Neboja Vojvodi1, ivko Popov2

PREVENTIVNE MJERE ZATITE VISOKIH POSLOVNIH OBJEKATA OD POARA I NJIHOVA PRIMENA

1. UVOD Razvoj tehnologije, urbanizacija gradova i naselja, razvoj infrastrukture i industrije u celini, pored svega pozitivnog u pogledu razvoja drutva, nosi sa sobom i veu opasnost od poara i eksplozija. Sama ova injenica zahteva da se, uporedo sa razvojem privrede, infrastrukture, uvoenjem raznovrsnih tehnologija i sistema, izgradnjom visokih poslovnih objekata, moraju preduzimati i odgovarajue mere zatite od poara i eksplozija. Danas se prave veoma skupi objekti, kao i objekti velikih razmera u kojima ivi, radi ili se privremeno nalazi veliki broj ljudi. U takvim objektima se zahtevaju posebne mere bezbednosti u svakom vidu, kako bi se zatitili ivoti ljudi i materijalna dobra. Gradnja visokih objekata u graevinarstvu, donela je i poseban problem u odnosu na zatitu od poara, kako sa stanovita preventive tako i sa stanovita represive, odnosno gaenja i spaavanja. Razvoj graevinarstva ogleda se u stalnom iznalaenju novih sve smelijih reenja u primeni konstrukcija i novih materijala. Postignuti napredak u ovom pravcu, meutim nije praen u jednakoj meri i napretkom na polju protivpoarne bezbednosti objekata. Izgradnjom novih visokih poslovnih objekata, vri se velika koncentracija materijalnih dobara i ljudi na relativno malim prostorima, to potencijalno predstavlja veliku poarnu opasnost i mogunost da u kratkom vremenskom periodu, eventualni poar uniti graevinski objekat i materijalna dobra koja se u njemu nalaze, kao i da ugrozi ivote ljudi koji u njima rade i borave. Sa veliinom i cenom objekta, kao i brojem ljudi, raste opasnost od pojave nesrenih sluajeva, a samim tim raste i opasnost od poveanog broja rtava i materijalne tete. Zato sa veliinom objekta i velikim brojem ljudi koji u njima rade, ive ili se privremeno nalaze, raste predostronost kao i mere za zatitu od poara, eksplozija i havarija. Pojave kao to su poari, eksplozije, havarije i slino mogu izazvati ljudske rtve i materijalne tete koje su ravne elementarnoj katastrofi na odreenom prostoru. Destruktivne pojave, bilo da su one prirodne ili su rezultat nepanje i nestrunog rada ljudi, ostavljaju manje ili vee tete, ali poari i eksplozije koji se esto uzajamno prate, ako se dopusti da se razviju, najee ostavljaju najtee posledice. Zato se preventivnom delovanju, preduzimanju i primeni mera za zatitu od poara i eksplozija, mora posvetiti izuzetan znaaj. Prilikom poara na ovakvim objektima veliki su gubici i iz tih razloga mere predostronosti moraju biti zastupljene u svim fazama realizacije objekata, od planiranja preko projektovanja, izgradnje do upotrebe i njihovog odravanja. 2. UZROCI NASTANKA POARA NA VISOKIM POSLOVNIM OBJEKTIMA Pod visokim objektima se, prema Pravilniku o tehnikim normativima za zatitu visokih objekata od poara, podrazumevaju zgrade za boravak ljudi iji se podovi nalaze najmanje 22 metra iznad najnie kote terena na koje je mogu pristup i na kome je mogua intervencija uz korienje automehanikih lestava. Broj razliitih zapaljivih materijala koji se danas koriste u graevinarstvu, izgradnji objekata i njihovom opremanju je velik. Poveanju stepena opasnosti od poara usled prisustva razliitih materijala u velikoj meri je doprinela injenica to se u poslednje

1[1]
2[2]

dipl. ing. ZOP, NIS-Naftagas, Narodnog fronta br. 12, Novi Sad dipl. ing. ZOP, NIS-Naftagas, Narodnog fronta br. 12, Novi Sad

vreme sve vie koriste vetake materije i to u prvom redu one koje su izraene na bazi razliitih vrsta plastinih masa. U tehnikom smislu uzrokom poara moe se smatrati svaki toplotni izvor koji na zapaljenu materiju deluje tako, da je moe zagrejati do njene temperature samozapaljivosti, odnosno da je moe zapaliti uz prisustvo oksidatora. Jedan od uslova efikasnog preduzimanja preventivnih mera od poara je poznavanje svih opasnosti koje mogu doi do izraaja u odreenoj sredini, a uzroci koji mogu dovesti do poara na visokim poslovnim objektima su razliiti.

