You are on page 1of 410

Biblioteka STUDIJE I MONOGRAFIJE

Urednici Vidak Peri Vasilije Kalezi Recenzenti dr Pero Damjanovi dr Bogdan Krizman

Likovna oprema Zoran Brankovi

Mio Lekovi

MARTOVSKI PREGOVORI 1943.

NARODNA KNJIGA BEOGRAD

PREDGOVOR

Malo je koji dogaaj iz oslobodilakog rata i revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije ostao tako nedovoljno razjanjen, postavi neka vrsta tabu" teme, kao to je sluaj sa pregovorima Vrhovnog taba NOVJ i nemakih komandi i ustanova u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj marta 1943. O tim, takozvanim martovskim pregovorima" nije do danas, ni posle neto vie od etiri decenije, objavljen u nas ni jedan nauni rad. Dodue, o pregovorima se mogu nai fragmentarni, oskudni podaci u nekim lancima i feljtonima, u publicistikim radovima u kojima se, najee, obrauju delatnost obavetajnih slubi i tajna diplomatija. Znatno vie radova o toj temi objavljeno je, meutim, u inostranstvu. O martovskim pregovorima" pisali su u nas i u inostranstvu i istoriari, ali je meu autorima bilo najvie publicista i novinara, uglavnom neupuenih, ili nedovoljno upuenih, ije je interesovanje za tu, kako se smatralo, osetljivu" temu bilo najee motivisano profesionalnim traganjem za senzacionalnou, za razotkrivanje tajni". Stoga ti radovi, u najveem broju sluajeva, nemaju naune vrednosti, a mnogi od njih se mogu svrstati i u obine pamflete. Upadljivo je da su inostrani autori, pre svega oni iz jugoslovenske politike emigracije, gotovo iskljuivo pisali o pregovorima jednostrano, pristrasno i tendenciozno, ne iz naunih pobuda, ve sa opskurnim politikim ciljevima: da mistifikacijom ovog istorijskog dogaaja umanje i degradiraju vrednosti i veliinu oslobodilake borbe naroda Jugoslavije. injenica da u naoj istoriografiji martovski pregovori" nisu dugo, gotovo do dananjeg dana, tretirani na za5

dovoljavajui nain, da o njima nije dato nauno tumaenje, uprkos znatielji javnosti da dobije pravi odgovor, pogodovala je raanju nedoumica i sumnji da je re o neemu to je tabu" tema, to se ne eli obelodaniti, jer, navodno, predstavlja mrlju" u istoriji jugoslovenskog oslobodilakog rata i revolucije. Jugoslovenski istoriari se nisu uputali u obradu ove teme, jer nisu imali na raspolaganju pouzdane izvore na osnovu kojih bi mogli da, na nauno prihvatljiv nain, dou do autentinih podataka i saznanja, do injenica neophodnih za rekonstrukciju i objektivno tumaenje pregovora. Sem jednog dokumenta, tzv. memoranduma" partizanska pregovaraka strana nije ostavila nikakav pismeni trag: delegati su dobijali usmena uputstva, a i sami su podnosili usmene izvetaje. Postoje i neka dokumenta u kojima se pregovori samo spominju, ili nasluuju. Razumljivo je da se na osnovu tako oskudnih izvora nije moglo saznati o sadrini i pravom znaenju pregovora. Ni nemaka dokumenta, do kojih se znatno kasnije dolo, delom iz arhiva u Bonu i Londonu, a delom iz Nacionalnog arhiva u Vaingtonu, nisu, zbog fragmentarnosti i pristrasnosti, mogla da daju pouzdane i nauno prihvatljive odgovore o ovom znaajnom dogaaju. Ona su, ipak, bacila vie svetla na pregovore, pogotovo na prve, preliminarne razgovore u Gornjem Vakufu, ija se sadrina mogla saznati iz zapisnika i pismenih predloga koje je delegacija Vrhovnog taba podnela, te izvetaja nemakog poslanika u Zagrebu Zigfrida Kaea. Nedostajala su, meutim, svedoenja, objanjenja i tumaenja upuenih linosti partizanske strane. Bila je, stoga, razumljiva suzdrljivost istoriara da piu o martovskim pregovorima", o dogaajima koji su i dalje ostajali tabu" tema. Neki publicisti se, meutim, nisu ustruavali da iako nedovoljno upueni piu o pregovorima, stvarajui svojim proizvoljnim rekonstukcijama, interpretacijama i tumaenjima vie nejasnoa i mistifikacija. Obradi ove teme pristupio sam po slubenoj dunosti. Kako sam bio angaovan na prikupljanju, istraivanju i obradi istorijske grae za Titove memoare, bilo mi je 1968. stavljeno u zadatak da pripremim elaborat u kome bi se to potpunije, koliko su to izvori dozvoljavali, obradili martovski pregovori". Taj je elaborat trebalo da poslui Titu kao pomo u objanjenju tih dogaaja, jer je o njima nameravao
6

pisati u svojim Ratnim memoarima". Uz pomo Vlajka Begovia, rukovodioca Redukcije za pripremu i obradu memoarske grade, taj sam zadatak izvrio, koristei, uz sve tada dostupne izvore, i pismenu izjavu Vladimira Velebita, glavnog partizanskog pregovaraa, koju je za tu svrhu napisao. Elaborat je dostavljen Titu, a ja sam, u meuvremenu, nastavljao sa daljim istraivanjima. Titova izjava da emo to sve napisati tano onako kako je bilo", izreena u govoru koji je 1978. odrao u Jablanici, prilikom proslave 35-te godinjice bitke na Neretvi, podstakla me je da intenzivnije radim na obradi ove teme. Podstrek je bio uvean kada mi je glavni i odgovorni urednik edicije Josip Broz Tito, Sabrana djela" dr Pero Damjanovi saoptio da Tito oekuje da se napie nauna monografija o martovskim pregovorima" i da je Redakcija taj zadatak poverila meni. Tito, na alost, nije stigao da zavri svoje memoare, i pored toliko puta izraavane elje i najavljivanih obeanja da e to uiniti. Posle njegove smrti bilo je jasno da se knjiga o martovskim pregovorima" mora to pre napisati. To je dug prema naoj istoriji, jer e se time popuniti jedna njena praznina. Ova su objanjenja bila potrebna da bi se razumelo zato se o martovskim pregovorima" u nas nije dosad pisalo i zato se tek sada pojavljuje knjiga o njima. Nastojao sam da to studioznije istraim ovu temu, da iskoristim sve dostupne izvore, da ne ostane ni jedna nepoznanica i nedoumica, nita to bi raalo sumnje da sve, ipak, nije otkriveno". Trudio sam se da verno i objektivno rekonstruiem svaki iole znaajan detalj i objasnim pregovore, od nastanka ideje da se oni odre i obostrane partizanske i nemake zainteresovanosti za njih, preko detaljnog opisa njihovog toka, do zakljunih razmatranja i ocena o njihovim rezultatima, smislu i znaaju. Radei na ovoj temi, stalno sam bio pod nelagodnim utiskom da mi nedostaje svedoenje jednog, moda najvanijeg aktera, krunskog svedoka", Nemakog opunomoenog generala u NDH Gleza fon Horstenaua, linosti koja je sa nemake strane bila najupuenija u pregovore. Znalo se, naime, da postoji njegov dnevnik (koji se nalazi u Dravnom arhivu u Beu) i da on nee biti dostupan javnosti sve do 1996. godine. Kako se, meutim, pokazalo da je dnevnik stavljen na korienje austrijskim istoriarima koji
7

piu monografiju o Horstenauu (nekadanjem direktoru tog Arhiva) i da su oni utvrdili da u njemu nema ni reci o martovskim pregovorima", to vie nije bilo razloga za sustezanje od okonavanja istraivanja, tj. pisanja knjige o pregovorima. U nedostatku primarnih izvora nae provenijencije, veoma su mi bila korisna svedoenja linosti koje su, kao delegati Vrhovnog taba, vodile pregovore sa nemakim predstavnicima: memoari Milovana ilasa, pismena izjava Vladimira Velebita i dnevnik Koe Popovia. Njihove tekstove, gotovo u celini, citirao sam u svojoj knjizi. Od Velebita i Popovia sam, u vie razgovora koje sam vodio sa njima, dobio i dopunska objanjenja. Prilikom rada na knjizi koristio sam, razume se, literaturu, radove objavljene u inostranstvu i naoj zemlji u kojima se govori o martovskim pregovorima". Kako radovi objavljeni u inostranstvu nisu dostupni naoj javnosti, smatrao sam da je uputnije ako se u posebnom prilogu d, koliko je to bilo mogue, to kompletniji pregled inostrane literature i, bilo citiranjem itavih tekstova ili njihovih najvanijih, sutinskih delova, bilo prepriavanjem njihovih sadraja, korektno interpretira sadrina tih radova. itaocu, tako, nee biti teko da i sam oceni njihovu objektivnost i naunu vrednost. O radovima naih autora, budui da su dostupni itaocima, dao sam krae, najnunije podatke. Smatrao sam da su za potpunije razumevanje sutine i znaaja martovskih pregovora" neophodna ira objanjenja o okolnostima koje su ih uslovile. Zbog toga sam o njima, o vojno-politikoj situaciji u jugoslovenskim i irim razmerama, govorio opirnije u uvodnom delu ove monografije. Recezentima dr Peru Damjanoviu i prof, dr Bogdanu Krizmanu dugujem zahvalnost na pomoi koju su mi pruili svojim korisnim primedbama i sugestijama. Mio Lekovi

VOJNO-POLITIKA SITUACIJA POETKOM 1943. I OKOLNOSTI KOJE SU USLOVILE PREGOVORE VRHOVNOG TABA NOVJ SA NEMACKIM KOMANDAMA U NDH

Narodnooslobogilaka vojska Jugoslavije je ve krajem 1942. stvorila znaajno ratite u porobljenoj Evropi
U toku 1942. godine, koja se, ne bez razloga, naziva prelomnom godinom, zavrena je jedna znaajna etapa u kojoj je narodnooslobodilaki pokret naroda i narodnosti Jugoslavije postigao krupne vojne i politike pobede, kako na unutranjem planu, tako i u pogledu meunarodne afirmacije. Uprkos nepovoljnom razvoju vojnih operacija na velikim svetskim ratitima, naroito u prvoj polovini godine uspene ofanzive faistikih armija na istonom frontu prema Volgi i Kavkazu, i na severnoafrikom, gde su izbile do El Alaine j na, nadomak Sueca i Aleksandrije, kao i na dalekoistonom i pacifikom, gde je ekspanzija japanskog osvajanja dostigla kulminaciju u Jugoslaviji je oruani ustanak, uspeno odolevd mnogobrojnim okupatorskim i kvislinkim ofanzivama i krizama izazvanim kontrarevolucionarnom delatnou protivnika narodnooslobodilakog pokreta, u prvom redu etnika, prerastao u iroko razgranatu i dobro organizovanu oruanu borbu, koja je poprimila bitna obeleja jednog novog ratita, osobenog i znaajnog po tome to je nastalo unutar okupirane Evrope. Na to ratite, na kome su neprekidno besnele borbe koje su ugroavale stabilnost nemake i italijanske odbrane na Balkanu, odraavajui se i na strategijsku situaciju u Sredozemlju, sve ozbiljnije su morale da raunaju vrhovne komande Nemake i Italije, angaujui na njemu sve vie snaga. U itavom nizu krupnih operacija koje su uzastopno, jednu za drugom, preduzimali protiv arita narodnooslobodilake borbe irom
9

zemlje (takozvane prva i druga ofanziva u Srbiji i istonoj Bosni, trea u istonoj Bosni, Crnoj Gori, Hercegovini i na Kozari, te itav niz lokalnih u zapadnoj Bosni, Hrvatskoj, Sloveniji, junoj Srbiji, Sremu), okupatori i kvislinzi su, uz iroku primenu brutalnih represivnih mera, naneli znatne gubitke narodnooslobodilakoj vojsci i stanovnitvu, izazvavi velika razaranja i stradanja naroda, ali nisu uspeli da ugue narodnooslobodilaku borbu i likvidiraju jugoslovensko ratite, koje je ve potkraj 1942, zbog bliskog sloma faistikih armija na severnoafrikom ratitu, postalo vrlo aktuelno. Zbog stalnih potreba da na jugoslovenskom ratitu dre znatan broj svojih divizija i da ih, ak, poveavaju, uprkos sve akutnijem nedostatku vojnih efektiva na glavnim ratitima, nemake i italijanske vrhovne komande su oseale svu ozbiljnost svog strategijskog poloaja na jugoistoku Evrope. Situacija na jugoslovenskom ratitu je za okupatore postala krajnje ozbiljna u toku jeseni 1942. godine, jer je, kao rezultat velikih pobeda grupe proleterskih brigada na njenom poznatom pohodu sa tromee Crne Gore, Hercegovine i istone Bosne ka zapadnoj Bosni i Hrvatskoj i intenzivnijeg razvoja borbe u zapadnim krajevima zemlje, bila stvorena prostrana slobodna teritorija od blizu 50.000 km 2 (tzv. Bihaka republika ili Titova drava", kaiko su je Nemci nazvali) i snana armija na njoj, koja je ozbiljno ugrozila vitalne komunikacije i vojno-privredne objekte u unutranjosti zemlje i dovela u pitanje odbranu obale. Ta je vojska krajem 1942. narasla na 37 brigada (od kojih 28 svrstanih u 8 divizija) i vei broj odreda i samostalnih bataljona i eta. Bila je to ve oruana sila od blizu 150.000 boraca, znatne borbene sposobnosti i bogatog ratnog iskustva, prava armija koja je vrlo aktivno i efikasno dejstvovala na samostalnom, jugoslovenskom ratitu. Ona je postala vaan inilac u optesaveznikoj borbi protiv Nemake i Italije, snaga koja je u okupiranoj Evropi stvorila neku vrstu novog pozadinskog" fronta koji je ozbiljno poremetio stabilnost odbrane evropske tvrave" i za koji e biti vezivano sve vie okupatorskih snaga, tako potrebnih na ratitima na kojima su se vodile odluujue bitke. Uspesi koje je narodnooslobodilaki pokret postigao u toku 1942. godine nisu se ogledali samo u krupnim vojnim
10

pobedama, u stvaranju velike slobodne teritorije u centralnom delu Jugoslavije i u narastanju jedinica narodnooslobodilake vojske (koja je postala dostojan partner saveznikim armijama u zajednikoj borbi protiv faizma), ve i u znaajnim politikim tekovinama koje je taj pokret postigao. Uporedo sa jaanjem vojne sile, postignuti su krupni rezultati u razvoju nove, demokratske narodne vlasti i irokom okupljanju naroda u narodnooslobodilakom pokretu. Znaajni uspesi NOP-a imali su i krupan spoljnopolitiki efekat. Ve od leta 1942. istina o narodnoosloboilakoj borbi protiv okupatora i kvislinga i o izdajnikoj ulozi etnika i emigrantske vlade, koja ih je podravala, poela se sve vie i sve uverljivije iriti van zemlje i prodirati u svetsku javnost. Pobede narodnooslobodilake vojske naile su na snaan odjek u zemlji i van nje i bile najuverljiviji dokaz da se u Jugoslaviji, pod vodstvom Komunistike partije, vodi bespotedna borba protiv okupatora i kvislinga, da je stvoreno ratite s kojim su i okupatorske i saveznike komande morale ozbiljno da raunaju. U svetsku javnost su prodirale vesti o uspenoj borbi jugoslovenskih partizana, o njihovoj vojsci koja je narasla na divizije i korpuse, o oslobaanju sve veeg broja gradova i ruenju komunikacija i privrednih objekata, o stvaranju Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije, najvieg politikog organa, o izdaji etnika i njihovoj kolaboraciji sa okupatorima. Time su pozicije narodnooslobodilakog pokreta postajale sve vre, to je bilo od velikog znaaja za povoljan rasplet sloene jugoslovenske politike situacije. Rasplamsavanje narodnooslobodilake borbe je, prirodno, jako uznemirilo okupatora. Stvaranje prostrane slobodne teritorije u zaleu obale, sve ei napadi partizanskih jedinica na vane komunikacije i privredne objekte i vanredno teka situacija u kojoj se nala kvislinka drava NDH, koja je bila takorei pred raspadom, ugrozili su pozicije okupatora na Balkanu u tolikoj meri da se nametao kao hitan i neodloan zadatak da se preduzmu opsene vojne operacije, kako bi se konano uguila narodnooslobodilaka borba u Jugoslaviji i izvrila pacifikacija tog vanog podruja na jugoistoku Evrope. Najodgovornije nemake linosti Vrhovni komandant Jugoistoka general-pukovnik Aleksander Ler (Alexander Lohr), Nemaki opunomoeni general u NDH general-potpukovnik Edmund Glez
11

fon Horstenau (Edmund Glaise von Horstenau) i nemaki poslanik u Zagrebu Zigfrid Kae (Siegfried Kasche) jo 1. oktobra 1942. uputili su Hitleru izvetaj o tekoj situaciji u NDH, ukazavi na potrebu da se preduzmu odlune vojne mere i obrazuje jedinstvena komanda nemakih, italijanskih i ustako-domobranskih trupa koja e rukovoditi zajednikim operacijama za unitenje partizana. Po njihovom miljenju trebalo je, za razliku od dotadanjih izolovanih operacija koje ni po vremenu ni po prostoru nisu bile sinhronizovane, preduzeti jednovr emene opsene operacije protiv svih arita ustanka. Nemiri nisu pojava koja se dogaa samo u Hrvatskoj", stajalo je u izvetaju. Ako se toj pojavi hoe da zada odluan udarac, borba bi se morala proiriti na celo podruje bive Jugoslavije. Prema dosadanjim iskustvima, za ovu borbu je potrebno nekoliko meseci". 1 Upozorenje na teku situaciju u Jugoslaviji ozbiljno je proueno u nemakoj Vrhovnoj komandi. Ubrzo su otpoeli dogovori izmeu Hitlera, Musolinija i Pavelia i izmeu nemake i italijanske vrhovne komande o preduzimanju krupnih zajednikih operacija protiv partizanskih snaga u zapadnoj Bosni i jednom delu Hrvatske. Potkraj 1942. i u januaru 1943. odran je itav niz sastanaka vodeih nemakih i italijanskih linosti: Hitlera sa Paveliem i Lerom oktobra 1942. u Vinici; ministara spoljnih poslova Nemake i Italije Ribentropa (Joakim von Ribbentrop) i ana (Galeazzo Giano) i naelnika vrhovnih komandi feldmarala Kaj tela (Keitel) i marala Kavalera (Cavallero) 18. i 19. decembra u Rastenburgu; Lera sa vodeim italijanskim vojnim linostima generalima Kavalerom i Ambrozijem (Ambrosio), te komandantima trupa na Balkanu, generalima Roatom (Roatta), Birolijem, Dalmacom (Dalmazzo) i Gjelozom (Geloso), 3. januara u Rimu. Mada je teka situacija na istonom i afrikom frontu, nastala zaustavljanjem faistikih armija pred Staljingradom i u Egiptu, kao i opasnost od invazije na evropsko tie, zahtevala da se sva panja usredsredi na ta ratita, pomenute vrhovne komande su bile prinuene da ozbiljnu panju poklone stanju u Jugoslaviji: da nove divizije, i te kako
1

Arhiv VII, mikrofilm London 12, snimci 30548293.

12

potrebne na drugim ratitima, dovlae za operacije protiv Narodnooslobodilake vojske. Pred krupnim dogaajima koji su se posle tekih poraza faistikih armija na istonom i severoafrikom frontu, oekivali u 1943. godini nemaki i italijanski okupatori e, dakle, biti prinueni da ve u toku zime preduzmu operaoije protiv NOVJ (poznate kao Vajs", odnosno etvrta ofanziva) u cilju njenog unitenja i konsolidovanja svoje ugroene odbrane na Balkanu. Bie to dotad najvee operacije protiv NOVJ. U njima e, pod komandom komandanta nemakih trupa u Hrvatskoj general-majora Rudolfa Litersa (Rudolf Lters), biti angaovane etiri nemake i tri italijanske divizije i desetak bataljona NDH ukupno oko 90.000 vojnika, podravanih sa 14 eskadrila avijacije. Te e snage, u prvoj fazi operacije Vajs", uspeti da prodru na osloboenu teritoriju Bihake republike", ali ne i da razbiju partizanske snage na njoj, i da potom nastave dejstva ka Neretvi, gde e se krajem februara i poetkom marta voditi dramatina bitka za ranjenike, koja e, s pravom, biti nazvana jednom od naj humanijih bitaka drugog svetskog rata.

Odluka rukovodstva NOP-a o strategijskom nastupanju Operativne grupe divizija NOVJ u istone krajeve zemlje
Dok su okupatorski tabovi vrili uurbane i opsene pripreme za zimske operacije protiv partizanske slobodne teritorije u zapadnoj Bosni i Hrvatskoj, Vrhovni tab je, pored mera preduzetih da spremno doeka neprijateljsku ofanzivu, pristupio i stvaranju povoljnijih uslova za realizaciju dugo odlaganog strategijskog plana o prodoru jakih snaga NOVJ u istone krajeve zemlje u Crnu Goru, Srbiju, Kosovo i Makedoniju, i o razbijanju etnika, to je bilo uslov izrastanja NOP-a u dominantnu vojnu i politiku snagu u zemlji. Kao prvi, neposredni zadatak trebalo je poraziti glavninu etnikih operativnih trupa u Hercegovini, Crnoj Gori i Sandaku i razbiti njihovu vojnu i politiku organizaciju u tim oblastima zemlje koju su oni
13

stvorili uz pomo Italijana. Usledio bi, potom, dalji prodor na istok u Srbiju i Makedoniju. Jo sredinom novembra 1942. Vrhovni tab je uputio dve divizije (1. proletersku i 3. udarnu) preko Vrbasa ka dolini Bosne, da bi na prolee prele u istonu Bosnu i pribliile se Srbiji, a 2. proletersku diviziju je uputio u Dalmaciju, da bi je potom usmerio ka dolini Neretve. Proirenje slobodne teritorije na istok, ka dolinama reka Bosne i Neretve, ostvareno u snanoj ofanzivi od sredine novembra 1942. do kraja januara 1943, bilo je, dakle, u skladu sa planovima Vrhovnog taba o pripremanju terena i stvaranju povoljnijih uslova za odluno nastupanje u istone krajeve zemlje, u kome e, pored pomenutih divizija (koje su se nalazile pod neposrednom komandom Vrhovnog taba) biti, shodno razvoju situacije, angaovane i druge, pre svega krajike snage. Odluka Vrhovnog taba o upuivanju jakih snaga NOVJ u istone krajeve zemlje imala je dubok vojni i politiki smisao i bila je podreena ostvarenju dalekosenih strategijskih ciljeva. Ona nije bila iznuena neprijateljskom ofanzivom, niti je znaila uzmicanje sa ugroene teritorije zahvaene neprijateljskim operacijama. Ta je odluka, u stvari, znaila realizovanje ideje koja je neprestano, od onih dana potkraj 1941, kada su partizanske snage bile prinuene da napuste Srbiju, zaokupljala panju Vrhovnog taba i Centralnog komiteta KPJ i bila u sreditu njihovih preokupacija i strategijskih planova: prodreti u Srbiju sa jakim snagama i ponovo uvrstiti pozicije narodnooslobodilakog pokreta u tom ustanikom delu zemlje, koji je kao vor reenja" bio od izuzetnog znaaja za pobedu oslobodilake borbe i revolucije naroda Jugoslavije. Ta je ideja, kako je Tito izjavio, od poetka bila u prvom planu i njoj je sve bilo podreeno" 2 . Obrazlaui tu ideju, on je rekao: Nas nikada, za itavo vrijeme to smo bili van Srbije, nije napustila misao da moramo, im za to budu stvoreni uslovi, doi natrag u Srbiju, koju smo smatrali vrlo vanim faktorom za zavretak narodnooslobodilake borbe. Mi smo znali da emo tamo moi da skupimo najvei broj ljudi za jednu snanu armiju.
1

J. B. Tito, Vojna djela, knj. IV, Beograd, 1978, str. 74.

14

Srbija nam je bila vana iz vie razloga. Prvi razlog je bio taj to je bilo mnogo kvislinga koji su zaveli strahoviti teror protiv naroda. Drugo, mi smo smatrali da se borbom koju smo vodili a to se vidi iz naih akata i govora u toku rata vodi socijalna borba za novi drutveni sistem protiv starog sistema i da e nam, ako u Srbiji ostavimo one reakcionarne elemente koji su ostali uz pomo Nijemaca, biti vrlo teko, poto mi u Srbiji gledamo jedan od najglavnijih faktora nae nacionalne zajednice, po njenom broju i inae. Mi smo nastojali da u Jugoslaviji Srbija ne bude Vandeja (departman u zapadnoj Francuskoj u kome je 1793, za vreme francuske revolucije, izbila pobuna kontrarevolucionara roj alista, koja je bila uguena tek februara 1796 prim. M. L.) i da reakcionari ne naprave od nje arite koje bi kasnije moglo dovesti do strahovitog graanskog rata. Zato smo uvijek i svakom prilikom, gdje god je to bilo moguno, vodili brigu o Srbiji". 3 Nakon gubitka slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji, umadiji i Pomoravlju (tzv. Uike republike) i povlaenja veeg dela partizanskih jedinica u Sandak i istonu Bosnu, krajem novembra 1941, narodnooslobodilaki pokret u Srbiji je, uprkos odranju pozicija u junim i jugoistonim oblastima, preivljavao teku krizu. U Vrhovnom tabu je, meutim, postojalo uverenje da e se pokret brzo oporaviti i ponovo rasplamsati ukoliko bi se tamo uputile jae partizanske snage. U toku itave prve polovine 1942. godine Vrhovni tab je nastojao da se stvori, odri i uvrsti slobodna teritorija u istonoj Bosni, Sandaku, Crnoj Gori i Hercegovini, u oblastima susednim Srbiji, kako bi se stvorili pogodni uslovi za upuivanje jaih snaga u Srbiju, gde se, kako se smatralo, u mnogome reavala sudbina oslobodilakog rata i revolucije. Ni velike neprijateljske ofanzive u zimu i prolee 1942, u kojima su privremeno bile izgubljene slobodne teritorije u istonoj Bosni, ni jaanje etnikog pokreta, koji je, uz izdanu pomo italijanskog okupatora, uzimao sve veeg maha, nisu prinudili Vrhovni tab da odustane od te ideje. Tek kada su sredinom juna izgubljene i preostale partizan Isto, knj. III, str. 54. 15

ske teritorije u Crnoj Gori, Sandaku i Hercegovini, postalo je jasno da se planovi o prodoru u Srbiju ne mogu realizovati, ve da se moraju odgoditi za povoljnije vreme, kada uslovi za to budu sazreli. Ta e ideja, meutim, i dalje dominirati u vojnim i politikim razmatranjima i procenama rukovodstva NOP-a. Ona e, kao crvena nit, biti protkana u svim buduim, dalekosenim planovima Vrhovnog taba i Centralnog komiteta KPJ. Cak je i istorijska odluka o udaljavanju od Srbije, o pohodu na zapad", odnosno o prodoru grupe proleterskih brigada ka zapadnoj Bosni i Hrvatskoj, doneta na sednici Centralnog komiteta KPJ 19. juna na Zelengori, bila, u krajnjoj liniji, podreena ostvarenju te ideje. Odluivi se da sa etiri brigade, tada najveom partizanskom grupacijom, krene u zapadne krajeve, u Bosansku krajinu i Hrvatsku, tamo gde je narodnooslobodilaka borba bila u usponu i gde su izgledi za narastanje i jaanje narodnooslobodilake vojske bili najpovoljniji, rukovodstvo NOP-a je bilo na visini svog istorijskog zadatka. U toj njegovoj odluci bila je sadrana duboka strategijska koncepcija: stvoriti najpre snanu vojsku i pripremiti bitne osnove za prodor u Srbiju, obezbediti uslove koji e obeati uspeh tog zamanog pothvata od dalekosenog, reklo bi se, sudbonosnog vojnog i politikog znaaja. Dogaaji u toku leta i jeseni 1942. godine potvrdili su opravdanost te odluke. Nastupanje proleterskih brigada ka Bosanskoj krajini, pod neposrednim rukovodstvom Vrhovnog taba, pretvorilo se u snanu ofanzivu, u koju su se ukljuile i krajike i hrvatske jedinice, ofanzivu koja je ispunila itavo leto i jesen i koja je, uz angaovanje sad ve stvorenih divizija, trajala sve do sredine januara 1943, upravo do trenutka kada je otpoela velika neprijateljska operacija Vajs". Rezultati te ofanzive, kako je poznato, bili su izvanredno krupni i znaajni. Bila je stvorena velika slobodna teritorija izmeu Neretve i Bosne na istoku, Save na severu, Kupe na zapadu i jadranske obale na jugu, na kojoj je bila organizovana narodnooslobodilaka vlast. Stvaranjem AVNOJ-a, jedinstvenog i najvieg politikog organa sa realnom perspektivom da preraste u faktiku vladu, narodnooslobodilaoki pokret je, to je bilo posebno znaajno, postigao i prve, veoma ozbiljne
16

i zapaene uspehe u borbi za svoju meunarodnu afirmaciju i priznanje, jer je istina o narodnooslobodilakoj borbi i o izdaji etnika i njihovoj kolaboraciji s okupatorima i kvislinzima, kao i o sramnoj podrci koju im prua emigrantska vlada, poela od leta 1942. polako, ali sve upornije, da prodire u svetsku javnost. 4 I, konano, to je bilo najvanije, bila je stvorena snana Narodnooslobodilaka vojska sastavljena od krupnih operativnih jedinica brigada, divizija i korpusa, oruana snaga velikih operativno-strategijskih mogunosti, sposobna za izvoenje krupnih operacija, za uspeno izvrenje stratekog cilja za prodor u istone krajeve zemlje i razbijanje etnikih snaga. U Vrhovnom tabu se, razumljivo, raunalo i na podrku naroda u krajevima kroz koje e nastupati Operativna grupa divizija. Znalo se, dodue, da je situacija u njima teka, ali se verovalo da e napredne, rodoljubive snage, koje su svoje slobodarske tenje tako oito ispoljile u toku ustanikih dana 1941. godine, uspeti da uz pomo jedinica Operativne grupe savladaju krizu, da ponovo razbuktaju oslobodilaku borbu i obraunaju se s etnicima. Na tom uverenju su, uostalom, Vrhovni tab i Centralni komitet KPJ i gradili svoje planove o prodoru glavnih snaga NOVJ na istok. Uverenje u privrenost veine naroda sa tih teritorija narodnooslobodilakom pokretu bilo je opravdano, to e nastupajui dogaaji najreitije i potvrditi. Nesumljivo je, dakle, da je odluka o nastupanju jakih snaga NOVJ Operativne grupe divizija, ili Glavne operativne grupe, kako se esto naziva grupacija od pet divizija kojom je Vrhovni tab neposredno rukovodio u istone krajeve zemlje doneta pre poetka neprijateljske ofanzive bila opravdana. Vrhovni tab je bio obaveten o velikoj koncentraciji etnikih jedinica i njihovim planovima za veliku operaciju", za uee, zajedno sa okupatorima, u ofanzivi protiv partizanskih snaga na slobodnoj teritoriji u zapadnoj Bosni i Hrvatskoj. On je, ak, imao obavetenje (koje, dodue, nije bilo tano) da je i sam Draa Mihailovi doao u Split sa oko 1.500 etnika da bi sa njima sa tog pravca i uz podrku italijanskih trupa, uestvovao u toj operaciji. 5
4 M. Lekovi, ZnaCaj skuptine rodoljuba u Tjentitu u borbi za razobliavanje D. Mihailovia u svetskoj javnosti i za meunarodnu afirmaciju NOP-a", Istorijski zapisi, 4, Titograd, 1966. 5 J. B. Tito, Sabrana djela, tom 14, str. 121.

Svestan, dakle, ozbiljnosti trenutka, Tito je odluio da preuzme inicijativu, da preduhitri etnike i razbije njihove snage pre nego one preu u napad. U vezi sa time", pisao je Tito 30. marta tabu 1. bosanskog korpusa, to je Draa Mihailovi mobilisao sve snage Crne Gore, Hercegovine, Sandaka, istone Bosne itd. i jo u decembru mesecu nainio sporazum sa Talijanima, Nijemcima i ustaama za zajedniku ofanzivu protiv nas, koja je poela u januaru mjesecu ove godine to smo mi rijeili uperiti sve nae snage na razbijanje i unitenje te izdajnike bande, koja predstavlja najveu opasnost ne samo za narodnooslobodilaku borbu no i ubudue". 6 Velika neprijateljska ofanziva, koja je otpoela 20. januara 1943, nije osujetila realizovanje odluke o prodoru na istok i razbijanje glavnih etnikih snaga. Ona je, naprotiv, samo ubrzala njeno ostvarenje, ali je zato Vrhovnom tabu stvorila veoma teku situaciju, prisilivi ga da realizovanje planova o prodoru na jugoistok sprovodi pod vrlo nepovoljnim, sloenim gotovo dramatinim okolnostima. I, tako, upravo zbog te ofanzive, umesto na prolee, Operativna grupa krenue na istok, ka Neretvi, i dalje, ka Drini i Limu, jo u toku februara. Sredinom meseca ona e izbiti irokim frontom u doline Rame i Neretve, gde e razbiti italijanske garnizone i zauzeti Prozor, Drenicu, Jablanicu, Ostroac, Ramu i Ivan-sedlo i voditi borbe za Konjic. Krajem februara i prvih dana marta ona e biti prinuena da u dolinama Neretve i gornjeg Vrbasa vodi dramatinu i sudbonosnu bitku za ranjenike, da pod tekim uslovima forsira Neretvu i vri proboj i nastupanje preko neprohodnog Prenja, vodei teke i odsudne borbe sa glavnim etnikim snagama pod neposrednom komandom Drae Mihailovia.

Planovi Drae Mihailovia o velikoj operaciji" o unitenju partizanske drave" u zapadnim krajevima Jugoslavije
Planovi Vrhovnog taba NOVJ o upuivanju jakih partizanskih snaga sa slobodne teritorije zapadne i srednje Bosne
6

Zbornik, tom II, knj. 8, dok. br. 216.

18

na istok, ka Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji u cilju razbijanja etnika i uvrenja pozicija NOP-a u tim krajevima zemlje podudarali su se, bolje rei suelili se, sa planovima Drae Mihailovia o izvoenju velike operacije" o upuivanju glavnine operativnih etnikih snaga (prikupljenih u Hercegovini, Crnoj Gori, Sandaku, istonoj Bosni i delovima Srbije) protiv partizanske drave" u zapadnim krajevima zemlje. Tako je, poetkom 1943, u toku izvoenja velike okupatorsko-kvislinke ofanzive protiv slobodne teritorije partizanske Bihake republike", dolo do konfrontiranja, do sudara" dvaju planova Titovog i Mihailovievog. Partizanske snage Operativne grupe divizija kretale su se ka Neretvi i, dalje, na istok, da bi porazile etnike, a etnike snage su se pripremale da, zajedno s okupatorskim jedinicama i u sklopu njihovih ofanzivnih operacija, krenu preko Neretve na zapad, u poslednju bitku s komunistima", u kojoj e kako je Draa Mihailovi patetino najavljivao biti ostvareno definitivno unitenje partizana". 7 I jedna i druga strana su, dakle, krenule u konaan obraun", angaujui glavnine svojih snaga. Planovi o etnikoj velikoj operaciji" nastali su jo sredinom 1942, po zavretku okupatorsko-kvislinke prolene ofanzive, u kojoj su partizanske snage izgubile slobodnu teritoriju u istonoj Bosni, Crnoj Gori, Sandaku i Hercegovini i bile prinuene da se upute u zapadnu Bosnu. U toj ofanzivi protiv crnogorskih, sandakih, hercegovakih i istonobosanskih partizanskih jedinica i 1. i 2. proleterske brigade, vidnu ulogu su odigrale upravo etnike jedinice koje su, uz izdanu pomo Italijana, znatno ojaale. Trebalo je, po oceni Drae Mihailovia i njegove Vrhovne komande, iskoristiti zadobijene pobede i, ne gubei vreme, nastaviti operacije, protiv partizanskih snaga u zapadnim krajevima zemlje, ne dozvoljavajui da se tamo konsoliduju i ojaaju. Ma koliko bio zadovoljan razvojem situacije na teritoriji sa koje su partizanske snage bile potisnute, Mihailovi je, opravdano, bio zabrinut zbog situacije nastale u zapadnim krajevima zemlje u zapadnoj Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji. Tamo su partizanske jedinice, naroito nakon dolaska
7 Arhiv VII, k. 299, reg. br. 19/122; Zbornik, tom XIV, knj. 2, dok. 74.

19

Vrhovnog taba sa grupom proleterskih brigada, znatno ojaale, oslobodivi veliki broj gradova i stvorivi prostranu slobodnu teritoriju. etniko rukovodstvo je, dakle, bilo svesno da potiskivanjem partizanskih jedinica iz veeg dela Srbije, pred kraj 1941, i iz Crne Gore, Sandaka, Hercegovine, istone i srednje Bosne u prolee 1942, partizanskom pokretu nije bio nanet poraz, jer sve dok partizani ne budu potueni i u zapadnim krajevima, tamo gde je bilo preneto teite narodnooslobodilake borbe i gde su se nalazile jake partizanske snage postojala je ozbiljna i potencijalna opasnost da e Narodnooslobodilaka vojska (koja je krajem septembra ve imala 22 brigade i veliki broj odreda) u toku jeseni i zime jo vie ojaati i da e, potom, ve u prolee 1943, ponovo preneti dejstva u istone krajeve zemlje, tamo odakle su partizanske jedinice bile potisnute. Bilo je, stoga, razumljivo to je etniko rukovodstvo jo sredinom 1942. ocenilo da je najvaniji zadatak, od kojeg je zavisila sudbina, odnosno konana pobeda njihovog pokreta, unitenje glavnine partizanskih snaga koja se nalazila na teritoriji zapadne Bosne i delovima Hrvatske, juno od Save. Tom je rukovodstvu, meutim, bilo jasno da je za izvoenje te, takozvane velike operacije" neophodno angaovanje i jakih okupatorskih snaga, jer etnike snage, oigledno, nisu bile dorasle tom zadatku. Preko svojih predstavnika koji su se nalazili pri italijanskim tabovima Mihailovi je zatraio od Italijana odobrenje za operacije protiv partizana u zapadnim krajevima, zamolivi ih da i oni u njima angauju svoje jedinice. Italijani, meutim, nisu bili voljni da se ponovo angauju na teritoriji koju su, upravo zbog snane aktivnosti partizanskih snaga, i vlastite nemoi da se na njoj odre, morale napustiti, povukavi svoje trupe blie jadranskoj obali. Ostvarenju ove zamisli etnika suprotstavile su se i vlasti NDH, koje nisu dale pristanak da se etnike trupe iz Hercegovine i istone Bosne, a pogotovo one iz Crne Gore i Sandaka, sa teritorija van njihove ustake drave, angauju u zapadnoj Bosni i Dalmaciji. I tako, zbog odbijanja Italijana da se u njoj angauju i zbog negativnog stava vlade NDH, etnika velika operacija", od koje su Draa Mihailovi i njegova vlada u ino20

stranstvu mnogo oekivali, nije mogla biti izvedena u toku druge polovine 1942. Mihailovi je, meutim, i dalje, pogotovo pred kraj 1942, bio zaokupljen idejom o unitenju partizanske drave. On je sve vie uviao ta znai prostrana partizanska teritorija u zapadnoj i srednjoj Bosni koja se, posle osloboenja Bihaa, spojila sa osloboenom teritorijem Hrvatske i proirila na veliko prostranstvo od Neretve i Bosne na istoku do Karlovca na zapadu i od doline Save na severu do blizu jadranske obale na jugu. Na toj teritoriji nalazile su se krupne snage Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije brigade, divizije i korpusi, pored veeg broja odreda i samostalnih bataljona. Svestan injenice da su propali pokuaji o stvaranju jake etnike organizacije u zapadnim oblastima zemlje naseljenim srpskim ivljem, Mihailovi je shvatio opasnost koja se nadvila i nad istonim podrujima u kojima su etnici, uz pomo okupatora, uvrivali svoje pozicije. Narodnooslobodilaka vojska, koja je razbila etnike jedinice u zapadnoj i srednjoj Bosni i delovima Hrvatske (izuzev Kninsku krajinu) i tako osujetila planove etnikog rukovodstva da i u zapadnim krajevima ojaaju etniki pokret, pretila je da e ubrzo, ve u prolee 1943, krenuti u nastupanje na istok ka Hercegovini, istonoj Bosni, Crnoj Gori i Srbiji, da bi tamo ponovo razbuktala narodnooslobodilaku borbu, koja je bila priguena, i razbila etnike. Trebalo je, stoga, uriti sa unitenjem partizanske drave", jer je bilo oigledno da vreme sve vie radi za partizane, kako zbog njihovih krupnih vojnih pobeda i sve vee podrke naroda, tako i zbog sve vidnijeg razumevanja i naklonosti koju napredna svetska javnost ukazuje njihovoj borbi protiv okupatora i kvislinga. Velika slobodna teritorija Bihake republike" je, dakle, u drugoj polovini 1942. zaokupila panju etnikog rukovodstva u zemlji i emigrantske vlade u Lnodonu. Planovi 0 velikoj operaciji", uprkos mnogim nastojanjima, nisu se mogli ostvariti pre svega zbog snage Narodnooslobodilake vojske i njene superiornosti nad etnicima, a zatim i zbog nemogunosti da se organizuje zajednika okupatorsko-kvislinka operacija. Pa ipak, Mihailovi je i dalje uporno insistirao na njoj. Kada su, u toku decembra, otpoele pripreme Nemaca 1 Italijana za veliku zimsku ofanzivu protiv glavnih snaga
21

NOVJ na teritoriji zapadne Bosne i Hrvatske (operacija Vajs", ili etvrta ofanziva), koja je trebalo da dovede do konanog i definitivnog unitenja 'Titove drave' ", Draa Mihailovi je zakljuio da e se njegovi planovi ipak ostvariti. Kako su Italijani odluili da u toj ofanzivi angauju i etnike snage (uprkos obeanjima datim Nemcima da to nee uiniti), Mihailovi je pourio da koncentrie to vie svojih jedinica koje e uestvovati u toj, toliko dugo prieljkivanoj operaciji. Pred kraj 1942. i poetkom 1943. izvrena je u Hercegovini, junom delu istone Bosne i u Crnoj Gori i Sandaku iroka mobilizacija etnika za pohod na partizansku teritoriju u zapadnoj Bosni. Prikupljene jedinice upuivane su uurbano ka Neretvi. Glavnini trupa Komande operativnih jedinica istone Bosne i Hercegovine (oko 2.800 etnika), koja se, pod komandom Petra Baovia, nalazila u rejonu Knina, nareeno je da dejstvom preko Bosanskog Grahova i Glamoa u pravcu Jablanice napadne s lea Operativnu grupu divizije NOVJ. Crnogorske etnike jedinice, pod komandom pukovnika Baja Staniia, jaine 2.200 vojnika (Zetski letei odred i Nikiika brigada), hitno su prevoene vozom iz Nikia za Mostar da bi i one uzele uea u unitenju partizanske grupacije u dolini Neretve. I etnici Limsko-sandakih odreda uurbano su upuivani ka Neretvi: najpre je prva grupa od oko 1.500 vojnika jo 22. februara stigla u Kalinovik, odakle je upuena ka Konjicu i Jablanici, a zatim je, etiri dana kasnije, i druga grupa (tzv. Veskoviev odred), jaine oko 1.200 etnika, stigla u Kalinovik. Sa tom grupom stigli su i Mileevski korpus, jaine 1.200 etnika i Letea brigada, jaine 400 etnika. Sve su te jedinice, tamo gde je to bilo mogue, prevoene italijanskim prevoznim sredstvima, vozovima i kamionima, i snabdevane hranom iz italijanskih magazina. U etnikim tabovima su se, uz to, nalazili italijanski oficiri koji su se brinuli o organizaciji sadejstva etnikih i italijanskih trupa i o snabdevanju etnikih jedinica ratnim materijalom i hranom. 8 Tako su jake etnike snage, jaine oko 13.000 vojnika, dobro naoruanih i opremljenih od italijanskih saveznika,
8 Arhiv VII, Fond CA, k. 2, reg. br. 17/1; 18/1; k. 299, reg. br. 19/1; k. 133, reg. br. 31/1; k. 134, reg. br. 27/1; k. 280, reg. br. 8/1: 9/1; k. 293, reg. br. 3/1; k. 289, reg. br. 8/1; Zbornik, tom V, knj. 12, dok. br. 172.

22

upuene u drugoj polovini februara 1943. ka Neretvi da bi, pod komandom majora Zaharija Ostojia, komandanta Istaknutog dela Vrhovne komande, zajedno sa okupatorskim trupama, uestvovale u poslednjoj bici sa komunistima", u definitivnom unitenju partizana". Mihailovi je procenio da se ukazala izvanredna prilika ikoju ne treba ispustiti i unapred je likovao uveren u konanu pobedu nad partizanima. Ocenjujui da su partizanske snage u njihovoj dravi" u zapadnoj Bosni i Hrvatskoj potuene od Nemaca i da njihovi ostaci, nekoliko divizija, napustivi sovjetsku republiku", vre prodor ka dolini Neretve, on je 18. februara naredio svojim komandantima da izvre koncentrian napad na tu partizansku grupaciju. Sad bismo ih mogli do nogu potui kad bismo bili pametni i sloni", stajalo je u njegovoj depei. Naroito je raunao sa napadom Baovieve grupe (koja se vraala iz rejona Knina) u pozadinu partizanske Operativne grupe, jer bi taj napad na pravcu LivnoDuvnoJablanica bio ,,od kapitalnog znaaja za definitivno unitenje komunista", za njihov odsudan poraz". Mihailovi je, meutim, bio svestan da taj istorijski zadatak" etnike snage mogu izvriti samo uz pomo okupatora. On je, stoga, u pomenutom nareenju stavio u zadatak Jeveviu, etnikom predstavniku kod Italijana, da uini sve da olaka ovaj (Baoviev prim. M. L.) pokret", jer bi udar u lea komunistima bio straan". 9 A deset dana kasnije, 28. februara, Mihailovi je preko Ostojia naloio Jeveviu da sa Nemcima i Italijanima sklopi sporazum da se etnicima dodeli za ienje od boljevika zona RamaProzorSujicaLivnoMakarskamorska obala do ua Neretvedesna obala Neretve Rama", da Italijani daju municiju, hranu i automatska orua i drugi ratni materijal za 20.000 etnika i da obezbede artiljerijsku i avijacijsku podrku i prevana sredstva za prebacivanje etnikih snaga na operacijsku prostoriju. 10 I komandant etnikih snaga kojima je bio poveren istorijski zadatak" da na Neretvi unite Operativnu grupu divizija NOVJ, major Ostoji, bio je uveren u uspeh te predstojee operacije. Smatrajui da sa pojaanjima koja su pristizala iz Crne Gore i Sandaka i sa istonobosanskim i
9

Arhiv VII, Fond CA, k. 299, reg. br. 19/1. > Zbornik, tom XIV, knj. 2, dok. br. 57. 23

hercegovakim jedinicama koje su se ve nalazile na Neretvi ima na raspolaganju dovoljno snaga sa kojima e, zajedno sa italijanskim i nemakim trupama, napasti i unititi partizansku grupaciju, on je 5. marta, sa puno optimizma, obavestio Drau Mihailovia da je prikupljeno oko 12.000 etnika i da je potinjenim komandantima naredio da svom snagom udare boljevike". Mislim da smo jai od boljevika", samouvereno je javljao, moral je sjajan, pa se nadam, ako Bog da, i komandanti budu na visini, da emo postii i ovom prilikom odluno unitenje boljevikih glavnih snaga, jer su najzad uhvaene na udicu . . . Pobeda je sigurno naa!" 11

Procene ratujuih strana u Jugoslaviji o moguem iskrcavanju saveznikih trupa na Balkan


Na situaciju u Jugoslaviji u mnogome su, prirodno, uticala zbivanja na glavnim ratitima drugog svetskog rata. U borbi za svoju afirmaciju, za sticanje svoje legitimnosti", kako u zemlji, tako i u inostranstvu, narodnooslobodilaki pokret se morao oslanjati, naroito u prve dve godine rata, iskljuivo na svoje vlastite snage, lien podrke i pomoi saveznika iz antifaistike koalicije, koju je, zbog znaajnog doprinosa optesaveznikoj borbi protiv Nemake i Italije i stvaranja pozadinskog fronta" u porobljenoj Evropi, i te kako zasluivao. Umesto toga za njega nije bilo razumevanja, ostao je gotovo anoniman, od zapadnih saveznika je ak bio ignorisan. I vie od toga: preduzimane su mere i aktivnosti da se on oslabi, ugui, pri emu se izbeglika jugoslovenska vlada, koja se identifikovala sa Mihailovievom borbom protiv NOP-a, nije ustruavala da njena etnika vojska u otadbini" postane kclaboracionistika, da se stavi u slubu okupatora i da, zajedno sa njihovim i kvislinkim trupama, uestvuje u borbi protiv Narodnooslobodilake vojske. Bilo je to naroito oevidno u velikoj ofanzivi Vajs" protiv partizanske drave" prvih meseci 1943. godine, u kojoj su etnike snage uzele vidnog uea.
11

Arhiv VII, Fond CA, k. 293, reg. br. 3/1.

24

Bilo je, stoga, razumljivo, to je u Vrhovnom tabu NOVJ postojalo uvereinje da britanska vlada stoji iza kulisa", da je ona ta koja vue konce" i da ona mora znati za tu kolaboraciju. Nije bilo sumnje da je London upoznat sa injenicom da Italijani daju svestranu podrku i pomo etnikom pokretu u svojoj okupacionoj zoni, da formiraju, naoruavaju i snabdevaju etnike jedinice, koje, pod komandom italijanskih tabova i oficira, vode borbe protiv partizanskih snaga. Uprkos takvoj, izdajnikoj ulozi etnika, britanska vlada je nastavila da ih podrava, ne osuujui njihovo saveznitvo s italijanskim okupacionim snagama u borbi protiv partizana. To je, prirodno, raalo sumnje u spregu Velike Britanije i Italije u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta. 12 Jedan od najbliih Titovih saradnika, lan Politbiroa CK KPJ i Vrhovnog taba, Edvard Kardelj je jo 22. maja 1942. pisao iz Slovenije Titu (koji se nalazio u Crnoj Gori) da se ,,u odnosu prema Italiji moramo spremati kao prema jednoj engleskoj imperijalistikoj bazi sa koje e, nesumnjivo, Englezi pokuavati da ubace k nama i nau 'voljenu' londonsku vladu na silu i protiv jedinstvene volje naroda Jugoslavije". On je tvrdio da je u Italiji daleko preovladavajui timung anglofilia pod rukovodstvom italijanskih klerikalaca (Sforca) sa kojima svakako stoji i Vatikan". U vezi s tim, Kardelj je isticao po12 U svojim radovima V. Dedijer tvrdi da su etnici saraivali u operaciji Vajs" sa okupatorom ne samo sa znanjem i odobrenjem jugoslovenske kraljevske vlade, nego i izvesnih odgovornih britanskih krugova i da je britanski oficir za vezu u tabu Drae Mihailovia pukovnik S. V. Bejli (S. W. Bailey) savetovao da treba svim silama 'unititi komunizam' ". Tu tvrdnju on potkrepljuje izjavom kapetana Nedeljka Pleaa (koji je u Kairu zavrio specijalni kurs britanske obavetajne slube i potom baen padobranom u tab Drae Mihailovia) da su mu britanski oficiri govorili o saveznikim planovima za iskrcavanje na Balkansko poluostrvo i o potrebi da se Sovjetski Savez stavi pred svren in time to bi se komunistike grupe do prolea unitile". Plea je, dalje, u svojim seanjima (pod naslovom Iz ratnih uspomena", objavljenim u etnikom listu Sloboda" u ikagu 19. septembra 1956), tvrdio da je pukovnik Bejli doneo poruku Mihailoviu da sa etnikim snagama likvidira partizane" i da bi unitenje partizana bilo od koristi obema ratujuim stranama Englezima i Nemcima". Plea je, ak, tvrdio da su Englezi, koji su otkrili nemaku ifru, znali nemake operativne planove za prvu fazu etvrte ofanzive i da su dali saglasnost za uee etnikih jedinica u toj ofanzivi. (Vidi opirnije: VI. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita", tom 2, str. 749765.)

trebu to veeg aktiviranja oslobodilake borbe u Slovenakom primorju, u oblastima koje su bile u sastavu Italije, naglaavajui posebno vanost partizanskog nadiranja prema Trstu", jer, ukoliko se pribliava kraj / r a t a / , utoliko je vanije da smo blie Trstu jer, bogme, moda e ga trebati braniti i od Engleza". 13 Slaui se s Kardelj evim miljenjem, Tito je o tome obavestio Kominternu. Drugovi iz Slovenije" javljao je on u telegramu od 16. jula 1942. imaju obavetenje da se dio jugoslovenske londonske vlade preko Vatikana povezao s italijanskom vladom. .. Smatramo da postoji saradnja izmeu Italije i Engleske u borbi protiv nas. Zarobljeni etnici su nekoliko puta izjavljivali da su oruje i drugi materijal koji oni dobijaju od Talijana plaeni iz Engleske". 14 Bilo je, dakle, sasvim razumljivo to je u rukovodstvu narodnooslobodilakog pokreta i uopte meu partizanima, postojalo nepoverenje prema politici britanske vlade. Ono je iz dana u dan raslo, pothranjivano sve izrazitijom podrkom i pomoi koja je iz Londona pruana Drai Mihailoviu i sve napadnijom propagandom kojom su britanska tampa i ostala sredstva informisanja zasipali javnost o Drai Mihailoviu, proslavljenom voi jugoslovenskih ustanika", neustraivom jugoslovenskom orlu", slavei ga kao legendarnog vojskovou. O toj velikoj obmani i gnusnoj lai, o izdaji etnika, Tito je neprestano, a znatno naglaenije u toku velike okupatorske ofanzive Vajs", obavetavao Moskvu : Napominjem da se etnici Drae Mihailovia i ovdje bore protiv nas na strani okupatora . .. Draa Mihailovi sa svih strana alje svoje etnike u pomo Talijanima i Nijemcima . . . Mihailovievi etnici doli Talijanima u pomo i ponovo s lea napali nae jedinice . .. Sada se Mihailovievi etnici koncentriu kod Mostara oko 25.000 kao pomo Talijanima.
13 14

Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, br. 1942/306. J. B. Tito, Sabrana djela, tom 11, str. 106.

26

Sve se to, ja mislim, radi po nareenju londonske izbeglike vlade"15 (podvukao M. L.). Titova osuda se nije odnosila samo na jugoslovensku, ve i na britansku vladu, jer ona kako se verovalo odobrava saradnju etnika s okupatorima i namerno odlae otvaranje drugog fronta na zapadu Evrope. I o tome je Tito, s puno gorine, obavetavao Moskvu: U Mihailovievom tabu nalazi se jo oko 25 engleskih oficira u srpskoj nacionalnoj nonji. Njihov stareina je jedan potpukovnik, koji je lino izjavio da je predstavnik engleske vlade (odnosi se na pukovnika Bejlija, efa britanske vojne misije u Mihailovievom tabu prim. M. L.). I Mihailovi i engleski oficiri sastaju se esto s predstavnicima talijanskih v l a s t i . . . Ne samo u redovima naih boraca nego i kod svih naroda Jugoslavije raste mrnja prema Englezima zbog toga to ne otvaraju drugi front u Evropi, smatrajui da Englezi svjesno ele slabljenje Sovjetskog Saveza u tekoj borbi s Nijemcima". 16 Nepoverenje u zapadne saveznike, koji podravaju kralja i njegovu vladu i pruaju pomo kolaboracionisti Drai Mihailoviu u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta, iako su znali za njegovu saradnju s okupatorima i kvislinzima, postojalo je jo od ustanikih dana. Rukovodstvo NOP-a je, tavie, bilo uvereno da je Draa Mihailovi odbio saradnju s partizanima i otpoeo borbu protiv njih upravo na mig iz Londona". Njemu je bilo jasno da britanska politika tei da odri svoj uticaj i steene pozicije na Balkanu i da e, u cilju ostvarenja svojih imperijalistikih ciljeva, davati podrku onim snagama u zemlji koje e podravati tu politiku. A te su snage, prirodno, bile one koje su se okupljale i organizovale u etnikom pokretu Drae Mihailovia. Nije, dakle, bilo sumnje da e britanska vlada nastojati da se u Jugoslaviji sprei pobeda narodnooslobodilakog pokreta, kojim rukovodi Komunistika partija, i ne dozvoli promena drutvenog ureenja, a time i gubitak pozicija u
15

Isto, tom 14, str. 90, 95. Isto, str. 154, 201. 27

tom znaajnom delu Evrope. Bila je, otud, i razumljiva bojazan od iskrcavanja angloamerikih trupa na Balkansko poluostrvo jer bi one u to nije bilo sumnje pod maskom osloboenja zemlje od okupatora, nastojale da, ako treba, i oruanom intervencijom ugue narodinooslobodilaki pokret i predaju vlast jugoslovenskoj vladi, odnosno njenoj etnikoj vojsci. Na mogunost saveznike invazije na Balkan u Vrhovnom tabu NOVJ ozbiljno se raunalo. I, razumljivo, strepelo od nje. O tome se, prirodno, nije javno govorilo, ali se u poverljivim direktivama Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog taba ukazivalo na tu opasnost. Tito je, tako, u pismu Centralnom komitetu KP Hrvatske od 8. aprila 1942, obavetavajui ga o dolasku u Jugoslaviju vie britanskih vojnih misija", i dovodei u vezu njihov dolazak s pojaanom borbom etnika protiv partizana, s njihovim mukim napadima na partizanske tabove i partijske aktiviste i puevima koje su izazivali u partizanskim jedinicama, kao i s povezivanjem etnikih tabova s okupatorima, nedvosmisleno ukazao na pravi smisao britanske politike i njen stav prema narodnooslobodilakom pokretu, otvoreno je osudivi. O tome je Tito pisao sledee: Radi vaeg ravnanja, ali ne za iri publicitet, mi smo duni da vas obavijestimo o vrlo interesantnim stvarima koje smo nepobitno utvrdili. Naime, mi znamo pozitivno da Engleska u Jugoslaviji preko svojih agenata ne podrava nas, nego, naprotiv, raspiruje sukobe izmeu nas i nekih grupa kao to su vojni etnici itd. Ona podrava razne etnike bande isto tako kao i Nijemci, s tim da nas napadaju. Engleskoj politici je stalo, i mi za to imamo dokaza, da u Jugoslaviji to vie zamuti, da kompromituje narodnooslobodilaku borbu i da u momentu kada za to bude zgodna situacija, to jest kada se Italija presaldumi u njeno naruje i ostavi Hitlera, iskrca svoje trupe u Dalmaciju i druga mjesta, da se pojavi ovdje kao spasilac i da izvede zemlju iz haosa. U tu svrhu ve je dolo u Jugoslaviju oko 10 njenih tzv. 'vojnih misija' (radilo se, u stvari, 0 etiri misije: kapetana Hadsona (D. T. Hudson), majora Atertona (T. Atherton), majora Eliota (C. Elliot) 1 porunika Rapoteca prim. M. L.), koje sada po
28

raznim mjestima Jugoslavije vre svoju prljavu rabotu". 17 Titovo verovanje da se Englezi pripremaju za iskrcavanje na jadransku obalu bilo je potvreno i izjavom porunika Nedeljkovia, lana Atertonove vojne misije koju je britanska SOE sluba uputila februara 1942. u Jugoslaviju. ,,Nedeljkovi smatra da Englezi pripremaju teren za iskrcavanje svojih trupa u Dalmaciji im Italija ostavi Hitlera i poe na sporazum s Englezima", stajalo je u Titovom telegramu upuenom 7. aprila Moskvi,18 (V. Dedijer navodi da se Pavle Savi, ifrant Vrhovnog taba, sea da je bio stigao jedan telegram iz Moskve, u kome se skree panja Vrhovnom tabu o mogunosti otvaranja drugog fronta na Balkanu i ulaska anglo-amerikih trupa u Jugoslaviju, s tim da unite partizane", ali da se kopija tog telegrama ne nalazi u arhivu CK SKJ"). 19 A u telegramu koji je 26. avgusta 1942. uputio Moskvi, traei od Generaltaba Crvene armije pomo u ratnom materijalu, Tito se osvrnuo i na sluaj otvaranja drugog fronta na Balkanu": partizani su ,,u stanju da unite sve komunikacije i da stvore vojsku od najmanje 500.000 boraca", ali da bi prisustvo jedinica Crvene armije na Balkanu bilo mnogo poeljnije kod naih naroda od ostalih saveznikih jedinica". 20 O iskrcavanju saveznikih trupa na Balkan u bliskoj budunosti i o negativnim reperkusijama koje bi ono imalo po narodnooslobodilaki pokret u Jugoslaviji, ne iskljuujui i mogunost oruanog sukoba s njima, pisao je Titu Kardelj, ija je miljenja Tito osobito uvaavao. U pismu koje je 17. januara 1943. uputio iz Slovenije Titu Kardelj je ovako ocenjivao situaciju koja bi nastala u sluaju iskrcavanja: Jako je verovatno da e doi do engleske intervencije na Balkanu. Istina, nai dosadanji uspesi su tako obimni da ih engleski imperijalisti nee moi da obiu, a da ne dou u sukob sa SSSR-om, a kamoli da pokuavaju ve u samom poetku (sa) nasilnom likvidacijom naih snaga. No, samo prisustvo Engleza na
17 18 19 20

J. B. Tito, Sabrana djela, tom 9, str. 207. Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, br. 1942/12. V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju J. B. Tita, knj. 2, str. 755. J. B. Tito, Sabrana djela, tom 11, str. 245. 29

naem terenu dalo bi naoj reakciji mogunost ujedinjavanja i uvrivanja svojih vojnih formacija. Nema sumnje da bi dolo do ujedinjavanja svih reakcionarnih snaga, od Nedia i Pavelia do HSS, SDS itd. . . . Ja i ne raunam na najteu mogunost ali je i ne iskljuujem mogunost oruanog sukoba sa imperijalistikim interventima, nego prosto sa mogunou da intervencija doe ovamo u 'legalnoj' formi, kao saveznik, koji e nas kao vojnu snagu formalno priznati, ali koji e samim svojim prisustvom stvoriti mogunost da i reakcija formira svoju vojsku i da se osloni na elemente sadanjih okupatorskih reima i na one mase koje mi svojom akcijom i propagandom nismo uspeli da zahvatimo u na politiki uticaj. Kolebljivci e se pod uticaj em tue intervencije osloniti na reakciju, koja e se eventualno pojaviti pod demokratskim zastavama. Nema sumnje da bi u takvom sluaju mogla situacija i odnos snaga bitno da se promene na nau tetu. ak ako emo u isto vreme mi dobiti legalnu pomo sa strane SSSR-a, na e poloaj ipak biti teak. Osim toga drim da mi kod toga moramo raunati na sukob imperijalizma sa SSSR-om u razliitom obliku . . . Drim da je nova jugoslovenska 'vlada' u Londonu rezultat odlune volje engleskih imperijalista da ove baze (teritoriju Jugoslavije prim M. L.) ne prepuste SSSR-u". 21 Uverenje da e se anglo-amerike trupe iskrcati na Balkan uvrivalo se u Vrhovnom tabu sve vie, ukoliko se rat u severnoj Africi bliio kraju i pribliavao junoj i jugoistonoj Evropi. Pobedonosna bitka kod El Alamejna i uspeni desanti saveznikih trupa u severnoj Africi potkraj 1942. nagovetavali su da je bitka za Sredozemlje dobijena i da e dalji invazioni ciljevi saveznika biti usmereni na jug Evrope. Bilo je, stoga, prirodno oekivati da e se pojaati zainteresovanost Britanije za Balkan, posebno za Jugoslaviju. I to ne samo zbog vojno-strategijskih potreba i najoptimalnijih uslova za uspean ishod invazije, budui da je u Jugoslaviji ve bilo stvoreno jedno svojevrsno savezniko ratite na kome je dejstvovala snana armija koja je vrsto drala zalee znatnog dela jadranske obale, ve i
11

Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, br. 1943/49.

30

radi ostvarenja dalekosenih politikih ciljeva: da se, ako treba i silom oruja, ugui revolucionarni pokret koji je vodila Komunistika partija Jugoslavije i koji je stekao vrste pozicije u zemlji i, tako, otvorenom intervencijom sprei da to znaajno podruje na jugoistoku Evrope, koje je bilo od posebne vanosti za britansku imperijalistiku politiku, bude izgubljeno. eril je, sigurno, i pre svega, imao to u vidu kada je na sastancima sa Ruzveltom u Kazablanci, januara, i u Vaingtonu, maja 1943, insistirao na invaziji na Balkan, na udarac u meki trbuh" Evrope, jer se preko Jadrana kako je uveravao najlake dolazi u srce evropske tvrave". I u danima velike okupatorske ofanzive Vajs", koja je Vrhovni tab stavila pred ogromne tekoe, Tito nije smetao s uma mogunost saveznikog iskrcavanja. On je opravdano zakljuio da su i okupatori raunali na tu mogunost i da su, upravo zbog toga, i preduzeli tako zamane ofanzivne operacije, urei da u toku zime, pre nego bi dolo do invazije, razbiju partizanske snage i unite Titovu dravu" u zaleu obale, kako bi oslobodili vitalne komunikacije koje iz unutranjosti vode ka jadranskoj obali i uvrstili odbrambene poloaje na njoj. I pregrupaciju nemakih divizija u drugoj polovini marta, po zavretku ofanzive, Tito je doveo u vezu sa pripremom trupa za spreavanje invazije. Izvetavajui Moskvu o koncentraciji nemakih trupa du eleznike pruge Sarajevo Viegrad, on je naveo da to nije samo protiv nas, ve i radi obezbeenja od iskrcavanja Saveznika na Balkan". 22 Prirodno je bilo da je Tito mobilizaciju glavnih etnikih snaga iz Hercegovine, Crne Gore, Sandaka i istone Bosne i njihovo upuivanje na zapad, u veliku operaciju" protiv partizanske slobodne teritorije, dovodio u vezu sa oekivanim saveznikim iskrcavanjem. On je raunao da je Draa Mihailovi, upravo u oekivanju tog iskrcavanja, i planirao da te istorijske dogaaje doeka to spremnije, kao pobednik nad partizanima. I kasnije, kad god se postavljalo pitanje iskrcavanja saveznikih trupa na tlu Jugoslavije, Tito se nije ustruavao da jasno i nedvosmisleno istakne protivljenje takvom poduhvatu koji bi bio izvren bez saglasnosti Vrhovnog taba
** J. B. Tito, Sabrana djela, tom 14, br. 1943/613. 31

NOVJ. Tako je i generalu Maklejnu (Fitzroy Maclean), efu britanske vojne misije, na pitanje kakav bi bio stav Vrhovnog taba u sluaju saveznikog iskrcavanja, makar s manjim snagama, na jugoslovensku obalu, energino odgovorio da to ne bi bilo poeljno ni celishodno. Obavetavajui o tome Moskvu, Tito je 12. oktobra 1943. javio: Mi neemo dozvoliti ovo iskrcavanje bez nae saglasnosti i spremni smo da se suprotstavimo i silom". 23 I u leto 1944, kada se inilo da bi do iskrcavanja saveznikih trupa moglo doi, Tito je svoje protivljenje izneo u pismu koje je 5. jula sa Visa uputio Staljinu, traei da SSSR prui NOP-u pomo u naoruanju i u odbrani politike i vojne samostalnosti" nove Jugoslavije. Tito je ukazivao na politiku Engleza prema Srbiji, gde se na sve mogue naine pokuava pojaati pozicije pristalica kralja, odnosno etnika a oslabiti nae pozicije" i traio pomo da bi mogli to prije rijeiti pitanje Srbije, koje je za nas vrlo vano, jer od toga zavisi konaan uspjeh u stvaranju demokratske federativne Jugoslavije". Istiui da bi najjau podrku narodnooslobodilakom pokretu Sovjetski Savez pruio ako bi Crvena armija nadirala preko Karpata i Rumunije u pravcu juga", jer bi time bili spreeni mnogi planovi na Balkanu sa strane onih koji ele da pomou razdora uvrste svoje pozicije", Tito je izrazio protivljenje iskrcavanju saveznikih trupa na Balkan. Saveznici sada jo nisu pred nas postavili pitanje njihovog iskrcavanja na teritoriji Jugoslavije", stoji dalje u pismu. Moram da kaem da takvo iskrcavanje nama ne bi bilo drago, jer sam uveren da e nam praviti neprilike u zemlji, zbog ega bi moglo dolaziti do raznih sukoba". Tito je ponovio stav da bi do iskrcavanja, ukoliko se na njemu bude insistiralo i njegova neophodnost pravdala optesaveznikim interesima borbe protiv Nemake, moglo doi samo na osnovu sporazuma, odnosno pristanka rukovodstva nove Jugoslavije Vrhovnog taba i Nacionalnog komiteta. Ali ako doe do pregovora o iskrcavanju", stoji dalje u Titovom pismu, ,,mi emo predloiti da to budu to manje snage i, ako se prihvati, uglavnom na sektoru Istre i Hrvatskog primorja (gde etniki pokret nije imao nikakvog uticaj a prim. M. L . ) . . . U sluaju iskrcavanja mi ne moemo pristati na njihovu ma kakvu vojnu ili civil Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ-KI, br. 1943/613. 32

nu vlast u naoj zemlji, koju Saveznici uspostavljaju tamo gdje dolaze, jer kod nas postoji kako vojna tako i civilna vlast. Isto tako neemo pristati da bilo kakva naa jedinica bude pod njihovom komandom". 24 U stavu da ni jedna saveznika armija ne moe da stupi na teritoriju Jugoslavije bez odobrenja njenog rukovodstva Tito je istrajao do kraja rata. Tako su trupe Crvene armije, u jesen 1944, ule na teritoriju Jugoslavije na osnovu sporazuma postignutog izmeu Tita i Staljina, odnosno Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije i vlade Sovjetskog Saveza. 25 Na iskrcavanje saveznikih trupa se, dakle, stalno raunalo i strepelo od njega. Pogotovo poetkom 1943, kada je Operativna grupa divizija NOVJ, pod neposrednom komandom Vrhovnog taba, bila prinuena da u svom nastupanju na istok, ka Crnoj Gori, Sandaku i Srbiji, vodi teke borbe na Neretvi, da vodi dramatinu bitku za ranjenike". Bez obzira na to da li se tada, i kasnije, u najviim tabovima zapadnih saveznika ozbiljno raunalo na iskrcavanje na Balkan i da li su o tome postojali neki planovi (o emu, u nedostatku dovoljno pouzdanih izvora, meu istoriarima postoje neslaganja), 28 injenica je da se ta mogunost u Vrhovnom tabu NOVJ uzimala kao izvesna, gotovo sigurna. Na mogunost saveznikog iskrcavanja na Balkan je, i te kako, i sa velikim nadanjima, raunala i etnika Vrhovna komanda. Draa Mihailovi je, uostalom, vojnu i politiku koncepciju etnikog pokreta, poznatu strategiju
Bonpochi H C T O P H M K n HaijHOHaJiHOM c o J i H f l a p H o c r a " ,
24

25 Oslobodilaki rat 1965, knj. 2, str. 297. 26 Vojni istoriar pukovnik Mehmedija Boji tvrdi da su britanske vojne vlasti, poetkom marta 1943, u jeku bitke na Neretvi, traile od jugoslovenske izbeglike vlade da im dostavi plan za invaziju Jugoslavije". Takav plan, bolje rei predlog, koji je sugerisao da se iskrcavanje saveznikih trupa izvri na crnogorsku obalu i da se one u nastupanju kroz Jugoslaviju oslanjaju na formacije D. Mihailovia, bio je tvrdi Boji sainjen i ve 12. marta dostavljen nadlenim organima. Neizvesno je, navodi on dalje, da li je to bilo sraunato kao obmana nemakih i italijanskih vrhovnih komandi, ali se zna da su britanski generaltabovi ipak pravili varijante takvog invazionog plana na jugoslovensku jadransku obalu i da je Mihailovi bio o tome obaveten" (Politika", 26. mart 1983.).

c c 1984. rofl. JVs 9 ( f l o K y M e H T M M H T e p C T p . 318). naroda Jugoslavije 19411945, Beograd,

33

ekanja" (koja mu je sugerisana iz Londona), temeljio na oekivanju tog odsudnog istorijskog trenutka kada e angloa m e r i k e invazione trupe stii u Jugoslaviju i pruiti punu podrku etnicima u uspostavljanju njihove vlasti. Nestrpljivo oekujui to iskrcavanje, Mihailovi je, kako je ve reeno, jo u drugoj polovini 1942. i planirao svoju veliku operaciju" protiv partizanske drave" u zapadnoj Bosni. Njenim uspenim ishodom, raunao je on, bile bi unitene glavne partizanske snage a etnika vojska bi ostala jedina vojna snaga u zemlji kojoj bi saveznici predali vlast. 27 Velika koncentracija operativnih etnikih jedinica na Neretvi preduzeta je s ciljem da se, u saradnji s okupatorskim trupama, glavnini partizanskih snaga zada konaan udarac i iskrcavanje sveznikih trupa doeka sa to vrim pozicijama. I pokolj muslimanskog ivlja u Sandaku i jugoistonoj Bosni, februara 1943, izvren je da bi se stvorio isti srpski koridor" i spojile teritorije Srbije, istone Bosne, Orne Gore i Hercegovine, a patom i Dalmacije i Like, i tako, sa prostranom teritorijom pod vlau etnika, doekali saveznici. Pribliavalo se, dakle, kako je Mihailovi raunao, ostvarenje njegovog strategijskog cilja i potvrivala opravdanost politike ekanja" onog istorijskog trenutka kada e se saveznike trupe iskrcati u Jugoslaviji da bi se tek tada preduzeo opti napad na okupatora". Do vrih uverenja o saveznikoj invaziji na Balkan, koja bi usledila ve na prolee 1943, Mihailovi je doao jo u jesen 1942. Obavetenja o tome preneli su mu emisari jugoslovenske izbeglike vlade, oficiri Plea i Trbojevi, koji su iz Kaira stigli u njegov tab. Njihove poruke koje su, po njihovom uveravanju, predstavljale gledita engleske vlade i saveznike komande" glasile su: Afrika e biti oiena od osovinskih trupa do prolea 1943, nakon ega e britanske invazione snage imati odreene ruke za dejstva na Balkanu, a pri iskrcavanju e im sadejstvovati etnike snage u Jugoslaviji. 28
27 O tome vidi: M. Lekovi, Planovi D. Mihailovia o unitenju partizanske drave" u zapadnoj Bosni u drugoj polovini 1942, Zbornik Prvo zasedanje AVNOJ-a", Biha, 1966; B. Latas, etnici D. Mihailovia u borbi za unitenje Bihake republike", Zbornik AVNOJ i NOB u BiH", Beograd, 1974. 28 J. Marjanovi, Borbe na Neretvi i Sutjesci u svetlosti saveznikih planova za iskrcavanje na Balkan, Zbornik Neretva Sutjeska 1943", Beograd, 1969.

34

Ista uveravanja o iskrcavanju saveznikih trupa na Balkan Mihailovi je dobio i od britanske vojne misije s pukovnikom V. S. Bejlijem (W. S. Bailey) na elu, koja je krajem decembra 1942. stigla u njegov tab u selu Lipovu, kod Kolaina. Bejli mu je, kako je Mihailovi izjavio na sasluanju, stavio do znanja da e se anglo-amerike trupe iskrcati u Jugoslaviji i da je on, stoga, preduzeo mere da bi to spremnije doekao invaziju: razradio je i svim komandantima dostavio operacijske direktive za sluaj opteg napada na okupatora. Takav momenat rekao je Mihailovi bilo bi iskrcavanje saveznika na jadranskoj obali. Seam se da se prvo imala da oslobodi itava zona du obale i da bi za to bile angaovane sledee snage: snage iz stare Crne Gore zajedno sa Hercegovcima imale su da dejstvuju du obale u pravcu Splita; dinarske (naziv po planini Dinari prim. M. L.) snage u svom pravcu na ovoj prostoriji, a like snage du Hrvatskog primorja da izbiju na Suak". 29 Ostvarenje ovih planova je, razumljivo, podrazumevalo prethodno unitenje partizanskih snaga. Uveren da iskrcavanje anglo-amerikih trupa predstoji neposredno, u bliskoj budunosti, Mihailovi je 24. januara 1943. uputio potinjenim komandantima irom zemlje raspis u kome je, izmeu ostalog, stajalo: Nai saveznici preko radija ukazuju na vane i velike odluke ovih dana . .. Pripremajte se na odsudnu akciju. Raistite teren svuda od komunista da bismo imali odreene ruke za odsudni momenat". 30 O nareenju koje je Draa Mihailovi dobio da dri ustanike spremne za borbu prilikom iskrcavanja" izvestio je Vrhovnu komandu Vermahta ef nemake vojno-obavetajne slube admiral Kanaris (Canaris), upozorivi na ozbiljnu opasnost od invazije saveznikih trupa na Balkan. 31 Na mogunost, bolje rei na verovatnost invazije saveznika na Balkan raunali su, kao to je reeno, i okupatorske komande, koje su i preduzele mere da je spremno doekaju, odnosno osujete: da najpre, jo u toku zime, snanom ofan28 Zapisnik sa sasluanja D. Mihailovia (izvod objavljen u Politici Ekspres", 10. jul, 1982). 50 Arhiv VII, k. 299, reg. br. 18/128. 31 Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-77, r. 875, s. 56231658.

35

ivom razbiju Titovu dravu" i unite partizanske snage i da potom razoruaju etnike. Bilo je posve prirodno to su nemaka i italijanska vrhovna komanda postavile kao neodloan i hitan zadatak da likvidiraju jugoslovensko ratite koje je, zbog nepovoljnog razvoja situacije na istonom i severnoafrikom frontu, te mogueg iskrcavanja saveznikih trupa na Balkan, moglo da veoma ozbiljno otea odbranu evropske tvrave" na njenom junom delu. U Jugoslaviji je Narodnooslobodilaka vojska ako se tako moe rei predstavljala jednu iskrcanu" armiju koja je mogla da znatno olaka savezniku invaziju. I sam Hitler je bio veoma zabrinut i, kako je izjavio, preneraen" snagom partizanske vojske koja je ozbiljno oteavala odbranu Balkana. Procenjujui gde bi najpre moglo doi do invazije saveznikih trupa, on je u prvi plan isticao Balkan. O tome je obavestio Musolinija u pismima koja mu je u toku februara u dva navrata (16. februara i neutvrenog datuma) uputio, naglaavajui u njima da je zabrinut za poloaj na Balkanu". Rasprostranjenost Titovih pobunjenikih organizacija", jadao se Hitler Musoliniju, predmet je preneraenja i brige. Jedva imamo vremena da suzbijemo ustanak, ako elimo izbei opasnost napada na nau pozadinu u sluaju anglosaksonskog iskrcavanja na Balkanu . . . Pokae li se nemoguim, Due, da razoruamo i komuniste i etnike i da zaista umirimo zemlju, planut e ustanak kod saveznikog iskrcavanja, linije prema Peloponezu bie odseene i naih e se nekoliko divizija morati boriti protiv komunista i etnika. Same italijanske trupe ne mogu spreiti iskrcavanje na Peloponezu ili Jadranu. Verujem, Due, da postoje stanoviti zadaci koje nije mogue izvriti jednostavno pomou politike vestine. U njih treba unositi silu, bez obzira na cenu u ljudskim ivotima. Smirivanje te zone Balkana nalazi se meu takvim zadacima. Ako se dogaaji budu odvijali kao to sam to gore opisao, imaemo, dakle, u asu saveznikog iskrcavanja takvu situaciju da e nemake divizije biti prisiljene da suzbiju bande partizana, a ne da nam stoje
36

na raspolaganju kao efikasne odbrambene trupe za borbu s invazionom armijom". 32 Uverena da e se operacijom Vajs" postii glavni cilj da e biti razbijena Titova drava" i unitene glavne snage Narodnooslobodilake vojske, nemaka Vrhovna komanda je predvidela da po zavretku te operacije preduzme novu, kojom e, kako je Hitler naloio, biti razoruane etnike snage. Taj, u osnovi, paradoksalan zadatak razoruati kolaboracionistike snage koje su svojom borbom protiv partizana pruale dragocenu pomo okupatorima u pacifikaciji zemlje nametao se zbog opasnosti da e se one, u sluaju saveznikog iskrcavanja, prikljuiti invazionim trupama i postati neprijateljske. U pomenutom pismu od 16. februara Hitler je upozorio Musolinija da se, koliko god izgledala privlana misao izigravati jedne protiv drugih (partizane protiv etnika prim M. L.), ta taktika ne isplati u situaciji kad predstoji saveznika invazija na Balkan". Mislim", isticao je Hitler, da se to ne isplati od asa kad se ti elementi slau u jednom pitanju: u bezgraninoj mrnji prema Italiji i Nemakoj". U duhu tih Hitlerovih direktiva i nareenja Vrhovne komande Vermahta, komandant Jugoistoka general-pukovnik Ler je razradio zadatke potinjenih jedinica na jugoistoku Evrope. Ocenjujui situaciju na Sredozemlju, on je u svom nareenju od 15. februara (koje je nosilo naziv Odbrana i komandovanje na Jugoistoku") naznaio da treba pripremiti sve mere koje su nune u sluaju neprijateljskog iskrcavanja na Balkanu", odnosno da treba preduzeti konano smirenje pozadine i unitenje ustanika i bandi svih vrsta". 33 A ve 14. marta Ler je predloio Vrhovnoj komandi da se pristupi izvoenju operacije Svare", tj. razoruanju etnika na teritoriji Hercegovine, Sandaka i Crne Gore, jer je bio uveren da se u dolini Neretve zavrava unitenje glavnine partizanskih snaga i da etnici kao saveznici vie nisu potrebni. Njegov predlog je Hitler 30. marta odobrio. Nakon unitenja Titove komunistike drave", stajalo je u nareenju Hitlerovog Glavnog stana, treba pristupiti unitenju organizacije i oruanih snaga nacionalnog srpstva
Hitler e Mussolini Letere e documenti", Milano, 1946, s. 128136. 83 Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-78, r. 344. s. 630155257. 37
32

pod komandom Drae Mihailovia, da bi se obezbedila pozadina u sluaju neprijateljskog iskrcavanja na Balkanu. Borbena dejstva izvoditi brzo i bezobzirno". Naglaeno je, dalje, da je Fireru naroito stalo da se akcija dri u strogoj tajnosti s obzirom na uske veze komandanta D. Mihailovia sa italijanskim vlastima". 34 Upozorenje je bilo umesno jer se znalo da e Italijani i pored saglasnosti da se etnioi imaju razoruati, saglasnosti koja je bila samo formalna, na reima, iznuena i dalje podravati te kolaboracionistike jedinice bez kojih ne bi mogli drati najvei deo svoje okupacione zone, onaj u zaleu obale, i da e upozoriti etnike tabove im budu saznali da e Nemci pristupiti razoruanju njihovih jedinica. Hitlerove sumnje da se Italijani nee pridravati preuzetih obaveza i da je njihova saglasnost sa predvienom akcijom razoruanja etnika nakon unitenja partizanske drave" (ikoju su na sastanku odranom u Hitlerovom Glavnom stanu 18. i 19. decembra 1942. dali grof ano, ministar spoljnih poslova, i maral Kavalero, naelnik Glavnog generaltaba) bila formalna, bile su opravdane. Italijani, zaista, nisu nameravali da razoruaju etnike jedinice svoje etnike", kako su ih opravdano nazivali i lie se tako odanog i pouzdanog saveznika u borbi protiv partizana. Prema zabeleci (promemoriji") generala Robotija (Robotti), na sastanku koji je general Ambrozio, naelnik Generaltaba, odrao 3. marta u Rimu sa komandantima italijanskih trupa u Jugoslaviji generalom Roboti j em, komandantom 2. armije, i generalom Birolijem, guvernerom Crne Gore, zauzet je upravo takav stav: da se odugovlai sa tom akcijom, da se ona odloi dok se ne zavri stvarno unitenje partizana", koje se a to su italijanski generali i te kako dobro znali nee nekad ostvariti, odnosno bogzna kada", kako je Roboti rekao. Ambrozio je, dodue, reda radi, upoznao Robotija i Birolija da su Nemci nepopustljivi i uporni u odluci da se etnici razoruaju i da Hitler, koji rauna na moguu englesku invaziju na Balkan, nee da uje za italijanske razloge i da posmatra etnike apsolutno kao budue neprijatelje koje treba razoruati i unititi". Na sastanku koji je sa pomenuta tri generala odrao iste veeri Musolini se saglasio sa njihovim stavom da se na konkretno i od54

Zbornik, tom XII, knj. 3, str. 191.

