "Njegova bezbednost je moja briga. Zavetovao sam se na to." "Zavetovao si se njegovoj vodi?"

Havat baci pogled na svog oficira, koji je i dalje zurio u Slobodnjaka, a zatim ponovo upravi panju na ueu priliku. "Da, njegovoj vodi." "eli da se vrati u Araken, na mesto njegove vode?" "U... da, na mesto njegove vode." "Zato nisi odmah kazao da je u pitanju voda?" Slobodnjak ustade i privrsti nosne utinice. Havat dade glavom znak svom oficiru da se vrati ostalima. ovek umorno slegnu ramenima i poslua. Havat zau kako ljudi neto tiho poinju da priaju. Slobodnjak ree: "Uvek postoji put do vode." Iza Havata jedan ovek opsova. Oficir ga pozva: "Tufire! Umro je Arki." Slobodnjak stavi pesnicu na uho. "Zavet vode! To je znak!" On pogleda Havata. "Imamo u blizini mesto za prihvatanje vode. Da pozovem moje ljude?" Oficir prie Havatu i ree mu: "Tufire, nekoliko ljudi ostavilo je ene u Arakenu. Oni su... ovaj, zna ve kako je u ovakvom asu." Slobodnjak je i dalje drao pesnicu na uhu. "Je li to zavet vode, Tufire Havate?" upita on. Havatov um munjevito je radio. Osetio je sada na ta Slobodnjak cilja, ali se bojao reakcije umornih ljudi pod stenom, kada budu shvatili ta je posredi. "Zavet vode", ree Havat. "Neka nam se plemena ujedine", ree Slobodnjak, spustivi pesnicu. Kao da je to bio signal, etiri oveka skliznue sa stene nad njima. Brzo uoe pod zaklon, obmotae mrtvaca u tkaninu, podigoe ga i poee da tre sa ovim teretom du zida grebena, sa desne strane. Njihova hitra stopala podizala su oblaie praine. Sve je bilo gotovo pre no to su Havatovi umorni ljudi stigli da dou k sebi. Grupa sa leom, koji je, obmotan tkaninom, liio na oveu vreu, ve je zala za jednu stenu. Jedan od Havatovih ljudi povika: "Kuda su se deli sa Arkijem? Pa on je..." "Nose ga... da ga sahrane", ree Havat. "Slobodnjaci ne sahranjuju svoje mrtvace!" uzviknu ovek. "Ne pale ti trikovi kod nas, Tufire. Znamo mi ta oni rade. Arki je bio jedan od..."

"Raj eka svakog ko umre u slubi Lisana al-Gaiba", ree Slobodnjak. "Ako je tano da sluite Lisana al-Gaiba, kao to ste kazali, emu onda to oplakivanje? Seanje na nekoga ko je umro na taj nain bie zauvek ivo." Ali Havatovi ljudi nastavie da se primiu, ljutitih izraza lica. Jedan od njih mai se za laserski pitolj i poe da ga izvlai. "Da nisi mrdnuo dalje!" odbrusi mu Havat. Upirao se da obuzda umor koji mu je slamao miie. "Ovi ljudi potuju nae mrtve. Obiaji se razlikuju, ali znaenje im je isto." "Istopie Arkija zbog njegove vode", uzvrati nepopustljivo ovek sa laserskim pitoljem. "ele li to tvoji ljudi da i oni prisustvuju ceremoniji", upita Slobodnjak. On ak i ne shvata u emu je problem, pomisli Havat. Naivnost Slobodnjaka bila je zastraujua. "Zabrinuti su za sudbinu pokojnika koji im je bio potovan i omiljen drug", ree Havat. "Postupiemo sa vaim drugom uz iste poasti koje uivaju nai ljudi", uzvrati Slobodnjak. "To je zavet vode. Poznajemo mi obrede. ovekovo telo samo je njegovo; jedino voda pripada plemenu." Havat brzo progovori, poto se ovek sa laserskim pitoljem pribliio jo jedan korak. "Hoete li sada da pomognete naim ranjenicima?" "Pa zavetovali smo se na to", uzvrati Slobodnjak. "Uiniemo za vas ono to se ini za lanove svog plemena. Najpre vas sve moramo odenuti i pobrinuti se za ostale potrebe." ovek sa laserskim pitoljem zastade. Havatov oficir ree: "Kupujemo li mi to pomo Arkijevom... vodom." "Nita ne kupujemo", uzvrati Havat. "Pridruili smo se ovim ljudima." "Obiaji se razlikuju", promrmlja jedan od ljudi. Havatu malo laknu. "I pomoi e nam da stignemo do Arakena?" "Poubijaemo sve Harkonene", ree Slobodnjak, iscerivi se pri tom. "I Sardaukare." On se povue korak nazad, stavi ake oko uiju i zabaci malo glavu, oslukujui. A onda spusti ruke i ree: "Dolazi neka letelica. Sakrijte se ispod stene i ne mrdajte."

Na Havatov znak rukom ljudi posluae. Slobodnjak uhvati Havata za ruku i povue ga prema ostalima. "Boriemo se kada kucne as za borbu", ree ovek, a zatim posegnu u nabore odore, izvadi odande kavez i izvue iz njega neku ivotinjicu. Havat prepoznade siunog imia. ivotinjica okrenu glavu i Havat primeti njene poptuno plave oi. Slobodnjak pogladi imia umirujui ga i neto mu tiho avrljajui. Zatim se nae prema glavi ivotinjice i sa jezika pusti kap pljuvake u podignuta imieva usta.imi rairi krila, ali ostade na Slobodnjakovoj ruci. ovek uze jednu cevicu, podie je do imieve glave i neto promrmlja u nju; a onda, vinu ivotinjicu visoko i pusti je u vazduh. imi prhnu iza grebena i nestade sa vidika. Slobodnjak sklopi kavez i ponovo ga zavue u nabore svoje odore. Zatim opet zabaci glavu, oslukujui. "Proeljavaju gornje terene", ree on. "Pitam se koga trae tamo." "Poznato je da smo se mi povukli u ovom pravcu", ree Havat. "ovek nikada ne sme da pretpostavi da je on jedina lovina", ree Slobodnjak. "Baci pogled na drugu stranu bazena. Videe neto." Vreme je proticalo. Havatovi ljudi se uskomeae i poee neto da apuu. "Budite neujni kao zaplaene ivotinje", opomenu ih Slobodnjak priguenim glasom. Havat opazi neku kretnju blizu naspramnog grebena - ukasta mrlja na ukastoj podlozi. "Moj mali prijatelj nosi svoju poruku", ree Slobodnjak. "On je dobar glasnik bilo danju ili nou. Bie mi ao ako ga izgubim." Kretnje sa druge strane sinka nestade. Na peanom prostranstvu promera etiri ili pet kilometara nije preostalo nita drugo do sve snaniji pritisak dnevne toplote - titravi stubovi vazduha koji se die. "A sad se sasvim primirite", proaputa Slobodnjak. Kolona gegavih prilika izbi iz jednog procepa u naspramnom grebenu i krenu pravo preko sinka. Havatu se uini da su posredi Slobodnjaci, premda im je nastup bio neobino nevet. Izbrojao je estoricu ljudi kako se tekog koraka kreu preko dina.

Sa desne strane, iza Havatove grupe, u visini se zau lepet ornitopterovih krila. Letelica se pojavi iznad zida grebena, gde su se oni nalazili skriveni: atreidski topter iaran harkonenskim ratnim bojama. Letelica se uputi prema ljudima koji su prelazili preko sinka. Grupa se zaustavi na prevoju dine i mahnu. Topter napravi jedan uzan krug iznad njih, a zatim se vrati neto nazad i spusti se ispred Slobodnjaka, podigavi oblak praine. Petorica iskoie iz toptera i Havat ugleda svetlucanje titnika, koji su odbijali zrnca praine i peska; trenutak potom, u vrstim i odlunim kretnjama ljudi iz letelice on prepoznade karakteristian nastup Sardaukara. "Auhh! Pa oni koriste svoje glupe titnike", prosikta Slobodnjak pored Havata, a zatim baci pogled prema otvorenom junom zidu sinka. "To su Sardaukari", proaputa Havat. "Dobro." Sardaukari se pribliie grupi Slobodnjaka koja ih je ekala, napravivi formaciju polukruga. Isukane otrice resko su pravile suneve odseve. Slobodnjaci su stajali u zbijenoj grupi, na izgled ravnoduni. Najednom, iz peska oko dve grupe pokuljae Slobodnjaci. Trenutak potom, nali su se i pored ornitoptera, a zatim u njemu. Oblak uskovitlane praine obavio je estoko komeanje na mestu gde su se dve grupe srele. A onda se praina slegla. Samo su Slobodnjaci ostali da stoje. "Ostavili su samo tri oveka u topteru", ree Slobodnjak pokraj Havata. "Srena okolnost. Nismo morali da otetimo letilicu dok smo je preuzimali." Iza Havata, jedan ovek proaputa "Pa to su bili Sardaukari!" "Jesi li primetio kako se dobro bore?" upita Slobodnjak. Havat duboko udahnu vazduh. Poeo je da osea nagorelu prainu oko sebe, toplotu, sunost. Glasom koji nije bio nita manje suv, on ree: "Da, veoma su se dobro borili." Zarobljeni topter uzlete uz buni lepet krila, a zatim krenu prema jugu, poevi da pravi strm uspon. Slobodnjaci, dakle, umeju da upravljaju i topterima, pomisli Havat. Na udaljenoj dini, jedan Slobodnjak mahnu zelenom, etvrtastom tkaninom: jednom... dva puta.

"Jo ih dolazi!" procedi kroz zube Slobodnjak pored Havata. "Budite spremni. Nadao sam se da emo moi da se povuemo bez novih neprilika." Neprilika, pomisli Havat. Narednog trenutka, ugledao je dva nova toptera kako se sa zapada obruavaju prema mestu na pesku, gde se najednom nije video nijedan Slobodnjak. Preostalo je samo osam plavih mrlja - tela Sardaukara u harkonenskim uniformama - na popritu minule bitke. Jo jedan topter sliznu povrh zida grebena iznad Havata. On oseti kako ga je neto trecnulo kada je ugledao letelicu: veliki transporter trupa. Leteo je lagano i sa potpuno rairenim krilima, to je znailo da je pod punim optereenjem - slian dinovskoj ptici koja se vraa u gnezdo. U daljini, purpurni snop laserskog pitolja sunu iz jednog toptera koji se obruavalo. Hitac zapara peskom, podigavi otar, prainasti trag za sobom. "Kukavice!" proguna Slobodnjak pored Havata. Transporter trupa uputi se prema mestu gde su leali leevi u plavim uniformama. Krila su mu sasvim bila rairena, da bi se, trenutak pre no to je dodirnuo pesak, brzo skupila. Havatovu panju privue odblesak sunca o neto metalno na jugu: bio je to topter koji se obruavao sa krilima vrsto pripijenim uz bokove i mlaznicama koje su liile na zlatni plam spram tamnosrebrnastog sivila neba. Ustremio se poput strele prema transporteru trupa, koji nije imao ukljuen titnik usled laserske aktivnosti unaokolo. Topter se nije zaustavio, niti je promenio pravac, ve se strmoglavio pravo u transporter. Plamena grmljavina razlee se bazenom. Stene stadoe da se stropotavaju sa zidova grebena svuda unaokolo. Crvenonarandasti gejzir iknu prema nebu sa mesta na pesku gde su se nalazili transporter i pratei topteri; sve je bilo zahvaeno plamenom. Bio je to Slobodnjak koji je uzleteo u zarobljenom topteru, pomisli Havat. Svesno se rtvovao da uniti onaj transporter. Velika Majko!ta su ovi Slobodnjaci? "Dobar potez", ree Slobodnjak pored Havata. "U nosau mora da se nalazilo najmanje tri stotine vojnika. Moramo se sada pobrinuti o njihovoj vodi i stei novu letelicu." On zakorai da izie iz senke pod stenovitim ispustom, gde su bili skriveni. Istog asa, meutim, prava kia plavih uniformi srui se sa zida grebena iznad njega, mekano dodirujui tle zahvaljujui upotrebi suspenzora. Havat u trenu primeti da su posredi Sardaukari: gruba lica obuzeta ratnikom mahnitou. Nisu imali ukljuene titnike, a svako je u jednoj ruci drao no, a u drugoj oamuiva.

Munjevito baen no pogodi Slobodnjaka u vrat; Havatov prijatelj zatetura se unazad, dok mu se lice zgri od bola. Havat je imao samo toliko vremena da izvue no, pre no to ga je hitac iz oamuivaa bacio u carstvo tame.

3.

Muad'Dib je stvarno mogao da vidi Budunost, ali vi morate shvatiti granice njegove moi. Da biste to uinili, razmislite malo o vidu. Vi imate oi, ali ne moete da vidite bez svetlosti. Ako ste na najnioj taki neke doline, ne moete videti preko njenih najviih rubova. Isto tako, Muad'Dib nije u stanju uvek da sagleda tajanstvenu zemlju dolazeeg vremena. On nam kae da samo jedna mrana, proroka odluka, moda samo upotreba jedne rei umesto neke druge, moe da promeni svekoliki izgled budunosti. On nam kae: 'Vizija vremena je iroka, ali kada proe kroz nju, vreme postaje uska vrata.' On se uvek opirao iskuenju da izabere jasan, bezbedan kurs, upozoravajui nas: 'Taj put neumitno vodi ka stagnaciji.'

Iz 'Buenja Arakisa' princeze Irulan

Kada su se ornitopteri pojavili iz noi nad njima, Pol uhvati majku za miicu i ree: "Ne mii se!" A onda ugleda na meseini predvodnu letelicu, nain na koji su joj se krila skupila da bi potpomogla koenje prilikom sputanja, brzo preletanje sigurnih ruku po kontrolnim ureajima. "To je Ajdaho", izusti. Vodea letelica i njeni pratioci spustie se u bazen poput jata ptica koje su doletele u gnezdo. Ajdaho izie iz toptera i potra prema njima pre no to se uskovitlana praina slegla. Za njim krenue dve prilike u odorama Slobodnjaka. Pol prepoznade jednu: visoki Kines, sa bradom boje peska. "Ovuda!" doviknu im Kines i skrenu ulevo. Iza Kinesa, ostali Slobodnjaci prebacivali su cirade preko ornitoptera. Eskadrila se uskoro pretvorila u niz blagih dina. Ajdaho se zaustavi ispred Pola i pozdravi ga vojniki: "Gospodaru, Slobodnjaci imaju privremeno sklonite u blizini gde bismo..."

"A ta je s onim tamo?" Pol pokaza na plamen iznad udaljenog grebena - kuljanje ognja i purpurni snopovi laserskih pitolja koji su parali pustinju. Redak smeak pojavi se na Ajdahovom okruglom, staloenom licu. "Gospodaru... ostavio sam im malo izne..." Jarkobela svetlost suknu pustinjom - blistava poput sunca - od ega im se senke otro ocrtae na stenovitom tlu grbine. Ajdaho munjevito zgrabi jednom rukom Pola za miicu, a drugom Desiku za rame i povue ih sa isturenog mesta grbine u bazen. Samo to su pali na pesak, iznad njih zatutnja grmljavina eksplozije. Silina njenog udarnog talasa rasprila je unaokolo delie stene sa grbine na kojoj su do malopre stajali. Ajdaho sede i poe da se isti od peska. "Pomislila sam da su porodini atomici...", ree Desika. "Podmetnuo si im titnike tamo", ree Pol. "Jedan veliki... i to ukljuen na najjae", uzvrati Ajdaho. "im ga je dodirnuo laserski snop..." On slegnu ramenima. "Subatomska fuzija", ree Desika. "To je opasno oruje." "Ne oruje, moja gospo, ve odbrana. Taj olo e ubudue dva puta razmisliti pre no to ponovo upotrebi laserske pitolje." Slobodnjaci iz ornitoptera pojavie se nad njima. Jedan im se obrati priguenim glasom: "Moramo u zaklon, prijatelji." Pol se sam podie, a Ajdaho pomoe Desiki da ustane. "Eksplozija e privui svaiju panju, gospodaru", ree Ajdaho. Gospodaru, pomisli Pol. Ta re zvuala je krajnje neobino kada je njemu bila upuena. Gospodar je oduvek bio njegov otac. Najednom oseti kako ga je nejasno proela proroka mo; iskusio je prisustvo pomamne kolektivne svesti u sebi, koja je Vaseljenu ljudi nagonila u sunovrat. Od te vizije uzdrhta, tako da je morao da dopusti Ajdahu da ga povede du ruba bazena ka jednom kamenom ispustu. Slobodnjaci koji su tu bili nainili su otvor koji je vodio u peana nedra, upotrebivi statiki kompresor. "Mogu li da vam ponesem vreu, gospodaru?" upita Ajdaho.

"Nije teka, Dankane", ree Pol. "Nemate telesni titnik", ree Ajdaho. "Hoete li moj?" On baci pogled prema udaljenom grebenu. "Dodue, malo je verovatno da e u skorije vreme biti jo pucnjave iz laserskih pitolja." "Zadri svoj titnik, Dankane. Tvoja je desnica sasvim dovoljna zatita za mene." Desika primeti da je ova pohvala delovala na Ajdaha, koji se primakao blie Polu; ona pomisli: moj sin zna kako treba da postupa sa svojim ljudima. Slobodnjaci uklonie kameni zatvara, ispod koga se ukazao ulaz u prirodni pustinjski podzemni kompleks. Otvor je bio dobro zakamufliran. "Ovuda", ree jedan od Slobodnjaka, povevi ih kamenim stepenicama u tamu. Iza njih kamena zaptivka utrnu meseinu. Istog asa ispred se pojavi priguena, zelena svetlost, obasjavi stepenice i kamene zidove koji su skretali ulevo. Slobodnjaci u pustinjskim odelima bili su sada svuda oko njih, potiskujui ih nadole. Skrenuli su iza okuke, a zatim novim prolazom ponovo krenuli nadole. Na njegovom kraju ekala ih je gruba peinska prostorija. Pred njima je stajao Kines sa zabaenom kapuljaom svog juba-ogrtaa. Vratni deo njegovog pustinjskog odela presijavao se na zelenkastoj svetlosti. Dugaka kosa i brada bile su mu razbaruene. Potpuno plave oi liile su na dva tamna zdenca ispod gustih obrva. U trenutku susreta, Kines se zapita u sebi: Zato pomaem ovim ljudima? To je najopasniji poduhvat koji sam ikada preduzeo. Mogla bi da me snae zla kob, kao i njih. Zatim podie bezazlen pogled prema Polu i ugleda pred sobom deaka koji je ve odrastao; umeo je da potisne bol i da sve drugo baci u zalee, izuzev vojvodskog stava koji mu je sada jedini priliio. Istog trena, Kinesu postade jasno da vojvodstvo nije umrlo sa Vojvodom - da i dalje ivi u ovom deaku i da se nipoto ne treba olako uzeti. Desika se osvrnu po prostoriji, pomno je osmotrivi svojim bene-geseritskim oima: laboratorija, mesto puno uglova i kvadrata, u drevnom, graanskom duhu. "Ovo je jedna od carskih ekolokih istraivakih stanica koju je moj otac eleo kao isturenu bazu", ree Pol. Njegov otac je eleo, pomisli Kines.

A onda se ponovo zapita: Pravim li budalu od sebe to pomaem ovim beguncima? Zbog ega to inim? Bilo bi sasvim lako svriti sa njima sada i tako stei poverenje Harkonena. Pol se povede za majinim primerom i dobro osmotri prostoriju; u oi su mu posebno pali radna tezga, koja se pruala sa jedne strane, i gole stene koje su predstavljale zidove. Na tezgi se nalazilo mnotvo instrumenata: brojanici su se sjajili pokraj koordinantnih ravni iz kojih su virile ilebljene staklene ipke. U prostoriji se oseao snaan miris ozona. Nekoliko Slobodnjaka poe neto da radi u jednom skrivenom uglu i odatle se razlegoe novi zvuci: kaljucanje maina, kripa prenosnih kaieva. Pol baci pogled prema kraju prostorije i ugleda tamo kaveze sa malim ivotinjama, naslagane uza zid. "Tano ste prepoznali mesto", ree Kines. "Za ta biste ga vi iskoristili, Pole Atreidu?" "Da od ove planete napravim svet pogodan za ivot ljudi", ree Pol. Moda je to razlog to im pomaem, pomisli Kines. Buka maine najednom prestade i sve utonu u tiinu. Iz kaveza se iznenada razlee cijuk neke ivotinjice, ali isto tako brzo zamuknu, kao da se zbog neega predomislila. Pol ponovo upravi panju prema kavezima i primeti da su ivotinje imii smeih krila. Automatska hranilica pruala se iz zida pokraj kaveza. Jedan Slobodnjak izie iz skrivenog dela prostorije i obrati se Kinesu: "Liete, ureaji za generisanje polja ne rade. Ne mogu vie da nas prikrijem od detektora blizine." "Moe li da ih opravi?" upita Kines. "Ne brzo. Rezervni delovi..." ovek slegnu ramenima. "Da", uzvrati Kines. "Onda emo morati da se snaemo bez ureaja. Donesi sa povrine runu pumpu za vazduh." "Odmah!" ovek pohita napolje. Kines se ponovo okrenu prema Polu. "Dopada mi se va odgovor." Desika primeti blagu naglaenost ovekovog glasa. Bio je to kraljevski glas, naviknut da izdaje nareenja. Takoe joj nije promaklo da su mu se obratili sa 'Liete'. Liet je bio slobodnjaki alter ego, drugo lice krotkog planetologa.

"Veoma smo vam zahvalni na pomoi, doktore Kines", ree ona. "Hm-m-m, videemo", uzvrati Kines, a zatim klimnu jednom od svojih ljudi. "Zainsku kafu u moje odaje,amire." "Smesta, Liete!" ree ovek. Kines pokaza na jedan luni otvor u zidu prostorije. "Izvolite, molim." Desika dopusti sebi jedan kraljevski pokret glavom pre no to je prihvatila poziv. Primetila je kako je Pol rukom dao signal Ajdahu da postavi strau kraj ulaza. Na kraju prolaza, dugakog svega dva koraka, nalazila su se teka vrata, koja su vodila u etvrtastu sobu, osvetljenu zlatnim sjajnim kuglama. Desika prevue rukom preko vrata dok je ulazila i sa iznenaenjem ustanovi da je posredi plastini elik. Pol napravi tri koraka kroz sobu i spusti na pod balu. Zauo je iza sebe kako se vrata zatvaraju, a zatim brzo prouio pogledom prostoriju: zidovi od prirodne stene boje karija, dugaki oko osam metara; sa njegove desne strane zid je bio proaran metalnim arhivskim ormanima. Niski radni sto, sa mlenobelom plohom, proaranom u unutranjosti utim mehurovima, zauzimao je sredite prostorije. Okruavale su ga etiri suspenzorske stolice. Kines proe pokraj Pola i pridra Desiki stolicu. Ona sede, primetivi pri tom da joj sin pomno motri sobu. Pol je jo trenutak ostao da stoji. Jedva primetna nepravilnost u vazdunim strujama prostorije stavila mu je do znanja da postoji tajni izlaz sa njegove desne strane, iza arhivskih ormana. "Sedite, Pole Atreide", ree mu Kines. Kako mi samo lukavo izbegava titulu, pomisli Pol. Ali on ipak prihvati ponuenu stolicu i ostade da uti dok je Kines sedao. "Osetili ste da bi Arakis mogao biti raj", ree Kines. "Meutim, kao to vidite, carstvo alje ovamo samo svoje uvebane vazale, lovce na zain!" Pol podie palac sa vojvodskim peatom na prstenu. "Vidite li ovaj prsten?" "Vidim." "Znate li ta on znai?" Desika se otro okrenu i pogleda sina. "Otac vam lei mrtav u ruevinama Arakena", uzvrati Kines. "Tehniki posmatrano, vi ste Vojvoda."

"Ja sam vojnik carstva", ree Pol. "Tehniki posmatrano, vazal." Kinesovo lice se smrai. "Bez obzira na to to vam nad oevim leom stoje Sardaukari?" "Sardaukari su jedno, a zakonita osnova moje vlasti drugo", uzvrati Pol. "Arakis poseduje svoj nain da odredi ko nosi plat vlasti", ree Kines. Okrenuvi se da ga pogleda, Desika pomisli: postoji neto elino u ovom oveku; taj elik nikakva ra jo nije nagrizla... a nama je elik potreban. Pol se izlae opasnosti. Pol ree: "Sardaukari na Arakisu predstavljaju meru u kojoj se na voljeni Car plaio mog oca. Sada u ja biti taj koji e pruiti Caru Padiahu razloge za strah..." "Mome", ree Kines, "postoje stvari koje ne..." "Obraajte mi se sa Gospodaru", ree Pol. Polako, pomisli Desika. Kines se zagleda u Pola i Desika spazi odsev divljenja na planetologovom licu, znak naklonosti. "Gospodaru", ree Kines. "Ja sam smetnja za Cara", nastavi Pol. "Ja sam smetnja za sve koji hoe samo da raskrme Arakis. Dok budem iv, nastaviu da predstavljam takvu smetnju, koja e im na kraju doi glave!" "Rei", uzvrati Kines. Pol ga pogleda, a onda ree: "Vi imate legendu o Lisanu al-Gaibu, Glasu sa Spoljnjeg Sveta, oveku koji e Slobodnjake povesti u raj. Vai su ljudi..." "Praznoverica!" ree Kines. "Moda", sloi se Pol. "A moda i ne. Praznoverje ponekad ima neobine korene i jo neobinija grananja." "Imate neki plan na umu", ree Kines. "To je prilino oigledno... gospodaru." "Mogu li mi vai Slobodnjaci pruiti nepobitan dokaz da su Sardaukari ovde u harkonenskim uniformama?" "Mogu." "Car e ponovo poveriti upravu nad Arakisom nekom Harkonenu", ree Pol. "Moda ak i Zveri Rabanu. Ali neka. Kada dovoljno duboko bude ogrezao u krivicu,

neka se suoi sa obavezom da pred Landsradom polae rauna. Neka odgovori na pitanje..." "Pole!" ree Desika. "Ukoliko bi Veliko Vee Landsrada prihvatilo vae optube", ree Kines, "postojao bi samo jedan ishod: rat izmeu carstva i Velikih Kua." "Rasulo", ree Desika. "Ali, ja u najpre izloiti celu stvar pred Carem", ree Pol "i pruiti mu alternativu za haos." "Ucena?" upita Desika suvim glasom. "Jedno od orua vladanja, kako si sama kazala", podseti je Pol, a Desika razabra gorinu u njegovom tonu. "Car nema sinove, ve samo keri." "Da ti to ne pretenduje na presto?" upita ga Desika. "Car nee rizikovati da mu sveobuhvatni rat razori carstvo", ree Pol. "Planete unitene, svuda nered - ne, nee on to rizikovati." "Va predlog mi lii na korak oajnika", ree Kines. "ega se Velike Kue Landsrada najvie boje?" upita Pol. "Najvie se boje upravo onoga to se sada zbiva na Arakisu - Sardaukara koji e ih pokokati jednu za drugom. Ba zato i postoji Landsrad. To je lepak Velikog Dogovora. Jedino ujedinjeni mogu da se uhvate ukotac sa carskim snagama." "Ali, oni su..." "Toga se boje", ree Pol. "Arakis e postati sazivni pokli. Svako od njih videe sebe u mom ocu - odseen od stada i ubijen." Kines se obrati Desiki: "Da li e mu plan uspeti?" "Ja nisam Mentat", uzvrati Desika. "Ali zato ste Bene Geserit." Ona mu uputi podozriv pogled, a onda ree: "Plan mu ima i dobrih i loih strana... kao to bi imao i svaki drugi na ovom nivou. Jedan plan u podjednakoj meri zavisi od naina na koji se sprovodi u delo, kao i od toga kako je zamiljen." "'Zakon je krajnja nauka'", navede citat Pol. "To stoji ispisano iznad Carevih vrata. Ono to predlaem jeste da mu pokaem zakon."

"Nisam siguran da mogu verovati osobi koja je skovala ovaj plan", ree Kines. "Arakis ima svoj plan koji mi..." "Sa prestola", prekide ga Pol, "mogao bih da od Arakisa napravim raj prostim pokretom ruke. To je zaloga koju nudim za vau podrku." Kines se ukruti. "Moja lojalnost nije na prodaju, gospodaru." Pol podie pogled preko stola u pravcu sagovornika, susrevi se sa hladnim sjajem potpuno plavih oiju. Nekoliko trenutaka je bez rei posmatrao bradato lice, koje je zrailo zapovednikim izrazom, a onda mu na usnama zaigra blag smeak i on ree: "Dobro reeno. Izvinjavam se." Kines izdra Polov pogled i uzvrati: "Nijedan Harkonen nikada nije priznao da je poinio greku. Moda im vi niste slini... Atreidi." "Verovatno je posredi greka u obrazovanju", ree Pol. "Kaete da niste na prodaju, ali ini mi se da imam valutu kojom u vas kupiti. Za vau lojalnost meni, nudim vam moju lojalnost vama... u potpunosti." Sin mi ima atreidsku iskrenost, pomisli Desika. Poseduje onu neizmernu, gotovo naivnu ast. A kakva je to samo snaga! Ona primeti da su Polove rei delovale na Kinesa. "To je besmislica", ree Kines. "Vi ste jo deak i..." "Ja sam Vojvoda", ree Pol. "Ja sam Atreid. Nijedan Atreid nikada nije prekrio takav zavet." Kines proguta pljuvaku. "Kad sam rekao 'u potpunosti'", nastavi Pol, "mislio sam to u doslovnom smislu. Dao bih moj ivot za va." "Gospodaru!" ree Kines. Ova re kao da je bila istrgnuta iz njega, ali Desika primeti da se tog trenutka nije obratio deaku od petnaest godina, ve odraslom oveku, pretpostavljenom. Sada je Kines govorio u doslovnom smislu. U ovom trenutku on bi dao svoj ivot za Pola, pomisli ona. Kako Atreidima polaze ovakve stvari za rukom - i to tako brzo i tako lako? "Znam da ste mislili u doslovnom smislu", ree Kines. "Pa ipak, Harkon..." Vrata iza Pola otvorie se uz tresak. On se munjevito okrenu i ugleda estoku pometnju - uzvike, jeku elika, votana lica koja su se grila u prolazu. Sa majkom pokraj sebe, Pol priskoi do vrata, primetivi kako Ajdaho blokira prolaz; kroz titranje titnika videle su mu se zakrvavljene oi, ake koje su posezale

da ga epaju, elini luci koji su uzaludno parali po titniku. Blesnuo je narandasti sjaj oamuivaa, ije se tane odbilo od zida titnika. Ajdahove otrice munjevito su sevale unaokolo, a sa svakim zamahom svea krv slivala se sa njih. A onda Kines priskoi do Pola i oni nalegoe svom teinom na vrata. Pol je uspeo da baci poslednji pogled na Ajdaha koji je odvano stajao usred mnotva harkonenskih unoformi; trzavo njihanje bilo mu je jo kontrolisano, iako mu se na crnoj kosi irio crveni cvet smrti. A onda se vrata zatvorie i zau se reski zvuk kada Kines hitrim pokretom spusti rezu. "Mislim da sam doneo odluku", ree Kines. "Neko vam je otkrio napravu, pre no to je iskljuena", ree Pol. On povue majku dalje od vrata, opazivi pri tom oajanje u njenim oima. "Trebalo je da pretpostavim da e biti neprilika kada kafa nikako nije stizala", ree Kines. "Imate izlaz za sluaj opasnosti", ree Pol. "Da ga iskoristimo?" Kines duboko udahnu vazduh i ree: "Ova vrata bi trebalo jo dvadesetak minuta da izdre sve drugo osim laserskih pitolja." "Nee se usuditi da upotrebe laserske pitolje iz straha da sa ove strane imamo ukljuene titnike", uzvrati Pol. "Bili su to Sardaukari u harkonenskim uniformama", proaputa Desika. A onda se zaue udarci o vrata, koji su se ritmiki ponavljali. Kines pokaza na ormane du desnog zida i ree: "Ovuda!" Priao je prvom u nizu, otvorio jednu fioku i pokrenuo neku polugu u njoj. itav zid sa ormanima se raskrili i iza njega se ukazae crna usta nekog tunela. "I ova vrata su od plastinog elika", ree Kines. "Dobro ste se pripremili", ree Desika. "Ve osamdeset godina ivimo pod Harkonenima", uzvrati Kines. On ih povede u tamu i zatvori vrata za sobom. U iznenadnoj pomrini Desika ugleda svetlu strelicu na tlu pred sobom. Kinesov glas zau se iza njih: "Ovde emo se razdvojiti. Ovaj zid je znatno otporniji. Izdrae najmanje jedan sat. Sledite ove strelice koje vidite na podu. One e se gasiti kada vi budete proli. Pomou njih nai ete put kroz lavirint do izlaza gde sam sakrio topter. U pustinji noas besni oluja. Jedina nada vam je da pohitate za njom, stignete do njenog jezgra i prepustite se da vas ona nosi. Moji ljudi to esto ine kada kradu toptere. Ako ostanete visoko u oluji, preiveete."

"A ta je sa vama?" upita Pol. "Ja u pokuati da umaknem drugim putem. Ako me uhvate... pa, jo sam carski planetolog. Objasniu im da sam bio va zarobljenik." Beimo kao kukavice, pomisli Pol. Ali nema drugog naina da se izbavim odavde i osvetim oca. On se okrenu i baci pogled prema vratima. Desika zau ovu kretnju i ree: "Dankan je mrtav, Pole. Video si mu ranu. Nita vie ne moe uiniti za njega." "Naplatiu se za sve njih jednoga dana", ree Pol. "Neete, ako sada ne budete pohitali", ree mu Kines. Pol oseti ovekovu ruku na ramenu. "Gde emo se ponovo videti, Kinese?" upita ga Pol. "Poslau Slobodnjake u potragu za vama. Putanja kojom se kree oluja dobro je poznata. Pourite sada i neka vam Velika Majka podari hitrinu i sreu." Po kriputavom zvuku koraka u tami razabrae da se udaljuje. Desika pronae Polovu ruku i blago je povue. "Ne smemo se razdvajati", ree mu ona. "Tako je." Krenuo je za njom u pravcu prve strelice, primetivi u trenutku kako se ona gasi im su stali na nju. Istog asa, meutim, pred njima se upali novi putokaz. Poee da tre. Planovi u planovima u planovima u planovima, pomisli Desika. Nismo li sada postali deo neijeg tueg plana? Strelice su ih vodile oko okretita, pokraj bonih otvora, koji su se jedva nazirali pri sasvim slabom sjaju. Put im je neko vreme iao nizbrdo, a zatim stalno uzbrdo. Konano su doli do nekih stepenica, zali za jedan ugao i nali se pred sjajnim zidom, u ijem se sreditu videla tamna ruka. Pol pritisnu ruku. Zid skliznu u stranu. Blesnu svetlost na kojoj se ukaza prizor vetaki izdubljene peine, u ijem je sreditu uao jedan ornitopter. Na suprotnoj strani, iza letelice, stajao je ravan, suv zid sa oznakom vrata na sebi. "Kuda je otiao Kines?" upita Desika.

"Povukao je potez za koji bi se odluio svaki dobar predvodnik gerile", ree Pol. "Razdvojio nas je u dve grupe i pobrinuo se da ne zna gde se nalazimo ukoliko ga uhvate i podvrgnu ispitivanju." Pol povede majku u peinu, primetivi pri tom kako im stopala pri hodu podiu prainu sa poda. "Nikoga ovde nije bilo ve dugo vremena", ree on. "Izgledao je prilino siguran u to da e Slobodnjaci moi da nas pronau." "Ja delim tu uverenost." Pol joj pusti ruku, prie do levih vrata ornitoptera, otvori ih i smesti balu u stranji deo. "Letelica je obezbeena od traganja detektorom blizine", ree on. "Na komandnoj tabli nalazi se ureaj za daljinsku kontrolu vrata i svetiljki. Osamdeset godina pod Harkonenima nauilo ih je da u svemu budu vrlo temeljiti." Desika se nae prema drugoj strani letelice, zadravi dah. "Harkoneni sigurno imaju dobar uvid u zbivanja na ovom podruju", ree ona. "Nisu oni glupi." Za trenutak se usredsredila na izveban oseaj za orijentaciju, a onda pokaza nadesno. "Oluja koju smo videli je iz ovog pravca." Pol klimnu glavom, oduprevi se iznenadnoj nevoljnosti da se pokrene. Znao je ta je uzrok tome, ali mu to nije mnogo pomoglo. U jednom trenutku tokom noi preao je delikatnu granicu prema dubokom nepoznatom. Poznavao je vremensko podruje koje ih je okruavalo, ali su sada-i-ovde postojali kao neto tajanstveno. Bilo je to kao da je video samoga sebe kako u daljini iezava sa vidika, ulazei u neku dolinu. Od nebrojenih staza koje su vodile iz te doline neke su mogle da se vrate u vidno polje Pola Atreida, ali mnoge nisu "to due ekamo, oni e se bolje pripremiti", ree Desika. "Ui i privei se", uzvrati joj on. On joj se pridrui u ornitopteru, jo se borei sa pomilju da je ovo slepi teren, koji jo nije video u prorokim vizijama. A onda, gotovo uz ok, shvati da se sve vie oslanja na proroko seanje, to ga je oslabilo za ovu posebno teku situaciju. 'Ako se osloni samo na oi, druga ula ti slabe.' Bio je to aksiom reda Bene Geserit. On ga uze k znanju u tom trenutku, obeavi samom sebi da vie nikada nee pasti u istu zamku... ukoliko preivi ovo. Pol privrsti bezbednosni pojas, uveri se da mu je sa majkom sve u redu i proveri komande letelice. Krila su bila potpuno rairena u poloaju mirovanja. Njihova delikatna unutranja gradnja bila je napeta. On pokrenu retraktorsku ipku i vide da se krila skrauju za mlazno uzletanje; tome ga je nauio Gurni Halek.

Starterski prekida lako se okrenuo. Brojanici na komandnoj tabli oivee kada energija pokulja u mlaznice. Turbine zapoee prigueno da zuje. "Spremna?" upita on. "Da." On pritisnu dugme za daljinsku kontrolu svetiljki. Oko njih zavlada tama. Ruka mu je predstavljala senku spram osvetljenih brojanika dok je baratao oko daljinske kontrole vrata. Zvuk reetke koja se pokree oglasi se ispred njih.um peska koji pada potrajao je kratko, a onda se utia. Pranjavi lahor pomilova Pola po obrazima. On zatvori vrata sa svoje strane osetivi iznenadni pritisak. Na mestu gde su se nalazila vrata-zid pojavio se irok odseak zvezdanog neba zamuenog prainom, uokviren sa svih strana tamom. Svetlost zvezda oiviavala je neko spoljne uzdignue, prekriveno talasastim nanosom peska. Pol pritisnu svetli prekida na kontrolnoj tabli kojim se letelica stavlja u pokret. Krila zaleprae - gore-dole, podigavi topter iz njegovog gnezda. Gas iknu iz mlaznica kada su krila zauzela poloaj za uzletanje. Desika dopusti da joj ruke lako klize po duplim kontrolnim ureajima, oseajui sigurnost sinovljevih kretnji. Bila je zaplaena, ali i uzbuena. Sada je Polova uvebanost naa jedina nada, pomisli ona. Njegova mladost i brzina. Pol dodade gas u mlaznice. Topter poskoi, potisnuvi ih dublje u sedita, a tamni zid stade da se pomera spram zvezdanog zalea. On ponovo dodade gas, podesivi pri tom krila. Jo nekoliko lepeta i oni izbie iznad stena, srebrnastosmrznutih hrbati i izboina obasjanih sjajem zvezda. Iznad obzorja, sa njihove desne strane, ukaza se drugi mesec, crven od naslaga praine, ocrtavi svojim sjajem rep koji se vukao za olujom poput neke trake. Polove ake letele su po kontrolnim ureajima. Krila poee brzo da trepere kao kod nekog insekta. Sila tee stade snano da dejstvuje na njih kada letelica poe da pravi polukrug, zanevi se na jednu stranu. "Mlaznice iza nas!" ree Desika. "Vidim ih." On snano pritisnu napred ruicu za gas. Topter im poskoi poput uplaene ivotinje i upravi se prema jugozapadu, u pravcu oluje i velike krivine pustinje. Na nevelikoj udaljenosti, Pol razabra ratrkane senke, koje mu stavie do znanja gde se okonava linija stena, podzemni kompleks

koji je stajao ispod dina. Sa druge strane izduenih prstiju senke, obasjanih meseinom, dine su se nastavljale jedna na drugu, sve manje i manje. A povrh obzorja uspinjala se ravna ogromnost oluje poput kakvog zida spram zvezda. Neto trgnu topter. "Gaaju nas!" uzviknu Desika. "Imaju nekakve projektile koje ispaljuju!" Na Polovom licu najednom se pojavi ivotinjsko cerenje. "Izgleda da izbegavaju upotrebu laserskih pitolja", ree on. "Ali mi nemamo titnik!" "Znaju li oni to?" Topter se ponovo zanjiha. Pol se okrenu i pogleda pozadi. "ini mi se da je samo jedan od njih dovoljno brz da dri korak sa nama." On ponovo upravi panju na kurs letelice, primetivi kako zid oluje raste pred njima. Uznosio se ispred poput nekog vrstog, opipljivog predmeta. "Projektili, lanseri, rakete - sve samo starinsko oruje. Moraemo da njime opskrbimo Slobodnjake", proaputa Pol. "Oluja", ree Desika. "Kako bi bilo da se vratimo?" "ta je sa letelicom iza nas?" "Okree!" "Sada!" Pol skupi krila i nae letelicu na levu stranu, prema na izgled sporom kljuanju zida oluje, osetivi kako mu se obrazi ulubljuju usled snanog dejstva sile tee. Uleteli su u lagano komeanje oblaka praine, koja je postajala sve gua, da bi na kraju potpuno pomraila pustinju i mesec. Letelica se pretvorila u dugaak, vodoravni apat tame, osvetljen jedino zelenkastim sjajem komandne table. Kroz Desikin um prostrujae sva upozorenja koja je ula o ovakvim olujama da seku metal kao da je buter, skidaju meso sa kostiju, a zatim satiru i same kosti. Ona poe da osea udare vetra ispunjenog prainom. On poe da ih okree, dok se Pol borio sa komandama. Desika primeti sina kako oduzima gas, osetivi pri tom kako se letelica ponovo propinje. Metal oko njih poe da piti i podrhtava.

"Pesak!" uzviknu Desika. Pri slaboj svetlosti sa panela ona vide da on odmahuje glavom. "Nema mnogo peska na ovoj visini." Ali, ona je pouzdano oseala da sve dublje tonu u vrtlog oluje. Pol rairi krila do kraja i zau kako pucketaju od prekomernog i napornog istezanja. Nije skidao oi sa instrumenata, vozei sada potpuno instiktivno, u grozniavom naporu da povrati visinu. Zvuk kretanja im se prituli. Topter poe da im se naginje na levu stranu. Pol usredsredi punu panju na sjajnu kuglu u krivulji visine, nastojei da povrati letelicu u vodoravan poloaj. Desiku obuze jeziv oseaj da su prestali da se kreu, da se, zapravo, pomicao jedino dekor oko njih. Mutno utilo koje je promicalo pokraj prozora, ispunjeno brektavim pitanjem, koje ju je podsealo na sile to su besnele unaokolo. Brzina vetra dostie sedam ili osam stotina kilometara na as, pomisli ona. Vene joj zapljusnu plima adrenalina. Ne smem da se bojim, prozbori ona u sebi, ponavljajui rei iz litanije Bene Geserita: Strah je ubica uma. Polako, duge godine obuke odnesoe prevagu u njoj. Pribranost se povrati. "U kripcu smo", proaputa iznenada Pol. "Ne moemo dole, ne moemo da se spustimo... a bojim se da nisam kadar da nas podignem iznad ovoga. Izgleda da emo morati da iziemo napolje." Pribranost ponovo iili iz nje. Osetivi kako zubi poinju da joj cvokou, ona ih vrsto stisnu. A onda zau Polov glas, priguen i staloen, kako ponavlja litaniju: "Strah je ubica uma. Strah je mala smrt koja donosi potpuno brisanje. Suoiu se sa strahom. Dopustiu mu da proe preko mene i kroz mene. A kada me mine, osvrnuu se da mu vidim trag. Tamo gde je strah proao, nee biti niega. Preostau samo ja."

4.

ta prezire? Po tome te najbolje poznaju.

Iz 'Prirunika o Muad'Dibu' princeze Irulan

"Mrtvi su, Barone", ree Jakin Nefud, kapetan strae. "I ena i deak sigurno su mrtvi." Baron Vladimir Harkonen uspravi se u spavaim suspenzorima svoje privatne odaje. Obavijajui ga poput jajeta sa mnogo opni, oko njega se pruala svemirska fregata u kojoj se spustio na Arakis. U ovoj prostoriji, meutim, grub brodski metal bio je prekriven draperijama, tapecirungom i retkim umetnikim delima. "Sasvim je sigurno", ponovi kapetan strae. "Mrtvi su!" Baron pomeri masivno telo u suspenzorima i usredsredi panju na ebalinsku statuu deaka koji skae, u nii sa druge strane sobe. Sna mu nestade sa oiju. Bilo je oigledno da se ovek nalazio duboko pod dejstvom droge kada je primio ovaj izvetaj; jedva da je imao vremena da uzme pilulu za protivdejstvo, pre no to je dojurio ovamo. "Imam puni izvetaj", ree Nefud. Neka se malo preznoji, pomisli Baron. Orua vladanja moraju se neprekidno drati otra i pripravna. Mo i strah - otro i pripravno. "Jesi li im video tela?" zabrunda Baron. Nefud ne odgovori nita. "Dakle?" "Gospodaru... vieni su kako poniru u peanu oluju... vetrovi su duvali brzinom od osam stotina kilometara na sat. Nita ne moe da preivi takvu oluju, gospodaru. Nita! ak je i jedna naa letelica stradala dok smo ih progonili." Baron podrobno osmotri Nefuda, opazivi nervozni gr u makazastom obliku ovekovog vilinog miia, osoben nain na koji mu se brada pomerila dok je progutao pljuvaku. "Video si tela?" ponovi Baron. "Gospodaru..." "Zato si onda doao ovamo, zvekeui oklopom?" zabrunda Baron. "Da me uveri kako je neto sigurno kada nije? Da ne misli, moda, da u te pohvaliti za takvu glupost, da u ti dati novo unapreenje?" Nefudovo lice postade mrtvaki bledo.

Vidi ovog straljivca, pomisli Baron. Okruen sam sve samim beskorisnim tikvanima. Kada bih prosuo pesak pred ovim bilmezom i kazao mu da je to ivot, on bi poeo da ga kljuca kao neko pile. "Onaj Ajdaho nas je odveo do njih, zar ne?" upita Baron. "Da, gospodaru!" Pazi kako je postao brbljiv, pomisli Baron, a onda ree: "Pokuali su da pobegnu Slobodnjacima, a?" "Da, gospodaru!" "Ima li jo neto u tom... izvetaju?" "U stvar je umean i carski planetolog Kines, gospodaru. Ajdaho se spanao sa Kinesom pod tajanstvenim okolnostima... ak bih rekao sumnjivim okolnostima." "Tako?" "Oni su... ovaj... otili zajedno do jednog mesta u pustinji gde su se, kako izgleda, krili deak i njegova majka. U aru potere nekoliko naih grupa stradalo je u eksploziji izazvanoj dejstvom laserskih pitolja na ukljueni titnik." "Koliki su nam gubici?" "Nisam... ovaj... jo siguran, gospodaru." Lae, pomisli Baron. Mora da je bilans prilino rav. "Taj carski lakej, Kines...", ree Baron. "Izgleda da igra dvostruku igru, a?" "Kladim se u svoj ugled da je tako, gospodaru." Njegov ugled! "Smaknite ga", ree Baron. "Gospodaru, Kines je carski planetolog, u linoj slubi Njegovog velian..." "Dobro, neka onda izgleda kao nesrean sluaj!" "Gospodaru, Sardaukari su uestvovali u naim snagama u osvajanju tog slobodnjakog osinjaka. Kines je sada njihov zarobljenik." "Izbavite ga od njih. Kai im da elim lino da ga ispitam." "Ako se usprotive?" "Nee, ukoliko ispravno postupi."

