Logistika nabavke

Treba dati odgovor na pitanje:kada treba nabaviti sirovine, koliko treba nabaviti sirivina? U savremenom smislu rei nabavka obuhvata: istraivanje trita nabavke, komparativnu analizu ponude, izbor najpovoljnijeg dobavljaa, ugovaranje kupoprodaje, nabavku u uem smislu, odnosno kupovinu i preuzimanje nabavljene robei pripremu sredstava za proizvodnju, kadrove i finajsijska sredstva Logistika nabavke se moe definisati kao skup aktivnosti ija je svrha kontinuirano i ekonomino snabdevanje proizvodnje svim potrebnim resursima

Pojam i zadaci nabavke

Da bi preduzece moglo da ostvari svoje ciljeve, mora predhodno da obezbedi sredstva za proizvodnju (materijal i ostale predmete rada i redstvaza rad) Sredsva za proizvodnju se obezbeuju nabavkom . Nabavka se u klasinom smislu rei sastoji u kupovini i preuzimanju sredstava za proizvodnju koja su neophodna za rad preduzeca. Aktivnosti koje sainjavaju sadrinu nabavke usmerene su na nesmetano, sigurno i ekonomino komuniciranje sa tritem nabavke. Zadaci nabavke se sastoje u obezbeivanju informacija o stanju zaliha sredstava za proizvodnju i informacija o odstupanju stvarnih od normiranih zaliha, otendecijama na nabavnom tritu,obezbeivanje optimalnih zaliha,u minimiziranju trokova nabavke, skraenje vremena potrebnih za nabavku, efikasnoj kontroli koliine i kvaliteta nabavljenih sredstava, negovanju dobrih poslovnih odnosa, zbrinjavanju otpadaka, koordinaciji rada sa ostalim segmentima poslovne logistike i ostalim funkcijama preduzea

2.3 Nabavka i kontinuitet snabdevanja

Kada bi potrebne koliine predmeta rada bile unapred tano poznate, kako koliinski , tako i u pogledu momenta ulaska u proces proizvodnje i kada bi duina vremena nabavke takoe bila unapred tano poznata, kontinuitet procesa proizvodnje bi mogao da se obezbedi odgovarajuom organizacijom procesa nabavke. Poto ovakvi sluajevi u praksi postoje samo kao izuzeci, moe se rei da su za obezbeenje kontinuiteta proceta priuzvodnje neophodne manje ili vece zalihe. Zalihe prema Pfol-u predstavljaju pufer(nem.puffer odbojnik , amortizer udarca) izmeu tokova inputa i outputa materijalnih dobara Potrebno je utvrditi kvantitativno, kvalitativno i vremensko definisanje potrebne sirovine, materijala, kao i utvrditi visinu i dinamiku zaliha. Polazna osnova za utvrivanju potreba moe biti: -plan proizvodnje potronje, koji polazi od plana proizvodnje, zasnovanog na planu prodaje(to je deterministiko utvrenje potreba, -Stvarna proizvodna potronja u proteklim vremenskim intervalima(stohastiko utvrivanje potreba)

Nabavka kao inilac poslovnog uspeha

Preokupirana prevashodno problemima proizvodnje i prodaje, privredna praksa je sve do nedavno nabavku smatrala neproizvodnom funkcijom. Zbog takvog odnosa prema nabavci, u njenim okvirima su se akumulirali mnogobrojni poslovni problemi, ijim reavanjem se danas moe datinaajan doprinos poveanju poslovnog uspeha. Ovaj zadatak se ostvaruje sprovoenjem odgovarajuih mera u oblasti: -poveanja ekonominosti nabavnog i skladinog poslovanja, -povecanja rentabilnosti sredstava angaovanih u zalihama i -unapreenja organizacije nabavne funkcije. Za sprovoenje navedenih mera neophodno je savladati odgovarajue metode i tehnike rada.

ABC - analiza

U okviru tekue politike nabavke posebna panja se mora posvetiti artiklima koji imaju vei znaaj. Da bi se ovi artikli i ovi dobavljai mogli izdvojiti od ostalih koriste se u praksi tzv. ABC analiza. ABC analiza se vri u 5 etapa i to: 1) za svaki predmet rada , koji se nabavlja , izraunavaju se godinje potrebe.U tom smislu se godinja potrebna koliina , iskazana odgovarajuom jedinicom mere, mnoi sa nabavnom cenom. 2) godinje potrebe svakog predmeta rada iskazane finansijski rangiraju se po opadajuoj veliini. 3) za sve rangovane stavke izraunavaju se procentualno uee u ukupnim potrebama (100%), a zatim se ovo uee sabira s prethodnom pozicijom (kumulira se). 4) za svaku poziciju se izraunavaju procentualno uee u ukupnom broju artikala, a zatim se ono kumulira s predhodnom stavkom. 5) najzad povlai se granica za proizvoljan procentualni deo ukupno potrebnih , vrednosno iskazanih , predmeta rada (npr.80%).Broj artikla koji sainjavaju ovaj deo potreba ( npr.20%)predstavljaju grupu A Na isti nain se odreujue koliki iznos i koliko artikla predstavlja grupu B i grupu C.

242 Klasini modeli nabavke

Prvi cilj nabavke je obezbeenje kontinuiteta proizvodnje, moe se ostvariti s veom ili manjom koliinom predmeta rada. Ostvarenje drugog cilja nabavke , tj. obezbeenje ekonominosti nabavnog poslovanja , bitno zvisi od toga da li je obim nabavke dobro odmeren , da li je ispravno utvrena optimalna koliina nabavke(EKN). Izraunavanje EKN je neophodno samo u vecim preduzecima U manjim preduzeima se zadovoljavajui rezultati mogu postii jednostavnim metodama kao to je snabdevanje preko konsignacionih skladita ili uestalo snabdevanje manji koliinama. Za izraunavanje EKN neophodno je raspolagati podacima o trokovima posedovanja zaliha (kamate na angaovana sredstva , trokovi zakupa skladita, trokovi rukovanja i odravanja, administrativni trokovi, trokovi investiranja, izdaci za oiguranje i gubici ) i trokovi nabavke

2421 Andlerova formula i njena modifikacija

Andlerova formula za izraunavanje EKN daje dobre rezultate pod sledeim uslovima: 1) da je potreba za odreenim predmetom rada u jedinici vremena poznata konstanta, 2) da ne postoje restrikcije koje bi mogle uticati na proraun EKN , kao to je npr. Rizik od nestaice ili problemi dopreme i nedostatak skladitenog prostora, ili nelikvidnost preduzea, 3) da se radi o pojedinanim a ne zbirnim poruabinama (tzv.porodicama delova) Adlerova formula EKN-optimalna koliina nabavke P-planirana godinja potreba predmeta rada Tn-trokovi nabavke Nc nabavna cena Sc- stopa trokova posedovanja zaliha (iskazana procentualno u odnosu na vrednost prosene zalihe) Sobzirom da Andlerova formula ne daje zadovoljavajue rezultate u sluaju kada se na nabavljenu koliinu odobrava rabat , E. Kosiol je izvrio njenu modifikaciju gde je : R-koliinki rabat, Ks- kamatna stopa na sredstva angaovana u zalihama i Sz stopa trokova posedovanja zaliha (iskazano precentualno od vrednosti prosene zalihe.

Vagner-Vitinov postupak

Svrha ovog postupka se sastoji u definisanju optimalne politike nabavke kojom se obezbeuje kontinuitet procesa proizvodnje uz minimalne trokove nabavke i posedovanja zaliha Minimalni trokovi se izraunavaju iterativnim postupkom tako, to iz svake iteracije rezultiraju kumulirani minimalni trokovi nabavke i trokovi posedovanja zaliha (Tn + Sz ) . Rezultat jedne iteracije predstavlja polaznu osnovu za raunicu u okviru naredne Otuda rezultat poslednje iteracije predstavlja zbir minimalnih trokova nabavke i skladitenja za sve planske periode u okviru datog planskog horizonta , odnosno minimalne ukupne trokove nabavke i sklditenja