Slika 1.: Izgled visokog poslovnog objekta - Radniki univerzitet "Radivoj ]irpanov" - za vreme i posle poara

Analize poara pokazuju da je najvei broj poara prouzrokovao ljudski faktor, to zbog nehata i nepanje, a takoe i zbog ne preduzimanja odgovarajuih mera zatite. Uzroci poara prema uestalosti prikazani su u tabeli br. 1. Tabela 1:
Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Uzroci poara poreani prema uestalosti

Uzrok poara Uestalost %] 30 12 10 8 8 5 5 22

Nehat i nepanja Elektrina energija Otvoren plamen i uarena tela Deija igra Graevinski nedostaci Namerno izazvani poari Udar groma, prenoenje toplote, statiki elektricitet, samoupala, hemijske reakcije ... Nedokazani uzroci

3. PREVENTIVNA ZATITA OD POARA KOD VISOKIH POSLOVNIH OBJEKATA U svetu, kao i kod nas, podignut je veliki broj visokih poslovnih objekata, odnosno graevinskih objekata ija visina prelazi 22 m, a to su objekti koji imaju vie od osam spratova. Glavni ciljevi preventivne zatite od poara na visokim objektima su: poveanje sigurnosti ljudi pri dejstvu poara, obezbeenje nosive i integrativne funkcije pojedinih elemenata konstrukcije, a u cilju smanjenja rizika po vatrogasne slube u toku intervencije, ograniavanje irenja poara i smanjenje poarnog optereenja i podela objekta na poarne sektore. Naroito veliki uticaj na izbor konstrukcije i konstruktivnog materijala ima poarno optereenje, jer je veoma vano koliko e toplote biti razvijeno u toku nekog poara. to je poarno optereenje vee, potrebna je i vea otpornost konstrukcije protiv poara, s obzirom da se razvija vea koliina toplote prilikom poara. Konstrukcije izgraene od nesagorivog materijala ne gore i imaju odreenu postojanost na vatru, pa u velikom broju sluajeva one mogu da deluju i kao zatita od poara jer ne dozvoljavaju da se poar iri sa jednog kraja objekta na drugi. Prema svojstvima graevinskih materijala izvrena je podela na gorive i negorive materijale.

Prema tome pravilan izbor graevinskog materijala i konstrukcija objekta utiu na zatitu od poara i njegovo ogranienje ukoliko se pojavi. Ali ukoliko doe do pojave poara, graevinski objekat treba da bude takav da omogui nesmetanu akciju spaavanja ljudstva i akciju gaenja poara. Projektovanje visokih poslovnih graevinskih objekata sa stanovita zatite od poara nije mogue reavati po jedinstvenim metodama, s obzirom na veliku sloenost raznih uslova koji utiu na odreivanje procene opasnosti od poara. Skoro svaki objekat je specifian, s obzirom na njegovu namenu, sistem izgradnje, okolinu, lokaciju i slino. Ono to najvie zabrinjava kod visokih poslovnih objekata su ljudske rtve i povrede koje su najei pratioci poara na ovim objektima, kao i veliki materijalni (ekonomski) gubici. Uzimajui u obzir da su mogunosti gaenja i spaavanja spolja, ogranieni do odreene visine, pa je i razumljivo da se za visoke objekte postavljaju specifini zahtevi zatite od poara, kako u odnosu na preventivnu zatitu od poara, tako i u pogledu obezbeenja specifinih uslova za evakuaciju, spaavanje i gaenje poara. Svi visoki objekti se dele na poarne sektore, ija veliina zavisi od visine objekta, tabela 2. Svaki poarni sektor mora biti dostupan preko najmanje jednog sigurnosnog stepenita, ili najmanje dva meusobno nezavisna stepenita. Tabela 2: Veliina poarnog sektora u zavisnosti od visine objekta

Redni Visina objekta broj m2] 1. 2. 3. 4. 22 do 40 41 do 75 76 do 100 preko 100

Veliina poarnog sektora

m2] do 1500 do 1000 do 800 do 500

esto gorivi materijali nisu ravnomerno rasporeeni po itavoj povrini objekta, pa pojedini delovi objekta mogu biti jako optereeni, dok je u drugim delovima objekta poarno optereenje malo. Utvrivanje otpornosti zgrade protiv poara ili dela zgrade protiv poara vri se po standardu, odnosno prema standardnim tipovima konstrukcije zgrade (JUS U.J1.240.). Zgrada, ili deo zgrade (poarni sektor), moe imati sledee stepene otpornosti protiv poara prema standardnom tipu konstrukcija: I Stepen - bez otpornosti, II Stepen - mala otpornost, III Stepen - srednja otpornost, IV Stepen - vea otpornost, V Stepen - velika otpornost. Ako se objekat sastoji od vie poarnih sektora razliitog stepena otpornosti protiv poara, onda ima onaj stepen otpornosti koji ima sektor sa najmanjom otpornou. 3.1. GRAEVINSKO-KONSTRUKTIVNI ELEMENTI ZA ZATITU OD POARA Jedan od osnovnih zadataka graevinske poarne preventive jeste spreavanje irenja poara, odnosno ograniavanje poara unutar odreenog dela objekta. Ukoliko postoji velika razlika u optereenju pojedinih delova objekta pribegava se izdvajanju takvih delova u zasebne celine, postavljanjem na pogodna mesta protivpoarnih prepreka zidova ili meuspratnih konstrukcija. 3.1.1. Poarni zidovi Poarni zidovi predstavljaju vertikalne protivpoarne prepreke, koji imaju ulogu da spree irenje poara sa jednog poarnog sektora na drugi. Ovi zidovi moraju, pre svega, da budu izgraeni od nesagorivog materijala, obino cigle i ploa koje ne gore i loi su provodnici toplote. Poarni zidovi su obino vrlo stabilni i ostaju uspravni ak i kada se objekat srui. Za poarne zidove u razliitim propisima sreu se razliiti zahtevi za minimalnu potrebnu otpornosti na dejstvo poara. Nai propisi zahtevaju minimalnu potrebnu otpornost u rasponu od 1 do 2 sata, kao i amerike NFPA norme (National Fire Protection Asociation). Ruske SN i P norme, predviaju poarne zidove otpornosti do 2,5 sata. Francuski standardi zahtevaju otpornost prema poaru od 4 do 6 sati.