Nefud proguta pljuvaku. "Razumem, gospodaru." "Taj tip mora da umre", zabrunda Baron. "Pokuao je da pomogne mojim neprijateljima." Nefud prebaci teinu s jedne noge na drugu. "ta je?" "Gospodaru, Sardaukari imaju... dve osobe u zatvoru koje bi mogle da vas zanimaju. Uhvatili su i Vojvodinog Stareinu Ubica." "Havata? Tufira Havata?" "Lino sam video zarobljenika, gospodaru. Tog Havata." "Ne verujem. To je nemogue!" "Kau da su ga onesvestili oamuivaem, gospodaru. To se zbilo u pustinji, gde nije mogao da koristi titnik. Ne fali mu ni dlaka s glave. Ako bismo uspeli da ga se domognemo, bilo bi vrlo zabavno." "ovek o kome govori je Mentat", odbrusi Baron. "A Mentati se ne trae tek tako. Je li progovorio?ta kae o svom porazu? Ima li pojma o razmerama... ali ne." "Propevao je taman toliko, gospodaru, da saznamo kako veruje da ih je izdala Gospa Desika." "Ah-h-h-h." Baron se dublje zavali, razmiljajui za trenutak, a onda ree: "Jesi li siguran? Kivan je na gospu Desiku?" "Kazao je to u mom prisustvu, gospodaru." "Pusti ga onda neka veruje da je ona jo iva." "Ali, gospodaru..." "Tiina! elim da se prema Havatu blago postupa. Ne sme nita da sazna o pokojnom doktoru Juehu, pravom izdajniku. Kaite mu da je doktor Jueh poginuo branei svog Vojvodu. To je ak, u izvesnom smislu, tano. Istovremeno emo podsticati njegove sumnje u gospu Desiku." "Da, gospodaru, ali..." "Je li Havat gladan? edan?" "Gospodaru, Havat je jo u rukama Sardaukara!"

"Da. Tako je. Ali i Sardaukarima je podjednako stalo do Havatovih informacija, kao i meni. Zapazio sam jednu stvar u vezi sa naim saveznicima, Nefude. Oni nisu mnogo okolini... u politikom smislu. Mislim da je to sraunata crta: Car eli da tako bude. Da. ini mi se. Podsetie komandanta Sardaukara da sam uven u dobijanju informacija od utljivih zatvorenika." Nefud je izgledao nesrean. "Da, gospodaru." "Kazae komandantu Sardaukara da istovremeno elim da ispitam Havata i Kinesa, kako bih ih naterao da se okrenu jedan protiv drugoga. Nadam se da e toliko biti kadar da razume." "Da, gospodaru." "A kada nam jednom dopadnu aka..." Baron klimnu glavom. "Gospodaru, Sardaukari e eleti da upute posmatraa koji e nadzirati... sasluavanje." "Siguran sam da moemo smisliti neki plan kojim emo se otarasiti svih neeljenih posmatraa, Nefude." "Razumem, gospodaru. Tada e se, dakle, sa Kinesom dogoditi nesreni sluaj." "I sa Kinesom i sa Havatom, Nefude. Ali samo e Kinesov biti pravi. Havat mi je jo potreban. Da! Ah, da!" Nefud zamirka i proguta pljuvaku. Zaustio je da upita jo neto, ali se predomisli u poslednji as. "Havatu neka se da hrana i voda", ree Baron. "Postupajte sa njim blago i prijateljski. U vodu ete mu stavljati stalni otrov koji je napravio pokojni Piter de Vries. Istovremeno e se pobrinuti da protivotrov postane redovan deo Havatove ishrane... sve dok ja ne budem naredio suprotno." "Protivotrov, da." Nefud odmahnu glavom. "Ali..." "Ne budi glup, Nefude. Vojvoda me umalo nije ubio kapsulom otrova koji je imao u zubu. Gas koji je izbacio iz usta u mom prisustvu liio me je dragocenog Mentata, Pitera. Potrebna mi je zamena." "Havat?" "Havat!" "Ali..."

"Hteo si da kae kako je Havat potpuno odan Atreidima. Tano! Ali, Atreidi su mrtvi. Poeemo da mu se ulagujemo. Moramo ga ubediti da on nije kriv za Vojvodinu smrt. Sve je to zakuvala ona benegeseritska vetica. Imao je inferiornog gospodara, iji su zdrav razum pomraila oseanja. Mentati se dive sposobnosti bestrasnog rezonovanja, Nefude. Ulagivaemo se izvrsnom Tufiru Havatu." "Ulagivaemo mu se. Da, gospodaru." "Havat je, na alost, imao gospodara ije su moi bile oskudne, koji nije bio kadar da uzdigne Mentata do vrhunskih visova mozganja, na ta ovaj ima puno pravo. Havat e prozreti izvesnu istinitost u tome. Vojvoda nije mogao da dopusti sebi posedovanje najboljih pijuna koji bi pribavili Mentatu neophodne informacije." Baron se zagleda u Nefuda. "Ali, ne obmanjujmo se, Nefude. Istina je mono oruje. Mi znamo kako smo savladali Atreide. I Havat to zna. Uspelo nam je to novcem." "Novcem. Da, gospodaru." "Ulagivaemo se Havatu", ree Baron. "Sakriemo ga od Sardaukara... A za svaki sluaj, uvek emo moi da mu u hranu ne stavimo protivotrov, nema drugog naina da se neutralie dejstvo stalnog otrova. Ali, Nefude, pazi: Havat ne sme ni u ta da posumnja. Otkriva otrova nee reagovati na protivotrov. Havat moe da ispituje hranu koliko mu drago, ali u njoj nee pronai ni traga otrova." Nefud razrogai oi kada je najzad shvatio u emu je stvar. "Odsustvo neke stvari", ree Baron, "moe biti podjednako pogubno kao i prisustvo. Odsustvo vazduha, na primer. Ili odsustvo vode. Odsustvo bilo ega na ije smo se konzumiranje navikli." Baron klimnu glavom. "Razume li me, Nefude?" Nefud proguta pljuvaku. "Da, gospodaru." "Onda na posao. Pronai komandanta Sardaukara i pokreni celu stvar." "Smesta, gospodaru." Nefud se pokloni, okrenu i pohita napolje. Havat na mojoj strani! pomisli Baron. Sardaukari e mi ga dati. Ako postanu sumnjiavi, jedino e moi da zakljue kako elim da unitim tog Mentata. A takve sumnje u podgrejavati! Budale! Jedan od najizvrsnijih Mentata u svekolikoj istoriji, Mentat obuen da ubija - a oni e mi ga prepustiti, poput neke glupe igrake koju treba razbiti. Pokazau ja njima kako se samo moe iskoristiti takva igraka! Baron posegnu iza jedne draperije u blizini svoje suspenzorske postelje, pritisnu dugme i pozva svog starijeg neaka Rabana. Zatim se ponovo zavali, osmehnuvi se. A svi Atreidi mrtvi!

Glupi kapetan strae bio je u pravu, razume se. Niko, naravno, ne moe da preivi u sreditu peane oluje na Arakisu. Nikakav ornitopter... niti ljudi koji su u njemu. ena i deak su mrtvi. Treba samo podmazati na pravom mestu i pripremiti se za nezamislive trokove da bi se na ovu planetu dovela ubojita vojna sila... mnotvo lukavih izvetaja, skrojenih samo za Carevo uvo, mnotvo preciznih planova, koji su na kraju u potpunosti urodili plodom. Mo i strah - strah i mo! Baron je jasno video put pred sobom. Jednoga dana, neko od Harkonena bie Car. Nee to biti on lino, niti njegov direktni potomak. Ali, u svakom sluaju, neki Harkonen. Dodue, sigurno ne ovaj Raban koga je pozvao, ve Rabanov mlai brat. Mladi Fejd-Rauta. Deak se odlikovao otrinom koja se Baronu dopadala... okrutnou. Divan deko, pomisli Baron. Jo godinu ili dve, kad napuni sedamnaestu, i znau da li je on orue kojim e se Kua Harkonena domoi prestola. "Gospodaru, Barone." ovek koji je stajao pred poljem vrata Baronove spavaonice bio je niskog rasta, debeo u licu i telu, sa zbijenim oima i isturenim ramenima, to je predstavljalo porodinu sliku Harkonena. Postojala je, meutim, izvesna vrstina u njegovoj gojaznosti, premda je bilo oigledno da e doi dan kada e poeti da upotrebljava nosee suspenzore da mu olakaju teret suvine teine. Miiav um u tanku od mozga, pomisli Baron. Nije Mentat moj neak... ne jedan Piter de Vries... ali je zato moda neto neuporedivo dragocenije za zadatak koji mi predstoji. Ako mu dam odreene ruke da to obavi, samlee sve pred sobom. Oh, kako e ga samo mrzeti ovde na Arakisu! "Dragi moj Rabane", ree Baron. Iskljuio je polje vrata, ali je zato telesni titnik drao na punoj snazi, znajui da e mu se svetlucanje videti povrh sjajne kugle pokraj kreveta. "Pozvali ste me", ree Raban. Zakoraio je u sobu, za trenutak bacio pogled na vazdune smetnje izazvane radom telesnog titnika i potraio neku suspenzorsku stolicu, ali nije naao nijednu. "Primakni se malo da mogu dobro da te vidim", ree Baron. Raban napravi jo jedan korak, pomislivi pri tom kako je ovaj vraji matorac namerno uklonio sve stolice da bi posetioce nagnao da stoje. "Atreidi su mrtvi", ree Baron. "Svi do jednoga. Zato sam te pozvao ovde na Arakis. Planeta je ponovo tvoja."

Raban zamirka. "Ali, mislio sam da nameravate da naimenujete Pitera de Vriesa..." "I Piter je mrtav." "Piter?" "Piter." Baron ponovo ukljui polje vrata i obezbedi ga protiv svih energetskih prodora. "Konano ste ga se zasitili, a?" upita Raban. Glas mu zazvua ravno i beivotno u sobi tapeciranoj od upliva energije. "Neto u ti odmah rei", zabrunda Baron. "Podmee mi da sam se otarasio Pitera kao to bih se otarasio neke bezvredne sitnice." On pucnu debelim prstima. "Ovako, a? Ne, nisam ja tako glup, neae. Smatrau to kao uvredu ako ikada ponovo reju ili delom bude pokazao da me smatra za budalu." U Rabanovim mirkavim oima pojavi se strah. Znao je, u okviru odreenih granica, koliko je stari Baron spreman da ide protiv svoje porodice. Retko je to kada bila smrt, osim ako u pitanju nije bio neki izuzetan profit ili kakva sraunata provokacija. Ali, i manja porodina kanjavanja mogla su biti bolna. "Oprostite mi, gospodaru Barone", ree Raban. Spustio je pogled kako bi prikrio ljutnju, ali i pokazao spremnost na poslunost. "Ne pravi budalu od mene, Rabane", ree Baron. Raban proguta knedlu, ne podiui pogled. "Rei u ti neto", ree Baron. "Nikad nemoj bez razmiljanja da odbaci nekog oveka, kao to bi to uinio feudalac, drei se kruto slova zakona. Uvek to ini samo zbog nekog vanog cilja - a taj cilj nastoj to bolje da upozna!" Ljutnja pokulja iz Rabana: "Ali vi ste odbacili izdajnika, Jueha! Video sam kako mu iznose telo dok sam sino dolazio." Raban podozrivo pogleda ujaka, najednom uplaen zvukom ovih rei. Ali Baron se osmehnu. "Veoma sam oprezan kada su u pitanju opasna oruja", ree on. "Doktor Jueh bio je izdajnik. Izruio mi je Vojvodu." Baronov glas najednom postade snaniji. "Naveo sam na krivokletstvo jednog doktora Sukkole! Unutranjekole! Shvata li to, mome? Ali pogubno je opasno ostaviti to oruje da se slobodno vrzma unaokolo. Nisam ga odbacio bez razloga." "Zna li Car da ste jednog Suk doktora naveli na krivokletstvo?"

Provokativno pitanje, pomisli Baron. Da nisam moda pogreno procenio mog neaka? "Car jo ne zna", ree Baron. "Ali, o tome e ga sigurno obavestiti Sardaukari. No, pre no to se to dogodi, ja u mu dostaviti svoj izvetaj preko CHOAM kompanije. Objasniu mu da sam, srenim sticajem okolnosti, otkrio doktora koji se pretvarao da je uslovljen. Lani doktor, shvata? S obzirom da svi znaju da se uslovljenost Sukkole ne moe ukinuti, moja verzija bie prihvaena." "Ah-h-h, shvatam", promrmlja Raban. Nadam se da je tako, pomisli Baron. Nadam se da ti je stvarno jasno od kolike je vanosti da ovo ostane u tajnosti. A onda, Baron se najednom upita: Zato to inim? Zato se razmeem pred ovom budalom od mog neaka - neaka koga moram da upotrebim, a zatim odbacim? Barona obuze srdba. Oseao se izdanim. "To se mora drati u tajnosti", ree Raban. "Shvatam." Baron uzdahnu. "Ovoga puta dau ti razliita uputstva o Arakisu, neae. Kada si proli put vladao ovim svetom, sputavao sam te u mnogo emu. Sada, imam samo jedan zahtev." "Gospodaru?" "Profit." "Profit?" "Ima li neku predstavu, Rabane, koliko nas je stajalo to smo doveli ovakvu vojnu silu da porazimo Atreide? Moe li i da pretpostavi koliko Esnaf trai za prevoz vojske?" "Mora da je vrlo skupo, a?" "Skupo, nego ta!" Baron isprui debelu ruku prema Rabanu. "Ako iz Arakisa iscedi svaki gro koji moe da da tokom narednih ezdeset godina, samo e pokriti trokove!" Raban zinu od uda, a zatim zatvori usta, ne progovorivi ni rei. "Skupo, a?" ponovi podrugljivo Baron. "Vraji monopol Esnafa na svemirski prevoz doveo bi nas do prosjakog tapa da poodavno nisam raunao na ovaj izdatak. Mora da zna, Rabane, da je celokupan troak iao na na raun. ak smo platili i prevoz Sardaukara." Baron se upita tog asa, premda ne po prvi put, da li e doi dan kada e Esnaf moi da se zaobie. Bili su veoma podmukli: sisali bi ti krv pomalo, taman

toliko da se ne usprotivi, a onda, kada bi im potpuno dopao aka, poeli bi nemilosrdno da te muzu. Prekomerni zahtevi uvek su pratili vojne poduhvate. "Tarifa rizika", objanjavali bi slatkoreivi agenti Esnafa. A na svakog agenta koga bi ti uspeo da ubaci kao psa uvara u strukturu esnafske banke, oni bi u tvoj sistem ubacili dvojicu. Nedopustivo! "Profit, dakle", ree Raban. Baron spusti ruku, stisnuvi aku u pesnicu. "Mora da ih muze." "A sve dok ih budem muzao, mogu da inim ta mi je volja?" "Sve." "Topovi koje ste doneli", ree Raban. "Da li bih mogao..." "Uklanjam ih", uzvrati Baron. "Ali, vi ste..." "Nee ti biti potrebne te igrake. Predstavljale su naroitu novotariju, ali su sada beskorisne. Potreban nam je metal. One ne mogu protiv titnika, Rabane. Imali smo uspeha sa njima samo zato to ih niko nije oekivao. Moglo se predvideti da e se Vojvodini ljudi povui u peine ove izrodske planete. Topovima smo ih jednostavno zaaurili tamo." "Slobodnjaci ne koriste titnike." "Moe da uzme nekoliko laserskih pitolja ako eli." "Da, gospodaru. I kaete da imam odreene ruke." "Sve dok god ih muze." Na Rabanovim usnama zatitra zluradi osmeh. "Savreno vas razumem, gospodaru." "Nita ti savreno ne razume", zabrunda Baron. "Neka to bude jasno od poetka. Jedino to treba da razume jeste kako treba da sprovodi u delo moja nareenja. Da li ti je ikada palo na pamet, neae, da na ovoj planeti ivi najmanje pet miliona ljudi?"

"Zaboravlja li moj gospodar da sam ja bio njegov namesnik-siridar ovde? I, ako mi gospodar oprosti, bojim se da mu je procena pogrena. Teko je prebrojati populaciju ratrkanu po sinkovima i panovima. A ako se uzmu u obzir i Slobodnjaci iz..." "Nije vredno truda uzimati u obzir Slobodnjake!" "Oprostite mi, gospodaru, ali Sardaukari su suprotnog miljenja." Baron zastade, pogledavi podozrivo neaka. "Zna neto?" "Gospodar mi se odmarao kad sam sino stigao. Ja sam... ovaj... uzeo slobodu da stupim u vezu sa nekim od mojih preanjih... oficira. Oni su ili sa Sardaukarima kao vodii. Obavestili su me da je jedna slobodnjaka banda uhvatila u stupicu etu Sardaukara negde na jugoistoku i naprosto je zbrisala." "Zbrisala etu Sardaukara?" "Tako je, gospodaru." "Nemogue!" Raban slegnu ramenima. "Slobodnjaci porazli Sardaukare", zabrunda Baron. "Ponovio sam samo ono o emu sam izveten", ree Raban. "Takoe sam uo da su slobodnjake snage ve uhvatile Vojvodinog vrlog Tufira Havata." "Ah-h-h-h-h-h." Baron klimnu glavom, osmehnuvi se. "Verujem u izvetaj", ree Raban. "Uopte ne slutite kakav su problem predstavljali Slobodnjaci." "Moda, ali to nisu bili Slobodnjaci koje su tvoji oficiri videli. Siguran sam da je re o Vojvodinim ljudima, preruenim u slobodnjake odore, koje je Havat dobro obuio. To je jedini mogui odgovor." Raban ponovo slegnu ramenima. "U svakom sluaju, Sardaukari smatraju da su posredi bili Slobodnjaci. Sardaukari su ve zapoeli pogrom da satru sve Slobodnjake." "Odlino!" "Ali..."

"To e potpuno zaokupiti Sardaukare. A mi emo uskoro dobiti Havata. Znam to! Oseam! Ah, to je bio dan! Sardaukari nestali sa scene, lovei nekoliko beskorisnih pustinjskih bandi, a mi dobili glavnu nagradu!" "Gospodaru", zausti Raban, ali onda zastade, nabravi obrve. "Oduvek mi se inilo da potcenjujemo Slobodnjake, kako u pogledu brojnosti, tako i..." "Zaboravi na njih, mome! Oni su olo. Nas jedino zanimaju naseljeni gradovi, varoi i sela. A tamo ima mnogo itelja, zar ne?" "Veoma mnogo, gospodaru." "Oni me brinu, Rabane." "Brinu vas?" "Oh... devedeset odsto njih je nevano. Ali uvek postoji izvestan broj... Male kue i tako dalje, ambiciozni ljudi, spremni da se upuste u opasne stvari. Ako se dogodi da neko od njih ode sa Arakisa sa neprijatnom priom o onome ta se dogaa ovde, to bi me veoma ozlojedilo. Moe li da zamisli koliko bih bio ozlojeen?" Raban proguta pljuvaku. "Mora odmah preduzeti mere da uzme po jednog taoca iz svake Male Kue", ree Baron. "Izvan Arakisa svi moraju da veruju kako je to samo okraj izmeu dve Kue. Sardaukari ne smeju da imaju nikakvog udela u tome, shvata? Vojvodi je ponueno uobiajeno pomilovanje i izgnanstvo, ali je on umro u jednom nesrenom sluaju pre no to je stigao da to prihvati. Upravo je, naime, nameravao da to uini. To je pria. A sva ukanja o tome kako su ovde bili Sardaukari moraju se izvri ruglu." "Kako Car eli", ree Raban. "Kako Car eli." "ta je sa krijumarima?" "Niko ne veruje krijumarima, Rabane. Njih podnose, ali im ne veruju. U svakom sluaju, podmazae tu i tamo meu njima... a preduzee i druge mere, za koje sam siguran da si kadar da ih izmisli." "Da, gospodaru." "Dve stvari, dakle, hou na Arakisu, Rabane: profit i nemilosrdnu pesnicu. Ne sme da bude nimalo milostiv ovde. Misli o ovim tikvanima kao o onome to stvarno jesu: robovi koji zavide svojim gospodarima i jedva ekaju da im se ukae

prilika za dizanje bune. Prema njima ne sme da ispolji ni trunku samilosti ili saaljenja." "Moe li se istrebiti itava planeta?" upita Raban. "Istrebiti?" U nainu na koji je Baron brzo okrenuo glavu oitovalo se iznenaenje. "Ko je govorio o istrebljenju?" "Pa... ovaj... pretpostavio sam da nameravate da uvedete nove namete i..." "Kazao sam da ih izmuze, a ne istrebi, neae. Nemoj da unitava populaciju, ve je samo dovedi u stanje potpune pokornosti. Mora biti mesoder, moj deae." On se osmehnu. Na debelom licu mu se pojavi detinji osmeh. "Mesoder se nikad ne zaustavlja. On nema milosti. On nikada ne zastaje. Samilost je himera. Nju moe poraziti stomak koji kri od gladi, vrat koji stenje od ei. Budi stoga uvek gladan i edan." Baron pogladi svoje izboine ispod suspenzora. "Kao ja." "Razumem, gospodaru." Raban se osvrnu levo, pa desno. "Sve ti je, dakle, jasno, neae?" "Izuzev jedne stvari, ujae: ta je sa planetologom Kinesom?" "Ah, da, Kines." "On je Carev ovek, gospodaru. Moe da dolazi i odlazi kako mu drago. Osim toga, veoma je blizak sa Slobodnjacima... oenjen je jednom od njihovih." "Kines e biti mrtav do sutra uvee." "To je opasan potez, ujae. Ne smemo ubiti Carevog slugu." "ta misli kako sam ovoliko daleko dogurao tako brzo?" upita Baron. Glas mu je bio priguen, pun neizreenih prideva. "Osim toga, uopte se ne mora bojati da e Kines napustiti Arakis. Zaboravio si da je on navikao na uzimanje droge." "Tako je!" "Narkomani se dobro uvaju da ne dovedu u opasnost svoje uobiajeno sledovanje", ree Baron. "Kines sigurno nije izuzetak." "Smetnuo sam s uma", ree Raban. Nekoliko trenutaka posmatrali su se u tiini.

Konano, Baron prvi progovori: "Uzgred budi reeno, neka ti prva briga bude moje sledovanje. Imam, dodue, popriline privatne zalihe, ali je prilikom onog samoubilakog upada Vojvodinih ljudi stradalo gotovo sve to je bilo namenjeno prodaji." Raban klimnu glavom. "Razumem, gospodaru." Baronovo lice se razvedri. "Sutra ujutro sakupie ostatke ovdanje organizacije i rei e im: 'Na uzvieni Padiah Car dao mi je u posed ovu planetu i naloio mi da okonam sve razmirice na njoj.'" "Shvatam, gospodaru." "Ovoga puta ti verujem. Sutra emo celu stvar podrobnije razmotriti. A sada me ostavi da jo malo odspavam." Baron iskljui polje vrata i isprati neaka pogledom. Tank-mozak. Miiav um u tanku od mozga, pomisli Baron. Pretvorie se u krvavu kau kada ih on propusti kroz ake. A kada onda budem poslao Fejd-Rautu da im skine jaram, proslavie ga kao oslobodioca. Voljeni Fejd-Rauta. Blagonakloni Fejd-Rauta, samilosni, koji ih je spasao zveri. Fejd-Rauta: ovek koga treba slediti i dati vlastiti ivot za njega. Do tada e deak da naui vetinu tlaenja bez linog izlaganja ili rizika. Siguran sam da je on taj koji nam je potreban. Nauie on ve sve. A uz to jo ima i tako divno telo. Stvarno zlatan deak.

5.

Ve u petnaestoj godini nauio je tiinu.

Iz 'Istorije Muad'Diba za decu' princeze Irulan

Borei se sa kontrolnim ureajima toptera, Pol je polako postajao svestan da se otima prepletenim olujnim silama; govorio mu je to njegov vie nego mentatski um, obavljajui sloena izraunavanja na osnovu siunih pojedinosti. Oseao je frontove praine, talasanja, meanja turbulencija, povremene kovitlace. Unutranjost kabine liila je na uzavrelu kutiju, obasjanu zelenim sjajem panela sa oitavalima i brojanicima. ukasti protok praine napolju izgledao je bezoblian, ali njegovo unutranje ulo poelo je da prozire tu koprenu.

Moram pronai pravi vrtlog, pomisli on. Sada je ve poprilino vremena oseao kako silina oluje jenjava, premda ih je jo estoko drmala. ekao je da naiu na novu turbulenciju. Vrtlog je zapoeo kao iznenadno talasanje, koje je potreslo ceo brod. Pol potisnu strah u sebi i nagnu topter skroz na levu stranu. Desika primeti taj manevar jedino na globusu za visinu. "Pole!" uzviknu ona. Vrtlog je stao da ih okree, izvija, pretura. Podizao je topter poput iverke na gejziru - a onda ih najednom iknuo estoko uvis i napolje, kao kakvo krilato zrnce praine, zapretano u srcu uskovitlanog peska, obasjanog svetlou drugog meseca. Pol baci pogled dole i ugleda prainasti stub vrelog vetra koji ih je izbljunuo, ugleda zamiruu oluju kako krivudavo nastavlja svoj put bez njih, slina suvoj reci u pustinji; ta kretnja, optoena meseevim sivilom, postojala je sve neprimetnija pod njima kako su oni grabili uvis. "Izili smo", proaputa Desika. Pol je usmerio letelicu u smeru suprotnom od oluje i estoko je poterao napred, osmatrajui pri tom nono nebo. "Umakli smo neprijatelju", ree on. Desika oseti srce kako joj snano kuca. Prisilila je sebe da se primiri, a onda bacila pogled prema oluji u daljini. ulo za vreme kazalo joj je da su se gotovo etiri asa nosili sa tom smeom elementarnih sila, ali je jednim delom uma oseala da je boravak u srcu uragana trajao itavu venost. Imala je utisak da je ponovo roena. Liilo je na litaniju, pomisli ona. Suoili smo se sa olujom i nismo joj se odupreli. Ona je prola kroz nas i oko nas. Sada je otila, ali smo mi ostali. "Ne dopada mi se zvuk naih krila", ree Pol. "Mora da smo pretrpeli neko oteenje." Po reagovanju komandnih ureaja na kontrolnoj tabli razabrao je da im je let postao nepravilan, neujednaen. Nalazili su se izvan oluje, ali jo ne u punom vidokrugu njegove proroke vizije. Pa ipak, polo im je za rukom da se spasu - i Pol najednom oseti kako drhti na rubu otkrovenja. Proe ga jeza. Taj oseaj bio je magnetski i uasavajui; iznenada poe da ga mori pitanje ta je izazvalo tu uzdrhtalu svest. Deo odgovora po svoj prilici se krio u arakenskoj

ishrani, koja je obilovala zainom. Ali podozrevao je da je uzronik delimino i litanija; kao da su njene rei imale neku naroitu, svojstvenu snagu. Neu se plaiti... Uzrok i posledica: ostao je iv uprkos dejstvu pogubnih sila, a i oseao je da se nalazi na rubu samosvesti, do koje nije mogao da doe bez arolije litanije. Rei iz Oranjske Katolike Biblije odjeknue mu na povrini seanja: Koja nam ula nedostaju, te nismo kadri da vidimo i ujemo drugi svet svuda oko nas? "Svuda unaokolo su stene", ree Desika. Pol upravi panju na sputanje toptera, zatresavi glavom da bi je malo razbistrio. Pogledao je u pravcu gde mu je majka pokazala i ugledao uzdignuta stenovita oblija, crna spram peska koji se pruao ispred i sa desne strane. Oseao je struju vetra oko lanaka i siune kovitlace praine u kabini. Negde je postojala rupa - jo jedno nasledstvo koje im je ostalo od oluje. "Najbolje bi bilo da se odmah spustimo na pesak", ree Desika. "Moda neemo moi da usporimo krilima." On pokaza glavom u pravcu jednog mesta pred njima, gde su se peskom optoene grbine uzdizale na meseini povrh dina. "Spustiu se negde blizu onih stena. Proveri da li si dobro vezana." Ona ga poslua, pomislivi pri tom: Imamo vode i pustinjska odela. Ako pronaemo hranu, moi emo dugo da opstanemo u pustinji. I Slobodnjaci ovde ive. A ono to mogu oni, moemo i mi. "Pojuri prema onim stenama im se spustimo", ree Pol. "Ja u poneti balu." "Da pojur...", zausti ona, ali onda zauta klimnuvi glavom. "Crvi." "Nai prijatelji crvi", ispravi je on. "Progutae ovaj topter tako da nee ostati ni traga na mestu gde se budemo spustili." Kako mu brzo radi um, pomisli ona. Poeli su da se sputaju... sve nie... i nie... Poniranje se na izgled odvijalo veoma brzo: pored njih su promicale nejasne senke dina, a stene su se uzdizale poput ostrva u peanom moru. A onda topter dodirnu vrh jedne dine uz blag trzaj, prelete preko peane udoline i ponovo okrznu izboinu naredne dine. Smanjuje brzinu na pesku, pomisli Desika, osetivi divljenje prema sinovljevoj umenosti.

"Dri se dobro!" upozori je Pol. On pritisnu krilne konice, najpre lagano, a onda sve jae. Osetio je kako se krila suprotstavljaju vazduhu, obuzdavajui silinu kretanja. Vetar je urlao kroz preklope i pokrivke na krilima. Najednom, uz jedva primetan trzaj upozorenja, levo krilo, oteeno u oluji, izvi se nagore i povi unutra, tresnuvi o bok toptera. Letelica se zanese preko vrha jedne dine i okrenu na levu stranu. Trenutak potom stropotavala se niz blagu kosinu peane izboine i zarila nos u narednu dinu, usred kaskade peska. Zaustavili su se na strani sa slomljenim krilom, tako da im je zdravo bilo upravljeno prema zvezdama. Pol hitro otkai sigurnosni pojas i podie se iznad majke, otvorivi vrata snanim cimajem. Istog asa pesak poe da se sliva oko njih u kabinu, donevi sa sobom suv miris sagorelog kremena. Zgrabio je balu iz stranjeg dela letelice i primetio da mu se i majka oslobodila sigurnosnog pojasa. Iskobeljala se pored desnog sedita i izala na spoljni oklop toptera. Pol krenu za njom, vukui balu za remenove. "Tri!" naredi joj on. Pokazao je negde iza proelja dine, u pravcu gde se videla kamena kula, potkresana estokim peanim vetrovima. Desika skoi sa toptera i potra, grabei i hitajui uz dinu. ula je Pola kako dahtavo napreduje za njom. Ubrzo su izbili na peanu grbinu, koja je zavojito vodila prema stenama. "Idi grbinom", naredi joj Pol. "To je najbre." Oni pojurie prema stenama dok im je pesak kripao pod stopalima. A onda do njih stade da dopire novi zvuk: prigueni apat, pisak, oporo gamizanje. "Crv", ree Pol. Zvuk postade snaniji. "Bre!" uzviknu Pol. Prva kamena ploa, poput obale koja se uzdie iz peanog mora, bila je udaljena jedva desetak metara, kada zaue krckanje i lom metala iza sebe. Pol podie balu u desnu ruku, drei je za remene. Udarala mu je o bok dok je trao. Drugom rukom uhvatio je majku. Uspentrae se na uzdignutu stenu, ija je

povrina bila prekrivena prilepljenim oblucima, iskoristivi jedan krivudav kanal, koji je izdubio vetar. Dah im je bio suv i isprekidan kada su zastali. "Ne mogu dalje", iznemoglo prodahta Desika. Pol zastade, gurnu majku u jedno udubljenje u steni, a onda se okrenu i pogleda prema pustinji. Jedno uzdignue, slino kakvoj humci, jurilo je uporedo sa njihovim kamenim ostrvom - mrekanje obasjano meseinom, peani talasi, izboen prokop gotovo na istom nivou kao i Polove oi, premda udaljen gotovo kilometar. Poravnate dine na mestu gde je crv proao oblikovale su samo jednu krivinu - kratku petlju du poteza pustinje, koja je hitala u susret skrhanom ornitopteru. A onda, tamo gde je stigao crv vie nije bilo ni traga od letelice. Prokopana humka krenu tada natrag prema pustinji, idui vlastitim tragom i jo istraujui. "Vei je od esnafskog svemirskog broda", proaputa Pol. "Reeno mi je da crvi iz srca pustinje dostiu ogromne razmere, ali ni slutio nisam... da mogu biti ovoliki." "Nisam ni ja", prodahta Desika. udovite ponovo skrenu od stena i zakrivljenom putanjom ubrza prema obzorju. Oslukivali su sve dok se zvuk njegovog kretanja nije utopio u priguenu kripu peska koja ih je okruavala. Pol duboko udahnu vazduh, podie pogled prema strmini optoenoj meseinom i ree jedan navod iz Kitab al-Ibara: Putuj nou, a odmaraj se u tamnoj senci danju. On pogleda majku: "No e potrajati jo nekoliko asova. Moe li da nastavi put?" "Samo jo trenutak." Pol zakorai na kameni ispust, podie balu na rame i podesi remenove. Zastao je tu nekoliko asaka, drei parakompas u ruci. "Krenuemo im bude spremna", ree on. Ona se odgurnu od stene, osetivi kako joj se snaga vraa. "Kuda idemo?" "Tamo gde se prua ona grbina", pokaza on. "U srcu pustinje", ree ona. "Slobodnjake pustinje", proaputa Pol.

A onda zastade, obuzet najednom seanjem na jasan prizor proroke vizije koju je iskusio na Kaladanu. Video je ovu pustinju. Ali, ustrojstvo njegove vizije delimino se razlikovalo, poput kakve optike slike koja mu je nestala u ponorima svesti, gde ju je apsorbovalo seanje, da bi sada, suoena sa pravim prizorom, doivela izvesna tanuna odstupanja. Vizija kao da se malo pomerila i prila mu iz drugog ugla, dok je on ostao nepomian. Ajdaho je bio sa nama u viziji, priseti se on. Ali, Ajdaho je sada mrtav. "Zna li kuda treba da idemo?" upita ga Desika, ravo protumaivi njegovo oklevanje. "Ne", uzvrati on, "ali u svakom sluaju moramo krenuti." On pritegnu balu na leima, a zatim krenu jednim kanalom u steni, prekrivenim peskom. Kanal je izbio na kamenitu zaravan obasjanu meseinom; podalje, na jugu, pljosnata ispupenja pela su se prema nebu. Pol krenu prema prvom od njih, pope se na njega, a to isto uradi i Desika. Ubrzo je postala svesna da njihovo kretanje predstavlja spoj improvizacije i kompromisa. Peani depovi izmeu stena, gde su usporavali korake, vetrom izotreni hrbati koji su im sekli ruke, prepreke koje su nalagale izbor: zaobii ih ili prei? Teren je nalagao osoben tempo napredovanja. Razgovarali su jedino kada je to bilo neophodno, ali i tada glasovi su im bili hrapavi od napora. "Pazi ovde - ispupenje je klizavo od peska." "Vodi rauna da ne udari glavom o ovaj ispust." "Ostani ispod grebena; mesec nam je za leima, tako da bi nas svako ko se nalazi ispred lako otkrio po senci." Pol zastade kod jedne uvuene stene i spusti balu na jedno nisko ispupenje. Desika se nasloni pokraj njega, zadovoljna zbog kratkotrajnog odmora. Zaula je kako Pol sisa na cev u svom pustinjskom odelu, pa i ona otpi nekoliko gutljaja vlastite sakupljene vode. Imala je bljutav ukus i ona se tada seti voda Kaladana - visokog vrela, koje kao da iklja sve do samog neba, raskonog obilja tenosti, koja je sama po sebi bila beznaajna... Jedino je bio vaan njen oblik, odsjaji ili zvuci koje je sluala dok je stajala u blizini. Zaustaviti se, pomisli ona. Zaustaviti se... i stvarno odmoriti. Tog trenutka joj pade na um da se prava srea sastoji upravo u tome: zaustaviti se, makar i na trenutak. Tamo gde je to bilo nemogue, ni srea nije mogla da postoji.

Pol se okrenu od stenovitog ispupenja, okrenu se i pope uz strmi nagib. Uzdahnuvi, Desika krenu za njim. Spustili su se na jednu prostranu platformu, koja je vodila oko neke okomite kamene litice. Ponovo su morali da se pokore neujednaenom ritmu kretanja po ovom neravnom terenu. Desika postade svesna kako je najjai oseaj u noi poticao od sitnih predmeta koje je gazila nogama ili pritiskala akama - obluci, ljunak, kamenii, skamenjeni pesak, obini pesak, krupni pesak, praina, fini prah. Taj prah je lako prodirao kroz nosne filtre i morao se izduvati.ljunak i skamenjeni pesak kotrljali su se po vrstoj povrini, tako da se o njih lako moglo okliznuti. Izboine stena sekle su im ake. A nepregledno more peska usporavalo je hod umornih nogu. Pol se naglo zaustavi na jednoj kamenoj izboini, zadravi majku koja je naletela na njega. On pokaza na levu stranu i ona pogleda u tom pravcu, videvi da stoje na vrhu jednog grebena, oko koga se pruala pustinja, slina kakvom nepominom okeanu, dve stotine metara ispod. Prostranstvo je lealo okamenjeno, sa ukoenim talasima, optoenim srebrnastom patinom meseine - senke uglova koje su se pretapale u blage krivine, a ove, u daljini, podizale u maglovito sivilo novih uzvisina i strmina. "Otvorena pustinja", ree ona. "Potrebno je mnogo vremena da bi se prela", ree Pol; glas mu je zazvuao promenjeno usled filtera koji su mu stajali preko lica. Desika se osvrnu levo i desno - pod njima nije bilo nieg drugog do peska. Polov pogled bio je uprt pravo napred preko otvorenih dina; posmatrao je kretanja senki izazvanih prolaskom meseca. "Ima tri ili etiri kilometra", ree on. "A crvi?" upita ona. "Sigurno ih ima." Ona upravi svu panju na iznurenost koja je poela da je slama, na miie iji joj je bol otupljivao ula. "Da se odmorimo malo i pojedemo neto?" Pol skide balu, sede i nasloni se na nju. Desika se uhvatila za sinovljevo rame dok se sputala na stenu pokraj njega. Osetila je kako se Pol okrenuo kada se smestila i zaula ga je kako pretura po vrei. "Evo", ree on.

Osetila je suvou njegove ruke kada joj je dodao dve energetske kapsule. Progutala ih je odmah, otpivi preko volje malo vode iz cevi u pustinjskom odelu. "Ispij svu vodu", ree Pol. "Pravilo glasi: najbolje mesto za ouvanje vode jeste vlastito telo. Tako ti se odrava energija. Postaje snaniji. Imaj poverenja u pustinjsko odelo." Ona ga poslua i iskapi sabirnice, osetivi kako joj se snaga vraa. Na um joj tada pade kako je ovde mirno i spokojno u ovom trenutku umora - i priseti se da je jednom ula pevaa-ratnika Gurnija Haleka, koji je rekao: 'Bolje suva korica i mir uz nju nego kua puna rtvi i razdora.' Desika ponovi te rei Polu. "Tipino za Gurnija", ree on. Ona razabra poseban ton njegovog glasa, kao da govori o nekome ko je mrtav, i pomisli: Da, nije iskljueno da je jadni Gurni mrtav. Snage Atreida bile su mrtve, uhvaene ili izgubljene poput njih negde na prostranstvima ovog bezvodnog sveta. "Gurni je uvek imao spreman prikladan navod", ree Pol. "Kao da ga sad ujem: 'Isuiu ove reke i rasprodau zemlju ravima: zatim u opustoiti zemlju i sve to je na njoj rukama stranaca.'" Desika zaklopi oi, osetivi kako se nalazi na rubu da zaplae, ganuta patosom u sinovljevim reima i glasu. Posle nekoliko trenutaka Pol ree: "Kako se... osea?" Shvatila je da se pitanje ticalo njene trudnoe i zato odgovori: "Proi e jo mnogo meseci pre no to ti se sestra rodi. Fiziki je... jo sve u redu sa mnom." Istog trenutka, kroz glavu joj prostruja: Kako ukrueno formalno razgovaram sa sopstvenim sinom! A onda, budui da je to bio benegeseritski nain da se u vlastitom biu potrae odgovori na sline neobinosti, ona posegnu u sebe i uskoro otkri izvor tog zvaninog dranja: Bojim se svog sina; plaim se njegove udnovatosti; strah me je od onoga to moe da vidi pred nama u vremenu, onoga to moe da mi kae. Pol navue kapuljau preko oiju i stade da oslukuje aputave umove noi. Plua su mu bila ispunjena sopstvenom tiinom. Nos ga je svrbeo. Protrljao ga je, skinuo filter i postao svestan obilnog mirisa cimeta. "U blizini ima melana", ree on.

Blagi vetar pomilova ga po obrazima i zaleluja nabore njegovog burnusa. Ali, lahor nije nosio u sebi znamenje predstojee oluje; Pol je ve bio kadar da uoava ovakve tananosti. "Uskoro e svanuti", ree on. Desika klimnu glavom. "Postoji nain da se bezbedno prevali put preko otvorenog peska", ree Pol. "Slobodnjacima to uspeva." "A crvi?" "Ako uzmemo jedan udara iz bale za opremu i postavimo ga tamo, pozadi, na stene", uzvrati Pol, "to e neko vreme zadrati crva." On baci pogled na prostranstvo pustinje koja se kupala u meseini izmeu njih i narednog uzdignua. "Hoe li biti dovoljno vremena da prevalimo etiri kilometra?" "Moda. A ako prilikom prelaska budemo proizvodili samo prirodne zvuke, koji ne privlae crve..." Pol se zadubio u osmatranje pustinje, prebirajui po svom prorokom seanju, razmiljajui o tajanstvenim aluzijama vezanim za udarae i tvoreve kuke u priruniku za upotrebu stvari iz bale, koji su dobili usput. Bilo mu je udno to ga jedino obuzima uas pri pomisli na crve. Znao je, negde na rubu svesti, da crve valja potovati, a ne bojati ih se... ako... ako... On zatrese glavom. "To bi trebalo da budu zvuci bez ritma", ree Desika. "ta? Oh. Da. Ako budemo hodali nepravilnim korakom... pesak se svaki as pomera. Crvi ne mogu da proveravaju ba svaki uanj. Moramo se, meutim, potpuno odmoriti pre no to preduzmemo tako neto." On baci pogled prema proelju velike stene sa druge strane pustinjskog bazena, opazivi znamenje protoka vremena u okomitim meseevim senkama. "Svanue kroz jedan sat." "Gde emo provesti dan?" upita ga ona. Pol se okrenu na levu stranu i pokaza tamo. "Greben skree prema severu. Po oiljcima koje je ostavio vetar vidi se da je ta strana stalno izloena olujama. Tamo mora da bude pukotina - i to dubokih." "Kako bi bilo da odmah krenemo?" upita ona.

On ustade, a zatim pomoe i njoj. "Jesi li dovoljno odmorna za sputanje? eleo bih da se pribliimo to je mogue vie nivou pustinje pre no to se ulogorimo." "Dovoljno je." Ona mu dade glavom znak da krenu. On zastade za trenutak, a onda podie balu, smesti je na plea i okrenu se prema grebenu. Kada bismo samo imali suspenzore, pomisli Desika. Bez po muke bismo skoili do dole. Ali, moda suspenzore takoe treba izbegavati u otvorenoj pustinji. Nije iskljueno da i oni privlae crve, kao titnici. Naili su na niz grebena, koji su se sputali nadole i nestajali sa vidika, i ugledali jednu pukotinu, ije su ivice bile ocrtane meseevom senkom koja je prodirala unutra. Pol poe da se sputa, kreui se oprezno, ali i urno, poto je bilo oigledno da meseina nee jo dugo potrajati. Vijugavo su ili nadole, ulazei u svet sve dubljih senki. Kruta kamena oblija uspinjala su se put zvezda oko njih.irina pukotine smanjila se na samo desetak metara na rubu tamnosive peane strmine, koja je otro ponirala u tamu. "Moemo li dole?" proaputa Desika. "Mislim da moemo." On oprezno opipa nogom povrinu. "Otklizaemo se do dole", ree Pol. "Idem ja prvi. Poi za mnom kad uje da sam se zaustavio." "Budi oprezan", ree ona. On zakorai niz strminu i stade da klizi nizbrdo po mekoj povrini, sve dok nije stigao do gotovo ravnog terena od nabijenog peska. Mesto se nalazilo duboko zapretano u kamenim zidovima. Iza njega se zau zvuk peska koji se klie. On pokua da podigne pogled uz strminu koja je bila u tami, ali gotovo ga zatrpa peana kaskada. Ovaj suvi pljusak potrajao je nekoliko trenutaka, a onda je sve ponovo utonulo u tiinu. "Majko?" ree on. Nije bilo odgovora. "Majko?"

On odbaci balu i pohita uz strminu grabei, kopajui, odbacujui pesak poput ludaka. "Majko!" prodahta on ponovo. "Majko, gde si?" Na njega se srui nova kaskada peska, zatrpavi ga do pasa. Bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka da se iskobelja. Prekrila ju je peana lavina, pomisli on. Zatrpana je. Moram da budem staloen i da paljivo postupam. Nee se odmah uguiti. Ui e u stanje bindu suspenzije kako bi smanjila potrebe za kiseonikom. Zna da u je iskopati. Na benegeseritski nain, kome ga je ona nauila, Pol najpre primiri mahnite otkucaje srca, a zatim potpuno isprazni um od svih drugih utisaka, kako bi poslednjih nekoliko minuta potpuno dolo do izraaja u njemu. Svaka kretnja i mrekanje klizita ponovili su mu se u pamenju, odvijajui se osobenom unutranjom dostojanstvenou i usporenou, koja je stajala nasuprot deliu sekunde stvarnog vremena, potrebnog za dokuivanje sveukupnog seanja. Trenutak potom, Pol krenu iskosa uz strminu, ispipavajui oprezno, sve dok nije pronaao zid pukotine, ispupenu, oblu stenu. Poeo je da kopa, briljivo uklanjajui pesak, kako ne bi izazvao novo obruavanje. A onda mu se pod rukom nae komad neke tkanine. On poe za njim i uskoro otkri ruku. Blago je stao da razgre pesak oko nje, doao do ramena i konano oslobodio lice. "uje li me?" proaputa on. Nije bilo odgovora. Poeo je da kopa bre i oslobodio i drugo rame. Oseao je da joj je telo mlitavo i oputeno, ali je ipak uspeo da napipa spore otkucaje srca. Bindu suspenzija, ree on u sebi. Uspeo je da joj oisti pesak do pojasa, zatim joj prebacio ruke preko svojih ramena i stao da je izvlai, najpre polako, a zatim to je bre mogao, oseajui kako pesak polako poputa iznad njega. Izvlaio ju je sve hitrije, dahui od napora i borei se da ouva ravnoteu. Konano je stao na vrsto tlo pukotine, podigavi majku na ramena, da bi se odmah potom dao u mahniti trk, poto je itav peani obronak stao da klizi nadole, uz buni pisak, iji su odjeci pojaano odzvanjali niz kamene litice. Zastao je na rubu pukotine, bacivi pogled prema uzdignutim dinama pustinje. Zatim blago spusti majku na pesak i stade da mrmlja rei koje je trebalo da je povrate iz ukoenosti. Ona je dolazila k sebi polako, sve dublje udiui vazduh. "Znala sam da e me pronai", proaputa Desika.

On se osvrnu prema pukotini. "Moda bi bilo bolje da nisam." "Pole!" "Izgubio sam balu", ree on. "Zatrpana je ispod stotinu tona peska... najmanje." "Sve?" "Rezerve vode, pustinjski ator - sve to je vano." On se potapa po depu. "Tu mi je jo parakompas." Zatim opipa opasa. "No i dogled. Bar moemo dobro da osmotrimo mesto gde emo umreti." Tog trenutka sunce se podie iznad obzorja negde na levoj strani, povrh ruba pukotine. Boje se rasprsnue po pesku otvorene pustinje. Hor ptica oglasi se gromkim pojem iz skrovitih mesta u stenama. Ali Desika je imala oi samo za oaj na Polovom licu. Izabravi boju glasa zainjenu primesom prezira, ona ree: "Jesmo li te tako nauili?" "Zar ne shvata?" upita on. "Sve to nam je neophodno da bismo opstali na ovom mestu nalazi se pod onim brdom peska." "Pronaao si mene", ree ona sada glasom koji je zvuao blago, uviavno. Pol unu pokraj nje. Posle nekoliko trenutaka on podie pogled uz pukotinu prema novoj strmini, prouavajui je, ispitujui tronost peska. "Kada bismo mogli da imobiliemo malo podruje te strmine, a zatim da iskopamo rupu u pesku, doli bismo do bale. Voda bi nam u tome mnogo pomogla, ali nje nemamo dovoljno ni za..." Pol najednom zauta, a onda izusti: "Pena." Desika ostade nepomina kako ne bi omela hiperfunkcionisanje sinovljevog uma. Pol pogleda prema otvorenim dinama, tragajui istovremeno oima i nozdrvama; kada je pronaao traeni pravac, upravio je panju na zatamnjeni potez peska pod njima. "Zain", ree on. "Njegov koncentrat je veoma alkalan. A ja imam parakompas. Baterija mu je na bazi kiseline." Desika se uspravi uz stenu. Pol ne obrati panju na majku, ve skoi na noge i pohita niz nagib, ovrsnuo od dejstva vetra, koji je vodio od ruba pukotine do nivoa pustinje.