Klizni postupak utvrivanja koliine nabavke i Postupak uravnoteenja trokova

Klizni postupak utvrenja koliine nabavke se zasniva na Andlerovoj formuli prema kojoj se na istom mestu izjednaavaju minimalni ukupni trokovi i minimalni trokovi po jedinici predmeta rada Klizni m postupkom utvrenja koliine nabavke minimiraju se relevantni trokovi po jedinici predmeta rada. Kliznim postupkom utvrivanja koliine nabavke mini miraju se relevantni trokovi po jedinici predmeta rada , koji se definie na sledeci nain :Tnsmin = Trokovi nabavke +kumulativni trokovi posedovanja zaliha kroz Kumulativne potrebe Postupak uravnoteenja trokova se zasniva na injenici da se trokovi nabavke (koji se porastom koliine imaju tendenciju rasta) meusobno izjednaavaju u taki optimalne navavke Izjednaavanje EKN pomou postupka uravnoteenja trokova e odvija tako to se : Postepeno kumuliraju trokovi posedovanja zaliha za potrebe pojedinih planskih intervala, ve dok e ovi trokovi ne izjednae a trokovima nabavke S planskim intervalom u kome kumulativni trokovi posedovanja zaliha prevazilaze trokove nabavke zapoinje naredna etapa uravnoteenja Naredna etapa uravnoteenja se odvija na isti nain , postepenim kumuliranjem trokoma posedovanja zaliha u narednim planskim intervalima, sve dok se oni ne izjednae sa trokovima nabavke

Postupak komad puta period

Postupak komad puta period se odvija na sledei nain : 1)Trokovi nabavke jedne porudbenice se obraunavaju po jedinici trokova poedovanja zaliha, dele se sa ovim trokovima pokomadu predmeta rada TN kroz Szq , rezultat ovog obrauna pokazije koliko dinara trokova nabavke otpada na jedan trokova posedovanja zaliha. Ovaj rezultat slui kao kriterijum prilikom definisanja koliine nabavke, koja e zadovoljiti potrebe odgovarajuih planskih intervala, a kod koje e istovremeno trokovi nabavke i trokovi posedovanja zaliha biti priblino jednaki. 2) Poto su izraunati trokovi nabavke poedovanja zaliha za svaku od definisanih potreba za predmetima rada. Ovo se dobija mnoenjem potrebne koliine predmeta rada sa vremenom uskladitenja (periodi), po emu je ovaj postupak i dobio ime. 3) da bi se mogla identifikovati ona koliina potreba kod koje se trokovi navavke priblino izjednaavaju sa trokovima posedovanja zaliha , iznosi dobijeni u predhodnoj taki e kumuliraju.

Sistemi nabavljanja

Modeli nabavke , kao instrumenti za voenje optimalne politike nabavke, daju vrlo dobre rezultate u svim onim sluajevima u kojima su potrebe i duzina vremena nabavke unapred poznati i nepromenljivi. Zato se koriste i stohastiki modeli, tj, modeli koji respektuju promenljivost proizvodnih potreba. Poto su ovi modeli vezani za koricenje obimnog matematiko-statistikog instrumentarija koji strunjaci praktiari teko mogu da savladaju , u praksi se umesto stohastikih modela uglavnom koriste pojednotavljena organizaciona pravila. Skup ovih pravila, na osnovu kojih se donose odluke o : Terminu naruivanja i Veliini poribine u ulovima promenljivosti potreba , odnosno koliinski nejednakog odliva predmeta rada sa skladita naziva se sistemom nabavljanja Prema nainu tvrivanja termina naruivanja Arnolds/ Hege / Tusing razlikuju tri grupe sistema nabavljanja i to: Kontinuirane siteme Periodine sisteme i adaptirane sisteme

Kontinuirani sistem nabavljanja

Zasniva e na zahtevima da se prilikom svakog odliva zaliha (izdavanje predmeta rada ) izvri kontrola preostale koliine zaliha i ukoliko je ova koliina pala na nivo minimalne zalihe, preduzimaju se mere za porubinu nove, unapred odreene koliine EKN Kontinuirani sistem nabavljanja predstavlja kontrolu zaliha u razliitim vremenskim intervalima i nabavku uvek iste koliine predmeta rada. Minimalna zaliha , u ovom sluau , predstavlja tzv. taku naruivanja ili signalnu zalihu. Instrumenti za upravljanje nabavkom jesu: Taka naruivanja i Ekonomina koliina nabavke Primena kontinuiranog sistema nabavljanja zahteva organizaciju praenja dinamike zaliha i signalizaciju njihovog pribliavanja minimumu radi lansiranja nove porubine.

Periodini sistem nabavljanja

Periodoni s istem nabavljanja se zasniva da e kontrola zaliha odvija u konstantnim , unapred definisanim vremenskim intervalima. Duina ovog intervala zavisi od skladinog informacionog sistema. Periodini sistem nabavljanja zahteva da se dehiniu gornja i donja granica dinamike zaliha. Pravilo za obavljanje zaliha po periodinom sistemu nabavljanja glasi: stanje zaliha treba kontrolisati svakih x dana i svaki put poruiti oonu koliinu predmeta rada koja zajedno sa postojecom zalihom nece preci utvrenu gornju granicu zaliha Koliina koja se poruuje , nakon kontrole, izraunava se na onovu zbira predpostavljenih potreba ( u vremenskom periodu koji obuhvata interval kontrole i interval naruivanja) i eventualno oekivanog utroka minimalne zalihe.

Pravovremeni sistem nabavljanja

U kontinuiranom sistemu nabavljanja kontrole zaliha se vri u razliitim vremenskim intervalima , ali se nabavlja uvek ista koliina U periodinom sistemu nabavljanja kontrolna zaliha se vri u itim vremenskim intervalima , ali se nabavlja uvek razliita koliina , ona koja zajedno sa pospojecom zalihom nece preci utvrenu gornju granicu zaliha Pravovremeni ili JUST IN TIME sistem predstavlja, zapravo nabavno poslovanje bez zaliha , odnosno bez skladita . Ovaj sitem obezbeuje visoku rentabilnost poslovanja. Pravovremeni sistem nabavljanja se zasnima na potpunoj sinhrinizaciji ulaznih , transformacionih i izlaznihtokova u jednom preduzecu. Ovaj sistem nabavljanja organizuju uglavnom trgovaka preduzeca ili proizvodna preduzeca koja imaju JIT sistem proizvodnje JIT sistemi proizvodnje su stvoreni u velikim japankim preduzeima kao rezultat njihovog prilagoavanja potrebama potroaa.

Menadment integriane logistike

Da bi logistika bila integrisana u organizaciju teba je sprovesti kroz : teoriju osnova , organizacionu strukturu i organizaciju funkcionisanja . Treba je uvrstiti u logistiku nabavke: kroz pojam i zadatke nabavke, kroz navavku i kontinuitet proizvodnje i nabavku i ekonominost proizvodnje. Treba stvoriti logistiku skladitenja kroz definiciju i funkciju skladitenja, raspored transporta i tehniku skladitenja. Treba stvoriti logistiku transporta . Kroz definiciju i funkcije transporta, kroz sredstva transporta i kombinovani transport.

Logistiki menadment

Sve aktivnosti se mogu podeliti u dve skupine: Izvrne, neposredno izvravanje i Dispozitivne kojima se usmeravaju izvrne aktivnosti. Menadment je upravljanje, rukovoenje, . U funkcionalnom znaenju on znai voenje ili usmeravanje preduzea. Kao poslovna funkcija on je vezan za donoenje odluka. Menadment moe biti : strateki, taktiki i operativni. Zadatak stratekog menadmenta se sastoji u obezbeivanju dugoronog, stabilnog razvoja preduzea. Zadatak taktinog menadmenta se sastoji u transformaciji stratekih ciljeva razvoja u kolektivne zadatke organizacionih jedinica na svim nivoima hijerarhije preduzeca . Zadatak operativnog menadmenta se sastoji u neposrednom usmeravanju materijalnih i informacionih procesa u preduzecu uz obezbeenje likvidnosti.

Kljune aktivnosti logistikog menadmenta

Struktuiranje logistikog menadmenta na glavne grupe i podgrupe aktivnosti koje se bave kontrolom robnih i informacionih tokova je mogue uraditi na razliite naine. Najbolji logistiki teorijski dvojac na svetu Stock i Lambert identifikuju znaajno iri set kljunih logistikih aktivnosti: Servis potroaa Predvianje trita Komuniciranje u distrubutivnom kanalu Kontrola i upravljanje zalihama Upravljanje materijalom Prosek prijema porudbine Izbor lokacije fabrika, skladita i prodavnica, Pakovanje, Transport, Manipulisanje, Sklacitenje.

