1 Osnovi matematike logike i teorije skupova c

1
1.1

Osnovi matematike logike i teorije skupova c

Iskazni (propozicioni) raun c

Osnovni elementi iskaznog rauna su iskazi (reenice) i veznici. c c Iskaz ili reenica je smisaona usmena ili pismena tvrdnja koja je ili tana c c ili netana, ali ne moe istovremeno biti i tana i netana. Za iskaz se kae c z c c z da je prost (za reenicu da je atomska) ako sadri samo jednu injenicu i nije c z c sainjen od drugih iskaza. Iskazi se obino oznaavaju sa p, q, r... c c c Veznici omoguavaju povezivanje iskaza u sloenije iskaze u skladu sa c z pravilima za operacije iskaznog rauna. c Primer 1 Kia pada je prost iskaz, a Kia pada i vetar duva je sloen s s z iskaz jer sadri vie od jedne injenice. Njega ine dva iskaza i veznik i. z s c c Tanost odnosno netanost sloenog iskaza se moe odrediti na osnovu c c z z tanosti i netanosti iskaza od kojih je izgraen, kao i veznika kojima su c c ovi iskazi povezani, odnosno operacija pomou kojih je sloeni iskaz dobijen. c z Tanost iskaza se oznaava sa 1 ( ) a netanost sa 0 (). c c c Najjednostavnija operacija nad iskazima je operacija negacije. Negacija je operacija nad jednim iskazom. Negacija iskaza p oznaava se sa pAko je c iskaz p taan, iskaz p je netaan, i obratno, ako je iskaz p netaan, iskaz p c c c je taan. Negacija se moe denisati i tablicom istinitosti 1. c z p 1 0 p 0 1

Tabela 1: Tablica istinitosti za operaciju negacije Dok negacija zahteva samo jedan iskaz, operacija konjunkcije (i) zahteva dva iskaza, dakle kombinuje iskaze. Konjunkcija dva iskaza p i q se oznaava c sa pq i tana je samo ako su oba iskaza koji je sainjavaju tana, u protivnom c c c je netana. Konjunkcija se moe denisati i tablicom istinitosti 2. c z p 1 0 1 0 q pq 1 1 1 0 0 0 0 0

Tabela 2: Tablica istinitosti za operaciju konjunkcije

1.1

Iskazni (propozicioni) raun c

Operacija disjunkcije (ili) takoe kombinuje dva iskaza p i q i oznaava c se sa p q a tana je ako je bar jedan od iskaza koji je sainjavaju taan, u c c c protivnom je netana. Ova se disjunkcija naziva i inkluzivnom disjunkcijom c i moe se defnisati tablicom istinitosti 3. z p 1 0 1 0 q pq 1 1 1 1 0 1 0 0

Tabela 3: Tablica istinitosti za operaciju disjunkcije Pored inkluzivne disjunkcije postoji i ekskluzivna disjunkcija koja se obeleava z sa pq (p q), i koja je tana ako je samo jedan od iskaza koji je sainjavaju c c taan, u protivnom je netana. Ekskluzivna disjunkcija je denisana tablic c com istinitosti 4. p 1 0 1 0 q pq 1 0 1 1 0 1 0 0

Tabela 4: Tablica istinitosti za operaciju ekskluzivne disjunkcije

Primer 2 Pokaimo kako se nalaze sve istinitosne vrednosti sloenog iskaza z z Kia pada i vetar duva, ili Petar tri. Ako se sa p, q i r redom oznae s c c prosti iskazi Kia pada, Vetar duva i Petar tri, od kojih svaki moe s c z biti ili taan ili netaan, onda je istinitosna vrednosti iskaza (p q) r data c c tablicom istinitosti 5. Naredna operacija je implikacija ili kondicional koja se oznaava sa c (). Iskaz p q se ita ako p, onda q. Operacija se zadaje tablicom c istinitosti 6. Kao to se vidi iz tablice p q i q p su iskazi koji imaju razliite istinis c tosne vrednosti to znai da je ova operacija nekomutativna (za razliku od s c konjunkcije i disjunkcije). U iskazu p q iskaz p se naziva antecedentom, a q konsekventom. Jedini sluaj kada je implikacija netana je kada je antecedent c c taan, a konsekvent netaan. Ako je antecedent netaan, implikacija je uvek c c c tana (ex falso quodlibet). c