38

luno izvrenje razoruanja etnika moe prei tek poto partizani budu uniteni", a da Nemce treba uveravati da imamo nameru da izvrimo to razoruanje". 35 Musolini i njegovi generali, kao to se vidi, nisu bili iskreni prema Nemoima koji se, pak, nisu mogli pouzdati u postojanost njihovog saveznitva. Nije bilo iskljueno, ega se Hitler pribojavao, da bi Italija u pogodnom trenutku mogla ispasti iz Osovine, pa ak i prei na stranu saveznike koalicije. U tom sluaju bi italijanske trupe, veoma brojne u Jugoslaviji, mogle postati, zajedno sa etnicima, znaajan inilac angloamerike strategije i politike u Jugoslaviji. I, tako, dok e nemaki komandanti unitavanje glavnine partizanskih snaga uzimati kao gotovu injenicu i pripremati se za razoruanje etnika, situacija u bici na Neretvi e se bitno izmeniti, a oekivanja generala Ler a bie izneverena. Glavna operativna grupa NOVJ nee biti unitena, kako je Ler prebrzo zakljuio, ve e se probiti preko Neretve i razbiti etnike i italijanske snage na svom nezadrivom nastupanju na istok, ka Crnoj Gori i Sandaku, ostvarujui uspeno svoj strategijski cilj. Pod ovakvim okolnostima", nemaki poslanik u NDH Kae pisae 30. marta ministru spoljnih poslova Rajha Ribentropu nije celishodno da mi sada preduzimamo razoruanje tamonjih etnika". 36 I general Ler e uvideti svoju zabludu da partizanske snage nisu unitene u bici na Neretvi, te e 1. aprila obavestiti Vrhovnu komandu da je jakim neprijateljskim snagama uspelo da izbegnu unitenje blagovremenim izvlaenjem" i da su uspesi koje su postigli u borbi protiv etnika posluili komunistima da ponovo ojaaju". I tako e nemaki tabovi biti prinueni da izmene cilj predstojee operacije Svare": ona e sredinom maja biti preduzeta ,,u cilju unitenja komunistikih snaga koje su se probile prema jugoistoku i jedinica D. Mihailovia u Hrvatskoj (misli se na Hercegovinu, koja je bila u sastavu NDH prim. M. L.) i Crnoj Gori", kako je Ler izvestio Vrhovnu komandu, obrazloivi to injenicom da su se pretpostavke za ovaj poduhvat potpuno izmenile, jer se vie nije radilo o tome da se ostatak etnika rasturi". ,,5tavie" naglasio je on sada se Tito nalazi sa jakim i vrlo
35 3

Zbornik, tom IV, knj. U, dok. br. 185. Arhiv VII, mikrofilm London N-12, s. N 3052748. 39

borbenim snagama u severnoj Crnoj Gori". 37 Planovi o razoruanju etnika vie nisu imali smisla i opravdanja. Njihove glavne snage, koje su februara 1943. kretale u svoju veliku operaciju" protiv partizanske drave" u zapadnoj Bosni i Hrvatskoj, u poslednju bitku s komunistima" u kojoj e, kako su vrsto verovali, biti ostvareno definitivno unitenje partizana", bile su u bitkama na Neretvi i Drini, marta i aprila 1943, od strane Operativne grupe divizija NOVJ razbijene u tolikoj meri da vie nisu predstavljale iole znaajnu snagu od koje bi trebalo strepeti u sluaju saveznikog iskrcavanja (radilo se o ostatku etnika", kako je Ler opravdano zakljuio). Nemake trupe u Crnoj Gori i Hercegovini e, dodue, u duhu Hitlerovog nareenja, razoruati izvestan broj etnika, 38 ali e i dalje, sve do kraja rata, ne samo tolerisati etniki pokret i etnike jedinice, ve se i oslanjati na njih, pruajui im pomo i saraujui s njima u borbama protiv Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije.
Isto, mikrofilm NAV-N-T-78, r. 332, s. 629003572. Sredinom maja 1943. su nemake trupe na teritoriji Crne Gore, Sandaka i Hercegovine, ogluujui se o proteste Italijana, razoruale oko 4.000 etnika, koji nisu pruili nikakav otpor ve su posluno doli na zborna mesta i predali oruje. Dranje etnika je, kako stoji u jednom nemakom izvetaju, bilo prijateljsko. etnici su, ak, izraavali elju da se bore protiv komunista pod nemakim vodstvom". etniki komandant major Pavle urii je 10. maja, u razgovoru s potpukovnikom Hajncom (Heinz), oficirom za vezu, izjavio da stavlja na raspolaganje etniku miliciju za borbu protiv Tita", da nakon unitenja Tita garantuje razoruanje svojih ljudi" i da je spreman da se sa delom svojih ljudi bori na Istoku protiv komunizma pod nemakim rukovodstvom" (Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-315, r. 64, s. 6534; Zbornik, tom XII, knj. 3, dok. br. 63, 65).
38 37

Na sektoru 98. puka 1. brdske divizije u rejonu Kolaina bile su, zajedno sa nemakim trupama, u borbama protiv partizana angaovane etnike jedinice, koje su se pokazale verne i pouzdane". Bilo je to reenje" izvetava nemaki komandant koje je nametnula nuda i samo takvom reenju moemo zahvaliti to smo uspeli da u tekim borbama zauzmemo i oistimo visove zapadno od Kolaina... U svakoj etnikoj jedinici bio je po jedan nemaki narednik kao taktiki stareina, a podnarednik kao komandir odeljenja" (Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-315, r. 64, s. 119496; Zbornik, tom XII, knj. 3, dok. br. 65, 67). Od etnika je bila formirana i jedna pomona jedinica, takozvani Nosaki bataljon 54", koju su Nemci koristili za noenje ranjenika i ratnog materijala na teko prohodnom planinskom zemljitu (Isto, s. 118689). 40

Kao to se vidi, rukovodstva svih odluujuih faktora u Jugoslaviji i okupatora i narodnooslobodilakog i etnikog pokreta bila su poetkom 1943. uverena da predstoji iskrcavanje saveznikih trupa na Balkanu. Predstojali su odluujui dogaaji koje je trebalo spremno doekati. Stoga su i vrhovne komande Nemake i Italije, i Vrhovni tab NOVJ, i etnika Vrhovna komanda preduzeli mere koje bi im obezbedile ostvarenje stratekih ciljeva: okupatori su preduzeli zamane vojne operacije, dotad najvee u Jugoslaviji, protiv glavnih partizanskih snaga u zapadnim i centralnim delovima zemlje da bi likvidirali slobodnu teritoriju u zaleu obale (tzv. Titovu dravu" ili Bihaku republiku") i uvrstili odbranu, kako bi spremno doekali invazione trupe, ukoliko bi pokuale da se iskrcaju na jadransku obalu, predvidevi istovremeno da po unitenju partizanskih snaga razoruaju i etnike jedinice, za koje su opravdano bili uvereni da e se prikljuiti invazionim trupama; rukovodstvo Narodnooslobodilakog pokreta, svesno opasnosti koje bi se, u sluaju iskrcavanja anglo-amerikih trupa u Jugoslaviju i njihovog spajanja sa etnikim snagama, dobro naoruanim i opremljenim od Italijana, nadvile nad narodnooslobodilakim pokretom, ozbiljno ugroavajui tekovine postignute u jednoipogodinjim tekim borbama protiv okupatora, kvislinga i kolaboracionista, preduzelo je odluno nastupanje sa Operativnom grupom divizija na istok, ka Hercegovini, jugoistonoj Bosni, Crnoj Gori i Sandaku, da bi razbilo glavne etnike snage koje su se, pod neposrednim rukovodstvom Drae Mihailovia, nalazile u tim oblastima, izdano potpomagane od Italijana, i tako spreilo ili otealo realizaciju britanske intervencionistike politike protiv NOP-a, uz oslonac na vojnu snagu etnika; etnika Vrhovna komanda je, pak, mobiliui glavninu svojih operativnih snaga, pristupila izvoenju svoje velike operacije" protiv slobodne partizanske teritorije u zapadnoj Bosni i Hrvatskoj da bi, zajedno sa okupatorskim trupama, unitila osnovnu snagu Narodnooslobodilake vojske i tako, !kao jedini respektujui vojni inilac u zemlji, spremno doekala invaziju saveznikih trupa i uz njihovu pomo preuzela vlast. Ve krajem februara i prvih dana marta 1943. izgledalo je da se planovi okupatora i etnika uspeno ostvaruju. Ne41

make trupe su, uprkos viednevnim ogorenim odbrambenim borbama hrvatskih i krajikih divizija, prodrle u Bihaku republiku" i nastavile nadiranje ka dolini Neretve kamo se uputila Operativna grupa divizija NOVJ sa vie hiljada ranjenika. etnike snage su se, pak, u velikom broju, ve nalazile na levoj obali Neretve i u rejonu Mostara, dok su druge pristizale iz Crne Gore, Sandaka, istone Bosne i Hercegovine, a Baovieva grupacija iz Dalmacije, planirajui da tu, zajedno sa okupatorskim trupama, unite partizane. Operativna grupa Vrhovnog taba se, uprkos velikim pobedama nad italijanskim snagama u Prozoru i u dolinama Rame i Neretve, nala u veoma tekoj, kritinoj situaciji. Ne uspevi da zauzme Konjic i obezbedi jedini pogodni pravac kojim bi se sa ranjenicima probijala preko Neretve na istok i ustremila na etniku grupaciju, inila je oajnike pokuaje da zadri i odbaci nemake trupe koje su sa zapada i severa, od Livna, Bugojna i Sarajeva, nastupale ka Neretvi, kako bi spasila ranjenike i dobila u vremenu da pristupi veoma tekom, ali u toj situaciji jedino moguem izlazu forsiranju Neretve i proboju preko planinskog masiva Prenja. U takvoj, veoma sloenoj situaciji dolo je do pregovora delegacije Vrhovnog taba NOVJ sa nemakim vojnim i upravnim vlastima u NDH, na kojima je, pored pregovora 0 razmeni zarobljenika, Vrhovni tab pokuao da nametne 1 razgovore o priznanju Narodnooslobodilake vojske kao zaraene strane i, u vezi s tim, primene odredaba ratnih konvencija na njene zarobljene pripadnike i ranjenike, kao i o privremenoj obustavi neprijateljstva u nadi da e se eventualno dobiti u vremenu i olakati situacija u kojoj je Operativna grupa divizija vodila dramatinu bitku za spaavanje ranjenika.

42

PRELIMINARNI RAZGOVORI U GORNJEM VAKUFU

Zarobljavanje nemakog majora Strekera povod za pregovore o razmeni zarobljenika


U jeku najeih borbi u bici na Neretvi zarobljen je 4. marta 1943. jedan nemaki vii oficir major Artur treker (Arthur Strecker), komandant 3. bataljona 738. grenadirskog puka 718. peadijske divizije. Ovaj na izgled obian dogaaj, kakvi se u ratu esto deavaju, imae poseban, izuzetan znaaj, jer e biti povod vanim zbivanjima koja e ubrzo uslediti i koja e dobiti ire, dalekosene politike dimenzije i reperkusije. Upravo zbog toga, kao i zbog neobinih okolnosti pod kojima je taj nemaki oficir zarobljen, bie zanimljivo opisati taj dogaaj. Krajem februara 1943. bitka na Neretvi je dostizala kulminaciju. Operativna grupa divizija NOVJ, optereena sa oko 3.500 ranjenika, nala se u izvanredno tekoj, gotovo kritinoj situaciji. Nastojanja da se zauzme Konjic, preko kojeg je bio predvien prodor preko Neretve na istok, u duhu strategijskog plana Vrhovnog taba, i izvri prebacivanje i transport velike mase ranjenika i bolesnika, nisu dala oekivane rezultate. Uprkos viednevnim napadima (od 20. do 26. februara) jedinica 1. proleterske i 3. udarne divizije, otpor branilaca nije mogao biti slomljen. U kritinoj situaciji, kada su borbe ve voene u gradu, italijansko-domobranskoj posadi stigli su u pomo oko 2.000 etnika i jedna nemaka borbena grupa (Anaker"), koja je prodrla iz Sarajeva preko Ivan-planine. Pomo etnika bila je vrlo efikasna. I komandant italijanske divizije Mure" (Murge") veoma se pohvalno izrazio o pomoi koju su etnici pruili
43

njegovom ugroenom bataljonu u Konjicu. Partizanske snage estoko su napale danas, 23. ovog meseca, garnizon Konjic artiljerijskom vatrom minobacaa", izveStio je on Komandu 6. armijskog korpusa. Garnizon saoptava da je primio poziv za predaju za 18 asova danas 23. ovog meseca, na koji je garnizon odgovorio vatrom. Snage pravoslavnih V. A. C. (dobrovoljaca antikomunista, kako su Italijani nazivali etnike prim. M. L.), koje su nadole, jako su angaovane sa neprijateljem u zoni Bijela . . ,"39 I Nemci su rado prihvatili angaovanje etnikih snaga u odbrani Konjica. etniki komandant kapetan Vojislav Lukaevi je odmah, prilikom stupanja u kontakt sa nemakim jedinicama, ostvario saradnju sa komandantom nemakog puka. 40 Uvidevi da u novonastaloj situaciji, kada su okupatorske i etnike snage (etnika Konjika grupa pod komandom kapetana Lukaevia imala je 1. marta oko 5.500 etnika) postigle nadmo, nema vie izgleda za uspean ishod borbi za Konjic, Vrhovni tab je odustao od daljih napada. Situacija se, tako, na tom, glavnom, pravcu bitno izmenila: iz Konjica je, niz dolinu Neretve ka Jablanici, dolo do nastupanja neprijateljskih snaga, dok su partizanske jedinice bile prinuene da preu u odbranu. 41 Vie uspeha je postignuto na junom pravcu, nizvodno prema Mostaru. Tamo su jake etnike snage, jaine oko 4.200 etnika, pod komandom pukovnika Baja Staniia, zajedno sa i talijanskim trupama i uz podrku avijacije i tenkova, 27. februara prele u napad uz dolinu Neretve, ali ih je 2. proleterska divizija najpre zadrala, a zatim, u protivnapadu, odbacila ka Mostaru. Po miljenju majora Ostojia, zbog ovog neuspeha dovedena je u pitanje realizacija plana o unitenju komunista u depu Neretve" kojim je trebalo izbiti na Jablanicu i potpuno odsei odstupnicu komunistima k Prozoru". Ceo moj plan e pasti u vodu, a ovakvu priliku za unitavanje boljevika vie neemo imati", obavetavao je on jetko kapetana Lukaevia, dodavi da je sramota to obe Staniieve kolone, jaine oko 4.200 etnika,
Arhiv VII, Fond IA, k. 28/A/9. Arhiv VII, Fond CA, k. 289, reg. br. 9/1. 41 Arhiv VII, Fond CA, k. 2, reg. br. 18/1; k. 141, reg. br. 16/6; k. 289, reg. br. 8/1; Zbornik, tom IV, knj. 10, dok. br. 164 i 166.
40 39

44

kojima je sadejstvovalo oko 1.000 italijanskih vojnika, nisu uradile nita i nisu mrdnule s mesta". 42 Tako se, uprkos odbijanju neprijateljskog napada sa juga, sa pravca Mostara, zbog neuspelog zauzimanja Konjica li nadiranja nemakih trupa sa severa, severozapada i zapada ka dolini Neretve, Operativna grupa nala sabijena na relativno uzanom prostoru u rejonu Prozora, Jablanice i Konjica. Najkritinije je bilo na pravcu Gornji VakufProzor, gde su nemake trupe (717. peadijska divizija i jedan puk 718. peadijske divizije), uz sadejstvo jedinica NDH, izbile na prilaze Prozora i Sita, neposredno ugrozivi ranjenike koji su se prikupljali u Prozorskoj kotlini. Ozbiljna opasnost je i dalje pretila sa juga, sa pravca Mostara, od jakih snaga itali janskog 6. armijskog korpusa i grupacije Staniievih etnika. Na levoj, pak, obali Neretve bila je u toku koncentracija jakih etnikih snaga koje su se pripremale da zajedno sa italijanskim i nemakim trupama nastave dejstva preko Neretve i uestvuju u unitavanju opkoljenih partizanskih snaga. U takvoj, neobino tekoj, situaciji odrana je 28. februara u selu Graanici, u dolini Rame, zajednika sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog taba NOVJ na kojoj su, pored lanova tih najviih rukovodstava narodnooslobodilakog pokreta i njegove oruane sile (Tita, Aleksandra Rankovia, Milovana ilasa, Ivana Milutinovia, Sretena Zujovia i Moe Pi jade), prisustvovali i predsednik Izvrnog odbora AVNOJ-a dr Ivan Ribar i komandanti i politiki komesari 1. i 2. proleterske divizije Koa Popovi, Peko Dapevi, Filip Kljaji i Mitar Baki i komandant 3. udarne divizije Pero Cetkovi. Vrhovni komandant je izloio situaciju i objasnio svoju operativnu zamisao: da se, najpre, sa glavninom Operativne grupe izvri snaan protivudar na pravcu Gornjeg Vakufa, kako bi se razbile neprijateljske snage i otklonila opasnost koja se nadvila nad ranjenicima, a da se potom izvri proboj cele grupacije i ranjenika preko Neretve i pristupi unitavanju etnikih snaga. U toku 1. i 2. marta, dok su dve divizije Operativne grupe (1. i 2. proleterska) uurbano vrile pokrete iz doli Arhiv VII, Fond CA, k. 293, reg. br. 3/1; k. 165, reg. br. 3/419; k. 133, reg. br. 40/6; k. 280, reg. br. 8/1 i 9/1; Zbornik, tom IV, knj. 10, dok. br. 143 i 176; knj. 11, dok. br. 170. 45

ne Neretve ka frontu prema Gornjem Vakufu, nemake trupe su uz jaku podrku artiljerije, tenkova i avijacije izvodile snaan napad ka Prozoru i uspele da zauzmu severoistone padine planine Radue. Nastupile su dramatine borbe u kojima su nemake trupe bile zadrane, a 3. marta je otpoeo snaan protivnapad glavnine Operativne grupe (devet brigada) u kome su neprijateljske snage bile odbaene ka Gornjem Vakufu. Sa poloaja na Makljenu Tito je neposredno rukovodio protivudarom. Sledeeg dana, 4. marta, uspeno je nastavljen protivnapad partizanskih snaga. Na sredinjem delu fronta, u zahvatu druma Gornji Vakuf Prozor, vodio je odbrambene borbe bataljon majora Strekera. Kako su na njegovom levom krilu partizanske snage izvrile dublji prodor, zapretivi da ugroze pozadinu njegovog bataljona, moj or Streker je pourio u Gornji Vakuf, u sedite taba puka, da bi se lino, od komandanta puka pukovnika Fogela (Vogel), potanko upoznao sa situacijom i saznao ta se, zapravo, tamo, kod njegovog suseda na levom krilu, zbilo. Prethodno je odredio da ga, do svog povratka, na dunosti zamenjuje komandir 12. ete porunik Vizner (Wiesner). U tabu puka u Gornjem Vakufu", naveo je Streker u svom izvetaju o zarobljavanju" koji je podneo nakon putanja iz partizanskog zarobljenitva, 43 saznao sam da su partizani tamo izvrili napad u pozadinu naih linija, ali da je posle teke borbe napad odbijen. U toku razgovora s komandantom puka pukovnikom Fogelom primljen je radiogram iz mog bataljona da su partizani posle jednog napada s jugozapadnog pravca zauzeli vis 1188 na desnom krilu. U pratnji etiri kurira-konjanika, preko Uzrija i Jelae, ubrzanim tempom od jahao sam u bataljon". Dok je major Streker hitao ka svom komandnom mestu, situacija se na poloajima izmenila. Druga proleterska brigada je, zajedno sa delovima 7. banijske, na levom krilu, ;i 1. dalmatinske brigade, na desnom krilu, izvrila snaan napad na poloaje inemakih jedinica juno od Gornjeg Vakufa. Poto je 737. grenadirski puk bio nateran na povlaenje prema Voljicima, to je Streker ovom
43 Arhiv Vojnoistorijskog instituta JNA, mikrofon NAV-N-T-315, snimci 144852.

46

bataljonu ostao nezatien desni bok. Porunik Vizner je odmah povio desno krilo bataljona da bi izbegao obuhvat partizana sa padina Kobile (k. 1370). No, naglo se pogorala situacija i na levom krilu bataljona. Tamo je 1. bataljon 2. proleterske brigade razbio poloaje 1. bataljona 750. grenadirskog puka na Crnom vrhu, s druge strane druma Prozor Gornji Vakuf, i odbacio ga na kotu 803, iznad velike okuke. Partizani su nezadrivo nastavili juri, preli drum kod zaseoka Trlice i uputili se ka Makovcu. Strekerov bataljon se naao u vrlo tekoj situaciji i porunik Vizner je naredio povlaenje na novu liniju, koja se protezala od sela Mraaja, preko kote 957, do kote 803. Izvetaj o povlaenju bataljona Vizner je uputio u tab puka, u Gornji Vakuf. Major Streker je, u meuvremenu, hitao ka svom komandnom mestu, ne znajui da se njegov bataljon povukao. Otprilike u okolini kote 935" nastavlja Streker otpustio sam tri kurira sa svim konjima i s jednim kurirom krenuo peke prema komandnom mestu bataljona. Borbena buka se nije ula. Poto tab bataljona nisam zatekao na onom mestu gde sam ga napustio, krenuo sam kroz jednu dolinu u pravcu kote 952. Upravo kada smo ja i moj kurir u blizini kote 952 hitali da iziemo iz jedne male doline, obrasle gustim bunjem, bili smo iznenada sa svih strana obasuti snopovima puanih zrna, delom s udaljenosti 1520 metara. uli smo uzvike na srpskom jeziku i uvideli da su nas partizani opkolili. Odmah smo odgovorili vatrom, pokuavajui u isto vreme da se kroz gusto bunje probijemo nazad. Pokazalo se, meutim, da nema nikakvog izgleda da umaknemo iz udolja, opkoljenog od oko 4050 partizana, i zato smo se morali predati". Zarobljenici su, vezanih ruku, sprovedeni u Stab 2. proleterske divizije koji se nalazio na jednom visu severozapadno od Makljena. lanovi taba su pokuali da od majora Strekera dobiju podatke o sastavu, jaini i planovima neprijateljskih jedinica, ali se u itome nije uspelo zbog odbijanja nemakog oficira da d bilo kakva obavetenja. 44
44 M. Lekovi, Dragoceni zarobljenik", Front" br. 7, 16. februar 1973.

47

O zarobljavanju nemakog majora bio je odmah radio-putem obaveten Vrhovni tab, gde je vest primljena s neskrivenim zadovoljstvom jer se radilo o prvom nemakom viem oficiru koga su partizani zarobili. Tom dogaaju je pridat poseban znaaj i zbog toga to se, kako je u Vrhovnom tabu ocenjeno, ukazala prilika da se ponudom za razmenu zarobljenog majora obnove i uspeno okonaju pregovori o razmeni zarobljenika koji su dva meseca ranije bili prekinuti. Moglo bi se, naime, oekivati da e sada, kada je u pitanju jedan vii oficir, komandant bataljona, nemaka strana biti zainteresovana za razmenu zarobljenika i da e prihvatiti ponudu o pregovorima. Razmatrajui tu mogunost, u Vrhovnom tabu se dolo na ideju da se na pregovorima o razmeni zarobljenika, ukoliko bi do njih dolo, postavi i pitanje priznanja Narodnooslobodilakoj vojsci statusa zaraene strane i, u vezi s tim, prihvatamja obaveze da se u tretmanu ratnih zarobljenika i ranjenika primenjuju odredbe meunarodne konvencije. O tim pitanjima se ve razgovaralo na poslednjem sastanku partizanskih i nemakih pregovaraa odranom 17. novembra 1942. blizu Livna, kada se pregovaralo o razmeni zarobljenika (posade oborenog bombardera, nemakih privrednih strunjaka iz Jajca i oficira NDH zarobljenih u Bihau). Na tim pregovorima su sa nemake strane uestvovali inenjer Hans Ot (Hans Ott), kapetani Hans Hejs (Hans Heyss), oficiri za vojnu privredu, i Alfred Hajnrih (Alfred Heinrich), specijalni referent Ajnzac-komande policije i slube bezbednosti (Einsatz-commando Polizei und Sieherh eitsdients) u Sarajevu koji se prestavio kao Kulih (Kulich), dok su partizanski pregovarai bili dr Vladimir Velebit Vlatko (pod pseudonimom Vladimir Petrovi) i kapetan Mihovil Tartalja Mia.45 Pored pregovora o razmeni zarobljenika, koji se nisu zavrili uspeno,48 na sastanku je bilo rei i o zahtevu partizanske
S. Odri, Neostvareni planovi", Naprijed, Zagreb, 1961, str. 81. etiri dana kasnije, 21. novembra, kod Livna je izvrena razmena 27 zarobljenih partizana sa taocima koje su partizani odveli prilikom povlaenja iz Livna", kako stoji u izvetaju Orinikog voda iz Livna (Arhiv VII, k. 62, reg. br. 5/4-2 i 1/4-2). Meu razmenjenim pripadnicima NOP-a, nije, meutim, bilo lica koje su partizanski pregovarai traili na sastanku od 17. novembra. 48
45 48

strane da se Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije prizna kao zaraena strana, to su Nemci od samog poetka ustanka i organizovanja narodnooslobodilake borbe odbijali da prihvate, istiui da su borbe partizana, koje smatraju banditima, neregularne i da se prema pripadnicima Narodinoslobodilake vojske ne mogu primenjivati odredbe meunarodnog ratnog prava. Kako nemaki pregovarai nisu bili ovlaeni da o tim pitanjima razgovaraju, ito su im partizanski delegati uruili pismo Vrhovnog taba za nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj general-potpukovnika Edmunda Gleza fon Horstenaua. Pismo nije sauvano, ali je izvesno da je u njemu, pored pitanja koja su se odnosila na razmenu zarobljenika, bilo rei i o zahtevu za priznanje Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije kao zaraene strane. Na to pismo, meutim, od Nemaca nije stigao odgovor. Po oceni Vrhovnog taba trebalo je sada, kada se raunalo da se ukazala prilika za obnovu, odnosno nastavak pregovara, pokuati da se ponovo pokrenu razgovori o tim pitanjima, prvenstveno zbog ranjenika, kako bi se dobio pristanak nemake strane da se oni tretiraju u duhu meunarodne konvencije. Briga za sudbinu oko etiri hiljade ranjenika i bolesnika koji su se nalazili u tekoj situaciji u rejonu Prozora morila je tih dana Tita i partizanske tabove. Iz dotadanjeg toka operacije, koja je dostizala kulminaciju, nosei u sebi sve neizvesnosti oko sudbine ranjenika, bilo je oigledno da je bitka koju je Operativna grupa divizija ve vie dana vodila da bi se izvukla ispod udara veoma jakih nemakih snaga i izbegla okruenje sve vie postajala grevita bitka za ranjenike, za njihovo spasavanje. Ni ubrzana evakuacija ranjenika i bolesnika i njihovo prikupljanje u Prozorskoj kotlini, blie dolini Neretve preko koje se nameravalo probijati na istok u pravcu Crne Gore i Sandaka, ni uspean protivudar kod Gornjeg Vakufa koji je upravo bio u toku i kojim su nemake trupe bile odbaene ka Bugojnu, nisu trajnije otklonili opasnost koja je i dalje ozbiljno pretila ranjenicima. Moralo se, dakle, raunati i sa time da vei broj ranjenika i bolesnika, pogotovo onih najteih, nepokretnih, nee biti spasen i da e ih Nemci, kako su to i dotad inili sa partizanskim zarobljenicima, pobiti. Trebalo je, stoga, pokuati da se, uporedo s razgovorima o razmeni majora trekera i ostalih zarob49

ljenika, zatrai od nemake strane da se Narodnooslobodilakoj vojsci prizna status zaraene strane, jer je to ona faktiki bila, izrastavi u gotovo dvogodinjoj borbi u snanu i dobro organiizovanu armiju sa svim bitnim obelejima jedne regularne vojske, i da se, shodno tome, prema njenim zarobljenim pripadnicima, pogotovo ranjenicima, imaju primenjivati odredbe meunarodnih konvencija o ratnim zarobljenicima i ranjenicima. Uz to, kako su Tito i njegovi najblii saradnici koji su se toga dana nalazili s njim u seditu Vrhovnog taba u jednoj vodenici na reci Prozorici (Rankovi, ilas i Pijade) zakljuili, moglo se nemakoj strani predloiti da se privremeno, dok pregovori budu trajali, obustave neprijateljstva. 47 Raunalo se da su u dotadanjim jednoipomesenim borbama, a naroito posle poraza kod Gornjeg Vakufa, nemake trupe iscrpljene i da im je potreban predah. Obostrana obustava borbenih dejstava bila bi za partizansku stranu i te kako korisna jer bi se dobilo u vremenu i stvorili povoljniji uslovi da se Operativna grupa divizija, osloboena pritiska nemakih divizija sa zapada i severa, iz rejona Livna, Bugojna i Konjica, ustremi na etnike snage na levoj obali Neretve, razbije ih i otvori put za dalji prodor na istok u duhu strategijskog plana Vrhovnog taba. Trebalo je Nemce zavarati, neutralizirati" ih, kako je Tito govorio, nudei im neke prividne ustupke. Raunalo se da bi nemaka strana bila zainteresovana za primirje ako bi joj se pruila uveravanja da partizanske snage nee dejstvovati severno od demarkacione linije, u nemakoj okupacionoj zoni, ve da e nastupati samo preko Neretve, u italijanskoj zoni, da bi tamo razbile etnike koji se pripremaju da se prikljue angloamerikim trupama, ukoliko se one budu iskrcale na jadransku obalu. Na takvu se mogunost, kako je ve reeno, tada ozbiljno raunalo u vrhovnim komandama kako etnikoj i nemakoj, tako i partizanskoj. Da partizanske snage ne nameravaju dejstvovati preko demarkacione linije,
47 U svojim memoarima ilas taj dogovor Tita, Rankovia. Pijade i sebe naziva sednicom Centralnog komiteta KPJ i navodi da je ona odrana istog dana ili dan posle razbijanja etnika na Neretvi, tj. poto je otvoren prolaz preko Prenja", to bi znailo da je to bilo 7. ili 8. marta. Taj dogovor je, meutim, bio 4. marta, onog dana kada je zarobljen major Streker (M. ilas, Une guerre dans la guerre Yougoslavie 1945", Paris, 1979, str. 342).

50

moglo je kao dokaz biti zaustavljanje njihovih jedinica koje su u protivudaru kod Gornjeg Vakufa gonile razbijene nemake jedinice. Trebalo je, dalje, uveriti Nemce da bi se partizanske snage, posle prelaska Neretve i razbijanja etnika, prebacile u Sandak, na teritoriju u italijanskoj okupacionoj zoni, gde bi, udaljene od komunikacija i vanijih privrednih objekata, najmanje smetale Nemcima, jer ne bi ugroavale njihove vojne i privredne interese. Ideja o ovom predlogu, o nekoj vrsti neutralne zone, potekla je od generala Horstenaua. Prema izvetaju upravitelja Kotarske oblasti u Livnu, upuenom 14. oktobra 1942. Glavnom stanu poglavnika, koji je kao zarobljenik imao priliku da razgovara sa lanom Vrhovnog taba dr Vladom Petroviem (Velebitom prim. M. L.), bivim advokatom iz Zagreba", i nekim partizanskim vodeim linostima, i da od njih sazna za misiju partizanskog pregovaraa Marijana Stilinovia u Zagrebu, avgusta 1942. i za njegove razgovore sa Horstenauom, nemaki general je ponudio partizanima jednu teritoriju da se oni kao najjaa vojna snaga na Balkanu primire, da e ih Nemci tolerisati i da e na toj teritoriji partizani biti suvereni", a za uzvrat da partizani dozvole Nemcima da izvoze u Nemaku rude i ostale sirovine i poljoprivredne proizvode". 48 Izgledi da bi takva ponuda sa nemake strane bila prihvaena bili su, dodue, mali, ali je trebalo, ipak, pokuati sa tom diplomatskom akcijom", u stvari nekom vrstom ratne varke. Ako ni zbog ega drugog, a ono radi umirenja savesti da je uinjeno sve da se ranjenici spasu od masakriranja koje bi bilo izvreno nad njima, ukoliko bi pali u ruke neprijatelja na to se, prirodno, moralo raunati. 49 im je dobio vest o zarobljavanju nemakog majora, Tito je naredio tabu 2. proleterske divizije da se zarobArhiv VII, k. 65, reg. for. 43/5-1. Nemci su zarobljene partizane najee streljali, ogluujui se o odredbe meunarodne konvencije. U jednom telegramu koji je Nemako poslanstvo dobilo 19. novembra 1943. od Ministarstva spoljnih poslova, stoji, izmeu ostalog, da se odobravaju pregovori s partizanima o pitanju razmene zarobljenika, ali da ,,ma kakvi zahtevi partizana u smislu koji bi nemake vlasti pismeno obavezivali da se pridravaju meunarodnih odredaba o postupku sa zarobljenicima i ranjenicima moraju naelno da se odbiju, jer takvi obostrani sporazumi sadre i priznanje Tita kao ratujue strane" (Arhiv VII, mikrofilm London 9, s. H 303042).
49 48

ljenik odmah sprovede u Vrhovni tab. Kako je Streker naveo u pomenutom izvetaju o svom zarobljavanju", on je u toku noi autom sproveden u Operativno odeljenje taba grupe" koje se nalazilo ,,u jednom mlinu udaljenom 10 km od Prozora". Njemu, razumljivo, nije bilo reeno da se nalazi u Vrhovnom tabu i da je priveden pred vrhovnog komandanta Tita i lanove Vrhovnog taba Rankovia, ilasa i Pijade. Streker dalje navodi da su, pored ostalih, bili bivi predsednik Narodne skuptine Jugoslavije demokrata dr Ribar i profesor Markovi". Sto se profesora Markovia" tie, re je o Milovanu ilasu, koji se tim imenom predstavio. Po dolasku u Vrhovni tab, Strekeru je, uz izvinjenje to je sproveden vezanih ruku, data obilata veera" kako je sam rekao. U razgovoru koji je potom usledio (Streker ga je nazvao zabavnim razgovorom") bilo je rei 0 mnogim pitanjima, a dominirala su, razumljivo, ona obavetajne prirode koja se, kako je to uobiajeno, postavljaju zarobljenicima da bi se od njih dobili podaci o numeraciji, jaini i rasporedu protivnikih jedinica i planovima njihovih tabova. Partizanski rukovodioci su, kako Streker navodi, bili posebno zainteresovani za planove i namere nemakih snaga u rejonu Gornjeg Vakufa, a postavljali su i pitanje zato se nemake jedinice bore protiv partizana 1 kakav je stav Nernaca prema etnicima. Streker nije eleo da d nikakve podatke, to je i Tito u svom telegramu upuenom 8. marta Izvrnom komitetu Kominterne potvrdio. 50 Strekeru su, zatim, data objanjenja o ciljevima za koje se Narodnooslobodilaka armija bori. Njih je on, u pomenutom izvetaju, ovako interpretirao: Poto je jugoslovenski narod u 1941. godini sramno naputen od svoje vlade i kako je od tada cela zemlja morala da pod novom vladom u Hrvatskoj i pod okupacijskom vlau podnosi strahovite muke, to je Narodnooslobodilaka armija uzela kao cilj osloboenje zemlje od okupatora. Najveu prepreku na tom putu u sopstvenoj zemlji predstavljaju etnici i zato je njihovo unitenje postavljeno kao prvi cilj. Osim toga, partizani se bore protiv ustaa, Italijana, Nemaca, a tek na dru50

Josip Broz Tito, Sabrana djela, tom 14, str. 136.

52

gom mestu protiv hrvatskih domobrana. Mada ne postoji namera da se borba prenese preko granica Nemake, ipak se ovom borbom eli da prui pomo Sovjetskoj Rusiji, jer samo pobedom internacionalnog komunizma nad kapitalistikom Nemakom sa Hitlerom, Geringem, Mesermitom i Krupom kao najveim kapitalistima, a docnije nad Engleskom i Amerikom, pruie se garantija za bolju budunost oveanstva. Rauna se da e najkasnije za tri meseca Sovjetska armija izvoj evati pobedu i u trenutku prelaska granica Nemake, odnosno Poljske od strane Sovjetske armije, Engleska i Amerika e istovremeno obrazovati Dragi front na raznim mestima june Evrope, a naroito u Italiji. Italijanski narod vie ne veru je u pobedu Musolinija i Hitlera, a italijanska armija ve je potpuno proeta komunizmom. U tabovima i kod politikih komesara moglo se esto uoiti da se nerado vodi borba protiv nemakog naroda i da se narod ne identifikuje sa samim Hitlerom. Za italijansku armiju se kae da poseduje vrlo slabu borbenu vrednost. U saradnji italijanskih generala sa nacionalnim etnicima uoava se opasnost za Nemaku poto se vrsto veru je da je pomo koja se upuuje etnicima u hrani, municiji i novcu engleskog porekla." Strekerova interpretacija razgovora u Vrhovnom tabu bila je uglavnom tana. Napisao je ono to je zapamtio iz razgovora koji je te noi vodio, kao i ono to je uo od svojih sagovornika, vodeih linosti Narodnooslobodilakog pokreta, dodavi i ono to je saznao i u drugim tabovima (2. proleterske brigade i 1. i 2. proleterske divizije). Reeno mu je, to je on, uostalom, znao (jer se sa svojom jedinicom borio protiv partizana jo od leta 1941) da je osloboenje zemlje od okupatora osnovni cilj narodnooslobodilake borbe i da glavnu prepreku ostvarenju tog cilja predstavljaju etnici, zbog ega je njihovo unitenje primaran zadatak Narodnooslobodilake vojske. Ukazano je i na injenicu da etnike podravaju i snabdevaju Englezi i da sa njima sarauju Italijani to moe predstavljati opasnost za Nemaku. Bio je to nagovetaj onoga to e se pokuati u razgovorima sa nemakim komandama o razmeni majora trekera i drugih zarobljenika, ukoliko do njih doe, neka vrsta pripre53

manja terena: da se Nemcima predloi da se privremeno obustave dejstva, kako bi se partizanske jedinice mogle angaovati u borbama sa etnicima, nakon ega e se prebaciti na teritoriju (mislilo se na Sandak) sa koje nee ugroavati nemake garnizone i njihove vojne i privredne objekte. I, na kraju, napisao je Streker, bilo je rei o pitanjima kojima se utiru putevi za razgovore sa nemakom komandom". To se, svakako, odnosilo u prvom redu na razmenu zarobljenika, o emu su ve voeni pregovori koji su, na alost, bili prekinuti. U vezi s tim, pie Streker, zamoljen sam da napiem jedno pismo nemakoj komandi u kome se u vezi ranijih predloga trai to hitniji sastanak komandanata i dodela teritorije". Major Streker je, razumljivo, prihvatio predlog, jer je i sam bio veoma zainteresovan da doe do pregovora o razmeni zarobljenika koji bi, ukoliko se budu uspeno zavrili, doneli i njegovo osloboenje. Jo iste veeri napisao je pismo za generala Horstenaua, adresovano na tab svoje 718. divizije u Sarajevu, i ono je sledeeg jutra upueno po kuriru (verovatno istom onom koji je bio zarobljen sa Strekerom) ka nemakim poloajima kod Gornjeg Vakufa. Pismo nije sauvano, ali se njegova sadrina sa dosta pouzdanosti moe naslutiti: javljao je o svom zarobljavanju i o predlogu partizanske komande da se povedu pregovori 0 razmeni zarobljenika, o priznanju Narodnooslobodilake vojske kao zaraene strane i o dodeli teritorije" partizanskim snagama, na koju bi se one prebacile. Nemci nisu morali nagaati o kojoj je partizanskoj komandi" re, jer su isuvie dobro znali da se u dolini Neretve sa glavnim partizanskim snagama nalazi njihov Vrhovni tab. Neizvesno je da li se uz Streker ovo pismo nalazio i pismeni predlog Vrhovnog taba. U jednom radiogramu koji je Operativno odeljenje taba 718. divizije uputilo 9. marta komandantu nemakih trupa u Hrvatskoj generalu Litersu kae se da je major Streker, komandant 3. bataljona 738. puka, zarobljen 3. marta (greka treba: 4. marta) 1 da je uputio jedno posebno pismo Narodnooslobodilake vojske u kome se, izmeu ostalog, iznosi zahtev za voenje pregovora o razmeni zarobljenika i o priznanju narodnooslobodilakoj vojsci statusa zaraene strane i trai da se
54

utvrdi vreme i mesto odravanja zajednikog sastanka. 51 I ilas u svojim memoarima tvrdi da je Nemcima upueno pismo, ali da na njemu nije stajao ni peat Vrhovnog taba ni potpis Titov, nego neke nae jedinice". 52 Strekerovo pismo je jo istog dana, 5. marta, stiglo u tab 717. divizije u Bugojnu, koji ga je, smatrajui sebe nenadlenim za donoenje bilo kakve odluke, prosledio vioj komandi. Pismo je 6. ili 7. marta stiglo u tab komandanta nemakih trupa u Hrvatskoj general-major a Rudolfa Litersa, koji se nalazio u Slavonskom Brodu. O tome se nalaze podaci u telegramu italijanskog oficira za vezu pri Litersovom tabu majora Bobia (Bobbio), upuenom 12. marta Komandi 2. italijanske armije i tabovima 6. i 18. armijskog korpusa: Major Streker, komandant 3. bataljona, zarobljen je. Komandant nemakih trupa u Hrvatskoj primio je od majora Streker a pismo u kome se gospodinu generalu dostavlja poziv Vrhovnog taba NOV Jugoslavije da poalje delegata u svrhu razgovora o eventualnom priznanju Titove armije za zaraenu silu. Na spomenuti zahtev nije odgovoreno". 53 I general Liters se, razumljivo, kao komandant jedinica koje izvode vojne operacije protiv partizanskih snaga, smatrao nenadlenim za uspostavljanje kontakata sa predstavnicima neprijateljske strane. Stoga i nije odgovorio na spomenuti zahtev" Vrhovnog taba NOVJ, ve je Strekerovo pismo uputio u Zagreb generalu Horstenauu, kome je i bilo namenjeno i u iju su nadlenost spadala pitanja te vrste. Horstenau se, uostalom, mogao o tome konsultovati i sa diplomatskim predstavnikom, nemakim poslanikom u NDH Zigfridom Kaeom. Horstenau je pismu majora Strekera, odnosno predlogu Vrhovnog taba NOVJ o voenju pregovora, poklonio punu panju, zakljuivi da predlog treba prihvatiti, jer se radilo o izbavljenju iz partizanskog zarobljenitva jednog vieg nemakog oficira i veeg broja vojnika i privrednih strunjaka. On je i ranije smatrao da je za nemaku stranu korisno da uspostavi i odrava vezu sa partizanskim vrhovnim tabom i bio je spreman da lino primi njegove pred51 52 53

Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-315, r. 2264, s. 514, 731. M. ilas, cit. delo, str. 342. Zbornik, tom IV, knj. 11, dok. br. 213. 55

stavnike, kako je to ve jednom, krajem avgusta 1942, uinio, primivi partizanskog pregovaraa Marijana Stilinovia, koji je, pod imenom Sreko unjevari, kao predstavnik Vrhovnog taba, vodio razgovore o razmeni nemakih strunjaka iz firme Hanza-Lajhtmetal" zarobljenih u Livnu. 54 0 tome je Has Ot, glavni nemaki pregovara, po povratku iz Zagreba u Vrhovni tab, 3. septembra lino obavestio Tita, 55 koji je zakljuio da o tome, kao uostalom i o svim drugim vanijim pitanjima, treba obavestiti Moskvu. U telegramu koji je 14. oktobra uputio Izvrnom komitetu Kominterne Tito je, uz molbu da se ne objavi izvor te vesti, javio da je inenjer Ot doneo iz Zagreba prijedlog za pregovore izmeu predstavnika Vrhovnog taba i jednog njemakog Opunomoenog generala (Gleza fon Horstenaua prim. M. L.)", dodavi da su oni to inili ve nekoliko puta, ali mi smo odbijali sve te pregovore", i traei od Kominterne njeno miljenje. 56 General Horstenau je, oigledno, realnije nego je to inila Vrhovna komanda Vermahta procenjivao snagu i vitalnost Narodnooslobodilake vojske, zakljuivi, na osnovu dotadanjih iskustava, da se ona nikakvim vojnim merama ne moe unititi. Njemu je sa najvieg mesta bilo nareeno da je, zajedno sa komandantom nemakih trupa u Hrvatskoj, odgovoran za podruje Hrvatske" i da je potinjen komandantu Jugoistoka generalu Leru. Kako je u Lerovom nareenju od 15. februara 1943 (Odbrana i komandovanje na Jugoistoku") stajalo da se moe oekivati da u dogledno vreme" moe doi do invazije na Balkanskom poluostrvu 1 da se mora raunati sa time da e ovaj napad biti podran od strane ustanika u zapadnim balkanskim zemljama", te da treba ..preuzeti konano smirenje pozadine i unitenje ustanika i bandi svih vrsta u sadejstvu sa italijanskom 2. armijom", to je bilo razumljivo da je Horstenau zakljuio da sa svoje strane mora preuzeti sve to bi doprinelo izvrenju tog zadatka, odnosno smirenju pozadine" na poverenom mu podruju preko kojeg se, komunikacijom Zagreb Beograd, odvija znatan deo ratnog transporta za
54 M. Stilinovi, ..Ratni dnevnik", JAZU, Zagreb, 1965; Arhiv VII, k. 153-a, reg. br. 11/5-21; k. 65, reg. br. 19/3-1. 55 Arhiv VII, mikrofilm London 19, s. 31130010. 56 J. B. Tito, Sabrana djela, tom 12, str. 15.

56

trupe Komande Jugoistoka. 57 Ako se to ve ne moe postii vojnim merama, u to se bio toliko puta uverio, onda je bilo razumno pokuati i drugim merama pregovorima. Horstenau je, uz to, smatrao da partizanske snage treba priznati kao zaraenu stranu". Toga su miljenja bili i general-pukovnik Ler, komandant Jugoistoka i njegov naelnik taba general-potpukovnik Herman Fer (Hermann Fritsch), koji su predlagali Vrhovnoj komandi Vermabta da Titove jedinice, koje su se sve vie sistematski borile, prizna kao zaraenu stranu". 5 8 Neizvesno je da li je o Streker ovom pismu i predlogu Vrhovnog taba Horstenau upoznao svoje pretpostavljene pre nego je 9. marta poruio generalu Litersu, komandantu nemakih trupa u Hrvatskoj, ije su jedinice izvodile operacije u dolini Neretve, da obavesti partizanski Vrhovni tab da nemaka strana prihvata predlog o razgovorima i da on organizuje sastanak sa partizanskim delegatima. Horstenau je, uostalom, ve imao Lerovo odobrenje da se moe stupati u kontakte s partizanskim Vrhovnim tabom. U razgovoru koji su njih dvojica vodili 15. decembra 1942, kako stoji u zapisniku sa tog sastanka, Ler nema nita protiv stupanja u vezu s Titom jedino u informativne svrhe i to preko posrednika", uz napomenu da pri tom nemaka strana ,,ne treba da se suvie mnogo ispoljava". 59 Liters je ocenio da bi najprikladnije bilo da se t a j sastanak odri u tabu 717. peadijske divizije, jer je taj tab ve bio obaveten o pokrenutim namerama" partizana, poto je preko njega i stiglo Streker ovo pismo. Stoga je istog dana u 22,45 asova uputio komandantu divizije generalu Benignusu Dipoldu (Benignus Dippold) sledee nareenje: ,,U vezi pisma majora Strekera od 4. 3. 1943. treba saoptiti Vrhovnom tabu ustanika da je Nemaka komanda spremna da primi jednog opunomoenog delegata.
Zbornik, tom XII, knj. 3, dok. br. 21. Dr Karl Hnilicka, Bihaka republika i jugoslovenski partizanski pokret u ogledalu njemakih izvora i ocjena njemakih generala koji su komandovali na Jugoistoku", Zbornik radova Prvo zasedanje AVNOJ-a", Biha, 1967. 59 Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-501, r. 267, s. 4378.
58 57

57

Kao termin predvia se 12. 3. Mesto sastanka je Bugojno. Garantuje se bezbednost delegata". 60 Ve sledeeg jutra, 10. marta, iz taba 717. peadijske divizije upuena je poruka Vrhovnom tabu da uputi svog delegata (ili delegate) u Bugojno.

Forsiranjem Neretve uspeno je prebroena najkritinija faza bitke za ranjenike


Istog jutra kada je trekerovo pismo upueno nemakoj komandi Vrhovni tab je, uz napomenu strogo poverljivo, nikome ne govoriti nita", saoptio svoju odluku o forsiranju Neretve i o prodoru na istok. Odluili smo da naim glavnim snagama i ranjenicima nadiremo pravcem: ProzorJablaniicaPrenj i dalje k istoku", pisao je Tito 5. marta tabovima divizija Operativne grupe. Ukoliko je do tog trenutka i postojala dilema o pravcu proboja na sever prema srednjoj Bosni, to je poslednjih dana ozbiljno uzimano u obzir, ili na istok, preko Neretve, u duhu ranije usvojenog strategijskog plana sada je bilo jasno: Operativna grupa e se, zajedno s ranjenicima, probijati preko Neretve i Prenja ka Hercegovini, Crnoj Gori i Sandaku! Uspeno izvedenim protivudarom kod Gornjeg Vakufa i odbacivanjem neprijatelja ka Bugojnu bila je za izvesno vreme otklonjena opasnost koja se bila neposrerdno i pretei nadvila nad sudbinom ranjenika u Prozorskoj kotlini i stvoreni su uslovi da se istrage u sprovoenju strategijskog plana Vrhovnog taba o prodoru na istok, ije je ostvarenje, posle neuspeha u zauzimanju Konjica, bilo dovedeno u pitanje. Tito je izdao nareenja da se dejstva u dolini Vrbasa obustave i jedinice sa tog fronta ubrzanim marem prebace ka Neretvi, ostavljajui zatitnice za evakuaciju ranjenika, i da se smelim napadom forsira Neretva kod Jablanice. Trebalo je, potom, od prirunih sredstava (drvene grae) opraviti porueni most kod Jablanice, kako bi se preko njega na stvoreni mostobran mogle prebacivati trupe, ra60

Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-315, r. 2264, s. 731.

58

njenici i bolesnici i lako oruje, ukljuujui i orua na rasklapanje. 61 Obrazlaui tadanju situaciju i mere koje je preduzeo, Tito je septembra 1965. u lanku za ediciju Neretva" napisao sledee: Naa ideja da idemo prema Crnoj Gori bila je od poetka u prvom planu i njoj je sve bilo podreeno. I kada sam naredio da se porue mostovi na Neretvi, ja nisam mislio da idemo u drugom pravcu. U poetku smo sruili samo jedan most. Kod mene je tada doao Vlado egrt, komandant Desete hercegovake bridade, koji je kod Ostroca naiao na jake etnike snage. O etnikoj koncentraciji snaga bili smo jo ranije obavijeteni od drugova iz Crne Gore i Hercegovine i znali smo da se te jedinice postepeno kreu prema Kalinoviku i Mostaru. Donosei ovu vijest, egrt mi je ispriao kako je naiao na jake etnike snage, koje su dole od Borakog jezera i pruile ilav otpor. Bili su to etnici uglavnom iz Vaojevia. im sam ovo saznao odmah mi je bilo jasno o emu se radi. Ja nisam znao tano kolike su te etnike snage, ali mi je bio jasan vojno-politiki karakter ove udruene akcije kojom su Nijemci, Talijani, etnici i ustae htjeli da nas samelju. Poto su se Nijemci preko Ivan-planine probili u Konjic i ojaali ovaj garnizon, mi smo se nali u vrlo tekoj situaciji. Tada sam naredio da se porui i drugi, poslednji most kojim se moglo prei sa jedne obale Neretve na drugu. Ruenje ovog mosta predstavljalo je manevar, ali i zatitu od iznenaenja sa te strane, da bi Nijemci stekli utisak da idemo natrag. Taj manevar je potpuno uspio. Nijemci su oslabili pritisak u dolini Neretve, a mi smo izgradili improvizovani most i prebacili ranjenike i jedinice preko rijeke. Nijemci su bili ubijeeni da e nas unititi. Moe se rei da je ruenje prvog mosta bilo iz taktikih odbrambenih razloga, a ruenje drugog zbog taktike varke, sa ciljem maskiranja naih namjera. Odmah zatim nai inenjerci su izgradili
61 J. B. Tito, Sabrana djela, knj. 14, str. 122, 123, 126, 128, 130, 133.

59

pjeaki most na mjestu poruenog. Tako smo mi imali slobodan put na Prenj, koji je bio vrlo teak. Morali smo ii bespuem, nou i po velikom snijegu. Da smo otili za Nijemcima (u pravcu srednje Bosne prim. M. L. ), mi bismo bili poraeni. U toku ove bitke neki nai komandanti, meu kojima i neki drugovi oko Vrhovnog taba, nisu mogli da se snau i shvate ta se tu dogaa. Jer, oni su vodili rauna samo o svom uskom sektoru, na kome su se nalazili. A, strategija je bila naa, Vrhovnog taba. Mene niko nije pitao zato sam naredio da se porue mostovi. Kasnije su svi vidjeli zbog ega je to uinjeno. Nijemci su se ve bili povukli i nisu mogli ponovo da dou da nam zatvore put. Da su to mogli da uine, mi bismo stradali." 62 Ovaj smeli manevar je uspeno izvren: u toku noi 8/7. marta preko gvozdene konstrukcije poruenog eleznikog mosta u Jablanici, koja se u vodi nije bila rastavila, bombako odeljenje iz 2. dalmatinske brigade prelo je neopaeno na levu obalu i unitilo etniko osiguranje. Iskoristivi taj uspeh, preko Neretve se potom prebacilo est bataljona 2. proleterske divizije, koji su, razbijajui dezorganizovane i oamuene etnike jedinice, do mraka 7. marta uspostavili mostobran dubine sedam kilometara. Poto je u toku dana 35 boraca Tehnike ete Vrhovnog taba uspelo, uz ogromna naprezanja, da za nepunih 19 asova uvrsti drvenu grau uz konstrukciju poruenog, bolje rei prelomljenog mosta i tako od dasaka i balvana napravi stazu, to su se preko tog improvizovanog mosta ubrzano prebacivale jedinice Operativne grupe, a od noi 8/9. marta i kolone ranjenika i bolesnika, kako onih lakih, pokretnih, tako i onih na nosilima. Sva motorna vozila, tenkovi, haubika artiljerija, vozea komora i sve ono to se nije moglo dalje, preko besputnih padina krevitog i surovog Prenja, nositi na rukama ili konjima unitavano je i survavano u nabujalu Neretvu.
82

J. B. Tito, Vojna djela, IV, str. 7475

SO

U daljem nastupanju jedinice su, uvrujui i proirujui mostobran, slamale otpore etnika, koji su se povlaili u pravcu Krsca, a odatle u rejon Konjica. Bilo je oigledno da je smeli i neoekivani prodor Operativne grupe divizija preko Neretve iznenadio i oamutio etnike tabove i jedinice. Na stotine etnika, i ne stupivi u ozbiljnije borbe, naputali su poloaje i gotovo u rasulu beali pred partizanima, ili im se predavali. O porazu etnikih jedinica na Neretvi izvestio je komandant etnike Konjike grupe kapetan Lukaevi Vrhovnu komandu jo istog dana, 7. marta u 23,30 asova: Komunisti stegnuti obruem unitenja odluili su se za izvrenje proboja kod Jablanice. U tu svrhu nekoliko odlunih odelenja naoruanih velikim brojem automatskih orua prebacili su se preko mosta na Neretvi. Pobili straare i jakom automatskom vatrom branili ui mostobran koji se postepeno proirivao. Usled noi i nespremnosti jedinica nastalo je vatreno dejstvo meusobno, a potom gubljenje veze i odstupanje bez plana i komande. U toku 7. o.m. komunisti su u svojim rukama imali Krstac i dovoljnu snagu prebaenu preko Neretve i sa uspehom gonili demoralisane delove Leve kolone". 63 U drugom izvetaju Lukaevi javlja majoru Ostojiu, koji je, kako je reeno, u ime Vrhovne komande komandovao svim etnikim jedinicama u bici na Neretvi, da je tog kritinog dana, kada je u 8 asova izjutra bio obaveten da su partizani preli Neretvu, izbili na Krstac i razbili 1. durmitorsku brigadu kapetana Nikole Bojovia, odmah pourio iz Konjica autom (koji su mu Italijani stavili na raspolaganje) prema Jablanici, kamo je uputio i Leteu brigadu. Nameravao je, kako kae, da spase Ivana (kapetana Ivana Ruia, komandanta 2. durmitorske brigade prim. M. L.) koji je padom Krsca i nastupanjem partizana prema Kuku, bio opkoljen". Uz put", nastavlja Lukaevi, ve oko 8,30 asova sreo sam celu Bojovievu brigadu kod samog Konjica u paninom begstvu. Jedva sam ih zadrao, moe misliti to sam im sve radio. Pokrenuti ih napred nisam mogao. Oko 9 asova u Ostrocu sam zatekao samog Kasalovia
63

Arhiv VII, Fond A, k. 141, reg. br. 21/6. 61

(Zdravka, komandanta kolone Konjike grupe u ijem su sastavu bili: 1. i 2. durmitorska, Foanska, Konjika i Kalinovaka brigada, ukupne jaine 2.130 etnika prim. M. L.). Uopte nije umeo da mi objasni ta se dogaa. Sa kose sam gledao kako grupice etnika bee bezobzirce prema Konjicu (traei spas od Nemaca prim. M. L.).. . Ivanove jedinice rasprene. U 19 asova nije bilo ni jednog etnika na pravcu nastupanja komunista... Kakva je panika bila sve zahvatila ne mogu ti opisati". 64 O porazu etnika kod Jablanice i Konjica Ostoji je 8. marta izvestio Drau Mihailovia, jadajui se da ga nesposobnost komandanata i sistematsko sabotiranje nareenja dovodi do besa" i da je oajan to nema s kime raditi": Gospodine ministre, jedino zbog neposlunosti, nesposobnosti i nemarnosti komandnog elementa dolo je do prodora komunista kod Jablanice i razbacanosti snaga na junom delu fronta. Usled ovoga situacija je vrlo ozbiljna, a komandanti produavaju s neprekidnim grekama. Poto sam uvek primao i primam odgovornost za sve poslove kojim rukovodim, a krivicu potinjenih mi komandanata za nepotrebno pale rtve kod Jablanice i nepovoljan obrt situacije oseam kao svoju, ja Vas molim da odredite specijalan preki sud koji e izrei presudu prvo meni, a potom ostalima. Dolaze u obzir vojvoda Jevevi, major Radulovi, pukovnik Stanii i majori Panti, Gojni i Baovi". 65 Kako je od strane nekih etnikih komandanata izraavano uverenje da je za pretrpljeni poraz prilikom forsiranja Neretve koje su izveli partizani kod Jablanice kriv Ostoji, Mihailovi je pourio da uzme u zatitu svog najblieg vojnog saradnika, uputivi 9. marta potinjenim komandantima sledei telegram: Celokupnim radom rukovodim ja preko Branka (konspirativno ime Ostojia prim. M. L.). Nijedno preduzee nije nareeno bez mog odobrenja. Branko me obavetava o svemu do najmanjih sitnica. Svi njegovi predloi se pregledaju, studiraju, odobravaju ili koreiraju." 66
64

Arhiv VII, Fond CA, k. 142, reg. br. 56/1. Isto, k. 289, reg. br. 2/3 i k. 161, reg. br. 18/3. Arhiv VII, Fond CA, k. 2, reg. br. 29/1.
85

62

etniki komandanti su se, kao to se vidi, meusobno optuivali, branili ili uzimali krivicu na sebe. Kao da nisu mogli da shvate ili priznaju a su glavni krivci" za njihov poraz bili partizani, njihov visok moral i neviena hrabrost sa kojom su juriali na etnike poloaje, svesni da biju odluujuu bitku za spas vie hiljada ranjenika. Znatan broj etnika, meu kojima je bilo i mobilisanih, meutim, nije bio spreman da se odluno bori. To su, u svojim izvetajima upuenim Vrhovnoj komandi, konstatovali i etniki komandanti. Tako je major Baovi 12. marta javljao da su obe Durmitorske brigade i Sandaklije izdali, jer su javno izjavili da nee da se bore protiv svojih sinova, sestara i brae koji se nalaze u redovima komunista". Pri nailasku komunista", stoji u njegovom izvetaju, iste su pozdravljali sa uzvikom: ,Smrt faizmu'!" 67 A major Radulovi, izaslanik Vrhovne komande, pisao je 18. marta Ostojiu da su sve grupe predstavljale inertnu masu koja je samo ekala udarce partizana". 68 I Ostoji je, nakon svega, morao zakljuiti da je panika koja je zahvatila etnike jedinice rezultat komunistike propagande u naim redovima" i da se ona moe suzbiti streljanjem dezertera i onih koji odbijaju da se bore. On je izvestio Mihailovia da je zalaganje partizana odlino, dok kod etnika vrlo slabo". 69 O uspenom forsiranju Neretve i o razbijanju etnika na levoj obali reke Tito je izvestio Moskvu. Kako je ve bilo uobiajeno, Tito je svakodnevno, preko radio-stanice, slao obavetenja Moskvi o najvanijim dogaajima u Jugoslaviji, prvenstveno o dejstvima Narodnooslobodilake vojske. Tako je 7. marta javio o uspenom protivudaru kod Gornjeg Vakufa, naglasivi da je zarobljen i jedan nemaki major, komandant bataljona, a sledeeg dana je, javljajui o forsiranju Neretve i razbijanju etnika, dao i podatke o zarobljenom majoru: da se zove Artur Streker, da je iz Vupertala i da nee da da nikakve podatke o vojnoj dislokaciji". 70 U istom telegramu Tito je upoznao Moskvu i sa daljim planovima:
s7

Isto, k. 293, reg. b.r 3/1-89. Isto, k. 162, reg. br. 3/1. w Isto, k. 293, reg. br. 3/1-93. ' Isto, str. 132, 136.
,8

63

Na sektoru Mostar Konjic Gornji Vakuf operacijama neposredno rukovodim ja. Imam na raspolaganju 20.000 boraca, pravih heroja. Na cilj je: razbiti neprijateljski obru i spasti 5.000 ranjenih drugova. Ali poto dosad nismo uspjeli da zauzmemo grad Konjic, moraemo da ovladamo planinskim masivom Prenj i da najteim putem prenosimo ranjenike. Tenkove i est baterija haubica moramo da unitimo zbog nedostatka puta. Sa sobom emo ponijeti 20 topova malog kalibra i oko 80 tekih minobacaa. Drugi na cilj jeste: unititi etnike u Crnoj Gori, Hercegovini i Sandaku, mobilisati sve sposobne mukarce u nau vojsku i preuzeti novo nastupanje s tom vojskom (misli se na junu Srbiju, Kosovo i Makedoniju prim. M. L.). Nijemci odvode sve odrasle mukarce i ene i alju ih u Njemaku. Oni zalaze po kuama i nou odvode ljude, hvataju ih na ulici itd." 71 Mada je forsiranje Neretve uspeno izvreno, poloaj Operativne grupe i velike mase ranjeniika i bolesnika bio je i dalje teak (samo u Centralnoj bolnici bilo ih je oko 4.000, od kojih 800 na nosilima i 1.500 koje je trebalo prenositi na konjima, dok se neutvren broj nalazio u divizijskim bolnicama i brigadnim ambulantama). Sva ta masa vojske, ranjenika i bolesnika, koja je hitala da se to bre prebaoi u rejon Borakog jezera, pre nego je nemake trupe eventualnim prodorom iz Konjica, uz Neretvu, ka Borcima, onemogue u tome, nalazila se na skuenom prostoru, tako rei na jednoj jedinoj planinskoj stazi na strmim padinama Prenj a, izloena neprekidnoj vatri nemake artiljerije i avijacije. Veliki broj ranjenika i bolesnika, naroito onih najteih i nepokretnih, jo uvek se nalazio na desnoj obali reke. Situacija je bila utoliko tea to je epidemija tifusa i dizenterije zahvatila veliki broj ranjenika i boraca i to su, pored oko 600 zarobljenih italijanskih vojnika, za noenje ranjenika i bolesnika morale biti angaovane i dve divizije, ime je borbena sposobnost Operativne grupe bila znatno umanjena. Osvrui se na tu situaciju, Tito je napisao sledee: Sto smo mi sve preduzimali da bismo spasili ranjenike?
71

Isto, str. 137.

64

Ne samo da smo odvajali borce da ih spasavaju, nego smo odredili i itavu Devetu dalmatinsku diviziju, dio Sedme divizije i zarobljenike da nose ranjenike i bolesnike, kojih je bilo mnogo, naroito tifusara. To je bio veliki teret, ali i dug prema tim drugovima. Razumije se, posljedice su bile teke, jer se veina boraca tih divizija zarazila tifusom od bolesnika koje su nosili, to je znatno smanjilo borbenu snagu naih udarnih jedinica. Bilo je sluajeva da su iscrpeni i gladni borci sjedei umirali: ovek je sjeo i vie se nije digao; od velikog umora srce mu je popustilo. Teko je to bilo gledati." 72 Vrhovni tab je ocenio da bi narednih nekoliko dana situacija mogla postati jo tea ukoliko bi usledilo nastupanje nemakih trupa iz Konjica ka Borcima i Glavatievu i etnikih snaga, u susret njima, iz rej ona Kalinovika, Uloga i Nevesinja. O tome kako su Tito i njegovi najblii saradnici u Vrhovnom tabu ocenjivali situaciju neposredno posle forsiranja Neretve, ilas je u svojim memoarima napisao sledee: (...) Ali mi smo znali da time nae tekoe i neizvesnosti nisu prestale. Sta ako nam se Nemci navrzu i posle proboja, vezujui nam snage za odbranu ranjenika? A broj ranjenika samo u Centralnoj bolnici ve je bio oko 4.000 i pegavi tifus je iroko zahvatio neke jedinice, uprkos budnosti i staranju saniteta: tifusavi su bili krajevi kroz koje smo prolazili, kue u koje smo svraali, proplanci na kojima smo se odmarali. I ta e u tom sluaju biti od naeg osnovnog plana uvrivanja na jugu Srbije. Istopiemo se pre nego se za cilj uhvatimo.. . Uz to, etnici su bili za nas problem, vie politiki nego vojniki. Sta, ako se iskrcaju saveznici i zateknu na irim prostorima etnike, koji e im se u veini pridruiti? Pa i ako ne doe do iskrcavanja, etnici se u savezu sa okupatorima mogu odravati dugo, moda do kraja rata, a potom, kao kraljevska vojska, nai podrku kod Britanaca. . ,"73 Situacija je, dakle, bila takva da je trebalo uriti da se, pre nego bi dolo do jaeg angaovanja nemakih i etnikih
72 7S

J. B. Tito, Vojna djela, IV, str. 74. M. ilas, cit. delo, str. 2423. 65

trupa ka Borcima i Glavatievu, izae sa ugroene prostorije, stenjene u uzanoj dolini gornje Neretve, izmeu planinskih masiva Prenj a, Bjelanice i Visoice, na kojoj je bio otean, gotovo onemoguen manevar, i izbije u rejon Glavatieva, odakle su se nudile mogunosti za dalje, lepezasto nastupanje na irokom frontu ka Kalinoviku, Ulogu i Nevesinju, odnosno Hercegovini i Crnoj Gori. Zadravanje nemakih trupa u rejonu Konjica i nizvodno u dolini Neretve, bar za nekoliko narednih dana, bilo bi, kako je u Vrhovnom tabu ocenjeno, i te kako dobro dolo, jer bi Operativnoj grupi olakalo dalje nastupanje na istok, omoguavajui joj da se svim snagama angauje u borbama sa etnicima, ije su jedinice posle pretrpljenih poraza na Neretvi bile u znatnoj meri pokolebane, ak i rastrojene.

Odreivanje delegacije Vrhovnog taba i dogovori pitanjima koja e ona postaviti na pregovorima

Forsiranjem Neretve su bile prebroene najvee tekoe, ali je situacija i dalje bila teka, posebno zbog opasnosti od nastavljanja operacija nemakih trupa na levoj obali Neretve. Otud je, po miljenju Vrhovnog taba, i dalje bila aktuelna ideja o pregovorima za razmenu zarobljenika, na kojima bi se pokualo i sa ponudom o obustavi neprijateljstva dok pregovori budu trajali, ime bi se dobilo u vremenu za lake prevazilaenje situacije koja je i dalje bila kritina. Odgovor sa nemake strane, meutim, nije stizao. Pomiljalo se da trekerovo pismo moda i nije stiglo do nadlene nemake komande. Zakljueno je, stoga, da se uputi novo pismo, ovoga puta u Mostar, u kome se nalazila nemaka vojno-privredna ustanova sa kojom je ranije odravana veza prilikom voenja pregovora o razmeni nemakih vojnika i privrednih strunjaka zarobljenih u toku leta i jeseni 1942. u Divnu i Jajcu. Sa nemake strane pregovarai su, kako je ve reeno, bili kapetan Hans Hejs, oficir za vojnu privredu, i inenjer Hans Ot, sa kojim je Tito 3. septembra 1942. u Glamou vodio razgovore. Zakljueno je da bi njima dvojici trebalo uputiti pismo u kome bi se trailo da se nastave prekinuti pregovori o razmeni zarobljenika,
66

s tim to bi se naglasilo da je partizanska strana spremna i za razmenu drugih grupa zarobljenika, meu kojima i majora trekera". U pismu bi se jo navelo da je major Streker ve uputio jedno pismo za generala Gleza fon Horstenaua i da bi se trebalo zainteresovati za to pismo, i odrediti vreme kada bi se pregovori odrali. Sedmog marta Vladimir Velebit, ef Vojno-sudskog odseka Vrhovnog taba, koji je i dotad vodio pregovore sa Nemcima, sastavio je sledei koncept pisma za gospodina kapetana Heyss^a", u ijem je zaglavlju stajalo Vojno-sudski odsek NOV i POJ": Kao to Vam je poznato poslali smo pre vie od mesec i po dana g. Leinschiitza sa jednim pismom za Vas u kome smo predlagali da se ve jednom okonaju nai pregovori u pogledu razmene zarobljenika koji su se otegli i suvie dugo. Verovatno Vam je g. Leinschtz rekao da je poslat kao pregovara i da mu je odreen rok povratka sa 1. februarom o. g. Iznenauje nas da nakon vie od mesec dana g. Leinschtz nije naao za potrebno da se povrati ni da se javi. Koliko je taj postupak nepravilan prema nama, koji smo mu poklonili poverenje, toliko je jo neverovatnije njegovo nedrugarstvo prema ostalim zarobljenicima, koji su dolazili u kombinaciju da budu razmenjeni. Prema tome oekujemo da e se g. Leinschtz odmah vratiti. Obaveten sam, dodue, da je po jednom seljaku doneto jedno pismo g. Hans Ott-a za mene, meutim, ovo se je pismo izgubilo tako da mi nismo upoznati sa njegovim sadrajem. Mislim da bi bilo korisno za okonanje pitanja razmene da doe do sastanka izmeu Vas i jednog naeg predstavnika. Pored toga smatram da bi bilo korisno da ovom sastanku prisustvuje i g. Hans Ott, pa Vas molim da ga o tome najhitnijim putem obavestite." 74 Tito je na konceptu pisma uinio neke ispravke. Pre svega, zaglavlje je promenjeno u Via komanda Narodnooslobodilake vojske", a pored nekih manjih stilskih intervencija
74

Arhiv VII, k. 11, reg. br. 26-1. 67

uinjene su i neke bitne izmene kojima je stavljeno do znanja da pismo upuuje Vrhovni tab a ne jedan oficir iz njegovog aparata. Koncept pisma Tito je dopunio sledeim tekstom (kojim se skretala panja na Strekerovo pismo): Ova komanda je spremna izvriti razmenu i drugih grupa zarobljenika, meu kojima i g. majora trekera, zarobljenog 4. III kod Gornjeg Vakufa. Upozoravamo Vas da je g. major uputio 5. III jedno pismo preko svoje- divizije za g. generala Glez-Horstenaua. Smatramo da je i ovo pismo jedan dokaz vie nae iskrenosti u pitanju razmene. Ukoliko ste Vi opunomoeni za vezu sa nama, molimo da se zainteresujete za to pismo. Odreivanje dana i asa pregovora ostavljamo Vama s tim da se Va par lamentar ac javi prvoj partizanskoj jedinici najbolje u pravcu Mostara kod Karaule. 8. mart 1943. g." 75 Neizvesno je da li je ovo pismo stiglo u Mostar kapetanu Hejsu, pa ak ni da li je bilo upueno. No, to vie i nije bilo od znaaja, jer je u meuvremenu, kako je ve reeno. Strekerovo pismo bilo prosleeno generalu Horstenauu u Zagreb, koji je odluio da se prihvati predlog Vrhovnog taba NOV i POJ o voenju pregovora i u vezi s tim izdao odgovarajue nareenje i uputstva. U oekivanju nemakog pozitivnog odgovora Tito, Rankovi i ilas su razmatrali i pitanje sastava delegacije koja bi sa nemakim opunomoenim predstavnicima vodila pregovore. U dotadanjim pregovorima koji su, poev od avgusta 1942, voeni sa predstavnicima nemake strane, partizanski delegati su bile linosti iz aparata Vrhovnog taba: Marijan Stilinovi, koji je vodio razgovore i sa generalom Horstenauom u Zagrebu 76 i dr Vladimir Velebit Vlatko. U pismenoj prepisci o razmeni zarobljenika uestvovao je pod svojim pravim imenom i funkcijom (kao komandant 1. proleterske brigade) Koa Popovi. Bilo je prirodno da lan delegacije bude svakako dr Vladimir Velebit, jer se on ve osvedoio kao uspean preArhiv CK SKJ, br. 8661 (stara signatura). M. Stilinovi, cit. delo; Arhiv VII, k. 153a, reg. br. 11/5-21; k. 65, reg. br. 19/3-1. 68
75

govara. Odlino je govorio nemaki i italijanski, to je bilo od posebnog znaaja za ovu pregovaraku misiju (izmeu ostalog, iskljuivala se potreba za angaovanje tumaa, a time i obezbeivala vea konspiracija). Velebit je, ako se tako moe -rei, ve bio neka vrsta partizanskog diplomate. Njemu je Tito jo m a j a 1942, ubrzo po njegovom dolasku iz Zagreba na osloboenu teritoriju, poverio zadatak da u Hercegovini sasluava zarobljene italijanske vojnike, kako bi se dobili podaci o italijanskim jedinicama. U razgovoru koji je 3. septembra 1942. vodio u Glamou sa inenjerom Otom Tito je rekao da e, ukoliko nemake vlasti budu pristale na voenje pregovora, uputiti u Zagreb svoga oficira koji osim hrvatskog govori teno i nemaki, italijanski, francuski i engleski, tako da se izbegne mnogo tumaa", mislei svakako na Velebita. 77 Kako se oekivalo da pregovori nee biti voeni samo 0 razmeni zarobljenika, za ta bi kao pregovara bio dovoljan samo Velebit, ve i o drugim, vanijim pitanjima, smatralo se da bi u delegaciji morala biti i jedna veoma odgovorna linost lan Vrhovnog taba i Politbiroa Centralnog komiteta KPJ. Saglasili su se da to bude Milovan ilas, kome je Tito i ranije nameravao da poveri odgovorne pregovarake zadatke. Tako je bilo predvieno da ilas 1 Velebit vode u ime Vrhovnog taba pregovore sa predstavnicima vlade NDH koji je trebalo da se odre 23. januara 1943. u selu Vrpolju kod Arana, ali do kojih, zbog poetka velike okupatorsko-kvislinke ofanzive Vajs", nije dolo.78 Poto se smatralo da bi u delegaciji trebalo da bude i neka od istaknutijih vojnih linosti, to bi delegaciju uinilo reprezentativnijom, odlueno je da to bude komandant 1. proleterske divizije Koa Popovi. On bi jedini nastupao pod svojim pravim imenom, a bio je dobro poznat nemakim vlastima, pored ostalog i kao linost koja je u toku prethodne jeseni u ime partizanske komande vodila preArhiv VII, mikrofilm London 19, s. 31130010. Zbornik, tom II, knj. 7, dok. br. 129; Arhiv VII, k. 1491, reg. br. 13-5; 15-5; 16-5; 21-5; 28-5; 1/22-7; 1/23-7; k. 12, reg. br. 5-1; 6-1.
78 77

69

pisku sa nemakim pregovaraima oko razmene zarobljenika. 79 Popovi je, uz to, govorio vie jezika. Iako odgovor na ponudu pregovora jo nije stizao, delegacija Vrhovnog taba je bila odreena, i njenim lanovima su 8. marta napisana punomoja, overena peatom Vrhovnog taba i potpisom zamenika naelnika V, kapetana Velimira Terzia. Sauvano je samo Popovievo punomoje, 80 ali su i ostala dva ilasovo, na ime Miloa Markovia, i Velebitovo, na ime Vladimira Petrovia bila istovetna sa Popovievim. Na zaglavlju punomoja stajao je sa jedne strane naziv Stab Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije", a sa druge napomena Predmet: Pismo majora trekera od 4. 3. 1943". Tekst punomoja je glasio: PUNOMO koja se daje drugu KOCI POPOVlCU, komandantu I P. U. divizije sa time da u ime ovog taba kao delegat pregovora sa nemakom vojnom Komandom u Bugojnu po sledeim pitanjima: 1. O razmeni zarobljenika, 2. O pitanju primene meunarodnih ratnih pravila u odnosu prema Narodno-Oslobodilakoj Vojsci Jugoslavije sa strane njemakih vojnih vlasti, 3. O svim ostalim pitanjima koja e postaviti ova delegacija a o kojima je ve bilo rei sa g. kapetanom Hejsom prilikom poslednje razmene zarobljenika u Livnu 17. novembra 1942. g."
78 Nemci su raspolagali tandm podacima o svim venicima Zasedanja AVNOJ-a u Bihau 26. novembra 1942. O Koi Popoviu stoji podatak da je knjievnik iz Beograda i komandant 1. partizanske divizije (Arhiv VII, mikrofilm London H 302587). 80 Original punomoja se nalazi kod Koe Popovia, a njegov faksimil je objavio V. Dedijer u Novim prilozima za biografiju J. B. Tita", knj. 2, Rijeka, 1981, str. 844. Prevod punomoja na nemakom jeziku nosi naznaku NOKW 1082.

70

Pristanak Nemaca da prime delegaciju Vrhovnog taba


Desetog marta u Vrhovni tab je stigao odgovor Nemaca. Bilo je to pismo Komande njemakih trupa", u stvari taba 717. divizije, upueno istog dana sa poloaja" (iz Bugojna) Vrhovnom tabu Narodnooslobodilake vojske. Tekst tog kratkog pisma je glasio: Veza: Pismo majora trekera od 4. marta 1943 Njemako zapovjednitvo spremno je da primi jednog Vaeg delegata. Kao rok se predlae dan 12. oujak 1943. god. Mjesto sastanka u B u g o j n u . Zajamuje se delegaciji potpuna sigurnost. Nae trupe su upuene da nesmetano propuste najvie tri delegata, koji e nositi bele zastave, te da ih dovedu do najblie njemake Komande. Put delegacije: cesta Rama Prozor G. Vakuf." 81 Na pismu je bio potpis stoernog bojnika (general-tabnog majora) Barta (Barth). Kako, zbog uvanja vojne tajne, nije bila naznaena njegova funkcija i jedinica (major Bart je bio naelnik Operativnog Ia odeljenja), niti je bilo peata, to se u Vrhovnom tabu nije znalo o kojoj se nemakoj komandi radi. No, nije bilo sumnje da je re o nekoj vioj komandi, tim pre to se ta Komanda njemakih trupa" pozivala na pismo majora trekera, koje je bilo adresovano na generala Horstenaua, Nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj. im je primljen nemaki odgovor, u kome se javljalo o pristanku na pregovore, Tito, Rankovi i ilas su se sastali radi dogovora i utanaenja pojedinosti koje su se ticale nastupa delegacije Vrhovnog taba na pregovorima. O tom dogovoru osim ilasovog seanja iznetog u njegovim memoarima nema drugog izvora. ilas je o tome napisao sledee :
81 Pismo nije sauvano, jer su ga delegati Vrhovnog taba nosili sa sobom kao propusnicu prilikom odlaska na pregovore i predali ga nemakoj komandi u Bugojnu. Prepis pisma nalazi se u Arhivu Vojnoistorijskog instituta (neregistrovan). V. Dedijer ga je objavio u cit. delu, str. 804.

71

Istog dana kada je stigao nemaki odgovor najverovatnije 9. marta 1943 (pismo nemake komande je bilo upueno 10. marta prim. M. L.) odran je jo jedan sastanak na kome smo bili jedino Tito, Rankovi i ja. Trebalo je odrediti delegaciju (delegacija je, kako se vidi na punomojima, bila odreena jo 8. marta prim. M. L.) i izraditi taktiku prema hipotetinim nemakim ponudama. Tito je smatrao pitanje toliko delikatnim i odgovornim da je predloio mene kao lana Politbiroa: nikog nije ni bilo da stavi na to primedbu, a ni ja se nisam protivio. Nemaki sam znao ipak toliko da sam mogao pratiti razgovor i kako-tako se sporazumevati ni inae nismo nameravali raspravljati Getea i Kanta. Tito je takoe smatrao da treba da ide i jedan vii komandant odreen je Koa Popovi, utoliko pre to je prilino znao nemaki. Uee Vlatka Velebita u delegaciji se podrazumevalo : on se ve pokazao vetim u razmeni Nemaca iz Livna, a tako dobro je znao nemaki iz porodice i sa studija u Beu da su Nemci, u toku pregovora, pomislili za njega da je Belija. Taktika u pregovorima je, pak, jedino mogla biti okvirno odreena, utoliko pre to se Tito nije uputao u hipoteze i kombinacije. Nemci nisu smeli znati ni na glavni cilj prodor u Srbiju, ni prostor koji smo nameravali zauzeti severnu Crnu Goru, Sandak i delove Kosova i june Srbije, jer smo bili svesnii nemake osetljivosti na Srbiju, kao na centralnu balkansku oblast i narod sa snanim antinemakim i dravotvornim oseanjima. Ali neto uverljivo smo im morali pruiti: Sandak je bio najbezvrednije", jer najsiromanije i najzabaenije tie, a etnici na neprijatelj od koga su i Nemci zazirali, uprkos tome to se ve poodavno nisu s njima tukli, a ponegde kao, eto, na Neretvi ak i sadejstvovali. Prema tome: Sandak kao budua partizanska teritorija, a etnici kao glavni protivnik". Pitanje Italijana, budui su nemaki saveznici, trebalo je izbegavati, a u krajnjem sluaju postaviti otro: budui oni naoruavaju etnike i zajedno s njima se bore sukobi s njima se ne mogu izbei. Nije bilo rei o obustavi borbi izmeu Nemaca i nas, ali to se podrazurne-

vaio. Iz Titovog gledanja i reagovanja je izlazilo: dok se rairimo i ojaamo do tada e i Nemci oslabiti, pa emo videti. . . Sve ovo nije tako decidirano zakljueno, nego je delom izlazilo iz same situacije, a delom iz izdvojenih Titovih misli. Ali dovoljno da se sve to tako u mom saznanju uoblii." 82 ilas dalje navodi da je na sastanku bilo rei i o tome kako e Moskva reagovati kada bude saznala o pregovorima, o emu e je Tito obavestiti. Tito je, kae ilas, skoro ljutito rekao: ,,Pa i oni najpre misle na svoj narod i svoju vojsku! Naa je prva dunost da vodimo rauna o svojoj armiji i svom narodu." 83 Bilo je to prvi put" nastavlja ilas ,,da je neko u Politbirou, i to ba Tito, tako decidirano iskazao razliitost od Sovjeta razliitost ne u ideologiji, nego u ivotu". Na kraju je odlueno da se delegacija uputi u Bugojno ve sledeeg jutra, kako bi na vreme stigla na pregovore zakazane za 12. mart. Trebalo je stoga i druga dva lana delegacije Velebita i Kou Popovia upoznati sa pregovorima i zadacima delegacije. Odmah je upuen poziv Koi Popoviu, koji se nalazio u rejonu Prozora, gde je njegova divizija vodila zatitnike borbe sa nemakim trupama koje su oko podne ule u Prozor, da doe u Vrhovni tab, gde se nalazio i Velebit. Uvee su njih dvojica primljeni kod Tita, Rankovia i ilasa. Tito ih i e upoznao da e se odrati pregovori sa Nemcima o razmeni zarobljenika i da e se na njima razgovarati i o drugim pitanjima. Saoptio je potom odluku Vrhovnog taba o sastavu delegacije i dao uputstva o nainu voenja pregovora. O tom sastanku, kako ga se sea, Velebit je napisao sledee: Posle povlaenja iz Prozora, poetkom marta 1943, pozvan sam jedne veeri u malu vodenicu koja je stajala na jednom potoku koji je bio desna pritoka reice Rame u uskoj dolini nedaleko sela Rame. U toj vodenici bio je tab druga Tita za vreme priprema za forsiranje Neretve. Ukoliko me ne vara seanje, u vodenici su bili, pored druga Tita, drugovi Rankovi, ilas, Koa Popovi i Velimir Terzi (Terzi je autoru
82 83

M. ilas, cit. delo, str. 243. M. ilas, Conversations with Stalin", New York, 1962, str. 9. 73

izjavio da nije bio prisutan ni na jednom sastanku na kome se razmatralo pitanje pregovora prim. M. L.). Meni je saopteno da treba sledeeg jutra da se prikljuim drugovima ilasu i Koi Popoviu. Reeno mi je da je na zadatak da uspostavimo kontakt sa nemakim trupama koje su nadirale za nama iz pravca Bugojno Prozor. Trebali smo da povedemo razgovore u cilju razmene zarobljenika, u prvom redu zarobljenog nemakog majora trekera, da traimo status zaraene strane sa svim ratno-pravnim konsekvencijama takvog statusa kao i da izdejstvuiemo usporavanje nemakog napredovanja. Koliko sam razumeo instrukcije, naim jedinicama stenjenim u dolini Neretve trebalo je nekoliko dana predaha, da bismo mogli, pored forsiranja Neretve, evakuisati ranjenike i smestiti ih na istonom delu Prenjskih obronaka, -kao i da se oslobodimo situacije koja nas je silila da istovremeno vodimo borbu frontalno sa etnicima, koji su nastojali da nam spree prodiranje u Hercegovinu, i u odstupanju sa Nemcima, koji su nas uporno napadali s lea. U svrhu zaustavljanja nemakod nadiranja dobili smo zadatak da nemakom komandantu izjavimo da u datoj situaciji ne smatramo Nemce naim glavnim protivnicima, ve etnike, i da smo spremni da sa njima povedemo pregovore koji bi mogli dovesti do obustave borbenih akcija. Ja sam bio iznenaen tim zadatkom i primljenim direktivama, meutim sam ovo reenje Vrhovnog taba shvatio kao ratno lukavstvo koje je trebalo da nas oslobodi nemakog pritiska koji je pretio da nam onemogui prebacivanje naih ranjenika na levu obalu Neretve." 84 O ovom sastanku sa lanovima delegacije ilas navodi samo to da se na njemu ,,u pojedinostima ulazilo manje nego na sastancima lanova Centralnog komiteta (misli se na dogovore Tita, Rankovia, Pijade i njega prim, M. L.)". Koa Popovi je, pak, u svom dnevniku zabeleio da je, im je upoznat da e se odrati pregovori s Nemcima,
84 V. Velebit, O razgovorima s Nemcima 1943", pismena izjava data 11. 11. 1967. Redakciji za pripremu grae za memoare Josipa Broza Tita (kopija kod autora).