Razvoj logistikog menadmenta

Logistika je po poreklu francuska re i potie iz vojne terminologije. Njeno znaenje bi se moglo interpretirati kao umenost dostavljanja materijala i proizvoda i odravanje stabilnosti i kontinuiteta toga dostavljanja . U ekonomiji termin logistika prekriva sve aktivnosti koje su usmerene na prebroavanje prostorne i vremenske nepodudarnosti izmeu proizvodnje i potronje. Faktori koji se izdvajaju po znaaju su: narastanje obima logistiko- distributivnih aktivnosti. Logika posledica uvecanja obima aktivnosti fizike distribucije bio je rast logistiko distributivnih trokova. Uporedu sa narastanjem obima poslova koje treba da izvre d dolazi i do bitnih tehniko tehnolokih unapreenja u svim i posebno i glabnim podsistemima(transportu i skladitenju). Poseban zamah revolucionisanju logistiko- distributivnog sistema davao je izuzetno brzi razvoj raunarsko- informatike opeme. Usavravanje metodolokih postupaka i tehnika , osebno iz oblasti operacionih istraivanja, takoe je bitan faktor koji je omoguio primenu novih pristupa planiranju, kontroli i upravljanju marketing logistikom.

Pozicioniranje logistikih poslova u preduzeu

Skoro svaka svera ljudske aktivnosti je na direkran ili indirektan nain povezana sa odvijanjem odreenog dela ili celokupnog logistikog procesa. Razliite pristupe definisanju logistikog domena poslovanja moemo podeliti u dve grupe:1) pristupi klasinih marketinkih analitiara , 2) pristupi specijalizovanih logistikih teoretiara. Prva grupa autora je brojnija, ali se njihovo definisanje logistikog menadmenta moe oceniti kao oprezno i okvirno. Lkasini specijalizanti iz oblasti logistike su objektivniji prili identifikovanju i definisanju logistikih problema , odnosno pronalaenju mesta logistikog menadmenta u okrilju ukupnog poslovnog upravljanja firmom. Savet za logitiki menadment (CLM) kae da je upravjanje gistikm prces paniranja, rganizacije i kntrie efektivnsti i trkvne efektivnsti tka i kaditenja materijaa za prizvdnju materijaa i zaiha u prcesu prizvodnje, gotvih prizvda na putu do krajnjih ptraa i svih relevantnih irformacija od mesta ponude do mesta potronje a sve u cilju zadovoljenja zahteva krajnjih potroaa

Kreiranje logistike vrednosti

Stvaranje vrednosti proizvoda se odvija i nakon zavretka proizvodnje te robe. Stvaranje forme proizvoda , odnosno njegove upotrebne vrednosti odigrava se u okviru proizvodnje. Vrednost proizvoda koje se pridodaju upotrebnoj vrednosti u fazi distribucije proizvoda se nazivaju: vrednost vremena i mesta i vrednost posedovanja proizvoda Prostorna vrednost koju jedan proizvod dobija je prometna vrednost koja se stvara njegovim premetanjem od mesta proizvodnje ili veleprodaje ka mestima krajnje potronje. Vremenska vrednost se kreira na taj nain to e proizvodi biti na odreenom mestu raspoloivi u tano zahtevano vreme.

Kvalitetna usluga i integrisana logistika

Imati strunjaka u profesionalnim uslunim organizacijama je koncept tima. Ljudi koji u njima rade su profesoinalni . Oni prodaju usuge onima koji ne poseduju znanje o tome. Usluge su razliite , one koje priaju restorani, televizijske stanice , u maloprodaji i industriji. Ne prodaju opipljiv proizvod (npr. Osiguravajua kua prodaje proizvod zaztitu od rizika , po ceni koja se zove premija osiguranja) Proizvode koje prodaju najee su potrebe klijenata, upravljanje projektima, ugovaranje novog projekta i naplaivanje duga.

Menadment usluga i benmarking u logistici

Usluga je neopipljiva, neophodno dosledna i nekad kvarljiva. U ovim firmama je najee izvravaju izvrioci , menaderi i direktori. Usavravaju odnose sa klijentima , primenjuju struno znanje, utiu na razumevanju potreba, logistiku kontrolu i primenu strune sposobnosti. Usluni paket ini ekspertiza, izvrenje i iskustvo. Ovde se usluzni tim stimulie u zadovoljenju potreba klijenata. Timovi mogu biti fleksibilni i fiksni. Prvi rade samo na pojedinim projektima , dok su drugi angaovani i na vie. Menaderi planiraju rad , motiviu ljude, direktor zakljuuje ugovore sa klijentom. Kod fleksibilnih timova radi konkretnog projekta firme poput uslunih moraju voditi rauna o profitabilnoti , unapreenju ooblja i stope rasta. Benmarking je nova filozofija poslovanja i predstavlja kompariranje svog poslovanja sa poslovanjem najbolje organizacije.

Organizovanje funkcije menadmenta u profesionalnim uslunim organizacijama

Kako dizajnirati potroaki orjentisanu uslunu organizaciju: najpovoljnija je ona koja odgovara konkretnoj situaciji. Najbitnije je unititi hijerarhiju i uspostaviti vezu izmeu proizvodnje i marketinga. Organizaciona struktura mora biti decentralizovana i fleksibilno organizovana , proeta uspenim ljuduma. Prema Loogu organizacija bi trebalo da stvara strukturu koja sledi organizaciju , delovi bi trebalo da budu podeljeni na podruja, broj nivoa treba da bude ogranien, kontrola bi trebalo biti jasno definisana. Treba raditi na efikasnoti, na adaptiranju zaposlenih . Potrebno je insistirati na interakciji menadmenta i potroaa, usavravati komunikaciju izmeu osoblja. Prva grupa uslunih organizacija predstavlja uslune firme koje obezbeuju standardne usluzne firme. Organizacije imaju mogunost specifikaije procesa usluzivanja.

Usluzna ekonomija i nova konkurencija

Usluna ekonomija sve vie figurie.Usluna pravila su drugaija od proizvodnje. U uslunoj ekonomiji igra se igra izmeu ljudi , uslune aktivnosti su zapravo odnos izmeu proizvoaa i korisnika usluga. Gadrey ilustruje definiciju : usluna aktivnost je takva aktivnost pomocu koje davalac usluge a menja uslove objekta C (stvari , informacije ili linu karakteristiku , koji pripadaju uslunom korisniku B , po najnovijem zahtevu. Tipino je da su i proizvoe i korisnik vie ili manje prisutni na istom mestu. U tipinim uslunim aktivnostima , korisnik participira u proizvodnji-tipini usluni proizvodi su jedinstveni i ne predstavljaju nikad dve identine relacije. Relacioni karakter uslune aktivnosti znai da su oni tipino radno intezivni , da su sa ogranienim mogunostima ekonomije obima . Usluni proizvod kao promena uslova je fundamentalno drugaiji od od materijalnog proizvoda. Igre koje se sprovode , evidentiraju se u samoj firmi , u relaciji izmeu osoblja i trita stvara usluni trougao. Usluni sektor se kod nas objanjava kao tercijalni ili rezidualni.

Klasifikacija usluga

Usluge se klasifikuju u odnosu na : trite, strunost, ciljeve, regilisanje, radnu intezivnost i odnosa sa potroaima. Razlike meu segmentima su kroz razlike steprn opipljivosti odluka, svrsishodnost izvrenja usluga. Uslune usluge mogu biti porfolio ili neportfolio usredsreene. Radna intezivnpost kod usluga je razliita kao npr. Blagajniki orjentisane , kao i automatsko bankarske usluge. Profesionalne usluge mogu se klasifikovati kao: iste usluge, dok distribucija kao kvazi proizvodnja. Bitno je istai . Stepen kontakta, obim u kome je usluga prilagodljiva, diskreciju ili autonomiju davaoca usluge, obim iji je najvei deo dodatne vrednosti nainjen u direktnom kontaktu sa potroaima. Razlikuje se usluna fabrika ona prua standardizovanu uslugu sa izrazitim kapitalnim investicijama. Kod Front offise stvara se velika diskrecija usluivanja kupaca kod osoba koje to stvara. Kod service shops potroakog kontakta , broj potroaa i poverljivost osoba stvara se izmeu profesionalnih i velikih usluga

Tendencije u uslunom sektoru

Usluge koje su nematerijalne su manje opipljivi proizvodi. Prisutan je trend rasta udela tercijalnih delatnosti. Moderan menadment sve vie panje posveuje uslunom menadmentu koji postaje izvor poboljanja. Realna vrednost uslunog autoputa iz nekih delova uslunog sektora , teko se meri ( vladine usluge, usluge zdravstva, obrazovanja). Razvoj uslunog sektora stvara sporiji rast produktivnosti, tranja za uslugama, odvojenost uslunog dobavljaa, standard pruzanja usluga. Bri rast produktivnosti u drugim sektorima stvara sporiji rast produktivnosti, , tranje uslugama, odvojenost uslunog dobavljaa, standard pruzanja usluga Rast usluga sve se vie koristi i kroz posredniku tranju.

