Sie sind auf Seite 1von 13

SVEUILITE/UNIVERZITET VITEZ TRAVNIK FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE TRAVNIK

DEFINICIJA, POJAM I KARAKTERISTIKE KRIZE


SEMINARSKI RAD

PREDMET: KRIZNI MENAMENT PROFESOR: ASISTENT: STUDENT: SEMESTAR:

TRAVNIK, LIPANJ 2011

SADRAJ

1. UVOD ............................................................................................3 2. POJAM I DEFINICIJA KRIZE ----------------------------------------4 3. KARAKTERISTIKE KRIZE .......................................................6 3.1.Neoekivanost.............................................................................6 3.2 Nespremnost ..............................................................................6 3.3. Vremenski pritisak ..................................................................6 4.UZROCI KRIZE...........................................................................10 5.ZAKLJUAK ..............................................................................12 LITERATURA

1.UVOD
2

Za krizu moemo rei da je nepredvien negativni dogaaj, te da u svom trajanju prijeti i nanosi ozbiljne posljedice kompaniji, ili kompletnoj industriji. Kriza nije momenat ve je proces koji ima neke svoje faze kroz koje prolazi u svom zamahu. S obzirom da u poslovanju postoje faktori na koje moemo utjecati i oni na koje ne moemo, uz sve napore, kriza svojom pojavom moe biti uzrokovana ljudskim faktorom ili prirodnom silom, kao faktorom na koji ne moemo utjecati. Veinu kriza mogue je predvidjeti, ali svaka redovito iznenadi i prodrma gospodarstvo i lokalno i globalno. Kriza ma kakva bila je i reputacijska prjetnja za poduzee, jer odbija klijente ali i zaposlenike koji sve ee trae alternativno rjeenje kao izlaz iz krze. Veina organizacija i institucija jo uvijek ne razumije da je za suzbijanje krize potreban novi i moderniji menadment pristup i sposobnost razmiljanja na pravi nain. Kriza je problem zato to je ona rezultat, a ne uzrok naih problema. Te da bi se rijeili krizne situacije prije svega moramo prepoznati uzrok koji je do nje doveo. Cilj ovog rada je pojasniti pojam i utjecaj krize na poslovanje danas, nai uzroke koji su do krize doveli, te objasniti koje su to karakteristike krize. Predmet rada: Podruje upravljanja kompanijom na nain da se predvide i predpostave negativni utjecaji okoline i unutranjosti kompanije koji mogu da izazovu stanje krize, te na taj nain unite kompaniju ili neke njene sektore. Radna hipoteza: preduzea u krizi mogu da napreduju

2.POJAM I DEFINICIJA KRIZE


Pojam krize, koji vodi porijeklo iz grkog jezika, sasvim uopteno znai svaki iznenadan prekid do tada kontinualnog razvoja i, u uem smislu, situaciju razvoja koja oznaava zaokret odnosno vrhunac opasnog razvoja. Ona istovremeno odraava situaciju sa ekstremnom ambivalentnou mogunosti razvoja. Kriza oznaava "posebno stanje u razvoju jedne pojave; obrt stvari u odnosu na dotadanji tok1. Svaka kompanija na tritu prolazi kroz neki tok svoga poslovanja. Iako su u teroriji faze tog toka iste za sve kompanije u praksi se one dosta razlikuju. Svaka faza poslovnog procesa trebala bi kompaniji donjeti nove, bolje i krupnije rezultate, ali kroz svaku fazu kompanija se bori sa odreenim problemima. U svakoj od tih faza nalazi se i krizni momenat. Taka do koje poslovanje mora doi, ali je na menadmentu da iznae nain prelaska ili zaobilaska te take. Poslovna kriza je negativni razvoj poslovanja poduzea, kao posljedica dogaaja iz okruenja i/ili pogrenih poslovnih poteza menadmenta, koji izaziva negativne reakcija interesnih skupina i zahtjeva restrukturiranje poslovanja.2 Kriza je obino posljedica ranije donesenih pogrenih odluka nad ijom je provedbom menadment bio ustrajan. Moe se desiti i da je menadment donio dobru odluku ali je u trinom okruenju dolo do neke promjene koja je unitila kompletnu ideju i strategiju kompanije te izazvala krizu. Najvei problem u krizi imaju oni koji od preduzea imaju ili oekuju direktne korisi. Te su tako udarom krize pogoeni vlasnici uloenog kapitala, zaposlenici kompanije na svim nivoima pa ak i potroai proizvoda kompanije, jer ukoliko kompanija ne prevlada krizu odreenog proizvoda vie nee biti na tritu.