74

predloio sebe kao jednog od pregovaraa. injenicu da sva tri punomoja nose datum 8. mart objanjava mogunost da je datum na Koinom punomoju antidatiran, odnosno usklaen sa ranije napisanim ilasovim i Vele'oitovim. Ostalo je, ipak, nejasno da li je Popovi ranije, jo 8. marta, odreen za lana delegacije (to navode i ilas i Velebit) i da je zbog toga i bio pozvan da te veeri, kada je njegovo prisustvo na poloaju, u tabu njegove 1. proleterske divizije, bilo i te kako potrebno, doe u Vrhovni tab, ili je, pak, za lana delegacije odreen 10. marta na svoj zahtev. Iako se predvialo da e na pregovorima, pre svega i najvie, biti rei o razmeni zarobljenika, delegacija nije nosila sa sobom spisak lica, zarobljenih i uhapenih pripadnika NOP-a, koje e traiti za razmenu. Smatralo se da to nije potrebno jer su nemakoj strani prilikom ranije voenih pregovora bili podneti zahtevi sa naznaenim imenima lica koja se trae za razmenu. Tako su, jo septembra 1942, za zarobljene avijatiare (posadu oborenog aviona majora Romeo Aduma) zatraeni Andrija Hebrang, Zlata egvi, Ivan Lavevi-Lui, Ana Paveli i dr Ozren Novosel, istaknuti funkcioneri KP Hrvatske. 85 A na pregovorima voenim novembra 1942. sa nemakim predstavnicima, zahitevano je da se za Adumovu posadu oslobodi Olga Naki (supruga Svetozara Vukmainovia Tempa, lana Vrhovnog taba) i deset devojaka koje su se nalazile u logoru u Nojhkirhenu kod Bea, te Ozren Novosel (za koga se nije znalo da nije iv) ili, umesto njega, Stjepan Kokot. Hebrang nije ovog puta traen jer je u meuvremenu bio osloboen, a nisu obnovljeni zahtevi ni za LaveVia, Segvievu i Pavelievu, jer se u meuvremenu saznalo da nisu ivi. Za ustake funkoionere zarobljene u Bihau zatraeno je u razmenu 27 lica, ija e imena biti naknadno saoptena. Sa partizanske strane je tada jo obeano da e svih 860 domobrana zarobljenih u Bihau biti osloboeno, pod uslovom da protivnika strana pristane da za zarobljene oficire i podoficire oslobodi isti broj pripadnika NOP-a. 86 I, ko85 J. B. Tito, Sabrana djela, tom 12, str. 35; Arhiv VII, k. 701, reg. br. 1/1-24; 2/1-12; 14; k. 65, reg. br. 52/6-3; Arhiv VII, k. 701, reg. br. 8/5. 86 Arhiv VII, k. 62, reg. br. 1/4-7; k. 65, reg. br. 35/7.

75

nano, za nemake privredne strunjake zarobljene u Jajcu zatraeno je oslobaanje tri istaknuta rukovodioca iz 3. sandake brigade: Vladimira Kneevia Voloe, komandanta brigade, Rifata Burdovia Tre, zamenika politikog komesara brigade, i Tomaa Ziia, komandanta bataljona. Oni su poetkom oktobra 1942. nestali kod Mrkonji-Grada i verovalo se da se nalaze negde u zarobljenitvu. Njih su, meutim, etnici muki pohvatali i na zverski nain ubili. Pored njih trojice zatraeno je i pet partizanki iz iste brigade, koje su bile zarobljene jo septembra 1942. u borbama juno od Banje Luke, kao i Vanda Novosel Mates i Zvonko Bilan (nije se znalo da nije iv). Svi su se oni navodno, prema podacima kojima je Vrhovni tab raspolagao, nalazili u zatvorima u Travniku i Banjoj Luci. Zatraen je jo i Momir Tomi Moa, kandidat za lana CK KPJ, koji je kao vojnik zarobljen u aprilskom ratu i odveden u zarobljeniki logor u Nemakoj. 87 Mnoga od traenih lica, kako se vidi, nisu bila iva, to Vrhovnom tabu nije bilo poznato. Na takvu se mogunost, meutim, moralo raunati, i delegaciji je naloeno da u toku pregovora utvrdi spisak lica koja e biti razmenjena.

Dolazak delegacije Vrhovnog taba u Gornji Vakuf


Delegacija je 10. marta bila spremna za put, za izvrelje znaajne misije. Bila je to, nesumnjivo, veoma reprezentativna delegacija, ne samo zbog toga to ju je predvodio lan Politbiroa Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog taba (M. ilas). Delegati su kako je ve reeno bili snabdeveni pun omoj ima overenim peatom Vrhovnog taba i potpisom zamenika naelnika VS Velimira Terzia, koji ie, u odsustvu naelnika Arsa Jovanovia (ovaj se nalazio u Sloveniji), obavljao njegovu dunost. ilasovo punomoje glasilo je ria ime Miloa Markovia. On je to ime davnanjeg, ne mnogo poznatog crnogorskog junaka'', kako je sam izjavio, u?.eo jer je bilo obino", a pravo ime, odve po87 Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, br. 1942/576; Arhiv VII, k. 701, reg. br. 9/5.

76

znato neprijatelju, nije hteo da otkrije. I Velebit je nastupao prd lanim imenom, kao Vladimir Petrovi, jer se plaio da bi u sluaju otkrivanja njegovog identiteta mogla da strada njegova porodica u Zagrebu. Za Kou Popovi a nije bilo razloga da prikriva svoje ime, jer se kako je reeno u prepisci sa nemakim ustanovama oko razmene zarobljenika potpisivao pravim imenom. 88 U reprezentativnost, tj. visok nivo delegacije Nemci su mogli da se uvere ne samo na osnovu punomoja, iz kojih se videlo da je re o delegaciji najvieg partizanskog rukovodstva, Vrhovnog taba NOVJ, ve i po linostima koje su je sainjavale. Za Kou Popovia su znali da je jedan od najistaknutijih komandanata komandant elitne 1. proleterske divizije. Velebit (kao Vladimir Petrovi) bio im je, pak, poznat kao prvi ovek Titove diplomatije". Trei lan delegacije ilas, budui je nastupao pod drugim imenom, Nemcima nije bio poznat, ali su morali zakljuiti da je taj profesor" neka znaajna politika linost u partizanskom rukovodstvu. Delegacija je nosila pismo koje je Komanda nemakih trupa" prethodnog dana uputila Vrhovnom tabu narodnooslobodilake vojske". Na pismu, kako je u svom dnevniku zabeleio Koa Popovi, nije bilo peata, ali je potpis majora Barta garantovao da e ono moi da poslui kao propusnica prilikom stupanja u kontakt sa nemakim jedinicama. Posle primljenih uputstava delegati su napustili sedite Vrhovnog taba i uputili se ka drumu koji je dolinom Rame vodio ka Prozoru, da bi se jo u toku noi pribliili liniji fronta, koju su nameravali da preu posle svanua, kako bi njihovo kretanje drumom mogli da zapaze nemaki vojnici. Poto su bili obaveteni da su nemake prednje jedinice bile u toku popodneva primeene kod sela Kranjia, gde je sa njima vodio borbu jedan bataljon 3. krajike brigade, odluili su da se zadre kod mosta koji su pioniri Prateeg bataljona Vrhovnog taba upravo pripremali da zapale (poto su preko njega preli poslednji zatitniki delovi). Tu, u jednoj jaruzi pored mosta, ilas, Popovi i Velebit su proveli no, u iekivanju neizvesnosti sutranjeg dana.
Arhiv VII, k. 701, reg. br. 7/5; 19/4; Arhiv CK SKJ, br. 3232, 3234 i 4368 (stara signatura).

No uoi polaska na pregovore, provedenu u jaruzi, ovako je u svom dnevniku opisao Koa Popovi: Kad nailazimo na most, ve je poliven naftom. Vojska koja je imala da proe, prola je. Govori se da su Nemci na kosama istono od druma. Poto bi se posle teko prela Raima, resili smo da se odmah prebacimo i da saekamo dan u jarku koji strmo izbija kod samog mosta. Oko nas se jo ure neki drugovi oko pripremanja mosta za paljenje, a drugi prelaze i sputaju se ka vodi: jedan ranjenik na konju okliznuo se, poleteo prema vodi, uspeo da se zadri. Najzad su neki drugovi uli njegovo dozivanje i pronose ga pored nas . . . Smestili smo se u jaruzi i zaloili vatru. Valjda nam nee biti hladno . . . Dreniamo u kamenju oko vatre koja nas privlai i tera. Most puca, veliko komade greda pada u reku, nestaje lili se zadrava na gvozdenoj konstrukciji koja je ostala u vodi ve od prolog ruenja. Vlatko odlazi po drva za nau vatru . . . Kroz nekoliko asova treba da poemo ka Nemcima sa kojima smo vodili tako krvave borbe kod G. Vakufa, ka omrznutim Fricevima..." Jedanaestog marta, rano izjutra, delegaoija je krenula drumom ka Prozoru, oekujui svaki as da e naii na nemake vojnike. Krenulo se tako rano da se ne bi gubilo u vremenu: bilo je poeljno da se jo u toku istog dana povedu razgovori sa nemakom komandom. urba se ogledala i u tome to je delegacija krenula u nemaki tab dan ranije nego to su Nemci oekivali, jer je u pismu nemake komande o pristanku na razgovore stajalo da partizanski pregovarai treba da stignu 12. marta. Sve do Prozora, udaljenog oko 12 km, delegati su se kretali nesmetano, kroz niiju zemlju", ne susrevi ni partizane ni nemake vojnike. Partizanske zatitne jedinice su u toku noi napustile taj rejon, povukavi se ka Neretvi, a nemake prethodnice nisu tog jutra jo krenule iz Prozora drumom ka Rami. Put do Prozora Popovi je ovako opisao: U samo svitanje kreemo drumom. Vlatko je razvio belu zastavu. Brzo emo ih sresti, zaustavie
78

nas i odvesti dalje autom obaveteni su o naem dolasku. Pregledamo papire: na njihovom pozivu nema peata, pogreili smo to jedan primerak nismo ostavili Terziu. Gde li su nae zasede? Nigde se niko ne primeuje . . . Nigde se ne uje ni puka. Idemo brzim korakom i bezbrino priamo a i alimo se. .. Put je pranjav, nema tragova od tenkova, nego jedino od naih kamiona koji su prevozili ranjenike. Preli smo prilian broj kilometara. Nigde ni jednog vojnika . . . Opet je kao to sam toliko puta primetio glavni pravac najotvoreniji. Ve od sino, najistureniji vojnik na prema neprijatelju bio je onaj koji je, potpuno neobezbeen, palio most. Tenkovi su mogli prodreti lako do mosta, pa i ovladati njime, ali nisu ni pokuali. Kasnije emo primetiti da sada peadija otvara put motorizaciji, krilnim prodiranjem preko brda. Ve ima vie od deset kilometara izmeu naeg na drumu najisturenijeg vojnika i neprijateljskog. Nailazimo na unitene kamione i spaljenu burad: oferi su temeljito svrili svoj posao kao to su neumorno, i danju i nou, bez prestanka, prevozili ranjenike. Zasluili su da budu pohvaljeni. .. Tek na jedan kilometar pred Prozorom nailazimo na tragove velikih neprijateljskih tenkova. Vidi se da su dotle izali, okrenuli se i vratili." Na ulazu u Prozor, ispod zidina tvrave na breuljku, delegati Vrhovnog taba su bili zaustavljeni od nemakih vojnika koji su, sudei po njihovom dranju, bili iznenaeni pojavom partizana. Verovatno su, na osnovu bele zastave koju je nosio Velebit, zakljuili da se radi o grupici partizana koja je dola da se preda, ili da ponudi predaju neke jedinice. Bilo je oigledno da jo nisu bili obaveteni da se oekuje dolazak partizanske delegacije, koja je eto stigla pre zakazanog termina. Poto je nemaki oficir proitao od delegata primljeno pismo nemake komande kojim se daje saglasnost za dolazak partizanske delegacije u Bugojno i poto je pregledao punomoja delegata, sproveo ih je u tab svoje jedinice verovatno puka. O pristizanju partizanskih parlamentaraca odmah je obaveten komandant 717. peadijske divizije general Benignus Dipold (Benignus Dippold), koji je naredio da se
79

dovedu u njegov tab. U meuvremenu su delegatima ispranjeni revolveri i bili su, uprkos njihovom protivljenju, fotograf is ani. Posle kraeg zadravanja u Prozoru, delegati su prevezeni automobilima u Gornji Vakuf, u koji su stigli oko 9 asova. Uz put im je bilo zabranjeno da razgovaraju, a bili su im preko oiju stavljeni povezi. U njihovoj pratnji je bio H. Kr. I. ermak, inspektor vojno-pravne slube, rezervni vojni slubenik. Dolazak delegacije Vrhovnog taba u Prozor i Gornji Vakuf, Popovi je u svom dnevniku slikovito opisao: Eno tvrave na iljku ispred samog Prozora . . . Odozgo motre na nas, nailazimo na prve kue. Nismo jo stigli do prve, a iz nje izlazi 67 nemakih vojnika, okreu se prema nama, staju irinom druma. U sredini mali oficir sa bradicom. Doekuje nas iznenaeno i pretei: Na nu! Stigli ste u pravi as! - ' Mi smo parlamentarci!" Je li vas poslao Tito? Koliku vojsku predstavljate?" Mi smo se malo zbunili, vadimo punomoja i pozivno pismo bez peata! ali nismo nimalo u p l a e n i . . . Nemaki nam kae da treba da predamo oruje. Dosta zbunjeno mu objanjavamo da to nije na mestu. Utvrujemo da trai da ispraznimo r e v o l v e r e . . . Oficir je proitao poziv. Na kapama imamo svi petokrake. Krupni nemaki vojnici koji su oko oficira ne izgledaju iznenaeni. Oficir vojniki pozdravlja i predstavlja se, prua ruku. Rukujemo se i pozdravljamo stisnutom pesnicom .. . Brzo stiemo pred jednu od retkih itavih kua. Sigurno je komanda. Izlaze jo neki oficiri i vojnici. Jedan oficir, sed, gleda u zvezdu na mojoj kapi (sa srpom i ekiem, kakvu su nosili pripadnici proleterskih jedinica prim. M. L.), pokazuje na nju i neto se tiho buni. Oevidno niko nije obaveten o naem dolasku. Tri-etiri ustaa stoje malo dalje, iza Nemaca, ne smeju da priu. Pod zatitom smo njihovih gospodara makar i kao zarobljenici. . . Poinju da nas slikaju. Ja svaki put okrenem glavu . .. Dido i ja sedamo u jedan auto, Vlatko u drugi. Oi su nam vezali. Pre nego to pratilac seda pored mene, ujem bradatog oficira kako mu kratko daje instrukcije. Mislim da mu je rekao i ako ita poku80

aju, pucajte!" Oseam Nemca pored sebe, znam da dri revolver u ruci. Posle sam doznao da je Vlatka njegov pratilac sa uperenim revolverom razoruao im su seli u auto. Za sve vreme dok smo bili u G. Vakufu nije uspeo da dobije natrag revolver. Kreemo. Palim cigaretu. Penjemo se uz Makljen . . . ido me neto pita. Onaj pored mene zabranjuje razgovor. Susreemo nekoliko kamiona i tenkova. Pratim u glavi krivine: ovde su im Sandaklije unitile tenk, ovde je poruen most, prelazimo li pontonom". Nemaki automobili sa delegatima Vrhovnog taba zaustavili su se u Gornjem Vakufu, jer se u toj varoici nalazio tab 717. divizije, u kome je trebalo da se odre razgovori. On je, verovatno prethodnog dana, preao iz Bugojna u to mesto, blie frontu, te nije bilo potrebe da se razgovori vode u Bugojnu, kako je prvobitno bilo najavljeno. Poto su im skinuti povezi sa oiju, delegati su uvedeni u zgradu u kojoj se nalazio nemaki tab. Jedan oficir je najpre zatraio od njih obavetenje o svrsi njihovog dolaska. Reeno mu je da su doli kao ovlaeni parlamentarci u cilju razgovora sa nadlenim nemakim komandantom o razmeni zarobljenika i o priznanju Narodnooslobodilake vojske kao zaraene strane. Ujedno mu je saopteno da bi eleli da u razgovorima sa nemake strane uestvuje i inenjer Hans Ot, sa kojim su i ranije, u toku proteklog leta i jeseni, odravani kontakti i voeni pregovori oko razmene zarobljenika. Ulazimo u tab", zapisao je Popovi. Na jednim vratima na prvom spratu pie: 'Major Barth' ime onog koji je potpisao poziv. Jedan crnomanjasti kapetan, etrdesetih godina izgleda autant generalov prima nas veoma pristojno. Sad e da nas uvede kod generala. Ulazimo u susednu sobu. General nas stojei pozdravlja, ljubazno. Trai odmah sekcije koje mu donose i koje on iri na malom stolu za kojim je seo. Nas je takoe ponudio da sednemo, i mi smo seli. emu ove sekcije? Da ne misli i on da smo doli da ponudimo predaju kao onaj bradati oficir?"

81

Preliminarni razgovori sa komandantom 717. nemake

divizije

Jedanaestog marta 1943. godine u 9.30 asova poeli su razgovori delegacije Vrhovnog taba i komandanta nemake 717. peadijske divizije generala Dipolda. Voeni su na nemakom jeziku, a njihov tok je pratio kapetan Veber (Weber), obavetajni oficir (Ic) u tabu divizije, koji je sainio i zabeleku, neku vrstu zapisnika. 89 U ime delegacije Vrhovnog taba istupao je Velebit, koji je najbolje govorio nemaki. Na poetku razgovora general je stavio do znanja da e sasluati predloge partizanske delegacije i o njima obavestiti nadlene, ali da sam nije ovlaen da razmatra pitanja koja e delegacija postaviti, a jo manej da donosi odluke. O stavu nadlenih naglasio je delegacija e, to je pre mogue, biti obavetena. (General ima sigurno preko 50 godina", zapisao je Popovi, deluje nekako isto, ouvan je, ima lepe zube i lep osmejak . ..") Potom je Velebit govorio u ime delegacije. Najpre je izrazio nezadovoljstvo to su delegati u Prozoru bili razoruani i fotografisani. General je odgovorio da ali zbog toga, ali da je po sredi mali nesporazum, jer nemaka jedinica koja je na ivici Prozora susrela pregovarae nije bila obavetena o njihovom dolasku, jer je sa nemake strane bilo predloeno da oni stignu 12. marta, pa se tada i oekivao njihov eventualni dolazak. Obeao je da e delegatima biti vraena municija, i o tome se vie nije raspravljalo. Objanjavamo zato smo doli", stoji dalje u Popovievom dnevniku, autant stenografie, predajemo punomoja. Paljivo i zainteresovano slua naa objanjenja. Kaemo mu: 'Da ne bi bilo nesporazuma, moramo Vam odmah rei da nismo nikako doli da ponudimo neku kapitulaciju. Na to i ne pomiljamo, a Vi vrlo dobro znate da nas ne
89 Kopija zabeieke, na kojoj je signatura NOKW1088, nalazi se u Arhivu VII, mikrofilm NAV-N-T-1119, r. 16, s. 6874. Na osnovu '.e zabeieke (zapisnika) i pismenih predloga (memoranduma") doJ'igacije Vrhovnog taba sainio je istog dana svoju zabeleku operativni oficir (OI) rezervni kapetan dr Kri (Krisch). U njoj se citira ili prepriava tekst zapisnika i memoranduma". Kriovu zabeleku je objavio V. Dedijer u cit. knjizi na str. 806.

82

moete unititi'. On ozbiljno klima glavom. . . Razgovor sa generalom traje dugo. Vlatko vrlo lepo govori nemaki. U razgovoru sa generalom ja sam teko nalazio rei. ido, onim svojim odsutnim izrazom, pitao je esto: 'Sta kae' i govorio srpski ta treba rei generalu." Velebit je potanko upoznao generala sa pitanjima o kojima je delegacija ovlaena da vodi razgovore: prvo 0 razmeni zarobljenika; drugo o primeni meunarodnog ratnog prava na tretman zarobljenika i, tree o politikim pitanjima o kojima je ve razgovarano 17. novembra 1942. na sastanku koji su kod Livna odrali partizanski 1 nemaki pregovarai (sva ta pitanja bila su izloena i u pismu koje je sa partizanske strane bilo istog dana upueno Nemakom opunomeenom generalu u Zagrebu Glezu fon Horstenauu). 90 Poto nemaka strana nije stavila primedbe na predloena pitanja o kojima je trebalo voditi razgovore, Velebit je izloio predloge Vrhovnog taba za razmenu zarobljenika. Partizanska strana, istakao je on, oduvek je, u skladu sa meunarodnom konvencijom, imala human odnos prema zarobljenim okupatorskim vojnicima, i, ukoliko nije dolo do njihove razmene za zarobljene ili uhapene pripadnike narodnooslobodilakog pokreta, oslobaala ih je. Takav je sluaj bio sa oko 300 nemakih zarobljenika koji su prilikom povlaenja partizanskih jedinica iz Uica krajem novembra 1941. bili puteni da se vrate u nemake garnizone. Isti je sluaj bio i sa oko 120 italijanskih vojnika zarobljenih kod Rudog 23. decembra 1941, koji su mesec dana kasnije ostavljeni na Romaniji da bi ih nemake trupe, koje su izvodile ofanzivu, oslobdile". Za razmenu zarobljenika nastavio je Velebit da izlae stav Vrhovnog taba postoji obostrana zainteresovanost, to su pokazali pregovori koje predstavnici Vrhovnog taba i nadlenih nemakih komandi i ustanova vode jo od avgusta 1942. Pregovori oko razmene nemakih privrednih strunjaka i slubenika preduzea Hanza Lajhtmetal", koje je izvodilo istraivake rudarske radove u okolini Livna, a koji su se kao vojnici s orujem borili i bili zarobljeni od partizana, uspeno su okonani. Tada je za
90 Pismo koje je 17. novembra 1942. upueno generalu Horstenauu nije pronaeno.

83

zarobljene Nemce i neke ustake funkcionere iz Livna puteno iz zatvora 49 pripadnika NOP-a. Razmena je izvrena 5. septembra 1942. kod Studenog Vrela blizu Posuja. Te pregovore sa nemake strane je uspeno vodio jedan od zarobljenika, inenjer Hans Ot, koji je ak bio primljen od vrhovnog komandanta Tita, i delegacija bi elela da on bude ukljuen i u ove pregovore. Naknadni pregovori oko razmene drugih grupa zarobljenika nastavljeni su u toku jeseni, ali nisu okonani. Vrhovni tab je nudio za razmenu trojicu pripadnika nemake narodnosti (folksdojere), zarobljene u Jajcu 25. septembra 1942: direktora fabrike Elektrobosna", inenjera Otmara Ziglhubera (Othmar Siegelhuber), knjigovou Franca Lajnica (Franz Leinsohtz) i trgovca Ota Bajera (Otto Bayer); zatim podoficira Vili Birgera (Wily Brger), zarobljenog prilikom napada 5. crnogorske brigade na voz na pruzi Donji Vakuf Travnik. Pored njih, nuena je za razmenu posada jednog domobranskog bombardera, oborenog avgusta 1942. kod Kupresa (koju su sainjavali major Romeo Adum, jedan oficir i dva podoficira) i 120 oficira, podoficira i vojnika NDH, zarobljenih novembra 1942. u Bihau. Sada se nude za razmenu jo i nemaki major Artur Streker, zarobljen pre nedelju dana kod Gornjeg Vakufa, i 25 nemakih vojnika, zarobljenih nou 19/20. novembra kod Sitnice, juno od Banje Luke, i 16. i 17. decembra kod Prijedora. Partizanska strana najavljuje mogunost razmene oko 600 italijanskih vojnika, podoficira i oficira nedavno zarobljenih u borbama za Prozor i u dolini Neretve. Delegacija Vrhovnog taba e, naglaeno je, u toku daljih pregovora podneti spisak lica koja e traiti da budu zamenjena, a posebno je zainteresovana da meu njima bude profesor Ivo Marinkovi, iz Karlovca, koji se nalazi u ustakom zatvoru u Zagrebu. On bi mogao biti zamenjen za majora trekera. Delegacija je, dalje, upozorila na dotadanja loa iskustva oko razmene, kada ustake vlasti nisu udovoljavale nemakim zahtevima da im stave na raspolaganje lica koja su se nalazila u ustakim zatvorima i logorima i koja je trebalo predati partizanima, uz obrazloenje i izgovor da su nepoznati ili da nisu iva. General Dipold je paljivo sasluao izlaganje i predloge delegacije Vrhovnog taba. Bio je oigledno zaintere84

sovan za razmenu zarobljenika, jer se radilo o jednom viem oficiru, komandantu bataljona, i veem broju podoficira i vojnika Vermahta, kao i o strunjacima jedne hemijske fabrike znaajne za ratnu privredu. Odgovorio je da e o partizanskim predlozima biti odmah obaveteni nadleni organi i da se nada da e razmena biti izvrena. Zatim se prelo na drugo pitanje koje je delegacija postavila: na priznanje Narodnooslobodilakoj vojsci statusa zaraene strane i, u vezi s tim, na neophodnu primenu odredbi meunarodnog ratnog prava koja se odnose na zarobljenike. Na traenje generala Dipolda ovom delu razgovora prisustvovao je i Inspektor pravne slube, vojni slubenik Cermak, jer je predmet razgovora sadrao pitanja pravnog karaktera. ,,Onaj oficir to nas je sproveo iz Prozora (Cermak prim. M. Ii.)", stoji u Popovievom dnevniku, promenio je dranje, iako ne kae nita, nego stoji pozadi generala. Crte mu nisu onako stroge i tue, po koji put se nasmeje". Delegacija je obrazloila stav Vrhovnog taba: narodnooslobodilaka vojska nije banda", kakvom je smatraju okupatori, ve legalna, organizovana vojska koja poseduje sva obeleja i osobine prave, regularne oruane sile . vrstu vojniku organizaciju i ustrojstvo, unutranji red i disciplinu, izgraen sistem rukovoenja i komandovanja, snabdevake, sanitetske, pravne i druge slube. Njeni borci i stareine su poloili zakletvu i nose ambleme i oznake. 91 Oni su rodoljubi koji se bore za osloboenje svoje zemlje i u toj se borbi, kada je re o odnosu prema ratnim zarobljenicima, pridravaju humanih principa meunarodnog ratnog prava i poznatih konvencija. Velebit je pomenuo sluaj putanja na slobodu nemakih zarobljenika kod Uica, novembra 1941. I partizanski zarobljenici zasluuj,u, naglasio je, da budu na isti nain tretirani da budu smatrani ratnim zarobljenicima. Zbog toga Vrhovni tab predlae da se zarobljenici i ranjenici obostrano humano tretiraju. Sa svoje strane Vrhovni tab se obavezuje da e se i dalje striktno pridravati usvojenih konvencija i da e intervenisati ukoliko se neka njegova jedinica ne bude
91 Jo marta 1942. Vrhovni tab NOP i DVJ je izdao Naredbu o oznakama vojnih i politikih stareina u jedinicama NOP i DVJ". Naredba je objavljena u Biltenu Vrhovnog taba", br. 1415 za februarmart 1942.

85

drala dobij enih uputstava. Velebit je, kako se sea, uzgred dodao da bi bilo poeljno ,,da se odmah obustave neprijateljstva da bi se iz humanih razloga dala mogunost da se prikupe ranjenici i prui im se lekarska nega". Nemaki general je samo sasluao ove pregloge Vrhovnog taba, ne komentariui ih, jer, kako je izriito ponovio, nije nadlean da o tome raspravlja. Njemu je, uostalom, bio jasan stav da se NOVJ ne moe smatrati redovnom vojskom. Dva meseca ranije, na sastanku koji je 15. i 16. januara odran sa komandantima divizija koji e uestvovati u operaciji Vajs", general Liters je izriito naglasio da se NOVJ ne moe smatrati regularnom vojskom. 92 Delegacija je potom prela na obrazlaganje predloga 0 treem, glavnom pitanju, koje ima politiki karakter". Po njenom miljenju o tom se pitanju moglo razgovarati 1 ranije, tim pre to je ono bilo predmet neobavezujuih razgovora na sastanku koji je, povodom pregovora o razmeni zarobljenika, odran 17. novembra 1942. kod Livna i na kome su sa nemake strane uestvovali vojno-privredni oficiri kapetani Hejs i Kulih 93 i ve pomenuti inenjer Hans Ot. O tom pitanju bilo je rei i u pismu koje je tada bilo upueno nemakom generalu u Zagrebu Glezu Horstenauu i na koje nije dobijen odgovor. Delegacija, obrazloio je dalje Velebit, stavlja do znanja da Vrhovni tab ne vidi razloge da se neprijateljstva sa nemakim oruanim snagama i dalje nastavljaju. Partizanske jedinice vode borbu protiv nemakih trupa, jer su prinuene da se brane. Narodnooslobodilaki pokret predstavlja nezavisan nacionalni pokret koji niko sa strane ne potpomae. On se, dodue, u svojoj propagandi oslanja na Sovjetski Savez, ali sa Londonom, koji podrava jugoslovensku izbegliku vladu i njenu etniku vojsku u zemlji, ne eli da ima nikakvu vezu. General Dipold je posebno zainteresovano pratio ovaj deo izlaganja. Ja sam vojnik i ne razumem se u politiku, ali. ..", zabeleio je Koa Popovi generalovu upadicu,
92 Zapisnik o sasluanju general-majora Frica Najdholda (Fritz Neaudholdt;, komandanta 369. legionarske divizije, od 10 juna 1946. u Beogradu (Arhiv VII, k. 181, reg. br. 52/4a). 93 Pod imenom kapetana Kuliha krio se oficir slube bezbednosti Alfred Hajnrih.

86

dodavi da se general naroito raspituje o naem odnosu prema Sovjetskom Savezu, komunizmu, ali ne pijunski, nego radoznalo, zainteresovano". Zadravajui se ire na objanjavanju stava prema etnicima, koje partizani smatraju glavnim neprijateljem protiv koga vode bespotednu borbu, Velebit je upozorio na injenicu da Italijani daju punu podrku i pomo etnicima, organizujui i snabevajui orujem, municijom, hranom i novcem njihove jedinice, takozvanu Dobrovoljaku antikomunistiku miliciju (MVAC). Zahvaljujui toj izdanoj pomoi, etnici su vidno ojaali i pripremaju se da se prikljue britanskim trupama, ako bi se one iskrcale na Balkan. Oni odravaju radio i kurirsku vezu sa Britancima i spremni su da izvravaju njihova nareenja. Sa time su upoznati i Italijani koji se preutno saglaavaju sa takvom politikom i namerama etnika. Narodnooslobodilaka vojska e se, pak, naglasila je delegacija, suprotstaviti britanskoj podrci etnicima i nee se ustruavati ni od suprotstavljanja britanskim invazionim trupama. U vezi sa tim, delegacija istie da su jedinice Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije svoj glavni udar usmerile na etnike koji su grupisali svoje glavne snage iz veeg dela zemlje prema partizanskim jedinicama u dolini Neretve. Borbe su u toku i bilo bi poeljno da se obe strane, partizanska i nemaka, saglase o odreivanju jedne zone u kojoj bi partizanske jedinice mogle nesmetano boraviti. Delegacija je nagovestila i mogunost sklapanja primirja, ali je pri tom izriito naglasila da to nipoto ne treba shvatiti kao nekakav predlog za kapitulaciju, jer Narodnooslobodilaka vojska nee nikada, ni pod kojim uslovima, to uiniti. Ona je neunitiva, uiva punu podrku veine naroda i dovoljno je snana da odoli svim neprijateljskim ofanzivama i da se iz svake, i najtee, situacije izvue. To je tako u ver lj ivo dokazala u svim dotadanjim ofanzivama iz kojih je, iako brojno slabija nego to je to sada, i uprkos gubicima, izlazila jaa. Njeni borci su nepokolebljivi, spremni na rtve i svakovrsna liavan ja (u hrani, municiji, loem smetaiu i dr.). Na kraju je delegacija izrazila elju da se trea taka dri u tajnosti. Ona e saekati odgovor nadlenih nemakih vlasti, ali insistira na tome da do njega doe to bre, jer ima zadatak da se to pre vrati u svoj tab. Zbog toga
87

je nuno da nemaka strana hitno odredi opunomoene predstavnike koji bi vodili pregovore. Time je delegacija Vrhovnog taba zavrila svoje izlaganje. General Dipold je ponovio da nije ovlaen da vodi bilo kakve pregovore i da je, prema uputstvima koje je dobio od svojih pretpostavljenih, samo sasluao partizanske predloge o kojima e izvestiti nadlene. Ukoliko oni odlue da se pregovori vode, on e delegaciju Vrhovnog taba uputiti onoj komandi ili ustanovi koja bude ovlaena da vodi pregovore. Izlaganje delegacije i njene predloge, rekao je Dipold, tano je zabeleio prisutni oficir i njegova e zabeleka biti upuena nadlenim organima, ali je nuno da delegacija u pismenoj formi izloi svoje predloge i da na taj dokumenat, koji e biti smatran zvaninim, stavi svoje potpise (Zamoljeni smo da nae predloge napiemo kako bi se mogli dostaviti nadlenima", zapisao je u svom dnevniku Koa Popovi). Sto se, pak, tie predloga o eventualnoj obustavi borbenih dejstava da bi se partizanima dala mogunost da zbrinu svoje ranjenike, on je izriito naglasio da nije nadlean da izda takvo nareenje i da je kao vojni komandant obavezan da izvrava nareenja pretpostavljenih koji su propisali ispunjavanje dnevnih ciljeva koje on sa svojim trupama mora bezuslovno postizati. Razgovori u Gornjem Vakufu, u Stabu nemake 717. peadijske divizije, bili su time zavreni, Ostalo je jo da delegacija Vrhovnog taba saini traeni dokumenat, memorandum", i urui ga nemakom tabu, te da saeka i vidi da li e nadlene nemake komande i ustanove prihvatiti da se razgovori nastave i da doe do stvarnih pregovora, jer oigledno razgovori u Gornjem Vakufu to nisu, u pravom znaenju te rei, bili. Na tom sastanku je samo jedna strana, partizanska, iznela svoje predloge o kojima se druga, nemaka, ogradivi se da je nenadlena, nije ni izjasnila. Bili su to moglo bi se rei samo preliminarni, uvodni razgovori, a stvarni pregovori bi trebalo da uslede ukoliko bi nemaka strana na njih pristala. Tako su te razgovore shvatili i delegati Vrhovnog taba. Utisak koji su oni poneli po zavretku razgovora sa generalom Dipoldorn bio je da mogunosti za pregovore postoje" kako je u svom dnevniku zabeleio Koa Popovi, dodavi, da im je reeno da e pregovori zapoeti sutra, 12. marta,
88

kao to je predvieno u pismu majora Bartba". Uostalom, delegacija Vrhovnog taba je, to e navesti u pismenom dokumentu, u memorandumu", bila opunomoena da izvri preliminarne razgovore", a za voenje pregovora traila je da nemaka strana odredi svoje opunomoene predstavnike. Posle sastanka, koji je zavren u 11 asova, delegati su se zadrali u prostorijama taba divizije da bi sainili i potpisali traeni dokumenat. Koristei zabeleku koju je na sastanku vodio kapetan Veber, obavetajni oficir, sastavili su sledei tekst, koji je Velebit na nemakom jeziku izdiktirao tapskom pisaru: Gornji Vakuf, 11. marta 1943. Pismena zabeleka predloga delegacije Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije koja je od strane Vrhovnog taba te vojske opunomoena, a na osnovu zabeieke gospodina majora Barta (Barth) od 10. 3. 1943.94 1. Krajem januara ove godine je od strane NOV Jugoslavije gospodin Lajnic poslan u Mostar da bi se privelo kraju pitanje razmene ratnih zarobljenika koje je, u ranije voenim razgovorima sa delegacijom nemakog Vermahta, ve bilo dotaknuto. On je morao da se vrati do 1. februara 1943, ali se do dananjeg dana nije pojavio. Mi smo miljenja da razmenu zarobljenika treba to pre izvriti. Za razmenu dolaze u obzir: a/ zarobljeni folksdojeri iz Jajca i posada oborenog hrvatskog aviona o ijoj je razmeni gospodin Lajnic trebao da vodi razgovore, b/ gospodin major Streker za koga mi putem razmene traimo prof. Ivana Marinkovia iz Karlovca. On se nalazi u policijskom zatvoru u Zagrebu, c/ 25 zarobljenih nemakih vojnika koji su zarobljeni u borbama na Sitnici, d/ oko 100 oficira, podoficira i slubenika hrvatskih oruanih snaga i hrvatske drave, e/ 15 i talijanskih oficira, f/ oko 600 italijanskih vojnika i podoficira.
94 Misli se na dopis generaltabnog majora Barta od 10. marta 1943. koji je upuen Vrhovnom tabu i u kome se daje saglasnost Komande njemakih trupa" da e primiti partizanske pregovarae.

89

2. Miljenja smo da komanda nemakog Vermahta u odnosu na NOV Jugoslavije treba da primeni odredbe meunarodnog ratnog prava. Ukoliko nemaki Vermaht usvoji ovaj predlog, naroito u odnosu na ranjene i zarobljene pripadnike NOVJ, to je u obostranom interesu, komanda NOVJ sa svoje strane nudi punu garanciju o striktnom pridravanju tih odredaba. 3. Komanda NOV Jugoslaviie smatra: a/ da u datoj situaciji ne postoji nikakav razlog da nemaki Venmaht vodi ratna dejstva protiv NOVJ s obzirom na situaciju, protivnika i interese jedne i druge strane. Prema tome bilo bi u obostranom interesu ako bi neprijateljstva bila obustavljena. U vezi s tim nemaka komanda i ova delegacija morali bi da preciziraju svoje predloge o eventualnoj zoni i pravce ekonomskih ili drugih interesa. b/ NOVJ smatra etnike glavnim neprijateljima. 4. U toku trajanja pregovora po svim ovim takama predlaemo prestanak ratnih dejstava izmeu nemakih trupa i trupa NOVJ. 5. Ova delegacija je opunomoena da izvri preliminarne razgovore dok eventualna konana saglasnost mora biti potvrena od strane nae vie komande. Okonanje ovih razgovora je delegaciji od strane njene vie komande naznaeno kao hitno i zahtevaju od nemake komande da odredi opunomoene predsavnike za pregovore. M. Markovi, s.r. K. A. Popovi, s.r. V. Petrovi, s.r". 95 Sadraj ovog dokumenta, memoranduma", koji su potpisala sva tri lana delegacije, gotovo je u svemu istovetan sa zabelekom (zapisnikom) voenom u toku razgovora. Jedino se u njemu ne spominje odlunost Narodnooslobodilake vojske da se suprotstavi britanskim trupama u sluaju njihovog iskrcavanja na jugoslovensku teritoriju, ukoliko bi dolo do njihove podrke etnicima. Takva odlunost je postojala i razlozi za nju su bili razumljivi, ali je delegacija zakljuila da to nije potrebno isticati u tom pisanom dokumentu.
85 Dokumenat (bez signature) nalazi se u Arhivu Vojnoistorijskog instituta. Faksimil je Dedijer objavio u cit. knjizi na str. 805.

90

U oekivanju nemake saglasnosti o voenju pregovora


Poto su predali memorandum" i kako je Popovi zabeleio bili poslueni hranom i cigaretama, delegati su napustili zgradu u kojoj su voeni razgovori i smestili se u oblinjoj kui koja je za njih bila pripremljena. Na njoj je, kako je Popovi zapisao, stajala tabla sa natpisom Komanda mesta". Tu su im vratili arere, a punomoja su zadrali dok ih ne prevedu". Soba je neugledna i ne ba ista", stoji u Popovievom dnevniku. Jedan sto, jedna pe, dve slamarice, u oku jedan paket letaka . .. Naa soba je sa dvorita . . . Kad idemo u klozet preko avlije, niko nas ne prati. Sa ulice dopire do nas zuka kamiona i tenkova. Jedna nemaka divizija, eto, kree za Prozor." U toj sobi ostali su delegati da saekaju odgovor nadlenih nemakih organa, u nadi da e on, kako im je obeano, brzo stii i da e pregovori poeti sledeeg dana, 12. marta. Njihova oekivanja su, meutim, bila izneverena, jer odgovor nije stigao ni tog, ni naredna dva dana. Bili su zbog toga zabrinuti. Muila ih je neizvesnost ta e se dalje desiti. Bili su, ipak, dovoljno strpljivi, jer su bili svesni ozbiljnosti zadatka koji im je bio poveren. Nisu, razumljivo, znali kako se odvija situacija na frontu i da li Operativna grupa divizija uspeno nastavlja nadiranje na levoj obali Neretve i u njenom izvorinom delu. Vreme su provodili u sobi iz koje su mogli da prate kretanje drumom nemakih peadijskih i motorizovanih trupa ka Prozoru, to je bio dokaz da se operacije u dolini Neretve nastavljaju. K njima su povremeno dolazili nemaki oficiri, verovatno iz Obavetajnog odeljenja taba divizije, s kojima su voeni razgovori uglavnom o ratnim temama koje su i njih zaokupljale. Prema ilasovom seanju, razgovaralo se otvoreno. Mi smo im dokazivali bezizglednost, besmislenost njihovog ratovanja protiv nas", pie on. Ja sam obrazlagao: mi ne moemo biti poraeni. Cak i da unitite nau grupaciju, to smo ve izbegli, mi bismo 'je obnovili negde drugde, a postoje i druge neunitene . . . A Koa: ja mogu kroz vae redove da provuem svoju diviziju kadgod hou eto, noas, ako hoete! Na to je nemaki major odgovorio:
91

Da, tako je lako ratovati: komad hleba i neto metaka u torbi pa u planinu!" U meuvremenu su obavetenja o dolasku delegacije Vrhovnog taba u Gornji Vakuf, u tab 717. peadijske divizije, i o predlozima koje je podnela u razgovorima sa generalom Dipoldom bila veoma brzo, istog dana, najpre preko telefona, a zatim li pismenim putem, dostavljena pretpostavljenim vojnim komandama i ustanovama u Sarajevu, Zagrebu, Beu i Berlinu. Iz taba 717. divizije stiglo je najpre telefonsko obavetenje u tab komandanta nemakih trupa u Hrvatskoj, a kasnije, verovatno sledeeg dana, i pismeni izvetaj operativnog oficira kapetana Kria. General Liters je u Sarajevu upoznat sa predlozima partizanskih parlamentaraca: o razmeni zarobljenika, priznanju Narodnooslobodilakoj vojsci statusa zaraene sile i obustavi neprijateljstava, odnosno sklapanju privremenog primirja. Liters je, kako se moglo i oekivati, odbio da se uputa u pregovore, jer je bio ovlaen iskljuivo da vodi operacije protiv partizanskih snaga na teritoriji NDH. On je odbacio svaku mogunost za sklapanje primirja, ali je ooenio da pitanja koje je predloila delegacija Vrhovnog taba mogu imati dalekosene politike posledice" i da eventualni pregovori o njima spadaju u nadlenost Nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj Gleza fon Horstenaua. Naelnik Litersovog taba generaltabni major Verner Pfapfenrot (Werner Pfapfenrott) o dobij enom obavetenju telefonom je javio generalu Horstenauu, koji je vest dalje prosledio u Be, da bi sa njom bio upoznat general-pukovnik Aleksander Ler, komandant oruanih snaga Jugoistoka, koji se tamo zatekao po povratku iz Berlina. Ler je narneravao da se, pre povratka u svoj tab u Solunu, zadri u Sarajevu, da bi u Litersovom tabu bio poblie upoznat sa tokom i rezultatima operacije Vajs". On je Horstenauu odgovorio da e odluiti da li e se pri povratku avionom 12. marta iskrcati u Zagrebu da, bi sasluao referat Opunomoenog generala, ili e tek po pristizanju u Sarajevo eventualno narediti da se pozove Opunomoeni general radi savetovanja". O telefonskom razgovoru koji je 11. marta vodio sa pukovnikom Pfapfenrotom, oficir u tabu Nemakog opu92

nomoenog generala u Zagrebu sainio je u veernjim asovima sledeu zabeleku: fcs* ; -L " 11. marta 1943. 1. Kod 717. peadijske divizije stigla su tri partizanska parlamentarca, i to jedan oficir (komandant jedne udarne divizije) i dva profesora. Ponuda parlamentara: u zamenu za nemakog majora trekera, koji se nalazi u zarobljenitvu kod partizana, trai se profesor Ivan Uminkovi iz Karlovaca. Ovaj poslednji treba da se nalazi u ustakom zatvoru u Zagrebu (prema izvetajima koje je Glavni ured za bezbednost Raj ha pribavio do 17 asova 11. marta, profesora Uminkovia niko ne poznaje i nigde se nije mogao pronai). Dalja nastojanja da se utvrde mesto i vreme hapenja Uminkovia jo su u toku. 2. Sem majora trekera u rukama partizana nalaze se jo 25 Nemaca, 120 Hrvata, 600 Italijana. 3. Partizani nastoje da doe do pregovora da bi se postiglo postupanje prema obostranim ratnim zarobljenicima prema humanim shvatanjima". 4. Oni izjavljuju da se ne bore protivu hrvatske drave, i ni u kom sluaju protiv Nemaca, ve iskljuivo protiv etnika. Oni su spremni da sa orujem u ruci istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg mi ukaemo, pa isto tako i protiv Engleza prilikom iskrcavanja. Ovi parlamentarci ne nose sovjetske zvezde na kapi ve oznaku ,,M", koja verovatno treba da znai Maek". 5. Partizani ele da doe do primirja, to je Komandant (nemakih trupa) odbacio. Sem toga ele da budu priznati kao zaraena sila". Komandant u ovom pitanju, koje moe imati dalekosene politike posledice, nee doneti nikakvu odluku i preporuuje saradnju sa Opunomoenim generalom. Komandant (Jugoistoka) je preko majora enka (Schenk) u Beu telefonom ukratko obaveten i odluie da li e se pri povratku avionom 12. 3. iskrcati u Zagrebu da bi sasluao referat Opunomoenog generala, ili e tek po pristizanju u Sarajevo eventualno
93

narediti da se pozove Opunomoeni general radi savetovanja. Zagreb, 11. marta 1943."90 Obavetenja koja su potekla iz Gornjeg Vakufa i koja su telefonskim putem bila preneta viim nemakim tabovima nisu kao to se vidi tano tumaila najvanija pitanja koja su bila predmet razgovora. To se u prvom redu odnosi na predlog delegacije Vrhovnog taba o obustavi neprijateljstava i na obrazloenje stava partizana prema etnicima i Englezima. Isticanje etnika kao glavnih neprijatelja i odlunost partizana da se suprotstave i Englezima ukoliko bi se iskrcali na jugoslovensku teritoriju i pruili pomo etnicima pogreno su ocenjeni kao spremnost partizana da se bore protiv svakog neprijatelja na kojeg Nemci budu ukazali". Takva interpretacija je oigledno predstavljala obinu izmiljotinu i nije bila saglasna sa onim to je od strane delegacije bilo stvarno reeno i to je, uostalom, bilo tano navedeno u zapisniku (zabeleci) nemakog oficira i u zvaninom dokumentu (memorandumu") koji je delegacija podnela. Ni podatak o oznaci na kapama par lamentar aca nije bio taan. Oni su, kako stoji u Popovievom dnevniku, na kapama imali petokrake zvezde. Mada se iz raspoloivih dokumenata ne moe utvrditi da li je general-pukovnik Ler neto preduzeo, ipak je izvesno da se ni on, kao ni njegovi podreeni komandanti (generali Liters i Dipold), nije eleo izjasniti o voenju pregovora iako je intimno bio ubeen u njihovu korisnost. On nije iz Bea odleteo u Zagreb da bi sasluao referisanje Opunomoenog generala", ve je otiao u Sarajevo, ali tamo nije pozvao Horstenaua. Zakljuio je, svakako, sam, ili mu je tako sugerisano ili nareeno iz Vrhovne komande, koju je morao informisati o tako vanom pitanju, da eventualni pregovori sa partizanima nisu stvar vojnih komandi, imaju iskljuivi zadatak da vode borbe protiv ustanika. Pregovore sa partizanskim parlamentarcima, pre svega o razmeni zarobljenika, mogle bi eventualno da vode upravne i politike vlasti Opunomoeni general u Zagrebu Horstenau i nemaki poslanik u NDH Zigfrid Kae. Horstenau je, ipak, jo istog dana kada je bio obaveten o predlozima delegacije Vrhovnog taba, preduzeo mere
M

Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-501, r. 267, s. 5289.

94

da se pripremi teren za razmenu zarobljenika. Kako se u dobijenom obavetenju o partizanskoj ponudi govorilo o majoru Strekeru, za iju je razmenu traen neki profesor iz Karlovca koji se navodno nalazio u ustakom zatvoru u Zagrebu, preduzete su mere da se on pronae. Radilo se, u stvari, o istaknutom revolucionaru i jednom od organizatora ustanka u Hrvatskoj Ivi Marinkoviu, lanu CK KP Hrvatske i sekretaru Povjerenstva CK KPH za severnu Hrvatsku i grad Zagreb, koga su ustae uhapsile 19. februara u Zagrebu pod imenom Franjo Sulenti, elezniar. U izvetaju je, meutim, bilo pogreno napisano njegovo prezime: umesto Marinkovi, stajalo je Uminkovi. Greka je, oigledno, nastala prilikom prenoenja teksta telefonom. Svi pokuaji da se pronae linost pod tim prezimenom ostali su, razumljivo, bezuspeni. (Marinkovia su ustae ubile 14. aprila 1943.)97 Razloga za voenje pregovora o obustavi neprijateljstava, po oceni nemakih komandi, nije bilo i zbog toga to su oni zakljuili da je partizanska drava" protiv koje su izvoene operacije Vajs I" i Vajs II" zauzeta, da su partizani potueni i da se njihovi ostaci prebacuju preko Neretve u italijansku okupacionu zonu. Zadatak nemakih trupa bio je sada, u novonastaloj situaciji: odravanje reda na zauzetoj teritoriji, posebno u boksitnoj oblasti oko Mostara, zatvaranje demarkacione linije da bi se spreilo prelaenje partizanskih grupa iz italijanske u nemaku zonu, prediskolacija nemakih trupa, njihov odmor, popuna i reorganizacija. Jo 10. marta Hitler i Vrhovna komanda su naredili da oblasti NDH koje su osloboene od komunista" i koje su bile obuhvaene operacijom Vajs" ostaju i dalje nemako operativno podruje, te da se u njima imaju angaovati nemake policijske jedinice sa zadatkom da, zajedno sa operativnim trupama, osloboene oblasti konano obezbede i umire". 98 Bio je to, oigledno, izraz nepoverenja u NDH, u njene oruane i policijske snage, jer su se pokazale nemonim da odravaju vlast u zemlji i da se suprotstave partizanskim snagama koje su gotovo razbile ustaku dravu. Ovo nareenje je proizalo iz zakljuaka donetih na
B. Krizman Ustae i Trei Rajh", I, Zagreb, 1983, str. 104. 8 Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-77, r. 788, s. 5517499. 95
87

sastanku koji su 4. marta u Hitlerovom Glavnom stanru odrali Hitler, naelnik Vrhovne komande feldmaral Vilhelm Kajtel (Wilhelm Keitel), komandant Jugoistoka general-pukovnik Ler i rajhsfirer SS Hajnrih Himler (Heinrich Himmler). Na tom sastanku su, naime, voeni razgovori po pitanju kakve su mogunosti za organizaciju izvrne vlasti na teritorijama Hrvatske koje su oslobodile nemake jedinice" i zakljueno je da vojne uspehe u Hrvatskoj treba politiki eksploaitisati", u kom cilju je potrebno uspostaviti nemaku upravu odozdo do gore", jer po Hitlerovom miljenju u Hrvatskoj ne postoji policija a ustae predstavljaju razbojniku bandu". 99 I, tako, dok je delegacija Vrhovnog taba boravila u Gornjem Vakufu, oekujui odgovor od nemake strane o predlogu za voenje pregovora, a Vrhovni tab urio da i poslednjeg vojnika i ranjenika prebaci preko Neretve i proiri uspeh postignut razbijanjem etnikih jedinica prilikom forsiranja Neretve, kako bi zadobio odluujuu pobedu nad glavnim etnikim snagama pre nego bi nemake trupe nastavile operacije i na levoj obali Neretve, ili se, pak, angaovale iz pravca Sarajeva ka Kalinoviku da bi uhvatile u kljeta" Operativnu grupu nemake komande, od najviih do onih operativnih koje su izvodile operacije, smatrale su da je ofanziva protiv Titove drave" uspeno okonana. Pregovori s partizanima mogli su u takvoj situaciji imati smisla samo o razmeni zarobljenika, a njih je trebalo voditi u Zagrebu sa opunomoenim generalom Horstenauom. To je 14. marta u popodnevnim asovima saopteno ilasu i Velebitu. Trei lan delegacije je ve bio napustio Gornji Vakuf, da bi se vratio na partizansku teritoriju.

Povratak Koe Popovia iz Gornjeg Vakufa u Vrhovni tab


Nezadovoljna ekanjem koje se, mimo obeanja generala Dipolda, oteglo, delegacija je etvrtog dana boravka u Gornjem Vakufu, 14. marta, zakljuila da nema svrhe da se
89

Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-77, r. 788, s. 55175001.

96

Razmena zarobljenika kod Studenog Vrela, blizu Posuja, 5. septembra l Na slici levo, sa naoarima, partizanski pregovara Vladimir Velebit.

Razmena zarobljenika kod Studenog Vrela, blizu Posuja, 5. septembra 1942. U graanskom odelu nemaki pregovara inenjer Hans Ot.

Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito i komandant 1. proleterske divizije Koa Popovi (u Jajcu, oktobra 1943).

lanovi Vrhovnog taba NOV i POJ i Politbiroa CK KPJ Milovan Dil Edvard Kardelj i Aleksandar Rankovi (u Jajcu, oktobra 1943).

Marijan Stilinovi, predstavnik Vrhovnog taba NOV i POJ na pregovorima sa nemakim vlastima odranim avgusta 1942.

Vladimir Velebit sa komandantom Prateeg bataljona Vrhovnog taba Momom uriem (u Bihau, januara 1943).

Grujo Sokni, kurir Vrhovnog taba NOV i POJ, angaovanu Velebitavoj misiji (Snimak iz predratnog perioda).

Kolona nemake SS divizije Princ Eugen" u nastupanju poetkom 1 1943. za vreme bitke na Neretvi. Zarobljenog nemakog majora Artura trekera, komandanta 3. batal 738. grenadirskog puka 718. peadijske divizije, sprovode kuriri 2. proleterske divizije (4. mart 1943. kod Gornjeg Vakufa).

Sasluanje majora rekera u tabu 2. proleterske divizije 4. marta 1943. u dolini Rame (na slici, pored drugih partizana, komandant i politiki komesar divizije Peko Dapevi i Mitar Baki).

Milovan ilas, Filip Kljaji Fia, politiki komesar 1. proleterske divizije, Mijalko Todorovi, politki komesar 1. proleterske brigade, i major Streker (u selu Medekovii, kod Konjica, 18. marta 1943).

Ministar spoljnih poslova Rajha fon Ribentrop pozdravlja ministra spo poslova NDH Peria.

Porueni elezniki most na Neretvi kod Jablanice preko koga je Operat grupa divizija NOVJ sa ranjenicima prela preko Neretve marta 1943.

Dvojica razmenjenih pripadnika NOP-a: Viktor Kuan (drugi s leva) i Stjepan Kokot (prvi s desna) snimljeni ispred nemakog vojnog zatvora u Zagrebu pre putanja na slobodu.

Komandant Jugoistoka -pukovnik Aleksander

generalLer.

Draa Mihailovi i Dragia Vasi, njegov glavni politiki savetnik, okrue grupom etnika.

Komandant nemakih trupa u Hrvatskoj general-major Rudolf Liters.

etniki vojvoda Dobrosav Jevevi u drutvu italijanskih oficira.

Nemaki poslanik u NDH Zigfrid Kae.

Komandant Istaknutog dela etnike Vrhovne Ostoji i britanski pukovnik V, Bejli.

komande

major

Zahari

Nemaki opunomoeni general u NDH general-potpukovnik Glez fon Horstenau, (u sredini) i Poglavnik Ante Paveli.

: a re re ^

f c<o i o C
Sg. 2- O s- a 3 s
? cf >

3 a -i c 5

N t 8 a _ p 'S 0 o o 1 a cr "3 o 3 a P Ts C k a ro O c/ a ^ e a

VKf AU

POSAOE ILI G A R N I Z O N I N E P R I J A T E L J A PRAVCI NASTUPANJA JEDINICA SLAVNE OPERATIVNE

S UE N SJ RP O/
KUPRES G VAKUF

OBEZBJEENJA JEDINICA SLAVNE OPERATIVNE GRUPE N O V J

G MDLOVN

fOjHIC*

VISOKO

Pf?0?0'

PROLETERSKA DIV.

.SARAJEVO
Tarin

G uenica
Brdani' u~bian,c a,
Ariano

plvan Sedlo Bradma ^ ^

, KONJIC

Ona G'aOOv.cJl 6 Grjoo^ic"- , lo ( \i0 G atfOviCd ^ vreinic \ < LGidvtievo

K ALINOVI*

I IMOTSKI

Prodor Glavne operativne grupe NOVJ u istonu Hercegovinu i Crnu Goru. (martaaprila 1943)

Koa Popovi i dalje zadrava u tom mestu, ve da je celishodnije da se vrati u svoju diviziju, gde je bio potrebniji, i u Vrhovni tab, da bi Tita upoznao sa rezultatima razgovora u Gornjem Vakufu. Popoviu je reeno da saopti Vrhovnom tabu da treba organizovati prihvat i ostale dvojice delegata, koji e za dan-dva takoe stii na partizansku teritoriju na levoj obali Neretve. Dok se pripremao da napusti Gornji Vakuf, Popoviu su prili neki nemaki oficiri i estitali mu roendan. On se, kako kae, nije tome iznenadio, jer je znao da su Nemci, sa kojima je pod svojim pravim imenom i funkcijom jo od prolog leta vodio prepisku oko razmene zarobljenika, prikupili o njemu podatke za koje su bili zainteresovani. Poto je dobio propusnicu za nesmetan prelazak preko linije fronta, prevezen je autom do najisturenijih nemakih jedinica, negde izmeu Rame i Jablanice, a potom se uputio peice drumom ka Jablanici, u koju je stigao predvee, ne susrevi uz put ni jednog partizanskog borca. Tog dana i naredne noi zavren je prelaz ranjenika i partizana preko poruenog mosta na levu obalu Neretve, na teritoriju sela Krstac i Dobrigoa i prevoja Str bine, oko 5 km istono od Jablanice. im je, preavi preko mosta, stigao u Krstac, Popovi je upoznao pomonika naelnika Vrhovnog taba Pavia Ilia (koji je, zajedno sa Vladimirom Dedijerom, rukovodio prebacivanjem ranjenika) da e u toku 15. ili 16. marta stii i ilas i Velebit, kojima treba obezbediti prihvat, a zatim se uputio u Vrhovni tab. Ili je odmah naredio Stabu 1. proleterske divizije (kojom je, u odsustvu komandanta Popovia, komandovao naelnik taba Vaso Jovanovi) da zatitnike jedinice prihvate ilasa i Velebita. 100 Njihov dolazak se oekivao u rejonu Jablanice, jer se nije znalo da su oni u meuvremenu, dok se Popovi vraao na partizansku teritoriju na levoj obali Neretve, bili upueni u Sarajevo. Obavestivi Terzia, zamenika naelnika Vrhovnog taba, da su ,,uz teke napore i poslednji ranjenici prebaeni u toku noi 14/15. marta preko Neretve", Ili je javljao i o oekivanom dolasku ilasa i Velebita. urei da to pre stigne u Vrhovni tab, koji se nalazio kod Borakog jezera, Popovi se nije zadravao na putu, koji je vodio planinskom stazom preko Mome ja Sela, Visa i
100

Arhiv VII, k. 9, reg. br. 36-1. 97

Bijele. U Borce je stigao posle ponoi 16. marta, i odmah je bio primljen kod Tita i Rankovia, kojima je podneo izvetaj o razgovorima koje je delegacija vodila u Gornjem Vakufu sa komandantom nemake divizije. Na osnovu Popovievog izvetaja nije se moglo zakljuiti kakva e biti sudbina pregovora, odnosno da li e do njih doi i da li e Nemci prihvatiti predlog Vrhovnog taba o razmeni zarobljenika i o razmatranju druga dva pitanja o priznanju Narodnooslobodilakoj vojsci statusa zaraene strane i o privremenoj obustavi neprijateljstava. Trebalo je saekati dolazak i druge dvojice delegata, da bi se na osnovu odgovora nemakih vlasti, koji bi oni, kako se raunalo, doneli, odluilo ta treba dalje preduzeti. A u meuvremenu, i bez obzira na odgovor Nemaca, trebalo je to odlunije nastaviti sa nadiranjem prema istoku i razbij an j em etnika, kako bi se to pre izalo sa veoma nepovoljnog terena gornje Neretve, na kome su i jedinice i ranjenici bili stenjeni izmeu visokih d teko prohodnih planina Prenja i Crvnja, sa leve, i Bjelanice, Visoice i Treskavice, sa desne strane Neretve uzvodno od Konjica, sputane za iri manevar. Razumljiva je, stoga, bila bojazan od nastavljanja nemake ofanzive preko Neretve. Tito je opravdano ocenjivao da bi ta ofanziva znatno oteala poloaj Operativne grupe divizija i ranjenika u situaciji kada se sa etnicima vodila odluna bitka d kada je u toku bilo uspeno nastupanje ka Kalinoviku, Ulogu i Nevesinju, sa dobrim izgledima da se nastavi dalje na istok ka dolinama Drine, Sutjeske i Pive. Tito je bio uveren da e nemake trupe nastaviti operacije preko Neretve, pored ostalog, i radi toga da bi unitile rukovodstvo Narodnooslobodilake vojske, za koje su znali da se nalazi sa svojim glavnim snagama u rejonu Konjica. Smatrajui da je jedan od glavnih ciljeva ove zamane, dotad najvee, nemake ofanzive unitenje Vrhovnog taba NOVJ, Tito je pomiljao kako bi neprijatelja trebalo zavarati dovoenjem u zabludu o pravom boravitu Vrhovnog taba i skrenuti mu panju na drugu, pogrenu stranu. Kako je znao da nemaka prisluna sluba prati emisije Radio-stanice Slobodna Jugoslavija" i preko njih saznaje dosta toga to Vrhovni tab javlja o situaciji u Jugoslaviji, Tito je doao na ideju da tobonjim slanjem jedne otvorene depee Drugoj grupi Narodnooslobodilake vojske
98

sektor KonjicMostar", tj. Operativnoj grupi divizija (jer je, navodno, zbog promene radio-talasa, ostao bez neposredne radio-veze s njom), otkrije" da se probio u srednju Bosnu i da se nalazi kod Prve grupe Narodnooslobodilake vojske". Pretpostavljao je da bi Nemci u tom sluaju, moda, obustavili dejstva u dolini Neretve i preneli ih na sever, prema srednjoj Bosni. Tito je, stoga, 17. marta uputio Izvrnom komitetu Kominterne sledeu depeu: Molimo da objavite preko 'Slobodne Jugoslavije' ovo saoptenje radi kamuflae naeg taba jer su Nijemci saznali da se ja nalazim kod Konjica i koncentriu sve svoje snage kako bi nas unitili: 'Komandi Druge grupe Narodnooslobodilake vojske sektor KonjicMostar. Ve dva dana mi vas sluamo, ali vaa radio-stanica ne odgovara. Radite ponovo na starim talasima dok ne uspostavimo vezu na novim talasima. Ja sam se sreno probio severno od planine Bitovnje. Tito' ' : . 101 Nije se moglo utvrditi da li je tekst ove dobro smiljene Titove poruke emitovala Radio-stanica Slobodna Jugoslavija". Sigurno je, meutim, da Nemci nisu saznali za nju.

Izbijanjem na Neretvu Nemci su okonali operaciju ,.Vajs"


Opasnosti od daljeg nastupanja nemakih trupa preko Neretve, ega se Vrhovni tab pribojavao i zbog ega je naloio svojoj delegaciji da pokua da privoli Nemce na privremenu obustavu neprijateljstva, kako bi se dobilo u vremenu, i na pristanak da se partizanskim snagama omogui da se prebace u Sanak u stvari, nije bilo. Operacija Vajs" je jo 10. marta bila zavrena. O tome je general Roboti, komandant italijanske 2. armije, toga dana obavestio svoju Vrhovnu komandu u Rimu. General Liters", stajalo je u njegovom telegramu, ,,mi je jutros, 10. t. m.,
101

J. B. Tito, Sabrana djela, tom. 14, str. 149. 99

javio da smatra da je sa dananjim danom operacija 'Weiss' zavrena". 102 Da je neprijateljska ofanziva zavrena i da se operacije nee nastaviti i na levoj obali Neretve, Vrhovnom tabu, razumljivo, nije bilo poznato. Smatralo se da najvea opasnost i dalje preti od dveju nemakih divizija koje sa zapada i severa nadiru ka dolini srednje Neretve: od 717. divizije, koja je nastupala iz rejona Prozora u zahvatu doline Rame, i od 718. divizije, koja se nalazila severnije, u rejonu Konjica, odakle je mogla usmeriti napad ka izvornom delu Neretve, tamo gde se kretala Operativna grupa s ranjenicima. Pred tim divizijama su, meutim, tih dana, sredinom marta, stajali drugi zadaci: da vrsto posednu komunikaciju u dolini Neretve, nizvodno od Konjica do Drenice, i spree probijanje partizanskih snaga na sever, preko demarkacione linije, u nemaku okupacionu zonu. Tako je jo 14. marta, istog dana kada se zavravao boravak delegacije Vrhovnog taba u Gornjem Vakufu i kada su i poslednji ealoni ranjenika i partizanske zatitne jedinice prelazili preko improvizovanog mosta kod Jablanice, komandant 717. divizije general Dipold obavetavao generala Litersa, Komandanta nemakih trupa u Hrvatskoj (koji je rukovodio operacijama u ovoj velikoj ofanzivi protiv partizanske drave"), da njegova divizija nastupa prema Rami i Podhumu da bi tamo uspostavila vezu sa 718. peadijskom divizijom" i da e osiguravati put RamaKonjic prema jugu, odnosno prema partizanskim snagama koje su prele na levu obalu Neretve. Na dostignutoj liniji, izvetavao je Dipold svog pretpostavljenog stareinu, njegova e se divizija zadrati i pristupie proeljavanju terena s obe strane doline Neretvice i speavati da se neprijatelj probije prema severu", u nemaku okupacionu zonu.103 Bojazan Vrhovnog taba od nastupanja 717. divizije preko Neretve je, dakle, bila suvina, tim vie to je toj diviziji dva dana kasnije general Liters dodelio nov zadatak: da to hitnije napusti rejon Prozora, Rame i Konjica i prebaci se na prostor severoistono od Sarajeva i zaprei
102 103

Zbornik, tom IV, knj. 11, dok. br. 211. Zbornik, tom XII, knj. 3, dok. br. 37.

100

liniju SarajevoViegrad. Liters je, naime, procenjivao da bi partizanske snage, koje su iznenada i tako odluno prodrle preko Neretve i koje uspeno nastupaju ka Foi, mogle pokuati prodor na sever, preko pomenute linije. Nakon izvrenja tog neposrednog i hitnog zadatka, toj je diviziji predstojao odlazak u Grku. Ova divizija, od koje se najvie strahovalo, nije, dakle, imala zadatak da nastavi nastupanje preko Neretve. Ni ostale etiri nemake divizije koje su uestvovale u ovoj velikoj ofanzivi nisu nameravale da nastave operacije. Nareenjem generala Litersa od 16. marta bilo je predvieno da e te divizije biti prebaene u rejone osiguranja na teritoriji Hrvatske gde e vreme do kraja aprila iskoristiti za obuku, popunu rezervi i popunu ljudstvom". Tako je 714. diviziji naloeno da ostane u zapadnoj Bosni i na Baniji, 369. legionarskoj da preuzme rejon u istonoj Bosni koji je pre ofanzive drala 718. divizija, a SS diviziji Princ Eugen" da obezbeuje boksitne rudnike u okolini Mostara. U dolini Neretve, ostae samo jedan puk 718. peadijske divizije, ali ni on nee imati ofanzivne zadatke: obezbeivae rejon JablanicaKonjicProzor i osiguravae snabdevanje SS divizije Princ Eugen" drumovima koji iz Sarajeva i Bugojna vode u pravcu Mostara. 104 Bitka na Neretvi je, dakle, sredinom marta bila zavrena. Operacije nemakih divizija protiv Operativne grupe NOVJ bile su okonane i pred nemakim trupama su stajali zadaci osiguranja zauzetih teritorija na kojima su, naroito u zapadnoj Bosni i Hrvatskoj, partizanske jedinice obnavljale, odnosno nastavljale borbena dejstva. Nijedna nemaka divizija nije bila upuena preko Neretve, na teritoriju na koju je prodrla Operativna grupa, vodei teke i uspene borbe sa glavnom etnikom grupacijom kojom je komandovao Draa Mihailovi. Toj grupi, dakle, nije pretila opasnost od intervencije nemakih trupa. General Liters je, procenjujui situaciju u prvoj polovini marta, konstatovao da je Titova drava razbijena i da je njegova vojska u raspadanju", da je partizanski otpor protiv nemakih divizija uglavnom slomljen" i da je operacija 'Vajs' u sutini zavrena". Prema tome, zakljuio je Liters, daljem razbijanju neprijatelja postavljene su granice, poto
104

Zbornik, tom XII, knj. 3, dok. br. 38. 101

gonjenje neprijatelja nije mogue na teritoriji juno, odnosno istono od Neretve zbog politikih odnosa sa Italijanima". Stoga je, precizirao je on neposredne zadatke nemakih trupa na teritoriji NDH, sigurnost umirenih teritorija protiv ponovnog prodora ustanika glavni zadatak za najbliu budunost"103 (podvukao M. L.). Ocenjujui situaciju u kojoj se nalazila Operativna grupa NOVJ posle forsiranja Neretve, general Liters je zakljuio da razbijene partizanske jedinice, koje se, sa malo municije i hrane, deprimirane nemakim udarima i zadravane velikim brojem ranjenika i bolesnika", nalaze juno od linije KonjicRama, na levoj obali Neretve, pokuavaju da se izvuku ka Crnoj Gori. On nije iskljuivao ni mogunost da bi te partizanske snage mogle odstupiti" i prema severu, u nemaku okupacionu zonu, i da su za taj sluaj pripremljene protivmere", mislei na pregrupisanje nemakih divizija, odnosno njihovu predislokaciju, koja je upravo predstojala, da bi, du komunikacije SarajevoViegrad, zatvorile demarkacionu liniju. Nemake trupe su, kako je Liters zakljuio, uspeno izvrile zadatke postavljene operacijom Vajs" i sada je predstojalo obezbeenje umirenih" teritorija u nemakoj okupacionoj zoni i spreavanje ponovnih prodora ustanika" na te teritorije. Uz to, to je takoe bilo znaajno, te trupe trebalo je odmoriti, popuniti ljudstvom i materijalom, jer su u proteklim operacijama pretrpele znatne gubitke. etiri divizije (717. i 718. peadijska, 369. legionarska i SS Princ Eugen") imale su izbaenih iz stroja 39 oficira i 2.005 vojnika, meu kojima vie od treine poginulih. Te divizije, uz to, tebalo je pripremiti za novu operaciju (Svare") koja je planirana za poetak maja. I general-pukovnik Ler, komandant Jugoistoka, u svom izvetaju Vrhovnoj komandi Vermahta konstatovao je da je operacija protiv komunista, koja je otpoela 20. januara i izvoena po fazama 'Vajs I', 'Vajs II' i 'Mostar', okonana sa usipehom posedanjem oblasti boksitnih rudnika u rejonu Mostara i izbijanjem na Neretvu". 106 Tvrdnju o uspenom okonanju operacije" Ler je, meutim, doveo u
105 106

Isto. Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-78, r. 332, s. 629003572.

102

sumnju: ,,Mada je jakim neprijateljskim snagama" izvetavao je on Vrhovnu komandu uspelo da izbegnu unitavanje blagovremenim izvlaenjem prema jugu na italijansku okupacionu teritoriju, i to uglavnom preko Neretve na jugoistok, ipak se, vojniki posmatrano, razbijanje 'Komunistike Titove drave', koja je obrazovana na teritoriji koju su napustili Italijani, 107 moe oceniti kao potpuni uspeh". Zahvaljujui tome, tvrdi Ler, otklonjena je za izvesno vreme opasnost da se u Jugoslaviji obrazuje jedan novi front. Uspeh operacije se, izmeu ostalog, ogledao u tome to su rudnici boksita u rejonu Mostara, nakon dolaska SS divizije Princ Eugen" u to podruje, ponovo otpoeli proizvodnju koja je bila prestala zbog borbi koje su tamo vodile partizanske jedinice. Pored priznanja da su glavne partizanske snage izbegle unitenje izvlaenjem preko Neretve u italijansku okupacionu zonu, Ler je morao da prizna da se i u nemakoj okupacionoj zoni i dalje nastavlja aktivnost partizanskih snaga, naroito u Slavoniji, na podruju PapukPsunjBilogora. Sa tog podruja", stoji u citiranom izvetaju Vrhovnoj komandi, preduzimaju se brojni napadi i sabotae protiv glavne eleznike linije ZagrebBeograd". I u oblastima juno od Save na Kordunu, u Baniji, Lici i zapadnoj Bosni prikupljaju se jae partizanske jedinice koje su u toku izvoenja operacije Vajs I" uspele da se probiju iza nemakih divizija koje su nastupale na jugoistok, ka dolini Neretve. Ler je izvetavao i o partizanskim snagama koje su se probile preko Neretve, u italijansku okupacionu zonu. Procenjujui da se radi o oko 68.000 partizana, o ostacima komunista koje su nemake snage razbile", on je naveo da su te partizanske snage (za koje, ipak, kae da sainjavaju gro komunistikih snaga pod komandom Tita") uspele da razbiju odbranu Mihailovievih etnika na istonoj obali Neretve" i da su se probile u rejon Kalinovika, Foe i Nevesinja. Uspesi koje su postigli u borbi protiv etnika" konstatovao je Ler uinili su da komuni107 Re je o teritoriji tzv. druge i tree zone u zaleu obale koju su italijanske trupe, nemone da je odre pred razmahom partizanskog pokreta, napustile u toku juna 1942, povukavi se u prvu zonu, na priobalno podruje.

103

sti ponovo ojaaju". Ocenjujui, u nastavku izvetaja, stanje u kome su se nale etnike jedinice posle pretrpljenog poraza u bici na Neretvi, Ler je naveo da se neke od njih nalaze u rasulu i da Mihailovi, koji snosi glavnu krivicu za dosadanje neuspehe zbog nepravilne procene vremena, prostora i zemljita i zbog toga to nije iskoristio opte date mogunosti", pokuava da sa ostacima svojih snaga, ojaanim jedinicama koje su dovuene iz Crne Gore i Srbije, sprei dalji prodor komunista. I Ler je, kao i nemaki vojni i diplomatski predstavnici u NDH general Horstenau i poslanik Kae, smatrao da je meusobni obraun partizana i etnika u interesu Nemaca. Ukoliko Mihailovi uspe", stajalo je u Lerovom izvetaju Vrhovnoj komandi, da svoje celokupne snage angauje u borbi protiv Titovih komunista, koji su pretrpeli znaajne gubitke, moe se raunati sa sigurnim slabljenjem obeju ustanikih grupa". Nazivajui i etnike jedinice ustanikim", Ler je mislio na to da bi se one, u sluaju saveznikog iskrcavanja na Balkan, pridruile invazionim snagama. Uostalom, i zbog opasnosti od takvog obrta, kada bi dotad lojalne, kolaboracionistike snage postale neprijateljske, bila je od strane nemake Vrhovne komande i planirana operacija Svare", u kojoj je trebalo razoruati etnike jedinice u Crnoj Gori i Hercegovini. U zakljuku svog izvetaja Ler je konstatovao da e novom ofanzivnom operacijom Svare" postii ono to, ipak, nije postignuto u tek zavrenoj operaciji Vajs": unitenje partizanskih snaga koje su se probile preko Neretve i koje bi mogle ugroziti srpsku jugozapadnu granicu", uz prethodno razoruanje etnika u Crnoj Gori i Hercegovini. Tim merama, koje e biti izvrene pre saveznikog iskrcavanja na prostoru Jugoistoka", bie uveliko ojaana sopstvena odbrana u vremenu kada neprijatelj bude eventualno izvrio napad". Te su mere podrazumevale i obezbeenje vitalnih komunikacija, naroito eleznike pruge Zagreb BeogradSolun, koja je esto bila u prekidu. Kljuno pitanje odbrane Jugoistoka i dalje predstavlja situacija na planu transporta koja u martu nije mogla biti poboljana", stajalo je u Lerovom izvetaju. I sa vojnikog i sa politikog stanovita te je mere, dakle, trebalo neodlono izvriti, jer kako je Ler izvetavao Vrhovnu komandu ,,u sluaj u saveznikog iskrcavanja, na Balkan sa sigurnou
104

se moe oekivati opti narodni ustanak protiv okupacionih sila, uz uee obeju neprijateljskih grupa". Izgleda da Mihailovi i Tito raunaju sa jednim takvim iskrcavanjem", zakljuio je Ler razmatranje situacije i dogaaja koji bi mogli ubrzo nastupiti na jugoistoku Evrope, odnosno na jugoslovenskom ratitu. I Hitler je, odobravajui predlog za izvoenje operacije Svare" (kako je stajalo u telegramu koji je Vrhovna komanda Vermahta uputila 30. marita komandantu Jugoistoka), uzimao u obzir mogunost neprijateljskog iskrcavanja na Balkan". 108 Na tu je mogunost on raunao i ranije, jo u jesen 1942, kada je na osnovu njegovog nareenja i planirana zajednika nemako-italijanska ofanzivna operacija Vajs" protiv partizanske drave u zaleu jadranske obale, kojom je trebalo, pre nego doe do iskrcavanja saveznikih trupa, razbiti tu dravu, osloboditi komunikacije koje iz unutranjosti vode ka moru i uvrstiti odbranu obale. Hitler je, kao to je ve reeno, na opasnost od saveznike invazije na Balkan ukazao Musoliniju u pismu od 16. februara 1943, upozorivi ga da bi u tom sluaju moglo doi do ujedinjavanja partizana i Mihailovievih etnika i da bi zbog toga trebalo unititi sve bande ako elimo i da izbegnemo opasnost napada na nau pozadinu u sluaju iskrcavanja Anglo-saksonaca na Balkansko poluostrvo". OA je, dalje, upozoravao da bi, ukoliko se to ne izvri, nemake divizije bile prisiljene da suzbijaju partizane umesto da budu na raspolaganju kao efikasne odbrambene trupe za borbu s invazionim armijama". 109 I izvetaji diplomatskih predstavnika koji su tih dana stizali u Berlin bili su jedinstveni u oceni da je operacija Vajs" uspeno okonana. Tako je nemaki poslanik u Zagrebu Kae, u telegramu ministru inostranih poslova Ribentropu od 23. marta, izvetavao da su nemake divizije zaposele boksitno podruje zapadno od Mostara, koje italijanske trupe nisu uspele zatititi, i teritoriju oko Prozora i Konjica i da su zatvorile demarkacionu liniju istono od Sarajeva prema Viegradu. Ostaci partizana, koji se nalaze jugoistono od nemakih jedinica, angaovani su u borbama sa etnicima kod Kalinovika i Nevesinja, koje su
108 109

Arhiv VII. mikrofilm NAV-N-T-78, r. 344, s. 6301543. Hitler e Mussolini Letere e documenti", Milano, 1946, 105

italijanske i etnike trupe morale napustiti. Takav, nepovoljan obrt situacije u njihovoj zoni prinudio je Italijane da od nemakih trupa zatrae da interveniu na levoj obali Neretve. No naglaavao je Kae takva akcija nemakih trupa trenutno nije mogua, budui da im je nuan odmor. Uostalom, smatrao je on, italijanska armija bi sa svojim etnicima mogla vrlo uspeno razbijati partizane, koje su, isticao je, nemake trupe porazile. I, na kraju, Kae zakljuuje da se ini da je borba partizana protiv etnika, u vezi sa saoptenim izjavama njihovih predstavnika, sasvim korisna, jer nemaka strana moe da u meuvremenu odmori svoje jedinice i da ujedno zadri odluku u svojim rukama. 110 Kaeova zakljuivanja bila su sasvim neosnovana. Italijanske trupe koje su stajale pred Operativnom grupom divizija NOVJ bile su razbijene u dolini Neretve, a one koje su se nalazile u dolini Drine i u Hercegovini, i same zaplaene za svoju sudbinu, nisu ni pomiljale da krenu u napad na nadirue partizanske snage. I etnike jedinice bile su dobrim delom razbijene i nalazile se u povlaenju, a mnoge od njih su bile zahvaene rasulom. Italijanska armija" i njeni etnici nisu se, oigledno, mogli odupreti nastupanju poraenih" partizanskih snaga, a kamoli ih uspeno razbijati", kako je Kae zakljuivao. Sve ove okolnosti i trenutna situacija u kojoj se u drugoj polovini marta nalazila Operativna grupa sa oko 4.000 ranjenika i bolesnika i perspektive daljeg razvoja te situacije u svetlu nemakih planova nisu bile poznate Vrhovnom tabu. On je raunao to je bilo logino na nastavak nemake ofanzive i preko Neretve, na pregrupaciju njihovih trupa i angaovanje na pravcu SarajevoKalinovikNevesinje i u dolini gornje Drine. Bila je, stoga, i razumljiva Titova odluka da se nastave pregovori sa Nemcima i pokua sa njihovom privremenom neutralizacijom", kako bi se dobilo u vremenu i stvorili to povoljniji uslovi za ostvarenje strategijskih ciljeva: razbijanja etnikih snaga i prodora na istok u Crnu Goru, Hercegovinu i Sandak, sa perspektivom daljeg nastupanja ka junoj Srbiji, Kosovu i Makedoniji. Uz to, to je bilo posebno vano, da se spasu ranjenici i bolesnici. Bila je, s druge
110

Arhiv Jugoslavije, T-120, r. 212, Nr. 1271 od 23. III.