Posmatrala ga je kako koraa nepravilnim hodom: korak... pauza, korakkorak... klizanje... pauza... Nije postojala nikakva pravilnost u tome koja bi stavila do znanja nekom pljakaki nastrojenom crvu da se pustinjom kree neto strano. Pol stie do poteza sa zainom, zahvati izvesnu koliinu u skut odore i vrati se do pukotine. Izruio je zain na pesak pred Desikom, unuo i poeo da rastavlja parakompas, koristei za to vrh noa. Najpre je odvojio prednji deo kompasa. Zatim je skinuo opasa i rasprostro unutranje delove kompasa po njemu, da bi najzad stigao do baterije. Onda je doao na red mehanizam sa brojanikom i pokazateljem, tako da je na kraju od instrumenta ostao samo upalj metalni okvir. "Bie ti potrebna voda", ree Desika. Pol uze sabirnu cev sa vratnog dela pustinjskog odela, isisa iz nje puna usta tenosti i ispljunu je u upalj metalni okvir. Ako ne uspe, bie to baena voda, pomisli Desika. Ali, u tom sluaju bie ionako svejedno. Pomou noa Pol otvori bateriju i izrui njene kristale u vodu. Napravila se blaga pena, a zatim se talog slegao. Desika sluajno opazi kretnju iznad njih. Ona podie pogled i spazi niz sokolova du ivice pukotine. Netremice su zurili u otvorenu vodu. Velika Majko, pomisli ona. U stanju su da osete vodu ak i sa te udaljnosti! Pol je vratio poklopac na parakompas, izostavivi dugme za ponovno stavljanje u pogon, tako da je ostala rupica koja je vodila do tenosti. Uzevi delimino sklopljeni ureaj u jednu ruku i pregrt zaina u drugu, Pol se uputi u pukotinu, prouavajui pogledom oblik strmine. Odora mu se blago vijorila, poto je vie nije drao opasa. Uspeo se komad puta uz strminu, izazivajui pojavu peanih potoia, kovitlaca praine. A onda zastade, usu malo zaina u parakompas i promuka novu sadrinu kutije ureaja. Zelena pena stade da izbija iz rupe gde se nalazilo dugme za ponovno stavljanje u pogon. Pol je upravi prema strmini, rasu tanak sloj po njoj, a onda poe da odstranjuje pesak koji se nalazio ispod, imobiliui pri tom gornju plohu dodatnim naslagama pene. Desika prie do podnoja strmine i upita ga: "Mogu li da ti pomognem?" "Popni se i kopaj", uzvrati on. "Moramo da prodremo do dubine od oko tri metra. Nije mnogo daleko." Dok je to govorio, pena je prestala da istie iz ureaja.

"Brzo", ree Pol. "Ne znam koliko e pena da dri pesak." Desika se uspela do Pola upravo u trenutku kada je on dodao novu koliinu zaina u rupicu i promukao kutiju parakompasa. Pena ponovo pokulja iz nje. Dok je Pol nanosio novi sloj pene, Desika je stala da rukama kopa rupu, odbacujui pesak niz strminu. "Na kojoj dubini?" prodahta ona. "Oko tri metra", ree on. "Mogu samo priblino da odredim poloaj. Moda emo morati da proirujemo rupu." On koraknu u stranu, okliznuvi se o troan pesak. "Odbacuj iskopani pesak pozadi. Nemoj pravo dole." Desika ga poslua. Kopanje rupe lagano je napredovalo, sve dok nisu stigli do nivoa povrine pustinje, ali jo nije bilo ni traga od bale. Zar sam pogreio u proraunu, upita se Pol. Obuzela me je panika i zbog toga sam negde pogreio. Strah mi je ugrozio sposobnosti. On zaviri u parakompas. Preostalo je manje od dve unce kiseline rastvorene u vodi. Desika se ispravi u rupi i prevue akom prljavom od pene preko obraza. Pogled joj se sretnu sa Polovim. "Gornji deo", ree Pol. "Lagano sada." Dodao je novu koliinu zaina u kontejner i osetio kako pena vri oko Desikinih ruku dok je poinjala da pravi okomit rez u gornjoj kosini rupe. Prilikom drugog zahvata ake joj naioe na neto tvrdo. Lagano, ona razgrnu pesak oko jednog remena sa plastinom kopom. "Ne mrdaj vie sa tim", ree Pol gotovo apatom. "Nemamo vie pene." Desika stee remen jednom rukom i podie pogled prema sinu. Pol odbaci prazan parakompas u pustinju i ree: "Prui mi slobodnu ruku i paljivo me sluaj. Vui u te u stranu i nadole. Nipoto ne isputaj remen. Odozgo se nee sruiti mnogo peska. Nagib se stabilizovao. Jedino je vano da ti zadrim ruku iznad peska. ak i ako se rupa bude zatrpala, moi u da te iskopam i izvuem balu." "Razumela sam", ree ona. "Spremna?" "Spremna." Ona vre obavi prste oko remena. Uz snaan cimaj Pol izvue majku do pola iz rupe, drei joj glavu to je mogao vie kada je barijera pene popustila i pesak stao da kulja dole. Kada je lavina

prestala, Desika je ostala zatrpana do pojasa; zbog kosine rupe, leva ruka i rame jo su joj bili pod peskom, a bradu joj je titio nabor Polove odore. Rame ju je estoko bolelo od napora kome je bilo izloeno. "Jo drim remen", ree ona. Lagano, Pol zavue ruku u pesak pokraj majke i pronae remen. "Zajedno", ree on. "Postojano i ravnomerno vuenje. Ne smemo ga prekinuti." Pesak se neprekidno slivao dok su se upirali da razgrnu balu. Kada su sasvim oslobodili remen, Pol zastade i najpre izvue majku iz peska. Zatim, udruenim snagama, konano iupae balu iz stupice u kojoj je leala zapretana. Nekoliko trenutaka potom, stajali su na vrstom dnu pukotine, drei meu sobom dragoceni ranac. Pol pogleda majku. Lice joj je bilo umrljano od pene, ba kao i odora. Pesak se nahvatao na mestima gde se pena osuila. Liila je na metu za gaanje lopticama od vlanog, zelenog peska. "Sva si musava", ree on. "Ni ti ne izgleda mnogo lepe", uzvrati ona. Oboje se nasmejae, a zatim zamukoe. "Nije trebalo da doe do cele stvari", ree Pol. "Ja sam bio neoprezan." Ona slegnu ramenima, oseajui kako joj zgrudvani pesak otpada sa odore. "Postaviu ator", ree on. "Svuci tu odoru i dobro je istresi." On se okrenu i uze balu. Desika klimnu glavom, osetivi se najednom odve umornom da bi bilo ta odgovorila. "Postoje rupe od koeva u steni", ree Pol. "Neko je ve ranije ovde podizao bivak." A to da ne?, pomisli ona, istei odoru. Mesto je bilo sasvim prikladno duboko u kamenim nedrima, a naspram drugog grebena, udaljenog oko etiri kilometra - na poprilinoj visini iznad pustinje, tako da nije postojala opasnost od crva, ali i dovoljno blizu za lako sputanje pre prelaska. Ona se okrenu i vide da je Pol postavio ator; rebrasta kupola ve se stopila sa kamenim zidovima pukotine. Pol proe pokraj majke, podigavi dogled. Brzim pokretom podesio je unutranji pritisak naprave, doveo u iu uljana soiva i bacio pogled prema drugom grebenu, koji se uzdizao zlatnout spram jutarnjeg svetla preko otvorenog peska.

Desika ga je posmatrala dok je prouavao pogledom apokaliptini predeo, zavirujui u peane reke i kanjone. "Postoji neko rastinje tamo", ree joj on. Desika pronae rezervni dogled u bali pokraj atora i prie Polu. "Tamo", ree on, drei dogled jednom rukom, a pokazujui drugom. Ona pogleda u tom pravcu. "Saguaro", ree ona. "Krljava biljka." "Moda ima ljudi u blizini", ree Pol. "Nije iskljueno da su to samo ostaci botanike ogledne stanice", uzvrati ona. "Ona je prilino juno u pustinji", odgovori on. Zatim spusti dogled, poea se ispod filterske pregrade i pomisli na neuobiajenu suvou i ispucalost usana, osetivi pranjav ukus ei u ustima. "Pre mi lii na slobodnjako mesto", ree on. "Jesi li siguran da e Slobodnjaci biti prijateljski nastrojeni?" upita ga ona. "Kines nam je obeao njihovu pomo." Ali, narod pustinje obuzet je oajanjem, pomisli ona. I mene danas obuzima isto oseanje. A oajnici bi mogli da nas poubijaju zbog vode. Ona zaklopi oi i, kao protivteu pustoi koja ju je okruavala, prizva u mislima jedan prizor sa Kaladana. Setila se jednog putovanja na koje su Vojvoda Leto i ona poli pre Polovog roenja. Leteli su iznad junih dungli, povrh bunih stepskih prostranstava i pirinanih polja u deltama. Videli su mravolike kolone u zelenom rastinju - ete ljudi koji nose svoj tovar na suspenzorskim podupiraima privrenim za ramena. A na morskim prostranstvima stajale su bele latice trimaranskih jedara. Sad je sve to nestalo. Desika otvori oi i ponovo se zagleda u stvarnost pustinje; unaokolo je vladala tiina, a toplota predstojeeg dana polako je rasla. Neumorni vragovi vruine ve su poeli da nagone vazduh da podrhtava povrh otvorenog peska. Proelje naspramnog grebena sve vie je liilo na stvar vienu kroz nepravilno staklo. Peani odron za trenutak je prevukao zastor preko otvorenog kraja pukotine. Padao je uz pisak, rasprivan naletima jutarnjeg povetarca i lepetom krila sokolova, koji su stali da uzleu sa vrha stene. Kada je odron prestao, ona je jo ula njegov piskutav zvuk. A kada se pisak pojaao, shvatila je da to nije odjek odrona; ko je jednom uo taj zvuk, nikada ga vie nije mogao pobrkati sa nekim drugim.

"Crv", proaputa Pol. Doao je sa desne strane; nastup mu se odlikovao svojevrsnom nehajnom velianstvenou, koja se nije mogla prenebrei. Izvijena prokop-humka peska koja je sekla dinu u njihovom vidnom polju. Humka je bila podignuta prednjim delom, rasprujui pesak unaokolo, slino pramanom talasu u vodi. A onda je udovite nestalo, poto je najednom skrenulo levo i izgubilo se iz vidika. Zvuk je postajao sve prigueniji, da bi konano zamro. "Video sam svemirske fregate koje su bile manje", proaputa Pol. Ona klimnu glavom, i dalje zurei preko pustinje. Na mestu gde je crv proao ostao je uznemirujui procep. Trag se pruao unedogled pred njima, a inilo im se da mogu da ga vide i ispod mesta gde je zaao za obzorje. "Kada se budemo odmorili", ree Desika, "nastaviemo tvoje lekcije." Obuzdavi iznenadnu plimu srdbe, on ree: "Majko, zar ne misli da bismo mogli i bez..." "Danas te je obuzela panika", prekide ga ona. "Ti moda poznaje svoj um i bindu nervno ustrojstvo bolje nego ja, ali jo mnogo ima da naui o telesnoj prana muskulaturi. Telo ponekad ini izvesne stvari samo od sebe, Pole, a ja bih elela da te poduim u tome. Mora da stekne sposobnost da upravlja svakim miiem, svakim vlaknom svog tela. Najpre emo razmotriti ruke. Poeemo sa miiima prstiju, tetivama dlana i osetljivou jabuica." Ona se okrenu. "Hodi u ator sada." On oprui prste leve ruke, posmatrajui je kako se provlai kroz stezniki ventil; znao je da je ne moe odvratiti od tog nauma... da mora popustiti. Ma ta da mi je uinjeno, bio sam deo toga, pomisli on. Ponovo razmatranje ruku! On pogleda vlastitu aku. Kako je samo neprilino izgledala u poreenju sa jednim takvim stvorenjem kao to je crv.

6.

Doli smo sa Kaladana - rajskog sveta za na oblik ivota. Na Kaladanu nije bilo nikakve potrebe da se sazdaje fiziki raj ili raj uma - poto je to ve postojalo svuda oko nas. A cena koju smo platili bila je ista ona koju su ljudi odvajkada plaali za sticanje raja u ovom ivotu - omekali smo, izgubili otrinu.

Iz 'Razgovora sa Muad'Dibom' princeze Irulan

"Ti si, dakle, veliki Gurni Halek", ree ovek. Stojei u okrugloj peinskoj prostoriji, Halek je otro motrio krijumara, koji je sedeo za metalnim stolom. ovek je nosio slobodnjaku odoru i imao je otvorenoplave oi, to je ukazivalo na vanarakijske sastojke u njegovoj ishrani. Prostorija je predstavljala vernu kopiju kontrolnog centra zapovednika svemirske fregate: du lunog zida, koji je zaklapao ugao od trideset stepeni, stajali su komunikacioni ureaji i video-ekrani, zajedno sa daljinskim manipulatorima i komandama za akltiviranje naoruanja; ak je i sto izgledao kao da je izrastao iz zida - kao da je deo bone strane luka. "Ja sam Staban Tuek, sin Esmara Tueka", ree krijumar. "Onda si ti ovek kome dugujem zahvalnost za pomo koju smo dobili", uzvrati Halek. "Ah-h-h, zahvalnost", ree krijumar. "Sedi." Pokraj ekrana iz zida izie okruglo sedite, tipino za svemirske brodove, i Halek se, ispustivi vazduh, zavali u njega, osetivi najednom koliko je umoran. Iz ovog poloaja video je svoj odraz u tamnoj povrini pokraj krijumara i odmah se namrgodio im je opazio nesumnjive znake iscrpljenosti na grubom licu. Oiljak od inkvajna du vilice zgrio se uporedo sa grimasom nezadovoljstva. Halek odvrati pogled od vlastitog odraza i ponovo osmotri Tueka. Sada je uspeo da razabere porodinu slinost u liku krijumara - oeve guste, nadnete obrve, kamene povri obraza i nos. "Tvoji ljudi mi rekoe da ti je otac mrtav, da su ga ubili Harkoneni", ree Halek. "Harkoneni ili izdajnik meu tvojim ljudima", uzvrati Tuek. Ljutnja nadjaa deo Halekovog umora. On se uspravi i ree: "Zna li ko je izdajnik?" "Tufir Havat sumnja na gospu Desiku." "Ah-h-h, benegeseritska arobnica... moda. Ali, Havat je sada zarobljenik Harkonena." "uo sam." Halek duboko udahnu vazduh. "Izgleda da nam predstoji jo ubijanja."

"Niim neemo svratiti panju na nas", ree Tuek. Halek se ukruti. "Ali..." "Ti i tvoji ljudi koje smo spasli dobrodoli ste u utoite meu nas", ree Tuek. "Govori o zahvalnosti. Vrlo dobro; dobie priliku da nam se odui. Kod nas e uvek biti posla za dobre ljude. Meutim, svriemo sa vama po kratkom postupku, ukoliko bilo ta javno preduzmete protiv Harkonena." "Ali, oni su ti ubili oca, ovee!" "Moda. ak i da je tako, rei u ti ta je moj otac odgovarao onima koji delaju bez razmiljanja: 'Kamen je teak i pesak je teak; ali gnev budale ubedljivo je najtei.'" "Nema, dakle, nameru nita da preduzima?" ljutito upita Halek. "Nisam to rekao. Samo sam kazao da emo zatititi na ugovor sa Esnafom. Esnaf nam nalae da igramo obazrivu igru. Postoje i drugi naini da se uniti neprijatelj." "Ah-h-h-h." "Stvarno ah. Ako elite da se date u potragu za arobnicom, samo izvolite. Ali upozoravam vas da je verovatno ve kasno... Uostalom, sumnjamo da je ona osoba koju traite." "Havat retko grei." "Dopustio je da padne Harkonenima u ruke." "Misli li da je on izdajnik?" Tuek slegnu ramenima. "To sad nije vano. Smatramo da je arobnica mrtva. Odnosno, tako bar veruju Harkoneni." "Izgleda da ste dobro obaveteni o Harkonenima." "Nagovetaji i migovi... glasine i govorkanja." "Nas je sedamdeset etvorica", ree Halek. "Ako ozbiljno elite da vam se prikljuimo, onda ste sigurno uvereni da je Vojvoda mrtav." "Le mu je vien." "A deak - mladi gospodar Pol?" upita Halek, pokuavi uzaludno da proguta pljuvaku kroz suvo grlo.

"Prema poslednjoj vesti koju smo dobili, izgubljen je zajedno sa majkom u pustinjskoj oluji. Verovatno im nikada ni kosti nee biti pronaene." "arobnica je, dakle, mrtva... svi su mrtvi." Tuek klimnu glavom. "A Zver Raban, kako kau, ponovo e se domoi moi ovde na Dini." "Grof Raban od Lankiveila?" "Da." Haleku je bilo potrebno nekoliko trenutaka da obuzda talas srdbe koji je zapretio da ga preplavi. Kada je konano progovorio, glas mu je bio dahtav "Imam ja neke line raune da sredim sa Rabanom. Moram da mu vratim dug za ivote lanova moje porodice..." on protrlja oiljak du vilice, "...kao i za ovo..." "Ne stavlja se sve na kocku da bi se rauni sredili pre pravog vremena", uzvrati Tuek. Zatim se namrgodi, opazivi igru miia du Halekove vilice, odsutan pogled u oima. "Znam... znam." Halek duboko udahnu vazduh. "Ti i tvoji ljudi moete da odradite za odlazak sa Arakisa tako to ete stupiti kod nas u slubu. Ima mnogo mesta gde..." "Oslobaam svoje ljude svake obaveze prema meni; neka izaberu prema svom nahoenju. Poto je Raban ovde - ja ostajem." "Nisam siguran da to elimo, sve dok si u ovakvom raspoloenju." Halek osmotri krijumara. "Sumnja u moju re?" "Ne-e-e..." "Izbavio si me od Harkonena. Razlog zbog koga sam se zarekao na vernost Vojvodi Letou nije bio vei. Ostau na Arakisu - sa vama... ili sa Slobodnjacima." "Bez obzira na to da li je neka misao izgovorena ili ne, ona predstavlja stvarnost i poseduje mo", uzvrati Tuek. "Moda e meu Harkonenima ustanoviti da je linija koja razdvaja ivot od smrti odve otra i brza." Halek za trenutak zaklopi oi, oseajui kako ga umor slama. "Gde je Gospod koji nas vodi kroz ovu zemlju pustinja i provalija?" promrmlja on. "Ne budi brzoplet i kucnue as tvoje osvete", ree Tuek. "Brzina je orueaitana. Obuzdaj tugu - nai emo ti neku razonodu zauzvrat; postoje tri stvari koje gode srcu - voda, zelena trava i lepota ene."

Halek otvori oi. "Vie bi mi se dopalo da krv Rabana Harkonena potee oko mojih nogu." On pogleda Tueka. "Misli li da e taj as kucnuti?" "Nemam ja mnogo veze sa tim kako e ti doekati sutra, Gurni Halee. Jedino ti mogu pomoi kad je danas u pitanju." "Onda u prihvatiti pomo i ostau do onoga dana kada mi bude kazao da osvetim tvog oca i sve ostale koji..." "Sluaj me dobro, bore", prekide ga Tuek. On se nae preko stola tako da su mu ramena dola na isti nivo sa uima, a u oima se pojavio sjaj. Krijumarevo lice najednom je steklo izgled stene nagriene zubom vremena. "Vodu mog oca - ja u je se sam domoi, vlastitom otricom." Halek uzvrati Tueku pogled. U tom trenutku krijumar ga je podsetio na Vojvodu Letoa; voa ljudi, hrabar, siguran u svoj poloaj i smer kojim je odluio da ide. Liio je na Vojvodu... pre Arakisa. "eli li moju otricu uza se?" upita Halek. Tuek se zavali natrag u stolicu, opusti i nastavi bez rei da posmatra Haleka. "Misli li da sam ja borac?" upita Halek. "Ti si jedini od Vojvodinih oficira kome je polo za rukom da pobegne", ree Tuek. "Neprijatelj vam je bio premoniji, ali si ipak iziao na kraj sa njim... Porazio si ga onako kako mi savlaujemo Arakis." "A?" "Nije nam lako ovde, Gurni Halee", ree Tuek. "Arakis je na neprijatelj." "A neprijatelja treba napadati jednog po jednog, zar ne?" "Tako je." "Je li to metod Slobodnjaka?" "Moda." "Kazao si da bi mi ivot kod Slobodnjaka moda izgledao preteak. Da li je to zbog toga to oni ive u pustinji, na otvorenom?" "Ko zna gde Slobodnjaci ive? Za nas je Centralna Zaravan niija zemlja. Ali, hteo bih sada da porazgovaramo o..." "uo sam da Esnaf retko zalazi sa svojim teretnjacima u pustinju", ree Halek. "A uka se i da se tu i tamo moe videti malo zelenila, samo ako zna gde da potrai."

"ukanja!" prezrivo odbrusi Tuek. "Hoe li da izabere sada izmeu mene i Slobodnjaka? I mi imamo mere bezbednosti, na sie izdubljen u steni, skrovite bazene. ivimo ivotom civilizovanih ljudi. Slobodnjaci predstavljaju samo dronjave razbojnike koje mi koristimo kao lovce na zain." "Ali oni su kadri da ubijaju Harkonene." "A hoe li da zna ta dobijaju zauzvrat? Jo ih progone kao ivotinje - i to laserskim pitoljima, budui da nemaju titnike. Polako ih istrebljuju. Zato? Ba zato to ubijaju Harkonene." "Jesu li stvarno ubijali Harkonene?" upita Halek. "ta hoe da kae?" "Zar nisu uo da su meu Harkonenima bili i Sardaukari?" "Opet samo glasine." "Ali pogrom - to nije svojstveno Harkonenima. Pogrom je traenje..." "Verujem u ono to vidim sopstvenim oima", ree Tuek. "Izaberi najzad, bore. Ja ili Slobodnjaci. Obeau ti utoite i priliku da se domogne krvi za kojom obojica udimo. Moe se pouzdati u to. Slobodnjaci e ti ponuditi samo ivot progonjene ivotinje." Halek poe da okleva, oseajui mudrost i naklonost u Tuekovim reima, ali i uznemiren zbog neeg to nije umeo da objasni. "Imaj poverenja u vlastite sposobnosti", ree mu Tuek. "ije su ti odlike omoguile da prebrodi sve dosadanje bitke? Tvoje vlastite! Odlui, dakle!" "Da, tako je", sloi se Halek. "A Vojvoda i njegov sin su mrtvi?" "Harkoneni veruju u to. A kada su ovakve stvari u pitanju, ja drim do miljenja Harkonena." Na uglovima Tuekovih usana zatitra kratkotrajno cerenje. "Dodue, to je jedina prilika kada drim do toga." "Dobro, u redu", ree Halek. On isprui desnu ruku sa dlanom okrenutim nagore i palcem zgrenim na njemu, to je predstavljalo tradicionalan gest zakletve. "Dajem ti svoj ma." "Prihvatam ga." "eli li da ubedim svoje ljude?" "Zar bi im dopustio da sami odlue?"

"Do sada su me sledili, ali veina njih roena je na Kaladanu. Arakis nije ono to su oekivali da e biti. Ovde su izgubili sve drugo, izuzev vlastitih ivota. Stvarno bi bilo bolje da sada sami odlue." "Ne bi valjalo da se sada povue", ree Tuek. "Sam kae da su te do sada sledili." "Potrebni su ti, u tome je stvar, zar ne?" "Uvek e se nai posao za iskusne borce... u ovim vremenima naroito." "Prihvatio si moj ma. Hoe li da ubedim ostale?" "Mislim da e se povesti za tvojim primerom, Gurni Halee." "Nadajmo se." "Tako je." "Mogu, dakle, sam da odluim u toj stvari?" "Odlui sam." Halek ustade iz okruglog sedita, zauen koliinom preostale snage koju je morao da uloi u taj jednostavan napor. "Najpre bih eleo da ih dobro smestim", ree on. "Porazgovaraj sa mojim intendantom o tome", ree Tuek. "Zove se Drisk. Kai mu da sam naredio da ti se daju sve povlastice. Uskoro u ti se pridruiti. Moram prethodno da vidim kako stoje stvari sa otpremanjem zaina, koje se upravo obavlja." "Srea svuda stigne", ree Halek. "Svuda", uzvrati Tuek. "Revolucije su retka prilika u naem poslu." Halek klimnu glavom; u trenutku kada su se automatska vrata otvorila pokraj njega, zauo je prigueno zujanje i osetio kratkotrajno vazduno kretanje. Okrenuo se i iziao iz prostorije. Obreo se u venici, kroz koju su njega i njegove ljude doveli Tuekovi pomonici. Bila je to dugaka, prilino uska sala, izdubljena u ivoj steni; glatki zidovi ukazivali su da su pri ovom poslu korieni plameni sekai. Plafon se nalazio dovoljno visoko da predstavlja prirodni nastavak potporne zakrivljenosti glavnog masiva stene, kao i da omogui cirkulaciju vazduha. Du zidova stajale su police i ormani sa orujem. Halek najpre primeti, ne bez ponosa, da su oni njegovi ljudi, koji su za to bili u stanju, jo stajali - za njih nije bilo odmora u iznurenosti i porazu. Lekari krijumara

kretali su se meu njima, vidajui ranjenike. Tei sluajevi, koji su zahtevali nosila, bili su skupljeni na jednom mestu sa leve strane; uz svakog od ovih ranjenika nalazio se po jedan zdrav saborac. Atreidska obuka - Mi vodimo rauna o naima - u ljudima je jo postojalo jezgro ive stene, primeti Halek. Jedan od njegovih oficira istupi napred, vadei iz futrole Halekov devetostruni baliset. ovek propisno salutira i ree: "Ser, lekari kau da nema nade za Matajia. Ovde nemaju banke kostiju i organa - samo instrumente poljske bolnice. Mataji nee jo dugo, tako da vas je neto zamolio." "ta?" Oficir prui baliset. "Mataji moli da se oprosti uz pesmu, ser. Kae da vi znate koja se njemu svia... esto vas je molio da mu je pevate." Oficir proguta pljuvaku. "Naslov joj je 'Moja ena', ser. Ako biste..." "Znam." Halek uze baliset i izvadi viestruku trzalicu iz leita u telu instrumenta. Preao je rukom blago preko ica, primetivi da ih je neko ve natimovao. Oi su ga pekle, ali on je odagnao umor iz misli i krenuo napred, prebirajui po strunama i nastojei da se nehajno osmehuje. Nekoliko njegovih ljudi i jedan krijumarski lekar stajali su nagnuti iznad jednih nosila. Jedan ovek poe da pevui kada im je Halek pristupio, lako uhvativi poznati ritam:

Moja ena stoji kraj prozora, oble linije spram etvrtastog stakla. Podie ruke... povija se... priklanja sunevom smiraju, crvenom i zlatnom Hodi kod mene... Hodi kod mene, devojko toplih ruku. Za mene... Za mene, devojko toplih ruku.

Peva zauta, podie previjenu ruku i zaklopi oi oveku na nosilima.

Halek prevue poslednji put po strunama baliseta, pomislivi pri tom: Sada nas je sedamdeset trojica.

7.

Mnogi ljudi teko mogu da shvate porodini ivot u Carskom haremu, ali pokuau da vam doaram izvesnu predstavu o njemu. ini mi se da je moj otac imao samo jednog pravog prijatelja. Bio je to grof Hasimir Fenring, genetski evnuh i jedan od najopakijih boraca carstva. Kooperan i ruan onii ovek, grof je jednog dana doveo mome ocu novu robinju-nalonicu i majka me je poslala da uhodim zbivanja oko nje. Svi smo mi, line zatite radi, uhodili oca. Jedna robinja-nalonica, koju je moj otac dobio na osnovu dogovora izmeu Bene Geserita i Esnafa, nije mogla, razume se, da donese na svet carskog naslednika, ali su i u takvim prilikama spletke ipak bile neizbene i nimalo prijatne. Majka, sestra i ja postale smo veoma vine izvrdavanju tananih orua smrti. Moda je to uasno rei, ali uopte nisam sigurna da je otac imao iste ruke u svim tim pokuajima. Carska Porodica nije kao ostale porodice. Stigla je, dakle, nova robinja-nalonica, riokosa kao i moj otac, vitka i ljupka. Imala je miie igraice, a u obuku joj je nesumnjivo bilo ukljueno i neuro-zavoenje. Otac ju je dugo posmatrao kada su je izloili nagu pred njim, a onda je konano rekao: 'Odve je lepa. Sauvaemo je za poklon.' Ne moete ni da naslutite kakvu je zapanjenost ova odluka izazvala u Carskom Haremu. Lukavost i samokontrola bile su, uostalom, najpogubnije pretnje po sve nas.

'U oevoj kui' princeze Irulan

Pol je iziao iz pustinjskog atora u pozno popodne. Pukotina gde je podigao bivak nalazila se sada u dubokoj senci. On baci pogled preko otvorenog peska u pravcu udaljenog grebena, zapitavi se da li da probudi majku, koja je jo spavala u atoru. Nabori dina pruali su se unedogled oko njihovog sklonita. Na suprotnoj strani od zalaska sunca, ova peana uzvienja bacala su guste senke, ija se tmastost nije mogla razlikovati od noi. Sve je bilo tako ravno. Um mu je potraio neto visoko u domenu prostranog vidokruga. Ali, nije bilo nieg to bi tralo iz pregrejanog vazduha i nadviavalo obzorje - nikakvog cveta ili

rastinja po ijem bi se lelujanju opazio dah lahora... samo dine i taj udaljeni greben pod nebeskom kapom sprene srebrnaste plaveti. ta ako se preko ne nalazi naputena ogledna stanica?, upita se on.ta ako nema ni Slobodnjaka?ta ako su biljke koje smo videli izrasle sluajno? Desika se probudi u atoru, okrenu se na lea i baci pogled postrance, kroz providni zid, prema Polu. Stajao joj je okrenut leima, a neto u njegovom dranju podsetilo ju je na Vojvodu. Osetivi kako plima bola navire u njoj, ona se okrenu na drugu stranu. Posle nekog vremena je ustala, doterala pustinjsko odelo, osveila se vodom iz atorske sabirnice, protegnuvi se da bi odagnala san iz miia i udova. Pol joj se obrati, ne okrenuvi se: "Dopada mi se spokoj koji vlada unaokolo." Kako se samo um prilagoava okolini, pomisli ona, a onda se priseti pravila Bene Geserita: Pod dejstvom stresa, um moe da skrene u oba pravca: ka pozitivnom ili ka negativnom, da bude ukljuen ili iskljuen. Razmiljaj o tome kao o spektru ije su krajnje take nesvesnost na negativnom kraju i hipersvesnost na pozitivnom. Smer kome e se um prikloniti pod uticajem stresa veoma zavisi od obuke. "ivot bi ovde mogao da bude dobar", ree Pol. Ona pokua da vidi pustinju njegovim oima, nastojei da obuhvati tim pogledom sve tegobe sa kojima se ova planeta srodila; na um joj padoe tog trenutka raznolike mogue budunosti koje je Pol dokuio. ovek moe biti sam ovde, pomisli ona, bez bojazni da e neko naii s lea, bez bojazni od lovaca. Ona prie Polu, podie dvogled, podesi uljana soiva i stade da prouava pogledom stenovitu izboinu naspram njih. Da, saguaro u procepima, kao i drugo bodljasto rastinje... busen niske trave, uto-zelene boje u senci. "Sruiu bivak", ree Pol. Desika klimnu glavom, a zatim ode do ruba pukotine, odakle joj se pruao iroki vidik na pustinju, i upravi dvogled na levu stranu. Soni pan belasao se u tom pravcu, zamrljan utim prelivima po rubovima - polje beline na mestu gde je belina znaila smrt. Ali, pan je ukazivao na neto drugo: voda. Nekada je voda tekla preko te bletave beline. Ona spusti dvogled, podesi burnus i stade nekoliko trenutaka da oslukuje zvuke Polovog kretanja. Sunce se spustilo nie. Senke se izduie preko sonog pana. Pruge ivih boja rasprostree se po obzorju gde je sunce zalazilo. Prelivi poee da poniru u prste tame, ispipavajui pesak. A onda senke stadoe da se zgunjavaju i zatamnjuju, sve dok se konano gusti pokrov noi nije spustio na pustinju.

Zvezde! Ona podie pogled prema njima, osetivi istovremeno Polove kretnje dok joj je prilazio. Pustinjska no kao da je hrlila nagore, poseui prema zvezdama. Teina dana je jenjavala. Struja lahora za trenutak joj pree preko lica. "Prvi mesec uskoro e izii", ree Pol. "Spremio sam stvari u balu i postavio udara." Mogli bismo nepovratno da budemo izgubljeni u ovom paklu, pomisli ona, a da niko ne zna. Noni vetar poe da nosi zrnca peska, koja su blago udarala u lice, donosei miris cimeta: pljusak nosnih nadraaja u tami. "Osea li?" upita je Pol. "ak kroz filter", uzvrati Desika. "Miris je veoma gust i bogat. Ali, da li e nam doneti vodu?" Ona pokaza preko bazena. "Ne vidim nikakvu vetaku svetlost tamo." "Slobodnjaci bi bili skriveni u sieu, u unutranjosti stena", ree on. Srebrni srp izroni povrh obzorja sa njihove desne strane: prvi mesec. Jasno se mogao razabrati; na licu mu se videlo ravno ustrojstvo ljudske ake. Desika poe da osmatra srebrnu belinu peska obasjanu meseinom. "Postavio sam udara u najdubljem delu pukotine", ree Pol. "Kad mu upalim fitilj, imaemo na raspolaganju oko trideset minuta." "Trideset minuta?" "Pre no to pone da doziva... crva." "Oh. Dobro, spremna sam." On se okrenu i ona zau kako se vraa u nedra pukotine. No je tunel, pomisli ona, rupa u sutranjici... ako uopte budemo imali sutranjicu. Ona odmahnu glavom. Zato sam tako morbidna? Zar me nisu nauili boljem dranju? Pol se vrati, podie balu i spusti se do prve dine; tu zastade i saeka da ga majka stigne. uo je njene meke korake i zvuk krutog curenja sitnih zrna - tajni jezik pustinje, kojim se ona brani od ostalog sveta. "Ne smemo da idemo pravilnim, ritminim korakom", ree Pol, prizvavi u mislima spomen na oveka koji koraa po pesku... seanje istovremeno proroko i pravo.

"Posmatraj mene kako to inim", ree joj on. "Na taj nain Slobodnjaci idu pustinjom." On stupi na stranu dine okrenutu prema vetru i stade da ide njenom zakrivljenom ivicom, koraajui izvan svakog ritma. Desika ga je pomno posmatrala dok je napravio desetak koraaja, a zatim krenu za njim, oponaajui ga. Bio joj je jasan smisao cele stvari: moraju da proizvode zvuk slian prirodnom pomeranju peska... slian vetru. Ali, miii su se bunili protiv ovog neprirodnog, aritminog tempa: korak... vuenje noge... vuenje noge... korak... korak... pauza... vuenje noge... korak... Vreme je proticalo oko njih, ali proelje naspramne stene kao da se uopte nije pribliavalo, dok je ono iza njih ostajalo podjednako visoko. "Tup! Tup! Tup! Tup!" Bubnjanje je zapoelo iz grebena sa koga su krenuli. "Udara", prodahta Pol. Dobovanje se nastavljalo, a njima je bilo sve tee da ne hvataju njegov pravilan ritam. "Tup... tup... tup... tup..." Kretali su se kroz peanu zdelu, obasjanu meseinom, koju su ispunjavali jednolini, tupi udarci. Gore i dole preko oblih dina: korak... vuenje noge... pauza... korak... pauza... korak... A sve vreme ui su im pomno oslukivale ne bi li razabrale onaj osobeni um. Kada se najzad pojavio, u poetku je bio tako tih da ga nisu mogli razlikovati od zvuka svog nepravilnog koraanja. Ali, polako se pojaavao... pojaavao... dolazei sa zapada. "Tup... tup... tup... tup...", bubnjao je udara. um se sada jasno razlegao kroz no iza njih. Okrenue glave u hodu i ugledae humku crva u punom kretanju. "Idi napred", proaputa Pol. "Ne osvri se." Reski zvuk osloboene siline razlee se sa stenovite senke iz koje su krenuli. A onda usledi lavina buke. "Samo napred", ponovi Pol. Opazio je da su stigli do jedne fiktivne take na putu, odakle su oba kamena proelja - ono iza i ono ispred - izgledala podjednako udaljena.

A u pozadini, gromovito, mahnito komadanje stena i dalje je odjekivalo u noi. Nastavili su da koraaju napred... napred... napred... Bol koji su oseali u miiima pretvorio se u osobeno mehaniko svojstvo, koje kao da ih je skroz proimalo; no, Pol je ve opaao kako se greben pred njima poveava. Desika se kretala kroz potpunu unutranju prazninu, svesna da je jo dri jedino snaga volje. Suvoa u ustima ju je pekla, ali su zato zvuci iza nje odagnavali svaku nadu u eventualno zaustavljanje da bi ispila koji gutljaj iz sabirnice u pustinjskom odelu. "Tup... tup..." Mahnita silina ponovo grunu sa udaljenog grebena nadjaavi bubnjanje. Tiina. "Bre", proapta Pol. Ona klimnu glavom, svesna da on to ne moe da vidi; uinila je to ipak da bi samoj sebi stavila do znanja da je neophodno zatraiti od miia poslednje atome snage, iako su se oni ve nalazili na granici svojih moi... usled ovog neprirodnog koraanja...

Kameno ostrvo bezbednosti pred njima uspinjalo se prema zvezdama i Pol primeti glatku peanu zaravan koja se pruala oko podnoja grebena. On stupi na nju; istog asa posrnu od umora i instinktivno isprui nogu napred kako ne bi pao. Zvonki tutanj zaori se u pesku oko njega. Pol odskoi dva koraka u stranu. "Bum! Bum!" "Peani bubnjevi!" prodahta Desika. Pol povrati ravnoteu, a onda pree brzim pogledom po pesku koji se pruao pred njima: do kamenog ostrva nije ih delilo vie od dve stotine metara. A onda iza sebe zaue um - slian zvuku vetra, priobalnom talasanju na svetu gde nije bilo vode. "Tri!" povika Desika. "Tri, Pole!" I oni potrae. Bubnjanje stade da im gromko odjekuje pod nogama. A onda pretrae preko zvune zone i obree se na ljunkovitom tlu. Tranje je neko vreme predstavljalo

olakanje za miie, koji su ih boleli od neobinog, aritminog napora. Najzad su ponovo doli u priliku da preduzmu jednu dobru poznatu akciju. Akciju punu pravilnog ritma. Ali, pesak i ljunak oteavali su im hod. A umno pribliavanje crva predstavljalo je olujni zvuk koji je rastao odasvud oko njih. Desika posrnu na kolena. Jedino je bila u stanju da misli na umor, zvuk i uas. Pol je podie. Potrae ponovo, drei se za ruke. Tanak stub pojavi se u pesku pred njima. Oni prooe pored njega, a onda ugledae jo jedan. Desikin um nije uspeo da registruje stubove sve dok nisu promakli pokraj njih. Naili su na jo jedan - vetrom obraena povrina iznikla je iz jedne pukotine u steni. Pa na jo jedan. Stena! Osetila ju je pod nogama; od dodira sa vrstom povrinom korak joj je najednom postao laki. Duboka pukotina bacala je svoju okomitu senku u greben pred njima. Oni pojurie ka njoj i uletee u usku jamu. Iza njih prestade zvuk crvovog kretanja. Desika i Pol se okrenue i bacie pogled prema pustinji. Na mestu gde su poinjale dine, moda pedesetak metara od podnoja kamenog ostrva, srebrnosiva oblina nicala je iz pustinje, odbacujui unaokolo reke peska i kaskade praine. Rasla je sve vie, da bi se konano pretvorila u dinovsku, razjapljenu eljust.. Bila je to okrugla, crna rupa, iji su se rubovi sjajili na meseini. eljust se ustremi prema uskoj pukotini u kojoj su se Pol i Desika uurili. Miris cimeta zapahnu im nozdrve. Meseina blesnu na kristalnim zubima. Ogromna eljust stade da se njie napred-nazad. Pol prestade da die. Desika se jo vie zguri, ne skidajui pogled sa udovita.

Bila joj je potrebna puna usredsreenost benegeseritske obuke da obuzda iskonske uase i potisne strah izazvan seanjem rase, koji je zapretio da joj paralie um. Pola najednom obuze udno ushienje. Trenutak pre toga, preao je preko vremenske barijere na nepoznatu teritoriju. Oseao je tamu pred sobom, kroz koju nije moglo da pronikne ak ni njegovo unutranje oko. Izgledalo je kao da je nekim nesmotrenim korakom pao u kakav bunar... ili u dolju talasa gde je budunost bila nevidljiva. Predeo je pretrpeo korenito pomeranje. Umesto da ga zaplai, senzacija vremenske tame izazva u njemu hiperubrzanje ostalih ula. Poeo je da registruje sve vidove stvari koja se dizala iz peska, nastojei da ga se doepa. Promer eljusti dostizao je osamdeset metara... Po ivicama su se belasali kristalni zubi, sa zaobljenim oblijem kris-noa... Rikavi dah sa oporim mirisom cimeta, uz izvesne primese aldehida... kiselina... Crv zaprei meseinu kada se oeao o stenu nad njima. Malo skrovite zapljusnue kaskade kamenia i peska. Pol nagna majku da se jo vie zguri. Cimet! Miris ga estoko zapahnu. Kakve veze crv ima sa zainom, melanom, upita se on. A onda se seti da je Liet-Kines jednom prilikom izrekao neku neodreenu opasku o povezanosti crva i zaina. "Barruuum!" Prasak je liio na zvuk opore grmljavine, koja je doprla iz daljine, sa desne strane. Ponovo: "Barrruuum!" Crv se povue na pesak i ostade tamo da lei za trenutak, dok su mu kristalni zubi odbljeskivali meseinu. "Tup! Tup! Tup! Tup!" Jo jedan udara, pomisli Pol. I ovaj zvuk oglasio se iz daljine sa njihove desne strane. Crva proe drhtaj. On se povue dalje u pesak. Samo je gornji polukrug eljusti ostao iznad povrine, slian kakvom humkolikom zvonu ili ulazu u tunel koji je stajao nad dinama.

Pesak zauta. udovite poe da uranja, povlaei se i okreui. Uskoro se pretvorilo u peanu krestu, koja je vijugavo stala da se udaljuje kroz dine. Pol izie iz pukotine i stade da posmatra odmicanje peanog talasa kroz pustinjski predeo u pravcu novog izvora dobovanja. Desika izie za sinom, takoe oslukujui: "Tup... tup... tup... tup... tup..." A onda zvuka nestade. Pol pronae cevicu u pustinjskom odelu i stade da sisa vodu iz nje. Desika je posmatrala ta joj sin radi, ali se nije povela za njegovim primerom, poto joj je um bio potpuno blokiran umorom i upravo doivljenim uasom. "Je li stvarno otiao?" proaputa ona. "Neko ga je pozvao", ree Pol. "Slobodnjaci." Ona oseti kako joj se pribranost polako vraa. "Bio je tako veliki!" "Ne toliko kao onaj koji nam je progutao topter." "Jesi li siguran da su to bili Slobodnjaci?" "Upotrebili su udara." "Zato bi nam pomogli?" "Moda uopte nisu imali nameru da nam pomau. Moda su naprosto dozivali crva." "Zato?" Odgovor mu je leao na samom rubu svesti, ali nikako nije mogao da ga dokui. U umu mu je stajala vizija o tome da neto treba da uradi sa bodljikavim ipkama na uvlaenje, koje je imao u bali - takozvanim 'tvorevim kukama'. "Zato bi pozvali crva?, upita Desika. Plima straha dodirnu mu um i on nagna sebe da se okrene od majke i pogleda uz greben. "Bolje da se nekako probijemo do gore pre svanua." On pokaza rukom. "Oni stubovi koje smo proli: ima ih jo." Ona pogleda u tom pravcu i vide stubove, sline kakvim putokazima koje je vetar uobliio; a onda uoi i senku jedne ispupene ivice, koja se pretvarala u pukotinu visoko nad njima.

"Stubovi pokazuju put uz grebe", ree Pol. On prebaci balu preko ramena, prie podnoju ispupene stene i poe da se penje uz nju. Desika je ostala nepomina jo nekoliko trenutaka, odmarajui se, prikupljajui snagu; zatim krenu za sinom. Peli su se, sledei putokaz stubova, sve dok se litica nije pretvorila u tanku usnu na otvoru tamne pukotine. Pol isturi glavu i baci pogled u senoviti procep. Oseao je da mu noge nesigurno stoje na tankoj izboini, ali ipak nije neoprezno uao unutra. U pukotini je nazirao jedino tamu. Pruala se nagore, otvorena ka zvezdama na vrhu. Do uiju su mu dopirali jedino oekivani zvuci - tanuno obruavanje peska, zujanje nekog insekta, trk neke ivotinjke koja je strugnula sa vidika. Pruio je jednu nogu u tamu pukotine, osetivi stenu ispod tankog peanog sloja. Lagano je zaao za ugao, davi majci znak da poe sa njim. Uhvatio je jedan kraj njene odore i pomogao joj da savlada krivinu. Oboje bacie pogled prema zvezdanom sjaju, uokvirenom otvorom pukotine. Pol je video majku pokraj sebe kao maglovitu, sivkastu kretnju. "Kad bismo samo smeli da rizikujemo i upalimo svetiljku", proaputa on. "Imamo i druga ula, pored oiju", uzvrati ona takoe priguenim glasom. Pol pomeri nogu napred, prebaci teinu na nju, zatim isturi drugu nogu, ali naie na prepreku. Poe da die nogu i ustanovi da je u pitanju stepenik, a onda se pope na njega. Posle toga prui ruku iza sebe, napipa majinu miicu i povue je blago za odoru, stavivi joj time do znanja da poe za njim. Jo jedan stepenik. "ini mi se da idu sve do vrha", proaputa on. Niski i ravni stepenici, pomisli Desika. Nesumnjivo predstavljaju delo ljudskih ruku. Ona krenu za senovitim kretnjama Polovog penjanja, ispipavajui nogom svaki stepenik na koji bi stupila. Kameni zidovi su se suavali, tako da je na kraju mogla da ih oee ramenima. Stepenice su se okonale proseenim tesnacem, dugakim dvadesetak metara; dno mu je bilo ravno, a suprotan kraj mu je izbijao na plitak bazen, obasjan meseinom. Pol stupi na ivicu bazena i proaputa: "Divnog li mesta!" Sa mesta gde je stajala, korak iza sina, Desika je mogla samo nemo da se sloi, zurei preda se.

Uprkos umoru, uprkos uljanju cevi za otpadne materije, nosnica i stenjenosti pustinjskog odela, uprkos strahu i bolnoj elji za odmorom, lepota bazena oara joj sva ula, nagnavi je da zastane i da se zadivi. "Kao iz bajke", proaputa Pol. Desika klimnu glavom. Pred njom se prualo polje pustinjskog rastinja - grmlje, kaktusi, mali buseni lia - koje je treperilo na meseini. Okolni zidovi stajali su tamni sa leve strane, a okovani sjajem meseca sa desne. "Ovo je sigurno slobodnjako mesto", ree Pol. "Da bi sve ove biljke opstale, neophodno je prisustvo ljudi", sloi se ona. Zatim skide poklopac sa cevi u pustinjskom odelu i ispi malo vode iz sabirnice. Niz grlo joj kliznu topla i pomalo opora tenost. Odmah je osetila da ju je voda osveila. Poklopac cevi zakripa o zrnca peska, dok ga je vraala na mesto. Istog asa, Polovu panju privue jedna kretnja - desno, dole u bazenu, koji se oblo sputao prema sreditu. On baci brz pogled prema dimnom bunju i korovu, kroz koji se nazirala peana ploha obasjana meseinom i puna siunih pokreta: op, cup, skok. "Mievi!" proaputa on. Op-cup-cup munjevito strugnue u senku i nestadoe. Neto beumno skliznu pokraj njihovih oiju i sjuri se u mieve. Sa mesta gde su se nalazili oglasi se tanuno skianje, lepet krila i kratkotrajno komeanje, a onda se jedna avetinjski siva ptica podie iznad bezena, nosei u kandama sitnu, tamnu senku. Korisna opomena, pomisli Desika. Pol je i dalje netremice gledao prema bazenu. Udahnuo je vazduh, osetivi blagoopor miris alfije koji je ispunjavao no. Ptica grabljivica - da, bilo je to pravo olienje pustinje. Donela je tiinu u bazen, koja je bila tako potpuna, da se gotovo moglo uti slivanje plavomlene meseine na saguaro straare i bodljikavo grmlje. To prigueno zujanje svetlosti bilo je skladnije od bilo koje druge muzike u Vaseljeni. "Treba da pronaemo mesto za podizanje atora", ree on. "Sutra moemo pokuati da pronaemo Slobodnjake koji..." "Veina uljeza zaali to je pronala Slobodnjake!" Bio je to dubok muki glas koji ga je prekinuo usred reenice, rasprivi aroliju trenutka. Doao je negde odozgo, sa desne strane.