Seni; R., Luki; S.,M., Krizni menadment, Paneuropski univerzitet Apeiron,Banja Luka 2008. str25 2 http://www.ebizmags.com/koji-su-uzroci-poslovne-krize/: pristupljeno 21.06.2011 mr. sc. Dejana Dojinovi, MBA

U literaturi krizu poduzea opisuju kao nepoeljnu i neplaniranu situaciju preduzea ili neke oblasti preduzea koja smanjuje prinos ili smanjuje likvidnost, koja predstavlja neposrednu ili posrednu opasnost za preivljavanje preduzea, odnosno oblasti preduzea3. Svako poduzee je osnovano sa ciljem da proizvodi i prodaje proizvedeno, bilo to roba ili usluga. U tom svom poslanju dvije su temeljne krize. Kriza proizvodnog procesa, koja se tie menadmenta i organizacije, logistike i finansijskog dijela poslovanja i kriza nedostatka potroaa koja se tie kvalitativnog i marketing procesa. Naravno, ove krize imaju svoje daljnje podjele po osnovu svoga izvora, pa tako kriza proizvodnog procesa moe biti uzrokovana loim rukovodstvom kompanije, nepoznavanjem zakonskih okvira odreene industrijske grane, nedostatkom inovacija, neimanjem kvalitetnih kadrova. S druge strane kriza nedosatka potroaa moe se desiti zbog visokih cijena proizvoda ili usluge koju kompanija nudi pa je to vie pitanje socijalnog karaktera. Po ovome navedenom pravimo podjelu na pet vrsta kriza. To su, zapravo, pet vrsta greaka koje mogu djelovati pojedinano ili u kombinaciji. To su: ekonomska kriza, socijalna kriza, kriza rukovoenja. kriza prouzrokovana pravnim sistemom i elementarne nepogode4

Seni;R., Dr Luki;S., M., Krizni menadment, Paneuropski univerzitet Apeiron,Banja Luka 2008. str26 4 Muratovi.,H., Organizacijski preokret, Sarajevo 2006 str.26 (preoblikovano)

3.KARAKTERISTIKE KRIZE
U vrijeme svakodnevnog poslovanja i upravljanja organizacijom menaeri moraju jako dobro poznavati situacije kako poslovati u normalnim uvjetima i u uvjetima krize ,odnosno poznavati njihove glavne karakteristike. One se meusobno razlikuju ponekad po sadraju po trajanju po posljedicama i drugim karakteristikama. Uprkos tome , mogu se navesti tri karatkeristike za sve krize : - neoekivanost (neplaniranost) - nespremnost i - vremenski pritisak5 3.1.Neoekivanost Krize su obino neoekivane iako su neke bile pomalo jasno vidljive prije nastanka krize. Iako se smatra da se one mogu teko predvidjeti ili da se svjesno ne moe predvidjeti opasnost. Npr. ovakve krize koje se teko mogu predvidjeti su teroristiki napadi, ali za vodstvo poduzea je iznenaujue ako se ne pripreme i mogu biti u njihovom neposrednom okruenju npr medijima vladi i durgim domenima. 3.2. Nespremnost Kao drugu karakteristiku krize spominje se nespremnost. Menaderi poduzea se esto nau nespremni i neshvataju ozbiljno nastanak krize. esto se deava da dobivaju nekvalitetne informacije za odluivanje u svom poduzeu. Kad se desi situacija nespremnosti i neizvjesnosti koriste se statikim ocjenama. Pa u ovakvom suoavanju moraju znati da postoje dogaaji koji su malo vjerovatni ali koju prate krize sa velikim posljedicama. 3.3.Vremenski pritisak Kao treu karakteristiku krize obiljeava ga vremenski pritisak. Uslovima nespremnosti i prividne neoekivanosti menaderi moraju brzo reagirati i donositi brzo odluke nego inae to to rade to za njih predstavlja veoma visoki stres u takvim

Kekovi, Z., Keetovi, . , Krizni menadment I - prevencija krize, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Beograd,2006 str. 27

situacijama. Oni moraju biti svjesni prilikom upravljanja u trenutcima krize i da oblikuju program upravljanja za lake otkrivanje krize i kriznog planiranja. Da bismo opisali neku krizu, potrebno nam je da se usredotoimo na njene karakteristike. Kriza ima nebrojeno mnogo lica, te nam je za detaljan opis krize potreban odgovor na slijedea pitanja6: Koliko traje kriza?