106

strane, razumljiva i odluka najviih nemakih vlasti u NDH, opunomoenog generala Horstenaua i poslanika Kaea, da se sa partizanskim predstavnicima, delegatima Vrhovnog taba NOVJ, povedu pregovori o razmeni zarobljenika i o obustavi partizanskih dej stava u nemakoj okupacionoj zoni, pre svega na eleznikoj pruzi ZagrebBeograd i u industrijski znaajnim oblastima istone Bosne. U vezi sa tom odlukom delegati Vrhovnog taba ilas i Velebit bili su upueni iz Gornjeg Vakufa u Sarajevo, da bi tamo saekali dalja obavetenja.

ilasov povratak u Vrhovni tab po nove instrukcije


U popodnevnim asovima 14. marta ilasu i Velebitu je u Gornjem Vakufu saopteno da treba da krenu u Sarajevo, gde e biti nastavljeni razgovori. Poto su ilasu vraeni meci (Velebitu nisu vratili ni revolver), terenskim kolima su preko Bugojna i Travnika prevezeni u Sarajevo, u koje su stigli po noi. Smeteni su u jednu zgradu na obali Miljaeke, rekviriranu od organizacije Tot, u udobnom stanu neke ene iji se mu, oficir bive jugoslovenske vojske, nalazio u nemakom zarobljenitvu (Velebitu je ostalo u seanju da je to bila neka vrsta hotela za nemake oficire i slubenike iz organizacije Tot"). Sledeeg dana, 15. marta, pre podne ilas i Velebit su odvedeni u nemaku komandu (koja se nalazila u zgradi Konak"). U hodniku su primetili jednog borca 1. proleterske brigade koji je prebegao Nemcima. ilas se, kako kae, priboj ao da e ga dezerter prepoznati, to bi bilo vrlo neugodno, jer nije eleo da se otkrije njegov identitet. Za Nemce je on bio profesor Markovi i nikako ne bi bilo dobro da saznaju da je jedan od pregovaraa lan Vrhovnog taba i jedan od najistaknutijih rukovodilaca Komunistike partije Jugoslavije i bliski Titov saradnik. Sreom kako je ilas zabeleio ili ga dezerter nije primetio, ili ga nije hteo odati. (Velebit misli da je to bilo kasnije, pri njihovom povratku iz Zagreba). U nemakom tabu u Sarajevu (verovatno je to bilo u tabu 718. divizije) ilasa i Velebita je primio jedan vii oficir iz Obavetajnog odeljenja. Bio je prisutan i in107

enjer Ot, kome su Horstenau i Kae naloili da se ukljui u razgovore. Razgovor s njima, kako se ilas sea, kretao se u okviru utvrenih stavova" i bio je informativan i suzdran s obe strane". Nemaki oficir je obeao da e nemaka strana pristati na razmenu zarobljenika. O drugim pitanjima kako se moglo i oekivati nije nita odlueno. Sa nemake strane je zahtevano, kako ilas dalje kae, da se odmah, pre ikakvog dogovora, obustave diverzije na pruzi ZagrebBeograd". Partizanski predstavnici su, meutim, insistirali na tome da se ta pitanja moraju vezivati za priznanje Narodnooslobodilakoj vojsci statusa i prava zaraene strane. Na tome se i zavrio razgovor. Nikakvi zakljuci nisu doneti i trebalo je saekati dalje korake. ilas je, kako sam kae, odluio da se vrati u Vrhovni tab po nove instrukcije, a da Velebit ostane u Sarajevu, odakle e izvestiti da li e se pregovori voditi, u kom sluaju bi se i ilas vratio u Sarajevo. U protivnom i Velebit bi se vratio u Vrhovni tab. Nemci su se saglasili sa odlukom partizanskih delegata, tim pre to su bili veoma zainteresovani za razmenu majora trekera i ostalih nemakih zarobljenika. Kako su im data uveravanja da e nemaki zarobljenici biti osloboeni, oni su obeLll a e sa svoje strane uiniti sve da, to je mogue pre, prikupe zarobljenike i zatvorenike koje je partizanska strana traila u ranije podnetim spiskovima. Sledeeg dana, 16. marta, ilas je, u pratnji jednog nemakog podoficira, prevezen autom u Konjic, odakle su nastavili vonju drumom niz Neretvu ka selu Celebiu. Ispod sela izali su iz vozila. Tu je, kako se ilas sea, prema dogovoru sa Rankoviem i naim tapskim oficirima", trebalo da pree na partizansku teritoriju. Bilo je dogovoreno da partizanska jedinica koja bude drala taj rejon bude o tome obavetena. Toga dana su, meutim, delovi 7. i 3. krajike i 5. crnogorske brigade vodili na tom odseku borbu sa nemakom jedinicom iz sastava 718. divizije koja je, uz podrku artiljerije, tenkova i avijacije, nastojala da posedanjem visova iznad druma obezbedi komunikaciju KonjicJablanica. Borba je, kako ju je video i doiveo ilas, bila veoma estoka. U njoj su Nemci, prema sopstvenom priznanju, imali dva mrtva i sedam ranjenih. Izlaui se opasnosti, ilas i nemaki narednik su pokuavali da preu na partizansku teritoriju, ali su bili doe108

kivani mitraljeskom vatrom. Tek uvee, po padu mraka, polo im je za rukom da stupe u dodir sa partizanskom jedinicom, koja nije bila obavetena da bi na tom odseku mogli stii partizanski parlamentarci. Do toga je dolo, kako je ilasu kasnije objanjeno, zbog toga to je u meuvremenu izvrena smena jedinica na poloajima, te komandant smenjeme jedinice nije to obavetenje preneo komandantu jedinice koja je preuzela poloaje. O ilasovom prelasku preko linije fronta sea se Luka Vuini, stareina jedinice koja je prihvatila ilasa. Istiui da je toga dana njegova jedinica (2. eta 4. bataljona 5. crnogorske proleterske brigade) vodila jednu od najteih bitaka" i da je izdrala tri snana nemaka juria potpomognuta i avijacijom, titei kolonu ranjenika koja se povlaila na udaljenosti od oko dve stotine metara, Vuini kae: Pred sam zalazak sunca dobili smo nareenje da se povuemo sa kote koju smo drali i sa nje branili povlaenje ranjenika. im smo se povukli, Njemci su zaposjeli nau kotu. Poslije kraeg vremena, jedno, lice, koje sa te udaljenosti nijesam mogao prepoznati, poelo je da mae sa bijelom zastavom i da vie 'Alo, drugovi!'. Ja sam u tom momentu izdao nareenje pukomitraljescu da puca u tog neznanca". Tri do etiri puta neznanac" je padao i ustajao. Utoliko se i no bliila. Raniji poziv ponovo sam razgovetnije uo. Bio je sve blii. Sa patrolom sam mu poao u susret. Sa neznancem" su bila jo dvojica. Pitao sam: 'Ko je to?'. Odgovorio je: 'Ovde je Milovan ilas, lan Vrhovnog taba'. Sa njim su bila dvojica njemakih oficira. Bio je siguran da smo mi partizani. ilasa sam poznavao; susrio sam ga dvije godine ranije, poslije 13-to julskog ustanka. Kada sam se ubijedio da je to ilas, poao sam prema njemu. Prve rijei koje mi je uputio bile su: 'Bio sam u Sarajevu po nareenju Vrhovnog taba i druga Tita da pregovaram sa Njemcima. Kada sam se vratio, cijeli dan sam bio u podnoju tvoje kote u tabu njemake divizije . . Jo je dodao da bi se njemakom generalu stomak izvrnuo da zna koliko je nas malo na toj koti bilo u odnosu na njihove jedinice. Rekao je jo da je nje109

maki general upravo priznao, ili u razmiljanju dodao, da je njemaka vojska najbolja na svijetu, ali da je partizanski moral neuporedivo snaniji". 111 Poto se kratko vreme zadrao u tabu 5. crnogorske brigade, kod komandanta Save Kovaevia (koji mu je, kako se ilas sea, lukavo se smejui" rekao: Nemojte vi, poem, da nas izmirite s Njemcima!"), ilas je sa nemakim podoficirom nastavio put ka Borakom jezeru, jer je bio obaveten da se tamo nalazio Vrhovni tab. Putovali su cele noi i izjutra 17. marta stigli su do jezera, gde su se nalazili nemaki zarobljenici. Tu je ilas ostavio nemakog podoficira, a sam se uputio u Vrhovni tab, koji se nalazio u oblinjoj umi, u peini Slapski potok". Obradovani to su ugledali ilasa, Tito i Rankovi su paljivo sasluali njegovo referisanje. O razgovorima u Gornjem Vakufu ve su prethodnog dana bili upoznati od Koe Popovia, a ilas ih je upoznao i sa razgovorima voenim u Sarajevu. Kako se on svog referisanja sea, rekao je da Nemci nisu dali nikakva vrsta obeanja, niti su ni o jednom politikom pitanju izneli svoj odreeni stav". Jedino su se saglasili da e pristati na razmenu zarobljenika. Sto se ostalih pitanja tie priznanja Narodnooslobodilakoj vojsci statusa zaraene strane i obustave neprijateljstava dok pregovori budu u toku mogao se stei utisak da bi Nemci eventualno i pristali na dalje razgovore, ali uz uslov da partizanske jedinice obustave dejstva u Slavoniji, du komunikacije ZagrebBeograd. Tito je sea se ilas primetio da je znao ,,ta Nemce svrbi", ali da se na njihov zahtev ne moe pristati dogod Nemci ne obustave napade na nas". Poto je ilas izneo svoje ubeenje da e Nemci izruiti traene zarobljenike, odlueno je da se major Streker i ostali nemaki zarobljenici puste na slobodu, ne ekajui na razmenu, odnosno na oslobaanje partizanskih zarobljenika. Bilo bi to, kako su se saglasili, od Nemaca primljeno kao znak dobre volje" partizanske strane. I, konano, odlueno je da razgovore treba nastaviti, u kom cilju je ilas dobio zadatak da se vrati u Bijelu, gde e saekati Velebitovu poruku iz Sarajeva. Tamo su bili prikupljeni nemaki zarobljenici, kojima je iste veeri saopteno da e biti osloboeni.
111

Pobjeda", 18. decembar 1984.

110

VELEBITOVI RAZGOVORI SA NEMAKIH I ITALIJANSKIM PREDSTAVNICIMA U ZAGREBU

Velebitov odlazak u Zagreb i razgovori sa generalom Horstenauom


esnaestog marta, istog dana kad je ilas otputovao iz Sarajevo u Vrhovni tab po nove instrukcije, stigla je iz Zagreba, od opunomoenog generala u NDH Gleza fon Horstenaua, poruka da partizanski parlamentarci dou u Zagreb, da bi sa nadlenim nemakim i italijanskim predstavnicima vodili pregovore. Horstenau se prethodno o tome konsultovao sa poslanikom Kaeom koji se saglasio sa njegovom odlukom. Kako je ilas ve bio otputovao iz Sarajeva, Velebit se morao sam odluiti da li da prihvati poziv i ode u Zagreb. Zakljuio je da je ve dosta vremena izgubljeno u oekivanju pristanka nemake strane na pregovore i da treba videti ta e mu rei u Zagrebu, gde e ga primiti general Horstenau. Odluio je, stoga, da prihvati poziv. U pratnji inenjera Ota, poao je avionom sa butmirskog aerodroma i istog dana je bio primljen kod Horstenaua. Sastanku je prisustvovao i inenjer Ot. Njega je, kao to je ve reeno, delegacija Vrhovnog taba traila da uestvuje u pregovorima, jer se ve bio osvedoio kao dobar pregovara. O Velebitovim razgovorima sa generalom Horstenauom nema zapisnika, niti drugih pisanih podataka. Jedino se u jednom izvetaju efa Italijanske vojne misije u NDH spominje ovaj Velebitov boravak u Zagrebu. 112 ak ni u zabelekama koje je Horstenau vodio i koje predstavljaju neku vrstu njegovog dnevnika, nema ni rei o njegovim susre1,2

Arhiv VII, k. 107, reg. br. 36-1/1. 111

tima sa Velebitom. 113 Ovaj razgovor je Horstenau, po svoj prilici, organizovao da bi se lino i podrobnije upoznao sa zahtevima koje partizanska strana postavlja i ustanovio da li bi moglo doi do obustave dejstava njihovih jedinica u nemakoj okupacionoj zoni. Poslanik Kae je sledeeg dana, 17. marta, o razgovorima sa partizanskim predstavnicima obavestio Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu telegramom br. 1174, pod oznakom tajna dravna stvar". 114 Meutim, neizvesno je da li se njegov izvetaj odnosio samo na razgovore koji su voeni u Gornjem Vakufu i Sarajevu, ili i na one koje je Horstenau prethodnog dana vodio u Zagrebu sa Velebitom. Poto je najpre konstatovao da su uspenim prodorom SS divizije Princ Eugen" u boksitno podruje zapadno od Mostara vojne operacije uglavnom zavrene" (uz proizvoljnu, svakako preteranu, brojku o 6.000 mrtvih partizana) i da su vee partizanske snage pod Titovim vodstvom u rejonu Konjica prodrle kroz etnike poloaje prema istoku, Kae se osvre na razgovore (odnosi se na one u Gornjem Vakufu) koji su voeni sa- partizanskim predstavnicima oko razmene jednog zarobljenog nemakog majora. Ti su razgovori, konstatuje Kae, utrli put daljim razgovorima" (misli na razgovore u Sarajevu) koje je sa uticajnim Titovim saranicima" vodio inenjer Hans Ot, osoba koja je za Kaea jo od ranije delovala u tom pogledu" i koja je od strane nemakih vojnih vlasti (generala Horstenaua) bila ukljuena u razgovore o razmeni ne samo nemakih, ve i i talijanskih i hrvatskih zarobljenika. Kae, zatim, zakljuSve do skora, do stavljanja na uvid Horstenauovog dnevnika (Uspomene"), koji je pohranjen u Bekom arhivu, smatralo se da su u njemu zabeleeni i Horstenauovi razgovori sa Velebitom. Prema tvrdnjama njegovih biografa, koji koriste pomenuti dnevnik za pisanje monografije o Horstenauu, u njemu nema ni rei o tim razgovorima. U pismu koje je 17. aprila 1984. dr Peter Broucek, nauni saradnik Austrijskog dravnog arhiva, uputio Velebitu, traei od njega informacije o razgovorima sa Horstenauom, stoji o tome sledee: Glez u ovim zabelekama nije ostavio nikakve napomene o Vama, vrlo potovani generale, ni o razgovorima koje ste vodili, verovatno da ne bi ugrozio uspeh njegovih napora i iz straha da bi njegove zabeleke mogle da dou u ruke Gestapoa, ili SS ili Pavelievih slubi. On je tek kasnije, kad je bio svedok u Nirnberkim procesima protiv ratnih zloina i kratko vreme pre svog samoubistva jula 1946, govorio o tome dr. Wilhelmu Httlu", 114 Arhiv VII, mikrofilm London 12, s. H. 305285. 112

uje da na osnovu predloga partizanske strane postoji mogunost da Tito sa pristalicama prekine borbu protiv Nemake, Italije i Hrvatske i povue se u Sandak da bi se tamo razraunao sa etnicima Mihailovia". On, dalje, navodi: da postoji mogunost da se Tito pod izvesnim okolnostima demonstrativno odrekne Moskve i Londona koji su ga ostavili na cedilu" da su elje partizana da vode borbu protiv etnika u Sandaku, nakon ega e se razoruani vratiti u svoja sela, te e tako doi do smirenja u srpskim i hrvatskim podrujima. Za uzvrat, sa nemake strane bi trebalo da doe do odustajanja od mera egzekucije nad vodeim linostima". Kae, oigledno, nije tano interpretirao razgovore sa delegatima Vrhovnog taba, odnosno nije istinito naznaio predloge i elje" partizanske strane. Po njemu, partizanska strana je gotovo bila spremna na takve ustupke koji su bezmalo bili ravni kapitulaciji. Delegacija Vrhovnog taba je jo na prvim razgovorima u Gornjem Vakufu kako je to tano zapisao obavetajni oficir taba divizije koji je vodio zabeleku izriito naglasila da njen predlog za sklapanje primirja dok pregovori budu trajali nipoto ne treba shvatiti kao nekakav predlog za kapitulaciju, jer Narodnooslobodilaka vojska nee nikad, ni pod kojim uslovima, to uiniti". Narodnooslobodilaka vojska je, stoji dalje u zabeleci, neunitiva, uiva punu podrku veine naroda i dovoljno je snana da odoli svim neprijateljskim ofanzivama. To je pokazala u svim dotadanjim ofanzivama iz kojih je, uprkos gubicima, izlazila jaa. Njeni borci su nepokolebljivi, spremni na sva liavanja (u hrani, municiji, loem smetaju) i rtve". U svojoj pismenoj izjavi, Velebit odbacuje kao krajnje neistinite ovakve Kaeove interpretacije razgovora u Gornjem Vakufu i Sarajevu i razgovora sa Horstenauom i Otom u Zagrebu. O svom razgovoru sa Horstenauom on kae sledee: Za vreme mog prvog susreta sa generalom Glezom razgovarao sam u okvirima naeg pismenog memoranduma od 11. marta. Ne iskljuujem da mi je Glez postavio pitanje kad smo doli na razmatranje naeg predloga o obustavi neprijateljstava koji bi bio na stav u sluaju iskrcavanja engleskih voj113

ni'h snaga na naoj obali. Odgovorio sam mu u duhu primljenih direktiva: da mi smatramo AVNOJ jedinim predstavnikom jugoslovenskih naroda pa, prema tome, i nosiocem dravnog suvereniteta Jugoslavije. Ni jednoj stranoj oruanoj sili ne moemo dozvoliti pristup na nau teritoriju bez prethodnog odobrenja AVNOJ-a. Ako bi se, pema tome, engleske trupe bez takve dozvole iskrcavale na naoj teritoriji, bili bismo spremni da takvo iskrcavanje odbijemo po potrebi i oruanom silom. U tom sluaju smatrali bismo njihovo iskrcavanje intervencijom u korist restauriranja monarhije, dovoenja emigrantske vlade i pomaganja naih ogorenih neprijatelja etnika. Nije bilo nikada govora o tome da bismo mi zajedno sa Nemcima vrili takve operacije. Koliko se seam, kod mojih razgovora sa generalom bila su prisutna dva oficira, za koje mislim da je jedan bio generalov naelnik ili autant, a drugi vojno-obavetajni oficir. Za vreme svog boravka u Zagrebu ni prvi ni drugi put nisam ynao bilo kakve kontakte sa osobljem nemakog poslanstva ili bilo kakvim civilnim licima, kao ni sa bilo kakvim predstavnicima kvislinke vlade." Poto je u takvom svetlu objasnio" partizanske predloge, Kae je izneo svoje miljenje da se ukazane mogunosti moraju iskoristiti, jer bi naputanje tabora naih protivnika od strane ove, u svetskoj javnosti cenjene borbene grupe bilo veoma znaajno". Ovoj laskavoj oceni vrednosti i ugleda Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije Kae dodaje da Titovi partizani nisu u veini komunisti i da u postupcima sa zarobljenicima i u odnosima sa stanovnitvom nisu poinili nikakve neuobiajene ispade. U prilog te tvrdnje Kae se pozvao na svoje ranije izvetaje i na svojevremeno usmeno referisanje kod dravnog sekretara fon Vajczekera (von Weizsaeker). Na kraju svog izvetaja on je molio da mu se daju uputstva ta dalje treba preduzeti, dodavi da je ustanovio da bi i italijanski poslanik Kazertano (Raffaele Casertano) i ministar spoljnih poslova NDH Lorkovi, sa koj ima je, sa svakim ponaosob, razgovarao, pozitivno ocenili takav razvoj dogaaja. Poto je primio Kaeov telegram i o njegovoj sadrini upoznao odgovorne linosti Raj ha, verovatno i samog Hit114

lera, Ribentrop je 19. marta radiogramom uputio Kaeu sledeu poruku koju je sastavio Riter, funkcioner njegovog Ministarstva : U odnosu na Va radiogram gospodin ministar inostranih poslova osvrnuo se u tom smislu da svaki Va kontakt s partizanima nije celishodan. U odnosu na ostala pitanja iz Vae radio-poruke on bi eleo da zna sledee: 1. Kakvo stanovite zauzimaju nadleni nemaki komandanti, naroito u pogledu daljih akcija protiv Mihailovia koje su Vam poznate (misli se na planiranu operaciju Svare" za razoruanje etnika prim. M. L.). 2. Kakvu garanciju nude Titovi saradnici, koje ste Vi pomenuli, u pogledu ozbiljnosti i autentinosti njihovih predloga. Da li smatrate potpuno iskljuenim da e Titovi partizani, ako im mi obezbedimo povlaenje u Sandak i poto se tamo oporave, nastupati protiv nas, ili da e, ak, zajedno sa etnicima i Mihailoviem, biti protiv nas. Kakva sigurnost se moe zagarantovati da ne doe do takvog razvoja situacije." 115 Ribentrop je, kao to se vidi, opravdano bio nepoverljiv prema predlozima Vrhovnog taba i sumnjao je u njegovu navodnu spremnost da sa Nemcima sklopi primirje. On je prozreo da se radi o pokuaju partizana da se bezbolnije izvuku iz teke situacije i da se, dobijanjem u vremenu i prebacivanjem u bezbedniji rejon, oporave, kako bi nastavili sa nastupanjem protiv Nemaca". On je, alk, uzimao u obzir i mogunost saradnje partizana i etnika u borbi protiv Nemaca to je bilo bez ikakvih osnova. Ministar spoljnih poslova Rajha je, uz to, smatrao za potrebno da upozori Kaea da lino ne stupa u kontakt s partizanima, uviajui da nije celishodno da se zvanine linosti nemake diplomatije uputaju u pregovore sa banditima".
115

Arhiv VII, mikrofilm London 12, H-305284. 115

Velebitovi

razgovori

Italijanskoj

vojnoj

misiji

U meuvremenu je Velebit, nakon posete kod generala Horstenaua, bio primljen i u Italijanskoj vojnoj misiji u Zagrebu. O sadraju razgovora je ef Misije brigadni general Dan Karlo Re (Gian Carlo Re) odmah, istog dana, telegramom br. 1470 (koji nije mogao biti pronaen), obavestio Superslodu (Viu komandu oruanih snaga Slovenija Dalmacija"), a sledeeg dana je (telegramom br. 1490) dao dopunska objanjenja vestima od prethodnog dana, iznevi neke pojedinosti o razgovorima Misije sa dr Petroviem, predstavnikom partizanske komande 'TITO' po pitanju razmene zarobljenika". U telegramu se najpre daju podaci o Velebitu, iji pravi identitet Dan Karlu nije bio poznat: Dr. Petrovi je advokat iz Zagreba, hrvatske narodnosti (Velebit je srpske narodnosti prim. M. L.), koji je otiao pre due vremena partizanima, ija se porodica jo uvek nalazi u Zagrebu. Star je oko 40 godina, visok, otprilike 1,70 m, finih manira i graanskog izgleda. Nosi naoare, govori vrlo dobro italijanski, nemaki i f r a n c u s k i . . . Za vreme svog boravka u Zagrebu stanovao u seditu komande Nemakog generala, poluslobodan, i s njim se postupalo vrlo obzirno, tako da je mogao da se kree po gradu, iako je bio podvrgnut diskretnoj kontroli i iao da poseti svoju p o r o d i c u . . . Prema podacima koje smo primili od generala Gleza, nije uvereni komunista, ali je priao partizanima najvie zbog toga jer je veran pristalica unitaristike jugoslovenske ideje i protivnik ustakog pokreta. Prema podacima istog generala meu partizanima ima samo 15% onih koji imaju komunistike ideje; ostali su u veini nehrvatski elementi koji su doli iz pograninih krajeva Hrvatske (misli se na partizane iz Crne Gore, Sandaka i Srbije koji su kao borci proleterskih i udarnih brigada doli u Bosnu u toku leta 1942 prim. M. L.) sa jugoslovenskim uverenjima, koji ne odobravaju etniki pokret i nezadovoljni su ustakim reimom, i takav elemenat koji je bio prisiljen da sledi partizane budui da ivi na teritoriji okupiranoj od partizana."
116

U nastavku telegrama govori se veoma turo o pregovorima koje je Velebit vodio u nemakoj komandi, jer o njima italijanska strana, oigledno, nije bila dovoljno obavetena. O tome je general Re izvetavao sledee: Zajedno sa Petroviem prisustvovao je pregovorima i dr. Ot (re je o inenjeru Hansu Otu prim. M. L.) koji je u neku ruku garantovao za Petrovia. Ot je dobar Nemac koji je mnogo godina iveo u Livnu radei na trgovakim poslovima. Bio je partizanski zarobljenik i tom je prilikom upoznao dr. Petrovia. to se tie ishoda pregovora sa Nemcima, jo se nita konkretno ne zna, te prema tome oni jo nisu konano zakljueni. Cini se da je razmena zarobljenika i sa strane Nemaca postavljena i kao uslov za smirivanje slavonske zone, gde bi partizani, u svrhu razmene zarobljenika, morali prestati sa diverzionom aktivnou. Zna se da je Petrovi otputovao jue posle podne iz Zagreba da bi referisao partizanskoj komandi. Vratie se u Zagreb za 45 dana da nastavi pregovore sa nemakom komandom." U telegramu se, zatim, neto detaljnije govori o razgovorima koji su sa Velebitom voeni u Italijanskoj vojnoj misiji: Razgovor u vezi sa razmenom italijanskih zarobljenika vodio se u seditu ove Misije uz prisustvo dr. Ota. Dr. Petrovi, kako je ve javljeno, potvrdio je da se u zoni Konjica nalazi 1516 oficira i 600 podoficira i vojnika italijanskih i zamolio je da se pre glavnih pregovora poimenino popie isto toliki broj partizanskih komandanata (voa) i partizana koji bi trebalo da budu osloboeni. U tu svrhu zamolio je da to pre dobije popis partizana koji su zarobljenici kod Italijana. Sa nae strane dr. Petrovi je zamoljen za popis italijanskih zarobljenika koji bi trebalo da budu razmenjeni. Sledei pregovori sa Petroviem, prema podacima koje je dobila ova komanda, odravae se preko kapetana Mecgera (Metzger), pomonika generala Gleza." Na kraju je ef Misije general Re podsetio na to da je u telegramu od prethodnog dana predloio, to potvruje
117

i sada, da, ukoliko Supersloa namerava da nastavi pregovore o razmeni zarobljenika (o broju, mestu razmene itd.), treba da odredi lice koje bi te pregovore vodilo. Ono bi, kako stoji u telegramu, trebalo da doe u Zagreb u pogodnom asu na molbu ove misije i imalo bi slobodne ruke u vezi pregovora i moglo bi o njima odluivati". Molim da me upoznate sa odlukama u vezi pregovora i pitanja kako ih je postavio dr. Petrovi", stoji na kraju telegrama generala Rea. Pregovori sa italijanskom stranom o razmeni zarobljenika nisu, meutim, vie voeni. Nije se moglo utvrditi da li je ta preduzeto od strane italijanskih vojnih i diplomatskih ustanova u NDH da bi se oni nastavili. Do Vrhovnog taba nije u tom smislu stigla nikakva poruka. U izvetaju Generalnog konzulata u Sarajevu od 10. maja 1943, upuenom Ministarstvu spoljnih poslova u Rimu, kae se da se u partizanskom zarobljenitvu jo uvek nalazi oko 600 italijanskih vojnika i oficira, ali da nije poznata njihova tana dislokacija". U toku su pregovori od strane 6. korpusa',', stoji dalje u izvetaju, kao i od strane Italijanske misije (misija Petrovi u Zagrebu)". 118 Najvei broj italijanskih zarobljenika e, u meuvremenu, biti osloboen, ali e znatan broj njih i stradati, delei sudbinu stotina partizanskih boraca, ranjenika i bolesnika zahvaenih epidemijom pegavog tifusa, u toku tekih, iscrpljujuih mareva, trpei od gladi i drugih liavanja. Razgovori koje je Velebit vodio 17. marta u Zagrebu, najpre u nemakoj komandi, a zatim u Italijanskoj vojnoj misiji, ticali su se uglavnom razmene zarobljenika. Na njima nije nita odreeno odlueno, sem da pregovore treba nastaviti. I ovi se razgovori, kao i oni u Gornjem Vakufu nedelju dana ranije, mogu smatrati preliminarnim, jer e, kako je odlueno, glavni pregovori uslediti za etiri do pet dana, kada delegati Vrhovnog taba dobiju nove instrukcije. Bilo je izvesno da nee biti tekoa oko razmeme zarobljenika, mada su Nemci postavljali kao uslov obustavu dejstava partizanskih jedinica na eleznikoj pruzi Zagreb Beograd.
118

Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-821, r. 296, s. 777.

118

Velebit je ve sledeeg dana, 18. marta, zajedno sa inenjerom Otom, vraen avionom u Sarajevo, da bi Vrhovnom tabu javio da e pregovori biti nastavljeni i da ilas treba da se vrati u Sarajevo da bi njih dvojica otili u Zagreb na pregovore. Sudei po tome da se i u nemakim i u italijanskim izvetajima spominje dr Petrovi i njegov boravak u Zagrebu moglo bi se zakljuiti da Velebitov identitet jo uvek nije bio otkriven. Nemake vlasti su, meutim, znale da je on advokat i da ima porodicu u Zagrebu koju je, uz njihovu dozvolu, i posetio. Logino je, stoga, pretpostaviti da su Nemci otkrili, istragom ili Velebitovim priznanjem, da se pod imenom dr Petrovi krije dr Velebit, ali da o tome nisu obavestili italijanske i ustake vlasti. Najverovatnije je, ipak, da je Velebitov identitet bio poznat samo generalu Horstenauu, jer se i u Kaeovim telegramima Ribentropu spominje dr Petrovi kao partizanski pregovara. I sam Velebit tvrdi da su Nemci brzo otkrili njegov identitet. O tome on kae sledee: Kad sam voen na sastanak sa generalom Horstenauom (u zgradi predratnog Dokej-kluba na Zrinjevcu), prolazio sam ulicama Zagreba i tom prilikom sreo dosta ljudi koji su me poznavali. Nekolicina mi je prila da se sa mnom pozdravi, no ja sam glumio da ih ne poznam. Seam se, na primer, da sam meu ostalima susreo gu Ljerku Horvat, enu dr. Zdenka Horvata, lekara iz Zagreba, koju sam vrlo dobro poznavao pre rata. Kad sam uao u jednu apoteku da kupim etkicu za zube, kasirica me je prepoznala i zaueno uzviknula: 'Zar ste Vi ovde, gospodine doktore, pa ja sam ula da ste Vi u partizanima'. Ovo sretanje sa mojim poznanicima nije moglo ostati nezapaeno od nemakog podoficira koji me je pratio. Ubeen sam da su oni ispitivali neka od tih lica i tako doznali moj pravi identitet. Samo tako mogu da tumaim da mi je general Glez rekao da oni znadu da ja nisam Petrovi, ve zagrebaki advokat Vladimir Velebit, sin generala Ljubomira Velebita. Nemci su
119

mi tada omoguili da posetim roditeljsku kuu na Srebrnjaku . .. Sto je navelo Nemce da prema meni zauzmu tako korektan stav teko je objasniti. Verujem da je general Glez kao Austrijanac tako postupio iz nekog oseanja drugarstva prema mom pokojnom ocu. Oni su obojica bili oficiri u austrougarskoj vojsci, u kojoj je bio jako razvijen kastinski oseaj povezanosti meu pripadnicima oficirskog kora".

120

ODLUKA VRHOVNOG TABA O NASTAVLJANJU PREGOVORA I UPUIVANJE ILASA I VELEBITA U ZAGREB

Oslobaanje nemakih zarobljenika i njihove svom zatoenitvu

izjave

Cim je, zajedno sa inenjerom Otom, stigao iz Zagreba u Sarajevo, Velebit je uputio poruku u Vrhovni tab da su Nemci pristali na voenje pregovora i da ilas treba da se vrati u Sarajevo. Poruku je nosio jedan nemaki oficir koji je, u pratnji dvojice vojnika, stigao istog dana, 18. marta, predvee u Bijelu. Nosili su belu zastavu. Zanimljivo je da su proli kroz poloaje a da ih niko nije primetio. Njihov dolazak u selo Bijelu ovako je u svom Lekarevom dnevniku" 117 opisala dr Julka Meterovi (pod pogrenim datumom 30. martom): U Bijeloj su nam doli nemaki parlamentari (jedan oficiri gestapovac sa dva vojnika), a kod kole, gde je poginuo ari, panski borac, ostalo je jo 12 Nemaca koji su doli da nose nekog ranjenog Nemca koga smo zarobili. Uz put, od kole do kue gde je bio tab 1. divizije, niko ih nije zadrao. Izgleda da ih niko nije primetio dok su dolazili prema tabu. Bila je no. Imali smo partijski sastanak kome je prisutan i ilas. Iznenada u sobu banu Dalmatinac Toni. Iao je u patrolu i sav zadihan dotrao natrag. 'Idu Nemci i pivaju par-la-men-ta-ri'. ido se dosetio. Oekivao je njihov d o l a z a k . . . ido pozva ga Koa apatom i povukoe se da porazgovaraju povodom dolaska ovih Nemaca. U to su i Nemci
117

J. Meterovi, Lekarev dnevnik", VIZ, Beograd, 1968. 121

s t i g l i . . . ido i Koa ostadoe sa gestapovcem da razgovaraju, a mi se raziosmo." Jo iste veeri ilas je, saglasno odluci koju su prethodnog dana doneli Tito, Rankovi i on, krenuo preko Konjica za Sarajevo. 118 Prethodno je utanaeno da veza izmeu njega i Vrhovnog taba treba da se odrava preko taba 1. proleterske divizije, koji e obezbediti da njegove jedinice omoguavaju prelazak nemakih kurira preko poloaja. Sa ilasom su poli i nemaki oficir i oba vojnika. Za vreme kratkotrajnog zadravanja u Konjicu, u jednoj krmi, ugledao je kako se sea grupu etnika. No, i on je bio primeen od njih, a i Nemci su obavestili etnike da je to delegat Titovog taba profesor Milo Markovi. etnika Vrhovna komanda, koja se nalazila u Lipovu, kod Kolaina, bila je odmah obavetena o tome od majora Zaharija Ostojia, komandanta Istaknutog dela Vrhovne komande, koji joj je iz Kalino vika (u kome se od 18. marta nalazio i Draa Mihailovi) uputio sledeu depeu: Od Voje (Lukaevia prim. M. L.) dobiven izvetaj da su komunisti stupili u neke pregovore s Nemcima. U noi izmeu 18. i 19. dr. Milo Markovi, profesor Tehnikog fakulteta u Zagrebu, doao u Konjic kao delegat Titovog taba. Iz Konjica je produio odmah u Sarajevo. Oekuje se u toku 19-tog njegov povratak. Najhitnije koristite ove nemako-komunistike pregovore i izvestite vladu. Vest je potpuno sigurna. Voju nemojte pominjati (kapetan Lukaevi se nalazio u nemakom tabu u Konjicu prim. M. L.). U fazi smo pripreme za opti napad. Dotle se vre manje akcije. Pozdrav Cia".119 Nekoliko dana kasnije, 25. marta, i sam Mihailovi je telegramom naloio svojoj Vrhovnoj komandi da javi predsedniku vlade Slobodanu Jovanoviu da komunisti i dalje vode pregovore sa Nemcima kojima je cilj da nas podvojene unitavaju, upotrebljavajui na prvom mestu komuniste protiv nas". 120
118 118 120

Zbornik, tom IV, knj. 11, dok. br. 96. Arhiv VII, Fond CA, k. 293, reg. br. 4/1. Isto.

122

Neizvesno je da li su jugoslovenska, a preko nje i britanska vlada bile upoznate sa vestima koje su potekle iz Konjica. Iz raspoloivih arhivskih fondova se to ne moe zakljuiti. No, sigurno je da bi ih, da su do nje stigle, i te kako koristile u svojoj propagandi protiv narodnooslobodilakog pokreta. ilas se nije dugo zadravao u Konjicu, ve je iste veeri kamionom prevezen u Sarajevo, gde je zatekao Velebita i inenjera Hansa Ota. U meuvremenu je, u duhu odluke o putanju na slobodu nemakih zarobljenika, koju su Tito, Rankovi i ilas doneli 17. marta, upuena iz Gornje Bijele u Konjic 19. marta izjutra prva grupa nemakih zarobljenika. 121 Bili su to estorica inenjera i slubenika ,,Elektrobosne" iz Jajca, zarobljenih 25. novembra 1942. Oni su 21. marta sasluani u tabu 718. divizije u Sarajevu. Sasluanju je prisustvovao i inenjer Hans Ot, koji je o dolasku ove grupe zarobljenika sledeeg dana obavestio generala Horstenaua. 122 U zajednikoj pismenoj izjavi (sasluanju) osloboeni nemaki slubenici su dali iscrpne podatke o svom zatoenitvu. Naveli su da su boravili u Glamou, Drvaru i Bosanskom Petrovcu i da je bilo izmeu 100 i 150 zarobljenika smetenih u zgradi biveg Sreskog naelstva. Postupak prema zarobljenicima bio je korektan i nisu upotrebljavani za radove. Kada je poela nemaka ofanziva, zarobljenici su evakuisani preko Glamoa, Livna, ujice, ita i Prozora u dolinu Rame, a zatim su prebaeni preko Neretve kod Jablanice i dovedeni u Gornju Bijelu, ,,poslednje mesto naeg boravita". U nastavku izjave nemaki privredni strunjaci su dali i druge podatke za koje je bila zainteresovana nemaka vojno-obavetajna sluba: o brojnom stanju i naoruanju partizanskih jedinica; o lokaciji skladita municije, namirnica i drugog ratnog materijala; o obuenosti, disciplini i moralu partizanskih jedinica; o organizacionom ustrojstvu i formaciji partizanskih jedinica,
121 U njihovoj izjavi, datoj u tabu 718. divizije, stoji da su osloboeni 18. marta. Iz pisma Koe Popovia, upuenog Vrhovnom tabu 19. marta u 13,15 asova, u kome se kae da je prva grupa zarobljenika civila jutros otila za Konjic", vidi se da su osloboeni 19. marta (Zbornik, tom IV, knj. 11, dok. br. 96). 122 Arhiv VII, mikrofilm, London N 20, s. 311655.

123

njihovoj tehnikoj opremljenosti, zdravstvenoj slubi, propagandnoj i kulturno-prosvetnoj aktivnosti, izdavakoj delatnosti. U njihovim redovima ima mnogo ena i one se nalaze i u borbenim jedinicama", kae se u njihovoj izjavi i nastavlja: Politiki kursevi, nastava i kursevi za obuku oficira odravaju se im doe do zatija. Raspolau i sa pozorinom grupom od oko 14 lanova. Izvode se uglavnom komunistiki komadi. Ulaz je besplatan te su izvedbe uvek dobro poseene. Jednom smo svi mi morali da prisustvujemo predstavi. Imaju svoju tampariju. Svakog dana izdaju bilten o sopstvenim dogaajima i o toku borbenih dejstava na Istonom frontu. Izlaze i nedeljne novine Borba". U toku prvih est nedelja zarobljenitva za nas su odravana predavanja o komunizmu. Savetovano nam je da pristupimo komunistikoj partiji. Kada su uvideli da nisu imali uspeha, ostavili su nas na miru." U izjavi su dati i neki podaci o komandantima partizanskih divizija i o naelniku Vrhovnog taba i njegovom zameniku. Zanimljivo je da su podaci bili tani. Posebno je naglaeno da su partizani prilikom zauzimanja Prozora zaplenili 20 italijanskih tenkova i ogromne koliine ratnog materijala i pogonskog goriva. Istakli su i da partizani oskudevaju u sanitetskom materijalu, a da kao zavojni materijal koriste arave, staro rublje i dr. Dali su i podatke 0 zdravstvenom stanju. Ono se sa poetkom ofanzive jako pogoralo: bilo je oko hiljadu sluajeva obolelih od tifusa 1 oko tri hiljade ranjenika, a lekara imaju malo. O namerama partizana kau da e na zauzetom podruju obrazovati sopstvenu dravu" i da ele da idu u Sandak i Crnu Goru da bi se tamo prikupili i odmorili" i potom ponovo krenuli u Bosnu. Po njihovoj proceni, preostalo borako brojno stanje" partizana iznosi oko 35.000 boraca. Kao neprijatelja broj 1 izjavili su smatraju etnike, potom ustae, zatim Nemce i Italijane kao okupatore i na kraju Hrvate (misli se na domobrane prim. M. L.)." Na kraju svoje pismene izjave osloboeni zarobljenici su dali sledeu optu ocenu": Razvoj komunistikog pokreta bio je pot124

cenjivan. Oni su svojim idejama toliko proeti da i ako bi bili razbijeni na sasvim male grupice ili ak na pojedince nikada ne bi napustili svoju podrivaku delatnost". Po dolasku u Sarajevo ilas je od Velebita bio informisan da e se pregovori voditi u Zagrebu sa generalom Horstenauom i da e u njima uestvovati i Hans Ot. Velebit ga je upoznao i sa zahtevom Nemaca i Italijana da im se dostave spiskovi njihovih zarobljenika, kao i obavetenje ta partizanska strana trai za njihovu zamenu. Smatrajui da razmenu zarobljenika treba ubrzati, ilas je odmah, preko taba 1. proleterske divizije, uputio Vrhovnom tabu poruku da je tok stvari uglavnom dobar", da mu se hitno dostavi spisak zarobljenih i Talijana i to mi za njih zahtevamo" i da se Nemci interesuju i za hrvatske zarobljenike". On je jo predloio da se odlah puste na slobodu i ostali nemaki zarobljenici major Streker, podoficiri i vojnici, o emu je bila postignuta saglasnost na sastanku kod Tita. 123 Obavetavajui Vrhovni tab o ilasovoj poruci iz Sarajeva, komandant 1. proleterske divizije Koa Popovi (koji se nalazio u selu Medakoviu, oko 5 km juno od Konjica) javio je da su na ilasov predlog" major Streker i ostali nemaki zarobljenici, izuzev dvojice koji su zadrani kao kuriri, 20. marta izjutra upueni u Konjic. Sto se, pak, traenog spiska italijanskih zarobljenika tie, Popovi je naveo da njegov tab ne moe uestvovati u sastavljanju spiska jer nema ni pregleda, ni komande nad njima". U njegovom pismu se navodi da je 20. marta po jednom od dvojice nemakih kurira upueno ilasu u Sarajevo pismo Vrhovnog taba, a da e 21. marta biti upuen i drugi vojnik sa direktivama Vrhovnog taba o razmeni italijanskih zarobljenika". Na kraju je stajalo obavetenje da e Stab 1. proleterske divizije posredovati u odravanju veze izmeu Vrhovnog taba i ilasa.124 Osloboeni nemaki zarobljenici (major Streker i 20 podoficira i vojnika) po dolasku u Sarajevo su sasluani u Stabu 718. peadijske divizije. 125 Major Streker je najpre dao iscrpne podatke o okolnostima pod kojima je zarobljen
123 124 125

14615.

Arhiv VII, k. 6/1, reg. br. 18/2. Arhiv VII, k. 706-A, reg. br. 7/23. Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-315, r. 2271, s. 144852; 125

4. marta u rejonu Gornjeg Vakufa i o sasluanjima kojima je bio podvrgnut u tabovima 2. proleterske brigade i 2. proleterske divizije, kao i u seditu Vrhovnog taba. Zatim je opisao svoje kretanje od Prozora do sela Bijele, iz kojeg je puten na slobodu, da bi, potom, dao opsene podatke o partizanskim jedinicama za koje su bili zainteresovani nemaki tabovi: o njihovom sastavu i rukovoenju, o opremi i naoruanju, ishrani, zdravstvenom stanju, organizaciji slube veze i o ciljevima za koje se partizani bore. Iako, razumljivo, nemaki major nije bio u mogunosti da za vreme svog petnaestodnevnog zatoenitva doe do pouzdanih podataka o partizanskim snagama sa kojima se kretao, ipak su njegova zapaanja, do kojih je najveim delom doao iz razgovora sa odgovornim partizanskim linostima, bila veoma zanimljiva i za nemake tabove dragocena. U pismenom izvetaju, koji je nakon sasluanja oformio, Streker je naveo da se ne moe poaliti na postupke partizana prema njemu, izuzev to je prvog dana bio vezan. Naglasio je da je hrana bila dobra. Posebnu panju privukli su sledei delovi njegovog izvetaja o protivniku sa kojim su nemake trupe imale toliko muka: Sastav i rukovoenje: Partizani, formirani u ete, bataljone, brigade, divizije i grupe, obuhvataju sve slojeve stanovnitva i to iz svih krajeva Jugoslavije. U tabovima je naroito zastupljena inteligencija (studenti, aci, uitelji, profesori). Sa raznih strana naroito mi je naglaeno da svi partizani nisu komunisti, nego da meu njima ima demokrata i socijalista svih boja. Spolja se razlikuju na taj nain to komunisti na kapama nose sovjetsku zvezdu sa srpom i ekiem, a ostali crvenu zvezdu. Broj ovih poslednjih, koje sam mogao da vidim, bio je veliki, naroito u bataljonima. U sastavu verovatno 2. divizije nalazi se i jedan muslimanski bataljon. Zatim postoji i jedan enski bataljon, kojim komandu ju studentice, a upotrebljava se za osiguranje puteva i mostova. Sem toga, u svakom bataljonu nalaze se i ene borci, a u tabovima studentice i uenice od 1822 godine, gde obavljaju dunosti daktilografkinja, pomonih kuvarica, politikih komesara itd. Sve su naoruane pitoljem
126

i runim bombama, a mnoge pukama. Imaju i opasae. Rukovoenje je iskljuivo u komunistikim rukama i to bivih jugoslovenskih oficira.
(...) *

Oprema i naoruanje: Svi partizani nose uniforme, pre svega italijanskog, hrvatskog i nemakog porekla. Obua im je u vrlo loem stanju. Nadaju se da e za nekoliko meseci dobiti sopstvenu odeu (uniforme izraene od vune), koju delimino ve nose rukovodioci i lanovi tabova. Navodno je u pogonu jedna radionica izama. Naoruanje je veinom italijanskog porekla. U bataljonima je svaki peti ili esti borac naoruan automatom. Pored toga, u poslednjim borbama sa Italijanima i Hrvatima zaplenili su oko 100 artiljerijskih orua, meu kojima su razni modeli brdskih topova. Na odseku ProzorJablanica lino sam video osam haubica i est brdskih topova. Kod Prozora i Rame u njihove ruke pale su velike koliine municije; kod Rame navodno tri vagona artiljerijske municije i dva vagona peadijske i minobacake municije. Izgleda da je nedavno izgraena fabrika za izradu runih bombi. Jajaste rune bombe koje su tamo izraene imaju na osigurau oznake sovjetske zvezde. Imaju d oko 20 tenkova, od kojih sam kod Prozora i Jablanice lino video 11. Vozai na tenkovima delom su Italijani, koji su se dobrovoljno stavili na raspolaganje partizanima. Uopte, vei deo zarobljenih Italijana javio se za stupanje u partizanske bataljone. U noi 9/10. marta na putu ProzorRamaJablanica kretalo se 18 italijanskih vozila koja su, navodno, zaplenjena kod Prozora i Rame. Ova vozila su, navodno, kasnije, usled nemake ofanzive ostavljena na putu, poto su partizani morali da koriste iskljuivo planinsko zemljite. Ishrana: Koliko sam mogao da vidim, svakog dana su izdavali dva obroka hrane, i to ujutro i uvee, veinom makarone, pirina, supu sa grizom i mnogo mesa. Hleba imaju vrlo malo. U tabu grupe je za 14 dana deljeno po jedno pare hleba. ivotne namirnice vode poreklo iz italijanskih skladita. Za snabdevanje mesom stoka se uzima od seljaka uz potvrdu. Poje127

dini partizani koji su bili na strai izjavili su da je hrana u izvesnoj meri obilata samo onda kada se dobije kao plen. Za tabove postoje posebne kuhinje i tamo je hrana dobra. Zdravstveno stanje: Kao to proizlazi iz izjava ljudstva sa strae, u sadanjem trenutku u redovima partizana vlada tifus i to u velikoj meri. Nadalje, za vreme mara iza svake brigade mogla se videti duga kolona bolesnih i ranjenih partizana, pa i onih kojima je noga amputirana, koji se sa takama muno vuku po planinskim stazama. Svaki put tu je bilo 100150 ljudi i ena. Gubici od bombardovanja poloaja i visova prilino su veliki, dok su napadi iz vazduha na naseljena mesta prolazili gotovo uvek bez gubitaka, jer partizani svako posednuto naseljeno mesto redovno po danu naputaju u vremenu od 6,30 do 19 asova. Ostaju samo manje strae jaine od 810 ljudi. Ostali partizani nalaze se na obroncima uma ili u ikarama, odnosno u klisurama pod stenovitim izboinama. Prilikom napada aviona tuka" na Prozor, osim graanskih lica, ranjena su samo dva zarobljena I tali j ana. Sluba veze: Izgleda da se raspolae dovoljnim brojem telefonskih aparata i kablova. U tabu grupe nalazi se radio-ureaj sa benzinskim motorom. Inae, u slubi veze koriste se u velikom broju kuriri, koji se uvek kreu po dvojica." Izvetaj majora Streker a bio je veim delom objektivan. Iz razgovora koje je vodio sa pojedinim partizanskim rukovodiocima i borcima, posebno sa nekim linostima u Vrhovnom tabu, i na osnovu linih zapaanja i utisaka do kojih je doao boravei sa partizanima i kreui se u njihovoj koloni od Prozora, preko Jablanice i padina Prenja, do Borakog jezera, stekao je dobar i pouzdan uvid u stanje jedinica Operativne grupe: u njihovu jainu, naoruanje, opremljenost, moral u sve ono to je bilo od interesa za nemake tabove, to im je omoguavalo da to tanije procene svoga protivnika, sa kojim ve puna dva meseca vode tako teke i iscrpljujue borbe u sredinom delu Jugoslavije, od Kupe i Korane do Neretve. Neki po128

dai, kao na primer oni o postojanju enskog i muslimanskog bataljona i o tome da je rukovoenje u rukama bivih jugoslovenskih oficira, nisu bili tani, ali to nije umanjivalo vrednost podataka koji su, u celini uzevi, bili dosta iscrpni, verodostojni i, kao takvi, korisni. Strekerovi podaci, kao i oni koje su dali ostali isloboeni zarobljenici, potvrivali su tanost ve poznate i u dotadanjim borbama irom Jugoslavije toliko puta potvrene ocene: da je Narodnooslobodilaka vojska veoma ozbiljan protivnik koji se mora respektovati, da su partizanske jedinice visoke borbene i moralne vrednosti, proete rodoljubivim i internacionalistikim duhom, dobro naoruane, voene iskusnim tabovima, odlune da se bespotedno i bez uzmicanja bore za ostvarenje svojih ciljeva osloboenje zemlje od okupatora. Ti su podaci, oigledno, dovodili u sumnju i opovrgavali ocene nemakih tabova, kao onu Litersovu, da je partizanska vojska u raspadanju", da su partizanske jedinice deprimirane nemakim udarima. sa malo municije i hrane". Podaci dobijeni od osloboenih zarobljenika pokazae se veoma brzo tanim, jer e narednih dana, u snanom nastupanju na irem prostranstvu jugoistone Bosne, severnih oblasti Hercegovine i Crne Gore i zapadnog Sandaka, od Neretve preko Drine, Sutjeske, Pive i Tare do Lima, ta partizanska vojska u raspadanju" do nogu potui jake etnike i italijanske snage. U netanost takvih ocena uverie se i komandant Jugoistoka i Vrhovna komanda Vermahta, koji e biti prinueni da preduzmu uurbane pripreme za novu ofanzivu protiv partizanskih snaga, u kojoj e, pored snaga kojima je Liters raspolagao, biti angaovana i jedna divizija koja e biti dovedena iz Grke, kao i neke bugarske trupe. Pismenom izvetaju i usmenom referisanju majora Strekera poklonjena je puna panja. U intenzivnim razgovorima koji su 22, 23. i 24. marta voeni u Sarajevu, i u kojima su uestvovali komandant nemake 718. divizije general Kibler (Kbler Josef) sa svojim obavetajnim i operativnim oficirom, konzul Gerdes i ef italijanske civilne uprave ministar Canki, te komandant 3. domobranskog korpusa general Luki, bio je ukljuen i major Streker. Prema izvetaju SA-Standartenfirera Rekvarda (Willi Requard), slubenika (autanta) nemakog Poslanstva u Zagrebu, major Streker je ocenio jainu samo one kolone
129

sa kojom se kretao na oko 10.000 ljudi". On je, kae se dalje u izvetaju, naroito istakao organizaciju i skromnost partizana", koji su pri povlaenju poneli sa sobom sve svoje ranjenike. Na pomenutim sastancima je zakljueno da bi trebalo produiti neoficijelno pregovore sa partizanima, ne zato da bi sa njima dolo do sporazuma, ve vie da bi se postiglo izvesno smirenje". 126 Zainteresovani da dobiju to vie podataka o partizanima, Nemci su sasluali i svoje vojnike i podoficire koje su partizani oslobodili. Tako je u tabu 718. divizije, na osnovu njihovih iskaza, obavetajni oficir oformio opiran izvetaj. U njemu se, najpre, govori da su nemaki vojnici, nakon zarobljavanja (jedna grupa je bila zarobljena nou 19/20. novembra 1942. godine kod Sitnice, na drumu Banja LukaMrkonji-Grad, a druga 16. i 17. decembra kod Prijedora), bili dovedeni u Bosanski Petrovac, gde su zadrani do poetka nemake ofanzive Vajs". Povlaei se pred nemakim trupama, partizani su ih evakuisali. Boravili su u Glamou, Livnu, Duvnu i Prozoru, a zatim su preko Rame i Jablanice stigli do poruenog mosta na Neretvi, preko kojeg su se prebacili, i dovedeni u selo Borci, gde im je saopteno da su osloboeni. Dobar deo izvetaja odnosi se na podatke o stanju na teritoriji koju su partizani drali i o opremi, naoruanju i ishrani partizanskih jedinica. Navodi se, izmeu ostalog, da su nemaki zarobljenici u Bosanskom Petrovcu imali prilike da vie puta vide Tita, koga prepoznaju i na fotografiji koja im je u tabu divizije predoena. O partizanskoj vojsci se pozitivno izraavaju: disciplina je prilino stroga"; imaju kolu za obuku stareina, stareine oslovljavaju sa drue"; organizuju kulturno-umetnike priredbe za vojsku i narod koje se rado poseuju i koje koriste i u propagandne svrhe; hrana je dosta oskudna, ali to ne umanjuje njihovo borbeno raspoloenje i odlunost da izdre sve tekoe (sa lecima baenim iz aviona u kojima se pozivaju na predaju zbijaju ale i kau da im ne pada na pamet da dezertiraju jer e, ma koliko rat trajao, oni svakako pobediti"); dobro su naoruani, naroito posle ve126

Arhiv VII, mikrofilm London-N3, H-29864581.

130

likog ratnog plena koji su zadobili od Italijana u Prozoru; u njihovim redovima se nalazi veliki broj ena, koje obavljaju sve vojnike zadatke.

Glavni pregovori"

u Zagrebu

Nakon kratkotrajnog zadravanja u Sarajevu i primljenog obavetenja da su svi nemaki zarobljenici osloboeni, ilas i Velebit su, zajedno sa Hansom Otom, krenuli za Zagreb. Neizvesno je da li je to bilo 20. ili 21. marta. Sudei po Titovom telegramu upuenom 30. marta Izvrnom komitetu Komin terne, u kome stoji da su ilas i Velebit boravili u Zagrebu od 20. do 25. marta, verovatnije je da su njih dvojica krenuli iz Sarajeva za Zagreb 20. marta. Kako se ilas sea, putovali su automobilom do Slavonskog Broda, a odatle vozom do Zagreba, u kupeu koji je bio obezbeen nemakom straom. Uz put su, sea se on, razgovarali sa Otom prilino otvoreno", izraavajui svoje uverenje da e Nemaka izgubiti rat. Stekli su utisak da je njihov sagovornik bio istog miljenja, mada to nije direktno rekao to je bilo razumljivo. Prilikom razgovora o pitanjima koja su se odnosila na razmenu zarobljenika, Otu je stavljeno do znanja da je partizanska strana zainteresovana da meu osloboenim svakako bude Herta Haas, ne navo-, dei da je re o Titovoj supruzi. Po dolasku u Zagreb, partizanski pregovarai su smeteni u zgradu nemake Feldkomandanture u Gajevoj ulici (pre rata sedite Savske divizijske oblasti), u kojoj su i voeni razgovori. O njima ne postoje (verovatno nisu ni voeni) zapisnici, niti druge zabeleke, ali se o njihovom sadraju moe sasvim pouzdano saznati iz Kaeovog telegrama, upuenog 26. marta Ribentropu, zatim iz Velebitove izjave date 31. marta u tabu 718. divizije u Sarajevu, kada je, po trei put, kretao za Zagreb i, konano, na osnovu ilasovog i Velebitovog seanja. ilas se sea da su odrana dva sastanka na kojima je najvie bilo rei o razmeni zarobljenika. I prema pomenutoj Velebitovoj izjavi u Sarajevu, odrana su dva sastanka: jedan u tabu Nemakog opunomoenog generala, a drugi u nemakom Poslanstvu. Na elu nemakih pregovaraa
131

nalazio se jedan pukovnik (verovatno je re o naelniku obavetajne slube), to je po ilasu umanjivalo znaaj pregovora, jer su on i Velebit oekivali da e nemaka delegacija biti na viem nivou, a verovatno su raunali da e biti primljeni kod generala Horstenaua. Razgovori su voeni sa predstavnicima nemakih vojnih vlasti. Poslanik Kae se nije neposredno ukljuio u njih, ah je zato preko svog, kako kae, pouzdanika" bio u kontaktu sa partizanskim pregovaraima. On se, zapravo, nije hteo direktno angaovati, jer mu je od strane ministra spoljnih poslova Ribentropa u telegramu od 19. marta bilo porueno da svaki njegov kontakt sa partizanima nije celishodan". Iz Kaeovog telegrama, upuenog 26. marta Ribentropu127, moe se zakljuiti da su, pored nemakih predstavnika, u razgovore bili ukljueni i predstavnici italijanskih i hrvatskih vojnih vlasti. Dva Titova opunomoenika, dr. Petrovi, Hrvat, i Markovi, Crnogorac", stoji u telegramu, razgovarali su ovde sa nemakim, italijanskim i hrvatskim slubenim vojnim organima u vezi razmene zarobljenika". ilas i Velebit, meutim, navode da su vodili razgovore samo sa nemakim predstavnicima. U razgovorima o razmeni zarobljenika nije bilo tekoa. Poto su nemaki zarobljenici ve bili osloboeni, radilo se samo o tome da se udovolji zahtevima partizanskih pregovaraa. Tu su, meutim, nastale tekoe, jer su nemaki predstavnici tvrdili da ne mogu pronai neka od lica koja partizanska strana trai, poto ih policijske vlasti NDH uveravaju da se ona ne nalaze u njihovim zatvorima i logorima, ili da nisu iva. Tako je, negativan odgovor dobijen i za Hertu Haas, na ijem su oslobaanju partizanski pregovarai posebno insistirali. Nije se moglo utvrditi, jer o tome ne postoje dokumenta, koja su se lica nalazila na spisku koji je bio predoen nemakoj strani. Nemake vlasti su nastojale da izau u susret partizanskim zahtevima i u tom cilju su nudile spiskove lica koja bi mogla doi u obzir za razmenu, odnosno koja bi pustile na slobodu. U oekivanju zadovoljavajueg reenja, ilasov i Velebitov boravak u Zagrebu se neto oduio. Velebit je, kako
127 Arhiv VII, mikrofilm London 12, s. H-3052813 i NAV-N-T-501 r. 265, s. 12813.

132

se sea, najvie bio zaposlen kontrolisanjem lista interniraca, zatvorenika i zarobljenika koje su Nemci nudili u zamenu za one koje je partizanska strana traila. ,,Za veinu lica koja su bila navedena na naim listama", kae on, Nemci su rekli da ih ne mogu pronai, ili da se nalaze u rukama ustaa koji nee da ih puste. Ovo ekanje na liste i natezanje sa Nemcima oko lica koja smo voljni da primimo kao zamenu za ona koja se nisu mogla pronai trajalo je nekoliko dana". Saglasnost o ovom pitanju je, ipak, postignuta: partizanski pregovarai su od ponuenih zatvorenika izdvojili dvanaestoricu za koje su se odluili bilo da su im bili poznati, bilo da su ih, na osnovu krivica za koje su od ustakih vlasti bili uhapeni, smatrali partijskim aktivistima. Meu njima su bila etni lana KPJ (profesor Ivo Frol, Adolf Pondelak, Stjepan Kokot i Viktor Kuan), jedan kandidat KPJ (sveuilini nastavnik Vuk Verni) i dva lekara (Nikola Nikoli i Ivan Pavleti). Ostala petorica (Stjepan Grdi, Marko Eim, Dujan Grubor, Fric Pavlik i Jakob Latinovi) bili su uhapeni od ustakih vlasti kao pripadnici NOP-a. 128 Bilo je dogovoreno da e svi oni biti prikupljeni u Sarajevu, odakle e, zajedno sa partizanskim pregovaraima, biti upueni na partizansku teritoriju. Tako je na donekle neuobiajen nain reeno pitanje razmene zarobljenika koje je delegacija Vrhovnog taba postavila jo pre petnaestak dana, na pregovorima u Gornjem Vakufu. Najpre je Vrhovni tab jednostrano, ne saekavi da to i nemaka strana uzvrati, pustio na slobodu nemake zarobljenike (njih dvadeset sedmoricu, meu kojima jednog majora, komandanta bataljona i petoricu strunjaka industrijskog preduzea vanog za nemaku ratnu privredu), a zatim su i Nemci oslobodili dvanaest uhapenika, partijskih aktivista, a potom jo etiri zarobljene partizanke. Za razliku od prve razmene, septembra 1942. u Studenom Vrelu kod Posuja, kada je za osam Nemaca razmenjeno dvadeset partizana, sada je razmena bila u korist Nemaca. No, Nemci su obeali kako e Velebit izjaviti nekoliko dana kasnije u tabu nemake 718. divizije da e za osloboene nemake vojnike i privredne strunjake partizani dobiti jo 20 zarobljenika".
128 Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, br. 1942/576; Arhiv VII, k. 9, reg. br. 5/10; k. 706A, reg. br. 29-6.

133

Ovakav neobian nain razmene u kojoj je nemaka strana ako se tako moe rei izvukla vie, moe se shvatiti i opravdati. Bilo je to, u skladu sa namerama Vrhovnog taba da nemakoj strani prui dokaz svoje dobre volje i spremnosti da se pregovori o razmeni zarobljenika uspeno okonaju i da se povedu i pregovori i o drugim, oigledno, vanijim pitanjima. I iz ovog primera se moe zakljuiti da pitanje razmene zarobljenika, bez obzira na to to je samo o njemu postignuta saglasnost, zahvaljujui najvie dobroj volji partizanske strane, nije bilo primarno u planovima Vrhovnog taba kada se odluio da nemakoj strani predloi pregovore. I u Zagrebu, kao i u Gornjem Vakufu, njegovi delegati su insistirali na drugim, vanijim pitanjima: na priznanju Narodnooslobodilakoj vojsci statusa zaraene strane, a time i primene ratnih konvencija 0 tretmanu zarobljenika, i na privremenoj obustavi ratnih dejstava. Prema Velebitovoj izjavi datoj 31. marta u Obavetajnom odeljenju taba 718. divizije u Sarajevu, 129 gde se zadrao na putu za Zagreb i, dalje, za Slavoniju, delegati Vrhovnog taba su nemakim pregovaraima u Zagrebu 23. 1 24. marta izneli sledee stavove: Mi smo miljenja, a to nam je i nezvanino stavljeno do znanja, da Nemci nemaju nikakvih teritorijalnih aspiracija na teritorije bive Jugoslavije, nego da u sadanje vreme imaju samo strategijske i privredne, a eventualno i politike interese. Prema tome, oni e po zavretku rata napustiti zemlju. Mi sa naim norodnooslobodilakim pokretom teimo da stvorimo slobodnu Jugoslaviju u kojoj e sva slovenska plemena imati sva prava i u kojoj nee vladati samo Srbi. Zbog toga u nacionalnom etnikom pokretu mi vidimo naeg najveeg i najopasnijeg neprijatelja, poto oni tee da stvore Veliku Srbiju, a nas da istisnu. Pod takvim okolnostima mi nemamo vie nikakvog povoda da se borimo protiv nemake vojske, niti da nanosimo tete nemakim interesima u celoj zemlji, bili oni vojne ili privredne prirode, a takoe i
129 Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-315, r. NAV-I-T-821, r. 296, s. 777, 779.

2271, s.

14759;

134

interesima saobraaja. Mi ne traimo nikakvu protivuslugu. Treba nam samo dati priliku da se borimo protiv etnika da bi ih unitili. Vrlo je alosno to e i I talij ani biti u to uvueni i snositi posledice, ali to je sudbina 'saveznika'. Posle ovih optih zamisli nama je odgovoreno da najpre dokaemo da emo stvarno potovati nemake interese i da e se tek posle toga nastaviti razgovori po ovoj stvari. Kao primer takvog dokaza navedeno je: putanje zarobljenika na slobodu, obustava neprijateljstava itd. Mi smo zarobljene Nemce ve predali i spremni smo i bez protivusluge da obustavimo neprijateljstva u Slavoniji i istonoj Bosni." O ovim stavovima i predlozima delegata Vrhovnog taba na pregovorima u Zagrebu poslanik Kae je ovako izvestio svog ministra spoljnih poslova u Berlinu: Pri tome su Titovi opunomoenici ponovo ponudili obustavljanje borbi ako bi im se prepustilo podruje Sandaka. Nai vojni predstavnici su ih obavestili da mogu razgovarati samo o likvidaciji borbe". Razgovori o obustavi ratnih operacija su, dakle, ve u zaetku bili prekinuti: nemaki predstavnici su odbili da o tome razgovaraju, naglasivi da mogu prihvatiti samo razgovore o predaji protivnika. Uostalom, kako Kae dalje navodi u telegramu Ribentropu, nemaki komandanti su vezani dobivenim zapovestima", a vojniki borbeni uspeh sada je postignut". Zagrebaki pregovori delegata Vrhovnog taba i nemakih vojnih predstavnika sveli su se, kao to se vidi, na pitanje razmene ratnih zarobljenika i o tome je, kako je ve reeno, postignut sporazum. No, pored tog, nazovimo ga, zvaninog karaktera, razgovori su imali i drugi, nezvanini privatni" karakter, kako ih je Kae nazvao. On je, naime, preko svog pouzdanika" SA-tandartenfirera Vilija Rekarda, prihvatio razgovore i o ostalim pitanjima, o kojima je u nemakom Poslanstvu izvrena razmena miljenja. Prema ilasovom i Velebitovom referisanju Titu, njima je u Zagrebu stavljeno do znanja da bi se nemaki poslanik Kae eleo sastati sa Titom.130 O tome, meutim,
130

J. B. Tito, Sabrana djela, tom 14, str. 201. 135

nema podataka u Kaeovim telegramima Ribentropu. O svojim posrednim kontaktima sa delegatima Vrhovnog taba Kae je ovako izvestio ministra Ribentropa: Ja sam im (partizanskim delegatima prim. M. L.) posredstvom svog pouzdanika u privatnom razgovoru dao do znanja otprilike sledee: da kod nas postoji jako nepoverenje prema Titovim predlozima. Ukoliko bi oni (partizani prim. M. L.) u prostoru severno od Save ubrzo obustavili borbe i likvidirali nemire, bili bi stvoreni preduslovi za dalje razmiljanje." I Kae je, dakle, ponovio ono to je Velebitu nekoliko dana ranije bilo reeno u razgovoru sa generalom Horstenauom: da su Nemci veoma zainteresovani da se obustave dejstva partizana u Slavoniji, odnosno napadi i diverzije na pruzi ZagrebBeograd. I ilas u svojim memoarima potvruje da su Nemci postavili takav zahtev i zakljuuje da je na zagrebakim pregovorima uinjen napredak ka primirju". Nemci su nam stavili do znanja" kae on da e obustaviti operacije im mi obustavimo diverzije na vozove u Slavoniji. Ali nikakav sporazum nije postignut ni tada, a ni kasnije". 131 Nagovestivi mogunost za eventualne dalje pregovore o obustavi neprijateljstava, pod uslovom da partizani prestanu sa dejstvima severno od Save, Kae je u telegramu Ribentropu naglasio da nijedan nemaki organ ne bi bio u stanju da sa njima vodi ma kakve razgovore, ukoliko se oni ne bi nedvosmisleno odrekli Moskve, Londona i Vaingtona". Kae navodi i drugi uslov: partizani bi morali priznati i odnose koje je Osovina stvorila u Hrvatskoj. Drugim reima, morali bi priznati postojanje ustake Nezavisne Drave Hrvatske. I ilas se sea da je u razgovoru bilo rei o odnosima partizana prema ustaama, ali da obustavljanje borbi protiv ustaa nije pretreseno". Ako bi Nemci spomenuli stav prema ustaama", pie on, izgovarali smo se time to ustae ubijaju nae ljude, masakriraju Srbe i si. i da zbog toga nije moguno obustaviti borbe protiv njih". ilas, dalje, navodi da on i Velebit nisu u razgovorima isticali
131

M. ilas, cit. delo, str. 254.

136

ustae kao glavne neprijatelje", budui da su ih Nemci smatrali svojima", ali da su stavljali do znanja da na ustae, kao svoje unutranje neprijatelje, partizani polau pravo" isto kao i na etnike. Razgovore slubenika svog poslanstva Rekarda sa Titovim opunomoenicima", u prisustvu inenjera Hansa Ota, Kae je u pomenutom telegramu ovako interpretirao: Prilikom dosadanjih razgovora mog pouzdanika sve je vie isticana elja za obustavom borbe. Sa Londonom su se Titovi partizani zavadili ve prole godine, a s Vaingtonom nisu imali nikakve veze. Povremeni prijateljski ton Titove radio-stanice (misli se na Radio-stanicu 'Slobodna Jugoslavija' prim. M. L.) prema tim silama, koji se pojavio potkraj prole godine, poslednjih nedelja je ponovo izostao. Izostanak bilo kakve ruske pomoi unitio je sa svoje strane i poverenje u Rusiju". U razgovorima u Zagrebu, kao i u onim u Gornjem Vakufu, delegati Vrhovnog taba su isticali da partizani nee dozvoliti iskrcavanje saveznikih trupa u Jugoslaviju. O tome ilas kae: Nismo se ustezali od izjava da bismo se tukli protiv Britanaca ukoliko se iskrcaju: takve izjave nas nisu obavezivale, jer se Britanci jo nisu bili iskrcali, a i drali smo da bismo se morali s njima boriti ukoliko bi kao to se jo uvek dalo zakljuiti iz njihove propagande i zvaninih izjava ruili nau vlast, odnosno pomagali uspostavu etnike vlasti". 132 U svom telegramu Ribentropu Kae o pregovorima sa delegatima Vrhovnog taba NOVJ iznosi neka svoja razmiljanja i predloge do kojih je doao konsultujui odgovorne vojne linosti generale Horstenaua i Li tersa. On je, naime, u elji da se bolje informie ,,o situaciji koja je nastala najnovijim razvojem operacija i o politikim gleditima koja su sa tim u vezi" na to e ga obavezati i Ribentropovo traenje u telegramu od 19. marta jo 17. marta izdao nalog savetniku svog poslanstva Rekardu da od generala Litersa, komandanta nemakih trupa u Hrvatskoj, dobije potrebna obavetenja za koja je bio zainteresovan. U pratnji dr Kainke, slubenika zaduenog za
132

Isto, str. 255.

propagandu u Odjelu za tampu Poslanstva, Rekard je 21. marta, istog dana kada su delegati Vrhovnog taba stigli u Zagreb, otputovao u Sarajevo kod generala Litersa. Po povratku u Zagreb, Rekard je Kaea obavestio da je partizansko vodstvo sa jezgrom trupa potisnuto na podruje Hercegovine", da su partizani na delu fronta na Neretvi, izmeu Konjica i Mostara, koji su drali etnici i Italijani, probili kazan koji je bio obrazovan na prostoru Konjic, Mostar, Duvno, G. Vakuf" i da se pokazalo da su partizani kao borbena snaga daleko nadmoniji od etnika, uspevi da izvuku iz obrua glavni deo svojih snaga". U njegovom izvetaju je dalje stajalo: Prema svemu dosad iznetom, ukratko se nameu sledei zakljuci: 1. Titova drava je kao takva razbijena; dodue u predelima koje smo oistili jo se nalaze znatne partizanske bande, ali je njihov broj mnogo preteran. Nemaki vojnik uiva sada, kao i pre, najvee potovanje i samo se od njega oekuje konano smirenje zemlje. Osim u dalmatinskoj obalskoj zoni i pojedinih grupa u Bosni, gro etnika se nalazi istono od Neretve. Posle naputanja II zone Italijani se sa svojim glavnim snagama takoe nalaze istono od Neretve. 2. Da bi se oblast koju smo mi poseli umirila, morale bi nemake trupe zajedno sa hrvatskim trupama i nemakom policijom da ostanu u nemakoj operacijskoj oblasti da bi tamo samo svojim prisustvom, a ne iskljuivo borbom protiv partizana, doprinele umirenju stanovnitva. Hrvatske trupe se ne bi mogle upotrebiti bez nemake pomoi, poto nemaju autoriteta kod stanovnitva i zato to se partizani boje jedino od Nemaca." Na osnovu takve ocene situacije, Rekard je dao sledee predloge: Oblast istono od Neretve trebala bi da ostane bez nae pomoi i da bude preputena sama sebi, ovo utoliko pre to su nai interesi vaenje boksita najveim delom zapadno od Neretve. Time ne bismo doli u sukob sa Italij anima, pa ni sa etnicima, koje
138

bi lako mogli da uputimo u njihovu oblast istono od Neretve. Isto talko bi nae traenje teritorije istono od Neretve moglo ozbiljno da otea nau politiku izigravanja etnika i partizana (pod izigravanjem" podrazumeva se hukanje etnika protiv partizana i obrnuto pnim. M. L.). Istovremeno bi trebalo produiti neoficijelne pregovore sa partizanima, ne zato da bi se sa njima dolo do sporazuma, ve vie da bi se postiglo izvesno smirenje. Ti bi pregovori znatno olakali akciju na smirivanju i oni nas ni u kom pogledu ne obavezuju prema etnicima, poto etnike od oblasti koju su posele nae trupe deli reka Neretva a mi ih uvek moemo uputiti u njihovu oblast. Kada bi sada istovremeno istupili i protivu etnika, razvukli bismo svoje snage, a to bi nas dovelo i do ozbiljnih konflikata s Italij anima, koji ve sada smatraju obalsku oblast jugoistono od Metkovia italijanskom, a u najmanju ruku hoe da anektiraju Dubrovnik. Da bi pregovori sa partizanima uspeli, morale bi nae divizije da ostanu u zemlji. Povlaenje ili znatno smanjenje naih snaga ponovo bi stvorilo haotine prilike u zemlji i stanovnitvo bi izgubilo i poslednje ostatke poverenja u hrvatsku vladu, a time i u nas." 133 Rekard je, kao to se vidi, sugerisao da se sa partizanima nastave neoficijelni pregovori, kako bi se postiglo izvesno smirenje", jer se vojnim operacijama to nije uspelo postii, a nemake trupe, tako potrebne na drugim frontovima, morale bi se neprekidno zadravati na jugoslovenskom ratitu. Kae se saglasio sa ocenama i predlozima svog savetnika (a bili su to, nesumljivo, i stavovi generala Litersa, najpozvanije vojne linosti i Hrvatskoj). Stoga je u pomenutom telegramu Ribentropu upozorio da e nemaka strana, i uz angaovanje jaih policijskih snaga, morati da rauna sa snanim otporom partizana koji, ukoliko nastave borbu, moe potrajati sedmicama, ako ne i godinama. Kae je ukazao da e taj otpor biti nastavljen ne toliko zbog komunistike orijentacije, ve zbog borbenog raspo133

Arhiv VII, mikrofilm London N-3, s. 298656658. 139

loenja i politike psihoze uznemirenog stanovnitva". Po njegovom miljenju, javno Titovo odricanje od nama neprijateljskih sila i obustava borbi doveli bi, verovatno, do najjaeg smirenja na politikom planu", ali da treba raunati s tim da e i nakon toga na terenu preostati pojedine bande koje e se i dalje boriti. Kae je, dakle, predlagao da bi, ipak, trebalo pregovorima postii da partizani prekinu borbu. Nije se kako je on zakljuivao radilo samo o pacifikaciji teritorije NDH, u kojoj su partizani imali najjaa uporita, ve i ostalih podruja Jugoslavije. Vidim" konstatuje on da se ukazala mogunost da se na naoj strani utede snage i krv i da se bre doe do uspeha koji bi mogao biti od opteg znaaja, koji bi preao granice ovog podruja. U svakom sluaju stvar je veoma osetljiva i zahteva obazriv i vest postupak. Moj pouzdanik se u tom pogledu do sada odlikovao." Sa takvim reenjem, smatra Kae, saglasio bi se i Lorkovi, ministar spoljnih poslova NDH, a i italijanski poslanik u Zagrebu Kazertano se u razgovoru sa Kaeom o tome dosad pozitivno izjanjavao. Italijani su, to se moglo i oekivati, pokazali veliko interesovanje u razgovorima o razmeni zarobljenika, jer se vie stotina njihovih zarobljenika i oficira nalazilo u partizanskom zarobljenitvu. O tome, meutim, nije postignut nikakav sporazum. I Nemci su izbegavali pitanje Italijana", sea se ilas, ali nisu ni stigli da to postave: pregovori nisu ni uli u detalje, nego su se vrteli oko optih stavova". Kae je kako je ve reeno delegatima Vrhovnog taba do znanja da stane sa Titom, ali budui da o tome bentropa nameravao je to, po svoj svoju ruku. preko Ota stavio bi eleo da se sanije obavestio Riprilici, uiniti na

Berlin

zabranjuje

pregovore

partizanima

Kaeov telegram nije zadovoljio Ribentropa, jer, po njegovom miljenju, nije davao precizan odgovor" na pitanja koja su Kaeu bila postavljena u telegramu od 19. marta: kakvu garanciju u pogledu ozbiljnosti i autentinosti nji140

hovih predloga nude Titovi delegati i da li je iskljuena mogunost da bi partizanske snage, ako bi im se omoguilo povlaenje u Sandak, gde bi se oporavile, nastavile borbu protiv Nemaca same ili, ak, zajedno sa etnicima. Stoga je Ribentrop 29. marta, svakako nakon konsultovanja sa najodgovornijim linostima Raj ha, ukljuujui i Hitlera, uputio Kaeu telegram 134 u kome je izriito zahtevao da se on ubudue uzdri (podvueno u telegramu prim. M. L.) od svakog direktnog ili indirektnog kontakta ili pregovora sa Titom na nain koji je spomenut u Kaeovom telegrafskom izvetaju br. 1174". (Re je o telegramu od 17. marta, u kome je Kae obavestio Ribentropa da su sa delegatima Vrhovnog taba vodili razgovore nemaki vojni predstavnici i njegov pouzdanik", kao i da je o predlozima partizanske strane Kae razgovarao sa italijanskim poslanikom u Zagrebu Kasertanom i ministrom spoljnih poslova NDH Lorkoviem.) Obrazlaui razloge zbog kojih se trebalo uzdrati od daljih kontakata i pregovora s Titom, odnosno njegovim opunomoenim predstavnicima, Ribentrop je naglasio da za ovu negativnu odluku nije merodavno samo nepoverenje prema Titovim obeanjima i obeanjima njegovog izaslanika (re je o Velebitu i njegovim razgovorima koje je vodio u Zagrebu 17. marta prim. M. L.), nego u prvom redu bojazan da bismo, u odnosu na nas, Italiju potpuno dezavuisali zbog njenih ranijih pregovora sa etnicima" (podvueno u telegramu prim. M. L.). Ribentrop je, oigledno, prozreo prave namere Titove, izrazivi nepoverenje prema njegovim obeanjima". Njemu i najviem vrhu Raj ha bilo je jasno da su partizani nepomirljivi neprijatelji nemakih okupatora i da ovim pregovorima ele samo da olakaju svoj poloaj i dobiju u vremenu. Pregovora sa partizanima kako je Ribentrop naglasio ne sme biti i zbog toga to bi oni mogli posluiti Italij anima kao dobar razlog za opravdanje njihove saradnje sa etnicima, kojoj se nemaka strana suprotstavljala, upuujui mnoge prigovore i proteste u proteklih godinu i po dana. Bila su potrebna velika natezanja dok u pregovorima u Rimu Italijani nisu konano pristali (pokazae se, meutim, da je to bio samo formalan pristanak) da raskinu
134

Arhiv VII, mikrofilm London 12, s. H 30527980. 141

s etnicima i da u predstojeoj zajednikoj operaciji varc" nastupaju i protiv njih. Ako bi sad, rezonovao je Ribentrop, Nemci pregovarali s partizanima, Italijani bi imali pravo da opravdavaju svoju saradnju s etnicima, da Nemcima porue: kad moete vi pregovarati sa partizanima, sa zakletim neprijateljima koji se ve godinu i po dana uporno bore protiv nas i vas, zato ne bismo mi saraivali sa etnicima koji su dokazali da su iskreni saveznici okupatora u borbi protiv partizana. On je to jasno istakao u svom telegramu Kaeu ovim reima: Kada bismo sada pregovarali sa Titom ili se sporazumeli, bojim se da bi Italija to mogla uzeti za' povod da ponovo dovede u pitanje jasne nemako-italijanske sporazume iz Rima o odlunom nastupanju proitiv etnika, protiv Mihailovia" (podvueno u telegramu prim. M. L.). I, da ne bi vie bilo ikakvih dilema, Ribentrop je poruio Kaeu: Ako bi Tito i dalje pokuavao da sa Vama stupi u kontakt preko izaslanika, onda bih molio da ga upoznate da sa njim u obzir dolaze samo pregovori o polaganju oruja i predaja" (podvueno u telegramu prim. M. L.). Ribentrop je na kraju poruio Kaeu da stavi do znanja i ministru spoljnih poslova NDH dr Lorkoviu i italij anskom poslaniku Kazertanu da se sa partizanskim predstavnicima ne sme pregovarati. Mislim da se ovo stanovite", naglasio je Ribentrop, najenerginije zastupa i prema Lorkoviu i Kazertanu. Bilo kakvi pregovori sa Titom ne dolaze u obzir ni pod kakvim okolnostima". Kae je Ribentropov telegram primio sa negodovanjem, ocenjujui ga kao kritiku svog stava o pregovorima sa partizanima. Bio je uveren da je u pravu i da, ipak, treba nastojati da doe do politikog reenja partizanskog problema". On je o tome, u svom telegramu koji je ve sledeeg dana, 30. marta, uputio Ribentropu, 135 izneo sledee: Smatram da se partizansko pitanje kod nas naelno pogreno shvata. Borba protiv partizana nije dosad poluila nigde neke znatnije rezultate. Koreni ovog problema mnogo su vie u politikim nego u vojnim odnosima. Potpuno unitavanje partizana do poslednjeg oveka vojnim i policijskim merama is135

Arhiv VII, mikrofilm London 12, s. H 3052748.

142

kljueno je. Vojnim merama mogu se samo razbiti kompaktna ustaoika podruja, a policijskim merama mogu se otkriti razgranate veze i delimino likvidirati partizani i njihovi pomagai. U kojoj e se meri uspeti, zavisi od raspoloivih trupa i raspoloivog vremena. Ako moramo raunati s tim da oskudevamo i u jednom i u drugom, ne bi trebalo, po svaku cenu, unapred odbaciti mogunost za politika reenja. Nareenjem u telegramu br. 396 (od 29. marta prim. M. L.) sada mi je zabranjeno da uzimam u obzir i takvu mogunost" (podvueno u telegramu prim. M. L.). Kae je, to se reenja partizanskog pitanja" preduzimanjem vojnih i policijskih mera tie, bio potpuno u pravu. Sve dotad preduzimane vojne operacije, ak i one velikih razmera u kojima su bile angaovane jake okupatorske snage od vie divizija, ukljuujui i one dovedene sa drugih ratita i okupiranih teritorija Evrope, te brojne kvislinke jedinice, nisu dale oekivane rezultate. Osvajane su partizanske teritorije, ali su ubrzo, ili istovremeno, nastajale nove na drugim podrujima Jugoslavije. Bio je to uzaludan, sizifovski" posao: nakon prolaska broda, talasi su se za njim ponovo sklapali kako je slikovito jedan italijanski general opisao uzaludnost vojnih operacija protiv jugoslovenskih partizana. Ni brutalne policijske mere (hapenja, interniranja, muenja, masovna streljanja, unitavanja itavih naselja i imovine) niisu mogle pokolebati spremnost naroda da se ukljui u narodnooslobodilaki pokret i da prua moralnu i materijalnu pomo partizanima. Ne videi mogunost drugih reenja, jer su se vojne i policijske mere pokazale bezuspenim, Kae je smatrao da treba traiti politika reenja, a to je znailo da treba odravati kontakte sa partizanskim predstavnicima i u pregovorima ih privoleti da odustanu od dalje borbe. Ribentropovim nareenjem je, meutim, odbaena ta mogunost to je Kae teko primio. Odgovarajui na Ribentropove prekore to su odravani kontakti sa partizanskim predstavnicima, delegatima Vrhovnog taba NOVJ, Kae je u svom telegramu dao objanjenje kako su i zato s partizanima voeni pregovori. Napomenuvi da su Italijani ,,i sami veoma zainteresovani za pregovore s partizanima", Kae je izriito tvrdio da s
143

nemake strane dosad nikada nisu voeni pregovori", da se ni on lino, ni njegovo Poslanstvo, nikad nisu pojavili prema Titu", ve da su razgovori o razmeni zarobljenika voeni iskljuivo s vojnim ustanovama". Kae je, kako kae, bio zainteresovan za te razgovore i vrio je na njih potreban uticaj, poto se radilo o razmeni zarobljenih nemakih industrijskih strunjaka, inenjera i tehniara, koje su partizani zarobljavali. Da ja to nisam pokrenuo" objanjava Kae svoje angaovanje i uticaj na sporazumevanje s partizanima o razmeni zarobljenika ve odavno bismo morali napustiti najdragocenija privredna uporita, kao to su naftonosna polja, nalazita boksita i uglja, tvornika postrojenja i rudniki pogoni. Kad ve ne moemo sva ta uporita dovoljno obezbediti vojskom, morao sam Nemcima koji padnu partizanima u ruke pruiti garanciju za povratak". Razlozi su, po Kaeovom oseanju, bili opravdani i on je to inio jer je smatrao da je to potrebno u interesu privredne strane voenja rata". Prvi povod za razgovore o razmeni zarobljenika bilo je, objanjava Kae, zarobljavanje u Livnu grupe od devet nemakih strunjaka koji su, s inenjerom Otom na elu, vrili istraivake radove buenja u potrazi za ugljem i boksitom. Oni su nakon junake borbe do poslednjeg metka (to je bilo tano prim. M. L.) pali u Titove ruke" i bili ,,u partizanskom zarobljenitvu preko osam nedelja" (to nije bilo tano, jer su u zarobljenitvu bili 29 dana prim. M. L.). Razloge za dalje voenje razgovora s partizanima o razmeni zarobljenika Kae je video i u mogunosti da se od nemakih pregovaraa koji budu boravili na partizanskoj teritoriji i dolazili u dodir s partizanskim tabovima dobiju vani podaci o partizanima, a koji se na drugi nain nisu mogli dobiti. Lino poznavanje partizanskih prilika koje je Ot tom prilikom stekao", kae Kae, stvorilo nam je spomenute mogunosti razmene zarobljenika i omoguilo uvid u unutranje i vojne prilike kod partizana, to dosad nije bilo moguno ni na koji drugi nain." Ve radi toga" zakljuuje Kae molim da se ne zabrani odravanje te veze, koja nas ni na ta ne obavezuje". Sto se i ovog razloga za odravanje veze s partizanima tie, Kae je bio u pravu. Za razmenu zarobljenika, meu
144

kojima su se nalazili i tako vani strunjaci neophodni za nemaku ratnu privredu kao to su bili privredni strunjaci zarobljeni avgusta u Livnu i septembra u Jajcu, Nemci su bili i te kako zainteresovani. Trebalo je raunati s tim da e u partizansko zarobljenitvo i dalje padati vane linosti za iju e se razmenu morati pregovarati. I, konano, iskustvo sa podacima o partizanima koje su zarobljenici donosili bilo je dragoceno. Oni su mogli da neposredno, na licu mesta", uoe i upoznaju mnoge pojedinosti koje su bile od interesa za nemake vojne i upravne vlasti. Referisanja majora trekera, koji je imao prilike da boravi i u najviim partizanskim tabovima, te grupe privrednih strunjaka i nemakih vojnika nedavno osloboenih, pruila su vane podatke vojne prirode: o brojnosti, naoruanju, rukovodeem kadru, ishrani i moralu partizanskih jedinica sa kojima su se kretali, o stanju na osloboenim partizanskim teritorijama i o drugim pitanjima. A Hans Ot, koji je kao pregovara nemake strane povodom razmene zarobljenih privrednih strunjaka u l i vnu, boravio u seditu Vrhovnog taba u Glamou i 3. septembra 1942. bio primljen kod vrhovnog komandanta Tita, sa kojim je vodio razgovor o nizu pitanja, doneo je vane podatke o organizaciji ivota na partizanskoj teritoriji, a dao je i objektivan opis Titove linosti (uoio je ak i takvu pojedinost da je nokat na Titovom desnom kaiprstu deformisan). U svom telegramu Kae je dao odgovore na ona pitanja koja je Ribentrop postavio u telegramu od 19. marta. Kae je, dodue, na njih odgovorio svojim telegramom od 26. marta, ali oni nisu zadovoljili Ribentropa, jer po njegovom miljenju nisu bili precizni". Ovoga puta Kae je bio precizniji" i na Ribentropovo pitanje: kakvo stanovite zauzimaju nadleni nemaki komandanti u vezi s predlozima partizanskih delegata o obustavi neprijateljstava i o pitanju dalje akcije protiv Mihailovia koje su Vama poznate" (re je o operaciji Svare" kojom se predvialo razoruanje etnika u Crnoj Gori i Hercegovini prim. M. L.), dao je odgovor da je general Liters izjavio da se ne smatra nadlenim za bilo kakvo politiko pitanje", dok bi general Glez (Horstenau) pozdravio svaki put kojim bi se najbre okonao otpor partizana" i da je sklon i politikim reenjima". A na Ribentropovo pitanje ,,ka145

kvu garanciju nude Titovi saradnici u pogledu ozbiljnosti i autentinosti njihovih predloga", Kae je odgovorio da se pouzdanost Titovih obeanja dokazala u svim dosadanjim dogaajima", a da se stvarne garancije mogu postii uzimanjem talaca iz redova njegovih vodeih saradnika". Govorei o pouzdanosti Titovih obeanja", Kae je sigurno imao u vidu korektno dranje partizanske strane u dotadanjim pregovorima o razmeni zarobljenika i humani odnos prema nemakim zarobljenicima. Sto se, pak, uzimanja Titovih vodeih saradnika" kao talaca tie, nejasno je na to je Kae mislio. Kako su se Titovi vodei saradnici" nalazili s njim, na slobodnoj partizanskoj teritoriji, to se sigurno na njih nije mislilo. Ostaje jedino pretpostavka da se pomiljalo da se delegati Vrhovnog taba, ilas i Velebit, zadre kao taoci dok se pregovori ne okonaju. I, konano, u vezi sa poslednjim Ribentropovim pitanjem, Kae je zamolio da se preispita ne bi li bilo bolje da on pred Lorkoviem i Kasertainom ne zauzima odreen stav o ovom pitanju, tim pre to se dalja obrada i onako namee vojnim ustanovama", koje postupaju po dobivenim nareenjima. U svom telegramu Kae je dao saet pregled i ocenu vojne situacije. Uz podatke koje je dobio od generala Litersa da su partizani u operaciji Vajs" imali 15.000 mrtvih (prema Litersovom izvetaju toliko je bilo izbaeno iz stroja: poginulo je 11.915, po zarobljavanju streljano 616, a zarobljeno jo 2.506 partizana), on je naveo da su se partizanske snage u jaini preko 40.000 boraca probile preko Neretve, teko porazivi etnike kod Nevesinja i Kalinovika i da se ve sa znatnim delovima nalaze u Sandaku. Jainu partizanskih snaga Kae je oito dobro precenio (bila je to, sigurno, procena vojnih komandi), jer je Operativna grupa imala oko 20.000 boraca. Uz to, ona jo nije bila u Sandaku, ali je bilo izvesno da e nakon forsiranja Drine, prodreti u tu oblast. Uostalom, i sam je Kae izneo tvrdnju da se vie ne moe spreiti Titova namera da doe u Sandak". Kae, dalje, objanjava da se Italijani protive daljem nemakom nadiranju preko dosegnute linije, odnosno Ne146

retve, ali da su se njihove nie vojne ustanove u vie navrata obraale tabovima nemakih divizija traei pomo. Obzirom na datu situaciju i postojea nareenja da nemake trupe ne prelaze u italijansku zonu", kae Kae, pomo im se nije mogla pruiti". Dranje Italijana prema etnicima (uprkos njihovom pristanku da e prekinuti saradnju sa etnicima i u predstojeoj ofanzivi Svare" nastupati protiv njih) ne samo da se nije u stvarnosti promenilo zakljuuje Kae ve su oigledno pokuavali da ih politiki zatite. I to ne samo etnike pod svojom komandom (tzv. MVAC Antikomunistika dobrovoljaka milicija), ve i Mihailovieve. U pismenom izvetaju o ovom pitanju u celini, obavetava Kae, bie citiran izvetaj italij anskog generalnog konzula Mamalele (Mammalella). Kae je izneo i svoje miljenje o necelishodnosti dejstava nemakih trupa protiv etnika koji su se pred partizanskim nadiranjem povlaili u Crnu Goru i Sandak. Ako bismo sada krenuli protiv Mihailovia", kae on, morali bismo istovremeno nastupati na veoma tekom terenu i protiv njega i protiv Tita. A Italijani bi, verovatno, nastupali s nama, ali protiv svoje volje." Sledi, potom, udan zakljuak koji govori o nepoznavanju sutine sukoba partizanskog i etnikog pokreta: Time bismo neizbeno ujedinili Tita i Mihailovia i oteali nau vojnu situaciju". Zanimljivo je uoiti da su i nemaki tabovi uzimali u obzir mogunost sporazuma partizana i etnika. Tako je Stab 717. peadijske divizije prodor Operativne grupe divizija NOVJ preko Neretve ocenio kao njeno povlaenje u cilju nalaenja pribeita u pokretu Drae Mihailovia u Hercegovini i Crnoj Gori' i da se ono moe pripisati sporazumu komunista sa Draom Mihailoviem". Nastavljajui svoje obrazlaganje da se ne bi trebalo sada angaovati i protiv Mihailovievih etnika, jer bi to eto moglo dovesti do ujedinjenja" partizana i etnika i oteati vojnu situaciju, Kae dodaje: Zato sam smatrao da bi nas obraun izmeu Tita i Mihailovia bar delimino oslobodio ovog zadatka, dok bismo mi stajali spremni i istili bosanski i slavonski prostor od partizana koji se jo tamo nalaze. Time obezbeujemo nae linije u pozadini koje dosadanjim operacijama uopte jo nisu obezbeene. U meuvremenu mogle bi operativne hrvatske trupe, koje postepeno pristiu, osloboditi nae divizije za upotrebu na drugim prostorima".
147

Mada to nije rekao, Kae je u stvari ovim potvrdio da velika nemako-italijanska ofanziva Vajs" od koje se oekivalo konano unitenje glavnih partizanskih snaga i obezbeenje linija u pozadini", nije uspela. Partizanske jedinice (procenjene ak na 40.000 boraca) prodrle su preko Neretve i nastupaju ka Crnoj Gori, Hercegovini i Sandaku, a teritorije u Hrvatskoj i Bosni u koje su nemake trupe prodrle nisu bile umirene, niti komunikacije na njima obezbeene. 136 Tamo su ostale snage dvaju korpusa, 1. hrvatskog i 1. bosanskog, jaine oko 30.000 boraca. Trebalo je, dakle nastaviti sa ienjem bosanskog i slavonskog prostora", na kojem su dejstvovale partizanske snage a za taj su zadatak bile potrebne jae snage. Uz to, divizije koje sii vodile gotovo dvomesene operacije bile su iznurene i trebalo im je stvoriti vremena i mogunosti za oporavak i popune. Zato je Kae smatrao da treba ostaviti da se Tito i Mihailovi meusobno obraunaju, a da Nemci ostanu po strani, da bi stajali spremni" i nesmetano obavljali druge zadatke: istili svoju zonu od partizana, koju u tek zavrenoj operaciji nisu uspeli da sasvim oiste, i pripremali se za druge zadatke (predstojala je operacija Svare", za koju su ve bili sainjeni planovi u Stabu general-pukovnika Lera, komandanta Jugoistoka, koje su odobrili Vrhovna komanda Vermahta i Hitler lino). Sve je to, zakljuio je Kae, opravdavalo potrebu pregovaranja s partizanima u cilju postizanja politikog reenja partizanskog pitanja. Ako bi bilo moguno" naveo je on u telegramu Ribentropu iskoristiti mogunost politikog reenja partizanskog problema, koje je do sada bilo iskljuivo u fazi razmatranja (podvukao M. L.), moglo bi se to iskoristiti za ubrzanje i olakanje ienja pozadinskih podruja. Na taj nain bi se, uz to, mogla unititi politika, a s njom i moralna, osnova partizanske borbe". Jer, otvoreno je i opravdano Kae naglasio, ,,s bezuslovnom kapitulacijom Tita i njegovih partizana ne moe se raunati". Bio je to, nesumnjivo, pravi odgovor na poruku dobijenu 29. marta iz Berlina da s Titom dolaze u obzir samo pregovori o polaganju oruja i predaji".
130 Glavni tab Hrvatske je s pravom, u svom saoptenju od 14. marta, zakljuio da je neprijateljska ofanziva doivjela potpuni neuspjeh" (Zbornik, tom V, knj. 13, dok. br. 40).

