You are on page 1of 13

VISOKA ELEZNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU - SEMINARSKI RAD -

MENTOR Prof. dr Radosav Momilovi

STUDENT Anita Torbica, 05-225/09

BEOGRAD , decembar 2009.

1.UVOD

Poslovno pravo obuhvata sve odnose izmeu poslovnih subjekata i njihovih kupaca i korisnika. Ono je nastalo iz graanskog prava. Dominantno obeleje poslovnog prava je njegov meunarodni karakter. Razvoj trgovine u srednjem veku u Evropi, pored toga to je omoguio ekonomski i kulturni razvoj, direktno je uticao na razvoj trgovakog prava i finansijskog poslovanja.Novi vek je doneo kodifikaciju trgovakog prava na nacionalnom planu. Za poslovno pravo je bitan uticaj koji je ostvarilo graansko pravo. Na poslovno pravo su uticala i podzakonska akta, ije je postojanje i primena posebno naglaena u poslovnom pravu. Uobiajeno je u trgovakom privrednom pravu, da se drutva s obzirom na njihovu prirodu dele u dve grupe: drutva lica i drutva kapitala. Kada su lica koja se udruuju u odreeno drutvo dala prevagu linosti sa kojom udruuju odreena sredstva i rad, tada se govori o drutvu lica, a kada je prednost data kapitalu, onda se govori o o drutvu kapitala.1 U Zakonu o preduzeima iz 1996. god. prihvataju se klasifikacije standardizovanih oblika preduzea, kakvi postoje u zemljama EU. Sve zemlje EU poznaju etiri oblika preduzea, drutava lica i drutava kapitala (ortako drutvo, komanditno drutvo, akcionarsko drutvo I drutvo sa ogranienom odgovornou). Izbor organizacionog oblika preduzea, izmeu etiri oblika privrednih drutava, u naelu je slobodan i zavisi od komparativnih ekonomskih i drugih prednosti, odnosno opredeljenja privrednog subjekta. Za razliku od drutva kapitala, kod kojih je bitno da se za rad drutava pribavlja kapital iz razliitih izvora, bez obzira ko su lica koja ga daju, drutva lica se zasnivaju na linim odnosima lica koja ine to drutvo, jer takvo drutvo predstavlja u stvari, zajednicu tih lica.2

Ovakvu podelu i kriterijume podele, zastupa Jovanovi dr V, ibid, str.26; Barbi dr J, Trgovaka drutva, Varadin, 1991, str.40 i 41; Vasiljevi dr M, ibid, str.48 i 49. 2 Iz obrazloenja uz predlog Zakona o preduzeima, savezna skuptina SRJ, A.S.br.386/1 iz aprila 1996.god, str.169.

Strana~ 2 ~

2.POJAM
Drutvo s ogranienom odgovornou jeste privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica, u svojstvu lanova drutva, radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom.3 Radi se, dakle, o nekoj hibridnoj, meovitoj prirodi ovog drutva4 koje posluje pod zajednikom firmom i urvrenom realnom glavnicom, koja je podeljena na lanske udele, a uz potpunu odgovornost drutva celokupnom svojom imovinom. Drutvo sa ogranienom odgovornou, pored akcionarskog drutva, je najea forma organizovanja privrednih drutava. Na to prvenstveno utiu njegove karakteristike: mali broj lanova koji ne odgovaraju za obaveze drutva nizak minimum novanog dela osnovnog kapitala i veliki stepen samostalnosti u ureivanju pravnog poloaja doo. Poslovno ime drutva s ogranienom odgovornou sadri oznaku "drutvo s ogranienom odgovornou" ili skraenicu "d.o.o." ili "doo". Drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. lan drutva ne odgovara za obaveze drutva, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu drutva. Drutvo s ogranienom odgovornou moe imati najvie 50 lanova. Ako se broj lanova drutva povea iznad 50, ali ne vie od 100 lanova, i ako se taj broj odri u periodu duem od godinu dana, to drutvo menja pravnu formu u formu zatvorenog akcionarskog drutva. .