Prilikom opisivanja krie kao procesa koji traje moramo imati na umu da krize opisuju uvijek proces zaotravanja, kojem je odreena, veinom relativno kratka vremenska perspektiva, tj. kriza ima momenat poetka, odnosno kraja koji se moe odrediti, ona nije nikakvo trajno stanje, ali izaziva trajne posljedice. podruja poslovanja oteena krizom se mogu sanirati, te ukloniti uzronik krize, ali to podruje e trajno biti obiljeeno kao slabija karika preduzea ili industrijske grane. Kako napada kriza?

Kriza napada principom kreativnog skoka. Krize ne impliciraju nikakve tokove razvoja pravolinijskog nego skokovitog oblika. Sa najveim stepenom energije dogaaju se iznenada srazmjerno velike promjene. Smatra se da je menadment kompanije imao dovoljno vremena i sredstava da predvidi krizu, te je taj ok momenta izazvan zapravo duim negiranjem problema ili je problem prepoznat ali niko nije aktivno radio na pronalasku rjeenja. ta rtvuje kompanija?

S aspekta napretka pojavu krize moemo objasniti kao kritiku dosadanjeg oblikovanja ivota. Krize imaju egzistencioni karakter, te ima mo uklapanja sa novim razornim uslovima i iznuuje nova rjeenja i napredne reakcije menadmenta, odnosno naine njihova ponaanja. Cijelokupno dosadanje oblikovanje ivota se od momenta krize ini se kao nedovoljno. Otuda se krizne take shvataju kao do mogueg unitenja. , osjetljive take, koje ono to je do sada ivjelo egzistencijalno ugroavaju i dovode

Muratovi .,H. Organizacijski preokret, Sarajevo 2006 str. 27 i 28 (preoblikovano)

Kako nastaju krize?

Krize nastaju zbog manjka znanja koje zahtjeva dinamino okruenje. Reakcija na krizu po strunjacima iz te oblasti je visok nivo oka pogoenih, sa strahom, bolom, tugom, gnjevom itd., koji se u procesu samo jo pootravaju, ali imaju i oni koji u stresnom periodu funkcioniu najbolje te su obino njihova rjeenja i princp izlaska iz krize. Koja su mogua rjeenja?

Da bi smo mogli rijeiti bilo koju krizu potrebni su nam resursi. Sluaju krize obino je predvodio osim slabe organizacije i nizak nivo ehnoloke opremljenosti ili nizak nivo funkcionalnog znanja. Resursi koji stoje na raspolaganju za savladavanje krize stoje u nesrazmjeri sa veliinom problema koji se savlauje. Kompanija tada mora posegnuti za novim izvorima resursa, jer se uz stara znanja, organizaciju i resurse kriza moe samo produbiti. Dakle, potrebna su nova rjeenja. Da li je kriza iva?

Iako po vrsti rijei imenica, kriza ite kako ima karakter glagola, kriza je radnja, kriza se dogaa, traje prestaje, ponavlja se, iscrpljuje ali i nadahnjuje. Krize su "organski" fenomeni, tj. one nisu pravolinijske ili planirajue. nema nikakvih jasnih tokova ili mogunosti predvianja. zapravo krizu je mogue predvidjeti, ali tada nema dovoljno vremena za reorganizaciju ili sline poduhvate ve se samo nastoji u krizi preduzea spasiti ta se spasit da.7 Dvije aktivnosti su kljune, kad nam je jasno da kriza postoji: zaustavljanje krize i oporavak8. U zavisnosti da li su krizu izazvali interni ili eksterni faktori preduzea kompanija ima ili nema moguns djelovanja na krizu. Kriza koja je izazvana interno e biti rjeena mnogo bre i mnogo lake, ali e ipak izskivai napore. Interna kriza vezana je za procese unutar kompanije te e za njeno rjeavanje biti potreban unutarnji uzrok koji je do krize doveo a njega treba traiti u nekom predhodnom periodu, jer je kriza rezultat prolih akcija. kada se jednom prepozna uzrok krize bitno je na njega ispravno reagovati.