Od brzine gorenja zavisi i visina temperature koja e se tom prilikom javiti, pa je posle ispitivanja ustanovnjeno da najvie temperature za javne i stambene objekte iznose oko 1200 0C. Zavisno od poarnog optereenja, u tabeli 3 je prikazano vreme trajanja poara. Prikazani odnos dat u tabeli 3 uzet je kao prosean i nikako ne treba oekivati da e stvarno trajanje poara biti tano toliko, naroito ne za visoko poarno optereenje, gde e obino trajanje poara biti due. Pri projektovanju i planiranju preventivnih mera za visoke objekte posebnu panju treba obratiti na graevinsko-konstruktivne elemente za zatitu od poara, kao i na komunikacije, a koji su bitni za efikasne akcije evakuacije, spasavanja i gaenja poara. Pojedine osiguravajue organizacije, na primer Amerika IRI, postavljaju takoe veoma visoke zahteve od najmanje 4 sata, a ak i komisija UN za prevenciju katastrofa (UNDRO) preporuuje vreme otpornosti od 5 sati. Tabela 3: Veza poarnog optereenja i vremena trajanja poara
Redni broj 1. 2. 3. Poarno optereenje Malo (nisko) Srednje Visoko Trajanje poara (u satima) 1 2 4

Nemake DIN norme ne zahtevaju samo odreeno vreme vatrootpornosti (preporuuje se 2 sata), ve se daju i minimalne debljine zidova i zatitnog sloja do ose armature, kao i dozvoljena vitkost protivpoarnih zidova. Isto tako se zahtevaju i minimalne otpornosti za sve graevinske elemente koji nose ili uvruju, poarne zidove (popreni zidovi, tavanice, ramovi, oslonci itd.) od 1,5 sata. Ukoliko je debljina protivpoarnog zida vea, utoliko on bolje odgovara svome zadatku. Meutim, to ne znai da ovakvi zidovi mogu biti proizvoljnih dimenzija, jer na debljinu protivpoarnog zida mogu biti od uticaja i razni drugi tehniki, odnosno graevinski, pa i ekonomski faktori. Protivpoarni zidovi se obino grade tako da njihova debljina nije manja od 25 cm. Pored toplotnog dejstva poara i odgovarajuih tehnikih naprezanja, u konstrukciji veoma esto poarni zidovi bivaju izloeni mehanikim dejstvima usled temperaturnog irenja drugih delova konstrukcije (najee krovne ili meuspratne konstrukcije), ruenja i udara ili udarnog talasa eksplozije. Protivpoarni zidovi ni na jednom mestu ne smeju biti oslabljeni, debljina ovih zidova ne sme na pojedinim mestima biti smanjena, niti se u sklopu protivpoarnog zida sme nalaziti neki drugi konstruktivni deo.

Slika 2.: ematski prikaz objekta sa poprenim i podunim poarnim zidovima Protivpoarni zidovi se zidaju od temelja, a zavravaju se na 0,4 m iznad krovne povrine, dok kod zgrada sa visokim poarnim optereenjem, visina iznad krova se poveava na 0,7 m. Potrebno je da ovi zidovi potpuno presecaju sve gorive konstrukcije, tako da se sprei mogunost irenja i prenoenja vatre na bilo kom mestu. 3.1.2. Meuspratne konstrukcije Od meuspratnih konstrukcija u vrlo velikoj meri zavisi razvoj poara na visokim graevinskim objektima. Poari se u mnogim sluajevima vrlo lako prenose u pravcu odozdo na gore, tako da meuspratne konstrukcije treba da spree ili da uspore ovakvo irenje poara. Veina meuspratnih konstrukcija sastoji se iz tri dela: nosei deo, deo koji je u stvari pod gornje prostorije i deo koji predstavlja tavanicu donje prostorije.