148

No, bez obzira na vlastito miljenje i na uverenost u njegovu opravdanost, Kaea je Ribentropovo nareenje obavezivalo da s Titom, odnosno njegovim predstavnicima ne stupa u kontakte i pregovore. Dalje razgovore, ali samo o razmeni zarobljenika, vodice vojne ustanove i u njima e, kao i dotad, uestvovati inenjer Ot.

Konferencija vodeih nemakih linosti u NDH u cilju razmatranja svrsishodnosti pregovora s partizanima
Da se dotadanji pregovori s partizanima, zbog kojih je dobio prekore iz Berlina, ne bi smatrali iskljuivo kao njegova aktivnost, Kae je 1. aprila zamolio generala Litersa i njegovog naelnika taba pukovnika Pfapfenrota, koji su toga dana boravili u Zagrebu, te generala Horstenaua i njegovog autanta kapetana Metzgera da dou u nemako Poslanstvo da bi zajedniki pretresli pitanje koje se odnosi na postupak prema Titovim partizanima". Tom sastanku, koji je, prema zabeleci koju je napisao Kae, 37 nazvan konferencijom", prisustvovao je i savetnik Poslanstva fon ubert (von Schubert). Kae je, najpre, upoznao uesnike sastanka sa politikom situacijom, odnosno sa svim onim to se ticalo pregovora koji su voeni s Titovim predstavnicima. On je, kako kae, proitao doslovno telegrame izmenjene u poslednje vreme po ovom pitanju izmeu Ministarstva spoljnih poslova i Poslanstva". Da se tim delikatnim pitanjem ne bi bavio samo on, odnosno da ne bi samostalno, bez konsultovanja nadlenih vojnih komandi i ustanova, zauzimao stavove, on se kako je naglasio o svemu dogovara sa generalom Horstenauom, a SA-pukovnika Rekarda uputio je 21. marta u Sarajevo generalu Litersu i radi toga da bi, izmeu ostalog, saznao njegov stav". Bilo je oito da je Kae eleo da podeli odgovornost sa nadlenim vojnim linostima za sve ono to je dotad bilo preduzeto u vezi s voenjem pregovora sa partizanskim predstavnicima. Posle Kaeovog izlaganja govorio je general Liters. On je ponovio ono to je i ranije izjavljivao: da on, zapravo,
137

S. Odi, cit. delo, str. 2912. 149

nije nadlean za ovakva pitanja, ukoliko ona prelaze njegov isto vojniki delokrug, ve da je to mnogo vie stvar generala Gleza". Zbog toga on nije SA-pukovniku Rekardu, prilikom njegove posete Litersovom tabu u Sarajevu, dao nikakve izjave po ovom pitanju". Liters se, kao to se vidi, eleo distancirati od svega to se ticalo pregovora sa partizanima. On je samo vojnik koji izvrava nareenja svojih pretpostavljenih i njega se ne tiu politiki problemi, za koje nije nadlean. Kae je Litersu objasnio zato se moraju obavetavati i pitati i nemake vojne ustanove i o takvim politikim pitanjima. O njima on svaki put prethodno i naknadno obavetava generala Gleza", rekao je Kae, to je Glez potvrdio. Na kraju razgovora, prilikom zakljunog utvrivanja stava o politikim koracima u vezi s Titovim partizanima", kako je Kae zabeleio, konstatovano je da su svi uesnici sastanka zajedniki zastupali miljenje da izgledi za politike puteve nisu naroito dobri i da je tretiranje ovih problema veoma delikatne prirode". General Liters je ponovio da ga obavezuju primljena nareenja", a general Horstenau je izjavio da bi pozdravio svako reenje koje bi moglo dovesti do brze pobede i to skorije pacifikacije zemlje". Tako je na ovoj konferenciji najodgovornijih nemakih linosti u NDH zakljueno ono to se i pre znalo: da je partizanski problem veoma delikatne prirode", da se vojnim merama ne moe reiti i da izgledi da e se to resiti politikim putem nisu naroito dobri". Bilo je, dakle, jasno da daljih pregovora s Titovim predstavnicima, sem kad je re o razmeni zarobljenika, vie nee biti. Uostalom, i Hitlerovo izriito nareenje da sa banditima ne sme biti pregovora" sve ih je obavezivalo.

Povratak ilasa i Velebita u Vrhovni tab


Za vreme etvorodnevnog boravka u Zagrebu ilas i Velebit su imali i nekoliko razgovora sa nemakim oficirima iz vojne obavetajne slube, koji su kako Velebit kae hteli da od nas izvuku podatke o stanju i rasporedu naih trupa,
150

0 njihovoj snazi i naoruanju, a naroito su insistirali da im kaemo imena naih komandanata u raznim podrujima nae zemlje". Partizanski pregovarai su, prirodno, odbili da daju bilo kakve podatke. Rekli smo im" nastavlja Velebit da smo doli radi razmene zarobljenika i dogovora o priznanju prava zaraene strane Narodnooslobodilakoj vojsci i u vezi s tim o odgovarajuem postupanju sa naim zarobljenicima i ranjenicima". Prema delegatima Vrhovnog taba nemake vlasti su za sve vreme i u svemu imale korektan odnos. Bilo im je omogueno da se, uz diskretnu pratnju, kreu Zagrebom. Velebit je iao u posetu svojoj porodici, a ilas je jednom, s nemakim pratiocem, iao u bioskop. Poto su razgovori o razmeni zarobljenika bili okonani 1 delegati Vrhovnog taba obaveteni da su traeni zatvorenici prikupljeni u Sarajevu i poto je nemaka strana odbila da vodi razgovore o drugim pitanjima, ilas i Velebit su 25. marta, u pratnji nemakih slubenih lica, napustili Zagreb i otputovali vozom za Sarajevo. Time, ipak, kontakti sa nemakim vojnim vlastima nisu bili prekinuti. Ostalo je da se Vrhovni tab obavesti o predlozima Nemaca da se obustave partizanska dejstva u Slavoniji, du eleznike pruge ZagrebBeograd, i da, u sluaju njihovog prihvatanja, Velebit prenese nareenje odgovarajuim partizanskim tabovima, koristei usluge Nemaca koji bi mu omoguili bezbedno kretanje preko teritorije koju su kontrolisali. Bio je to, kako je Kae, preko Ota, stavio do znanja ilasu i Velebitu, preduslov koji je partizanska strana trebalo da ispuni da bi se o daljim pregovorima moglo razmiljati". Vrata su, dakle, ostala otkrinuta i trebalo je raunati s tim da e pregovori biti nastavljeni. Bilo je, uz to, predvieno da se jo razgovara o razmeni zarobljenika, jer ona jo nije bila ostvarena u zamiljenom obimu. Po povratku u Sarajevo, ilas i Velebit su bili smeteni u istoj kui u kojoj su i ranije boravili. Prema Velebitovom seanju, bili su odvedeni u Stab nemake 718. divizije, gde su obavetajni organi bezuspeno pokuavali da od njih dobiju podatke o partizanskim snagama, za koje su bili zainteresovani. U jednom trenutku kada su bili ostavljeni sami, sea se Velebit, iskoristili su priliku da iz jednog dokumenta koji se nalazio na stolu pribelee podatke o brojnom stanju i razmetaju etnikih odreda u zapadnoj i istonoj Bosni,
151

u nemakoj okupacionoj zoni. Mogue je da su Nemci namerno bili nebudni", kako bi stavili do znanja partizanskoj strani da imaju potpun uvid i kontrolu nad etnikim jedinicama u svojoj okupacionoj zoni, koje su nazivali saborcima". Kako su bili obaveteni da se u zatvoru u Sarajevu nalaze neki partizani koji su zarobljeni u nedavnim borbama i koje e im Nemci ustupiti, ilas i Velebit su otili u zatvor koji se nalazio u kasarni oficirske kole, blizu eleznike stanice. Ispostavilo se da su zarobljenici bile etiri partizanke iz 4. bataljona 3. sandake brigade, koje su bile zarobljene jo septembra 1942. u borbama juno od Banje Luke: Lenka Jurievi, Milena Obradovi, Milena Rudi i Zorka Futi. 138 Poto su "prikupljena sva lica koja su odreena za razmenu za ve osloboene nemake vojnike, ukljuujui i etiri partizanke, tako da ih je ukupno bilo esnaest, ilas i Velebit su 27. marta sa njima otpremljeni kamionom za Trnovo, koje je drala jedna domobranska jedinica. Nedaleko od tog bosanskog gradia na obroncima Jahorine, naili su na partizanske jedinice i uputili se u Vrhovni tab koji se nalazio u selu Drae, na putu izmeu Jelea i Kalinovika (u kui Husnije Muanovia). Sa njima su pola i dva nemaka podoficira, da bi partizanskim delegatima, ukoliko budu ponovo upueni u Sarajevo, olakali prelazak preko linije fronta. 139 Po dolasku u Vrhovni tab gde su stigli predvee, 140 ilas i Velebit su odmah podneli Titu izvetaj o razgovorima koje su vodili u Zagrebu i Sarajevu i o navodnoj elji nemakog poslanika Kaea da se sastane sa Titom kako im je to nezvanino, preko jednog nemakog majora, bilo stavljeno do znanja. Kako se ilas sea, Tito ve nije bio tako zainteresovan, jer su Nemci ve bili obustavili gonjenje, a nae jedinice, izvojevavi na Treskavici munu pobedu i nad etnicima Pavia uriia, prodirale su u Hercegovinu i ka Crnoj Gori i Sandaku. Pa, ipak, nastavlja ilas, Tito je odmah odobrio Velebitov povratak u Zagreb, a iz Zagreba u
138 Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, br. 1942/576; Zorka Futi, Bila sam nemaki zarobljenik", Trea proleterska sandaka brigada", I knjiga, Beograd, 1970, str. 298. 139 U knjizi Jasenovaki logor smrti" (Sarajevo, 1975) dr Nikoli je izneo svoja seanja o ovom dogaaju. 140 Zbornik, tom IV. knj. 11, dok. br. 146.

152

Slavoniju radi prenoenja nareenja o obustavi dejstava slavonskih partizana, naroito na pruzi ZagrebBeograd". 141 ilas i Velebit su u Vrhovnom tabu izneli i svoje utiske 0 razgovorima koje su imali sa nemakim obavetajnim oficirima i o svemu to su mogli zapaziti. Tako su, izmeu ostalog, ispriali da su na eleznikoj pruzi ZagrebBeograd uoili transportovanje prema istoku jakih nemakih snaga i ratnog materijala i da su dobili obavetenje da Nemci nameravaju da napadnu Siriju ,,u vezi s Kavkazom". Smatrajui da e te vesti biti od interesa za nadlene vojne organe Sovjetskog Saveza, Tito je odmah, 29. marta, o tome obavestio Izvrni komitet Kominterne, napomenuvi da su te vesti doneli delegati Vrhovnog taba koji su bili upueni u cilju obavljanja razmene zarobljenika. U Titovom telegramu bili su navedeni i podaci o borbama koje su poslednjih dana vodile partizanske jedinice protiv etnikih i italijanskih snaga u Hercegovini 1 u dolini Drine, izmeu Ustikoline i Foe, i o koncentraciji i utvrivanju etnikih i italijanskih jedinica u Foi i na desnoj obali Drine. 142 Osloboeni zatvorenici su rasporeeni po jedinicama, poto su prethodno dali izjave o okolnostima pod kojima su bili uhapeni, odnosno zarobljeni, i o dranju u zatvorima i logorima. 143

141 142 143

M. ilas, cit. delo, str. 256. J. B. Tito, Sabrana djela, tom 14, str. 189. Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, br. 1942/576. 153

NOVA VELEBITOVA MISIJA

Odluka Vrhovnog taba NOVJ o ponovnom upuivanju Velebita u Zagreb


Situacija u kojoj je Tito razmatrao ilasovo i Velebitovo referisanje, nakon njihovog povratka iz Zagreba, bila je drugaija, znatno povoljnija od one pre desetak dana kada su bili upueni u Zagreb na glavne pregovore". Bitka za ranjenike bila je konano dobijena: Operativna grupa je sa ranjenicima izala iz uzane doline gornje Neretve u kojoj je bila stenjena izmeu nemakih trupa koje su je, nastupajui sa zapada i severa u irokom frontu ka Neretvi, pritiskivale sa lea i velike grupacije etnikih snaga koje su je napadale sa ela. Mada iznurene u tekim i neprekidnim dvomesenim borbama i, uz to, zahvaene epidemijom tifusa i sputane munom evakuacijom oko 4.000 ranjenika i bolesnika, divizije Operativne grupe su, nakon izvanredno izvedenog forsiranja Neretve kod Jablanice, snanim juriima i neodoljivim nastupanjem izvojevale nekoliko veoma znaajnih i to e se pokazati odluujuih pobeda nad glavnim etnikim snagama kojima je neposredno rukovodila njihova Vrhovna komanda. I sam Draa Mihailovi, koji se za vreme tih bitaka nalazio u neposrednoj blizini fronta, od 18. marta u Kalinoviku, uveren da e biti oevidac unitenja glavnih partizanskih snaga i njihovog Vrhovnog taba, jedva je, bekstvom spasao glavu, umakavi ka Crnoj Gori, odakle je nekoliko dana ranije i doao. O svom bekstvu pred partizanima on je 25. marta ovim, kako je smatrao, duhovitim
155

reima javio svojoj Vrhovnoj komandi: Za mene ne brinite. Po potrebi prelazim u treu brzinu." 144 Poto su razbile etnike jedinice na Neretvi, najpre kod Jablanice, a potom, 15. marta, kod ieva i Glavatieva, divizije Operativne grupe su nastavile nastupanje ka Hercegovini i Drini. Predstojale su borbe za Kalinovik i Nevesinje. Pristupajui odbrani Kalinovika, major Ostoji je nestrpljivo oekivao dolazak etnikih jedinica kapetana Pavia uriia iz severnih oblasti Crne Gore i Sandaka, a traio je i pomo Nemaca, Italijana i ustaa. U telegramu koji je 18. marta uputio pukovniku Baju Staniiu naredio je da hercegovake jedinice majora Baovia energino gone iz pozadine komuniste pomou Nemaca" (podvukao M. L.). U telegramu, pak, koji je istog dana uputio neposredno Baoviu, Ostoji je bio odreeniji. Nareujui da njegove i Staniieve snage moraju po svaku cenu .. . spreiti prodor komunista bilo ka Kalinoviku, bilo ka Nevesinju do dolaska uriia", Ostoji je naglasio: Uini sve napore da se zadatak izvri i preko Jevevia iskoristite Nemce, Talijane, ustae, domobrane, jer cilj opravdava sredstvo. Ja ostajem ovde do poslednjeg borca da branim Kalinovik. Za izvrenje ovog izuzetnog zadatka moramo svi biti spremni da izginemo." Kao da je italijanska avijacija i njegova, Ostoji je naloio da avijacija tano utvrdi koliko i gde ima boljevika na desnoj obali Neretve i kuda im tei glavna snaga". 143 Jevevi je, razumljivo, preko komandanta italijanskog korpusa generala Arnika (Amicco) zatraio nemaku pomo za ugroenu zonu Nevesinje", 146 jer se nije mogao pouzdati u italijanske i etnike snage koje su branile taj grad. O tome je bila obavetena i Vrhovna komanda u Rimu, koja je 24. marta zatraila od komandanta 2. armije razjanjenje", jer se radilo o prelasku nemakih trupa na levu obalu Neretve, to italijanska strana, smatrajui se suverenom u svojoj okupacionoj zoni, nije htela dozvoliti. Naelnik Vrhovne komande general Ambrozio (Ambrosio) je u svom telegramu generalu Robotiju preneo saoptenje dobijeno od odeljenja Ministarstva spoljnih poslova za vezu sa komandom 2. armije da je ,,s obzirom na teku opasnost za Neve144 145 140

Arhiv VII, fond CA, k. 293, reg. br. 4/154. Arhiv VII, fond CA, k. 162, reg. br. 17/2; 24/1; 39/2. Arhiv VII, fond IA, k. 3 C/3.

156

sinje, Jevevi zatraio od Nemaca, preko italijanskih vojnih komandi, da hitno poalju pomo". Na taj nain", upozoravao je Ambrozio, nemake trupe e prei na levu stranu Neretve, gde su ih pozvali etnici, protivno nedavnim sporazumima Robotti-Lters" 147 (re je o sporazumu na sastanku u Mostaru odranom 10. marta prim M. L.). U svom razjanjenju" Roboti je potvrdio da je tano da je Jevevi, s obzirom na malo zalaganje formacija Antikomunistike dobrovoljake milicije (etnika prim. M. L.) i crnogorskih (etnikih) odreda, a nalazei se pred napredovanjem partizana prema Nevesinju, urgirao kod Komande 6. armijskog korpusa slanje nemake pomoi, pored italijanske", ali je naglasio da to traenje nije bilo dojavljeno nemakim komandama". 148 I, tako, dok su se etnici uurbano pripremali za odbranu Kalinovika i Nevesinja, vapijui za pomo Nemaca, Italij ana i ustaa i nestrpljivo oekujui pristizanje uriieve grupacije, divizije Operativne grupe su se pribliavale tim jakim garnizonima. Trea divizija je, posle tekih trodnevnih borbi, u kojima je najpre odbila napade etnikih snaga jaine oko 3.650 vojnika i italijanskih jedinica (26. peadijskog puka i Borbene grupe koti", ojaane etom tenkova), 22. marta zauzela Nevesinje (koje je etiri dana kasnije morala napustiti, da bi ga 29. marta ponovo zauzela). Prodor 3. divizije u Hercegovinu je izazvao veliko uzbuenje i uznemirenje u italijanskim tabovima. Svesna opasnosti koje su se nadvile nad garnizone u zaleu obale, Komanda 6. armijskog korpusa je odluila da ne uspostavlja ponovo garnizone Nevesinje, Gacko i Stolac i da odustane od garnizona Bilee", da se ne bi ponovile bolne epizode (misli se na unitenje italijanskih garnizona u Prozoru i u dolinama Rame i Neretve prim. M. L.)" kako je komandant korpusa general Piaconi (Alessandro Piazzoni) 26. marta obavestio komandu 2. armije. 149 Velike uspehe postigla je, u meuvremenu, i 2. divizija. Ona je, posle zauzimanja Glavatieva, usmerila dejstva ka Kalinoviku, u koji je 18. marta stigao i sam Draa Mihailovi sa oko 2.300 novomobilisanih etnika iz Crne Gore koje je predvodio major Pavle urii. Ove etnike tru147 148 t4S

Zbornik, tom. IV, knj. 11, dok. br. 285, 210. Zbornik, tom IV, knj. 11, dok. br. 286. Isto, dok. br. 292. 157

pe su dovezene italijanskim kamionima. U tekim trodnevnim borbama sa oko 5.800 etnika 2. proleterska divizija je 23. marta zauzela Kalinovik, odbacivi etnike ka Foi i Dobrom Polju. U sadejstvu sa italijanskim trupama Mihailovi je uurbano pristupio organizovanju odbrane na desnoj obali Drine i na liniji PivaGolija da bi spreio dalje nadiranje partizanskih snaga ka Sandaku i Crnoj Gori. U tom cilju je naredio da se privuku i neke etnike jedinice iz Srbije. Zbog ispoljenog manevra komunista u pravcu Volujaka i radi breg i sigurnijeg spreavanja prodora ka Crnoj Gori i Sandaku", javio je Mihailovi 24. marta svojoj Vrhovnoj komandi u Lipovu, napustili smo Kalinovik i preli u oblast Foe. Odavde emo organizovati odbranu Crne Gore i Sandaka' 1 . Bekstvom pred partizanima su se spaavali i Draa Mihailovi i major Ostoji, koji nije kako je to patetino izjavio ostao da do poslednjeg borca brani Kalinovik". Kod Kalinovika su borci 1. proleterske brigade zarobili Propagandno odeljenje etnike Vrhovne komande koje se kretalo sa Mihailoviem. 150 Ovim uzastopnim pobedama na Neretvi, u kojima su do nogu potuene glavne etnike snage, i prodorima na istok, ka Drini i severnoj Hercegovini, bitka na Neretvi, opravdano nazvana, bitkom za ranjenike", bila je dobijena. Operativna grupa divizija NOVJ je uspeno prebrodila kriznu situaciju u kojoj se krajem februara i prvih dana marta nalazila i, nanevi teke poraze etnicima, izbila je na iri prostor jugoistone Bosne i severne Hercegovine. Time su bili stvoreni veoma povoljni uslovi za njeno dalje ofanzivno nastupanje ka istonim i jugoistonim krajevima zemlje, za ostvarenje strategijskih vojnih i politikih ciljeva Vrhovnog taba. No, sve opasnosti, kako je Vrhovni tab s pravom ocenjivao, nisu bile otklonjene. Rukovodei neposredno odluujuim borbama protiv etnika na pravcu Kalinovika i Nevesinja, Tito je strahovao od daljeg angaovanja nemakih trupa, kako na pravcu KonjicBorako jezero, tako, i naroito, iz Sarajeva du komunikacije TrnovoKalinovnik
134, 327, reg. reg. 158
150 Zbornik, tom IV, knj. 11, dok. br. 89, 97, 100, 10919, 147, 149, 158, 237, 340, 270, 272, 278, 279, 282, 287, 288, 291, 298, 3379, 343; knj. 12. dok. br. 27; Arhiv VII, Fond CA, k. br. 4/1; k. 162, reg. br. 24/1 i 40/1; k. 134, reg. br. 27/1; k. br. 23/10; k. 161, reg. br. 57/2.

124, 325, 293, 231,

Nevesinje. Do toga, meutim, nije dolo. Nemake trupe, koje su sa zapada i severa izbile u dolinu Neretve, nisu kako je reeno nastavile dejstva, sem to su vodile lokalne borbe za visove koji su obezbeivali komunikaciju KonjicJablanica. Izostanak nemakog pritiska iz doline Neretve, tanije iz rejona Konjica, znatno je olakao situaciju i omoguio Vrhovnom tabu da sve snage Operativne grupe usredsredi na izvravanje glavnog zadatka na razbijanje etnika. Prestanak dejstva nemakih trupa mogao je u Vrhovnom tabu biti protumaen kao zavretak jedne etape ofanzive, posle koje e uslediti predah nuan za pregrupaciju trupa i pripreme za nastavak operacije. Tito je, meutim uzimao u obzir i mogunost da se pregovorima, koji su poslednjih petnaestak dana voeni, uspelo postii to da Nemci obustave, ili uspore svoja dejstva, da budu, kako e tih dana (30. marta) napisati tabu Bosanskog korpusa, neutralizovani od etnika i Italijana", 151 sa kojima su partizanske snage upravo vodile teke borbe. Bilo je, stoga, kako je Tito zakljuio, korisno uiniti sve da se ta neutralizacija" nastavi, da potraje to due, kako bi se dobilo u vremenu i olakalo Operativnoj grupi da dovri razbijanje etnikih jedinica i da, preko Drine, Pive i Tare, prodre u Sandak i Crnu Goru, odakle e, nakon neophodnog predaha i oporavka, ojaana prilivom novih boraca, nastaviti svoje strategijsko nastupanje ka junoj Srbiji, Kosovu i Makedoniji. Za postizanje tako krupnih, dalekosenih vojnih i politikih ciljeva trebalo je uiniti i manje ustupke: izai u susret nemakim zahtevima o privremenoj obustavi partizanskih dejstava na komunikaciji ZagrebBeograd i u srednjoj i istonoj Bosni. Takav privremeni ustupak" inio se opravdanim, tim pre to su i nemake trupe, stigavi do Neretve, prekinule dejstva, ne ispoljavajui namere za nastavak operacija na levoj obali reke, tamo gde su partizanske snage nadirale, razbijajui etnike. Da su to uinile, odnosno da su mogle Operativnoj grupi zatvoriti put" kako je Tito napisao u jednom posleratnom lanku mi bismo stradali". 152 I ilas je, koliko je u Zagrebu i Sarajevu mogao saznati, obavestio Tita da Nemci ne naraeravaju preduzeti ofanzivne akcije prema ovim naim snaga151 152

Josip Broz Tito, ..Sabrana djela", tom 14, str. 188. J. B. Tito, Vojna djela, IV, str. 75. 159

ma" i da nisu dali Italijanima traenu pomo. Bilo je to sasvim tano, jer su Nemci zaista odbili da prue pomo Italijanima. General Liters je 22. marta naloio komandantu 718. divizije da obavesti generala Pjaconija (Alessandro Piazzoni), komandanta italijanskog 6. armijskog korpusa, da nemake trupe ne mogu uzeti uea u operaciji 'Nevesinje' ". 153 U duhu takvih zakljuaka i predvianja, doneta je odluka da se Velebit ponovo uputi u Zagreb, odakle e se prebaciti na osloboenu partizansku teritoriju u Slavoniji, da bi Stabu 3. operativne zone Hrvatske preneo usmeno nareenje Vrhovnog taba da povue svoje jedinice sa komunikacije ZagrebBeograd i privremeno obustavi njihova dejstva protiv Nemaca. O nekim pojedinostima koje se tiu izvrenja tog zadatka trebalo je jo da se pregovara u Zagrebu. Velebitu je stavljeno u zadatak da sa Nemcima razgovara i o mogunosti obustave dejstava jedinica Bosanskog korpusa NOVJ u dolini reke Bosne (kod Teslia). Trebalo je, oigledno, razvui" pregovore, da bi se to vie dobilo u vremenu. U Zagrebu je Velebit trebalo da nastavi razgovore i o razmeni zarobljenika, jer, kako su Nemci bili obeali, trebalo je da oslobode jo 20 partizanskih zarobljenika, koje su ostali duni", a naloeno mu je da pokrene i pitanje razmene zarobljenih vojnika i funkcionera NDH koji su se ve due vremena nalazili u partizanskom zarobljenitvu. Jedna grupa tih zarobljenika (njih dvadeset osmorica, od ukupno 120 koji su se nalazili u zarobljenikom logoru u selu Boriji, kod Kalinovika) 31. marta je, naime, uputila molbu Vrhovnom tabu da ih pusti na slobodu. Sa svoje strane obeajemo i dajemo asnu rije", stajalo je u njihovoj molbi, da emo tu velikodunost i dobrotu znati cijeniti tim vie to smo se uvjerili da se je nama od Vrhovnog taba do sada posveivala puna panja, briga i opskrba, kao i dobro postupanje". Ostali zarobljenici se nisu solidarisali sa potpisnicima molbe, izjavivi da ekaju okonanje pregovora za razmjenu". 154 Pored pomenutih zadataka koje je trebalo da izvri, Velebitu je naloeno da pokua nabaviti veu koliinu vakcine protiv pegavog tifusa i to vei broj termometara za potrebe Centralne bolnice.
153 154

Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-315, r. 2271, s. 1142. Arhiv VII, k. 10 A, reg. br. 8/la.

160

Nareenje Vrhovnog taba istonobosanskim jedinicama da izbegavaju sukobe sa Nemcima i da se prebace u Sandak, u so.stav Operativne grupe
Velebitov put je trebalo iskoristiti da bi se uputilo nareenje 6. istonobosanskoj brigadi da sa delovima Majevikog i Frukogorskog odreda odmah krene u sastav Operativne grupe divizija, kako bi, poto pree Drinu izmeu Gorada i Meee, svojim dejstvom u pravcu Zaborka i Cajnia, u bok etnikih snaga koje su se povukle preko Drine, sadejstvovala s 1. proleterskom divizijom u forsiranju Drine i prodoru ka Limu. Da bi to bre i nesmetani je izvrila taj zadatak, brigada se nije smela sukobljavati sa Nemcima, niti preduzimati bilo kakve akcije na pruzi SarajevoViegrad. Nareenje u tom smislu, koje su potpisali Tito, Rankovi i Zujovi, bilo je adresovano na Isu Jovanovia, sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za BiH, koji se, kako se pretpostavljalo, nalazio sa tabom 6. istonobosanske brigade.155 Nareenje je urueno kuriru Gruji Sokniu, koji je trebalo da ide sa Velebitom do Sarajeva, a da potom ode na osloboenu teritoriju na Romaniji ili Biru (jer se u Vrhovnom tabu raunalo da se 6. brigada nalazi tamo) i preda ga Isi Jovanoviu. Sokniev put iz Sarajeva na osloboenu teritoriju trebalo je, kako se raunalo, da omogue nemake vojne vlasti, koje e mu staviti na raspolaganje prevozno sredstvo i pratioca. Velebitu je stavljeno u zadatak da to uredi u nemakom tabu. Sokni je poticao sa tog podruja (iz Plandita, kod Ilide) i dobro je poznavao teren (na kome je jo od ustanikih dana ratovao), te je kao pogodna linost odreen za izvrenje tog vanog kurirskog zadatka. Njemu je stavljeno u zadatak i da brigadu dovede u Sandak. Da ne bi bilo ikakve sumnje u autentinost nareenja, jer je njegova sadrina mogla da deluje zbunjujue, potpisali su ga Tito, Rankovi i Zujovi, ije je potpise Isa Jovanovi dobro poznavao. A da bi autentinost nareenja, koje je bilo otkucano na pisaoj maini, bila jo uverljivija, Rankovi je sa svoje strane dopisao neke poruke linog karaktera u kojima je spomenuo linosti koje su bile poznate
155

br. 215.

Arhiv VII, k. 9, reg. br. 57/1; Zbornik, tom II, knj. 8, dok. 161

Jovanoviu, njegovom dugogodinjem drugu i bliskom prijatelju. U toj dopuni pisma Rankovi je podseao na svoju suprugu Anu (koja je bila Jovanovieva sestra) i njenu hrabru pogibiju u borbi sa etnicima juna 1942. kod Gacka, a spominjao je i svoga sina Mika, o kome ve 45 meseci nema vesti, i nekog ora koji je, izgleda, stradao. Obavetavao je jo da se u Vrhovnom tabu ve 20 dana nalazi Kulturni (Avdo Humo), lan Pokrajinskog komiteta KPJ za BiH. A dve poslednje reenice (od kojih je jedna glasila: Kurira i ovo pismo primite bez rezerve") Rankovi je napisao svojim, Jovanoviu dobro poznatim, rukopisom. Nareenje upueno 29. marta Isi Jovanoviu glasilo je: Dragi Iso, Malo e te zauditi nain na koji ti dostavljamo ovo pismo. Ali, neka te to ne dovodi u sumnju. Kad se jednom sastanemo, objasniemo vam sve. Evo, o emu se radi. Sa VI brigadom, pojaanom sa delovima Majevikog odreda ili Frukogorskog, hitno se prebacite izmeu Gorada i Meee na sandaku stranu i istite teren od etnika u pravcu Zaborka i Cajnia. Tamo ete uhvatiti vezu sa levim krilom nae I divizije i dobiti dalje direktive. Na svome putu. tj, prilikom prebacivanja, ne sukobljavajte se sa Nemcima, ne preduzimajte ma kakve akcije na pruzi, jer je to u interesu sadanjih naih operacija. Jo pre vaeg prelaza poaljite kurire u pravcu Ustikoline, gde e uhvatiti vezu sa naim jedinicama. Najvaniji na zadatak sada jeste unititi etnike Drae Mihailovia i razbiti njegov upravni aparat koji predstavlja najveu opasnost za daljni tok narodnooslobodilake borbe. Sve ostalo saznaete kad se sastanemo. U istonoj Bosni ostavite manje odrede iji e zadatak za sada biti borba protiv etnika i mobilizacija novog ljudstva. Pojaavanje VI brigade sa delovima Majevikog odreda ne sme ii na raun brzine pokreta u gore predvienom pravcu. 29. III 1943. g. S drugarskim pozdravom Stari, Marko, Crni"
162

Sa sadrajem svoje misije u Slavoniji i Soknieve u istonoj Bosni Velebit je trebalo da upozna nemake tabove u Sa rajevu i Zagrebu, kako bi ih i dalje uveravao u spremnost Vrhovnog taba da udovolji njihovim zahtevima o obustavi dejstava partizanskih jedinica u Slavoniji i u istonoj i srednjoj Bosni. Odlazak 6. istonobosanske brigade iz istone Bosne u Sandak, gde e se prikljuiti glavnim snagama", trebalo je prikazati kao povlaenje" iz nemake u italijansku okupacionu zonu, na etniko podruje", kamo se povlae" i glavne partizanske snage. To bi podruje, po miljenju Vrhovnog taba, moglo da bude u italijanskoj okupacionoj zoni: na zapadu bi se prostiralo do Neretve, a na severu do linije KonjicKalinovikFoa, dok bi se prema jugoistoku granica mogla naknadno utvrditi. Velebitu su data uputstva da predoi Nemcima da su etnici u sprezi s Italijanima i Britancima i da se u tabu Drae Mihailovia nalaze italij anski i engleski oficiri, to se vidi iz zaplenjenih etnikih dokumenata. Da bi dejstva Operativne grupe divizija protiv etnika i dalje bila uspena i njeno nadiranje ka Sandaku i severnoj Crnoj Gori zadralo dotadanji tempo, Tito je ocenio da bi tu grupu, koja je zbog pretrpljenih gubitaka, epidemije tifusa i iznurenosti pokazivala znake iscrpljenosti, trebalo ojaati ne samo novim borcima sa teritorije koju je oslobaala (na ije se pristupanje u partizanske redove, opravdano, raunalo), ve i sa jedinicama iz istone i srednje Bosne. Nareenje za dolazak istonobosanskih jedinica (6. brigade i delova Majevikog i Frukogorskog odreda) upueno je 29. marta po Velebitu, odnosno kuriru Sokniu. Sledeeg dana Tito je uputio nareenje i tabu 1. bosanskog korpusa (komandantu Kosti Nau) da poalje jednu svoju diviziju koja na putu nee praviti nikakvih akcija". 156 Toj diviziji, koja e uestvovati u razbijanju etnikih bandi u istonoj Bosni", Vrhovni tab e uputiti u susret svoje vodie stajalo je u nareenju. Da bi objasnio zato divizija ne sme praviti nikakve akcije" protiv nemakih i ustako-domobranskih trupa, kao, uostalom, to to- nee initi ni ostale snage Bosanskog korpusa u srednjoj Bosni i Bosanskoj krajini, Tito je naveo sledee: Iskoristivi kontakt za razmenu zarobljenika sa Nijemcima, mi smo uspjeli neutralizirati Nijemce od et156

Arhiv VII, k. 7, reg. br. 142.

163

nika i Talijana. O tome morate voditi i vi rauna i svu vau borbu upotrebiti protiv etnika u centralnoj Bosni i Krajini, a odbrambenu borbu voditi protiv ustaa ako vas napadnu ili pomau etnike. To je privremeno do dalje naredbe." U elji da naglasi veliki, presudni znaaj borbe protiv etnika, Tito je istakao sledee: U vezi sa time to je Draa Mihailovi mobilisao sve etnike snage Crne Gore, Hercegovine, Sandaka, istone Bosne itd. i jo u decembru mjesecu nainio sporazum s Talijanima, Nijemcima i ustaama za zajedniku veliku ofanzivu protiv nas, koja je poela u januaru mjesecu ove godine to smo mi rijeili uperiti sve nae snage na razbijanje i unitenje te izdajnike bande koja predstavlja najveu opasnost ne samo za narodnooslobodilaku borbu no i u budue." I, dalje, Tito daje obavetenja o dotadanjim borbama Operativne grupe divizija protiv etnika: U borbi na sektoru MostarKonjic te su nam bande zadavale najvie muke. One su brojale oko 12.000 i zaposjele su sve visove sa lijeve strane Neretve, tako da smo bili sa sviju strana opkoljeni u dolini rijeke, i samo blagodarei nevienom, u historiji ratova, herojstvu naih boraca mi smo strahovito razbili Nijemce kod Vakufa, Talijane, Nijemce, ustae i etnike kod Konjica i spasili 4.000 naih ranjenika. Ova borba je trajala est nedelja i nai su gubici vrlo veliki." Nareenje o upuivanju jedne divizije (radilo se o 5. krajikoj diviziji) u istonu Bosnu, odakle e nastaviti pokret za Sandak, tab 1. bosanskog korpusa nee moi izvriti, jer je bio prinuen da dve brigade te divizije (2. i 4. krajiku) zadri najpre u Bosanskoj krajini, gde su bile angaovane u borbama, a potom u srednjoj Bosni, gde su se tek u toku maja prikljuile 1. krajikoj brigadi. Tito je ocenio da bi u istonu Bosnu, blie Operativnoj grupi, trebalo prebaciti i izvesne snage iz Slavonije i u tom cilju je naloio Velebitu da tabu 3. operativne zone Hrvatske prenese njegovo nareenje da uputi preko Save u istonu Bosnu 4. slavonsku diviziju.
164

Istovremeno sa nareenjima o obustavi dejstava protiv nemakih trupa u Slavoniji i istonoj Bosni i o prebacivanju navedenih jedinica u sastav Operativne grupe, odnosno u istonu Bosnu, Vrhovni tab je izdao nareenje i Stabu 1. proleterske divizije (koja je, kao najsevernija kolona, nastupala neposredno uz demarkacionu nemako-italijansku liniju) da izbegava dodir sa nemakim trupama, koje se mogu oekivati u rejonu Gorada. Pred tom divizijom, koja je izbila na Drinu nizvodno od Foe, stajao je teak zadatak: trebalo je forsirati Drinu, na ijoj su se desnoj obali u utvrenjima nalazile etnike i italij anske snage, i produiti nastupanje u Sandak, ka dolini Lima. Da bi se taj veoma vaan zadatak uspeno izvrio (prvi pokuaj forsiranja nije uspeo), trebalo je izbegavati sukobe sa nemakim trupama koje se, kako se vero vaio, nalaze u Goradu, u blizini Ustik oline, gde se pripremao novi pokuaj forsiranja reke. Komandant divizije Koa Popovi je, stoga, 30. marta u 22,15 asova uputio tabu 1. proleterske brigade nareenje da nipoto ne dolazi u sukob sa nemakim trupama. 157 U nareenju je o tome stajalo sledee: Treba maksimalno da urgirate sa izgradnjom sredstava za prebacivanje (splavova i amaca prim. M. L.). Pri tome, obzirom da ete pokuaj morati vriti nie no do sada, treba dobro paziti da tim ili drugim povodom NIKAKO NE DOE DO SUKOBA SA DELOVIMA NEMAKE VOJSKE (velika slova u originalu prim. M. L.), koja se prema vaim izvetajima nalazi u Goradu. Treba izbegavati svaki, ma i najmanji okraj, ma i sa njihovim patrolama. Es muy importante que este lado nuestro permanesca sin actividad ninguna." Koa Popovi, oigledno, nije eleo da o pregovorima sa Nemcima o privremenoj obustavi neprijateljstava sazna neko drugi osim komandanta brigade Danila Lekia koji je, kao i on, bio panski borac. Zato mu je objanjenje da je vano da se naa strana (odnosi se na 1. proletersku diviziju koja se u borbenom rasporedu Operativne grupe nalazila na levom, severnom krilu, strani", tik uz demarkacionu li157

Arhiv VII, k. 710, reg. br. 16/15. 165

niju prim. M. L.) uzdri od bilo kakve aktivnosti" protiv nemakih jedinica napisao na panskom jeziku. Na tome da se Nemci ne smeju napadati Tito je insistirao i narednih nekoliko dana. On je bio obaveten da se du komunikacije SarajevoViegrad koncentriu jake nemake snage. Obavetajna sluba je njihov broj procenila petostruko veim na 80.000 vojnika. Bile su to, u stvari, jedinice 717. divizije koje su, posle zavrene operacije Vajs", krajem marta i prvih dana aprila bile prebaene na prostor du eleznike pruge SarajevoViegrad, da bi spreile prelazak jedinica Operativne grupe u nemaku okupacionu zonu, nakon ega im je predstojao odlazak u Grku. U Vrhovnom tabu je, meutim, ocenjeno da se radi o koncentraciji nemakih trupa za novu ofanzivu protiv Operativne grupe i radi obezbeenja od iskrcavanja saveznikih trupa. O tome je Tito 4. aprila poslao telegram Izvrnom komitetu Kominterne kako bi o tome bili obaveteni i nadleni vojni organi Sovjetskog Saveza: Prema podacima dobijenim od stanovnitva, Nijemci su koncentrisali na eleznikoj pruzi Sarajevo Viegrad oko 80.000 vojnika s mnogo artiljerije i tenkova. Zasad nam nije poznato kakav im je cilj. Na sarajevskom aerodromu i u okolini nalazi se sada 200 nemakih aviona. Mi mislimo da to nije samo protiv nas, ve i radi obezbeenja od iskrcavanja saveznika na Balkanu. Stalno nam stiu informacije da se nemaka vojska i ratni materijal neprekidno prevoze u pravcu istoka Tursske i Grke." 158 O koncentraciji nemakih trupa du pomenute eleznike komunikacije Tito je istog dana obavestio i Stab 1. bosanskog korpusa, upozorivi ga da budno prati kretanja nemakih jedinica i otkrije njihove namere, o emu treba odmah da obavesti Vrhovni tab. Ukoliko doe do nove ofanzive protiv nas", pisao je Tito, moraete udariti snano na prugu SarajevoBrod i koncentrisati ve sada u centralnoj Bosni te snage jednu diviziju ili bar dve brigade." 159
158 159

J. B. Tito, Sabrana djela, tom 14, str. 215. Isto, str. 219.

166

Tito je, dakle, strahovao od nove nemake ofanzive u jugoistonoj Bosni i u Sandaku, a verovao je da e doi do iskrcavanja saveznikih trupa na Balkan. I jedno i drugo bilo bi, razumljivo, nepovoljno i trebalo je, stoga, uriti sa daljom realizacijom strategijskog plana sa razbijanjem etnika i prodorom na istok. Bilo je zato prirodno da je sve trebalo podrediti ostvarenju tih ciljeva i ne initi nita to bi ih ugrozilo. A, to je znailo: ne preduzimati dejstva protiv nemakih i domobranskih trupa, ne uznemiravati ih u njihovim garnizonima i ne navlaiti ih na sebe u vreme kad je sve snage trebalo sve vie i jae angaovati protiv glavnih etnikih snaga, ve znatno rastrojenih i demoralisanih. Kako je najblia poloajima nemakih i domobranskih trupa bila 1. proleterska divizija, to je njenom komandantu i nareeno da se ne angauje prema Goradu. Tito je 14. aprila, iz Govze kod Kalinovika, uputio nareenje Velimiru Terziu, zameniku naelnika Vrhovnog taba, koji se nalazio na poloajima, da javi komandantu 1. proleterske divizije Koi Popoviu da ni po koju cijenu jo za sada ne dolazi u obzir zauzimanje Gorada, na lijevoj obali Drine". 160 Poto je Terzi, na pitanje taba 1. proleterske divizije da li smemo zauzeti Gorade", bio miljenja da ga treba zauzeti, 161 jer nije bio upoznat sa Titovim planovima, Tito mu je ovim reima objasnio necelishodnost takve akcije: Drue Terziu, tvoje miljenje je nepravilno, jer to bi se dogodilo da se sada zakaimo s ovima (misli se na Nemce prim. M. L.) prema Sarajevu kad zna da imamo ovdje dvije bolesne divizije (misli se na 7. banijsku i 9. dalmatinsku, koje su bile najvie zahvaene epidemijom tifusa prim. M. L.) s ogromnim brojem ranjenika. Javi ovo Koi i reci mu da dobro pazi da ne napravi neku nepravilnost." 162 Terzi je istog dana uputio tabu 1. proleterske divizije sledee nareenje, potpisavi Tita: Za sada nikako ne napadati Gorade niti dolaziti u sukob s tim garnizonom, kao ni s ostalim njemako-hrvatskim posadama u dolini Drine." 163
160

Arhiv i" Arhiv, 162 Arhiv 163 Arhiv

VII, k. 14, reg. br. 7/4. k. 13, reg. br. 53/8. VII, k. 14, reg. br. 7/4. CK SKJ, Fond CK KPJ, br. 1942/576. 167

Nemci odbijaju zahtev Italijana da se angauju u njihovoj okupacionoj zoni


Titova bojazan od angaovanja nemakih snaga (o ijoj je koncentraciji du komunikacije SarajevoViegrad bio obaveten) bila je opravdana. Te su snage mogle, bez veih tekoa, prodre ti iz doline Prae ka Goradu i, dalje, ka Foi, u kojoj se nalazila italijanska posada. Takva mogunost je, uostalom, i razmatrana u nemakom tabu. O tome je nemaki poslanik u Zagrebu Kae obavetavao ministra spoljnih poslova Rajha fon Ribentropa u telegramu od 17. aprila. Ovo pitanje je bilo ne samo vojniko, ve i diplomatsko, jer je zadiralo u meusaveznike, nemako-italijanske odnose, te je bilo razumljivo da su se oko njegovog reavanja angaovali diplomatski predstavnici Kae i Ribentrop. Radilo se, naime, o angaovanju nemakih trupa u italijanskoj okupacionoj zoni, emu su se, bar dotad, italij anske vlasti protivile, ili se s tim nerado saglaavale. Ovoga puta je blokirani italij anski garnizon u Foi, zaplaen za svoju sudbinu, zatraio od Nemaca pomo, jer je sa drugih strana, od italijanskih jedinica iz susednih oblasti Hercegovine, Crne Gore i Sandaka, nije mogao dobiti, poto su i u te oblasti snano prodirale partizanske jedinice Operativne grupe. U pomenutom telegramu Kae je javljao da ga je general Horstenau obavestio da e nemake trupe zauzeti Fou i izai u susret italijanskom garnizonu koji je traio da ga Nemci deblokiraju. Smatram da mi nemamo takve obaveze", izneo je svoje miljenje Kae, obrazloivi to italijanskim postupkom u Lici", u operaciji Vajs". Tada su trupe italijanske 2. armije, s gorinom je objanjavao Kae, dopustile da se znatne partizanske snage povuku u Liku, a sada su italijanske trupe, uprkos dogovoru sa Musolinijem da Italijani ostanu u Lici jo izvesno vreme", kako je Horstenau obavestio Kaea, napustile najvei deo te oblasti, ukljuujui i Ogulin, tako da se prostrano kompaktno podruje izmeu Graaca i Brinja nalazi u rukama partizana, koji ugroavaju na istoku Biha, a na zapadu Gospi. Poto italijanska 2. armija pisao je Kae nije saekala da nai obezbede i izvre smenjivanje njihovih jedinica nemakim ili hrvatskim trupama, onda se pri takvim pojavama ne moe ozbiljno govoriti o bilo kakvoj saradnji".
168

Suprotstavljajui se najavljenom nastupanju nemakih trupa ka Foi, Kae je, pored iznetog razloga (nemanja takve obaveze" prema Italijanima), naveo i drugi: da bi to bilo veoma opasno". Tu opasnost" on je objasnio ovim reima : Kao rezultat operacija 'Vajs' mi smo zadobili vanu prednost time to se ve nekoliko nedelja izmeu Foe, Kalinovika i Nevesinja i crnogorske granice vode otre borbe izmeu delova Titovih bandi koje su se tamo probile i Mihailovievih etnika. Te borbe, koje neposredno pratimo, jako slabe obe strane, a nas potedu ju rtava. Ve sam u ranijem telefonskom izvetaju predloio da se prati taj razvoj, a da se u meuvremenu isti naa pozadina. Ako bismo sada nastupali na Fou protiv Titovih bandi, dali bismo im podstreka da se udrue sa etnicima i dolo bi do opteg ustanka o kojem se inae govori meu srpskim stanovnitvom da e izbiti 6. m a j a . . . Ako sada posmatramo borbe izmeu Tita i Mihailovia i ne meamo se, raspae se snage koje izazivaju nemire i onemoguie se opta elja za ustankom srpskog stanovnitva, do kojeg bi dolo ako bi se oni udruili i zajedniki istupili protiv nas. Poto smo stalno dobro obaveteni o dogaajima u Titovom taboru, ne postoji opasnost da se razoaramo." 164 Kae je, dakle, procenio da bi u interesu Nemaca bilo pustiti da se partizani i etnici meusobno razraunaju, drugim reima, samo posmatrati" njihove borbe koje slabe obe strane" i poteuju Nemce rtava. U tom pogledu Kae je bio u pravu, ali je bio u velikoj zabludi kada je procenjivao da bi nastupanje nemakih trupa protiv partizana u dolini gornje Drine, u rej onu Gorada i Foe, stvorilo uslove da se partizani i etnici udrue i da doe do opteg ustanka srpskog stanovnitva. I jo je jedan razlog, po Kaeovom miljenju, opravdavao stav nemeanja" u partizansko-etniko razraunavanje. Nemci su insistirali kod Italijana na tome da prekinu saradnju sa etnicima. Na razgovorima u Rimu, kao to je
164

Arhiv Jugoslavije, T-120, n. 212, s. 12648082. 169

reeno, Italijani su nevoljno pristali na to, ali se nisu drali preuzetih obaveza. Kae je u pomenutom telegramu obavetavao Ribentropa da se jo ne primeuje da se Italijani odvajaju od svojih etnika". Na to e ih, zakljuuje on, naterati pobede partizana nad etnicima, te stoga ne treba preduzimati nita to bi zaustavilo ili omelo te pobede. Sto se vie sada Titove bande bore protiv etnika", stoji u Kaeovom telegramu, a u tome imaju uspeha, utoliko e se vie Italijani u svom vlastitom interesu odvajati od etnika. Ako bismo sada oslobodili Italijane kod Foe, samo bismo ispustili iz ruku povoljnu situaciju, a oni nam za to ne bi bili zahvalni". Kae je oeenjivao da Italijani ele da pre vremena uvuku Nemce u situaciju koja pogoduje italijanskim vojnim interesima u obalskom podruju". Nemake trupe bi se nale suoene sa sve veim brojem ustanaka", dok bi italijanskoj armiji, koja je zainteresovana za odravanje nemira", to pogodovalo jer bi joj omoguavalo da nastavlja igru uznemirivanja tog obalskog podruja". I, na kraju, Kae je smatrao potrebnim da objasni zato sada predlae takav stav koji se razlikuje od onog koji je izneo Ribentropu prilikom svog boravka u Berlinu. Jednostavno zato to su partizani prodrli na etniku teritoriju, to se ranije nije predvialo. Svestan sam da je ovde" pisao je Kae teko proceniti razvoj dogaaja i da to skriva u sebi mnoge probleme. Uzimajui i to u obzir, izgleda mi da je najpogodniji predloeni postupak, nasuprot predlozima koje sam u Berlinu dao ministru inostranih poslova, jer se situacija utoliko izmenila to je Titu polo za rukom da se probije sa pomenutim snagama na podruje jugoistono od Mostara i tamo odmah prihvati borbe sa Mihailoviem etnicima". Ribentrop je 21. aprila odgovorio Kaeu, odbacivi njegove predloge i obrazloenja. Izlaganja u Vaem telegramu br. 1607 od 17. aprila" pisao je Ribentrop daju mi povoda da primetim da sa naeg stanovnita ne dolazi u obzir da vetim taktiziranjem izigramo etnike i partizane natutkajui ih jedne protiv drugih, ve ih moramo unititi i jedne i druge. Poto smo postigli da i Due usvoji na stav da i etnike i partizane treba na isti nain unititi, ne moemo se sada zalagati za postupak koji se ne razlikuje mnogo od dosadanjeg italijanskog metoda koristi etnike pro170

tiv partizana". 165 Drugim, reima, preneo je Ribentrop stav najvieg vrha Rajha, sa partizanima ne treba voditi nikakve pregovore, niti pomiljati na neko taktiziranje prema njima i etnicima u smislu korienja jednih protiv drugih.

Podozrenje Moskve i prekori upueni Titu


O pregovorima sa Nemcima Tito je obavestio Moskvu tek po povratku ilasa i Velebita, ocenivi da su se tada, nakon razgovora u Zagrebu, mogli stei vri zakljuci o njihovim rezultatima. I ovoga puta, kao to je to i dotad redovno inio, Tito je obavetavao Kominternu o onome to je smatrao znaajnim, traei ujedno njeno miljenje. U telegramima koje je gotovo svakodnevno, kad-god bi uslovi to dozvoljavali, slao Izvrnom komitetu Ko min terne, Tito je izvetavao 0 situaciji u Jugoslaviji: o ratnim dejstvima partizanskih jedinica irom zemlje i neprijateljskim operacijama i represalijama, o svim vanijim politikim zbivanjima, kretanjima 1 procesima, naroito o kolaboraciji etnika sa okupatorima i kvislinzima i podrci koju im emigrantska jugoslovenska vlada i zapadni saveznici pruaju. Nije bilo pitanja, iole znaajnijih, o kojima Moskva nije bila obavetena, dakle i o onima koja bi se mogla smatrati delikatnima. Tako je, kao to je ve reeno, 14. oktobra 1942. obavestio Kominternu o svom razgovoru sa inenjerom Hansom Otom i o predlogu nemake strane za voenje pregovora predstavnika Vrhovnog taba NOVJ sa Nemakim opunomoenim generalom u Zagrebu Glezom Horstenauom. 166 Naroito uestali bili su Titovi telegrami u toku trajanja neprijateljske ofanzive Vajs". Od 20. januara 1943, kada je poela ofanziva, pa do kraja marta, Tito je uputio Kominterni 58 telegrama, u kojima je izvetavao najvie o toku ofanzive, naglaavajui da se etnici bore na strani okupatora po nalogu emigrantske vlade (sve se to, ja mislim, radi po nareenju londonske izbeglike vlade") i da se partizanske snage sa velikim brojem ranjenika nalaze u kritinom poloaju, apelujui da im se hitno uputi pomo.
165 160

Arhiv Jugoslavije mikrofilm, T-120. r. 212, s. 162488. J. B. Tito, Sabrana djela, knj. 12, str. 15. 171

Posebno se u tom pogledu izdvajala njegova depea od 31. januara, u kojoj je, gotovo vapijui, traio da se uini sve kako bi se borcima i narodu, koji su bili izloeni velikim liavanjima i iskuenjima, pruila materijalna pomo: Moram ponovo da vas pitam: zar vam nikako nije mogue da nam pruite ma kakvu pomo? Stotinama hiljada izbjeglica prijeti smrt od gladi. Zar se poslije 20 mjeseci nae herojske, skoro natovjeanske borbe ne moe nai put da nam se pomogne? Dvadeset mjeseci mi se borimo bez i najmanje materijalne pomoi s bilo koje strane. Ja vas uvjeravam da je ovaj na divni junaki narod Bosne, Like, Korduna, Dalmacije potpuno zasluio maksimalnu pomo. Kod nas se ponovo pojavio pjegavi tifus, ali mi nemamo lijekova: narod nam umire od gladi, ali ne rope. Taj gladni narod daje naim borcima posljednji komad hljeba, a sam umire od gladi; daje posljednji par arapa, koulja ili obue, a sam ide bos i go po ovoj zimi. Uinite sve to moete da nam pomognete." 167 Odgovor iz Moskve stigao je tek 11. februara. U njemu se, uz izraavanje divljenja prema herojskoj borbi Narodnooslobodilake vojske, javljalo da se zbog nesavladivih tehnikih prepreka" pomo ne moe poslati. Tekst tog telegrama je glasio : Vi ne treba ni za trenutak da sumnjate u to da bismo mi, kad bi postojala ma i najmanja mogunost da pomognemo vau divnu, herojsku borbu davno to uinili. Sovjetski narod, zajedno sa svim rukovodiocima, itav stoji na vaoj strani, ispunjen divljenjem i dubokim bratskim simpatijama prema Narodnooslobodilakoj vojsci. Mi smo u vie mahova lino s Josifom Visarionoviem razmatrali naine i mogunosti da vam se pomogne. Na alost, i pored svih napora, nismo uspeli pozitivno reiti ovaj zadatak zbog nesavladivih tehnikih prepreka. I dalje emo ulagati napore za savlaivanje tekoa i traenje naina i mogunosti da vam poaljemo pomo.
178

Isto, knj. 14, str. 349 (napomena 348).

172

im budu stvorene te mogunosti, uiniemo sve to je potrebno. Zar moete sumnjati u to? Molim da pravilno shvatite postojee stanje i da to objasnite drugovima borcima. Ne alostite se, nego upregnite sve svoje snage da biste izdrali i sadanje neobino teko iskuenje. Vi inite veliko delo, koje naa sovjetska zemlja i svi slobodoljubivi narodi nikad nee zaboraviti. Bratski pozdrav svim drugovima i najlepe elje u toj herojskoj borbi protiv prokletog neprijatelja. Djeda" (pseudonim za Izvrni komitet Kominterne). 168 Tito je uvaavao razloge zbog kojih pomo iz Sovjetskog Saveza nije mogla biti upuena, ali je nastavljao da je trai, nadajui se da e tehnike tekoe u dopremanju traenog ratnog materijala vazdunim putem biti savladane. Tako je 4. marta, izvetavajui o veoma tekoj, gotovo kritinoj situaciji u kojoj se nalaze partizanske snage u dolini Neretve, vodei bitku za spas ranjenika, Tito uputio i sledeu dramatinu poruku, koja je sadravala i prizvuk prekora ratnim saveznicima: Moemo li se nadati ma kakvoj pomoi od saveznika? Molimo odgovorite, jer je neizvjesno koliko jo moemo izdrati ovakav napor. Nae rtve su ogromne, a ranjenici nam strano smetaju u operacijama". 169 Ubrzo je iz Moskve stigao odgovor koji, kao i raniji, nije davao nade da e materijalna pomo stii. Kominterna je samo uveravala da se narodnooslobodilakoj borbi daje svestrana moralna i politika podrka. Tekst njenog telegrama od 7. marta, koji je samo delimino bio deifrovan, glasio je (takice u zagradama oznaavaju neifrovane delove teksta) : Mada mi (razmatramo) sve mogunosti i (inimo) napore (...) vama (u) korist (ne moete) raunati u najskorije vreme na ozbiljnu materijalnu pomo. Mi se odavde trudimo da pruimo maksimalnu pomo vaoj herojskoj borbi. aljemo vam informacije, proglase i dokumenta (...). Dajemo radio-emisije na engleskom i francuskom jeziku. Mobiliemo javno mnjenje u Engle168 169

Isto, knj. 14, str. 298. Isto, knj. 14, str. 121. 173

skoj i Americi da bude vama naklonjeno radi to bre promene stava engleske vlade u korist Vrhovnog taba i protiv izdajstva D. Mihailovia i njegovih etnika(.. .). Osloniti se sada samo na snage sopstvenog naroda. elimo vam od sveg srca da i u budue ispoljavate tu (...) i odlunost, kojima ste do sada odu(evljavali) sve slobodoljubive ljude sveta i da podnesete i (naj)tea iskuenja, dok bude mogua i efikasna pomo, kako bi (bio) uniten (...) faistiki neprijatelj (...). Dragi junaki drugovi partizani (. ..) 'borbi (...) sveta'." 170 Istog dana kad je primio ovaj telegram, Tito je obavestio Kominternu o uspenom ishodu tekih i dramatinih osmodnevnih borbi na sektoru ProzorG. VakufKonjic, kojima je otklonjena neposredna opasnost za sudbinu ranjenika, i o zarobljavanju jednog nemakog majora, komandanta bataljona. O pregovorima koji su potom voeni oko razmene tog nemakog oficira i drugih zarobljenika Tito nije izvetavao Moskvu, ekajui da se oni zavre. Tek 30. marta, kada su oni praktino bili okonani (iako je Velebit bio ponovo upuen u Zagreb na naknadne razgovore), Tito je izvestio Moskvu da su dva delegata Vrhovnog taba boravili u Zagrebu, gde su sa nemakim predstavnicima vodili pregovore u vezi s razmenom zarobljenika, iznevi neke pojedinosti koje su tamo delegati saznali, a koje bi mogle biti od interesa i za Moskvu. Tekst Titovog telegrama je glasio: Tajno. U naim jedinicama masovno se pojavio pjegavi i trbuni tifus. To je na najopasniji neprijatelj, ali mi nemamo sredstava i uslova da se borimo protiv njega. U dvomjesenim neprekidnim borbama nai borci su veoma iscrpljeni i lako podlijeu ovoj epidemiji. Odmor i karantin borcima ne moemo obezbij editi, zato to neprijatelj to ne doputa i mi moramo voditi ofanzivne operacije. Za vrijeme boravka dvojice naih delegata u Zagrebu od 20. do 25. marta u vezi razmjene njemakih i hrvatskih zarobljenika za nae drugove po zatvorima i koncentracionim logorima, njemake vlasti i oficiri svakojako su pokuavali da vode razne pregovore i tom
178

Isto, knj. 14, str. 349 (napomena 348).

174

prilikom su nai drugovi, pored ostalog, saznali slijedee: 1. Autoritativni njemaki krugovi ne vjeruju u invaziju Engleza u Evropi. 2. U Africi Englezi imaju oko 250.000 vojnika, a Nijemci samo 50.000, pa ipak Englezi ne preduzimaju ozbiljne operacije. 3. Nijemci ne vjeruju Talijanima i sumnjaju da oni neto pregovaraju sa Englezima, naroito krugovi princa Umberta, i preko Vatikana. Nijemci znaju i to da su Mihailovievi etnici povezani s Londonom i preko Vatikana. Njemaki vojni krugovi raduju se i smiju se to mi razbijamo talijanske divizije i s prezrenjem govore o talijanskoj vojsci. 4. Nijemci su otvoreno govorili naim delegatima da oni smatraju narodni partizanski pokret najopasnijim po njihove interese na Balkanu. Oni znaju da nas ne mogu unititi, ali se nadaju da e razbiti nau vojsku na sitne odrede i unititi nae baze. 5. Oni sumnjaju da mi imamo neka tri podvodna amca na Jadranskom moru. 6. Njemaki poslanik u Zagrebu izjavio je preko jednog majora (re je o inenjeru Hansu Otu, rezervnom majoru prim. M. L.) da eli da se sastane sa mnom. 7. Nijemci vjeruju da e oni pobijediti jo u toku ove godine i da izmeu njih i Engleza moe doi do sporazuma. Ne samo u redovima naih boraca nego i kod svih naroda Jugoslavije raste mrnja prema Englezima zbog toga to ne otvaraju drugi front u Evropi, smatrajui da Englezi svjesno ele slabljenje Sovjetskog Saveza u tekoj borbi s Nijemcima. Molimo javite to se moe preduzeti po ovom pitanju." 171 U Moskvi je Titov telegram primljen nepovoljno, sa neskrivenim nezadovoljstvom. Tamo se nije moglo prihvatiti da neka komunistika partija, lanica Kominterne, preuzima samostalno, ne konsultujui Izvrni komitet Kominterne, ili, bolje rei, Moskvu, neke korake poput ovog koje je rukovodstvo KP Jugoslavije preduzelo, odluivi se za voenje
178

Isto, knj. 14, str. 349 (napomena 348). 175

pregovora sa nemakim vlastima o razmeni zarobljenika i o drugim pitanjima. Iz Moskve su i ranije izraavana neslaganja i upuivane zamerke i prekori Centralnom komitetu KPJ povodom nekih njegovih odluka, koje, po miljenju vlade SSSR-a, nisu bile u skladu sa njenim interesima i meusaveznikim obavezama (davanje brigadama naziva proleterska", namera da se na zasedanju AVNOJ-a obrazuje telo slino vladi i dr.). Moskva je naroito bila osetljiva na kritike koje su iz Jugoslavije, od rukovodstva Narodnooslobodilakog pokreta, upuivane jugoslovenskoj i britanskoj vladi zbog njihove podrke kolaboracionisti Drai Mihailoviu i njegovim etnicima. Ona je, stoga, upozoravala da AVNOJ ne treba suprotstavljati jugoslovenskoj vladi u Londonu", da se ,,u datoj etapi" ne postavlja pitanje monarhije i republike, da e se pitanje reima u Jugoslaviji reavati posle osloboenja zemlje, da treba uzimati u obzir da se Sovjetski Savez nalazi u ugovornim odnosima s jugoslovenskim kraljem i vladom i da bi otvoreno istupanje protiv njih stvorilo nove tekoe u zajednikim ratnim naporima i u odnosima izmeu Sovjetskog Saveza, s jedne, i Engleske i Amerike, s druge strane", i da pitanje narodnooslobodilake borbe ne treba posmatrati samo sa svoje, nacionalne take gledita, nego i s internacionalne take gledita englesko-sovjetsko-amerike koalicije". 172 Tako je i ovog puta Moskva reagovala iznenaujue otro, ne skrivajui svoje sumnje i podozrenje u namere Vrhovnog taba u pomenutim pregovorima. Iako je razmena zarobljenika meu zaraenim stranama tako uobiajena i primenjuje se otkako ratovi postoje, Moskva je uputila Titu pitanje kojim se izraava uenje, pa i prekor, zato Vrhovni tab razmenjuje zarobljenike sa Nemcima i zato upuuje svoje delegate na pregovore. Cak se i prigovaralo to je nemaki poslanik u Zagrebu izrazio elju da se sastane s Titom. Moskva je traila od Tita objanjenje o svemu tome, to je moglo da se shvati kako ona gaji izvesno nepoverenje prema rukovodstvu KPJ. Njena aluzija da su pregovori povezani sa politikom Nemaca" i da se iza njih krije njihova namera da na taj nain ugue narodnooslobodilaku borbu, mogla se shvatiti kao sumnja i neverica u sposobnost tog rukovodstva koje, eto, ne moe da prozre prave namere Ne171

Isto, knj. 13, str. 270 (napomena 65).

176

maca. Od rukovodstva K P J se zahtevalo da ima obzira prema interesima Sovjetskog Saveza, a pri tom nije bilo dovoljno razumevanja za poteze koje je ono inilo u interesu narodnooslobodilake borbe. Tekst tog Kominterninog telegrama (na kome, grekom deifranta, stoji datum 3. mart) od 31. marta glasio je (ni ovaj telegram nije u celini deifrovan): Zbunjuje nas okolnost to vi razmenjujete ratne zarobljenike s Nemcima. Upuujete im delegate koji vode svakakve pregovore s Nemcima, kao i to to je nemaki poslanik u Zagrebu izrazio elju da se sastane lino s Vama. U emu je tu stvar? (. ..) vodi se estoki rat s okupatorima, i odjednom (dolazi) do odnosa izmeu vas i Nemaca. Nije li to sve povezano sa politikom Nemaca da iskoriste nae ljude za raspaljivanje meusobne borbe meu samim (...) na taj nain postii unitenje (. ..). Molim Vae objanjenje po ovom pitanju. Dalje, ta injenica da kod celog naroda postoji nezadovoljstvo prema Englezima sasvim je razumljiva. Ali, ne mislite li da su u sadanjem momentu interesi narodnooslobodilake borbe (...) nezadovoljstva protiv Engleza (...) raspaljivanje mrnje naroda prema okupatorima, i na prvom mestu prema Nemcima (. ..) bez sumnje mogu da oslabe tu (. ..) neophodnu mrnju naroda. Oekujem Va odgovor. Djed." 173

Titovo neslaganje sa kritikom Kominterne i njegov odgovor Moskvi


Kominternin telegram su Tito i lanovi Politbiroa CK KPJ, koji su bili upueni u pregovore, primili sa velikim nezadovoljstvom. Oseali su se uvreenim to se, od onih od kojih se to najmanje moglo oekivati, ispoljava nepoverenje prema rukovodstvu KPJ koje je, organizujui i uspeno vodei bespotednu borbu protiv okupatora, pored ostalog, i u cilju pomoi Sovjetskom Savezu u njegovoj tekoj borbi, na delu
178

Isto, knj. 14, str. 349 (napomena 348). 177

pokazalo svoju odlunost da narodnooslobodilaki rat vodi do konane pobede i bez iije pomoi. To nezadovoljstvo i neslaganje sa kritikom Moskve Tito je otvoreno, bez ustezanja, izneo u telegramu koji je 3. aprila uputio Izvrnom komitetu Kominterne: Vaa depea od 3. marta (ista greka u datumu prim. M. L.) vrlo nam je teko pala. Vaa zbunjenost i sumnje u vezi sa mojom informacijom govore o postojanju izvjesnog nepovjerenja i sumnje prema naim akcijama. Ta okolnost, poslije dvogodinjih natovjeanskih napora u ovoj borbi, nikako nas ne ohrabruje u ovoj tekoj situaciji u kojoj se mi sada nalazimo, ve naprotiv." Tito je, zatim, dao ira objanjenja zato su voeni pregovori o razmeni zarobljenika, navodei razloge za njihovu opravdanost. Taj deo telegrama je glasio: to se tie razmjene ratnih zarobljenika, stvar je u ovome: 1. Kod nas u zarobljenitvu bilo je svega 27 Nijemaca, veinom graanskih lica. Ovi Nijemci bili su kod nas jo od osloboenja Jajca i o njihovoj razmjeni za nae odgovorne drugove i komandante govorilo se jo od Livna, gdje je razmjenjena grupa od osam Nijemaca graanskih lica. I tada su Nijemci htjeli s nama pregovore, ali mi smo to odlagali. Ali. ovdje se vie radi o razmjeni hrvatskih domobranskih oficira, 100 ljudi koji nee da stupe u redove nae vojske; nemamo ime da ih hranimo, a da ih likvidiramo bilo bi vrlo nepravilno politiki i imalo bi krupne posljedice. 2. Vi treba da znate da u uslovima nae borbe mi ne moemo voditi sa sobom veliki broj ratnih zarobljenika.174 Ranije smo to praktikovali i gotovo uvijek su zarobljenici dolazili opet u ruke svojih, a da mi pri tom nismo dobijali nijednog naeg ovjeka koji se nalazi u
1,4 Rankovi je jo 22. februara pisao Titu da su zarobljeni neprijateljski vojnici nesposobni za dalji put", da su se mnogi od njih razboleli, izmeu ostalog i od tifusa, da su neupotrebljivi za noenje ranjenika i za ma kakav rad, da predstavljaju veliki balast". te da ih treba pustiti kuama (Arhiv CK SKJ. Fond CK KPJ. br. 1943/114).

178

kandama okupatora. Od ofanzive u Srbiji do sada mi smo na taj nain izgubili oko 1.000 zarobljenih Nijemaca i Talijana. Takva pojedinana razmjena praktikovana je i s Talijanima u Crnoj Gori, Dalmaciji i Hrvatskoj, a da pri tom nimalo nije oslabljena naa borba protiv okupatora, ve naprotiv. 3. U koncentracionim logorima i zatvorima Pavelievim nalazi se jo stotine patriota i naih rukovodeih drugova koji jo nisu ubijeni, i takva razmjena i spaavanje tih drugova veoma su znaajni za iroke narodne mase Hrvatske, Bosne, Dalmacije itd., a da i ne govorimo (o znaenju) za nau narodnu vojsku, koja u tome vidi nau brigu o ljudima. 4. Sto njemaki predstavnik (poslanik - prim. M. L.) u Zagrebu eli da govori sa mnom i pored svih svinjarija koje su napisane u njemakim i hrvatskim novinama o meni za to niko nije kriv, i znai da ja ne elim s njim da razgovaram, ak i ne mislim na to. 5. U ovoj naoj nemilosrdnoj borbi, a naroito u posljednje vrijeme, u borbi ginu veinom partijski kadrovi koji moraju da budu uvijek prvi da bi svojim primjerom povukli ostale borce. Ti gubici u kadrovima tako su strani da to predstavlja ozbiljnu opasnost za nau narodnu vojsku. Zato moramo iz kandi neprijatelja iupati to vie naih drugova koji su ostali ivi, da bi oni stupili u redove nae vojske." Kao poseban razlog za slanje delegacije u Zagreb Tito je naveo neodlonu potrebu za nabavku lekova protiv tifusa, jer je epidemija te opake zarazne bolesti ve desetkovala jedinice, zapretivi da dovede u pitanje borbenu sposobnost Operativne grupe divizija, tim vie to su borci uveliko umirali i od iscrpljenosti i gladovanja. O tome je u telegramu stajalo: Delegati koji su u vezi s razmjenom ili u Zagreb dobili su i zadatak na nabave lijekove protiv tifusa itd. Posljednjih dana kod nas je poela prava epidemija tifusa. Osim toga, zbog iscrpljenosti i gladovanja u dvomjesenim borbama, borci nam jednostavno poinju da umiru: borac na izgled zdrav, samo iscrpljen, ide, ali odjednom pada mrtav. I to nisu pojedinani sluajevi."
179

Tito nije propustio da istakne veliku oskudicu u hrani i lekovima koja strahovito pogaa borce, ranjenike i bolesnike i da ujedno, s gorinom, uputi rei prekora zbog izostanka materijalne pomoi od ratnih saveznika: Kod nas je sada veoma teko pitanje snabdjevanja boraca i ranjenika namirnicama i lijekovima. Nai borci nemaju odmora, borbe se vode neprekidno, a mi ni od koga nemamo nikakve materijalne pomoi. Sovjetski Savez nam ne moe pomoi zbog tehnikih potekoa, a Englezi, koji se takoe nazivaju naim saveznicima, pomau saveznike okupatora i nae najgore neprijatelje Mihailovieve etnike." Kritikujui Engleze zbog pomoi koju pruaju etnicima, okupatorskim saveznicima, Tito je izrazio i nezadovoljstvo to Moskva ne osuuje etnike. Nije nam jasno" obraao se on Kominterni zato ,Slobodna Jugoslavija' vie ne spominje Mihailovieve etnike (od 23. marta ta Radio-stanica nije emitovala vesti o borbama protiv etnika koje je Tito slao u svojim telegramima Izvrnom komitetu Kominterne prim. M. L.). Na ovo pitanje oekuju odgovor borci, AVNOJ i narod, jer se to svakojako tumai ba sada kada se vode teke borbe protiv tih etnika. Molimo javite nam u emu je stvar." I, na kraju, Tito je s negodovanjem odbio prekore Moskve, istiui da narodnooslobodilaki pokret to nije zasluio i da je svako nepoverenje prema njegovom rukovodstvu neosnovano. Ujedno je podvukao odgovornost rukovodstva KPJ pred svojim narodom i pokretom. Moete biti sigurni", naglaavao je Tito, da e naa borba ostati neokaljana, kakva je i dosad bila, ali vi treba da znate i to da mi odgovaramo za ivote nekoliko miliona stanovnika koji imaju povjerenja u nas i u nau borbu i da moramo postupati tako da to povjerenje ostane vrsto. Na kraju, ponavljam, da vae prekore mi nismo zasluili i oni su nam veoma teko pali." 175 Moskva nije odgovorila na ovaj Titov telegram i o tom pitanju vie nije bilo govora u radio-porukama koje su izmenjivane. Sigurno je, meutim, da se ton Titovog odgovora nije svideo rukovodiocima Sovjetskog Saveza i Kominterne (koja je upravo tih dana bila rasputena). O tome je Tito
178

Isto, knj. 14, str. 349 (napomena 348).

