1.

KOMBINACIJA

1.Logika klasa Logika klasa je prvi istorijski oblik formalizovanog sistema matematickog rasudjivanja u logici.To je najjednostavnija i najelementarnija teorija u simbolickoj logici koja proucava pojam klase i njena svojstva.Nastaje iz potrebe da se Aristotelova logika moze interpretirati kao znanje o uzajamnim odnosima klasa (odnos roda i vreste),gde i njegova silogistika biva jedan deo logike klasa.Logika klasa nije isto sto i teorija skupova (osnovna matematicka teorija iz koje se sve druge matematicke teorije mogu izloziti) koju je postavio Georg Kantor.Logika teorija je opsta teorija koja u sebe obuhvata logiku iskaza i logiku predikata,ali se moze posmatrati i kao poseban slucaj logike predikata. Logika klasa je teorija o zakonitostima odnosa medju klasama, a aksiomatsko izgradjivanje, izvodjenje i dokazivanje sistema logike klasa u simbolickoj logici jeste racun klasa.Alfred Tarski smatra da je racun klasa deo teorije klasa koji izucava zakone koji se odnose na relacije izmedju klasa i operacije sa klasama koje imaju formu prostih formula. Osnovni pojam teorije skupova je skup a teorije klasa je klasa.Skup je klasa za koju postoji neka druga klasa, a klasa je pak kolekcija bilo kakvih objekata (elemenata klasa)Po Kantoru skup je svako jedinstvo odredjenih elemenata koje se pomocu jednog zakona moze povezati u jednu celinu.Klasa je zbirka, kolekcija entiteta bilo koje vrste,skup bilo kakvih objekata.Pa prema tome svaki je skup klasa a svaka klasa nije skup,ona koja nije skup je klasa u pravom smislu te reci. Klasa se sastoji iz: Elemenata klase (konstante i promenljive) Operatora Odnosa izmedju elemanata klasa Klasa moze imati konacan ili beskonacan broj elemenata, moze imati jedan clan, moze biti bez ijednog clana (Prazna klasa) ili obuhvatati sve objekte klase i njnu suprotnost (Univerzalna klasa).U logici klasa upotrebljavaju se simboli za odnose medju klasama, kvantori, pomocne zagradei to su sve elementi simbolickog jezika logike klasa. Simboli za klasu su: A,B,C. Za elemente klase:x,y,zili a,b,c. Operatori kojima se oznacavaju odnosi:Pripadanja ili nepripadanja (, ) Ukljucenosti ( Identicnost (=) Unija ( U ) Presek ili proizvod ( ) Odnos klase i podklase ( ) Prazna klasa ( , O ) Univerzalna klasa (1,I, V) Kvantifikatori su: svi ( ) i neki ( ) Klase se odredjuju ekstenzionalno (obim pojma-nabrajanjem elemenata klase) i intenzionalno (sadrzaj pojma-navodjenjem opstih svojstava svih elemenata klase )

Odredjene klase nalaze se u medjusobnim odnosima i ti odnosi su definisani prema zakonima logike klasa.Pa imamo: 1. Odnos ukljucenosti/inkluzije-sadrzanost je klase u klasi gde su elemeniti klase A ukljuceni u klasu B (A B);Inkluzija je odnos klase i potklase-to znaci da je klasa A potklasa klase B ako je svaki elemenat klase A jeste i elemenat klase B.Odnos klase i potklase obuhvata i odnos jednakosti, biti ukljucen i biti identican (A B ). Klasa B je svoja potklasa prema definiciji identiteta sa sobom i u klasu B je ukljucena i prazna klasa koja je ukljucena u svaku mogucu klasu. Jedna klasa je ukljucena u drugu ako je svaki njen elemenat takodje i elemenat te druge klase, u kojoj pak ima elemenata koji nisu elementi prve klase. 2. Odnos negacije- jedna je klasa negacija druge klase ako obuhvata sve elemente univerzalne klase koji nisu elementi druge klase (A' ). Klasi A negacija je komplementarna klasa A' koja obuhvata sve ono sto nije A, sto onda znaci da jedna klasa i njena negacija dele univerzalnu klasu. 3. Odnos proizvoda ili preseka- jeste klasa ciji su elementi ujedno elementi obeju klasa (AB).Dve klase se seku ako imaju barem jedan zajednicki elemenat a svi ostali elementi su elementi jedne ili druge klase.Npr. Ako je A (1,2,3) a B (2,3) onda je AB (2,3). 4. Odnos jednakosti/identiteta -dve klase su identicne onda kada je svaki elemenat jedne klase istovremeno i elemenat druge klase i obrnuto (A=B ili A B) 5. Odnos logicke sume (A+B)-sumu sacinjavaju oni elementi koji pripadaju ili jednoj ili drugoj klasi. 6. Odnos razlike klasa (A-B)-sacinjena je od elemenata klase A koji nisu elementi klase B 7. Logicka onija klasa (AUB)-sacinjena je od svih elemenata klase A i klase B 8. Univerzalna klasa obuhvata sve elemente klase i njene negacije 9. Prazna klasa je bez elemenata Opsti stavovi o pojmovima i odnosima klasa u logici klasa su aksiomi logike klasa u koje spadaju i neki logicki i matematicki zakoni.Imamo sledece aksiome logike klasa: 1. Aksiom identiteta (A=A)-svaka klasa je identicna samoj sebi 2. Aksiom samoinkluzije (A A)-svaka klasa se sadrzi u samoj sebi 3. Aksiom identiteta dveju klasa (A B i B A onda A B) 4. Aksiom tranzitivnosti inkluzije (A B i B C onda A C ) 5. Aksiom komplementarne klase izrice da svaka klasa B u kojoj su sadrzane A i A' mora biti identicna sa praznom klasom;i da svaka klasa C u kojoj su A i A' mora biti identicna univerzalnoj klasi 6. Aksiom tautologije-unija klsa sa samom sobom ista je klasa (AUA=A);presek savke klase sa samom sobom ista je klasa (AA=A) 7. Aksiom komutacije (AUB=BUA)

8. Aksiom asocijacije unije klasa (AUB)UC=AU(BUC) 9. Aksiom distribucije (AU(BC)=(AUB)(AUC) i (A(BUC)=(AB)U(AC) 10. Aksiom kontrapozicije A B'=B A' 11. Aksiom negacije negacije A''=A 12. Aksiom iskljucenja treceg AA'=O 13. Aksiom univerzalne klase AUI=I i AI=A 14. Aksiom prazne klase AUO=A i AO=O 15. Aksiom dualiteta (AUB)'=A'B' i (AB) '=A'U B' Glavni aksiomi logike klasa u Bulovoj algebri su aksiomi komutacije,asocijacije, distribucije,univerzalne i prazne klase. Iz aksioma ili zakona logike klasa izveode se teoreme koje se onda dokazuju.. Jezikom logike klasa mogu se izrazavati sudovi (AEIO) i zakljucci (oblici silogizma) klasicne formalne logike. U logici klasa postoje sistemi logike klasa,svaki je sistem klasa racun klasa sastavljen iz aksioma,teorema,dokaza,definicija a izrazen znakovima jezika logike klasa.U ovim sistemima se pojavljuju i logicke antinomije,paradoksi logike klasa od kojih su poznatiji Raslov,KantorovU nastojanjima da se rese ovi logicki paradoksi razvili su se teorija tipova i aksiomatizacija teorije skupova. Logika klasa moze se prevoditi u odgovarajuce predikatske iskaze logike iskaza.Tako da imama formalnu analogiju logike iskaza i logike klasa jer se klasa moze definiisati iskaznom funkcijom kao sto se iskazna funkcija moze definisati klasom pa je moguce prevodjenje recnika ovih dveju teorija u savremenoj logici.Npr.A,B,C su klase a p,q,r su iskazi ili pak A+B je logicki zbir klasa a pq je logicki zbir iskaza itd.

2.Gnoseoloski nihilizam Teorija istine koja pripada Niceu je gnoseoloski nihilizam.Po ovoj teoriji istine su dobro uvezbane navike verovanja koje su usadjene kako ljudski rod ne bi mogao propasti.Zato mi zivimo od lazi, sve je laz, do sad se laz zvala istina, ima mnogo istina, znaci nema istine, znaci sve je dopusteno. U ovom oslobadjanju od istine istinu treba stvarati a ne otkrivati.Stvaranjem se stvara stvarnost kao istina procesa zivota, volje za moci i vecnog vracanja jednakog.Stvaranje stvarnosti je akt dubine umetnika da svojim estetskim instiktom obuhvati svet u njegovoj istini.Istina sveta je to da je on stanje volje za moci u obuhvatu vecnog vracanja istog. 3.Deduktivni metod Spoznaja pojedinacnog i posebnog na temelju opsteg je deduktivni metod logickog rasudjivanja.Dedukcija je specijalizacija opstih stavova u posebne i pojedinacne a indukcija generalizacija posebnih i pojedinacnih stavova u opste principe.Smatra se da

je deduktivni metod istinitiji metod ali ne i jedini istinit metod logickog zasnivanja sudova i zakljucaka. U modernoj logici dedukcija je analiticki zakljucak koji je impliciran premisama,zakljucak analiticki lsedi iz premisa i nuzno je istinit ako su premise istinite i ako je valjano izveden. Deduktivan metod dosledno je provedeno deduktivno zakljucivanje ali i jedinstvo razlicitih postupaka analize,specijalizacije,generalizacije,apstrakcije dakle svih metodskih postupaka stvaranja pojma. Pouzdanost,nuznost i egzaknort temelji su deduktivnog izvodjenja znanja u teorijskim naukama.No imamao problem dedukcije koji se sastoji u pitanju o opstosti opsteg kao principa od koga polazi dedukcija.Misaono kretanje od opsteg ka opstijem zahteva postojanje nuznih sveopstih stavova kao praosnovnih stavova svih iz njega izvedenih stavova.To je pitanje o pocetnim premisama dedukcije koje su neposredno evidentne, neizvedene i nedokazive; to su aksiomi-neposredno ocevidne istine, sudovi kojima se iskazuju apsolutni principi neosporivih istina iz kojih se onda dsedukcijom izvode teoreme. Sistem sudova koji cine aksiomi i teoreme jeste aksiomatski sistem a nacin stvaranja ovog sistema je aksiomatski metod nauke.Elemente aksiomatskog metoda srecemo kod Aristotela,Euklida,Spinoze a kasnije kod Rasle,Bula gde se pojavljuju kao intuitivni, formalni, (ne)konzistenti, (ne)katrgoricki, (ne)ekvivalentni aksiomatski sistemi. 2.KOMBINACIJA 1.Logika predikata Teorija u matematickoj logici o logickoj istini i zakonima unutrasnje strukture iskaza naziva se logika predikata.Logika iskaza izucava odnose medju iskazaima bez obzira na njihovu strukturu,iskazi se u logici iskaza posmatraju bez obzira na njihovu strukturu i bivaju celine kojima postaju slozenije formule.U logici predikata posmatra se njihova struktura gde je predikat pojam koji je funkcija iskaza.Frege je logicki pojam predikata upostio u pojam logicke funcije kojim se izrazava uzajamnost elemenata iskaza.Logika iskaza je molekularna logika u odnosu na logiku predikata koja biva onda atomska logika to znaci da su zakoni logike iskaza zakoni logike predikata.Logika predikata ipituje pravila odnosa kvantora (svi i neki) u iskazima i formulama, to je teorija kvantora,funkcionalna logika o strukturi iskaznih funkcija-predikata. Frege je funkciju odredio kao iskaz y=f(x) tu je f-dato svojstvo ili odnos x-nezavisna promenljiva,tj.simbol za neku klasu y-zavisna promenljiva,tj.logicka vrednost funkcije Ovom matematickom odredjenju funkcije odgovara logicki pojam predikata, pa su predikati svojstva pojedinacnih predmeta f(a), odnosi pojedinacnih predmeta f(a,b), svojstva ili odnosi klasa f(x,y,z), svojstva ili odnosi iskaza f (p,g) kao i najopstije svojstvo

bilo cega.Predikat sa jednom promenljivom je jednomestni sa dve dvomestni itd.,s tim sto predikati sa dve ili vise promenljivih izrazavaju i odnose a odnosi su binarni, trinarni Sruktura aksiomatskog sistema logike predikata:Iskazne promenljive (p,g,r) Logicke konstante ili fuktori Operatori (-,,V,,) Individualne konstante (a,b,c) Individualne promenljive (x,y,z) Predikati ili funkcije (f,g,h) Kvantifikatori ili kvanori ( univerzalni- i egzistencijalni-) Pomocni znaci i zagrade To je azbuka racuna predikata u logici predikata. Zatim postoje pravila formacije i transformacije formula racuna predikata.Pravila formacije su uslovi pod kojima se skup simbola smatra formulom racuna predikata.Po definiciji formule racuna predikata su svaka iskazna promenljiva,svaka predikatska formula npr. ako je A -eomula logike predikata onda je i -A-formula logike predikata ili ako su A i B-formule logike predikata onda su i AB,AB,AVB,AB;ili ako je xiskazna promenljiva onda je i x-formula.Prema pravilima transformacije izvode se formule jedne iz drugih, a pravila su pravilo zamene,implikacije,kvantifikacije. U strukturi logike predikata osim ovih elemenata postoje i aksiomi i teoremi racuna predikata.U logicki istinite formule racuna predikata spadaju svi aksiomi logike iskaza (VIDETI U LOGICI ISKAZA) i aksiomi koji izrazavaju odnose kfantifikatora.Iz aksioma izvode se logicki istinite formule racuna predikata prema pravilima transformacije, s tim sto su svi teoremi logike iskaza i teoremi logike predikata ali nisu svi teoremi racuna predikata teoremi racuna iskaza.Takvi teoremi su : xFxFy-ako predikat f vazi za svako x onda on vazi i za bilo koje y (ono sto vazi za sve vazi i za bilo koje) Fy=xFx-ako predikat f vazi za svako y onda postoji neko x za koje vazi f (ono sto je za opste vazi i za posebno) Formule racuna predikata su otvorene (sadrze slobodne promenljive) i zatvorene (ne sadrze slobodne promenljive).Da bi neki iskaz bio propozicionalna funkcija mora imati barem jednu slobodnu promenljivu koja moze biti zamenjena nekom konstantom.Individualne promenljive su slobodne ako nisu kvantifikovane npr.f(x) ako su kavntivikovane onda su nesobodne,vezane npr.(fx). Formulama logike predikata mogu se izraziti tradicionalni logicki sudovi (AEIO) Npr.A: x(axbx)-za svako x ako je x a, x je b I silogistika uposte-zapravo formule silogizma tako sto premise u odnosu konjukcije implikuju zakljucak . Npr.Barbara: x(axbx) x(bxcx) x(axcx) U logici iskaza utvrdjuje se istinosna vrednost njenih formula, a u logici predikata osim istinitosti utvrdjuje se i zadovoljivost njenih formula.Formula u logici predikata je zadovoljiva ako je uopste logicki moguca i ako je istinita, a to znaci da formula mora biti u skladu sa logickim sistemom kome pripada, ne moze biti protivrecna formulama tog sistema.A sistem formula logike predikata ili aksiomatski sistem racuna predikata mora biri neprotivrecan i potpun.

2.Platonova teorija saznanja Za Platona stupnjevi stvarnosti sveta stupnjevi su saznanja.Saznanje je secanje a secanje je rekonstrukcija sveta pojmova duse u njenoj preegzistenciji.To je osnov Platonove teorije saznanja prema kojoj je znanje umni uvid u bit stvari,razgovor duse sa samom sobom.Za Platona znanje nije isti sto i opazanje,niti isto sto i istinito shvatanje,ni razjasnjenje vec je znanje istinito znanje onog stvarnog.Dijalektika je saznanje koje je apsolutno znanje bitka bica,ideje kao paradigme bica.Dijalektika je znanje bitka bica,umno saznanje kojim se gleda apsolutno sustastvo ili pojam.Ona je logika bica onoga sto je stvarno i uvek na isti nacin po sebi isto (ideja). 3.Teorija evidencije Teorija evidencije (samoocevidnosti) tvrdi da postoje istine po sebi.Teofrast je smatrao da je istina u neposrednoj izvesnosti onoga o cemu se misli. Prema Brentanu istina se nalazi u sudu koji je psihicka pojava-istina suda je pripisivanje jednoj stvari neceg realnog sto je dato kao jednos njom;kada se tvri da nesto realno jeste kada jeste.On zatim iz ove teorije korespodencije prelazi na teoriju evidencije i tvrdi da je istinit sud tacno priznavanje egzistencije predmeta suda.Evidentni sudovi su uvek istiniti jer su jasni i opste vazeci. Prema Bolcanu istina je po ebi stav koji iskazuje nesto onako kakvo ono jeste. Prema Huserlu evidencija je tek dozivljaj istine ne i sama istina po sebi.Istina je idealna logicka tvorevina,vecita i nepromenljiva logicka znacenja i ona je korelat bitka po sebi.Evidencija je neposredno opazanje istine.Tako se ovde radi o ejdetickoj teoriji istine ka kojoj je intuicija uma put spoznaje. 3.KOMBINACIJA 1.Modalna logika Modalna logika se u polivalentnoj logici pokazuje kao teorija koja izucava logicka svojstva nuznosti,mogucnosti i nemogucnosti.Aristotel je razlikovao nuzno , moguce, nemoguce i stavrno ali tek je K.I.Luis postavio prvi sistem modalne logike, na ciji su dalji razvoj uticali fon Riht, Prajor, Rajhebah Pojmovi modalnosti su raznovrsni mogu izmedju ostalog biti: 1.Ontoloske modalnosti- nuzno stvarno, moguce stavrno,nemoguce stavrno 2.Logicke modalnosti- nuzno istinito, moguce istinito 3.Epistemoloske modalnosti- dokazivo, proverljivo, neproverljivo 4.Deonticke modalnosti- obavezno, neobavezno, zabranjeno

5.Aksioloske modalnosti- dobro, zlo, bolje 6.Vremenske modalnosti- uvek,nikad, ponekad,pre, posle Fon Riht deli modalnosti na aleticke moduse istine (nuzno,moguce,kontigentno istinito),epistemicke moduse ( provereno, neodlucno,opovrgnuto saznato) i deonticke moduse (obavezno,dopusteno, zabranjeno).Kod njega formula: M(p/q) zanci da je p moguce ako je dato q; -M(p/q) zanci da nije moguce da je p moguce na osnovu q; -M(-p/q) znaci nije moguce da je ne-p na osnovu q; N(p/q) zanci nuzno je p na osnovu q. On razlikuje i apsolutne modalnosti kao svojstav sudova i relativne modalnosti kao odnose medju sudovima.On razvija modalnu logiku relativne modalnosti sa osnovnim Formulama:M(p/q) i -M(p/q) Aksiomima: M(p/p)-M(-p/p) M(p/q)VM(-p/q)..itd.. Logicki moguce odredjuje se formulom M(p/T); logicki nemoguce -M(p/T); slucajno Wp=M(p/T)M(-p/T) Lukasijevic logici iskaza pridodaje aksiome za modalnu logiku gde je L-logicki nuzno a M-logicki moguce.Po njemu su teoremi modalne logike logicke zavisnosti za osnovne modalnosti koji su zapravo zakoni modalne ekvipolencije npr. Lp=-M-p sto zanci nuzno je p,nemoguce je da ne-p, nije moguce da nije p..itd.Moze se kombinovati npr. nuznost sa implikacijom ili disjunkcijom kao i svaki drugi pojam modalne logike. Modalna logika se interpretira i pomocu kvantifikatora (R.Fejs).Tri osnovana pravila za minimalni sistem modalne logike osim aksioma i teorema su pravilo modus ponens, ekstenzionalnost i pravilo umetanja formule logike iskaza na mesto iskaznih promenljivih.Elementarna modalan logika je trovalentana (moguce,tacno,netacno) mogu se medjutim izgraditi sistemi polivalentne modalne logike s n-tim vrednostima. 2.Transcedentalna teorija istine Transcedentalnu teoriju istine zastupao je Kant.Po ovoj teoriji sva istina se sastoji u slaganju svih misli sa zakonima misljenja i medju sobom.Poslednji razlog istine je u transcedentalnom jedinstvu aprecepcije,u cistoj svesti apsolutno nezavisnoj od svake sadrzine kojom se onda stvara pojam kao jedinstvo raznovrsnosti datih u opazaju. 3.Induktivni metod Indukcija i dedukcija logicki su postupci filozofskog metoda nastajanja suda i zakljucka,dokaz je pak logicki postupak filozofskog metoda izlaganja suda i zakljucka. Induktivni metod nije isto sto i induktivni posredni zakljucak koji je izvedeni opsti su iz pojedinacnih ili posebnih premisa pri cemu je induktivno zakljucivanje misaoni proces tog izvodjenja opsteg iz posebnog i pojedinacnog.Induktivni metod nije moguc bez induktivnog zakljucka.Induktivni metod je sistematsko provodjenje

induktivnih procesa zakljucivanja i drugih procesa rasudjivanja.To je postupak shvatanja i saznanja opsteg jedinstva zajednickih svojstava pojedinacnih i posebnih momenata opsteg.To opste je sud nastao procesom induktivnog zakljucivanja kao hod ka onom opstem iz pojedinacnog i posebnog. Prema modernim shvatanjima indukcija je neanaliticko zakljucivanje gde nema logicke implikacije zakljucaka premisama to znaci da zakljucak ne proizilazi nuzno iz premisa jer ima siri obim od obima pojmova u premisama. Idukcija se provodi metodskim postupcima potpune i nepotpune indukcije, postoje metodski postupci kauzalne,predikativne,anloske,univerzalne indukcije.Ovi postupci potpomognuti su metodskim postupcima posmatranja,eksperimenta,brojanja i merenja. Metod potpune indukcije je moguc u mislejnju o stvarima i njihovim pojmovima ako se oni sastoje od spoznatog konacnog broja elemenata bitnih svojstava na osnovu kojih se nesumnjivo zakljucuje o istini tih svojstava stvari.Metod nepotpune indukcije nije tako nesumnjivo izvestan nego je verovatan jer se na temelju odredjenih , bitnih elemenata, zakljucuje o svim elementima opsteg.To je slucaj i kod predikativnih , analoskih i univerzalnih indukcija u kojima se zakljucuje od jedne klase na drugu, od nekih na sve, na osnovu slicnosti (analoska) ili pripadnosti univerzalnom Dzon Stjuart Mil razradio je postupak kauzalne/uzrocne indukcije.On razlikuje metod slaganja,metod razlike,metod slaganja i razlike,metod zajednicke promene i metod ostatka.Ovo su ujedno i metodski postupci eksperimentalnog metoda empirijskih istrazivanja,postupci otkrivanja uzrocnih i posledicnih odnosa medju pojavama,s predhodnim uverenjem u postojanje apsolutne uniformnosti prirode. KANON METODA SLAGANJA-ako dva ili vise slucajeva pojave koja se ispituje imaju samo jednu zajednicku okolnos, onda je ta okolnost u kojoj se svi slucajevi slazu uzrok ili posledica date pojave. KANON METODA RAZLIKE-ako jedan slucaj u kome se ispitivana pojava dogadja i drugi slucaj u kome se ona ne dogadja imaju sve zajednicke okolnosti osim jedne , i to one koja se javlja u prvom slucaju, onda je ta okolnost u kojoj se oba slucaja razlikuju posledica ili uzrok date pojave. KANON METODA SLAGANJA I RAZLIKE-ako dva ili vise slucajeva u kojima se pojava dogadja imaju samo jednu zajednicku okolnost, a dva ili vise slucajeva u kojima se ona ne dogadja nemaju nista zajednicko osim odsustva te okolnosti,okolnost po kojoj se jedino razlikuju dva skupa slucajeva jeste posledica ili uzrok ili neophodni deo uzroka pojave. KANON METODA OSTATKA-ako se od jedne pojave odvoji deo za koji se vec iz predtodnih indukcija zna da je posledica izvesnih antecedenata, ostatak pojave je posledica preostalih antecedenata. KANON METODA ZAJEDNICKIH PROMENA-svaka pojava koja se menja na neki nacin kad kod se menja neka druga pojava na neki poseban nacin ili je uzrok ili je posledica te pojave. Mil je postavio kanone za ove induktivne postupke induktivne metode kako bi ponudio nacin otkrivanja uzroka neistrazenih pojava i nacin dokazivanja pretpostavljenih uzrocno-posledicnih odnosa.Ovi postupci ne moraju nuzno dovesti do otkrica niti do dokaza premda mogu na izvestan nacin olaksati induktivnvno istrazivanje u podruciju

kauzalnih odnosa medju pojavama.Ogranicena vrednost ovih medoda vidi se kada se one izraze negativno Dzevons razlikuje stupnjeve induktivnog misljenja -prethodno posmatranje,postavljanje hipoteze,deduktivno misljenje i proveravanje. Induktivni metod temelji se na metodima nastajanja pojma (analiza,sinteza,generalizacija,apstrakcija, konkretizacija)Postavlja se pitanje principa induktivnog metoda saznanja-zapravo da li doista vredi za sve clanove ono sto vredi za odredjene clanove klase.Indukcija je sinteza posebnih i pojedinacnih stavova u jedno opste-opste postoji samo kroz posebno i pojedinacno i u njemu -tako je svako pojedinacno i posebno neko opste sebe.Induktivni metod provodi tu misao odnosa u opstosti. Induktivni metod opravdava se i osporava intuitivno, induktivno,deduktivno i pragmaticki. Intuitivno-tvrdi se da je intuitino izvesno da ono sto vazi za sve vazi i za pojedinacno u tome sve;prema ovome trebalo bi da vazi i obrnuto sto njije tacno,zapravo nije intuitivno izvesno. Induktivno-ovaj metod se ovde opravdava pozivanjem na uniformnost prirode (priroda je jednolicna i bezbrojno ponavljanje istih procesa i pojava i time induktivni princip opravdava svaki postupak generalizacije te uniformnosti) Deduktivno-smatra da nuzno postoji opsti princip iz koga se izvode svi posebni slucajevi opste pojave;ovde je jasno da deduktivni princip rasudjivanja nije induktivni vec njmu sa pripradni metod misljenja. Pragmaticki-opravdanje indukcije njena uspesnost, korisnost sto je u nekim slucajevima nesumnjivo ali to ne moze biti princip njegovog izvodjenja. Ovi svi pokusaji njnog opravdanja nisu uspesni, to ne znaci da indukcija nema nikakvo opravdanje za svoje postojanje-njegovo opravdanje je ontoloski stav o kretanju misljenja prema objektivnoj nuznosti postojanja opsteg kroz posebno i pojedinacno. 4.KOMBINACIJA 1.Razum i um Razum (dianoia, ratio, verstand) je spoznajna moc misljenja pomocu pojmova, tvorenje pojmova, diskurzivno misljenje. Um (nus, vernuft) je spoznajna moc pomocu principa ili ideja.Pod razumom moze se misliti pojmovno razlikovanje misaonog sadrzaja u umu ili umno misljenje pojmovima razuma.Razum je pojavni oblik saznanja umnog misljenja kojim se misljenje uma razlucuje na pojmovne misli. Na razumu najpre ralikujemo zdrav razum,opsti ljudski prirodni razum kojim se znaju opste prihvacene istine.To je opste misljenje koje je saznanje rasudjivanjem na temelju vec spoznatih stvari,prosto misljenje prirodnim osecanjem i znanjem na osnovu mnenja,popularnog misljenja koje se shvata kao opste misljenje naroda.To je sensus communis- opste culo,neposredna sigurnost i evidencija stvari.On je nesto vise od mnenja ali sa njim se ne moze filozofirati.Razum je nesto vise od svoj jednostavnog pojavljivanja kao prirodne moci opsteg popularnog misljenja.U prirodi je razuma da on jeste sposobnost stvaranja pojmova pojmovnim misljenjem.Obrazovanost saznanja

pocinje s razumom kao pojmovnim misljenjem jer je pojmovno misljenje stvaranje pojmova. Ova visa moc razuma jeste intelektualno misljenje,znanje i saznanje.Intelekt je razumsko razumevanje koje je moc istinitog misljenja,saznanje tacnosti stvari pojmom,sudjenjem i zakljucivanjem.Intelektualizam je smer misljenja u gnoseologiji prema kojem je razum jedino misaono i teorijsko saznanje istine.Intelektualitet je primerenost razumu kao moci analitickog misljenja.Intaligencija je opsta sposobnost intelekta,misaono saznanje sustinskih stvari i njihovih veza i odnosa..Inteligibilno je ono sto je dohvatljivo razumom, inteligibilni svet jeste svet razumskih pojmova misljenja. Razum je momenat saznanja u misljenju,jedinstvo raznolikih delatnosti misljenja u procesu saznanja.On zahvata svoj predmet na temelju materije koju dobija opazanjem.Culna gradja u svesti materija je pojma, razum je moc stvaranja pojma culnih sadrzina.Stajanje iskustva pred misli zapravo je pocetak stvaranja pojma,a pojam je misao o biti predmeta misli.Saznanje razumom je je saznanje sustine stvari misljenja.Razum saznaje svojstva stvari, njihove odnose i veze celovitost tih stvari jeste znanje pojma stvari.Razum je unutrasnja forma samih stvari uzetih konacno i uposebljeno, a ne na temelju spoljnih razloga.On je nekada shvacen i kao razlog zbog cega nesto jeste ili zbog cega se nesto misli tako kako se misli.U filozofiji razlikujemo razum kao koji je ralog bica,koji je razlog saznanja i koji je razlog delovanja ili motiv. Razum je sposobnost logickog misljenja i saznanja,razborito,pravilno i kriticko misljenje kojim se saznaje i zna.Razumevanje je znanje toga zapravo shvatanje ili uvidjanje odnosa medju pojmovima stvari, procesa,svojstava i njihovih veza.To sacinjeva iskustvo razuma koje obuhvata i iskustvo culnog saznanja.Culnost i razum jedinstvene su moci saznanja koje su medjusobno nesvodive.Culnost je sposobnost svesti da zna osetom,opazanjem i predstavljanjem a razum je moc svesti da zna pojmovnim misljenjem.Razum je ovim visa moc spoznaje od culnosti ali to nije nistenje culnog vec prevladavanje culnog pojmom,stavljanje culnog pod misao.Razum misli i saznaje prema pravilima, njegova je delatnost stvaranje kategorija kao logickih misli o sustini stvari. Razumevanje razuma je samosvest-svest svesti o samoj sebi kao razumu.Neposredni uvid razuma u sebe jeste svest svesti o sebi od oseta,opazanja i predstavljanja do razuma, kojim se onda ta svest predocuje sebi kao samosvest.Samosvest je samospoznaja uvid u sveukupni svet svesti koja je subjekat koji sasvim objektivno jeste.Razum koji zna sebe jeste samosvest subjektivne svesti.Time je nazancena granica razuma -zapravo on ne moze da prekoraci granice teorijskog sveta svoje predmetne sadrzine,s njegovom svesti o sebi dovrsava se svest koja jeste razum. U opstoj obrazovanosti misljenja ne razlikuju se razukska i umska saznanja, a ponekad se i u filozofiji razum i um poistovecuju u pojmu racionalnosti,ali zapravo razum i um nisu istovetne i medjusobno svodive moci saznanja. Skracen prikaz filozofske istorije razuma i uma. Istorija razuma i uma pocinje pojmom logos,ovim pojmom je misljen i razum i um.Kod Anaksagore um je princip misli,um vlada svetom i bicima u njemu koja imaju dusu.Heraklit je rekao da je dusi svojstven logos koji sam sebe uvecava,logos kao um.Ali tek sa Platonom zna se filozofska razlika razuma i uma. Za Platona razum je smesten izmedju mnenja i uma ili pravog misljenja.Osobina je matematicara da razumski misle jer misle pretpostavkama, oni pretpostavljaju pojmove drzeci kako su ti pojmovi sustine stvari.Razum je misljenje koje se zasniva na culnom