Kakve e osobine u uslovima poara imati jedna meuspratna konstrukcija u prvom redu zavisi od osobina i od kvaliteta nosee konstrukcije. Pri ovome najznaajniju ulogu igra materijal od koga je ona napravljena i nain izrade, zatim od debljine konstrukcije, od toga kako je ona konstruktivno vezana za ostale delove objekta, kao i toga da li na njoj postoji neki otvor ili ne. Kao graevinski materijal najee se koristi gvoe i beton.

Slika 3.: ematski prikaz meuspratne konstrukcije od monta-opeke U sluaju da ovakva meuspratna konstrukcija nije omalterisana sa donje strane, njena vatrootpornost je oko 1 sat, ali ako je ista zatiena slojem maltera, onda je njena vatrootpornost oko 2 sata. Armirano betonske meuspratne konstrukcije spadaju u vrlo otporne, ali negativne osobine ovih meuspratnih konstrukcija dolaze do izraaja u onim sluajevima, kada je konstrukcija due vremena izloena delovanju visokih temperatura. Dobrom otpornou odlikuju se ovakve konstrukcije ija debljina nije manja od 25 cm. Takoe, osobine materijala od koga se grade podovi i tavanice takoe mogu u izvesnom stepenu uticati na veliinu otpornosti meuspratne konstrukcije. Kada su u pitanju visoki objekti za stanovanje, potrebno je da najveu otpornost imaju meuspratne konstrukcije iznad podrumskih prostorija i one iznad poslednjeg sprata, ispod tavanice. Meuspratna konstrukcija iznad podrumskih prostorija, kod visokih objekata, treba da se odlikuje posebnom otpornou u onim sluajevima kada se u ovim prostorijama nalaze razni ureaji i instalacije (npr. kotlarnica). Meuspratne konstrukcije, pored svoje osnovne funkcije, imaju ulogu i horizontalnih protivpoarnih zidova. Meuspratne konstrukcije, kao jedna vrsta protivpoarnih zidova, bie u znatnoj meri oslabljene ako su na njima razni otvori. Cevovodi mogu biti uzrok slabljenja meuspratnih konstrukcija, odnosno njihove uloge protivpoarnih zidova. U onim objektima gde su ove opasnosti izraene, najvea je sigurnost postignuta u onim sluajevima kada su cevovodi postavljeni sa spoljne strane graevinskog objekta, jer tada ne dolazi u obzir slabljenje meuspratne konstrukcije. Ako ovo nije mogue treba teiti da ovakvi i slini otvori budu to manjeg prenika i u adekvatnoj zatiti. Pri ovome treba pomenuti da je ispitivanje otpornosti meuspratnih konstrukcija protiv poara regulisano i naim propisima (JUS U.J1.110.) 3.1.3. Otvori u poarnim zidovima Sa stanovita zatite od poara najbolje je da granice poarnih sektora nemaju nikakve otvore, odnosno da su homogeni i kompaktni po celoj svojoj povrini. Meutim, graevinski zahtevi su u velikom broju sluajeva takvi da se na poarnim zidovima moraju projektovati otvori. Poar iz poarnog sektora u kojem je nastao, u susedni poarni sektor, najlake se iri ba kroz ove otvore, ako njihova konstrukcija ne zadovoljava zahteve poarne opasnosti. U principu, povrina otvora na protivpoarnim zidovima ne bi smela da bude vea od 25 % njihove povrine. Najei otvori u poarnim zidovima su: Poarna vrata Svrha poarnih vrata je da se obezbedi izlaz u poarnom zidu. Otvori treba da budu minimalni, budui da vrata nikada ne mogu tako da tite kao poarni zidovi. Standardna poarna vrata su razliite konstrukcije. Poarna vrata mogu da budu od teko sagorivih ili nesagorivih materijala. Poarna vrata od teko sagorivih materijala su najee od drveta, koje je zatieno antipiripenima i opivena limom. Izmeu lima i drveta postavlja se sloj termoizolacionog materijala. Ovaj

sloj moe biti od azbesta (5-7 mm). Ako je debljina drveta 40 mm, ovakva vrata e imati otpornost na dejstvo poara od 90 min. Pravilnikom za zatitu visokih objekata od poara, odreuje se da vrata moraju biti otporna prema poaru 1,5 sati, a ista se na putevima za evakuaciju moraju otvarati u smeru izlaenja iz objekta. Otpornost na dejstvo poara i nain ispitivanja vrata pri dejstvu poara propisani su standardom (JUS U.J1.090.)

Slika 4.: Izgled poarnih vrata sa automatskim zatvaranjem Slika 5.: Izgled elektromagneta za dranje poarnih vrata u otvorenom poloaju

Otvori za prolaz instalacija Otvori za prodor instalacija kroz horizontalne ili vertikalne konstrukcije na granici dva poarna sektora, potencijalni su putevi za prenoenje poara i zbog toga se moraju zatititi odgavarajuim merama zatite. Prodori elektrinih kablova, osiguravaju se ispunom od mineralne vune, tervola, vunizola i slino. Sami kablovi se premazuju vatrozatitnim materijalima. Pored kablova potrebno je zatititi i prodor horizontalnih i vertikalnih ventilacionih kanala. Ovo se reava postavljanjem odgovarajuih protivpoarnih klapni, to je takoe regulisano naim propisima.