Uee usluga u stvaranju drutvenog proizvoda

Stvaraju se nove vrste usluga i uslunih organizacija. Nove usluge kao npr. Kompjuterske usuge , informatike usluge, ostvaruju rast u drutvenom proizvodu i uslunom sektoru razvijenih zemalja, dok klasine usluge dok se klasine usluge javljaju kao : trgovina , saobraaj, finansije. Rast usluga prate obimne promene u tehnologiji. Stara ekonomija se ogleda u standardizovanoj proizvodnji, proizvodnji usluga u kui, lokalna trita i vertikalnoj proizvodnji.

Sistem uslunog menadmenta , logistika usluga

Uspeno opisan biznis jeste stvaranje veze izmeu mesta i oglaivaa u kojoj uloga kompanije obuhvata organizovanje koje omoguava korist svojim uesniima. Usluga je socijalni proces, deo menadmenta se sastoji od identifikovanja faktora koji ine odreenu funkciju uslunog sistema. Potreba za motivacijom na lokalnom nivou , predstavlja prototip McDonaldsa , u kome kontrola fizikog rasporeda predstavlja kljune osnove za uspeh u uslunom biznisu. Trini segment i usluni koncept , imi, kultira i filozofija jesu osnovni okvir komponenti uslunog menadmenta. Karakteristike mogu biti merene i specipine odnose se na razumevanje potroaa odreene usluge i njegove potrebe. Isporuka usluge je ekvivalent sistema proizvodnje i distribucije, izmeu uslune i robne proizvodnje sa aspekta upravljanja kvalitetom.. Fiziko okruenje prua pokazatelje o nedostatku kvaliteta. Organizaciju ine norme, stil, ponaanje, odluivanje, bitna je njena kultura i filozofija.

Put ka uslunoj dominaciji

Dugorono opredeljenje prema vrsti posla i poloasa na tritu je misija. Vizija trba da bude realna i konkretna. Misija traba da bude ostvarena ambiciozno i praktino. Put kompanije treba da odraava zajednike vrednosti sistema koje organizacija sadri. Misija u kompaniji traba da bude definisana kao namera . Uspena potroaka strategija predstavlja segmentaciju trita, vrednuje atraktivnosti segmenata firmi , vri se baza za segmentaciju , razvijanjem profita. Trini segmenti formiraju se grupisanjem potroaa. Proces pozicioniranja ukljuuje : proizvod, praksu, politiku, sistem isporuke usluge, snabdeva i potroa. Pozicije trebaju biti podrazumevane i neplanirane.

Dizajniranje organizacije

Organizaciona struktura koja ne odrovara datoj situaciji usporava sposobnost menadmenta, menadment treba da izabere organizacionu strukturu koja odgovara firmi. Promene u organizaciji moraju da ostvare da preduzee preivi i da ostvari dobru komunikaciju sa okruenjem . Struktura mora da ima principe dizajniranja, njena se efikasnost mora pospeiti. Struktura treba da sledi strategiju, ciljevi moraju biti podreeni skupu. Podruja strunjaka predstavljaju delove strukture , radi isporuke komunikacije broj nivoa treba da bude odreen .Kontrola se vri prema poslovima , promene u okruenju jako su bitne za dizajn strukture. Potrebno je pospeiti efikasnost , dinamino samoodravanje, motivaciju zaposlenih. Dobro je ostvatiti interakciju potroaa i menadmenta , tako se ostvaruje potroaki orjentisana usluna firma. Promene u procesu pruanja usluga podrazumevaju promene u kodeksu potroaa.

Trojstvo uslunog menadmenta

Organizacije koje pruaju usluge za njih su bitni i oni su komponenta uslunog proizvoda. Problemi se odnose na kako dizajnirati strukturu i motivisati sistem , zavisi od specifinih zahteva koje profesionalna usluna firma i filijale koje stvaraju iroke asortimane usluga. Trine potrebe i stepen konkurencije , nivo usluga, tip sistema prianja usluga, vrsta predmeta koji olakavaju uslune transakcije , tip zaposlenih, tip organizacione strukture, tip motivacionog sistema, bitni su kao faktori u procesu dizajniranja organizacione strukture u uslunoj firmi. Fabula koja danas jeste vodea u mnogim kompanijama , stvaraju strategiju i kvalitet kao dve strane istog problema. Prava strategija mora da uini dominaciju u konkurencji. Odrati liderstvo znai uspeno se izboriti sa konkurencijom.

Strategija uslune firme

Kooperativna strategija je model fabularnih ciljeva, namera i resursa, poreeno sa okruenjem . Planiranje je inertno i funkcionalno orjentisano, sprovodi se kroz efektivnost , reaguje se na promene na tritu. Receptna strategija predstavlja strategiju iji su elementi unapred definisani. Sluajna kooperativna strategija je bazirana na poveanoj neuzvesnosti Ikea u vetskoj ima jasnu strateku poziciju , kupci koji koriste Ikeu su mladi potroai , sa zahtevom sa niskim cenama . Treba raditi na prednosti. Ikea je izvrila konfiguraciju svojih aktivnosti sa niim cenama . Biznis ciljevi se trebaju ostvariti .Informacioni resursi ne gube na znaaju , oni su najee neopipljivi , tu spadaju reputacija i postojanost klijentele. Strategija firme je kae Kau brak izmeu njenih internih sposobnosti i eksternih odnosa. Formula uspeha je : precizno definisati segment trita, precizno dehinisati koncept koristi, dobro regulisati sektor, izgraditi preoznatljiv stil i imid.

Definicija uslune vizije

Definicija uslune vizije bi izgledala ovako eljena perhekcija u izvodenju uslunog procesa , po Hesketu, ili usluna vizija vizija koja predstavlja usluno orjentisanu poslovnu misiju. Biznis ima viziji i to je vizualizacija napretka. Predvodnik softverske industruje Microsoft na elu sa Bil Gatesom je pospojei lider koji ima jasnu viziju , predvianja u budunosti i podstrekivanja inovativnosti. Najpre se utvruju ciljni segmenti marketinga, odreuju pozicioniranje, stvara usluni koncept, usklauju se trokovi i rezultati, stvara se operaciona strategija , usklauju se trokovi . Zahtev ispred firme izgleda ovako: Bizija-moramo postati svetska usluna organizacija Misija-pruiti kvalitetne usluge Standardi su nam uspeni, Inoviramo, po to pionirski svi slede, Investiramo u budunost kako bi ona bila svetlija.

Domai inutranji transport

Cilj ovog dela je upoznavanje sa znaajem i logistikim aspektima unutranjeg transporta Savladavanje odgovarajuih metoda i tehnika u reavanju logistikih problema unutranjeg transporta i Upoznavanje sa osobinama , znaajem i perspektivama kombinovanog transporta.

Logistika unutranjeg transporta

Uslov za opstanak jeste postojanje izmeu njihovih elemenata . Tokovi materijala , energije i informacija , kao krvotok u ljudskom organizmu , predstavlja ivot , omoguuje funkcionisanje sistema.. Pod transportom podrazumevamo svako prenoenje materijala ili ljudi sa jednog na drugo mesto pomou ptransportnog sredstva.. Spoljni transport povezuje delove makroekonomskog sistema . Unutranji transport povezuje delove preduzeca koji mse nalaze na istoj mikrolokaciji.

Zadaci i znaaj unutranjeg transporta

Unutranji transport ima dva zadatka: Povezivanje spoljnog i unutranjeg transporta na nnain koji omoguuje nesmetan protok materijala, robe iz jednog sistema u drugi, i Dostava materijala u neoteenom stanju u pravo vreme. Unutranji transpiort predstavlja faktor uspenosti poslovanja, Znaaj i uspenost se svodi na: Uee trokova transporta un ukupnim trokovima poslovanja ,. Uee vremena koje predmeti rada provedu u transportu u duini ciklusa reprodukcije , i Uee radnika .

Tehnologija unutranjeg transporta

Pod tehnologijom unutranjeg transporta se podrazumevaju standardizovane procedure utovara , prevoza , pretovara i istovara materijalnih dobara u okviru preduzea. Ove procedure su pedodreene: Vestom transporta , Transportnom tehnikom Sistemom pretovara

Vrste transporta

Za klasifikaciju transporta u preduzecu se koriste vie kriterijuma i to : Povezanost transportnog sredstva za liniju kretanja, kontinuitet transportnog procesa , Poloaj transporta u odnosu na pod proizvodnog pogona , Nain upravljanja transportnim sredstvom. Sa aspekta kontinuiranog transportnog procesa razlikujemo kontinuirani i diskontinuirani transport.