"Molim vas, ne beite, uljezi", ponovo se zau glas kada je Pol napravio kretnju kao da e da se povue natrag u tesnac. "Beanjem ete samo traiti telesnu vodu." Potrebni smo im zbog nae telesne vode, pomisli Desika. Miii joj nadvladae umor i munjevito dooe u stanje pune pripravnosti, premda se to spolja nikako nije moglo videti. Ona otkri mesto sa koga dopire glas, pomislivi: Kako je samo lukav! Uopte ga nisam ula. Istog asa je postala svesna da je ovek koji im se obratio uinio to priguenim glasom, sasvim u skladu sa prirodnom zvunom kulisom pustinje. A onda se zau novi glas sa ruba pustinje, levo od njih. "Zavri s tim brzo, Stile. Uzmimo im vodu i nastavimo put. Malo nam je jo vremena preostalo do zore." Slabije uslovljen za hitne reakcije od majke, Pol sa aljenjem ustanovi da se sav ukoio i da je pokuao da se da u beg. Sposobnosti su mu bile blokirane trenutnom panikom. Prislio je sebe da se dri njenih uputstava: najpre se opusti, zatim ui u stanje prividne oputenosti, pa u fazu pune napetosti miia, da bi najzad bio kadar da udari u bilo kom pravcu. Pa ipak, jo je oseao primese straha u sebi i znao je odakle to. Bilo je to slepo vreme, nikakva budunost nije se mogla videti... a nalazili su se u stupici divljih Slobodnjaka koje je jedino zanimala voda sadrana u njihovim nezatienim telima.

8.

Slobodnjako religijsko prilagoenje predstavlja, dakle, izvor onoga u emu mi danas vidimo 'Stubove Vaseljene', iji su Kvizara Tafvidi meu nama, sa znamenjima, dokazima i proroanstvom. Oni nam donose arakensko mistiko sjedinjenje, iju duboku lepotu simbolizuje uzbudljiva muzika, sazdana u starim oblicima, ali proeta novim buenjem. Ko jo nije uo 'Starevu himnu' i ima li takvog oveka na koga ona nije snano delovala?

Vuem noge kroz pustinju gde fatamorgana treperi poput roja. Pohlepan slave, gramziv na opasnost, tumaram obzorjima al-Kalaba,

posmatrajui kako vreme rui planine u traganju i udnji za mnom. I videh vrapce kako brzo doleu, smelije od vuka to kidie. Rasprhnue se po kronjama moje mladosti. Tad zauh jato na mojim granama, ali me doepae njihovi kljunovi i kande.

Iz 'Arakiskog buenja' princeze Irulan

ovek je puzao preko vrha dine. Predstavljao je zrnce praine uhvaeno u sjaju podnevnog sunca. Bio je odeven samo u poderane ostatke juba-ogrtaa, tako da mu je vrelina dopirala do koe kroz dronjke. Kapuljaa je bila otrgnuta sa ogrtaa, ali ovek je kao zamenu napravio turban od poderanih traka odee. Iz turbana su virili uperci peane kose, istovetne sa retkom bradom i gustim obrvama. Ispod potpuno plavih oiju, du obraza su se pruali ostaci tamnih mrlja. Slepljeno ulegnue na brkovima i bradi ukazivalo je na mesto gde se cev pustinjskog odela pruala od nosa do sabirnice za vodu. ovek se zaustavio na pola puta preko kreste dine, ruku opruenih prema kliskom obronku. Krv mu se zgruala na leima, rukama i nogama. Sloj ukastozelenog peska nahvatao se na rane. Lagano je podvio ruke poda se, odupro se o njih, pridigao i poeo u tom stavu da se njie napred-nazad. ak se i u toj, gotovo nekontrolisanoj kretnji moglo razabrati nekada odmereno dranje. "Ja sam Liet-Kines", ree on, obrativi se pustom obzorju glasom koji je sada predstavljao samo hrapavu karikaturu negdanje snage. "Ja sam planetolog Njegovog carskog velianstva", proaputa on, "planetni ekolog Arakisa. Ja sam nadzornik ove zemlje." Zatetura se i pade postrance na skorenu povrinu obronka dine okrenutog vetru.ake mu se malaksalo zarie u pesak. Ja sam nadzornik ovog peska, pomisli on. Tog trenutka mu postade jasno da se nalazi u poluoamuenom stanju, da se mora zakopati u pesak, pronai neki srazmerno hladan sloj i prekriti se njime. Ali, jo je oseao guste, sladunjave estere prezainskog depa, koji se nalazio negde pod tim peskom. Bolje od bilo kog drugog Slobodnjaka poznavao je opasnosti koje

su se u tome krile. injenica da je mogao da namirie prezainsku masu znaila je da se gasovi duboko pod peskom nalaze blizu eksplozivnog pritiska. Morao je to pre da se skloni odavde. Ruke stadoe da mu slabano grebu po padini dine. Jedna misao mu tada blesnu u svesti - jasna, odreena: Pravo bogatstvo svake planete ogleda se u njenim predelima, a na te predele moemo da utiemo posredstvom temeljne civilizacijske delatnosti - zemljoradnje. A onda pomisli kako je udno to um, dugo usredsreen na neku stvar, teko moe da je se oslobodi. Harkonenovi vojnici ostavili su ga ovde bez vode i pustinjskog odela, uvereni da e ga dokrajiti crvi, ako ga pustinja potedi. inilo im se zabavno da ga ostave da polako umire pod bezlinim dejstvom planete. Harkoneni su uvek nanovo otkrivali kako je teko ubiti Slobodnjaka, pomisli on. Mi ne umiremo lako. Trebalo je da sam do sada ve mrtav... Uskoro u biti... ali ne mogu prestati da budem ekolog. "Najvanija funkcija ekologije jeste razumevanje posledica." Glas ga je okirao zato to ga je prepoznao i zato to je znao da je onaj ko ga je posedovao odavno mrtav. Bio je to glas njegovog oca, koji je radio ovde kao planetolog pre njega - glas davno umrlog oca, poginulog prilikom odrona kod Gipsanog Bazena. "Gadno si se uvalio, sine", ree mu otac. "Morao si da shvati do kakvih e posledica dovesti pruanje pomoi detetu tog Vojvode." Potpuno sam oamuen, pomisli Kines. Izgledalo je da glas dopire sa desne strane. Kines zari lice u pesak, okreui se da pogleda u tom pravcu; ali tamo nije bilo niega izuzev oblog prevoja dine, po kojoj su igrali vragovi toplote pri punom bletanju sunca. "to ima vie ivota u datom sistemu, to je vie i legla za ivot", ree mu otac. Sada je glas dopro sa leve strane, negde iza njega. Zato se vrti oko mene?, upita se Kines. Zar ne eli da ga vidim? "ivot poboljava sposobnost prirodne sredine da sadri ivot", ree mu otac. "ivot ini dostupnijom neophodnu hranu, vezuje znatno vie energije u sistem putem beskrajno sloenih i prepletenih odnosa izmeu mnogobrojnih organizama." Zato se dri kao pijan plota iste teme, upita se Kines. Znao sam to jo kao desetogodinjak.

Pustinjski sokoli koji su, kao i veina zverinja na ovom svetu, bili leinari, poee da krue iznad njega. Kines primeti kako mu jedna senka skliznu pokraj ruke i preduze napor da glavu okrene navie. Ptiurine su mu liile na nejasne mrlje spram srebrnoplavog neba - udaljene, aave pege koje lete nad njim. "Mi se bavimo uoptavanjima", ree mu otac. "Nije mogue jasno razgraniiti probleme planetnih razmera. Planetologija je nauka rezanja i uklapanja." ta to pokuava da mi kae?, upita se Kines. Da ne postoji, moda, neka posledica koju sam propustio da uoim? Obrazi mu ponovo klonue u vreo pesak, a nozdrve mu zapahnu miris sprene stene ispod prezainskih gasova. Neki logiki deo njegovog uma oformi pitanje: Iznad mene lete leinari. Moda e ih primetiti neki od mojih Slobodnjaka i doi da izvide u emu je stvar. "Delatnom planetologu najvanije orue su ljudska bia", ree mu otac. "Mora da neguje ekoloku pismenost meu ljudima. To je razlog to sam stvorio potpuno novu ekoloku azbuku." Ponavlja stvari koje mi je kazao dok sam jo bio dete, pomisli Kines. Poelo je da mu biva zima, ali onaj ugao logike u njegovom umu ree mu: Sunce je jo visoko na nebu. Nema pustinjsko odelo i vruina ti je; sunce ti crpe vlagu iz tela. Prsti mu se slabano zarie u pesak. Mogli su da mi ostave bar pustinjsko odelo! "Prisustvo vlage u vazduhu pomae da se sprei prebrzo isparavanje ivih tela", ree mu otac. Zato neprekidno ponavlja oiglednosti, upita se Kines. Pokuao je da razmilja o vlazi u vazduhu - travi koja prekriva ovu dinu... otvorenoj vodi negde pod njim, dugakom kanalu koji vodi kroz pustinju, drvoredu koji ga oiviava. Nikada nije video vodu otvorenu prema nebu izuzev u ilustracijama knjiga. Otvorena voda... voda za navodnjavanje... potrebno je pet hiljada kubnih metara vode da bi se navodnio jedan hektar zemljita u sezoni rasta itarica, priseti se. "Na prvi cilj na Arakisu", ree mu otac, "jeste stvaranje travnatih podruja. Poeemo sa ovim mutiranim oblicima sune trave. A kada veemo vlagu u travnate terene, prei emo na poumljavanje uzvisina; zatim nam predstoji otvaranje nekoliko vodnih bazena - najpre malih i smetenih du pravca strujanja glavnih vetrova; istom trasom postaviemo sabirnice vlage, da bi oduzele vetru ono to je

ukrao. Moramo stvoriti pravi juni vetar - vlani vetar - ali niklada se neemo osloboditi zavisnosti sabirnica vetra." I dalje mi dri predavanje, pomisli Kines. Zato malo ne zauti? Zar ne vidi da umirem? "Uskoro e umreti", ree mu otac, "ukoliko se ne skloni sa uskljualog grotla koje se nalazi tano pod tobom. Tu je i ti dobro zna. Osea prezainske gasove. Svestan si da mali tvorci poinju da gube deo svoje vode u toj masi." Pomisao na vodu pod njim bila je zaluujua. Lako je mogao da je predoi: smeurane polubiljke-poluivotinje, mali tvorci, zapreli su je u slojeve porozne stene - a onda mala naprslina kroz koju pokulja sve kladenac najbistrije, iste, tene, okrepljujue vode... Prezainska masa! On udahnu vazduh, a teak, sladunjav miris ispuni mu plua. Postao je znatno gui nego malo pre. Kines se podie na kolena, zauvi ptije krianje i urni lepet krila. Ovo je zainska pustinja, pomisli on. U blizini mora da ima Slobodnjaka, ak i usred bela dana. Sigurno e primetiti ptiurine i doi da izvide u emu je stvar. "Kretanje zemljom predstavlja neophodnost ivotinjskog ivota", ree mu otac. "Nomadi podleu istoj potrebi. Pravci tih migracija uslovljeni su neprekidnim potrebama za vodom, hranim, mineralima. Moramo podvri kontroli to kretanje, ukrotiti ga za nae potrebe." "Umukni, stare", promrmlja Kines. "Moramo na Arakisu preduzeti neto to jo nikada nije preduzeto u planetnim razmerama", ree mu otac. "Moramo da upotrebimo oveka kao konstruktivnu ekoloku silu - da odomaimo prilagoeni zemaljski oblik ivota: biljku ovde, ivotinju tamo, pa onda oveka - moramo preobraziti vodni ciklus, preoblikovati ceo predeo i teren." "Umukni!" zakreta Kines. "Upravo su migracione linije bile te koje su nam prve ukazale na odnos izmeu crva i zaina", ree mu otac. Crv, pomisli Kines, obuzet iznenadnom nadom. Tvorac e neizostavno doi kada mehur poda mnom bude prsnuo. Ali, ja nemam kuke. Kako da se popnem na velikog tvorca bez kuka?

Osetio je kako mu u razoarenju kopni i ono malo preostale snage. Voda je tako blizu - samo stotinak metara ispod njega; crv e sigurno doi, ali nema naina da se on uhvati na povrini i iskoristi. Kines se ponovo skljoka na pesak i pade u plitko udubljenje koje je izdubio svojim pokretima. Osetio je vrelinu peska na levom obrazu, ali ta senzacija bila je nekako daleka. "Prirodna sredina Arakena pretvorila se u evolucionu sredinu lokalnih oblika ivota", ree mu otac. "Ba je udno to je svega nekoliko ljudi odvratilo panju sa zaina i stiglo da se zaudi zbog gotovo idealne ravnotee vodonika, kiseonika i CO2, koja je veoma postojana ovde, bez obzira na odsustvo velikih biljnih povrina. Postoji energetska sfera planete, koju treba uoiti i razumeti; njen proces je, dodue, nemilosrdan, ali je ipak proces. Postoji pukotina u njemu? Onda je neto popunjava. Nauka zna za mnotvo stvari koje postaju oigledne tek kada se objasne. Znao sam za postojanje malih tvoraca, duboko u pesku, znatno pre no to sam ih video." "Molim te, prekini da mi dri pridiku, oe", proaputa Kines. Jedan soko spusti se na pesak pored njegove ispruene ruke. Kines vide kako ptica skuplja krila i povija glavu da bi ga osmotrila. On sakupi poslednju snagu i zakreta na nju. Ptica odskoi dva koraka, ali ne odvrati pogled od njega. "Ljudi i radovi koje su obavljali predstavljali su pogubnu boljku za povrine planeta do sada", ree mu otac. "Priroda tei da prui kompenzaciju za te bolesti, da ih iskoreni ili obuzda, da ih ugradi u sistem na svoj nain." Soko pognu glavu, rairi krila, pa ih ponovo skupi. Zatim upravi panju na ispruenu ruku. Kines otkri da vie nema snage da zagrake na ptiurinu. "Istorijski sistem uzajamnog pljakanja i otimanja prekida se ovde na Arakisu", ree mu otac. "Ne moe unedogled nastaviti da krade ono to je potrebno, ne vodei pri tom rauna o onima koji dolaze posle tebe. Fizika svojstva planete zapisana su u ekonomskim i politikim dokumentima. Ti dokumenti sada su pred nama i na smer je oigledan." Nikada nije prestao da mi dri predavanja, pomisli Kines. Predavanja, predavanja, predavanja - uvek predavanja. Soko cupnu korak blie Kinesovoj ispruenoj ruci, a zatim okrenu glavu najpre na jednu, pa na drugu stranu, odmerivi pogledom izloeno meso. "Arakis je planeta jedne etve", ree mu otac. "Jedne etve. Ona izdrava vladajuu klasu koja ivi na nain kako su vladajue klase ivele u svim vremenima,

dok, pod njom, poluljudska masa polurobova tavori svoj vek na bednim ostacima. Upravo te mase i ti ostaci privlae nau panju. Njihova vrednost znatno je vea nego to se podozrevalo." "Ne obraam panju na tebe, oe", proaputa Kines. "Odlazi!" Istovremeno kroz glavu mu proe: U blizini mora da se nalazi neki od mojih Slobodnjaka. Sigurno e primetiti ove ptiurine. Poi e da izvide stvar, ako ni zbog ega drugog, ono da provere ima li slobodne vlage. "Masa Arakisa znae da je cilj svega to inimo to da ovim kopnom potee voda", ree mu otac. "Veina njih e, razume se, imati samo polumistinu predstavu o tome kako mi to nameravamo da izvedemo. Mnogi e pomisliti da elimo da donesemo vodu sa neke druge planete, koja obiluje njome, ne shvativi da se tome protive ogromne razmere problema. No, neka misle ta im drago, sve dok nam veruju." Jo trenutak - i ustau da mu kaem ta ja mislim o njemu, pomisli Kines. Stoji tu i dri mi predavanje umesto da mi prui pomo. Ptica cupnu jo korak blie Kinesovoj ispruenoj ruci. A onda se jo dva sokola spustie na pesak iza ovoga. "Religija i zakon moraju meu naim masama biti jedno te isto", ree mu otac. "in neposlunosti predstavljae greh i nalagae religijsko kanjavanje. Od ovoga e korist biti dvostruka: tako e se poveati poslunost i estitost. Ne smemo, meutim, toliko zavisiti od estitosti pojedinaca, koliko od estitosti cele populacije." Gde mi je populacija sada kada mi je potrebna, pomisli Kines. On prikupi svu preostalu snagu i pomeri ruku za irinu prsta prema najbliem sokolu. On odskoi natrag meu svoje sadruge i sve tri ptice pripravie se da polete. "Na raspored dostii e nivo prirodnog fenomena", ree mu otac. "Planetni ivot predstavlja ogromno, gusto, prepleteno tkanje. Biljne i ivotinjske razmene najpre e odreivati sirove fizike sile kojima emo mi manipulisati. Kada to uhvati korena, meutim, prvobitne promene postae kontrolisani uticaji, usmereni u dobrom cilju - kojima emo se i mi morati da podredimo. Imaj na umu da nam je potrebno da kontroliemo samo tri odsto povrinske energije - samo tri odsto - da bismo celokupnu strukturu podveli pod na samodovoljan sistem." Zato mi ne pomogne, zapita Kines. Stalno isto: kada si mi najvie potreban, onda me izneveri. Hteo je da okrene glavu, da pogleda u smeru oevog glasa, da ga zgromi pogledom. Ali, miii odbie da posluaju nareenja koja su stizala iz mozga.

Kines primeti kako se soko pomerio. Pribliio mu se ruci, nainivi obazriv korak, dok su ga sudruzi prividno nezainteresovano ekali. Soko se zaustavi samo na pedalj od ake. Potpuna jasnoa proe Kinesov um. Najednom mu pred oi stade ogroman potencijal za Arakis koji je njegovom ocu potpuno promakao. Mogunosti koje su nicale na tom drugaijem putu nahrupie kroz njega. "Nema vee opasnosti za tvoje ljude do one koja e ih snai ako dou u ruke nekog Junaka", ree mu otac. ita mi misli!, prostruja Kinesu kroz glavu. Pa... neka, svejedno. Poruke su ve upuene u moja sieka sela, pomisli on. Nita ih ne moe zaustaviti. Ako je Vojvodin sin iv, oni e ga pronai i zatititi, shodno mom nareenju. enu mogu da odbace, deakovu majku, ali njega e spasiti. Soko cupnu jo jednom i primae se na udaljenost sa koje je mogao prei u napad na ispruenu ruku. Ptica pognu glavu da bi bolje osmotrila mlohavo meso. A onda se naglo uspravi, podie glavu uvis i uz reski krik prhne u vazduh, odletevi sa svojim sadruzima negde iznad Kinesove glave. Doli su!, pomisli Kines. Moji Slobodnjaci su me nali! A onda zau tutnjavu peska. Svaki Slobodnjak dobro je poznavao taj zvuk i lako je mogao da ga razlikuje od uma koji stvaraju crvi ili druga pustinjska stvorenja. Negde ispod njega, prezainska masa akumulirala je dovoljno vode i organske materije iz malih tvoraca i dostigla kritinu taku svog neobuzdanog rasta. Dinovski mehur ugljen-dioksida nastao je duboko u nedrima peska i pohrlio nagore estokom silinom, dok mu se u sreditu mahnito okretao kovitlac praine. On e razmeniti ono to se izleglo u peanim dubinama za ono to se nalazilo na povrini. Kriei zbog neuspeha, sokolovi su kruili nebom. Znali su ta se dogaa. Svaki pustinjski stvor znao je to. I ja sam pustinjski stvor, pomisli Kines. Vidi li me, oe? Ja sam pustinjski stvor. Osetio je kako ga mehur podie, kako se zatim rasprskava i kako ga kovitlac praine obavija, vukui ga dole, sa sobom, u prohladnu tamu. Za trenutak, oseaj sveine i vlage predstavljao je blaeno olakanje. A onda, dok ga je planeta ubijala, Kinesu pade na um da i otac i svi ostali naunici nisu bili u pravu, da su najpostojanija naela Vaseljene proizvod pukog sluaja i greke. ak su i sokolovi to mogli da uvide.

9.

Proroanstvo i predskazanje - kako se oni mogu podvri ispitivanju, suoeni sa pitanjima bez odgovora? Razmislite: u kojoj meri je 'talasni oblik' (kako je Muad'Dib nazivao svoju viziju-sliku) pravo predvianje i koliko prorok oblikuje budunost da bi se uklopila u njegovo proroanstvo?ta je sa harmonijom koja je svojstvena inu proricanja? Vidi li prorok budunost ili, moda, liniju slabosti, greku u rascepu koju reima i odlukama moe da skrha kao to reza dijamanata razbija dragulj udarcem noa?

'Privatna razmiljanja o Muad'Dibu' princeze Irulan

"Uzmi im vodu", oglasi se ovek iz noi. Obuzdavi strah u sebi, Pol pogleda majku. Uvebanim oima opazio je njenu pripravnost za borbu, napetost miia koji su svakog trenutka mogli da stupe u dejstvo. "Bie teta ako budemo morali odmah da vas unitimo", ree glas iznad njih. To je onaj koji nam se prvi obratio, pomisli Desika. Ima ih najmanje dvojica jedan sa desne strane, a drugi sa leve. "Cignoro hrobosa sukares hin mange la pchagavas doi me kamavas na beslas lele pal hrobas!" Bio je to ovek sa njihove desne strane, iji je glas dopirao sa suprotnog kraja bazena. Polu su rei bile potpuno nejasne, ali zato je Desika, zahvaljujui svojoj benegeseritskoj obuci, prepoznala jezik. Bio je to akobsa, jedan od drevnih lovakih jezika, a ovek koji ga je upotrebio kazao je da su njih dvoje moda oni stranci za kojima Slobodnjaci tragaju. U iznenadnoj tiini koja je zavladala poto je ova pretpostavka izreena, kolutasto lice drugog meseca - slonovaa sa plavim prelivima - podiglo se povrh stena sa suprotne strane bazena, sjajno i radoznalo. kripavi zvuci oglasie se sa stena - iznad njih i bono, sa obe strane... tamne kretnje na meseini. Mnotvo prilika izroni iz senke. itava eta, pomisli Pol, osetivi kako srce poinje bre da mu kuca.

Jedan visok ovek, u arenom burnusu, istupi pred Desiku. Maska na ustima bila mu je uklonjena da bi mogao jasno da govori, a ispod, obasjana bonim sjajem meseca, videla se gusta brada, dok su lice i oi bili zaklonjeni kapuljaom. "ta su ovo - dinovi ili ljudi?" upita on. Razabravi aljivi prizvuk u njegovom glasu, Desika malo odahnu. Bio je to zapovedniki glas, glas koji im se prvi gromko obratio iz noi. "Ljudi, rekao bih", dodade ovek. Desika pre oseti nego to vide no skriven u naborima ovekove odore. Za trenutak je obuzelo gorko aljenje to su ona i Pol bez titnika. "Umete li da govorite?" upita ovek. Desika skupi svu raspoloivu kraljevsku arogantnost i unese je u dranje i glas. Odgovor je usledio odmah, ali ona nije u dovoljnoj meri ula oveka da bi pouzdano mogla da odredi njegov kulturni nivo i eventualne slabosti. "Ko je to nasrnuo na nas kao zloinac iz none busije?" upita ona. ovek sa kapuljaom burnusa navuenom preko glave za trenutak se tre, a zatim lagano uspostavi kontrolu nad sobom. Bio je to veoma reit gest: nepoznati je oigledno izvrsno umeo da vlada sobom. Pol se odmae od majke da ne bi predstavljali istu metu i da oboje imaju prostora za eventualnu akciju. Glava sa kapuljaom okrenu se na Polovu kretnju, otkrivi deo lica obasjan meseinom. Desika ugleda otar nos i jedno sjajno oko - tamno, potpuno tamno, bez traga beonjae - kao i gustu obrvu i nagore povijene brkove. "Lukavo tene", ree ovek. "Ako ste begunci od Harkonena, onda ste nam dobrodoli. Dakle, deae?" Razne mogunosti sinue u Polovoj svesti: Trik? Iskrenost? Bilo je neophodno smesta reagovati. "Zato biste sa dobrodolicom doekali begunce?" upita on. "Dete koje misli i govori kao odrastao ovek", uzvrati visoki ovek. "Pa dobro, da ti odgovorim na pitanje, mladi moj Vali: ja sam onaj koji ne plaa fai, danak na vodu, Harkonenima. To je razlog zbog koga dobrodolicom doekujem begunca." Zna ko smo mi, pomisli Pol. Krije to, ali mu se moe otkriti po glasu. "Ja sam Stilgar, Slobodnjak", ree visoki ovek. "Hoe li ti to razvezati jezik, deae?"

Glas je isti, pomisli Pol, setivi se vea na kome se pojavio ovaj ovek, zatraivi telo prijatelja koga su zaklali Harkoneni. "Poznajem te, Stilgare", ree Pol. "Bio sam sa ocem u veu kada si doao po vodu svog prijatelja. Poveo si sa sobom i jednog oevog oveka, Dankana Ajdaha - u znak razmene prijatelja." "A Ajdaho nas je napustio da bi se vratio svom Vojvodi", ree Stilgar. Desika razabra primesu prekora u njegovom glasu i pripremi se za napad. Glas sa stene iznad njih doviknu: "Samo gubimo vreme, Stile." "To je Vojvodin sin", uzvrati otro Stilgar. "On je onaj koga nam je Liet naloio da potraimo." "Ali... dete, Stile." "Vojvoda je bio ovek, a ovaj momak je upotrebio udara", ree Stilgar. "Preduzeo je smeo poduhvat, krenuvi stazom ai-huluda." Desika primeti kako je visoki Slobodnjak potpuno iskljuuje iz misli. Da li joj je ve izrekao presudu? "Nemamo vreme za ogled", usprotivi se glas iznad njih. "ta ako je on Lisan al-Gaib?" upita Stilgar. Trai neko znamenje, pomisli Desika. "Ali ena", ponovo se javi glas iznad njih. Desika se ponovo pripravi. Glas je odisao smru. "Da, ena", ree Stilgar. "I njena voda." "Poznat ti je zakon", ree glas sa stene. "Onaj ko ne moe da opstane u pustinji..." "Umukni", naredi mu Stilgar. "Vremena su se promenila." "Je li Liet to naredio?" upita glas sa stene. "uo si glas sielaga, Jamise", ree Stilgar. "Zato onda navaljuje?" Kroz Desikinu glavu prostruja: Sielago! Ova re najednom joj otvori iroke puteve razumevanja. Bio je to jezik Ilma i Fika, na kome je sielago znaio imi, mali letei sisar. Glas sielaga: primili su distrans poruku da pronau nju i Pola.

"Samo te podseam na tvoje dunosti, prijatelju Stilgare", ree glas iznad njih. "Moja dunost je snaga plemena", ree Stilgar. "To mi je jedina dunost. Niko ne treba da me podsea na to. Ovo dete-ovek me zanima. Telo mu je jedro. iveo je na mnogo vode. iveo je daleko od oca sunca. Nema oi ibada. Pa ipak, ne govori niti se ponaa kao slabi iz pana. I otac mu je bio takav. Kako je to mogue?" "Ne moemo celu no da provedemo ovde raspravljajui se", ree glas sa stene. "Ako neka patrola..." "Vie te neu upozoravati, Jamise, da zauti", uzvrati Stilgar. ovek iznad njih utonu u tiinu, ali Desika zau kako se pokree, preskae neku pukotinu i poinje da se sputa prema dnu bazena, dolazei sa njihove leve strane. "Glas sielaga je rekao da emo imati koristi od toga ako vas spasemo", ree Stilgar. "Vidim mogunosti u ovom snanom deaku-oveku: mlad je i moe da ui. Ali, ta je sa tobom, eno?" On pogleda Desiku. Sada sam registrovala njegov glas i ustrojstvo, pomisli Desika. Mogu da ovladam njime samo uz pomo jedne rei, ali on je jak ovek... moe nam zato vie koristiti ako je nesputan, ako ima punu slobodu delanja. Videemo. "Ja sam majka ovog deaka", ree Desika. "Njegova snaga, kojoj se divi, delimino je proizvod moje obuke." "Snaga ene moe biti neizmerna", uzvrati Stilgar. "To je jamano sluaj sa asnom Majkom. Jesi li ti asna Majka?" Desika za trenutak pree preko implikacija ovog pitanja i iskreno odgovori: "Nisam." "Jesi li obuena za pustinju?" "Nisam, ali mnogi dre da je moja obuka dragocena." "Mi sami procenjujemo vrednosti", ree Stilgar. "Svaki ovek ima na to pravo", uzvrati ona. "Dobro je to to uvia", ree Stilgar. "Ne moemo sad da gubimo vreme podvrgavajui te ogledu, eno. Razume? Ne elimo da nas tvoja senka okui. Uzeu deaka-oveka, tvog sina, pod moju zatitu, dau mu utoite u mom plemenu. Ali to se tebe tie, eno - shvata li da u ovome nema niega linog? Takvo je pravilo. Istislah, opti interes. Je li ti to dovoljno?" Pol iskorai pola koraka napred. "O emu to govori?"

Stilgar uputi brz pogled prema Polu, ali zadra glavninu panje na Desiki. "Osim ako nisi potpuno obuena od detinjstva da ivi ovde, donee propast celom plemenu. To je zakon, ne moemo prihvatiti bezvredne..." Desikina kretnja zapoe kao teturavo, varljivo padanje u nesvest. Bila je to oigledna i razumljiva reakcija slabog doljaka, a oiglednosti najee uspore reakcije protivnika. Potrebno je neko vreme da se protumai poznata stvar kada se pojavi u nepoznatom vidu. Pokrenula se onog asa kada je ugledala kako mu se desno rame sputa da bi aka dohvatila oruje iz nabora odore i upravila ga prema njoj. Okret, odsean udarac ruku, kovitlac izmeanih odora - i ona se nala leima okrenuta steni, dok je ovek bespomono stajao pred njom. im mu je majka stupila u dejstvo, Pol se povue dva koraka unazad. Kada je prela u napad, on se baci u senku. Jedan bradati ovek isprei mu se na putu, u poluueem stavu, a onda se baci napred, drei oruje u jednoj ruci. Pol reskim karate zahvatom udari oveka ispod grudne kosti, odskoi u stranu, a onda ga jo bridom ake tresnu po vratu, oduzevi mu oruje dok je padao. Zatim pohita u senku i stade da se penje uz stene, zadenuvi prethodno oruje za pojas. Prepoznao ga je, uprkos neobinom obliku - projektilno oruje; to mu je u isti mah otkrilo nove pojedinosti o ovom mestu i pruilo dodatno objanjenje zato se tu titovi ne koriste. Usredsredie se na majku i onog Stilgara. Ona moe da izae sa njim na kraj. Moram da se domognem nekog bezbednog mesta odakle ih mogu imati na nianu i tako njoj omoguiti da pobegne. Zau se hor reskih metalnih zvukova iz bazena. Projektili stadoe da udaraju o stene oko njega. Jedan mu prostreli rub odore. On hitro zae za jednu stenovitu izboinu i obre se u uskoj, okomitoj pukotini; odmah poe da se uspinje - lea oslonjenih uz jedan zid, a stopala o drugi - lagano i to je neujnije mogao. Najednom, do njega dopre grmljavina Stilgarovog glasa: "Nazad, vi crvljive vai! Slomie mi vrat ako se pomaknete jo jedan korak." Jedan glas iz bazena mu uzvrati: "Deak je utekao, Stile.ta emo..." "Sigurno da je utekao, vi peskoglavci... Uh-h-h! Polako, eno!" "Reci im da prestanu da mi progone sina!" naredi mu Desika. "Prestali su, eno. Umakao im je, kao to si i oekivala. Veliki podzemni bogovi! Zato nisi kazala da si arobnica i izvrstan borac?" "Reci svojim ljudima da odstupe", naredi mu ponovo Desika. "Kai im da se okupe u bazenu gde mogu da ih drim na oku. Uopte ne mora da sumnja da tano znam koliko ih ima!"

Ovo je kritian trenutak, pomisli ona. Ali, ako je ovaj ovek otrouman, kao to pretpostavljam, onda e nam se ukazati prilika. Pol nastavi da polako napreduje prema vrhu i ubrzo naie na jedan uzak ispust, gde je mogao da zastane i baci pogled prema bazenu. Do njega dopre Stilgarov glas. "A ako odbijem? Kako moe da... Uh-h-h! Dobro, neka ti bude, eno! Nita ti vie neemo uiniti. Veliki bogovi! Ako si u stanju da uradi ovo najsnanijem meu nama, onda vredi koliko i tvoja desetorostruka teina u vodi." A sada ogled razuma, pomisli Desika, a onda ree: "Trai Lisana al-Gaiba." "Nije iskljueno da ste vi linosti iz legende", uzvrati on, "ali poverovau u to tek kad ogledom bude dokazano. Sve to znam u ovom trenutku jeste da ste doli ovamo sa onim glupim Vojvodom... Jao! eno! Svejedno mi je da li e me ubiti! On je bio astan i hrabar, ali glupo je postupio to je dozvolio da upadne u zamku Harkonena!" Tiina. Trenutak potom Desika ree: "Nije imao drugog izbora, ali neemo se sad raspravljati oko toga. Bolje reci svom oveku iza onog grma da prestane da niani na mene ili u Vaseljenu liiti tvog daljeg prisustva, a onda srediti raune sa njim." "Ti tamo!" zabrunda Stilgar. "Posluaj je!" "Ali, Stile..." "Posluaj je ti crvoliki, puzavi, peskoglavi komadu gmizavevog izmeta! Uini kako ti kae ili u joj ja pomoi da te raerei! Zar ne uvia vrednost ove ene?" ovek iza grma pridie se u uspravan poloaj i spusti oruje. "Posluao je", ree Stilgar. "A sad", ree Desika, "objasni lepo svojim ljudima ta je to to hoe od mene. Ne bih volela da neki utokljunac usijane glave poini budalastu greku." "Kada zalazimo u sela ili gradove, moramo da prikrivamo svoj identitet, da se predstavljamo kao itelji pana i grabena", uzvrati Stilgar. "Tada ne nosimo sa sobom oruje, poto je kris-no svet. Ali, ti, eno, poseduje arobnjaku borbenu sposobnost. uli smo ranije o tome, ali mnogi su sumnjali; ne moe se, meutim, vie sumnjati u ono to se vidi sopstvenim oima. Savladala si naoruanog Slobodnjaka. Tvoje oruje nikakva pretraga ne moe da otkrije." U bazenu je dolo do komeanja kada je Stilgar prestao da govori. "A ako pristanem da te uputim u tu... arobnjaku vetinu?"

"Primiu i tebe pod svoje okrilje, ba kao i tvog sina." "Kako da budemo sigurni da e odrati obeanje?" Stilgarov glas najednom izgubi blagu primesu razlonosti i oboji se prelivom gorine. "Na ovom mestu, eno, nema papira za ugovore. Ali zato ne dajemo uvee obeanja da bismo ih ujutro prekrili. Kada ovek neto kae, onda je to ugovor. Kao voa mog naroda, ja sam i njega obavezao svojom reju. Naui nas svom arobnjatvu i dobie utoite meu nama koliko bude elela. Tvoja voda moi e da se izmea sa naom vodom." "Govori li u ime svih Slobodnjaka?" upita Desika. "S vremenom e i do toga doi. Ali, sada jedino moj brat Liet govori u ime svih Slobodnjaka. Ovde ti obeavam jedino tajnost. Moji ljudi nee ni u jednom sieu priati o vama. Harkoneni su se silom vratili na Dinu i tvoj Vojvoda je mrtav. Pronele su se glasine da ste vas dvoje stradali u Majci oluji. Lovac ne goni mrtav plen." Ima jemstva u tome, pomisli Desika. Ali, ovi ljudi poseduju dobre komunikacije, tako da poruka moe da procuri. "ini mi se da su nam glave bile ucenjene", ree Desika. Stilgar ne odgovori nita; gotovo je mogla da vidi kako mu se misli roje po glavi, da oseti pod rukama kako mu se miii gre. Konano on ree: "Ponoviu ti jo jednom: obavezao sam celo pleme. Moji ljudi znaju koliko nam vredite.ta bismo od Harkonena mogli da dobijemo zauzvrat? Slobodu? Ha! Ne, vi ste takva, ona to nam moe pribaviti veu korist od sveukupnog zaina u skladitima Harkonena." "Onda u vas nauiti mojoj borilakoj vetini", ree Desika, osetivi nesvestan obredni naboj u svojim reima. "Hoe li me sada pustiti?" "Neka bude tako", uzvrati Desika. Ona ga oslobodi i zakorai u stranu, tako da su svi mogli dobro da je vide iz bazena. Rizik je velik, pomisli ona. Ali, Pol mora da bude naisto sa njima, ak i po cenu da ja to platim glavom. U tiini punoj iekivanja Pol se sporo uspinjao da bi imao to bolji vidik prema mestu na kome mu je majka stajala. Najednom, u blizini zau teko disanje, koje je trenutak potom zamrlo u okomitoj pukotini iznad njega; podigavi pogled, on ugleda slabanu senku kako se ocrtava spram zvezdanog zalea. Stilgarov glas zaori se iz bazena: "Ti, gore! Prekini da progoni deaka. Uskoro e se spustiti dole."

Iz tame iznad Pola zau se glas nekog deaka ili devojice: "Ali, Stile, on nije mnogo..." "Rekoh ti da ga pusti, ani! Ti, guterska ikro!" Iznad Pola se zau aputavo proklinjanje, a onda glas prigueno promrmlja: "Mene je nazvao guterskom ikrom!" Trenutak potom senka nestade sa vidika. Pol ponovo upravi panju prema bazenu, razabravi sivkaste kretnje senki Stilgara i svoje majke. "Hodite svi ovamo", pozva ih Stilgar, a zatim se okrenu prema Desiki. "Sad je na mene red da pitam kako da budemo sigurni da e ti ispuniti svoj deo pogodbe? Spada li u one ljude koji dre do hartija, praznih ugovora i..." "Pripadnice reda Bene Geseriti podjedanko se vrsto dre datih zaveta kao i vi", uzvrati Desika. Usledila je neto dua tiina, a zatim se sa svih strana razlegoe prigueni glasovi: "Benegeseritska arobnica!" Pol izvadi zarobljeno oruje iz opasaa i uperi ga prema tamnoj prilici Stilgara, ali on i njegovi sudruzi ostadoe nepomini, zurei u Desiku. "To je legenda", ree neko. "uli smo da jeedut Mejps to izvestila o tebi", ree joj Stilgar. "Ali, tako vana stvar mora se podvri ogledu. Ako si ti stvarno ona Bene Geserit iz legende iji e nam sin pokazati put u raj..." On slegnu ramenima. Desika uzdahnu, pomislivi: Naa Misionarija Protektiva uspela je da ak i u ovoj rupi postavi religijske sigurnosne ventile. Pa lepo... imaemo koristi od toga, ba kao to je i predvieno. Ona ree: "Vidovnjakinja koja vam je donela legendu saoptila vam je pod obavezom karame i ijaza, uda i jedinstvena proroanstva - to znam. Hoete li znamenje?" Stilgarove nozdrve stadoe da se ire na meseini. "Ne moemo sada da traimo vreme na obrede", proaputa on. Desika se seti mape koju joj je Kines pokazao dok su se dogovarali o planu bekstva iz podzemnog skrovita. Kako je to sada daleko izgledalo! Na mapi je postojalo neko mesto pod nazivom 'Sie Tabr', a pokraj njega oznaka Stilgar. "Moda e biti vremena kad stignemo u Sie Tabr", ree ona.

Pomen ovog imena delovao je snagom oka na njega; Desika pomisli: Kada bi samo znao za trikove koje koristimo! Bila je stvarno dobra - ta Bene Geserit iz Misionarije Protektive. Stilgar se nelagodno promekolji. "Moramo poi sada." Ona klimnu glavom stavivi mu time do znanja da imaju i njenu dozvolu. On podie pogled prema grebenu, gotovo u onom pravcu gde je Pol uao na stenovitom ispustu. "Hej, mome, moe sada da sie." Stilgar zatim ponovo upravi panju na Desiku, obrativi joj se izvinjavajuim tonom: "Sin ti je podigao grdnu buku dok se peo. Morae mnogo da naui kako nas ne bi sve odreda doveo u opasnost; ali, ima vremena - jo je mlad." "Nesumnjivo je da imamo mnogo da nauimo jedni od drugih", uzvrati Desika. "U meuvremenu bolje se pobrini za svog druga tamo. Moj buni sin bio je neto grublji dok ga je razoruavao." Stilgar se naglo okrenu, tako da mu je kapuljaa zaleprala. "Gde?" "Iza onog grmlja." Ona pokaza rukom. Stilgar dodirnu dva svoja oveka. "Pronaite ga." Zatim se osvrnu po svojim pratiocima, ispitujui pogledom koga nema. "Jamis nedostaje." On se okrenu prema Desiki. "I tvoje tene zna arobnjake vetine." "A nije zgoreg ni da primeti da mi sin nije siao odozgo, kao to si naredio", ree Desika. Dva oveka koje je Stilgar poslao vratie se, pridravajui treeg koji je teturao i stenjao meu njima. Stilgar ih popreko pogleda, a zatim ponovo upravi panju na Desiku. "Sin ti, dakle, slua samo tvoja nareenja, a? Dobro. Vian je disciplini." "Pole, moe da sie", ree Desika. Pol se uspravi i iskorai na meseinu iza grebena gde se krio, vrativi slobodnjako oruje za pojas. Kada se okrenuo, jedna prilika iznie iza stene i suoi se sa njim. Pri meseini i sivkastim odrazima od okolnog stenja Pol ugleda jednu malu priliku u slobodnjakoj odori, zaseneno lice koje ga je netremice posmatralo iza kapuljae i cev projektilnog oruja, uperenu na njega iz nabora odore."Ja sam ani, Lietova ker."

Glas je bio pevuan i sa primesom smeha.

"Ne bih ti dopustila da mi ugrozi sudruge", ree ona. Pol proguta pljuvaku. Prilika pred njim pomeri se na meseinu i on ugleda vragolasto lice sa tamnim zdencima oiju. Poznatost tog lica, ije je crte zapamtio iz nebrojenih vizija u ranijim predvianjima, natera Pola da se ukoi. Na um mu pade ljutito razmetanje hrabrou, koje ga je svojevremeno nagnalo da opie to lice iz sna, rekavi pri tom asnoj Majci Gaius Helen Mohijam: 'Sreu se sa njom.' A sada je lice bilo tu, ali ovaj susret nikada mu nije doao u snu. "Digao si buku kao pobesneli ai-hulud", ree mu ona. "Osim toga, izabrao si najtei uspon do vrha. Poi sad za mnom; pokazau ti laki put dole." On sasvim izie iz procepa i krenu za kovitlacem njene odore preko neravnog predela. Kretala se poput gazele, igrajui povrh stena. Pol oseti kako mu vrela krv nadire u lice; bio je zahvalan sudbini to je unaokolo tama. Ista devojka! Bila je kao prst sudbine. Osetio je kao da je uhvaen na jednom talasu, kao da ide uporedo sa nekim kretanjem, koje mu je silno sokolilo duh. Konano se obree meu ostalim Slobodnjacima na dnu bazena. Desika uputi kratak smeak Polu, ali se obrati Stilgaru: "Ovo je dobra razmena nauka. Nadam se da se ti i tvoji ljudi ne ljutite zbog naeg nasilnog nastupa. Izgleda... da je bilo neophodno. Bili ste na putu... da poinite greku." "Potedeti nekoga greke predstavlja rajski dar", uzvrati Stilgar. On dodirnu usne levom rukom, a zatim desnom izvue Polu oruje iza pojasa i dade ga jednom od svojih ljudi. "Dobie svoj maula pitolj, mome, kada ga bude zasluio." Pol zausti da neto kae, ali se onda predomisli, setivi se majinog nauka: Poeci su veoma delikatna vremena. "Moj sin ima oruja koja su mu potrebna", ree Desika. Ona osmotri Stilgara, prisilivi ga da se seti kako je Pol stekao pitolj. Stilgar pogleda oveka koga je Pol savladao - Jamisu. ovek je stajao sa strane, oborene glave i teko diui. "Ti si teka ena", ree Stilgar, a zatim isprui levu ruku prema jednom sudrugu i pucnu prstima. "Kusthi bakka te." Ponovo akobsa, pomisli Desika. ovek dodade Stilgaru dva kvadrata gaze. Ovaj ih provue kroz prste, a zatim stavi jedan Desiki oko vrata, ispod kapuljae, pa drugi Polu. "Sada nosite maramu bake", ree on. "Ako se dogodi da se razdvojimo, po tome e svi znati da pripadate Stilgarovom sieu. Drugi put emo razgovarati o oruju."

On krenu meu svoje ljude, zagledajui ih, a zatim dade jednom od njih Polovu slobodnjaku balu da je ponese. Baka, pomisli Desika, prepoznavi religijski termin: baka - narikaa. Najednom oseti kako simbolika marame ujedinjuje ovu grupu. Zato ih naricanje ujedinjuje?, upita se ona. Stilgar doe do mlade devojke koja je dovela u nepriliku Pola i ree joj: "ani, uzmi pod svoje ovo dete-oveka. Pazi da ne zapadne u neprilike." ani lako dodirnu Pola po ruci. "Poi sa mnom, dete-ovee." Prikrivi srdbu u glasu, Pol uzvrati: "Zovem se Pol. Bilo bi bolje da..." "Mi emo ti dati ime, mali ovee", ree Stilgar, "za vreme mihne, pri ogledu akle." Ogled razuma, prevede Desika. Iznenadna potreba za Polovom nadmoi nadjaa sve ostale obzire i ona uzviknu: "Sin mi je podvrgnut ogledu sa gom dabarom!" U muku koji je usledio ona shvati da je pogodila na pravo mesto. "Ima mnogo stvari koje ne znamo jedni o drugima", ree Stilgar. "Ali ve smo protraili puno vremena. Sunce nas ne sme zatei na otvorenom." On prie oveku koga je Pol savldao i upita ga: "Jamise, moe li da putuje?" Ovaj brundavo uzvrati: "Iznenadio me, jeste! Sasvim sluajno. Sigurno da mogu da putujem." "Neka ne bude vie sluajeva", ree Stilgar. "Ti i ani ste mi lino odgovorni za momkovu bezbednost, Jamise. Ovi ljudi su pod mojim okriljem." Desika podrobno osmotri Jamisa. Bio je to glas koji se raspravljao sa Stilgarom sa stene. Glas u kome je bilo smrti. Stilgar je morao da upotrebi sav svoj autoritet da bi ga nadjaao. Stilgar ispitivaki osmotri grupu, a onda mahnu prema dvojici mukaraca. "Laruse i Farue, prikrijte nam tragove. Pazite da nita ne ostane. Otvorite etvoro oiju - sa nama su dvoje koji nisu obueni." On se okrenu, podie ruku i upravi je preko bazena. "U vrstu - straari s boka - polazimo. Moramo stii do Peine Grebena pre svitanja." Desika stupi u kolonu pokraj Stilgara, prebrojavajui ljude. Bilo je ukupno etrdeset Slobodnjaka - plus ona i Pol. Kreu se kao stroj vojnika, pomisli ona. ak i devojka, ani.

Pol zauze mesto u koloni uza ani. Uspeo je da odagna nelagodna oseanja vezana za ovu devojku. U glavi mu sada bee seanje, prizvano majinim malopreanjim uzvikom: 'Sin mi je podvrgnut ogledu sa gom dabarom!' Najednom mu se javio utisak da mu ruka jo bridi od pretrpljenog bola. "Pazi kuda ide", proaputa ani. "Nastoj da se ne okrzne o lie, poto moe da ostavi neku nit koja bi otkrila da smo ovuda proli." Pol proguta pljuvaku i klimnu glavom. Desika stade da oslukuje zvuke kolone, ali jedino je uspela da razabere bat svojih i Polovih koraka, to je ispuni divljenjem prema nainu na koji su se Slobodnjaci kretali. etrdeset ljudi prelazilo je preko bazena, a mogli su se uti samo prirodni zvuci tog mesta - avetinjski fijuci, odore koje promiu kroz senke. Odredite im je bio Sie Tabr - Stilgarov sie. Ona poe da razmilja o ovoj rei: sie. Poticala je iz akobsa jezika i stoleima je zadrala svoje izvorno znaenje u drevnom lovakom govoru. Sie: zborno mesto u trenucima opasnosti. Duboke implikacije ovog izraza i jezika tek sad su poele da joj dopiru do svesti, kada je malo popustila napetost izazvana burnim susretom. "Dobro napredujemo", ree Stilgar. "Ako namai-hulud bude naklonjen, stii emo do peine grebena pre zore." Desika klimnu glavom, uvajui snagu. Poela je polako da osea nesnosno breme umora koje je do sada drala podalje od sebe zahvaljujui ogromnoj snazi volje... i, sada je mogla da prizna, snazi ushienosti. Um joj se potpuno usredsredi na vrednost ete u kojoj je koraala: udno je upijala ono to se oko nje otkrivalo o slobodnjakoj kulturi. Svi oni, pomisli Desika, itava kultura obuena u vojnikom duhu. Kakvog li neprocenjivog blaga za jednog izgnanog Vojvodu!

10.

Slobodnjaci su izvrsno ovladali onim svojstvom koje su stari nazivali 'panungsbogen' - vetina samokontrole u procepu izmeu eljenja neke stvari i ina njenog uzimanja.

