Zbornik radova Vizantolo{kog instituta H, 2006 Recueil des travaux de lInstitut detudes byzantines XII, 2006

UDK: 94(497.15:497.11:495.02)11

Tibor @ivkovi}

DUKQA IZME\U RA[KE I VIZANTIJE U PRVOJ POLOVINI XII VEKA

Odnos Ra{ke i Vizantije prema Dukqi tokom prve polovine XII veka nije dovoqno obja{wen u istoriografiji, kao {to nije razja{wen ni uzrok sukoba izme|u Ra{ke i Dukqe, koji je bio dugotrajan i krije u sebi uzroke koji su sami imali dugo trajawe. Otuda pretpostavka da su upravo privredni odnosi ~inili osnovni uzrok sukoba izme|u Ra{ke i Dukqe. S druge strane, Vizantija je u ovom sukobu u~estvovala da bi za{titila svoj geo-strate{ki polo`aj preko vazalnih dr`ava koje su slu`ile kao isturena stra`a prema Mlecima, Ugarskoj ili Normanima.

Ispitivawe politi~kih odnosa u trouglu Vizantija, Ra{ka i Dukqa zasnovano je na vizantijskim i doma}im izvorima, pri ~emu je potrebno ista}i da su vesti koje ovi izvori prenose nejednake vrednosti ili su u istoriografiji ocewivane na neujedna~en na~in. Vizantijski pisci, Jovan Kinam, Nikita Honijat ili Teodor Prodrom, imaju ve}i zna~aj i u wihovom tuma~ewu ne postoje bitnije nesuglasice.1 S druge strane, doma}i izvori predstavqaju daleko slo`eniji problem, a me|u wima posebno Letopis Popa Dukqanina, delo koje u istoriografiji jo{ uvek nije do`ivelo kona~an sud.2 Me|utim, posledwa poglavqa Letopisa Popa Dukqanina sadr`e podatke koji pobu|uju pa`wu i kojima se, kada je re~ o doga|ajima iz prve polovine H veka, u najve}oj meri mo`e ukazati poverewe.3 Tako, na primer, li~nosti du1 Za ocenu ovih vizantijskih izvora videti Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije IV, ured. G. Ostrogorski F. Bari{i}, Beograd 1971 (= VINJ IV). 2 O Letopisu Popa Dukqanina i oceni vesti koje donosi postoji obimna literatura, videti, F. [i{i}, Letopis Popa Dukqanina, Beograd Zagreb 1928, 3047 (= [i{i}, Letopis); T. @ivkovi}, O prvim poglavqima Letopisa Popa Dukqanina, I^ 44 (1998) 1134; Idem, O takozvanom saboru na Duvawskom poqu, Zbornik za istoriju Bosne i Hercegovine 4 (2004) 4565, gde su navedena i brojna starija mi{qewa. 3 [i{i}, Letopis, 179, smatrao je da je Letopis Popa Dukqanina, za XI i XII vek, a od ~esti ve} i za drugu polovinu X veka, u s u { t i n i d o b a r i s t o r i s k i i z v o r. V. ]orovi}, Primedbe o Dukqaninovoj Hronici, Scripta minora (neobjavqeni rukopisi), prir. B. Marinkovi}, Vaqevo 1998 (= ]orovi}, Primedbe), 77, tako|e se pozitivno izrazio o posledwim poglavqima

452

Tibor @ivkovi}

kqanskih ili srpskih vladara koje se javqaju u vizantijskim izvorima, Bodin, Vukan, Desa, Uro{, pomiwu se i u Letopisu Popa Dukqanina. Li~nosti koje se javqaju samo u Letopisu Popa Dukqanina knez Branislav, Gojislav; kraqevi Georgije (\or|e), Gradihna i Grube{a da pomenem samo neke ne treba dovoditi u sumwu samo zbog toga {to vizantijski pisci za wih ne znaju.4 Li~nost kraqa \or|a, Bodinovog sina, bila je poznata samo na osnovu Letopisa Popa Dukqanina, sve do 1938. godine, kada je u Bugarskoj prona|en olovni pe~at sa natpisom: Geor(gius) regis Bodini filius.5 Uzastopne smene ~ak sedam vladara Dukqe tokom prve polovine XII veka kraqevi Dobroslav, Ko~apar, Vladimir, \or|e (dva puta), Grube{a, Gradihna, knez Radoslav tako|e samo na prvi pogled mogu da navedu na sumwu u pouzdanost Letopisa Popa Dukqanina, ali kada se osmotre istovremene prilike u Ra{koj, gde su se na prestolu velikog `upana smenili: Vukan, Zavida, Uro{ I, Uro{ II, od kojih su oba Uro{a sigurno vladala po dva puta, a najverovatnije i Zavida6 ova senka sumwe nestaje i postaje jasno da su u pitawu o~igledno veoma burna vremena, pa bi se najpre vaqalo zapitati {ta je bio uzrok tako nestabilnim politi~kim prilikama u Ra{koj i Dukqi. Sporadi~ne vesti o prilikama koje su vladale u Dukqi ili Ra{koj tokom prve polovine H veka nalaze se, od doma}ih izvora, jo{ samo u @itiju Sv. Simeona od Stefana Prvoven~anog, ta~nije samo u onom delu gde se govori o ro|ewu Stefana Nemawe.7 Podaci iz poznijih srpskih rodoslova i letopisa prenose samo daleko se}awe na ove doga|aje, koje je za istorijsku nauku od slabe koristi.8
Letopisa: pri~awe ima toliko pojedinosti i povezanosti, i toliko konkretnog, da je pisac tih partija morao biti ~ovek koji je o doga|ajima imao ili dobio saop{tewa od lica wima bliskih, ukoliko ih i sam nije znao. Gotovo bez rezerve, vesti o politi~kim doga|ajima i li~nostima opisanim u posledwim poglavqima Letopisa Popa Dukqanina, prihvata i, Istorija Crne Gore I, (J. Kova~evi}) 396403 (= ICG I); tako|e, F. Chalandon, Les Comnenes II, Paris 1912, 7376 (= Chalandon, Les Comnenes). 4 Npr. ICG I, 399402, uzima da su doga|aji u Dukqi iz prve polovine XII veka opisani verodostojno u Letopisu Popa Dukqanina. Tako|e, nijednu vladarsku li~nost autor ne dovodi u sumwu. Isto, Chalandon, Les Comnenes, 7376. 5 Pe~at je prona|en kod Borisovgrada u ju`noj Bugarskoj; upor. T. Gerasimov, Un sceau en plombe de Georges fils du roi Bodine, Studia historico-philologica Serdicensia I, Serdicae 1938, 217218, Geor(gius) regis Bodini filius. Na reversu je prikazan sv. \or|e sa natpisom: o agioj Gewrgi(o)j. Poznate su i dve falsifikovane poveqe iz 1114. i 1115. godine u kojima se javqa ime kraqa \or|a; upor. Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II, ed. T. Smi~iklas, Zagreb 1904, N 23, N 24 (= Codex II). Jo{ je, [i{i}, Letopis, 234235, pokazao da su falsifikatori pomenutih poveqa koristili podatke iz Letopisa Popa Dukqanina. 6 O Zavidi i vremenu wegove veliko`upanske vlasti videti ni`e. U kratkotrajnom razdobqu 11621166. godine u Ra{koj su veliko`upansku vlast dr`ali jedan za drugim: Desa, Belo{ i Tihomir; upor. M. Blagojevi}, Srpske udeone kne`evine, ZRVI 36 (1997) 5758 (= Blagojevi}, Kne`evine). 7 @itije Simeona Nemawe od Stefana Prvoven~anog, Kriti~ko izdawe, prir. V. ]orovi}, Svetosavski zbornik 2, Beograd 1939, 176. Najnovije izdawe, @itije svetog Simeona, Stefan Prvoven~ani, Sabrana dela, prir. Q. Juhas-Georgievska, Beograd 1999, 18 (= @itije svetog Simeona). 8 Stari srpski rodoslovi i letopisi, prir. Q. Stojanovi}, Sr. Karlovci 1927, passim.