10

iskustvu stvari, ono je kretanje ka pojmu stvari; on je diskurzivna moc misljenja ali on ne zahvata istinsku bit,njemu nije poznat pocetak bica.Um prekoracuje moc razumskog uvidjanja jer je moc principa, poimanje bitnosti stvari.Razum je podcinjem umu, um rukovodi razumom.Naucno saznanje svojstveno je razumu, a umu je svojstveno saznanje principa nauke, principa saznanja.Umsko saznanje svojstveno je filozofu koji poseduje istinsko znanje,gde je um izvesna bozanstvenost.Filozofija je gledanje uma, uma koji je znanje uzroka i svrha najviseg dobra.Um stoji u postanku kosmosa jer je poimanje prvih uzroka, um je znanje bica po sebi.Razum je rezonovanje ili refleksirajuce saznanje a um je cista misao koja je najvisi stupanj jasnosti istine. Za Aristotela razum i um su delatnosti duse.Opazanjem se postavljaju slike onoga sto jeste nad njim se uzdize misljenje-znanje mnenjem,razumom i umom.Umom dusa misli i poima;um sebe ostvaruje misljenjem; pre misljenja um je samo misaona dusa u mogucnosti.Um je bozanski delatni um vecan i besmrtan,on apstrahuje oblike iz predstava, to je cist akt misljenja-misljenje misljenja,on poseduje misljeno-njegovo je misljenje misljenje misljenja.Ali um je i pasivni ljudski um koji prima utiske culnog iskustva kao likove svesti.Um je totalitet kao identitet misljenja i misljenog.Razum je misljenje prema necem drugom.On misli i saznaje slozene stvari svojom analitickom moci misljenja, on je upucen na stvari materijalnog sveta a um je nacelo nauke,princip zananja,princip razumaUm misli bice kao bice,razum misli izdvojeno bice u bitku ne misleci pritom bitak bica, niti bice samog bica.Razum analiticki misli a um je princip razumskog saznanja. Plotin-iz jednog emanacijom nastaje um iz ovog dusa pa materijalni svet;um je apsolutni identitet misleceg i mislivog;dusa je pojam uma njegova delotvornost i zivot. Toma Akvinski-tek razumom i umom dusa misli svet i boga;istina stvari nije u stvarima nego u umu;Hristos je obogotvoreni um, objavljena misao boga;boziji um je delatni um. Po Kantu razum i um su stupnjevi saznanja, gde je razum sposobnost saznanja pomocu pojmova ,ne intuitivno nego diskurzivno; a um je moc principa.Razum je moc pravila stvaranja jedinstva pojava; um principima unosi jedinstvo u pravila razuma. Razum je po Kantu diskurzivno saznanje pomocu pojmova koji se zasniva na jedinstvima radjni pomocu kojih se predstave podvde pod jednu zajednicku predstavu.Pojmovi se zasnivaju na spontanitetu razuma,ovaj spontanitet izrazava da su predmeti misljenja proizvodi samog misljenja.Razum je spontanitet misljenja, moc zamisljanja predmeta culnog opazanja.On zamislja materiju culnosti.Razum je moc misljenja, stvaranje pojmova koji se odnose na na predstavu o premetu.Sud je jedinstvo pojmova,predstava predstave, funkcija jedinstva medju redstavama-pa se sve radnje razuma mogu svesti na sudove, jer razum je moc sudjenja.Prema tome razum je moc misljenja,misljenje je saznanje pomocu pojmova, pojmovi su predikati mogucih sudova, a sama je moc sudjenja zapravo razum. Zakoni prirode se moraju podudarati sa razumom, jer oni ne postoje u pojavama nego samo za subjekt kome pojave pripadaju.Razum je dakle zakonodavac prirode, ne moze se nista naucno istinito znati ako se prekorace granice moguceg iskustva razuma. Razum je jedinstvo aprecepcije koja se odnosi na transcedentalnu analizu uobrazilje.Razum u sebi nalazi cista saznanja a priori koja sadrze jedinstvo ciste sinteze uobrazilje u odnosu prema pojavama-tako se onda razum posredstvom kategorija kao cistih svojih pojmova pojavljuje kao formalan i sinteticki princip svog iskustva.

11

Naucna slika sveta zasniva se na empirijskoj datosti neposrednog poretka objektiviteta cije su granice mogucnosti saznanja zadate granicama razumske moci moguceg iskustva.Ali u prirodi je ljudskog duha da iskoracuje iz sveta moguceg iskustva, te da cisti teorijskim umovanjem misli poreklo i prirodu sveta,duse i boga.Ovde se stupa u logiku privida,dijalektiku uma-ovaj transcedentalni privid je neizbezni i prirodni stav uma.Um je moc principa kojima se pomocu pojmova sanaje ono sto je posebno u onome sto je opste.Um je misaono oblikovanje razumskog sanznanja, um je princip razuma.Razum ujedinjuje pojave posredstvom pravila a um ta pravila razuma ujedinjuje posredstvom principa.Jedinstvo uma nije misljeno kao jedinstvo moguceg iskustva, cist um ne odnosi se neposredno na predmete nego na razum koji svoje sudove nepsredno primenjuje na opazanje cula u pogledu predmeta.Um dovodi razum u skladc sa samim sobom i tek je umom razum moc saznanja pomocu pravila.Isto tako su cula razumom cula jer razum podvodi raznovrsnost cula pod pojmove.Razum je sinteza receptiviteta a um sinteza spontaniteta.Za Kanta je um najvisa moc saznanja-teorijski i prakticki um,um kao ujedinjena moc saznanja saznanje je uopste. Hegel prigovara Kantu sto um nije mislio umom sto um razumski misli, takvim shvatanjem uma zapocinje destrukcija razuma.Razmatranje uma razumom nije razmatranje razuma umom, razum ne vidi umnost bica;um je znanje o identitetu konacnog i beskonacnog a razum dopusta da suprotnosti ostanu nesjedinjene.Um je objektivizacija totaliteta,celina znanja u kojem je svaki deo istovremeno i celina.Um je najvisi zakon filozofije jer je totalitet znanja, um je princip filozofije, apsolutni identitet subjekta i objekta.Filozofski princip jeste princip uma kao princip bica -apsolutni totalitet. Razumevanje je moc kojim se shvata supstancija stvari a ona je jedinstvo raznovrsnosti,moc kojom se stvara identitet,jednakost same sebe.Razum je razumski predmet reflektovan dat kao blik i sadrzaj,sustina i pojava.Razumu pojava nije onakva kakva je ona po sebi ,razum pojavu shvata kao samog sebe i to je samosvest.Sa samosvescu stupa se u carstvo istine-culnost i razum momenti su samosvesti-a samosvest je svest koja se vratila u samu sebe.Kad samosvest prekoraci svoju samodovoljnost u vlastitoj nezavisnosti i slobodi, kada postane sopstveni realitet ona je um.Um je dakle samosvest samosvesti-um je nepsredna stvarnost,izvesnost svesti da je ona sav realitet.Um je moc misljenja samosvesti svake svesti;ali on nije samo izvesnost o sebi kao realitetu vec i izvesnost o sebi kao istini-ova samorefleksija uma je apsolutni pojam. Um poima sustastvenost kao jedinstvo bitka i misljenja- to znaci da je um moc kategorija.Kategorija oznacava sutastvenost bitka kao mislece stvarnosti.Um je svest koja zna istinu, apsolutna svest, on ne poseduje nista drugo do samog sebe;um je najpre svet koja sebe posmatra-um se neposredno pojavljuje kao izvesnost svesti o tome da je on sva realnost.Ova apsolutna izvesnost uma da je on sav realitet, istina je duh ili sustina koja postoji po sebi i za sebe.Svest,samosvest i um likovi su duha, momenti duha kojima on jeste kao apsolut.Dakle sve je u svemu i u svemu jeste sve. Iracionalizacija uma nastaje na temelju Kantovog intellectus archetypus.Shvatanje uma kao intuicije kod Selinga je intelektualni opazaj,kod Sopenhauera intuicija volje kod Nicea telo je veliki um a kod Huserla se radi o intuiciji uma, kao njavisoj moci spoznaje;to je fenomenologija uma -intuicija ciji je cilj da razum uzdigne do uma,gde je onda logika nauka uma,intuicija uma.U savremenoj pozitivistickoj i analitickoj filozofiji nije od bitne vaznosti razlikovanje razuma i uma.

12

Jaspers razlikuje razum i um.Razum misli da o svemu moze misliti,njegova je namera da zna apsolut;sfera je razuma objektivitet,znanje koje je posedovanje i tamo gde se zavrsava logika razuma otpocinje rasvetljenje egzistencije umom.Razumska logika saznaje forme u kojima se "ja mislim" sebi pojavljuje znaci saznaje telesno ja,socijalno ja,vrednosno ja, ja koje se seca.i tako je to ja sebi postalo objekat ali time ono nije dovedeno do identiteta sa sobom.Svest je ono najjasnije u misljenju razuma u kome pstoji rascep izmedju ja i predmeta i samih predmeta pa je logika nauka razuma.Razum je puko znanje o svemu pa je otuda on privid znanja ali je i neophodni uslov za umnost.Um treba da omoguci mogucu egzistenciju,on je transcedencija razuma kome je stalo do tacnosti a ne do vaznosti znanja.Razum je egzaktan um je egzistencijalan;razum je objektivan um je apsolutan.Pravo znanje je autentican um u egzistenciji,sve ostalo je pad uma i puki rad razuma,upotreba razuma kako bi se razorio um.Egzistencijalni um je egzistencijalna verajedno apsolutno jedinstvo Jednog-um je filozofija filozofskog verovanja iz egzistencije ka transcedenciji. 2.Pragmaticka teorija istine Pragmaticka teorija istine osporava teoriju korespodencije i koherencije-istina nije slaganje misli i stvari, niti je istina medjusobno slaganje misli.Istina je ono sto je korisno u oblasti misljenja za prakticki zivot.Istinite ideje su one koje mozemo da asimilujemo,ucinimo vrednim i verifikujemo(Dzems).Istina je nase verovanje u odnosu na stvarnost; to je verovanje u prakticnost nase ideje.Istina oznacava sve ono sto se konstatuje kao dobro u obliku verovanja to je dakle korisno verovanje.Istina se desava jednoj ideji-ona postaje istinita-dogadjaji je cine istinitom pa je tacnost ideje njen dogadjaj.Varijanta ove teorije istine je Djuijeva instrumentalisticka teorija prema kojoj je istina instrument za zadovoljenje nasih potreba. 3.Konkretizacija Konkretizacija je jedan od postupaka stvaranja pojma koji je suprotan apstrakciji.Ovaj postupak se odnosi na izdvajanje samo onoga sto je posebno, pojedinacno,sto time stvarno i jeste jer nema opsteg coveka nego je svaki covek neki pojedinacni covek, stvarni covek. Rec concretus,concrescere upucuje na sraslost,srasti, uciniti nesto stvarnim.Concertum je tvar koja postoji.In concreto je u stvarnosti.Concretio je srascivanje koje je skupljanje u jedno. Konkretizacija je metod misljenja koji ne posmatra samo posebnost i pojedinacnost kao sraslost koja je stvarnost nego je isto tako i opstost- i opstost je konkretnost na osnovu pojedinacnog i posebnog.Tako je konkretizacija zapravo sinteza, jedinstvo raznovrsnosti koje je jedno nekih neceg. Apstrakcija i konkretizacija je jedinstveni misaoni metod zapravo provodjenje analiticko-sintetickog metoda filozofskog i naucnog misljenja pojma.U stvaranju pojma apstrakcija je izdvajanje pojmova za elemente pojma a konkretizacija je srascivanje

13

elemenata pojma za pojam pojma- gde je pojam jedninstvo razlikovanih postupaka apstrakcije i konkretizacije. 5.KOMBINACIJA 1.Platon o jeziku Imenovanje je jedna od moci ljudske svesti koja je patos,stvaranje misli kojima je i postalo.Platon smatra da bica i stvari po svojoj sustini nemaju imena,ona im pripadaju od zakonodavca koji se razume u bit stvari,od mudraca,filozofa koji su vicni logosu.Dusa se seca carstva ideja i pri tom imenuje sustastva jezikom misljenja.U dijalogu Kratil Sokrat tvrdi da sve ono sto zasluzuje odredbu i ime bica ima vlastitu sustinu koja se prikazuje tim imenom.Ime je rec,organon za razlucivanje stvari u njihovim sustinama-jer rec svojom sustinom prikazuje sustinu bica.U prirodi je misljenja da jezikom misli prirodu bica-da imenuje njegovu sustinu gde ime nije sama ta sustina, samo to bice vec prikaz stvari bica.Jezik je po Platonu skupnost znacenja reci-a znacenje je iskustvo navike i dogovora u praksi saobracanja misli.U prirodi je coveka da jezikom moze ixneti iz samog sebe onjo sto jeste znanje-pojmove u kojima i jeste istina bica-jer pojam je misao o sustini bica.Logicki logos je logicki govor kojim se iskazuje misao o sustini bicaa istinom bica iskazuje se da za svako bice postoji prirodna tacnost oznacavanja.Ovo jedinstvo reci i stvari jeste pravilnost reci-to je prirodna podudaranost reci i stvari;kao dogovor u jasnoci upotrebe jezika, na cemu se i zasniva izvor znacenja svih reci. 2.Fenomenalizam u teoriji spoznaje Fenomenalizam jedno gledanje na predmet saznanja.To je uverenje da je fenomen,pojava predmet saznanja u svesti subjekta.Objektivni fenomenalizam zagovaraju Kant,Kont -to je uverenje da su pojave u svesti subjekta koji saznaje-pojave su prema ovome svesni sadrzaji, a ovi su pak oseti, dozivljaji, intencionalni akti Subjektivni fenomenalizam zagovaraju Berkli,Hjum, HuserlHuserl razlikuje svestitost -kao cist akt svesti koja saznaje i svesnost-sadrzaji svesti koja saznaje:bit,ideja predmeta u svesti je subjekta, u fenomenima svesti gde je onda zadatak filozofije kao transcedentalne fenomenologije da zan sustinu imanentnih oblika svesti ili istinski i apsolutni bitak sveg postojanja.Fenomenologija je kod Huserla ontoloska teorija spoznaje. 3.Pojam definicije Definicija je logicki postupak filozofskog metoda kojim se odredjuje sadrzaj pojma.A divizija je logicki postupak filozofskog metoda kojim se odredjuje obim pojma. Definitio(definisati,odrediti) odredjenje je sustine stvari misljenja.Za Aristotela definicija je sud o sustini stvari,sud koji govori o biti bica.Definicijom se iskazuje sustina

14

aona je sveukupnost odredaba koje su nuzne i dovoljne da bice jeste to bice u vrsti roda.U definiciji predikat mora biti samerljiv sa svojim subjektom.Ali predikat nije uvek sameljiv sa svojim subjektom:ako nije samerljiv onda je ili u samoj definiciji ili izvan nje-ako je u definiciji onda je predikat rod ili razlika ako je izvan nje onda je akcidencija.Ovaj problem u tradicionalnoj logici naziva se predikabilije- a zapravo je rec o teoriji o prirodi odnosa subjekta i predikata. Po teoriji predikabilija -definicija je iskaz o sustini stvari-sustina je pri tom skup osnovnih svojstava stvari,dakle sadrzaj pojma stvari.Definicija u sebi ima rod i razliku . Rod je ono sto se sustinom pripisuje stvarima koje su razlicite po vrsti.Razlika je deo sustine kojim se razlikuje jedna vrsta od druge u istom rodu.U predikabilijama predikat je svojstvo koji nije nije sustina stvari nego toj stvari pripada, to je atribut koji nuzno sledi iz definicije,dok je akcidencija oznaka koja ne odredjuje sustinu koja moze pripadati stvari ili ne pripadati jer ne proizilazi nuzno iz definicije.Predikabilije su vrste opstih predikata.Prema Porfiriju i sholasticarima ima ih pet i to su genus, species, differentia, proprium i accidens.Kod Kanta to su cisti pojmovi uma koji su transcedentalnom analitikom izvedeni iz kategorija. Definicija po Aristotelu ima sledecu strukturu-sastoji se iz definienduma i definiensa (u kome su rod i razlika)Razlika je ono sto razdvaja vrste unutar roda, pri cemu je vrsta ono sto je pridodato mnogim stvarima koje se po rodu medjusobno razlikuju.Svaka definicija iskazuje odnos roda i vrste na temelju njihovih razlika.Pri tome svojstvo i akcidencija ne mogu se pripisati supstanciji jer ne iskazuju sustinu stvari. Ciceron je smatrao da se definicijom odredjuju svojstva stvari. Spinoza je definicijom izrazavao odredbu prirode stvari. Lok je definicijom oderdjivao imena,reci za stvari. Kant definiciju definise kao neki dovoljno razgovetan i odmeren pojam,neki logicki savrsen pojam,jer se u njoj sjedinjuju sve najbitnije savrsenosti nekog pojma,razgovetnost, preciznost, potpunostU KCU on kaze da definisati znaci samo izloziti prosto i iscrpno pojam jedne stvari u njegovim granicama.Jedan empirijski pojam se ne moze definisati nego samo eksplicirati,niti se mogu definisati pojmovi koji su dati a priori.Filozofske definicije su samo eksplikacije datih pojmova, dok su matematicke definicije konstrukcije prvobitno formiranih pojmova.Filozofske efinicije nastaju analizom a matematicke sintezom pa time same proizvode pojam. Za Hegela je definicija predmet saznanja, posmatran pre svega u obliku pojma, tako da se time postavlja njegov rod i njegova opsta odredjenost.definicija sadrzi tri pojmovna momenta-opste kao najblizi rod;posebno-kao odredbu roda;pojedinacno-kao sam definisani predmet.To su momenti pojma gde je pojedinacno nepsrednost, objekt definicije, ono sto se definise;ono opste pokazalo se u sudu nuznosti kao najblizi rod;ovo opste je ujedno princip za razliku od onog posebnog,tu razliku predmet ima u specificnoj diferenciji koja se pretvara u odredjenu vrstu i koja zasniva njegovu distinkciju prema ostalim vrstama.U odredbama definicije pojam nalazi sam sebe jer u njima poseduje svoju realnost,ali definicija je formalna odredba pojma na jednoj datoj sadrzini,bez refleksije pojma u samog sebe. Dzon Sjuart Mil odredjuje definiciju kao stav kojim se iskazuje znacenje reci. Za Vitgenstajna definicija je pravilo prevodjenja reci iz jednog jezika u drugi.

15

Moze se reci da je definicija sud kojim se nedvosmisleno odredjije sadrzaj jednog pojma ili da je definicija izraz o zancenju jednog jezickog simbola, ili iskaz kojim se odredjuje sadrzaj jednog pojma. Definicije definicije razlikuju se po tome sta definicija definise-stav, pojam ili rec ili po tome sta je definicija-stav,sud,recenicai prema tome da li se definicijom nesto odredjuje,izrazava,objasnjava.Shodno ovome postoje razlicite vrste definicije. Po tradicionalnoj logici valjana definicija koja istinito odredjuje sadrzaj pojma treba da bude podvedena pod sledece pravilo:definicija treba da bude izvedena pomocu najbizeg viseg rodnog pojma i vrsne razlike.Svaka definicija sastoji se iz pojma ciji se sadrzaj odredjuje definicijom(definiendum) i pojmova pomocu kojih se odredjuje definiendum(definiens). Definiens obuhvata najblizi visi rodni pojam (genus proximum) i vrsnu razliku (differentia specifica). Npr. Definicija:Trougao je geometrijski lik koji ima tri strane i tri ugla. Pojam trougao je definiendum Pojmovi geometrijski lik koji ima tri strane i tri ugla je definiens Geometrijski lik je genus proximum Tri strane i tri ugla su differentia specifica Vrste definicija 1.Prema onome sta se definise definicijom- sustina realnih stvari,sadrzaj pojam ili znacenje rec imamo realne,konceptualne i nominalne definicije. Realna:Temperatura je mera srednje kineticke energije molekula Konceptualna:Kvadrat je pojam o praralelogramu sa jednakim stranama Nominalna:Rec filozofija je ljubav prema mudrosti Realna definicija je saglasnost, odluka u pogledu stvari,konceptualna u pogledu pojma stvari a nominalna u pogledu verbalnih simbola reci.Nominalne definicije se mogu izraziti simbolima,one upucuju na imena stvari ili na simbole za stvari,odnose,reci i zbog toga one nisu same po sebi istinite ili neistinite kao realne i konceptualne.Stoga su realne definicije esencijalne,supstancijalne definicije,ontoloske odredbe bica misljenja misljenjem bica.Stvar,pojam i rec nisu jedno te isto niti su medjusobo apsolutno odvojeni entiteti.Odredjivanje stvari jednovremeno je odredjivanje pojma stvari i reci,simbola za stvari.To se dogadja i onda kada su nominalne definicije i leksicke definicije-odredjivanje slozene reci prostim recima iz koje se sastoje. 2.Prema tome da li se definicijom propisuje ili opisuje definiendum definiensom, definicije su preskriptivne (normativne,legislativne,stipulativne) i deskriptivne (istorijske,leksicke,verbalne). Perskriptivnim definicijama propisuje se na temelju zakonodavnosti i pogodbenosti sadrzaji pojma koji se imaju upotrebljavati u znacenju tog pojma, bez obzira na razlicita gledanja na sustinu tog sadrzaja pojma.Normativnim definicijama propisuju se ili predlazu znacenja nekog simbola,One nisu ni istinite ni lazne;njima se preciziraju pojmovi, izbegava se nejasnosti i visesmislenost ali je moguca proizvoljnost definisanja ako je svako slobodan da bez arbitrarnosti odredjuje definicijom pojmove. Deskriptivne definicije-nesto se definise izrazavanjem recima i simbolima u opisnom smislu,postupak razjasnjenja pojma navodjenjem njegovih bitnijih svojstava koji sacinjavaju njegov sadrzaj.

16

Npr.Kisenik je gas bez boje mirisa i ukusa. 3.Postoje i verbalne definicije koje su izrazene recima a postoje i ostenzivne gde se stvar odredjuje pokazivanjem na nju. 4.Definicije kojima se odredjuje sustina pojma stvari su esencijalisticke a definicije kojima se odredjuje stvar njenim nastankom su geneticke (npr.Vodonik je lako zapalji gas koji nastaje elektrolizom vode) 5.Postoje jos eksplicitne (ako se njima izrazavaju izriciti navodi sadrzaja pojma) i implicitne (sadrzaj pojma se razjasnjava upotrebom tog pojma u sudu,indirektno) 6.Imamo jos korelativne (kada odredjujemo konjukciju,implikaciju,negaciju) i rekurentne (kada se slozenija definicija definise definicijama kao svojim elementima) Stvari ,pojmovi i reci mogu se definisati denotacijom-navodjenjem primera iz sadrzaja pojma koji je definiendum; ali i postulatski,uslovno,radno-navodjenjem onoga sto neka rec simbolizuje ili na sta je sve primenljiva; a moguce je saciniti i pomocne definicije sve u zavisnosti od toga sta se definise. Metodi definisanje Postoje razliciti metodi kojima definicija nastaje i to su: Sinonim-Ontologija je nauka o bicu Analiticki-Covek je racionalna zivotinja Sintetickim metodom-Kiseonik sa vodonikom stvara vodu Denotativni metod- Covek je Sokrat Operacionalnim metodom-Vreme je ono sto se meri casovnikom Razliciti metodi definisanja odredjuju vrstu definicije.Medjutim vazno je istaci da niti je moguce sve definisati, niti je pak moguce ono sto se moze definisati odrediti sadmo jednom vrstom definicije.Ali ono sto se moze definisati definise se na temelju pravila. Pravila definisanja Adekvatnost-definicija mora da izrazi sustinu definienduma,pri cemu definiens i definiendum moraju biti ekvivalentni,moraju imati isti obim pojmova-pa definicija nije tada ni preuska ni presiroka vec je adekvatna Akuratnost-definicija treba da sadrzi samo bitna svojstva pojma koji se definise,treba da je ne preobilna Ne sme se kretati u krug-ne seme se definiendum definisati pojmom koji se definise definiendumom Ne sme se pozitivan pojam definisati negativnim pojmom Niti se pojam sme definisati slikovito Znaci definicija je jasna,razgovetna,tacna i istinita kada je adekvatna, akuratna, pozitivna, neslikovita, necirkularna, iscrpna. 6.KOMBINACIJA 1.Logika iskaza

17

U simbolickoj logici logika iskaza jeste teorija o utvrdjivanju znacenja i nacina upotrebe iskaza u njihovim medjusobnim vezama.To je deduktivna teorija o logickim operacijama sa opstim stavovima.Ona se ne bavi strukturom iskaza vec spojevima osnovnih i slozenih iskaza-formulama, i tehnickim izvodjenjem racuna iskaza.Slozeni logicki iskazi se sastoje iz elementarnih iskaza koji su zapravo izjavne recenice sa subjektom i predikatom i njihovim veznicima, te koji time imaju neku istinosnu vrednost.Elementarnim logickim iskazima grade se slozeni iskazi ili formule u kojima su elementarni iskazi u izvesnim logickim odnosima;a zatim su i formule u medjusobnim odnosima, sto sve zajedno sacinjava sistem logike iskaza.Sadrzaj iskaza ovde je zamenjen formulom i te formule imaju istinosnu vrenost,a istinitost slozenih formula zavisi od istinitosti prostijih. Simbolicki jezik sistema logike iskaza sastoji se iz:Logickih promenljivih-p,q,r,s.. Logickih konstanti-operatori, zapravo logicke relacije: Negacija (-) Konjukcija () Disjunkcija (V) Alternacija (V) Implikacija () Ekvivalencija () Logickih istinitosnih vrednosti Istinito (1) i Neistinito (2) Pomocnih znakova Definicije: 1. Negacija iskaza p jeste -p;negacija tacnog iskaza je netacan iskaz a negacija netacnog iskaza je tacan;a dvostruka negacija jednaka je afirmaciji( --p=p) 2. Konjukcija (pq) je binarna funkcija iskaza p i q koja je tacna ako su p i q tacni,a netacna ako p i q imaju druge istinitosne vrednosti-dakle konjukcija je istinita samo kad su svi argumenti istiniti 3. Disjunkcija (pVq) iskaza p i q je tacna ako je bar jedan od iskaza tacan, sto znaci da je netacna ako su oba argumenta netacna. 4. Alternacija (pVq) je binarna funkcija gde ako je bar jedan od iskaza neistinit tada je ona istinita 5. Inkompatibilnost (pVVq) je binarna funkcija koja je istinita samo ako su p i q razliciti po istinosnoj vrednosti 6. Implikacija (pq) je binarna funkcija iskaza p i q , gde je iskaz ako p onda q netacan samo ako je p tacan a netacan iskaz 7. Ekvivalencija (pq) je binarna funkcija iskaza p i q, gde je iskaz p je ako i samo ako q istinit ako su i p i q istiniti i ako su i p i g neistiniti Na temelju ovoga grade se tablice istinitosnih vrednosti i matrice istinitosti prema pravilima za osnovne logicke funkcije i njihove formule iskaznog racuna.Te su tablice i matrice od znacaja jer su metod utvrdjivanja vrednosti istine slozenih formula iskaznog racuna.