Iz 'Mudrosti Muad'Diba' princeze Irulan

Stigli su do Peine Grebena u sam osvit i stali da se kreu procepom u zidu bazena, koji je bio tako uzak da su morali da se okrenu postrance kako bi mogli da napreduju. Desika vide kako je Stilgar odaslao straare u priguenoj svetlosti praskozorja i isprati ih pogledom dok su zapoinjali da se uspinju uz greben. Pol je podigao glavu dok je koraao procepom i stao da posmatra planetnu tapiseriju olienu u okomitom proseku koji je hrlio uvis, put plavog neba. ani ga povue za odoru, pourujui ga. "Brzo", ree mu ona. "Dan samo to nije svanuo." "ta je sa onim ljudima koji su se uzverali gore?" proaputa Pol. "Oni su prva dnevna straa", uzvrati devojka. "Pouri sad!" Jedan straar ostavljen je napolju, pomisli Pol. Mudro. Ali, bilo bi jo mudrije da smo doli ovamo u odvojenim grupama. Tako bi bila manja opasnost da izgubimo celu etu. Naas prestade da razmilja, shvativi da se upravlja naelima gerilske borbe i setivi se tim povodom oevog straha da Atreidi ne postanu gerilska kua. "Bre", proaputa ani. Pol ubrza korak, zauvi ukanje odora iza sebe. Na um mu tog asa padoe rei sirata i Juehove siune O.K. Biblije. Raj mi je sa desne strane, pakao sa leve, a aneo smrti pozadi. On stade da prebira po navodu u mislima. Zali su za jedan ugao iza koga se prolaz proirio. Stilgar stade sa strane i pokaza im prema niskoj rupi koja je zjapila pod pravim uglom. "Brzo!" proaputa on. Biemo kao zeevi u kavezu ako nas patrola ovde iznenadi." Pol se nagnu kod otvora i krenu sa ani u peinu, osvetljenu slabanom sivkastom svetlou, koja je dopirala negde odozgo. "Moe da se uspravi", ree mu ona. On je poslua i stade da prouava pogledom mesto: bio je to dubok i irok prostor, sa kupolastim gornjim delom, koji kao da se zakrivljavao tik izvan ovekovog domaaja. eta se razmili kroz senke. Pol primeti kako mu majka kree prema jednoj strani i ispituje pogledom njihove nove prijatelje. Odmah je primetio kako se ipak razlikovala od Slobodnjaka, iako su svi imali iste odore. Posedovala je krajnje osoben nain kretanja - pun moi i gracioznosti.

"Pronai neko mesto da se odmori i ne smetaj drugima da prolaze, deteovee", ree ani. "Evo ti hrane." Ona mu prui dva komada zamota u listove, koja su snano mirisala na zain. Stilgar doe do Desike i izda nareenje grupi sa leve strane. "Postavite hermetika vrata i postarajte se za obezbeenje vlage." Zatim se okrenu prema jednom Slobodnjaku: "Lemile, daj sjajne kugle." On uze Desiku za ruku. "elim da ti pokaem neto, arobnice." Poveo je iza jedne krivine u zidu stene prema izvoru svetlosti. Desika se nae pred novim otvorom u peinu, koji se nalazio visoko na proelju grebena i odakle se pruao pogled preko bazena dugakog deset ili dvanaest kilometara. Bazen je bio ograen visokim kamenim zidovima. Unaokolo su stajali ratrkani retki busenovi krljavog rastinja. Dok je posmatrala bazen, obasjan sivilom zore, sunce se podiglo iznad naspramnog obronka, osvetlivi predeo stenja i peska, koji je imao boju dvopeka. A onda postade svesna udnog privida: sunce Arakisa kao da je poigravalo povrh obzorja. To je zato to elimo da ga zadrimo, pomisli ona. No je bezbednija od dana. Tog trenutka u njoj se javi enja za dugom na ovom mestu koje nikada nee upoznati kiu. Moram da potisnem ovakve enje, pomisli ona. One predstavljaju slabosti. A slabosti vie ne smem sebi da dopustim. Stilgar je uhvati za miicu i pokaza negde preko bazena. "Tamo! Tamo se nalaze prave Druze." Ona pogleda u naznaenom pravcu i zapazi neko komeanje: ljudi na dnu bazena, ratrkani pri dnevnom svetlu u senkama naspramnog zida grebena. Uprkos udaljenosti, kretnje su im se mogle jasno razabrati u bistrom vazduhu. Ona podie dogled iz odore, a zatim podesi uljana soiva na udaljene prilike. Marame su se vijorile, stvarajui utisak lepranja raznobojnih leptirova. "To je dom", ree Stilgar. "Veeras emo stii tamo." Stao je da gleda preko bazena, uvijajui pri tom brkove. "Ljudi su mi neto due ostali na radu. To znai da unaokolo nema patrola. Poslau im signal kasnije i oni e se pripremiti da nas doekaju." "Ljudi su ti veoma disciplinovani", ree Desika. Ona spusti dogled i primeti da ga Stilgar posmatra. "Pokoravaju se zakonima koji jeme ouvanje plemena", ree on. "Shodno tim zakonima, na voa je onaj ko je najjai, ko je kadar da obezbedi vodu i sigurnost." On upravi panju na njeno lice.

Ona mu uzvrati pogled, opazivi oi bez beonjaa, arene one kapke, pranjavu bradu i brkove, cev koja je vodila iz nozdrva u sabirnicu u pustinjskom odelu. "Jesam li te ugrozila na mestu voe time to sam te savladala, Stilgare?" upita ona. "Nisi me izazvala", uzvrati joj on. "Vano je da voa sauva ugled kod svojih ljudi", ree ona. "Sa svim tim peanim vaima ja mogu da iziem na kraj", ree Stilgar. "Kada si savladala mene, savladala si sve nas. Sad svi oekuju da neto naue od tebe... arobnjake vetine... a neki se interesuju da li namerava da me izazove." Ona proceni skrivena znaenja ovog izraza. "Da te savladam u zvaninoj borbi?" On klimnu glavom. "Ali, ne bih ti to savetovao, zato to te oni ne bi sledili. Ti nisi sa peska. Primetili su to dok smo noas ili." "Praktini ljudi", ree ona. "Ba tako." On pogleda prema bazenu. "Mi znamo nae potrebe. Ali mnogi se ne uputaju u dublja razmiljanja sada kada smo tako blizu kui. Izbivali smo due vremena sreujui stvari oko isporuenja nae kvote zaina slobodnim trgovcima za prokleti Esnaf... neka bi im lica zauvek ostala crna!" Upravo se okreui na drugu stranu, Desika se zaustavi u pola kretnje i pogleda ga u lice. "Esnaf? Kakve veze ima Esnaf sa vaim zainom?" "To je Lietovo nareenje", ree Stilgar. "Razlog nam je poznat, ali nam njegov ukus ne prija. Podmiujemo Esnaf ogromnim svotama u zainu da nam nebo potedi satelita, kako niko ne bi mogao da nadzire odozgo ta radimo na povrini Arakisa." Ona paljivo odmeri ta e rei, setivi se da joj je Pol kazao kako je to jamano razlog to oko Arakisa nema satelita. "A ta vi to radite na povrini Arakisa to ne bi smelo da se vidi?" "Menjamo je... polako ali sigurno... da bismo je uinili pogodnom za ljudski ivot. Nae pokolenje nee to doekati, ni naa deca, ni deca nae dece, niti unuci njihove dece... ali taj dan e jednom doi." On pogleda zamuenim oima preko bazena. "Otvorena voda, visoke zelene biljke i ljudi koji slobodno idu bez pustinjskih odela." To je, dakle, san tog Lieta-Kinesa, pomisli ona, a onda ree: "Podmiivanje je opasno; kad jednom uzme maha, postaje neobuzdano."

"Tako je", uzvrati on. "Ali, spori put je najbezbedniji put." Desika se okrenu i baci pogled preko bazena, pokuavajui da ga vidi oima kojima ga je Stilgar posmatrao u mati. Ali, videla je jedino sivkastoutu boju udaljenog stenja i jedan iznenadan magloviti pokret na nebu povrh grebena. "Ah-h-h-h", izusti Stilgar. U prvi mah je pomislila da je to neka letelica patrole, a onda shvati da je u pitanju fatamorgana - utvarni predeo koji je stao da lebdi iznad pustinjskog peska; prizor je prikazivao udaljeno njihanje zelenila, ispod koga je jedan dugaak crv putovao povrinom, dok mu se na stranjem delu vijorilo neto to je liilo na slobodnjaku odoru. Fatamorgana nestade. "Bilo bi najbolje da ga pojaemo", ree Stilgar, "ali ne smemo dozvoliti da tvorac ue u ovaj bazen. Zato nam ne preostaje nita drugo nego da se noas peke zaputimo dalje." Tvorac - njihova re za crva, pomisli ona. Ona odmeri vanost Stilgarovih rei, izjave da ne smeju dozvoliti ulazak crva u ovaj bazen. Znala je ta je videla u prikazi - Slobodnjake kako jau na leima dinovskog crva. Bilo joj je potrebno silno obuzdavanje da ne oda ok koji je proeo pri pomisli na implikacije onoga to je videla. "Moramo se vratiti ostalima", ree Stilgar. "Moji ljudi bi inae mogli da posumnjaju da aikujem s tobom. Neki su ve ispoljili ljubomoru to sam sino vrljao rukama po tebi dok smo se borili u Tuono Bazenu." "Ni rei vie o tome!" odbrusi Desika. "Bez uvrede", uzvrati Stilgar blagim glasom. "ene se meu nama ne uzimaju protiv njihove volje... a kad si ti u pitanju...", on slegnu ramenima, "...ak ni taj obiaj nije potreban." "Nemoj nikad smetnuti s uma da sam ja bila gospa jednog Vojvode", ree ona, ovoga puta staloenijim glasom. "Kako eli", ree on. "Vreme je da se hermetiki zatvori ovaj otvor kako bismo mogli da predahnemo od pustinjskih odela. Ljudi moraju malo da otpoinu na miru, poto im sutra porodice nee dati ni da danu duom." Meu njima zavlada tiina. Desika baci pogled prema suncem obasjanom predelu. Jasno je razabrala smisao Stilgarovih rei - neizgovorenu ponudu za neto vie od okrilja. Da li mu je

potrebna ena? Shvatila je da ne bi bilo neosnovano prihvatiti to. Bio bi to nain da se razrei sukob oko upravljanja plemenom: ena bi postala ravna mukarcu. Ali, ta bi onda bilo sa Polom? Ko zna kakva pravila roditeljstva vladaju ovde? ta je, zatim, sa jo neroenom keri koju nosi u utrobi ve nekoliko nedelja?ta je sa keri mrtvog Vojvode? Ona tog asa odlui da se potpuno suoi sa znaajem drugog deteta koje je raslo u njoj, da sagleda vlastite pobude koje su je nagnale da zane. Znala je ta je posredi: podlegla je jednom drevnom nagonu koji iskuse sva bia suoena sa smru - nagonu da se potrai besmrtnost putem potomstva. Nagon plodnosti vrste odneo je prevagu. Desika pogleda Stilgara i primeti kako je on ispitivaki promatra, ekajui u tiini. Ker koju je ovde rodila ena udata za jednog ovakvog oveka - kakva bi bila sudbina te keri? Da li bi on pokuao da ogranii neophodnosti kojima jedna Bene Geserit mora da se podvrgava? Stilgar proisti grlo i pokaza tada da shvata neka od pitanja koja su joj se rojila u glavi. "Za vou je vano ono to ga ini voom. To su potrebe njegovih ljudi. Ako me uputi u tvoje moi, moda e doi dan kada e jedno od nas morati da izazove drugo. Vie bih voleo neko alternativno reenje." "Zar postoje alternative?" upita ona. "Sajadina", uzvrati on. "Naa asna Majka je stara." Njihova asna Majka! Pre no to je stigla da razmisli o tome, on nastavi: "Ne nudim ti nuno sebe za mua. Nema nieg linog u ovome; ti si veoma lepa i poeljna. Ako bi postala jedna od mojih ena, to bi moglo da navede neke od mlaih ljudi iz mog plemena na pomisao da su poela da me znatno vie zanimaju telesna uivanja, a znatno manje kolektivne potrebe. ak nas i sada prislukuju i iz prikrajka posmatraju." ovek koji odmerava svoje odluke, koji uzima u obzir posledice, pomisli ona. "Meu mojim mlaim ljudima ima i takvih koji su stasali do uzrasta kada im duhovi postaju neobuzdani", ree on. "Mora im se pomoi da to lake prebrode to razdoblje. Ne smem im davati mnogo povoda da me izazovu. U protivnom, naao bih se u situaciji da moram da osakatim ili ubijem nekog od njih. A to nije odlian postupak jednog voe, ukoliko moe asno da ga izbegne. Mora shvatiti da je kod nas voa jedna od glavnih stvari koja razlikuje masu od naroda. On odrava nivo pojedinaca. Ukoliko ovih postane premalo, narod se pretvara u masu, rulju, svetinu." Njegove rei, dubina njihove suvislosti, injenica da se obraao koliko njoj, toliko i onima koji su u potaji prislukivali, nagna je da promeni miljenje o njemu.

Ume da zauzme stav, pomisli ona. Gde je samo stekao takvu unutranju ravnoteu? "Zakon koji nalae na nain biranja voe pravian je", ree Stilgar. "Ali odavde ne sledi da je pravda uvek ono to je potrebno ljudima. Ono to nam je u ovom trenutku stvarno potrebno jeste vreme da ojaamo i ovrsnemo, da se nae snage raire na nova podruja." Kakvog li je porekla?, upita se ona. Odakle ovaj soj? "Stilgare", ree Desika, "mislim da sam te potcenila." "Podozrevao sam to", uzvrati on. "Izgleda da smo se meusobno potcenili", ree ona. "Voleo bih da to ostavimo iza sebe", ree on. "eleo bih da sklopim prijateljstvo sa tobom... da steknemo meusobno poverenje. Voleo bih da ponemo da potujemo jedno drugo na nain koji je nezavisan od seksa." "Razumem", ree ona. "Veruje li mi?" "Oseam tvoju iskrenost." "Kod nas", ree on, "Sajadine, kada nisu formalne voe, zauzimaju naroito poasno mesto. One ue. Odravaju snagu Boga ovde." On se dodirnu po prsima. Moram sada da ispitam tu tajnu sa asnom Majkom, pomisli ona, a onda ree: "Govori o vaoj asnoj Majci... a ula sam i rei legende i proroanstva." "Kau da jedna Bene Geserit i njen potomak dre kljueve budunosti", uzvrati on. "Veruje li da sam ja ta?" Ona ga pogleda u lice, pomislivi: Mlada trska tako lako umire. Poeci su vremena velike opasnosti. "Ne znamo", ree on. Ona klimnu glavom, pomislivi: astan je ovek. Hoe znamenje od mene, ali ne eli da kua sudbinu tako to e otvoreno da mi ga zatrai. Desika okrenu glavu i baci pogled prema bazenu, u zlatne senke, purpurne senke, titranja prainastog vazduha preko otvora peine. Um joj se najednom ispuni majim oprezom. Poznavala je govor Misionarije Protektive, znala je kako da prilagodi tehnike legende, strah i nadu svojim hitnim potrebama, ali iznenada je

osetila neobuzdane promene ovde... kao da je neko bio meu Slobodnjacima i iskoristio naslee Misionarije Protektive. Stilgar proisti grlo. Osetila je njegovo nestrpljenje i shvatila ta ga je izazvalo; dan je ve dobro odmakao i ljudi su ekali da se otvori hermetiki zatvore. Kucnuo je as da pokae hrabrost i ona shvati to joj je potrebno: neki dar-al-hikman, neka kola prevoenja koja bi joj dala... "Adab", proapta ona. Istog asa osetila je kao da joj je um poeo da se okree u njoj. Prepoznala je tu senzaciju i bilo je poelo bre da joj udara. Nita drugo, u svekolikoj obuci Bene Geserita, nije posedovalo tako moan signal prepoznavanja. Jedino je mogao da bude adab, opsesivno seanje koje se javlja samo od sebe. Ona mu se prepusti i rei potekoe iz nje. "Ibn kirtaiba", ree ona, "tamo, daleko, gde se praina okonava." Ona isprui ruku iz odore i primeti kako se Stilgarove oi razrogaie. Iz pozadine zau ukanje mnogih odora. "Vidim jednog... Slobodnjaka sa knjigom primera", nastavi Desika. "ita je al-Latu, suncu koje je savladao i pokorio. ita je Sadusu Suenja, a evo ta:

Moji neprijatelji su kao iskrzane vlati zelene trave Koje su stajale na putu oluje. Zar nisi video ta je na Gospod uinio? Poslao je kugu na njih. Zato to su se urotili protiv nas. Sada su kao ptice koje je razjurio lovac. Urota im je kao otrovana hrana, Koju nijedna usta nee."

Drhtaj joj proe telo. Ona spusti ruku. Iza njenih lea, iz senki peine, razlee se aptavi odgovor mnogih glasova: "A dela su im unitena."

"Boji plam upravlja tvojim srcem", ree ona, pomislivi pri tom: Sada sve ide kako treba. "Boji plam se pali", usledi odgovor. Ona klimnu glavom. "Tvoji neprijatelji e pasti", ree ona. "Bi-la-kaifa", uzvratie oni. U iznenadnoj tiini, Stilgar se nae prema njoj. "Sajadina", ree on. "AkoaiHulud da, onda moe proi i postati asna Majka." Proi, pomisli Desika. udan izraz u ovom kontekstu. Ali, ostalo se uklapa u obredni govor. Najednom oseti svojevrsnu cininu ogorenost zbog onoga to je uinila. Retko se dogaa da Misionaria Protektiva zakae. Mesto nam je bilo pripremljeno u ovoj pustoi. Molitva ovog salata stvorila nam je pribeite. A sada... moram da igram ulogu Aulije, Prijateljice Boga... Sajadine ovog primitivnog naroda, na koga su naa benegeseritska predskazanja tako snano delovala da je prozvao svoje glavne svetenice asnim Majkama. Pol je stajao pokraj ani u senci peine. U ustima je jo oseao ukus hrane koju mu je dala - ptije meso i testo zgotovljeno sa zainskim medom i obavijeno u listove. Okusivi je, odmah je shvatio da jo nikada nije probao takav koncentrat zaina i za trenutak obuzeo ga je strah. Znao je ta moe da mu se dogodi od takvog koncentrata - zainska promena, koja bi jo vie podstakla proroku svest u njemu. "Bi-la kaifa", proaputa ani. On je pogleda, opazivi izraz strahopotovanja kojim su svi Slobodnjaci doekali rei njegove majke. Samo je ovek po imenu Jamis stajao nekako po strani ceremonije, drei se izdvojeno, sa rukama prekrtenim na prsima. "Duy yakha hin mange", proaputa ani. "Duy ponra hin mange. Imam dva oka. Imam dve pesnice." Ona se zagleda u Pola sa izrazom uenja na licu. Pol duboko udahnu vazduh, pokuavajui da obuzda buru u sebi. Majine rei blokirale su dalje dejstvo koncentrata zaina u njemu i on je sada oseao njen glas kako se podie i sputa u njegovom biu poput senki otvorene vatre. Pa ipak, kroz celu tu tiradu nazirao je primesu cininosti - poznavao je majku odve dobro - ali nita vie nije moglo da zaustavi preobraaj zapoet unoenjem hrane. Vraka svrhovitost! Osetio ju je - tu svest rase kojoj nije mogao da umakne. Usledila je otra jasnoa, priliv podataka, hladna preciznost svesti. Spustio se na pod i seo leima

oslonjenim o stenoviti zid, potpuno se preputajui plimi koja je nadolazila. Um mu je uplovio u taj bezvremeni sloj, gde mu se pruao vidik na svekoliko vreme, gde su vodili svi putevi i gde su duvali svi vetrovi budunosti... vetrovi prolosti: jednooka vizija prolosti, jednooka vizija sadanjosti i jednooka vizija budunosti - sve ujedinjene u troglednu zajedniku viziju, koja mu je omoguavala da vidi vreme kao prostor. Postojala je opasnost, oseao je to, u prekoraenju svojih moi; morao je da se zadri na svesti o sadanjosti, oseajui zamueno izoblienje iskustva, proticanje trenutka, neprekidno ovrenje onoga to jeste u onom venom to je bilo. Hvatajui se grozniavo za sadanjost, po prvi put je dokuio masivnu postojanost kretanja vremena, koje su svuda remetile razne struje, talasi, plime i zapljuskivanja, to su se razbijali o stenovite hridi. Kroz sve to doao je do novog shvatanja prirode svog proricanja i uvideo je izvor slepog vremena, izvor greke u njemu, to ga je odmah ispunilo strahom. Proricanje, shvatio je, predstavljalo je osvetljenje koje je obuhvatalo granice onoga to je otkrivalo - istovremeno izvor tanosti i znaajnu greku. U stvar se uplela svojevrsna Hajzenbergova neodreenost: troenje energije koje je otkrivalo ono to je video istovremeno je i menjalo to to je video. A ono to je video bila je vremenska spona u ovoj peini, kljuanje mogunosti dovedenih tu u iu, gde je i najsiunije dejstvo - treptaj oka, uzgredna re, zrnce peska na pogrenom mestu - pokretalo dinovsku polugu irom poznate Vaseljene. Video je nasilje iji je ishod zavisio od toliko promenljivih da je i najmanja kretnja izazivala ogromna pomeranja u osnovnom ustrojstvu. Ta vizija nagna ga da poeli da ostane ledeno nepomian, ali i to je bilo dejstvo koje je imalo odreene posledice. Nebrojene posledice - linije koje su se pruale iz ove peine, a na kraju veine tih posledinih linija on je video vlastito mrtvo telo sa ranom od noa iz koje je tekla krv.

11.

Moj otac, Padiah Car, imao je sedamdeset dve godine, premda je izgledao kao da mu je najvie trideset pet, kada je uo za smrt Vojvode Letoa i odluio da Arakis vrati Harkonenima. Kad god bi se javno pojavljivao, na sebi je imao sardaukarsku uniformu i burseki crni lem sa zlatnim carskim lavom na vrhu. Paradiranje u ovoj uniformi bilo je sraunato da sasvim jasno stavi do znanja gde

lee njegove moi. On, meutim, nije uvek bio tako nadmen. Kada je hteo, mogao je da zrai armom i iskrenou, ali esto sam se pitala tokom poslednjih dana sa njim da li je bilo ta u vezi sa mojim ocem onako kao to je izgledalo. Sada mi se ini da je on ovek koji se neprekidno upinjao da umakne reetkama jednog nevidljivog kaveza. Morate imati u vidu da je on bio car, poglavar dinastije koja vue poreklo iz pradavnih vremena. Ali mi smo mu porekli mogunost da ima zakonitog sina. Nije li to najtei poraz koji jedan vladar moe da pretrpi? Moja majka je posluala svoje Pretpostavljene Sestre u onoj stvari gde ih gospa Desika nije posluala. Koja je od njih dve bila jaa? Istorija je ve odgovorila na to.

'U oevoj kui' princeze Irulan

Desika se probudila u tami peine, osetivi komeanje Slobodnjaka oko sebe; nozdrve joj zapahnu kiselkast zadah pustinjskih odela. Njeno unutranje vremensko ulo kazalo joj je da e uskoro pasti no napolju, ali u peini je odavno vladala tama, poto je ona bila hermetiki zatvorena plastinim zaptivaima, kako bi sva vlaga ostala unutra. Shvatila je da je dugo i veoma duboko spavala, odagnavajui tako ogroman umor koji ju je skolio, to je istovremeno bio znak da je nesvesno ve prihvatila injenicu da joj je meu Stilgarovim ljudima zajamena lina bezbednost. Okrenula se u viseem krevetu, nainjenom od njene odore, i spustila noge na kameni pod, obuvi odmah pustinjske izme. Ne smem zaboraviti da ih prikladno zategnem, kako bih omoguila da mehanizam za pumpanje u pustinjskom odelu valjano funkcionie, pomisli ona. Ima toliko stvari na koje valja pomno misliti. U ustima joj je jo stajao ukus jutronjeg obeda - ptije meso i testo izmeano sa zainskim medom i obavijeno u list - i to je podseti da je vreme ovde pretrpelo preokret: no je bila doba kada se radilo, a dan kada se odmaralo. No skriva; no je bezbednija. Ona skide odoru sa kuka za zakainjanje viseeg kreveta u kamenom zidu; zatim stade da pipa tkaninu u tami, sve dok nije nala gornji deo, a onda je navue na sebe. Kako dostaviti poruku Bene Geseritu? - upita se ona. Moraju da budu izveteni o njihovom bekstvu i nalaenju utoita u slobodnjakom svetilitu.

Dublje u peini zasvetlee sjajne kugle. Ona primeti komeanje ljudi tamo; meu njima je bio i Pol, ve odeven i sa zabaenom kapuljaom, tako da mu je do izraaja dolazio orlovski atreidski profil. Ponaao se tako udno pre nego to su krenuli na poinak, pomisli ona. Povueno. Liio je na nekoga ko se vratio iz mrtvih, ali jo nije potpuno svestan te injenice; oi su mu bile poluzatvorene i staklaste, sa pogledom koji je bludeo negde unutra. Naveo ju je na pomisao o upozorenju na ishranu koja obiluje zainom: odavanje drogi. Postoje li sekundarne posledice, upita se ona. Kazano je da je to u vezi sa njegovim prorokim moima, ali neobino je to je utao o onome to vidi. Stilgar izroni iz senke sa njene desne strane i prie grupi ispod sjajnih kugli. Primetila je kako je provukao prste kroz bradu, kao i da mu se u oima pojavio oprezan, maji pogled. Najednom Desiku proe strah kada joj do razbuene svesti dopre predstava napetosti koja je vladala u ljudima okupljenim oko Pola - ukruene kretnje, obredni poloaji. "Oni su pod mojim okriljem!" zabrunda Stilgar. Desika odmah prepoznade oveka kome se Stilgar obratio: Jamis! Istog asa ona primeti izraz srdbe na njegovom licu, zgrena ramena. Jamis, ovek koga je Pol savladao!, pomisli ona. "Poznato ti je pravilo, Stilgare", uzvrati Jamis. "Zar ga iko zna bolje od mene?" upita Stilgar, a Desika razabra prizvuk elje da se situacija stia u njegovom glasu, pokuaj da se stvari nekako izglade. "Biram borbu", prosikta Jamis. Desika pojuri kroz peinu, stie do Stilgara i uhvati ga za ruku. "ta se dogaa?" upita ona. "U pitanju je amtal pravilo", ree Stilgar. "Jamis zahteva svoje pravo da proveri tvoj udeo u legendi." "Ona mora imati nekoga ko e se boriti za nju", ree Jamis. "Ako njen borac pobedi, onda je legenda istinita. Ali, u njoj stoji..." On se osvrnu po okupljenim ljudima. "...da joj nije potreban borac iz redova Slobodnjaka - a to moe samo da znai da svog borca vodi sa sobom." Pa on to govori o borbi sa Polom!, pomisli Desika.

Ona pusti Stilgarovu ruku i iskorai pola koraka napred. "Ja sam sama svoj borac", ree ona. "To mora da je svima ovde jasno..." "Nee nam ti govoriti ta da radimo!" odbrusi Jamis. "Sve dok ne prui znatno vie dokaza od onoga to smo videli. Stilgar je jutros mogao da ti kae ta da govori. Mogao je da ti napuni glavu gomilama rei koje bi nam ti potom izbrbljala, verujui da e nas time moi obmanuti." Mogu da izaem sa njim na kraj, pomisli Desika, ali to bi protivuslovilo nainu na koji oni tumae legendu. Ponovo joj se uini udnim kako su plodovi rada Misionarie Protektive delimino izoblieni na ovoj planeti. Stilgar pogleda Desiku, a onda progovori tihim glasom, ali za koji je bio siguran da ga svi uju: "Jamis je pun srdbe, Sajadina. Tvoj sin ga je savladao i..." "Bilo je to sluajno!" zabrunda Jamis. "Vetije sile delovale su kod Tuono Bazena i ja u to sada dokazati!" "...A savladao sam ga i ja", nastavi Stilgar. "Sada pokuava ovim tahadi izazovom da se ponovo domogne mene. Ali Jamis je odve nasilan da bi mogao biti dobar voa - previe je podloan gafli. Usta su mu stalno puna pravila, a srce sarfe, odvraanja od Boga. Ne, nikada od njega nee biti dobar voa. Poteivao sam ga do sada zato to je kao takav koristan u borbi, ali kada ga obuzme slian bes, postaje opasan po sopstveno drutvo." "Stilgarrreee!" zagrme Jamis. Desika tog trenutka postade svesna onoga to Stilgar radi: nastojao je da to vie razgnevi Jamisa, kako bi odvratio izazov sa Pola. Stilgar pogleda Jamisa pravo u oi i Desika ponovo razabra umirujui prizvuk u njegovom glasu. "Jamise, on je jo dete. Tek je..." "Sam si ga nazvao ovekom", ree Jamis. "Majka mu je kazala da je proao kroz ogled gom dabara. Normalno je razvijen i telo mu je prezasieno vodom. Oni koji im nose balu tvrde da se u njoj nalaze litrai vode. Litrai! A mi k'o ludi cuclamo nae sabirnice im se pojavi koja kap rose." Stilgar pogleda Desiku. "Je li to tano? Ima li vode u vaoj bali?" "Ima." "Mnogo litraa?" "Samo dva." "ta ste nameravali sa tim blagom?"

Blagom?, pomisli ona, a zatim odmahnu glavom, postavi svesna hladnoe u njegovom glasu. "Na svetu gde sam roena voda pada sa neba i tee kopnom u vidu velikih reka", ree ona. "Postoje okeani vode koji su tako prostrani da im se suprotna obala ne moe videti. Nisam obuena u duhu vae vodne discipline. Nikada ranije nisam morala da mislim na taj nain." Zajedniki uzdah rezlee se iz okupljene mase: "Voda pada sa neba... tee kopnom." "Da li si znala da meu nama ima i takvih koji su sluajno rasuli vodu iz svojih sabirnica, tako da ih ekaju ozbiljne potekoe pre no to ove noi stignemo u Tabr?" "Kako sam to mogla da znam?" Desika odmahnu glavom. "Ako im je voda neophodna, slobodno je uzmi iz bale i daj im." "Jesi li to nameravala da uradi sa tim blagom?" "Nameravala sam da njime spasem ivote", uzvrati ona. "Onda prihvatamo tvoj blagoslov, Sajadina." "Nee nas potkupiti svojom vodom", zabrunda Jamis. "Niti e ti uspeti da me napujda protiv sebe, Stilgare. Jasno mi je da pokuava da me nagna da te izazovem pre nego to dokaem moje rei." Stilgar pogleda Jamisa u oi. "Jesi li ba vrsto odluio da se bori s tim detetom, Jamise?" Glas mu je bio priguen, otrovan. "Ona mora da ima svog borca." "Bez obzira na to to se nalazi pod mojim okriljem?" "Pozvao sam se na amtal pravilo", ree Jamis. "To je moje pravo." Silgar klimnu glavom. "Dobro. Ali, ako te deak ne bude savladao, onda te posle toga eka suoenje sa mojim noem. Ali, ovoga puta neu u poslednji as zadrati otricu, kao to sam to ranije inio." "Ne moe to dopustiti", ree Desika. "Pa, Pol je samo..." "Ne sme se meati, Sajadina", ree joj Stilgar. "Oh, znam da moe sa mnom izii na kraj, to znai i sa svima ostalima ovde, ali ne moe nas savladati sve zajedno. Ovo je neminovno; tako nalae amtal pravilo." Desika zauta, netremice ga posmatrajui u zelenoj svetlosti sjajnih kugli; demonska krutost ukipila mu je crte lica. Ona zatim upravi panju na Jamisa, primeti

zamiljen izraz njegovih vea i pomisli: Trebalo je to ranije da shvatim. On je od one pritajene vrste koji gomila srdbu u sebi. Morala sam da budem pripravna na to. "Ako bude naudio mom sinu", ree ona, "suoie se posle sa mnom. Izazivam te sada. Rasturiu te na komade kao..." "Majko." Pol istupi i dodirnu je po rukavu. "Ako bih objasnio Jamisu kako..." "Da objasni!" odbrusi Jamis. Pol zauta i otro osmotri oveka. Nije ga se bojao. Jamisovi pokreti izgledali su nezgrapni, a i odve ga je lako savladao prilikom sinonjeg okraja na pesku. Ali, Pol je jo oseao uzavrelo arite ove peine, jo se seao prorokih vizija, na ijim ga je krajevima ekala smrt od noa. Bilo je tako malo uzmaka, bezbednih puteva... Stilgar ree: "Sajadina, mora se sada povui u stranu kako bi..." "Prekini da je zove Sajadinom", odbrusi Jamis. "To tek treba da dokae. Zna molitvu! Pa ta?! Zna je i svako dete meu nama." Dosta je govorio, pomisli Desika. Imam klju za njega. Mogu ga onesposobiti jednom reju. Ona zastade u razmiljanju. Ali ne mogu ih sve zaustaviti. "Odgovarae lino meni", ree Desika; glas joj je postao piskutav i izvijen, gotovo siktav. Jamis se zabulji u nju, a na licu mu se pojavi izraz straha. "Pokazau ti ta je agonija", nastavi ona istim tonom. "Imaj to na umu dok se bori. Doivee takvu agoniju spram koje je gom dabar pravo blaenstvo. Propitae celim..." "Pokuava da baci ini na mene!" prodahta Jamis, stavivi stisnutu pesnicu pokraj uha. "Zahtevam da zauti." "Neka bude tako", ree Stilgar, uputivi Desiki opominjui pogled. "Ako ponovo progovori, Sajadina, znaemo da su to tvoje arolije i morae da bude kanjena." On joj dade glavom znak da odstupi natrag. Desika oseti kako je ruke vuku, primoravajui je da odstupi, premda ne grubo. Zatim je primetila kako se Pol izdvaja iz gomile, dok mu devojka vragolastog lica, po imenu ani, neto apue na uho, pokazujui istovremeno glavom prema Jamisu. Ljudi iz ete nainie krug. Doneto je jo sjajnih kugli i sve su bile podeene na utu rasvetu.

Jamis stupi u krug, skide odoru i dodade je nekome iz gomile. Stajao je u oblanosivoj glatkoi pustinjskog odela, koje je sve bilo proarano avovima i sabirnim depovima. Za trenutak pognu glavu, primakavi usta ramenu i otpi malo vode iz cevi sabirnice. A onda se uspravi, otkopa i skide odelo i paljivo ga dodade nekome od okupljenih. Vratio se u krug i stao da eka, odeven u komad sukna oko bedara i sa nekom stisnutom tkaninom preko stopala; u desnoj ruci drao je krisno. Desika vide kako devojka-dete ani pomae Polu, stavlja mu drku kris-noa u dlan, kako ga, zatim, on hvata, oprobava teinu i ravnoteu. A onda joj na um pade da joj je sin upuen u tajne prane i bindua, nerva i vlakna - da je obuen za borbu u pogubnoj koli, gde su mu uitelji bili ljudi kao Dankan Ajdaho i Gurni Halek, koji su jo za ivota postali legende. Deak je takoe poznavao okoline postupke Bene Geserita, a i izgledao je gibak i samopouzdan. Ali, tek mu je petnaest godina, pomisli ona. Osim toga, nema ni titnik. Moram prekinuti ovo. Mora da postoji neki nain... Ona podie pogled i primeti kako je Stilgar posmatra. "Ne moe spreiti borbu", ree joj on. "Ne sme govoriti." Ona stavi ruku preko ustiju, pomislivi: Usadila sam strah u Jamisov um. To e ga malo usporiti... moda. Kad bih samo mogla da molim - istinski da molim. Pol se konano nae sam na rubu kruga, odeven u borbeni orts, koji je nosio ispod pustinjskog odela. U desnoj ruci drao je kris-no; stajao je bosim stopalima na kamenom podu, posutom peskom. Ajdaho ga je mnogo puta upozorio: Kada nisi siguran u pogledu terena, bosa stopala su najbolja. Osim toga, anina uputstva jo su mu lelujala na povrini svesti: Jamis se okree na desnu stranu sa noem posle pariranja udarca. Tu naviku smo kod njega svi zapazili. Pomno e ti motriti oi da bi u trenutku kada trepne pokuao da ti zada udarac. U stanju je da se bori obema rukama; vodi dobro rauna o kretanju noa. Ali Pol je celim telom najizrazitije oseao mono dejstvo obuenosti i mehanizma za instinktivne reakcije; otrio se u tom pogledu iz dana u dan, iz asa u as, u vebaonici i borilitima. Rei Gurni Haleka ponovo mu sinue u svesti: Dobar borac noevima mora istovremeno da misli na vrh svog oruja, otricu i balak. Vrh moe i da see, otrica da ubada, a balak ne samo da slui za odbranu, nego i za napad. Pol spusti pogled na kris-no. Nije bilo balaka; postojao je samo tanak prsten izmeu otrice i drke sa posuvraenim ivicama, to je trebalo da titi aku. Pa ipak, jo nije imao pojma o granicama gipkosti otrice, pa ak nije znao ni da li se ona uopte moe slomiti. Stojei naspram Pola, Jamis poe da se kree desno, du ivice kruga.

Pol unu, postavi svestan tog trenutka da nema titnik; bio je, meutim, obuen da se bori sa tim tananim poljem oko sebe, da u odbrani reaguje izuzetno hitro, dok mu je napad bio sraunato usporen, budui da se jedino tako moglo probiti zatitno polje neprijatelja. Uprkos neprestanim upozorenjima trenera da se ne oslanja mnogo na uslovljenost brzine napada koju je odreivalo polje, on je ipak znao da je taj tip reakcija duboko uvreen u njemu. Jamis mu uputi obredni izazov: Neka ti se no polomi i skrha! Ovaj no je, dakle, lomljiv, pomisli Pol. A onda se priseti da je i Jamis bez titnika, premda on i nije bio obuen da se koristi njime, nije imao uvreene reakcije za borbu pod zatitom polja. Pol otro osmotri Jamisa sa suprotne strane kruga. ovekovo telo liilo je na vornovati vigar bia, obmotan oko sasuenog kostura. Pri svetlosti sjajnih kugli kris-no mu je pravio mlenoute odsjaje. Najednom, plima straha proe Pola. Iznenada se osetio usamljenim i nagim, okruen ljudima pri tamnoutoj rasveti. Proroanstvo mu je ispunilo svest nebrojenim iskustvima, ukazavi na najsnanije struje budunosti i niti odluka koje su na njih uplivisale, ali ovo je sada bila stvarnost. Bila je to smrt koja je proisticala iz beskrajnog broja siunih nezgoda i malera. Sve moe uticati na budunost ovde, shvati on. Neije nakaljavanje meu posmatraima, sitno odvraanje panje. Jedva primetne promene rasvete sjajnih kugli, neka varljiva senka. Bojim se, ree Pol u sebi. A onda krenu oprezno du ivice kruga, u istom smeru u kome i Jamis, ponavljajui beumno u sebi benegeseritsku litaniju protiv straha. Strah je ubica uma... Dejstvovala je poput vedra hladne vode, kojom ga je neko iznenada polio. Osetio je kako mu se miii ujedinjuju, kako postaje napet i pripravan. "Obloiu svoj no tvojom krvlju", ree mu Jamis, nasrnuvi usled poslednje rei. Primetivi ovu kretnju, Desika prigui krik u sebi. Na mestu odakle je ovek skoio sada se nalazio samo prazan vazduh i Pol se najednom obre iza Jamisa, sa mogunou da mu zada udarac u nebranjena lea. Sada, Pole! Sada!, povika Desika u sebi. Polov pokret bio je usporen, divno odmeren, ali tako spor da je Jamis imao vremena da se izvije, okrene i sklizne udesno.

Pol se povue i unu. "Mora najpre doi do moje krvi", ree on. Desika uoi uslovljene pokrete borbe pod titnikom kod svog sina i odmah joj sinu da je to ma sa dve otrice. Deakove reakcije bile su mladalake i uvebane, a umee kojim je nastupao okupljeni ljudi jo nisu videli. Ali, Polov napad bio je uslovljen osobenostima probijanja barijere titnika.titnik bi odbio odve brz udarac, a propustio jedino odmereno sporu kretnju. Bila je potrebna kontrola i vetina da bi se probilo zatitno polje. Shvata li to Pol?, upita se ona. Mora da shvata! Jamis ponovo krenu u napad; mastiljastotamne oi mu sevnue, a telo se pretvori u ukastu mrlju pod svetlou sjajnih kugli. Pol se jo jednom izmae, ali opet presporo uzvrati napad. A onda jo jednom. I jo jednom. Svaki put, Polov protivudarac usledio je za trenutak prekasno. Tog asa Desika primeti neto za ta se nadala da je promaklo Jamisu. Polove odbrambene reakcije bile su zaslepljujue brze, ali su se svaki put odvijale pod odreenim uglom, koji bi bio sasvim zadovoljavajui da je tu bilo polje koje bi delimino pariralo Jamisov udarac. "Da li se to tvoj sin poigrava sa ovom jadnom budalom?" upita Stilgar, mahnuvi joj rukom pre no to je stigla da odgovori. "Izvini, smetnuo sam s uma da ne sme da izusti ni re." Dve prilike na kamenom podu stadoe sada da krue jedna oko druge: Jamis, koji je ruku sa noem drao daleko ispruenu i malo podignutu; Pol u poluueem stavu sa sputenim noem. Jamis ponovo suknu napred, izvivi se ovoga puta u desnu stranu, gde je Pol izmicao. Umesto da se povue i odstupi, Pol doeka protivnikovu ruku sa noem na vrh svoje otrice. Gotovo istog trena odskoi u levu stranu, pomislivi sa zahvalnou na anino upozorenje. Jamis se povue do ivice kruga, protljavi aku u kojoj mu se nalazio no. Krv za trenutak pokapa iz rane, a onda prestade. Oi su mu bile razrogaene - dve tamnoplave jame koje su zurile u Pola pri svetlosti sjajnih kugli, ispunjene nevericom. "Ah, ranjen je", promrmlja Stilgar.

Pol zauze pripravan, uei stav, a onda ree u duhu onoga to su ga nauili da preduzme kada se prva krv prospe: "Predaje li se?" "Hah!" uzviknu Jamis. Ljutito mrmljanje oglasi se iz gomile. "Stanite!" zagrme Stilgar. "Momak ne zna nae pravilo." Zatim se obrati Polu "Nema predaje u tahadi izazovu. Njegova zaloga je smrt." Desika primeti kako je Pol s naporom progutao pljuvaku. Nikada nije ubio oveka ovako, pomisli ona. U pravoj borbi noevima. Da li e biti kadar za to? Pol krenu lagano desno u krug, nagnan Jamisovim napredovanjem. A onda ga ponovo preplavi proroka svest o vremenskom stecitu varijabili u ovoj peini. Nova upuenost mu stavi do znanja da borba koju upravo vodi obiluje mnotvom hitrih i zgusnutih odluka, tako da se pred njim u budunosti nije mogao pokazati nijedan jasan put. Varijabile su se rojile iz varijabili - to je i bio razlog to je ova peina stajala kao zamuena ia na njegovoj stazi. Liila je na dinovsku stenu usred matice, koja stvara vrtlog u struji oko sebe. "Okonaj stvar, mome", promrmlja Stilgar. "Ne poigravaj se s njim." Pol nastavi da se kree du prstena brzinom koju mu je nametao protivnik. Jamis je malo ustuknuo kada mu je do svesti stiglo da pred sobom nema mlakonju iz svemira u tahidi krugu, lak plen za slobodnjaki kris-no. Desika opazi senku oajanja na ovekovom licu. Sada je najopasniji, pomisli ona. Obuzelo ga je oajanje i kadar je za sve. Shvatio je da za protivnika nema utokljunca, kakav bi bio Polov slobodnjaki vrnjak, ve borilaku mainu roenu i od detinjstva uvebavanu za to. Kucnuo je as da klica straha koju sam usadila u njega urodi plodom. Tog trenutka ona otkri da osea izvesno saaljenje prema Jamisu - ustvo sputano sveu o neposrednoj opasnosti u kojoj joj se sin nalazio. Jamis je kadar da uini sve... ak i krajnje nepredvidljive stvari, ree ona u sebi. A onda se upita da li je Pol video ovu budunost, da li sada ponovo preivljava ovo iskustvo. Ali tada uoi nain na koji joj se sin kretao, grake znoja na njegovom licu i ramenima, brinu opreznost koja mu se ispoljavala u gibanju miia. Tog trenutka po prvi put oseti, bez logikog razumevanja, da Polova nadarenost poseduje odreeni inilac neodreenosti. Pol poe ponovo da se pripravlja za okraj, jo kruei, ali ne napadajui. Video je da mu je protivnika obuzeo strah. Seanje na glas Dankana Ajdaha preplavi

Polovu svest: Kada te se suparnik uplai, onda je trenutak da popusti dizgine, da omogui strahu da uhvati maha. Neka se pretvori u uas. Uasnut ovek bori se sam protiv sebe. Konano, on prelazi u napad iz oajanja. To je najopasniji momenat, ali za oveka obuzetog uasom moe se sa sigurnou smatrati da e poiniti odsudnu greku. A ti si obuen da takvu greku uoi i iskoristi. Ljudi u peini poee da mrmljaju. Misle da se Pol poigrava sa Jamisom, pomisli Desika. Smatraju da je Pol bezrazlono okrutan. Ali, ona takoe uoi dodatnu pobudu za uzbuenje mase, njeno uivanje u prizoru. Istovremeno je primetila kako pritisak raste u Jamisu. Bilo joj je jasno, ba kao i samom Jamisu, odnosno Polu, da je kucnuo as kada on vie nee moi da se obuzdava. Jamis visoko poskoi, fintirajui napad desnom rukom, ali ona je bila prazna. Kris-no se nalazio u levoj ruci. Desika se ukoi. No, ani je upozorila Pola: Jamis se bori obema rukama. Zahvaljujui temeljnosti obuke koju je dobio, on je pomno registrovao taj trik. Vodi rauna o nou, a ne o ruci koja ga dri, stalno mu je govorio Gurni Halek. No je opasniji od ruke, a moe da se nalazi kako u levoj, tako i u desnoj. Tog trenutka Pol uoi Jamisovu greku: ravo se odrazio, tako da je pri odskoku izgubio trenutak vie nego to je potrebno i na taj nain proigrao adut iznenaanja kojim je trebalo da zbuni Pola i ne dozvoli mu da primeti prebacivanje noa iz ruke u ruku. Sa izuzetkom ukaste svetlosti sjajnih kugli i mastiljavih oiju gomile, koja je netremice posmatrala, ceo dvoboj liio je na obian trening u vebaonici.titnici vie nisu bili od znaaja, poto su mogli da im se suprotstave sami telesni pokreti. Pol munjevito suknu svoj no, izvi ga u stranu i rinu nagore, prema mestu gde su se Jamisova prsa sputala - a onda ga uz cimaj povue i pusti oveka da se skljoka pored njega. Jamis pade kao mlohava vrea, sa licem nadole, zakrklja i okrenu se prema Polu, a onda se umiri na kamenom podu. Mrtve oi zurile su mu uvis kao tamna staklena zrna. Nije odve viteki ubiti vrhom noa, kazao je Ajdaho jednom prilikom Polu, ali neka te ta injenica ne sputa kada doe do gustog.

Ljudi pohrlie napred u borilaki krug, potisnuvi Pola u stranu i zaklonivi Jamisa urnim, uzmuvanim pokretima. Nekoliko trenutaka potom iz mase se izdvoji grupa i pohita u dubinu peine, nosei neki tovar obavijen u odoru. Na kamenom podu vie nije bilo tela. Desika stade da kri put prema sinu. Imala je utisak da pliva u moru lea, optoenih odorama i punih zadaha, u masi koja je bila neobino utihla. Sada je kritian trenutak, pomisli ona. Ubio je oveka pri jasnoj umnoj i telesnoj nadmonosti. Ne smem mu dozvoliti da pone uivati u takvoj pobedi. Ona se probi kroz prve redove posmatraa i izbi na mali ist prostor gde su dvojica bradatih Slobodnjaka pomagali Polu da navue pustinjsko odelo. Desika pogleda sina. Polove oi bile su svetle. Teko je disao i vie se prepustio rukama pomagaa nego to je uestvovao u njihovim naporima. "Uhvatio se ukotac sa Jamisom i proao bez ogrebotine", promrmlja jedan od njih. ini je stajala po strani i netremice posmatrala Pola. Desika uoi devojino uzbuenje, izraz divljenja na vragolastom licu. Stvar se mora obaviti smesta i to brzo, pomisli Desika. Kada je progovorila, u glas i mimiku unela je krajnji prezir: "Pa, kako se osea kao ubica?" Pol se ukoi, kao da ga je neko udario. Suoi se sa majinim ledenim pogledom i lice mu se zajapuri od naglog priliva krvi. On nevoljno osmotri mesto na podu peine gde je Jamis pao. Stilgar prokri sebi put do Desike, vrativi se iz stranjeg dela peine, gde je odneseno Jamisovo telo. Obrati se Polu oporim, kontrolisanim glasom: "Kada kucne as da izazove mene i posegne za mojom burdom, nemoj se nadati da e se i sa mnom poigravati kao sa Jamisom." Desika oseti kako njene rei i Stilgarova opomena ostavljaju snanog traga na deaku. Greka koju su ovi ljudi poinili sada je postala svrsishodna. Ona se osvrnu po licima oko sebe, ba kao to je uinio i Pol, i vide isto to i on. Divljenje, da, i strah... a na nekima i - gnuanje. Ona baci pogled prema Stilgaru i razabra fatalizam koji ga je obuzeo, to je dovoljno govorilo o tome kako je borba delovala na njega. Pol otro pogleda majku. "Ti si znala istinu", ree joj on.