Dukqa izme|u Ra{ke i Vizantije u prvoj polovini H veka

453

Odnosi Ra{ke, Dukqe i Vizantije tokom prve polovine H veka nisu jednostavni za istra`ivawe. Sukobi izme|u Dukqe i Ra{ke odjekuju u brojnim poglavqima Letopisa Popa Dukqanina u kojima se pisac bavi ranom pro{lo{}u i koje je nemogu}e proveriti u nekom drugom izvoru,9 ali u posledwim poglavqima oni postaju osnovna nit pripovedawa. Istori~ar mo`e da oseti da za pisca Letopisa postoji stalna napetost izme|u ra{kih i dukqanskih vladara, ali nijednog trenutka on ne obja{wava uzroke tih sukoba, ~ak ni onda kada oni i samom ~itaocu izgledaju kao o~igledna borba za vlast izme|u najbli`ih srodnika. S druge strane, pi{~ev odnos prema Vizantincima (Grcima) pre{ao je dug put od ravnodu{nosti prema wihovoj sudbini u bitkama u kojima su bili pora`eni od Dukqana, do tihog slavqewa Vizantije kao spasioca Dukqe u zavr{nim poglavqima.10 Dva kqu~na doga|aja ~ine me|a{e po~etka i kraja ra{ko-dukqanskog sukoba: prvi, 1083/1084. godine, kada je kraq Bodin zaposeo zemqe u unutra{wosti Bosnu i Ra{ku i dodelio ih na upravu sebi odanim qudima: Bosnu knezu Stefanu, a Ra{ku Vukanu i Marku;11 drugi, kada je Stefan Nemawa 1185. godine zauzeo Kotor, posledwi grad u vlasti dukqanskog kneza Mihaila, ~ime je dukqanska dr`ava prestala da bude samostalna.12 Izme|u ova dva doga|aja postoji hronolo{ki raspon od jednog stole}a. Kona~an ishod, zauzimawe Kotora, upozorava na to da je u me|uvremenu morao da postoji dugotrajan sukob. Uzroci koji su doveli do tako dugotrajnog sukoba nisu poznati, kao {to nije u potpunosti razja{wen ni politi~ki interes Vizantije da se uplete u borbu izme|u Ra{ke i Dukqe. Poznato je da su ra{ka i dukqanska dinastija imale prili~no bliske porodi~ne odnose.13 Uo~qivo je i da su politi~ki oslonac tra`ile u Vizantiji
9 Ljetopis Popa Dukljanina, ed. V. Mo{in, Zagreb 1950, 5960; 6769; 71 (= Ljetopis). Iako je [i{i}evo izdawe Letopisa Popa Dukqanina preglednije, jer donosi i italijanski prevod Mavra Orbina, kao i hrvatsku redakciju, u ovom radu bi}e citirano Mo{inovo izdawe, budu}i da je [i{i{} ~esto dopuwavao latinski tekst na osnovu svoje rekonstrukcije teksta; upor. ]orovi}, Primedbe, 108. 10 Ljetopis, 86105. Zanimqivo je da Pop Dukqanin ne iskazuje mr`wu ili neku sli~nu emociju prema Vizantincima kada opisuje poraze koje su im naneli Stefan Vojislav ili Bodin. 11 Ljetopis, 9697. Podatak iz Letopisa Popa Dukqanina da je Bodin oko 1083/1084. godine zauzeo Ra{ku i Bosnu, prihvataju bez rezerve: [i{i}, Letopis, 85; ICG I, 396 (J. Kova~evi}); G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, 1969, 338 (= Ostrogorski, Istorija); V. ]orovi}, Historija Bosne, Beograd 1940, 152; Chalandon, Les Comnenes, 6566; T. @ivkovi}, Dva pitawa iz vremena vladavine kraqa Bodina, ZRVI 42 (2005) 4558. Uz daleko vi{e opreza, ovaj podatak je pomenut u, Istorija srpskog naroda I, ured. S. ]irkovi}, Beograd 1994, 194 (= ISN I); Sli~no, K. Jire~ek, Istorija Srba I, Beograd 1952, 124, 137. 12 ISN I, 252253, napomiwe da je Kotor zaposednut pre januara 1186. godine. Januara 1186. godine dokument izdat u Kotoru navodi tempore domini nostri Nemanne iupani Rasse; upor. Codex II, N 194. 13 Ljetopis, 99. Dukqanski kraq Vladimir bio je o`ewen k}erkom Vukana, velikog `upana Ra{ke oko 1100. godine. Kraq Gradihna je bio o`ewen (u vreme dok jo{ nije bio vladar) nepoznatom }erkom ili sestrom velikog `upana Ra{ke koga je, tako|e, te{ko identifikovati, ali je najverovatnije u pitawu Zavida, otac Nemawin; upor. T. @ivkovi}, Jedna hipoteza o poreklu velikog `upana Uro{a I, I^ 52 (2005) 16 (= @ivkovi}, Jedna hipoteza).

454

Tibor @ivkovi}

i Ugarskoj.14 Ali sve to je bilo posledica odre|ene politike, ~iji uzroci ostaju izvan doma{aja i vizantijskih i doma}ih izvora. Uzrok rata u sredwem veku bio je naj~e{}e u privrednim kretawima: borbi za resurse, nadzoru nad trgovinskim putevima ili potrebi da se poseduju sna`na privredna sredi{ta, odnosno gradovi.15 Drugi uzrok rata, tipi~an samo za sredwi vek, proisticao je iz vladarske ideologije i dovodio do sukoba oko prava na upotrebu carske ili kraqevske titule. Sukob izme|u Ra{ke i Dukqe mogu}e je, dakle, posmatrati kao posledicu ova dva mogu}a uzroka, pri ~emu bi ideolo{ku dimenziju sukoba vaqalo zanemariti16 i usredsrediti pa`wu na privrednu. U tu sliku, koja je, svakako, vi{eslojna, trebalo bi uklopiti i interese velikih sila Ugarske i Vizantije. Politi~ki kontekst Krajem XI veka Dukqa se pod kraqem Bodinom (10811099) nalazila na vrhuncu mo}i. Okosnicu dr`ave ~inila je Dukqa pod vrhovnom vla{}u samog kraqa. Drugi prsten zemaqa ~inile su Travunija i Zahumqe, kao teritorije pod neposrednom vla{}u kraqevih srodnika, dok su Bosna i Ra{ka ~inile tre}i venac teritorija pod vla{}u vazalnih gospodara, kneza Stefana u Bosni i Vukana i Marka u Ra{koj, nominalno podlo`nih Bodinu. U tako zami{qenom sistemu odnosa vazalnih vladara i podlo`nih teritorija, vrhovni vladar je mogao ostvariti izvestan nadzor nad privrednim resursima u zale|u Dukqe, a dr`e}i ~vrsto gradove u Primorju Kotor, Budvu i Bar i obezbediti trgovinski i, verovatno, zanatski procvat svoga kraqevstva. Tako|e, ovakvim politi~kim rasporedom vazalnih kne`eva Bodin je, najverovatnije, uspostavio i sigurnost puteva za protok robe iz unutra{wosti prema ju`nom Primorju. Nije nemogu}e da je i Bodinova dvogodi{wa opsada Dubrovnika 10921094. godine bila prouzrokovana, izme|u ostalog, i privrednim razlozima. Februara ili marta 1099. godine Bodin je preminuo. Po svoj prilici, on tada nije imao vi{e od 50 godina.17 Wegova iznenadna smrt otvorila je prostor
14 Posle smrti kraqa Vladimira, potomci kneza Branislava, Bodinovog brata od strica, u borbi za vlast obilato su se koristili vizantijskim trupama i wenim politi~kim uticajem; upor. Ljetopis, 100104. 15 Ilustrativni su ratovi izme|u Bugarske i Vizantije. Tako je rat 894896. vo|en upravo zbog nesuglasica oko trgovine, odnosno, izazvan je jednostranom odlukom Carigrada da se sedi{te trgovine sa Bugarskom izmesti iz Carigrada u Solun; upor. Theophanes Continuatus, Ioannes Cameniata, Symeon Magister, Georgius Monachus, ed. I. Bekker, Bonnae 1838, Theoph. Cont. 357.1621. Prema najstarijem ruskom letopisu (1116), Rusi su snagom oru`ja poku{avali da primoraju carigradsku vladu na trgovinske ustupke, npr. 907. i 945; upor. Povst vr6m6nnh lt, Sanktpeterburg 1910, 30, 4647 (= Povst). 16 Na osnovu doga|aja opisanih kod Popa Dukqanina ne mo`e se uo~iti ideolo{ka dimenzija sukoba izme|u ra{kih i dukqanskih vladara. U svakom slu~aju za autora Letopisa ova komponenta sukoba nema nikakve va`nosti. 17 Bodin je bio najmla|i, sedmi sin, iz o~evog prvog braka. Kako se Mihailo Vojislavqevi} po drugi put o`enio oko 1052. godine, Bodin je mogao biti ro|en oko 1050. godine.