180

r
neto rekao u govoru koji je odrao na narodnom zboru 12. novembra 1978. u Jablanici povodom 35-togodinjice bitke na Neretvi. Osvrui se na pregovore koji su voeni marta 1943. sa Nemcima, on je rekao: Oko toga (pregovora prim. M. L.) ja sam imao tekoa sa Staljinom koga sam obavjetavao preko Kominterne. Javio sam da mi s Nijemcima razmjenjujemo zarobljenike, imajui, pored ostalog, u vidu i to da nas mori glad, da ljudi od iscrpljenosti padaju mrtvi. On je meni odgovorio vrlo grubo, zamjerajui nam to razmjenjujemo zarobljenike sa neprijateljem. A, sa kime drugim da ih razmjenjujemo, ako ne sa neprijateljem? Ja sam tada Staljinu kratko odgovorio: Ako nam ne moete pomoi, ostavite nas na miru, mi emo se nekako snai. Kad sam se 1944. godine sa Staljinom sreo u Moskvi, on mi je otro zamjerio zbog takvog odgovora. Ja sam ga gledao i rekao : Drue Staljin, da ste bili na mome mjestu, Vi biste, vjerovatno, napisali to i grublje. Onda je zautio." 176 Tito je, kao to se vidi, obavestio Moskvu samo o razmeni zarobljenika. O ostalim pitanjima koja je Vrhovni tab nastojao da na pregovorima pokrene (o priznanju Narodnooslobodilakoj vojsci statusa zaraene strane i o privremenoj obustavi neprijateljstva), ali o kojima se nije pregovaralo zbog odbijanja nemake strane, Moskva nije bila obavetena. Bilo je to posve razumljivo: Tito je obavetavao o onome o emu se faktiki pregovaralo i o emu je i postignut sporazum. Uz to, bilo je i odreenih rezervi i suzdrljivosti, jer se moglo oekivati da sa sovjetske strane nee biti razumevanja za ove poteze Vrhovnog taba, iako su oni bili motivisani humanim pobudama i podreeni ostvarenju viih, strategijskih vojnih i politikih ciljeva: da se davanjem privremenih i manjih, u stvari, prividnih, ustupaka dobije u vremenu i glavnoj grupaciji NOVJ olaka da se sa ogromnom masom ranjenika i bolesnika izvue iz veoma teke, gotovo kritine, situacije i da, osloboena pritiska nemakih trupa, porazi glavne etnike snage pre nego bi dolo do iskrcavanja anglo-amerikih trupa na Balkanu i stvori povoljne uslove za prodor na teritoriju june Srbije, Kosova i Makedonije.
170

J. B. Tito, Vojna djela, knj. 6, str. 229. 181

Titova suzdrljivost je, imajui u vidu dotadanja iskustva i vie puta izraeno nerazumevanje pa i nepoverenje Moskve, bila razumljiva. Ona je, naime, i dotad s neslaganjem i prekorima reagovala na kritike i proteste koji su iz Jugoslavije, od strane rukovodstva NOP-a upuivani jugoslovenskoj izbeglikoj vladi i vladama saveznikih zemalja zbog podrke koju pruaju Drai Mihailoviu, te se opravdano raunalo s tim da bi Moskva i sada, pogotovo kada bi saznala da se Vrhovni tab usudio da bez konsultovanja s njom i bez njenog odobrenja pregovara s nemakim vlastima i o pitanjima koja spadaju u dornen dravne diplomatije", reagovala znatno otrije. To je, uostalom, potvrdio Kominternin telegram u kome se izraavalo neslaganje sa tako normalnim i uobiajenim aktivnostima kao to su ona koja se tiu razmene ratnih zarobljenika. (ilas navodi da je aprila 1944, kada je, zajedno sa generalom Velimirom Terziem, zamenikom naelnika Vrhovnog taba, boravio u Moskvi, razgovarao sa Georgi Dimitrovom, generalnim sekretarom Kominterne. ,,U jednom trenutku" pie ilas Dimitrov je pomenuo nae pregovore sa Nemcima u neizazovnom, nesumnjiavom obliku: ,Bili smo se tada uplaili za vas, no sve se sreom dobro zavrilo'. Nisam na to uzvratio, primio sam to kao njegovo priseanje".) 177

Velebitov ponovni boravak u Sarajevu i razgovori u tabu 718. divizije


Na svoju novu misiju, na nastavak pregovora u Zagrebu o razmeni zarobljenika i o privremenoj obustavi neprijateljstva, Velebit je krenuo 30. marta. On je imao i zadatak da prenese usmeno nareenje Vrhovnog taba partizanskom tabu u Slavoniji da pripremi nemake zarobljenike, ukoliko ih budu imali, za razmenu, i da do dalje naredbe obustave akcije protiv nemakih jedinica," kako je napisao u svojim seanjima. Sa njim je poao i kurir Sokni sa pismom koje su Tito, Rankovi i Zujovi uputili Isi Jovanoviu, sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za BiH. Od sela Drae, sedita Vr177

M. ilas, cit. delo.

182

hovnog taba, putovali su, zajedno sa dva nemaka podoficira, peice do Trnova. Uz put su bili zadrani od grupe etnika, ali su ih oni, na intervenciju nemakih podoficira, pustili da nesmetano prou preko njihove teritorije. Od Trnova su se nemakim terenskim kolima prebacili do Sarajeva. Sledeeg dana Velebit je bio primljen u Stabu nemake 718. divizije, gde je u obavetajnom odeljenju vodio razgovore. I dalje se predstavljao kao dr Vladimir Petrovi, raunajui da je njegov pravi identitet poznat samo generalu Horstenauu. Bio je u pi'avu, jer je i za nemakog poslanika u Zagrebu Kaea on jo uvek bio Petrovi. Horstenau je, oigledno, iz obzira prema Velebitovom ocu, svom drugu iz austrougarske vojske, zadrao samo za sebe njegov pravi identitet, ne elei da ustake vlasti ine neprilike njegovoj porodici koja je ivela u Zagrebu. 178 Poto je, najpre, upoznao sagovornike sa sadrajem razgovora koje su ilas i on pre nedelju dana vodili u Zagrebu, Velebit je nemakim oficirima objasnio smisao svoje nove misije. U zabeleci koju je vodio nemaki obavetajni oficir, o tome stoji sledee: Nas dvojica (dr. Petrovi i Grujo Sokni) ovde smo kao kuriri da bi preneli odgovarajua nareenja naih rukovodilaca. Dr. Petrovi treba sad da krene u Zagreb, da bi otuda bio upuen u Slavoniju, a Grujo Sokni u 6. udarnu brigadu u istonu Bosnu. O izvrenju zadatka u pogledu Slavonije treba o nekim pojedinostima da se jo u Zagrebu pregovara. Grujo Sokni je dobio nareenje da 6. udarnu brigadu odvede preko pruge Sarajevo Viegrad dalje prema jugu, da bi se prikljuila glavnim snagama. Nareenja izriito sadre stroga uputstva da se prilikom ,povlaenja' ne priinjavaju nikakve tete, naroito na eleznici, mostovima ili drugim saobraajnim objektima. Kako e 6. udarna brigada da izvri taj mar, stvar je njenog komandanta, ali se nareenje moU razgovoru sa autorom, 24. 9. 1984, Velebit je objasnio zato je jo od dolaska u partizane, krajem marta 1942, imao pseudonim Petrovi. Nije eleo, kako kae, da vlasti u Zagrebu saznaju da se nalazi u partizanima, jer je strahovao za sudbinu svoje porodice. Stoga je, pre naputanja Zagreba, preko nekih svojih veza u Italiji, uspeo da njegovoj porodici bude upueno nekoliko razglednica, u kojima je javljao da se nalazi u Italiji i da je dobro. 183
178

ra izvriti. Sokni e kontrolisati izvrenje i zato e ostati kod brigade." Kao to se iz ove zabeleke vidi, Velebit je nemakom tabu dao tane podatke o svojoj i Soknievoj misiji. Izneo je i ono najhitnije to je sadravalo nareenje koje su Tito, Rankovi i ujovi uputili Isi Jovanoviu: da 6. istonobosansku udarnu brigadu uputi u sastav Operativne grupe, odnosno glavnih snaga." Odlazak te brigade iz istone Bosne znaio je, kako je Velebit uveravao nemake oficire, njeno povlaenje iz nemake okupacione zone, ime se Nemcima elelo staviti do znanja da partizanske snage nee izvoditi akcije protiv nemakih trupa i objekata. Nemcima je, meutim, bilo jasno da se ne radi o povlaenju te brigade, ve o ojaavanju grupacije glavnih partzianskih snaga, koja se probija ka Sandaku i Crnoj Gori, te su u zabeleci re povlaenje" stavili pod znake navoda. Velebit je jo pomenuo da za grupu koja operie kod Teslia (tamo se tada nalazila 2. krajika brigada 5. udarne divizije sa delovima 4. krajikog odreda prim. M. L.) za sad nema nikakvih nareenja" i da e se ,,o ovome u Zagrebu jo raspravljati." Govorei o planovima Vrhovnog taba, Velebit je ponovio ve vie puta isticanu nameru da glavne snage stignu u Sandak, gde bi se zadrale. Mi elimo" rekao je Velebit da se povuemo na odreeno podruje, i to prvenstveno na etniko podruje. U geografskom smislu to bi na zapadu mogla da bude Neretva, a na severu linija KonjicKalinovik Foa. Granica prema jugoistoku bi se mogla navesti (taniji prevod bi, verovatno, bio: naznaiti, odrediti prim. M. L.)." Velebit je govorio i o borbama sa etnicima koje su poslednjih dana voene u rejonu Kalinovika: etnike jedinice su potpuno razbijene, zarobljeno je Propagandno odeljenje njihove Vrhovne komande, a sam Draa Mihailovi je ,,umakao u poslednjem trenutku", vei broj etnika je pobegao a neki prilaze partizanima; etnike jedinice opremaju orujem, hranom i ostalom ratnom opremom Italijani, sa kojima Mihailovi odrava i radio-vezu. Velebit je jo naveo da se, prema izjavama zarobljenih etnika, u Mihailovievom tabu stalno nalaze dva italijanska oficira sa dva kurira (u italijanskim uniformama) i tri engleska oficira (u civilu).
184

Na pitanje nemakog oficira kako je mogue da se Srbi (kojih, po Velebitovoj izjavi, ima u partizanskim redovima 70%) bore protiv etnika", Velebit je odgovorio: Mi smo Srbe ubedili i oni su uvideli da ovde u zemlji prevlast Srba nije dobra. Oni su se sada uverili da svi narodi na ovoj teritoriji moraju da budu ravnopravni. Zato se u naim redovima meusobno slau i Hrvati i Srbi; ipak, kod njih postoje razlike uz pretpostavku ravnopravnosti ali samo verske". 179 U daljem razgovoru Velebit je govorio o jaini Narodnooslobodilake vojske, koja broji 5060.000 boraca i iji se broj, posle nemakih ofanziva, poveava. On je istakao da su gubici partizana za vreme nastupanja Nemaca bili neznatni". Posebno je govorio da su partizani vodili prave pomorske bitke" sa Italijanima, u kojima su zaplenili sedam brodova i savladali italijanske posade u tri luke u okolini Makarske. Na kraju je izrazio spremnost da bi Nemcima mogli predati fotografije zaplenjenih etnikih i italijanskih dokumenata, ukoliko bi od njih dobili aparat za fotokopiranje. Bilo je dogovoreno da sledeeg jutra, 1. aprila, Velebit odleti avionom za Zagreb, a da Sokni otputuje prema Vlasenici i ekoviima, gde e stupiti u vezu sa tabom 6. istonobosanske brigade i predati mu nareenje Vrhovnog taba koje je bilo adresovano na Isu Jovanovia. Pretpostavljalo se, kako je ve reeno, da se ta brigada, sa kojom Vrhovni tab nije imao veze, nalazi u Biru, u poznatom ustanikom podruju koje je neprekidno bilo u partizanskim rukama ili pod njihovom kontrolom. Sesta brigada se, meutim, nije nalazila u tom rejonu. U duhu nareenja Vrhovnog taba upuenog preko radio-stanice Slobodna Jugoslavija" da se uputi ka Igmanu, kako bi sadejstvovala s Operativnom grupom divizija u borbama na Neretvi, ona je, zajedno sa Grupom majevikih bataljona, krenula iz Sekovia 29. marta i, preko Javor-planine, Ponjerke, Milan-planine, stigla 31. marta u rejon sela Kalauzovia, Kostree i Vrhovina. Sledeeg dana, 1. aprila, prebacila se blie Sarajevu, u rejon sela evljanovia, Ivania i Srednjeg, odakle je trebalo da pokua da preko partijskog punkta
179

Arhiv VII, mikrofilm NAV-N-T-315, r. 2271, s. 14759. 185

u Sarajevu uspostavi vezu sa Vrhovnim tabom i dobije nareenje za dalji pokret i zadatak. 180 Tako se desilo da je kurir Vrhovnog taba, koji je 1. aprila izjutra krenuo iz Sarajeva motociklom u pratnji nemakog podoficira i vojnika, preko Sokoca i Han-Pijeska, u pravcu Vlasenice, u stvari otiao u pogrenom pravcu. On je istog dana stigao u Sekovie i Titovo, Rankovievo i ujovievo pismo za Isu Jovanovia predao Brani Saviu, politikom komesaru Biranskog NOP odreda. Pismo dakle, sticajem prilika, nije bilo urueno onima kojima je bilo namenjeno.

Velebitova poseta i Hercegovine

Glavnom tabu

Bosne

I plan o Velebitovom odlasku u Zagreb se poremetio. Kako su tog istog dana (31. marta) delovi 6. istoenobosanske brigade (koja se, kao to je reeno, niije nalazila u Biru, ve severoistono od Sarajeva, gde je stigla na putu za Igman, kamo je trebalo da se prebaci na osnovu ve zastarelog, dogaajima prevazienog, nareenja Vrhovnog taba) unitili u selu Srednjem pilanu koja je radila za Nemce i kod Stubline vodili borbu sa jednom nemakom jedinicom, to je iz taba 718. nemake divizije zatraeno od Velebita da ode u taj rejon i partizanskom tabu prenese nareenje da, u duhu direktiva koje ima od Vrhovnog taba, obustavi napade na nemake jedinice i privredne objekte. Velebit je prihvatio molbu Nemaca ,i 1. aprila izjutra krenuo je automobilom, u pratnji jednog nemakog oficira i vlasnika pilane, za Srednje. Njegovo putovanje je bdio rizino, jer nije znao gde e i na koga naii i da li e mu se verovati ukoliko sreno stigne do neke partizanske jedinice. Za razliku od ranijih prelazaka preko linije fronta", koji su bili dogovoreni i utanaeni, ovaj prelazak je nosio puno meizvesnosti. Iza sela Ljubine Velebit i njegovi pratioci su nastavili put peice po uskotranoj pruzi i posle nekoliko kilometara hoda zauli su pucnjavu. Kako se Velebit seca, na jednom proirenju doline naili su na grupu partizana
180 Petnaesta majevaka brigada", Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1979, str. 120.

186

kao im da imam poruku za njihovu komandu i traio da me dovedu do nje. Oni su zahtevali od nas da pourimo, jer su utvrdili da ih Nemci gone i prate u stopu. Posle kraeg mara u istoj dolini doli smo do jedne kue u kojoj je bio tab. Ja sam se predstavio drugovima koje nisam poznavao". Velebitov dolazak u selo Niie, u Stab 6. istoenobosanske brigade (sa kojim su se nalazili i sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za BiH Isa Jovanovi i lan tog Komiteta Ugljea Danilovi) zabeleio je u svom dnevniku zamenik politikog komesara 1. bataljona 6. brigade Dane Olbina. Pod 1. aprilom u dnevniku stoji sledee: Kada smo prelazili prugu kod spaljene orovia pilane. . . ugledasmo ovjeka koji nam se odozgo pribliavao. Bio je u plavom smuarskom odijelu, na kaketu je imao petokraku zvijezdu, nosio je naoare. Kada nam je priao na nekoliko koraka, nepoznati nas pozdravi pesnicom i ree ,Smrt faizmu'! (. . .) Ree nam da je delegat Vrhovnog taba Narodnooslobodilake vojske za razmjenu zarobljenika i da e sada stii dva ovjeka: jedan u njemakoj oficirskoj uniformi, a drugi u graanskom odijelu, koji nose bijelu zastavu. . . Delegat nam ree da treba da prenesemo nareenje Vrhovnog taba Stabu nae brigade, jer se veeras mora vratiti u Sarajevo, odakle e avionom u Zagreb. . . Umorni i znojni stigosmo u selo Niie. Delegat je ljut na nas. Nita za to. Mi smo izvrili svoju dunost, a drugovi iz Pokrajinskog komiteta i taba brigade neka ocijene da li je tano ono o emu ovaj ovjek govori." 181 U Stabu brigade Velebit je, razumljivo, bio primljen sa nepoverenjem, jer ga niko nije poznavao, a kod sebe nije imao nikakav dokument, punomo je ili pismo over eno peatom Vrhovnog taba. Nepoverenje je bilo tim vee jer ono to je preneo kao nareenje Vrhovnog taba bilo je gotovo nezamislivo: da brigada treba da krene u novom pravcu, preko (komunikacije SarajevoViegrad i stigne u Sandak i da, uz to, ne vri nikakve akcije protiv nemakih jedinica, niti diverzije na neprijateljske saobraajne i druge objekte! Ve181

Dane Olbina, Ratni dani", Sarajevo, 1972, str. 379. 187

lebitu je bilo potrebno dosta upornog objanjavanja i legitimisanja", dok su se Jovanovi, Danilovi i lanovi taba brigade uverili da je on zaista doao iz Vrhovnog taba. O Velebitovom dolasku u Stab 6. istoenobosanske brigade i o direktivama koje je, kao delegat Vrhovnog taba, preneo, Ugljea Danilovi je u svom dnevniku zapisao: 1. aprila 1943. Nii (. . .) Doao delegat Vrhovnog taba za razmjenu zarobljenika u pratnji dvojice Nijemaca jednog njemakog kapetana i jednog civila. On nam ispria stvari u koje u prvi mah nismo povjerovali. Poto nam je naveo mnoge detalje ime je potvrdio svoj identitet, povjerovali smo onome" to nam je ispriao. Radi se o jednoj bitnoj promjeni taktike, ali o tome u poslije pisati kad za to bude vrijeme. On nas je istovremeno izvjesilo o slijedeem: poao je kurir od Vrhovnog taba sa nareenjem za nas (re je o kuriru Gruji Sokniu i pismu koje su Tito, Rankovi i Zujovi uputili Isi Jovanoviu prim. M. L.). Kurir je poao jutros u 6 sati u pratnji dvojice Nijemaca motorom za Sekovie. Drug nam je ispriao ukratko sadraj nareenja. Sesta brigada treba da poe pravcem ajnia, prelazei Drinu izmeu Meee i Gorada, sa zadatkom da udari u bok (etnikih i italijanskih snaga prim. M. L.). Odmah je nareeno da se spremi jedna eta koja e rano u j u t r o krenuti za Sekovie koja e donijeti nareenje. Napominjem da je ovaj kurir iao ovim putem (na nemakom motociklu i u pratnji nemakih vojnika prim M. L.) tako to je iskoristio pregovore s Nijemcima za razmjenu zarobljenika. Jedna je eta odmah poslata za Kalauzovie za hvatanje veze sa Grupom udarnih bataljona (re je o bataljonima Majevikog odreda prim. M. L.). Njima je nareeno da obustave pokret koji im je dat po planu (re je o pokretu preko Igmana prim. M. L.). Zakazali smo da se sutra u 10 sati odri sastanak u Rakovoj Nozi. Drug sa Nijem188

cima odmah je krenuo nazad preko Srednjeg za Sarajevo. Data im je jedna eta za pratnju." 1 8 2 Velebitovog dolaska u Niie (stigao je jedan civil sa petokrakom zvijezdom na kapi") i objanjenja seaju se i neki lanovi taba brigade. Rudi Petovar i Milo Zeki su o tome napisali sledee: Velebit nam je podrobno izneo situaciju: (. . .) Sada je osnovni zadatak: razbiti preostale etnike formacije na Drini koje se jo dre posredstvom Italijana i na prostoriji KalinovikPljevljaCrna Gora stvoriti uslove za predah i odmor naim izmorenim divizijama, a posebno uslove za lijeenje veeg broja ranjenika i oboljelih od tifusa". 183 Objanjenja o bitnoj promjeni taktike", odnosno o pregovorima koji se vode sa Nemcima o privremenoj obustavi neprijateljstava, koja je Velebit dao, prihvaena su sa dosta rezerve. Njih Danilovi nije uneo u dnevnik. Zato to nije uinio, objasnio je u pismu koje je, kako stoji u Dedijerovoj knjizi Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita", uputio Dedijeru 15. novembra 1972. godine. 184 U njemu se o tome kae sledee: (. . .) U biljeci od 1. aprila nisam naveo jasno i odreeno to nam je to Velebit rekao, nego sam to kamuflirao reenicom: ,Radi se o jednoj bitnoj promjeni taktike'. Tako sam postupio iz razloga konspiracije, iz bojazni da mi ,Dnevnik' ne padne u ruke neprijatelju, ali tako sam postupio i iz drugog razloga, to jo nisam bio uvjeren da je tano ono to nam je Vlatko rekao. Iz svega bi se moglo izvesti zakljuak da je Vlatko zaista govorio neto u smislu primirja. A o emu se zapravo radilo, vidi se jasno i nedvosmisleno iz Titovih rijei koje sam zabiljeio odmah poslije razgovora". Nepoverenje Danilovia i ostalih istonobosanskih partijskih i vojnih rukovodilaca koji su prisustvovali razgovoru sa Velebitom nestalo je kada su, deset dana kasnije, od Tita (kod koga su, u selo Govzu, stigli 10. aprila) dobila objanjenje koje je Danilovi ovako zapisao:
182 Citirani izvod iz Danilovievog dnevnika objavljen je u Dedijerovim Prilozima...", str. 809. 183 R. Petovar i M. Zeki, Sesta istonobosanska i 15. majevaka brigada", Zbornik Neretva", knj. 1, 1965, str. 3256. 184 V. Dedijer, cit. delo, str. 810.

189

..Dao nam je (Tito prim. M. L.) pravilno tumaenje onoga to nam je Vlatko ispriao u Niiu. Tu se ne radi ni o kakvom primirju nego samo o obustavljanju napada na jednog neprijatelja dok se obraunamo sa drugim. etnici su za sada najopasniji neprijatelj s obzirom na sutranjicu. Naroito ako doe do iskrcavanja saveznika na Balkan kad ,jugoslovenska vlada' u Londonu moe pokuati da iskoristi situaciju da bi pobrala plodove nae borbe. Mi dosad nismo koristili taktiku koritenja suprotnosti neprijatelja, a to treba da se ini." 185 Iako su nareenje Vrhovnog taba o upuivanju istonobosanskih jedinica ka Sandaku primili sa izvesnom dozom sumnjiavosti, lanovi Pokrajinskog komiteta i Glavnog taba BiH, te tabova 6. istoenobosanske i 15. majevake brigade (koja je tih dana formirana od Grupe majevikih bataljona), odluili su da ga izvre. Najpre su upueni kuriri sa izvetajem za Vrhovni tab, koji se, kako ih je Velebit obavestio naiazio u selu Drae, izmeu Kalinovika i Foe. Obe brigade su odmah krenule, sa Romanije preko Glasinca i pribliile se komunikaciji SarajevoViegrad. Na sastanku, koji su G. aprila odrali lanovi Pokrajinskog komiteta i pomenutih tabova, odlueno je da se odustane od pokreta preko Drine prema ajniu, odnosno o prelasku reke izmeu Gorada i Ustiprae, jer je ocenjeno da za forsiranje tako velike reke nema tehnikih mogunosti, a nije se raspolagalo ni podacima o neprijateljskim snagama u tom rejonu. Doneta je, stoga, odluka da jedinice krenu ka Foi, gde e se spojiti sa Operativnom grupom Vrhovnog taba. 180 U meuvremenu je i Vrhovni tab doneo odluku da se istonobosanske jedinice prebace u rejon Foe, izmenivi svoju raniju odluku, onu od 29. marta, kojom je bilo predvieno da se prebace preko Drine u Sandak. Da bi ta nova odluka stigla to pre do njihovog taba, Tito je 7. aprila uputio Izvrnom komitetu Kominterne telegram u kome je zamolio da se preko Raddo-stanice Slobodna Jugoslavija" objavi sledea poruka za Isu Jovanovia i Ugljeu DanUovia, raunajui da oni sluaju emisije te Radio-stanice: ,,Ku185 166

Izvod u Arhivu VII (neregistrovano). Zbornik, tom IV, knj. 12, str. 355.

190

riri druga Ise i okalije (U. anilovia prim. M. L.) stigli u na Stab. Isa d ak ali ja takoe moraju sa svim svojim drugovima to prije doi k nama ovim istim putem, (kojim su stigli kuriri prim. M. L.), a ne kako smo ranije odredili".187 U toku noi izmeu 6. i 7. aprila istonobosanske jedinice su kod sela Sudia i Varoita prele nabujalu Prau i na Hranjenu zarobile domobransku posadu od 24 vojnika i dva oficira. U meuvremenu je drumom iz pravca Sarajeva naila nemaka motorizovana kolona na koju je izvren napad: unitena su 4 kamiona i 3 motocikla, ubijena su dva i ranjena dva vojnika, a zarobljeni jedan oficir i sedam vojnika. Oficir je protestovao zbog tog napada partizana, tvrdei da izmeu njih i partizana postoji primirje. 188 Igrom sluaja bio je to onaj isti oficir koji je bio u tabu 717. nemake divizije u Gornjem Vakufu kada je delegacija Vrhovnog taba tamo vodila razgovore i koji je 14. marta estitao lino Koi Popoviu roendan. On se. kako se Popovi sea, pozivao na brigadira Popovia" i traio da bude njemu priveden. Njegovom zahtevu je udovoljeno, te su on i ostali zarobljenici bili puteni. Napad na ovu kolonu pripadnika Feldandarmerije dz sastava 717. divizije, koja se upravo tih dana prebacivala na prostor SarajevoViegrad, izvrile su jedinice kojima oigledno nije bilo preneto nareenje da se Nemci ne napadaju. Posle ovog sukoba sa nemakom kolonom, istonobosanske jedinice su nastavile pokret ka Drini, koju su, upravo tada, kod Ustikoline forsirale jedinice 1. proleterske divizije. Tu su se, u blizini Ustikoline, 6. istonobosanska i 15. majevieka brigada spojile sa Operativnom grupom Vrhovnog taba. Istonobosanski rukovodioci (Isa Jovanovi, Ugljea Danilovi i lanovi tabova obe brigade ukupno ih je bilo desetorica) stigli su 10. aprila u selo Govzu, u Vrhovni tab. Tu i m se prikljuio i Avdo Humo, koji je jo poetkom marta stigao iz istone Bosne u Vrhovni tab. 189 Kako je Tito trenutno bio odsutan, primili su ih Rankovi i Zujovi. ObaJ. B. Tito, Sabrana djela. knj. 14, str. 228. ..Petnaesta majevaka brigada", str. 1213, 149, 173, 176; R. Petovar i S. Triki, Sesta proleterska istonobosanska brigada", Beograd, 1982, str. 264; Zbornik, tom IV, knj. 12, dok. br. 162, str. 3556. 189 A. Humo, Moja generacija", Sarajevo, 1984, str. 817.
188 187

191

vetavajui o njihovom dolasku, zamenik naelnika Vrhovnog taba Velimir Terzi je Titu napisao sledee: Stigli su drugovi (Iso) iz VI i Majevike brigade. Njihove brigade ovde jake su po 600 boraca jer su ostavile po jedan bataljon na svom terenu. Dobro su odeveni, prilino naoruani i zdravi veinom omladina. Drug Vlatko je bio prinuen da na molbu Nemaca intervenie, zbog napada ovih brigada na neka nemaka uporita pilane, koje su nai zapalili i unitili. Izgleda da su se vabe bili dobro uplaili im su angaovali Vlatka da intervenie. Zaista Vlatko je bio doao sa jednim nemakim oficirom u Stab VI brigade i sa drugovima razjasnio te nae odnose i objasnio situaciju. O tome e vam drug Iso detaljno referisati." 190 Poto se predvee vratio sa poloaja, Tito je primio istonobosanske rukovodioce. O tom susretu je nekoliko dana kasnije, 16. aprila, Danilovi zapisao u svom dnevniku (pored dela koji smo ve citirali, a koji se odnosi na tumaenje bitne promene taktike", o emu im je Velebit u Niiu govorio): Desetog ov. mj. stigli smo konano do Vrhovnog taba. .. U Vrhovni tab nas je stigla cijela ekipa. Bili smo ja, Iso i tabovi obje brigade. Poslije podne smo proveli kod drugova Marka i Crnog (Rankovia i Zujovia prim. M. L.), a navee smo bili kod Starog (Tita prim. M. L.). Na izvjetaj je bio kratak i vie u formi razgovora, jer je pismeni izvjetaj stigao prije nas. Na vojniki rad je odobren i nije nam se nita zamjerilo. Stari nam je samo primjetio u pogledu naeg nedolaska na Igman. Raspitivao se za stanje i prilike na naem dosadanjem terenu. Dao nam je pravilno tumaenje onoga to nam je Vlatko ispriao u Nidu... Za akciju naih jedinica na Hranjenu rekao je da je sasvim pravilna. Ovo posljednje naroito nas je golicalo i strahovali smo da nismo napravili greku. Stari nam je rekao da e Bosanski korpus prebaciti dvije brigade na teren istone Bosne. Ove dvije brigade, Sesta i Majevika, privremeno e vriti obezbjedenje
180

Arhiv VII, k. 9A, reg. br. 482.

192

slobodne teritorije, a poslije e ii u ofanzivne operacije." Tito je, dakle, odobrio napad koji su istonobosanske jedinice izvrile dva dana ranije na nemaku kolonu na Hranjenu. Bilo je to sasvim razumljivo: nareenje o nepreduzimanju akcija protiv nemakih jedinica, koje im je Velebit preneo deset dana ranije, bilo je ve prevazieno. Operativna grupa je uspeno izvrila glavni zadatak: forsiranjem Neretve i prodorom u severnu Hercegovinu i jugoistonu Bosnu, te daljim nastupanjem preko Drine i Pive ka Sandaku i Cmoj Gori, razbila je glavne etnike snage i izala iz teke situacije u kojoj se krajem februara i prvih dana marta nala u Prozorskoj kotlini i u dolinama Rame i Neretve. Vie nije bilo razloga za taktiziranje", za nastavljanje sa pokuajima da se Nemci neutraliziraju", jer su bile prebroene sve one opasnosti i tekoe zbog kojih se Vrhovni tab i bio odluio da stupi u pregovore sa Nemcima. Borbe sa Nemcima, koje se u stvari i nisu prekidale, nastavljale su se, a ubrzo e, ve sredinom narednog meseca, dostii takve razmere i toliku estinu kakve dotad nisu imale. Tako se Velebitova misija u istonoj Bosni, iako neplanirana, zavrila uspeno. Zahvaljujui njoj, u sastav Operativne grupe Vrhovnog taba, ve dosta iznurene, stigle su dve istonobosanske brigade, sastavljene od prekaljenog ljudstva, ime je ta grupa bila znatno ojaana.

Velebitov trei boravak u Zagrebu i njegova misija u Slavoniji


Nakon uspeno obavljenog zadatka u selu Niii, gde je Pokrajinskom komitetu KPJ za BiH i Stabu 6. istonobosanske brigade preneo Titovo nareenje o upuivanju 6. d Majevike brigade u sastav Operativne grupe, Velebit se istog dana, 1. aprila uvee, vratio u Sarajevo, odakle je narednog dana otputovao za Zagreb. U Zagrebu se Velebit zadrao nekoliko dana. Ovoga puta kako se sea nije bio smeten u seditu nemake Feldkomandature u Gajevoj ulici, ve u hotelu Central",
193

blizu eleznike stanice. Za vreme relativno dugog zadravanja u Zagrebu (sedam ili osam dana) kontaktirao je samo sa inenjerom Otom i nekolicinom nemakih oficira. Traio je da se razmena zarobljenika nastavi i da Nemci izrue obeanih 20 uhapenih pripadnika NOP-a, koje su ostali duni" za osloboene nemake vojnike i privredne strunjake. Obnovio je i zahtev za osloboenje Herte Haas. Nije, razumljivo, rekao da je re o Titovoj supruzi. Od Nemaca je dobio uveravanja da e uiniti sve to je u njihovoj moi, mada im ustake vlasti ine smetnje u pronalaenju i izruenju traenih lica. Velebit je obavestio nemake predstavnike da se Vrhovni tab saglasio sa njihovim zahtevima da se obustave napadi partizanskih jedinica i diverzanata na elezniku prugu ZagrebBeograd i da je on dobio ovlaenje da takvo nareenje prenese partizanskom tabu u Slavoniji. Uostalom, on je o tome ve dao obavetenja i u Stabu 718. divizije u Sarajevu, gde se zadrao na putu za Zagreb, i bio je siguran da su ona bila prenota generalu Horstenauu. Ujedno je rekao da e lizdejstvovati oslobaanje nemakih zarobljenika, ukoliko se oni budu nalazili u partizanskom zarobljenitvu. Nemcima je i te kako bilo stalo do toga da slavonski partizani prekinu dejstva na toj vanoj saobraajnici, te su omoguili Velebitu da doe do partizanskih jedinica u rejonu Psunja*. Snabdeven nemakim vojnim ispravama u pratnji inenjera Ota i jednog podoficira, Velebit je 9. aprila preveen automobilom do Pakraca, gde je dobio obavetenje da se nedaleko, u pravcu Buja, vode borbe sa partizanima. Sa svojim pratiocima, produio je put prema poloaju koji su drale jedinice domobranskog 4. gorskog zdruga. Komandant, zdruga, kako se Velebit sea, nije hteo da mu pomogne da se povee sa partizanskim jedinicama, jer je bio gnevan to je njegova jedinica prethodne noi pretrpela velike gubitke. Radilo se o borbama koje su jedinice 12. i 17. slavonske brigade 4. slavonske divizije NOVJ vodile 8. aprila kod Buja sa domobranskim zdrugom, nanevi mu gubitke od 42 mrtva i 60 ranjenih domobrana. Na intervenciju nemakih pratilaca, domobranski oficir je pristao da se po jednom seljaku, taocu, uputi partizanskoj komandi pismo kojim bi se trailo da se utanai vreme i mesto gde bi se delegat Vrhovnog taba povezao sa partizanima. Velebit je napisao pismo i, u oekivanju odgovora, vratio se u Pakrac.
194

Naredna tri dana odgovor nije stizao i postojala je opravdana sumnja da Velebitovo pismo nije ni bilo urueno partizanskom tabu. Poto je morao da obavi dobijeni zadatak, Velebit je 13. aprila krenuo sam automobilom prema Buju. Od mesta gde su se nalazili prednji domobranski poloaji nastavio je put peice i ubrzo je naiao na partizansku patrolu koja ga je, posle dueg peaenja, dovela u Stab 3. operativne zone Hrvatske. U Stabu zone (komandant Vinko Anti, politiki komesar Duko Brki) Velebita, koji se predstavio kao Vladimir Petrovi, niko nije poznavao, tako da su ga, razumljivo, primili sa nepoverenjem. On ih je uveravao da je delegat Vrhovnog taba i da Stabu zone nosi vanu poruku i nareenje Vrhovnog taba. Prema Velebitovom seanju, on se pozivao na Marjana Stilinovia, sa kojim je u toku protekle godine bio u Vrhovnom tabu. Kada je Stilmovi doao u Stab, potvrdio je da poznaje Vlatka i da ga treba primiti sa poverenjem. Velebit se pozivao i na Radojicu Nenezia, koji se do avgusta 1942. godine, kada je bio upuen u Slavoniju, nalazio pri Vrhovnom tabu i poznavao Velebita (samo kao Vlatka). Velebit je lanovima taba objasnio svoju misiju i preneo im poruku Vrhovnog taba. Poruka se sastojala u tome" sea se on svog izlaganja ,,da smo zapoeli pregovore oko razmene zarobljenika, kao i za privremeno obustavljanje ofanzivnih akcija protiv nemakih trupa, a naroito protiv glavne komunikacije ZagrebBeograd. Zamolio sam drugove da mi predaju zarobljenike, ukoliko ih imaju, i da se pridravaju uputstava koja sam im preneo. Rekao sam im takoe da e im daljnje direktive biti saoptene preko Radio-stanice , Slobodna Jugoslavija'." tab 3. operativne zone Hrvatske je odmah pristupio izvrenju nareenja Vrhovnog taba, obavestivi o tome potinjene tabove. Jo istog dana, 13. aprila, Stab 4. divizije je o dolasku delegata Vrhovnog taba obavestio tabove 12, 16, 17. i 18. brigade sledeim dopisom: U povjerenju vam saoptavamo da je ovdje jedan drug iz Vrhovnog taba koji je donio osobite direktive za daljnji rad nae Divizije. To je drug Vlatko koji pozna druga Radojicu (Nenezia, komandanta 17. brigade prim. M. L.), a sigurno i ovaj njega. Ovo treba da ostane u najveoj konspiraciji, tapska tajna". 191
101

Arhiv VII, k. 907, reg. br. 11/2. 195

Sledeeg dana Stab 4. divizije je tabovima svojih brigada uputio nareenje u kojem je pod takom 5. stajalo sledee: Odmah po prijemu ovog nareenja treba da sve brigade povuku sve svoje diverzantske grupe u sastav svojih brigada i da im smjesta narede da od danas ne vre diverzije na prugama, a osobito ne na pruzi BeogradZagreb. Isto tako svi tabovi brigada koji imaju najblie veze sa drugim raznim diverzantskim grupama van njihove brigade treba da te grupe upoznaju s ovim nareenjem koje bazira na nareenju Vrhovnog taba." 192 Da bi se istakao znaaj ovog nareenja, ovaj deo teksta (taka 5), za razliku od ostalog, bio je otkucan velikim slovima. Istog dana je upueno nareenje i tabovima 1. i 2. odreda da narede svim svojim diverzantima da do daljnjeg ne vre nikakve diverzije na prugama, odnosno vlakovima", uz napomenu da e objanjenje dobiti naknadno preko politikog komesara", a da se za sada preduzimaju samo akcije ekonomskog karaktera i vri ira mobilizacija novih boraca. U nareenju je posebno naglaeno da se zabranjuje likvidacija nemakih zarobljenika i pripadnika nemake narodne skupine (tzv. kulturbundovaca") i da se isti moraju upuivati u komande podruja, poto postoji mogunost zamjene za nae drugove". 193 Nareenje Vrhovnog taba bilo je u Slavoniji snrovedeno u ivot, o emu je Stab 4. divizije u svom 20-todnevnom operativnom izvetaju (za vreme od 16. aprila do 5. maja) obavestio Glavni tab Hrvatske. U delu izvetaja u kome se govori o radu naih jedinica u opim crtama" stajalo je: Poslije 16. IV nae jedinice nisu imale nikakvih akcija. Ovo je u vezi s razgovorima koje smo imali s drugom Vlatkom koji je doao iz Vrhovnog taba". 194 O dolasku delegata Vrhovnog taba i o direktivama za obustavljanje vojnih akcija na eleznikoj pruzi Zagreb
Isto, reg. br. 12/2. Historijski institut Slavonije: Graa za Historiju NOP-a u Slavoniji, knj. 5, Slavonski Brod, 1966, str. 90. 104 Arhiv VII, k. 907, reg. br. 464. 196
192 193

Beograd, koje je on izdao u ime Vrhovnog taba, tab 3. operativne zone je u svom pismu od 19. aprila obavestio Glavni tab Hrvatske, traei hitno obavetenje". Nazad est dana", pisao je politiki komesar zone (komandant zone je bio odsutan, jer je ve bio otiao u Glavni tab na referisanje), doao je delegat od Vrhovnog taba, drug Vladimir Petrovi Vlatko, koji nam je dao neke direktive od strane Vrhovnog taba a koje e Vam iznijeti drug komandant, pa Vas molimo da nas o tome hitno obavijestite". 195 U drugom izvetaju tab zone je izvestio da smo za sada prestali sa napadima i ienjem iz razloga koji ete vidjeti iz posebnog izvjetaja". I Oblasni komitet KP Hrvatske za Slavoniju je smatrao za potrebno da upozna Centralni komitet KP Hrvatske o ovom dogaaju. Kod nas je bio drug Velebit (samo se u ovom dokumentu spominje pravo prezime, to navodi na zakljuak da je Stilinovi odao" pravo prezime samo Oblasnom komitetu prim. M. L.) i dao nam je neke direktive za koje mislimo da ih vi poznate". 196 Obavetenje o misiji delegata Vrhovnog taba u Slavoniji stiglo je u Glavni tab Hrvatske sa znatnim zakanjenjem, prvih dana maja. Neizvesno je od koga je najpre dobij eno: od komandanta zone ili iz pisma politikog komesara zone. Vesti o nareenju Vrhovnog taba da se obustave napadi na nemake komunikacije primljene su i u Glavnom tabu Hrvatske sa dosta nepoverenja i sumnjiavosti, tim vie to linost navodnog delegata Vrhovnog taba pod imenom Vladimira Petrovia nikome nije bila poznata. Stoga je odlueno da se od Vrhovnog taba zatrai objanjenje. U telegramu koji je 5. maja iz Glavnog taba Hrvatske upuen Vrhovnom tabu stajalo je sledee: Dana 13. aprila doao u tab nae 3. operativne zone neki Vladimir Petrovi, navodno Va delegat. On (je) odredio da (se) privremeno prestane s ofanzivnim akcijama i to vrijeme upotrebi za odmor. Zabranio (je) diverzije na prugama i napade na uporita. Divizija (je) trebala krenuti u istonu Bosnu prema navodno datim nareenjima preko ,Slobodne Jugoslavije'. Mo195 Historijski institut Slavonije, k. 6-1, reg. br. 111; 121. 106 Isto, str. 140.

citirano, str. 132; Arhiv VII,

197

limo izvestite o pravom stanju stvari, a ukoliko ne odgovara istini hitno javite preko ,Slobodne Jugoslavije' Stabu operativne zone da niste nikog slali i to treba da rade.. ,"197 Tri dana kasnije, 8. maja, Glavni tab Hrvatske je ponovo od Vrhovnog taba traio obavetenje o Petroviu", kako bi mogao izvestiti Stab 3. operativne zone da li je zaista re o delegatu Vrhovnog taba. 198 Cim je dobio prvi telegram, Tito je 7. maja iz sela Donje Kruevo, na Pivi, odgovorio Glavnom tabu Hrvatske, potvrdivi da je u Slavoniji zaista boravio delegat Vrhovnog taba i da je slavonskom tabu preneo njegova nareenja. Tekst Titovog telegrama je glasio: Petrovi zaista bio u Slavoniji za vrijeme razmjene zarobljenika u vrijeme velikih bojeva kod Konjica i Kalinovika. Napad na prugu bilo rijeno privremeno obustaviti u sluaju prebacivanja Slavonske divizije u Bosnu u vezi sa njemako-ustakom, ofanzivom u Slavoniji (odnosi se na ofanzivu 'Braun' koju su nemake i ustake trupe izvodile od 20. marta do 7. aprila 1943. u cilju unitenja 4. slavonske divizije prim. M. L.) ili zbog vojnih potreba u Bosni. On ugovorio znake sa drugovima u Stabu 3. operativne zone preko 'Slobodne Jugoslavije'. Akcije na prugu moraju se svim silama nastaviti i o tome emo odmah izdati nareenje preko 'Slobodne Jugoslavije'... Glavna bitka se vodi sada ovdje radi unitenja Draine vojske. . ."199

Velebitov

povratak u

Vrhovni

tab

U Stabu 3. operativne zone Hrvatske Velebit se nije dugo zadrao. Ve 14 aprila, drugog dana boravka, upuen je sa kurirom u Stab 17. slavonske brigade da bi preuzeo zarobljenog nemakog lekara Folksdojera. U tabu se
197 198 199

Arhiv VII, k. 6-1, reg. br. 11/1. Arhiv VII, k. 6-1, reg. br. 12/1. Josip Broz Tito, Sabrana djela, tom 15, str. 84.

198

Velebit susreo sa komandantom brigade Radojicom Neneziem, koga je poznavao, dok se Nenezd pre upuivanja u Slavoniju avgusta 1941, nalazio u Prateoj eti Vrhovnog taba. Sa nemakim lekarem Velebit je tek narednog dana stigao u Pakrac, poto je prethodnu no proveo u jednoj naputenoj tali, a zatim se, bez smetnji, vratio u Zagreb. U Zagrebu, u kome se zadrao jo tri-etiri dana, Velebit je bio primljen od generala Horstenaua, koga je upoznao sa rezultatom svoje misije u Slavoniji i porukama koje je preneo tamonjem partizanskom tabu. Ne sea se, kako kae, da li su tom prilikom vodili jo kakve razgovore. Sigurno je, meutim, da je bilo rei o razmeni zarobljenika, odnosno o oslobaanju nekolicine uhapenih pripadnika NOP-a koje su Nemci bili duni da izrue partizanima. Za vreme Velebitovog odsustvovanja iz Zagreba Nemci su saznali da se u ustakom zatvoru u Petrinjskoj ulici nalazi traena Herta Haas, preuzeli je i doveli u svoju Feldkomaindamturu, gde se srela sa Velebitom. Tog susreta se Velebit ovako sea: Na hodniku nemake Feldkomandature sreo sam drugaricu Hertu koja nije htela da sa mnom razgovara kad sam joj se pribliio. Ona nije mogla da shvati kako se ja slobodno kreem sa Nemcima i mislila je da sam je izdao i da je moj posao da je identificiram. Kotalo me je dosta napora da joj objasnim pravo stanje stvari. Bila je vrlo slaba i iscrpljena. U zatvoru je pokuala da izvri samoubistvo sekui vene na rukama." Sa Hertom Haas i Hansom Otom Velebit je 19. aprila krenuo vozom iz Zagreba za Sarajevo. Noili su u Slavonskom Brodu, a sutradan su produili putovanje i stigli u Sarajevo, gde su njih dvoje bili smeteni u kasarni Feldkomandature. Trebalo je da tu, prema dogovoru, nemake vlasti predaju Velebitu izvestan broj zatvorenika koje su ostali duni u razmeni izvrenoj prethodnog meseca. Do toga, meutim, nije dolo, jer su se, navodno, kako se Herta Haas sea, drugovi razboleli od tifusa". 200 Dogovaranje oko ove naknadne razmene bilo je razlog to se Velebit za200

Izjava Herte Haas (kod autora). 199

drao u Sarajevu puna tri dana. To je vreme iskoristio da nabavi neki sanitetski materijal. Ne sea se, kako kae, da je nabavio vakcinu protiv tifusa, ali je zato u jednoj apoteci, ijeg je vlasnika poznavao, kupio sve termometre koje je ovaj imao u skladitu. Tek 23. aprila krenuli su kamionom, na kome je bila istaknuta bela zastava, preko Trnova ka partizanskoj teritoriji. Na prevoju Rogoj, oko 10 km juno od Trnova, na kamion su pripucali partizani i nakon Velebitove intervencije i objanjenja prekinuli su vatru i prihvatili njega i Haasovu. Pre opratanja od inenjera Ota, sa kojim je ve vie od mesec dana bio u kontaktu i vodio razgovore, Velebit se sa njim dogovorio da e mu preko nemake komande u Trnovu dostaviti na pregled" etniki propagandni matrijal zaplenjen prilikom zarobljavanja Propagandnog odeljenja etnike Vrhovne komande u borbama za Kalinovik pre mesec dana. Bilo je rei, kako stoji u Otovoj zabeleci koju je napisao za nemakog poslanika u Zagrebu Kaea, i o utanaavanju konanog razgovora sa Titom". 201 Nastavljajui put peice, Velebit i Herta Haas su u toku prepodneva stigli u Govzu, selo izmeu Kalinovika i Foe, u kojem se nalazio Vrhovni tab. Bili su odmah primljeni kod Tita, kome je Velebit podneo izveaj ,,o izvrenim zadacima kao i o razgovorima koje je vodio sa generalom Gleise-om i drugim nemakim oficirima". O misiji koju je, sticajem prilika, Velebit obavio u istonoj Bosni, Tito je ve bio obaveten od Ise Jovanovia i Ugljene Danilovia, koji su sa 6. istonobosanskom i Majevikom brigadom stigli u Vrhovni tab pre 13 dana. Velebit ga je zato podrobnije upoznao sa svojim boravkom u tabu 3. operativne zone Hrvatske u Slavoniji i o razgovorima koje je vodio u Sarajevu u tabu 718. nemake divizije i u Zagrebu sa generalom Horstenauom i drugim nemakim oficirima. Velebit je obavestio Tita i o razmetaju i kretanjima neprijateljskih jedinica koliko je to mogao ustanoviti. Posebno su bile zanimljive vesti o veim transportima vojske i tenkova eleznikom prugom ZagrebBrodBeograd. Prema saznanjima do kojih je doao, nemake trupe
201

Arhiv VII, mikrofilm London, br. 588976.

200

su prevoene prema Turskoj i Siriji, navodno, u vei s predstojeom ofanzivom na Kavkazu. Radilo se, u stvari, 0 prebacivanju nemakih trupa za Grku i severnu Afriku. U telegramu od 25. aprila Tito je o tome obavestio Moskvu, napomenuvi da je te podatke doneo na provereni drug koji je ovih dana putovao eleznikom prugom ZagrebBrod". 202 Mada su svi dotadanji razgovori koje su sa nemakim predstavnicima vodili delegati Vrhovnog taba naj pre njih trojica u Gornjem Vakufu, a zatim, dvojica u Sarajevu i Zagrebu i, konano, sam Velebit, takoe u Sarajevu 1 Zagrebu imali kao rezultat samo razmenu zarobljenika i izvesne ustupke partizanske strane (obustava dejstva na eleznikoj pruzi ZagrebBeograd, koja je kratko trajala) i obeanje nemake strane da e se o predlozima Vrhovnog taba o obostranoj obustavi neprijateljstava razmiljati", trebalo je, kako je Tito zakljuio, nastaviti sa odravanjem kontakata i sa daljim razgovorima, pre svega o razmeni zarobljenika. Prolo je ve vie od mesec dana kako su nemake trupe, poto su izbile na Neretvu, obustavile svoja dejstva, prekinuvi kontakt sa Operativnom grupom divizija i ne ispoljavajui nameru da nastave ofanzivu na levoj obali Neretve. Na takav razvoj dogaaja, koji je znatno olakao poloaj Operativne grupe, omoguivi joj nesmetana dejstva protiv etnikih snaga, mogli su uticati, kako je Tito raunao, ne proniknuvi u prave razloge prestanka nemake ofanzive, i pregovori koje su delegati Vrhovnog taba vodili sa nemakim komandama. Ta neutralizacija Nemaca od etnika i Italij ana", kako je Tito u pismu Stabu 1. bosanskog korpusa od 30. marta nazvao prestanak nemake ofanzive u dolini Neretve, pripisana je upravo tim pregovorima, koje je, ukoliko za njih postoje iole kakvi izgledi, trebalo nastaviti. Tito je, stoga, naredio da se oslobode nemaki vojnici koje su 7. aprila zarobili borci istonobosanskih jedinica, 203 a pristao je i da se sastane sa inenjerom Otom, sa kojim se ve jednom sastao prolog leta u Glamou. O tome je, kako je Ot pisao u pomenutoj zabeleci za poslanika Kaea, Velebit uputio pismo Otu u
202 203

J. B. Tito, Sabrana djela, tom 15, str. 54. Arhiv, VII, k. 706, reg. br. 3/15. 201

kome je javljao da bi se taj razgovor mogao odrati 10. maja negde izmeu Kalinovika i Foe, zamolivi ga da do tog termina dovede ostale zarobljenike za razmenu". Ot je primio jo dva pisma jedno za Horstenaua, a drugo za Kaea, u kome je bilo rei o pregovorima za razmenu 104 zarobljenih domobrana, kojima se nemake strane treba da rukovodi Ot. ,,Kad sam primio to pismo", zapisao je Ot, pokuao sam da preko Gorada uspostavim vezu s partizanima koji su tada ve obrazovali mostobran juno od Foe, to mi nije uspelo zbog etnika koji su tu krstarili. Zato je morao da izostane razgovor sa Titom, odnosno preuzimanje propagandnog materijala (etnikog orim. M. L.)". Uostalom, vie to nij e imalo nikakvog smisla, i er je za koji dan otpoela nova, jo ea, neprijateljska ofanziva. Jake okupatorske i kvislinke snage (etiri nemake i tri italijanske divizije, jedna nemako-bugarska borbena grupa jaine divizije, jedna domobranska brigada i jedan nemaki puk za specijalnu upotrebu) peduzee sredinom maja, uz snanu podrku avijacije, koncentrian napad na Operativnu grupu divizija NOVJ koja se, na svom strategijskom nastupanju na istok, ka Srbiji, Kosovu i Makedoniji, bila zadrala u severnim oblastima Crne Gore i u zapadnom Sandaku. I sve raunice, pretpostavke i iluzije o neutralizaciji" Nemaca, ukoliko su jo i postojale, bile su rasprene.

202

SMISAO I ZNAAJ MARTOVSKIH PREGOVORA

Pregovori koje su marta 1943. delegati Vrhovnog taba NOVJ vodili u komandama nemakih operativnih jedinica u Gornjem Vakufu i u Sarajevu (u tabovima 717. i 718. peadijske divizije) i u Zagrebu u tabu Nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj bili su nastavak dotad voenih pregovora o razmeni zarobljenika. I pre i posle njih, voeni su na raznim nivoima i u raznim krajevima zemlje pregovori dveju zaraenih strana, partizanske i okupatorske, o razmeni ratnih zarobljenika. Bila je to, dakle, uobiajena praksa, poznata i primenjivana otkako postoje ratovi. Pa, ipak, ovi, martovski pregovori imaju posebno obeleje po kojima se donekle razlikuju od ostalih pregovora koji su u toku rata voeni izmeu partizanskih i okupatorskih predstavnika. Oni su, pre svega, odrani u izuzetnim, za partizansku stranu neobino tekim, uslovima, kada je Vrhovni tab bio spreman da po cenu privremenih ustupaka trai mogunosti za spasavanje vie hiljada ranjenika i bolesnika, kojima je, zbog trenutno nepovoljnog razvoja situacije u velikoj bici na Neretvi, zapretilo unitenje. Mi smo preduzimali sve to je bilo mogue da zatitimo ranjenike", rekao je Tito, seajui se tih dana. 204 Ta okolnost je, to se namera partizanske strane tie, tim pregovorima davala duboko humani karakter i znaaj. Vrhovni tab je pokuao da pregovore o razmeni zarobljenika iskoristi za eventualno reavanje i drugih, veoma znaajnih pitanja: prvo, da zatrai od Nemaca da i formalno priznaju da je Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, sa ko204

J. B. Tito, Vojna djela, knj. 4, str. 73. 203

jam su oni u pravom ratu ve vie od godinu i po dana, u pravom smislu zaraena strana, te da se u ratovanju s njom imaju pridravati odredaba meunarodnog ratnog prava i enevskih konvencija o postupanju sa ratnih zarobljenicima, ranjenicima i bolesnicima (donetih 1929. godine), ega se partizanska strana dosledno pridravala i, drugo, da ponudom privremene obustave neprijateljstava pokua da neutralizuje Nemce", da ratnim lukavstvom olaka teku situaciju u kojoj se u dolini Neretve nala Operativna grupa divizija sa velikim brojem ranjenika i tako dobije u vremenu, kako bi se stvorili povoljniji uslovi za proboj preko Neretve i razbijanje glavne grupacije etnika. U situaciji kada se oekivalo iskrcavanje angloamerikih ftrupa na Balkan, etnici su, kao vojska u otadbini", kao regularna" vojska Kraljevine Jugoslavije pod komandom vojnog ministra njene legalne vlade koja je uivala pomo vlada zapadnih saveznikih zemalja, postali glavni neprijatelj narodnooslobodilakog pokreta, kome e invazione snage u to nije bilo sumnje pruiti punu vojnu i politiku podrku u borbi protiv NOP-a i njegove oruane sile. Insistiranje Vrhovnog taba na tome da se Narodnooslobodilakoj vojsci Jugoslavije prizna status zaraene strane bilo je motivisano eljom da se poseban, privilegovan poloaj u sluajevima ranjavanja i zarobljavanja, koji meunarodno ratno pravo priznaje samo pripadnicima redovnih oruanih snaga, prizna i pripadnicima Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, jer ta vojska, budui da uestvuje u oruanom sukobu meunarodnog karaktera i da poseduje svojstva regularne armije i oslanja se na vlast na odreenoj teritoriji, ima svojstva punovanog subjekta meunarodnog ratnog prava. Predloi Vrhovnog taba o privremenoj obustavi neprijateljstva bili su samo manevar, sraunat na olakanje teke situacije u kojoj se nala Operativna grupa sa vie hiljada ranjenika i stvaranje povoljnijih operativnih uslova za njeno izvlaenje iz okruenja i prodor na istok. Nikakav drugi smisao nije taj predlog imao. Jo na prvim razgovorima 11. marta u Gornjem Vakufu delegacija Vrhovnog taba je, kako je i zabeleeno u zapisniku, nemakoj strani izriito stavila do znanja da predlog za sklapanje primirja nipoto ne treba shvatiti kao nekakav predlog za kapitula204

ciju, jer Narodnooslobodilaka vojska nee nikada, ni pod kojim uslovima, to uiniti. Ona je neunitiva, uiva podrku naroda i dovoljno je snana da odoli svim neprijateljskim ofanzivama i da se iz svake, i najtee situacije izvue, to je pokazala u svim dotadanjim ofanzivama iz kojih je izlazila jaa; njeni su borci nepokolebljivi, spremni su da umru" i da izdre sva liavanja. I bez tog uveravanja Nemcima je bilo i te kako jasno da e se partizani bori/ti do kraja, ako treba do poslednjeg, i da su nepokolebljivo uvereni u pravednost svoje borbe i u svoju pobedu. Nemci su, kako se iz prepiske njihovih vojnih i diplomatskih predstavnika iz Zagreba i Berlina vidi, prozreli prave namere partizanskog Vrhovnog taba i smisao njegovog predloga o obustavi neprijateljstava". S Titom dolaze u obzir samo pregovori o polaganju oruja i predaji", bio je odgovor Berlina na vest o predlozima partizanske delegacije, sa ime se saglasio i nemaki poslanik u Zagrebu, istakavi ipak da se ,,s bezuslovnom kapitulacijom Tita i njegovih partizana ne moe raunati". O apsurdnosti i pomisli o predaji Tito je rekao ono to bi rekao i svaki borac Narodnooslobodilake vojske: Nae jedinice, sve nae borce proimao je duh najvee vrstine i rijeenosti da poto-poto pobijedimo. Svatko drugi bi se predao. Nijedna vojska ne bi nastavila dalje ratovanje. A kod nas nije bilo nikakvog dezerterstva. Postojala je vjera da emo izai iz tih tekoa.. . Nai borci zbijeni oko nae Partije i Vrhovnog taba znali su da e sve tekoe biti savladane; imali su jasnu perspektivu. Svjesni ciljeva nae oruane borbe, uvijek su bili spremni da pobijede i u situaciji koja je na izgled bila bezizlazna". 205 Predloi Vrhovnog taba da se pregovara o priznanju NOVJ kao zaraene strane i o privremenoj obustavi vojnih dejstava nisu od nemake strane bili usvojeni, te su se pregovori sveli na samo jedno pitanje: na razmenu ratnih zarobljenika, o emu su i postignuti sporazumi. Nije nevano spomenuti da se pri tom partizanska strana pokazala velikodunijom: pustila je na slobodu vei broj nemakih zarobljenika nego to je, za uzvrat, dobila svojih. Bio je to svojevrstan kuriozitet, jer je obino jaa r a t u 205 Zbornik Neretva", I, Beograd, 1965; Titov govor na zboru u Jablanici 12. 11. 1978, Narodna armija", 16. 11. 1978.

205

jua strana, i radi svog prestia, za svoje zarobljene pripadnike razmenjivala vei broj protivnikovih. Uz ove, rekli bismo, osnovne zakljuke, nameu se i drugi: 1. Bez obzira na to to Nemci nikad nisu priznali narodnoslobodilaku borbu kao pravo naroda jedne okupirane zemlje da se bori za svoju slobodu i njegove oruane snage kao zaraenu stranu i to je sa najvieg vrha, od Hitlera, zabranjivano da se sa ustanicima (banditima") pregovara, sama injenica da su sa delegacijom Vrhovnog taba te oruane snage ipak vodili pregovore, u kojima je uestvovala ak i najodgovornija vojna linost u NDH Nemaki opunomoeni general, i da su je uvaavali kao ravnopravnog partnera, govori o tome da su, ako ne i na reima, ono na delu, priznavali Narodnooslobodilaku vojsku Jugoslavije kao respektujuu zaraenu stranu, koja je svojom organizovanom oruanom borbom stvorila svojevrsno ratite na jugoistoku Evrope. Bila su, stoga, posve razumljiva insistiranja vodeih nemakih linosti (generala Horstenaua i poslanika Kaea) o potrebi voenja pregovora sa partizanima, kao i nastojanja general-pukovnika Lera, komandanta Jugoistoka, da uveri Vrhovnu komandu Vermahta da Titove jedinice treba priznati kao zaraenu stranu. Tog miljenja je bio i general-feldmaral baron Maksimilijan fon Vajks (Maximilian Freiherr von Weichs), koji e na dunosti komandanta Jugoistoka zameniti Lera. On je, naime, kako je sam tvrdio, u svim svojim procenama situacije i u mnogim memorandumima ukazivao Vrhovnoj komandi Vermahta da borba protiv ustanika u Jugoslaviji nema nita zajedniko sa partizanskim ratom, ve da se mora shvatiti i voditi kao protiv regularnih jedinica". Kasnije" izjavio je on da bih potvrdio svoje shvatanje, uneo sam u svoje izvetaje izraz 'jugoslovenska armija' umesto partizani. Meutim, ovo je Hitler zabranio."206 2. Iz injenica da je pregovore predloio Vrhovni tab NOVJ i da je izrazio svoju spremnost da se razmotri mo2or ' Zaostavtina fon Vajksa u Voinom muzeju u Koblencu (dr Karl Knilicka, 'Bihaka republika' i jugoslovenski partizanski pokret u ogledalu njemakih izvora i ocjena njemakih generala koji su komandovali na Jugoistoku", Zbornik Prvo zasjedanje AVNOJ-a", Biha, 1966, str. 237).

206

gunost privremene obustave neprijateljstava nikako se ne moe izvui zakljuak da je za pregovore bila zainteresovana samo partizanska strana. Odgovorni nemaki vojni i diplomatski faktori na Balkanu su bez dvoumljenja prihvatili ponudu za pregovore, jer su ih i sami eleli: znali su, naime, da se partizanski problem ne moe na zadovoljavajui nain resiti vojnim putem, te da treba pokuati sa politikim reenjem, odnosno sa politikom nagodbom. Smirivanje, prema jednodunom miljenju svih konsultovanih nemakih vojnih ustanova, a i po linom shvatanju oficira sa kojima se razgovaralo, je politika stvar", stoji u jednom nemakom izvetaju upuenom Vrhovnoj komandi Vermahta. 207 Nemaka strana je traila, moglo bi se rei, molila da partizani obustave dejstva u nemakoj okupacionoj zoni, jer je bila svesna da se vojnom silom ne mogu spreiti napadi partizana na vitalne vojne i privredne objekte, naroito na elezniku prugu ZagrebBeograd i na rudarske i industrijske objekte u Bosni. Time su Nemci priznali svoju nemo. Nije se, kako su oni pravilno ocenjivali, radilo samo o Operativnoj grupi divizija, o glavnoj partizanskoj grupaciji koja je, ipak, uspela da se izvue iz teke situacije u dolini Neretve, ve o snanoj partizanskoj vojsci irom zemlje, koja je stvorila za njih veoma neugodno ratite. Nemaki tabovi na jugoistoku Evrope su ve ozbiljno sagledavali vlastite tekoe, nasluujui i ispadanje Italije iz rata. U takvoj situaciji, kada se strahovalo i od saveznike invazije na Balkan, bilo je jasno koliko je krupan i aktuelan znaaj dobijalo jugoslovensko ratite. Zato je bila posve razumljiva zainteresovanost Nemaca da se sa partizanskom stranom vode pregovori, kako bi se postigla pacifikacija strategijski vrlo znaajnih podruja na jugoistoku Evrope. Opunomoeni nemaki general u Hrvatskoj Glez fon Horstenau je" kako navodi nemaki istoriar pukovnik Diakov (Diakow) pokuavao vie puta da stupi u neposredan kontakt sa Titom da bi humanizirao partizanski rat, razmenio zarobljenike itd." 208 Prihvatanje pregovora je, dakle, bilo iznueno dolo je kao razultat realnosti situacije. Bez obzira na to
207 208

Dr Karl Hnilicka, cit, lanak. Isto. 207

to je sa najvieg vrha Rajha bila upuena zabrana, najodgovornije nemake vojne i politike linosti na Balkanu su smatrale da i dalje treba drati otvorena vrata" za kontakte sa partizanskom stranom u interesu vlastitih potreba. I nakon Hitlerove naredbe, Horstenau e odravati kontakte sa delegatima Vrhovnog taba i traiti da partizani obustave dejstva na nemake objekte i garnizone, a Kae e biti zainteresovan i za sastanak s Titom. Tito i njegov pokret nisu vie bili sporedne pojave", s pravom je zakljuio nemaki istoriar, ve je Tito sve vie postajao centralna linost koja je mogla da nudi i da zahteva". 209 Martovski pregovori su, moe se to slobodno rei, bili dokaz nemoi Nemaca da vojnom silom ugue narodnooslobodilaku borbu u Jugoslaviji. 3. Martovski pregovori su bili pregovori, u pravom smislu te rei, samo kada se raspravljalo o razmeni zarobljenika. Na razgovorima u Gornjem Vakufu, na kojima je trolana delegacija Vrhovnog taba uestvovala u punom sastavu, nemaki predstavnik, komandant 717. peadijske divizije, nije prihvatio pregovore ni o jednom pitanju koje je delegacija Vrhovnog taba predlagala, izjavljujui da za to nije ovlaen. On je samo sasluao predloge partizanske strane, o emu je sainjena pismena zabeleka koju je, zajedno s memorandumom" (sastavljenim na traenje nemakog generala od strane delegacije Vrhovnog taba), prosledio svojoj vioj komandi. Razgovori u Gornjem Vakufu se, prema tome, mogu smatrati samo kao uvodni, preliminarni razgovori, na kojima je jedna strana, partizanska, iznela i obrazloila svoje predloge, o kojima se, meutim, druga, nemaka strana nije izjasnila, jer za to nije bila ovlaena. U Sarajevu, pak, partizanski delegati ilas i Velebit nisu bili primljeni ni od jedne znaajnije nemake linosti i vodili su neobavezujue razgovore sa nekolicinom oficira iz taba 718. peadijske divizije i sa inenjerom Hansom Otom, licem koje je bilo zadueno za voenje pregovora o razmeni zarobljenika. Ni u Zagrebu, gde je trebalo da se vode glavni pregovori, nije dolo do pravih pregovora, jer je, u meuvremenu, nemakim vojnim i diplomatskim ustanovama (opunomoenom generalu i poslaniku) bilo s najvieg mesta Rajha zabranjeno da
21,9

Dr Karl Hnilicka, cit. lanak.

208

vode pregovore s partizanskim predstavnicima. Partizanske delegate ilasa i Velebita nisu, stoga, primili ni Horstenau ni Kae, ve linosti iz njihovih ustanova, njihovi pouzdanici", a razgovori su se ograniili na razmenu zarobljenika, uz izraenu elju nemake strane da partizani obustave napade na pruzi ZagrebBeograd. S generalom Horstenauom je imao priliku da razgovara samo Velebit, kada je sam boravio u Zagrebu, ali je tom prilikom nemaki general samo sasluao izlaganje svog sagovornika. Moglo bi se ak rei da ti razgovori budui da o njima Horstenau nije izvestio svoje pretpostavljene nisu imali slubeni, oficijelni karakter. Njih je nemaki general vodio na svoju inicijativu, ak uprkos jasnim direktivama da se sa predstavnicima partizana ne vode pregovori, jer je bio uveren da e se moi neto vie postii na smirivanju situacije u nemakoj okupacionoj zoni. On je od partizanske strane traio da se obustave napadi na pomenutoj eleznikoj komunikaciji koja je za Nemce imala vitalan znaaj, ne nudei nikakve protivustupke, ve samo dajui obeanje da e nemaka strana razmiljati" o predlozima Vrhovnog taba za obustavu neprijateljstava. Cak je zadrao za sebe pravi identitet partizanskog pregovaraa Velebita. Ni razgovori u italijanskoj vojnoj misiji u Zagrebu koje je vodio Velebit nisu 'ili dalje od razmatranja mogunosti razmene vie stotina italijanskih zarobljenika. Za razliku, dakle, od partizanske strane, koja je imala zvaninu delegaciju ovlaenu da vodi pregovore, za ta je imala i punomo je od svog Vrhovnog taba i koja je podnela memorandum" u kome su bili izneti predloi o kojima bi pitanjima Vrhovni tab NOVJ eleo pregovarati, nemaka strana nije imala svoju delegaciju. To je bilo jasno i delegaciji Vrhovnog taba jo na prvim razgovorima u Gornjem Vakufu, zbog ega je tom prilikom i zatraila da nemaka strana hitno odredi svoje opunomoene predstavnike za pregovore. Tom zahtevu, meutim, nije udovoljeno, tako da su na vie naknadnih razgovora koji su u Sarajevu i Zagrebu voeni s partizanskim pregovaraima nemaki sagovornici bile linosti iz tabova nemakih operativnih jedinica (divizija) i iz taba Nemakog opunomoenog generala u NDH, koje su se ograivale da nisu ovlaene za voenje pregovora o bilo kojim drugim pitanjima osim o razmeni zarobljenika.
209

4. Iako su na martovskim pregovorima postignuti sporazumi samo o razmeni zarobljenika, to pitanje to se namera Vrhovnog taba tie nije trebalo da bude glavno. Za pregovore o razmeni zarobljenika mogli su se, kao i dotad, i kao to e biti praktikovano i kasnije, odrediti manje reprezentativni pregovarai, odnosno neka ovlaena lica koja bi zastupala neku partizansku komandu. Ovog puta Vrhovni tab je uputio svoju delegaciju, koja je, uz to, bila sastavljena od veoma odgovornih linosti: sainjavali su je jedan lan Politbiroa CK KPJ i Vrhovnog taba, bliski Titov saradnik, zatim jedan od najistaknutijih vojnih stareina, komandant 1. proleterske divizije i linost koja je u Vrhovnom tabu bila zaduena, ako se tako moe rei, za diplomatsku delatnost. I injenica da partizanska delegacija nije na pregovore dola sa spiskom lica koje trai za razmenu (traeni su poimenino samo Ivo Marinkovi u prvim razgovorima, a kasnije i Herta Haas) i da su nemaki zarobljenici puteni na slobodu pre postignutog dogovora i utvrenog aranmana o broju i imenima partizanskih zarobljenika koje e nemaka strana osloboditi, potvruje zakljuak da je pitanje razmene zarobljenka trebalo da poslui kao povod za razgovore o ostala dva, nesumnjivo glavna pitanja o priznanju NOVJ kao zaraene strane i o privremenoj obustavi dejstava. 5. Na martovskim pregovorima dolo je, kao to je reeno, samo do dogovora o razmeni zarobljenika. Ni o jednom drugom pitanju koje je delegacija Vrhovnog taba predlagala, nisu ni voeni pregovori, te nije moglo doi do sporazuma. 210 Uveren da pregovorima koji su se protegli na pun mesec dana ipak postie eljeni cilj ,,neutralizuje" Nemce, usporava izvoenje njihovih operacija u naj kritinijoj fazi bitke na Neret vi i tako dobij a u vremenu i odreenije ruke za uspean prodor preko Neretve Tito je smatrao da je odluka o ponudi pregovora bila
210 I Italijani su pravilno ocenili rezultate martovskih pregovora. Njihov Generalni konzulat u Sarajevu, koji je bio dobro obaveten o tim pregovorima, obavestio je Ministarstvo spoljnih poslova u Rimu da su kontakti Nemaca i partizana preko emisara imali za predmet samo razmenu zarobljenika'' i da je jedan zahtev partizana u a budu priznati kao ratujua strana nemaka strana glatko odbila". Prema tome, konstatuje se u izvetaju, glasine o prekidu neprijateljstava izmeu partizana i Nemaca nemaju nikakvog osnova" (Arhiv VII, mikrofilm NAV-I-T-821, r. 296, s. 777).

210

umesna. Na zadravanje nemakih divizija u dolini Neretve i na izostanak njihovih operacija istono od nje, martovski pregovori, meutim, kao to je reeno, nisu imali uticaja. Ne raspolaui podacima o planovima Nemaca, Tito je, meutim, morao zakljuivati da su pregovori mogli uticati na prestanak nemake ofanzive, odnosno da su nemake trupe posle izbijanja na Neretvu zadrane i da se nalaze u stavu iekivanja ishoda pregovora. Moda su takve pretpostavke uticale na stvaranje uverenja, pothranjivanog jo i razbijanjem etnikih snaga, da u dogledno vreme ne predstoji nova nemaka ofanziva. A kada je ta ofanziva, vea od prethodne i tek zavrene, otpoela sredinom maja protiv Operativne grupe divizija u severnoj Crnoj Gori, Sandaku i severoistonoj Hercegovini, Vrhovni tab je bio iznenaen. Tito je u jednoj posleratnoj izjavi rekao da je poslije lekcije na Neretvi imao iluzije da e period do nemakog novog napada biti malo dui". To je uverenje, kako kae, temeljio na injenici da su Nemci izgubili bitku na Neretvi i da su partizanske jedinice, zbog toga to su Nijemci, prilino osakaeni, bili odustali od dalje borbe", mogle da se nesmetano posvete unitavanju i razbijanju etnika". 211 Tito je, meutim, uzimao u obzir i uticaj pregovora na dui predah nemakih trupa izmeu dveju ofanziva. Taj predah u borbi sa okupatorom iskoristili smo za obraun sa etnicima. Tu, na Neretvi etnici su dobili udarac od koga se vie nisu oporavili", napisao je Tito sepstembra 1965.212 A ilas je u svojim memoarima naveo da je sredinom maja 1943, na vest o koncentraciji veoma jakih nemakih snaga u dolinama Lima i Tare i o poetku njihove ofanzive, Tito rekao da su nas Nemci prevarili, mislei, oigledno, na pomenutu neutralizaciju" Nemaca postignutu pregovorima. O neutralizaciji" Nemaca, meutim, nije bilo govora: martovskim pregovorima oni nisu bili dovedeni u zabludu. Oni su ve uveliko pripremali novu ofanzivu Svare", koja e se sredinom maja svom silinom s r u i n a Operativnu grupu divizija u severnim oblastima Crne Gore. 6. Voenjem pregovora i ponudom da se u meuvremenu obustave neprijateljstva Vrhovni tab je eleo da
211 212

J. B. Tito, Vojna djela, knj. 3, str. 62. Isto, knj. IV, str. 75. 211

dobije u vremenu, kako bi mogao sve snage Operativne grupe usmeriti u napad na etniku grupaciju od blizu 15.000 vojnika, koja se nalazila na levoj obali Neretve. Za glavni sudar sa etnicima, za konani obraun s njima, trebalo je, po mogunosti, stvoriti to povoljnije uslove u prvom redu osloboditi se pritiska nemakih snaga koje su nastupale sa zapada i severa ka dolini Neretve i izbei njihovo angaovanje na njenoj levoj obali. To je kako je ve reeno bila svrha ponude da se privremeno, dok pregovori budu trajali, obustave obostrana ratna dejstva. Pokazalo se, meutim, da je razbijanje etnikih snaga kod Jablanice i Konjica, pre nego je delegacija Vrhovnog taba i krenula na pregovore, bilo odluujue za konaan ishod borbe sa etnicima. Razbijanjem Konjike grupe, jaine 2.130 etnika, bila je u pravo vreme, pre nego su pristigle sve predviene etnike snage, praktino poraena glavna grupacija etnika na pravcu prodora Operativne grupe. Demoralisane, zahvaene panikom i osipanjem, etnike jedinice e se povlaiti i svi greviti pokuaji etnike Vrhovne komande da se na novim poloajima, kod Cieva, Glavatieva, Kalinovika i Nevesinja, organizuje otpor sa novopridolim snagama bie uzaludni. U snanim juriima jedinice Operativne grupe e potpuno razbiti i dotui etnike snage. Bitka sa etnicima dobijena je, dakle, pre otpoinjanja pregovora koji, oigledno, nisu imali nikakvog uticaja na te borbe. Bojazan Vrhovnog taba od angaovanja nemakih trupa preko Neretve, to bi otealo borbe sa etnikom grupacijom i dovelo u pitanje spaavanje ranjenika, bila je, meutim, razumljiva, mada e se pokazati izlinom. Budui da nije mogao prozreti planove nemakih tabova i njihove namere da e izbijanjem u dolinu Neretve okonati svoju ofanzivu, Tito je morao raunati na nastavljanje njihovih dejstava na levoj obali Neretve i na intervenciju nemakih trupa du komunikacije SarajevoTrnovoKalinovikNevesinje i, dublje, uz dolinu gornje Drine, to bi Operativnu grupu i ranjenike ponovo dovelo u teku situaciju. To je bio i razlog njegovog insistiranja na tome da se pregovori nastave i odluke da se privremeno obustave dejstva partizanskih jedinica na eleznikoj pruzi ZagrebBeograd. Operativna grupa je, dakle, iako iznurena dugotrajnim borbama i bez tekog naoruanja koje je morala ostaviti na desnoj obali Neret212

ve, razbila glavne etnike operativne snage, odmorne, dobro naoruane, opremljene i podravane italijanskom artiljerijom i avijacijom, pre nego je i dolo do pregovora. Vrhovni tab je, tako, uspeno ostvario najvaniji cilj razbijanje glavnih etnikih snaga. I, umesto velike operacije", u kojoj e postii konanu pobedu", etnici su na Neretvi doiveli veliko povlaenje", teak poraz od koga se vie nee moi oporaviti. Draa Mihailovi e uvideti da njegove jedinice ne predstavljaju snagu koja se u otvorenoj borbi moe odupreti partizanskoj vojsci i stoga e narediti reorganizaciju preostalih snaga, od kojih e biti formirane manje jedinice, da bi prele na gerilsko ratovanje, na dejstvovanje iz zaseda i izvoenje napada na pozadinu i bokove partizanskih jedinica. 7. Sutinu i smisao martovskih pregovora, povode i motive koji su ih uslovili, najubedljivije je objasnio Tito upravo u vreme kada su oni voeni. Tu se ne radi ni o kakvom primirju, nego samo o obustavljanju napada na jednog neprijatelja dok se obraunamo sa drugim", rekao je on 10. aprila 1943. istonobosanskim rukovodiocima, dodavi da su etnici za sada najopasniji neprijatelj, s obzirom na sutranjicu, naroito ako doe do iskrcavanja saveznika na Balkan kad jugoslovenska vlada u Londonu moe pokuati da iskoristi situaciju da bi pobrala plodove nae borbe". Tito je tada jo rekao da mi dosad nismo koristili taktiku korienja suprotnosti, a to treba da se ini". Tito je ukazao na opravdanost taktike korienja suprotnosti neprijatelja", odnosno takvih prividnih ustupaka (potrebnih i korisnih kompromisa") koji doprinose da se, bez i najmanjeg rtvovanja revolucionarnih principa, ostvare vii, dugoroniji ciljevi, kojima se tite, a ne ugroavaju, interesi narodnooslobodilake borbe i revolucije. Radi se, dakle, o principijelnoj elastinosti kojom se postie ostvarenje eljenih rezultata: obustavljanje napada na jednog neprijatelja dok se obraunamo s drugim", odnosno neutralizacija" jednog neprijatelja da bi se naneli to snaniji udarci drugom, onom koji se trenutno inio glavnim. Ko nama moe danas zamjeriti ako smo inili neto to je jaalo nau snagu ne prestajui, naravno, da se borimo", rekao je Tito na proslavi 35-te godinjice bitke na Neretvi, mislei na martovske pregovore. Niko od
213

nas" nastavio je nije ni pomislio da Nijemci vie nee ii protiv nas. Jedino smo znali da je i njima potreban predah da bi napravili novi strategijski plan i da emo se sigurno ponovo sukobiti. Ja nijednog momenta nisam sumnjao u to da oni nee, im prije to budu mogli, udariti na nas.213 Ali, mi smo sprovodili na strategijski plan da idemo prema Crnoj Gori i Sandaku i dalje prema Kosovu, junoj Srbiji i Makedoniji, da bismo nae jedinice ojaali novim snagama". Ove Titove rei su pravo tumaenje martovskih pregovora, povoda zbog kojih su voeni, njihove sutine i znaaja.

213 U svom dnevniku, pod 31. martom 1943, Dedijer je zapisao neke Titove misli iskazane u razgovoru s ilasom, u selu Drae, kod Kalinovika, u kome se tih dana nalazio Vrhovni tab. Ocenjujui situaciju posle razbijanja etnika na Neretvi, Tito je ukazao na neposredne zadatke koji stoje pred Operativnom grupom i na borbe koje e ona morati da vodi u daljem nastupanju ka istoku. Bie s Nemcima jo mnogo bojeva", zakljuio je Tito (V. Dedijer. Dnevnik, drugi deo, Beograd, 1946, str. 195).

214

PRILOZI

PREGOVORI VRHOVNOG TABA NOVJ I NEMAKIH KOMANDI U NDH MARTA 1943. U INOSTRANOJ I JUGOSLOVENSKOJ ISTORIOGRAFIJI I PUBLICISTICI

Tretiranje pregovora i publicistici

inostranoj

istoriografiji

O pregovorima delegata Vrhovnog taba Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije i nemakih komandi i ustanova u NDH marta 1943. o razmeni zarobljenika, priznanju NOVJ kao zaraene strane i o privremenoj obustavi neprijateljstava objavljeno je u inostranstvu vie radova. Prvi je, koliko nam je poznato, o njima pisao S. Klissold u knjizi Whirlwind. An Account on Marschal Tito's Rise to Power", koja je 1949. objavljena u Njujorku. 1 On navodi da je Tito bio spreman da se silom odupre invaziji angloamerikih trupa i da je njegov delegat Velebit tajno posetio Zagreb radi pregovora s Nemcima o razmeni zarobljenika". Nemci su, tvrdi dalje Klis old, detaljno ispitivali Velebita kako e se drati partizani u sluaju anglo-amerikog iskrcavanja u Dalmaciji i, tavie, dali su naslutiti mogunost zajednikog otpora nemakom i partizanskom akcijom". Velebit je, meutim, bio oprezan tvrdi Klisold i zakljuuje: Tajna nagodba sa Nemcima bila je opasna igra. Ako bi se pojavila samo slutnja o takvom sporazumu, unitilo bi se odmah i za uvek dobro ime partizanskog pokreta". Klisold se ne poziva ni na kakav dokumenat za svoje tvrdnje, ali je oigledno re o podacima koje je svom prijatelju Vilhelmu Hetlu dao general Glez fon Horstenau posle rata, dok je boravio u zatvoru, oekujui suenje na Nirnberkom procesu.
1 Stephen Clissold: Whirlwind. An Account on Marchal Tito's Rise to Power", New York, 1949, str. 151.

217

Godinu dana kasnije, 1950. godine, u Beu i Linu je V. Hetl, (Wilhelm Htl) pod pseudonimom Valter Hagen, objavio knjigu Die geheime Front", 2 u kojoj govori o pregovorima, nazvavi ih interesantnom epizodom". Hetl je bio rukovodilac referata za Jugoslaviju u berlinskom Uredu VI Glavnog ureda bezbednosti Rajha i bliski prijatelj generala Horstenaua, koga je, pre njegovog samoubistva, posetio u zatvoru i od njega saznao o pregovorima s partizanima. Hetl najpre govori o pregovorima o razmeni zarobljenika voenim izmeu partizanskih i nemakih predstavnika posredstvom inenjera Hansa Ota, koga su partizani zarobili avgusta 1942. u Livnu. Pregovori koje je, potom, u prolee 1943, vodio u Zagrebu delegat Vrhovnog taba V. Petrovi (u stvari Vladimir Velebit), Titov poverljivi opunomoenik i njegov savetnik u spoljno-politikim pitanjima", doveli su, kako Hetl kae, do iznenaujueg nastavka" jer je Vrhovni tab NOVJ predloio zakljuenje primirja. O tome Hetl kae sledee: Nakon nekoliko dana Petrovi je generalu Glezu preneo udnovatu izjavu da je on ustvari general Velebit i da ima zadatak da prenese linu Titovu poruku nemakom vojnom komandovanju. Prema toj izjavi Tito je spreman da zakljui primirje pod sledeim uslovima: ukoliko su Nemci spremni da se obaveu da ga nee napadati u granicama jednog odreenog podruja, po mogustvu u zapadnoj Bosni, tada e se on odrei irenja ustanka u drugim oblastima hrvatske drave. Kao dokaz iskrenosti svojih namera naredie obustavljanje za odreeno vreme svih teroristikih i sabotanih akcija". General Horstenau je, kako Hetl dalje navodi, ozbiljno shvatio poruku, pridajui joj poseban znaaj, i o njoj je obavestio nadlene organe. U novom razgovoru koji je zatraio, poto je od Tita primio nove instrukcije, Velebit je Horstenauu saoptio novu vanu Titovu linu poruku upuenu nemakoj vladi". Radilo se" kae Hetl ,,o zvaninoj ponudi Tita nemakom komandovanju da u sluaju anglo-amerikog iskrcavanja zajedniki nastupaju sa
2 Walter Hagen: Die geheime Front", Linz und Wien, 1950, str. 263268.

218

nemakim divizijama koje se nalaze u Hrvatskoj protiv snaga zapadnih sila koje bi se iskrcale na obalu." Dalji razgovori bili su, kako Hetl tvrdi, obustavljeni poto je od Hitlera stigao odgovor da ,,sa pobunjenicima ne treba pregovarati, ve da ih treba streljati". U vezi sa ovim pregovorima u Hetlovoj knjizi se govori i o hapenju u Maarskoj, u rejonu Peuja, nekog kurira koji je navodno nosio Titu Staljinovu poruku da se ne dozvoli anglo-ameriko iskrcavanje na jadransku obalu. Ovu izmiljotinu e koristiti jo neki inostrani autori koji su pisali o pregovorima. Knjiga Tajni front" izala je 1953. u Londonu pod pravim Hetlovim imenom. 3 Delovi o razgovorima Horstenau Velebit skrenuli su panju i na njih su u svojiim komentarima i prikazima pomenute knjige 11. septembra 1953. ukazali neki britanski listovi (Daily Telegraph" i Yorkshire"). Na pisanje ovih listova reagovao je u svom govoru u Splitu 13. septembra Tito, nazvavi ga mrskom i podlom klevetom". 4 Hetlova knjiga je, zbog spektakularnosti otkria", izazvala izvesno zanimanje javnosti, ali njegove tendenciozne tvrdnje o navodnoj spremnosti partizana za saradnju s Nemcima nisu bile ozbiljno primljene. Tri godine kasnije, 1956. godine, u Gracu i Kelnu izala je knjiga Rudolfa Kislinga Die Kroaten", 5 u kojoj se detaljnije govori o pokuajima Vrhovnog taba NOVJ da sa nadlenim nemakim komandama sklopi sporazum o primirju. Za razliku od Hetla, koji svoje tvrdnje niim ne potkrepljuje, Kisling nastoji da svom tekstu da naunu argumentaciju i uverljivost. On se, naime, poziva na predavanje Jozefa Matla (koji je za vreme rata bio ef obavetajne slube Abvera u Srbiji i NDH) Die Europisierung des Sdostens", odrano u Drutvu za jugoistonu Evropu u Minhenu 1955. godine, 6 zatim na lanak dr. Vjekoslava
3 W. Httl: The Secret Front. The Story of Nazi Political Espionage", London, 1953, str. 168172. 4 Tito: Govori i lanci", knj. Vili, str. 2123. 5 Rudolf Kiszling: Die Kroaten", Verlag Hermann Bhlaus Nach. Graz Kln, 1956, str. 199800. 8 Chiemseer Vortrge des Sdosteuropa Gesellschaft", Mnchen,

1955.

219

Vrania (visokog dravnog funkcionera ministra NDH) Aufstellung der kroat. Streitkrfte" i, konano, to bi trebalo da bude najubedljivije, na Horstenauov dnevnik kojii nosi naslov Erinnerungen an Kroatien". Pokazae se, meutim, da u tom dnevniku nema ni rei o razgovorima koje je Horstenau vodio sa Velebitom. Inae, o pregovorima Kisling iznosi isto to i Hetl, tako da bi se moglo zakljuiti da on u stvari samo prepriava ono to je ve reeno u knjizi Die geheime Front". On iznosi i sledee: Nekoliko dana docnije Velebit je preneo generalu Glezu zvaninu ponudu Tita da u sluaju angloamerikog iskrcavanja stupi u dejstvo protiv iskrcanih trupa zapadnih sila zajedno sa nemakim divizijama koje se nalaze u Hrvatskoj. Ovaj predlog je uinjen uz prethodnu saglasnost Staljina poto je Rusija bila odluna u tome da orujem, pa ak i uz pomo Nemaca, sprei ma kakav upad Angloamerikanaca na Balkan, poto je Staljin smatrao Balkan svojom interesnom sferom. Oba predloga bila su od tako velikog vojnikog znaaja da se Glez nije usudio da stupi u ma kakve pregovore bez odobrenja vie komande. U tom smislu Ribentrop je obavestio Hitlera. Meutim, on je odluio: 'Sa pobunjenicima ne treba pregovarati; pobunjenike treba streljati". Time je put za sporazum zatvoren jer da se tim putem produilo, tok rata, barem na Balkanu, mogao je poi u drugom pravcu. Surovi partizanski rat je i dalje produen". Horstenauov dnevnik (ili belenica) koji se nalazi u Dravnom arhivu u Beu nije objavljen, niti je bio dostupan. Austrijski istoriari, koji upravo rade na objavljivanju vietomne publikacije o generalu Homstenaiu, pregledali su sve njegove zabeleke koje je vodio dok je kao nemaki opunomoeni general boravio u Zagrebu, i ustanovili da u njima nema ni rei o razgovorima koje je marta i aprila 1943. vodio sa Velebitom. 7 Hetlove i Kislingove tvrdnje o razgovorima Horstenau Velehit i tendenciozne interpretacije koje im daju ko7 Pismo oberrata Petera Brouceka (iz Austrijskog Dravnog arhiva Odeljenja Ratnog arhiva) Vladimiru Velebitu od 17. aprila 1984 (kopija kod autora).