18

Logicke konstante definisu se medjusobno,a to znaci da ima logickih formula koje su medjusobno ekvivalentne po tablicama istinitosti. Konjukcija se moze definisati pomocu negacije i implikacije -(p-q) Disjunkcija se definise pomocu konjukcije i negacije -(-p-q) Implikacija se definise negacijom i disjunkcijom -pVq Ekvivalencija se definise pomocu uzajamne implikacije (pq)(gp) Konstante i promenljive sacinjavaju elementarne formule racuna iskaza, vise elementarnih formula sacinjavaju slozenije formule.Po istinosnoj vrednosti formule iskaznog racuna su istinite,neutralne i neistinite (tautologije,kontigentne i kontradikcije) Tautologija je logicka formula iskaznog racuna koja je istinita za sve vrednosti elementarnih stavova dakle koja je istinita za sve argumente-ovakve logicki istinite formule iskaznog racuna izrazavaju zakone misljenja,logicke zakone kao opste valjane formule.Tautologije su formule cija istinitost ne zavisi od sadrzaja nego od strukture formula.Zakoni tradicionalne logike mogu se kao tautologije izraziti ovako: Zakon identiteta: pp Zakon neprotivrecnosti: -(p-p) Zakon iskljucenja treceg: pV-p Zakon dvostruke negacije: --p=p Dalje mozemo i neke druge vazne zakone logike prikazati ovom notacijom kao tautologije: Zakon komutacije:pqqp pVqqVp (pq)(qp) Zakon asocijacije: pV(qVr)(pVq)Vr p(gr)(pq)r Zakon distribucije:pV(qr)(pVq)(pVr) p(qVr)(pq)V(pr) Zakon kontrapozicije(pq)(-q-p) Osim tautologija postoje i kontigentne logicke gormule logike iskaza to su formule koje nisu uvek istinite, sto dakle zavisi od vrednosti iskaznih promenljivih.Ove formule su neekvivalentne.Neistinite formule su kontradikcije, one uvek imaju istinosnu vrednost O. Postupak kojim se utvrdjuje istinosna vrednost iskaza jeste metod odlucivanja koji se provodi kao metod tablice istine, kao svodjenje formule na narmalnu formu i kao aksiomatski metod. Posupak svodjenja formule na normalnu formu sastoji se od niza transformacija gde se jedna formula dovodi u ociglednu logicku istinitost na osnovu zakona neprotivrecnosti i iskljucenja treceg.Formule koje sadrze ,, transformisu se u - i V.Logicki su istinite sve formule koje sadrze negaciju i disjunkciju. Pomocu aksiomatskog metoda odlucivanja utvrdjuje se logicka istinitost formula, zatim se logicki istinite formule povezuju u jedan sistem koji je sacinjen od pocetnih formula koje su aksiomi i izvedenih formula, na osnovu pravila.Najpre se u gradjenju ovog sistema pojavljuju aksiomi,zatim definicije pa teoremi prema pravilima fromacije osnovnih istina sistema i prema pravilima transformacije iskaza sistema.Prema pravilima formacije aksioma utvrdjuju se najpre elementi aksiomatskog sistema racuna iskaza a to su promenljive i konstantePravila transformacije su uslovi pod kojima se izvode

19

formule jedne iz drugih.Osnovna pravila transformacije su pravilo zamene,pravilo zamene definicijom,pravilo odvajanja,pravilo prikljucivanja.Pre ovih pravila pojavljuju se osnovni aksiomi sistema.Oni su razliciti ,poznatiji su aksiomi aksiomatskog sistema Hilberta,Frege,RaslaNa osnovu aksioma i pravila izvode se teoremi,odnosno, dokazuje se istinitost teorema njihovim izvodjenjem iz aksioma prema pravilima. Pravila aksiomatskog sistema predstavljaju uslove pod kojima se logicki konstituise jedan aksiomatski sitem, jer aksiom nije proizvoljna konstrukcija niti slobodan izbor.Pravila aksomatskog sistema su pravila aksioma i to su:konzistentnost (jedinstvenost),koherentnost (ako je svaka logicka formula izvedena iz aksioma tautologije),kompletan ili potpun (sistem je kompletan ako se iz njegovih aksioma mogu izvesti i proveriti sve teoreme daog sistema),nezavisnost (je zahtev da se ni u jednom skupu aksioma njjedan aksiom ne moze dokazati kao teorem na osnovu drugih aksioma tog skupa aksioma). 2.Aristotelova teorija saznanja Ostvareno znanje za Aristotela je znanje stvari, takvo znanje je istinito znanje jer odgovara stvarima znanja.Misljenje je pri tom sabranost svih delatnosti duseznanja,mnenja,razuma i uma.Znanje je teorijsko ,prakticko i poieticko.Ono je uvek znanje samog znanja,znanje principa iz kojih se zna istina na temelju dokaza.U tom smislu znanje je shvatanje onoga sto je opsto i nuzno,saznanje je znanje pojmova,a pojmovi su pak oblici onoga cemu su pojmovi. 3.Pojam mnenja Mnenje (doksa) se prema opstem misljenjeu shvata kao: 1.nekriticko preuzimanje drugih uverenja na osnovu nedovoljnih razloga 2.nedovoljno zasnovano misljenje 3.nepotpuno svedocanstvo koje za svoje opravdanje ima autoritet pojedinaca i autoritet vecine Mnenje moze biti i stupanj saznanja ako se pod njim misli nedovoljna subjektivna uverenost u ono sto se misli ili kako neko drugi misli. Vereovanje je takodje prihvatanje razloga za uverenje koji nisu dovoljni ali za razliku od mnenja verovanje je subjektivno uverenje,unutrasnji su razlozi za prihvatanje nekog uverenja kao verovanja-pa je verovanje ovde prihvatanje nekog misljenja za istinito misljenje bez razloga koji su dokazi . Znanje je objektivno osnovana uverenost u istinitost misljenja,istinito uverenjepotpuna subjektivna uverenost i objektivno svedocanstvo. 7.KOMBINACIJA 1.Logika relacija

20

Logika relacija je teorija o opstim svojstvima odnosa medju iskazima i samim odnosima to je transformacija logike visemesnih predikata i ispituje odnose izmedju stvari,klasa,iskaza,predikata i samih odnosa.August de Morgan se smatra osnivacem logike relacija a kasnije je razvijaju Pers,RaslPo de Morganu kopula "je" ima mnostvo znacenja, jednakost je samo jedno od tih znacenja,svako od tih znacenja je izvestan odnos,odnosa je oak mnogo, ali valja postaviti uslove veza koji su ti odnosi.Logika relacija teorija je o opstim uslovima i svojstvima odnosa u formalizovanom misljenju. U logici klasa.skupova relacija je definisana kao klasa ili skup uredjenih parova.To su zapravo visemesni predikati ili propozicionalne funkcije sa dva ili vise argumenata.Visemesni predikati i definisu relacije,kao sto ih definisu i uredjene klase.Relacija koja je definisana dvomesnim predikatom je binarna, a ona pak relacija koja je definisana tromesnim predikatom ili klasama uredjene trojke je triadna itd. Relacija se obelezava sa R,S,T,Q Relati se oblelezavaju sa x,y,z Funkciju Rx,y valja interpretirati da je x u odnosu prema y Rx;y -polje relacije R-relacija x-je antecedens y-konsekvent Polje relacije skup je antecedenta i konsekventa relacije,ona se moze pisati i ovako:xRy Skup relata u relaciji su argumenti relacije. U jezik logike relacija spadaju i svi oni simboli koji sacinjavaju jezik logike iskaza,klasa,predikata.Relacija medju individuama notira se aRb,a medju klasama KRM,a medju samim relacijama PRQ itd. U bitna svojstva relacije spadaju : (a to su ujedno i vrste relacije) Refleksivnost:Relacija je refleksivna ako xRx vazi za svako x koje je clan polja R Irefleksivnost:Ako xRx ne vazi ni za jedan clan polja R Nerefleksivnost:Ako xRx vazi za neke clanove polja R Komutativnost:Kada xRy ako i samo ako yRx Akomutativnost:Kada xRy ako i samo ako -yRx Nekomutativnost:Kada xRy i yRx vaze za neko x i y u polju R Tranzitivnost:Kada za svako x,y,z koji su clanovi polja R vazi ako xRy i yRz onda xRz Intranzitivnost:Ako xRy i yRz onda -xRz Netranzitivnost:Kada ako xRy i yRz onda xRz vazi za neke clanove polja R Svaka komutativna relacija je irefleksivna;komutativne i tranzitivne relacije su refleksivne; i da su komutativne relacije ekvivalencija, konjukcija, disjunkcija, alternacija, sabiranje, mnozenje, jednakost I odnosi stupaju u medjusobne odnose npr. odnos identiteta, neidentiteta, konverzije, inkluzije, proizvoda, unije, preseka, negacije,nulte i univerzalne relacijeU ovim odnosima izrazavaju se neki zakoni logike relacija 2.Empiristicka teorija saznanja

21

Osnovni stav empirizma jeste da je iskustvo izvor i granica spoznaje, ono je prvi i poslednji dokaz istine saznanja.Novovekovna engleska filozofija je u osnovi bitno empirijska filozofija (Bekon,Lok,Berkli,Hjum),zatim savremeni pozitivizam,naturalizam, logicki pozitivizam. Krajnje provedeni empirizam je senzualizam.Ovo uverenje da su culni oseti jedini izvor ljudske spoznaje je jasno izrazeno Lokovim stavom da niceg nema u razumu sto prethodno nije bilo u culima.Time je odredjena i granica spoznaje uopste,jer svo je znanje samo preobrazavanje culnog saznanja. Dzordz Berkli smatra da su stvari samo kompleksi oseta- pa biti znaci biti opazen.Saznaje se culnim opazanjem,opazanje se sastoji iz oseta-dakle postojim samo japostoji samo onaj koji opaza-a to je ja koje je jedina svest sa svojim sadrzajem. Kondijak je radikalni senzualist,on je tvrdio kako je zasnanje pasivni skup pojedinacnih culnih elemenata oseta kojima se oslikava spoljasnost predmeta saznanja. Hobs je bio na stanovistu kako su oseti izvor spoznaje. Hjum je naznacio granicu moci iskustva i saznanja prema nacelu uzrocnostibuduci da se odnos uzroka i posledice ne izvodi na osnovu iskustva nego navike i obicaja.Nuznost takvog odnosa nije dakle u moci ljudskog saznanja;premda je za njega jasno da saznanje pocinje i dovrsava se culnim osetima iskustva.Otuda nikakva metafizika kao nauka nije moguca.Citav smer empiristickog zasnivanja saznanja je protiv metafizickog zasnivanja znanja. Za Rasla saznanje je jedno nevazno obelezije svemira, ali je i nuzno pitati se ne u kakvom svetu zivimo, nego kakao uopste sticemo znanja o svetu.Ono sto covek zna zavisi od njegovog licnog iskustva ali kako onda od tog licnog iskustva postaje skup naucnih znanja.Mora se pokazati granica iskustvenog znanja za naucno znanje jer naucno znanje tezi da bude potpuno bezlicno da iskaze ono sto je otkrio kolektivni razum covecanstva.Teorija saznanja treba da pokaze razlikovanje individualnog od drustvenog znanja ali treba i da opravda stav da su sve nase individualne percepcije osnov sveg naseg znanja.Znanje je za njega jedna vrsta istinitog uverenja,,a saznanje iskustvom prema empiristickoj filozofiji nedosledno se drzi svoje doktrine pa je odtda svako ljudsko znanje neizvesno,netacno i delimicno. Alfred Ejar smatra da je osnovno pitanje kojim treba da se bavi teorija saznanja pitanje o sigurnosti,zapravo pitanje o legitimnosti te sigurnosti;jer uslovi za znanje su istinitost i sigurnost u tu istinitost ikao i pravo da se bude siguran. 3.Intuicija Najvisi i najdublji oblik iracionalnog i metalogickog u teoriji saznanja je intuicija.Ona se ne shvata samo kao ono iracionalno, nego i kao najvisi rad razuma,intelektualna intuicija.Intuicija uma je najvisi akt uma kojim se neposredno gleda sustina stvari.Intuicija(unutrasnje gledanje)-nepsredno je shvatanje saznanjem neposrednog-moc duhovnog gledanja istine i biti stvari.To je umno misljenje kojim se dovrsava svo misljenje.Isto tako pod intuicijom se misli i gledanje duhom celine stvari,prekoracenje svega culnog,razumskog i umnog. Intuicija je kod Platona duhovno gledanje ideja. Ko Loka je neposredno opazanje slaganja i li neslaganja ideja.

22

Kod Dekarta neposredno intuitivno sagledavanje je radnja razuma kojom se stvara razgovetan,cisti i jasan pojam.Nesumljivost intuicije radja se iz same svetlosti uma.Sva se delatnost uma sastoji u intuitivnoj radnji na temelju koje ce tek dedukcija imati svoj smisao.Intuicija ovde nije samo neposredna ociglednost istine,jasnost prirodne svetlosti uma,izvor razumskog saznanja vec je i sebi svoj vlastiti prvi princip,nepsrednost same sebe,istina istine.Svako moze neposredno intuitivno sagledati da postoji,da mislistoga formalna logika umovanja ne doprinosi saznanju istine-ona ne moze saciniti ni jedan silogizam s istinitim zakljuckom a da se intuitivno , unapred, ne zna istina koja se njime dedukuje. Spinoza smatra intuiciju poimanjem istine,apsolutna racionalna istina neke stvari,najvisi stepen saznanja,intelektulana ljubav prema bogu ili prirodi. Za Lajbnica intuicija je saznanje kojim se istovremeno promisljaju svi pojmovi koji sacinjavaju jedan predmet misljenja. Intelektualni opazaj kod Selinga je intuicija.Intelektualni opazaj je neposredno saznanje kao organon svakog transcedentalnog milsjenja.Transcedentalno misljenje pretpostavlja neku moc da koja izvesne radnje duha ujedno proizvodi i posmatra-gde su proizvedeni objekt i samosaznanje jedno te isto.Ja je intuicija-sagledavanje-ako je voj vlastiti proizvod i sa ovim otpocinje apsolutni princip identiteta.Ono sto je intelektualna intuicija za filozofa to je esteticka intuicija za umetnika.Esteticka intuicija je objektivitet intelektualne intuicije.Inetelektualna intuicija je najvisi i poslednji stupanja saznanja,samoposmatranje,saznanje apsoluta.A znati zanci sjediniti totalitet subjektivnog sa totaliteom objektivnog-sjediniti misljenje sa svojim predmetom.Saznanje apsoluta je intelektualo opazanje-neposredno umno sagledavanje sustina.S umetnoscu zavrsava se to sagledavanje apsolutnog apsoluta.Sustina umetnosti je estetska intuicija.Tamo gde postoji objekt tu postoji opazaj-ali u apsolutnom Ja postoji samo intelektualni opazaj ili intuicija.Filozofska svest intuicijom zna Ja kao Jastvo, kao apsolutni identitet misljenja i bica u apsolutnom Ja.U intelektualnoj intuiciji nastaje apsolutno znanje kao beskonacno i vecno zananje stvari samih po sebi. Vid intuitivnog saznanja Sopenhauer shvata kao intuiciju volje.Ona je iracionalni intelekt,intuitivno saznanje razumom.Ovakvim saznanjem svet je volja i svet je moja predstava-saznanje je objektivizacija volje.Intuicija je fundamentalna predstava jer obuhvata sav vidljivi svet-saznanje uzroka i posledica razumom-sto je zakon kauzaliteta.Intuicija je prva,najjdenostavnija, uvek prissutna manifestacija razuma-svaka je intuicija dakle intelektualna.Razum jednim svojim pogledom preobrazava neodredjeni osecaj u intuiciju.Um je svojstvo formiranja pojmova a razum ima moc da neposredno zna odnos uzroka i posledice.Samo za razum i kroz razum postoji intuitivni svet. Intuicija je pustanje stvari da same o sebi govore.Svo saznanje pocinje culima i dovrsava se idejom- gde subjekt biva intuicijom ogledalo objekta.Onaj ko je obuzet intuicijom nije vise individua nego cist, bezvoljni , vanvremeni subjekt saznanja. Genije je na vrhu saznanja, njegovo delo je umetnost,umetnost ponavlja vecne ideje pojmljenje kontemplacijom.Ideje su ono sustinsko,postojano u svim pojavama sveta.U geniju je premoc saznanja nad voljom.Inelekt je organon volje kojim volja samu sebe zna intuicijom.Telo je objektivan uslov intelekta, neposredna objektivacija volje-ali je tek za subjekt telo objekt. Nice-Duh je princip razuma i uma a srce je princip zivota.Razum je stanje odnosa strasti i zudnje, pa svaka strast u sebi poseduje svoj deo razuma.Sve kategorije razuma

23

culnog su porekla-dedukcija iz empirijskog sveta.Razum je metamofoza volje za moci.Razum ,zivot,dusa,duh,srce su stanja zivotnih funkcija u volji za moci.Tiranija logike i intaligencije otstupa pred divljinom nagona,afekata,strasi.Biti umetnik filozofije znaci otici tamo gde priroda pokrece nasa cula,znaci biti covek velikih strasti,pustinjak po instiktu,nihilist.Saznanje je estetskom intuicijom gledanje zivota,dioniziska mudrost.Razumeti svet znaci stati pred njga i doziveti ga zivotom, intuitivno, instiktivno.Jet telo smo i nista drugo osim tela a dusa je samo rec za nesto u telu.Telo je jedan veliki um, a mali um,duh nije nista drugo do orudje tela,igracka velikog uma.Srce saznaje gledanjem kroz sve stvari,intuitivno,ono je drugi duh,a nauka razuma jeste predrasuda,ona je tvorac besmislenog sveta. Anri Bergson-intuicija je spoznajni temelj,zavrsni stupanj saznanja kojim se zasniva filozofija zivota.Stupnjevi saznanja su instikt,razum i intuicija-shodno divergentnim pravcima razvoja evolucije zivota.Instikt stvarima pristupa organski,on produzuje rad kojim zivot organizuje materiju-on je urodjeno saznanje stvari.Razum ili intaligencija skup je pravila oranizovanja instinktivnog saznanja.Razum je posmatranje cvrstih tela i njihovih odnosa-logika razuma je posmatranje mrtve materije i ne moze da shvati stvaralacku evoluciju zivota.Intuicija je instikt koji je postao svestan samog sebe,intuicija spoznaje unutrasnji zivot,pojam zivota.Bez razuma intuicija je instikt. Huserlov nagovor na intuiciju koja je znanje pojma stvari neposredna je svet o tome sta stvar jeste,neposredno znanje sustine stvari.Fenomenolosko ispitivanje ciste svesti nalazi izvorno i neposredno znanje sustina,intuicija uma neposredno je iskustvo i dozivljaj predmeta u njgovoj biti.Ejdetska intuicija je fenomenologija uma .Intuitivno shavtanje omogucuje apsolutno zananje,sustina intuicije intuicija je sustine.Noeticka intuicija je evidencija koja je istinaIstina je sama stvar koja ne moze biti drugacija nego sto jeste,evidencija je sustina istine,intuicija uma.Intuicija uma je najvisi i najdublji misaoni proces kojim svest zna istinu stvari misljenja. 8.KOMBINACIJA 1.Vremenska logika Vremenska logika je teorija u savremenoj matematickoj logici o vremenskim odredjenjima vrednosti logickih stavova.Prvi sistem vremenske logike postavio je A.N.Prajor koji je jeziku logike iskaza pridodao vremenske operatore:P (proslost,Pp bilo je tako da je p), F(buducnost,Fp bice tako da je p), H(uvek je bilo tako), G(uvek ce biti).Na osnovu ovoga nastaju vremeski iskazi.Neki od aksioma vremenske logike: P-P-p>p -FFp>Fp Aksiom CFpFFp-izrazava kontinuitet vremena-ako bude tako da je p,onda ce biti tako da ce biti p (gde je C-implikacija) U formalizovanom sistemu vremenske logike ne radi se o supstancijalnom , nego o relacionom, statickom i dinamickom shvatanju vremena u dimenzijama proslosti,sadasnjosti i buducnosti i njihovim razlicitim modalitetima u logickim iskazima.Vremenska logika moze se aksiomatizovati kao modalni racun.

24

2.Agnosticizam Prema pitanjima o mogucnostima,granicama i vrednosti saznanja i znanja razlikuju se stanovista agnosticizma,skepticizma i dogmatizma. Agnosticizam je: *osporavanje mogucnosti saznanja uopste (radikalni agnosticizam) *osporavanje mogucnosti saznanja istine *stvari po sebi (Kant) *osporavanje mogucnosti saznanja bitka kao poslednje istinske stvarnosti sveta (pozitivizam i pragmatizam) Ovaj izraz uveo je engleski prirodnjak T.Haksli. Poznati agnostik je Dejvid Hjum u stavu da nikako nije moguce saznanje nuzne povezanosti uzroka i posledice u prirodnim zbivanjima nego se o tome prosudjuje na temelju obicaja i navike U pitanjima mogucnosti saznanja stvari po sebi Kant je takodje agnostik. Agnosticizam je evidentan i kod pozitivista i neopozitivista kada je rec o filozofskoj mogucnosti metafizickog saznanja i uopste sveg saznanja kojima se prekoracuje svet cinjenica. Agnosticizam moze zapasti u nihilizam saznanja.Jedan takav spoznajni nihilizam nalazimo kod Gorgije-on tvri da nista ne postoji,a i ako postoji nesto covek ga ne moze saznati,a ako je pak to i saznatljivo, ne moze se drugome saopstiti.Ova misao naginje se na spoznajni relativizam sofista, narucito Protagore po kome je covek mera svih stvari, pa se ne moze znati kakav je svet po sebi nego kakav je svet za nas. 3.Transcedentalni filozofski metod Transcedentalni filozofski metod filozofira apriornim spoznajnim oblicima misljenja,nezavisnim od iskustva jer su pre iskustva koji time omogucavaju svu spoznaju.Kod Kanta to je ispitivanje nacina spoznaje predmeta,ne sam predmet spoznaje.To je metod o metodu spoznaje predmeta.Ovim metodom priznaje se postojanje apriornih spoznajnih moci u ljudskoj sveti kojima se zahvata sustina predmeta iskustva.Transcedencija je prekoracivanje granica moguceg iskustva,prelazenje u onostranost,u ono nadculno i apsolutno;u podrucije bitka iz onog pojedinacnog koje je postojece.Transcedentan je onaj metod kojim se prekoracuju granice moguceg iskustva.Transcendirati znaci prekoraciti prirodu natprirodnim,konacno beskonacnim,predmetno nepredmetnim.Nasuprot tome je imanentno-imanentni metod filozofiranja-a to je shvatanje da se bice moze saznati onim sto proizilazi iz sustine njegovog sadrzaja.Biti imanentan znaci biti sadrzan u necemu.Za Kanta saznanje je imanentno iskustvu. 9.KOMBINACIJA 1.Kantova teorija saznanja S Kantovom metafizikom saznanja provedena je povesna filozofija identiteta bica i misljenja.Njegova logika kao formalna nauka otpovinje gnoseoloskim kategorijama.Tu se najpre govori o opazanju kao moci vidjenja predmeta na osnovu kojeg tek treba da

25

nastane saznanje.Saznanje se odredjuje kao razumevanje pojma predmeta.Opsti uslov sveg saznanja jeste svest-svet je neka predstava da je u meni neka druga predstava.Supstanciju svesti sacinjavaju materija (predmet,objekt) a forma je nacin spoznaje predmeta.Zadatak je logike da ispita jasnost saznanja.Znanje je apodikticka izvesnost.Njegova formalna elementarna logika ospljena pojmom,sudom izakljuckom ima uporiste u stavu da logika raspravlja o saznavanju zato sto se pri saznavanju vec javlja misljenje.Saznavanje putem pojmova jeste misljenje.Opsti nacin dogadjanja misljenja i saznanja je metod.Saznanje je dakle uredjeno premanekim pravilima,pa je nauka celina saznanja koje je sistem. Kant stoji na stanovistu kritickog racionalizma.Kriticki Kantov stav zapravo je sinteza racionalizma i empirizama u pogledu strukture saznanja u Kritici cistog uma.Saznanje je sinteza objekta i subjekta.Objekt je sadrzina,materija.Subjekt je oblik saznanja.Predstave iskustva bez pojmova su slepe apojmovi bez predstava su prazni.Predmet saznanja uprevlja se prema subjektu saznanja, prema spoznajnim mocima ljudkoguma.Iskustvo je granica spoznaje,a razum je pak zakonodavac prirode.Svo saznanje pocinje iskustvom no nije svo saznanje iz iskustva.Od iskustva postoji nezavisna spoznaja,spoznaja apriori.Transcedentalni oblici svesti su prostor,vreme i kategorije razuma-oni su apriorni jer su nezavisni od iskustva.Oni omogucuju svako iskustvo ali vrede samo za iskustvo. . 2.Hermeneuticki filozofski metod Hermeneuticki filozofski metod pocinje Aristotelovim spisom O tumacenju iz Organona, a sa Slajermaherom stupa u srediste filozofiranja.Ermeneutike tehne izvorno je vestina tumacenja,metod interpretaicije misli, sposbnost izlaganja,rekonstrukcija smisla teksta a onda izlaganje i tumacenje smisla bitka,fenomenologija postojanja (Hajdeger).Za Diltaja hermeneutika je opsti metod duhovnih nauka a za Gadamera hermeneutika je istina i metod, filozofija identiteta jezika i sveta. 3.Apstrakcija Apstrakcija je jedan od metoda stvaranja pojma pored generalizacije, konkretizacije, specijalizacije, analize i sinteze. Apstrakcija prema opstem gledanju jeste misaoni postupak kojim se izostavlja,izdvaja nesto od necega,ili iz necega.Apstrahovati je izdvajati.Apstraktan je izdvojen.Apstrakcionizam je svodjenje svih misaonih postupaka na apstrahovanje.To je naucni i filozofski nacin misljenja kojim se stvara pojam misljenja-metod izdvajanja posebnog i pojedinacnog iz opsteg-gde je to opste stavljeno po strani za bitnost pojma ali to je isto tako i izdvajanje opsteg stavljanjem po strani onog posebnog i pojedinacnog toga opsteg.Apstrakcija opsteg i apstrakcija posebnog i pojedinacnog zapravo je analiza i sineta-analiza sinetze i sinteza analize-izdvajanje posebog iz opsteg i opsteg iz posebnog.Ovo izdvajanje moze biti izdvajanje bitnog od nebitnog,nebitnog od bitnog;konkretnog od apstaktnog i obrnuto;specificnog od nespecificnog;izdvajanje