Odmah je razabrala da je Pol ponovo pri zdravom razumu: glas mu je bio pun pokajanja. Desika pree pogledom preko ljudi i ree: "Pol jo nikada nije ubio oveka golom otricom noa." Stilgar je osmotri sa izvesnom nevericom na licu. "Nisam se poigravao sa njim", ree Pol. On stade naspram majke, ispravi odoru i spusti pogled prema tamnoj mrlji Jamisove krvi na podu peine. "Nisam hteo da ga ubijem." Desika primeti kako Stilgar poinje polako da veruje i opazi olakanje koje ga je obuzelo dok je prste ilave ake provlaio kroz bradu. Istovremeno zau kako se kroz gomilu iri mrmljanje. "Zato si i zatraio da se preda", ree Stilgar. "Shvatam. Nai metodi su drugaiji, ali ti e se ve razabrati u njima. Mislio sam da smo dopustili da se meu nas uvue korpija." On zastade, a zatim dodade: "Vie te neu zvati 'mome'." Jedan glas dobaci iz gomile: "Potrebno mu je ime, Stile." Stilgar klimnu glavom, ponovo poeavi bradu. "Vidim snagu u tebi... slinu snazi pod stubom." Opet zastade, pa dodade: "Meu nama e biti poznat kao Usul, osnova stuba. To ti je tajno ime, ime u eti. Moemo ga koristiti mi iz Sie Tabra, ali niko vie... Usule." agor se ponovo razlee masom: "Dobar izbor... jak... donee nam sreu." Desika oseti prihvatanje, shvativi da se ono odnosi i na nju, a ne samo na njenog borca. Sada je stvarno postala Sajadina. "Dobro, a kako hoe da te mi javno zovemo? Izaberi neko ime", ree mu Stilgar. Pol uputi pogled prema majci, a zatim ga vrati na Stilgara. Delii i fragmenti ovog trenutka bili su mu urezani u prorokom pamenju, ali je sada osetio izvesnu razliku, kao da su stekli neko fiziko svojstvo, odreen pritisak koji ga je nezadrivo gurao kroz uska vrata sadanjosti. "Kako zovete onog malog, skakutavog mia?" upita Pol, setivi se cupkavog kretanja u Tuono Bazenu. Rukom je pokazao na ta misli. Kikot se razlee gomilom. "Zovemo ga muad'dib", uzvrati Stilgar. Desika zadra dah. Bilo je to ime koje joj je Pol kazao kada ju je uveravao da e ih Slobodnjaci prihvatiti i zvati ga upravo tako. Najednom je obuze strah od sina i za sina.

Pol proguta pljuvaku. Osetio je da u ovom asu igra ulogu koju je prethodno nebrojeno puta igrao u svom umu... pa ipak... postojala je izvesna razlika. Video je sebe kako se nalazi u vrtoglavom vrhu, poto je iskusio mnogo i stekao ogromno znanje, ali svuda oko njega zjapio je ponor. A onda se ponovo priseti vizije fanatinih legija pod zeleno-crnom zastavom Atreida, koje are i pale po Vaseljeni u ime svog proroka Muad'Diba. To se ne sme dogoditi, ree on u sebi. "Je li Muad'Dib ime koje hoe?, upita Stilgar. "Ja sam Atreid", proaputa Pol, a zatim dodade naglas: "Nije pravedno da se sasvim odreknem imena koje mi je otac dao. Mogu li meu vama da budem poznat kao Pol Muad'Dib?" "Moe, Pole Muad'Dibe", uzvrati Stilgar. To nije bilo ni u jednoj viziji, pomisli Pol. Uinio sam neto razliito. Ali oseao je da ponor i dalje zjapi oko njega. Iz gomile se ponovo razlee amor, kada se lica upravie jedna prema drugima. "Mudrost sa snagom... Ne moe traiti vie... To je legenda, nesumnjivo... Lisan al-Gaib... Lisan al-Gaib..." "Rei u ti neto o tvom novom imenu", obrati mu se Stilgar. "Tvoj izbor nam se dopada. Muad'Dib je mudar na pustinjski nain. Muad'Dib stvara sam sebi vodu. Muad'Dib se krije od sunca i putuje u senci noi. Muad'Dib je plodan i mnoi se pod zemljom. Muad'Diba zovemo 'uiteljem deaka'. To je moan temelj na kome sazdaje ivot, Pole Muad'Dibe, koji si Usul meu nama. Pozdravljamo tvoj dolazak." Stilgar dodirnu dlanom Polovo elo, zatim povue ruku, zagrli Pola i promrmlja: "Usule." Kada ga je Stilgar pustio, priao mu je drugi lan grupe, takoe ga zagrlio i ponovio njegovo ime. Zatim su na red doli ostali: Pol je iao iz zagrljaja u zagrljaj, sluajui stalno istu re "Usule... Usule... Usule." Ve je neke od ljudi mogao da prepoznaje po imenu. Tu je, osim toga, bila i ani, koja ga je pomilovala obrazom kada ga je zagrlila i izgovorila mu novo ime. A onda se Pol ponovo nae pred Stilgarom koji ree: "Sada si Ihvan Bedvine, na brat." Lice mu ovrsnu i on progovori zapovednikim glasom. "A sad, Pole Muad'Dibe, dovedi u red to pustinjsko odelo." On uputi pogled ani. "ani! nikad jo nisam video da nosne utinice tako ravo stoje kao kod Pola Muad'Diba! ini mi se da sam ti naredio da vodi rauna o njemu!" "Nemam tampone, Stile", ree ona. Sada su tu Jamisovi, naravno, ali..."

"Prekini!" "Onda u mu dati jedan od mojih", ree ona. "Bie mi dovoljan samo jedan dok..." "Nee", ree Stilgar. "Znam da imamo i rezervne komade. Gde su oni? Jesmo li mi jedinstvena eta ili buljuk divljaka?" Iz gomile se podie mnogo ruku, nudei vrste, vlaknaste predmete. Stilgar izabra etiri i dade ih ani. "Namesti ih Usulu i Sajadini." Jedan glas sa kraja gomile upita: "ta je sa vodom, Stile?ta je sa litraima u bali?" "Nisam zaboravio na tebe, Faroe", ree Stilgar. "Majstor za vodu... gde je majstor za vodu? Ah,imune, pobrini se da svako dobije koliko mu je potrebno. Samo ono to je najnunije - ni kapi vie. Voda je vlasnitvo Sajadine i bie plaena u Sieu po pustinjskoj tarifi umanjenoj za cenu ambalae." "Koliko iznosi ta pustinjska tarifa?" upita Desika. "Deset prema jedan", uzvrati Stilgar. "Ali..." "Pravilo je vrlo mudro, kao to ete uskoro videti", ree Stilgar. ukanje odora znailo je komeanje na kraju okupljene gomile, kada se ljudi okrenue da dobiju porcije vode. Stilgar podie ruku i istog trenutka zavlada tiina. "to se Jamisa tie", ree on, "naredio sam celokupnu ceremoniju. Jamis je bio na sudrug i brat po Ihvan Bedvini. Neemo otii odavde bez odavanja poasti onome koji je iskuao nau sreu svojim tahadi izazovom. Nalaem obred... u sumrak, kada se tamna senka spusti na njega." uvi ove rei, Pol istog asa shvati da ponovo ponire u bezdan... slepo vreme. Nije postojala prolost koja zauzima budunost u njegovom umu... osim... osim... jo je mogao da vidi vijorenje zeleno-crnih zastava Atreida... negde pred sobom... da vidi krvave maeve dihada i fanatine legije. To nee biti, ree on u sebi. Ne smem to dopustiti.

12.

Bog je stvorio Arakis da obuava vernike.

Iz 'Mudrosti Muad'Diba' princeze Irulan

U tiini peine Desika je sluala kripu peska, izazvanu kretanjem ljudi, i udaljene dozive ptica, za koje je Stilgar kazao da predstavljaju, u stvari, signale njegovih straara. Veliki plastini, hermetini zaklopci uklonjeni sa otvora peine. Mogla je da vidi hod veernjih senki preko kamenog procepa pred sobom, kao i otvoreni bazen u pozadini. Oseala je kako dnevna svetlost odlazi, razaznavajui to kako po suvoj omorini, tako i po senkama. Znala je da e joj njena izvebana svest uskoro dati ono to su Slobodnjaci oigledno ve posedovali: sposobnost da oseti ak i najtananije promene vlanosti vazduha. Kako su se samo uzmuvali da bre-bolje pritegnu pustinjska odela kada je peina otvorene! Duboko u nedrima peine neko poe da peva:

Ima trava okolo! I korenje okolo!

Desika prevede napev u sebi: Ovo je pepeo! A ovo je korenje! <Autor najpre daje dva navedena stiha u izvorniku - na srpskom jeziku(!), a onda ih prilino slobodno prevodi, pri emu naa re 'trava' postaje 'ashes' ('pepeo') - prim. prev.> Jamisova pogrebna svetkovina upravo je poela. Ona pogleda prema arakenskom smiraju sunca, prema zgusnutim prelivima boja na nebu. No je ve stala da razastire svoje senke po udaljenim stenama i dinama. Ali, sparina je i dalje bila estoka. Toplota joj prizva u mislima vodu, to je podseti na nedavno uoenu injenicu da je ceo ovaj narod bio obuen da osea e samo u odreeno vreme. e.

Na um joj tada padoe talasi obasjani kaladanskom meseinom, koji su zaodevali priobalne hridi belim, penuavim odorama... i vetar pun vlage. Lahor koji joj se sada poigravao skutima odore isuivao je vrelinom izloenu kou na obrazima i elu. Nove utinice za nos poele su da je nadrauju i najednom je shvatila da prekomerno osea cev koja joj se preko lica sputala u pustinjsko odelo, hvatajui vlanost njenih izdisaja. Samo odelo predstavljalo je pravu saunu. Odelo e ti biti ugodnije kada se prilagodi manjoj telesnoj sadrini vode, rekao joj je Stilgar. Znala je da je u pravu, ali od tog saznanja u ovom trenutku nije joj bilo nita prijatnije. Nesvesna zabrinutost za vodu i dalje ju je optereivala. Ne, ispravi se ona, bila je to zabrinutost za vlagu. A to je bilo neto tananije i dublje. Najednom zau korake kako se pribliavaju, okrenu se i ugleda Pola, koji je dolazio iz dubine peine u pratnji devojke vragolastog lica po imenu ani. Postoji jo neto, pomisli Desika, Pol mora biti na oprezu sa ovdanjim enama. Pustinjske ene ne bi bile prikladne za Vojvodinu suprugu. Za nalonice da, ali ne i za suprugu. A onda se tre u sebi i upita: Jesam li ja to uhvaena u mreu njegovih planova? I tog trenutka joj postade jasno u kolikoj je meri uslovljena. Razmiljam o branim potrebama oveka kraljevske krvi, previdevi pri tom potpuno da sam i sama bila nalonica. Dodue... bila sam ipak neto vie od obine nalonice. "Majko." Pol stade pred njom. ani se zaustavila pored njega. "Majko, zna li ta rade tamo pozadi?" Desika osmotri tamnu zonu njegovih oiju koje su zurile iz kapuljae. "Mislim da znam." "ani mi je pokazala... zato to je bilo potrebno da to vidim i da dam... dozvolu za merenje vode." Desika pogleda ani. "Uzimaju natrag Jamisovu vodu", ree ani glasom koji je za nijansu postao dublji zato to je prolazio pokraj nosnih utinica. "Takvo je pravilo. Meso pripada osobi, ali voda pripada plemenu... osim kada je u pitanju borba." "Kau da je voda moja", ree Pol.

Desika se tog trenutka upita zato je zbog ovoga najednom postala oprezna i obazriva. "Voda steena borbom pripada pobedniku", ree ani. "To je stoga to mora da se bori na otvorenom bez pustinjskog odela. Pobednik mora da povrati vodu koju je izgubio prilikom borbe." "Ne elim njegovu vodu", promrmlja Pol. Osetio je da predstavlja deo mnogih prikaza koje se istovremeno kreu u iskrzanim oblicima, koji su rastrojavali unutranje oko. Nije bio naisto oko toga ta e uiniti, ali u jedno je bio siguran: nije hteo vodu destilovanu iz Jamisovog tela. "Ali... to je... voda", ree ani. Desiku je zadivio nain na koji je devojka to kazala. Voda. Obian zvuk, a tako pun znaenja. Na um joj tog trenutka pade aksiom Bene Geserita: Opstanak predstavlja sposobnost da se pliva u stranoj vodi. Ona pomisli: Pol i ja - mi moramo pronai struje i brzake u ovoj stranoj vodi... ako elimo da opstanemo. "Prihvatie vodu", ree Desika. Prepoznala je ton sopstvenog glasa. Upotrebila ga je ve jednom sa Letoom, rekavi svom sada izgubljenom Vojvodi da prihvati izvesnu veliku svotu koja mu je ponuena na ime pomoi u nekom sumnjivom poduhvatu - zato to je novac odravao mo Atreida. Na Arakisu - voda je bila novac. To joj je bilo sasvim jasno. Pol nita nije odgovorio, shvativi da e uiniti kao to mu je nareeno - ali ne zato to je ona to naredila, ve zato to ga je ton njenog glasa nagnao da celu stvar preispita. Odbiti vodu znailo bi doi u sukob sa prihvaenim slobodnjakim obiajem. Polu iznenada padoe na um rei iz 467. Kalime u Juehovoj O.K. Bibliji. On ree: "Iz vode je sam ivot poeo." Desika ga podozrivo osmotri. Odakle je nauio taj navod?, upita se ona. Nije prouavao misterije. "Tako je reeno", prozbori ani. "Giudikar mantene: uah-Nami je zapisano da je od svih stvari najpre stvorena voda." Iz nekog razloga koji nije umela da objasni (a to ju je uznemiravalo vie od same stvari) Desika najednom zadrhta. Okrenula se u stranu da prikrije pometenost, i to upravo u zavrnom trenutku sunevog smiraja. Silna rasko boja oblila je nebeski svod kada je velika, uarena kugla zala za obzorje. "Vreme je!"

Bio je to Stilgarov glas koji je zvonko odjeknuo u peini. "Jamisovo oruje je ubijeno. Pozvao ga je On,ai-Hulud, koji je odredio faze meseca, to iz dana u dan kopne i na kraju se pojavljuju kao savijene i sasuene granice." Stilgarov glas postade tii. "Tako je i sa Jamisom." Tiina se spusti poput zastora na peinu. Desika opazi zelenkasto-senovite kretnje Stilgara, slinog kakvoj avetinjskoj prilici u tamnim nedrima peine. Zatim se osvrnu prema bazenu, osetivi dah sveine. "Doi e Jamisovi prijatelji", ree Stilgar. Ljudi se uputie iza Desike i navukoe zastor preko otvora. Duboko u peini bila je upaljena samo jedna sjajna kugla. Pri ovoj ukastoj rasveti moglo se razabrati nekoliko prilika koje su se pribliavale. Desika zau ukanje odora. ani se povue jedan korak, kao da je bila privuena svetlou. Desika pognu glavu do Polovog uha i obrati mu se porodinim ifrovanim jezikom: "Pusti da oni vode; ini isto to i oni. Bie to jednostavna ceremonija primirenja Jamisove seni." Bie vie od toga, pomisli Pol, iskusivi najednom neobian oseaj u svesti, kao da pokuava da neto uhvati dok se kree, a zaustavlja ga. ani prie Desiki i uze je za ruku. "Hodi, Sajadina. Moramo se povui." Pol ih vide kako odlaze u senku, ostavljajui ga samog. Najednom se osetio naputenim. Ljudi koji su spustili zastor dooe pred njega. "Hodi, Usule." On dopusti da ga povedu napred i uvedu u krug ljudi, okupljenih oko Stilgara, koji je stajao ispod sjajne kugle, a pored nekog zgurenog, savijenog i uglastog oblija, prekrivenog odorom na kamenom podu. Na Stilgarov znak rukom, ljudi unue; odore zautae prilikom ovih kretnji. Pol im se pridrui, posmatrajui Stilgara; ugao pod kojim ga je svetlost obasjavala uinio je da mu oi izgledaju kao dva zdenca, dok mu se na vratu isticao komad jarke zelene tkanine. Pol zatim upravi panju na izboinu prekrivenu odorom na podu, pokraj Stilgarovih nogu, prepoznavi vrat baliseta, koji je malo virio ispod tkanine. "Duh naputa telesnu vodu kada se prvi mesec digne", ree Stilgar. "Tako je kazano. Kada veeras budemo videli prvi mesec kako se die, koga e on zvati?"

"Jamisa", uzvrati okupljena masa. Stilgar se okrenu pun krug na peti, preletevi pogledom po prstenu lica. "Ja sam bio Jamisov prijatelj", ree on. "Kada se Sokolja letelica ustremila prema nama kod Rupe u Steni, Jamis me je spasao smrti." On se nae prema izboenju na podu i podie odoru. "Uzeu ovu odoru kao Jamisov prijatelj - to je pravo voe." Zatim prebaci odoru preko ramena i ispravi se. Pol konano doe u priliku da vidi stvari koje su bile pokrivene: sjajno, sivkasto pustinjsko odelo, ulubljen litra, marama sa malom knjigom na sredini, drka kris-noa bez otrice, prazne korice, neki zamotuljak, parakompas, distrans, udara, hrpa metalnih kuka veliine pesnice, gomila neega to je liilo na oblutke u nekakvom platnu, sveanj povezanih pera... i baliset, koji je stajao pokraj zamotuljka. Jamis je, dakle, svirao na balisetu, pomisli Pol. Instrument ga podseti na Gurni Haleka, kao i na sve ono to je sad bilo izgubljeno. Na osnovu svog seanja na budunost u prolosti, Pol je znao da se na nekim sluajnim stazama jo moe sresti sa Halekom, ali ovi susreti bili su retki i obavijeni senkom. Zbunjivali su ga. inilac neodreenosti ispunio ga je uenjem. Znai li to da neto to u uiniti... to bih mogao da uinim... moe da uniti Gurnija... ili da ga vrati u ivot... ili... Pol proguta pljuvaku i odmahnu glavom. Stilgar se ponovo nae nad hrpu stvari. "Za Jamisovu enu i za straare", ree on. Obluci i knjiga nestadoe u naborima njegove odore. "Pravo voe", uzvratie okupljeni. "Obeleava za Jamisov servis za kafu", ree Stilgar i podie pljosnatu, okruglu plou od zelenog metala. "To e biti dato Usulu uz prikladnu ceremoniju kada se budemo vratili u sie." "Pravo voe", uzvratie okupljeni. Na kraju on uze drku kris-noa i podie je. "Za sahranu", ree on. "Za sahranu", odgovorie okupljeni. Stojei u krugu naspram Pola, Desika klimnu glavom, prepoznavi drevno poreklo obreda i pomislivi pri tom: Sretanje neznanja i znanja, okrutnosti i kulture poinje dostojanstvom kojim postupamo prema mrtvima. Ona uputi pogled prema Polu, upitavi se: Da li e uvideti to? Da li e znati ta mu valja initi?

"Mi smo Jamisovi prijatelji", ree Stilgar. "Mi ne oplakujemo nae mrtvace kao buljuk garvarga." Jedan ovek sede brade, sa Polove leve strane, ustade. "Bio sam Jamisov prijatelj", ree on. Zatim prie gomili stvari na tlu i podie distrans. "Kada mi je ponestalo vode prilikom opsade kod Dve Ptice, Jamis mi je dao deo svoje." ovek se vrati na svoje mesto u krugu. Treba li i ja da kaem da sam Jamisov prijatelj? upita se Pol. Da li oekuju da i ja uzmem neto sa gomile? Videvi da se lica okreu prema njemu, on odvrati pogled. Oekuju! Jedan drugi ovek naspram Pola ustade, prie gomili i uze parakompas. "Bio sam Jamisov prijatelj", ree on. Kad nas je patrola presrela kod Zatona Grebena, bio sam ranjen, a Jamis je odvukao Harkonene na drugu stranu, tako da smo mi ranjenici mogli da budemo spaeni." I on se vrati na svoje mesto u krugu. Lica se ponovo upravie prema Polu i on razabra izraz oekivanja na njima, spustivi pogled. Jedan lakat ga blago munu i jedan glas proaputa: "Hoe li da nam donese propast?" Kako mogu da kaem da sam mu bio prijatelj? upita se Pol. Nova prilika ustade iz kruga naspram Pola; kada je svetlost obasjala lice obavijeno kapuljaom, on shvati da mu je to majka. Ona podie maramu sa gomile. "Bila sam Jamisov prijatelj", ree Desika. "Kada je duh duhova uvideo u njemu potrebe istine, on se povukao i potedeo mog sina." Ona se vrati na svoje mesto. Pol se iznenada seti prezira u majinom glasu kada mu je prila posle dvoboja i upitala ga: Pa, kako se osea kao ubica? Ponovo primeti kako se lica upravljaju prema njemu; oseao je kako ljutnja i strah uzimaju maha meu ljudima. I tog trenutka jedan odlomak iz filmske knjige "Kult mrtvih", koju mu je majka davno pokazala, sinu mu u svesti. U magnovenju je shvatio ta mu valja uiniti. Lagano, Pol ustade. Uzdah olakanja prostruja krugom. Pol je imao oseaj da mu se vlastito bie smanjuje dok je napredovao prema sreditu. inilo mu se da je izgubio deo sebe - deo koji je tamo poao da potrai. Nagnuo se na gomilu stvari koje su pripadale njegovom mrtvom protivniku i podigao baliset. Jedna struna blago zabruja, zakaivi se za neto vrsto iz gomile. "Bio sam Jamisov prijatelj", proaputa Pol.

Osetio je kako mu suze naviru na oi i nagnao sebe da pojaa glas. "Jamis me je nauio... da... kad ubije... plaa za to. ao mi je to nisam bolje upoznao Jamisa." Ne videi nita pred sobom, on krenu ka svom mestu u krugu i spusti se na kameni pod. Jedan glas proaputa: "Lije suze!" apat prostruja krugom: "Usul daje vlagu mrtvima!" Oseao je prste kako poinju da mu dodiruju vlane obraze, sluao apat proet strahopotovanjem. uvi ove priguene glasove, Desika shvati svu dubinu ovog iskustva, uasna sputavanja koja su se ptotivila prolivanju suza. Ona se usredsredi na rei: Daje vlagu mrtvima. Bio je to dar svetu senki - suze. One e nesumnjivo postati svete. Nita na ovoj planeti nije joj tako mono predoilo neizmerljivu vrednost vode. Nisu to bili ni prodavci vode niti isuena koa domorodaca, niti pustinjska odela, ni pravila vodne discipline. Ovde je postojala jedna stvar dragocenija od svih drugih - bio je to sam ivot, skroz proet simbolima i obredima. Voda. "Dodirnuo sam mu obraz", proaputa neko. "Osetio sam dar." Prsti koji su mu dodirivali lice u prvi mah su uplaili Pola. Stisnuo je hladni vrat baliseta, oseajui kako mu se strune urezuju u dlan. A onda ugleda lica iza ispruenih ruku - razrogaene, zauene oi. Trenutak potom, ruke se povukoe. Pogrebna ceremonija se nastavljala. Ali, sada je oko Pola postojao mali slobodan prostor, ljudi su se malo povukli i ukazali mu poast tom izolovanou u kojoj je ostao. Ceremonija se okonala tihom pesmom:

Puni mesec te zove... ai-huluda e videti; Crvena no, tamno nebo, Krvava smrt te umorila. Molimo se mesecu: okrugao je...

Stii e nas silna srea, to traimo, nai emo Tamo gde je zemlja vrsta.

Kraj Stilgarovih nogu stajala je jedna nabrekla vrea. On unu i poloi dlanove na nju. Neko prie sa strane, unu pokraj njega i Pol prepoznade anino lice obavijeno kapuljaom. "Jamis je nosio trideset tri litre plus sedam celih i tri kroz trideset dve drahme plemenske vode", ree ani. "Blagosiljam je sada u prisustvu Sajadine. Ekeri-akairi, to je voda, filisin-folasi Pola Muad'Diba! Kivi akavi, nikad vie, nakalas! Nakelas! Izmeriti i izraunati, ukair-an! Otkucajima srca jan-jan-jan naeg prijatelja... Jamisa." U iznenadnoj i mukloj tiini ani se okrenu i pogleda Pola, a onda ree: "Gde sam ja vatra, ti budi ugalj. Gde sam ja rosa, ti budi voda." "Bi-lal kaifa", uzvratie okupljeni. "Ovo sledovanje ide Polu Muad'Dibu", ree ani. "Neka ga on uva za pleme, neka pazi da ga iz nehata ne izgubi. Neka bude dareljiv sa njim u doba oskudice. Neka ga preda plemenu kada mu doe sudnji as." "Bi-lal kaifa", uzvratie okupljeni. Moram da prihvatim tu vodu, pomisli Pol. On lagano ustade i uputi se prema ani. Stilgar se povue korak unazad da bi mu napravio mesta i uze mu baliset blago iz ruke. "Klekni", ree ani. Pol kleknu. Ona ga uze za ruke i postavi mu ih na elastinu povrinu vree za vodu. "Pleme ti poverava ovu vodu", ree ona. "Jamisa je nestalo iz nje. Uzmi je u miru." Ona ustade, povukavi i Pola za sobom. Stilgar mu vrati baliset, ispruivi istovremeno i dlan sa malom gomilom metalnih prstenova na njemu. Pol ih pogleda uoivi da su razliite veliine i opazivi neobine odsjaje priguene peinske rasvete. ani uze najvei prsten i stavi ga na jedan prst. "Trideset litara", ree ona. Zatim nastavi da uzima i ostale, jedan po jedan, pokazujui svaki Polu i brojei ih. "Dve litre, jedan litar, sedam vodnih brojaa od po drahmu; jedan vodni broja od tri kroz trideset dve drahme. Ukupno - trideset tri litre plus sedam celih i tri kroz trideset dve drahme."

Ona ih podie na prstu da bi ih Pol video. "Prihvata li ih?" upita Stilgar. Pol proguta pljuvaku i klimnu glavom. "Da." "Kasnije u ti pokazati", ree ani, "kako da ih vee u maramu da ti ne bi zveckali i uznemiravali te kada ti je potrebna tiina." Ona prui ruku. "Da li bi ih... uvala za mene?" upita Pol. ani uputi zbunjen pogled prema Stilgaru. On se osmehnu i ree: "Pol Muad'Dib, koji je Usul, jo ne zna nae obiaje, ani. Zadri privremeno te vodne brojae dok ne doe vreme da mu pokae kako se nose." Ona klimnu glavom, izvadi jednu tofanu traku iz odore, naniza prstenove na nju i veza ih sa dve strane, a zatim zastade za trenutak, a onda ih stavi u opasa ispod odore. Neto mi je ovde promaklo, pomisli Pol. Osetio je najednom kako se raspoloenje promenilo oko njega, postalo vedrije, ak veselo; istog asa u svesti mu sinu proroko seanje: vodni brojai ponueni nekoj eni - ritual udvaranja. "Majstori vode", ree Stilgar. U gomili se zau ukanje odora. Dva oveka istupie i podigoe vreu za vodu. Stilgar skide sjajnu kuglu i krenu sa njom u dubinu peine. Potisnut iza ani, Pol stade da posmatra mekane odseve svetiljki na kamenim zidovima, treperavu igru senki; u tiini ispunjenoj oekivanjem osetio je kako raste uzbuenje ljudi oko njega. Odgurnuta u kraj grupe nestrpljivim rukama, okruena uzmuvanim telima, Desika za trenutak oseti kako je obuzima panika. Prepoznala je odlomke rituala, razabrala primese akobsa i Botani-dib jezika u uzvicima; potpuno je bila svesna da iz tih na izgled jednostavnih trenutaka svakog asa moe da pokulja mahnita nasilnost. Jan-jan-jan, pomisli ona. Go-go-go. Sve je liilo na neku deju igru, koja je izgubila sve inhibicije u rukama odraslih. Stilgar zastade kod utog kamenitog zida. Pritisnuo je jednu izboinu i zid beumno skliznu u stranu, a iza njega se ukaza otvor u neku nepravilnu pukotinu. Stilgar povede ljude unutra pored jedne tamne, saaste reetke, iz koje je prohladna vazduna struja zapahnula Pola kada je proao pokraj nje.

Pol upitno pogleda ani, blago je povukavi za ruku. "Vazduh je bio vlaan", ree on. "Psst", proaputa ona. Ali ovek koji je iao iza njih ree: "Ima mnogo vode u sabirnici noas. To nam Jamis stavlja do znanja da je zadovoljan." Desika proe kroz tajna vrata i ubrzo zau kako se ona zatvaraju iza nje. Primetila je da su svi Slobodnjaci malo usporili hod dok su prolazili pokraj saaste reetke, a onda je i sama osetila vlaan vazduh kad se nala pred njom. Sabirnica vetra, pomisli ona. Imaju skrivenu sabirnicu vetra negde na povrini, kojom dovlae vazduh dole, gde je hladnije, a onda izdvajaju vlagu iz njega. Proli su kroz jo jedna kamena vrata sa reetkom odozgo, koja su se takoe zatvorila za njima. Vazduna struja, koja im je dolazila s lea, imala je jasno uoljive primese vlanosti, tako da su je osetili ak i Desika i Pol. Na elu povorke, sjajna kugla u Stilgarovoj ruci spustila se ispod nivoa glava ispred Pola. Narednog trenutka on oseti pod nogama stepenice koje su u luku skretale nalevo. Svetlost stade da se odraava unatrag, preko kapuljaa, obasjavi vijugavu traku ljudi koja se sputala niz stepenice. Desika oseti kako u ljudima oko nje raste uzbuenje, pritisak tiine, ija joj je potisnuta hitnja raspinjala ivce. Stepenice se okonae i povorka proe kroz jo jedna niska vrata. Svetlost sjajne kugle rasplinula se u velikom prostoru sa visokim, oivienim svodom. Video sam ovo mesto u snu, pomisli Pol. Ova pomisao bila je istovremeno ospokojavajua i uznemiravajua. Negde ispred njega, na ovom putu, fanatine horde sejale su nemilice smrt po Vaseljeni u njegovo ime. Zeleno-crna zastava Atreida postae simbol uasa. Divlje legije srljae u nove okraje, uzvikujui svoj ratni pokli: 'Muad'Dib!' To ne sme biti, pomisli on. Ne smem dopustiti da se to dogodi. Ali oseao je opsesivnu svest rase u sebi, sopstvenu vraku svrhovitost, znajui da nikakva sitnica nije u stanju da obuzda tu plahovitu, nezadrivu silu. Ona je neprekidno dobijala na teini i zamahu. Ukoliko bi umro ovog trenutka, stvar bi se nastavila kroz njegovu majku i jo neroenu sestru. Nita drugo do pogibije svih ljudi okupljenih sada ovde - ukljuujui tu i njega i Desiku - nije moglo da zaustavi neumitno.

Pol se osvrnu unaokolo, primetivi kako se ljudi razilaze desno i levo. Masa ga potisnu do niske ograde, isklesane u kamenu. Sa druge strane ograde Pol ugleda, u sjaju Stilgarove kugle, glatku i tamnu povrinu vode. Gubila se u senci - duboka i crna - dok je suprotan zid bio jedva vidljiv, na udaljenosti od moda stotinu metara. Desika oseti kako joj suva zategnutost koe na obrazima i elu poputa u prisustvu vlage. Bazen sa vodom bio je dubok; oseala je njegovu dubinu, ali je uspela da odoli iskuenju i nije zaronila ruke unutra. um pljuskanja vode zau se sa njene leve strane. Ona baci pogled niz senovitu kolonu Slobodnjaka, ugledavi Stilgara i Pola, a pokraj njih majstore vode, koji su upravo poeli da izruuju svoj tovar u bazen kroz mera protoka. Mera je predstavljao okruglo, sivo oko iznad ruba bazena. Opazila je kako mu se sjajni pokazatelj kree dok je voda proticala kroz njega, da bi se zaustavio na trideset tri litre i sedam celih i tri kroz trideset dve drahme. Vrhunska tanost u merenju vode, pomisli Desika. Istovremeno je primetila da se na zidovima meraa nije zadrala ni najmanja koliina vlage posle prolaska vode. Voda je proklizila uza zidove suda, a na nju nije delovala nikakva koheziona sila. Ta jednostavna injenica predstavljala je izuzetno vano znamenje slobodnjake tehnologije: oni su bili perfekcionisti. Desika prokri put kroz gomilu do mesta uz ogradu gde je stajao Stilgar. Ovoga puta, za to joj je bilo potrebno znatno manje napora nego ranije, poto su se ljudi s potovanjem sklanjali u stranu. Primetila je odsutan pogled u Polovim oima, ali u mislima joj je trenutno bilo mesta samo za tajnu ovog velikog bazena vode. Stilgar je pogleda. "Meu nama ima onih kojima je voda preko potrebna", ree on, "ali oni ipak nee posegnuti za ovom vodom kada se nau ovde. Zna li to?" "Ne, ali verujem", uzvrati ona. On skrenu pogled prema bazenu. "Ovde imamo vie od trideset osam miliona dekalitara", ree on. "Voda je obezbeena debelim zidovima od malih tvoraca, skrivena, sauvana." "Prava riznica", ree ona. Stilgar podie kuglu da bi je pogledao u oi. "Vee je to od riznice. Imamo na hiljade ovakvih tajnih skladita. Samo ih nekolicina nas sve zna." On odmahnu glavom na jednu stranu. Kugla je bacala ukastosenoviti sjaj po licima i bradama. "uje li ovo?" Svi stadoe da oslukuju.

Veliku prostoriju ispuni zvuk kapanja vode uhvaene sabirnicom vetra. Desika primeti da su se svi okupljeni pretvorili u uho. Jedino je Pol izgledao nekako odsutan i dalek od svega toga. Njemu se taj zvuk inio slian otkucavanju trenutaka. Oseao je vreme kako protie kroz njega, aske koji nikada vie nee biti uhvaeni. Iskusio je potrebu da donese odluku, ali nije imao snage da naini prvi korak. "Proraunato je kolika nam je koliina potrebna. Kada je budemo sakupili, promeniemo lice Arakisa." Prigueni apat odgovora razlee se gomilom: "Bi-lal kaifa." "Fiksiraemo dine ispod travnih pokrova", ree Stilgar. Glas mu je postao snaniji. "Vezaemo vodu za tle pomou drvea i bunja." "Bi-lal kaifa", uzvratie okupljeni. "Svake godine polarni led se povlai", ree Stilgar. "Bi-lal kaifa", usledi napev. "Pripitomiemo ceo Arakis - soivima za otapanje na polovima, jezerima u umerenim zonama, a jedino e duboka pustinja ostati za tvorca i njegov zain." "Bi-lal kaifa." "I nijedan ovek vie nee trpeti zbog oskudice vode. Moi e da je zahvata iz bunara, bazena, jezera ili kanala. Tei e mnogim kanalima i napajati nae biljke. Stajae na raspolaganju svakom oveku. Bie mu uvek nadohvat ruke." "Bi-lal kaifa." Desika oseti prizvuk religijskog obreda u reima, postavi svesna da ju je i samu, instinktivno, obuzelo strahopotovanje. U savezu sa budunou, pomisli ona. Imaju planinu na koju im se valja uspeti. To je san nekog naunika... san kojim su proeti ovi jednostavni ljudi, seljaci. Misli joj skrenue na Liet-Kinesa, Carevog planetnog ekologa, oveka koji se ovde sasvim srodio - i ona poe da ga doarava u svesti. San koji je maloas ula bio je sasvim dovoljan da sasvim obuzme oveka - i ona je oseala ekologove prste u svemu tome. Bio je to san za koji se dobrovoljno moglo poi u smrt. A to je predstavljalo jedan od bitnih inilaca neophodnih njenom sinu: ljudi koji imaju odreen cilj pred sobom. A u takve ljude mogla se, bez po muke, usaditi estina i fanatizam. Njima se moglo vitlati kao maem koji bi Polu povratio izgubljeno mesto. "Polazimo sada", ree Stilgar. "Saekaemo da izie prvi mesec. Kada Jamis bezbedno bude krenuo na svoj put, i mi emo krenuti kui."

Uz prigueno mrmljanje, ljudi nevoljno pooe za njim, ostavljajui za sobom ogradu bazena i zaputivi se uz stepenice. Koraajui iza ani, Pol oseti da je vitalni trenutak minuo, da mu je promakla kljuna odluka, tako da je sada bio uhvaen u vlastitom mitu. Znao je da je ve ranije video ovo mesto, da ga je iskusio u deliima prorokog sna na dalekom Kaladanu, ali pojedinosti koje su mu onda promakle sada su bile dopunjene. Ponovo ga je obuzelo uenje zbog ogranienja vlastitvog dara. inilo mu se da se kree zajedno sa talasom vremena; as se nalazio u njegovoj dolji, a as na vrhu - dok su se svuda unaokolo podizali i sputali drugi talasi, otkrivajui, pa skrivajui ono to su nosili na povrini. Kroz sve to mahniti dihad i dalje se pomaljao pred njim, pun nasilja i koljakog orgijanja. Liio je na kakvu hrid koja se nadnosi nad talase. Ljudi prooe kroz poslednja vrata i vratie se u peinu. Ulaz se hermetiki zatvori. Svetla su bila pogaena, a poklopci uklonjeni sa otvora u peinu; napolju se nazirala no puna zvezda, koje su treperile nad pustinjom. Desika prie izlazu iz peine i podie pogled prema zvezdanom svodu. Zvezde su izgledale otre i bliske. Osetila je komeanje ljudi oko sebe, a onda zaula zvuk timovanja baliseta negde pozadi i Polov glas koji je pevuio. Odmah je razaznala primesu setnosti u njemu koju ranije nije primetila. Napev prekide anin glas negde iz tamne dubine peine. "Priaj mi o vodama tvog rodnog sveta, Pole Muad'Dibe." "Drugi put, ani. Obeavam ti", uzvrati Pol. Toliko tuge. "To je dobar baliset", ree ani. "Veoma dobar", uzvrati joj Pol. "Misli li da e se Jamis ljutiti to ga koristim?" Govori o mrtvome kao da je iv, pomisli Desika. Ta injenica je uznemiri. "Jamis je voleo muziku", umea se glas nekog oveka. "Otpevaj mi jednu od tvojih pesama", ponovo ga zamoli ani. Toliko enstvenosti i privlanosti u glasu ove devojice-deteta, pomisli Desika. Moram skrenuti panju Polu o ovdanjim enama... i to to pre. "Ovo je bila pesma jednog mog prijatelja", ree Pol. "Mislim da je sada mrtav. Zvao se Gurni. Nazivao ju je veernjom pesmom." Ljudi utonue u tiinu, sluajui prve akorde Polovog deakog tenora, skladno praenog brujanjem baliseta:

Zgodnog li asa da se vidi eravica... Dok zlatno sunce optae prvi sumrak. Koji mahniti oseaji, oajan mous Prate tragove seanja.

Desika oseti tu verbalnu muziku u svojim nedrima - pagansku i punu zvukova koji su je najednom i u potpunosti uinili svesnom celog njenog bia, njenog tela i njegovih potreba. Nastavila je da slua u tiini punoj pritajene napetosti.

Noni rekvijem perli... Samo za nas! Da divnih li radosti... I sjaja u oima... Kojih li cvetnih ljubavi to pune nam srca... Kojih li cvetnih ljubavi to elje nam znaju.

Desika se sva pretvori u uho, oslukujui muklu tiinu koja je ostala u vazduhu kada je zamrlo poslednje titranje strune. Zato mi sin peva ljubavnu pesmu toj devojci-detetu?, upita se ona. Najednom je obuze strah. Oseala je ivot kako protie oko nje, a ona nije nikako mogla da ga zaustavi. Zato je izabrao ba tu pesmu?, upita se ona. Nagoni su ponekad istiniti. Zato je to uinio? Pol je beumno sedeo u tami, dok mu se glavom motala samo jedna misao: Majka mi je neprijatelj. Ona to ne zna, ali ipak jeste. Ona donosi dihad. Rodila je mene; obuila me je. Ona mi je neprijatelj.

13.

Ideja o napretku deluje kao odbrambeni mehanizam koji nas titi od uasa budunosti.

Iz 'Sabranih izreka Muad'Diba' princeze Irulan

Na svoj sedamnaesti roendan Fejd-Rauta Harkonen ubio je stotog roba gladijatora u porodinim igrama. Tom dogaaju, koji se zbio na Giedi Jedan, matinom svetu Harkonena, prisustvovali su i posmatrai carskog dvora - grof i gospa Fenring; bili su pozvani da tog popodneva zajedno sa najbliom porodicom prisustvuju predstavi u zlatnom boksu iznad trougaone arene. U ast godinjice roenja na-Barona, kao i da bi se svim Harkonenima i poznanicima stavilo do znanja da je Fejd-Rauta odreen za naslednika, na Giedi Jedan bio je praznik. Stari Baron izdao je dekret u kome je naredio dan odmora i s tim u vezi preduzeti su napori da se u porodinom gradu Harkou stvori privid vedrog i veselog raspoloenja: na zgradama su leprale zastave, a du Carskog Druma zidovi kua bili su svee obojeni. Ali, izvan tog glavnog puta grof Fenring i njegova gospa primetili su gomile smea, oronule, smee zidove kako se odraavaju u tamnim barama po ulicama, kao i uplaeno kretanje ljudi. U Baronovoj tvravi plavih zidina vladalo je zastraujue savrenstvo, ali su grof i njegova gospa odmah uoili cenu koja je za to plaena: straa se nalazila posvuda, a oruje je imalo onaj naroiti sjaj koji je izvebanom oku jasno stavljao do znanja da se nalazilo u redovnoj upotrebi. Postojali su kontrolni punktovi za rutinski prelaz iz jednog kraja u drugi, ak i unutar tvrave. Nametenici i slubenici ispoljavali su svoju vojnu obuku u nainu na koji su hodali, drali ramena... i pomno posmatrali na sve strane. "Pritisak poinje da dejstvuje", otpevui grof svojoj gospi na njihovom tajnom jeziku. "Baron upravo poinje da uvia cenu koju je stvarno platio da bi se otarasio Vojvode Letoa." "S vremena na vreme morau ponovo da ti priam legendu o feniksu", ree ona. Nalazili su se u prijemnoj dvorani tvrave, gde su ekali da se prikljue porodinim igrama. Dvorana nije bila velika, moda etrdeset metara dugaka, a dvostruko manje iroka, ali lani stubovi koji su se pruali uza zidove bili su tako

oblikovani da je izgledalo da se iznenada zavravaju zailjeno, dok je plafon izgraen u obliku blagog luka, to je sve stvaralo privid znatno veeg prostora. "Ah-h-h, evo nam Barona", ree grof. Baron im se pribliavao sa suprotnog kraja dvorane svojim neobinim, gegavim korakom, uslovljenim neophodnou da se odrava teina poduprta suspenzorima. Vilica mu je ila gore-dole; suspenzori su mu poigravali i tresli se ispod narandaste odore. Prstenje mu se presijavalo na rukama, a opaplami su se sjajili na mestima gde su bili utkani u odoru. Pokraj Barona iao je Fejd-Rauta. Kosa mu je bila isfrizirana u guste uvojke, koji su izgledali neskladno veseli iznad natmurenih oiju. Bio je odeven u pripijenu crnu tuniku i tesne pantalone, malo proirene pri kraju nogavica. Na nogama je imao patike sa mekim onom, koje su mu jo vie umanjivale ionako sitna stopala. Primetivi mladievo pribrano dranje i skladnu miinu grau ispod tunike, gospa Fenring pomisli: Ovaj nee dozvoliti da se previe udeblja. Baron se zaustavi pred njima, posesivno uhvati Fejda-Rautu za ruku i ree: "Moj neak, na-Baron, Fejd-Rauta Harkonen." Okrenuvi zatim svoje bebasto, punako lice prema Fejdu-Rauti, on dodade: "Grof i gospa Fenring o kojima sam ti govorio." Kako je to utivost nalagala, Fejd Rauta se nakloni. A onda mu se pogled zadra na gospi Fenring. Bila je zlatokosa i vitka, dok joj je savren torzo bio odeven u leprav ogrta od ekrua - jednostavna skladnost oblika bez dodatnih ukrasa. Sivozelene oi uzvratie mu pogled. Posedovala je onu benegeseritsku vedru mirnou i staloenost koja se mladiu uinila blago uznemirujuom. "Um-m-m-m-ah-hm-m-m-m... uredan mladi ovek, ah, dragi... hm-m-m-m... moj?" On skrenu pogled prema Baronu. "Dragi moj Barone, kaete da ste govorili o nama ovom urednom mladom oveku? A ta ste to rekli?" "Ispriao sam neaku o tome kako vas Car izuzetno ceni, grofe Fenring", ree Baron, pomislivi pri tom: Dobro ga osmotri, Fejde! Ubica sa manirima zeca - to je najopasnija vrsta. "Razume se!" uzvrati grof, osmehnuvi se svojoj gospi. Ophoenje i rei ovog oveka uinie se Fejd-Rauti gotovo uvredljivi. Stajali su na samoj granici otvorenog izazivanja. Mladi upravi panju na grofa: nizak ovek i, bar po izgledu, ne osobito snaan. Imao je lukavo lice sa prekomerno velikim, tamnim oima. Zalisci su mu bili sedi. A onda kretnje: pomerio bi ruku ili okrenuo glavu na jedan nain, a zatim progovorio u sasvim suprotnom maniru. Teko ga je bilo pratiti.

"Um-m-m-m-ah-h-h-hm-m-m, retko se sree takva...mm-m-m... urednost", ree grof, obrativi se Baronu. "Ja vam...ah, estitam na... hm-m-m... s obzirom na onog... hm-m-m... starijeg, reklo bi se." "Veoma ste ljubazni", uzvrati Baron. On se nakloni, ali Fejd-Rauta opazi da se ujakove oi ne slau sa ovom uljudnou. "injenica da ste... mm-m-m-m... ironini, znai da... ah-h-h... imate... hm-mm-m... duboke misli", ree grof. Evo ga opet, pomisli Fejd-Rauta. Izgleda kao da te uvredi, ali ne postoji nita zbog ega bi mogao da trai zadovoljenje. Dok je sluao grofa, Fejd-Rauta je imao oseaj da mu je glava zagnjurena u kakvu kau... um-m-mah-h-h-hm-m-m-! On zatim ponovo upravi panju na gospu Fenring. "ini mi se da... ah-h-h... odve traimo mladievo vreme", ree ona. "Ako se ne varam, on bi trebalo da se pojavi u areni danas." Za huriju u carskom haremu sasvim je prikladna!, pomisli Fejd-Rauta, a zatim ree: "Danas u ubiti za vas, moja gospo. Posvetiu vam taj in u areni, sa vaim doputenjem." Ona se okrenu i uputi mu vedar pogled, ali ga zato njen glas oinu kao biem kada je rekla: "Nemate moje doputenje." "Fejde", ree Baron, pomislivi pri tom: Ba je nerazuman! Zar hoe da ga ovaj opaki grof izazove? Ali grof se samo nasmei i ree: "Hm-m-m-um-m..." "Stvarno je vreme da se pripremi za arenu, Fejde", ree Baron. "Mora biti odmoran i ne sme se uputati ni u kakve budalaste rizike." Fejd-Rauta se nakloni, a lice mu se smrai od ozlojeenosti. "Siguran sam da e sve biti kako elite, ujae." Zatim prema gospi: "Moja gospo." Onda se okrenu i krupnim korakom izie iz dvorane, gotovo se ne osvrnuvi na grupu predstavnika Malih Porodica koja je stajala blizu dvostrukih vrata. "Tako je mlad", uzdahnu Baron. "Um-m-m-m-ah... stvarno... hmmm", uzvrati grof. Gospa Fenring pomisli: Da li je to taj mladi na koga je asna Majka mislila? Je li to loza koju moramo da sauvamo?

"Preostao nam je jo dobar sat pre odlaska u arenu", ree Baron. "Moda ne bi bilo zgoreg da sad obavimo na mali razgovor, grofe Fenring." On nagnu debelu glavu na desnu stranu. "Valja nam razmotriti mnotvo stvari." Istovremeno, Baron pomisli: Da vidimo kako e sada Carev potrko saoptiti tu poruku koju nosi, a koju ne sme otvoreno da iznese. Grof se obrati svojoj gospi: "Um-m-m-m-ah-h-h-hm-m-m, ovaj, mm-m, da li bi nas, ah-h-h, izvinila, draga?" "Svaki dan, a ponekad svaki sat donosi promene", ree ona. "Mm-m-m-m." Zatim se slatko osmehnu Baronu, pa se okrenu. Dugaka suknja ukala joj je dok se udaljavala kraljevskim korakom, uspravljenih lea, prema dvostrukim vratima na kraju dvorane. Baron zapazi kako je svaki razgovor meu Malim Kuama zamro kada se ona pribliila, a sve se oi upravile ka njoj. Bene Geserit, pomisli Baron. Svet bi bio kudikamo bolji kada bismo ih se otarasili! "Kupa tiine nalazi se izmeu dva stuba tamo, sa leve strane", ree Baron. "Tamo emo moi da razgovaramo bez bojazni da e nas neko uti." On krenu ispred grofa svojim gegavim korakom prema polju za izolaciju zvuka; kada su se obreli u njemu, stalna zvuna kulisa tvrave postala je najednom priguena i daleka. Grof ue za Baronom u kupu tiine, a onda se obojica okrenue prema zidu kako niko ne bi mogao da im ita sa usana. "Nismo zadovoljni nainom na koji ste otposlali Sardaukare sa Arakisa", ree grof. Bez okolienja!, pomisli Baron. "Sardaukari nisu mogli due da ostanu zato to bismo se time izloili opasnosti da drugi saznaju kako mi je Car pomogao", ree Baron. "Ali, va neak Raban kao da se ne upire dovoljno da rei problem Slobodnjaka. Juna pustinja je nenastanjiva, a nad severnom neprekidno bdiju nae patrole." "Ko kae da je juna pustinja nenastanjiva?" "Va sopstveni planetolog, dragi moj grofe." "Ali, doktor Kines je mrtav." "Ah, da... na alost."