220

riene su u radovima jo nekih zapadnonemakih istoriara i publicista. Tako su 1960. godine u Frankfurtu na Majni i u Tibingenu izale iz tampe knjige Paula Leverkina Der geheime Nachrichtendienst der deutschen Wermacht im Kriege" 8 i Helmuta Gintera Damsa Der zweite Weltkrieg" 9 u kojima se, izmeu ostalog, govori o tim pregovorima. I u knjizi Geschichte des zweiten Weltkrieges"10, koja je iste godine izala u Vircburgu, nalaze se iste tvrdnje o pregovorima. U toku 1961. i 1963. godine objavljene su u Londonu, Kaselu i Njujorku knjige Antoni Pirija Operation Bernhard" 11 i ak de Lonija Secret Diplomacy of World War III 12 u kojima se takoe govori o pregovorima i osuuje navodno izraena spremnost NOVJ da se iskrcavanju angloamerikih trupa na jadransku obalu odupre po svaku cenu, pa makar i u saveznitvu sa nemakom vojskom. U Briselu je 1965. izala knjiga ve pomenutog Lonija Historie contemporaine de la diplomatic secrte", 13 koja predstavlja neto iru verziju navedene knjige. Trebalo bi jo spomenuti i knjigu Urliha Kaja Jagd auf Tito", objavljenu 1966. u Minhenu i Rastatu 14 , u kojoj se, pored niza izmiljenih i iskonstruisanih tvrdnji, istie da je Staljin dao Titu nalog da pregovara s Nemcima i ponavlja izmiljena epizoda sa hvatanjem u Maarskoj sovjetskog pijuna koji je nosio Staljinovu poruku za Tita. U Njujorku je 1962. objavljena knjiga Milovana ilasa Conversations With Stalin", 15 u kojoj autor spominje
8 Paul Leverkhn: Der geheime Nachrichtendienst der deutschen Wermacht im Kriege", Verlag fr Wehrwesen Bernard und Grfe, Frankfurt an Main, 1960, str. 124. 8 Hellmut Gnther Dahrns: Der zweite Weltkrieg", Tbingen, Rainer vunderlich Verlag, Hermann Leins, 1960, str. 329. 10 Pltz: Geschichte des zweiten Weltkrieges", Wrzburg, 1960, str. 816. 11 Anthony Pirie: Operation Bernhard, The Greatest Forgery of All Time", Cassel, London, 1961, str. 91. 12 Jacques de Launay: Secret Diplomacy of World War 81", New York, Simmens Boardman, 1963, str. 104. 13 Jacques de Launay: Historie contemporaine de la diplomatic secrte", Bruxelles, 1965. 14 Urlich Kai: Jagd auf Tito", Landser-Grossband 39, Copiright by Erich Pabel Verlag, Rastatt (Baden), str. 45 i dalje. 15 Milovan ilas: Conversations with Stalin", New York, 1962. str. 910.

221

martovske pregovore i daje im sledee objanjenje: ,.U toku takozvane etvrte ofanzive, u martu 1943, dolo je do pregovora izmeu Vrhovnog taba i nemakih komandi. Povod za razgovore bila je razmena zarobljenika, ali je njihova sutina bila da Nemci priznaju partizanima pravo ratujue strane, kako bi se zaustavilo ubijanje ranjenika i zarobljenika jedne i druge strane. To je dolo u vreme kada su se Vrhovni tab, glavnina revolucionarne armije i hiljade naih ranjenika nali u smrtnoj opasnosti, pa nam je trebao svaki predah koji smo mogli dobiti." ilas, dalje, objanjava zato Moskva nije bila obavetena o svim pitanjima o kojima se razgovaralo sa nemakim predstavnicima. Moskvu je o svemu tome trebalo obavestiti", kae on, ali mi smo vrlo dobro znali Tito zato to je poznavao Moskvu, a Rankovi vie instinktivno da je bolje da se Moskvi ne kae sve. Moskva je samo bila obavetena da mi pregovaramo s Nemcima o razmeni ranjenika. Meutim, u Moskvi nisu ak ni pokuali da se stave u nau situaciju i posumnjali su u nas i pored reka krvi koje smo ve prolili i vrlo otro odgovorili. Seam se bilo je to u vodenici na reci Rami uoi naeg proboja preko Neretve, februara (treba marta prim. M. L.) 1943 kako je Tito na sve to reagovao: 'Naa je prva dunost da vodimo rauna o svojoj armiji i o svom narodu'." I u radovima nekih publicista jugoslovenske politike emigracije spominju se ovi pregovori. Tako se u knjigama: Zivka Topalovia (Pokreti narodnog otpora u Jugoslaviji 19411945", izdatoj 1958. u Parizu), Borivoja Karapandia (Graanski rat u Srbiji 19411945", tampanoj u Klivlendu, SAD, 1958) i Mihaila Minia (Rasute kosti", objavljene 1965. u Detroitu, SAD) uglavnom prepriavaju Hetlove tvrdnje. Topalovi, tako, govori o Titovoj ponudi Nemcima za saradnju protiv Angloamerikanaca", pa kae: Ovu injenicu da je Velebit zaista bio u Zagrebu kod nemakog generala, Titovci nisu smeli odluno da demantuju." A Karapandi navodi da je kruna komunistiko-hitlerovske saradnje bila misija Titovog generala Vladimira Velebita", koji je pod lanim imenom 'dr Petrovi' bio od strane Tita akreditovain kao zvanini predstavnik Vrhovnog komunistikog taba kod Hitlerovog glavnokomandujueg generala u Zagrebu Gleza fon Horstenaua". Titov predstavnik u Zagrebu, advokat Velebit", ka222

e on, kao hrvatski komunista (Velebit je po nacionalnosti Srbin prim. M. L.), sporazumno sa hrvatskom perjanicom Paveliem, radi preko nemakog komandanta za Hrvatsku, enerala Gleza, da se Tito s partizanima dri na teritoriji ustake Hrvatske i pripremi za borbu protiv etnika i srpskog naroda". U doba besomune kampanje protiv Jugoslavije i njenog dravnog i politikog rukovodstva, nakon rezolucije Informbiroa, u Sovjetskom Savezu i ostalim socijalistikim zemljama pisano je dosta o navodnoj sprezi rukovodstva KPJ sa faistima. O tome su pisala i glasila mnogih komunistikih partija u svetu. U svim navedenim radovima, kako onim koji pretenduju na naunu objektivnost, tako i u onim ikoji predstavljaju obine pamflete, uzeti su iskljuivo navodi Hetla i Kislinga, odnosno Horstenauova priseanja na razgovore koje je vodio u Zagrebu sa Velebitom, o emu je priao Hetlu. Nikakvi dokumenti o pregovorima (mada su postojali u arhivama u Bonu, Londonu i Vaingtonu) nisu korieni od strane pomenutih pisaca, jer arhivski fondovi nisu jo bili otvoreni istraivaima. Uoljivo je da su svi autori pisali samo o Velebitovoj misiji u Zagrebu, a ne i o boravku trojice delegata Vrhovnog taba u Gornjem Vakufu i ilasovom i Velebitovom boravku u Sarajevu 'i Zagrebu, to govori o tome da jo nisu bila dostupna dokumenta nemake provenijencije (zapisnik razgovora u Gornjem Vakufu, memorandum" Vrhovnog taba, telegrami Kaea i Ribentropa i drugi). Meutim, 1964. godine u tutgartu je izala knjiga L. Horija i M. Broata Der kroatische Ustascha-Staat 1941 1945",16 u kojoj se javnosti prvi put predoavaju i neki dokumenti u kojima se govori o pregovorima. U knjizi se dosta opirno govori o situaciji u kojoj su se nale glavne partizanske snage u vreme bitke na Neretvi i kasnije, nakon njihovog proboja u severnu Hercegovinu, Sandak i Crnu Goru, da bi se konstatovalo da je Tito, zbog bojazni da e partizanska armija iskrvariti a da e Mihailovi na kraju rata imati na raspolaganju nedirnute oruane snage", jednim vie ili manje neoficijelnim nainom stavio do
10 Ladislaus Hory, Martin Broszat: Der kroatische Ustascha Staat 19411945", Deutsche Verlags Austalt, Stuttgart, 1964, str. 143146.

223

znanja hrvatskim i nemakim posrednicima da je pre svega zainteresovan za razbijanje Mihailovia i da je eventualno spreman na primirje ukoliko bi bio ostavljen na miru". Razni izvetaji poslanika Kaea od prolea 1943", navode dalje autori, potvruju ove kontakte koji su bili epizodnog znaaja ali vani zbog toga to otkrivaju da je i Tito u tadanjoj situaciji razmatrao i pripremao teren za jedno taktiko i privremeno primirje sa okupacionim silom. Razoarenje u vezi s rezervama koje je Moskva pokazala i strah od toga da bi Sovjeti zapadnim saveznicima ostavili slobodu dejstva u Jugoslaviji odigrali su pri svemu tome odreenu ulogu". Hori i Broat su imali na raspolaganju Kaeove izvetaje od 17. i 31. marta i 17. aprila i Ribentropove telegrame od 19. marta i 21. aprila. Neke od ovih dokumenata su i citirali. Moe se konstatovati da su autori korektno koristili i interpretirali dokumente i da su dali objektivne ocene o sutini pregovora. Kaeovu i Ribentropovu prepisku oko pregovora koristio je i Ilija Juki, podsekretar u Ministarstvu inostranih poslova jugoslovenske vlade, u svojoj knjizi Pogledi na prolost, sadanjost i budunost hrvatskog naroda", koja je 1965. izala u Londonu. 17 Juki je, kako u svojoj knjizi kae, u leto 1957. boravio u Beu i razgovarao s Kislingom. Od njega je, navodno, dobio potvrdu da ga je Horstenau, kada je Kisling bio kod njega u poseti u Zagrebu, upravo u vreme kada su voeni razgovori, obavestio ,,o toj Titovoj udnovatoj ponudi". Od Kislinga je takoe saznao za Horstenauov dnevnik koji se nalazi u Dravnom arhivu u Beu. Poetkom 1965. Juki je doao u Bon i sa dozvolom tamonjeg Ministarstva spoljnih poslova pregledao arhivu tragajui za dokumentima o pregovorima partizana i Nemaca. U dosijeima u kojima su se nalazili brojni izvetaji nemakog poslanika u Zagrebu Kaea upueni Ministarstvu spoljnjih poslova naiao je na Kaeove depee od marta i aprila u kojima se spominju pregovori. Neke od njih Juki je, kao faksimile, objavio u svojoj knjizi.
17 Ilija Juki: Pogledi na prolost, sadanjost i budunost hrvatskog naroda", Hrvatska politika knjinica, London, 1965 (tampano na srpskohrvatskom jeziku u Logosu", Gmbh, Minhen 19. Bothmerstr. 14), str. 148153.

224

Poto je izneo da su kontakti izmeu Vrhovnog taba NOVJ i nemakih vojnih vlasti bili uspostavljeni jo u toku leta 1942. radi razgovora o razmeni zarobljenika, Juki prelazi na Kaeov telegram od 17. marta, citirajui deo u kome se govori o mogunosti prekida neprijateljstava. On, meutim, ne spominje Ribentropov odgovor od 19. marta u kome se Kaeu stavlja do znanja da nije celishodan njegov kontakt s partizanima i izraava sumnja u ozbiljnost predloga partizanskih pregovaraa. injenica da merodavni faktori u Berlinu nisu hteli da dozvole pregovore jer bi time priznali partizansku vojsku kao zaraenu stranu, Jukiu, oigledno, nije odgovarala i on je naprosto preutkuje. Iz istih razloga Juki ne spominie ni Kaeovu zabeleku sa konferencije odrane 1. aprila sa generalima Litersom i Horstenauom, u kojoj se takoe govori o pregovorima, uz zakljuak ,,da izgledi za politike puteve pacifikacije zemlje nisu naroito dobri". U tretiranju pregovora Juki je, nesumnjivo, otiao dalje od svih autora koji su dotad pisali o tom pitanju. Za razliku od mnogih koji su se pre njega uputali u objanjenja" pregovora, Juki porie da je sa strane predstavnika NOVJ bilo ikakvih ponuda o zajednikoj borbi s nemakom vojskom protiv angloamerikih trupa u sluaju njihovog iskrcavanja na jadransku obalu. Nisam naao nijednu rije o takvoj ponudi u Kaeovim telegramima", zakljuuje on. U Minhenu je 1966. izala knjiga Gert Bulhajta Der deutsche Geheimdienst" 18 , u kojoj se pominje proputena prilika" za pregovore s partizanima. Pri tome je" stoji u toj knjizi da se blagovremeno uoilo, bilo mogue sa Titom postii sporazum i uz pomo vojnoobavetajne slube, koja je za takve zadatke bila naroito pogodna. U toku 1943. pokuao je Tito preko generala Velebita (alijas dr Petrovia) da sa nemakim oruanim snagama postigne sporazum. Na osnovu telegrama koji mu je u vezi s tim iz Zagreba uputio general Horstenau, Hitler se nije u to upustio, poto kako je rekao 'sa partizanima se ne pregovara'." Za ovu tvrdnju Bulhajt se poziva na Jukia.
18

Gert Bulhajt: Der deutsche Geheimdienst", Mnhen, 1966, 225

str. 355.

U svojoj knjizi Mihailovi prema nemakim dokumentima", koja je 1969. objavljena u Londonu, 19 Ivan Avakumovi, istoriar iz Vankuvera (Kanada), osvre se na martovske pregovore. On pokuava da dokae da je Draa Mihailovi sa svojom etnikom vojskom bio najopasniji protivnik nemakih okupatora, protiv koga su Nemci odluili da organizuju jedan od najveih poduhvata". U elji da izbegne Nemce" kae on dalje ,,i da isstovremeno uniti etnike u hercegovakim i crnogorskim planinama", protiv Mihailovia se uputio i Tito, jer je bio svestan da su etnici najopasniji, jer su posle pobede nad Hitlerom samo oni, a ne Paveli i Nedi, mogli da pretenduju na vlast". Pobede partizanskih jedinica nad etnikim snagama u bici na Neretvi Avakumovi nastoji da opravda navodnim primirjem koje su partizani sklopili s Nemcima. U borbama koje su partizani vodili sa odstupajuim Mihailovievim odredima, iji su komandanti potcenili komunistiku snagu", kae on, prodor Titovih jedinica bio je mnogo olakan od asa kada su Titovci potpisali primirje sa nemakom vojskom." O razgovorima u Gornjem Vakufu i Zagrebu Avakumovi istie, pozivajui se na nemake izvetaje i pisanje Jukia, da su partizani izrazili spremnost da prekinu neprijateljstva protiv okupatora i da se suprotstave saveznikom iskrcavanju na Balkanu". I britanski istoriar Stevan K. Pavlovi u knjizi Yugoslavia", koja je 1971. objavljena u Londonu 20 , pie o pregovorima. I on, poput Avakumovia i ostalih, iznosi netanu i zlonamernu tvrdnju da su partizani uspeli da se izvuku iz teke situacije na Neretvi zahvaljujui sporazumu sklopljenom sa Nemcima. Pregovori nisu bili postignuti po svim takama usled Hitlerovog veta", kae Pavlovi i dodaje: Meutim, partizani su ipak dobili slobodan put na desnom boku etnika, koji je ostao neotkriven." Drugim reima, partizani su porazili etnike u bici na Neretvi jer su im Nemci omoguili slobodan put".
19 Dr Ivan Avakumovi: Mihailovi prema nemakim dokumentima", Savez Osloboenje", London, 1969, str. 111114. 2 " Stevan K. Pavlowitch: Yugoslavia", Benn, London, 1971, str. 140141.

226

O martovskim pregovorima je neto opirnije pisao i Volter Roberts, bivi zamenik direktora Odeljenja za istraivanje Informativne slube vlade SAD, koji je od 1960. do 1966. bio savetnik Ambasade SAD u Beogradu, u knjiiz Tito, Mihailovi and the Allies, 19411945"21, koja je 1973. objavljena u SAD. Poto je spomenuo neke pregovore koji su u toku 1942. voeni izmeu partizana i Nemaca o razmeni zarobljenika, Roberts se osvre na razgovore koje je delegacija Vrhovnog taba NOVJ vodila u Gornjem Vakufu i Zagrebu, prepriavajui sadraj nemake zabeleke sa sastanka u Gornjem Vakufu i partizanskog memoranduma". On, zatim, navodi i neke telegrame koje su razmenili Kae i Ribentrop, da bi konstatovao da razgovori u vezi mogueg prestanka neprijateljstava nisu imali uspeha, ne samo zbog toga to su partizanski predloi bili neprihvatljivi za Nemce, ve, pre svega, to se Berlin potpuno suprotstavio svakom pregovaranju sa partizanima". Na kraju Roberts napominje da nijedan od zvaninih jugoslovenskih dokumenata ne pomin je put Velebita i ilasa u Zagreb i da nije udo to postoji velika osetljivost u jugoslovenskim komunistikim krugovima zbog toga poglavlja u istoriji". Od inostranih autora o pregovorima je, koliko nam je poznato, pisao jo i Jozo Tomaevi, istoriar iz SAD. U svom obimnom delu The Chetniiks" koje je objavljeno 1975. u Stanfordu 22 , SAD (1979. objavljeno u Zagrebu pod naslovom etnici u drugom svjetskom ratu 19411945"), on prepriava sadraj memoranduma" koji su partizanski delegati podneli u razgovorima u Gornjem Vakufu 11. marta 1943. i Kaeov telegram Ribentropu od 17. marta. U traenju odgovora na pitanje ,,ta je potaklo Tita na ove pregovore" i na predlog, naveden u punomoju delegata, da se, pored pregovora o razmeni zarobljenika i primeni meunarodnog ratnog prava prema NOVJ, pregovora i o ostalim pitanjima", Tomaevi spominje dve mogunosti: izgovor da bi se dobilo u vremenu radi prelaska Neretve" i traenje izvesnog trajnijeg modus-vivendija sa
11 Walter R. Roberts: Tito, Mihailovi and the Allies, 1941 1945", Rutgers unuversity press, New Brunswick, New Jersuy, 1973, str. 106112. " Jozo Tomasevich: The Chetniks, War and Revolution in Yugoslavia 19411945", Stanford, California, 1975, str. 243247.

227

Nemcima". On se ne izjanjava u prilog ni jednoj ni drugoj, jer kako kae nikakav dokaz o 'drugim pitanjima' nije raspoloiv iz Jugoslavije", a postavlja i pitanje zato je ta stvar bila tako dugo tabu u Jugoslaviji". Za razliku od Jukia, Robertsa i drugih inostranih autora koji partizanske predloge poistoveuju sa etnikom saradnjom sa okupatorima, Tomaevi naglaava da ,,svedoanstvo o nemako-partizanskim odnosima od 1941. do 1945, uzeto u celini, dokazuje da partizani nisu nikada mogli postii neki sporazum sa Nemcima koji bi otiao mnoso dalje od razmene zarobljenika" i da je pokuaj od 11. marta 1943. da se postigne neki sporazum bio uinjen pod kranje tekim okolnostima, kada su se glavne partizanske snage, njihovo rukovodstvo i nekih 4.000 bolesnih i ranjenih nali u skoro sigurno i potpuno bezizlaznom poloaju". Tomaevi pravilno zakljuuje da su ne samo Horstenau i Kae, ve i predstavnici nemakih privrednih preduzea eleli jedan modus-vivendi s partizanima jer im je i te kako bilo stalo do pacifikacije podruja juno od Save i prestanka diverzija na vanoj eleznikoj saobraajnici ZagrebBeograd. Ali, Hitler i fon Ribentrop su se", istie Tomaevi, mnogo usprotivili svakom modus-vivendiju, bojei se da e im neki formalni sporazum s partizanima nametnuti status regularne zaraene strane. Njihovo miljenje je, naravno, bilo odluujue i partizanski predloi su ostali bez odgovora." Martovski pregovori se spominju i u zvaninoj publikacije Le operazioni delle unit italiane in Jugoslavia (19411943)", koju je izdalo Istorijsko odeljenje Ministarstva odbrane u Rimu 1978.23 Pozivajui se na S. K. Pavlovia, u njoj se navodi da je Tito, s obzirom na oajnu situaciju u kojoj se nalazio, uputio emisare u Zagreb postigavi sporazum sa Nemc'ma i Hrvatima" i da je general Liters obustavio dejstva protiv partizanskih jedinica, priznavi im status regularnih snaga, kako bi se one mogle koncentrisati protiv etnika. Uz ovu izmiljotinu o postignutom sporazumu na osnovu kojeg je dolo do obustave dejstava nemakih jedinica, u knjizi se iznosi i besmislica
" Ministero della difesa, Stato maggiore dell'esercito, Ufficio storico: Le operazione delle unit italiane in Jugoslavia (19411943)", Roma, 1978, str. 216219.

228

da je Tito ponudio da se rame uz rame s Nemcima suprotstavi eventualnom pokuaju angloamerikog desanta na Balkanu". U inostranstvu (u SAD, Nemakoj, Austriji, Svajcarskoj i Francuskoj) se 1977, 1978. i 1979. pojavila knjiga Milovana ilasa, njegovo memoarsko delo, u kojoj je opirno opisao pregovore koje su on, Velebit i Popovi, kao delegati Vrhovnog taba, vodili sa nemakim komandama u NDH marta 1943.24 Sutinu ovih pregovora sa Nemcima" kae ilas ne bih objavljivao da ona stranoj javnosti nije ve nairoko poznata." Pri tom je ukazao da je o toj temi najopirnije pisao Volter Roberts u knjizi Tito, Mihailovi and the Allies", na koga se u svom radu jedino i poziva. Iako se najvie oslanja na svoje seanje (zbog ega je uinio nekoliko nebitnih faktografskih greaka i nepreciznosti), ilas je dao detaljan i objektivan prikaz pregovora. Budui da je, pored Tita i Rankovia, bio najupuenija linost u pitanja pregovora i, uz to, najodgovorniji za njihovo voenje, ilasovo svedoenje predstavlja, nesumnjivo, najbolji prilog o ovoj temi. Gotovo sve, iole znaajno iz ilasovog rada, autor knjige Martovski pregovori 1943" je citirao ili prepriao, kako bi itaoci bili upoznati sa ilasovom interpretacijom ovih pegovora. Poslednji (koliko nam je poznato) od inostranih autora koji je pisao o pregovorima bio je francuski istoriar Emil Gikovati. U svojoj knjizi Tito", koja je objavljena u Parizu u izdanju kue Hachette-Litterature", on uglavnom ponavlja interpretaciju pregovora koju su dali drugi pisci.25 Nedeljnik "L'Express" je u broju od 17. marta 1979. objavio deo teksta koji se odnosi na pregovore, uz napomenu da Gikovati otkriva tajnu koju su jugoslovenski rukovodioci uvali 35 godina". 26 Oigledno neupuen u dogaaje oko zarobljavanja nemakog majora Strekera, Gikovati daje netane podatke o toj epizodi, da bi, potom, preao na opisivanje toka i sutine pregovora. Objanjava24 M. ilas: Wartime", New York, 1977; Der Krieg der Partisanen. Memoiren 19411945", WienMnhenZrichInnsbruck 1978; Une guerre dans la guerre Yougoslavie 19411945", Paris, 1979. 25 Emile Guikovaty: Tito", HachetteLiterature Grands aventuriers", Paris, 1979. 20 Emile Guikovaty: Quand Tito ngociait avec l'Abwer", L'Express, No. 1444, 17. 3. 1979, Paris.

229

jui da nemaka vojno-ohaivetajna sluba Abver, s kojom su Titovi delegati vodili pregovore, nije imala nita zajedniko sa nacistikom slubom i SS trupama" i da ef Abvera admiral Kanaris nije bio hitlerovac", on izvlai zakljuak da je ta sluba bila zainteresovana za pregovore s partizanskom stranom o razmeni zarobljenika, pod uslovom da komunisti prekinu sabotae koje ometaju saobraaj na eleznikoj pruzi izmeu Zagreba i Beograda". O samim pregovorima Gikovati ne kae nita novo to ve nisu drugi autori napisali: u jednoj reenici samo spominje razgovore u Gornjem Vakufu, a zatim na bazi ilasovog seanja neto detaljnije opisuje ilasov povratak u Vrhovni tab i razgovore u Zagrebu. Gikovati se u nastavku osvre na memorandum" delegacije Vrhovnog taba i na telegrame koje su Kae i Ribentrop razmenili, da bi konstatovao da je Hitler zabranio voenje pregovora s partizanima i time se bezuslovno suprotstavio Nemcima u Zagrebu koji su pokuali da iskoriste Tita". Pa, ipak, zakljuuje Gikovati, agenti Abvera su smatrali da im je dozvoljeno da sklapaju primirje s partizanima i da ilas i Tito ne sumnjaju u njihovu re". Iz svega sledi zakljuak: vodei pregovore s partizanima, Abver je uspeo da ih zavara, da navede Tita na pogreno uverenje da protiv njegovih snaga u severnoj Crnoj Gori (Operativne grupe divizija) ne predstoji nova nemaka ofanziva. U meuvremenu su, meutim, nemake trupe vrile opkoljavanje partizanskih snaga i, preavi sredinom maja u ofanzivu, iznenadile ih. Sutina Gikovatijevog tumaenja martovskih pregovora je u sledeem: Abver je, pod pokroviteljstvom glavnog komandanta u Zagrebu fon Horstenaua, pregovarao samo da bi uspavao budnost komunista i lake ih namamio u klopku koja im se pripremala." Tito je, konsultuje Glikovati toliko verovao u 'zagrebako primirje' da nije poklanjao nikakvu panju prvim porukama o kretanju nemakih snaga u pravcu Lima, Drine i u podruju Gackog". Bio je, dakle, iznenaen novom nemakom ofanzivom. To bi, po Gikovatiju, bili rezultati martovskih pregovora. Mogue je da su o martovskim pregovorima pisali i jo neki autori. Pojedini inostrani istoriari i publicisti koji se poblie zanimaju za nau prolost, u oekivanju da uju 230

,-jugoslovensku verziju" o ovim pregovorima, nisu se hteli uputati u obradu ove teme, ali su upuivali zamerke jugoslovenskim istoriarima to ovo pitanje, koje pobuuje posebno interesovanje, ne osvetle i nauno objasne. Tako se na naunom skupu Prvo zasedanje AVNOJ-a", odranom oktobra 1966. u Bihau, dr Karl Hnilicka, istoriar iz Minhena, osvrnuo na pregovore kao na jo prilino tamno poglavlje". U zapaenom saoptenju 'Bihaka republika' i jugoslovenski partizanski pokret u svijetlu njemakih izvora i ocjena njemakih generala koji su komandovali na Jugoistoku" on je rekao sledee: U kolikoj je mjeri nezadrivo rastui znaaj Tita i njegovog pokreta priznavan i uvaavan i na njemakoj strani, pokazuju nastojanja general-pukovnika Lohra i generala Frtscha, koji su 1943. godine predloili Vrhovnoj komandi Wermachta da Titove jedinice, koje su se sve organizovanije borile, prizna kao zaraenu grupaciju. Feldmaral Weichs preduzimao je sline napore. Isto tako prema njemakim izvorima na osnovu Titovg istupanja (Veleb : tova misija), kod Glaise Horstenaua voeni pregovori u cilju aranmana izmeu Nijemaca i partizana spadaju u ovo poglavlje, jer se sa nemoi (misli se: sa slabim protivnikom prim, red.) ne pregovara! Ovo poglavlje je, meutim, jo prilino tamno. Moglo bi, prije svega, putem jugoslovenskih izvornih saoptenja da bude osvijetljeno, ali, izgleda, da to iz politikih razloga jo uvijek nije poeljno". 27 Istu zamerku upuuje i drugi nemaki istoriar, Otmar Nikola Haberl, iz Esena, u lanku Proces emancipacije KPJ u periodu od 1941. do 1945", objavljenom u asopisu Prilozi za istoriju socijalizma" 1976. godine. Poznato je", kae on, da u Jugoslaviji postoje dokumenta o tim pregovorima, ali dosad nije nita objavljeno u jugoslovenskoj literaturi." Po njegovom miljenju pregovori su bili motivisani prelaskom rukovodstva partizanskog pokreta na teren realne politike' ",28
" Prvo zasjedanje AVNOJ-a", Zbornik radova naunog skupa, Biha, 1966.
28 Prilozi za istoriju socijalizma", 10, Institut za savremenu istoriju i Narodna knjiga", Beograd, 1976.

231

Tretiranje martovskih pregovora u radovima jugoslovenskih pisaca


O martovskim pregovorima se u Jugoslaviji do skora nije pisalo. Oni su, dodue, spominjani u nekim publicistikim i novinskim napisima, lancima i feljtonima, ali ni u jednom od njih nije objanjeno zato je do pregovora dolo, 0 emu se na njima raspravljalo, kakav je bio njihov ishod, smisao i znaaj. U periodu od 1980. do danas, objavljeno je 1 nekoliko radova sa naunim pretenzijama, ali ni u njima nisu na zadovoljavajui nain obraeni i objanjeni ovi pregovori. Prvi napisi, ako se tako mogu nazvati, o martovskim pregovorima nalaze se u dokumentima koje je Vojnoistorijski institut objavio u svojim zbornicima dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu. Tako su 1959. i 1960. godine u Zborniku dokumenata Vrhovnog taba NOVJ i Centralnog komiteta KPJ objavljeni: pismo koje su Tito, Rankovi i Zujovi uputili 29. marta 1943. sekretaru PK KPJ za BIH Isi Jovanoviu, Titovo nareenje Stabu 1. bosanskog korpusa od 30. marta i nareenje Glavnom tabu Hrvatske od 5. maja, u kojima se, mada se direktno ne spominju pregovori, govori o kontaktu" sa Nemcima u cilju razmene zarobljenika i o uzdravanju od napada na nemake trupe, kao i o Velebitovoj misiji u Slavoniji. Redakcija zbornika nije dala objanjenja, sem to je navela da je krajem marta 1943. izvrena kod Konjica razmena zarobljenika". 29 Prvi rad u kome se mogu nai izvesni podaci o martovskim pregovorima bila je njiga publiciste Slavka Odia Neostvareni planovi", koja je objavljena 1961.30 Na osnovu nekoliko nemakih dokumenata, uglavnom telegrama Kaea i Ribentropa, on je pokuao da protumai pregovore, ali je bilo oigledno da su mu istraivanja bila nedovoljna. etiri godine kasnije, 1965. godine, u knjizi Neretva" objavljen je lanak Milorada Jankovia Sa Prateim bataljonom Vrhovnog taba" 31 , u kome se spominju prego" Zbornik, tom II, knj. 8, dok. br. 215 i 216; kr-j. 9, dok. br. 162. ' Slavko Odi: Neostvareni planovi", Zagreb, 1961, str. 104111. S1 Neretva", knj. 1, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1965, str.

450.

232

vari, ija sutina, kako Jankovi konstatuje, nije imala karakter samo razmene zarobljenika", jer su se, pomou njih, uspeli pasivizirati Nemci sa pravca Konjica na tetu Italij ana, a naroito etnike grupacije koja se nala izolovana na levoj obali Neretve, to se kasnije odrazilo na razbijanje glavnine etnikih snaga u rejonu GlavatievoKalinovik". Mada se u lanku ne kae odreeno da je sa Nemcima razgovarano i o privremenoj obustavi neprijateljstava, ipak se izraz o pasivizaciji nemakih snaga" moe tako shvatiti. Autor, kao to se vidi, izvodi zakljuak da su pregovori, u kojima je, navodno, postignuta pasivizacija Nemaca", imali uticaj na razbijanje glavnine etnikih snaga u rejonu Glavati e voKalinovik' '. I u lanku R. Petovara i M. Zekia Sesta istonobosanska i 15. majevika brigada", objavljenom u istoj knjizi,32 govori se neodreeno o nekoj misiji opunomoenika Vrhovnog taba" Vladimira Velebita, koji je, na putu za Zagreb, posetio tabove istonobosanskih brigada da bi im preneo nareenje Vrhovnog taba. O ovoj poseti govori se jo u nekim radovima, u kojima se daje neto vie pojedinosti o Velebitovom boravku kod tabova istonobosanskih brigada i o razgovorima koje je vodio sa njihovim rukovodiocima. 33 O martovskim pregovorima mogu se nai neki podaci u feljtonu Paukova mrea protiv Tita" koji su napisali publicisti R. Timotijevi i P. Stevi 1969,34 kao i u knjizi Heroji Ljubinog groba" publiciste urice Labovia, koja je tampana 1972. godine. 35 Podaci ovih autora, budui da su i suvie oskudni i dobrim delom iskonstruisani, ne zasluuju panju. Prve detaljnije podatke o martovskim pregovorima zasnovane na naunim izvorima dao je dr Bogdan Krizman u knjizi Paveli izmeu Hitlera i Musolinija", koja je objavljena u Zagrebu 1980. godine. 36 On je istraivao nemaka
Isto, str. 3256. Petnaesta majevika brigada", Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1979, str. 120; 1213; 149; 173; 176. Dane Olbina: Ratni dani", Sarajevo, 1972, str. 379; R. Petovar i S. Triki: Sesta proleterska istonobosanska brigada, Beograd, 1982, str. 264. 84 Politika ekspres", 3. i 4. maj 1969. 85 . Labovi: Heroji Ljubinog groba", Beograd, 1972, str. 5860. 86 B. Krizman: Paveli izmeu Hitlera i Musolinija", Zagreb, 1980, str. 539544.
83 51

233

dokumenta koja se odnose na pregovore i u saetom obliku prezentirao njihovu sadrinu (uglavnom, telegrame Kaea i Ribentropa). Sto je osobito bilo znaajno, on je dao i podatke o arhivama u kojima se nalaze navedeni dokumenti. Potpuniju obradu martovskih pregovora dao je Vladimir Dedijer u svojoj knjizi Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita" koja je objavljena 1981.37 U glavi Martovski pregovori izmeu Nemaca i Tita" on je, na j pre, dao neka od glavnih obeleja vojnopolitike situacije u vreme kada je dolo do pregovora, da bi, potom, objasnio motive koji su ih uslovili, njihovu sadrinu i rezultate. Navodei da je istraujui istorijsku grau u SAD. u Nacionalnom arhivu u Vaingtonu, doao do kopija veine dokumenata o pregovorima izmeu Vrhovnog taba i nemake vojne komande" Dedijer objavljuje dva kljuna" dokumenta: pismeni predlog delegacije Vrhovnog taba podnet 11. marta u Gornjem Vakufu i zabeleku naelnika taba nemake 717. divizije o razgovorima u Gornjem Vakufu. Na osnovu svojih razmatranja sutine i smisla pregovora, Dedijer je dao svoj sud odnosno hipotezu, kako sam kae da su martovski pregovori, osim kada je re o razmeni zarobljenika, bili nepotrebni, da se njima, sa stanovita partizana, nita nije postiglo, pa ni na planu ratnog lukavstva". Na ove Dedijerove zakljuke i ocene kritiki su se osvrnuli dr Pero Damjanovi, Duan Biber i Mehmedalija Boji na Okruglom stolu Borbe", januara 1982, iznevi svoje ocene o martovskim pregovorima. 38 Opirniji lanak o martovskim pregovorima, pod naslovom Pregovori predstavnika NOP-a i nemakog Vermahta o razmeni zarobljenika za vreme bitke na Neretvi", objavio je pukovnik Sekula Joksimovi, saradnik Vojnoistorijskog instituta, u asopisu Godinjak Drutva istoriara BiH" 1982. godine.39 Vei deo lanka posveen je razmatranjima odnosa okupatorsko-kvislinkih vlasti prema oslobodilakom pokretu u pogledu njegovog tretmana i razmene zarobljenika" i nekih vanijih dogaaja koji su ne57 V. Dedijer: Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita", knj. 2, RijekaZagreb, 1981, str. 801812. 89 Razgovori o knjizi V. Dedijera .Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita'", Beograd, " Godinjak Drutva istoriara BiH", Sarajevo, 1982, str. 75 -100.

234

posredno prethodili bici na Neretvi poetkom 1943". Same pregovore autor razmatra na osnovu izvesnog broja j i e makih dokumenata i objavljenih radova, stavljajui akcenat na pitanje razmene zarobljenika. Na martovske pregovore se prireiva 14. toma Sabranih djela J. B. Tita", pukovnik Mehmedalija Boji osvrnuo u napomenama, u kojima je dao tumaenja Titovih pisama Isi Jovanoviu i Stabu 1. bosanskog korpusa od 29. i 30. marta 1943.40 A u feljtonu Bitka na Neretvi", koji je marta 1983. objavljen uPolitici", Boji je kritiki ocenio interpretacije pregovora u radovima nekih inostranih istoriara, odnosno tvrdnje da je, kao rezultat pregovora, dolo do prekida ratnih dej stava. 41 Uz Titovo nareenje Stabu 1. bosanskog korpusa od 30. marta 1943. prireivai tematske zbirke dokumenata AVNOJ i revolucija" Slobodan Neovi i Branko Petranovi su u kratkoj napomeni dali tumaenje pregovora. 42 Poslednji napis o martovskim pregovorima objavljen je kao feljton pod naslovom ,,0i u oi sa neprijateljem za zelenim stolom" u listu Pobjeda" 1984.43 Publicist Burica Labovi je ponovo, ovoga puta sa veim pretenzijama, pisao opirnije o dogaajima vezanim za pregovore. On je pokuao da na osnovu izvesnog broja dokumenata ire protumai pregovore, ali mu je, oigledno, nedostajala potrebna informisanost.

40 J. B. Tito, Sabrana djela", tom 14, Beograd, 1982, str. 346, 347, 349, (nap. br. 320, 330, 348). 41 Politika", 25. mart 1983. 42 S. Neovi, B. Petranovi, AVNOJ i revolucija", Narodna knjiga, Beograd, 1983. 43 urica Labovi: Oi u oi sa neprijateljem za zelenim stolom", Pobjeda", Titograd, novembardecembar 1984.

235

VANIJA DOKUMENTA O MARTOVSKIM PREGOVORIMA

239

NAREENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ETNIKE VRHOVNE KOMANDE MAJORA OSTOJIA OD 28. FEBRUARA 1943. VOJVODI JEVEVIU DA SE SPORAZUME SA NEMCIMA (BROJ 11)1 IT ALU ANIMA (BROJ 22) O SARADNJI U BORBI PROTIV PARTIZANSKIH SNAGA U DOLINI NERETVE
(faksimil dokumenta)

240

241

OBAVETENJE VRHOVNOG KOMANDANTA NOV I POJ TITA OD 2. MARTA 1943. STABU 4. OPERATIVNE ZONE HRVATSKE O TEKOJ SITUACIJI U DOLINI NERETVE
(faksimil dokumenta)

242

NAREENJE VRHOVNOG KOMANDANTA NOV I POJ TITA OD 4. MARTA 1942. STABU 1. BOSANSKOG KORPUSA DA SVIM SNAGAMA KRENE U POMO OPERATIVNOJ GRUPI DIVIZIJA I RANJENICIMA U DOLINI NERETVE
(faksimil dokumenta)

243

ZAPOVEST VRHOVNOG KOMANDANTA NOV I POJ TITA OD 3. MARTA 1943. ZA PROTIVUDAR NA NEPRIJATELJSKU GRUPACIJU KOD GORNJEG VAKUFA
(faksimil dokumenta)

NAREENJE VRHOVNOG KOMANDANTA NOV I POJ TITA OD 5. MARTA 1943. O FORSIRAN JU NERETVE I NASTUPANJU OPERATIVNE GRUPE DIVIZIJA NA ISTOK, KA HERCEGOVINI, CRNOJ GORI I SANDAKU
(faksimil dokumenta)

244

IZVESTAJ

NEMACKOG MAJORA STREKERA O ZAROBLJAVANJU 4. MARTA 1943.


(faksimil dokumenta)

SVOM

245

248

249

NAREENJE KOMANDANTA ITALIJANSKE 2. ARMIJE OD 5. MARTA 1943. KOMANDANTU 6. KORPUSA DA SE UTVRDE UZROCI VELIKIH GUBITAKA PRETRPLJENIH U BORBAMA PROTIV JEDINICA NOVJ U PROZORU I DOLINI NERETVE
(faksimil prve stranice dokumenta)

250

FAKSIMIL PUNOMOJA ZA VOENJE PREGOVORA S NEMCIMA KOJE JE VRHOVNI STAB NOV I POJ IZDAO 8. MARTA 1943. SVOM DELEGATU KOCI POPOVlCU

FAKSIMIL PROPUSNICE ZA NESMETANI POVRATAK NA PARTIZANSKU TERITORIJU KOJU JE NEMAKI KAPETAN 14. MARTA 1943. IZDAO KOCl POPOVlCU

252

ZABELEKA (ZAPISNIK) SA PRELIMINARNIH RAZGOVORA ODRANIH U GORNJEM VAKUFU 11. MARTA 1943. S-l 11. 3. 0011 NOKW-1088 Z a b e l e k a Prisutni: Gen. pukovnik i komandant divizije, Cl povremeno H. I. Inspektor ermak sastav delegacije: Popovi, Markovi i" Petrovi Mesto pregovora: G. Vakuf Vreme pregovora: 11. 3. 1943, 09.3011.00 asova Predmet pregovora: Delegacija je pokazala punomo (vidi u prilogu) i iznela sledee: a) Delegacija je upozorila na to da su joj pri dolasku u Prozor oduzeti oruje i municija i da je bila fotografisana. Odgovor: U vezi ovoga nije postojala neka posebna namera. Nije se sa sigurnou znalo kada e i gde delegacija prispeti pa otuda i taj mali nesporazum. Municija e biti vraena, meutim sa slubene strane nije nita preduzeto da se nesporazum izgladi. b) Delegacija e na osnovu punomoja raspravljati o sledeem: 1. Razmena zarobljenika 2. Primena meunarodnog ratnog prava 3. O ostalim pitanjima koja su ve ranije, 17. XI 1942. godine, bila predmet razgovora sa kapetanom Hejsom (Heyss), kapetanom Kulihom (Kulich) i gospodinom Otom (Ott) /civil inenjer razmenjen sa partizanima/.

253

Ad 1.

Razmena je ve jednom izvrena. Nastavak pregovora nije doveden do kraja. Delegat Lajnic (Leinschtz), koji je poslan, do danas se nije vratio. Ponueni su: Ziglhuber (Siiglhuber), Bajer (Bayer), Birger (Brger) i posada jednog aviona sa hrvatskim ljudstvom koja je izvravala zadatak za raun nemakog Vermahta, major treker (Strecker), 25 nemakih vojnika, 120 oficira i podoficira domobrana i 600 italijanskih vojnika. S njihove strane je naroito traen profesor Ivan Marinkovi iz Karlovca koga su ustae drale u Zagrebu u zatvoru. Delegacija upozorava da se esto deava da nemaki Vermaht (u vezi akcije razmena) nije mogao navodno da pronae zaihtevana lica kod hrvatskih vlasti, odnosno da su ih u to vreme Hrvati ve streljali.

Ad 2.

Delegacija upozorava na to da Narodnooslobodilatka vojska predstavlja organizovanu armiju sa vojnom disciplinom a ne bandu. Oni se bore kao patrioti i sinovi svoje zemlje u cilju njenog osloboenja. Oni su uvek tretirali zarobljenike prema meunarodnom pravu kao to je na primer bio sluaj novembra 1941. godine kada su zarobljenike kod Uica ostavili poto tada nisu bili u stanju da ih sa sobom povedu. Predlog: Zarobljenike i ranjenike treba obostrano humano tretirati. Delegacija se obavezuje da e lintervanisaiti ukoliko njiihove jedinice ne budu potovale takvo uputstvo. Ad 3. Politika pitanja: Ova pitanja su ve jednom bila tretirana i to 17. novembra 1942. godine u pismu upuenom Glezu Horstenauu. Delegacija je miljenja da se tada o ovom pitanju moglo razgovarati. Trenutno oni ne vide nikakvog razloga da vode rat sa nemakim oruanim snagama. Oni ele

254

da vode borbu samo protiv etnika i do sada su se samo branili jer su ih nemake trupe napadale. Delegacija izjavljuje da oni predstavljaju potpuno samostalan i nezavisan nacionalni pokret. U propagandi se pozivaju na sovjetsku Rusiju jer ne ele da imaju nikakvu vezu sa Londonom. Delegaciji je poznato da Italijani favorizuju etnike i da ih snabdevaju naoruanjem. etnici su u poslednje vreme jako ojaali i predstavljaju u stvari samo organe izbeglike vlade u Londonu i spremni su da u svakom momentu izvravaju njena nareenja. Narodnooslobodilaka vojska bi, meutim, vodila borbu i protiv Engleza ukoliko bi se oni ovde iskrcali. etnici, naprotiv, ne bi jer oni samo i ekaju na tu priliku, imaju sa Englezima radio-vezu, primaju kurire, a sve to uz preutni pristanak Italij ana. Delegacija upozorava na to da sve ovo ne predstavlja predlog za kapitulaciju (njih se ne moe unititi, oni imaju dovoljno mogunosti za izvlaenje, nakon svake ofanzive postajali su jai, spremni su da umru, uvek su izdravali bez smetajnih uslova, hrane i municije), ve ele da svoj glavni udar usmere na etnike i zbog toga predlau da se obostrano odredi interesna zona. Umoljavaju da se taka 3. dri u tajnosti. Pitanje primirja obazrivo je nagoveteno. Delegacija ima zadatak da se vrati to pre. potpis neitak kapetan i Cl

PISMENI PREDLOZI KOJE JE DELEGACIJA VRHOVNOG TABA NOVJ PODNELA NA PRELIMINARNIM RAZGOVORIMA U GORNJEM VAKUFU 11. MARTA 1943.
(faksimil dokumenta)

256

FAKSIMIL 10. I 14.

STRANE DNEVNIKA KOE POPOVIA

257

OBAVESTENJE KOMANDE ITALIJANSKOG 6. ARMIJSKOG KORPUSA OD 13. MARTA 1943. O ZAJEDNIKOJ BORBI ITALIJANSKIH I ETNIKIH (V.A.C.) JEDINICA PROTIV PARTIZANSKIH SNAGA U DOLINI NERETVE
(faksimil dokumenta)

258

NAREENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ETNIKE VRHOVNE KOMANDE MAJORA OSTOJlCA OD 15. MARTA 1943. KOMANDANTU OPERATIVNIH JEDINICA ISTONE BOSNE I HERCEGOVINE MAJORU BACOVICU ZA SPREAVANJE PRODORA PARTIZANSKIH SNAGA KA KALINOVIKU I NEVESINJU
(faksimil dokumenta)

259

260

NAREENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ETNIKE VRHOVNE KOMANDE MAJORA OSTOJIA OD 16. MARTA 1943. KOMANDANTU ZETSKOG ETNIKOG ODREDA PUKOVNIKU B. STANIIU ZA NAPAD NA PARTIZANSKE SNAGE KOJE NASTUPAJU KA KALINOVIKU
(faksimil dokumenta)

261

262

TELEGRAM NEMACKOG POSLANIKA U NDH Z. KASEA OD 17. MARTA 1943. MINISTRU SPOLJNIH POSLOVA RAJ HA ,U KOME OBAVESTAVA O RAZGOVORIMA SA i PARTIZANSKIM DELEGATIMA
(faksimil dela prve strane dokumenta)

263

NAREENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ETNIKE VRHOVNE KOMANDE MAJORA OSTOJIA OD 17. MARTA 1943. PUKOVNIKU STANlSlU DA SPREI BEKSTVO RAZBIJENIH ETNIKIH JEDINICA I UZ POMO ITALIJANA ORGANIZUJE ODBRANU NEVESINJA
(faksimil dokumenta)

264

IZVESTAJ E F A ITALIJANSKE VOJNE MISIJE U NDH OD 18. MARTA 1943. TABU 2. ARMIJE O RAZGOVORIMA SA DELEGATOM VRHOVNOG TABA NOVJ V. PETROVICEM (V. VELEBITOM) Broj 1490 Poverljivo Zagreb, 18. marta 1943-XXI

P R E D M E T : Razmena zarobljenika VlSOJ KOMANDI ORUANIH SNAGA -DALMACIJA" (2. armija) SLOVENIJA-

VOJNA POSTA 10 U vezi sa dodatkom telegrama boj 1470 od 17. tekueg meseca smatram znaajnim zabeleiti neke pojedinosti u vezi sa nemakom komandom i razgovorima ove misije sa dr Petroviem, predstavnikom partizanske komande TITO" po pitanju razmene zarobljenika. Dr Petrovi je advokat iz Zagreba, hrvatske narodnosti, koji je otiao pre due vremena partizanima, ija se porodica jo uvek nalazi u Zagrebu. Star je oko 40 godina, visok otprilike 1.70 m, finih manira i graanskog izgleda. Nosi naoare, govori vrlo dobro italij anski, nemaki i francuski. Prema podacima koje smo primili od generala Gleza, nije uvereni komunista, ali je priao partizanima najvie zbog toga to je veran pristalica unitaristike jugoslovenske ideje i protivnik ustakog pokreta. Prema podacima istog generala meu partizanima ima samo 15% onih koji imaju komunistike ideje; ostali su u veini nehrvatski elementi koji su doli iz pograninih krajeva Hrvatske sa j ugodio venskim uverenjima, koji ne odobravaju etniki pokret, nezadovoljni su ustakim reimom, i oni koji su bili prisiljeni da slede partizane, budui da ive na teritoriji okupiranoj od partizana. Petrovi je za vreme boravka u Zagrebu stanovao u seditu komande nemakog generala, poluslobodain, i s njim se postupalo vrlo obzirno, tako da je mogao da se kree po gradu, iako je bio podvrgnut diskretnoj pasci, i iao je da poseti porodicu.
265

Zajedno sa Petroviem pregovorima je prisustvovao i dr Ott, koji je u neku ruku garantovao za Petrovia, dobar Nemac koji je mnogo godina iveo u Livnu po trgovakim poslovima. Bio je partizanski zarobljenik i tom je prilikom upoznao dr Petrovia. Sto se tie ishoda pregovora s Nemcima, jo se nita konkretno ne zna, te prema tome oni jo nisu konano zakljueni. Izgleda da je razmena zarobljenika i sa strane Nemaca postavljena i kao uslov za smirivanje slavonske zone, gde bi partizani u svrhu razmene zarobljenika morali prestati sa teroristikom aktivnou. Zna se da je Petrovi otputovao jue posle podne iz Zagreba da bi otiao da referie partizanskoj komandi. Vratie se u Zagreb za jedno 45 dana da nastavi pregovore sa nemakom komandom. Razgovor u vezi sa razmenom italijanskih zarobljenika vodio se u seditu ove misije uz prisustvo dr Ota. Dr Petrovi, kako je ve javljeno, potvrdio je da se u zoni Konjica nalazi 1516 oficira i 600 podoficira i vojnika italijanskih i zamolio je da se pre glavnih pregovora napravi poimenini spisak isto tolikog broja partizanskih komandanata (voa) ii partizana koji bi trebali biti osloboeni. U tu svrhu zamolio je da bi to pre mogao dobiti jedan potpis partizana koji su zarobljenici kod Italijana. Sa nae strane dr Petrovi je zamoljen za jedan isto takav popis italijanskih zarobljenika koji bi trebali biti zamenjeni. Naredni pregovori sa Petroviem, prema podacima koje je dobila ova komanda, odravae se preko kapetana Metzgera, pomonika generala Gleza. Kako sam ve javio telegramom broj 1470, to ovim potvrujem, ako ta komanda ima nameru da se pregovori nastave, predlaem da se uputi neko ko hi te pregovore vor^o u vezi sa zarobljenicima partizanskim i naim (broj, dislokacija itd). Taj bi trebalo da doe u Zagreb u pogodnom asu na molbu ove misije, imao bi slobodne ruke to se tie pregovora i mogao bi o njima odluivati. Molim da me upoznate s odlukama u vezi pregovora kako ih je [postavio dr Petrovi. Autant: Major Bonetti
266

BRIGADNI GENERAL, SEF MISIJE POTPISAN Dan Karlo Re

TELEGRAM MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA RAJHA OD 19. MARTA 1943. NEMAKOM POSLANSTVU U ZAGREBU U KOME TRAZl OBJANJENJA O PREDLOZIMA PARTIZANSKIH PREGOVARAA
(faksimil dokumenta)

267

ZAJEDNIKO

SASLUANJE NEMACKIH (faksimil

ESTORICE OSLOBOENIH ZAROBLJENIKA dokumenta)

268

269

270

ZAIEDNIKO SASLUANJE DVADESETORICE BOENIH NEMAKIH VOJNIKA


(faksimil prve strane dokumenta)

OSLO-

271

NAREENJE ITALIJANSKE VRHOVNE KOMANDE OD 25. MARTA 1943. KOMANDI 2. ARMIJE ZA DOSTAVLJANJE IZVETAJA O TRAENJU D. JEVEVICA, DELEGATA DRAE MIHAILOV1A, DA NEMCI PRUE POMO ETNICIMA U BORBI PROTIV JEDINICA NOV U REJONU NEVESINJA
(faksimil dokumenta)

272

NAREENJE KOMANDANTA GLAVNE NACIONALNE KOMANDE GENERALA UKANOVlCA OD 27. MARTA 1943. ZA SPREAVANJE PRODORA PARTIZANSKIH SNAGA U CRNU GORU
(faksimil dokumenta)

ZABELESKA O RAZGOVORU VLADIMIRA VELEBITA U STABU NEMACKE 718. DIVIZIJE U SARAJEVU 31. MARTA 1943.
(faksimil dokumenta)

274

275

277

278

TELEGRAM MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA RAJHA R1BENTR0PA NEMAKOM POSLANIKU U ZAGREBU OD 29. MARTA 1943. KOJIM SE ZABRANJUJE VOEN IE PREGOVORA SA PARTIZANIMA
(faksimil 1. strane dok.)

279

TELEGRAM NEMACKOG POSLANIKA U ZAGREBU KASE A OD 30. MARTA 1943. UPUEN MINISTRU SPOLJNIH POSLOVA RAJHA FON RIBENTROPU U KOME DAJE OBJANJENJA O PREGOVORIMA SA DELEGACIJOM VRHOVNOG TABA NOVJ (faksimil dokumenta) - 361;

2uu

281

28

283

PISMO TITA, RANKOVIA I ZUJOVIA OD 29. MARTA 1943. UPUENO SEKRETARU POKRAJINSKOG KOMITETA KPJ ZA BiH ISI JOVANOVICU (faksimil dokumenta)

284

TITOVO NAREENJE STABU PRVOG BOSANSKOG KORPUSA OD 30. MARTA 1943.


(faksimil dokumenta)

285

286

NAREENJE TABA PRVE PROLETERSKE DIVIZIJE OD 30. MARTA 1943. UPUENO STABU PRVE PROLETERSKE BRIGADE
(faksimil dokumenta)

287

PISMO DVADESETOSMORICE ZAROBLJENIH OFICIRA I DRAVNIH FUNKCIONERA NDH OD 31. MARTA 1943. KOJIM MOLE VRHOVNI STAB NOVJ DA BUDU OSLOBOENI
(faksimil dokumenta)

288

289

290

TELEGRAM

IZVRSNOG KOMITETA KOMINTERNE OD 30 (ILI 31. MARTA) 1943.


(faksimil deifrovanog teksta)

TITU

291

292

TITOV

TELEGRAM IZVRSNOM KOMITETU NE OD 4. APRILA 1943.


(faksimil dokumenta)

KOMINTER-

293

294

296

TITOVO PISMO ZAMENIKU NAELNIKA VRHOVNOG TABA VELIMIRU TERZlCU UPUENO 14. APRILA 1943.
(faksimil dokumenta)

297

TELEGRAM MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA RAJ HA FON RIBENTROPA OD 21. APRILA 1943. UPUEN NEMACKOM POSLANSTVU U ZAGREBU U KOME PONAVLJA GLEDITE O NECELISHODNOSTI RAZGOVORA SA PARTIZANIMA
(faksimil dokumenta)

298

ZABELESKA O RAZGOVORIMA NEMAKOG PREGOVARAA INENJERA HANSA OTA I VLADIMIRA VELEBITA VOENIH KOD TRNOVA 23. APRILA 1943. (faksimil 1. strane dokumenta)

299

REGISTAR LINIH IMENA

A Adum Romeo 75, 84 Ambroz io Vitorio (Vittorio Ambrosio) 12, 38, 156, 167 Amiko uzepe (Giuseppe Amicco) 156 Anti Vinko 195 Aterton Terens (Atherton Terence) 28, 29 Avakumovi dr Ivan 226 B Baovi Petar 22, 23, 62, 63, 156 Bajer Oto (Otto Bayer) 84 Baki Mitar 45 Bart (Barth) 71, 77, 81, 89 Begovi Vlajko 7 Bejli Sten] i Vili jam (Bailey Stanly William) 25, 27, 35 Biber Duan 234 Bilan Zvonko 76 Birger Vili (Wily Brger) 84 Biroli Pircio Alesandro (Birolli Pirzio Alesandro) 12, 38 Bobio (Bobbio) 55 Boji Mehmedialija 33, 234, 235 Bojovi Nikola 61

Branko vidi Ostoji Zaharije Brki Duan Duko 195 Broat Martin (Martni Broszat) 223, 224 Broucek Peter 112, 220 Bulhajt Gert (Gert Bulhait) 225 Burdevi Rifat Tro 76
C

Canki 129 Crni vidi Zujovi Sreten C Cermak 80, 85 Cia vidi Lukaevi Vojislav Voja Ceril Vinston (Churchill Winston) 31 Cokalija vidi Danilovi Ugljea Cano Galeaco (Ciano Galeazzo) 12, 38 Cetkovi Pero 45 Corovi 187
301
C

D Dalmaco (Dalmazzo) 12 Damjanovi Pero 7, 8, 234 Dams Ginter Helmut (Helmut Gntter Dahms) 221 Danilovi Ugljea 187192, 200 Dapevi Peko 45 Dedijer Vladimir 25, 29, 70, 71, 82, 90, 97, 18P. 215, 234 De Loni Zak (Jaques de Launay) 221 Diakov (Diakow) 207 Dimitrov Georgi 182 Dipold Benignus (Dippold Benignus) 57, 79, 82, 84, 85, 88, 92, 94, 96, 100 Duce vidi Musolini Benito
D

Firer vidi Hitler Adolf Fogel (Vogel) 46 Frol Ivo 133 Futi Zagorka 152 G Gerdes 129 Gering Herman (Hermann Goring) 53 Gete Johan Volgang (Johann Wolgang Goethe) 72 Gikovati Emil (Emile Guikovaty) 229, 230 Gojni Blao 62 Grdi Stjepan 133 Grubor Dujan 133 H Haberl Otmar 231 Hadson Djuen Bil (Bili Duane Hudson) 28 Hagen Valter (Walter Hagen) vidi Hetl Viilhelm Hajnc (Heinz) 40 Hajinrih Alfred (Heinrich Alfred) 48, 86 Has Herta (Haas Herta) 131, 132, 194, 199, 200, 210 Hebrang Andrija 75 Hejs Hans (Heyss Hans) 48, 66, 70, 86 Hetl Vii helm. (Htl Wilhel m) 112, 217220, 222, 223 Himler Hajnrih (Himmler Heinrich) 96 Hitler Adolf 12, 28, 29, 3640, 53, 95, 96, 100, 105, 114, 141, 148, 150, 206, 220, 225, 228, 233

Dido vidi ilas Milovan Dil as Milovan 8, 45, 50, 52, 55, 65, 6871, 7377, 80, 81, 83, 90, 91, 96, 97, 107111, 119, 121123, 125, 131, 132, 135, 136, 140, 146, 150153, 155, 159, 171, 182, 183, 208, 209, 211, 214, 221223, 227, 229, 230 ore 162 urii Pavle 48, 152, 156, 157 E Eim Marko 133 Eliot Kouen (Elliot Cawen) 28 F Fere Herman (Frtsch mann) 57, 231
302

Her-

Hnilicka dr Karl 57, 206208, 231 Hori Ladislav (Ladislaus Hory) 223, 224 Horstenau Glez Edmund (Edmund Glaise von Horstenau) 7, 8, 11, 12, 49, 51, 5457, 67, 68, 71, 83, 86, 92, 94, 90, 104, 107, 108, 111113, 116. 119, 120, 123, 125, 132, 136, 137, 145, 149, 150, 168, 171, 183, 194, 199, 200, 202, 206 209, 217220, 222225, 228, 230, 231 Horvat Ljerka 119 Horvat dr Zdenko 119 Humo Avdo 162, 191 I Ili Pavle 97 J Jevevi Dobrosav 23, 62, 156, 157 Joksimovi Sekula 234 Jovanovi Arso 76 Jovanovi Iso 161, 162, 182, 184188, 190, 191, 200, 232, 235 Jovanovi Slobodan 122 Jovanovi Vaso 97 Juki Ilija 224, 225, 228 Jurievi Lenka 152 K Kainka 137 Kaj Urlih (Urlich Kai) 221 Kajtel Vilhelm (Wilhelm Keitel) 12, 96

Kanaris Vilhelm (Wilhelm Canaris) 35, 230 Kant Imanuel (Immanuel Kant) 72 Karapandi Borivoje 222 Kardelj Edvard 25, 26, 29 Kasalovi Zdravko 62 Kae Zigfrid (Siegfried Kasche) 6, 12, 39, 55, 94, 104 108, 111115, 119, 131, 132, 135, 152, 168170, 183, 200, 201, 206, 209, 223, 225, 227, 228, 230, 232, 234 Kavalero Ugo (Ugo Ca valler) 12, 38 Kazertano Rafaele (Raffaele Casertano) 114, 140142, 146 Kibler Jozef (Josef Kbler) 129 Kir (Kirsch) 82 Kisling Rudolf (Rudolf Kiszling) 219, 220, 223, 224 Klisold Stefan (Stephen Clissold) 217 Kljaji Filip 45 Koa vidi Popovi Konstantin Koa Kokot Stjepan 75, 133 Kneevi Vladimir Voloa 76 Kovaevi Sava 110 Krizman Bogdan 8, 95, 233 Krup Alfred (Alferd Krupp) 53 Kuan Viktor 133 Kulih vidi Hajnrih Alfred L Labovi urica 233, 235 Lajnic Franc (Franc Leinschtz) 67, 84, 89 Latas Branko 34 Latinovi Jakob 133
303

Lavevi-Lui Ivan 75 Leki Danilo 165 Lekovi Mio 17, 34, 47 Ler Aleksander (Lohr Alexander) 11, 12, 37, 39, 40, 56, 57, 92, 94, 96, 102105, 148, 206, 231 Leverkin Paul (Paul Leverkhn) 221 Liters Rudolf (Rudolf Lters) 13, 54, 55, 86, 92, 94, 99 102, 129, 137139, 145, 146, 149, 150. 157, 160, 225, 228 Lorkovi Mladen 114, 140, 142, 146 Lukaevi Vojislav Voja 44, 61, Luki 129 M Maklejn Ficroj (Maclean Fitzrou) 32 Mamalela (Mammalella) 147 Marinkovi Ivan 84, 81!, 93 95, 210 Marjanovi Jovan 34 Marko vidi Rankovi Aleksandar Markovi vidi ilas Milovan Markovi Milo vidi ilas Milovan Mati Jozef (Josef Mati) 219 Mecger (Metzger) 117, 149 Mesermit Vili (Willy Messerschmitt) 53 Mester vic dr Julka 121 Mihailovi Dragoljub Draa 1721, 2327, 31, 3335, 38. 39, 41, 62, 63, 101, 103105, 113. 115, 122, 142, 145, 147, 148, 155, 157, 158, 162164,
304
122

169, 174176, 180, 182, 184, 198, 213, 223, 224, 226 Milutinovi Ivan 45 Mini Mihailo 222 Musolini Benito (Benito Mussolini) 12, 36, 37, 39, 53, 100, 105, 168, 170, 233 Muanovi Husnija 152 N Nad Kota 163 Najdhold Fric (Neudholdt Fritz) Naki Olga 75 Nedi Milan 30, 226 Nenezi Radojica 195, 199 Neovi Slobodan 235 Nikoli dr Nikola 133, 153 Novosel Ozren 75 Novosel-Mates Vanda 76 O Obradovi Milena 152 Odi Slavko 48, 149, 232 Olbina Dane 187, 233 Ostoii Zahariie 23, 44, 6163: 122, 156, 158 Ot Hans (Ott Hans) 48, 56, 66, 67, 69, 81, 86, 108, 111113, 117, 119, 121, 123, 125, 131, 137, 140, 144, 145, 149, 151, 171, 175, 194, 199202, 208, 218 P Pamti Jovan 62 Paveld Ana 75 Paveli Ante 12, 30, 223, 226 Pa vieti dr Ivan 133 Pavlik Fric 133
86

Pavlovi K. Stevaii 226, 228 Petovar Rudi 189, 191, 233 Pe tranovi Branko 235 Petrovi dr Vladimir Vlatko vidi Velebit Vladimir Pfapfenrot Verner (Pfafenrott Werner) 92, 149 Pijade Moa 45, 50, 52, 74 Piri Antoni (Anthony Pnie) 221 Piaconi Alesandro (Alessandro Piazzarti) 157, 160 Plea Nedeljko 25, 34 Pondelak Adolf 133 Popovi Konstantin Koa 8, 45, 68, 70, 72 75, 77, 78, 80 82, 85, 86, 88, 90, 91, 94, 96 _ 98, 110, 121 123, 125 165, 176, 191 R Radulovi Borivoje 62, 63 Rankovi Aleksandar 45, 50, 52, 68, 71 74, 98, 108, 110, 122, 123, 161, 162, 178, 182, 184, 186, 188, 191, 192, 222, 229, 232 Rankovi Ana 162 Rankovi Miko 162 Rapotec Staraislav 28 Re Dan Karlo (Dan Karlo Re) Rekuard Vili (Requard Wili) 129, 135, 137 139, 149, 150 Ribar dr Ivan 45, 52 Ribentrop Joakim fon (Ribbentrop Joakim von) 12, 39, 105, 115, 131, 132, 135 137, 139 143, 145, 146, 148, 149, 168, 170, 171, 220, 223 225, 227, 228, 230, 232 234 Riter Karl (Ritter Karl) 115
116 118

Roata Mario (Roatta Mario) 12 Roberts Valter (Walter R. Roberts) 227 229 Roboti Mario (Robotti Mario) 38, 99, 156, 157 Rudi Milena 152 Ruzvelt Franklin Delano (Roosevelt Franklin Delano) 31 Rui Ivan 61, 62 S Savi Braniislav Brano 186 Savi Pavle 29 Sforca Karlo (Sforza Carlo) 25 Sokni Gru jo 161, 163, 182 185, 188 Staljin Josiif Visarionovi 32, 33, 172, 181, 219 _ 221 Stanii Bajo 22, 44, 45, 62, 156 Stevi Petar 233 Stari vidi Tito, Josip Broz Stilinovi Marjan 51, 56, 68, 195, 197 S Sari 121 egrt Vlado 59 egvi Zlata 75 Senk (Schenk) 93 Streker Artur (Strecker Arthur) 43, 46, 47, 49, 50, 52 55, 57, 58, 63, 66 68, 70, 71, 74, 84, 89, 92, 95, 108, 110, 125, 126, 128, 129, 145, 229 ubert (Schubert von) 149 ulenti Franjo vidi Marinkovi Ivan Sunjevari Sreko vidi Stilinovi Marjan
305

T Tartalja Mihovil Mia 48 Terzi Velimlr 70, 73, 76, 79, 97, 167, 182, 192 Timotdjevi 233 Tito Josip Broz 6, 10, 14, 17 19, 22, 25 29, 31 33, 35 37, 39 41, 45, 46, 49 52, 55 60, 63, 64, 66 75, 80, 84, 96 99, 101, 105 107, 109, 110, 112 115, 122, 123, 125, 130, 131, 135, 138, 140 142, 144 150, 152, 153, 159, 161 164, 166, 171, 173, 174, 176 180, 182, 184, 186, 188 193, 198, 200 203, 205, 206, 208, 210 214, 217, 230, 231, 232, 234, 235 Tomaevi Jozo 227, 228 Tomi Mocnir Moa 76 Tomi 121 Topalovi Zivko 222 Trbojevd 34 Triki Savo 191, 233 U Uminkovi Ivan vidi Maririkovi Ivian V Vajoeker Ernst (Ernst Weizscker) 114

Vajks Maksiimilijam fon (Maximlilian von Weichs) 206, 231 Veber (Weber) 82, 89 Velebit Ljubomir 119 Velebit Vladimir 7, 8, 48, 51, 67 69, 72 75, 77 79, 80, 82, 83, 86, 87, 89, 90, 96, 97, 107, 108, 111 113, 116 119, 121, 123, 125, 131, 132, 134, 136, 146, 150 153, 155, 160, 161, 163, 164, 171, 174, 182 190, 192 200, 208, 209, 217, 218, 220, 222, 223, 225, 227, 231, 232, 233 Verni Vuk 133 Veskovn Amdrija 22 Vizmer (Wie&ner) 46, 47 Vlatko vidi Velebit Vladimir Vrani dr Vjekoislav 220 Vuini Luka 109 Vufcm/ainovii Svetozar Tempo 75 Z Zeki Milo 189, 233 Ziglbuber Otmar (Siegelhub er Othmar) 84 2 Zii Tomas 76 Zujovi Sreten Crnii 45, 161, 162, 182, 184, 186, 188, 191, 192, 232

306

IZVORI I LITERATURA

A. IZVORI Arhivska graa 1. Arhiv Vojnoistori j skog instituta, Beograd: a) Fondovi dokumenata: niarodnooslobodilakog pokreta, Nezavisne Drave Hrvatske, nemakih jedinica, italijanskih jedinica, etnikih jedinica. b) Mikroteka: filmovi London i Vaington. 2. Arhiv Centralnog komiteta SKJ, Beograd. 3. Arhiv Jugoslavije, Beograd. tampana graa 1. Zbornik dokumenata d podataka o narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda, izdanje Vojnoistorijskog instituta JNA, Beograd, tom II, knj. 7, 8, 9; tom III, knj. 5; tom IV, knj. 10, 11, 12; tom. V, knj. 12, 13; tom XII, knj. 3; tom XIII, knj. 3; tom XIV, knj. 2. 2. Josip Broz Tito, Sabrana djela, tomovi 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, Beograd, 1981. i 1982. 3. Historijski institut Slavonije: Graa za historiju NOP-a u Slavoniji, knj. 5, Slavonski Brod, 1966. Ratni dnevnici, memoarski napisi i obrade 1. Koa Popovi: Ratni dnevnik (privatno vlasnitvo). 2. Vladimir Velebit: O razgovorima s Nemcima 1943, pismena izjava iz novembra 1967 (kopija kod autora). 3. Herta Haas: Seanje o oslobaanju iz zatvora, pismena izjava (kopija kod autora). 4. Mio Lekovi i Vlajke Begovi: Elaborat o Martovskim pregovorima 1943" (kopija kod autora).
307

B. LITERATURA Knjige i lanci Antonovski Ivan, Razbijanje etnikih oruanih formacija u okuci Neretve i istonoj Hercegovini", zbornik radova Neretva Sutjeska 1943", Beograd, 1969. Avakumovi Ivan, Mihailovi prema nemakim dokumentima", London, 1969. Barker Elisabeth, Britanska politika na Balkanu u II svjetskom ratu", Globus, Zagreb, 1978. Boji Mehmedalija, Pripreme Nemaca za izvoenje operacije 'Svare' i njihove procene o mogunostima iskrcavanja saveznika na Balkanu u prvoj polovini 1943", zbornik NeretvaSutjeska 1943", Bograd, 1969. Boji Mehmedalija, Bitka na Neretvi (Ratni put Josipa Broza Tita)", feljton u Politici" od 14. do 27. marta 1983. Broz Josip Tito, Vojna djela", knj. 3, 4, 6, Beograd 1978. Bulhajt Gert, Der deutsche Geheimdiinst", Mnchen, 196fi. Clissold Stephen, Whirlwind. An Account on Marshal Tito's Rise to Power", New York, 1949. Dedijer Vladimir, Dnevnik", drugi deo, Beograd, 1946. Dedijer Vladimir, Meunarodni aspekt oslobodilake borbe naroda Jugoslavije u prvoj polovini 1943", zbornik NeretvaSutjeska 1943", Beograd, 1969. Dedijer Vladimir, On military Conventions", Lund, 1961. Dedijer Vladimir, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita", knj. 2, Rijeka, 1981. ilas Milovan, Conversation with Stalin", New York, 1962. ilas Milovan, Une guerre dans la guerre Yougoslavie 1941 1945", Paris, 1979. Futi Zorka, Bila sam nemaki zarobljenik", zbornik seanja Trea proleterska sandaka brigada", knj. 1, Beograd, 1970. ,.Geschichte des zweiten Weltkrieges ', 2 Teil, Wrzburg, 1960. Guikovaty Emile, Tito", Paris, 1979. Gnther Dahms Hellmuth, Der zweite Weltkrieg", Tbingen, 1960. Hagen Walter (Httl Wilhelm), Die geheime Front", L i n z Wien, 1950.
308

Hnilicka Karl, Bihaka republika i jugoslovenski partizanski pokret u ogledalu nemakih izvora i ocena nemakih generala koji su komandovali na Jugoistoku", zbornik radova Prvo zasjedanje AVNOJ-a", Biha, 1966. Humo Avdo, Moja generacija", Sarajevo, 1984. Hory Ladislaus, Broszat Martin, Der kroatische Ustascha-Staat 19411945", Stuttgart, 1964. Joksimovi Sekula, Pregovori predstavnika NOP-a i nemakog Wermahta o razmeni zarobljenika za vreme bitke na Neretvi", Godinjak Drutva istoriara Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1982. Juki Ilija, Pogledi na prolost, sadanjost i budunost hrvatskog naroda", London, 1965. Karapandi Borivoje, Graanski rat u Srbiji 19411945", Cleveland, 1958. Kai Ulrich, Jagd auf Tito", Rastatt (Baden) Kiszling Rudolf, Die Kroaten", GrazKln, 1956. Kljakovi Vojmir, Promjena politike Velike Britanije prema Jugoslaviji u prvoj polovini 1943", Jugoslovenski istorijski asopis, 3/1969. Kljakovi Vojmir, Pripreme neprijatelja za etvrtu ofanzivu gledane po stranim izvorima i neprijateljskim dokumentima", Vojnoistorijski glasnik, 2/1951. Krizman Bogdan, Paveli izmeu Hitlera i Mussolinija", Zagreb, 1980. Krizman Bogdan, Ustae i Trei Rajh", Zagreb, 1983. Labovi urica, Heroji Ljubinog groba", Beograd, 1972. Labovi urica, Oi u oi sa neprijateljem za zelenim stolom", feljton u Pobjedi", Titograd, novembardecembar, 1984. Latas Branko, etnici Drae Mihailovia u borbi za unitenje 'Bihake republike' ", zbornik radova AVNOJ i NOB u BiH", Beograd, 1974. Latas Branko, Saradnja etnika i Nemaca u borbama protiv Glavne operativne grupe divizije NOVJ u dolini Neretve", Prilozi Instituta za istoriju, br. 17. od 1980, Sarajevo. Latas Branko, etnici u borbama protiv Operativne grupe divizija NOVJ u dolini Neretve (februarmart 1943)", Vojnoistorijski glasnik, br. 3. od 1983. Launau (Jacques de), Secret Diplomacy of World War II", New York, 1963. Lekovi Mio, Ofanziva proleterskih brigada u leto 1942", Beograd, 1965.
309

Hitler e Mussolini Letere e documenti", Milano, 1946.

Lekovi Mio, Planovi D. Mihailovia o unitenju 'partizanske drave' u zapadnoj Bosni u drugoj polovini 1942", zbornik radova Prvo zasjedanje AVNOJ-a", Biha, 1966. Lekovi Mio, Znaaj skuptine rodoljuba u Tjentitu u borbi za razobliavanje D. Mihailovia u svetskoj javnosti i za meunarodnu afirmaciju NOP-a", Istorijski zapisi, br. 4/1966, Titograd. Lekovi Mio, Upuivanje jakih snaga NOVJ ka Srbiji u prolee 1943 pokuaj da se ostvari ideja Vrhovnog taba odlagana u toku 1942", zbornik radova NeretvaSutjeska 1943", Beograd, 1969. Lekovi Mio, Dragocenii zarobljenik", Front, br. 7/1973. Le operazioni delle unit italiane ,in Jugoslavia 19411943", Roma, 1978. Leverkiihn Paul, Der geheime Nachrichtendienst der deutschen Wermacht im Kriege", Frankfurt am Main, 1960. Marjanovi Jovan, Borbe na Neretvi i Sutjesci u svetlosti saveznikih planova za iskrcavanje na Balkan", zbornik radova NeretvaSutjeska 1943", Beograd 1966. Meterovi Julka, Lekarev dnevnik", Beograd, 1968. Mini Mihailo, Rasute kosti", Detroit, 1965. Nemaka obavetajna sluba", knj. 5, Beograd, 1958. Nikoli Nikola, Jasenovatai logor smrti", Sarajevo, 1975. Odi Slavko, Neostvareni planovi", Zagreb, 1961. Olbina Dane, Ratni dani", Sarajevo, 1972. Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije 19411945", Beograd, 1965. Pavlowitch Stevan, Yugoslavia", London, 1971. Perch e come cadde il fascizmo", Milano, 1970. Petovar Rudi i Zeki Milo, esta istonobosansika i 15. majevi ka brigada", zbornik Neretva", knj. 1, Beograd, 1965. Petovar Rudi i Triki Savo, Sesta proleterska istonobosanska brigada", Beograd, 1982. Petnaesta majevika brigada", Beograd 1979. Pirie Anthony, Operation Bernhard", London, 1961. Titove istorijske odluke", Beograd, 1978. Roberts Walter, Tito, Mihailovi and the Alles 19411945", New Jersey, 1973. Stilinovi Marijan, Ratni dnevnik", Zagreb 1965. Tomaevi Jozo, The Chetniks, War and Revolution in Yugoslavia 19411945", Stanford, California, 1975. Topalovi Zivko, Pokreti narodnog otpora u Jugoslaviji 19411945", Pariz, 1958. Trgo Fabijan, etvrta i peta neprijateljska ofanziva", zbornik radova NeretvaSutjeska", Beograd, 1969.

SADRAJ

PREDGOVOR

VOJNO-POLITIKA STTUACIJA POETKOM 1943. I OKOLNOSTI KOJE SU USLOVILE PREGOVORE VRHOVNOG TABA NOVJ SA NEMACKIM KOMANDAMA U NDH Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije je ve krajem 1942. stvorila znaajno ratite u porobljenoj Evropi Odluka rukovodstva NOP-a o strategijskom nastupanju Operativne grupe divizija NOVJ u istone krajeve zemlje Planovi Drae Mihailovia o velikoj operaciji" o unitenju partizanske drave" u zapadnim krajevima Jugoslavije Procene ratujuih strana u Jugoslaviji o mogunosti iskrcavanja saveznikih trupa na Balkan PRELIMINARNI RAZGOVORI U GORNJEM VAKUFU Zarobljavanje nemakog majora Strekera povod za pregovore o razmeni zarobljenika Forsiranjem Neretve uspeno je prebroena najkritinija faza bitke za ranjenike Odreivanje delegacije Vrhovnog taba i dogovori o pitanjima koja e ona postaviti na pregovorima Pristanak Nemaca da prime delegaciju Vrhovnog taba Dolazak delegacije Vrhovnog taba u Gornji Vakuf 43 58 66 71 76
311

9 13 18 24

Preliminarni razgovori sa komandantom 717. nemake divizije U oekivanju nemake saglasnosti o voenju pregovora Povratak Koe Popovia iz Gornjeg Vakufa u Vrhovni tab _ _ Izbijanjem na Neretvu Nemci su okonali operaciju Vajs" _ _ ilasov povratak u Vrhovni tab po nove instrukcije VELEBITOVI RAZGOVORI SA NEMAKIH I ITALIJANSKIM PREDSTAVNICIMA U ZAGREBU Velebitov odlazak u Zagreb i razgovori sa generalom Horstenauom Velebitovi razgovori u Italijanskoj vojnoj misiji ODLUKA VRHOVNOG STAB A O NASTAVLJANJU PREGOVORA I UPUIVANJE ILASA I VELEBITA U ZAGREB Oslobaanje nemakih zarobljenika i njihove izjave o svom zatoenitvu Glavni pregovori" u Zagrebu Berlin zabranjuje pregovore s partizanima Konferencija vodeih nemakih linosti u NDH u cilju razmatranja svrsishodnosti pregovora s partizanima Povratak ilasa i Velebita u Vrhovni tab NOVA VELEBITOVA MISIJA Odluka Vrhovnog taba NOVJ o ponovnom upuivanju Velebita u Zagreb Nareenje Vrhovnog taba istonobosanskim jedinicama da izbegavaju sukobe s Nemcima i da se prebace u Sandak, u sastav Operativne grupe Nemci odbijaju zahtev Italijana da se angauju u njihovoj okupacionoj zoni Podozrenje Moskve i prekori upueni Titu Titovo neslaganje sa kritikom Kominterne i njegov odgovor Moskvi
312

82 91 96 99 107

111 116

121 131 140 149 150

155 161 168 171 177

Velebitov ponovni boravak u Sarajevu i razgovori u Stabu 718. divizije Velebitova poseta Glavnom tabu Bosne i Hercegovine Velebitov trei boravak u Zagrebu i njegova misija u Slavoniji _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Velebitov povratak u Vrhovni tab SMISAO I ZNAAJ MARTOVSKIH PREGOVORA

182 186 193 198 203

PRILOZI
PREGOVORI VRHOVNOG TABA NOVJ I NEMACKIH KOMANDI U NDH MARTA 1943. U INOSTRANOJ I JUGOSLOVENSKOJ ISTORIOGRAFIJI I PUBLICISTICI Tretiranje pregovora u inostranoj istoriografiji i publicistici Tretiranje martovskih pregovora u radovima jugoslovenskih pisaca

217 232

VANIJA DOKUMENTA O MARTOVSKIM PREGOVORIMA


REGISTAR LINIH IMENA IZVORI I LITERATURA 301 307

Mio Lekovi MARTOVSKI PREGOVORI 1943. 1985 prvo izdanje

Izdaje NARODNA KNJIGA Beograd, afarikova 11 Za izdavaa Vidak Peri, v. d. direktora Tehniki urednik ore Dragosavac Lektor Drago Cupi Korektor Julkica Udoviki Tira 5 000 primeraka

Stampa GRO Kultura", OOUR Slobodan Jovi" Beograd, Stoj ana Protia 52

PREGOVORI VRHOVNOG TABA NOVJ I NEMAKIH KOMANDI U NDH MARTA 1943. U INOSTRANOJ I JUGOSLOVENSKOJ ISTORIOGRAFIJI I PUBLICISTICI

Tretiranje pregovora i publicistici

inostranoj

istoriografiji

O pregovorima delegata Vrhovnog taba Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije i nemakih komandi i ustanova u NDH marta 1943. o razmeni zarobljenika, priznanju NOVJ kao zaraene strane i o privremenoj obustavi neprijateljstava objavljeno je u inostranstvu vie radova. Prvi je, koliko nam je poznato, o njima pisao S. Klissold u knjizi Whirlwind. An Account on Marschal Tito's Rise to Power", koja je 1949. objavljena u Njujorku. 1 On navodi da je Tito bio spreman da se silom odupre invaziji angloamerikih trupa i da je njegov delegat Velebit tajno posetio Zagreb radi pregovora s Nemcima o razmeni zarobljenika". Nemci su, tvrdi dalje Klis old, detaljno ispitivali Velebita kako e se drati partizani u sluaju anglo-amerikog iskrcavanja u Dalmaciji i, tavie, dali su naslutiti mogunost zajednikog otpora nemakom i partizanskom akcijom". Velebit je, meutim, bio oprezan tvrdi Klisold i zakljuuje: Tajna nagodba sa Nemcima bila je opasna igra. Ako bi se pojavila samo slutnja o takvom sporazumu, unitilo bi se odmah i za uvek dobro ime partizanskog pokreta". Klisold se ne poziva ni na kakav dokumenat za svoje tvrdnje, ali je oigledno re o podacima koje je svom prijatelju Vilhelmu Hetlu dao general Glez fon Horstenau posle rata, dok je boravio u zatvoru, oekujui suenje na Nirnberkom procesu.
1 Stephen Clissold: Whirlwind. An Account on Marchal Tito's Rise to Power", New York, 1949, str. 151.

217

Godinu dana kasnije, 1950. godine, u Beu i Linu je V. Hetl, (Wilhelm Htl) pod pseudonimom Valter Hagen, objavio knjigu Die geheime Front", 2 u kojoj govori o pregovorima, nazvavi ih interesantnom epizodom". Hetl je bio rukovodilac referata za Jugoslaviju u berlinskom Uredu VI Glavnog ureda bezbednosti Rajha i bliski prijatelj generala Horstenaua, koga je, pre njegovog samoubistva, posetio u zatvoru i od njega saznao o pregovorima s partizanima. Hetl najpre govori o pregovorima o razmeni zarobljenika voenim izmeu partizanskih i nemakih predstavnika posredstvom inenjera Hansa Ota, koga su partizani zarobili avgusta 1942. u Livnu. Pregovori koje je, potom, u prolee 1943, vodio u Zagrebu delegat Vrhovnog taba V. Petrovi (u stvari Vladimir Velebit), Titov poverljivi opunomoenik i njegov savetnik u spoljno-politikim pitanjima", doveli su, kako Hetl kae, do iznenaujueg nastavka" jer je Vrhovni tab NOVJ predloio zakljuenje primirja. O tome Hetl kae sledee: Nakon nekoliko dana Petrovi je generalu Glezu preneo udnovatu izjavu da je on ustvari general Velebit i da ima zadatak da prenese linu Titovu poruku nemakom vojnom komandovanju. Prema toj izjavi Tito je spreman da zakljui primirje pod sledeim uslovima: ukoliko su Nemci spremni da se obaveu da ga nee napadati u granicama jednog odreenog podruja, po mogustvu u zapadnoj Bosni, tada e se on odrei irenja ustanka u drugim oblastima hrvatske drave. Kao dokaz iskrenosti svojih namera naredie obustavljanje za odreeno vreme svih teroristikih i sabotanih akcija". General Horstenau je, kako Hetl dalje navodi, ozbiljno shvatio poruku, pridajui joj poseban znaaj, i o njoj je obavestio nadlene organe. U novom razgovoru koji je zatraio, poto je od Tita primio nove instrukcije, Velebit je Horstenauu saoptio novu vanu Titovu linu poruku upuenu nemakoj vladi". Radilo se" kae Hetl ,,o zvaninoj ponudi Tita nemakom komandovanju da u sluaju anglo-amerikog iskrcavanja zajedniki nastupaju sa
2 Walter Hagen: Die geheime Front", Linz und Wien, 1950, str. 263268.

