-seminarski rad iz istorije-

Martin Luter

profesor: Danijela Peut uenik: Filip Vajgand Sombor, maj 2010.

Sadraj:
Naslov: Str.

ivot i delo Versk nuk Poetk sukob s Ktolikom crkvom Celibt Dlje delovnje Zakljuak Literatura

3. 3. 4. 5. 5. 5. 6.

Mrtin Luter (nemki: Martin Luther) (1483.1546.) je osniv hrinske protestntske (luternske) crkve u
Nemkoj i jedn od vo reformcije (pokret z reformu ktolike crkve), svetenik, profesor morlne filozofije n Univerzitetu u Erfurtu i biblijske egzegeze u Vitenbergu.

ivot i delo
Mrtin Luter, poreklom ugustinski monh, rodio se ko jedno od devet dece rudr i rsto je ko vrlo siromn pod tvrdim vspitnjim njegov se otc postepeno pretvro u uspenog preduzetnik to mu je omoguilo d polje sin n studije. Mrtin Luter nmervo je d studir prvo, to je bil oev elj, li 1505. nput studije, prodje knjige i pristup vgustinskom redu u Erfurtu. T odluk je iznendil njegove prijtelje i zgrozil njegovog oc. Ksnije e tj svoj potez Luter objnjvti rekcijom n neke dogje iz svog ivot koji su g uinili svesnim prolznosti ivot. U smostnu je promtro prvil koj se nmeu novjlijm, li nije no vlstiti mir kko je oekivo. Ipk 1507. godine je zreen, Luteru je ponueno d studir teologiju kko bi posto profesor u nekom od novoosnovnih sveuilit koje su utemeljili redovnici. Godine 1508. postvljen je u slubu John von Stupic, vajs-generl vgustinskog red, n novom sveuilitu u Vitenbergu (osnovno 1502.) Diplomiro je teologiju 1509. i vrtio se u Erfurt, gde je borvio do 1511. godine. Posle osvetenj pristup 1508. godine n univerzitet u Vitenbergu gde s krtkim odmorim putuje u Rim gde predje filozofiju ksnije i teologiju i 1512. godine postje doktor teologije i dobij doivotnu biblijsku profesuru, od 1513. godine poinje s deltnou propovednik u Vitembergu. U ovo dob dolzi do poznnj d "Boij milost" vi z svkog ko je primi s svojom verom. Neposredni povod z njegovu ktivnost usmerenu n reformu i obnovu hrinskog uenj bilo je nstojnje ppe Lv X d prodjom indulgencij obezbedi sredstv z dovrenje hrm Svetog Petr u Rimu. Luter je svoje zhteve izloio u 95 tez, koje je 1517. godine objvio, prikucvi spis s tezm n vrt dvorske crkve u Vitenbergu. Trio je povrtk novozvetnom hrinstvu, odbcivnje teologije svetih oev i posrednitv crkvene orgnizcije i hijerrhije u spsenju, te mogunost d svki vernik otkriv Bog u sopstvenoj svesti. Njegov uenik Melnton brnio je to reformistiko uenje n sboru u Augsburgu 1530. godine, pod vidom tzv. ugsburke veroispovesti. Pokuji vrhov tdnje Rimoktolike crkve d ekskomunikcijom Luter onemogue reformistiki pokret nisu uspeli, te je drug "velik izm" u hrinstvu od td postl konn. Nov (protestntsk) crkv je ustnovljen. Luter je pored teolokih spis, utor prvog prevod Biblije n nemki jezik, ime je, nsuprot interncionlnom krkteru ktolinstv, firmisn ncionlni krkter protestntizm.

Versk nuk
U novembru 1510. zbog poslov posetio je Rim, gde je obvljo dunosti uobijene z sveenik-gost i bio okirn rskonim i rzuzdnim ivotom rimskog sveenstv. Godine 1511. posto je profesor biblijske egzegeze u Vitenbergu. Iko jo uvek nesigurn u vlstiti sps Luter je posto ktivni propovednik, uitelj i dministrtor. Negde u vreme prouvnj Novog Zvet u pripremm z svoj predvnj poeo je verovti kko hrini nisu speni zhvljujui vlstitim nporim ve Bojom milou, koju oni prihvtju u veri ("D, milou ste speni po veri. To ne dolzi od vs; to je dr Boji" Ef 2.8). 31. oktobr 1517. n vrt crkve u Vitenbergu izvesio n jvnu rsprvu svojih 95 tez o indulgencijm, dogmm i ureenju crkve. Povod z to bio je dolzk dominiknc 3