26

necega,izdvajanje od necega;izdvajanje zajednickog od medjusobnih razlika.Dakle nije samo ono opste sto je apstraktno, apstraktno je i neka posebnost,pojedinacnost izdvojena iz opsteg. 10.KOMBINACIJA 1.Aristotel o jeziku Za Aristotela znanje jezika stvar je logike i metafizike.Logika je pojmovno obnavljanje,sabiranje i izricanje sveukupnog sveta bica.Reci su pojmovni oblici pojmova.Misao se iskazuje recima.Skupnost reci je govor-govor je jezik-jezik je jezik bica-pa su onda kategorije jezicki izrazi pojmovne opstosti bica. Rec je elementarna jedinica govornog logosa,govornog misljenja,misljenja uposte.Misao i jezik dogadjaju se po istim zakonima bica-kategorijalnom redu bica pripada kategorijalni red reci-pa red znacenja reci odgovara poretku pruncipa bica.Jezik se odnosi na pojedinacne datosti bica,nijova svojstva i odnose.Reci su imenovanja bica njihovih odnosa,svojstava i smisla.Govor je razumsko kazivanje tog poretka bica-jezik je govor o raznolikosti bica zato je i on raznolik-pa postoji mnostvo razlicitih reci razlicitog znacenja.Reci nisu isto sto i imena,reci su gramaticke reci kao znakovi a imena su glagolska ,pridevska. Reci su elementi govora-govor je osnov jezika-govor je pojavni oblik jezika a jezicka forma govora je recenica.Iskaz je pak logicka forma govora-stav ili sud.Aristotel istrazuje i gramaticki i logicki smisao govora.On zasniva gramatike tehne i analitike tehne.Logicke i gramaticke strukture govora jedne su te iste.Struktura misli struktura je i jezika u konacnom struktura bica. 2.Dogmatizam Nasuprot stvaralackom skepticizmu stoji dogmatizam.To je misljenje koje je nekriticko,neprovereno, neispitano a koje se pak uzima za apsolutno istinito. Dogma je stav koji se smatra neoborivim i nesumljivim, u njegovu se tacnost spoznaje ne dira jer se smatra apsolutno sigurnim nacelom.Ono sto je suprotno kriticizmu Kant je smatrao dogmatizmom.Dogmatizam je sholasticko ucenje o biti saznanja.Dogmatizam je i staljinizam,lenjinisticka teorija odraza kojom se saznanje shvata kao subjektivni odraz objektivne stvarnosti.Dogmatizam je i dosledno i i nekriticko prihvatanje tudjih stavova u pogledu saznanja, upravljanje prema drugim stanovistima koje nije kriticko i stvaralacko. 3.Pozitivizam kao filozofski metod Pozitivizam se pokazuje kao filozofski metod kojim se filozofsko i naucno misljenje zasniva cinjenicama culnog opazanja.Pozitivno je ono sto je potvrdno,afirmativno,izvesni i sigurno jer je dato cinjenicama iskustva. Ovaj metod stupa u podrucije filozofije sa Ogistom Kontom a nastavlja se Spenserom, Milom, Mahom a u novije doba s neopozitivistima Raslom, Vitgenstajnom, Karnapom, Rajhenbahom Osnovni metod neopozitivista je metod proverljivoti (verifikacija) stavova u nekom mogucem iskustvu-sve sto nije proverljivo nije ni istinito,pa je onda i besmisleno, kao sto

27

su i besmisleni svi metafizicki stavovi filozfije.Ovaj pozitivizam istrazuje metod i strukturu nauke;stvara onda naucnu filozofiju,ujedinjenu nauku,nauku o svim naukama izrazenu jezikom simbolicke logike.Semanticki pojavni oblik ovog metoda insistira na uverenju kako predmet nauke nisu stvari,procesi niti apriorne forme misljenja nego reci i njihova znacenja.Semiotika je opste znanje o znakovima,sinatksa je semioticka nauka o odnosima medju zankovima,semantika je znanje o odnosu znaka prema oznacenom a pragmatika izucava odnose znakova prema onima koji ih upotrebljavaju.Metod misljenja znacima ,njihovim odnosima u upotrebi znakova je semioticki opsti metod proveden sintaksom,semantikom i pragmatikom kao momentima filozofskog metoda misljenja analitikom jezika. 11.KOMBINACIJA 1.Hajdeger o jeziku Za Hajdegera jezik je kuca bica,bice dolazi kroz jezik.Imenovanjem bice stupa u otvorenost,u jeziku postaju i jesu stvari.Jezik govori, njemu je potreban covekov govor,nista sto je prejezicko ne postoji.Samo je misljenje uvek jezik.Imenovanje oblaci bice u reci-misljenje se valja uciti jezikom.Bit jezika sam jezik podaruje-jezik jeste jezik on govori.Covek govori ako odgovara jeziku,valja se nauciti stanovati u govorenju jezika.Moc covekovog govora nacrt je njegovog bica.Govor je egzistencijalno jezik jer bice ciju dokucenost on artikulise sapripadno svom zancenju,ima vrstu bitka bacenog na svet .Hajdegerova ontoloska egzistencijalisticka analitika jezika ide prema filozofiji jezika kako bi se onda mogla raspitati o samim stvarima jezika unutar ustrojstva bitka. 2.Teorija koherencije Teorija koherencije istinu odredjuje kao unutrasnji sklad misljenja,kao medjusobno slaganje misli i stavova.Neopozitivisti su uglavnom na ovom stanovistu u pitanju o poreklu i prirodi istine.Istina se svodi na medjusobnu neprotivrecnost misli i stavova u jednom sistemu misli i stavova.Istina je saglasnost sa sistemom,interno svojstvo misli, sistematska koherentnost misaonih celina.Moric Slik kaze da je istina svojstvo jezickog oznacavanja.Oto Nojrat tvrdi da je istina medjusobno unutrasnje slaganje stavova.Sve ovo znaci kako objektivnih istina nema, postoji samo relativnost i konvencionalnost istina. Ovde spadaju i neopozitivisticke teorije istine.Rudolf Karnap,jedna semanticka teprija istine.Po ovoj teroiji postoje logicke istine i istine cinjenica, logicke istine su samo jedan opis stanja stvari koji izrazava aktuelno stanje sveta.S ovim u vezi je pitanje o verovatnoci i njenom odnosu prema istini, pa je deduktivna logika logika istine a induktivna logika logika verovatnoce.Istina je svojstvo stavova a verovatnoca je relacija stavova.Prma Hansu Rajhenbahu istina je samo poseban slucaj verovatnoce,on priznaje samo istinitost i nesistinitost stavova.Alfred Ejar istina- nije realno svojstvo ili neki realan odnos, niti postoji neki pojam istine,istina je utvrdjivanje valjanosti smisaonih stavova ili je istina iskaz koji je ako i samo ako onjo sto on iskazuje, ako je dakle situacija koju taj iskaz opisuje onakva kakvu je on i opisuje.U tom smislu istina je samo jedan od uslova saznanja.

28

3.Dokazi i dokazivanje Logicki postupak zasnivanja,utvrdjivanja, potvrdjivanja istinitosti sudova jeste dokazivanje, a logicki oblik dokazivanja je dokaz.Demonstratio,argumentatio upucuje na pokazivanje, obrazlaganje,utvrdjivanje,izvodjenje.Proces logickog dokazivanja sacinjen je od svih predhodnih misaonih postupaka nastajanja i izlaganja pojma,suda i zakljucka.Dokazivanje je tako logicki metod slozenih postupaka analize, sinteze, generalizacije, konkretizacije, specijalizacije, indukcije, dedukcije, definicije, deobe, poimanja, sdjenja, zakljucivanja.Jedan jedinstven proces potvrdjivanja i izlaganja istine sudova. Za Aristotela apodikticko znanje dobija se dokazom.Dokaz je silogisticki zakljucak koji je izveden iz nuznih premisa.Dokazivanje se provodi srednjim pojmom jer je on nuznost i razlog dokaza.Dokazati za njega znaci pokazati nuznim nacinom ili naucnim silogizmom-nuznu pripadnost atributa stvarima.Svaka se stvar dokazuje samo iz njenih svojstvenih principa-dokaz je teorijski izraz supstancije principa bica tj. otkrice opsteg i nuznog u bicu. Postupak dokazivanja sastoji se iz: *onoga sto se dokazuje-predmet,bice *aksioma/principa na osnovu kojih se predmet dokazuje *subjekta cije osobine i atribute dokazivanje cini ocevidnim Ovakvoj struktui dokazivanja odgovara prva figura silogizma. Ne postoji definicija za sve za sta postoji dokaz,niti postoji dokaz za sve za sta postoji definicija.Iz toga sledi da se nikad o istoj stvari ne moze istovremeno imati i definicija i dokaz jer ovi pojmovi nisu identicni i medjusobno sadrzani.Definicija se odnosi na sustinu i supstanciju a dokaz samo pretpostavlja sutinu u pojasnjenju pripadnosti ili nepripadnosti nekog atributa nekom subjektu.Definicijom se ne moze dokazati ni sutina ni supstancija, dokazom se pak zna na osnovu prvih neposrednih principa. Struktura dokazivanja prema formalnoj logici: *sud koji se dokazuje (njefova istinitost),teza ili tvrdnja *sudovi kojima se dokazuje teza-razlozi,argumenti;gde je nerv dokaza glavni razlog u dokazivanju *nacin dokaza Argumentima dokaza odgovaraju premise u zakljucku Tezi dokaza zakljucak. Misaoni hod u zakljucivanju ide od premisa ka zakljucku a u dokazu ide od teze prema razlozima,argumentima za istinitost teze,koji nuzno moraju biti iztiniti.Ovaj proces argumentacije je demonstracija dokaza,a sama je argumentacija navodjenje stavova o razlozima dokaza.Dokazivanje je tako obrazlozenje istinitosti teze, argumentacija i demonstracija teze. Prema metodi misljenja dokazivanje je analiticko, sinteticko, induktivno, deduktivno, direktno, indirektno, empirijsko, neempirijsko, potpuno, nepotpuno, progresivno, regeresivno. Direktan je dokaz apodikticki i ima oblik kategorickog ili hipotetickog silogizma, gde nuzno sledi teza dokaza.

29

Indirektan je apagogicki dokaz u obliku disjunktivnog silogizma kojim se osporavaju njemu kontradiktorni sudovi. Progresivan dokaz polazi istinitih sudova i razloga na osnovu kojih se neposredno izvodi teza Regresivan dokaz postupak je od teze prema istinitim sudovima Induktivan dokaz metod je induktivnim a deduktivan dokaz deduktivnim zakljucivanjem. Aksiomi se ne dokazju a ne dokazuju se ni osnovni pojmovi pojedinacih iskustava. Nije svako dokazivanje valjani logicki postupak, filozofski i naucni metod vec samo ono zakljucivanje koje je provedeno po pravilima, a osnovna su pravila da teza mora biti jasna,precizna i dokaziva, da nije apsurdna , da argumenti dokazivanja takodje moraju biti jasni, precizni i nedvosmisleni ali i dovojeni od teze,a sam princip dokazivanja mora biti logicki strogo proveden prema pravilima rasudjivanja kojima se dokazuje.Proces dokazivanja krije u sebi i logicke pogreske ukoliko se ne provodi ovim pravilima no to je drugo pitanje. 12.KOMBINACIJA 1.Vitgenstajn o jeziku Ludvig Vitgenstajn svojim Traktatusom zagovara jezicku filozofiju logickog odslikavanja sveta koji se sastoji od stanja stvari.Predmeti sacinjavaju supstanciju sveta,svet je sveukupnost postojecih stanja stvari koji se iskazuju u jeziku i misljenju.Istina je pomocu jezika i misljenja neizreciva i nemisliva,to je bit jezika i bit misljenja.Jezik preodeva misao ,misao je smisaoni stav a sveukupnost takvih stavova je jezik.Misao je logicka slika cinjenica i to se kazuje iskazom,izrazom,a izraz je sva bitnost stavova.Izraz predpostavlja fotmu i sadrzaj znacenja,prvobitni znak jeste ima dok izraz ima znacenje samo u stavu.Logika ispunjava svet,granice sveta i njene su granice.Ali ja sam svoj svet, granice moga sveta su granice moga jezika.Filozofija je kritika jezika-ono sto postoji to se moze jezikom iskazati,a ono o cemu se ne moze govoriti o tome mora da se cuti. 2.Spekulativna teorija saznanja Spekulativana teorija saznanja filozofija je apsolutnog uma apsolutnog duha.Apsolutnio racionalizam kojim se utvrdjuje kako spoznaja ide od culne neposrednosti i opazanja, preko razuma i samosvesti do uma kojim se dovrsava saznenje umetnoscu,religijom i filozofijom ili onim apsolutnim znanjem kojim duh ili apsolutna ideja zna sebe-apsolutno zna apsolut.Hegelu se ovde prigovara panlogizam kao tajni izraz racionalizma u teoriji spoznaje i ontologije uopste kojim se utvrdjuje poslednji stav racionalizma kao takvog,stav o apsolutnom identitet bica i misljenja. Za Hegela svet i svet su u apsolutnom dijalektickom odnosu, misljenje i bitak su apsolutno identicni.Spekulativni stav identiteta je zapravo stav o identitetu identiteta i njihove razlike.Jer sve sto je stvarno jeste umno i sve sto je umno stvarno je.Zadatak je

30

Fenomenologije duha da prikaze put svesti od neposredne datosti do apsolutnog znanja.Ona je nauka o iskustvu svesti, prikaz jedinstva znanja i predmeta znanja u apsolunom.Fenomenologija duha predocava put svesti koji prolazi kroz sve forme odnosa svesti prema objektu, do apsolutnog znanja koje je duh koji misli svoju sustinu.Dakle,znanje svesti ima za svoj cilj i svoju svrhu to da pojam odgovara predmetu i predmet pojmu.Nauka o znanju i saznanju nije ovde ni gnoseologija ni epistemologija vec fenomenologija i logika ili spekulativna filozofija-one su prikaz znanja o znanju- od neposrednog do apsolutnog znanja. 3.Metodski postupak analize Metodski postupci nastajanja pojma su analiza, sineteza, apstrakcija, konkretizacija, generalizacija, specijalizacija,dok su definicija i divizija metodski postupci izlaganja pojma.Dok su logicki metodi stvaranja suda indukcija i dedukcija a izlaganje suda odnosno utvrdjivanje njegove valjanosti je dokazom. Analiza i sinteza su temeljni metodski postupci u nastajanju pojma.Analiza (analisis) je razlaganje, razresavanje, odvezivanje* logicki je metod rastavljanja celina na njene sastavne delove *tvorenje pojma rastavljanjem opstijih misaonih odredaba *rastavljanje sudova na pojmove *rastavljanje zakljucaka na sudove i pojmove *rastavljanje sozenijih sudova i zakljucaka na prostije. Izvorno je analiza raz-stavljanje necega, rastvaranje celine, oslobadjanje odredjivanjem. Kod Arisototela analitika je svodjenje zakljucaka na njihove premise,znanje o izvodjenju zakljucaka,metod rasclanjivanja misli na pojmove,sudove i zakljucke;to je elementarna logika.Analitika je takodje kretanje misljenja od neke datosti,kretanje ka principu od nekog uzora ili uzroka sto i jeste silogisticki metod rasudjivanja. Kod Kanta je analiticki metod postupak iznalazenja, regresivni metod koji pocinje od osnovnog i ide prema principima,preobrazavanje predstava u pojmove i to i jeste posao transcedentalne analitike kao dela transcedentalne logike.Transcedentalna analitika razlaganje je pojmova razlaganjem moci razuma -to je razlaganje celokupnog saznanja apriori na elemente cistog saznanja razuma. Za Hegela analitika/analiza je misaoni metod kretanja od posebnog ka opstem. Za Vunta to je podvodjenje predstave pod pojam. U matematici analiza je u sirem smislu algebra a u uzem smislu diferencijalni i integralni racun. U matematickoj logici analiza je izvodjenje teorema iz aksioma po pravilima Razlikujemo vrste analize prema razlicitim merilima. Prema ontoloskom statusu analiza je predmetna i pojmovna,objektivna i subjektivna, empirijska i logicka, materijalna i idealna s obzirom da li se analiziraju predmeti ili pojmovi misljenja. Po saznajnoj odredbi misljenja analiza je: * ekspilkativna (objasnjenje pojave) i deskriptivna (opisivanje pojave);

31

*reproduktivna (ako je samo prosto onavljanje elemenata celine) i produktivna (iznalazenje novog u objektivnom procesu rasclanjavanja) Prema podruciju primene analiza je filozofska, naucna, socioloska, psiholoska, pedagoska,matematicka, hemijska, fizicka, istorijska Prema tome kakva je njena svrha ona je: *Strukturalna (utvrdjuje strukturu pojava predmeta i procesa) *Geneticka (utvrdjuje razvoj pojava,predmeta i procesa) *Komparativna (utvrdjuje odnos pojava,predmeta i procesa) Analiza je : 1.Elementarana (ako se razlaganje celine odnosi na pronalazenje elemenata te celine) 2.Kauzalna ( ako se njome utvdjuju uzrocnoposledicne veze i odnosi) 3.Funkcionalna (ako se njome otkrivaju svojstva i funkcije tih elemenata neke celine) U filozofiji mozemo jos govoriti i o fenomenoloskoj analizi, strukturalnoj analizi, semantickoj, dijalektickoj analizi ali i o analitickoj filozofiji u cijoj je osnovi ovaj filozofski i naucni metod Analiza i sinteza sacinjavaju jednstven filozofski metod-analiticko sinteticki metod misljenja. Sokrat je prema Platonu analiticko-sintetickim postupkom postavljao odredbe pojma. Aristotel je analiticki metod shvati kao postupak prema principu a sinteticki metod od principa Pravila metoda koje je postvio Dekart su u osnovi analiticko-sinteticki postupci metodskog misljenja Za Hegela su ovi postupci neodvojivi.Njihovo je kretanje jedinstveno premda suprotno.Analiticki metod polazi od polazi od pojedinacnog i napreduje ka opstem a sinteticki je obrnut.Od oblika same stvari zavisi koji ce metod biti na delu.Pocetak analitickog metoda je neposrednost bica a pocetak sintetickog metoda je opstost bica. Dijalekticko shvatanje analize i sinteze zagovarali su i Marks, Lenjin, Engels. Analiza i sinteza kao jedinstveni metodski proces objektivno misaono jedinstvo su stvari, procesa i njihovih delova i odredaba jer svaka je stvar opstost pojedinacnosti i posebnosti ali i upojedinacena i uposebljena opstost.Analiza je pocetak prema sitezi i obnuto.Analiza i stnteza medjusobno se prozimaju i pretpostavljaju, njihov je tok kretanja medjusobno prelazenje.Filozofski metod jednovremeno je analitican i sintetican.Analiticko je ono sto je imanentno sto neposredno stoji u pojmu a sintetticko je ono sto je sam pojam,kao pojedinacnost opsteg i opstost pojedinacnih.Ovaj analiticko-sinteticki metod filozofije i nauke osnov je svih drugih logickih metoda. 13.KOMBINACIJA 1.Pojmovi saznanja i znanja S ontoloskog stanovista saznanje i znanje odredjuju se kao misaoni procesi, kao modaliteti misljenja.Zadatak logike u tom smislu je da sastavi kategorijalini sistem gnoseologije i epistemologije. Gnoseologija je filozofska nauka koja ispituje poreklo, pedmet, mogucnost, granice i objektivnu vrednost saznanja.Gnoseologija je filozofski znanje o saznanju,

32

teorija saznanja, nauka o poreklu i prirodi saznanja.Gnoseologija potice od grcke reci gnosis i znaci saznanje,spoznaja.Saznanje u sirem znacenju je uvidjanje, misljenje.A gnoseologija biva govorenje mudrih izreka ili uposte zbirka mudrih izreka. Epistemologija je filozofski znanje o znanju, saznanje znanja, teorija znanja, nauka o poreklu i prirodi znanja, njegovom smislu i vazenju.Potice od reci episteme i znaci znanje,znanost, razumevanje. Teorijski nastanak ovako postavljenih nauka pocinje sa Dzonom Lokom, premda pitanja saznanja i znanja pocinju sa postankom filozofije.Jos od grckog pitanja o bicu koje jednvremeno pretpostavlja i pitanje o saznavanju i znanju tog bica. Parmenid tvrdi da se misljenjem saznaje da bice jeste a nebice nije. Platonova i Aristotelova teorija saznanja!!! Frensis Bekon akcenat stavlja na prakticki interes saznanja,znanje je moc.Priroda nije samo predmet posmatranja nego je i predmet zimene i ovladavanja od strane coveka. Za Dzona Loka teorija saznanja sredisnji je problem filozofije.U Ogledu o ljudskom razumu on tvrdi da istrazivanje porekla, izvesnosti i obima ljudskog znanja kao istrazivanja o osnovama i stepenima mnenja, verovanja cine osnov za nauku gnoseologije unutar filozofije.Saznanje/znanje je opazanje veza i slaganja ili neslaganja nasih ideja;znaci opazanje ideja a ne odnosa ideja i stvari realnog sveta.On razlikuje intuitivno (ako duh neposredno opaza slaganje ili neslaganje ideja), demnostrativno (ako se opazanje odnosa ideja dogadja preko drugih ideja,zakljucivanjem i dokazima) i senzitivno (opazanje pojedinacne egzistencije konacnih bica izvan nas) zaznanje. Dalamber smatra da je teorija saznanja osnov svih filozofskih nauka. Za Pola Holbaha i Hobsa saznanje je pasivan ucinak objekta na mozgu subjekta. Sa Lajbnicovim uverenjem o identitetu subjekta i objekta saznanja tvrdi se da objekt saznanja nje nista supstancijalno drugacije od subjekta koji saznaje. Kantova i Spekulativna teorija saznanja!!! Moderna epistemologija u anglosaksonskoj tradiciji filozfije isto je sto i gnoseologija; to je sirok i ne bas sasvim odredjen pojam. Dzonatan Dansi tvrdi da epistemologija proucava znanje i saznajno opravdavanje verovanja.Njena osnovna pitanja su sta se moze znati,koja su verovanja opravdana,kakav je odnos izmedju vidjenja i znanjaPod oblicima znanja se podrazumevaju opazanje,secanje,indukcija i apriorno znanje.Ovde je znanje shvaceno kao opravdano istinito verovanje. Kod Rasla spoznaja ili zanaje jedno je te isto.Ono sto cvrsto verujemo ako je istina zove se spoznaja pod uslovom da je ili intuitivno ili izvedeno iz intuitivne spoznaje iz koje logicki sledi.Odredjenje znanja je da je ono ono sto je valjano dedukovano iz saznatih premisa, pri cemu je izvedeno znanje ono koje je valjano dedukovano iz intuitivno zasnovanih premisa.A verovanje koje je istinito je znanje cinjenica i nije neki precizan pojam vec se stapa sa verovatnim misljenjem. Po Dejvidu Hemlinu znanje i verovanje nisu zasebni momenti svesti niti jedini oblici stanja svesti.Nuzni uslovi znanja su iztinitost i verovanje.Postoje razliciti oblici znanja npr.znanje o,znanje da, znanje kako, ili da li je npr. rec o licnostima, dogadjajima, stvarimaVerovanje se odredjuje kao takvo stanje svsti u kojem se iskazi uzimaju kao istiniti;znanje nije isto sto i verovanje jer verovanja mogu biti neistinita a znanja ne mogu.

33

Platon je u Tetetu pokusao da odredi odnos znanja i verovanja.On pokusava da utvrdi koje je znanje istinito verovanje.Verovanje se pri tom zasniva na opravdanjima ili razlozima i upravo ovi razlozi cine to verovanje znanjem. Dakle znanje nije isto sto i istinito verovanje ,oni se ne mogu medjusobno svesti ali nisu ni nezavisni.Uverenje je verovanje u istinito-a verovanje je pri tom subjektivno uverenje-prihvatanje misljenja za istinito misljenje bez razloga koji su dokazi. Sta su pri tom pamcenje i secanje? Pamcenje je jedan od oblika znanja i to onaj kome je predmet proslost.To je zasebna vrsta mentalnog stanja,stanja misljenja kojim se zna proslost.Hemlin tvrdi da kako pamcenje nije izvor saznanja o proslosti nego je samo znanje proslost. Za Rajlija pamcenje je nesto vec nauceno a prisecanje je prizivanje u svesti nekog ranijeg dogadjaja, predmeta, procesa.Dzonatan Dansi secanje definise kao obnavljanje svesti o necemu sto je nezavisno od same te nase svesti o tome.U modernoj epistemologiji ne postoje jednosznacna misljenja o biti pamcenja i secanja ali se pamcenje i secanje ne samatraju izvorima i stupnjevima spoznaje nego samim znanjem o proslosti dogadjaja,dozivljaja i cinjenica. Dalje mozemo postaviti pitanja o predmetima spoznaje (realizam, irealzizam i fenomenalizam) o mogucnostima, granicama i vrednostima spoznaje (agnosticizam, skepticizam i dogmatizam) i o izvorima spoznaje (empirizam, racionalizam i iracionalizam).Mozemo takodje govoriti o procesu saznanja koji se sastoji od culnosti,razuma i uma, neposrednog znanja i intuicije a mozemo govoriti i o teorijama istinitog saznanja i mnenju. 2.Realisticka teorija istine U realzistickoj teoriji istine poistovecuju se istinito i svarno.Istina nije samo stvar saznanja nego je to i sama stvar.Bice i misljenje je po ovome apsolutno identicno. Za Dekarta i Spinozu bice i misljenje su istovetni, zapravo bice i istina su korelati realnog.Realisticka teorija siri je ontoloski okvir za teoriju korespodencije koja je pojavni oblik realisticke teorije. Ovde se moze uvrstiti i marksisticka teorija odraza (Marks, Engels, Lenjin) po kojoj je istina poklapanje misli sa stvarnoscu jer je misao subjektivni odraz objektivne stvarnosti.Ovde mozemo dodati i teoriju po kojoj je praksa kao naeposredna ljudska culna istorijska delatnost kriterijum istine. U novije vreme ovu teoriju zastupa Adam Saf po kome je istina istinitt sud a to je onaj koji se poklapa s objektivnom stvranoscu.Istinitost je svojstvena stavovima i sudovima.Istina je ljudsko saznanje koje tacno odrazava stvarnost Modernu varijantu realstike koncepcije teorije korespodencije zastupa Bertrand Rasl.Istina je osobina uverenja.Sastoji se u izvesnoj relaciji izmedju jednog uverenja i cinjenica koje nisu uverenja,a ako takve relacije nema onda je uverenje lazno.Podvrsta istinitih uverenja je znanje, svaki slucaj znanja je slucaj istinitog uverenja Ludvig Vitgenstaj smatra da stav moze biti istinit ili lazan samo time sto je slika stvarnosti.Slika je model stvarnosti,cinjenica;svaka slika ima svoj smisao a smisao je ono sto slika prikazuje.U slaganju ili neslaganju njenog smisla sa stvarnoscu sastoji se istina i neistina slike,nema apriornih istina vec samo onih istina koje su poklapanje slike sa stvarnoscu.