218

nemakim divizijama koje se nalaze u Hrvatskoj protiv snaga zapadnih sila koje bi se iskrcale na obalu." Dalji razgovori bili su, kako Hetl tvrdi, obustavljeni poto je od Hitlera stigao odgovor da ,,sa pobunjenicima ne treba pregovarati, ve da ih treba streljati". U vezi sa ovim pregovorima u Hetlovoj knjizi se govori i o hapenju u Maarskoj, u rejonu Peuja, nekog kurira koji je navodno nosio Titu Staljinovu poruku da se ne dozvoli anglo-ameriko iskrcavanje na jadransku obalu. Ovu izmiljotinu e koristiti jo neki inostrani autori koji su pisali o pregovorima. Knjiga Tajni front" izala je 1953. u Londonu pod pravim Hetlovim imenom. 3 Delovi o razgovorima Horstenau Velebit skrenuli su panju i na njih su u svojiim komentarima i prikazima pomenute knjige 11. septembra 1953. ukazali neki britanski listovi (Daily Telegraph" i Yorkshire"). Na pisanje ovih listova reagovao je u svom govoru u Splitu 13. septembra Tito, nazvavi ga mrskom i podlom klevetom". 4 Hetlova knjiga je, zbog spektakularnosti otkria", izazvala izvesno zanimanje javnosti, ali njegove tendenciozne tvrdnje o navodnoj spremnosti partizana za saradnju s Nemcima nisu bile ozbiljno primljene. Tri godine kasnije, 1956. godine, u Gracu i Kelnu izala je knjiga Rudolfa Kislinga Die Kroaten", 5 u kojoj se detaljnije govori o pokuajima Vrhovnog taba NOVJ da sa nadlenim nemakim komandama sklopi sporazum o primirju. Za razliku od Hetla, koji svoje tvrdnje niim ne potkrepljuje, Kisling nastoji da svom tekstu da naunu argumentaciju i uverljivost. On se, naime, poziva na predavanje Jozefa Matla (koji je za vreme rata bio ef obavetajne slube Abvera u Srbiji i NDH) Die Europisierung des Sdostens", odrano u Drutvu za jugoistonu Evropu u Minhenu 1955. godine, 6 zatim na lanak dr. Vjekoslava
3 W. Httl: The Secret Front. The Story of Nazi Political Espionage", London, 1953, str. 168172. 4 Tito: Govori i lanci", knj. Vili, str. 2123. 5 Rudolf Kiszling: Die Kroaten", Verlag Hermann Bhlaus Nach. Graz Kln, 1956, str. 199800. 8 Chiemseer Vortrge des Sdosteuropa Gesellschaft", Mnchen,

1955.

219

Vrania (visokog dravnog funkcionera ministra NDH) Aufstellung der kroat. Streitkrfte" i, konano, to bi trebalo da bude najubedljivije, na Horstenauov dnevnik kojii nosi naslov Erinnerungen an Kroatien". Pokazae se, meutim, da u tom dnevniku nema ni rei o razgovorima koje je Horstenau vodio sa Velebitom. Inae, o pregovorima Kisling iznosi isto to i Hetl, tako da bi se moglo zakljuiti da on u stvari samo prepriava ono to je ve reeno u knjizi Die geheime Front". On iznosi i sledee: Nekoliko dana docnije Velebit je preneo generalu Glezu zvaninu ponudu Tita da u sluaju angloamerikog iskrcavanja stupi u dejstvo protiv iskrcanih trupa zapadnih sila zajedno sa nemakim divizijama koje se nalaze u Hrvatskoj. Ovaj predlog je uinjen uz prethodnu saglasnost Staljina poto je Rusija bila odluna u tome da orujem, pa ak i uz pomo Nemaca, sprei ma kakav upad Angloamerikanaca na Balkan, poto je Staljin smatrao Balkan svojom interesnom sferom. Oba predloga bila su od tako velikog vojnikog znaaja da se Glez nije usudio da stupi u ma kakve pregovore bez odobrenja vie komande. U tom smislu Ribentrop je obavestio Hitlera. Meutim, on je odluio: 'Sa pobunjenicima ne treba pregovarati; pobunjenike treba streljati". Time je put za sporazum zatvoren jer da se tim putem produilo, tok rata, barem na Balkanu, mogao je poi u drugom pravcu. Surovi partizanski rat je i dalje produen". Horstenauov dnevnik (ili belenica) koji se nalazi u Dravnom arhivu u Beu nije objavljen, niti je bio dostupan. Austrijski istoriari, koji upravo rade na objavljivanju vietomne publikacije o generalu Homstenaiu, pregledali su sve njegove zabeleke koje je vodio dok je kao nemaki opunomoeni general boravio u Zagrebu, i ustanovili da u njima nema ni rei o razgovorima koje je marta i aprila 1943. vodio sa Velebitom. 7 Hetlove i Kislingove tvrdnje o razgovorima Horstenau Velehit i tendenciozne interpretacije koje im daju ko7 Pismo oberrata Petera Brouceka (iz Austrijskog Dravnog arhiva Odeljenja Ratnog arhiva) Vladimiru Velebitu od 17. aprila 1984 (kopija kod autora).

220

riene su u radovima jo nekih zapadnonemakih istoriara i publicista. Tako su 1960. godine u Frankfurtu na Majni i u Tibingenu izale iz tampe knjige Paula Leverkina Der geheime Nachrichtendienst der deutschen Wermacht im Kriege" 8 i Helmuta Gintera Damsa Der zweite Weltkrieg" 9 u kojima se, izmeu ostalog, govori o tim pregovorima. I u knjizi Geschichte des zweiten Weltkrieges"10, koja je iste godine izala u Vircburgu, nalaze se iste tvrdnje o pregovorima. U toku 1961. i 1963. godine objavljene su u Londonu, Kaselu i Njujorku knjige Antoni Pirija Operation Bernhard" 11 i ak de Lonija Secret Diplomacy of World War III 12 u kojima se takoe govori o pregovorima i osuuje navodno izraena spremnost NOVJ da se iskrcavanju angloamerikih trupa na jadransku obalu odupre po svaku cenu, pa makar i u saveznitvu sa nemakom vojskom. U Briselu je 1965. izala knjiga ve pomenutog Lonija Historie contemporaine de la diplomatic secrte", 13 koja predstavlja neto iru verziju navedene knjige. Trebalo bi jo spomenuti i knjigu Urliha Kaja Jagd auf Tito", objavljenu 1966. u Minhenu i Rastatu 14 , u kojoj se, pored niza izmiljenih i iskonstruisanih tvrdnji, istie da je Staljin dao Titu nalog da pregovara s Nemcima i ponavlja izmiljena epizoda sa hvatanjem u Maarskoj sovjetskog pijuna koji je nosio Staljinovu poruku za Tita. U Njujorku je 1962. objavljena knjiga Milovana ilasa Conversations With Stalin", 15 u kojoj autor spominje
8 Paul Leverkhn: Der geheime Nachrichtendienst der deutschen Wermacht im Kriege", Verlag fr Wehrwesen Bernard und Grfe, Frankfurt an Main, 1960, str. 124. 8 Hellmut Gnther Dahrns: Der zweite Weltkrieg", Tbingen, Rainer vunderlich Verlag, Hermann Leins, 1960, str. 329. 10 Pltz: Geschichte des zweiten Weltkrieges", Wrzburg, 1960, str. 816. 11 Anthony Pirie: Operation Bernhard, The Greatest Forgery of All Time", Cassel, London, 1961, str. 91. 12 Jacques de Launay: Secret Diplomacy of World War 81", New York, Simmens Boardman, 1963, str. 104. 13 Jacques de Launay: Historie contemporaine de la diplomatic secrte", Bruxelles, 1965. 14 Urlich Kai: Jagd auf Tito", Landser-Grossband 39, Copiright by Erich Pabel Verlag, Rastatt (Baden), str. 45 i dalje. 15 Milovan ilas: Conversations with Stalin", New York, 1962. str. 910.

221

martovske pregovore i daje im sledee objanjenje: ,.U toku takozvane etvrte ofanzive, u martu 1943, dolo je do pregovora izmeu Vrhovnog taba i nemakih komandi. Povod za razgovore bila je razmena zarobljenika, ali je njihova sutina bila da Nemci priznaju partizanima pravo ratujue strane, kako bi se zaustavilo ubijanje ranjenika i zarobljenika jedne i druge strane. To je dolo u vreme kada su se Vrhovni tab, glavnina revolucionarne armije i hiljade naih ranjenika nali u smrtnoj opasnosti, pa nam je trebao svaki predah koji smo mogli dobiti." ilas, dalje, objanjava zato Moskva nije bila obavetena o svim pitanjima o kojima se razgovaralo sa nemakim predstavnicima. Moskvu je o svemu tome trebalo obavestiti", kae on, ali mi smo vrlo dobro znali Tito zato to je poznavao Moskvu, a Rankovi vie instinktivno da je bolje da se Moskvi ne kae sve. Moskva je samo bila obavetena da mi pregovaramo s Nemcima o razmeni ranjenika. Meutim, u Moskvi nisu ak ni pokuali da se stave u nau situaciju i posumnjali su u nas i pored reka krvi koje smo ve prolili i vrlo otro odgovorili. Seam se bilo je to u vodenici na reci Rami uoi naeg proboja preko Neretve, februara (treba marta prim. M. L.) 1943 kako je Tito na sve to reagovao: 'Naa je prva dunost da vodimo rauna o svojoj armiji i o svom narodu'." I u radovima nekih publicista jugoslovenske politike emigracije spominju se ovi pregovori. Tako se u knjigama: Zivka Topalovia (Pokreti narodnog otpora u Jugoslaviji 19411945", izdatoj 1958. u Parizu), Borivoja Karapandia (Graanski rat u Srbiji 19411945", tampanoj u Klivlendu, SAD, 1958) i Mihaila Minia (Rasute kosti", objavljene 1965. u Detroitu, SAD) uglavnom prepriavaju Hetlove tvrdnje. Topalovi, tako, govori o Titovoj ponudi Nemcima za saradnju protiv Angloamerikanaca", pa kae: Ovu injenicu da je Velebit zaista bio u Zagrebu kod nemakog generala, Titovci nisu smeli odluno da demantuju." A Karapandi navodi da je kruna komunistiko-hitlerovske saradnje bila misija Titovog generala Vladimira Velebita", koji je pod lanim imenom 'dr Petrovi' bio od strane Tita akreditovain kao zvanini predstavnik Vrhovnog komunistikog taba kod Hitlerovog glavnokomandujueg generala u Zagrebu Gleza fon Horstenaua". Titov predstavnik u Zagrebu, advokat Velebit", ka222

e on, kao hrvatski komunista (Velebit je po nacionalnosti Srbin prim. M. L.), sporazumno sa hrvatskom perjanicom Paveliem, radi preko nemakog komandanta za Hrvatsku, enerala Gleza, da se Tito s partizanima dri na teritoriji ustake Hrvatske i pripremi za borbu protiv etnika i srpskog naroda". U doba besomune kampanje protiv Jugoslavije i njenog dravnog i politikog rukovodstva, nakon rezolucije Informbiroa, u Sovjetskom Savezu i ostalim socijalistikim zemljama pisano je dosta o navodnoj sprezi rukovodstva KPJ sa faistima. O tome su pisala i glasila mnogih komunistikih partija u svetu. U svim navedenim radovima, kako onim koji pretenduju na naunu objektivnost, tako i u onim ikoji predstavljaju obine pamflete, uzeti su iskljuivo navodi Hetla i Kislinga, odnosno Horstenauova priseanja na razgovore koje je vodio u Zagrebu sa Velebitom, o emu je priao Hetlu. Nikakvi dokumenti o pregovorima (mada su postojali u arhivama u Bonu, Londonu i Vaingtonu) nisu korieni od strane pomenutih pisaca, jer arhivski fondovi nisu jo bili otvoreni istraivaima. Uoljivo je da su svi autori pisali samo o Velebitovoj misiji u Zagrebu, a ne i o boravku trojice delegata Vrhovnog taba u Gornjem Vakufu i ilasovom i Velebitovom boravku u Sarajevu 'i Zagrebu, to govori o tome da jo nisu bila dostupna dokumenta nemake provenijencije (zapisnik razgovora u Gornjem Vakufu, memorandum" Vrhovnog taba, telegrami Kaea i Ribentropa i drugi). Meutim, 1964. godine u tutgartu je izala knjiga L. Horija i M. Broata Der kroatische Ustascha-Staat 1941 1945",16 u kojoj se javnosti prvi put predoavaju i neki dokumenti u kojima se govori o pregovorima. U knjizi se dosta opirno govori o situaciji u kojoj su se nale glavne partizanske snage u vreme bitke na Neretvi i kasnije, nakon njihovog proboja u severnu Hercegovinu, Sandak i Crnu Goru, da bi se konstatovalo da je Tito, zbog bojazni da e partizanska armija iskrvariti a da e Mihailovi na kraju rata imati na raspolaganju nedirnute oruane snage", jednim vie ili manje neoficijelnim nainom stavio do
10 Ladislaus Hory, Martin Broszat: Der kroatische Ustascha Staat 19411945", Deutsche Verlags Austalt, Stuttgart, 1964, str. 143146.

223

znanja hrvatskim i nemakim posrednicima da je pre svega zainteresovan za razbijanje Mihailovia i da je eventualno spreman na primirje ukoliko bi bio ostavljen na miru". Razni izvetaji poslanika Kaea od prolea 1943", navode dalje autori, potvruju ove kontakte koji su bili epizodnog znaaja ali vani zbog toga to otkrivaju da je i Tito u tadanjoj situaciji razmatrao i pripremao teren za jedno taktiko i privremeno primirje sa okupacionim silom. Razoarenje u vezi s rezervama koje je Moskva pokazala i strah od toga da bi Sovjeti zapadnim saveznicima ostavili slobodu dejstva u Jugoslaviji odigrali su pri svemu tome odreenu ulogu". Hori i Broat su imali na raspolaganju Kaeove izvetaje od 17. i 31. marta i 17. aprila i Ribentropove telegrame od 19. marta i 21. aprila. Neke od ovih dokumenata su i citirali. Moe se konstatovati da su autori korektno koristili i interpretirali dokumente i da su dali objektivne ocene o sutini pregovora. Kaeovu i Ribentropovu prepisku oko pregovora koristio je i Ilija Juki, podsekretar u Ministarstvu inostranih poslova jugoslovenske vlade, u svojoj knjizi Pogledi na prolost, sadanjost i budunost hrvatskog naroda", koja je 1965. izala u Londonu. 17 Juki je, kako u svojoj knjizi kae, u leto 1957. boravio u Beu i razgovarao s Kislingom. Od njega je, navodno, dobio potvrdu da ga je Horstenau, kada je Kisling bio kod njega u poseti u Zagrebu, upravo u vreme kada su voeni razgovori, obavestio ,,o toj Titovoj udnovatoj ponudi". Od Kislinga je takoe saznao za Horstenauov dnevnik koji se nalazi u Dravnom arhivu u Beu. Poetkom 1965. Juki je doao u Bon i sa dozvolom tamonjeg Ministarstva spoljnih poslova pregledao arhivu tragajui za dokumentima o pregovorima partizana i Nemaca. U dosijeima u kojima su se nalazili brojni izvetaji nemakog poslanika u Zagrebu Kaea upueni Ministarstvu spoljnjih poslova naiao je na Kaeove depee od marta i aprila u kojima se spominju pregovori. Neke od njih Juki je, kao faksimile, objavio u svojoj knjizi.
17 Ilija Juki: Pogledi na prolost, sadanjost i budunost hrvatskog naroda", Hrvatska politika knjinica, London, 1965 (tampano na srpskohrvatskom jeziku u Logosu", Gmbh, Minhen 19. Bothmerstr. 14), str. 148153.

224

Poto je izneo da su kontakti izmeu Vrhovnog taba NOVJ i nemakih vojnih vlasti bili uspostavljeni jo u toku leta 1942. radi razgovora o razmeni zarobljenika, Juki prelazi na Kaeov telegram od 17. marta, citirajui deo u kome se govori o mogunosti prekida neprijateljstava. On, meutim, ne spominje Ribentropov odgovor od 19. marta u kome se Kaeu stavlja do znanja da nije celishodan njegov kontakt s partizanima i izraava sumnja u ozbiljnost predloga partizanskih pregovaraa. injenica da merodavni faktori u Berlinu nisu hteli da dozvole pregovore jer bi time priznali partizansku vojsku kao zaraenu stranu, Jukiu, oigledno, nije odgovarala i on je naprosto preutkuje. Iz istih razloga Juki ne spominie ni Kaeovu zabeleku sa konferencije odrane 1. aprila sa generalima Litersom i Horstenauom, u kojoj se takoe govori o pregovorima, uz zakljuak ,,da izgledi za politike puteve pacifikacije zemlje nisu naroito dobri". U tretiranju pregovora Juki je, nesumnjivo, otiao dalje od svih autora koji su dotad pisali o tom pitanju. Za razliku od mnogih koji su se pre njega uputali u objanjenja" pregovora, Juki porie da je sa strane predstavnika NOVJ bilo ikakvih ponuda o zajednikoj borbi s nemakom vojskom protiv angloamerikih trupa u sluaju njihovog iskrcavanja na jadransku obalu. Nisam naao nijednu rije o takvoj ponudi u Kaeovim telegramima", zakljuuje on. U Minhenu je 1966. izala knjiga Gert Bulhajta Der deutsche Geheimdienst" 18 , u kojoj se pominje proputena prilika" za pregovore s partizanima. Pri tome je" stoji u toj knjizi da se blagovremeno uoilo, bilo mogue sa Titom postii sporazum i uz pomo vojnoobavetajne slube, koja je za takve zadatke bila naroito pogodna. U toku 1943. pokuao je Tito preko generala Velebita (alijas dr Petrovia) da sa nemakim oruanim snagama postigne sporazum. Na osnovu telegrama koji mu je u vezi s tim iz Zagreba uputio general Horstenau, Hitler se nije u to upustio, poto kako je rekao 'sa partizanima se ne pregovara'." Za ovu tvrdnju Bulhajt se poziva na Jukia.
18

Gert Bulhajt: Der deutsche Geheimdienst", Mnhen, 1966, 225

str. 355.

U svojoj knjizi Mihailovi prema nemakim dokumentima", koja je 1969. objavljena u Londonu, 19 Ivan Avakumovi, istoriar iz Vankuvera (Kanada), osvre se na martovske pregovore. On pokuava da dokae da je Draa Mihailovi sa svojom etnikom vojskom bio najopasniji protivnik nemakih okupatora, protiv koga su Nemci odluili da organizuju jedan od najveih poduhvata". U elji da izbegne Nemce" kae on dalje ,,i da isstovremeno uniti etnike u hercegovakim i crnogorskim planinama", protiv Mihailovia se uputio i Tito, jer je bio svestan da su etnici najopasniji, jer su posle pobede nad Hitlerom samo oni, a ne Paveli i Nedi, mogli da pretenduju na vlast". Pobede partizanskih jedinica nad etnikim snagama u bici na Neretvi Avakumovi nastoji da opravda navodnim primirjem koje su partizani sklopili s Nemcima. U borbama koje su partizani vodili sa odstupajuim Mihailovievim odredima, iji su komandanti potcenili komunistiku snagu", kae on, prodor Titovih jedinica bio je mnogo olakan od asa kada su Titovci potpisali primirje sa nemakom vojskom." O razgovorima u Gornjem Vakufu i Zagrebu Avakumovi istie, pozivajui se na nemake izvetaje i pisanje Jukia, da su partizani izrazili spremnost da prekinu neprijateljstva protiv okupatora i da se suprotstave saveznikom iskrcavanju na Balkanu". I britanski istoriar Stevan K. Pavlovi u knjizi Yugoslavia", koja je 1971. objavljena u Londonu 20 , pie o pregovorima. I on, poput Avakumovia i ostalih, iznosi netanu i zlonamernu tvrdnju da su partizani uspeli da se izvuku iz teke situacije na Neretvi zahvaljujui sporazumu sklopljenom sa Nemcima. Pregovori nisu bili postignuti po svim takama usled Hitlerovog veta", kae Pavlovi i dodaje: Meutim, partizani su ipak dobili slobodan put na desnom boku etnika, koji je ostao neotkriven." Drugim reima, partizani su porazili etnike u bici na Neretvi jer su im Nemci omoguili slobodan put".
19 Dr Ivan Avakumovi: Mihailovi prema nemakim dokumentima", Savez Osloboenje", London, 1969, str. 111114. 2 " Stevan K. Pavlowitch: Yugoslavia", Benn, London, 1971, str. 140141.

226

O martovskim pregovorima je neto opirnije pisao i Volter Roberts, bivi zamenik direktora Odeljenja za istraivanje Informativne slube vlade SAD, koji je od 1960. do 1966. bio savetnik Ambasade SAD u Beogradu, u knjiiz Tito, Mihailovi and the Allies, 19411945"21, koja je 1973. objavljena u SAD. Poto je spomenuo neke pregovore koji su u toku 1942. voeni izmeu partizana i Nemaca o razmeni zarobljenika, Roberts se osvre na razgovore koje je delegacija Vrhovnog taba NOVJ vodila u Gornjem Vakufu i Zagrebu, prepriavajui sadraj nemake zabeleke sa sastanka u Gornjem Vakufu i partizanskog memoranduma". On, zatim, navodi i neke telegrame koje su razmenili Kae i Ribentrop, da bi konstatovao da razgovori u vezi mogueg prestanka neprijateljstava nisu imali uspeha, ne samo zbog toga to su partizanski predloi bili neprihvatljivi za Nemce, ve, pre svega, to se Berlin potpuno suprotstavio svakom pregovaranju sa partizanima". Na kraju Roberts napominje da nijedan od zvaninih jugoslovenskih dokumenata ne pomin je put Velebita i ilasa u Zagreb i da nije udo to postoji velika osetljivost u jugoslovenskim komunistikim krugovima zbog toga poglavlja u istoriji". Od inostranih autora o pregovorima je, koliko nam je poznato, pisao jo i Jozo Tomaevi, istoriar iz SAD. U svom obimnom delu The Chetniiks" koje je objavljeno 1975. u Stanfordu 22 , SAD (1979. objavljeno u Zagrebu pod naslovom etnici u drugom svjetskom ratu 19411945"), on prepriava sadraj memoranduma" koji su partizanski delegati podneli u razgovorima u Gornjem Vakufu 11. marta 1943. i Kaeov telegram Ribentropu od 17. marta. U traenju odgovora na pitanje ,,ta je potaklo Tita na ove pregovore" i na predlog, naveden u punomoju delegata, da se, pored pregovora o razmeni zarobljenika i primeni meunarodnog ratnog prava prema NOVJ, pregovora i o ostalim pitanjima", Tomaevi spominje dve mogunosti: izgovor da bi se dobilo u vremenu radi prelaska Neretve" i traenje izvesnog trajnijeg modus-vivendija sa
11 Walter R. Roberts: Tito, Mihailovi and the Allies, 1941 1945", Rutgers unuversity press, New Brunswick, New Jersuy, 1973, str. 106112. " Jozo Tomasevich: The Chetniks, War and Revolution in Yugoslavia 19411945", Stanford, California, 1975, str. 243247.

227

Nemcima". On se ne izjanjava u prilog ni jednoj ni drugoj, jer kako kae nikakav dokaz o 'drugim pitanjima' nije raspoloiv iz Jugoslavije", a postavlja i pitanje zato je ta stvar bila tako dugo tabu u Jugoslaviji". Za razliku od Jukia, Robertsa i drugih inostranih autora koji partizanske predloge poistoveuju sa etnikom saradnjom sa okupatorima, Tomaevi naglaava da ,,svedoanstvo o nemako-partizanskim odnosima od 1941. do 1945, uzeto u celini, dokazuje da partizani nisu nikada mogli postii neki sporazum sa Nemcima koji bi otiao mnoso dalje od razmene zarobljenika" i da je pokuaj od 11. marta 1943. da se postigne neki sporazum bio uinjen pod kranje tekim okolnostima, kada su se glavne partizanske snage, njihovo rukovodstvo i nekih 4.000 bolesnih i ranjenih nali u skoro sigurno i potpuno bezizlaznom poloaju". Tomaevi pravilno zakljuuje da su ne samo Horstenau i Kae, ve i predstavnici nemakih privrednih preduzea eleli jedan modus-vivendi s partizanima jer im je i te kako bilo stalo do pacifikacije podruja juno od Save i prestanka diverzija na vanoj eleznikoj saobraajnici ZagrebBeograd. Ali, Hitler i fon Ribentrop su se", istie Tomaevi, mnogo usprotivili svakom modus-vivendiju, bojei se da e im neki formalni sporazum s partizanima nametnuti status regularne zaraene strane. Njihovo miljenje je, naravno, bilo odluujue i partizanski predloi su ostali bez odgovora." Martovski pregovori se spominju i u zvaninoj publikacije Le operazioni delle unit italiane in Jugoslavia (19411943)", koju je izdalo Istorijsko odeljenje Ministarstva odbrane u Rimu 1978.23 Pozivajui se na S. K. Pavlovia, u njoj se navodi da je Tito, s obzirom na oajnu situaciju u kojoj se nalazio, uputio emisare u Zagreb postigavi sporazum sa Nemc'ma i Hrvatima" i da je general Liters obustavio dejstva protiv partizanskih jedinica, priznavi im status regularnih snaga, kako bi se one mogle koncentrisati protiv etnika. Uz ovu izmiljotinu o postignutom sporazumu na osnovu kojeg je dolo do obustave dejstava nemakih jedinica, u knjizi se iznosi i besmislica
" Ministero della difesa, Stato maggiore dell'esercito, Ufficio storico: Le operazione delle unit italiane in Jugoslavia (19411943)", Roma, 1978, str. 216219.

228

da je Tito ponudio da se rame uz rame s Nemcima suprotstavi eventualnom pokuaju angloamerikog desanta na Balkanu". U inostranstvu (u SAD, Nemakoj, Austriji, Svajcarskoj i Francuskoj) se 1977, 1978. i 1979. pojavila knjiga Milovana ilasa, njegovo memoarsko delo, u kojoj je opirno opisao pregovore koje su on, Velebit i Popovi, kao delegati Vrhovnog taba, vodili sa nemakim komandama u NDH marta 1943.24 Sutinu ovih pregovora sa Nemcima" kae ilas ne bih objavljivao da ona stranoj javnosti nije ve nairoko poznata." Pri tom je ukazao da je o toj temi najopirnije pisao Volter Roberts u knjizi Tito, Mihailovi and the Allies", na koga se u svom radu jedino i poziva. Iako se najvie oslanja na svoje seanje (zbog ega je uinio nekoliko nebitnih faktografskih greaka i nepreciznosti), ilas je dao detaljan i objektivan prikaz pregovora. Budui da je, pored Tita i Rankovia, bio najupuenija linost u pitanja pregovora i, uz to, najodgovorniji za njihovo voenje, ilasovo svedoenje predstavlja, nesumnjivo, najbolji prilog o ovoj temi. Gotovo sve, iole znaajno iz ilasovog rada, autor knjige Martovski pregovori 1943" je citirao ili prepriao, kako bi itaoci bili upoznati sa ilasovom interpretacijom ovih pegovora. Poslednji (koliko nam je poznato) od inostranih autora koji je pisao o pregovorima bio je francuski istoriar Emil Gikovati. U svojoj knjizi Tito", koja je objavljena u Parizu u izdanju kue Hachette-Litterature", on uglavnom ponavlja interpretaciju pregovora koju su dali drugi pisci.25 Nedeljnik "L'Express" je u broju od 17. marta 1979. objavio deo teksta koji se odnosi na pregovore, uz napomenu da Gikovati otkriva tajnu koju su jugoslovenski rukovodioci uvali 35 godina". 26 Oigledno neupuen u dogaaje oko zarobljavanja nemakog majora Strekera, Gikovati daje netane podatke o toj epizodi, da bi, potom, preao na opisivanje toka i sutine pregovora. Objanjava24 M. ilas: Wartime", New York, 1977; Der Krieg der Partisanen. Memoiren 19411945", WienMnhenZrichInnsbruck 1978; Une guerre dans la guerre Yougoslavie 19411945", Paris, 1979. 25 Emile Guikovaty: Tito", HachetteLiterature Grands aventuriers", Paris, 1979. 20 Emile Guikovaty: Quand Tito ngociait avec l'Abwer", L'Express, No. 1444, 17. 3. 1979, Paris.

229

jui da nemaka vojno-ohaivetajna sluba Abver, s kojom su Titovi delegati vodili pregovore, nije imala nita zajedniko sa nacistikom slubom i SS trupama" i da ef Abvera admiral Kanaris nije bio hitlerovac", on izvlai zakljuak da je ta sluba bila zainteresovana za pregovore s partizanskom stranom o razmeni zarobljenika, pod uslovom da komunisti prekinu sabotae koje ometaju saobraaj na eleznikoj pruzi izmeu Zagreba i Beograda". O samim pregovorima Gikovati ne kae nita novo to ve nisu drugi autori napisali: u jednoj reenici samo spominje razgovore u Gornjem Vakufu, a zatim na bazi ilasovog seanja neto detaljnije opisuje ilasov povratak u Vrhovni tab i razgovore u Zagrebu. Gikovati se u nastavku osvre na memorandum" delegacije Vrhovnog taba i na telegrame koje su Kae i Ribentrop razmenili, da bi konstatovao da je Hitler zabranio voenje pregovora s partizanima i time se bezuslovno suprotstavio Nemcima u Zagrebu koji su pokuali da iskoriste Tita". Pa, ipak, zakljuuje Gikovati, agenti Abvera su smatrali da im je dozvoljeno da sklapaju primirje s partizanima i da ilas i Tito ne sumnjaju u njihovu re". Iz svega sledi zakljuak: vodei pregovore s partizanima, Abver je uspeo da ih zavara, da navede Tita na pogreno uverenje da protiv njegovih snaga u severnoj Crnoj Gori (Operativne grupe divizija) ne predstoji nova nemaka ofanziva. U meuvremenu su, meutim, nemake trupe vrile opkoljavanje partizanskih snaga i, preavi sredinom maja u ofanzivu, iznenadile ih. Sutina Gikovatijevog tumaenja martovskih pregovora je u sledeem: Abver je, pod pokroviteljstvom glavnog komandanta u Zagrebu fon Horstenaua, pregovarao samo da bi uspavao budnost komunista i lake ih namamio u klopku koja im se pripremala." Tito je, konsultuje Glikovati toliko verovao u 'zagrebako primirje' da nije poklanjao nikakvu panju prvim porukama o kretanju nemakih snaga u pravcu Lima, Drine i u podruju Gackog". Bio je, dakle, iznenaen novom nemakom ofanzivom. To bi, po Gikovatiju, bili rezultati martovskih pregovora. Mogue je da su o martovskim pregovorima pisali i jo neki autori. Pojedini inostrani istoriari i publicisti koji se poblie zanimaju za nau prolost, u oekivanju da uju 230

,-jugoslovensku verziju" o ovim pregovorima, nisu se hteli uputati u obradu ove teme, ali su upuivali zamerke jugoslovenskim istoriarima to ovo pitanje, koje pobuuje posebno interesovanje, ne osvetle i nauno objasne. Tako se na naunom skupu Prvo zasedanje AVNOJ-a", odranom oktobra 1966. u Bihau, dr Karl Hnilicka, istoriar iz Minhena, osvrnuo na pregovore kao na jo prilino tamno poglavlje". U zapaenom saoptenju 'Bihaka republika' i jugoslovenski partizanski pokret u svijetlu njemakih izvora i ocjena njemakih generala koji su komandovali na Jugoistoku" on je rekao sledee: U kolikoj je mjeri nezadrivo rastui znaaj Tita i njegovog pokreta priznavan i uvaavan i na njemakoj strani, pokazuju nastojanja general-pukovnika Lohra i generala Frtscha, koji su 1943. godine predloili Vrhovnoj komandi Wermachta da Titove jedinice, koje su se sve organizovanije borile, prizna kao zaraenu grupaciju. Feldmaral Weichs preduzimao je sline napore. Isto tako prema njemakim izvorima na osnovu Titovg istupanja (Veleb : tova misija), kod Glaise Horstenaua voeni pregovori u cilju aranmana izmeu Nijemaca i partizana spadaju u ovo poglavlje, jer se sa nemoi (misli se: sa slabim protivnikom prim, red.) ne pregovara! Ovo poglavlje je, meutim, jo prilino tamno. Moglo bi, prije svega, putem jugoslovenskih izvornih saoptenja da bude osvijetljeno, ali, izgleda, da to iz politikih razloga jo uvijek nije poeljno". 27 Istu zamerku upuuje i drugi nemaki istoriar, Otmar Nikola Haberl, iz Esena, u lanku Proces emancipacije KPJ u periodu od 1941. do 1945", objavljenom u asopisu Prilozi za istoriju socijalizma" 1976. godine. Poznato je", kae on, da u Jugoslaviji postoje dokumenta o tim pregovorima, ali dosad nije nita objavljeno u jugoslovenskoj literaturi." Po njegovom miljenju pregovori su bili motivisani prelaskom rukovodstva partizanskog pokreta na teren realne politike' ",28
" Prvo zasjedanje AVNOJ-a", Zbornik radova naunog skupa, Biha, 1966.
28 Prilozi za istoriju socijalizma", 10, Institut za savremenu istoriju i Narodna knjiga", Beograd, 1976.

231

Tretiranje martovskih pregovora u radovima jugoslovenskih pisaca


O martovskim pregovorima se u Jugoslaviji do skora nije pisalo. Oni su, dodue, spominjani u nekim publicistikim i novinskim napisima, lancima i feljtonima, ali ni u jednom od njih nije objanjeno zato je do pregovora dolo, 0 emu se na njima raspravljalo, kakav je bio njihov ishod, smisao i znaaj. U periodu od 1980. do danas, objavljeno je 1 nekoliko radova sa naunim pretenzijama, ali ni u njima nisu na zadovoljavajui nain obraeni i objanjeni ovi pregovori. Prvi napisi, ako se tako mogu nazvati, o martovskim pregovorima nalaze se u dokumentima koje je Vojnoistorijski institut objavio u svojim zbornicima dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu. Tako su 1959. i 1960. godine u Zborniku dokumenata Vrhovnog taba NOVJ i Centralnog komiteta KPJ objavljeni: pismo koje su Tito, Rankovi i Zujovi uputili 29. marta 1943. sekretaru PK KPJ za BIH Isi Jovanoviu, Titovo nareenje Stabu 1. bosanskog korpusa od 30. marta i nareenje Glavnom tabu Hrvatske od 5. maja, u kojima se, mada se direktno ne spominju pregovori, govori o kontaktu" sa Nemcima u cilju razmene zarobljenika i o uzdravanju od napada na nemake trupe, kao i o Velebitovoj misiji u Slavoniji. Redakcija zbornika nije dala objanjenja, sem to je navela da je krajem marta 1943. izvrena kod Konjica razmena zarobljenika". 29 Prvi rad u kome se mogu nai izvesni podaci o martovskim pregovorima bila je njiga publiciste Slavka Odia Neostvareni planovi", koja je objavljena 1961.30 Na osnovu nekoliko nemakih dokumenata, uglavnom telegrama Kaea i Ribentropa, on je pokuao da protumai pregovore, ali je bilo oigledno da su mu istraivanja bila nedovoljna. etiri godine kasnije, 1965. godine, u knjizi Neretva" objavljen je lanak Milorada Jankovia Sa Prateim bataljonom Vrhovnog taba" 31 , u kome se spominju prego" Zbornik, tom II, knj. 8, dok. br. 215 i 216; kr-j. 9, dok. br. 162. ' Slavko Odi: Neostvareni planovi", Zagreb, 1961, str. 104111. S1 Neretva", knj. 1, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1965, str.

450.

232

vari, ija sutina, kako Jankovi konstatuje, nije imala karakter samo razmene zarobljenika", jer su se, pomou njih, uspeli pasivizirati Nemci sa pravca Konjica na tetu Italij ana, a naroito etnike grupacije koja se nala izolovana na levoj obali Neretve, to se kasnije odrazilo na razbijanje glavnine etnikih snaga u rejonu GlavatievoKalinovik". Mada se u lanku ne kae odreeno da je sa Nemcima razgovarano i o privremenoj obustavi neprijateljstava, ipak se izraz o pasivizaciji nemakih snaga" moe tako shvatiti. Autor, kao to se vidi, izvodi zakljuak da su pregovori, u kojima je, navodno, postignuta pasivizacija Nemaca", imali uticaj na razbijanje glavnine etnikih snaga u rejonu Glavati e voKalinovik' '. I u lanku R. Petovara i M. Zekia Sesta istonobosanska i 15. majevika brigada", objavljenom u istoj knjizi,32 govori se neodreeno o nekoj misiji opunomoenika Vrhovnog taba" Vladimira Velebita, koji je, na putu za Zagreb, posetio tabove istonobosanskih brigada da bi im preneo nareenje Vrhovnog taba. O ovoj poseti govori se jo u nekim radovima, u kojima se daje neto vie pojedinosti o Velebitovom boravku kod tabova istonobosanskih brigada i o razgovorima koje je vodio sa njihovim rukovodiocima. 33 O martovskim pregovorima mogu se nai neki podaci u feljtonu Paukova mrea protiv Tita" koji su napisali publicisti R. Timotijevi i P. Stevi 1969,34 kao i u knjizi Heroji Ljubinog groba" publiciste urice Labovia, koja je tampana 1972. godine. 35 Podaci ovih autora, budui da su i suvie oskudni i dobrim delom iskonstruisani, ne zasluuju panju. Prve detaljnije podatke o martovskim pregovorima zasnovane na naunim izvorima dao je dr Bogdan Krizman u knjizi Paveli izmeu Hitlera i Musolinija", koja je objavljena u Zagrebu 1980. godine. 36 On je istraivao nemaka
Isto, str. 3256. Petnaesta majevika brigada", Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1979, str. 120; 1213; 149; 173; 176. Dane Olbina: Ratni dani", Sarajevo, 1972, str. 379; R. Petovar i S. Triki: Sesta proleterska istonobosanska brigada, Beograd, 1982, str. 264. 84 Politika ekspres", 3. i 4. maj 1969. 85 . Labovi: Heroji Ljubinog groba", Beograd, 1972, str. 5860. 86 B. Krizman: Paveli izmeu Hitlera i Musolinija", Zagreb, 1980, str. 539544.
83 51

233

dokumenta koja se odnose na pregovore i u saetom obliku prezentirao njihovu sadrinu (uglavnom, telegrame Kaea i Ribentropa). Sto je osobito bilo znaajno, on je dao i podatke o arhivama u kojima se nalaze navedeni dokumenti. Potpuniju obradu martovskih pregovora dao je Vladimir Dedijer u svojoj knjizi Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita" koja je objavljena 1981.37 U glavi Martovski pregovori izmeu Nemaca i Tita" on je, na j pre, dao neka od glavnih obeleja vojnopolitike situacije u vreme kada je dolo do pregovora, da bi, potom, objasnio motive koji su ih uslovili, njihovu sadrinu i rezultate. Navodei da je istraujui istorijsku grau u SAD. u Nacionalnom arhivu u Vaingtonu, doao do kopija veine dokumenata o pregovorima izmeu Vrhovnog taba i nemake vojne komande" Dedijer objavljuje dva kljuna" dokumenta: pismeni predlog delegacije Vrhovnog taba podnet 11. marta u Gornjem Vakufu i zabeleku naelnika taba nemake 717. divizije o razgovorima u Gornjem Vakufu. Na osnovu svojih razmatranja sutine i smisla pregovora, Dedijer je dao svoj sud odnosno hipotezu, kako sam kae da su martovski pregovori, osim kada je re o razmeni zarobljenika, bili nepotrebni, da se njima, sa stanovita partizana, nita nije postiglo, pa ni na planu ratnog lukavstva". Na ove Dedijerove zakljuke i ocene kritiki su se osvrnuli dr Pero Damjanovi, Duan Biber i Mehmedalija Boji na Okruglom stolu Borbe", januara 1982, iznevi svoje ocene o martovskim pregovorima. 38 Opirniji lanak o martovskim pregovorima, pod naslovom Pregovori predstavnika NOP-a i nemakog Vermahta o razmeni zarobljenika za vreme bitke na Neretvi", objavio je pukovnik Sekula Joksimovi, saradnik Vojnoistorijskog instituta, u asopisu Godinjak Drutva istoriara BiH" 1982. godine.39 Vei deo lanka posveen je razmatranjima odnosa okupatorsko-kvislinkih vlasti prema oslobodilakom pokretu u pogledu njegovog tretmana i razmene zarobljenika" i nekih vanijih dogaaja koji su ne57 V. Dedijer: Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita", knj. 2, RijekaZagreb, 1981, str. 801812. 89 Razgovori o knjizi V. Dedijera .Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita'", Beograd, " Godinjak Drutva istoriara BiH", Sarajevo, 1982, str. 75 -100.

234

posredno prethodili bici na Neretvi poetkom 1943". Same pregovore autor razmatra na osnovu izvesnog broja j i e makih dokumenata i objavljenih radova, stavljajui akcenat na pitanje razmene zarobljenika. Na martovske pregovore se prireiva 14. toma Sabranih djela J. B. Tita", pukovnik Mehmedalija Boji osvrnuo u napomenama, u kojima je dao tumaenja Titovih pisama Isi Jovanoviu i Stabu 1. bosanskog korpusa od 29. i 30. marta 1943.40 A u feljtonu Bitka na Neretvi", koji je marta 1983. objavljen uPolitici", Boji je kritiki ocenio interpretacije pregovora u radovima nekih inostranih istoriara, odnosno tvrdnje da je, kao rezultat pregovora, dolo do prekida ratnih dej stava. 41 Uz Titovo nareenje Stabu 1. bosanskog korpusa od 30. marta 1943. prireivai tematske zbirke dokumenata AVNOJ i revolucija" Slobodan Neovi i Branko Petranovi su u kratkoj napomeni dali tumaenje pregovora. 42 Poslednji napis o martovskim pregovorima objavljen je kao feljton pod naslovom ,,0i u oi sa neprijateljem za zelenim stolom" u listu Pobjeda" 1984.43 Publicist Burica Labovi je ponovo, ovoga puta sa veim pretenzijama, pisao opirnije o dogaajima vezanim za pregovore. On je pokuao da na osnovu izvesnog broja dokumenata ire protumai pregovore, ali mu je, oigledno, nedostajala potrebna informisanost.

40 J. B. Tito, Sabrana djela", tom 14, Beograd, 1982, str. 346, 347, 349, (nap. br. 320, 330, 348). 41 Politika", 25. mart 1983. 42 S. Neovi, B. Petranovi, AVNOJ i revolucija", Narodna knjiga, Beograd, 1983. 43 urica Labovi: Oi u oi sa neprijateljem za zelenim stolom", Pobjeda", Titograd, novembardecembar 1984.

235

VANIJA DOKUMENTA O MARTOVSKIM PREGOVORIMA

239

NAREENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ETNIKE VRHOVNE KOMANDE MAJORA OSTOJIA OD 28. FEBRUARA 1943. VOJVODI JEVEVIU DA SE SPORAZUME SA NEMCIMA (BROJ 11)1 IT ALU ANIMA (BROJ 22) O SARADNJI U BORBI PROTIV PARTIZANSKIH SNAGA U DOLINI NERETVE
(faksimil dokumenta)

240

241

OBAVETENJE VRHOVNOG KOMANDANTA NOV I POJ TITA OD 2. MARTA 1943. STABU 4. OPERATIVNE ZONE HRVATSKE O TEKOJ SITUACIJI U DOLINI NERETVE
(faksimil dokumenta)

242

NAREENJE VRHOVNOG KOMANDANTA NOV I POJ TITA OD 4. MARTA 1942. STABU 1. BOSANSKOG KORPUSA DA SVIM SNAGAMA KRENE U POMO OPERATIVNOJ GRUPI DIVIZIJA I RANJENICIMA U DOLINI NERETVE
(faksimil dokumenta)

243

ZAPOVEST VRHOVNOG KOMANDANTA NOV I POJ TITA OD 3. MARTA 1943. ZA PROTIVUDAR NA NEPRIJATELJSKU GRUPACIJU KOD GORNJEG VAKUFA
(faksimil dokumenta)

NAREENJE VRHOVNOG KOMANDANTA NOV I POJ TITA OD 5. MARTA 1943. O FORSIRAN JU NERETVE I NASTUPANJU OPERATIVNE GRUPE DIVIZIJA NA ISTOK, KA HERCEGOVINI, CRNOJ GORI I SANDAKU
(faksimil dokumenta)

244

IZVESTAJ

NEMACKOG MAJORA STREKERA O ZAROBLJAVANJU 4. MARTA 1943.


(faksimil dokumenta)

SVOM

245

248

249

NAREENJE KOMANDANTA ITALIJANSKE 2. ARMIJE OD 5. MARTA 1943. KOMANDANTU 6. KORPUSA DA SE UTVRDE UZROCI VELIKIH GUBITAKA PRETRPLJENIH U BORBAMA PROTIV JEDINICA NOVJ U PROZORU I DOLINI NERETVE
(faksimil prve stranice dokumenta)

250

FAKSIMIL PUNOMOJA ZA VOENJE PREGOVORA S NEMCIMA KOJE JE VRHOVNI STAB NOV I POJ IZDAO 8. MARTA 1943. SVOM DELEGATU KOCI POPOVlCU

FAKSIMIL PROPUSNICE ZA NESMETANI POVRATAK NA PARTIZANSKU TERITORIJU KOJU JE NEMAKI KAPETAN 14. MARTA 1943. IZDAO KOCl POPOVlCU

252

ZABELEKA (ZAPISNIK) SA PRELIMINARNIH RAZGOVORA ODRANIH U GORNJEM VAKUFU 11. MARTA 1943. S-l 11. 3. 0011 NOKW-1088 Z a b e l e k a Prisutni: Gen. pukovnik i komandant divizije, Cl povremeno H. I. Inspektor ermak sastav delegacije: Popovi, Markovi i" Petrovi Mesto pregovora: G. Vakuf Vreme pregovora: 11. 3. 1943, 09.3011.00 asova Predmet pregovora: Delegacija je pokazala punomo (vidi u prilogu) i iznela sledee: a) Delegacija je upozorila na to da su joj pri dolasku u Prozor oduzeti oruje i municija i da je bila fotografisana. Odgovor: U vezi ovoga nije postojala neka posebna namera. Nije se sa sigurnou znalo kada e i gde delegacija prispeti pa otuda i taj mali nesporazum. Municija e biti vraena, meutim sa slubene strane nije nita preduzeto da se nesporazum izgladi. b) Delegacija e na osnovu punomoja raspravljati o sledeem: 1. Razmena zarobljenika 2. Primena meunarodnog ratnog prava 3. O ostalim pitanjima koja su ve ranije, 17. XI 1942. godine, bila predmet razgovora sa kapetanom Hejsom (Heyss), kapetanom Kulihom (Kulich) i gospodinom Otom (Ott) /civil inenjer razmenjen sa partizanima/.

253

Ad 1.

Razmena je ve jednom izvrena. Nastavak pregovora nije doveden do kraja. Delegat Lajnic (Leinschtz), koji je poslan, do danas se nije vratio. Ponueni su: Ziglhuber (Siiglhuber), Bajer (Bayer), Birger (Brger) i posada jednog aviona sa hrvatskim ljudstvom koja je izvravala zadatak za raun nemakog Vermahta, major treker (Strecker), 25 nemakih vojnika, 120 oficira i podoficira domobrana i 600 italijanskih vojnika. S njihove strane je naroito traen profesor Ivan Marinkovi iz Karlovca koga su ustae drale u Zagrebu u zatvoru. Delegacija upozorava da se esto deava da nemaki Vermaht (u vezi akcije razmena) nije mogao navodno da pronae zaihtevana lica kod hrvatskih vlasti, odnosno da su ih u to vreme Hrvati ve streljali.

Ad 2.

Delegacija upozorava na to da Narodnooslobodilatka vojska predstavlja organizovanu armiju sa vojnom disciplinom a ne bandu. Oni se bore kao patrioti i sinovi svoje zemlje u cilju njenog osloboenja. Oni su uvek tretirali zarobljenike prema meunarodnom pravu kao to je na primer bio sluaj novembra 1941. godine kada su zarobljenike kod Uica ostavili poto tada nisu bili u stanju da ih sa sobom povedu. Predlog: Zarobljenike i ranjenike treba obostrano humano tretirati. Delegacija se obavezuje da e lintervanisaiti ukoliko njiihove jedinice ne budu potovale takvo uputstvo. Ad 3. Politika pitanja: Ova pitanja su ve jednom bila tretirana i to 17. novembra 1942. godine u pismu upuenom Glezu Horstenauu. Delegacija je miljenja da se tada o ovom pitanju moglo razgovarati. Trenutno oni ne vide nikakvog razloga da vode rat sa nemakim oruanim snagama. Oni ele

254

da vode borbu samo protiv etnika i do sada su se samo branili jer su ih nemake trupe napadale. Delegacija izjavljuje da oni predstavljaju potpuno samostalan i nezavisan nacionalni pokret. U propagandi se pozivaju na sovjetsku Rusiju jer ne ele da imaju nikakvu vezu sa Londonom. Delegaciji je poznato da Italijani favorizuju etnike i da ih snabdevaju naoruanjem. etnici su u poslednje vreme jako ojaali i predstavljaju u stvari samo organe izbeglike vlade u Londonu i spremni su da u svakom momentu izvravaju njena nareenja. Narodnooslobodilaka vojska bi, meutim, vodila borbu i protiv Engleza ukoliko bi se oni ovde iskrcali. etnici, naprotiv, ne bi jer oni samo i ekaju na tu priliku, imaju sa Englezima radio-vezu, primaju kurire, a sve to uz preutni pristanak Italij ana. Delegacija upozorava na to da sve ovo ne predstavlja predlog za kapitulaciju (njih se ne moe unititi, oni imaju dovoljno mogunosti za izvlaenje, nakon svake ofanzive postajali su jai, spremni su da umru, uvek su izdravali bez smetajnih uslova, hrane i municije), ve ele da svoj glavni udar usmere na etnike i zbog toga predlau da se obostrano odredi interesna zona. Umoljavaju da se taka 3. dri u tajnosti. Pitanje primirja obazrivo je nagoveteno. Delegacija ima zadatak da se vrati to pre. potpis neitak kapetan i Cl

PISMENI PREDLOZI KOJE JE DELEGACIJA VRHOVNOG TABA NOVJ PODNELA NA PRELIMINARNIM RAZGOVORIMA U GORNJEM VAKUFU 11. MARTA 1943.
(faksimil dokumenta)

256

FAKSIMIL 10. I 14.

STRANE DNEVNIKA KOE POPOVIA

257

OBAVESTENJE KOMANDE ITALIJANSKOG 6. ARMIJSKOG KORPUSA OD 13. MARTA 1943. O ZAJEDNIKOJ BORBI ITALIJANSKIH I ETNIKIH (V.A.C.) JEDINICA PROTIV PARTIZANSKIH SNAGA U DOLINI NERETVE
(faksimil dokumenta)

258

NAREENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ETNIKE VRHOVNE KOMANDE MAJORA OSTOJlCA OD 15. MARTA 1943. KOMANDANTU OPERATIVNIH JEDINICA ISTONE BOSNE I HERCEGOVINE MAJORU BACOVICU ZA SPREAVANJE PRODORA PARTIZANSKIH SNAGA KA KALINOVIKU I NEVESINJU
(faksimil dokumenta)

259

260

NAREENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ETNIKE VRHOVNE KOMANDE MAJORA OSTOJIA OD 16. MARTA 1943. KOMANDANTU ZETSKOG ETNIKOG ODREDA PUKOVNIKU B. STANIIU ZA NAPAD NA PARTIZANSKE SNAGE KOJE NASTUPAJU KA KALINOVIKU
(faksimil dokumenta)

261

262

TELEGRAM NEMACKOG POSLANIKA U NDH Z. KASEA OD 17. MARTA 1943. MINISTRU SPOLJNIH POSLOVA RAJ HA ,U KOME OBAVESTAVA O RAZGOVORIMA SA i PARTIZANSKIM DELEGATIMA
(faksimil dela prve strane dokumenta)

263

NAREENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ETNIKE VRHOVNE KOMANDE MAJORA OSTOJIA OD 17. MARTA 1943. PUKOVNIKU STANlSlU DA SPREI BEKSTVO RAZBIJENIH ETNIKIH JEDINICA I UZ POMO ITALIJANA ORGANIZUJE ODBRANU NEVESINJA
(faksimil dokumenta)

264

IZVESTAJ E F A ITALIJANSKE VOJNE MISIJE U NDH OD 18. MARTA 1943. TABU 2. ARMIJE O RAZGOVORIMA SA DELEGATOM VRHOVNOG TABA NOVJ V. PETROVICEM (V. VELEBITOM) Broj 1490 Poverljivo Zagreb, 18. marta 1943-XXI

P R E D M E T : Razmena zarobljenika VlSOJ KOMANDI ORUANIH SNAGA -DALMACIJA" (2. armija) SLOVENIJA-

VOJNA POSTA 10 U vezi sa dodatkom telegrama boj 1470 od 17. tekueg meseca smatram znaajnim zabeleiti neke pojedinosti u vezi sa nemakom komandom i razgovorima ove misije sa dr Petroviem, predstavnikom partizanske komande TITO" po pitanju razmene zarobljenika. Dr Petrovi je advokat iz Zagreba, hrvatske narodnosti, koji je otiao pre due vremena partizanima, ija se porodica jo uvek nalazi u Zagrebu. Star je oko 40 godina, visok otprilike 1.70 m, finih manira i graanskog izgleda. Nosi naoare, govori vrlo dobro italij anski, nemaki i francuski. Prema podacima koje smo primili od generala Gleza, nije uvereni komunista, ali je priao partizanima najvie zbog toga to je veran pristalica unitaristike jugoslovenske ideje i protivnik ustakog pokreta. Prema podacima istog generala meu partizanima ima samo 15% onih koji imaju komunistike ideje; ostali su u veini nehrvatski elementi koji su doli iz pograninih krajeva Hrvatske sa j ugodio venskim uverenjima, koji ne odobravaju etniki pokret, nezadovoljni su ustakim reimom, i oni koji su bili prisiljeni da slede partizane, budui da ive na teritoriji okupiranoj od partizana. Petrovi je za vreme boravka u Zagrebu stanovao u seditu komande nemakog generala, poluslobodain, i s njim se postupalo vrlo obzirno, tako da je mogao da se kree po gradu, iako je bio podvrgnut diskretnoj pasci, i iao je da poseti porodicu.
265

Zajedno sa Petroviem pregovorima je prisustvovao i dr Ott, koji je u neku ruku garantovao za Petrovia, dobar Nemac koji je mnogo godina iveo u Livnu po trgovakim poslovima. Bio je partizanski zarobljenik i tom je prilikom upoznao dr Petrovia. Sto se tie ishoda pregovora s Nemcima, jo se nita konkretno ne zna, te prema tome oni jo nisu konano zakljueni. Izgleda da je razmena zarobljenika i sa strane Nemaca postavljena i kao uslov za smirivanje slavonske zone, gde bi partizani u svrhu razmene zarobljenika morali prestati sa teroristikom aktivnou. Zna se da je Petrovi otputovao jue posle podne iz Zagreba da bi otiao da referie partizanskoj komandi. Vratie se u Zagreb za jedno 45 dana da nastavi pregovore sa nemakom komandom. Razgovor u vezi sa razmenom italijanskih zarobljenika vodio se u seditu ove misije uz prisustvo dr Ota. Dr Petrovi, kako je ve javljeno, potvrdio je da se u zoni Konjica nalazi 1516 oficira i 600 podoficira i vojnika italijanskih i zamolio je da se pre glavnih pregovora napravi poimenini spisak isto tolikog broja partizanskih komandanata (voa) ii partizana koji bi trebali biti osloboeni. U tu svrhu zamolio je da bi to pre mogao dobiti jedan potpis partizana koji su zarobljenici kod Italijana. Sa nae strane dr Petrovi je zamoljen za jedan isto takav popis italijanskih zarobljenika koji bi trebali biti zamenjeni. Naredni pregovori sa Petroviem, prema podacima koje je dobila ova komanda, odravae se preko kapetana Metzgera, pomonika generala Gleza. Kako sam ve javio telegramom broj 1470, to ovim potvrujem, ako ta komanda ima nameru da se pregovori nastave, predlaem da se uputi neko ko hi te pregovore vor^o u vezi sa zarobljenicima partizanskim i naim (broj, dislokacija itd). Taj bi trebalo da doe u Zagreb u pogodnom asu na molbu ove misije, imao bi slobodne ruke to se tie pregovora i mogao bi o njima odluivati. Molim da me upoznate s odlukama u vezi pregovora kako ih je [postavio dr Petrovi. Autant: Major Bonetti
266

BRIGADNI GENERAL, SEF MISIJE POTPISAN Dan Karlo Re

TELEGRAM MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA RAJHA OD 19. MARTA 1943. NEMAKOM POSLANSTVU U ZAGREBU U KOME TRAZl OBJANJENJA O PREDLOZIMA PARTIZANSKIH PREGOVARAA
(faksimil dokumenta)

267

ZAJEDNIKO

SASLUANJE NEMACKIH (faksimil

ESTORICE OSLOBOENIH ZAROBLJENIKA dokumenta)

268

269

270

ZAIEDNIKO SASLUANJE DVADESETORICE BOENIH NEMAKIH VOJNIKA


(faksimil prve strane dokumenta)

OSLO-

271

NAREENJE ITALIJANSKE VRHOVNE KOMANDE OD 25. MARTA 1943. KOMANDI 2. ARMIJE ZA DOSTAVLJANJE IZVETAJA O TRAENJU D. JEVEVICA, DELEGATA DRAE MIHAILOV1A, DA NEMCI PRUE POMO ETNICIMA U BORBI PROTIV JEDINICA NOV U REJONU NEVESINJA
(faksimil dokumenta)

272

NAREENJE KOMANDANTA GLAVNE NACIONALNE KOMANDE GENERALA UKANOVlCA OD 27. MARTA 1943. ZA SPREAVANJE PRODORA PARTIZANSKIH SNAGA U CRNU GORU
(faksimil dokumenta)

ZABELESKA O RAZGOVORU VLADIMIRA VELEBITA U STABU NEMACKE 718. DIVIZIJE U SARAJEVU 31. MARTA 1943.
(faksimil dokumenta)

274

275

277

278

TELEGRAM MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA RAJHA R1BENTR0PA NEMAKOM POSLANIKU U ZAGREBU OD 29. MARTA 1943. KOJIM SE ZABRANJUJE VOEN IE PREGOVORA SA PARTIZANIMA
(faksimil 1. strane dok.)

279

TELEGRAM NEMACKOG POSLANIKA U ZAGREBU KASE A OD 30. MARTA 1943. UPUEN MINISTRU SPOLJNIH POSLOVA RAJHA FON RIBENTROPU U KOME DAJE OBJANJENJA O PREGOVORIMA SA DELEGACIJOM VRHOVNOG TABA NOVJ (faksimil dokumenta) - 361;

2uu

281

28

283

PISMO TITA, RANKOVIA I ZUJOVIA OD 29. MARTA 1943. UPUENO SEKRETARU POKRAJINSKOG KOMITETA KPJ ZA BiH ISI JOVANOVICU (faksimil dokumenta)

284

TITOVO NAREENJE STABU PRVOG BOSANSKOG KORPUSA OD 30. MARTA 1943.


(faksimil dokumenta)

285

286

NAREENJE TABA PRVE PROLETERSKE DIVIZIJE OD 30. MARTA 1943. UPUENO STABU PRVE PROLETERSKE BRIGADE
(faksimil dokumenta)

287

PISMO DVADESETOSMORICE ZAROBLJENIH OFICIRA I DRAVNIH FUNKCIONERA NDH OD 31. MARTA 1943. KOJIM MOLE VRHOVNI STAB NOVJ DA BUDU OSLOBOENI
(faksimil dokumenta)

288

289

290

TELEGRAM

IZVRSNOG KOMITETA KOMINTERNE OD 30 (ILI 31. MARTA) 1943.


(faksimil deifrovanog teksta)

TITU

291

292

TITOV

TELEGRAM IZVRSNOM KOMITETU NE OD 4. APRILA 1943.


(faksimil dokumenta)

KOMINTER-

293

294

296

TITOVO PISMO ZAMENIKU NAELNIKA VRHOVNOG TABA VELIMIRU TERZlCU UPUENO 14. APRILA 1943.
(faksimil dokumenta)

297

TELEGRAM MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA RAJ HA FON RIBENTROPA OD 21. APRILA 1943. UPUEN NEMACKOM POSLANSTVU U ZAGREBU U KOME PONAVLJA GLEDITE O NECELISHODNOSTI RAZGOVORA SA PARTIZANIMA
(faksimil dokumenta)

298

ZABELESKA O RAZGOVORIMA NEMAKOG PREGOVARAA INENJERA HANSA OTA I VLADIMIRA VELEBITA VOENIH KOD TRNOVA 23. APRILA 1943. (faksimil 1. strane dokumenta)

299

REGISTAR LINIH IMENA

A Adum Romeo 75, 84 Ambroz io Vitorio (Vittorio Ambrosio) 12, 38, 156, 167 Amiko uzepe (Giuseppe Amicco) 156 Anti Vinko 195 Aterton Terens (Atherton Terence) 28, 29 Avakumovi dr Ivan 226 B Baovi Petar 22, 23, 62, 63, 156 Bajer Oto (Otto Bayer) 84 Baki Mitar 45 Bart (Barth) 71, 77, 81, 89 Begovi Vlajko 7 Bejli Sten] i Vili jam (Bailey Stanly William) 25, 27, 35 Biber Duan 234 Bilan Zvonko 76 Birger Vili (Wily Brger) 84 Biroli Pircio Alesandro (Birolli Pirzio Alesandro) 12, 38 Bobio (Bobbio) 55 Boji Mehmedialija 33, 234, 235 Bojovi Nikola 61

Branko vidi Ostoji Zaharije Brki Duan Duko 195 Broat Martin (Martni Broszat) 223, 224 Broucek Peter 112, 220 Bulhajt Gert (Gert Bulhait) 225 Burdevi Rifat Tro 76
C

Canki 129 Crni vidi Zujovi Sreten C Cermak 80, 85 Cia vidi Lukaevi Vojislav Voja Ceril Vinston (Churchill Winston) 31 Cokalija vidi Danilovi Ugljea Cano Galeaco (Ciano Galeazzo) 12, 38 Cetkovi Pero 45 Corovi 187
301
C

D Dalmaco (Dalmazzo) 12 Damjanovi Pero 7, 8, 234 Dams Ginter Helmut (Helmut Gntter Dahms) 221 Danilovi Ugljea 187192, 200 Dapevi Peko 45 Dedijer Vladimir 25, 29, 70, 71, 82, 90, 97, 18P. 215, 234 De Loni Zak (Jaques de Launay) 221 Diakov (Diakow) 207 Dimitrov Georgi 182 Dipold Benignus (Dippold Benignus) 57, 79, 82, 84, 85, 88, 92, 94, 96, 100 Duce vidi Musolini Benito
D

Firer vidi Hitler Adolf Fogel (Vogel) 46 Frol Ivo 133 Futi Zagorka 152 G Gerdes 129 Gering Herman (Hermann Goring) 53 Gete Johan Volgang (Johann Wolgang Goethe) 72 Gikovati Emil (Emile Guikovaty) 229, 230 Gojni Blao 62 Grdi Stjepan 133 Grubor Dujan 133 H Haberl Otmar 231 Hadson Djuen Bil (Bili Duane Hudson) 28 Hagen Valter (Walter Hagen) vidi Hetl Viilhelm Hajnc (Heinz) 40 Hajinrih Alfred (Heinrich Alfred) 48, 86 Has Herta (Haas Herta) 131, 132, 194, 199, 200, 210 Hebrang Andrija 75 Hejs Hans (Heyss Hans) 48, 66, 70, 86 Hetl Vii helm. (Htl Wilhel m) 112, 217220, 222, 223 Himler Hajnrih (Himmler Heinrich) 96 Hitler Adolf 12, 28, 29, 3640, 53, 95, 96, 100, 105, 114, 141, 148, 150, 206, 220, 225, 228, 233

Dido vidi ilas Milovan Dil as Milovan 8, 45, 50, 52, 55, 65, 6871, 7377, 80, 81, 83, 90, 91, 96, 97, 107111, 119, 121123, 125, 131, 132, 135, 136, 140, 146, 150153, 155, 159, 171, 182, 183, 208, 209, 211, 214, 221223, 227, 229, 230 ore 162 urii Pavle 48, 152, 156, 157 E Eim Marko 133 Eliot Kouen (Elliot Cawen) 28 F Fere Herman (Frtsch mann) 57, 231
302

Her-

Hnilicka dr Karl 57, 206208, 231 Hori Ladislav (Ladislaus Hory) 223, 224 Horstenau Glez Edmund (Edmund Glaise von Horstenau) 7, 8, 11, 12, 49, 51, 5457, 67, 68, 71, 83, 86, 92, 94, 90, 104, 107, 108, 111113, 116. 119, 120, 123, 125, 132, 136, 137, 145, 149, 150, 168, 171, 183, 194, 199, 200, 202, 206 209, 217220, 222225, 228, 230, 231 Horvat Ljerka 119 Horvat dr Zdenko 119 Humo Avdo 162, 191 I Ili Pavle 97 J Jevevi Dobrosav 23, 62, 156, 157 Joksimovi Sekula 234 Jovanovi Arso 76 Jovanovi Iso 161, 162, 182, 184188, 190, 191, 200, 232, 235 Jovanovi Slobodan 122 Jovanovi Vaso 97 Juki Ilija 224, 225, 228 Jurievi Lenka 152 K Kainka 137 Kaj Urlih (Urlich Kai) 221 Kajtel Vilhelm (Wilhelm Keitel) 12, 96

Kanaris Vilhelm (Wilhelm Canaris) 35, 230 Kant Imanuel (Immanuel Kant) 72 Karapandi Borivoje 222 Kardelj Edvard 25, 26, 29 Kasalovi Zdravko 62 Kae Zigfrid (Siegfried Kasche) 6, 12, 39, 55, 94, 104 108, 111115, 119, 131, 132, 135, 152, 168170, 183, 200, 201, 206, 209, 223, 225, 227, 228, 230, 232, 234 Kavalero Ugo (Ugo Ca valler) 12, 38 Kazertano Rafaele (Raffaele Casertano) 114, 140142, 146 Kibler Jozef (Josef Kbler) 129 Kir (Kirsch) 82 Kisling Rudolf (Rudolf Kiszling) 219, 220, 223, 224 Klisold Stefan (Stephen Clissold) 217 Kljaji Filip 45 Koa vidi Popovi Konstantin Koa Kokot Stjepan 75, 133 Kneevi Vladimir Voloa 76 Kovaevi Sava 110 Krizman Bogdan 8, 95, 233 Krup Alfred (Alferd Krupp) 53 Kuan Viktor 133 Kulih vidi Hajnrih Alfred L Labovi urica 233, 235 Lajnic Franc (Franc Leinschtz) 67, 84, 89 Latas Branko 34 Latinovi Jakob 133
303

Lavevi-Lui Ivan 75 Leki Danilo 165 Lekovi Mio 17, 34, 47 Ler Aleksander (Lohr Alexander) 11, 12, 37, 39, 40, 56, 57, 92, 94, 96, 102105, 148, 206, 231 Leverkin Paul (Paul Leverkhn) 221 Liters Rudolf (Rudolf Lters) 13, 54, 55, 86, 92, 94, 99 102, 129, 137139, 145, 146, 149, 150. 157, 160, 225, 228 Lorkovi Mladen 114, 140, 142, 146 Lukaevi Vojislav Voja 44, 61, Luki 129 M Maklejn Ficroj (Maclean Fitzrou) 32 Mamalela (Mammalella) 147 Marinkovi Ivan 84, 81!, 93 95, 210 Marjanovi Jovan 34 Marko vidi Rankovi Aleksandar Markovi vidi ilas Milovan Markovi Milo vidi ilas Milovan Mati Jozef (Josef Mati) 219 Mecger (Metzger) 117, 149 Mesermit Vili (Willy Messerschmitt) 53 Mester vic dr Julka 121 Mihailovi Dragoljub Draa 1721, 2327, 31, 3335, 38. 39, 41, 62, 63, 101, 103105, 113. 115, 122, 142, 145, 147, 148, 155, 157, 158, 162164,
304
122

169, 174176, 180, 182, 184, 198, 213, 223, 224, 226 Milutinovi Ivan 45 Mini Mihailo 222 Musolini Benito (Benito Mussolini) 12, 36, 37, 39, 53, 100, 105, 168, 170, 233 Muanovi Husnija 152 N Nad Kota 163 Najdhold Fric (Neudholdt Fritz) Naki Olga 75 Nedi Milan 30, 226 Nenezi Radojica 195, 199 Neovi Slobodan 235 Nikoli dr Nikola 133, 153 Novosel Ozren 75 Novosel-Mates Vanda 76 O Obradovi Milena 152 Odi Slavko 48, 149, 232 Olbina Dane 187, 233 Ostoii Zahariie 23, 44, 6163: 122, 156, 158 Ot Hans (Ott Hans) 48, 56, 66, 67, 69, 81, 86, 108, 111113, 117, 119, 121, 123, 125, 131, 137, 140, 144, 145, 149, 151, 171, 175, 194, 199202, 208, 218 P Pamti Jovan 62 Paveld Ana 75 Paveli Ante 12, 30, 223, 226 Pa vieti dr Ivan 133 Pavlik Fric 133
86

Pavlovi K. Stevaii 226, 228 Petovar Rudi 189, 191, 233 Pe tranovi Branko 235 Petrovi dr Vladimir Vlatko vidi Velebit Vladimir Pfapfenrot Verner (Pfafenrott Werner) 92, 149 Pijade Moa 45, 50, 52, 74 Piri Antoni (Anthony Pnie) 221 Piaconi Alesandro (Alessandro Piazzarti) 157, 160 Plea Nedeljko 25, 34 Pondelak Adolf 133 Popovi Konstantin Koa 8, 45, 68, 70, 72 75, 77, 78, 80 82, 85, 86, 88, 90, 91, 94, 96 _ 98, 110, 121 123, 125 165, 176, 191 R Radulovi Borivoje 62, 63 Rankovi Aleksandar 45, 50, 52, 68, 71 74, 98, 108, 110, 122, 123, 161, 162, 178, 182, 184, 186, 188, 191, 192, 222, 229, 232 Rankovi Ana 162 Rankovi Miko 162 Rapotec Staraislav 28 Re Dan Karlo (Dan Karlo Re) Rekuard Vili (Requard Wili) 129, 135, 137 139, 149, 150 Ribar dr Ivan 45, 52 Ribentrop Joakim fon (Ribbentrop Joakim von) 12, 39, 105, 115, 131, 132, 135 137, 139 143, 145, 146, 148, 149, 168, 170, 171, 220, 223 225, 227, 228, 230, 232 234 Riter Karl (Ritter Karl) 115
116 118

Roata Mario (Roatta Mario) 12 Roberts Valter (Walter R. Roberts) 227 229 Roboti Mario (Robotti Mario) 38, 99, 156, 157 Rudi Milena 152 Ruzvelt Franklin Delano (Roosevelt Franklin Delano) 31 Rui Ivan 61, 62 S Savi Braniislav Brano 186 Savi Pavle 29 Sforca Karlo (Sforza Carlo) 25 Sokni Gru jo 161, 163, 182 185, 188 Staljin Josiif Visarionovi 32, 33, 172, 181, 219 _ 221 Stanii Bajo 22, 44, 45, 62, 156 Stevi Petar 233 Stari vidi Tito, Josip Broz Stilinovi Marjan 51, 56, 68, 195, 197 S Sari 121 egrt Vlado 59 egvi Zlata 75 Senk (Schenk) 93 Streker Artur (Strecker Arthur) 43, 46, 47, 49, 50, 52 55, 57, 58, 63, 66 68, 70, 71, 74, 84, 89, 92, 95, 108, 110, 125, 126, 128, 129, 145, 229 ubert (Schubert von) 149 ulenti Franjo vidi Marinkovi Ivan Sunjevari Sreko vidi Stilinovi Marjan
305

T Tartalja Mihovil Mia 48 Terzi Velimlr 70, 73, 76, 79, 97, 167, 182, 192 Timotdjevi 233 Tito Josip Broz 6, 10, 14, 17 19, 22, 25 29, 31 33, 35 37, 39 41, 45, 46, 49 52, 55 60, 63, 64, 66 75, 80, 84, 96 99, 101, 105 107, 109, 110, 112 115, 122, 123, 125, 130, 131, 135, 138, 140 142, 144 150, 152, 153, 159, 161 164, 166, 171, 173, 174, 176 180, 182, 184, 186, 188 193, 198, 200 203, 205, 206, 208, 210 214, 217, 230, 231, 232, 234, 235 Tomaevi Jozo 227, 228 Tomi Mocnir Moa 76 Tomi 121 Topalovi Zivko 222 Trbojevd 34 Triki Savo 191, 233 U Uminkovi Ivan vidi Maririkovi Ivian V Vajoeker Ernst (Ernst Weizscker) 114

Vajks Maksiimilijam fon (Maximlilian von Weichs) 206, 231 Veber (Weber) 82, 89 Velebit Ljubomir 119 Velebit Vladimir 7, 8, 48, 51, 67 69, 72 75, 77 79, 80, 82, 83, 86, 87, 89, 90, 96, 97, 107, 108, 111 113, 116 119, 121, 123, 125, 131, 132, 134, 136, 146, 150 153, 155, 160, 161, 163, 164, 171, 174, 182 190, 192 200, 208, 209, 217, 218, 220, 222, 223, 225, 227, 231, 232, 233 Verni Vuk 133 Veskovn Amdrija 22 Vizmer (Wie&ner) 46, 47 Vlatko vidi Velebit Vladimir Vrani dr Vjekoislav 220 Vuini Luka 109 Vufcm/ainovii Svetozar Tempo 75 Z Zeki Milo 189, 233 Ziglbuber Otmar (Siegelhub er Othmar) 84 2 Zii Tomas 76 Zujovi Sreten Crnii 45, 161, 162, 182, 184, 186, 188, 191, 192, 232

306

IZVORI I LITERATURA

A. IZVORI Arhivska graa 1. Arhiv Vojnoistori j skog instituta, Beograd: a) Fondovi dokumenata: niarodnooslobodilakog pokreta, Nezavisne Drave Hrvatske, nemakih jedinica, italijanskih jedinica, etnikih jedinica. b) Mikroteka: filmovi London i Vaington. 2. Arhiv Centralnog komiteta SKJ, Beograd. 3. Arhiv Jugoslavije, Beograd. tampana graa 1. Zbornik dokumenata d podataka o narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda, izdanje Vojnoistorijskog instituta JNA, Beograd, tom II, knj. 7, 8, 9; tom III, knj. 5; tom IV, knj. 10, 11, 12; tom. V, knj. 12, 13; tom XII, knj. 3; tom XIII, knj. 3; tom XIV, knj. 2. 2. Josip Broz Tito, Sabrana djela, tomovi 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, Beograd, 1981. i 1982. 3. Historijski institut Slavonije: Graa za historiju NOP-a u Slavoniji, knj. 5, Slavonski Brod, 1966. Ratni dnevnici, memoarski napisi i obrade 1. Koa Popovi: Ratni dnevnik (privatno vlasnitvo). 2. Vladimir Velebit: O razgovorima s Nemcima 1943, pismena izjava iz novembra 1967 (kopija kod autora). 3. Herta Haas: Seanje o oslobaanju iz zatvora, pismena izjava (kopija kod autora). 4. Mio Lekovi i Vlajke Begovi: Elaborat o Martovskim pregovorima 1943" (kopija kod autora).
307

B. LITERATURA Knjige i lanci Antonovski Ivan, Razbijanje etnikih oruanih formacija u okuci Neretve i istonoj Hercegovini", zbornik radova Neretva Sutjeska 1943", Beograd, 1969. Avakumovi Ivan, Mihailovi prema nemakim dokumentima", London, 1969. Barker Elisabeth, Britanska politika na Balkanu u II svjetskom ratu", Globus, Zagreb, 1978. Boji Mehmedalija, Pripreme Nemaca za izvoenje operacije 'Svare' i njihove procene o mogunostima iskrcavanja saveznika na Balkanu u prvoj polovini 1943", zbornik NeretvaSutjeska 1943", Bograd, 1969. Boji Mehmedalija, Bitka na Neretvi (Ratni put Josipa Broza Tita)", feljton u Politici" od 14. do 27. marta 1983. Broz Josip Tito, Vojna djela", knj. 3, 4, 6, Beograd 1978. Bulhajt Gert, Der deutsche Geheimdiinst", Mnchen, 196fi. Clissold Stephen, Whirlwind. An Account on Marshal Tito's Rise to Power", New York, 1949. Dedijer Vladimir, Dnevnik", drugi deo, Beograd, 1946. Dedijer Vladimir, Meunarodni aspekt oslobodilake borbe naroda Jugoslavije u prvoj polovini 1943", zbornik NeretvaSutjeska 1943", Beograd, 1969. Dedijer Vladimir, On military Conventions", Lund, 1961. Dedijer Vladimir, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita", knj. 2, Rijeka, 1981. ilas Milovan, Conversation with Stalin", New York, 1962. ilas Milovan, Une guerre dans la guerre Yougoslavie 1941 1945", Paris, 1979. Futi Zorka, Bila sam nemaki zarobljenik", zbornik seanja Trea proleterska sandaka brigada", knj. 1, Beograd, 1970. ,.Geschichte des zweiten Weltkrieges ', 2 Teil, Wrzburg, 1960. Guikovaty Emile, Tito", Paris, 1979. Gnther Dahms Hellmuth, Der zweite Weltkrieg", Tbingen, 1960. Hagen Walter (Httl Wilhelm), Die geheime Front", L i n z Wien, 1950.
308

Hnilicka Karl, Bihaka republika i jugoslovenski partizanski pokret u ogledalu nemakih izvora i ocena nemakih generala koji su komandovali na Jugoistoku", zbornik radova Prvo zasjedanje AVNOJ-a", Biha, 1966. Humo Avdo, Moja generacija", Sarajevo, 1984. Hory Ladislaus, Broszat Martin, Der kroatische Ustascha-Staat 19411945", Stuttgart, 1964. Joksimovi Sekula, Pregovori predstavnika NOP-a i nemakog Wermahta o razmeni zarobljenika za vreme bitke na Neretvi", Godinjak Drutva istoriara Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1982. Juki Ilija, Pogledi na prolost, sadanjost i budunost hrvatskog naroda", London, 1965. Karapandi Borivoje, Graanski rat u Srbiji 19411945", Cleveland, 1958. Kai Ulrich, Jagd auf Tito", Rastatt (Baden) Kiszling Rudolf, Die Kroaten", GrazKln, 1956. Kljakovi Vojmir, Promjena politike Velike Britanije prema Jugoslaviji u prvoj polovini 1943", Jugoslovenski istorijski asopis, 3/1969. Kljakovi Vojmir, Pripreme neprijatelja za etvrtu ofanzivu gledane po stranim izvorima i neprijateljskim dokumentima", Vojnoistorijski glasnik, 2/1951. Krizman Bogdan, Paveli izmeu Hitlera i Mussolinija", Zagreb, 1980. Krizman Bogdan, Ustae i Trei Rajh", Zagreb, 1983. Labovi urica, Heroji Ljubinog groba", Beograd, 1972. Labovi urica, Oi u oi sa neprijateljem za zelenim stolom", feljton u Pobjedi", Titograd, novembardecembar, 1984. Latas Branko, etnici Drae Mihailovia u borbi za unitenje 'Bihake republike' ", zbornik radova AVNOJ i NOB u BiH", Beograd, 1974. Latas Branko, Saradnja etnika i Nemaca u borbama protiv Glavne operativne grupe divizije NOVJ u dolini Neretve", Prilozi Instituta za istoriju, br. 17. od 1980, Sarajevo. Latas Branko, etnici u borbama protiv Operativne grupe divizija NOVJ u dolini Neretve (februarmart 1943)", Vojnoistorijski glasnik, br. 3. od 1983. Launau (Jacques de), Secret Diplomacy of World War II", New York, 1963. Lekovi Mio, Ofanziva proleterskih brigada u leto 1942", Beograd, 1965.
309

Hitler e Mussolini Letere e documenti", Milano, 1946.

Lekovi Mio, Planovi D. Mihailovia o unitenju 'partizanske drave' u zapadnoj Bosni u drugoj polovini 1942", zbornik radova Prvo zasjedanje AVNOJ-a", Biha, 1966. Lekovi Mio, Znaaj skuptine rodoljuba u Tjentitu u borbi za razobliavanje D. Mihailovia u svetskoj javnosti i za meunarodnu afirmaciju NOP-a", Istorijski zapisi, br. 4/1966, Titograd. Lekovi Mio, Upuivanje jakih snaga NOVJ ka Srbiji u prolee 1943 pokuaj da se ostvari ideja Vrhovnog taba odlagana u toku 1942", zbornik radova NeretvaSutjeska 1943", Beograd, 1969. Lekovi Mio, Dragocenii zarobljenik", Front, br. 7/1973. Le operazioni delle unit italiane ,in Jugoslavia 19411943", Roma, 1978. Leverkiihn Paul, Der geheime Nachrichtendienst der deutschen Wermacht im Kriege", Frankfurt am Main, 1960. Marjanovi Jovan, Borbe na Neretvi i Sutjesci u svetlosti saveznikih planova za iskrcavanje na Balkan", zbornik radova NeretvaSutjeska 1943", Beograd 1966. Meterovi Julka, Lekarev dnevnik", Beograd, 1968. Mini Mihailo, Rasute kosti", Detroit, 1965. Nemaka obavetajna sluba", knj. 5, Beograd, 1958. Nikoli Nikola, Jasenovatai logor smrti", Sarajevo, 1975. Odi Slavko, Neostvareni planovi", Zagreb, 1961. Olbina Dane, Ratni dani", Sarajevo, 1972. Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije 19411945", Beograd, 1965. Pavlowitch Stevan, Yugoslavia", London, 1971. Perch e come cadde il fascizmo", Milano, 1970. Petovar Rudi i Zeki Milo, esta istonobosansika i 15. majevi ka brigada", zbornik Neretva", knj. 1, Beograd, 1965. Petovar Rudi i Triki Savo, Sesta proleterska istonobosanska brigada", Beograd, 1982. Petnaesta majevika brigada", Beograd 1979. Pirie Anthony, Operation Bernhard", London, 1961. Titove istorijske odluke", Beograd, 1978. Roberts Walter, Tito, Mihailovi and the Alles 19411945", New Jersey, 1973. Stilinovi Marijan, Ratni dnevnik", Zagreb 1965. Tomaevi Jozo, The Chetniks, War and Revolution in Yugoslavia 19411945", Stanford, California, 1975. Topalovi Zivko, Pokreti narodnog otpora u Jugoslaviji 19411945", Pariz, 1958. Trgo Fabijan, etvrta i peta neprijateljska ofanziva", zbornik radova NeretvaSutjeska", Beograd, 1969.

SADRAJ

PREDGOVOR

VOJNO-POLITIKA STTUACIJA POETKOM 1943. I OKOLNOSTI KOJE SU USLOVILE PREGOVORE VRHOVNOG TABA NOVJ SA NEMACKIM KOMANDAMA U NDH Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije je ve krajem 1942. stvorila znaajno ratite u porobljenoj Evropi Odluka rukovodstva NOP-a o strategijskom nastupanju Operativne grupe divizija NOVJ u istone krajeve zemlje Planovi Drae Mihailovia o velikoj operaciji" o unitenju partizanske drave" u zapadnim krajevima Jugoslavije Procene ratujuih strana u Jugoslaviji o mogunosti iskrcavanja saveznikih trupa na Balkan PRELIMINARNI RAZGOVORI U GORNJEM VAKUFU Zarobljavanje nemakog majora Strekera povod za pregovore o razmeni zarobljenika Forsiranjem Neretve uspeno je prebroena najkritinija faza bitke za ranjenike Odreivanje delegacije Vrhovnog taba i dogovori o pitanjima koja e ona postaviti na pregovorima Pristanak Nemaca da prime delegaciju Vrhovnog taba Dolazak delegacije Vrhovnog taba u Gornji Vakuf 43 58 66 71 76
311

9 13 18 24

Preliminarni razgovori sa komandantom 717. nemake divizije U oekivanju nemake saglasnosti o voenju pregovora Povratak Koe Popovia iz Gornjeg Vakufa u Vrhovni tab _ _ Izbijanjem na Neretvu Nemci su okonali operaciju Vajs" _ _ ilasov povratak u Vrhovni tab po nove instrukcije VELEBITOVI RAZGOVORI SA NEMAKIH I ITALIJANSKIM PREDSTAVNICIMA U ZAGREBU Velebitov odlazak u Zagreb i razgovori sa generalom Horstenauom Velebitovi razgovori u Italijanskoj vojnoj misiji ODLUKA VRHOVNOG STAB A O NASTAVLJANJU PREGOVORA I UPUIVANJE ILASA I VELEBITA U ZAGREB Oslobaanje nemakih zarobljenika i njihove izjave o svom zatoenitvu Glavni pregovori" u Zagrebu Berlin zabranjuje pregovore s partizanima Konferencija vodeih nemakih linosti u NDH u cilju razmatranja svrsishodnosti pregovora s partizanima Povratak ilasa i Velebita u Vrhovni tab NOVA VELEBITOVA MISIJA Odluka Vrhovnog taba NOVJ o ponovnom upuivanju Velebita u Zagreb Nareenje Vrhovnog taba istonobosanskim jedinicama da izbegavaju sukobe s Nemcima i da se prebace u Sandak, u sastav Operativne grupe Nemci odbijaju zahtev Italijana da se angauju u njihovoj okupacionoj zoni Podozrenje Moskve i prekori upueni Titu Titovo neslaganje sa kritikom Kominterne i njegov odgovor Moskvi
312

82 91 96 99 107

111 116

121 131 140 149 150

155 161 168 171 177

Velebitov ponovni boravak u Sarajevu i razgovori u Stabu 718. divizije Velebitova poseta Glavnom tabu Bosne i Hercegovine Velebitov trei boravak u Zagrebu i njegova misija u Slavoniji _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Velebitov povratak u Vrhovni tab SMISAO I ZNAAJ MARTOVSKIH PREGOVORA

182 186 193 198 203

PRILOZI
PREGOVORI VRHOVNOG TABA NOVJ I NEMACKIH KOMANDI U NDH MARTA 1943. U INOSTRANOJ I JUGOSLOVENSKOJ ISTORIOGRAFIJI I PUBLICISTICI Tretiranje pregovora u inostranoj istoriografiji i publicistici Tretiranje martovskih pregovora u radovima jugoslovenskih pisaca

217 232

VANIJA DOKUMENTA O MARTOVSKIM PREGOVORIMA


REGISTAR LINIH IMENA IZVORI I LITERATURA 301 307

Mio Lekovi MARTOVSKI PREGOVORI 1943. 1985 prvo izdanje

Izdaje NARODNA KNJIGA Beograd, afarikova 11 Za izdavaa Vidak Peri, v. d. direktora Tehniki urednik ore Dragosavac Lektor Drago Cupi Korektor Julkica Udoviki Tira 5 000 primeraka

Stampa GRO Kultura", OOUR Slobodan Jovi" Beograd, Stoj ana Protia 52