Transportna tehnika

Uspenost ostvarivanja zadataka unutranjeg transporta , prvestveno na dotavu materijala je : dostava u neotecenom stanju, u pravo vreme, na pravo mesto, uz najnie trokove prevoza. Izbor tehnikih sredstava pomocu kojih se odvija proces unutranjeg transporta zasniva se na : Principu unifikacije( sastoji se u zahtevu da se izbor tehnikih sredstava ogranii na najmanji mogui broj razliitih vesta transportnih sredstava), i Principu kompatibilnosti( sastoji se u zahtevu da se u sistem unutranjeg transporta ukljui samo ona tehnika sredstava koja omogiavaju povezivanje internog i eksternog transporta,)

Kombinovani transport

Od poetka tridesetih godina ovog veka razvijene zemlje Zapada trae put za efikasnije prevazilaenje prostornih i vremenskih razlika izmeu sektora primarne i sekundarne proizvodnje sa jedne i proizvodnje i potronje sa druge strane. Za kontinuirani transport se karakteristine: Zamena imog rada minulim, Mehanizacija pretovara, Kombinacija prednosti regionalnog i transregionalnog transporta. Razvijena su tri oblika kombinovanog transporta: Kontejnerski, Kontrejlerski, Roudrejlerski transport.

Kontejnerski transport

Razvojem kontejnerskog transporta ostvaruju se krupni ekonomski efekti: Smanjuju se trokovi pakovanja i ambalae, Skrauju se vremena transporta, Smanjuju se trokovi skladitenja, Poveava se stepen iskorienosti transportnih sredstava, Smanjuje se vreme utovara i istovara .

Kontrejlerski transport

Transport natovarenog transportnog sredstva drugim transportnim sredstvom ( kontejlerom ) zove se kontrejlerski transport. Najrazvijeniji oblik ovog transporta jeste prevoz transportnih sredstava drumskog saobraaja sredstvima eleznikog saobraaja. Ovaj transport je rentabilan samo na intraragionalnim relacijama duim od 500 km . Ova vrsta transporta se najvie koristi u SAD i Francuskoj.

Roudrejlerski transport

Ovablja se transportnim sredstvima koja se mogu kretati i po drumovima i po eleznikim inama, zahvaljujui odgovarajuoj supstituciji tokova. Ova vrsta transporta nije tako razvijena kao kontrejlerski transport. Ovaj transport se u SAD koristi za prevoz pote , U Engleskoj za prevoz komandne robe.

Menadment transporta i njegov domen

Organizacija transporta robe, bilo da se radi o dovoznom ili o odvoznom transportu je najvaniji logiki posao u bilo kom preduzeu koje se bavi nekom proizvodnjom ili trgovinom. Trite , trokovi i cene u transportu biti podloga za profilisanje transportne strategije na svim relacijama , kao segmentiranim delovima transportnog trita. O vanosti seta transportnih aktivnosti smo ve govorili , istaknut znaaj transporta kao logistike aktivnosti u kontekstu trokova koje ovaj skup napravi na nivou firme prilian je . Da li koristiti transport u sopstvenoj reiji ili ne. Odgovor na ovo pitanje je trojak: Potpuno obavljanja svih transporta proizvoda , potpuno rentiranje prevoznih usluga, meovita transportna strategija.

Usmerenost ka pojedinim transportnim vidovima

Odreene grane transporta su svojim saobraajnim putem i sredstvima , tehniko tehnolokog karakteristikama predodreene za prevoz samo uske lepeze proizvoda. Tipian primer za to su cevovodi, kao poseban vid transporta . Glavni proizvodi koji se prevoze ovim transportnim vidom su nafta i gas , u novije vreme to je i teni gas.

Savremeno trnsportno trite

Saobraajno trite , oredeljuju konstitutivni elementi: proizvod , prostor, vreme, ponuda i tranja. Specifinost ovof trita opredeljene su veim brojem faktora i to: Specifinosti transportne usluge kao proizvoda, Specifinosti tranje za prevozom. Specifinosti transportne ponude, specifinosti uspostavljanja meusobnih odnosa i ravnotee izmeu ponude i tranje transportnih usluga.

Transportni problem

Poto trokovi imaju visokom uee u ukupnim trokovima poslovanja, minimiziranje ovih trokova predstavlja jedan od najznajajnijih izvora za poveanje dobiti. Operaciona istraivanja se koriste da bi se ovi trokovi minimizirali pomou metoda , kako bi se smanjili trokovi na relaciji skladite sirovina proizvodni ogoni, ili na relaciji skladite gotove robe prodavnice. Transportni problem se obino reava u dve faze. Odreivanje poetnog reenja, Postepeno poboljanje poetnog reenja.

Odreivanje poetnog reenja

Poetna reenja prema pravilu dijagonalnog rasporeda dobija se na taj nain to se raspoloive koliine robe isporuioca rasporeuju na primaoce poevi od levog gornjeg ugla tabele , kreui se stepenasto prema desnom donjem uglu tabele. Pri tome treba voditi rauna o : Raspoloivim koliinama isporuilaca, Ukupnim potrebama primalaca.. Najpre se rasporeuju sve raspoloive koliine prvog isporuioca i zadovoljavaju prvi primaoci , zatim se nastavlja sa narednim isporuiocima.

Tehnika raspodele isporuenih koliina

Nakon utvrivanja poetnog reenja pristupa se prevazilaenju optimalnog reenja kroz postepeno poboljanje poetnog reenja.. Za ovu fazu postoje razliite metode , metoda skakanja s kamena na kamen , . To je postupak takve sukcesivne preraspodele utvrenih isporuka iz poetnog reenja koja e dovesti do reenja koja e dovesti do snienja trokova bez promene broja isporuka iz poetnog reenja.

Kriterijim poboljanja kod preraspodele isporuka

Jasno je da treba vriti samo takve preraspodele isporuenih koliina koje e doprineti snienju ukupnih trokova transporta. Da bi od moguih preraspodela izabrali one koje dovode do snienja trokova . Potrebno je trokove transporta da uvedemo kao kriterijum izbora.

Postepeno poboljanje i optimalna reenja

Mogue sniavanje trokova novom raspodelom dobija se mnoenjem zbira alternativnih jedininih trokova , kao jedinine utede sa razmenljivom koliinom isporuene robe. Moe se generisati proizvoljan broj alternativnih optimalnih reenja uzimajui druge koliine za razmenu. Alternativna bazina optimalna reenja dobijaju se kda se na neutralnim petljama vri preraspodela ukupne razmenljive koliine, dok samo delimina preraspodela razmenljivih koliina dovodi do nebazinih optimalnih reenja.

Menadment zaliha , pojam i definicuja

Pametno upravljanje zalihama je uspean posao. Zalife ili nem. Pufer (odbojnik , amortizer udarca), , izmeu tokova inputa i outputa. Ovi puferi nastaju im doe do razlike izmeu vremenske i koliinske strukture ulaza i illaza. Kada bi tokovi u svim delovima preduzea bili potpuno sinhronizovani sa odgovarajuim tokovima izlaza, zalihe bi bile nepotrebne. Potrebno je utvrditi potrebe , kvantitativno , kvalitatavno, vremenski Potrebno je utvrditi visinu i dinamiku zaliha sirovina.

Utvrivanje potreba za predmetima rada

Polazna osnova za utvrivanje potreba moe biti: Plan proizvodnje potronje koji polazi od plana proizvodnje, zasnovanog na planu prodajei stvarna proivodna potronja u proteklim planskim periodima. Potrebe se utvruju deterministiki i stohastiki.

Deterministiko utvrivanje potreba

Polaznu osnovu za deterministiko utvrivanje potreba ine potrebe potroaa , odnosno procenjena tranja. Primarne potrebe se definiu kvalitativno i vremenski. Potrebe potroaa su promenljive , primarne potrebe treba utvrditi metodom kliznog planiranja. Osim primarnih utvruju se i sekundarne potrebe, potrebe koje se koriste za predmetima rada koji se troe u sopstvenom preduzeu , u fazama vieg stepena obrade. Za utvrivanje potreba se u praksi koriste tri vrste sastavnice: Koliinske, Strukturne, Hijerarhijske.

Stohastiko utvrivanje potreba

Vano je utvrivati redovne i neredovne potrebe. Kod redovnih potreba potronja predmeta rada se kree oko nekog proseka koji se moe proceniti pomou: Srednje vrednosti vremenske serije ili. Eksploatacije trenda. Od statistikih metoda za izraunavanje srednje vrednosti najece se koristi . Obina aritmetika sredina, Uravnoteena aritmetika sredina, Metoda pominih proseka i Eksponencijalno ponderisanje. Izraunavanje potreba ekstrapolacijom trenda koristi se u onim sluajevima u kojima dinamika potronje ima tendenciju pada ili to je sve ei sluaj tendenciju rasta.