34

3.Logicke pogreske Logicki proces dokazivanja skriva u sebi logicke pogreske ukoliko se ne provodi prema zahtevima logike dokaza. Pogreska irelevantnosti-nastaje dokazivanjem ili opovrgavanjem neke druge teze koja je slicna glavnoj tezi i pojavljuje se kao nepoznavanje pobijanja. Promena pobijanja-ne treba dokazivati previse, jer se time nista ne dokazuje, ne terba dokazivati manje nego sto je nuzno, niti nesto drugo prelaskom u drugi rod pojma. Argument protiv coveka Pozivanje na svtinu, na autoritet, na neznanje S obzirom na razloge dokazivanja, pogreske nastaju na osnovu osnovnih zabluda kada se polazi od neistinitih sudova. Kada se dokazuje isto istim Kada se dokazuje teza nekom drugom tezom koja se pretpostavlja da je dokazana Kada se dokazuje krugom u dokazu 14.KOMBINACIJA 1.Realizam u teoriji spoznaje Ako postavljamo pitanje u gnoseologiji i epistemologiji o predmetu saznanja glavni smerovi misljenja ovde su nam realizam, idealizam i fenomenalizam. Prema realzimu- realnost je spoljasnji svet koji postoji izvan i nezavisno od saznanja.Saznanje je pri tom samo odslik,odraz, opis stvarnog stanja sveta.Predmetnost stvari i njihova nezavisnost od subjekta saznanja osnov je empirijske teorije spoznaje,naturalizma i pozitivizma. Teorijski podsticaj ide od Aristotela koji tvrdi da su procesi misljenja saobrazni procesima bica.Zatim u srednjem veku mozemo govoriti o pitanju o realizmu kao o jednom od mozgucih odgovora na pitanje o univerzalijama-po kome opsti pojmovi postoje realno u samim stvarima.Realizam se proteze i u prosvetiteljskim koncepcijama, zatim u razlicitim materijalistickim koncepcijama, u neorealzimu i ontoloskom kritickom realizmu u kome su reali poslednji ne materijalni elementi sveta (Selars,Herbart.) Naivni realizam je teorija odraza-saznanje je pasivna slika predmeta saznanja,opis stvarnoga. Kriticki realizam nebitno razlikuje stvar i saznanje o stvari ali priznaje prevo spoznajnog subjekta u spoznajnom aktu misljenja. Neorealizam smatra da su spoznate stvari sasvim isto sto i ideje duha, premda su te stvari pre spoznajnog akta nezavisne od subjekta saznanja. Svojevrsni saznajni realizam zastupao je i Bertrand Rasl.On ima tezu o realnom postojanju atomskih cinjenica kao ontoloskih elemenata sveta a time i elemenata sveg saznanja. Ali pitanje je sta uopste jeste realnost,te koji su pojavni oblici realnosti.Isto se postavlja pitanje da li je saznanje realni proces, stvarni proces misljenja ili mozda

35

misljenje nije stvarni nego psihicki proces; idealni i idejni proces o realnim procesima stvari sveta. 2.Dijalektika kao filozofski metod Dijalektika je jedan od nacina metafizickog ustrojstva misljenja ili misaonog ustrojstva metafizike.To je vestina raspravljanja, raz-govaranja, ono sto se shvata i izrice suprotnostima;ona je metod filozofije. Misljenje protivrecnostima misljenje je o protivrecnostima bica (Zenon i Heraklit). Kod Platona je dijalektika umno gledanje paradigmi bica;znanje razgovora pitanjima i odgovorima;metod podele stvari na vrste i rodove-to odgovara Sokratovom razumevanju dijalektike kao filozofskog metoda dijalogom u analitici pojma kojom se dolazi do definicije pojma. Kod Aristotela dijalektika je verovatno misljenje, misljenje iz pretpostavki. Za stoike to je nauka o valjanom raspravljanju-sto je zapravo gramatika i retorika. Dijalektika je u srednjem veku formalna logika. Kod Kanata transcedentalna dijalektika kritika je razuma i uma izvan moguceg iskustva u pitanjima misljenja stvari po sebi. Kod Hegela dijalektika je princip postojanja bica i misljenja, opsti metod filozofije,nacin i put samorazvitka apsolutne ideje.Bitna odlika ovog metoda filozofiranja jeste teza,antiteza i sinteza sto odgovara realnom toku procesa bica. Marks je mislio kako je njegov dijalekticki metod neposredno suprotan Hegelovom jer je za njga idejni svet materijalni svet a ne samostalni subjekt i demijurg stvarnosti.Engels je dijalektikom oznacavao teoriju i metod znanja o materijalnosti sveta, njegovom kretanju, prostoru i vremenu- gde je onda bojektivna dijalektika takav nacin postojanja sveta.Dijalekticki metod u temelju je dijalektike kao nauke o najopstijim zakonima kretanja sveta;a najopstiji zakoni su prelazak kvantiteta u kvalitet i obrnuto zatim negacija negacije i jedinstvo i borba suprotnosti.Ovi dijalekticki principi prirode jesu i dijalekticki principi misljenja. Dijalektika je metod filozofije kojim se svet misli kao proces, kojim je i misao isto tako proces-metod misljenja o kretanju stvari misljenja.To je znanje o logosu same stvari misljenja koja je proces-apsolutni identitet identiteta i medjusobnih razlika.Dijalketicki metod je ontoloski metod filozfije-metafizicki metod kojim se svet misli kao prostor ,vreme i kretanje materije.Svet je dijalektican znaci dijalektican je i nacin filozofskog misljenja sveta. 3.Pojam divizije Logicki postupak kojim se odredjuje obim pojma je divizija (divisio,deoba). Deoba je metod logickog razvrstavanja obima opstijih pojmova, rodova na posebnije i li pojedinacne pojmove, vrste. Kant laze kako je logicka podela pojma odredjivanje nekog pojma u pogledu svega moguceg sto je sadrzano pod njim. Hegel tvrdi da je deoba navodjenje drugih momenata pojma koje su odredjenosti onoga opsteg kao posebnosti,ovo oderdjivanje dogadja se prema izvesnom spoljasnjem

36

odnosu-nuznost podele nalazi se u opstem jer se ono mora uposebiti ali i u posebnom koje sacinjava opste koje je dobijeno definicijom. U savremenoj logici divizija je izlaganje razlicitih vrsta u okviru istog roda.Ili po ekstenzionalistickom shvatanju to je rastavljanje neke klase na njene sastavne podklase.Proces deobe pocinje najvisim rodom te deobe, zatim ide prema nizim rodovima a zavrsava se najnizom vrstom te deobe. Struktura deobe: *pojam ciji se obim odredjuje (deobena celina) *princip deobe *clanovi deobe (ono sto se dobilo kao rezlutat deobe) Prema broju clanova obima pojma deobe-deoba je dihotomija, trihotomija, tetratomija, politomija Pojam deobe (deobena celina ) moze se deliti prema razlicitim merilima i stoga na razlicite clanove u pogledu njihovog kvantiteta. Podela pojma prema razlicitim principima deobe je paralelna deoba (kodivizija) Kada se deobom razvrstava clan neke deobe to je subdivizija (poddeoba) a ako se dalje taj novi clan deli to je onda subsubdivizija itd. Klasifikacija je skup medjusobno povezanih divizija-kretanje misljenja od pojedinacnih i posebnih predmeta i pojmova prema opstem-obrnut proces od deobe s kojom je jedinstven proces.Klasifikacija je odredjivanje mesta jednog pojma u sistemu pojmova jer svaki pojam svojim obimom obuhvata obime i sadrzaje drugih pojmova,a sam je opsti pojam deo nekog opstijeg obima pojma.Deoba je raspodeljivanje a klasifikacija je svrstavanje pojmova u obime pojma koji je deobena celina. Npr.Pojam trougla se deli na ravnostran, ravnokrak i raznostran *Pojam trougla je deobena celina *Ravnostran ,ravnokrak i raznostran su rezultati ili clanovi deobe *Velicina strana trougla je princip deobe *prema broju clanova deobe ova deoba je trihotomna No ovaj pojam se moze deliti i prema uglovima-na ostrougli, pravougli i tupougli-ova podela sa prethodnom podelom je kodivizija ili paralelna deoba Kako su medjutim ostrougli, tupougli i pravougli trouglovi vrste raznostranih trouglova, a raznostran trougao jedan je od clanova deobe pojma trougao -onda je ova podela subdivizija ili poddeoba. Iz teorije predikabilija kod Aristotela moguce je zapaziti diviziju, kodiviziju i subdiviziju;zatim kalsifikaciju ali i principe deobe: *iz odnosa predikata prema subjektu-predikat je samerljiv sa subjektom (definicija, nedefinicija i svojstvo) i nesamerljiv sa subjektom (je elemnet u definiciji-rod i razlika;i neelemenat u definiciji -akcidencija). Formalna logicka klasifikacija je Aristotelova tabla kategorija ili Kantov sistem kategorija ili Hegelov sistem filozofije(logika,filozofija prirode i filozofija duha) ili Kontova klsaifikacija nauka (matematika (aritmetika,geometrija i mehanika); astronomija,fizika, hemija, biologija i socijalna fizika) Deoba kao i klasifikacija misaoni je postupak po pravilima, to nije proizvoljni red nabrojanih clanova deobene celine.Ta pravila su: 1. Najpre deobena celina mora biti jasno i precizno odredjena definicijom kako bi onda i deoba mogla biti adekvatna, jedinstvena, potpuna, postupna.

37

2. Princip deobe mora biti precizno odredjen 3. Vrste u rodu moraju biti razgranicene 4. Rod vrsta mora predstavljati opsta svojstva njihovih sadrzaja Ako ova pravila nisu sprovedena metod divizije je neuspesan u izlaganju obima pojma. Skup obima clanova deobe jednak je obimu deobene celine- u ovakvoj valjanoj deobi clanovi deobe nemaju ni delimicno zajednicki obim jer se medjusobno iskljucuju.Deobeni pojam roda mora se provesti u najblizoj vrsti prema obimu pojma,postupno prema sadrzini obima pojma. Nije dobro npr. pojam nauke razvrstati na prirodne,tehnicke i eksperimentalne a zatim ove trece podeliti na prirodne,drustvene i iskustvene jer se ovim narusavaju osnovni principi ispravne deobe;ovako sprovedena deoba biva proizvoljna,neprecizna, neadekvatna, nepotpuna, nepostupna i nejedinstvena. Istinski princip deobe istinski je princip dijalektickog jedinstva i unutrasnje povezanosti stvari, procesa i njihovih odnosa. 15.KOMBINACIJA 1.Teorija korespodencije Prema teoriji korespodencije istina je slaganje misli i stvari, adekvatnost misljenja i stvarnosti- odgovaranje pojma predmetu misljenja. Istina je svojstvo suda da korespondira predmetu sudjenja- istinit sud je onaj koji izrice o bicu ono sto ono jetse. Ova teorija istine pocinje sa Aristotelom.On smatra da je struktura gradjenja sudova saobrazna poretku stvari u prirodi o kojima se sudovi i izricu. Istinitost i laznost pripisuju se stvarima- jihovompostojanju ili nepostojanju.Laz je ono misljenje koje je suprotno prirodi stvari.Korespodentnost misljenja bicu izrice se sudom o postojanju ili nepostojanju bica i njegovih svojstava.Reci da nesto jetse sto nije lazno je kao i reci da nesto nije sto jeste.Supstrat istine je supstancija-a forma istine je sud kao iskazni logos.Nije nesto belo jer mi milimo da je belo nego mi mislimo da je belo jer jeste belo. Ovom smeru shvatanja istine pripadaju i razni sholasticki filozofi narucito Toma Akvinski-po njmu je istina adekvatnost intelekta i stvari;on prigovara Aristotelu kako se istina ne mora nuzno nalaziti pre u stvarima pa u umu. Lok je istinu shvatio kao slaganje ili neslaganje stvari i ideja . Lajbnic kao korespodentnost stavova i stvari.Za njga je istina ideja koja odgovara mogucem predmetu,stav o stvrima u njihovoj adekvatnosti.Dakle osnov istine je odnos suda i predmeta, istine su zatim cinjenicke i razumske s obzirom na to da li se stavovi neposredno ili posredno odnose na stvari. Teorija korespodencije provedena je kod Rasla, Mora, neopozitivista, neorealista, neoempirista a njoj je srodna i semanticka teorija istine Alfreda Tarskog. 2.Idealizam kao filozofski metod Filozofski metod misljenja kojim se bitak bica misli kao ideja je idealizam.Ideja je izvorno lik, oblik (eidos,videre,videti-gledati izgled,oblik vidjenog),misaoni uzor, paradigma misljenja. Demokrit je govorio o likovima, oblicima atoma.

38

Plaon -ideje su paradigme bica,uzori stvari,bitak kao bitak,bitkujuce bice. Za Aristotela su ideje isto sto i opdti pojmovi Plotin- ideje su misli iz jednog Avgustin-ideje su arhetipovi kao stvaralacki uzori u bozijem misljenju Kant- ideje su nuzni i opsti pojmovi cistoga uma, apriorne forme uma ciji je sadrzaj izvan moguceg iskustva, o kojima medjutim nije moguca nikakva naucna spoznaja sem antinomija metafizickog misljena. Seling je ideje smatrao susama stvari Za Hegela ideja je zivi pojam, dijalekticki apsolut jedinstva pojma i realiteta Marks- ideje su materijalni svet prenet i preradjen u ljudkoj glavi Idealizam se dakle pojavljuje kao: *Ontoloski (objektivni i apsolutni)-Platon, Lajbnic, Hegel, Huserl * Gnoseoloski (subjektivni)-Berkli, mahisti, savremeni logicki empirizam, i delom kod Kanta, psihofizicki idealizam kod koga je stvar sasvim isto sto i kompleks oseta *Prakticki/eticki idealizam U vezi sa ovim mozemo govoriti jos i o idealrealzimu to je metod misljenja kojim se ideja smatra onim sto je realno,idealni principi misljenja ciji oblici imaju stvarni osnov. Fihte je svoju nauku o nauci smatrao idealrealzimom. Selin je idealrealizmom nazivao svoju ideju o udentitetu idealnog idealnog i realnog, duha i prirode u apsolutu. Idealizam i materijalizam su dva suprotna gledista pa je idealrealizma njihovo izmirenja-pri cemu se materijalizam smatra naucnim a idealizam nenaucnim pogledom na svet.Ali Platonov,Kantov ili Hegelov apsolutni idealizam neuporedivo je misaoniji od mehanicistickog vulgarnog materijalizam ili teorije odraza mahista i marksista. 3.Struktura nauke Struktura nauke i postupak naucnih istrazivanja sacinjavaju proces nauke. Ernest Najgel razmatra strukturu nauke sa stanovista postpozitivizma.On razgranicava nauku od zdravog razuma i postavlja cilj nauke-organizovanje i klasifikacija znanja na osnovu principa koji objasnjavaju.Nauka radja zelju za objasnjenjem, a objasnjenja su sistematska i proverljiva cinjenickim svedocanstvom.Nauka je organizovano znanje,sistematsko objasnjenje cinjenica,utvrdjivanja uslova i posledica pojedinih dogadjaja, prikazivanje logickih relacija izmedju iskaza-to sve sacinjava opstu strukturu svake nauke,svedenu u konacnom na primenu naucnog metoda.Zakljucci nauke su rezultati institucionalizovanog sistema istrazivanja.Struktura nauka satoji se iz logicke strukture naucnih objasnjenja, iz izgradjivanja naucnih pojmova i opravdanja naucnih zakljucaka.Tako su modeli naucnog objasnjenja strukturni modeli nauke uposte.Objasnjenje, zakon i teorija cine logicke osnove naucnih istrazivanja. Karl Poper nije mislio da je nauka neosporivo znanje istine, apsolutno sigurno znanje nego je nauka kriticko traganje za istinom, empirijska nauka je logicki realni svet naseg iskustva.Nauka je logika otkrica, otkrice je svrha i cilj nauke, otkrice je i struktura nauke unutar koje stoje teorija, opovrgljivot, empitijski osnov, proverljivost, verovatnoca, potkrepljivost.

39

Govori se i o slozenoj strukturi predmeta nauke a to je jedinstvo materijalnog objekta nauke i materijalnih i duhovnih vrednosti prema merilima razvoja drustva. Mozemo govoriti o strukturi nauke uopste koju cine predmet naucnog rada, orudja i sredstva naucne proizvodnje, ljudi nauke, socijalno naucni organizacijski odnosi, predmet naucne proizvodnje, produkt naucne proizvodnje.Svaki od ovih elemenata je podsistem strukture nauka. U strukturu nauka strukovna (prirodne, drustvene i tehnicke nauke) i organizaciona (institucije) struktura naucnog stvaralastva (licnost naucnika). Geneticka struktura sastoji se iz istorijskog procesa razvoja naucnog saznanja u pojedinim etapama (culno konkretna,apstraktno opsta, konkretno sveopsta). Metodolosku strukturu nauke sacinjavaju logicke metode i logicki principi. Logicku strukturu nauke sacinjavaju cinjenice, problem, hipoteza, teorija, ideja, naucna disciplina i naucna slika sveta-i to su stupnjevi naucnog istrazivanja. Postupak naucnog istrazivanja sastoji se iz razlicitih medjusobno povezanih etapa i stupnjeva.O tome imamo razlicita gledista jer jedan jedinstven put kroz nauku nije moguc.Najpre se struktura procesa saznanja u nauci sastoji iz naucnog istrazivanja i naucnog izlaganja.Ono s cim se naucno istrazivanje zavrsava s tim se pocinje u naucnom izlaganju-pa je naucno izlaganje zapravo misaona rekonstrukcija procesa naucnog istrazivanja. Proces naucnog saznanja sadrzi :teorijsku pripremu naucnog istrazivanja, utvrdjivanje naucnih cinjenica, naucno objasnjenje, prirodu naucnog jezika i proveravanje naucnog saznanja. Rad naucnog misljenja ide ovim redom: 1. postavljanje ciljeva i svrha naucnog istrazivanja, 2. postavljanje naucnog problema, 3. odredbe osnovnih pojmova istrazivanja, 4. utvrdjivanje naucnih cinjenica naucnim metodama istrazivanja, 5. naucno objasnjenje naucnih cinjenica, 6. naucno dokazivanje (hipoteza, naucni zakon, teorija i sistem), 7. proveravanje naucnog istrazivanja, 8. naucno izlaganje, 9. otkrice i predvidjanje u nauci. 1.Teoriska priprema naucnog istrazivanja Ova priprema pocinje odredjivanjem cilja i svrhe naucnog istrazivanja, nastavlja odredjivanjem nauconog problema, odredjenjem pojmovnih osnova istrazivanja i onda odredjenjem prethodnih pretpostavki ili hipoteza naucnog istrazivanja.Svi ovi procesi zavise od prethodnog naucnog znanja naucnika.Sredisnji problem ove pripreme jeste odredjenje naucnog problema kojim se i provodi cilj i svrha istrazivanja.Naucni problem upucuje na delatnost naucnika to pretpostavlja citav proces istrazivanja, na temelju sistematizacije znanja u datoj oblasti nauke.Problem u nauci mora biti tacan, precizan, konkretan, u izvesnom smislu i resiv.Naucni problemi mogu se razvrstati prema razlicitim merilima: *opsti, posebni, pojedinacni (prema opstosti) *takticki i strategijski (prema znacaju za nauku)

40

*kompleksni i specijalni (prema podruciju nauke) *prirodni, drustveni i filozofski (prema naucnim oblastima) *teorijski,prakticki i teor-prak. (prema aspektima nauke) *analiticki,sinteticki,konstruktivni (prema naucnom objektu) Mozemo jos govoriti i o problemi opstih zakonitosti pojava, problemi uzroka, svojstava, odnosa i tendencija razvoja pojava; onda problemi pojmova, psihickih procesa, misljenja uopste.Sa ovim u vezi je i odredjivanje glavnijih pojmova u okviru cijih sistema znacenja se provodi naucno iztrazivanje. Naucni problem i sistem nosivih pojmova pretpostavke su za postavljanje prethodnih naucnih hipoteza unutar teorijske pripreme naucnog istrazivanja.Radi se o polaznim pretpostavkama koje bi trebalo da usmere istrazivanje na dalji tok prikupljanja naucnih cinjenica a na osnovu prethodnog znanja.Probna objasnjenja naucnog problema provode se prethodnim pretpostavkama/hipotezama, onda kada se postavljaju prethodna resenja naucnog problema koja zatim treba potvrditi i opovrgnuti.Istrazivanje u nauci zapravo i jeste proveravanje naucnih hipoteza. 2.Hipoteza Hipoteza je pojam, stav ili skup stavova o vezama i odnosima medju pojavama unutar problema naucnog istrazivanja.Preliminarnim,prethodnim hipotezama i pocinje proces naucnog istrazivanja, rast naucnog znanja, saznanje u nauci (Pers, Poper, Najgel). Ovim se napusta tradicionalno Bekonovo induktivisticko uverenje da naucno istrazivanje pocinje posmatranjem i prikupljanjem naucnih cinjenica iz kojih se izvode naucne teorije.Hipoteza je naucni pocetak saznanja na osnovama prethodnog znanja. Sa logickog stanovista hipoteze su pojmovi, sudovi, zakljucci.Misaone tvorevine koje imaju verovatnost za svoju istinitu vrednost i iskazane su pojmom.Npr. hipoteze u istoriji su hipoteza o postojanju kvarkova, virusa, hipoteza o geocentrickom i heliocentrickom nebeskom sistemu. Hipoteza je probno, moguce i proverljivo resenje nekog naucnog problema, svaka je naucna hipoteza isprva samo uslovna petpostavka.Najopstije i najneodredjenije hipoteze su preliminarne, prethodne hipoteze za koje se zna da ce u toku istrazivanja biti dopunjene,precizirane, ispravljene.Radna hipoteza se postavlja onda kada se nastoji da se ima privremeni okvir za naucno istrazivanje i nije resenje naucnog problema.One hipoteze koje protivrece prethodnom znanju o naucnom problemu su fiktivne hipoteze koje se postavljaju zimedju ostalog i zato da istrazivanja vode ka realnoj hipotezi o naucnom problemu. Isto tako se mogu postaviti i pomocne hipoteze koje su po vaznosti sporedne u odnosu prema osnovnoj ali koje cine potporu glavnoj hipotezi, kako bi ova potpunije objasnila naucni problem.Ad hoc hipoteze su neocekivane, iznenadne hipoteze, jer se postavljaju onda kada glavna hipoteza zapadne u teskoce naucnog objasnjenja.No bez obzira o kojoj se hipotezi radi sve su one u nastajanju neodredjene saznajne vrednosti, na odredjenom stupnju verovatnoce.To znaci da naucno istrazivanje treba da potvrdi, proveri, dokaze osnovanost njne istinitosti. Dedukcija i indukcija i analohija nacini su logickog razvijanja hipoteze.U nastajanju nauke ind-ded. Put razvijanja hipoteze je teorijski i prakticki osnovaniji, a na razvijenijem stupnju nauke dominantniji je ded-ind. Nacin izvodjenja hipoteza.U matematici i logici primereniji je deduktivni nacin izvodjenja hipoteze a u npr. biologiji,

41

sociologiji i geografiji induktivni.Deduktivno izvodjenje hipoteze polazi od opsteg pravila o univerzalnoj povezanosti stvari i pojava koje se istrazju, a dalji tok istrazivanja je dokazivanje opravdanosti tog pravila na problem naucnog istrazivanja.Induktivno razvijanje naucnih hipoteza je obrnuto;tu su hipoteze pretpostavke empirijske uniformnosti logickih stavova ili staticke generalizacije na visem stupnju apstrakcije.Mozemo govoriti jos o statickim,reduktivnim i implikativnim vrstama naucnih hipoteza s obzirom na njihov nacin izvodjenja. Postavljanje, formulisanje, logicko izvodjenje, procenjivanje, izbor i proveravanje hipoteze slozen je misaoni proces naucnog saznanja. Hipoteza je logicki osnovana pretpostavka koja je adekvatna konkretna,opsta i empirijska i napokon proverljiva ( formalni uslovi za naucne hipoteze).Ona najpre mora biti postavljena tako da su moguce dedukcije stavova koji se potom mogu proveriti.Hipoteza mora da nagovestava mogucnost resenja problema i mora biti nacin objasnjenja cinjenica kako bi se na osnovu toga moglo predvidjati na metodskom putu proveravanja i dokazivanja.Osnovni formalni uslovi naucne hipoteze su jednostavnost, preciznost i tacnost njenih stavova. Ako postoji vise prihvatljivih hipoteza postavlja se pitanje izbora suparnickih hipoteza.Procenjivanje ovakvih hipoteza zasniva se na izvesnim kriterijumumajednostavnost, proverljivost, smelost, apriporna verovatnoca, neprotivrecnost, sistematicnost, plodnost, moc objasnjenja i predvidjanja, saglasnost s prethodnim znanjem. Posle postavljanja naucnih hipoteza i teorijskog procenjivanja njihove prihvatljivosti kojim se izabira jedn od vise suparnickih hipoteza sledi proces proveravanja hipoteza.Proveravanje hipoteze je metodoloski proces logickog utvrdjivanja istinitosti njenih stavova.Empirijske hipoteze proveravaju se iskustvom.Iz hipoteze se dedukuju nove posledice pojava, koje se onda posmatraju a zatim uporedjuju s posledicama dedukovanim iz hipoteze.Iz obima i vaznosti ovog uporedjivanja proizilazi opovrgavanje ili potvrdjivanje hipoteze, koje uglavnom nije apsolutno izvesno, nego je na odredjenom stupnju kvantitativne i kvalitativne potvrdjenosti. Karl Poper govori o stepenima potkrepljivosti a ne o stepenima potvrdjensoti hipoteze. Karl Hempel govori o teoriji kvalitativne potvrdjenosti Teorijsko procenjivanje i empirijska proveravanja naucnih hipoteza ne provode se samo da bi date hipoteze bile proverene ili odbacene-jer ove prve nisu cak ni vaznije od ovih drugih u pojedinim istrazivanjima.Smenjivanje naucnih hipoteza u procesu saznanja nije nista drugo do naucna revolucija (Kun,Poper,Fajerabend,Lakatos.) Dva su osnovna perioda naucne hipoteze, period stvaranja i period prihvatanja naucne hipoteze.Nastajanje ,razrada i provera hipoteze u nauci jete metodoloski proces koji stoji u osnovama naucne teorije.Ovim se otvara put utvrdjivanju naucnih cinjenica sto predtavlja drugi stupanj naucnog istrazivanja ono sto dolazi posle teorijske pripreme naucnog istrazivanja uposte. 3.Utvrdjivanje naucnih cinjenica Utvrdjivanje naucnih cinjenica je neposredniji nacin naucnog istrazivanja, logicki proces proveravanja naucnih hipoteza.Hipotezom se utvrdjuje sta se ispituje i time se

42

istrazivanje usmerava ka cinjenicama koje su bitne za naucni problem.Hipoteza se pokazuje kao nuzna veza izmedju vec poznatih teorija (prethodnog znanja) s istrazivanjima naucnih cinjenica kojima se postavljaju temelji novog znanja.Potvrdjivanje hipoteza naucnim cinjenicama je postavljanje naucnog zakona i naucne teorije,a onda i naucnog sistema u sveopstem sistemu znanja. Osobine naucnih cinjenica su objektivnost, nuznost, iskustvenost, kriticnost, drustvenost, relevantnost, praksa. Cinjenice su elementi culnog opazanja, stavovi o datosti u culnom iskustvu,sudovi koji tvrde postojanje ili nepostojanje stvari, njihovih odnosa, svojstava i veza i napokon cinjenice su same stvari, odnosi, svojstva-ono sto bitno jeste.Zadatak je naucne hipoteze da se dospe do cinjenice u ovom poslednjem znacenju, do cinjenice koje su samo stanje stvari koja jeste. Naucno utvrdjivanje cinjenica logicki je proces aktivnog i planski organizovanog metodoloskog postupka.Ovaj postupak provodi se naucnim metodima posmatranja, eksperimenta, opazanja, merenja, do najslozenjih metodoloskih operacija logickog misljenja.Ovi metodi su jednovremeno i temelji proveravanja, a onda i potvrdjivanja ili osporavanja naucne hipoteze.Konstatovanje naucnih cinjnenica zapravo je logicki postupak provere naucne hipoteze, kada se pokaze valjanost uslova u nastajanju hipoteze.Sledeci misaoni postupak je naucno objasnjenje.Zadatak je naucne hipoteze da opise i objasni naucni problem, a naucno istrazivanje, utvrdjivanjem naucnih cinjenica,isto tako opisuje i objasnjava taj svet relevantnih cinjenica.Opis i objasnjenje su osnovni elementi procesa naucnog istrazivanja, ali i osnovni postupci naucnog izlaganja znanja tog naucnog istrazivanja. 4.Opisivanje i objasnjenje U osnovi naucnog opisa je traganje za odgovorom na pitanje kako nesto jeste.Opis ili deskripcija jeste logicki postupak kojim se izlaze izgled ili tok necega ili nekoga.Stuktura opisa-predmet i metod opisa-ono sto se opisuje i ono cime se opisuje predmet opisa-gde je smesten i princip opisa. Od vece je vaznosti za naucno istrazivanje objasnenje ili eksplikacija; gde se trazi odgovor na pitanje zasto je nesto to sto uopste jeste.Naucno objasnjenje je podvodjenje onoga sto se objasnjava pod neki zakon ili teoriju, iz koje se nuzno moze izvesti.Objasniti neku pojavu znaci dakle pokazati njen nuzni nastanak iz nekog prethodnog znanja cinjenica, pokazati uzroke i uslove njenog postanka.Struktura objasnjenja-eksplanandum (predmet objasnjavanja) i eksplanans (ono sto objasnjava).Predmet objasnjenja moze biti sama stvar, svojstvo, odnos, pojava, opazaji, misli, pojmovi, ideje, stavovi.Eksplanans sadrzi okolnosti i uslove koji su pocetni ili predhodeci a onda i opste zakone iz cijih nuznosti proizilazi ono sto je predmet objasnjenja. Prema vezi eksplananduma i ekspanansa mozemo razlikovati vrste objasnjenjadeduktivno, funkcionalno, geneticko, teolosko, uzrocno, statisticko.Prema prirodi predmeta naucnog objasnjenja objasnjenje je objasnjenje cinjenica i objasnjenje zakona. Deduktivno i induktivno (statisticko) zasniva se na osobinama logicke veze izmedju premisa i zakljucaka.Kod deduktivnog objasnjenja zakljucak sledi nuzno iz premisa i ima istinosnu vrednost ko premise ili zakljucak ima verovatnocu one premise koja ima najmanji stepen verovatnoce.Kod induktivnog objasnjenja zakljucak ne sledi