1.1

Iskazni (propozicioni) raun c p 1 0 1 0 1 0 1 0 q 1 1 0 0 1 1 0 0 r pq 1 1 1 0 1 0 1 0 0 1 0 0 0 0 0 0 (p q) r 1 1 1 1 1 0 0 0

Tabela 5: Tablica istinitosti za primer Kia pada i vetar duva, ili Petar tri s c p 1 0 1 0 q pq 1 1 1 1 0 0 0 1 qp 1 0 1 1

Tabela 6: Tablica istinitosti za operaciju implikacije Primer 3 Ako Cezar je otkrio Ameriku, onda Kolumbo je bio vojskovoa je taan iskaz jer je antecedent netaan. Meutim taan je i iskaz Ako Cezar c c c je otkrio Ameriku, onda Beograd je glavni grad Srbije. Poslednji veznik je (), i njime se uvodi operacija ekvivalencije koja se zadaje tablicom istinitosti 7. Iz tablice se vidi da je iskaz p q je taan c ako oba iskaza p i q imaju istu istinitosnu vrednost. Ekvivalencija se ita c ako i samo ako to se moe krae zapisati i sa akko. s z c p 1 0 1 0 q pq 1 1 1 1 0 0 0 1

Tabela 7: Tablica istinitosti za operaciju ekvivalencije Na osnovu navedenih tablica istinitosti za veznike, odnosno operacije, uvek se moe formirati tablica istinosti za bilo koji sloeni iskaz. z z Primer 4 Istinitost iskaza [p (q r)] p ispitana je tablicom 8.

1.1

Iskazni (propozicioni) raun c p 1 0 1 0 1 0 1 0 q 1 1 0 0 1 1 0 0 r qr 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 0 1 0 0 0 0 p (q r) [p (q r)] p 1 1 1 0 1 1 1 0 1 1 1 0 0 0 1 0

Tabela 8: Tablica istinitosti za primer [p (q r)] p Ako je neki sloeni iskaz uvek taan, odnosno ako su vrednosti u tablici z c istinitosti za neki iskaz uvek 1, onda se takav iskaz naziva tautologijom. Bez obzira na injenice (istinitosnu vrednost prostih iskaza) tautologija je uvek c tana. c U svakodnevnom govoru postoji mnogo naina da se kae isto. Slino c z c je i u iskaznom raunu. Mogu se formirati razliiti izrazi od prostih iskaza i c c veznika koji mogu imati isto znaenje, tako to e za iste istinitosne vredc s c nosti prostih iskaza imati identinu istinitosnu vrednost, odnosno istovrec meno biti tani ili netani. Ako su p i q dva sloena iskaza koja imaju c c z identine istinitosne vrednosti, onda e tablica istinitosti za iskaz p q uvek c c imati vrednost 1 (tano), odnosno predstavljae tautologiju. Za takva dva c c iskaza p i q kaemo da su logiki ekvivalentna. z c Primer 5 Iskaz Objekat X je kvadrat ili objekat X nije kvadrat je tautologija bez obzira na to kakav je zaista objekat X. Svi naredni iskazi su tautologije: 1. p (p) 2. (p q) [(p q)] 3. (p q) [(p q)] 4. (p q) (p q) 5. (p q) (p q) Tautologije 2 i 3 su poznate pod nazivom De Morganovi zakoni. Primer 6 Za iskaz 4, pokaimo da je tautologija tablicom 9. z

1.1

Iskazni (propozicioni) raun c p 1 0 1 0 q pq 1 1 1 0 0 0 0 1 pq 1 1 0 1 (p q) (p q) 1 1 1 1

Tabela 9: Tablica istinitosti za tautologiju (p q) (p q) Takoe, tautologije su i: 1. (p) p 2. p q q p 3. p q q p 4. (p q) r p (q r) 5. (p q) r p (q r) 6. p (q r) (p q) (p r) 7. p (q r) (p q) (p r) 8. (p q) p q 9. (p q) p q 10. p p p 11. p p p 12. p q p 13. p q q 14. p p q 15. q p q Ako je istinitosna vrednost iskaza uvek 0, iskaz se naziva kontradikcija. Oigledno, ako je p tautologija, onda je p kontradikcija. c Ako se u tautologiji p koriste samo veznici , i , onda se iz nje moe z dobiti kontradikcija q ako se svaki od iskaza od koji je sastavljen iskaz p negira, svaki veznik u iskazu p se zameni sa , a sa . Tada je p q tautologija, i kae se da je q iskaz koji je dobijen iz iskaza p pomou z c dualnosti. U naelu princip dualnosti proistie iz De Morganovih zakona. c c