3. OSNIVANJE
Osnivaki akt drutva s ogranienom odgovornou sadri: 1. puno ime i prebivalite svakog fizikog lica i poslovno ime i sedite svakog pravnog lica lana drutva; 2. poslovno ime i sedite drutva; 3. delatnost; 4. iznos osnovnog kapitala i iznos, vrstu i vrednost uloga svakog osnivaa i opis vrste i vrednost nenovanog uloga; 5. nain i vreme unoenja nenovanih uloga, odnosno vreme uplate novanih uloga; 6. ukupan iznos trokova osnivanja, odnosno procenjeni iznos svih trokova plaenih od drutva
3

4 Barbi dr J, Drutvo sa ogranicnom odgovornou, Privreda i pravo, br. 7-8/1990, str. 489, kao i Guyon, Droit affaires,
Prais, 1984, p. 464.

lan 104. stav 1. Zakona o privrednim drutvima

Strana~ 3 ~

ili zaraunatih drutvu u vezi osnivanja, a po potrebi i trokove pre nego to je utvreno da drutvo ispunjava uslove za poetak poslovanja; 7. odobrene posebne pogodnosti bilo kom licu koje je uestvovalo u osnivanju drutva ili u poslovima pre osnivanja drutva ili utvrivanja ispunjenosti uslova za poetak poslovanja. Drutvo, pored osnivakog akta, moe da ima i ugovor lanova drutva kojim se ureuje naroito poslovanje drutva i upravljanje. Ugovor lanova drutva sainjava se u pisanoj formi i naroito sadri odredbe o: obavezama lanova drutva na dodatne uloge pored osnovnih uloga, kao i o posebnim naknadama i posledicama u sluaju neispunjenja takvih obaveza; posebnim uslovima i nainu prenosa udela lanova drutva; nainu za ostvarivanje prava glasa lanova drutva ili prava na dividendu (jednako pravo, pravo u skladu sa udelom u osnovnom kapitalu drutva ili pravo utvreno na neki drugi nain); postupku odluivanja, ukljuujui i postupak za odluivanje u sluaju blokade odluivanja meu lanovima drutva. Osnivakim aktom drutva s ogranienom odgovornou moe se odrediti da trokove osnivanja drutva snosi drutvo ili osnivai. Ako osnivakim aktom drutva nije drukije odreeno, trokove osnivanja drutva snose osnivai. Ako je osnivakim aktom drutva odreeno da trokove osnivanja snosi drutvo, ti trokovi nadoknauju se osnivaima do iznosa navedenog u osnivakom aktu.

4.DODATNI ULOZI LANOVA DOO


Ulog u drutvo s ogranienom odgovornou moe biti novani ili nenovani, ukljuujui i izvreni rad i pruene usluge drutvu. Ulozi lanova drutva ne moraju biti jednake vrednosti. Ulozi, novani ili nenovani, ulau se u drutvo u skladu sa osnivakim aktom drutva. lanovi drutva mogu doneti odluku o ulaganju dodatnih uloga ako je to odreeno osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva. Dodatni ulozi lanova drutva s ogranienom odgovornou srazmerni su udelima.

5. POVEANJE I SMANJENJE OSNOVNOG KAPITALA DOO


Novani deo osnovnog kapitala drutva sa ogranienom odgovornou na dan uplate iznosi najmanje 500,00 (petstotina) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu, od ega se najmanje polovina uplauje na privremeni raun do registracije drutva, a ostatak se uplauje na raun drutva u roku od dve godine od dana registracije. Osnovni kapital drutva moe se odlukom skuptine lanova poveati novim ulozima lanova ili pretvaranjem raspoloivih rezervi za ove namene u osnovni kapital. Osnovni kapital drutva moe se smanjiti odlukom skuptine lanova, ali ne ispod zakonom propisanog minimalnog osnovnog kapitala. Registracija poveanja i smanjenja osnovnog kapitala drutva s ogranienom odgovornou vri se, po pravilu, jednom godinje i to u roku od 30 dana od dana odravanja godinje skuptine lanova drutva. Strana~ 4 ~