43

nuzno iz premisa,pa je verovatnoca zakljucka manja od verovatnoce premisa koja je najmanje verovatna. Kauzalno objasnjenje zasniva se na nuznoj povezanosti pojava, gde je jedna pojava uzrok drugoj onda kada joj prethodi kada je svojom delatnoscu proizvodi. Funkcionalno objasnjenje-rec je o zakonitosti veze nuzne korelacije dveju pojava, ali i o ulozi pojedinacnih elemenata neke celine i o ulozi ljudske akcije u ostvarenju nekog cilja. Genetigko objasnjenje prikazuje razvoj predmeta koji se objasnjava. Teleolosko objasnjenje zasniva se na argumentaciji o svrhovitosti nastanka predmeta objasnjenja. Statisticko objasnjenje-moze biti oblik objasnjenja po verovatnoci a na temelju pravilnosti masovnih pojava.Eksplanandum-pojedinacni iskaz o pojedinacnom elementu neke klase;premise-iskazi o statistickoj pravilnosti za tu klasu elemenata. Objasnjenje ima formu implikativnog zakljucivanja prema strukturi modus ponens (ako A onda B;A jeste;dakle B jeste). Prva premisa postavlja zakonitu vezu izmedju A i B- ona je naucni zakon;a druga premisa A opis je prethodnog stanja naucnih cinjenica. Objasniti znaci imati skup istinitih stavova iz kojih se po pravilima izvodi istinit sud koji objasnjava predmet objasnjenja.Po logickoj formi naucno objasnjenje slicno je naucnom dokazu.Razlikuje se od njega po tome sto je naucno objasnjenje obuhvatnije,jer ono sto se ne moze dokazati moze se mozda objasniti,kao npr. cinjenice neposrednog iskustva.Opsti stavovi iz premise naucnog objasnjenja trebalo bi da budu dokazani kako bi objasnjenje bilo adekvatno.Postoje razlicite koncepcije i raznovrsni modeli shvatanja naucnog objasnjenja npr. Ernest Negel, Karl Hempel, Fon Fiht U tradicionalnoj logici naucno objasnjenje se razmatra preko pojmova zakon, teorija i sistem.Sistemacko objasnjavanje u nauci provodi se pomocu opstih zakona, teorija i sistema. 5. Naucni zakon Zakon je nuzni odnos koji vazi za sve slucajeve jednog podrucija stvarnosti,a naucni zakon jeste stav koji relativno tacno izrazava sustinu zakona;naucni zakon je proverena,potvrdjena naucna hipoteza.Naucni zakon je saznanje objektivnog zakona a formulacija zakona sud ili skup simbola u sustini saznanja objektivnog zakona.Naucna hipoteza koja relativno tacno izrazava objektivne odnose u izvesnoj pravilnosti pojava procesa i stvari i i koja je time potvrdjena je naucni zakon.Objektivni zakon je predmetni osnov naucnog zakona i ne samo sto je objektivan vec je i nuzan, opsti, konstantni, sustinski.Naucni zakon mora izrazavati objektivni, nuzni,opsti,konstantni, sustinski odnos stvari, procesa, pojava i njihovih odredbi. Naucni zakon jedinstvo je predmetne osnove sustinskih odnosa, misaone koncepcije tog odnosa i jezickog ili simbolickog izraza misaonog saznanja predmatnog osnova u njegovoj sustini.Zakoni se kao objektivni odnosi naucno otkrivaju, saznajno izvode i onda jezicki konstrujisu.Oni nisu apsolutno dati ali nisu ni jednostavne subjektivne konstrukcije objektivnih odnosa stvari, procesa i pojava.To su izvesne apstrakcije, simbolicke tvorevine, istorijske i logicke kategorije o slozenim strukturama objektivnih pojava.Oni nisu jednostavne slike realnih odnosa vec objektivno znanje o

44

nuznim, opstim i sustinskim odnosima realnog sveta.Zakon je idealna tvorevina koja teoriskom formulom izrazava idealnu strukturu predmetne osnove.Teorijska forma zakona izrazena je numoloskom formom indikativnog sintetickog iskaza, koji je istinit ako je objasnjen, proveren i potvrdjen. Postoje zakoni veze, strukture, skupova, zatim prirodni, drustveni i misaoni i td.Po predmetu zakoni su zakoni veze (funkcionalni- Ajnstajnov zakon relativnosti,Njutnov zakon gravitacije, geneticki, kauzaliteta), strukturni zakoni skupa, statisticki zakoni-(drugi zakon termodinamike).Po saznanju zakoni su deskriptivni i eksplitativni.Po vazenju si istiniti i verovatni.Po opstosti su opsti (zakoni sveukupne stvarnosti, zakoni svih nauka), posebni (zakoni misljenja, matematicki zakoni, pitagorina teorema) i pojedinacni (su uposebljeni posebni zakoni-zakoni o obimu, povrsini i zapremini geometrijskih tela).Prema naucnoj zasnovanosti u predmetnoj oblasti znanja: fizicki, bioloski, socioloski, logicki, hemijski i td. 6.Naucne teorije Vise naucnih zakona sacinjava naucnu teoriju. Naucna teorija je hipoteza koja je proverena, potvrdjena i prihvacena kao istinito saznanje o naucnom problemu.Teorija je povezanost hipoteza koje su postale naucni zakon. Izvorno teorija je gledanje, svecana povorka bogovima a teoretikos je onaj koji posmatra.Za jonske filozofe teorija je duhovno gledanje kosmosa. Za Platona teorija je duhovno gledanje paradigmi bica, posmatranje onog vecnog, nepromenjivog i apsolutnog bitka- ideja. Za Aristotela teorija je znanje radi znanja, znanje istine, prvih nacela i uzroka, vecnih i apsolutnih sustastava; bios teoretikos je zivot duhovnih gledanja posmatracki zivot kojim se zna istina. Latinski prevod ove grcke reci je contemplatio i speculatio. Za Tomu Akvinskog speculatio je ogledanje boga u njegovim delima i saznanje boga njegovim delima. Novi vek pod teorijom mislio je znanje koje je cinjenje u ovladavanju prirodom, obrazlozeni skup dokazanih i proverenih naucnih hipoteza. Za Kanta teorija je skup pravila ako su ona kao princip misljenja u opstosti, apstrhovana od mnostva uslova. Za Hegela teorija je spekulativno umno znanje. Za Karla Popera teorija je univerzalni iskaz, sistem znakova i simbola. Naucna teorija je visi oblik naucnog objasnjenja cinjenica, jer je proverena i dokazana naucna hipoteza, logicki neprotivrecan sistem uopstenih zakona.Naucne teorije su npr. Ajnstajnova teorija relativiteta, Darvinova teorija evolucije, Marksova teorija drustva, Frojdova teorija psihoanalize.Sve su ove teorije sistem pojmova, aksioma i teorema s podrucja odredjene stvarnosti naucnog istrazivanja.Nisu sve naucne teorije jednakog stupnja opste razvijenosti: neke su na stupnju iskustvenih uopstavanja, druge na stupnju uopstavanja zakona, trece na stupnju povezanosti zakona srodnih oblasti stvarnosti u naucni sistem a cetvrte na stupnju ujedinjenog znanja u jedinstveni naucni sistem.Svaka teorija sadrzi sistem nosivih pojmova, sistem aksioma ili postulata i sistem iz aksioma izvedenih teorema.Pojmovi, aksiomi i teoreme cine strukturu naucne teorije.

45

Pojmovi naucnih teorija izrazene su recima i simbolima imaju jesno utvrdjena znacenja.Postulati su ne sumljive postavke naucne teorije iz kojih se onda dedukuju teoreme.Zadaci teorije su opis, objasnjenje, sistematizovanje i tumacenje znanja prethodno postevljeno kao hipoteza.Zaucna teorija mora biti precizna, iskustveno proverljiva, sistematicna, predvidljiva, heruisticna, prakticki perspektivna.Teorija predstavlja razvijeni sistem znanja o sustini zakonitosto pojava u odredjenoj oblasti objektivne stvarnosti- osobenosti takvog znanja su objekrivna istinitost, logicka svrhovitost i formalna neprotivrecnost.Etape postavljanja naucne teorije; formulacija naucnog problema, razrada teorijske ideje, i izgradnja kategorijalne strukture teorijskog sistema znanja. U filozofiji nauke imamo razlicita shvatanja teorije. Deskriptivisticko shvatanje teorije- teorija ne objasnjava nego samo opisuje na jednostavan nacin sukcesiju i istovremeno pojavljivanje dogadjaja.Po jednom modalitetu opis je jedino moguc zato sto su elementarni culni kvaliteti poslednji jednostavni entiteti na koje se stvari mogu rasclaniti.Prema drugom modalitetu fenomenalisticka teorija saznanja priznaje postojanje psiholoski osnovnih i ne sumnjivih objekata saznanja. Instrumentalisticko shvatanje teorije osporava tezu da je teorija opis stvari vec je teorija rukovodeci princip i pravilo zakljucivanja o opazljivim cinjenicama na temelju cinjenickih premisa ona je i instrument izvodjenja iskaza iz drugih iskaza. Realisticko shvatanje teorije- teorija je istinit iskaz o stvarnom stanju stvari. Naucna teorija je osnovna forma naucnog saznanja.Imamo razne vrste teorija: Prema objektu teorije- prirodnonaucne i drustvene teorije Prema logickom nacinu izvodjenja- deduktivne, induktivne i ded-ind. Prema opstosti- opste, posebne i pojedinacne Prema svrsi izlaganja- deskriptivne i eksplikativne i imamo jos analiticke i sinteticke, otvorene i zatvorene, (ne)empirijske, (ne)formalizovane, (ne)aksiomatske. Interpretacija teorije je odredjenje logickih osnova predmetnog podrucija znacenja pojmova sistema objekata teorije- tumacenje modela teorije.Interpretacija teorije je obrnut logicki postupak od nastajanja teorije.Znacajne su interpretacije u formalizovanim apstraktnim teorijama i aksiomackim sistemima znanja.Semanticka interpretacija polazi od apstraktnih objekata koji sacinjavaju odredjeni sistem teorije i interpretira ih pomocu meta-jezika.Kod ne semantickih interpretacija traga se za logistikom teorije- to je transformacija teorije u skup logisticki uredjenih stavova.Moze se interpretirati interpretacija teorije i graditi teorija teorije.Interpretacija teorije uvodjenje je teorije u neposrednu prakticku primenljivost. 7.Naucni sistemi Skup naucnih teorija, atime i naucnih cinjenica, hipoteza i zakona sacinjava naucni sistem.Naucni sistem je logicki uredjeno znanje na temelju principa iz odredjenih podrucija saznanja. Naucna istina jedino se moze izraziti naucnim sistemom, koji je moguc na razlicitim stupnjevima spoznaje istine.Najpre se moze govoriti o sistemu sveukupnog znanja, onda o sveukupnom sistemu filozofskog znanja, zatim o sveopstem sistemu naucnog znanja u kome su smesteni sistemi posebnih i pojedinacnih nauka.Moze se govoriti o sistemima objekata nauke, sistemima metoda nauke, moze se govoriti o sistemskom pristupu u nauci.Poznatiji sistemi su: Euklidov geometrijski sistem,Njutnov

46

sistem mehanike, Mendeljev prirodni sistem hemijskih elemenata,Hegelov sistem filozofije.S naucnim sistemom dovrsava se postajanje nauke ili naucnog znanja.U prirodi je naucnog znanja da je ono sistem, sistem istine, logicki sistem. 8.Naucno otkrice i naucno predvidjanje Unutar naucnog sistema posebna paznja se poklanja naucnom objasnjenju i predvidjaju kao i objasnjenju i razmevanju kao nacinima izlaganja nauke. Naucno otkrice nije isto sto i naucni pronalazak-jer ovo poslednje nije nista drugo do prakticka primena postojecih naucnih znanja, kojim se samo podrucije saznanja bitno ne prosiruje.Naucno se otkrivaju cinjenice,zakoni, teorije, predmeti, svojstva, odnosi i procesi stvarnosti,zakoni na osnovu cinjenica, cinjenice na osnovu zakona.Struktura naucnog otkrica zavisi od ontoloskih osnova predmetnog misljenja nauke;od toga zavisi i metod otkrica koji je ded. , ind. , ded-ind., analogijski, slicajni(gde nije rec o pukoj slucajnosti, nego o neocekivanom i iznenadnom otkricu naucnog zakona.Planska otkrica u nauci su ocekivana, na njih su usmereni svi metodoloski procesi naucnog istrazivanja.Karl Poper je smatrao kako je logika naucnog otkrica zapravo logika saznanja. Naucno predvidjanje je logicki proces metodoloskih postupaka saznanja na temelju prethodnog znanja, kojim se anticipira buduce znanje buduceg dogadjanja stvari, procesa i pojava.Uspesnost naucnog predvidjanja zavisi od prethodne saznajne moci znanja, a ona zavisi od predmeta saznanja, razvijenosti nauke i njenih metoda istrazivanja.Predvidjanje u nauci logicki je osnovano onda ako se znaju opsti zakoni i antecedentne okolnosti pod kojima je jedino moguc dogadjaj koji se predvidja.Naucno predvidjanje je u ovom smislu naucno znanje buducnosti, to je empiristicki agnosticizam, prema kome je moguca samo empirijska vera na osnovu navike da ce se neki dogadjaj tek desiti.Prema koncepciji apsolutnog racionalistickog determinizma svi dogadjaji u buducnosti mogu se predvideti, jer je stvarnost apsolutno odredjena strogim zakonima iz kojih nuzno proizilaze buduci dogadjaji..Upravo zato sto je svet unapred strogo odredjen prirodnim zakonima, nuzno je da su i naucni zakoni opsti i apsolutno istiniti. Jednostavni oblik naucnog predvidjanja je predvidjanje cinjenica na osnovu prethodne cinjenice i ima logicku strukturu implikacije.Slozeniji logicki oblik je deduktivno predvidjanje a imamo i induktivno.Imamo i ded-ind i analogijsko predvidjanje .Istorijski poznati oblici naucnog predvidjanja su Mendeljevo naucno predvidjanje hemijskih elemenata u periodnom sistemu tada njemu nepoznatih,Leverejova hipoteza o postojanju neptuna.Od bitnog je znacaja za predvdjanja shvatanje nuzne veze i uslovljenosti neposrednih cinjenica i hipoteticke teorije o njima, jer je naucno predvidjanje logika uzrocnog saznanja pojave; i ovo razlikuje naucno predvidjanje od onog u svakodnevnom zivotu.Intuicija ima bitno znacenje za proces naucnog predvidjanja,intuicija uma. U nauci se naucne cinjenice, zakoni i teorije opisuju i objasnjavaju a onda i razumevaju- i to su metode izlaganja naucnog znanja. Deskriptivni metod je opisivanje vec potvrdjenjih , naucno proverenih, dokazanih i primenjenih naucnih cinjenica, teorija i zakona jedne nauke u procesu izlaganja naucnog znanja.Opisuju se i nomotetske i ideografske nauke-nauke o prirodnim i nauke o drustvenim pojavama.

47

Naucno objasnjenje je u procesu izlaganja naucnog saznanja ima istu ulogu kao i u procesu naucnog istrazivanja ali je u odnosu na taj postupak to metaobjasnjenje, objasnjenje objasnjenja. Razumevanje je tumacenje smisla predmeta razumevanja.To je tumacenje znacenja naucnih stavova o prirodni i drustvenim pojavama naucnog istrazivanja.Nacinima izlaganja naucnog znanja pritsupa i naucna kritika. Akroamatski i erotematski metod osnovi su prenosenja naucnog znanja.Akroamatski metod je metod proucavanja, predavanja, to je govorno izlganje znanja onima koji se poucavaju.Erotematski metod je metod izlaganja naucnog znanja postavljanjem pitanja, i pojaljuje se kao dijalog i kao katiheza (izlaganje znanja propitivanjem). 16.KOMBINACIJA 1.Gadamer o jeziku Iskustvo bitka u hermeneutickoj filozofiji razumeva se kao jezik.Jezik je izvorni proces iskustva sveta zivota.Jezik je po Gadameru sabrano iskustvo istine-on sabira dogadjanje neskrivenosti-jezik je bitak i iskustvo sveta koji se da razumeti.Jezik i svet jednos su te isto-pa odatle imamao vremenitost kao povesnost ljudskog samorazumevanja bitka kao jezika.Jezik je jezik samog uma,jezik i um stoje u temelju iskustva sveta.U biti je jezika da se on moze pisati,pismovnost je njegov apstraktni idealitet,jezicka bit predaje, sto je teznja za trajanjem spomena ili osnov za filologiju-ljubav prema govoru.Gadamer se oslanja na Hegelov logicki instikt jezika a to znaci kako nas jezik vodi ka logici,logicke kategorije su sasvim prirodno u jeziku.Naspram njegovog primata logickog Gadamer zagovara primat jezickog. Spekulativna sustina jezika jeste u tome da iskoraci iz vlastitog instinktivnog preobrazovanja logicki refleksivnih odnosa, da se ne svede na preslikavanje bica, nego da ossim toga sebi dopusti dogadjanje govora-te da tako izrekne jedan odnos prema celini bitka.Gadamerovo uverenje u primat reci nad pojmom , jezika nad misljenjem, filozofije jezika nad logikom znaci da dijalektika mora sebe da vrati u hermeneutiku. 2.Skepticizam Prema pitanjima o mogucnostima,granicama i vrednostima saznanja i znanja razlikujemo stanovista agnosticizma, skepticizma i dogmatizma. Skepticizam je filozofski smer u gnoseologiji koji je nagovor na sumnju u mogucnost, vrednost i merila saznanja istine.Sumnja, skepsa, osporavanje je objektivnog saznanja. U antici to je Pirona iz Elide skola -po kojoj se zbog relativnosti saznanja valja uzdrzavati od izricanja sudova ali i zbog toga sto nije moguce znati sta je istinitije teza ili antiteza. Metodski skepticizam srecemo kod Dekarta-moze se sumnjati u sve postojanje, u sve istine ali se ne moze sumnjati u to da se sumnja-sumnja je dokaz da se misli-a ako mislim onda jesam.Sumnja nije tek puka skepsa skeptika nego osnova za obnovu sveg znanja racionalnim misljenjem.

48

Alfred Ejer-on smatra da je osnovni sadrzaj teorije saznanja dgovor na prigovore skepticara.On razmatra skepticke argumente protiv mogucnosti saznanja sveta,narucito one koji se odnose na odbacivanje svih prihvacenih kanona dokazivanja, zakljucivanje od proslosti ka sadasnjosti i od culnog ka opazanja na egzistenciju fizickih stvari ili od licnog iskustva ka iskustvu drugih.Po njemu iskustvo niti moze opravdati niti opovrgnuti skeptika jer skeptik trazi da zablude budu moguce, ne da stvarno i jesu.Ejer smatra da se skeptikov argument sastoji iz insistiranja da se saznanje zasniva na premisama,da zakljucak u potpunosti zavisi od premisa,i da odnos premise i zakljucka ne moze biti ni induktivan ni deduktivan sto znaci da se sva zakljucivanja uposte ne mogu opravdati.Prema ovim argumentima problema skepitka nastaju razna gledista u teoriji saznanja:naivni realizam ,redukcionizam, naucni prilaz i deskriptivna analiza.Ejerov odgovor ide u pravcu priznanja mogucnosti saznaja dedukcijom , indukcijom, zakljucivanjem od culnih podataka na fizicke predmete, uopste mogucnost saznanja i vanskeptickim nacinom rasudjivanja. Razlikujemo radiklani, krajnji skepticizam od umerenog,metodskog skepticizma-a to je onaj tvoracki filozofijrajuci metod misljenja kojim otpocinje saznanje i prema kojem je moguce meriti znanje saznanja, njegov daljni tok razvoja. 3.Aksiomatski metod Moderan oblik deduktivnog rasudjivanja u nauci je aksiomacki metod. Aksiomacki metod je nacin izgradnje naucne teorije putem aksioma i postulata iz kojih se logickim rasudjivanjem izvode teorije i teoreme posredstvom dokazivanja.To je deduktivni put i put formalizacije u nauci, posebno u matematici, logici i nekim delovima fizike.S Aristotelom i Euklidom pocinje metod aksiomatizacije alio su tek moderna matematika i fizika naznacile bitnost aksiomatskog nacina u strojstva naucnih teorije (Hilbert, Rasl, Karnap). Kod Euklida geomatrija je predstavljena kao deduktivni sistem stavova iz definicija, postulata, aksioma i propozicija; neki od aksioma su- sto je sa istim jednako, jednako je i jedno sa drugim. Aksiomi su najopstiji opsti stavovo, teoreme se zasnivaju na aksiomima.Aksiom nije niti istinit niti lazan stav, on zaprevo i nije stav, to je propozicionalna funkcija, proizvoljna, formalna, osnovna hipoteza o strukturi predmeta- opsta shema stavova (Vajthed)- aksiom je pravilo kombinovanja simbola (Karnap)- aksiom je konvencionalni molekularni stav (Vitgenstajn). Aksiomatski sistem sadrzi u sebi osnovne pojmove/simbole, aksiomi, teoreme izvadene iz aksioma, logicke konstante, pravila formacije i transformacije akcioma. Osnovni principi aksiomackog metoda su neprotivrecnost, konzistentnost, koherentnost, zatim potpunost, nezavisnost.Prema konzistentnosti iz aksioma se ne moze izvesti jedan sud i njegova negacija.Prema potpunosti- aksioma mora biti tacno toliko koliko je potrebno da se izvadu svi teoremi.Prema nezavisnosti- ni jedan aksiom ne moze se izvesti iz drugog aksioma.Rezultat ovakvog aksiomackog metoda je egzaktnost i sistematicnost izvodjenja nauke. Pitenje o poreklu i prirodi aksioma,kojima se izgradjuje aksiomacki metodom aksiomacki sistem nauke zapravo je pitanje da li nuznost akcioma potice iz prirode bica (to tvrdi Aristotel svojim ontoloskim racionalizmom) ili iz prirode razuma (Kantov

49

noseoloski racionalizam), ili su logicki aksiomi konvencionalne, uslovne, formalne i tautoloske tvorevine (logicki pozitivizam), ili su pak aksiomi sveopste principi saznanja sustine predmeta (stav dialekticke logike) 17.KOMBINACIJA 1.Formalizovan jezik Savremena simbolicka logika izrazava se formalizovanim jezikom , formalnim jezikom o formalnom jeziku.Formalizovani jezik moderne logike sastoji se iz osnovnih simbola, terma i formula. Skup osnovnih simbola jednog takvog jezika je skup apstraktnih simbola, abeceda ovog jezika.Konkretni simboli su oznake apstraktnih simbola, skup konacnih napisanih simbola sacinjava rec, premde jedan konkretan simbol takodje rec.Rec je konkretna i apstraktna.Skup apstraktnih reci ovog jezika skup je svih reci od osnovnih simola ovog jezika. Podskup reci tog jezika skup je terma tog jezika, a termi su empirijski (imena empirijskih objekata ili teorecki imena apstraktnih objekata).Teorijski termi su predikativni (imena svojstava), relativni (imene odnosa) i propozicionalni termi (imena sudjenja). Podskup skupa reci ovog jezika cine i formule ovog jezika pa su termi i formule reci formalizovanog jezika (reci su pritom konacni nizovi osnovnih simbola).Odredjenje ili definisanje osnovnih simbola, terma i formula definise se formalizovani jezik matemeticke logike. Odredjivanjem znacenja simbola interpretira se formalizovani jezik, a odredjenim znacenjima osnovnih simbola pomocu pravila odredjuju se znacenja terma i formula ovog jezika.Osnovni simboli su znaci za oznaceno, oni stoje umesto oznacenog- njihova znacenja su pojmovi i to su osnovni pojmovi ovog jezika.Sistem svih znacenja osnovnih simbola, terma i formula jeste semantika tog jezika, semantika treba da razmotri pod kojim su uslovima formule istinite. Simboli se slobodno odabiraju, ali odabrani moraju imati strogo odredjeno znacenje, funkciju i vrednost.Simibolima se izrazavaju logicki iskazi, termini i delovi iskaza, zatim i funktori (operatori) kojima se grade slozeniji iskazi i termi iz elementarnih iskaza i terma, simbolina se nadalje oznacavaju i kvantifikatori/kvantori (svi, neki) i pomocni znaci (tacka, zarezi, zagrade i indeksi). Pomocu tako odabranog alfabeta, koga sacinjava skup simbola, izgradjuju se slozenije logicke tvorevine ovog jezika, formule i izrazi prema pravilima npr formacije i transformacije.Ukupnost logickog sistema izrazava se formalizovanim jezikom pa imamo formalizovani jezik logike klasa, logike stavova, logike predikata, logike relacije, deonticke, modalne, vremenske logike. Svaki formalizovani jezik sastoji se iz konstanti i promenljivih.Konstante su imena pojedinacnih objekata u jednoj interpretaciji, u kojoj uvek imaju isto znacenje.Promenljive su simboli koje mogu imati vise znacenja u jednoj interpretaciji ovog jezika.Promenljive zapravo zamenjuju sadrzaj argumenata u klasicnoj logici, imamo razlicite vrste promenljivih: iskazne promenljive, predikatske promenljive, relacione predikativne promenljive.Operatori sluze za gradjenje slozenijih termina ili