1.2

Proireni iskazni raun s c

Primer 7 U De Morganovom zakonu p q (p q) desna strana se moe dobiti iz leve pomou dualnosti. z c Redosled izvravanja logikih operacija kojima se formira sloeni iskaz s c z zasniva se na sledeoj hijerarhiji: najpre se izvrava operacija , zatim , c s zatim , i . Za sloene iskaze mogu se koristiti i zagrade da bi se z ovaj redosled izmenio odnosno da bi se istaklo koji su argumenti odreenog operatora. Primer 8 Iskaz p q r p q s moe se napisati i kao z ((((p) q) (r)) p) (q s)

1.2

Proireni iskazni raun s c

Uvoenjem promenljivih u iskaze, i tzv. kvantikatora dobija se proireni ili s kvantikovani iskazni raun. c Ukoliko se u tvrenju pojavljuje promenljiva, ono se naziva otvorenim iskazom (reenicom) koja postaje iskaz kada promenljiva dobije odreenu c vrednost (bude instancionirana). Kvantikatori uz otvorene reenice pokazuju c da li su oni tani za svako x (univerzalni kvantikator x) ili za neko x (egzisc tencijalni kvantikator x). x(P (x)) znai da je otvorena reenica P (x) taan iskaz za svaku vrednost c c c promenljive x. x(P (x)) znai da je tvrenje reenice P (x) tano bar za jednu vrednost c c c promenljive x. Primer 9 Ako je P (x) otvorena reenica x je kvadrat, a Q(x) reenica c c x je pravougaonik, onda je x(P (x) Q(x)) x(P (x) Q(x))

1.3

Skupovi

1.3

Skupovi

Skup se zadaje preko svojih elemenata. Skupove oznaavamo velikim, a elec mente malim slovima abecede. Skup A koji sadri elemente a, b i c se oznaava sa z c A = {a, b, c} Redosled elemenata u skupu je nebitan. Skup se moe zadati nabrajanjem z elemenata, ali i navoenjem osobina koje kvalikuju elemente. A = {x|S(x)} sadri sve elemente x koji imaju osobinu opisanu reenicom S(x). z c Primer 10 Skup svih kvadrata moe se zadati sa: z A = {x|x je kvadrat} ili A = {x|x je pravougaonik i x ima jednake stranice} Skup koji ne sadri ni jedan element naziva se praznim skupom i obeleava z z se sa . Ako element a pripada skupu A, onda se pie a A, a ako ne pripada, s onda se pie a A. s / Izmeu dva skupa A i B postoji relacija inkluzije: A B ukoliko je svaki element skupa A istovremeno element skupa B. A B x(x A x B) Za skup A se tada kae da je podskup skupa B. z Dva skupa su meusobno jednaka A = B ako vai A B i B A, z odnosno ako su elementi skupa A istovremeno elementi skupa B i obratno. A=B ABB A Za dva skupa A i B moe se denisati operacija unije kojom se dobija z novi skup C = A B iji su elementi svi elementi skupa A i svi elementi c skupa B: A B = {x|x A x B} Unija ima sledee osobine: c 1. A B = B A

1.3

Skupovi

10

2. A (B C) = (A B) C 3. A A = A 4. A = A Za dva skupa A i B moe se denisati operacija preseka kojom se dobija z novi skup C = A B iji su elementi istovremeno elementi i skupa A i skupa c B: A B = {x|x A x B} Presek ima sledee osobine: c 1. A B = B A 2. (A B) C = A (B C) 3. A A = A 4. A = Unija i presek imaju sledee osobine: c 1. (A B) C = (A C) (B C) 2. (A B) C = (A C) (B C) Za dva skupa A i B moe se denisati i razlika skupova A\B, koju ine z c svi elementi skupa A koji nisu istovremeno i lementi skupa B: A\B = {x|x A x B} / Ako je A S onda je S\A komplement skupa A u odnosu na S i oznaava c se sa CS A ili CA. Primer 11 A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {2, 3, 6, 7} A B = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7} A B = {2, 3} A\B = {1, 4, 5}