Kontrola utvrivanja potreba

Ni jedna od postojeih metoda izraunavanja potreba nemoe se obezbediti trajno zadovoljavajue rezultate , jer na visinu potreba utiu i nepredvidivi inioci. Zato vremenom dolazi do odstupanja izraunatih tj. Planiranih od stvarnih potreba Ako je zbir pozitivnih i negativnih odstupanja planiranih od stvarnih potreba otprilike jednak , to znai da se radi o sluajnim odstupanjima i da je izvrena procena potreba dobra. Ukoliko su meutim , odstupanja stvarnih od planiranih potreba velika, treba ih ispitati.

Normativi zaliha

Zalihe se trebaju odravati na onom nivou koji istovremeno obezbeuje i kontinuitet i ekonominoodnosno rentabilno poslovanje. Navedeni zahtevi se zadovaljavaju utvrivanjem normativa zaliha Normativ se moe utvrditi pomou iskutva i pomocu odgovarajuih kvantitativnih metoda. Za kvantitativno utvrivanje potrebno je poznavati: Potronju, period nabavljanja, uslove nabavke., uslove transporta, skladitenja, i karakreristike predmeta rada. Normativ se utvruje za ; minimalne, standardne, signalne , optimalne, i maksimalne zalihe.

Minimalna zaliha

Minimalna zaliha predstavlja najmanju mpgiu koliinu zaliha koja je u stanju da obezbedi kontinuitet proizvodnje , kontinuitet snabdevanja kupaca Za njeno izraunavanje potrebni su podaci o : prosenoj potronji predmeta rada u jedinici vremena i podaci o duini perioda nabavljanja izraenog istim vremenskim jedinicama kao i prosena potronja. Ako se prosena potronja oznai sa P, a duina perioda a T, tada je minimalna zaliha ( Zmin) = Zmin= P . T

Standardna zaliha

Stvarna zaliha je uvek vea od minimalne. Poveanje zaliha je neophodno radi postojanja realnog rizika od povecanja potronje usled: Prekoraenja planiranog obima proizvodnje (Zr1) Optereenja predmeta rada , zbog proizvodnje karta(Zr2) Zakanjenja poruenog materijala, neoekivanog perioda nabavljanja(Zr3) Sigurnosna zaliha ( Zsig) = Zr1+ Zr2 + Zr3 Sigurnosna zaliha se moe izraunati i pomou koeficijenta rizika (k) koji se kree od 1 i 1,5, , standardna zaliha iznosi: Zst= ( P. T) . k

Signalna zaliha

Signalna zaliha predstavlja onu koliinu predmeta rada kod koje treba izdati nalog za porubinu novog kontigenta . Signalna zaliha moe biti ravna minimalnoj , odnosno standardnoj zalihi. Signalna zaliha (Zsn) se utvruje za one predmete koji se trae kontinuirano. Znaajna je u uslovima korienja raunara u nabavnom poslovanju.

Optimalna zaliha

Za razlikuod minimalne i standardne zalihe iji se zadatak sastoji u obezbeivanju kontinuiteta proizvodnje , optimalna zaliha ima i zadatak da omogui ekonomino nabavno i skladino poslovanje. Bitni su trokovi nabavke i trokovi posedovanja zaliha.

Maksimalna zaliha

Maksimalna zaliha (Zmax) se izraunava to se optimalnoj zalihi ( Zopt) doda ekonomina koliina nabavke: Z(max)=Zopt + EKN Ukoliko preduzee ne raspolae podacima o ekonominoj koliini nabavke maksimalna zaliha se moe izraunati pomou dvostrukog iznosa potreba za period od godinu dana (ZP) i koeficijenta obnova zaliha (Koz): Zmax = 2P kroz Koz Ako se koristi period od mesec dana , mesene potrebe (Pm) pomnoi se sa 12 i stavi u odnos sa koeficijentom obrta zaliha tog meseca ( kozm) za koji su iskazane potrebe , a zatim se dobijeni izraz pomnoiti sa dva : Zmax = Pm . 12 kroz Kozm . 2

Menadment magacina i logistika skladitenja

Bitno je razumevanje skladitenja i prethodne nabavke, upoznavanje raznih tehnika skladitenja i primenu logistikih metoda za reavanje problema . Da bi se prevazila prostorna i vremenska neuskladenost proizvodnje razmene i potronje, , neusklaenost izmeu ulaza i izlaza mezoekonomskog sistema , na prelazima iz jedne u drugu fazu ciklusa reprodukcije formiraju se zalihe. Zadaci skladita su : Obezbeenje kontinuitete procesa proizvodnje, uvanje i zatita robe od oteenja, Poboljanje upotrebnih karakteristika proizvoda, Obezbeenje ekonominosti nabavke.

Problem lokacije i izbor optimalne lokacije

Prvo pitanje koje sebi postavi projektant skladita jeste : da li je skladite u konkretnom sluaju , zaista neophodno i da li je ono potrebno za sve vrste predmeta rada , odnosno za sve proizvode koji ce se proizvoditi? Odgovor na ovo pitanje ce zavisiti od mogunosti: Direktnog snabdevanja od dobavljaa, Proizvodnje za poznatog kupca. Bitan je optimalan raspored skladinog objekta i optimalnog rasporeda robe. Izbor optimalne lokacije skladita malog preduzea je uglavnom lociran pod istim krovom sa proizvodnim pogonom i orjentiu se prema toku tehnolokog procesa. Kod velikog preduzeca vodi se rauna da li se radi o izgradnji novog ili o proirenju preduzea. Koristi se metoda teita i metoda tona metar.

Raspored robe u skladitu

Fiksni raspored se vri po katalogu robe u okviru koga je roba razvrstana na grupe po abecednom redu, i na podgrupe po brojanom rasporedu. Modifikovani fiksni raspored , ista oznaena roba u visini minimalne zalihe odlae se u jednom delu skladita. Haotini, roba se odlae na mesto koje je trenutno slobodno. Modifikovani haotini, slian prethodnom , ali pri ulasku se otvara skladina kartica , koja ima podatke o vrsti i koliini robe, unosi se i ifra odgovarajue sekcije skladita, koja je definisana planom skladita. Raspored pomocu koordinatnog sistema se zasniva na injenici da svaka manipulacija robom u skladitu isvako kretanje robe uzazivaju odgovarajue trokove. Klasihikasija po ABC- klasifikaciji zasniva se na fizikim karakteristikama robe.

Pojam i inioci kapaciteta skladita

Pod kapacitetom skladita se podrazumeva sposobnost skladita da u odreenom vremenskom intervalu prihvati, sauva , pripremi se za isporuku i isporui odgovarajuu koliinu robe. Kapacitet skladita je uslovljen : Zapreminom skladinog objekta i Tehnologijom skladitenja. U stvarnom ivotu zalihe predstavljaju stohastiku veliinu.matematiki se ovako predstavlja:

Zt1,t2-stanje zaliha u trenutku t1i t2 U(t)-ulaz u skladite u posmatranom periodu, I(t), izlaz iz skladita u posmatranom periodu. Vri se procena neto i bruto zapremine skladita

Tehnologija sladita , vrste skladita i skladina tehnika

Pod tehnologijom skladita se podrazumevaju standadrizovane procedure manipulacije i kretanja materijalnih dobara u okviruskladita. Sa stanovita logiskike najznaajniji kriterijumi za klasifikaciju skladita su: Mesto skladita u ciklusu reprodukcije, Vrsta robe i Vrsta graevinskog objekta. Kladina tehnika moe se razvrstati na : pomona tehnika sredstva, regale i transportna sredstva. Pomona tehnika sredstva jesu palete.One mogu biti:ravne, stubne, boks palete, tank palete, specijalne palete. Regali mogu biti: obini, visoki, protoni, pokretni i cirkulirajui Transportna sredstva su: viljukari, granici, konvejeri i traslatori.