50

iskaza, kvantori za blize odredjenje iskaza i termina u matematickoj logici, a pomocni znaci za pravilno iskazivanje jezika simbolicke logike. Kada se simbol oznaci simbolom onda je potonji metasimbol.Metasimboli su termini koji oznacavaju simbole kao sto su metaiskazi iskazi koji oznacavaju iskaze ciji su logicki subjekti metasimboli i imamo jos metaoperatore, metatermine Tako nastaje metajezik kao jezik o jeziku, kao sistem simbola o sistemu simbola.Jezik kojim se govori o logickom jeziku jeste metajezik, jezik o kojem se metajezikom govori jeste objektjezik.Formalizovan jezik ometa jeziku kojim se govori o objektjeziku koji je formalni jezik jeste metameta jeziki i td prema hijerarhiji formalizovanih jezika u kojoj je svaki jezik o prethodnom jeziku metajezik tog objektjezika, a svaki meta jezik za metameta jezik objektjezik.Radi se dakle o postojanju mogucnosti vise jezickih nivoa, pa se semanticko istrazivanje znacenja jezickih izraza provodi u savremenoj simbolickoj logici objektjezikom, deskriptivnim jezikom, metodoloskim i epistemoloskim jezikom. Svaki oblik simbolicke logike ima svoj vlastiti jezik.Sada cemo izloziti alfabet jezika matematicke logike uopste, zapravo simbole razlicitih matematickih logika koji se medjusobno razlikuju.Ovde je rec o sazetom prikazu notacije za jezik matematicke logike u razlicitim varijantama. Negacuja -, Konjukcija , disjunkcija V, implikacija, alternacija, ekvivalencija, identicno =, nije identicno , manje <, vece >, prazan skup , univrzalna klasa I,pripadnost klase , unija U, presek , klase A,B,C,tacno 1, netacno 0, vrste sudova (a,e,i,o), subjekt S, predikat P,univerzalni kvantifikator ,egzistencijalni kfantifikator ,, srednji termin M, relacija R,P,Q,individualne konstante a,b,c,, individualne prmenljive y,x,ziskazne promenljive p,q,r.predikati/funkcije f,g,h logicki nuzno , slucajno W,moguce M, proslost P, buducnost F, uvek je bilo tako H, uvek ce biti tako G, nemogucnost Y, definicija df.. Formalni sistem obrazuje konkretni formalni jezik, pa se formalni jezik ovde pokazuje kao interpretirani formalni sistem.Od raznorodnih formalnih jezika najvisi nivo deduktivnog poretka simbola imaju logicki jezici koji su interpretirani logicki racuni,narucito jezik klasicne logike iskaza i jezik klasicne logike predikata.Ovakvi jezici su zapravo formalizovane teorije,no nije svaki formalni jezik i formalna teorija zato sto elementi semantickog modela formalnog jezika mogu biti i apstraktni i empirijski objekti.Semanticki model formalnig jezika moze biti neodredjena sveukupnost objekata a formalizovana teorija uvek je sistem,uredjeni poredak apstraktnih objekata. U savremenoj simbolickoj logici postoji i formalni jezik metalogike , to je specijalni semanticki zatvoreni logicki jezik, sacinjen prema sintaktickim,semantickim i pragmatickim aspektima jezika simbolicke logike.To je jezik o jeziku simbola,koji se sastoji od metasimbola, metaiskaza,metaoperatorarazlicitih nivoa.Ako je polzani osnov objektivni stupanj jezika mi odatle u izgradnji metajezika i njegovih metameta nivo mozemo ici od n-tog stepena metajezika. Metalogika izucava sveru odnosa u celini, sve univerzalne odnose, kako medju simbolima, tako i medju pojmovima, sudovima, zakljucima.Metalogika izucava slozene sisteme apstraktnih objekata, njihove koncepcije i teorije,nacine formalizacije tih sistema pomocu logickih racuna.Logicka sintaksa metalogike izucava odnose medju simbolima, logicka semantika analizira odnose izmedju simbola jezika i objekata na koje ukazuju, a

51

pragmatika analizira odnose medju jezickim simbolima i subjektima koji koji te simbole koriste. Sredisnji problem logicke sintakse jeste izucavanje vidova i metoda logickog dokazivanja, posebno deduktivnog dokazivanja;semantike-metatermin,metaiskaz, metaformule ali i deduktivna formalizacija teorija i njihova interpretacija;pragmatika-ima posla sa formalizacijom i interpretacijom jezika od strane subjekta jezika, onog ko koristi jezik,dakle ima posla sa unutrasnjim svetom subjekta od kojeg zavisi adekvatna formalizacija i interpretacija jezika u njegovom odnosu prema spoljasnjem svetu. Formalizovani jezici su od objektjezika do metajezika razlicitih nivoa, jezici metamisljenja-misljenja o misljenju;metateorije-teorija teorije.Nije naravno moguca apsolutna aksiomatizacija misljenja pomocu simbola, niti je moguca apsolutna aksiomatizacija neke teorije, pa otuda ni jezika-buduce da bi takve aksiomatizacije mogle izdvojiti jezik od predmetnosti jezika.Nije dakle moguc apsolutno formalizovani jezik koji nema nikakav materijalni smisao,niti kakav sadrzaj-to znaci da se ni matematika ni logika ne mogu apsolutno aksiomatizovati formalnim jezikom simbola.Jezik logike je jezik predmetnog misljenja, ontoloski jezik misljenja.U nekom smislu logika je metanauka kao nauka o milsljenju misljenja,gde je onda savremena logika metametanauka jer je nauka o nauci o misljenju;isto je tako jezik savremene simbolicke logike metametajezik-jezik o jeziku jezika logike. 2.Idealizam u teoriji spoznaje Irealno,idealno,imaginarno stoje naspram realizma u spoznajnoj teoriji.Idealizam i irealizam spoznajne su teorije prema kojima saznanje i znanje nisu realni procesi, nego su to idealni logicki procesi apsolutno nezavisni od realnih stvari, misljenje je sasvim izdvojeni svet svesti koji nije saobrazan stvarnom toku realnog.Spoljni svet jeste privid, pojavnost necega sustinskog koje je ideja, uzor, paradigma bicaIdealizam tvrdi da nije samo saznanje idealno carstvo svesti nego je to i prava stvarnost, istinska je stvarnost dakle stvarnost ideje, a svet ideja ne moze se psoznati realnim procesima misljenja, nego irealnim,idealnim,imaginarnim mocima duse. Ideja je umom shvaceni bitak sveg bica, uzori stvari u bozijem umu, likovi bica s onu stranu bica. Kod Kanta su ideje nuzni pojmovi citog uma, apriorne forme uma, ono pak sto prekoracuje svet moguceg iskustva. Kod Hegela su ideje apsolutna stvarnost apsolutnog identiteta pojma i realiteta. Idealizam se u gnoseologiji pokazuje kao subjektivni (Berkli,Kant) i objektivni (Platon,Hegel). Kod Nikolaja Hratmana razlikuje se saznanje realnih predmeta od saznanja idealnih predmeta u predmetu spozanje.On zagovara jednu kriticku ontologiju teorije saznanja gde prvo ispituje stajalista realzistickih i idealiztickih teorija pa govori o prirodnom,naucnom, metafizickom realizmu a onda o empirijskom,transcedentalnom, metafizickom,logickom i fenomenoloskom idealzimu, osim kojih jos postoji i misticki i panteisticki monizam saznanja.

52

3.Culnost Culnost je neposrednost svesti o onome sto jeste,sa culnim saznanjem otpocinje saznanje.Sadrzina culnog saznanja jeste stvar, predmet ukoliko je on neposredno dat culima.Culnost je moc poimanja predstava u svesti preko cunosti tela, telo je organ za culnost spoznaje.U objektu saznanja je moc delovanja na cula tela, predmeti aficiraju- u culima tela stvaraju se oseti,kompleksi oseta sacinjavaju osecaj,kompleksi osecaja stvaraju opazanje i predstavljanje, s kojim se dovrsava culno saznanje. Oseti se razlikuju prema kvalitetu, kvantitetu, intenzitetu, ekstenzitetu, trajanju, lokalizaciji.Postoje primarni i sekundani oseti na premetu.Oseti ili senzacuje su u gnoseoloskom smislu elementarne pojave svesti,spoznajna radnja culnih organa ciji je rezultat osecanje/emocija-ako se pod njim podrazumeva-slozena cuvstva kao stanja naseg ja ukojima to ja za to ja ima dozivljaj. Culnost je predmetna materija saznanja, za nju stvar naprosto jeste.sta stvar jeste to nije predmet culnog saznanja, culna svest se ne pita o istini stvari.Oset nosi u sebi osnov za spoznajni akt, on je culni dodir tela sa predmetom, atom spoznaje kojim otpocinje culno saznanje.Oset je telesni dodir culnoga sa pojedinacnim, odeljenim svojstvima predmeta, uzetih nezavisno od drugih svojstava,veza i odnosa.Strukturu oseta sacinjavju predmet oseta i culo oseta, pa nema oseta uposte ili oseta nicega.Oset je proces najpre fizioloski,zatim psihicki i logicki/spoznajni.U prirodi je objekta da moze aficirati cula a u prirodi je cula receptivitet-moc spoznajne reakcije cula na svojstva predmeta uzetih ponaosob.Oset pri tom nije puki subjektivni lik objektivnog predmeta to je spoznajni akt koji je neposredni znanje neposrednog,svet o ovome ovde sto je tu i sada.Tek u tom smislu culnost je subjektivni lik objektivnog predmeta. Oset je jedan oblik culnog saznanja.Oazanje je visi oblik culnog saznanja od oseta.Opazanje je skupni poredak oseta, to je radnja svesti kojom se shvata culni predmet kao opstost njega samog, u njegovoj visoj celovitosti svojtava.U opazanju predmet se culno pokazuje sa mnostvom svojstava koje ga sacinjvaju.Opazanjem nije shvacen predmet u njegovoj svoj celovitosti,opazanje je neposredna svet o raznolikosti osobina stvari ne i o celovitosti svih osobina stvari.To je tek elementarni uvid u svar na osnovu njenih osobina, dobijenih posredstvom vise cula ukoliko su ona aficirana.Pobudjenost cula stvara utisak utisaka, to je sklopljeni lik od likova istrgnutih oseta u sveti.Opazanje je u tom smislu sinteticki akt svesti u njenoj neposredoj culnosti.Ono je napreodovanje ka prostom pojmu stvari jer se svesti stvar pokazuje kao celovitija opstost od istrgnutih oseta culne zivesnosti.Stvar se u opazanju prikazuje kao celina mnostva osobina, ali pazanje nije konacna svet o konacnosti osobina stvari koje je dovrseno jedno-jedno svih svojih svojtava i medjusobnih odnosa tih svojstava, te odnosa stvari spram drugih stvari u njihovoj celovitosti svojstva,odnosa i veza. Tako se culna opstost pokazuje kao neposredno jedinstvo bica, gde je svako bice sbojim osobinama drugo od drugih bica njihovim osobinama.Svest koja opaza ima za svoj predmet opazanja jedinstvo stvari sa samom sobom, stvar je jedinstvo raznolikih svojstava.Opazanje je culno shvatanje opstosti predmeta.Opazanje nije puki odraz stvari u svesti nego culni lik prirodnog predmeta objektivni sklop svesti o prirodnim svojstvima strukture predmetnogsveta bica. Predtava je ova sklopljena slika u culnom iskustvu svesti o predmetnim svojstvima bica, visa svet culnog saznanja.Oset i opazaj bitne su pretpostavke

53

predstave.Predstava je medjutim idealno stvaranje predmeta svesti u svesti-stvaranje idealnog predmeta bez prisustva pedmeta neposredno u osetu i opazaju.Postaviti predmet znaci ne stavljati njega pred sobom, nego saciniti njegov lik, oblik na temelju prethodnog procesa opazanja.Predstavljanje je proizvodjenje i cuvanje lika predmeta u svesti bez naposrednog delovanja predmeta na organecula u momentu predstavljanja.Predstavljanje je secanje svestina culnu datost neposrednog predmeta, moc svesti da ujedini predstave, pri cemu su onda predstave slike secanja,imaginacije, obnovljeni opazaji u svesti, slike u svesti vec opazene stvari. Osetnost, opazanje i predstavljnje sacinjvaju momente iskustva culnog saznanja.Ovim nije moguce saznati pojam stvari.Svet otpocinje receptivitetom, ali se to culno saznanje odvrsava znanjem o tome da je opazaj predtava o pojavi.Culno saznanje je predstavljanje pojava opazanja kompleksa oseta.Empirijski realitet stvari u svesti culnog ikustva pojavljuje se spoznajni idealitet, kao predstavljanje.Izlazak stvari u postojanje jeste pojava-predstava o pojavi zavrsni je lik iskustva culnog saznanja.Culno je saznanje dakle izlazak svesti u predstavni svet pojava stvari.Svet pojavnih stvari svet je pojavnih oblika njihovih sustina.Pojava je izlazak sustine stvari, oblik je lik sadrzine, sadrzina se pojavljuje-do sustastvenosti pojavnoga culnost ne dospeva.Culno saznanje zna da je stvar koja se pojavljuje neko jeste, da o njoj postoje oset, opazaj i predstava ali moramo ici dalje do opazaja opazaja i predtave predtave gde nas vode razum i um. 18.KOMBINACIJA 1.Racionalisticka teorija spoznaje Racionalizam kao filozofski pravac u gnoseologiji tvrdi da je razum izvoriste,teorijski horizont i granica moci spoznaje, osnov logicke vrednosti saznanja.Radikalni racionalizam svo saznanje izvodi i svodi na razumsko saznanje;razum je jedini izvor saznanja, granice razuma granice su saznanja, a culno saznanje nije saznanje nego mnenje.Umereni racionalizam ne osporava vrednost iskustva u saznanju ali se drzi toga da je istinsko saznanje moguce dostici samo razumskim i umskim misljenjem.Prema ovome postoje oblici/ideje koje su nezavisne od svakog iskustva, koje nisu date culima nego samo misljenjem-postoje dakle urodjene ideje uma koje se ne sticu nikakvim iskustvom jer prethode svakom iskustvu.Neke vrste racionalizma razum posmatraju kao visu moc spoznaje kojoj prethodi iskustveno saznanje.Ontoloski racionalizam poistovecuje stvar i intelekt-racionalnu spoznaju stvari sa stvarima racionalne spoznaje.Svet je racionalno uredjen poredak stvari-dakle sve sto je umno stvarno je i sve sto je stvarno umno je(Hegel).Racionalizam tvrdi i da je um najvisa moc spoznaje bitka bica,kao cisto misljenje,misljenje misljenja-a saznanje je samoizlaganje uma-znanje je znanje uma o sebi samom. Racionalisti su Parmenid,Demokrit,Heraklit,Sokrat,Platon,Aristotel.Nastajanjem novovekovne filozofije metafizicki se zasniva racionalizam kao smer misljenja, kao epoha koja razmatra bit spoznaje (Dekart,Spinoza,Lajbnic,Krisijan Volf).U nemackoj klasicnoj filozofiji Kant (kriticki racionalist),Fihte,Seling i Hegel (spekulativni racionalizam)-jer je spekulativni um apsolutno znanje kojim duh zna samog sebe sobom. Racionalisticko metafizicko misljenje u novom veku za svoj osnov ima misao razuma-misljenje je ovde princip a princip misljenja je princip sveta.Kod Dekarta je taj

54

princip zapravo princip apstraktnog razuma-ja mislim,dakle ja jesam.U ovom ja stoji i misljenje i postojanje-iz misljenja se izvodi postojanje,supstancija bica iz supstancije je misljenja.Res cogitans formalni je akt svesti, univerzalno ja,apsolutna i cista apstrakcija subjektivnosti-subjekt je supstancijakojom se zna da i res extensa jeste supstancija, predmet,stvar,bice, proteznost-materija sveta koja je objekt saznanja.Ovaj dualizam je karakteristican za ovaj period. Spinoza nam govori da je covek najpre misaono bice, misljenje je atribut supstancije a to je i proteznost.Pa je red i veza ideja ista kao i red i veza stvari-duh i telo jedna je te ista stvar-kako je struktura sveta geometrijska tako je onda spoznaja moguca matematickim, geometrijskim obrascem. Lokovu tezu da u razumu nema nicega sto pre nije bilo u culima Lajbnic je preovladao tezom da u razumu niceg nema sto prethodno nije bilo u culima, osim samog razuma.Razum je skupnost svih urodjenih ideja, nuzni temelj istine i osnov sveg misljenja. Nisu svi empiristi imali prezriv odnos prema razumu;T.Hobs tvrdi da je filozofija racionalno saznanje posledice iz uzroka i uzroka iz posledice;gde je empirijsko saznanje izvor sveg saznanja.Lok je tvrdio da razum mora biti nas najveci sudija i vodic u svemu.Veru u razum osobito su provodili filozofi prosvetiteljstva-um je vrhovno nacelo sveg znanja, misaoni razum mera je stvari znanja. Kant stoji na stanovistu kritickog racionalizma.Kriticki Kantov stav zapravo je sinteza racionalizma i empirizama u pogledu strukture saznanja u Kritici cistog uma.Saznanje je sinteza objekta i subjekta.Objekt je sadrzina,materija.Subjekt je oblik saznanja.Predstave iskustva bez pojmova su slepe apojmovi bez predstava su prazni.Predmet saznanja uprevlja se prema subjektu saznanja, prema spoznajnim mocima ljudkoguma.Iskustvo je granica spoznaje,a razum je pak zakonodavac prirode.Svo saznanje pocinje iskustvom no nije svo saznanje iz iskustva.Od iskustva postoji nezavisna spoznaja,spoznaja apriori.Transcedentalni oblici svesti su prostor,vreme i kategorije razuma-oni su apriorni jer su nezavisni od iskustva.Oni omogucuju svako iskustvo ali vrede samo za iskustvo. Spekulativana teorija saznanja filozofija je apsolutnog uma apsolutnog duha.Apsolutnio racionalizam kojim se utvrdjuje kako spoznaja ide od culne neposrednosti i opazanja, preko razuma i samosvesti do uma kojim se dovrsava saznenje umetnoscu,religijom i filozofijom ili onim apsolutnim znanjem kojim duh ili apsolutna ideja zna sebe-apsolutno zna apsolut.Hegelu se ovde prigovara panlogizam kao tajni izraz racionalizma u teoriji spoznaje i ontologije uopste kojim se utvrdjuje poslednji stav racionalizma kao takvog,stav o apsolutnom identitet bica i misljenja Moderni racionalizam naucni je racionalizam i provodi se u teorijskim i matematickim naukama, filozofiji prirode i filozofiji jezika, naucnoj metodologiji,savremenoj hermeneutici.u oblastima nauka u kojima se spoznajni problem razmatra u stanovistu racionalnog argumentovanja u misljenju.Moguce je saciniti teoriju o tipovima racionalnosti gde bismo imali formalnologicku, matematicku, transcedentalnu, pragmaticku racionalnost na temelju kojih treba onda zasnovati filozofiju komunikativne zajednice. 2.Pojam metoda

55

Metod potice od grcke reci metodos-put,nacin.U filozofiji se shvata kao odredbeni modalitet i oblik sadrzine koja je unutrasnji zivot stvari,ono dakle sto sacinjava izgradnju supstancijalne celine bica(?).Logicki metod filozofije misljenja je ontoloski metod bicajer je bice supstancijalni osnov misljenja. Metodologija je logicko znanje kojim se misli metod misljenja.Nauka metodologije je filozofsko znanje o pojavnim oblicima, putevima i nacinima postojanja misljenja- to je opsta metodologija kao primenjena nauka logika koja ispituje sveosti metod sveg misljenja. Predmet filozofske metodologije je filozofski metod, to je metodologija filozofije.Metodologija nauke ispituje metod naucnog misljenja, znanje o putevima i nacinima naucnog misljenja. Ranolika gledanja o tome sta zapravo jeste filozofski a sta naucni metod sacinjavaju istorijsko bogatstvo teorijske sadrzine nauke metodologije. Logika kao formalna nauka o misljenju razdeljuje se na elementarnu logiku i metodologiju- nauku o metodu misljenja.Grcka rec metodos upucuje na put i nacin istrazivanja.Metodologija je smisleno, plansko i sistemacko ispitivanje saznanja istine, nauka o metodu misljenja i delovanja.Metodologija je primenjena logika, praksa logike, nauka o metodu koji se primenjuje u naucnom istrazivanju i izlaganju naucnog istrazivanja. Kod Kanta je metodologija misljenja deo logike koji raspravlja o formi neke nauke uopste ili, o vrsti i nacinu da ono sto je raznovrsno u saznanju poveze u neku nauku, njen je zadatak da izlaze sredstva kojima se unapredjuju savrsenosti saznanja. U opstem smislu metodologija je shvacena kao nauka o nauci, onda kao nauka o metodu saznanja, i kao skupni naziv za metod koji se upotrebljava u nekoj nauci.Metodologija najpre ispituje najopstiji metod sveg saznanja istine, primenljiv u svim oblastima misljenja; zatim metod posebnih nauka; i onda uslove naucnog saznanja istine.Odatle nuznost razdvajanja opste metodologije na posebne metodologije. Metodologija je kriticka analiza logickih i epistemoloskih osnova sveukupne istrazivacke prakse jedne nauke, jer ona proucava puteve i sredstva kojima se nauka razvija na temelju vec postignutog znanja, proucava naucni sistem i istrazivacke postupke i tehnike naucnih istrazivanja.Metodolohija je i heroistika, daje upute za buduca naucna istrazivanja, ars inveniendi.Sastavni delovi metodologije kao kriticke analize metodckih postupaka i citavog stanja jedne nauke mogu se uvrstiti tri glavne vrste problema: logicka, tehnicka i naucno-strategijska.Logicki problemi odnose se na nacin formiranja naucnih pojmova i nacina analize njihovih sadrzaja, na ispitivanje logicke strukture naucnih uopstavanja, zakona, teorija, uloga hipoteza i izgradnje pravila za proveravanje naucnih saznanja.Tehnicki problemi odnose se na raznolikost sredstava kojima se nauka sluzi za prikupljanje iskustvenih podataka i njihovo sradjivanje.U naucno-strategijske probleme spadaju pitanja o osnovnim ciljevina naucne delatnosti, njenim putevima i sredstvima za njihovo ostvarivanje, a ovi su pak ciljevi prakticki i teorijski. Metodologija po tradicionalnom gledanju formalne logike nauka o osnovnom smislu i orijentacije naucnog istrazivanja, nauka o metodckim postupcima u utvrdjivanju iskustvenih cinjenica, o putevima i metodu valjanog naucnog objasnjenja koje omogucava tacno predvidjanje.Ona ispituje prirodu naucnog jezika i utvrdjuje uslove pod kojima jezik nauke uspesno obavlja svoju funkciju i obezbedjuje maksimum medjusobnog razumevanja medju naucnicima .Metodologija je deo kako opste tako i

56

posebne metode nauke.Metodologija opisuje naucnu praksu, propisuje logicka, tehnicka, organizacijska pravila naucnog istrazivanja.Ona je kriticka i normativna nauka o naucnom metodu.Metodologija je stalna primena logike u misljenju u opste, posebno u naucnom misljenju, koji je prema svojoj nuznosti sistemacko, plansko, organizovano istrazivanje.Mozemo govoriti o opstoj, logickoj, socioloskoj, filozofskoj, matematickoj metodologiji ali i o metodologiji prirodnih, drustvenih, filozofskih nauka. Metodologija je znanje o putevima i nacinima saznanja i znanja i tako je u vezi sa epistemologijom i gnoseologijom.Ona ispituje naucni metod pa je u vezi sa filozofijom nauke.Temeljna odredba metodologije je da je ona filozofsko znanje o poreklu i prirodi puteva i nacina misljenja. Najpre mozemo govoriti o opstoj metodologiji misljenja a zatim o metodologijama pojamnih oblika misljenja uzetih ponaosob (metodologija mitskog,filozofskog, naucnog, iskustvenog, racionalnog, umskog, iracionalnog, teorijskog, praktickog, umetnickog i tehnickog misljenja).Osnovni problem svih metodologija misljenja jeste naucni metod, poreklo i priroda naucnog metoda, uzetog u smislu svakog sistemackog plana, nacina i puta istrazivanja. Istorija metoda Isprva se misljenje pokazuje u mitu, mit je misaoni stav koji je i metod postavljanja zahteva praktickog zivota, pravla nesumjnivih vrednosti istine.S helenskim duhom postaje logicki logos,stvaranje filozofskog i logickog misljenja i time i metoda uopste.Sofisti su provodii metod ubedjivanja drugih u tacnost i netacnost stavova drugih ili svojih.Sokrat je osporavajuci njihov metod postavio osnov za definiciju kao logiki metod kojim se zna pojam.Definicija je znanje sadrzine opstog pojma, aputevi dolazenja do definicije jesu ironija i majeutika-ironija je vezbanje duha u osporavanju znanja onoga ko drzi da zna a majeutika-metod pronalazenja znanja onoga ko drzi da ne zna, koji dakle ne zna da zna.Kod Platona je dijalektika i put,metod uzdizanja duse prema dobru,lepoti, pravdi, metod vestine dolazenja do saznanja koji se sastoji iz hipoteze (polazni pojam) i dijareze (deobe pojma prema podeli stvari na vrste i rodove).Aristotel je utemeljio logiku deduktivnog metoda rasudjivanja,kod njega je misljen i analiticki metod rasudjivanja.U sholastickom dobu imamo metod interpretacije i izvodjenje znanja iz nesumnjivo istinitih postavki Biblije,to su apsolutne istine vere pa je i vera shvacena kao metod za apsolutno znanje iz apsolutnih principa.U renesansi iammo pobunu protiv religjskih autoriteta i ona je postavljena postankom modernih nauka.Metod matematicke izvesnost i metod eksperimentalnog istrazivanja stoje u temelju naucne metodoligije renesanse (Kopernik,Bruno,Galilej.Tek je sa Frensisom Bekonom I reneom Dekartom pitanje metode stavljeno u srediste filozofije, s njima otpocinje sistematska istorija nauke metodologije.Frensis Bekon smatra se tvorcem naucnog znanja o poreklu i prirodi iduktivnog empirijskog metoda.Za njega je dedukcija prokletstvo nauka i on nastoji u novom organonu da izvodi aksiome iz culnog iskustva i pojedinacnih cinjenica postepenim i neprekidnim uzdizanjem prema prirodnom poretku stvari.Pretpostavka ovome je kritika idola, predrasuda i zabluda duha, a onada oslobodjeni duh ima induktivni metod za istiniti put u istinito saznanje, jedinstvo eksperimentalnog i racionalnog saznanja prirode.Na ovom konceptu saznanja stoje Lok,Hobs,Hjum,Berkli,Mil..Dekart je problem metode stavio u srediste svoje racionalne

57

metafizike.Metod je za njega pravilno upravljanje umom u trazenju istine u nauci, to je sistem praktickih i jasnih pravila upravljanja duhom u istrazivanju istine.Ovaj metod je dedukcija koja pociva na pravilima da se nista ne prihvati ako nije razgovetno i jasno u saznanju, da teskocu treba rasclaniti na jednostavne delove, da se onda isde postupno ka slozenijim,te da se na kraju proveri postupnost postupka.Temeljna pretpostavka ovome je nacelo metodske sumnje i osnovni intuitivni stav cogito ergo sum-koji je neposredno izvesna intuitivna spoznaja.Iz prvih aposolutno izvesnih intuitivnih istina dedukcijom se izvode istine, dedukcija je jedinstvo analize is isnteze.Geometrijski metod matematickog mislejnja nalazimo kod Baruha Spinoze-njegova Etika geometrijski je izlozena-iza definicija i aksioma dolaze postvke, dokazane pozivanjem na definicije,aksiome i vec dokazane postavke.Struktura sveta je geometrijska pa je red i veza ideja sasvim ista kao red i veza stvari sveta.Matematicki metod misljenja stoji u osnovama i Lajbnicove filozofije sa kojim otpocinje istorija savremene simbolicke logike. Transcedentalni metod kritike uma kod Kanta je postavljen kao metod filozofije,metod utvrdjivanja transcedentalnih, od iskustva nezavisnih apriornih, objektivnih i nuznih uslova savakog saznanja.Kritika je ovde metod analitike uma kojom se postavlja sistem zananja.Kod Fihtea srecemo dijalekticki metod koji je nacin razvoja beskonacnog troclanog niza teza,antiteza i sinteza.Kod Hegela je ova ideja dijalektike shvacena kao znanje,nauka i metod, ona je logika i ontologija, put samorazvitka apsolutne ideje.Marks,Engels i Lenjin bili su na stanovistu materijalistickog shvatanja dijalektickog metoda, shvacenog kao jedinstvo teorije i prakse, deduktivnog i induktivnog,analize i sintezeSopenhauer,Kjerkegor i Nice zastupali su iracionalizam kao metod, metod intuicije.Huserl metod fenomenologije koje se sastoji iz epohe,redukcije i intuicije stavljanjem u zagrade svega empirijskog, intuitivno se i neposredno gleda bit stvari u cistoj svesti.Pragmaticki i pozitivisticki metod miljenja nagovor je na delovanje,rad,ciniz ovih metoda misljenja nastaju tendencije analiticke filozofije,osobito metodologije nauka i logicka analiza naucnog jezika.Hermeneuticki metod (Slajermaher,Diltaj,Gadamer) jeste metod izlganja,tumacenja duhovnog stvaranja,metod objasnjenja smisla bitka (Hajdeger). 3.Sintaksa, semantika i pragmatika U savremenoj filozofiji neopozitivizma analitika jezika je u sradistu naucne logike. Naucna logika uzima se kao semantika i sintaksa, bavljenje logikom podrazumeva znanje o jezickim izrazima kao misaonim tvorevinama.Naucna logika istrazuje jezik i unutar semiotickog misaonog horizonta razlikuje tri cinioca semiotike: onaj ko govori, izraz koji se govori, znacenje izraza- to su faktori empirijskog karaktera jezika ako je on shvacin u njegovom istorijskom smislu.Cista semantika i sintaksa izucavaju neempirijski dakle logicki karakter jezika uopste. Semantika je analiza znacenja jezickih izraza, naucna disciplina lingvistike i logike.Lingvist Misel Breal je utemeljitelj semantike.Po njemu semantika je nauka ciji je predmet istrazivanja uzrok i struktura promena znacenja izraza.Ferdinand de Sosir je odredjuje kao nauku koja ispituje zivot znakova u drustvu, pri cemu je lingvistika nauka o znacima.Lingvisticka semantika je nauka o znavenju izraza, njegovim promenama i uzrocima promene.Interesovanjem za semanticka pitanja nastale su teorija tipova, teorija