7 8

Muratovi., H., Organizacijski preokret, Sarajevo 2006 str. 27 i 28 ( preoblikovano) Muratovi., H., Organizacijski preokret, Sarajevo 2006 str 27 i 28 (preoblikovano)

Kvalitetna rekonstrukcija operativnog sistema koji nije davao dobre rezultate je za sad najbolje rjeenje. dakle, kvalitetna strategija je odgovor na krizu. Ukoliko krizu izazovu eksterni faktori, rjeavanje je dugotrajnije, mukotrpnije ali i skuplje. Eksterne krize mogu biti krize trita od finansijskog do potroakog ili prirodna katastrofa koja uniti preduzee u potpunosti. Problem je samo izabrati koje od ova dva zla je bolje. Kriza eksternog karaktera, finansijskog sekora posljednja je koja je pogodila svijetsku ekonomiju.kod ove krize je problem to se ne moe sa sigurnou rei iz ega je nastala, osim da je to bilo nepravilno kreiranje izvedenih finansijskih instrumenata, ne zna joj se tok, niti iko od renomiranih strunjaka moe rei do ada e da traje i kolike e i kakve posljedice ostaviti na privredu. S druge strane iste te posljedice na privredu Japana ostavile su nedavne poplave koje su zadesile to podruje, iako je priroda ila do te mjere da se u Japanu pojavi i nuklearna kriza. No ipak, Japanci su ti koji nekad u proloti nisu osigurali nuklerne reaktore te je taj njihov lo potez doveo do nuklearne krize, a ne poplava. Krizne situacije se karakteriu, prije svega, sljedeim tipinim stanjem stvari. Negativni rezultati poslovanja preduzea u duem periodu izazvani veinom putem stagnirajuih ili opadajuih aktivnosti preduzea uz rastue trokove. To dovodi do znatne potronje sopstvenog kapitala i opasnosti od prezaduivanja. Iz rastueg zaduivanja slijede vei izdaci za kamate, koji se ne mogu vii pokriti prinosima u kalkulaciji trokova po jedinici. Kroz naprijed pomenute akcije zaotrava se problem likvidnosti. esto postojea nedovoljna transparentnost podataka oteava ili ak onemoguava da se dovoljno rano spoznaju oteavajua djelovanja pogrenih odluka prolosti i trinih uticaja. I kada su simptomi krize relativno snani i ve se jasno mogu razaznati, esto nedostaje objektivnost rukovodstva pri ocjeni stanja. Mentalitetom uslovljen svrsishodan optimizam postojae jo kratko vrijeme i zamjenie ga pogoranje opte klime u preduzeu. Slabosti u rukovoenju i zbunjenost oko toga kako se moe savladati kriza pojaavaju kratkoroni pritisak na poslovanje, a time i psihiki stres.9

Seni.,R;. Luki S; Krizni menadment, Paneuropski univerzitet Apeiron,Banja Luka 2008. str29

Objektivna ocjena stanja esto ne postoji jer menadment sve do kraha uvjerava zaposlenike da je sve uredu, elei da ouvaju socijalni mir meu radnicima. Ta elja obino izrodi kontra efektom, trajkom i protestima radnika koji su u dananje vrijeme sve ei na ulicama naih gradova i gradova zemalja Regiona. Stanje u naim kompanijama j takvo da kriza izbija za krizom jer jo nisu uklonjene u potpunosti ni posljedice rata, loe uraene privatizacije, loih zakonskih okvira, zastarjele tehnologije, nedostatka novanih sredstava, nedostatka obrazovanih kadrova na visokim menaderskim kompanijama. Ovoga navedenog smo svi svjesni samo je pitanje dana kada e se ove karakteristike poklopiti u momentu i izazvati krizu i kolaps u BiH poslovnom sistemu.

4.UZROCI KRIZE Neprilagoenom trokovnom strukturom poslovanja i pogrenom procjenom budueg razvoja poslovanja, menadment kompanije priziva krizu. Openite, pa ak i neke vrlo male pogreke u glavnim zadaama rukovodstva na nivoima planiranja, upravljanja i kontrola na operativnoj i stratekoj razini mogu biti dominantne uzroke kriza. Onog trenutka kad se utvrdi ko je u prolosti najvie doprinio trenutnoj krizi poduzea, top meadment moe pozvati na odgovornost rukovodioce tog sektora ili one koji su se zalagali i borili za ideju koja je izazvala krizu. Priznanje greke je kljuni momenat prepoznavanja, uoavanja i eliminisanja krize jer je to osnova da se stvara potpuno nova poslovna politika. Dobra organizacija, ako se normalno razvija, ima tri faze razvoja: mala organizacija, srednja i velika