Tetzel, ppinog opunomoenik z prodvnje oprost. Tetzel je td nime, u ppino ime prodvo oprotjnice od prolih i buduih greh, bez potrebe vere i pokjnj, oprotenje se moglo kupiti ne smo z ive, ve i z mrtve koji nvodno borve u istilitu. Znimljivo je pomenuti d prethodno opisni dogj Luter ni jednom reju nije spomenuo ni u jednom svom delu iko je tim dogjem obeleen poetk verske reformcije. Luterov je progls izzvo veliko znimnje jvnosti i veom brzo je preveden n nemki jezik (izvorno g je Luter npiso n ltinskom jeziku) te proiren delom Nemke. Rsprv o oprostu brzo se pretvoril u npd n ppstvo, ztim i n itvu trdicionlnu crkvenu orgnizciju. Uprkos nlogu ppe Lv X (1518) d se oprvd pred njegovim izslnikom, krdinlom Cjetnom (Tomso de Vio) osto je vrsto pri svojim tezm.

Poetk sukob s Ktolikom crkvom

Pp gnevn zbog Luterove nuke izdo je 1520. bulu ''Exsurge domini'', kojom je osudio 41 nvodnu Luterovu zbludu, nredio spljivnje njegovih knjig i do mu 60 dn d mu se podini. Luter nimlo dirnut tom bulom, bc je u ognj, odnosno spljuje skup s spisim onih koji su podrvli ppinu ndlenost pred skupinom profesor, student i grn Vitenberg 10. decembr te iste godine. Time on jsno pokzuje d rskid s Rimom. Nkon spljivnj Bule izdje spis: Zto je Dr. Mrtin Luter splio ppine knjige i knjige njegovih uenik, u tom spisu on ke: Mislim d ko god je tvorc te Bule, on je prvi ntihrist... Ali j ti kem ntihriste, d Luter koji je nuio d se bori, nee se dti zpliti tvojim prznim Bulm, jer je on nviko d prvi rzliku izmeu komd ppir i svemogue Boje rei. Prouvjui Ivnovo Otkrovenje i knjigu prorok Dnijel on izjvljuje 15. vgust 1520: Mi ovde smo uvereni d je ppinstvo presto prvog i stvrnog ntihrist. 1521. pp izdje novu bulu ''Dmntio et excommunication Mrtini Luteri''. Luter i njegove pristlice bili su sd iskljueni iz crkve i stvljeni pod prokletstvo. Kd je pp ponovno osudio njegovo uenje Luter mu je odgovorio s tri spis (n den hristlihen del dojer ncion; fon der babylonien gefngenft der kirhe, i- fon der Freiheit jnes hristenmenen), u kojim je izneo vlstite osnovne koncepcije: sps hrininu donosi ver u Hristovu otkupnu rtvu, ne dobr del koj ini; izvor istine u religiji nije tzv. svet predj nego Sveto pismo; Crkv nije posrednik izmeu ovjek i Bog, jer unutrnju religioznost dje neposredno sm Bog. "Smo Isus", "smo Pismo", "smo milost" i "smo ver" poznt su etiri nel kojim je obuhvtio reformcijski nuk povrtk n izvorno, novozvetno, hrinstvo. U svojim istupim teio je i k jeftinijoj crkvi. Po red stvov koje je zstupo njegovoj populrnosti pridonel je i njegov elokvencij jer je njegovo humoristin, grub i vulgrn stil (ppu je, n primer, zbog njegovog rzvrtnog ivot, zpostvljnj novozvetne krnske nuke i uvoenj kojekkvih herez nzivo ntihristom, to je u ono vrieme bilo veom okntno). Krjem 1520. godine Luter jvno spljuje ppinu bulu, u jnuru 1521. pp g je zuzvrt ekskomuniciro svojom bulom Decet Romnum Pontificem. Cr Krlo V, ko izvritelj ppske ekskomunikcije pozvo je Luter d doe n sbor u Vorms u prilu 1521. kko bi tu Luter opozvo svoje uenje. Luter se pojvio n sboru, li je odbio opozvti svoje uenje tvrdei kko ne moe ii protiv svoje svesti p je protiv njeg i njegovih istomiljenik izreen kzn progon iz drve. Td mu je njegov simptizer sski knezizbornik Fridrich pruio tjno utoite u svom dvorcu. U Vrtburgu Luter poinje d prevodi Novi zvet s originlnog grkog n nemki jezik, to je bio njegov doprinos stvrnju jedinstvenog njemkog knjievnog jezik. U to dob Luterov rdiklizm poinje iezvti te on sve vie zle z mirn rzvitk i nensiln sredstv, slubenim osloncem Reformcije proglv kneevu feudlnu vlst.