Dukqa izme|u Ra{ke i Vizantije u prvoj polovini H veka

455

za borbu oko dukqanskog prestola. Upe~atqivo je da se tada, prema Letopisu Popa Dukqanina, naredbom (iussio) vizantijskog cara, nekoliko najbli`ih srodnika Bodinovih zaputilo iz Carigrada u Dra~, da bi preuzeli vlast u Dukqi.18 U samoj Dukqi postojale su dve struje jednu je predvodila Bodinova udovica Jakvinta, koja je poku{ala da obezbedi presto najstarijem sinu Mihailu, dok je drugu, po svoj prilici, ~inila krupnija vlastela, koja je kao svog pretendenta istakla Dobroslava, Bodinovog polubrata.19 Razmirice izme|u dvojice suparnika nisu potrajale odve} dugo, jer Normanka Jakvinta o~igledno nije imala ja~e upori{te me|u krupnijom vlastelom. Stoga, u mesecima posle Bodinove smrti dukqanski presto je pripao wegovom polubratu Dobroslavu. U me|uvremenu, Vizantija je pokazala zanimawe za doga|aje u Dukqi poslav{i u Dra~ Gojislava, Branislavqevog brata, koji se tamo o`enio i zadr`ao, dok je wegov drugi brat Ko~apar prispeo iz Dra~a u Ra{ku kod velikog `upana Vukana.20 Vukanov polo`aj velikog `upana, koji je stekao Bodinovom voqom oko 1083/1084. godine, znatno se izmenio posle poraza u ratu sa Vizantijom 1094. godine, kada je bio prisiqen da kao taoce po{aqe u Carigrad svoja dva sinovca, Uro{a i Stefana Vukana, i da od tog vremena zapravo postane vizantijski vazal.21 Vojna akcija Ko~aparova prema Dukqi, protiv Dobroslava, verovatno je bila uprili~ena uz pomo} vizantijske diplomatije, tako da je Vukan dejstvovao kao vizantijski saveznik i za ra~un wenih interesa u Dukqi. Kada su Vukan i Ko~apar provalili u Ra{ku, porazili su Dobroslava kod Bara, zarobili ga i poslali (okovanog) u Ra{ku. Nedugo zatim, kako ka`e Pop Dukqanin, Ko~apar je predosetio da se Vukan sprema da krene i na wega pa se na vreme sklonio u Bosnu. Tamo se o`enio k}erkom bosanskog bana i ubrzo poginuo ratuju}i u Zahumqu.22 Vesti Popa Dukqanina o prilikama u Dukqi posle Bodinove smrti ukazuju na to da je do{lo do krupnih previrawa i sukoba me|u mogu}im naslednicima trona. Trag vizantijskog delovawa nesumwivo je sadr`an u onom delu iskaza gde se pomiwu sinovi i bra}a kneza Branislava koji su po carevom nare|ewu (iussio) prispeli iz Carigrada u Dra~ kako bi preuzeli vlast u Dukqi. U istom smislu trebalo bi posmatrati i Vukanovu vojnu pomo} vizantijskom kandidatu Ko~aparu. Do tog trenutka, pribli`no do 1100. godine, Vizantija je jo{ uvek uspevala da usmerava prilike u Dukqi na stranu svoga {ti}enika. Me|utim, docniji Vukanov poku{aj da zbaci Ko~apara bio bi jasan znak da se dr`awe ra{kog velikog
18 Ljetopis, 99, fratres et filii knesii Branislaviimperatoris iussu venerunt Durachium. Pretendenti na dukqanski presto bili su sinovi i bra}a Radoslavqevog sina, kneza Branislava, koga je Bodin pogubio pod bedemima Dubrovnika 1094. godine. 19 Dobroslav je bio najstariji sin Mihaila Vojisavqevi}a iz wegovog drugog braka sa vizantijskom princezom, najverovatnije sestri~inom vizantijskog cara Konstantina H Monomaha (10421055); upor. Ljetopis, 94. 20 Ljetopis, 99. 21 Anne Comnene Alexiade, IIII, ed. B. Leib, Paris 19371945, II, 166.25169.9; 184.1027 (= Alexiade); VINJ III, 386389. 22 Ljetopis, 99.

456

Tibor @ivkovi}

`upana iz osnove promenilo. Poznato je da je on ve} 1106. godine ponovo pokrenuo svoje odrede u pravcu vizantijskih poseda na Kosovu,23 {to je najverovatnije bila posledica wegovog op{teg povoqnog politi~kog polo`aja. Naime, posle Ko~aparovog odstupawa sa vlasti, u Dukqi je kraq postao Vladimir, sin prvenca kraqa Mihaila Vojisavqevi}a, koji se tako|e zvao Vladimir.24 Barski letopisac nije podrobno opisao wegov dolazak na vlast, ali jedna vest pobu|uje pa`wu. Kada je krunisan za kraqa, Vladimir se o`enio Vukanovom k}erkom.25 Vizantija se saglasila sa ovom promenom na dukqanskom prestolu, ili je pre}utno prihvatila, budu}i da se tokom prvih godina H veka car Aleksije bavio prilikama na Istoku.26 O~igledno je Vladimir bio prihvatqiv za obe strane. Re~i popa Dukqanina: et quievit terra XII annos, navode upravo na ovakav zakqu~ak. Vukanov ugled je, izgleda, veoma porastao. Prilike na zapadu bile su mirne, na dukqanskom prestolu sedeo je wegov zet Vladimir, Ko~apar je, ratuju}i verovatno za ra~un bosanskog bana, poginuo u Zahumqu, pa je Vukan svoju pa`wu usmerio prema jugoistoku Kosovu, Skopqu i Vrawu, gde je jo{ 1094. godine isku{avao vizantijske odbrambene mogu}nosti. Ipak, wegov pohod na Vizantiju 1106. godine, uprkos zna~ajnoj vojnoj pobedi, okon~an je veoma brzo bezuslovnim prihvatawem ranijih mirovnih odredaba davawa talaca i prisezawa vazalske vernosti. Vizantija je tako, u prvoj fazi dukqansko-ra{kog sukoba uspela da nametne svoje politi~ko re{ewe. Vladimir u Dukqi i Vukan u Ra{koj ostali su vazali vizantijskog carstva. Vladimir je izgubio `ivot u dvanaestoj godini vladavine, otrovan od svojih dvorana koje je poslala Jakvinta na nagovor nekih zlih qudi koji su bili neprijateqi `upana Vukana.27 Kratka epizoda opisana u Letopisu Popa Dukqanina krije u sebi zapravo svu slo`enost unutra{wih odnosa u Dukqi. Normanka Jakvinta uspela je kona~no u svojoj nameri da na presto dovede wenog i Bodinovog sina \or|a.28 Po svoj prilici ova promena na dukqanskom prestolu odigrala se tokom 1111. godine. U me|uvremenu, kako se mo`e zakqu~iti na osnovu pisawa Stefana Prvoven~anog, umro je i Vukan, a Ra{ka je zapala u krizu vlasti.29 Legitimnog naAlexiade III, 65.3166.7. Ljetopis, 99. 25 Ljetopis, 99. 26 Upor. F. Chalandon, Essai sur le regne dAlexis Ier Comnene, Paris 1900, 227234. 27 Ljetopis, 100. 28 Jakvintina uloga u Letopisu Popa Dukqanina na prvi pogled izgleda prenagla{eno i podse}a na op{te mesto tipa prokleta Jerina, gde se o{trica optu`bi za sve neda}e koje zadese zemqu usmerava prema kraqici, posebno ako je stranog porekla. Me|utim, odre|eni Jakvintini postupci ne bi trebalo da izazvaju sumwu, ako se ima u vidu da je wena uloga okon~ana na na~in koji ukazuje na to da je imala velikog uticaja na unutarpoliti~ka trvewa u Dukqi. Naime, Vizantinci su je odveli u Carigrad i utamni~ili; upor. Ljetopis, 101. 29 Stefan Prvoven~ani u @itiju svoga oca Stefana Nemawe, bele`i da je u vreme pre Nemawinog ro|ewa (1113. godina) bio veliki mete` u Ra{koj i Dukqi, koji bi trebalo tuma~iti kao previrawe i borbu za vlast posle Vukanove smrti.
23 24