Sistemi i tehnike skladitenja, statiki i dinamiki sistem

Pod sistemom skladitenja podrazumevaju se metode i tehnika skladitenja , usaglaenih sa vrstom skladita , kojim se ostvaruje definisana koncepcija sladinog poslovanja. Postoje dva sistema : statiki i dinamiki. U statiki sistem spadfaju sledee tehnike: podno skladitenje i skladitenje u fiksne regale. Skladitenje robe bez regala , neposredno na pod , primenju se kod robe sa velikom teinom.Njegov nedostatak je nedovoljnoiskorienje zapremine skladita. Regalno skladitenje omoguuje bolje korienje skladinog prostora sa izuzetkom obinog regala s pregradama namenjenog skladitenju sitne robe. Dinamiki sistem razlikuje : skladitenje u pokretne regale(, skladitenje u protone regale( sa ciljem da roba koja je prva ula u skladite prva iz njega izlazi), skladitenje u cirkulirajue regale(omogiuje dobro korienje kapaciteta skladita) Skladitenje u transportna sredstva se praktikuje uglavnom u masovnoj ili vieserijskoj proizvodnji.

Pojam, funkcije i zadaci pakovanja robe

Efikasno odvijanje materijalnih logistikih procesa u preduzecu u velikoj meri zavisi od pakovanja. Pored toga to pakovanje omoguava zatitu proizvoda , ono olakava skladitenje, manipulaciju i unutranji transport. Pod pakovanjem se podrazumeva omot, koristi se re ambalaa, pod pakovanjem se podrazumeva proces stavljanja odgovarajuceg omota oko robe. Pakovanje robe ima sledee funkcije : Proizvodnu ( pakovanje predmeta rada), Marketing funkciju ( znaajna je samo za gotove proizvode), Upotrebnu ( sposobnost ambalae da nakon ispakivanja proizvoda ijoj svrsi slui zadovole i line ili opte potrebe potroaa), logistiku funkciju( da zatiti proizvod, omogui i olaka skladitenje, omogui i olaka transport, omogui i olaka manipulisanje i prui informacije koje su neophodne za normalno odvijanje logistikih procesa).

Izbor optimalne ambalae, logistike jedinice i modularno pakovanje

Sobzirom da ambalaa ima vie razliitih funkcija , na definisanju i izboru optimalne ambalae radi tim strunjaka koji bi svojom kompetentnou pokrivali sve funkcije ambalae. Pod logistikom jedinicom se podrazumeva ona koliina robe koja omoguava najefikasniji protok robe u logistikom lancu , odnosno koliina robe koja zahteva najmanje rada u procesu merenja, brojanja i manipulisanja robom. U okviru logistikog lanca razlikujemo sledee logistike jedinice: Radna jedinica( predstavlja onu koliinu proizvoda koja se pakuje u jedinici ambalae polazei sa stanovita potrebe za ouvanjem kvaliteta proizvoda), Manipulativna jedinica(predstavlja koliinu proizvoda koja je pogodna za skladitenje i manipulaciju) Transportna jedinica(podudara se sa transportnom ali moe da bude i vea). Rezultat viegodinjegistraivanja kojaje finansirala Nemaka industrija ambalae jeste modul dimenzija 400x600mm. Dimenzije ovog modula su usaglaene sa standardizovanim pul paletama dimenzija: 800x1200mm i 1000x1200mm.

inioci koji utiu na organizovanje funkcije poslovne logistike

Organizacija funkcije poslovne logistike zavisi od: Karakteristike preduzea, Vrste delatnosti kojom se preduzee bavi, Karakteristika postojee organizacione strukture, Kompletnosti rukovodeeg kadra, karakreriustika trita, Kompletnost rukovodeeg kadra, Karakteristike proizvoda, znaaj pojedinih logistikih aktivnosti.

Mesto poslovne logistike u organizacionoj strukturi preduzea

Poptreba za konstituisanjem poslovne logistike u preduzeu zavisi od znaaja koji ova funkcija ima za uspenost poslovanja. Potrebno je imati potrebu konstituisanja poslovne logistike. U zavisnosti od vrste delatnosti s kojom se preduzee bavi , pojedine logistike aktivnosti imaju razliit znaaj. U predeuzeima koje se bave eksrtraktivnom industrijom ili poljoprivredom primarni znaaj imaju aktivnosti vezane za nabavno poslovanje.

Postupak organizovanja funkcije poslovne logistike

Reorganizacija se provodi kroz kroz tri faze: Faza pripreme, Faza projektovanja, Faza realizacije. U fazi pripreme je jedna vrsta psiholoke pripreme svih zaposlenih u preduzeu. U fazi projektovanja se izdvajaju: Analiza postojeeg stanja, Identifikacija logistikog sistema, Definisanje i analiza sistema ciljeva, Izrada logistikog koncepta, Izrada projekta reorganizacije.. Kod realizacije vodi se rauna o realizaciji projekta reorganizacije i razreenje koordinacionog tela za logistiku.

Organizovanje funkcije poslovne logistike u malim preduzeima ( izrada projekta organizacione funkcije logistike)

Mala preduzea koja nemaju formalnu organizacionu strukturu, nee ni poslovnu logistiku formamalno organizovati. Za projekat se vezuje: Faza pripreme, Faza projektovanja i Faza realizacije STR.135, Gereke

Organizovanje integrisane logistike i strateke alternative organizovanja logistikih aktivnosti

Logistike aktivnosti moemo posmatrati procesno i u tom sluaju se one mogu segmentirati na poslovne ulazne logistike, unutranje logistike i izlazne logistike. Priroda logistikih aktivnosti je takva da one uvek predstavljaju podrku odvijanju neke osnovne delatnosti-proizvodnji i trgovini. Glavne logistike funkcije su : Transport, Skladitenje, Nabavka i upravljanja zalihama, Servis potroaa, Informaciona podrka kao logistika robnih tokova i to u oba smera,

Pozicioniranje logistike u poslovnom sistemu firme

Steprn sloenosti korporativnog sistema Karakteristike proizvoda koji se distribuira Stepen feterogenosti mesta isporuke, Visina logistikih trokova Bitno je da firma precizno definie svoje poslovne aktivnosti, definiu se vetine koje poseduju kadrovi ukljueni u logistiki proces.

Koncepti i tipovi logistike oganizacije

Organizacija logistike podrazumeva definisanje odgovarajue organizacione strukture. Struktura obuhvata unutranje unutranje organizacione veze izmeu delova , zaposlenih i autoriteta, kao i sistem komunikacije. Dve kritine komponente strukture su formalne linije autoriteta i komunikacije, sa jedne i informacija sa druge strane. U prvoj fazi akcentuje se efikasno upravljanje transportom i skladitenjem U drugoj fazi cilj je da se integriu logistike aktivnosti U treoj fazi dolazi do integrisanja ukupnog logistikog procesa i koordinacije u procesu donoenja odluka o svim aktivnostima za fiziku distribuciju i upravljanju materijalom, odnosno za logistiku.

Logistiki provajderi , 3PL provajderi i 4PL provajderi

Preduzea se orjentiu na maksimalno posveivanje panje osnovnoj delatnosti , tj. znaaj tzv. Third party logistics ( 3PL) firmi, odnosno specijalizovanih preduzea za vrenje logistikih poslova, na tritu i porastao u poslednjih dvadeset godina. Moda najjednostavnija teorijska definicija 3PL firmi glasi da su to eksterno specijalizovane kue za obavljanje najbeeg broja logistikih aktivnosti. 4PL provajderi su firme koje upravljaju resursima, kapacitetima, tehnologijom onih organizacionih formi koje hunkcioniu u okviru jednog lanca kretanja proizvoda. 4Pl logistiki specijalisti svoj pristup zasnivaju na najkvalitetnijim uslugama logistikog karaktera du SC toka roba. SC( Supply chain ) koncept, je nov tako su i logistiki provajderi sposobni da opslue kretanje tokova proizvoda u ovom SC lancu jo uvek je retka pojava.

Informacioni sistemi u integrisanoj logistici, informacija kao podloga za donoenje upravljakih odluka u firmi

Svaka poslovna odluka mora biti zasnovana na kvalitetnim informacijama iz upravljakog informacionog sistema , njegovih varijanti u preduzeu. Upravljaki informacioni sistem u preduzeu podrazumeva opremu neopfodnu za funkcionisanje sistema, procedure po kojima se radi u sistemui ljude koje obsluuju i koordiniraju dar razliitih ulazno izlaznih linija informacionog sistema. Bitna je : Dostupnost sistema, Tanost informisanja, Efikasnost u komuniciranju.

Marketing informacioni sistemi

Specijalizovan vid upravljakog informacionog sistema u oblasti marketinga se naziva marketing informacioni sistem. Po Kotleru marketing informacioni sistem sainjavaju ljudi, oprema, i procedure koji sakupljaju sortiraju , analiziraju, ocenjujui distribuirajuu pravo vreme tane informacije za potrebe donosioca odluka u oblasti marketingsa. Razlikujemo tri opcije: Bazini marketing informacioni sistem, Bazini marketing informacioni sistem potpomognut koricenjem komercijalnih baza podataka i Marketing informacioni sistem zasnovan na marketingu baze podataka.