10

Prelazak u svaki novi stepen je izuzetno teak i moe izazvati velike organizacijske probleme.10 Prema profesorima Lippitu i Schmidtu preduzee u svom razvoju prolazi kroz odreene faze, koje ukoliko nisu pravilno koncipirane stavraju krizu. U fazi nastanka preduzea kriza moe proizai ukoliko menadment kompanije ne zna jasno i precizno odgovoriti na pitanja ta je kompanija spremna da riskira, te na koji nain ona moe preivjeti kao novonastala u svom okruenju. U jo mladoj firmi nalaze se jo dvije vane prepreke koje su od krucijalnog znaaja. Prva je kako se organizovati. Organizacija kompanije je jako bitna, da bi se znalo pravilno usmjeravati radnike prema predpostavljenim ciklusima nekog organizacijskog plana. Druga prepreka moe biti u nainu na koji kompanije poeli da izgradi imid u javnosti. Menadment kompanije mora imati jasan stav o tome na koji nain i kojom dinamikom e se govorii o toj kompaniji u medijima. U kakvim medijima e se o kompaniji govoriti, te da li e to biti oglaivakog ili nekog drugog karaktera. Kada je kompanija zrela kriza ju mnogo tee moe uzdrmati, jer su temelji poslovanja vrsti, pa ipak, menadment kompanije treba razmisliti o nekim romjenama. Dobra kontrola poslovanja na vrijeme e pokazati da li je prevelika potronja neke sirovine ili materijala u odnosu na konkurente, da li je kompanija dovoljno inovativna te da li joj trebaju novi kadrovi i svjei mozgovi. Ukoliko su odgovori potvrdni onda je kompanija predvidjela nadolazeu krizu pojedinog sektora te e uraditi sve da se ona ne desi i da se poslovanje nastavi kao do sad. Ono to je takoer bitno i na ta treba pripaziti kada je kompanija zrela su protekle godine poslovanja. Moe se desiti da je kompanija bila toliko optereena kreiranjem vrijednosti za lojalne kupce da se zaboravila dati u akciju privlaenja novih kupaca klijenata ili potroaa te je potrebno povui strateke korake i u tom pravcu.11

10 11

Muratovi., H., Organizacijski preokret, Sarajevo 2006 str 27 i 28 (preoblikovano) Osmanagi-Bedenik;N., Kriza kao ansa: Kroz poslovnu krizu do poslovnog uspjeha, Sveuilite u Zagrebu Ekonomski fakultet 2007 ( prepriano) str. 16 - 19

11

5.ZAKLJUAK
Kriza je fenomen koji ne umire. Neto to poput energije, idui kroz poslovne cikluse prelazi iz jednog oblika u drugi, ostavljajui za sobom gubitnike na poslovnom podruju. Ipak u krizi se raaju najbolje ideje, te se moe rei da sa druge strane kriza raa i pobjednike. Dok jedne kriza slomi, drugi u krizi prepoznaju novu ansu, iskoriste je i idu dalje, naprjed u nove poslovne poduhvate. Ove nove, moderne krize su teke i iscrpne jer ljudi nemaju dovoljna znanja da bi ovladali krizom koja moe pogoditi i napredni tehnoloki sistem. Danas je vie nego tana ona da to vie uimo to manje znamo. najvea kriza koja danas moe pogodti svijet je nedostatak znanja o podrujima koja su nam bitna i koja takoer moe pogoditi kriza. Tehnologija je naprimjer toliko uznapredovala a samo 10% ljudi u naem okruenju, visoko obrazovanih moe objasniti android platformu, princip na kojem radi satelitski program ili proces DNK analize. Sve ovo nabrojano prolazi u svojim fazama kroz svojevrsne krize. Nama danas treba ogromna koliina znaja, informacija i ideja da bi se znali nositi sa krizom koja moe pogoditi sve sektore privrede od astronomije preko nautike do tvornice za proizvodnju paznih proizvoda do malih i velikih poduzea. Zbog svega navedenog u radu hipotezu prihvaam ukoliko je kriza izazvana bilo ime osim prirodnom katastrofom koja moe da uniti glavni resurs koji preduzee u svom poslovnom procesu koristi.

12

LITERATURA
1.

Kekovi, Z., Keetovi, . Krizni menadment I - prevencija krize, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Beograd 2006 Muratovi.,H., Organizacijski preokret, Sarajevo 2006 Osmanagi-Bedenik;N., Kriza kao ansa: Kroz poslovnu krizu do poslovnog uspjeha, Sveuilite u Zagrebu Ekonomski fakultet 2007

2. 3.

4. Seni.,R;. Luki S; Krizni menadment, Paneuropski univerzitet Apeiron,Banja Luka 2008


5.

http://www.ebizmags.com/koji-su-uzroci-poslovne-krize/: mr. sc. Dejana Dojinovi, MBA

13