1.3

Skupovi

11

Primer 12 Dokazati: A\(B\C) = (A\B) (A C) x A\(B\C) x A x (B\C) / x A (x B x C) / (x A x B) (x A x C) / x (A\B) x (A C) x (A\B) (A C) Elementi skupova mogu biti i drugi skupovi. Na primer: A = {{a}, {b, c}} je skup koji ine dva elementa: skup {a} i skup {b, c}. c Partitivni skup skupa A je skup svih njegovih podskupova: P A = {X|X A} Primer 13 Partitivni skup skupa: A = {a, b, c} je skup: P A = {, {a}, {b}, {c}, {a, b}, {a, c}, {b, c}, {a, b, c}} Ako skup A ima n elemenata, P A ima 2n elemenata. Pod ureenim parom (a, b) podrazumevamo skup od dva elementa u kome je a prvi, a b drugi element. Postoje i ureene trojke (a, b, c), etvorke c (a, b, c, d), itd. Ureeni par (a, b) nije isto to i dvolani skup {a, b} jer je za s c razliite elemente a i b {a, b} = {b, a}, ali (a, b) = (b, a). c Pod Dekartovim proizvodom dva skupa A i B u oznaci AB podrazumevamo skup ureenih parova u kojima je a A i b B A B = {(a, b)|a A b B} Primer 14 A = {a, b}, B = {c, d, e} A B = {(a, c), (a, d), (a, e), (b, c), (b, d), (b, e)} A A = {(a, a), (a, b), (b, a), (b, b)} Dekartov proizvod skupa sa samim sobom A A oznaava se i sa A2 . c

1.4

Binarne relacije

12

1.4

Binarne relacije

Svaki podskup R Dekartovog proizvoda A B je binarna relacija izmeu elemenata skupa A i elemenata skupa B. Ako su a A i b B u relaciji R, pie se (a, b) R ili aRb. s Inverzna relacija relacije R je R1 B A takva da je (x, y) R1 (y, x) R Ako je A = B tada je R A2 binarna relacija na skupu A. Ako za relaciju R na skupu A vai: z (a A)((a, a) R) relacija je reeksivna, (a, b, c A)((a, b) R (b, c) R (a, c) R) relacija je tranzitivna, (a, b A)((a, b) R (b, a) R) relacija je simetrina, c (a, b A)((a, b) R (b, a) R a = b) relacija je antisimetrina c (a A)((a, a) R) relacija je antireeksivna. / Ako je R A2 reeksivna, simetrina i tranzitivna relacija, onda je R c relacija ekvivalencije (primer je paralelnost pravih). Ako je R A2 reeksivna, antisimetrina i tranzitivna relacija, onda je c R relacija poretka (primer je poredak slova u abecedi). Ako je na skupu A zadata relacija poretka skup A je ureen skup. Ako su svaka dva elementa skupa u relaciji poretka (meusobno uporediva) skup A je totalno ureen skup. Antireeksivna relacija poretka je relacija strogog poretka. Ako je E ureen skup gde je relacija poretka i ako je A E i A = onda je M E majoranta skupa A ako je (a A)(a M ) (A je ogranien c odozgo, sa gornje strane). Ako je pri tome M A, tada je M maksimum skupa A (max A). Ako je E ureen skup i A E i A = onda je m E minoranta skupa A ako je (a A)(m a) (A je ogranien odozdo, sa donje strane). Ako je c pri tome m A, tada je M minimum skupa A (min A). Skup moe imati samo jedan minimum (maksimum). Ako su m1 i m2 z minimumi m1 m2 i m2 m1 , onda vai m1 = m2 zbog antisimetrinosti. z c Supremum skupa A E, u oznaci sup A je minimum majoranti, ako postoji. Inmum skupa A E, u oznaci inf A je maksimum minoranti, ako postoji. Skup ima najvie jedan supremum i inmum (jer moe poss z tojati samo jedan maksimum i minimum). Ako skup ima maksimum, onda