Dukqa izme|u Ra{ke i Vizantije u prvoj polovini H veka

457

slednika Vukanovog, najverovatnije Zavidu, sa vlasti su zbacili sinovi Vukanovog brata Marka Uro{ i Stefan Vukan, po svoj prilici uz pomo} Ugarske. Zavida je uto~i{te potra`io u Gorwoj Zeti, na starim porodi~nim posedima iz vremena pre 1083. godine, gde je i sam bio ro|en.30 U isto vreme i \or|e je poku{avao da se u~vrsti u Dukqi, usmeravaju}i pa`wu na Branislavqeve potomke kao na mogu}e pretendente na dukqanski presto i vizantijske {ti}enike. U tom trenutku oni su dr`ali Travuniju i Zahumqe, a na vest o \or|evim namerama sklonili su se kod Vizantinaca u Dra~, odnosno kod svog strica Gojislava.31 Vizantija je ovog puta morala da pru`i vojnu pomo}, budu}i da je na ra{kom prestolu sedeo `upan Uro{ , koji joj nije bio naklowen. Budu}i vizantijski car Jovan Komnin je druge godine \or|eve vladavine, 1113/1114, najpre porazio \or|a u boju negde na ju`nim granicama Dukqe, a zatim zauzeo Skadar, gde su Vizantinci prona{li Branislavqevog sina Grube{u u tamnici i postavili ga, po carskom nare|ewu (iussu imperatoris), za kraqa. Uvidev{i da je daqa borba uzaludna, \or|e se sklonio u Ra{ku kod Uro{a , koji je u to vreme, po svemu sude}i, bio ugarski vazal i izvan vizantijskog uticaja.32 Grube{in uspon do vrhovne vlasti u Dukqi o~igledno je bio posledica neposrednog vizantijskog vojnog uplitawa. Na unutra{wem planu Grube{a je mogao da ima podr{ku one vlastele koja je svoj uspon dugovala Stefanu Vojislavu i Mihailu Vojisavqevi}u, odnosno Radoslavu. Istovremeno, \or|e se sklonio u Ra{ku, kojom je u tom trenutku kao ugarski {ti}enik vladao Uro{ I. Zapravo, u Ra{koj i u Dukqi je do{lo do promene politi~ke orijentacije. Ra{ka je izgubila uticaj nad Dukqom, ali se izmakla vizantijskom uticaju, dok je Dukqa ostala jo{ ~vr{}e oslowena na Vizantiju. Vizantija se radikalno obra~unala sa politi~kom strujom koja je radila protiv wenih interesa. \or|eva majka, Jakvinta, uhva}ena je kod Kotora i poslata u Carigrad, gde je i umrla.33 Izgleda da je Vizantija oko 1124/1125. godine privremeno sredila prilike i u Ra{koj, vrativ{i na veliko`upanski presto Zavidu i obezbediv{i wegov polo`aj jakim garnizonom u Rasu.34 \or|e se pribli`no 1121. godine vratio na vlast u Dukqi uz pomo} Uro{a i kod Bara porazio Grube{u, koji je na{ao smrt
30 Podaci o Nemawinom ocu zasnivaju se na pisawu Stefana Prvoven~anog; upor. @itije svetog Simeona, 18. [to se ti~e podr{ke Ugara Uro{u i Stefanu Vukanu, videti, @ivkovi}, Jedna hipoteza, 2021. 31 Ljetopis, 100. 32 Ljetopis, 100101. 33 Ljetopis, 101. 34 @ivkovi}, Jedna hipoteza, 20. Naime, poznato je da su Srbi, odmetnuv{i se od Vizantije 11271129. godine, zauzeli i razorili Ras; upor. Ioannis Cinnami epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum, rec. A. Meineke, Bonnae 1836, 12.910 (= Cinn.); VINJ IV, 1415. Otuda se postavqa pitawe kada je Vizantija uop{te do{la u posed Rasa, jer je sasvim jasno da u vreme Vukanove vlasti u Srbiji, kada je iz pravca Zve~ana napadao na vizantijske posede, dakle do 1112. godine, Ras bio u wegovim rukama. Vizantijsko zaposedawe Rasa moglo bi se objasniti upravo Zavidinim povratkom na vlast uz pomo} vizantijskog oru`ja 1123/1124. godine, kada je car Jovan Komnin vodio sna`nu kampawu protiv Pe~enega; upor. Cinn. 7.169.3.