"Dobili smo izvetaj sa jednog preletanja junih podruja", ree grof. "Postoje dokazi o biljnom ivotu." "Znai li to da se Esnaf sloio da osmatra iz svemira?" "Ne pravite se naivni, Barone. Car nema zakonite osnove da naloi osmatranje Arakisa." "A ja to nisam u stanju da obezbedim", ree Baron. "Ko je preleteo?" "Jedan... krijumar." "Neko vas je slagao, grofe", ree Baron. "Krijumari nisu kadri da navigavaju iznad junih oblasti nita bolje od Rabanovih ljudi. Oluje, peana statika i slino, znate. Navigacioni markeri bivaju srueni jo pre nego to se estito i podignu." "Nekom drugom prilikom temeljito emo pretresti razne vrste statike", ree grof. Ah-h-h-h, pomisli Baron. "Da niste moda pronali neku greku u mojim knjigama", upita on. "Kada zamislite greke, ne moe biti samoodbrane", ree grof. Hotimice pokuava da me razgnevi, pomisli Baron. On dva puta duboko udahnu vazduh da bi se malo pribrao. Oseao je miris vlastitog znoja, a opasai suspenzora poee najednom da ga iritiraju i nagone na eanje. "Car ne bi trebalo da bude nesrean zbog smrti nalonice i deaka", ree Baron. "Odleteli su u pustinju ba kada je u njoj besnela oluja." "Da, bilo je prilino zgodnih nesrenih sluajeva", sloi se grof. "Ne dopada mi se va ton, grofe", ree Baron. "Ljutnja je jedno, a nasilje sasvim drugo", ree grof. "Dopustite mi da vas upozorim: ukoliko bi se i meni dogodio nesrean sluaj ovde, Velike Kue bi saznale ta ste uinili na Arakisu. Odavno ve podozrevaju kakvim se sredstvima sluite." "Koliko me pamenje slui, ta sredstva sam poslednji put upotrebio kada sam prevezao nekoliko legija Sardaukara na Arakis", uzvrati Baron. "Mislite da to moete natovariti Caru na vrat?" "Nije mi ni na kraj pameti!" Grof se osmehnu. "Lako emo nai komandante Sardaukara koji e priznati da su delali bez nareenja zato to su eleli okraj sa vaim slobodnjakim oloem."

"Mnogima e takvo priznanje izgledati sumnjivo", ree Baron, ali ga je pretnja ipak uznemirila. Jesu li Saradaukari stvarno toliko disciplinovani?, upita se on. "Car eli da prekontrolie vae knjige", ree grof. "U svako doba." "Vi... ovaj... nemate nita protiv?" "Ba nita. Slobodno moete podvri najdetaljnijem ispitivanju moje rukovoenje CHOAM kompanijom." Istovremeno, kroz glavu mu proe: Neka samo podigne neosnovanu optubu i svima je obznani. Ja u postojano, prometejski stajati i ponavljati: 'Gledajte me, naneta mi je nepravda.' Kada me posle optui za neto drugo, pa bilo to i osnovano, stvari e se ve izmeniti. Velike Kue nee ponovo poverovati tuiocu koji je ve jednom pogreio. "Ne sumnjam da e vam knjige izdrati i najdetaljnije ispitivanje", promrmlja grof. "Zato je Caru toliko stalo da istrebi sve Slobodnjake?" upita Baron. "elite da promenimo temu razgovora, a?" Grof slegnu ramenima. "Sardaukari to ele, a ne Car. Potrebno im je vebanje u ubijanju... a osim toga mrze kada neki posao ostave neokonan." Pokuava li on to da me zaplai time to me podsea da iza njega stoje krvoedni koljai?, upita se Baron. "Izvestan broj ubistava oduvek je predstavljao valjano poslovno orue", ree Baron, "ali negde se mora povui granina linija. Neko se, najzad, mora ostaviti da radi na zainu." Grof se nasmeja kratko i hrapavo. "Mislite da moete da podjarmite Slobodnjake?" "Nikada ih nije bilo dovoljno za to", uzvrati Baron. "Ali ubijanje je unelo nemir u preostali deo moje populacije. Situacija je dola do tog nivoa da sam prinuen da razmotrim jedno drugo reenje arakiskog problema, dragi moj Fenrine. A moram priznati da caru dugujem zahvalnost za nadahnue." "Ah-h-h?" "Stvar je u sledeem, grofe: nadahnula me je, zapravo, Careva zatvorska planeta Salusa Sekundus." Grof stade da ga netremice posmatra sjajnim oima. "Kakve veze ima Arakis sa Salusom Sekundus?" Primetivi izraz opreznosti na Fenringovom licu, Baron ree: "Nikakve - jo."

"Jo?" "Sloiete se da bi se na Arakisu pojavilo radne snage u izobilju - ukoliko bi se on iskoristio kao zatvorska planeta." "Predviate poveanje broja zatvorenika?" "Dolo je do nemira", saglasi se Baron. "Morao sam da ih prilino stisnem, Fenrine. Uostalom, vama je poznata cena koju sam platio vrajem Esnafu za prebacivanje naih zajednikih snaga na Arakis. Taj novac mora odnekle da potie." "Savetujem vam da ne pretvarate Arakis u zatvorsku planetu bez Careve dozvole, Barone." "Razume se da neu", uzvrati Baron, zbunjen iznenadnom ledenou Fenringovog tona. "Jo neto", ree grof. "Saznali smo da mentat Vojvode Letoa, Tufir Havat, nije mrtav, ve da se nalazi u vaoj slubi." "Nisam mogao dopustiti da propadne", uzvrati Baron. "Slagali ste naeg komandanta Sardaukara kada ste mu kazali da je Havat mrtav." "Bila je to bezazlena la, dragi moj grofe. Nisam imao nerava da se dugo objanjavam sa tim ovekom." "Da li je Havat pravi izdajnik?" "Oh, zaboga, ne! Bio je to lani doktor." Baron obrisa znoj sa vrata. "Morate razumeti, Fenrine, da sam ostao bez Mentata. To vam je poznato. A nikada nisam bio bez Mentata. To je krajnje neprijatno." "Kako ste privoleli Havata da vam se prikljui?" "Vojvoda mu je poginuo." Na Baronovom licu pojavi se smeak. "Nema razloga za strah od Havata, dragi moj grofe. Mentatovo telo zasieno je latentnim otrovom. Dajemo mu neprekidno protivotrov u hrani. Ukoliko bi propustio da ga uzme, otrov bi odmah stupio u dejstvo - i on bi umro za svega nekoliko dana." "Uskratite mu protivotrov", ree grof. "Ali on je koristan." "I zna toliko stvari koje nijedan ivi ovek ne bi smeo da zna." "Kazali ste da se Car ne boji injenica."

"Ne igrajte se sa mnom, Barone!" "Kada mi se uputi takvo nareenje iznad carskog peata, onda mi nema druge nego da posluam", uzvrati Baron. "Ali neu udovoljiti vaem efu." "Mislite li da je to ef?" "to bi drugo moglo biti? Ni Car nije bez obaveza prema meni, Fenrine. Oslobodio sam ga nezgodnog Vojvode." "Uz pomo nekoliko Sardaukara." "Gde bi drugde Car naao kuu koja bi mu obezbedila uniforme za preruavanje koje bi prikrile njegovu upletenost u celu stvar?" "I on je sebi postavio isto pitanje, ali sa malo drugaijim naglaskom." Baron podozrivo osmotri Fenringa, opazivi ukruenost vilinih miia - znak pomne samokontrole. "Ah-h-h, pa dobro", ree Baron. "Nadam se da Car ne misli da moe delati protiv mene u potpunoj tajnosti." "A on se nada da to nee biti neophodno." "Car valjda ne veruje da mu ja pretim!" U Baronovom glasu zatitra primesa ljutnje i tuge; on pomisli: Neka mi nanese nepravdu! Busajui se u grudi kako sam rtva nepravde jo bih mogao da se popnem na presto. Grofov glas postade suv i dalek kada je rekao: "Car veruje u ono to mu saoptavaju ula." "Da li bi se Car usudio da me pred celim Veem Landsrada optui za izdaju?" Baron zadra dah nadajui se potvrdnom odgovoru. "Car ne mora nita da se usuuje." Baron se okrenu u stranu sa suspenzorima kako bi prikrio izraz lica. Jo bi moglo da se dogodi za mog veka, pomisli on. Car! Neka mi nanese nepravdu! A onda - mito i prisila, oslanjanje na Velike Kue; pohitae pod moju zastavu poput seljaka koji trae zatitu. Stvar koje se najvie boje jeste da Carevi Sardaukari stanu da osvajaju Kuu po Kuu. "Car se iskreno nada da nee morati da vas optui zbog izdaje", ree grof. Baron je tek uz prilino napora uspeo da odagna prizvuk ironinosti iz glasa i da na lice stavi izraz povreenog oveka. "Ja sam bio najodaniji podanik. Ove rei su me uvredile vie nego to bih to umeo da izrazim." "Um-m-m-mah-hm-m-m", ree grof.

Oni izioe iz kupe tiine i, koraajui uporedo, krenue prema grupama predstavnika Malih Kua na kraju dvorane. Negde u tvravi jedno zvono poe da odjekuje sporim odzvanjanjem - to je predstavljalo signal da je za okupljanje u areni preostalo jo dvadeset minuta. "Predstavnici Malih Kua ekaju da ih povedete", ree grof, klimnuvi glavom u pravcu ljudi prema kojima su ili. Dvostruko znaenje... dvostruko znaenje, pomisli Baron. On podie pogled prema novim talismanima koji su stajali oko ulaza u dvoranu - glava bika i portret u ulju starog Vojvode Atreida, oca pokojnog Vojvode Letoa. Talismani ispunie Barona neobinim oseanjem zle slutnje i on se upita kakvim su mislima nadahnjivali Vojvodu Letoa dok su visili u dvoranama Kaladana, a potom i Arakisa - junaki otac i bik koji ga je usmrtio. "Ljudski rod ima... ah... samo jednu... mm-m... nauku", ree grof kada je iza njih krenula svita pratilaca; iz dvorane su izili u ekaonicu - tesnu prostoriju sa visokim zidovima i podom prekrivenim arom belih i crvenih ploica. "Koja je to nauka?" upita Baron. "To je... um-m-mah-h... nauka... ah-h-h... nezadovoljstva", uzvrati grof. Predstavnici Malih Kua iza njih, sa ovijim izrazima lica, prikladno su reagovali i nasmejali se tonom koji je odavao razumevanje, ali ovaj zvuk sadrao je primesu nesklada, budui da se suelio sa iznenadnom bukom motora, koja se razlegla kada su paevi otvorili spoljna vrata, otkrivajui niz povrinskih vozila, sa zastavicama koje su leprale na povetarcu. Baron podie glas da nadjaa iznenadnu buku: "Nadam se da neete biti nezadovoljni predstavom moga neaka danas, grofe Fenring?" "Jedino me... ah-h-h... ispunjava... um-m-m... neko predoseanje da", uzvrati grof, "kada je u pitanju... ah-h-h... proces verbal... mora se... um-m-mah-h-h-h... uzeti u obzir mesto porekla." Baron prikri iznenaenost koja ga je najednom obuzela tako to se toboe spotakao o prvi stepenik na izlazu. Proces verbal! Bio je to izvetaj o zloinu protiv Carstva! Ali grof se zakikota da bi sve okrenuo na alu i potapa Barona po miici. Celim putem do arene, meutim, Baron je sedeo zavaljen meu jastucima u svojim blindiranim kolima, kradomice pogledajui grofa, koji se nalazio pokraj njega, i pitajui se zato je Carev potrko smatrao neophodnim da se ba na taj nain naali pred predstavnicima Malih Kua. Bilo je oigledno da je Fenring retko inio ma ta to nije smatrao neophodnim; nikada nije upotrebio dve rei tamo gde je i

jedna bila dovoljna; isto tako, nikada se nije ograniavao na iskaze koji bi imali samo jedno znaenje. Zauzeli su mesta u zlatnom boksu iznad trougaone arene; rogovi su se orili, gledalite oko i iznad njih bilo je krcato ljudima, zastavice su leprale - i u jeku te vreve odgovor sinu Baronu. "Dragi moj Barone", ree grof sagnuvi glavu do njegovog uha, "vi znate, zar ne, da Car zvanino nije odobrio va izbor naslednika." Baron se najednom osetio kao usred neke svoje zasebne kupe tiine stvorene dejstvom iznenadnog oka. On se zabulji u Fenringa, gotovo i ne primetivi grofovu gospu kako prolazi kroz palir straara i pridruuje se drutvu u zlatnom boksu. "To je zapravo razlog zbog koga sam danas ovde", ree grof. "Car eli da ga izvestim da li ste izabrali valjanog naslednika. A nema nieg boljeg od arene da otkrije pravu linost ispod bilo koje maske." "Car mi je obeao slobodan izbor naslednika", zabrunda Baron. "Videemo", uzvrati Fenring i okrenu se na drugu stranu da bi pozdravio svoju gospu. Ona sede pokraj njega, uputi smeak Baronu, a zatim upravi panju na peani teren pod njima gde se upravo pojavio Fejd-Rauta u jeleku i pripijenim pantalonama - sa crnom rukavicom i dugakim noem u desnoj ruci, odnosno belom rukavicom i kratkim noem u levoj. "Belo za otrov, crno za istotu", ree gospa Fenring. "Neobian obiaj, zar ne, dragi?" "Um-m-m-m", uzvrati grof. Pozdravni pokli zaori se sa porodinih galerija i Fejd-Rauta podie glavu u tom pravcu, osmotrivi lica roaka, polubrae, nalonica i neizvesnih srodnika. Mnotvo ruiastih, trubastih usta koja su neumorno mlela usred arolike vreve odora i zastava svih boja. Fejd-Rauti sinu tog trenutka da bi ti zbijeni nizovi lica sa podjednakom radou doekali njegovu krv, kao i krv roba-gladijatora. Razume se, u pogledu ishoda predstojee borbe nije postojala nikakva sumnja. Ovde je postojala samo forma, a ne i sutina opasnosti - ali ipak... Fejd-Rauta podie noeve prema suncu i na starinski nain pozdravi tri ugla arene. Kratak no u aci sa belom rukavicom (belo, znak otrova) prvi je uao u korice. Zatim je doao red na dugaak no u aci sa crnom rukavicom - ista otrica koja vie nije bila ista, njegovo tajno oruje kojim je planirao da ovaj dan pretvori u isto linu pobedu: otrov na crnoj otrici.

Na podeavanje telesnog titnika utroio je samo trenutak; saekao je da oseti kako mu se koa na elu zatee, to je predstavljalo pouzdan znak da je valjano zatien. Trenutak je odisao osobenom napetou i Fejd-Rauta je odigrao svoju ulogu manirom iskusnog glumca; klimnuo je glavom pomonicima i pikadorima i paljivim pogledom odmerio opremu: otre i blistave bodlje trale su iz narukvica na zglavcima, a plave trake leprale su na akljama i kukama. Fejd-Rauta dade znak muziarima. Otpoe spori mar, zvonak i pun drevne pompe; Fejd-Rauta povede povorku preko arene na poklonjenje kod podnoja ujakovog boksa, uhvativi usput ceremonijalni klju koji mu je bio dobaen. Muzika prestade. U iznenadnoj tiini on se povue dva koraka, podie ceremonijalni klju i uzviknu: "Posveujem ovu istinu..." Tu zastade za trenutak znajui da je kroz ujakovu glavu upravo proletelo: Balava budala posvetie borbu gospi Fenring i uprskae stvar! "...mom ujaku i patronu, Baronu Vladimiru Harkonenu!" zavri Fejd-Rauta. Bio je oaran kada je primetio ujakov uzdah. Muzika sada otpoe brzi mar i Fejd-Rauta povede svoje ljude treim korakom preko arene prema vratima za uzmak, kroz koja su mogli da prou samo oni sa odgovarajuom trakom za identifikaciju. Fejd-Rauta se diio time da se nikada nije posluio pru-vratima, a samo mu je nekoliko puta bila potrebna pomo pikadora. Ali nije bilo naodmet znati da takav uzmak danas postoji - budui da su naroiti planovi ponekad uzrokovali naroite opasnosti. Tiina ponovo zavlada arenom. Fejd-Rauta se okrenu i baci pogled prema velikim crvenim vratima na suprotnoj strani kroz koja e ui gladijator. Naroiti gladijator. Plan koji je skovao Tufir Havat bio je zadivljujue jednostavan i neposredan, pomisli Fejd-Rauta. Rob nee biti drogiran - u tome se oitovala opasnost. Umesto toga u podsvest mu je usaena lozinka koja je trebalo da mu ukoi miie u kritinom trenutku. Fejd-Rauta za trenutak ponovi u sebi tu kljunu re, beumno je izgovorivi: Oloe! Gledaoci e stei utisak da je u arenu uao nedrogiran rob da ubije na-Barona. A sve briljivo montirane injenice ukazivae na uitelja gladijatora.

Prigueno zujanje oglasi se sa crvenih vrata, kada servo motori poee da ih podiu. Fejd-Rauta usredsredi svu panju na tu stranu. Prvi trenutak bio je kritian. Izgled gladijatora, kada bi se pojavio na vratima, kazivao je izvebanom oku mnogo toga to je valjalo znati. Svi gladijatori primili su obilate doze elaka droge da bi se na popritu borbe pojavljivali u ubilakom raspoloenju - ali valjalo je posmatrati kako barataju noem, na koji se nain postavljaju u odbrani, da li su uopte svesni publike u gledalitu. Poloaj robove glave, na primer, mogao je da prui kljune podatke za protivnapad i smicalice. Crvena vrata konano se, uz tresak, otvorie. Unutra ue jedan visok, miiav ovek, obrijane glave i tamnih upalih oiju. Koa mu je bila boje argarepe; elaka droga izazivala je takvu pigmentaciju, ali FejdRauta je znao da je posredi vetaki premaz. Rob je nosio zelene pripijene pantalone i crveni pojas polutitnika; strelica na pojasu bila je okrenuta nalevo, to je znailo da je leva strana robovog tela zatiena. Drao je no na nain na koji se dri ma, pomalo istureno, to je odraavalo manir izvebanog borca. Polako je uao u arenu, okrenuvi zatienu stranu tela prema Fejd-Rauti i njegovim pomonicima kod pru-vrata. "Ne dopada mi se izgled ovog tipa", ree jedan od Fejd-Rautinih akljara. "Jeste li sigurni da je drogiran, gospodaru?" "Zar mu ne vidi boju?" uzvrati pitanjem Fejd-Rauta. "Pa ipak, dri se kao normalan borac", primeti drugi pomonik. Fejd-Rauta istupi dva koraka na pesku i stade da osmatra roba pred sobom. "ta je to uradio sa rukom?" upita jedan od pikadora. Fejd-Rauta baci pogled na okrvavljenu ogrebotinu na ovekovoj podlaktici, a zatim ga spusti do ake, koja je pokazivala na jedan crte narisan krvlju na levoj nogavici uskih zelenih pantalona - grube i vlane konture sokola. Soko! Fejd-Rauta podie pogled do tamnih, upalih oiju i opazi kako zure u njega neobinim arom. To je jedan od boraca Vojvode Letoa koje smo zarobili na Arakisu!, pomisli Fejd-Rauta. Nije to obian gladijator! Za trenutak ga proe jeza i on se upita, nije li Havat pripremio dodatni plan za ovu arenu - fintu u okviru finte u okviru finte. A breme krivice poneo bi na svojim pleima jedino uitelj gladijatora!

Fejd-Rauti prie glavni pomonik i doapnu mu na uho: "Ne dopada mi se izgled ovog tipa, gospodaru. Dopustite mi da mu zarijem aklju ili dve u ruku u kojoj dri no - da ga malo isprobamo." "Sam u mu zariti aklje", ree Fejd-Rauta. On uze dve motke sa kukama na vrhu od pomonika, oproba im teinu i ravnoteu. I aklje je trebalo da budu drogirane - ali ovoga puta nisu bile, to je moglo da kota glave glavnog pomonika. No, i to je bio deo plana. Izai e iz cele stvari kao heroj, kazao mu je Havat. Ubie svoga gladijatora uprkos izdaji. Uitelj gladijatora bie pogubljen, a na njegovo mesto stupie tvoj ovek. Fejd-Rauta istupi jo pet koraka u arenu; uini to gizdavo i pompezno, pomno osmatrajui roba. Znao je da su strunjaci u gledalitu iznad njega ve postali svesni da neto nije u redu. Gladijator je imao odgovarajuu boju koe za drogiranog oveka, ali je zato postojano stajao i nije drhtao. Navijai sad sigurno apuu meu sobom: 'Vidi kako se dri. Trebalo bi da je uzmuvan - da napada ili da se povlai. Vidi kako uva snagu, kako eka. Ne bi smeo da eka.' Fejd-Rauta oseti kako u njemu raste uzbuenje. Pa ta ako je Havat i skovao plan o izdaji, pomisli on. Izii u ja na kraj sa ovim robom. Otrov se krije u mom dugakom nou ovoga puta, a ne u kratkome. To ak ni Havat ne zna. "Ave, Hrakonene!" uzviknu rob. "Jesi li spreman da umre?" Samrtna tiina zavlada u areni. Robovi ne upuuju ovakve izazove! Fejd-Rauta je sada jasno mogao da vidi gladijatorove oi, da razabere silinu i oaj u njima. Posebno je bio upadljiv nain na koji je ovek stajao, oputen i pripravan, miii spremni na pobedu. Neko mu je oigledno dostavio Havatovu poruku: Ukazae ti se istinska prilika da ubije na-Barona. Ali, i to je bio deo plana... Usiljeni smeak pojavi se na usnama Fejd-Raute. On podie aklje, zakljuivi po nainu na koji je gladijator stajao da e mu naum uspeti. "Hai! Hai!" uskliknu ponovo rob i krenu dva koraka napred. Niko u gledalitu ne moe vie da sumnja, pomisli Fejd-Rauta. Rob je trebalo delimino da bude uasnut pomou naroite droge. Svakom kretnjom trebalo je da izraava neumitnu svest o tome kako za njega nema nikakve nade - kako ne moe da pobedi. Trebalo je da bude nakljukan priama o otrovima koje je na-Baron izabrao za otricu u aci sa belom rukavicom. Na-Baron nikada nije doputao da mu rtve brzo umru; uivao je u pokazivanju dejstva retkih otrova i neretko bi se prilino zadrao u areni, ekajui na zanimljive sekundarne posledice kod rtvi koje su se grile i izvijale. U robu se oitovao strah, da - ali ne i uas.

Fejd-Rauta podie visoko aklje i klimnu glavom, to je gotovo liilo na pozdrav. Gladijator suknu napred. Finta i protivnapad izgledali su Fejd-Rauti kao izraz vrhunskog borilakog umea. Dobro nanianjen boni udarac samo je za dlaku promaio tetivu naBaronove leve noge. Fejd-Rauta munjevito odskoi u stranu, ostavivi pri tom aklju u robovoj desnoj podlaktici; kuka je bila potpuno zarivena u meso, tako da ovek nije mogao da je izvue, a da pri tom ne pokida sve tetive. Iz gledalita se zaori sloni pokli. Taj zvuk ispuni Fejd-Rautu ushienjem. Znao je kako mu se ujak sada osea dok sedi gore sa branim parom Fenring, posmatraima carskog dvora. Sa borbom nije smelo biti nikakvih problema. Forma se morala zadovoljiti u prisustvu svedoka. A Baron e protumaiti zbivanje u areni samo na jedan nain - kao pretnju njemu lino. Rob ustuknu, drei no meu zubima, a onda zaveza drku aklje zastavicom za miicu. "Uopte ne oseam tvoju iglicu!" uzviknu on. Zatim ponovo suknu napred, okrenut na levu stranu, sa pripravnim noem; telo mu je bilo povijeno unatrag kako bi imao to veu zatitu od polutitnika. I ovu akciju gledalite je burno propratilo. Reski uzvici razlegoe se iz porodinih boksova. Pomonici Fejda-Raute doviknue mu nekoliko puta da im kae kako da mu pomognu. Ali, on im samo odmahnu rukom. Prirediu im predstavu kakvu jo nisu videli, pomisli Fejd-Rauta. Nee ovoga puta prisustvovati dobro izreiranom ubistvu, koje mogu da posmatraju dokono zavaljeni, razmenjujui misli o finesama stila. Od ovoga e ih podii pravi marci i prevrnue im se utroba. Kada postanem Baron, uvek e se seati ovoga dana i premree od straha pri pomisli na njega. Fejd-Rauta poe polako da uzmie pred robovim rakolikim napredovanjem. Pesak arene kripao im je pod nogama. uo je roba kako dahe, oseao vonj vlastitog znoja, kao i jedva primetan miris krvi u vazduhu. Na-Baron je i dalje uzmicao, a onda se okrenuo na desnu stranu i pripravio drugu aklju. Rob krenu bono. Fejd-Rauta se napravi da je posrnuo i istog asa zau krike iz gledalita. Gladijator krenu u napad.

Blagi boe, kakav borac!, pomisli Fejd-Rauta, eskivirajui nasrtaj. Spasila ga je samo mladalaka brzina, koja mu je takoe omoguila da zarije drugu aklju u deltoidni mii robove desne nadlaktice. Piskutavi povici odobravanja zaorie se sa tribina. Sada me pozdravljaju, pomisli Fejd-Rauta. Razabrao je divlju plahovitost u glasovima, ba kao to je Havat predskazao. Jo nikada nisu na taj nain pozdravljali porodinog borca. Tog trenutka mu pade na um neto to mu je takoe Havat rekao i to ga je u izvesnoj meri ozlojeivalo: ovek lake biva uasnut neprijateljem kome se divi. Fejd-Rauta se brzo povue do sredita arene gde su ga svi mogli jasno videti. Izvukao je dugako seivo, unuo i stao da eka roba koji se pribliavao. ovek se zadrao samo toliko da vee drugu aklju za miicu, a onda se dao u poteru za protivnikom. Neka me porodica dobro vidi kako ovo obavljam, pomisli Fejd-Rauta. Ja sam njihov neprijatelj: neka uvek imaju ovo na umu kada pomisle na mene. On izvue i kratko seivo. "Ne bojim te se, harkonenska svinjo", ree mu gladijator. "Tvoje muke ne mogu nauditi mrtvom oveku. Prekratiu sam sebi muke pre no to bilo koji od tvojih pomonika stigne da mi se priblii. A uz mene e leati mrtav i ti!" Fejd-Rauta se isceri i isturi dugako seivo, premazano otrovom. "Iskuaj ovo", ree on i napravi fintu kratkim noem u drugoj ruci. Rob podie ruke sa noevima kako bi parirao udarac na-Baronove kratke otrice - ija se drka nalazila u aci sa belom rukavicom i koja je prema tradiciji bila premazana otrovom. "Umree, Harkonene", prodahta gladijator. Borili su se u bonim poloajima na pesku arene. Na mestu gde su se dodirivali Fejd-Rautin titnik i robov polutitnik, plaviasti sjaj pucketavo je treperio. Vazduh oko njih ispunio se ozonom iz elektromagnetskih polja. "Umri od sopstvenog otrova!" uzviknu rob. Poeo je da potiskuje aku u beloj rukavici, izvijajui otricu za koju je mislio da je otrovana. Neka dobro naui lekciju!, pomisli Fejd-Rauta. On zamahnu i udari dugakim noem, ali oseti kako je oruje tupo odjeknulo o drke aklji, koje su bile privezane za robovu miicu.

Za trenutak Fejd-Rautu obuze oajanje. Ni na kraj pameti mu nije bilo da drke aklji mogu postati prednost za gladijatora. One su mu sada predstavljale dodatni titnik. A tu je bila i robova snaga! Kratki no sve vie je bio potiskivan prema na-Baronu i njemu neumitno postade jasno da ovek moe da strada i od neotrovne otrice. "Oloe!" uzviknu Fejd-Rauta. Kada je kljuna re bila izgovorena, gladijatorovi miii se za trenutak posluno olabavie. To je bilo dovoljno Fejd-Rauti. On se malo izmae da bi imao dovoljno prostora da upotrebi dugaki no. Otrovani vrh suknu i povue crvenu liniju preko robovih grudi. Otrov je dovodio do trenutne agonije. ovekov zahvat sasvim popusti i on se zatetura unazad. Neka sada moja draga porodica dobro gleda, pomisli Fejd-Rauta. Neka dobro razmisle o ovom robu koji je pokuao da okrene protiv mene no za koji je drao da je otrovan. Neka se pitaju kako je jedan gladijator mogao da doe u ovu arenu spreman na tako neto. I neka uvek imaju na umu da nikada ne mogu zasigurno znati u kojoj ruci drim otrov. Fejd-Rauta je stajao u tiini, posmatrajui usporene pokrete roba. ovekova svest postala je troma i oklevajua. Na licu mu je sada stajao ortografski znak koji je svaki posmatra mogao da prepozna. Tu je bila ispisana smrt. Rob je znao ta ga je snalo i kako se to dogodilo. Otrov se nalazio na pogrenoj otrici. "Ti!" zakrklja ovek. Fejd-Rauta se izmae da bi pruio prostor smrti. Paralizujua droga u otrovu tek je trebalo da uzme punog maha, a sporost ovekovih kretnji jasno je stavljala do znanja da je taj trenutak sasvim blizu. Rob se zatetura napred kao da ga je neko povukao uetom - napravivi nekoliko nesigurnih koraka. Svaki je predstavljao jedinstvenu stvar u njegovoj vaseljeni. Jo je vrsto drao no, ali vrh mu je sada podrhtavao. "Jednoga dana... neko... od nas... doi e... ti... glave", promuca on. Mala, tuna grimasa izoblii mu usta. On se pognu, zguri, pade na kolena, a onda oprui pred Fejd-Rautom, sa licem okrenutim nadole. Fejd-Rauta mu prie u utihloj areni, podvue nogu ispod njega i okrenu ga na lea, kako bi gledaoci jasno mogli da vide gladijatorovo lice kada otrov otpone svoje gree, izvijajue dejstvo na miie. Ali, kada se naao sa leima na pesku, rob je u grudima imao zariven vlastiti no.

Uprkos neprijatnom iznenaenju, Fejd-Rauta ipak oseti izvesno divljenje prema naporu tog roba da nadjaa paralizu i prekrati muke. Uz divljenje dolo je i uvianje da strah od ovog oveka uopte nije bio bezrazloan. Uasavajue je ono to oveka ini nadljudskim. Usredsredivi se na tu misao, Fejd-Rauta nije odmah postao svestan erupcije graje sa okolnih tribina i galerija. Masa je urlala krajnje razuzdano. Fejd-Rauta se okrenu i pogleda uskipele ljude. Svi su bili razdragani izuzev Barona, koji je sedeo, drei ruke ispod brade, u duboko zamiljenoj pozi - i grofa i njegove gospe, koji su ga netremice posmatrali sa pritvornim osmesima na licu. Grof Fenring se okrenu prema svojoj gospi i ree: "Ah-h-um-m-m-m, snalaljiv... um-m-m-m... mladi. Zar ne...mm-m-m-ah... draga?" "Sinoptike reakcije su mu... ah-h-h... veoma brze", ree ona. Baron je pogleda, pa onda grofa, da bi na kraju ponovo usredsredio panju na arenu, pomislivi: Kako je samo do ovoga moglo da doe! Strah ga je polako naputao, a na njegovo mesto dolazio je bes. Umoriu uitelja gladijatora na sporim mukama jo veeras... a ako ovaj grof i njegova gospa imaju nekog udela u svemu tome... Razgovor u Baronovom boksu predstavljao je za Fejd-Rautu samo daleko zbivanje, a glasovi su sasvim bili prigueni skandiranjem koje je sada dopiralo sa svih strana: "Glavu! Glavu! Glavu! Glavu!" Baron se namrgodi, opazivi nain na koji se Fejd-Rauta okrenu prema njemu. Mlitavim pokretom, jedva obuzdavajui bes, Baron mahnu rukom mladiu koji je stajao u areni pokraj opruenog tela mrtvog roba. Ostavi momku glavu. Zasluio je to, prokazavi uitelja gladijatora. Opazivi znak saglasnosti, Fejd-Rauta pomisli: Misle da mi time ine ast. Neka vide ta ja mislim! Istog trenutka on primeti kako mu se pribliavaju pomonici sa testerastim noem da obave posao; odmahnu im rukom, a onda ponovi tu kretnju kada vide da oklevaju. Misle da e mi uiniti poast samo jednom glavom!, ree on u sebi. Zatim se sagnu, prekrsti gladijatorove ruke oko drke noa koja je trala iz grudiju, pa izvadi no i stavi ga u mlitave ruke mrtvaca.

Sve je bilo obavljeno za trenutak. On se uspravi i domahnu svojim pomonicima. "Sahranite ovog roba ovako kako sad izgleda, sa noem u rukama", ree on. "ovek je to zasluio." U zlatnom boksu grof Fenring se primae Baronu i ree mu: "Velikoduan gest - prava bravura. Va neak ima stila i hrabrosti." "Uvredio je gomilu time to je odbio glavu", promrmlja Baron. "Nipoto", ree gospa Fenring. Zatim se okrenu i baci pogled prema gledalitu. Baronov pogled zadra se, meutim, na liniji njenog vrata - skladnom i gipkom sklopu miia - kao kod kakvog zgodnog deaka. "Dopada mi se ono to je va neak uinio", ree gospa Fenring. Kada je vanost Fejd-Rautinog gesta prodrla do najudaljenijih sedita i kada su ljudi videli da pomonici odnose nedirnuto gladijatorovo telo, Baron ih dobro osmotri i postade mu jasno da im je gospa Fenring ispravno protumaila reakcije. Masa je sasvim pomahnitala, meusobno se tapkala i pljeskala, urlala i udarala nogama. Baron progovori bezvoljnim glasom: "Morau da naredim svetkovinu. Ne moete ljude poslati kui u ovakvom stanju - sa jo neutroenom energijom. Moraju videti da i ja delim njihovo ushienje." On dade rukom znak straaru i jedan sluga ispred njih mahnu narandastom zastavom Harkonena iznad boksa - jednom, dva puta, tri puta, to je predstavljalo signal za svetkovinu. Fejd-Rauta pree preko arene i zaustavi se podno zlatnog boksa; noevi su mu bili u koricama, a aklje i kuke uz bokove. Nadjaavi mahnito urlanje gomile, on uzviknu: "Svetkovina, ujae?" Buka poe da zamire kada ljudi opazie da je zapoeo razgovor izmeu poglavara i njegovog naslednika. "U tvoju ast, Fejde!" uzvrati mu Baron, a zatim jo jednom naredi da se da signal zastavom. Sa druge strane arene pru-prepreke bile su uklonjene i mladii iz gledalita pohrlie u arenu, uputivi se prema Fejd-Rauti. "Naredili ste da se iskljue pru-titnici, Barone?" upita grof. "Niko nee nauditi momku", uzvrati Baron. "Sada je junak." Prvi gledaoci stigoe do Fejd-Raute, podigoe ga na ramena i poee da paradiraju arenom.

"Noas bi mogao da se eta bez oruja i bez titnika kroz najsiromanije etvrti Harkoa", ree Baron. "Tamo bi za njegovo drutvo dali poslednji zalogaj hrane i poslednji gutljaj pia." Baron se odgurnu iz stolice i prebaci teinu na suspenzore. "Izviniete me, molim vas. Izvesne stvari zahtevaju moje neposredno prisustvo. Straa e se pobrinuti da vas otprati do tvrave." Grof ustade i nakloni se. "Svakako, Barone. Radujemo se predstojeoj svetkovini. Ja jo... ah-h-h-mm-m-m... jo nikada nisam video jednu harkonensku svetkovinu." "Da", uzvrati Baron. "Svetkovina." On se okrenu, okruie ga straari, a zatim se zajedno uputie prema privatnom izlazu iz boksa. Jedan kapetan strae prie grofu Fenringu. "Vaa nareenja, gospodaru?" "Saekaemo... ah-h-h da glavna guva... mm-m-m... proe", uzvrati grof. "Razumem, gospodaru." ovek se nakloni i povue tri koraka. Grof Fenring pogleda svoju gospu i ponovo joj se obrati njihovim ifrovanim jezikom: "Sve si videla, naravno?" Istim kodiranim govorom ona mu izvrati: "Mladi je znao da gladijator nee biti drogiran. Za trenutak ga je obuzeo strah, da, ali nije bio iznenaen." "Bilo je planirano", ree on. "Cela predstava." "Nesumnjivo." "Mirie mi na Havata." "I meni se ini", ree ona. "Ve sam zahtevao da Baron eliminie Havata." "Bilo je to pogreno, dragi." "Sad mi je jasno." "Lako se moe dogoditi da Harkoneni uskoro dobiju novog Barona." "Ako je to Havatov plan." "Stvar valja ispitati", ree ona. "Mladi e biti pogodniji za kontrolu." "Za nas... posle onoga to sledi veeras", ree ona.

"Nadam se da ne rauna na potekoe u zavoenju momka, mala moja priplodna majko?" "Ne, ljubavi. Video si kako me je gutao oima." "Da, a sada mi je jasno i zato moramo da sauvamo tu lozu." "Tako je. Oigledno je da ga nipoto ne smemo ispustiti. Usadiu u najdublji deo njegovog bia neophodne prana-bindu fraze da ga potinim." "Krenuemo odavde to je pre mogue - im bude sigurna", ree on. Ona slegnu ramenima. "U svakom sluaju. Ne bih volela da rodim dete na ovom uasnom mestu." "Te stvari radimo u ime ljudskog roda", ree on. "Tvoja uloga je laka", ree ona. "Postoje neke drevne predrasude koje sam prevaziao", ree on. "Krajnje su iskonske, zna." "Jadni moj dragi", ree ona potapavi ga po obrazu. "Vrlo dobro zna da je ovo jedini nain da sauvamo tu lozu." On uzvrati suvim glasom "Potpuno razumem ono to inimo." "Uspeemo", ree ona. "Krivica zapoinje kao oseanje neuspeha", podseti je on. "Nee biti nikakve krivice", uzvrati ona. "Hipno-vezivanje psihe tog Fejd-Raute i njegovo dete je u mojoj materici - a onda idemo." "Taj ujak", ree on. "Jesi li ikada videla takvu izvitoperenost?" "Prilino je svirep", ree ona, "ali lako se moe dogoditi da ga neak nadmai." "Zahvaljujui ujaku. Zna, kad samo pomislim ta je od tog momka moglo da postane uz neko drugo vaspitanje - uz atreidski odgoj, recimo." "Ba tuno", sloi se ona. "Kad bismo samo mogli da spasemo i mladog Atreida i ovog momka. Koliko sam uo, mladi Pol je u svemu vredan divljenja: idealan sklad naslea i obuke." On odmahnu glavom. "Ali ne bi trebalo da alimo aristokratiju koja je zapala u nemilost sree." "Postoji jedna benegeseritska izreka", ree ona.

"Vi imate izreku za svaku priliku", usprotivi se on. "Ova e ti se dopasti", ree ona. "Evo kako glasi: 'Ne raunaj da je ovek mrtav sve dok ne vidi le. Pa ak i onda moe da pogrei.'"

14.

Muad'Dib nam kae u 'Vremenu razmiljanja' da je prvo sueljavanje sa neophodnostima Arakisa predstavljalo pravi poetak njegovog obrazovanja. Tada je nauio kako da bui pesak da bi se domogao vode u njemu, nauio je jezik vetrovih iglica koje ga bockaju po koi, nauio je kako nos moe da bridi od peanog svraba i kako da sakuplja dragocenu vlagu svog tela oko sebe, da vodi rauna o njoj i da je uva. Kada su mu oi stekle plavet Ibada, sasvim je uao u duh akobse.

Stilgarov predgovor za delo 'Muad'Dib, ovek' princeze Irulan

Vraajui se u sie, sa dvoje zalutalih koje su pronali u pustinji, Stilgarovi ljudi poeli su da se uspinju iz bazena pri sve slabijem sjaju prvog meseca. Prilike odevene u odore ubrzale su korak kada su im nozdrve poeli da zapahnjuju mirisi sve blieg doma. Siva linija praskozorja iza njih bila je najsvetlija na onom zarezu njihovog obzorja-kalendara koji je oznaavao sredinu jeseni, mesec Kaprok. Uvelo lie, koje je vetar skinuo sa grana, stajalo je zgrnuto u podnoju grebena, gde su ga deca iz siea sakupila i ostavila, ali zvuci kretanja ete (sa izuzetkom povremenih, nespretnih koraka Pola i njegove majke) nisu se mogli razlikovati od prirodnih umova noi. Pol obrisa sa ela znoj izmean sa prainom, a onda oseti kako ga neko vue za ruku i zau anin aputavi glas: "Uini kako sam ti kazala: navuci kapuljau skroz preko ela! Ostavi samo oi nepokrivene. Ovako rasipa vlagu." Priguena komanda iza njih naredi tiinu: "Pustinja vas uje!" Neka ptica zacvrkuta sa stena visoko iznad njih. eta zastade i Pol oseti iznenadnu napetost. Sa stene se uskoro oglasi jedva ujno dobovanje, ne glasnije od zvuka koji mi pravi kada skae po pesku. Ptica ponovo zacvrkuta.

Kratkotrajno komeanje prostruja kolonom. A onda mije dobovanje opet mugnu po pesku. Jo jednom zacvrkuta ptica. eta nastavi uspinjanje kroz pukotinu u steni, ali sada je izgledalo kao da su Slobodnjaci prestali i da diu, to je Pola navelo da bude oprezan i on opazi kradomine poglede upuene prema ani, kao i to da se ona najednom povukla u sebe, sasvim utiala. Sada su koraali stenovitim tlom; nedugo potom sive odore poee blago da ukaju i Pol oseti kako disciplinovani mar malo poputa; ani se, meutim, i dalje drala udno, ba kao i ostali oko nje. On je pratio jednu senovitu priliku - najpre je bilo nekoliko stepenica, pa krivina, zatim jo stepenica, pa tunel, a onda dvoje hermetikih vrata za obezbeenje vlage, da bi se najzad obreli u uskom prolazu, osvetljenom sjajnom kuglom, sa utim kamenim zidovima i plafonom. Pol primeti kako Slobodnjaci oko njega zbacuju kapuljae, skidaju nosne utinice i duboko udiu vazduh. Neko uzdahnu. Pol potrai pogledom ani i opazi da ona vie nije uz njega. Prilike u odorama potisnule su je u stranu. Neko ga nehotice gurnu i ree: "Izvini, Usule. Kakva guva! Uvek je ovako." Levo od Pola, ovek po imenu Farok, uskog lica i putene brade, okrenu se prema njemu.areni kapci i tamnoplave oi izgledali su jo mraniji pri ukastoj rasveti. "Zbaci kapuljau, Usule", ree mu Farok. "Stigli smo." I on pomoe Polu, otkopavi mu kapuljau i napravivi laktovima malo mesta oko njega. Pol izvadi nosne utinice i pomeri titnik sa ustiju. Mirisi mesta ga zapahnue: neoprana tela, destilisani esteri recikliranih otpadnih materija, kiselkasti fluidi ljudskih isparenja, a povrh svega miris zaina i zainskih harmonika. "ta ekamo, Faroe?" upita Pol. "asnu Majku, mislim. uo si poruku - jadna ani." Jadna ani?, upita se Pol. On se osvrnu oko sebe, potraivi je pogledom, ali u guvi koja je vladala unaokolo nije uspeo da pronae ni ani ni majku. Farok duboko udahnu vazduh. "Mirisi doma", ree on. Pol vide da ovek stvarno uiva u smradu zaguljivog vazduha i da je prethodnu misao rekao bez podsmeha. A onda zau kako mu se majka zakaljala i njen glas dopre do njega kroz mete stenjenih ljudi: "Kako su teki mirisi vaeg siea, Stilgare. Vidim da za mnoge stvari koristite zain... pravite hartiju... plastiku... a ako se ne varam, i hemijske eksplozive?" "Sve si to zakljuila samo na osnovu mirisa?" Bio je to glas nekog drugog oveka.

I Pol tog trenutka shvati da mu se majka obraala njega radi, da je elela da on bez problema prihvati zadah ovog mesta. Na elu ete zavlada ivlja aktivnost i ubrzo kroz Slobodnjake prostruja neki udan, uzdran uzdah. Trenutak potom, Pol zau kako se apat prenosi od usta do usta: "Istina je, dakle, Liet je mrtav." Liet, pomisli Pol. A onda: ani, ker Lietova. Delovi mozaika sklopie mu se u glavi. Liet je bio planetologovo slobodnjako ime. Pol podie pogled prema Faroku i upita ga: "Da li se Liet jo zove Kines?" "Postoji samo jedan Liet", uzvrati Farok. Pol se okrenu i zagleda u stranje delove odora Slobodnjaka pred sobom. Liet-Kines je, znai, mrtav, pomisli on. "U pitanju je Harkonenova izdaja", procedi neko kroz zube. "Izveli su to tako da izgleda kao nesrean sluaj... izgubio se u pustinji... pao mu je topter..." "udi li Usul za osvetom?" upita ga Farok. Pre no to je Pol stigao da odgovori, zau se prigueni poziv i eta krenu napred u jednu prostraniju prostoriju, ponevi Pola u masi. Obreo se na otvorenom prostoru ispred Stilgara i neke neobine ene, koja je bila obavijena u komotnu odoru blistavonarandaste i zelene boje. Ruke su joj bile nage do ramena, tako da je Pol video da ne nosi pustinjsko odelo. Koa joj je imala neku bledomaslinastu nijansu. Tamna kosa stajala joj je podignuta i zabaena sa visokog ela, tako da su joj do izraaja dolazile otre jagodice i orlovski nos izmeu tamnih i primaknutih oiju. Ona se okrenu prema njemu i Pol ugleda kako joj se na uima klate zlatni prstenovi sa vodnim oznakama. "On je pobedio mog Jamisa?" upita ena. "uti, Hara", ree Stilgar. "Jamis je sam kriv - on se pozvao na tahadi alburhan." "Ali, on je jo deko", ree ona, a zatim otro odmahnu glavom, od ega su vodni raboi na njenim uima zazveali. "Moju decu je uinilo siroiima takoe jedno dete? To mora da se dogodilo sluajno!" "Usule, koliko ti je godina?" upita Stilgar. "Petnaest standardnih", ree Pol. Stilgar pree pogledom preko ete. "Ima li nekoga meu vama ko bi hteo da me izazove?"

Tiina. Stilgar pogleda enu. "Sve dok ne budem nauio njegovu arobnjaku vetinu, ne bih smeo da ga izazovem." Ona mu uzvrati pogled. "Ali..." "Videla si onu strankinju koja je sa ani otila do asne Majke?" upita Stilgar. "Ona je inorodna Sajadina, majka ovog mladia. Majka i sin vladaju arobnjakim borilakim vetinama." "Lisan al-Gaib", proaputa ena. U oima joj se videlo strahopotovanje kada ih je upravila prema Polu. Ponovo legenda, pomisli Pol. "Moda", ree Stilgar, "jo dodue nije provereno." On ponovo usredsredi panju na Pola. "Usule, na obiaj nalae da na tebe sada prelazi odgovornost za Jamisovu enu ovde i njena dva sina. Njegov jali... njegovo prebivalite sada je tvoje. Njegov servis za kafu sada je tvoj... kao i ona, njegova ena." Pol osmotri enu, zapitavi se: Zato ne oplakuje svog oveka? Zato ne ispoljava mrnju prema meni? Najednom postade svestan da Slobodnjaci zure u njega, ekajui. Neko proapta: "eka nas posao. Reci kako je prihvata." Stilgar ree: "Prihvata li Haru kao enu ili kao sluavku?" Hara podie ruke iznad glave i polako se okrenu na peti. "Jo sam mlada, Usule. Kau da jo izgledam mladoliko kao onda kada sam bila sa Geofom... pre no to ga je Jamis pobedio." Jamis je ubio oveka da bi je se domogao, pomisli Pol. Pol ree: "Ako je sada prihvatim kao slukinju, mogu li kasnije da promenim miljenje?" "Ima godinu dana na raspolaganju da se predomisli", ree mu Stilgar. "Posle toga ona postaje slobodna ena i moe da izabere nekoga po svom nahoenju... odnosno, ti je moe ovlastiti da to uradi u svakom trenutku. Ali, u svakom sluaju, ti za nju odgovara tokom godinu dana... a uvek e biti u izvesnoj meri odgovoran za Jamisove sinove." "Prihvatam je kao sluavku", ree Pol. Hara udari nogom o tle i ljutito zatrese ramenima: "Ali jo sam mlada!"