1.5

Funkcije

13

je supremum jednak tom maksimumu, a ako ima minimum, onda je njegov inmum jednak tom minimumu. Primer 15 1. Da li je relacija R denisana sa aRb a2 b2 gde je poredak na skupu celih brojeva takoe relacije poretka (a) na skupu prirodnih brojeva, (b) na skupu celih brojeva? (a) jeste (b) nije - nije antisimetrina aR(a) (a)Ra, a pritom a = a. c 2. Dat je skup A = {a, b, c, d}, njegov partitivni skup je P A, a R je inkluzija. Dokazati da je R relacija poretka i nai c (a) min P A, max P A (b) skup majoranti, minoranti, sup, inf, max i min za skup A1 P A: A1 = {{a}, {a, b}, {a, c}} Inkluzija je poredak: X X - reeksivnost X Y Y Z X Z - tranzitivnost X Y Y X X = Y antisimetrinost c min P A = max P A = A Majorante za A1 su {a, b, c} i {a, b, c, d}. Minorante za A1 su {a} i . max A1 ne postoji. min A1 = {a} sup A1 = {a, b, c} inf A1 = min A1 = {a}

1.5

Funkcije

Ako svakom elementu x nepraznog skupa X odgovara tano jedan element c nepraznog skupa Y onda postoji jednoznano preslikavanje ili funkcija f koja c f skup X preslikava u skup Y . To zapisujemo kao f : X Y ili X Y . Pri

1.5

Funkcije

14

tome je X denicioni skup, odnosno domen, a f (X) = {f (x)|x X} Y je skup vrednosti, odnosno antidomen. Ako su f : X Y i g : Y Z dva preslikavanja, onda preslikavanje g f : X Z, takvo da je (x X)g f (x) = g(f (x)) predstavlja proizvod ili kompoziciju preslikavanja f i g. Dve funkcije koje preslikavaju skup X u skup Y su jednake ako vai z (x X)(f (x) = g(x)) Funkcija F preslikava skup X na skup Y i naziva se surjekcija ako je f (X) = Y : svaki element skupa Y je slika bar jednog elementa skupa X. Ako za funkciju f vai f (x1 ) = f (x2 ) x1 = x2 onda je f injekcija ili z preslikavanje 1-1. Ako je f preslikavanje na i 1-1 onda se ono naziva obostrano jednoznano ili bijekcija. c Ako je f obostrano jednoznano preslikavanje skupa X na skup Y , onda c postoji funkcija koja preslikava skup Y na skup X, koja svakom elementu y Y pridruuje element x X, takav da je y = f (x). Ovo je inverzna z funkcija nkciji f i oznaava se sa f 1 . Tada vai f 1 (f (x)) = x. c z Primer 16 X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c} 1 x f (x) a 2 b 3 Ni surjekcija ni injekcija a

X = {1, 2, 3} Y = {a, b} x 1 f (x) a 2 b 3 Surjekcija a

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c, d} x 1 f (x) a 2 b 3 Injekcija c

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c}

1.6

Binarne operacije x 1 f (x) a 2 b 3 Bijekcija c

15

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c} y a f (y) 1 b c Funkcija inverzna prethodnoj 2 3

X = {1, 2, 3} Y = {a, b, c} Z = {, } 1 x f (x) a 2 b 3 c b y a g(y) b c

x a (g f )(x)

c Kompozicija funkcija g f

1.6

Binarne operacije

Binarna operacija na skupu A je funkcija koja preslikava elemente skupa A A u skup A. Za (x, y) A A postoji z A takvo da je z rezultat (kompozicija) operacije primenjene na ureeni par (x, y) z=x y

Skup A je zatvoren u odnosu na binarnu operaciju ako za svako (x, y) A A, z = x y takoe pripada skupu A. Ako je x (x x x y=y y) e=e x = x x operacija je komutativna z=x (y z) operacija je asocijativna

x = x, e je neutralni element x = e, x je inverzni element elementa x i obratno

Primer 17 O skupovima bojeva bie detaljnije rei u narednom odeljku. c c Ovde emo ih samo iskoristiti kao ilustraciju navedenih osobina binarne opc eracije za dobro poznate operacije sabiranja i mnoenja brojeva. z

1.6

Binarne operacije

16

Skup neparnih brojeva nije zatvoren u odnosu na operaciju sabiranja (zbir dva neparna broja nije neparan). Skup prirodnih brojeva je zatvoren u odnosu na sabiranje i mnoenje, ima z neutralan element za mnoenje (1), nema za sabiranje (0 ne pripada skupu z prirodnih brojeva), nema inverznih elemenata ni za sabiranje ni za mnoenje. z Skup celih brojeva ima oba neutralna elementa (0 i 1), inverzne za sabiranje, ali nema inverzne za mnoenje. z