458

Tibor @ivkovi}

u boju, a zatim uspeo da wegovu bra}u Dragihnu i Dragila privu~e na svoju stranu dodeliv{i im `upe u Gorwoj Zeti. Drugim re~ima, uspeo je da im politi~kim sredstvima oduzme vlast u Travuniji i ovu oblast ~vr{}e ve`e za sebe. Oko 1125. godine \or|ev protivnik Gradihna, brat Dragihne i Dragila, o`enio se u Ra{koj, u nameri da povrati vlast, kako dodatno obja{wava Mavro Orbin.35 Godinu ili dve kasnije \or|e je intervenisao u Ra{koj i ponovo vratio Uro{a na vlast, dok se Gradihna sklonio u Zahumqe, a odatle kod Vizantinaca u Dra~.36 Tako su i Ra{ka i Dukqa oko 1127. godine zauzele op{ti antivizantijski stav koji je ujedno bio vezivni ~inilac u prijateqskom odnosu Uro{a i Georgija. Stoga je Vizantija ponovo morala da interveni{e. Branislavqevim potomcima Gradihni i Dragihni je iz Carigrada upu}ena u Dra~ izda{na vojna pomo} pod vojskovo|om Pirogeorgijem. Ovaj vizantijski vojni zapovednik morao je veoma brzo da se vrati u Carigrad, a zamenio ga je Aleksije Kondostefan, ro|ak carske porodice, koji je sa Gradihnom i Dragihnom upao u Dukqu.37 S druge strane, i Uro{ je bio primoran da pokrene vojsku protiv \or|a, svoga nekada{eg saveznika, jer je i on posle vojnog poraza 1127/1128. godine postao vizantijski vazal. Posle niza mawih sukoba \or|e je kona~no uhva}en u Kotoru, posledwem gradu koji mu je preostao, a Aleksije Kondostefan ga je poslao u carigradsku tamnicu, gde je i umro. Uz o~iglednu saglasnost Vizantije, presto Dukqe pripao je Gradihni, koji je vladao jedanaest godina. Iako je i tokom wegove vladavine bilo izvesnih nemira, o kojima Pop Dukqanin ne pi{e podrobnije, op{ti utisak je da je u Dukqi kona~no zavladao mir.38 Posle Gradihnine smrti ravnote`a snaga izme|u Ra{ke i Dukqe polako klizi na stranu Ra{ke. Prvi ozbiqniji udarac Dukqi zadat je kada je Travunija predata na upravu Desi, sinu ra{kog velikog `upana Uro{a oko 1144/1145. godine.39 Pored Travunije izgubqene su i plodne `upe u Gorwoj Zeti, kraju
35 Samo u italijanskoj verziji Letopisa Popa Dukqanina postoji podatak da je Gradihna putem ovog braka nameravao da povrati vlast; u latinskoj verziji Letopisa, ovaj deo re~enice nedostaje; upor. Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni Historia di don Mavro Orbini Ravseo abbate melitense, Pesaro 1601, 237, Draghihnadimorava in Rassia, dove preso haveva la moglie, accio che (come lui si credeva) in questo modo potesse stabilire il suo regno. Va`no je napomenuti da ova razlika izme|u italijanske i latinske verzije Letopisa nije nastala usled Orbinovog slobodnog prevoda, jer on svoje dodatke ili tuma~ewa uvek stavqa u zagradu. Tako|e, Orbin na ovom mestu Gradihnu zamewuje sa Dragihnom, najverovatnije usled prepisiva~ke gre{ke, budu}i da prvo ka`e kako je Dragihna imao tri sina: Radoslava, Labana i Gradimira, a ne{to kasnije pomiwe ~etiri sina: Prvo{a, Grube{u, Nemawu i Siraka. O~igledno je, dakle, da je u pitawu zamena Gradihna Dragihna. 36 Ljetopis, 102. 37 Ibid. Pirogordi dux i Pirogeorgije (Purrogewrgioj), vizantijski vojskovo|a koji je imao ~in dvorskog primikirija, nesumwivo su istovetna li~nost; upor. Cinn. 44. [to se ti~e Aleksija Kondostefana, o wemu nema neposrednih podataka u izvorima, ali je porodica bila veoma poznata i u srodni~kim odnosima sa carskom. Smatra se da je Aleksije Kondostefan sans doute, le frere dEtienne; upor. Chalandon, Les Comnenes, 73; 216217, nap. 7. 38 Ljetopis, 102103. 39 U istoriografiji nije kona~no re{eno pitawe kada je Desa zaposeo Travuniju, ali se smatra da je do ovoga do{lo ~etrdesetih godina XII veka; upor. Blagojevi}, Kne`evine, 5556, sa nap. 42, gde je navedena i starija literatura o ovom pitawu.

Dukqa izme|u Ra{ke i Vizantije u prvoj polovini H veka

459

oko Podgorice, {to je bio dodatan privredni udarac. Dukqanskom vladaru preostali su jo{ samo primorski gradovi i uzak deo zemqe uz obalu izme|u Kotora i Skadra.40 U tom trenutku postalo je jasno da Dukqa kona~no gubi bitku za prevlast i po~iwe borbu za opstanak. Dukqa se nesumwivo u toj borbi sve vi{e oslawala na Vizantiju. Tako Teodor Prodrom pomiwe da su Dukqani i pre 1150. godine pot~iweni caru Aleksiju Komninu.41 Budu}i da Pop Dukqanin bele`i da je dukqanski knez Radoslav prilikom nasle|ivawa prestola morao oti}i caru Manojlu u Carigrad da bi dobio potvrdu vlasti, vest Teodora Prodroma je sigurno ta~na.42 Jedna originalna poveqa iz 1166. godine iz Kotora pomiwe duku Dalmacije i Diokleje, kir Izanacija (Isaka?).43 Nikita Honijat pi{e da je Stefan Nemawa ve} 1168. godine, prisvajao vlast nad Kotorom.44 Izgleda da se u zavr{noj fazi borbe izme|u Ra{ke i Dukqe, Vizantija sna`nije anga`ovala na strani Dukqe. Tako|e, pojava duke Dalmacije i Diokleje 1166. godine nagove{tava da je primorski deo Dukqe u to vreme ~vr{}e vezan za Vizantiju. Ovde pobrojani podaci iz razli~itih izvora koji se odnose na politi~ka zbivawa u Dukqi tokom druge polovine XII veka i koji pokazuju vizantijsko prisustvo u Dukqi, zahtevaju podrobnije obja{wewe. Wima bi trebalo pridodati i jedan grobni natpis u kojem se pomiwe trebiwski `upan Grd: V dni kn69a v6li6ga Mhola vmr `oupan Grd Trbnsk i v to lto 9da 6mou rakou brat `oupan Radomir s s()nmi 6govmi `6na 6mou. Tvara moistr im(6)n6m Bra, Bo`6 ti dai 9dravi6.45 Tako|e je od izvesnog zna~aja i natpis sa ktitorske plo~e koja je prona|ena u katoli~kom grobqu kod Blagaja, koji je istina slabo o~uvan, ali je iz vremena Stefana Nemawe: sl avnago N6man6.46 Datirawe ova dva natpisa nije sigurno. Za prvi je izvesno da je nastao pre 1185. godine, odnosno pre Nemawinog zauzimawa Kotora i izgnanstva posledweg dukqanskog kneza Mihaila, dok je drugi mogao nastati ve} posle zauzimawa Travunije od strane Stefana Nemawe. Za `upana Grda obi~no se smatra da je istovetan sa Grde{om koga Kinam pomiwe prilikom opisa bitke na Tari 1150. godine kao veoma uglednu li~nost kod Dalmata (tj. Srba).47 To je isti onaj `upan Grde{a (iupanus Gerdesa) koji se javqa kao svedok na Desinoj poveqi manastiru Sv. Marije u Pulsanu iz 1151. godine.48 @upan Grd je tako 1150.
Ljetopis, 104. VINJ IV, 177. 42 Ljetopis, 104. 43 Codex II, N 98. 44 VINJ IV, 146. 45 Stari srpski zapisi i natpisi IV, uredio Q. Stojanovi}, Sr. Karlovci 1923, N 5985. Zapis je sa~uvan na grobnom kamenu u Policama kod Trebiwa. 46 Ibid. N 5986. 47 \. Sp. Radoji~i}, Grde{a (Grd), trebiwski `upan XII veka, Prilozi za KJIF 11 (1931) 155156; Idem, Kinamov Gourdeshj, ZRVI 8/1 (1963) 255259; upor. VINJ IV, 33, nap. 65 (J. Kali}). 48 Codex II, N 70; [i{i}, Letopis, 201.
40 41