Slika 6.: Primeri zatite prodora instalacija kroz otvore u protivpoarnim zidovimapostavljanja protiv- Slika 7.: Nain klapni poarnih klapni otvore u protivpoarnim zidovima

Konstrukcija ventilacionih kanala treba da bude takva da poseduje traenu otpornost na dejstvo poara kao i poarni zid. Pri prolazu kroz poarne zidove, mesta prolaza treba da budu zaptivena negorivim termoizolacionim materijalom, koji obezbeuje isti stepen otpornosti kao i zid. Oblaganje se vri na najmanjoj duini od 50 cm. Prozori Prozori se izrauju od materijala koji je otporan na delovanje vatre, a ija su okna zastakljena otpornim staklom, kao to je armirano staklo. U nekim sluajevima, tamo gde su opasnosti od poara vrlo izraene, prozori se obezbeuju i posebnim ureajima za gaenje (prinkler ureaji). Treba napomenuti da je ispitivanje otpornosti vrata, prozora i poklopaca protiv poara regulisano naim propisima (JUS U.J1.160.). 3.2. EVAKUACIONI PUTEVI U OBJEKTU Bezbednoj i brzoj evakuaciji ljudi iz visokih poslovnih objekata, koji se u trenutku nastanka poara mogu nai u nekom objektu, posveuje se izuzetna panja pri

projektovanju, a posebno pri projektovanju komunikacionih prostora kao to su stepenita, hodnici, izlazi, ulazi i liftovi. Prinudna evakuacija ljudi iz zgrada u kojima je dolo do poara, od izuzetnog je znaaja za obezbeenje osnovnog cilja zatite visokih objekata od poara, a to je spaavanje ugroenih ljudi. Da bi se obezbedila efikasna evakuacija lica iz objekta, potrebno je izabrati pravilnu trasu evakuacionog puta, optimalnu irinu svih elemenata evakuacionog puta, neophodan broj, pravilan raspored i dimenzije izlaza, kao i konstruktivna reenja elemenata puta za evakuaciju, koja e obezbediti njihovo to due korienje u uslovima poara, bez posledica za ljude. Ove komunikacije u zgradama moraju biti tako projektovane da ispunjavaju osnovne uslove: 1. dovoljan broj puteva za evakuaciju, kako bi se spreilo grupisanje ljudi na jednom delu puta i takav raspored koji omoguava ravnomerno usmeravanje ljudi prema izlazima iz objekta, 2. projektovanje i odravanje puteva za evakuaciju tako da unutar njih nema nikakvih suenja, jer ovakva mesta mogu da uspore kretanje ljudskog toka, da dovedu do zaguenja ili panike, 3. da svi putevi za evakuaciju predstavljaju poseban poarni sektor, to podrazumeva da konstrukcije koje oiviavaju puteve evakuacije, kao i same njihove konstrukcije, moraju biti projektovane kao otporne na poar, ili zatiene materijalima i konstrukcijama koji omoguavaju otpornost na dejstvo poara i 4. da se obezbedi dovoljan broj izlaza iz prostorija, vodei rauna o njihovom rasporedu. Ovo su opti zahtevi za sve elemente evakuacionih puteva, a svaki elemenat ima svoje posebne zahteve koji proizilaze iz optih zahteva. 3.2.1. Hodnici Hodnici su prostori koji slue da ljudi posle izlaza iz prostorije u kojoj je poar nastao preu put do vertikalnih evakuacionih puteva, odnosno stepenita. Podovi hodnika moraju biti ravni i bez suenja, a zidovi ne smeju biti obloeni materijalom koji gori. Zidovi koji odvajaju hodnike od ostalih ugroenih prostorija, moraju biti otporni prema poaru 1,5 sati. Vrata koja povezuju hodnike sa prostorijama visokog poarnog optereenja moraju takoe biti otporna prema poaru najmanje 1,5 sati i uvek zatvorena. Na svim putevima za evakuaciju je dozvoljeno postavljanje samo zaokretnih vrata, koja se moraju otvarati samo u smeru izlaenja. Najdui put iz neke prostorije u jednom poarnom sektoru do stepenita na sme biti dui od 30 m za objekte visine do 70 m, odnosno 20 m za objekte vie od 75 m. Potrebno je voditi rauna o preglednosti ovog dela puta i zabranjuje se postavljanje ogledala koja mogu izazvati zabunu kod lica koja se evakuiu i doprineti dodatnoj panici. Na delu puta od stepenita do izlaza iz objekta javlja se najvea koncentracija i grupisanje ljudi i zbog toga ovde najee dolazi do zaguenja. Treba voditi rauna da se predvorje ispred izlaza dimenzionie tako da primi veliki broj ljudi i da omogui njihovo usmeravanje u pravcu svih izlaza. U cilju spreavanja panike, ovaj deo puta za evakuaciju mora biti izveden u jednom nivou, bez ikakvih denivelacija koje mogu usporiti evakuaciju. Svi putevi za evakuaciju moraju biti dobro osvetljeni u svako doba dana i noi. Svetiljke na putevima evakuacije treba da budu obezbeene rezervnim izvorom napajanja, koji se automatski ukljuuje po nestanku elektrine energije iz gradske mree. Rezervno osvetljenje mora biti naroito pojaano na mestima gde je evakuacija oteana (na prelazima iz horizontalnog dela puta ka stepenitu, kod suenja puteva i slino). U takvim sluajevima mogu se koristiti svetiljke koje su postavljene u visini poda, kako bi osvetljavale stepenike i druga opasna mesta na putevima evakuacije. 3.2.2. Stepenita Stepenini prostor u zgradi, ukoliko nije pravilno oblikovan, predstavlja pogodno mesto za irenje poara. Kada izbije poar u nekom objektu, od posebnog znaaja je zatita stepeninog prostora od zadimljavanja i irenja poara u vertikalnom pravcu, jer stepenini prostor tada predstavlja dimnjak velikog preseka, koji idealno slui za prenoenje poara sa sprata na sprat. Zbog toga treba da se stepenite izoluje od ostalih prostorija. Stepenite mora biti potpuno zatvoreno zidovima od opeke, betona ili nekog drugog otpornog materijala, a sa svakog sprata, mora postojati pristup stepenitu preko bezbednih prostora i tampon zona. Ako se stepenite postavlja u sredini objekta onda izlaz iz njega mora voditi preko