Meuzavisnost inhormacionih i tokova proizvoda u logistici

Znaaj koji se pridaje posedovanju pravih, istinitih i jeftinih informacija se, u poslednje vreme, moe staviti u rang sa znaajem posedovanja novanog, radnog i imovinskog kapitala. Moe se konstatovati da su efikasni informacioni tokovi srce logistikog menadmenta. Podaci o kretanju sirovina i repromaterijala na ulasku u proizvodni proces , kao i praenje tokova u proizvodnji, su od kapitalnih znaaja za logistikog menadera. Razliite informacije egzistiraju na razliitim nivoima marketing logistike.

Postavka i implementacija logistikog informacionog sistema, funkcionalnost i principi logistikog informisanja

Logistika prati efikasnost u kretanju tokova proizvoda kroz distributivni kanal. To je jednosmeran proces koji polazi od proizvoaa i zavrava se kod krajnjeg korisnika robe. Savet za logistiki menadment ( CLM) amerika asocijacija logistiara u svojoj definiciji marketing logistike ukazuje i na kretanje informacija unutar logistikih tokova. To dalje znai da se logistiki informacioni sistem tretira kao veza logistikih aktivnosti unutar integrisanog logistikog puta. Logistiki informacioni sistem kontrolie tokove proizvoda od nabavke ulaznog materijala do fizike distribucije robe. Stvara se potreba za dostupnou, tanocu, aurnosti, elastinosti, fleksibilnostii formatiranosti.

Struktuiranje potreba i tranje za informacijama, Dizajniranje arfitekture logistikog informacionog sistema

Osnovno pitanje pred kreatora informacionog sistema logistike jeste:koje informacije sistem treba da obezbedi za odreene vrste logistikih odluka( nivoe logistikog odluivanja). Izvori uinformisanja mogu biti na stratekom i taktikom nivou, internog i eksternog karaktera, dok na operativnom nivou ovi izvori su iskljuivo internog karaktera. Logistiki informacioni sistem(LIS) ima zadatak da uz pomo hardverske i softverske podrke upravlja, kontrolie i meri performanse logistikoh aktivnosti u firmi. Obuhvatnost logistikog informacionog sistema podrazumeva njihovu prisutnost u tri glavna polja delovanja: Proces prijema narudbina i proces nabavke, upravljanje i kontrola zaliha, organizacija skladitewa i dolazno odlaznog transporta. Ovaj sistem ine pet elemenata:moduli-pravougaonog oblika, baze podatakakonusnog oblika, upravljake aktivnosti i poslovi ulaska podataka trapezastog oblika, izvetaji- obrnutog trapezastog oblika, komunikacioni linkovi-oznaeni linijama.

Proces prijema i realizacije porudbine i logistiki informacioni sistem, upravljanje sistemom poruivanja u preduzeu

Uspostavljanje procesa poruivanja u preduzecu jeste rezultat informacionog logistikog povezivanja i preduslov koncipiranja moderne politike servisiranja potroaa kao najbitnije strateke odluke, u logistikoj nadlenosti, na nivou firme. Sistem procesiranja porudbine je nervni centar celokupnog logistikog sistema firme. Sve aktivnosti , izvedene u jednom vremenskom periodu se mogu drugaije nazvati sistemom procesiranja. Period koji je potreban da roba fiziki stigne od dobavljaa je posebno bitno kritino vreme u sistemu logistigkog obnavljanja zaliha. Primer izuzetno efikasne logistike procerure prijema i realizacije porudbine moe biti Beneton, glavni italijanski proizvoa sportske opreme i moderne odee sa preko 5000 radnji u 60 zemalja sveta.

Informacione tehnologije kao podrka razvoju logistikog informacionog sistema

Danas se i najvei operativni problemi mogu reiti primenom personalnih kompjutera u okviru Sistema za podrku pri odluivanju-DSS. DSS se sastoji iz faznog postupka koji ine: proces prikupljanja podataka, procesiranje podataka i prezentaciju podataka Elektronska razmena podataka ( EDI) se moe identifikovati kao meukompanijska razmena poslovnih podataka i dokumenata u standardizovanoj formi. Sistemi vetake inteligencije i ekspertni sistemi ( AIES) poivaju na timskom konceptu upravljanja informacionih tehnologija uz osnovni cilj da se pomou kompjuterskih programa imitira rezonovanje ljudi u procesima donoenja odluka. Specifino polje vetake inteligencije odnosi se na ekspertske sisteme( ES) koji predstavljaju specijalizovane kompjuterske programe za reavanbje mnogih logistikih i9 marketinkih problemau poljima : transport, skladitenje/upravlkjanje materijalom, zalihe, nabavka, pokovanje, informacioni sistemi, servis potroaa

Raunovodstvo u integrisanoj logistici, raunovodstvo zaliha u trgovinskim preduzecima

Trgovinsko raunovodstvo je umetnost merenja, opisivanja i interpretiranja ekonomskih aktivnosti trgovinskih preduzeca. Organizaciona struktura trgovinskog raunovodstva ine: knjigovodstvo, planiranje, analiza i kontrola Osnovna svrha trgovinskog preduzea je da obezbedi odgovarajuce informacije o datom trgovinskom preduzeu. Raunovostveni principi su: koncepti, principi, pravila sastavljanja finansijskih izvetaja. Zalihe u trgovinskim preduzecima se sastoji od svih roba raspoloivih za prodaju u toku redovnog poslovanja. Raunovodstvena zaliha je sa utvrivanja neto profita, utvrivanje koji je deo bi od ukupnih trokova roba raspoloivih za prodaju trebqlo oduzeti od prihoda od prodaje sledeeg perioda. Metoda prosenih trokova je metod vrednovanja zaliha.

Strateki menadment integrisane logistike, karijera u oblasti logistikog menadmenta

Logistiki menaderi su u preduzeima sve vie prisutni u stratekim organizacionim timovima koji se bave stratekim planiranjem , timovima koji se bave formiranjem stratekih odluka sa komitentima jednom reju na svim bitnim mestima u organizacionoj strukturi preduzea. Na godinjem nivou mnogo vie se trai logistiara na raznim poljima nego to ih diplomira. Porast vanosti analitikih i stratekih poslova u logistici poveava aktraktivnost logistike karijere. Izgradnja logistike karijere moe biti fokusirana na : logistiko planiranje i analiza, upravljanje transportom, upravljanje transportom, upravljanje skladitenjem, planiranje i komntrola zaliha, upravljanje nabavkom i kretanjem materijala, upravljanje globalnim logistikim aktivnostima, planiranje i operacionalizacija proizvodnje, upravljanje lancima snabdevanja,upravljanje servisom potroaa, planiranje operacionalizacija i kontrola informacionog sistema, upravljanje parcijalnim logistikim uslugama, logistiki inenjering.

Vrednovanje logistikih menadera

Zarada na logistigkom radnom mestu u svetskim okvirima je odlina. Ta plata se sastoji iz osnovnog dela i razliitih novanih bonusa i drugih beneficija. Istraivanja pokazuju da je osnovna plata samo manji deo ukupne zarade i da preko 85% logistikih menadera ostvaruje dodatni bonus. Primer: Kompanija C.H. Robinson Worldwide ( CHRW) je zapoeo sa radom 1905.godine, kao kompanija za proizvodnju.Najvei prihod firme ostvaruje se kroz pruanje drumskog, elenikog , vodenog i vazdunog transporta.Poseduje logistiki menadment.Sa narastanjem obima posla, u savremenim firmama raste i znaaj funkcije transporta, kao i potreba njegove organizacije to iziskuje sredstva koja bi umesto toga mogla biti usmerena na ostvarivanje primarnih ciljeva.

Upravljanje logistikim trokovima

Na makro nivou, odnosno na nivou privrede kao celine, ne pravi se razlika izmeu trokova logistike i trokova distribucije. Razlog tome je to sirovine i repromaterijali za njihove proizvoae predstavljaju gotove proizvode pa se trokovi logistike meaju sa trokovima fizike distribucije. Stvaranje logistikih vrednosti u preduzeu iziskuje pravljenje odreenih trokova.

Znaajno uee logistike vrednosti u stvaranju ukupne vrednosti proizvoda, to parcijalno logiko upravljanje dobija na znaaju, odnosno trokove vezane za fiziko premetanje, uvanje i manipulisanje robama dobijaju veu teinu u ukupnoj masi poslovnih trokova.