460

Tibor @ivkovi}

godine u~estvovao u bici na Tari, jer je u to vreme Travunija pripadala Desi, najmla|em sinu Uro{a I. Otuda i wegovo ime na Desinoj poveqi naredne 1151. godine jeste o~ekivano. Me|utim, kako je umro u vreme vladavine velikog kneza Mihaila, posledweg dukqanskog vladara, lako se mo`e zakqu~iti da je polo`aj Travunije izme|u 1151. i Grdove smrti bio bitno izmewen. Naime, ve} oko 1153. godine, kada se Desa privremeno domogao veliko`upanske vlasti u Srbiji, Travunija je, izgleda, dopala pod vlast bosanskog bana Bori}a, kako sledi na osnovu wegove poveqe benediktinskom manastiru na Lokrumu iz avgusta 1159. godine.49 Na osnovu nekog poznijeg izvora i Mavro Orbin pomiwe Bori}evu vlast u Travuniji i Zahumqu ve} 1154. godine.50 Najverovatnije je ban Bori} vladao ovim oblastima do silaska sa vlasti ne{to posle 1163. godine.51 Wegov pad bi trebalo najpre dovesti u vezu sa ve} pomiwanim pohodom Jovana Duke 1165. godine. Upravo tada, u sklopu sre|ivawa prilika u Dalmaciji i zale|u, mogla je Vizantija da izvr{i odre|ene promene kazni neposlu{ne i nagradi verne vazale. Tako je, najverovatnije i dukqanski vladar stekao ponovo Travuniju. To je mogao biti upravo posledwi dukqanski knez Mihailo.52 Knez Mihailo je Travuniju dr`ao verovatno veoma kratko, jer je ve} oko 1180. godine u pismu Barskog arhiepiskopa Grgura splitskom kanoniku Gvalteru pomenuta suma od 800 perpera koju zahteva veliki `upan (tj. Stefan Nemawa), a Grgur izri~ito ka`e da toliki novac (dukqanska crkva) ne mo`e da skupi, budu}i da je crkva li{ena prihoda sa svojih poseda. Uzgred, Grgur se nada da }e knez Mihailo uspeti da re{i nastali problem, uzdaju}i se pre svega u, bo`ju pomo}.53 Kako je te`i{te sukoba izme|u Ra{ke i Dukqe u tom trenutku ve} uz samu obalnu liniju Dukqe, mo`e se zakqu~iti da dukqanski vladar ve} tada vi{e nije imao kontrolu nad Travunijom. Otuda i natpis `upana Grda vaqa datirati u vreme pre 1180. godine, odnosno oko 1170. godine. Vest Teodora Prodroma iz oko 1150. godine, kako je ve} napomenuto, jeste u saglasnosti sa iskazom Popa Dukqanina da je Radoslav upravo od Manojla Komnina zatra`io i dobio potvrdu svoje vlasti u Dukqi. Otuda, mora se ra~unati na to da je izme|u 1143. i 1150. godine Dukqa bila vazalna dr`ava Vizantije. Prvo pouzdano svedo~anstvo o postojawu neposrednije vizantijske uprave u Dukqi jeste upravo pomen kir Izanacija (Isaka) na navedenom dokumentu iz 1166. godine. Posledwi put Pop Dukqanin pomiwe Kotor kao grad pod upravom kneza Radoslava i wegove bra}e oko 11451150. godine, odnosno na samom kraju Letopisa. Dakle, izme|u 1150. i 1166. godine Vizantija je uspostavila neposrednu vlast u Dukqi osnivawem provincije dukat Dalmacije i Du49 Codex II, N 86; [i{i}, Letopis, 195196. Tako|e, poveqa je datirana sedmim indiktom, kao {to je razumeo i [i{i}, a ne sedmim danom meseca avgusta, kako je shva}eno u Codex II. 50 Orbin, 347348. 51 Monumenta historica episcopatus zagrabiensis, ed. J. B. Tkal~i}, Zagrabiae 1873, N 2, Boricio bano. U, CD II, N 94, gre{kom izdava~a je ispao ~itav red gde se pojavquje ime Bori}a bana. 52 Orbin, 194, 241, navodi da je Radoslav vladao Dukqom do 1161. godine, ali su wegovi izvori za ove doga|aje veoma sumwivi. 53 Codex II, N 169; upor i nap. 76.

Dukqa izme|u Ra{ke i Vizantije u prvoj polovini H veka

461

kqe.54 Jovan Kinam ukratko bele`i pohod Jovana Duke iz 1165. godine, kada je Dalmacija, od Trogira do Solina (tj. Splita), bila pot~iwena caru Manojlu.55 Osvojene oblasti predate su na upravu Ni}iforu Halufi, koga su ve} 1166. godine Ugari porazili ispred Splita i zarobili.56 Budu}i da se te iste, 1166. godine, na originalnom dokumentu javqa duka Dalmacije i Dukqe kir Izanacije (Isak), sasvim je jasno da je on bio neposredni naslednik Halufin na polo`aju duke i da se starao nad preostalim vizantijskim oblastima dukata Dalmacije posle kratkotrajne ugarske ofanzive 1166. godine. Politi~ki interes Vizantije na prostoru Ra{ke i Dukqe tokom prve dve decenije H veka, bio je sveden na mogu}nost nadzirawa lokalnih vladara, bez `eqe za vojnim osvajawima wihove teritorije. Sti~e se utisak da su Ra{ka i Dukqa zapravo isturene stra`e Vizantije prema Zapadu, gde su se nalazili daleko ozbiqniji protivnici Carstva Normani u Ju`noj Italiji, Ugri na severu i Mle~ani u Jadranskom moru.57 Za Vizantiju podru~ja Ra{ke i Dukqe nisu bila od bitnog privrednog zna~aja, otuda i nedostatak politi~ke voqe u Carigradu da se ova podru~ja osvoje. Za Carstvo je bilo najbitnije da za{titi Dra~ vode}i ra~una o dukqanskom vladaru, kao i komunikaciju Sardika Ni{ Beograd, odnosno Brani~evo odakle je pretila ugarska opasnost i da na ra{kom prestolu ima pouzdanog vladara. Ukupno gledano, Vizantija je prema Ra{koj i Dukqi vodila krajwe defanzivnu politiku pose`u}i za vojnom opcijom samo onda kada bi se situacija potpuno izmakla kontroli. Najzad, posle 1165. godine, kada je vizantijsko oru`je nadja~alo Ugare, stekli su se uslovi da Vizantija i fakti~ki preuzme kontrolu nad priobalnim oblastima Dalmacije, kada je osnovan i dukat Dalmacije i Dukqe. Privredni kontekst Vizantijska pozicija prema Ra{koj i Dukqi izgleda prili~no jasno. Ono {to je osnovno pitawe na koje do sada nema odgovora, jeste zbog ~ega su Ra{ka i Dukqa vodile stogodi{wi rat? Dinasti~ke veze samo su posledica odre|ene politike, ta~nije weno oru|e, ali sasvim sigurno nisu uzroci rata.
54 J. Ferluga, Vizantiska uprava u Dalmaciji, Beograd 1957, 136137, smatrao je da pomen Dukqe u titulaturi vizantijskog duke Dalmacije ne ozna~ava posebnu provinciju, ve} samo pro{irene ingerencije duke Dalmacije posle 1165. godine. U novije vreme, na osnovu novog izvora iz 12. veka, u kojem se pomiwe smrt sevasta Konstantina Duke, 8. aprila 1179. godine, a za koga se navodi da je bio duka, ~itave Diokleje, Dalmacije, Hrvatske, Albanije i Splita, P. Schreiner, Der Dux von Dalmatien, Byzantion 41 (1971) 286287, 296302, potvrdio je raniju pretpostavku J. Ferluge. 55 Cinn. 248249; VINJ IV, 88. Va`no je napomenuti da Kinam pomiwe i, ostale gradove, u Dalmaciji, ukupno wih 57, ali je nemogu}e izri~ito re}i koji gradovi su u pitawu, iako se najpre mo`e pomi{qati na Dubrovnik i Kotor; upor. VINJ IV, 88, nap. 244. 56 Cinn. 263; VINJ IV, 94. 57 Upor. Ostrogorski, Istorija, 336346.