izolovanog stepeninog prostora (tampon-zone). Zidovi i vrata stepenita i tampon-zone, moraju biti od negorivog materijala sa otpornou prema poaru od 2 sata. Fiziko odvajanje stepenita je mogue izvriti na vie naina, od kojih su najefikasniji: odvajanje stepenita od hodnika tampon-prostorijama, odnosno predvorjima, koja se mehaniki ventiliraju, a odvojena su od hodnika vratima koja ne proputaju dim, izlazak na stepenite preko balkona ili loa, odvajanje stepenita od hodnika predprostorom u kome se obezbeuje nadpritisak i projektovanje stepenita za evakuaciju izvan objekta, koje ima vezu sa svakim spratom. Vrata na stepenitu treba da budu snabdevena automatskim sistemom za zatvaranje, a isto se odnosi na poarno stepenite kao pomonu komunikaciju za evakuaciju. Posebnu panju treba obratiti na protivpoarno odvajanje podrumskih prostorija od ostalog dela zgrade i spreavanje zadimljenja stepeninog prostora ukoliko doe do poara u podrumskim prostorijama. Ovo se postie tako to se obezbeuje potpuno izdvojen ulaz u podrumske prostorije, direktno iz slobodnog prostora, ali je ovakvo reenje esto skopano sa odreenim tekoama. Gazita, podesti i meupodesti moraju biti presvueni materijalom koji nije klizav i obezbeuje normalno korienje. Ne dozvoljava se promena smera penjanja i sputanja, ve stepenice moraju celom svojom duinom da se penju ili sputaju. Protivpoarne stepenice moraju osigurati neprekinut i neometan put do povrine koja predstavlja bezbedan prostor. Kod visokih objekata veoma esto se za evakuaciju projektuju spoljne stepenice. One slue samo za evakuaciju i ne upotrebljavaju se u normalnim okolnostima. Ove stepenice moraju da osiguraju neprekidan i neometan put i prostor koji nije ugroen poarom. Kako se ove stepenice nalaze na spoljnoj strani (fasadi) objekta, visina ograde ne sme da bude manja od 120 cm. Pristup spoljnom stepenitu za evakuaciju moe se osigurati iz zajednikog hodnika objekta, ili kroz prozore, koji u tom sluaju ne smeju da imaju dvostruka prozorska krila. Za spoljno protivpoarno stepenite ne sme se koristiti spiralno stepenite, a materijal od koga je izraeno mora biti negoriv (beton, elik i slino). Minimalna irina spoljneg protivpoarnog stepenita za evakuaciju je 80 cm, a ako se za visoke poslovne objekte u kojima boravi veliki broj ljudi mora obezbediti irina vea od 2,20 m, tada objekat mora imati dva protivpoarna (sigurnosna) stepenita.