Celibt
Oenio se 1525. godine Ktrinom fon Bor, bivom snom sestrom. Time je on jsno pokzo to misli o celibtu. Brk je bio uspen, suprug mu je postl vn oslonc u ivotu. N verskom plnu, meutim, Luter je doivljvo sukobe i unutr svog pokret te se tko rzio s rdiklnim Minzerom, ko i s nekim drugim velikim reformtorim svog vremen - Erzmom Roterdmskim (koji zprvo nije bio reformtor, jer je do smrti osto ktolik, smog je Luter jo pre njegove ekskomunikcije upozorvo n pogubnost del koje je zpoeo) i dr. Luter je otro istupio i protiv nbptist trei z njih progon i smrtnu kznu.

Dlje delovnje
Njegov verni pristlic bio je Filip Melnton koji je bio njegov zstupnik n sboru u Augusburgu 1530. godine, n koji Luter nije mogo doi jer je prognn. Premd to zprvo i nije tno, jer je Melnton Luther nzivo izrzom, koji bi se mogo prevesti ko mekuc, zbog njegove popustljivosti i sklonosti kompromisim s Ktolikom Crkvom. Godinu dn rnije, 1529. Luter je objvio svoju njpopulrniju knjigu - Mli ktekizm, u kojoj objnjv teologiju evngelistike reformcije jednostvnim i slikovitim jezikom. Godine 1532. Luter prevodi Stri zvet s originlnog hebrejskog n nemki. Iste godine delo je i objvljeno. U meuvremenu njegov uticj se ririo delom severne i istone Evrope. Rzlog tome bio je tj to je brnio nezvisnosti vldr od crkvenog ndletv (ksnije e tj njegov stv biti intepretirn n nine suprotne njegovoj prvobitnoj nmeri). Kd je 1525. izbio Seljki ustnk u krjevim gdje su kneevi i plemii bili mhom ktolici, Luter je pokuo posredovti svojim utoritetom. Meutim, kd je ustnk zhvtio i protestntsk podruj, izrzito otro je istupio protiv ustnik, podrvjui i smrtnu kznu z voe pobune. Do 1537. godine Luterovo zdrvlje bilo je ozbiljno ugroeno. Istovremeno sve g vie zbrinjv preporod ppskog uticj, ko i oni potezi koje je on smtro pokujem jevrej d iskoriste konfuziju meu hrinim i ponovo otvore pitnje Isusovog poslnj. Smtrjui i sebe odgovornim z nstlu situciju npiso je otru polemiku protiv jevrej, ko i polemike protiv ppstv i rdiklnog kril reformist - nbptist (Treb, meutim, spomenuti i d je Luter u rnijim godinm svog delovnj bio protivnik teoloki motivirnog ntisemitizm, p je td npiso i poznto delo "Isus Hrist je roen ko jevrejin" u kojem se zle z novozvetni odnos prem jevrejim koji je pozitivn. Ipk, njegove ntijevrejske teze e omoguiti stvrnje ntisemitske Nemke evngelike Crkve u dob ncizm, koj je zstupl izrzito rsistike stvove, predstvljjui se crkvom rijevske rse. U zimu 1546. godine Luter je zmoljen d rzrei spor izmeu dv mld grof koj su vldl u podruju Mnsfeld, gdje se rodio. Iko veom str i bolestn, krenuo je n put, rzrijeio spor i umro 18. februr 1546. u Aislebenu. Govorei o Jnu Husu izjvio je: Ako se tkv ovek smtr heretikom, ond niko n svetu nije prvi hrnin.

akljuak
Martin Luter je zapoeo reformaciju Rimokatolike crkve. Zasnovao je novu veru - evangelistiku, potom ujedinjenu sa drugim reformisanim verama, i nazvanu protestantska. Zalagao se za reforme, koje su se sastojale u sledeem: ukidanje rimskog papstva, svoenje sedam svetih tajni na 3 (krtenje, pokajanje, priee), verska sluba mora da bude zajednika radnja svetenstva i vernika, uz simbolino pevanje himne, i konano, crkva nema pravo da bude uvar tela Hristovog uz pomo hleba i vina. Od Lutera potie ideja da prouavanje vere mora biti jedan od predmeta obrazovanja. 5

Literatura:
1. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%9B%D1%8 3%D1%82%D0%B5%D1%80