462

Tibor @ivkovi}

Kroz ~itav Letopis Popa Dukqanina jedna oblast, Travunija, veoma je va`na i prikazana je u tesnoj vezi sa Dukqom. Iako je u pitawu mala kne`evina, weni privredni resursi pobu|uju pa`wu. Bogata pa{wacima, a samim tim i stokom, Travunija je bila verovatno veliki proizvo|a~ hrane, vune, voska, meda i ko`e.58 Kada su vladari Dukqe zaposeli primorske gradove sredinom H veka, to je moralo da se odrazi i na wihovu privrednu snagu. S druge strane, gradovi zahtevaju redovno snabdevawe, ne samo hranom, ve} i sirovinama potrebnim za proizvodwu. Travunija bi u tom slu~aju bila veoma bitna oblast za privredno funkcionisawe Dukqe. Iako malobrojni, nalazi luksuznog nakita u okolini Trebiwa, koji datiraju iz razdboqa XI i XII veka, nesumwivo upu}uju na zakqu~ak o postojawu izvesne ekonomske mo}i tamo{wih `upana ili vlastele.59 Nakit je proizvo|en u dalmatinskim gradovima, svakako ne samo u Kotoru, ve} i u Splitu i Dubrovniku, i pouzdano svedo~i o razvoju zanatstva u Primorju. Porast privredne snage primorskih gradova u Dukqi sasvim sigurno je doveo i do izvoza odre|enih proizvoda pre svega u Italiju, ali i u pravcu juga, prema dra~kom tematu. Upravo iz ju`nodalmatinskih gradova dolaze majstori koji su izra|ivali kameni name{taj u crkvama u Zahumqu i Travuniji. Neki od ovih vajara bili su vrhunski majstori preromanike, recimo oni koji su radili skulpturu u crkvi Sv. Tome u Kutima u Dra~evi~koj `upi.60 Ktitori koji su ih pozivali nesumwivo su imali materijalne mogu}nosti da pla}aju wihov rad. Neposredna svedo~anstva o stawu zanatstva ili trgovine u Kotoru tokom XI ili XII veka ne postoje. Poznato je da je u XV veku u Kotoru radilo oko 200 ko`ara, oko 150 majstora za obradu metala i do 50 majstora za obradu drveta. Bilo je, tako|e, voskara, zidara, kamenorezaca.61 Svakako, ovi podaci nisu dokaz o prisutnosti ili razvijenosti navedenih zanata u XI ili XII veku. Me|utim, dva posredna podatka iz izvora pokazuju da je grad Kotor bio veoma razvijen i u prethodnim stole}ima. Prvi dokaz jeste izgradwa katedrale Sv. Tripuna, koja je trajala, kako se obi~no uzima, ne{to mawe od 50 godina (11241166)62 i kao u drugim zapadnoevropskim gradovima, izgradwa tako monumentalne gra|evine svedo~anstvo je o bogatstvu grada. Drugi podatak poti~e od savremenog pisca Idrizija, koji je za ra~un sicilijanskog kraqa Ro`era II 1154. godine sastavio kratak opis znatnijih mesta u Dalmaciji i unutra{wosti. Za Kotor Idrizi navodi: grad je udaqen 20 miqa od Dubrovnika. Grad je
58 Podaci o privredi Travunije za razdobqe od H do H veka veoma su upe~atqivi i jasno pokazuju sna`nu proizvodwu osnovnih sirovina. Zna~aj ovih sirovina u ranom sredwem veku svakako je bio jo{ ve}i. Videti, \. To{i}, Trebiwska oblast u sredwem vijeku, Beograd 1998, 147181. 59 N. Mileti}, Nakit i oru`je IXXII veka u nekropolama Bosne i Hercegovine, GZMS 18 (1963) 173176. 60 ICG I, 406407. 61 I. Bo`i}, Grad i selo na zetskom primorju u XV veku, Istorijski glasnik 2 (1973) 68 (= Bo`i}, Grad i selo). 62 M. ^anak-Medi}, Katedrala svetog Tripuna kao izraz umetni~kih prilika u Kotoru sredinom XII veka, ZRVI 36 (1997) 83.

Dukqa izme|u Ra{ke i Vizantije u prvoj polovini H veka

463

lep i velik, nastawen Dalmatincima, sa mnogo brodova za plovidbu i gusarewe.63 Sasvim je opravdano pretpostaviti da je ovakvom stawu razvijenosti Kotora moralo da predstoji razdobqe uspona, odnosno postepenog razvoja od jednog ili vi{e stole}a. Mno{tvo brodovqa za plovidbu, koje pomiwe Idrizi, o~igledno treba razumeti kao trgova~ku flotu. Potvrdu o privrednom usponu ju`nodalmatinskih gradova jo{ u IX i X veku, nesumwivo pru`aju brojne crkve (zadu`bine) u ovim gradovima ili wihovom neposrednom zale|u.64 Kada je Bodin nasledio presto, Dukqa je ve} gotovo tri decenije bila u neprekidnom privrednom usponu, pa se javila potreba i za pove}anom koli~inom sirovina. Koriste}i pogodan politi~ki trenutak, odnosno zauzetost Vizantije Normanima, Bodin je osvojio Bosnu i Ra{ku. Osvojene teritorije on nije prikqu~io svojoj dr`avi, {to ukazuje na neki drugi motiv koji ga je vodio u ovo osvajawe. Bodin je, postaviv{i sebi odane qude na vlast u Bosni i Ra{koj, zapravo obezbedio politi~ki uticaj, odnosno mogu}nost da koristi resurse ovih oblasti na na~in na koji je to najpre odgovaralo wemu, odnosno Dukqi.65 Zemqi{te u zale|u dukqanskih gradova Kotora, Ulciwa, Bara, Budve i Skadra bilo je dovoqno samo za proizvodwu osnovnih `itarica. Prema podacima iz prvih decenija XV veka, gotovo sva sela u okolini ovih gradova iskqu~ivo su proizvodila `ito i proso. Vinogradarstvo je bilo monopol gra|ana koji su gajili vinovu lozu na svojim imawima izvan grada i seqacima je bilo zabrawivano da se bave ovom granom poqoprivrede kako bi cena vina bila odr`ana na visokom nivou.66 Za ekstenzivno sto~arstvo neophodni su prostrani pa{waci, upravo kao i za p~elarstvo. Takvih uslova u neposrednom zale|u ju`nodalmatinskih gradova nije bilo. Arheolo{ki podaci, iako oskudni, svedo~e o neposrednim vezama izme|u Ra{ke i Dukqe tokom XI i XII veka. Naime, amfore, tzv. megarike koje su kori{}ene za transport robe (vino, uqe, med, suvo gro`|e, sve`e vo}e i dr.) poznate su u tri osnovna oblika, tj. tipa.67 Prvi tip je karakteristi~an za isto~ne oblasti Carstva prostor dana{we Turske, Rumunije, Bugarske, Gr~ke i Makedonije. U Srbiji su otkrivene u Podunavqu Beogradu, Brani~evu, Pontesu ali i u unutra{wosti, na Gradini kod Novog Pazara.68 Me|utim, drugi tip megarika, izdu`enijeg tela kru{kolikog oblika i kratkog vrata sa ravno odse~enim otvo63 Idrizijevi podaci o jugoslovenskim zemqama, Monumenta Cartographica Jugoslaviae II, prir. G. [krivani}, 18. 64 Upor. T. @ivkovi}, Crkvena organizacija u srpskim zemqama (rani sredwi vek), Beograd 2004, 154155, sa navedenim primerima i literaturom. 65 Kao {to je odavno istakao J. Kova~evi} (ICG I, 410) da je osnovna karakteristika u dru{tvenim odnosima ovog perioda postojawe poqoprivrede i sto~arstva u unutra{wosti, naspram gradske dru{tvene strukture u Kotoru, Budvi, Baru i Ulciwu sa zanatstvom i trgovinom kao osnovom prosperiteta, dok je poqoprivreda u okolini gradskih zidina bila daleko mawe va`an ekonomski faktor. 66 Bo`i}, Grad i selo, 69. 67 M. Bajalovi}-Haxi-Pe{i}, Nalazi vizantijske keramike XIXIII veka na podru~ju Srbije, ZRVI 36 (1997) 139140. 68 Ibid. 139140.