3.2.3. Liftovi Kod visokih objekata svaki poarni sektor mora biti povezan sa najmanje jednim liftom za prevoz lica, a zidovi okna za liftove moraju biti otporni prema poaru 1,5 sati. U objektima viim od 40 m, okna za liftove moraju biti odvojena od stepeninog prostora, i moraju biti pristupana iz predprostora koji se provetrava. Meutim, u objektima do 40 m, dozvoljeno je da provetravani prostor bude zajedniki za liftove i stepenita. U okno za lift se osim instalacija potrebnih za rad lifta mogu postavljati jo samo instalacije za automatsko otkrivanje i javljanje poara. Kabine liftova i vrata na oknu za lift moraju biti od negorivog materijala i moraju se zatvarati automatski. Liftovi moraju biti opremljeni ureajima koji e omoguiti da se, u sluaju pojave poara, kabina automatski dovede u prizemlje i da se posle izlaska lica, lift automatski iskljui iz rada. U objektima koji su vii od 75 m, jedan od liftova se odreuje kao lift za evakuaciju za vreme poara (sigurnosni lift). Ovakav lift mora biti smeten u sopstveno okno sa vatrootpornou zidova i vrata od najmanje 1,5 sati. Predprostor za ulaz u sigurnosni lift mora da obezbedi da se nesmetano mogu unositi i iznositi bolnika nosila sa bolesnikom. Komanda za upravljanje sigurnosnim liftom mora biti napravljena tako da se kabina, pozivom iz prizemlja, preko posebnog prekidaa moe bezbedno u svako vreme dovesti u prizemlje, a korienje ovog lifta za vreme poara je mogue samo uz upotrebu posebnog kljua za upravljanje. Temperatura koja nastane pri poaru, ne sme da utie na rad ovih liftova za vreme od 1 sata i oni se moraju oznaiti sa vidljivim natpisom.

3.2.4. Izlazi Kod visokih objekata u kojima se nalazi veliki broj ljudi, broj izlaza, njihova konstrukcija, irina i raspored od naroite su vanosti za prinudnu evakuaciju. Da bi ljudi koji su se zatekli u visokom poslovnom objektu za vreme poara, mogli na vreme da napuste ugroenu prostoriju i time izbegnu opasnost, potrebno je da postoji dovoljan broj izlaza odgovarajuih dimenzija. Pored toga, raspored izlaza mora biti takav da se naputanje objekta omogui u svakom trenutku poara. Broj izlaza i njihova veliina kao i raspored odreuje se prema broju ljudi koji se nalaze u objektu, te je razliit za pojedine vrste visokih poslovnih objekata. Izlazi najee u praksi predstavljaju "uska grla" svakog puta za evakuaciju, pa treba teiti da se kompletan proraun hodnika, prolaza i drugih elemenata puteva za evakuaciju zasniva na proraunu propusne moi izlaza. Po pravilu, potrebno je predvideti najmanje dva nezavisna izlaza na sasvim razliitim krajevima kako bi se izvrilo usmeravanje kretanja ljudi. Kod lociranja izlaza naroito je potrebno da se pazi na udaljenost koju treba savladati prilikom naputanja objekta. irina izlaza iz objekta odreuje se tako to se na svakih 100 ljudi obezbeuje irina od 60 cm, s tim da izlaz ne moe biti ui od 1,25 m niti iri od 2,20 m. Izlazi i prilazi izlazima moraju biti uvek pristupani. Put do izlaznih vrata ne sme voditi kroz prostoriju koja se zakljuava i mora biti vidljivo obeleen. Svi izlazi iz objekta moraju voditi neposredno na ulicu, dvorite ili u drugi bezbedan prostor. Izlaz iz objekta ne sme biti nii od 2,30 m. Izlazna vrata moraju biti podeena tako da se u svako vreme mogu otvarati sa strane s koje treba izlaziti. Ako sa unutranje strane vrata postoje brave, one se ne smeju otvarati kljuem. Izlazna vrata koja su namenjena samo za evakuaciju, u sluaju poara moraju se sa unutranje strane lako otvarati i moraju biti vidljivo oznaena kao izlazna vrata u sluaju poara. Posebno treba voditi rauna o konstrukciji vrata, a naroito o smeru njihovog otvaranja. Sve prostorije koje primaju vie od 50 osoba moraju imati vrata koja se otvaraju u pravcu izlaza i mogu se otvoriti lako. Na osnovu navedenih podataka moe se konstatovati da su karakteristine negativne posledice kod visokih objekata, sa stanovita zatite od poara, sledee: oteana mogunost korienja i primene vatrogasne opreme za spoljnju intervenciju i spaavanje, a kod najviih objekata potpuna nemogunost za upotrebu vatrogasne tehnike od spolja, lako i brzo zadimljenje puteva za evakuaciju i vrlo kratko vreme za evakuaciju zbog mogueg brzog irenja dima i vatre. Ovakvi objekti moraju biti obezbeeni i sa rezervnim izvorom napajanja za ureaje i instalacije koji objekat tite od poara. Tako na primer: lift, hidrofor i slino, moraju da se napajaju iz dizel-elektrinog agregata, koji mora da obezbedi napajanje elektrinom energijom od najmanje 2 sata. Jedini potroa koji se mora iskljuivo napajati iz akumulatora je svetiljka panine rasvete. Neke instalacije (elektrine instalacije za osvetljenje puteva za evakuaciju) i ureaji (sigurnosni lift, ureaji za zatvaranje dimnih klapni, hidroforsko postrojenje i pumpe, automatski ureaji za gaenje poara i ureaji za provetravanje) moraju biti napajani elektrinom energijom u vreme trajanja poara, kako bi se omoguilo suzbijanje poara i evakuacija ljudi. Elektrina instalacija u objektu mora biti izvedena tako da se iz prizemlja ili spolja moe brzo iskljuiti. Razvodne i druge table sa mernim ureajima, postavljaju se u ormare od negorivog materijala i ne smeju se nalaziti na putu za evakuaciju iz objekta. U okna namenjena za elektrine kablove ne smeju se postavljati druge instalacije. Visoki poslovni objekti, takoe moraju imati postavljene ureaje za odvoenje dima i toplote koji se ukljuuje automatski i preko signalnih ureaja za dim. Ovi ureaji moraju imati tehniko uputstvo, koje mora sadravati tehnike i druge podatke znaajne za ispravno montiranje, putanje u pogon, upotrebu i uputstvo za otklanjanje tih opasnosti kao i uputstvo za rukovanje sistemom i odravanje istog.