58

metajezika, metanauka, metalogika, semiotika (razvrstana na sintaksu, semantiku i pragmatiku). Sintaksa (sastav, uredjenje, poredak) u logici upucuje na cisto formalni deo formalizovanog jezika.Prema Rudolfu Karnapu logicka sintaksa je oblast jezickih istrazivanja u kojoj se apstahuje od subjekta koji upotrebljava jezicki izraz, pa se analiziraju iskljucivo odnosi izmedju tih izraza- to je dakle formalna teorije lingvistickih formi jezika koju ne zanima znacenje izraza vec vrste i poredak simbola koji sacinjavaju te izraze.Sintaksa stvara pravila formiranja jezickih tvorevina a formalna logika stvara pravila njihovog preoblikovanja.Formalna logika je deo sintakse-logicka sintaksa jezika.Logicka sintaksa jeste racun-jezik postaje jedini predmet logike kao nauke.Karnap tvrdi da filozofiju treba zameniti logikom nauke,zapravo logickom analizom pojmova i tvrdjenja pojedinih nauka;jer je logika nauka logicka sinaksa jezika nauke. S neopozitivistickom filozofijom problem znacenja stavlja se u srediste logike.Flozofsko pitanje o poreklu i prirodi znacenja izvorno je povezano sa analitikom jezika.Prekoracuje se lingvistika time sto se pita o prirodi i poreklu znaka uopste, gde je jezik samo nesto u podruciju znaka, njegovih simbola i signala.Nije sasvim jasno u koju disciplinu smestiti znacenje jer znacenje ima, shodno opstem pojmu znaka,raznolike strukturne nivoe vazenja. Najopstiji nivo znacenja odnosi se na sveukupni sistem ljudske komunikacije i interpretacije znaka, dakle od mistskih i religioznih do sasvim prakticnih,svakidasnjih opstih i uposebljenih smisolvva vazenja nekog znaka za nekoga,nekad i negde.Filozofija ne moze pokriti svo polje znacenja znakova i pita se o ontoloskim,epistemoloskim, gnoseoloskim, metodoloskim aspektima znacenja.Pita se o tome sta znak jeste i kakav je njegov odnos prema drugim znacima, prema subjektu znacenja i prema objektivnoj stvarnosti unutar koje je on samo jedan od njenih entiteta.To je pitanje znacenja svih znakova,pitanje o znacenju znacenja znaka kako ga misli filozofija jezika. U biti misljenja je da ono jeste jezicno, jezik je zirazaj, izrazaj misljenja.Jezik je subjektivni izraz objektivnog praktickog oblika kojim se odgadja proces misljenja.Jezik je formativni faktor misljenja, premda je jezik i postao na temelju prethodne evolucije misljenja-to je prirodna dijalektika misljenja i jezika. Osnovna teza semioticke filozofije jeste da je jezik tvorevina arbitrarne konvencije, postoji dakle potpuna proizvoljnost izbora jezika i logike. Glavni problem semantike za Carlsa Morisa je znacenje jezika,znacenje znaka ili odnos znakova prema oznacenim objektima.Za njega je semiotika instrument nauka,korak ka ujedinjenju nauka jer pruza osnove svakoj posebnoj nauci o znacima.Proces u kome nesto ima ulogu znaka on naziva semjozom, a tri su komponente semjoze:nosilac znaka, designatum i interpretant(onos sto sluzi kao znak,ono na sta se znak odnosi i dejstvo znaka na interpretatora).Prema ovome Moris razlikuje semanicku,sintakticku i pragmaticku dimenziju semjoze.Prva ispituje odnos znaka prema objektu,druga ispituje odnose izmedju znakova a treca izpituje odnos znaka prema interpretatoru.Semjotika je jezik koji sluzi da se govori o znacima, znak je semjoticki termin koji se ne moze definisati.Jezik je pak sistem uzajamno povezanih znakova-jezik je u semjotickom smislu bilo koji intersubjektivni skup nosilaca znakova cija je upotreba odredjena sintaktickim,semantickom i pragmatickim pravilima

59

. 19.KOMBINACIJA 1.Materijalizam kao filozofski metod S obzirom na to da li zasnivanje znanja pocinje opstim stavom ontologije o primatu materije nad idejom ili bica nad misljenjem-materijalizam se pokazuje kao filozofski metod u podruciju filozofskog a onda i naucnog misljenja;kao ontoloski momenat filozofskog metoda misljenja.Ovaj metod zastupali su isprva helenski ontolozi filozofije prirode,narucito miletski filozofi, Heraklit,Demokrit, renesansni astronomi i filozofi Galilej, Kepler,Bruno, francuski filozofi prosvetiteljstva (Pol Holbah), Marks,Engels,Lenjin,filozofi pozitivizam, pragmatizam i naturalizma, naucnici Jutn,Darvin,Ajnstajn,PoenkareMaterijalizam se pokazuje kao naivni, mehanicisticki, vulgarni i dijalekticki materijalizam (marksisticki dijalekticki materijalizam);ili pak kao anticki, metafizicki, dijalekticki ili pak kao mitski, filozofski i prirodnonaucni materijalizam. Dijalekticki materijalisticki metod postavljen je na principima jedinstva svih pojava u prirodi, drustvu i misljenju, sveopsteg razvoja prema kvalitativnim i kavantitativnim promenama, jedinstva postepenih i skokovitih promena, jedinstva i borbe suprotnosti i negacije negacije.Principi ovog materijalizam mogu biti i celovitost, razvojnost, konkretnost i relativnost svih procesa,stanja i svojstava stvari sveta, jedinstvo teorije i prakse,culnog i racionalnogOsnovni stav svih ovih materijalistickih metoda jeste priznanje postojanja materije kao onoga sto je arhe prirode.Materija je sustina sveta, njeni atributi su prostor, vreme i kretanje.Iz ovih ontoloskih osnova postojanja sveta izvode se principi materijaliztickog metoda filozofskog i naucnog misljenja. 2.Konvencionalisticka teorija istine U ovoj teoriji se polazi od uverenja da ne postoji objektivna istina, niti apsolutna istina, nego je istina zapravo saglasnost s dogovorom.Anri Poenkare kaze kako je istina stvar konvenicije, dogovora,kojima je konacan cilj prakticka korist.Empiriokriticisticka teorija istine (Avenarijus,Mah) zastupa tezu da je istina ekonomija misljenja-a to je u skaldu sa shvatanjem da je filozofija ono misljenje o svetu koje se postavlja po principu najmanjeg utroska snage.Postoji uverenje filozofa da je istina samo fikcija, iluzija (Fajhinger)-on je sve kategorije misljenja proglasio korisnim fikcijama za ljudski zivot i prostor i vreme i kauzalitetIstina je prividan pojam, saznanje je pak samo ogromna mreza cistih fikcija. 3.Filozofija i nauka Nauka je metodicki sistem znanja uopste,sistem znanja o odredjenoj predmetnoj oblasti misljenja stvarnosti.To je oblik drustvene svesti, jedna forma opsteg pogleda na svet, koja je skuonost istinitih i sistematizovanih znanja o prirodi, drustvu i misljenju u celokuonom njihovom istorijskom razvitku.Nauka je sistem objasnjenja pojava u jednoj oblasti istrazivanja cije su osnovne osobine proverljivost, revizibilnost, sveobuhvatnost i istinitost.To je sistem znanja koji tezi ka objektivnoj istini o stvarnosti -objektivna istina

60

je ljudsko saznanje koje relativno adekvatno odgovara objektivnoj stvarnosti.Nauka je objektivno, kriticko, metodski izvedeno znanje i njen cilj je utvrdjivanje objektivne stvarnosti.Predmet nauke nisu stvari i procesi kao takvi vec problemi koji su u vezi s ovim stvarima i procesima postavljaju pred coveka u svetlosti njegovih praktickih potreba, prethodnih znanja i metodskih instrumenata.Da bi neko znanje moglo biti nauka mora posedovati jezik, iskustvene cinjenice,stavove, metodoloska pravila, normativne iskaze, filozofske pretpostavke, nacin organizacije cinjenica, istoriju svog razvitka.Znanje je nauka kada su filozofkse pretpostavke eksplicitno formulisane, sistematizovane i objasnjenje, kada je izgradjen metajezik date nauke, razvijena sistematska teorija o metodama i tehnikama date nauke, kada je proucena njena istorija, utvrdjena tendencija njenog razvoja, prikupljena iskustva proslih genereacija istrazivaca, te kada je data nauka dobila svoje odredjeno metso u sistemu nauka. Problem razgranicenja filozofije i nauke ostaje otvoren uprkos tome sto je misljen tokom cele istorije filozofije i nauke. Po Aristotelu nauka je opste i nuzno znanje koje pretpostavlja najpre podrucije stvari,onda znanje i aksiome.Stvari su ono sto unapred lezi kao osnov nauke-znanje tog osnova proizilazi iz znanja o bicu kao bicu a na temelju prvih principa ili aksioma.Iz ovakvog znanja prvih principa proizilazi znanje koje je dokazano znanje-iz filozofije proizilaze sve druge nauke,filozofija je nauka istine.Najvisa nauka jeste mudrost-znanje o najvisem znanju, o prvim principima bica, to je nauka o istini,sveznanje.Sve druge nauke uzimaju samo delove bica,sve su one nuznije ali ni jedna nauka nije bolja od prve filozofije,od mudrosti koja je sama znanje radi znanja. Bitni zaokret u poimanju nauke i njenog odnosa ka filozfiji dogodio se sa renesansnom pobunom protiv religijskog otkrovenja sholasticke ucenosti o prirodnoj svetlosti razuma.Destrukcija znanja kao episteme koja je jedinstvo nauke i filozofije je destrukcija hriscanske verzije slike sveta ali i helenskog kontemplativnog karaktera filozfije.Nauka je shvacena kao prakticka sfera istrazivanja matematicke strukture sveukupnog sveta prirode.Tako su bitno razdvojene episteme i mateme,nauka je znanost, s tim sto je matematika postala konacno izgradjeni sistem istinitog misljenja prirode.Za Bekona nauka je pravo znanje, a to je otkrivanje uzroka u pojavama u prirodi induktivnim rasudjivanjem.Dekart govori o mathesis universalis - naucnost nauke zasniva se na spoznajnim mocima individue u metodskom istrazivanju prirode.Filozofija je nauka kao ima neposredan uvid u ljudsku prirodnu anatomiju uma, kojim se pomocu istrazivanja razjasnjava neskriveni svet prirode. Kod Fihtea se radi o filozofiji koja je nauka svih nauka, koja je znanje o znanju, ucenje o nauci, sistem ljudskih znanja ili nauka svih nauka. Ovakvo odredjenje za Hegela je samoteorija nauke koja ne shvata univerzum znanja jer je tek Apsolute Wissenschaft apsolutna nauka apsoluta-filozofija se valja uzdici na stpanj nauke jer parvi oblik u kome istina postoji moze biti jedino njen naucni sistem. U Huserlovoj fenomenoloskoj filozfiji filozofija je stroga nauka, univerzum akata svesti. Drgacije smatraju pozitivisti i analiticki filozofi. Tako je kod Konta filozofija naucna sinteza sveg znanja. Kod Rajhenbaha nova filozofija je logicka analiza naucne prakse empirijskih, pozitivnih, posebnih nauka.

61

Filip Frank se zalaze za jedinstvo filozofije i nauke,to jedinstvo je filzofija nauke.Nuzna je dopuna nauke o fizickoj stvarnosti naukom o coveku, filozofsko i naucno znanje u jedinstvenom je lancu ljudkog saznanja uopste.Filozofija nauke treba da pokaze kako se iz obicnog iskustva dolazi do opstih naucnih principa.Triadicka je shema svake nauke-opazajni predmet,naucnik i simboli kojima naucnik predstvlja svoja shvatanja. Carls Moris i Rudolf Karnap tvrde da svaku nauku sacinjavaju logicka semantika,sintaksa i pragmatika. Skole pozitivistickog,, postpozitivistickog, neorealiztickog, naturalistickog misljenja pod filozofijom u naucnom smislu i ne podrazumevaju metafiziku i ontologiju, nego prevashodno savremenu logiku, teoriju saznanja,epistemologiju, naucnu metodologiju misljena. Scijentizam filozofije osporavaju fenomenolozi, egzistencijalisti, filozofi kriticke teorije drustva, neomarksisti. Za Bergsonovu filozofiju zivota nauka je stvar intelekta a filozofija intuitivnog unutrasnjeg iskustva kojim se zna tok zivota-elan vital-zivotni polet.Filozofija intuicije negacija je nauke i sveukupne upotrebe razuma u spoznaji zivota. O nemoci nauke da shvati zivot govori i Huserl-svet svakidasnjeg zivota jeste tlo iz koga izrastaju nauke, u antickoj nauci organon je logos u modernoj elsperiment.S krizom filofije nastupila je kriza novovekovnih nauka kao clanova filozofske univerzalnosti, nauka je redukovana na nauku o cinjenicama, njen je zadatak medjutim istrazivanje fenomenoloskog polja sveta zivota. Jasper nauci odredjuje objekt-bice kao predmet,njeno predmetno poje je diskurzivno a filozofija ispituje bice-po-sebi.Nauka saznaje uzrocne i geneticke veze medju pojavama, filozofija se pita o celini bica, o sveobuhvatnom;filozofiranje ne moze biti identicno sa naucnim misljenjem ali ne moze ni da mu se suprotstavlja. Filozija i nauka su jedinstveno saznanje koje se razlikuje po predmetu, metodi, cilju i svrsi misljenja.O toj jedinstvenosti znanja svedoce filozofski osnovi nauke i naucnost filzofije, sto se ocituje u deobama filozofskog i naicnog znanja uopste. 20.KOMBINACIJA 1.Semanticka teorija istine Semanticka teorija istine Alfreda Tarskog je srodna teoriji korespodencije.Tarski problem istine premesta u polje formalizovanih jezika i onda u polje metajezika.Polazni osnov je klasicna teorija korespodencije, ali je umesto pojmova korespodentnost i stvarnost receno-kako je istinit iskaz onaj iskaz koji tvrdi da se stvari ponasaju tako i tako, a te stvari se upravo tako i tako i ponasaju. Ako je x-ime nekog iskaza a p-iskaz koji govori o nekim objektima;opsta shema istine je -x je istinit iskaz onda i samo onda ako p.Jedna recenica je istinita onda i samo onda ako je zadovoljavaju svi odgovarajuci objekti, a lazna ako je ne zadovoljava ni jedan objekat.Za formulisanje jedne egzaktne definicije istine resenje je pretpostavka o materijalnoj adekvatnosti istine i izraza formalizovane strukture jezika.To se moze izraziti-x je istinito ako i samo ako je x-to je ekvivalnecija imena iskaza i samog iskaza,i to je zapravo istinitost iskaza po Tarskom.Istina je identicna sa ekvivalencijom iskaza o

62

iskazu, istina jednog iskaza logicki je ekvivalentna sa tvrdjenjem tog iskaza;to je smisao istine semantickim oblikom iskaza istine. 2.Neposredno znanje Iracionalno se u opstoj obrazovanosti shvata kao stav duse prema onom racionalnom;ono sto je nerazumsko, nadrazumsko, protivrazumsko; ono sto nije logicko, ono alogicko, neshvatljivo, nespoznatljivo razumom i umom; to je izvan i iznad pojmovnog ili pak ispod pojmovnog,kojim onda nije moguce filozofski i naucno misliti.Iracionalnim se moze smatrati i ontoloski bitak bica, postojanje iracionalnog kao bitka kome je onda primereno iracionalno misljenje. O tome posebno govori Nikolaj Hartman.Iracionalno nije puka teorijska utvara, nego je to jednostavni pojam za postojece uopste, ukoliko se ono ne iscrpljuje u granicama spoznatljivoga.Iracionalno je isto kao i racionalno modalitet saznanja, granicni modus na predmetu saznanja, gnoseoloski i ontoloski problem. Iracionalno je ono sto je umu i razumu nepristupacno, nepoimljivo, nesaznatljivotransinteligibilno.Ono logicko nije ono racionalno,niti je ono alogicko iracionalno.Bitni zakoni racia jesu u prvom redu logicki zakoni, ali nisu svi logicki zakoni zbog toga svi ujedno i zakoni racia.Ono iracionalno nije nespoznatljivo vec samim tim sto je iracionalno, a to znaci da postoji i spoznatljivo koje je iracionalno.Iracionalno je jedna vrsta spoznatljivosti koju sacinjava racionalitet a koju valja oznaciti kao pojmljivost, sve saznato nije i poimljeno, poimanju pripada logicki cista, idealna,egzaktna struktura. Hartman izvodi tipologiju iracionalnog:alogicko iracionalno, transinteligibilno iracionalno i iracionalno koje je ujedno i alogicko i transinteligibilno, shodno razlicitim oblastima predmetnog.Ovo poslednje naziva eminentno iracionalnim i njemu pripada visa potencija saznanja.Iracionalno u filozofskom msmislu nije iracionalno misticara.U mistickom smislu iracionalnog predmet je zahvatljiv ako ne razumom onda sagledavanjem, odzivljavanjem, osecanjem, buduci da je predmet dat istoj svesti kojoj pripada i um,racio.Misticki iracionalno samo je alogicko a ne i transinteligibilno, misticki logicar je iracionalist a gnoseoloski racionalist. Iracionalno ontologije dublje je od iracionalnog mistike, ono nastupa onda kada zakazuje zrenje, intaligencija, dozivljavanje, osceanje, jer lezi sa one strane saznatljivosti uopste.Gnoseoloski iracionalno ukorenjeno je u ontologiju subjekta a ne u ontologiju biti predmeta pa zato postoji samo ono za nas iracionalno.Iracionalno se misli i u kategorijama bitka sve do apsolutno iracionalnog koje je odredjeni smer misljenjaproduzavanje racionalnog.To znaci da ne postoji apsolutno iracionalno niti aposolutno racionalno;ono racionalno stupnjevito prelazi u ono iracionalno.Hartman zagovara ideju o imanenciji racia u onom iracionalnom, imanenciju misljenja u bitku,a profesor bi dodao i obrnuto. Iracionalitet se logicki pokazuje kao neposredno znanje. Hegel nije imao visoko milsljenje o neposrednom znanju.Po njemu filozofija mora da iskoraci iz neposrednosti supstancionalnog zivota, iz predtsvane obrazovanosti svesti, po kojoj istina egzistira kao opazanje ili kao neposredno znanje aposlutnog (religija) jer je to suprotno obliku pojma.U neposrednosti znanja smesta se umesto pojma 'osecanje sustine koja smera ka okrepljenju duse'-ne pojam nego ekstaza,ne nuznost nego odusevljenje a to ne prilici nauci.Filozofija se mora cuvati htenja da bude utesljiva, ona

63

mora da iskoraci iz isprazne povrsnosti,bespojmovnog znanja.Ali neposredno znanje je pocetak kojim se pocinje znanje, nuzno je da znanje u pocetku ima sebe u bogatstvu svog neposrednog sadrzaja.U svojoj neposrednosti znanja svest misli da misli ali to misljenje ne dospeva do pojma.Na mesto predstava, osecanja,volje filozofija stavlja misli, pojam. Znanje se u filozofiji suprotstavlja verovanju,neposrednom znanju.Vera, neposredno znanje, objava srca, zdrav ljudski razum sve to su opste predrasude vremena, pocetak znanja uopste.S neposrednoscu zapocinje svest, ali tu je svest u nepojmljivoj neposrednosti-ono sto je poznato nije time i spoznato. No, neposredno znanje doista jeste znanje, saznanje stvari, sa njim se moze otpoceti ali i dovrsiti znanje uopste.Neki su oblici neposrednog znanja misljenji kao poslednji i najvisi akti svesti u spoznaji bitka bica. Iracionalno saznanje oznaceno je vec mitom-gde se dospece duse u samstvo zagovara ekstazom sto je osnov osnivanja orfickog kulta Dionisa.Ekstaza je put duse u dusu, oslobodjene od puke prolaznosti zivota. Kod Plotina ekstaza je oblik saznanja Jednog koji se ne biva jedno nego jedinstvo sa jednim.Ekstaza je neko izmestanje sebe sobom;uzdignuce iz tela u samog sebe gde se biva iznad svega ostalog a unutar sebe samog-tada se vidi, a to vidjenje je misljenje kao neposredno saznanje.Odelovljenje najboljeg zivota postize se ekstazom-utopljenjem u jedno-ekstaza je ovim misaono gledanje paradigmi bica,neposrednost uvida, saznanje dozivljavanjem, zanos.Ektaza znaci iztupanje iz sebe u celovito sagledavanje, isounjenost bogom, pripadanje jednom- to je smisleni vrhunac sveukupnog misljenja-prisutnost svesti s one strane svega zamislivog. Eros i ljubav su iso tako oblici neposrednog saznanja.Eros i logos posavljenji su logikom mita, gde je eros princip stvaranja sveta, moc kretanja i radjanja.Kod Empedokla ljubav je prekrasni lik kosmosa, kod Platona je i princip spoznaje, ljubav prema mudrosti, zudnja za lepotom i lepim.Kod Aurelija Avgustina ljubav je poznanje vecnosti.Red stvari je red ljubavi,sve ljudske strasti treba valja svesti na red ljubavi.Ljubav je ravnoteza sa razumom, stanje savrsenog razuma, savrsena ljubav prema bogu. Spinoza je govorio o intelektualnoj ljubavi prema bogu.To je najvisi stav uma, spoznaja vecne sustine stvari kao sustine bozijih atributa.To je sama bozija ljubav kojom bog samoga sebe voli sustinom bozanskog duha, pod vidom vecnosti, to je ljubav kojom bog voleci sebe voli i ljude, koji videci boga imaju blazenstvo,slobodu i spas.Amor dei je kosmicki princip, ekstaticko sjedinjenje supstancije sa samom sobom. Vera je isto tako metalogicki pojam u gnoseologiji.Credo ut intelligam je paradigma teoloske gnoseologije u kome se vera opravdava razumom.Ovaj stav je pomak u odnosu na "verujem jer je besmisleno" kojim se zagovara neposredna i apsolutna cistota vere.Stajanje vere iznad razuma prispece je od boga.Vera je preovldavanje helenskog logosa, razum ne moze znati boga, on nije stvar razuma.Kjerkegorova filozofija je nagovor na dijalektiku vere-vera je strast, paradoks postojanja, prekoracenje vlastite vecne svesti, paradoks je cinjenje za ljubav vere, ljubav prema bogu je apsolutna i nuzna ljubav.Vera je odnos coveka prema bozanskom, bozansko otkrovenje,strast za apsolutnim. U vezi sa verom,erosom i ekstazom je i put saznanja srcem.Biblijsko poimanje srca nagovor je na stajanje umom u srcu, silazak uma u srce rasvetljavanje je samog uma, srce je srediste vere, srediste sveg duhovnog,srce je organon verovanja, ljubavi koja je najdublja covekova sutina.Covek ne voli umom nego srcem.Po Avgustinu iz ljubavi srca

64

otkrva se punina zivota.Blez Paskal zagovara logiku srca kao destrukciju razumske svesti u spoznaji boga;on bitno razlikuje razum i srce.Razum je analiticko saznanje, matematicko misljenje.Prava vera potice od srca, bozijom miloscu, veru bog stavlja u srce, vera je iznad cula i razuma, srce ima svoja umovanja koja um ne poznaje, vera je bog koga osecamo u srcu.Srce je saznajni instinkt,srce intuicijom oseca istinu, intuicija je organon srca. Racionalni misticizam ruske egzistencijalisticke filozofije jete nagovor na filozofiju srca (Berdjejev,Solovjov)-oni govore o sabornoj, crkvenoj gnoseologiji-ona uzima ljubav srca za princip saznanja, jer je ljubav izvor i granica relizgiozne istine.Misticizam je uopste gledanje na nadprirodnu bit stvarnosti, utonuce u zagonetnost i tajanstvenost postojanja, ekstaticnost i nepoimljivot sjedinjenja sa apsolutnim-mistika je utonuce u nadculno,sveta tajnovitost, nadumnost (Jakob Beme). 3.Metodski postupak sinteze Postoak kojim se razluceni elementi stavljaju u jedinstvenu celovitost u filozofiji i nauci sinteticki je metod misljenja.Sinteza od sintezis je sastavljanje,misaoni je proces stavranja pojma, tok misljenja od opsteg ka posebnom kao napredovanje od jednostavnog ka slozenom, proces sistematizacije posebnih znanja.To je i izvodjenje uslovljenog iz principa, poimanje jedinstva razlicitih odredaba, misaono oblikovanje celine iz njenih delova.Subjektivni proces u misljenju kojim se sastavljaju elementi objektivnog procesa stvari.Sinteticki metod je progresivan jer ide od principa prema onome sto je iz njega ili na osnovu njega proizilazi od prostog ka slozenom.Sinteza je logicki metod kojim se pojmovi manjeg logickog obima stavljaju u genericke pojmove ili svojom predikacijom u sudove-to je misaono sastavljanje pojmova iz pojmova, sudova iz pojmova i zakljucaka iz sudova. Sinteza je prema ontoloskom statusu predmetna i pojmovna (subjektivna i objektivna, empirijska i logicka, materijalna i idealna.Zatim prema saznajnoj odredbi misljenja sinteza je deskriptivna i eksplikativna, reproduktivna i produktivna.Prema podruciju primene filozofska, socioloska, psiholoska, lingvisticka, fizicka, hemijska Prema svrsi strukturalna,geneticka, komparativna,elementarna,kauzalna, funkcionalana, dijalekticka. Analiza i sinteza sacinjavaju jednstven filozofski metod-analiticko sinteticki metod misljenja. Sokrat je prema Platonu analiticko-sintetickim postupkom postavljao odredbe pojma. Aristotel je analiticki metod shvati kao postupak prema principu a sinteticki metod od principa Pravila metoda koje je postvio Dekart su u osnovi analiticko-sinteticki postupci metodskog misljenja Za Hegela su ovi postupci neodvojivi.Njihovo je kretanje jedinstveno premda suprotno.Analiticki metod polazi od polazi od pojedinacnog i napreduje ka opstem a sinteticki je obrnut.Od oblika same stvari zavisi koji ce metod biti na delu.Pocetak analitickog metoda je neposrednost bica a pocetak sintetickog metoda je opstost bica. Dijalekticko shvatanje analize i sinteze zagovarali su i Marks, Lenjin, Engels.

65

Analiza i sinteza kao jedinstveni metodski proces objektivno misaono jedinstvo su stvari, procesa i njihovih delova i odredaba jer svaka je stvar opstost pojedinacnosti i posebnosti ali i upojedinacena i uposebljena opstost.Analiza je pocetak prema sitezi i obnuto.Analiza i stnteza medjusobno se prozimaju i pretpostavljaju, njihov je tok kretanja medjusobno prelazenje.Filozofski metod jednovremeno je analitican i sintetican.Analiticko je ono sto je imanentno sto neposredno stoji u pojmu a sintetticko je ono sto je sam pojam,kao pojedinacnost opsteg i opstost pojedinacnih.Ovaj analiticko-sinteticki metod filozofije i nauke osnov je svih drugih logickih metoda.

66