464

Tibor @ivkovi}

rom, prona|en na beogradskoj tvr|avi i Gradini kod Novog Pazara datiran u XII vek istovetan je sa primercima prona|enim u italijanskom gradu Otrantu.69 Tako|e, u Kotoru su prona|ene megarike apulijskog tipa, kori{}ene kao materijal za izgradwu crkve Sv. Marije Kole|ate.70 Apulijski tip megarika, koji se javqa u Kotoru i Ra{koj, nesumwivo je dokaz o privrednim vezama na relaciji ju`na Italija Dukqa Ra{ka. On predstavqa va`no svedo~anstvo o ekonomskim vezama Ra{ke sa Dukqom, odnosno Dukqe sa ju`nom Italijom. Roba koja je u sredwem veku bila veoma tra`ena i neophodna za svakodnevni `ivot bila je so. U Ra{ku je ovaj artikl mogao da dospeva najpre iz Primorja. Nesumwiv dokaz da je so dopremana u unutra{wost iz zetskog Primorja jeste podatak u poveqi manastiru Hilandaru od Stefana Nemawe, gde se za potrebe manastira odre|uje dohodak od 30 spudova soli iz Zete.71 Slabqewe Dukqe, upravo kao i weno ja~awe, moralo bi da stoji u tesnoj vezi sa privrednim opadawem, odnosno rastom. U tom smislu va`no bi bilo napomenuti da je Travunija, ve} posle Bodinove smrti, ostala stalni izvor neprilika za dukqanske kraqeve budu}i da su tamo vladali pripadnici one grane dinastije koja se oslawala na Vizantiju. Drugim re~ima, bez Travunije Dukqa je izgleda bila osu|ena na privredno opadawe. Privredno opadawe neumitno je vodilo u vojno slabqewe. Samo u jednom trenutku tokom druge decenije H veka, Pop Dukqanin pomiwe da je u Dukqi vladalo blagostawe i mir, u vreme kraqa Grube{e,72 a slede}e, tako|e kratkotrajno razdobqe blagostawa, kada su se i brojne izbeglica iz Italije (Apulije) vratile u Dukqu, odnosi se na ~etvrtu deceniju XII veka i doba vladavine kraqa Gradihne.73 Za vreme vladavine ove dvojice kraqeva i Travunija je bila u sastavu dukqanske dr`ave. Kada se razmatraju ukupna privredna kretawa na {irem prostoru srpskih kne`evina, odnosno Ra{ke i Primorja, ra{ki vladari morali su da slede istovetnu privrednu politiku kao i wihovi susedi u Dukqi. Pretpostavka je da je nagli porast proizvodwe u vreme Vukana, koji je mogao da bude uzrokovan i povoqnom demografskom slikom, tra`io nova tr`i{ta, a najbli`a su bila upravo na ju`nom primorju. Pravac prema istoku bio je zatvoren jer su tamo stole}ima postojali uhodani privredni tokovi izme|u Bugarske i Vizantije, a Bugarska je proizvodila iste sirovine kao i Srbija, i osim toga bila u to vreme provincija Vizantije, kao tema Bugarska.74 Ra{ki vladari stoga moraju da te`e
Ibid. 141. Ibid. 142. 71 Monumenta Serbica, ed. Fr. Mikosich, Viennae 1858, N 9. 72 Ljetopis, 101. 73 Ljetopis, 104. Ipak, Pop Dukqanina napomiwe kako je kraq Gradihna tokom svoje vladavine vi{e puta dolazio u opasnost a malignis hominibus, {to bi zna~ilo da su unutra{wi sukobi u Dukqi trajali neprekidno sa mawim ili ve}im `arom. Izgleda da je podr{ka Vizantije bila presudna za Gradihnino odr`avawe na vlasti. 74 Ve} je ruski letopisac 1116. godine zabele`io da je u vreme Svjatoslavqeve ekspedicije u Bugarsku 969. godine, Preslav bio jako privredno sredi{te gde se sticala roba sa raznih strana: iz Vizantije zlato, tkanine, vino i vo}e, iz ^e{ke i Ugarske srebro i kowi, iz Rusije vosak, med i robovi; upor. Povst, 66.1013.
69 70

Dukqa izme|u Ra{ke i Vizantije u prvoj polovini H veka

465

da stvore {to povoqnije uslove za izvoz robe iz Srbije. U osnovi, to su mogli biti proizvodi kao {to su med, vosak, ko`e i vuna. Otuda jo{ od Desinog vremena stalan pritisak na Kotor kao glavni izvozni centar Dukqe. Docnije, kada Kotor bude u Nemawinim rukama, pa`wa Ra{ke usmerava se na Dubrovnik, kako bi se obrazovala zatvorena privredna celina i uspostavila potpuna kontrola nad izvozom sirovina iz unutra{wosti prema obali, a odatle ka Italiji. U tom smislu vaqalo bi tuma~iti i trgovinski ugovor izme|u Stefana Nemawe i Splita.75 Borba za prevlast izme|u Dukqe i Ra{ke zapravo je borba za resurse i primorske gradove kao zanatske i izvozne centre. Vizantija u ovim sukobima deluje samo onda kada proceni da vladar Dukqe ili Ra{ke ugro`ava wenu geostrate{ku stabilnost na tom prostoru, odnosno kada se preko tih vladara javqa daleko opasniji uticaj Ugarske, Mletaka ili Normana. Rodbinske veze izme|u dukqanske i ra{ke dinastije samo su zgodan izgovor za uplitawe u unutra{we politi~ke prilike jedne ili druge zemqe. Dobar primer je slu~aj posledweg dukqanskog kneza Mihaila koji je oko 1180. godine, prema izve{taju papskog legata, zlostavqan od strane ujaka, odnosno Stefana Nemawe i wegove bra}e Miroslava i Stracimira.76 Bliske srodni~ke veze nisu sa~uvale velikog kneza Mihaila wegove `alosne izgnani~ke sudbine, kada je kona~no bio prisiqen da napusti Kotor, posledwi grad pod wegovom vla{}u i nekada mo}ne dukqanske kraqevine.

Tibor @ivkovi} DIOCLEA BETWEEN RASCIA AND BYZANTIUM IN THE FIRST HALF OF THE TWELFTH CENTURY The conflict between Rascia and Dioclea began in the reign of King Bodin of Dioclea (10811099) and it was brought to an end during the rule of Stephen Nemanja, Grand Zhupan of Serbia about 1185. The historical sources, primarily the Chronicle of the Priest of Dioclea, give no indication of the causes of this conflict, nor do they explain why Byzantium found it necessary to intervene from time to
M. Dini}, Tri poveqe iz spisa Ivana Lu~i}a, ZFF 3 (1955) 6970. Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, ured. I. Kukuljevi} Sakcinski, II, Zagreb 1875, N 159. U pitawu je pismo Grgura, barskog arhiepiskopa iz oko 1180. godine, koji pi{e papskom poslaniku i splitskom kanoniku Gvalteru, o neda}ama koje mu uzrokuje Stefan Nemawa. U Codex II, N 169, gre{kom nije od{tampan red: est, ab auunculis molestatus, ad ea que nos cupimus, nunc intendere minime valet. Tamen, odakle sledi veoma va`an zakqu~ak da su ujaci posledweg dukqanskog kneza Mihaila Stefan Nemawa i wegova bra}a.
75 76

466

Tibor @ivkovi}

time in Dioclea or Rascia. Although the family relations of the Rasican and Dioclean dynasties frequently provoked one state to interfere into the internal affairs of the other, they were certainly not the main generator of this century-long conflict. Since it was a process of long duration, it is quite likely that the main cause of the war between Rascia and Dioclea had to do with economic considerations, and the paper discusses this possibility. The rulers of Dioclea wanted to secure the raw materials for the maritime towns, primarily Cataro, which they had acquired around the middle of the eleventh century, and they sought to achieve that by conquest and the expansion of their influence in the inland regions in Travounia, Bosnia and Rascia. On the other hand, Serbia had become rapidly more powerful in the early twelfth century, and its rulers sought to impose their control on these maritime towns as nearest centres of commerce and production. During this contest, Byzantium interfered only when the geostrategic stability in the broader territory of the Balkan Peninsula seemed to be brought into question and when Dioclea or Rascia established closer links with the Venetians, Hungarians or Normans, thus jeopardizing its interests. Byzantium looked upon Rascia and Dioclea as its western outposts and was therefore anxious to have a reliable ruler in Rascia, so that it could control the Ni{ Brani~evo Belgrade route to Hungary. Similarly, a dependable ruler in Doclea was a guarantor of the safety of the theme of Dyrrachion and of unimpeded communication with the remaining Byzantine possessions in the middle part of Dalmatia.