Slika 8.: ematski prikaz odvoenja dima i toplote Slika 9.: ematski prikaz poara u prostoriji i u objektu bez otvora za odvoenja dima i toplote Kod ovih objekata kao zatita od atmosferskog pranjenja treba koristiti klasinu gromobransku instalaciju jer je zabranjena ugradnja gromobrana sa izvorom jonizujueg zraenja (radioaktivni gromobran). Vozila vatrogasnih jedinica, moraju da imaju omoguen pristup objektu i to sa strana na kojima se nalaze prozori, izlazi, ulazi i slini otvori, odnosno mora postojati kruni poarni put oko objekta koji uvek mora biti u svojoj funkciji i nezakren. U cilju zatite od poara i spaavanja ugroenih ljudi, prilikom projektovanja visokih objekata moraju se predvideti ureaji, instalacije i sredstva za gaenje poara kao to su: runi prenosni i prevozni aparati za poetno gaenje poara, hidrantska mrea (spoljna i unutranja), instalacija za automatsku dojavu poara i ukoliko je mogue obezbediti automatsku stabilnu instalaciju za gaenje poara.

5. ZAKLJUAK Na osnovu svega navedenog, moe se konstatovati da poari na visokim poslovnim objektima mogu izazvati katastrofalne posledice, kako u materijalnim gubicima, tako i u moguim ljudskim rtvama. Ako je objekat vee visine ili sa vie spratova i ako u njemu radi, boravi ili se privremeno nalazi veliki broj ljudi, utoliko je njegova bezbednost manja, a akcija gaenja i spaavanja tea i komplikovanija. S obzirom da su gubici, koji mogu nastati prilikom poara na visokim objektima veliki, i mere predostronosti moraju biti zastupljene u svim fazama izgradnje, projektovanja, pa sve do upotrebe i odravanja ovih objekata. Mada se opasnost od nastanka poara u visokim objektima ne moe potpuno izbei, odgovarajue preventivne mere imaju za cilj, sa jedne strane da spree pojavu poara, a sa druge strane ako do poara doe, obezbede evakuaciju poarom ugroenih ljudi.

Slika 10.: Izgled visokog poslovnog objekta

Da bi se preduzele adekvatne mere zatite od poara na visokim objektima, moraju se poznavati uzroci poara i poarne opasnosti. Iskustva koja su zasnovana na rezultatima iz prakse, pokazuju da ve u najranijoj fazi poara dolazi do pojave neprohodnosti komunikacija u objektu, iz razloga stvaranja dima, toplote i moguih uruavanja u objektu. Odgovoran pristup prema planiranju, primeni i sprovoenju preventivnih mera zatite od poara, kao i dobra tehnika reenja evakuacionih puteva, od velikog su znaaja za zatitu visokih poslovnih objekata od poara.

LITERATURA
1] 2] 3] 4] 5] 6] 7]

Kosti Veljko: Osnovi preventivne zatite od poara, "Vatrogasni savez Jugoslavije", Beograd, 1983. Milutinovi Slobodan i Mani Radivoje: Zatita zgrada od poara, "Birotehnika", Ni, 1997. Jovanovi Desimir i Tomanovi Duica: Procesi nekontrolisanog sagorevanja, Fakultet zatite na radu, Ni, 1997. Simi ore i Milikovi Slobodan: Prirunik za polaganje strunih ispita radnika koji rade na poslovima zatite od poara, "Vatrogasni savez Srbije", Beograd, 1996. Stojanovi Dragoljub: Zatita od poara i eksplozija, "Birotehnika", Ni, 1978. Sekulovi Dragan i Kadi Miodrag: Zbirka propisa iz oblasti zatite od poara i eksplozija, IGPP "Nova prosveta", Beograd, 1990. Grupa autora : Zbirka Jugoslovenskih standarda za zatitu od poara i eksplozija, NIU, "Slubeni list-SFRJ", Beograd, 1989.