Stilgar pogleda Pola i ree mu: "Oprez je vano odlije oveka koji e biti voa." "Ali mlada sam!" ponovi Hara. "uti", naredi joj Stilgar. "Sve e biti nagraeno prema svojoj vrednosti. Odvedi Usula do njegovih odaja, pripremi mu sveu odeu i mesto gde moe da otpoine." "Oh-h-h-h!" ree ona. Pol ju je dovoljno osmotrio da bi stekao prvi utisak o njoj. Oseao je nestrpljenje ete i znao da se zbog ovoga mnoge stvari odlau. Zapitao se da li da se usudi i zatrai objanjenje o tome gde mu se nalazi majka i ani, ali je po Stilgarovom nervoznom dranju zakljuio da bi to bilo pogreno. On podie pogled prema Hari i ree joj glasom koji je pojaavao njeno strahopotovanje: "Povedi me u moje odaje, Hara! Drugi put emo razgovarati o tvojoj mladosti." Ona ustuknu dva koraka i uputi uplaeni pogled prema Stilgaru. "Ima arobnjaki glas", promuca ona. "Stilgare", ree Pol. "anin otac me je veoma obavezao. Ako postoji bilo ta..." "Bie odlueno na veu", ree Stilgar. "Moi e tada da istupi." On klimnu glavom u znak okonanja daljeg razgovora, okrenu se i krenu, a za njim poe cela eta. Pol uhvati Haru pod ruku, opazivi da joj je telo hladno i da drhti. "Neu ti uiniti nita naao, Hara", ree on. "Odvedi me u nae odaje." Glas mu je ovoga puta bio blag i staloen. "Nee me odbaciti kad protekne godina dana?" upita ona. "Zasigurno znam da vie nisam mlada kao to sam nekad bila." "Dok god budem iv, za tebe e biti mesta pored mene", ree joj on, a onda joj pusti ruku. "Hajdemo sad, gde su nam odaje?" Ona se okrenu i povede ga niz prolaz, a zatim skrenu desno u irok popreni tunel, osvetljen utim sjajnim kuglama, koje su bile ravnomerno razmetene po tavanici. Kameni pod bio je gladak i dobro oien od peska. Pol joj prie uz bok i stade da osmatra enin orlovski profil dok su koraali. "Ne mrzi me, Hara?" "Zato bih te mrzela?"

Ona klimnu glavom prema grupi dece koja su ih posmatrala sa uzdignute izboine jednog od bonih prolaza. Pol opazi obrise odraslih iza dece, delimino skrivene retkim zastorom. "Ja... pobedio sam Jamisa." "Stilgar je kazao da je ceremonija odrana i da si ti Jamisov prijatelj", ree ona, pogledavi ga postrance. "Stilgar je kazao da si dao vlagu mrtvima. Je li to istina?" "Jeste." "To je vie nego to bih ja uinila... nego to bih mogla da uinim." "Zar ga ne ali?" "Kada bude kucnuo as za aljenje, aliu ga." Proli su pored jednog lunog otvora. Pol baci pogled kroz njega i ugleda mukarce i ene kako neto rade oko maina postavljenih na postolja u jednoj velikoj, svetloj prostoriji. Izgledalo je da im se veoma uri. "ta to rade?" upita Pol. Ona se osvrnu kada su ve proli pokraj lunog otvora i ree: "ure se da ispune kvotu u odeljenju za plastiku pre no to pobegnemo odavde. Potrebno nam je mnogo kolektora rose za zasade." "Da pobegnemo?" "Jeste. Beaemo sve dok krvnici ne prestanu da nas gone ili ne budu oterani sa nae zemlje." Pol se najednom spotae, iskusivi jedan ukoen trenutak vremena, setivi se jednog delia, jedne vizuelne projekcije proroanstva - koja je, meutim, bila nekako pomerena, kao montaa u kretanju. Fragmenti njegovog prorokog seanja nisu bili ba onakvi kakve ih je on upamtio. "Sardaukari nas progone", ree on. "Nee pronai mnogo vie od jednog ili dva prazna siea", ree ona. "Ali e ih zato u pesku ekati njihova porcija smrti." "Pronai e i ovo mesto?" upita on. "Verovatno." "A mi ipak traimo vreme na...", on pokaza glavom prema lunom otvoru koji je sada bio daleko iza njih, "...pravljenje... kolektora rose?"

"Saenje mora da se sprovodi." "ta su to kolektori rose?" upita on. Pogled koji mu je uputila bio je pun iznenaenja. "Zar te nita nisu nauili na... tamo odakle si doao?" "Nita o kolektorima rose." "Haj!" ree ona i u tom jednom uzviku stajala je bogata reitost. "Dobro, ta su kolektori rose?" "Svaki grm, svaka travka koju vidi napolju na ergu", ree ona, "ta misli, kako opstaju poto ih zasadimo? Svaka biljica najpomnije je zasaena u vlastitoj maloj rupi. Rupe su ispunjene glatkim ovalima hromoplastike. Pod dejstvom svetlosti one postaju bele. Ako ujutro pogleda sa nekog visokog mesta, moi e da ih vidi kako se sjaje. Bela boja odraava svetlost. Ali, kada Stari Otac Sunce zae, hromoplastika postaje providna u tami. Izuzetno se brzo hladi. Povrina tada kondezuje vlagu iz vazduha. Ta vlaga se potom sputa u korenje gde napaja nae biljke." "Kolektori rose", promrmlja on, oaran jednostavnom lepotom cele zamisli. "Oaliu Jamisa u pravo vreme za to", ree ona, kao da je u mislima jo bila vezana za Polovo ranije pitanje. "Jamis je bio dobar ovek, ali prilino preke naravi. Brinuo se o porodici i vrlo je voleo decu. Nije pravio nikakvu razliku izmeu Geofovog deka, mog prvog sina, i njegovog sopstvenog sina. Bili su jednaki u njegovim oima." Ona uputi upitan pogled Polu. "Hoe li tako biti i sa tobom, Usule?" "Mi nemamo taj problem." "Ali, ako..." "Hara!" Ona se tre na otrinu njegovog glasa. Proli su pored jo jedne jarko osvetljene prostorije, koja se videla kroz luni otvor sa leve strane. "ta se ovde radi?" upita on. "Opravljaju mainu za tkanje", ree ona. "Ali noas e morati da bude rasklopljena." Ona pokaza rukom prema tunelu koji se bono odvajao sa leve strane. "Tamo je odeljenje za proizvodnju hrane i odravanje pustinjskih odela." Ona pogleda Pola. "Odelo ti izgleda novo. Ali, ako mu je potrebna neka opravka, ja u ti to uiniti. Vina sam u tome poto povremeno radim u fabrici za izradu pustinjskih odela."

Sada su ve nailazili na ee grupice ljudi i vei broj otvora u zidovima tunela. Kolona mukaraca i ena proe pokraj njih, nosei vree i buno amorei; oko njih se irio teak miris zaina. "Nee se domoi nae vode", ree Hara. "Ni naeg zaina. Moe se pouzdati u to." Pol baci pogled prema otvorima u zidovima tunela, opazivi debele zastirke na izdignutim izboinama; pozadi su se nazirale prostorije sa svetlim tkaninama na zidovima i nagomilanim jastucima. Ljudi na ulazima zamukli bi kada bi im se oni pribliili, podrobno osmatrajui Pola. "Ljudima je udno da si ti pobedio Jamisa", ree Hara. "Sva je prilika da e morati malo da se dokazuje kada se smestimo u neki novi sie." "Ne volim ubijanje", ree on. "I Stilgar to kae", ree ona, ali joj se u glasu oseala neverica. Kretavo pevanje zau se pred njima. Naili su na novi boni otvor koji je bio vei od svih to ih je Pol prethodno video. On uspori korak, zagledavi se u prostoriju punu dece, koja su sedela prekrtenih nogu na podu, prekrivenom zastirkom kestenjaste boje. Pored table, spram suprotnog zida, stajala je jedna ena u utoj odori, drei u ruci projekto-stilus. Tabla je bila ispunjena crteima - krugovima, trouglima, krivuljama, sinusoidima, kvadratima, lucima koje su presecale uporedne linije. ena je pokazivala crtee jedan za drugim, pomerajui stilus to je bre mogla, a deca su pevala u ritmu, pratei njene kretnje. Pol nastavi da oslukuje dok su se udaljavali; to je dublje zalazio u sie sa Harom, glasovi su postojali sve udaljeniji i prigueniji. "Drvo", orio se deji napev. "Drvo, trava, dina, vetar, planina, brdo, vatra, munja, kamen, stena, praina, pesak, toplota, zaklon, toplota, sitost, zima studen, praznina, erozija, leto, peina, dan, napetost, mesec, no, kaprok, peana plima, obronak, sadnica, zavoj..." "Kod vas kola radi i u ovakvim vremenima?" upita Pol. Lice joj se smari, a u glasu joj se javi prizvuk tuge: "Liet nas je tome nauio. Ne smemo izgubiti ni trenutka. Mrtav Liet ne sme biti zaboravljen. To je metod akobsa." Ona pree sa leve strane tunela, pope se na jedan ispust, razmae retki narandasti zastor i pomeri se u stranu: "Tvoj jali je spreman, Usule."

Pol zastade za trenutak pre no to joj se pridruio na ispustu. Najednom je osetio nelagodnost da ostane sam sa ovom enom. Sinulo mu je u svesti da je okruen nainom ivota koji se mogao razumeti jedino postulisanjem ekologije ideja i vrednosti. Postalo mu je jasno da ovaj slobodnjaki svet vreba na njega, da pokuava da ga podvede pod svoje obrasce. A znao je ta se krije u toj stupici - divlji dihad, religijski rat za koji je oseao da ga mora izbei po svaku cenu. "Ovo je tvoj jali", ponovi Hara. "Zato okleva?" Pol klimnu glavom i pope se pored nje na ispust. Zatim razgrnu zastor pred njom, primetivi da je tkanina prepletena metalnim vlaknima. Uao je za Harom najpre u malo predvorje, a zatim u jednu veu prostoriju, kvadratnog oblika, osnovice oko est metara, na ijem su se podu nalazile debele, plave prostirke; kamene zidove skrivale su plave i zelene tkanine, dok su sa ute tkanine na plafonu visile sjajne kugle, stvarajui takoe utu rasvetu. Prizor je ostavljao utisak starinskog atora. Hara stupi ispred njega, sa desnom rukom na boku, netremice ga posmatrajui. "Deca su kod jednog prijatelja", ree ona. "Doi e kasnije." Pol prikri oseaj nelagodnosti tako to poe da brzo razgleda prostoriju. Zastori sa desne strane, zapazio je, delimino su prikrivali jednu veu prostoriju, u kojoj su jastuci bili nabacani uza zidove. Osetio je blagu struju vazduha i ugledao ventilacioni otvor domiljato skriven zastorima pravo pred sobom. "eli li da ti pomognem da skine pustinjsko odelo?" upita ga Hara. "Ne... hvala." "Da ti donesem neto da pojede?" "Da." "U susednoj prostoriji nalazi se komora za oporavak." Ona pokaza rukom. "Tamo se moe odmoriti i okrepiti kada nisi u pustinjskom odelu." "Kazala si da moramo napustiti ovaj sie", ree Pol. "Zar ne bi trebalo da ponemo da se pakujemo?" "Bie uraeno u svoje vreme", uzvrati ona. "Krvnici tek treba da prodru na nau teritoriju." I dalje je oklevala, netremice ga posmatrajui. "ta je?" upita je on. "Nema oi Ibada", uzvrati ona. "To je neobino, ali ne i neprivlano."

"Donesi mi hranu", ree joj on. "Gladan sam." Ona mu se osmehnu - lukav enski osmejak koji je na njega delovao uznemirujue. "Tvoja sam sluavka", ree ona i graciozno se okrenu, zanjihavi bokovima kroz teak zidni zastor, koji je skrivao ulaz u uski prolaz. Oseajui srdbu prema samome sebi, Pol proe kroz retki zastor sa desne strane i obre se u veoj prostoriji. Ostao je na pragu za trenutak, obuzet neodlunou. Tog asa mu pade na um ani... ani koja je upravo izgubila oca. Po tome smo slini, pomisli on. Jecav krik zaori se iz spoljnih hodnika; jainu su mu priguili mnogobrojni zastori. Zatim se ponovo oglasi, ovoga puta neto udaljeniji. Pa opet. Pol tada shvati da to neko oglaava vreme. U svesti mu istog asa sinu da nigde nije video asovnike. Blag miris zapaljenog kreozotskog grma zapahnu mu nozdrve, potisnuvi sveprisutni zadah siea. Polu postade jasno da je ve uspeo da ublai estoko dejstvo lokalnih mirisa na svoja ula i svest. A onda mu ponovo na um pade majka i on se upita na koji e nain ona biti uklopljena u pokretnu montau budunosti... ona i ker koju je nosila u utrobi. Varljiva vremenska svest zaigra oko njega. On estoko odmahnu glavom, usredsredivi panju na pokazatelje koji su govorili o izuzetnoj dubini i irini ove slobodnjake kulture koja ih je upila u sebe. Sa svojim tananim neobinostima. Video je neto u peinama i ovoj prostoriji - neto to je sugerisalo znatno vee razlike od svih sa kojima se prethodno suoio. Ovde nije postojao otkriva otrova, niti je bilo gde u celoj naseobini bilo i traga od njegove upotrebe. Ali, on je mogao da oseti prisustvo raznih otrova u smradu siea - jakih, kao i onih obinih. Iza njega se zau utanje zastora i on pomisli da se to Hara vratila donevi hranu. Ali kada se okrenuo, ugledao je dva deaka - ne starija od deset godina kako ga posmatraju radoznalim oima. Obojica su imala po mali kris-no, oblika kindala, i drala su ruke na drkama. Polu tog trenutka padoe na um prie koje je uo o Slobodnjacima - prie o tome da se i njihova deca bore podjednako estoko kao i odrasli.

15.

Ruke se kreu, usne se kreu... Ideje kuljaju iz njegovih rei, A oi mu prodiru unakolo! On je ostrvo Svojstva!

Opis iz 'Prirunika o Maud'Dibu' princeze Irulan

Fosforne cevi u dalekim gornjim delovima peine bacale su mutnu svetlost na dupke punu unutranjost, negovetavajui ogromne razmere ovog prostora obavijenog stenom... veeg, kako se Deski inilo, ak i od Zborne Dvorane njene benegeseritske kole. Koliko je mogla da proceni, vie od pet hiljada ljudi sakupilo se ovde ispod ispusta na kome je ona stajala sa Silgarom. A jo su pridolazili. Vazduh je bio ispunjen amorom ljudi. "Sin ti je pozvan da doe ovamo, Sajadina", ree Stilgar. "eli li da uzme udela u tvojoj odluci?" "Da li bi on mogao da promeni moju odluku?" "Vazduh kojim govori dolazi, dodue, iz tvojih sopstvenih plua, ali..." "Odluka ostaje na snazi", ree ona. Oseala je, meutim, bojazan i pitala se da li bi valjalo da iskoristi Pola kao izgovor za povlaenje sa ovog opasnog puta. Trebalo je, takoe, misliti na neroenu ker. Ono to je ugroavalo telo majke, ugroavalo je i telo keri. Pristigli su ljudi sa smotanim tepisima, stenjui pod njihovom teinom. Kada su sruili tovar na povrinu ispusta, podigli su se oblaii praine. Stilgar je uze za ruku i povede je natrag u akustini rog koji je obrazovao stranje ivice ispusta. Pokazao je na kamenu klupu unutar roga. "asna Majka e sedeti ovde, ali ti moe da se tu odmara dok ona ne doe." "Radije u da stojim", ree Desika.

Posmatrala je ljude kako odmotavaju tepihe, prekrivajui ispust, povremeno bacajui pogled na gomilu. Sada je na kamenom podu bilo najmanje deset hiljada ljudi. I jo su pridolazili. Napolju, u pustinji, znala je, ve se sputao crvenkasti sumrak, ali ovde, u peinskoj dvorani, bila je veita polutama, siva ogromnost ispunjena ljudima koji su doli da vide kako ona stavlja ivot na kocku. U gomili, s njene desne strane, napravi se prolaz i ona vide Pola, koji se pribliavao praen dvojicom deaka. Maliani su odavali utisak stvorenja koja se razmeu sopstvenom vanou. Drali su ruke na noevima i mrko pogledali na zidove ljudi s obe strane. "Sinovi Jamisa koji su sada sinovi Usula", ree Stilgar. "Shvatili su ozbiljno svoju dunost pratilaca." On se usudi da uputi smeak Desiki. Desika primeti da on ulae napor da joj popravi raspoloenje; bila mu je zahvalna zbog toga, ali nije bila u stanju da odvoji misli od opasnosti koja ju je ekala. Nemam izbora do da uradim ovo, pomisli ona. Moramo brzo da delamo ako elimo da osiguramo mesto meu Slobodnjacima. Pol se pope na ispust, ostavljajui deake ispod. Zaustavio se ispred majke, uputio pogled prema Stilgaru, a zatim ga ponovo vratio na Desiku. "ta se dogaa? Mislio sam da sam pozvan na zasedanje saveta." Stilgar podie ruku, zahtevajui tiinu, i pokaza levo od sebe, gde se u gomili otvorio jo jedan prolaz. ani je dolazila iz tog pravca, a crte njenog vragolastog lica bile su iskrivljene u izraz bola. Na sebi nije imala pustinjsko odelo, ve je nosila ljupku, plavu odoru, koja nije imala rukava. Blizu ramena ne levoj ruci bila je privezana jedna zelene marama. Zeleno u znak alosti, pomisli Pol. Bio je to jedan od obiaja koji su mu dvojica Jamisovih sinova posredno objasnila, rekavi mu da oni ne nose zeleno zato to su ga prihvatili kao ocazatitnika. "Jesi li ti Lisan al-Gaib?" pitali su ga. Pol je tada osetio dihad u nihovim reima; otresao se ovog neugodnog pitanja, postavivi svoje - saznavi pri tom da Kalef, stariji od dvojice, ima deset godina i da je roeni sin Geofa. Orlop, mlai, imao je osam godina i bio roeni sin Jamisov. Bio je neobian taj dan proveden sa ovom dvojicom maliana, koji su bdeli nad njim, jer je on to traio; uvali su ga od radoznalaca, dajui mu vremena da se

pozabavi svojim mislima i prorokim pamenjima, da smisli nain na koji bi osujetio dihad. Sada se, stojei pored svoje majke na ispustu peine i prelazei pogledom preko gomile, pitao da li uopte postoji nain da se sprei razbuktavanje divljih ratnikih strasti ovih fanatinih legija. ani su, dok se pribliavala ispustu, na izvesnoj razdaljini sledile etiri ene, koje su u nosiljci nosile jo jednu. Desika je, ne obazirui se na anino pribliavanje, svu panju usredsredila na enu u nosiljci: smeuranu, izboranu i zbrkanu staricu u crnoj odori sa zabaenom kapuljaom, koja je otkrivala zategnut vor sede kose i vrpast vrat. Nosaice blago spustie teret na ispust, a ani pomoe starici da stane na noge. Ovo je, dakle, njihova asna Majka, pomisli Desika. Starica se potpuno nalegla na ani dok je epajui prilazila Desiki, izgledajui kao snop prua umotan u crnu odeu. Zaustavila se ispred Desike i nekoliko dugih trenutaka piljila u nju pre no to je progovorila promuklim apatom: "Dakle, ti si ta." Stara glava se nesigurno zaklati na tankom vratu. "edut Mejps je imala pravo to te je saeljavala." Desika uzvrati hitro, sa prezirom: "Nije mi potrebno niije saaljenje." "To ostaje da se vidi", proita starica. Okrenula se iznenaujue hitro i stala naspram gomile. "Reci im, Stilgare." "Zar moram?" upitao je. "Mi smo ljudi Misra", ree starica kripavim glasom. "Otkako su nai Suni preci pobegli sa Nilotik al-Ourouba, znamo samo za beanje i smrt. Mladi moraju da ive da nam narod ne bi izumro." Stilgar duboko udahnu vazduh i istupi dva koraka napred. Desika oseti kako se muk iri peinom - sada je tu bilo oko dvadeset hiljada ljudi koji su utke stajali, gotovo bez ijednog pokreta. To je nagna da se iznenada oseti majunom i ispunjenom oprezom. "Noas moramo da napustimo ovaj sie, koji nam je toliko dugo pruao okrilje, i da krenemo na jug u pustinju", ree Stilgar. Njegov glas je grmeo preko uzdignutih lica, odjekujui silinom koju mu je davao akustini rog s kraja ispusta. Gomila je dalje ostala beumna.

"asna Majka mi kae da ne moe da preivi jo jednu hajru", ree Stilgar. "Ranije smo iveli bez asne Majke, ali nije dobro da ljudi trae nov dom u ovako tekim vremenima." Gomila se najednom uskomea, talasajui se u amoru i strujanjima uznemirenosti. "Da ne bi dolo do toga", ree Stilgar, "naa nova Sajadina, Desika arobnjak, pristala je da se obred obavi sada. Dae sve od sebe da ne ostanemo bez snage koju nam daje asna Majka." Desika arobnjak, pomisli Desika. Primetila je kako Pol zuri u nju oima punim pitanja, ali su mu usta utala pod utiskom neobinosti oko njih. Ako umrem pri ovom pokuaju, ta e se desiti sa njim? upita se Desika. Ponovo je obuzee crne slutnje. ani odvede staru asnu Majku do kamene klupe u dubini akustinog roga, a zatim se vrati i stade pored Stilgara. "Da ne bismo izgubili sve ako Desika arobnjak ne uspe", ree Stilgar, "ani, Lietova ki, bie sada posveena u Sajadinu." On napravi korak u stranu. Iz dubine akustinog roga do njih dopre stariin glas, kao pojaan apat, hrapav i prodoran: "ani se vratila sa hajre - ani je videla vode." Iz gomile je podie amoran odziv: "Videla je vode." "Posveujem Lietovu ker u Sajadinu", zauta starica. "Primljena je", odazva se gomila. Pol je jedva uo obred, jer mu je panja jo bila zaokupljena onim to je reeno o njegovoj majci. Ako ne uspe? Okrenuo se i bacio pogled natrag, prema onoj koju su zvali asna Majka, osmotrivi sasuene, smeurane crte lica, nedokuivu, plavu nepokretnost starih oiju. Izgledala je kao da bi je i lahor oduvao, pa ipak postojalo je neto u njoj to je nagovetavalo da bi mogla da ostane netaknuta ak i kada bi se nala na udaru Koriolis oluje. Obavijala ju je ista ona aura moi koje se seao iz susreta sa asnom Majkom Gaius Helen Mohijam kada ga je ova stavila na uasnu probu gom dabara. "Ja, asna Majka Ramalo, iji glas zbori kao mnotvo, kaem vam ovo", ree starica. "Prikladno je da ani postane Sajadina." "Prikladno je", odazva se gomila.

Starica klimu glavom, proaptavi: "Dajem joj srebrna nebesa, zlatnu pustinju i njene blistave stene, zelena polja koja e tek nastati. Dajem ovo Sajadini ani. A da ne bi zaboravila da je sluga svih nas, njoj padaju u deo ropski zadaci u ovoj Ceremoniji Semena. Neka bude po voljiai-huluda." Ona podie smeu i mravu ruku, a zatim je spusti. Oseajui kako je predstojea ceremonija ve zahvata i nosi putem bez povratka, Desika pogleda Polovo lice, na kome je stajao upitan izraz, a onda se pripremi za obred. "Neka majstori vode istupe", ree ani glasom u kome se jedva oseala nesigurnost njenih mladih godina. Desika najednom oseti da se nalazi u ii opasnosti, nasluujui njeno prisustvo u pomnom motrenju gomile, u tiini. Grupa ljudi prokri sebi put du krivudavog prolaza kroz masu. Pojavili su se u dnu peine i prili u parovima. Svaki par je nosio po jednu konu vreu veliine dve ljudske glave. Vree su se teko njihale. Dvojica prvih poloie vreu pored aninih nogu, na stenoviti ispust, i povukoe se. Desika pogleda vreu, a zatim ljude. Kapuljae su im bile zabaene, otkrivajui dugaku kosu uvijenu i privrena na potiljku. Tamne duplje njihovih oiju bez straha se zagledae u nju. Teak miris cimeta podizao se iz vree i lebdeo oko Desike. Zain? upita se ona. "Ima li vode?" upita ani. Majstor vode sa leve strane, ovek nagren purpurnim oiljkom na korenu nosa, potvrdi klimanjem glave: "Ima vode, Sajadina. Ali ne moemo je piti." "Ima li semena?" upita ani. "Ima semena", ree ovek. ani klee i poloi ruke na vreu koja je podrhtavala. "Neka su blagosloveni voda i seme." Bilo je neeg prisnog u ovom obredu i Desika ponovo pogleda asnu Majku Ramalo. Starica se uurila na seditu, zatvorenih oiju kao da spava. "Sajadina Desika", zovnu je ani. Desika se okrete i susrete devojin pogled.

"Da li si probala blagoslovenu vodu?" upita je ani. Pre nego to je Desika stigla da odgovori, ani nastavi: "Nije mogue da si probala blagoslovenu vodu. Ti dolazi iz jednog drugog sveta i ne uiva tu povlasticu." Gomilom proe uzdah i zau se utanje odora, od ega Desiku podioe marci. "etva je bila bogata, a tvorac uniten", ree ani. Ona poe da odmotava spiralnu odvodnu cev na vrhu vree. Desika oseti kako opasnost raste oko nje. Primetila je da je Pol obuzet misterijom obreda i da njegove oi vide samo ani. Da li je on ve proiveo ovaj trenutak u vremenu?, upita se Desika. Ona prinese ruku trbuhu, mislei na jo neroenu ker koja je bila tamo. Da li imam prava da dovodim u opasnost ivote nas dve? ani joj prui kraj odvodne cevi i ree: "Ovde se nalazi Voda ivota, voda vea od vode... Kan, voda koja oslobaa duu. Ako si ti asna Majka, ona e ti otvoriti vaseljenu. Nekaai-hulud presudi." Desika se lomila izmeu dunosti prema naroenoj keri i dunosti prema Polu. Zbog njega, znala je to, morala je da zgrabi cev i da ispije tenost iz vree... ali, u trenutku kada se sagla da to uini, sva njena ula osetie opasnost. Sadraj vree imao je gorak miris, slian mirisu mnogih, njoj dobro poznatih otrova, ali i razliit od njih. "Sada mora da ispije", ree ani. Vie nema povratka, pomisli Desika. Nita u itavoj njenoj bene-geseritskoj obuci nije joj ukazivalo na izlaz. ta li je to? upita se ona. Neka tenost? Droga? Nagla se nad cev i osetila miris cimeta, setivi se najednom pijanstva Dankana Ajdaha. Zainska tenost?, upita se. Zgrabila je ustima kraj cevi i povukla mali gutljaj. Osetila je ukus zaina, blagu ljutinu na jeziku. ani zatim pritisnu vreu i snaan mlaz iknu u Desikino grlo. Pre nego to je stigla bilo ta da uini, tenost joj je ve bila u utrobi. Sada joj je jedino preostalo da pokua da sauva mirnou i dostojanstvo. "Prihvatiti malu smrt ponekad je gore od same smrti", ree ani. Zurila je u Desiku, iekujui.

Desika joj uzvrati pogled, jo drei cev u ustima. Ukus tenosti oseala je na nepcima, u nozdrvama, na obrazima, u oima... sada je bio sladak. Osveavajui. ani jo jednom istisnu tenost u Desikina usta. Slastan. Desika je prouavala anino lice, njene vragolaste crte, nalazei u njima slinost sa Liet-Kinesom, nasledne odlike koje vreme jo nije sasvim uobiilo. Dali su mi drogu, pomisli ona. Ali ova se razlikovala od bilo koje druge, njoj poznate droge, a kroz benegeseritsku obuku okusila je mnoge narkotike. anina prilika bivala je sve jasnija, kao da se ocrtavala prema jakoj svetlosti. Droga. Tiina se uskovitlala oko Desike. Svaki deli njenog tela prihvatio je injenicu da se neto dogaa. Uinilo joj se da je siuno zrno svesne praine, manje od bilo koje subatomske estice, a ipak sposobno da se kree i opaa svet oko sebe. Kao iznenadno otkrovenje, zastori se razmakoe i ona postade svesna psihokinestetikog irenja svog bia. Bila je zrnce peska, ali i nije. Peina je jo bila tu... kao i ljudi. Opaala ih je. Pol, ani, Stilgar, asna Majka Ramalo. asna Majka! U koli su kruili glasovi da neki nisu preiveli obred proizvoenja u asnu Majku. Droga ih je ubijala. Desika usredsredi panju na asnu Majku Ramalo, a zatim postade svesna da se sve ovo dogaalo u jednom zamrznutom deliu vremena... zaustavljenom samo za nju. Zato se vreme zaustavilo?, upita se ona. Gledala je sleene izraze lica oko sebe, primetivi zrnce praine koje je lebdelo iznad anine glave. ekati. U tom trenu joj stie odgovor nalik na eksploziju u svesti. Njeno lino vreme se zaustavilo da bi joj spasilo ivot.

Usredsredila se na psihokinestetiko irenje svog bia, zagledala se u sopstvenu unutranjost i smesta se suoila sa elijskim jezgrom, sa bunarom tame koji ju je prestaravio. To je mesto u koje mi ne moemo gledati, pomisli ona. To je ono to asne Majke pominju sa tolikom odbojnou i to samo Kvizac Haderah moe posmatrati. Shvativi ovo, donekle je povratila samopuzdanje i ponovo se usudila da se usredsredi na psihokinestetiko irenje, postajui i sama zrnce praine koje je unutar nje tragalo za opasnou. Otkrila ju je u drogi koju je progutala. U njoj je droga bila vrtlog estica koje su plesale, i to tako brzo da ak ni zaustavljanje vremena nije uspevalo da ih smiri. estice koje su plesale. Poela je da raspoznaje poznate strukture, veze atoma: ovde atom ugljenika, tamo lanac nalik na elisu... molekul glukoze. Nala se pred itavim nizom molekula, prepoznala je protein... ustrojstvo metil-proteina. Ahh! Bio je to unutranji bezglasni, mentalni uzdah i ona tada shvati prirodu otrova. Skliznula je u njega svojom psihokinetikom sondom; otkaila je esticu kiseonika, vezala ugljenik, ponovo uspostavila vezu sa atomom kiseonika... vodonika. Ova promena se irila... sve bre, dok se povrina katalitike reakcije otvarala za nove kontakte. Zaustavljenosti vremena nestade i ona oseti kretanje. Cev vree prionu na njene usne blago skupljajui kapi vlage. ani uzima katalizator iz mog tela da bi preobrazila otrov iz vree, pomisli Desika. Zato? Neko joj je pomogao da sedne. Videla je kako su dopratili asnu Majku Ramalo do nje, do dela ispusta zastrtog ilimom. Suvonjava ruka dotae joj vrat. A onda joj se jedna druga psihokinestetika estica probi u svest! Desika pokua da je potisne, ali estica je napredovala u njoj... blie... sve blie. Dodirnue se! Bilo je to poslednje, najpotpunije i konano sjedinjavanje dva bia, dve linosti spojene u jednu. To vie nije bila telepatija, ve uzajamna svest. Sa starom asnom Majkom!

Ali, Desika vide da asna Majka nije mislila o sebi kao o starici. Unutar te dve svesti, smeane zajedno, ukaza se jedna slika: devojka vesela i razigrana duha. Unutar zajednike svesti, devojka ree: "Da, takva sam ja." Desika je mogla samo da prihvati ove rei, ne i da odgovori na njih. "Uskoro e imati sve, Desika", ree unutranja slika. Halucinacija, pomisli Desika. "Ti zna da to nije tano", nastavi slika. "Sada moramo da pourimo. Ne bori se protiv mene. Nema mnogo vremena. Mi..." Nastade duga pauza, a onda: "Zato nam nisi rekla da si nosea?" Desiki nekako poe za rukom da joj u sebi odgovori: "Zato?" "Ovo vas obe menja! Sveta Majko, ta smo uinile?" Desika oseti prisilnu promenu u uzajamnoj svesti, a zatim opazi prisustvo tree estice sa unutranjim okom. Divlje je poigravala, kruei. Zraila je ist strah. "Mora biti jaka", ree slika asne Majke. "Srena si to nosi ba ker. Ovo bi ubilo muki plod. Sada, oprezno... polako... dodirni svoju ker. Budi svoja ker. Upij strah... stiaj se... upotrebi svoju hrabrost i svoju snagu... polako sada... polako..." Uskovitlana estica se pribliila i Desika se nape da je dodirne. Strah je zapretio da e je savladati. Oduprla mu se jedinim sredstvom koje je poznavala: Neu se bojati. Strah je ubica uma... Litanija joj je donela prividan mir. estica se umirila naspram nje. Rei nee pomoi, pomisli Desika. Spustila se na ravan emocionalnog reagovanja, poela da zrai ljubavlju, utehom, toplom, zatitnikom smirenou. Strah se povukao. Jo jednom se nametnulo prisustvo asne Majke, ali sada je dolo do utrostruavanja uzajamne svesti... dve su bile aktivne, a trea, nepomina, mirno je upijala. "Vreme me sputava", ree asna Majka, "a ja imam mnogo toga da ti dam. I ne znam da li e tvoja ker moi da primi sve, a da pri tom ouva svoje mentalno zdravlje. Ali tako mora biti: potrebe plemena su pree od svake druge stvari." "ta?"

"uti i prihvataj!" U Desikinoj svesti poelo je da se odmotava nagomilano iskustvo. Bilo je to nalik na traku sublimacionog projektora koji je sluio u koli Bene Geserita... ali se ova odmotavala bre... zaslepljujue brzo. A ipak... pregledno. Smesta je prepoznavala svako iskustvo: bio je tu jedan ljubavnik - muevan, bradat, tamnih slobodnjakih oiju - i Desika oseti njegovu snagu i nenost, kao i itav njegov ivot u jednom trenu, kroz seanje asne Majke. Nije bilo vremena za razmiljanje o tome kakvog e uticaja sve ovo imati na ker u njenoj utrobi; bilo ga je tek toliko da se prima i pamti. Iskustva su uticala u Desiku: roenje, ivot, smrt, vane i nevane stvari, izlivanje pojedinano doivljenog vremena... Zato se obruavanje peska sa vrha stene urezalo u pamenje, upita se Desika. Prerano je postala svesna onoga to se deavalo: starica je umirala i umirui je ulivala svoja iskustva u Desikinu svest, kao to se voda sipa u olju. Dok je Desika to posmatrala, trea estica utonu natrag u svoju jo neroenu svest. U umiranju - zaeu, stara asna Majka ostavi svoj ivot u Desikinom seanju kroz nerazgovetni ropac. "Dugo sam te ekala", proaputa ona. "Evo ti moj ivot." I bio je tamo, uauren, svaki njegov deli. ak i trenutak smrti. Ja sam sada asna Majka, shvati Desika. I tog trenutka joj postade jasno da je odista stekla upravo onaj status koji se oznaava kao benegesertiska asna Majka. Otrovna droga ju je preobrazila. To nije bilo ba onako kako su to obavljali u koli Bene Geserita, znala je. Niko je nikada nije uveo u te tajne, ali znala je. No, ishod je bio istovetan. Desika oseti ker-esticu kako jo dotie njenu unutranju svest, ispituje je bez odgovora. Straan oseaj osamljenosti prostruja Desikom kada je shvatila ta joj se dogodilo. Ugledala je sopstveni ivot kao usporeno ustrojstvo dok su se oko nje drugi ivoti sve bre kretali, tako da je pleua meuigra postala jasnija.

Oseanje estice-svesti lagano je slabilo, jaina se smanjivala kako joj se telo oslobaalo dejstva droge, ali jo je oseala prisustvo druge estice, dodirujui je sa oseanjem krivice zbog toga to je dozvolila da joj se sve to dogodi. Uinila sam to, sirota moja mala, neoformljena keri. Dovela sam te u ovu vaseljenu i izloila sam tvoju svest svim njenim raznolikostima bez ikakve odbrane. Slabaan zraak ljubavi-utehe, kao neki odraz onoga to je ona ispoljila, stie od druge estice. Pre nego to je Desika mogla da odgovori, osetila je prisustvo adaba, opsesivnog seanja. Valjalo je neto uiniti. Tragala je za tim, pipajui, shvativi da je jo omamljena poslednjim tragovima promenjene droge, koja joj je proimala ula. Mogla bih to da izmenim, pomisli ona. Mogla bih da odstranim dejstvo droge i uinim je nekodljivom. Ali, osetila je da bi to bilo pogreno. Uestvujem u obredu sjedinjavanja. Spoznade tada ta joj valja initi. Desika otvori oi i pokaza na vreu s vodom koju je ani drala iznad nje. "Blagoslov je tu", ree Desika. "Pomeajte vode, pustite da promena uzme maha i neka blagoslov prime svi ljudi." Neka katalizator obavi svoj posao, pomisli ona. Neka ga narod pije i neka svako na tren doivi vrhunsku svest o drugima. Droga vie nije opasna... sada kada ju je asna Majka preobrazila. Opsesivno seanje je jo delovalo na nju, nameui se. Shvatila je da jo neto treba da uini, ali droga ju je spreavala da se usredsredi. Ah-h-h-h-h... stara asna Majka. "Spojila sam se sa asnom Majkom Ramalo", ree Desika. "Nje vie nema, ali ipak je tu. Neka se obredom oda poast uspomeni na nju." Gde li sam nauila ove rei?, upita se Desika. A onda shvati da su potekle iz jednog drugog seanja, iz ivota koji joj je bio dat i koji je sada bio deo nje same. Ipak, inilo joj se da neto nedostaje tom poklonu. Neka samo orgijaju, ree drugo seanje u njoj. "ivot im prua tako malo zadovoljstava. Da, tebi i meni potrebno je jo malo vremena da se upoznamo pre nego to se izgubim i iscurim kroz tvoja seanja. Ve se oseam vezana za tvoje

pojedine delove. Ah-h-h, um ti je pun zanimljivih stvari. Nebrojeno je mnogo stvari o kojima nikada nisam ni sanjala." I um-seanje, zaauren u njoj, otvori se Desiki, dozvoljavajui joj da pogleda niz iroki hodnik prema drugim asnim Majkama unutar drugih asnih Majki unutar drugih asnih Majki - i tako unedogled... Desika se tre, preplaena milju da se moe izgubiti u okeanu vlastitog bia. Hodnik je jo bio tu, otkrivajui Desiki da je slobodnjaka kultura bila mnogo starija nego to je ona to i pomiljala. Videla je da je Slobodnjaka bilo na Poritrinu, ljudi koji su omekali ivei na planeti sa pogodnim uslovima za ivot, laki plen carskih prepada u potrazi za rtvama neophodnim za osnivanje ljudskih kolonija na Beli Tegeuse i Salusi Sekundus. Oh, cviljenje koje je Desika osetila u tom rastanku. Iz dubine hodnika povika jedan glas-slika: "Zabranili su nam Radiluk!" Kroz unutranji hodnik, Desika ugleda bedne kolibe robova na Bela Tegeusi, kao i nain na koji su birani ljudi za naseljavanje Rosaka i Harmontepa. Prizori neverovatnih zverstava otvarali su se pred njom kao latice nekog stranog cveta. Sada je jasno razabirala nit prolosti prenoenu sa Sajadine na Sajadinu - u poetku usmeno, skrivenu u peanim pesmama, a zatim preienu, kroz njihove vlastite asne Majke, zahvaljujui otkriu droge na Rosaku... i konano dovedenu do tanane snage na Arakisu u otkriu Vode ivota. Tamo daleko, u unutranjosti hodnika, jedan drugi glas povika: "Nikada ne treba oprostiti! Nikada zaboraviti!" Ali, Desikina panja bila je usredsreena na otkrie Vode ivota, poto je spazila njen izvor: tenost koju izbacuje peani crv, tvorac na izdisaju. I, kada je u svom novom oseanju ugledala kako ga ubijaju, ona zadra uzdah. Stvorenje je davljeno! "Majko, jesi li dobro?" Bio je to Polov glas i Desika se napregla da izie iz unutranje svesnosti, da ga pogleda, svesna svojih dunosti prema njemu, ali ljuta zbog njegovog prisustva. Ja sam poput osobe ije su ruke nepokretne, bez oseaja od prvog trenutka svesnosti - sve dok im jednog dana nije nametnuta sposobnost oseanja. Misao ostade da visi u njenom umu poput sveobuhvatne svesti. I ja kaem: "Pogledajte? Imam ruke!" Ali ljudi oko mene kau:ta su to ruke?

"Je li ti dobro?" ponovi Pol. "Da." "Mogu li i ja da pijem?" On pokaza na vreu u aninim rukama. "ele da pijem." Ona uoi skriveni smisao u njegovim reima: shvatila je da je otkrio otrov u prvobitnoj nepromenjenoj supstanci i da je bio zabrinut za nju. Desika se zapita tog trenutka koje su granice Polovog predvianja. Njegovo pitanje joj je mnogo otkrilo. "Moe da je ispije", ree ona. "Promenjena je." Zatim pogleda Stilgara, koji ju je promatrao tamnim oima. "Sada znamo da nisi lana", ree on. I ovde je osetila skriveno znaenje, ali joj je omamljenost od droge jo zamraivala ula. Kako je bila topla i ublaujua. Ba lepo od Slobodnjaka to su joj omoguili ovakvo drutvo. Pol vide da droga ovladava njegovom majkom. On pretrai svoje seanje - nepromenjivu prolost, talase moguih budunosti. Bilo je to nalik na podrobno ispitivanje kroz zarobljene trenutke vremena, koji su rastrojavali soivo unutranjeg oka. Teko je bilo razumeti parie kada se otrgnu iz tog toka. Droga... mogao je da prikupi znanje o njoj i da shvati koji uticaj ima na njegovu majku, ali to je bilo poznavanje lieno svog prirodnog ritma i sistema uzajamnih uticaja. Odjednom shvati da je jednu stvar predstavljalo videti prolost u sadanjosti, ali pravi test predvianja ogledao se u vienju prolosti u budunosti. Sve je jo bilo drugaije nego to je izgledalo. "Ispij", ree ani, poturivi mu cev vodne vree pod nos. Pol se uspravi, zagledavi se u ani. U vazduhu je oseao uzbuenje svetkovine. Znao je ta e mu se dogoditi ako ispije ovaj zain sa kvintesencijom supstance koja mu je donela promenu. Vratio bi se viziji istog vremena, vremena koje je postalo prostor. Droga bi ga uznela do vrtoglavih visina i nagnala ga da shvati. Stojei iza ani, Stilgar ree: "Ispij to, mome. Usporava obred." Pol oslunu buku gomile, zauvi estinu u njihovim glasovima... "Lisan alGaib", govorili su. "Muad'Dib!" On spusti pogled na majku. Izgledalo je da je sedei mirno zaspala; disanje joj je bilo duboko i pravilno. U njegovu svest uroni reenica iz

budunosti koja je predstavljala njegovu usamljenu prolost: Ona spava u Vodama ivota. ani ga povue za rukav. Pol stavi u usta kraj cevi, zauvi uzvike ljudi oko sebe. Trenutak potom oseti kako mu se tenost sliva niz grlo, kada ani pritisnu vreu, i na as ga obuze vrtoglavica od toga. ani ukloni cev i dodade vreu rukama koje su posezale za njom sa poda peine. Polova panja se usredsredi na njenu miicu i zelenu traku bola. Kada se uspravila, ani opazi pravac njegovog pogleda i ree: "Mogu da ga oplakujem ak i u srei voda. To bi bilo neto to nam je on podario." Ona poloi svoju ruku u njegovu, povevi ga du ispusta. "Imamo neto zajedniko, Usule: nae oeve su pobili Harkoneni." Pol poe sa njom. Imao je oseaj da mu je glava bila odvojena od tela, a zatim ponovo pripojena pomou udnih veza. Noge su mu bile udaljene i mlitave. Uli su u uzani boni prolaz, iji su zidovi bili slabo osvetljeni sjajnim kuglama. Pol oseti da droga poinje da deluje u njemu na svoj jedinstven nain, otvarajui vreme kao laticu cveta. Morao je da se osloni o ani kada su zaokrenuli u sledei senoviti tunel. Meavina otrine i mekoe koju je osetio ispod njene odore uzburka mu krv. To oseanje se preplelo sa dejstvom droge, uvijajui budunost i prolost u sadanjost, ostavljajui mu najtananiju marginu trostruke ie. "Poznajem te, ani", proaputa on.. "Sedeli smo na ispustu iznad peska dok sam umirivao tvoje strahove. Milovali smo se u tami siea. Mi smo..." Najednom oseti da gubi iu, pokua da zatrese glavom, posrnu. ani ga pridra i uvede kroz gusti zastor u utu toplinu privatne odaje... niski stolovi, jastuci, slamarice za spavanje ispod narandaste prekrivke. Pol postade svestan da su se zaustavili, da ani stoji ispred njega i da se u njenim oima ogleda tihi uas. "Mora mi rei", proaputa ona. "Ti si Sihaja", ree on, "pustinjsko prolee." "Kada pleme deli Vodu", ree ona, "onda smo zajedno - svi, koliko god nas ima. Mi... delimo. Mogu da... osetim ostale sa mnom, ali bojim se da delim sa tobom." "Zato?"

On pokua da uspostavi iu na njoj, ali prolost i budunost pretapali su se u sadanjosti, zamuujui njenu sliku. Video ju je na nebrojeno mnogo naina, poloaja, dranja. "Postoji neto zastraujue u tebi", ree ona. "Kada sam te odvela od ostalih... uinila sam to zato to sam osetila ta oni ele. Ti... vri pritisak na ljude. Ti... nagoni nas da vidimo stvari!" On s naporom uspe da progovori razgovetno: "ta ti vidi?" Ona spusti pogled prema njegovim rukama. "Vidim dete... u mojim rukama. To je nae dete, tvoje i moje." Ona stavi ruku na usta. "Kako to mogu da znam svaku sitnicu o tebi?" U izvesnoj meri su nadareni, ree mu vlastiti um. Ali potiskuju to zato to ih uasava. U trenutku jasnoe, on primeti kako ani drhti. "ta hoe da kae?" upita on. "Usule", proapta ona jo drhtei. "Ne moe ui u budunost", ree on. Duboko saaljenje prema njoj proe mu celo bie. Privue je ka sebi i pomilova po glavi. "ani, ani, ne boj se." "Usule, pomozi mi", uzviknu ona. U asu kad je ona to rekla, dejstvo droge dostignu vrhunac: svi zastori konano su bili uklonjeni i pred njim se ukazala daleka, siva uzavrelost budunosti. "Tako si tih", ree ani. Poivao je vrsto u svesti, gledajui vreme kako se prostire svojom udnovatom dimenzijom, tanano uravnoteeno, ali i uzavrelo, usko, ali i prostrano poput mree koja sakuplja nebrojene svetove i sile, razapeta ica kojom je morao da ide, udaljene krajnosti izmeu kojih je morao da balansira. Sa jedne strane video je Carstvo, jednog Harkonena po imenu Fejd-Rauta, koji je bleskao prema njemu poput pogubne otrice, Sardaukare koji kuljaju sa matine planete da bi sejali pogrom po Arakisu, Esnaf koji kuje spletke i zavere, Bene Geserit sa njegovim programima selektivnog uzgajanja. Stajali su zbijeni poput olujnih oblaka na njegovom obzorju, gde su ih potisnuli niko drugi do Slobodnjaci i njihov Muad'Dib, usnuli slobodnjaki din, spreman da se otisne na svoj divlji sveti rat irom Vaseljene.

Pol je oseao da se nalazi u sreditu svega toga, u stoeru gde se svekolika struktura okretala; koraao je tanunom icom mira, optoenom sreom, sa ani koja je bila uz njega. Video je icu kako se prua pred njim, vreme srazmernog spokoja u nekom skrovitom sieu, trenutak mira izmeu razdoblja nasilja i estine. "Ne postoji nijedno drugo mesto mira", ree on. "Usule, ti plae", promrmlja ani. "Usule, snago moja, daje li to vodu mrtvima? ijim mrtvima?" "Onima koji jo nisu mrtvi", ree on. "Dopusti im onda vreme za ivot", ree ona. Dokuio je kroz maglu droge koliko je bila u pravu i silno je privio uz sebe. "Sihaja!" ree on. Ona mu stavi dlan na obraz. "Vie se ne bojim, Usule. Pogledaj me. Vidim sve to i ti vidi kada me tako privije uz sebe." "ta vidi?" upita on. "Vidim nas dvoje kako dajemo ljubav jedno drugome u trenucima spokoja izmeu oluja. To je jedino dobro i ispravno." Droga ga ponovo obuze i on pomisli: Toliko si mi puta pruila utehu i zaborav. Ponovo ga proe hiperosvetljenost novog doivljaja vremena i on oseti kako mu budunost postaje seanje - neno nedostojanstvo fizike ljubavi, deljenje zajednikog bia, mekota, blagost i nasilje. "Ti si jaka, ani", promrmlja on. "Ostani uz mene." "Uvek", uzvrati ona i poljubi ga u obraz.