6. PRAVO LANOVA DA RASPOLAU SVOJIM UDELOM U DRUTVU


lan drutva s ogranienom odgovornou stie udeo u osnovnom kapitalu drutva srazmerno vrednosti uloga. svaki lan drutva moe imati samo jedan udeo, a jedan udeo moe imati i vie glasova, s tim da udeli u drutvu sa ogranienom odgovornou, ne mogu biti izraeni u akcijama.5 Ako lan drutva stekne jedan ili vie udela, ti udeli se spajaju sa postojeim udelom i zajedno ine jedan udeo. Udeli drutva s ogranienom odgovornou nisu hartije od vrednosti. Oni se ne mogu sticati, niti se njima moe raspolagati upuivanjem javne ponude. Udeo moe pripadati jednom licu ili veem broju lica. Suvlasnici udela se smatraju jednim lanom, a u knjigu udela upisuje se puno ime i adresa svakog suvlasnika udela. Oni svoja prava glasa i druga prava ostvaruju preko jednog zajednikog punomonika. Suvlasnici udela solidarno odgovaraju drutvu s ogranienom odgovornou za sve obaveze prema drutvu koje se tiu njihovog udela. Drutvo s ogranienom odgovornou duno je da knjigu udela dri u svom seditu. lanovi drutva imaju pravo uvida u knjigu udela i pravo na kopije. Drutvo s ogranienom odgovornou ne moe, direktno ili indirektno, pruati finansijsku podrku bilo koje vrste za kupovinu svojih udela.6 Udeo lana drutva s ogranienom odgovornou moe se slobodno prenositi, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije ureeno, i to: 1. drugom lanu drutva ili drutvu; 2. branom drugu prenosioca, bratu, sestri, pretku, potomku ili branom drugu potomka; 3. zakonskom zastupniku ili nasledniku lana drutva nakon njegove smrti; 4. statusnom promenom u skladu sa ovim zakonom. lan drutva s ogranienom odgovornou pre nego to ponudi svoj udeo ili deo udela treem licu duan je da taj udeo ili deo udela ponudi drutvu. Ako drutvo ne iskoristi pravo preeg sticanja u roku odreenom osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva, o emu odluku donosi skuptina lanova drutva, ponuda se dostavlja drugim lanovima drutva. Udeo se prenosi ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisima prenosioca i sticaoca. Prenosilac udela i sticalac udela obavezni su da bez odlaganja prijave drutvu prenos udela, promenu lana i vreme promene, radi upisa u knjigu udela.

5 Slino ovoj definiciji u Zakonu o preduzcima, moe se sresti i definicija drutva sa ogranicnom odgovornosti i u
pravnoj teoriji. Tako na primer, neki autori definiu ovo drutvo, kao drutvo hibridne prirode (Barbi dr. J, ibid, str. 89; Guyon, Dorit les affaires, Paris, 1984, str. 464.) koje ima osobine i drutva lica i drutva kapitala, ali se slau u tome da je to drutvo sa pravnim subjektivitetom gde su vie lica udruena, sa ciljem da sa zajednikom firmom i uz ogranienu odgovornost na unapred odreeni imovinski ulog (osnovni ulog), uestvuju u obavljanju odredenih privrednih delatnosti, uz celokupnu, odnosno potpunu odgovornost svojom imovinom (Vasiljevi dr M. ibid, str. 82 i Jovanovi dr V, ibid, str. 43.). 6 Korecenzent prevoda na srpski jezik: Philip Kotler Nansy Lee, Korporativna drutvena odgovornost Uiniti najvie za svoju kompaniju i izabrani drutveni cilj(2007), HESPERIAedu i Ekonomski fakultet Beograd, Beograd.

Strana~ 5 ~

7. RASPODELA DOBITI IZMEU LANOVA DOO


Direktor ili upravni odbor drutva s ogranienom odgovornou podnose godinjoj skuptini lanova drutva finansijske izvetaje i izvetaje o poslovanju, a po potrebi i izvetaj revizora, na usvajanje. Usvajanje finansijskih izvetaja ili bilo kojih drugih izvetaja od strane skuptine ne utie na ostvarivanje prava lanova ako se kasnije pokae da su netani ili pogreni. Drutvo s ogranienom odgovornou moe vriti isplate lanovima drutva u bilo koje vreme, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno. Svaka isplata vri se srazmerno udelu u osnovnom kapitalu drutva u vreme donoenja odluke drutva o takvoj isplati. Drutvo s ogranienom odgovornou ne moe vriti plaanja svojim lanovima ako bi posle plaanja: 1) neto imovina drutva bila manja od njegovog osnovnog kapitala, uveanog za rezerve koje se mogu koristiti za isplate akcionarima, a umanjenog za iznos koji je drutvo duno da unese u rezerve za godinu u kojoj se vre isplate; 2) drutvo bilo onemogueno da plaa svoje dugove ija se dospelost oekuje u redovnom toku poslovanja drutva. lanovi drutva s ogranienom odgovornou kojima je drutvo izvrilo nedoputene isplate odgovorni su drutvu za vraanje primljenih iznosa.

8. UPRAVLJANJE DOO
lanovi drutva s ogranienom odgovornou ine skuptinu. U drutvu s jednim lanom ovlaenja skuptine lanova vri taj lan ili ovlaeno lice. Ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije ureeno, skuptina lanova drutva s ogranienom odgovornou, odluuje o: 1. odobravanju poslova zakljuenih u vezi sa osnivanjem drutva pre registracije; 2. izboru i razreenju direktora ili lanova upravnog odbora i utvrivanju njihove naknade, odnosno zarade; 3. odobravanju finansijskih izvetaja, donoenju odluke o vremenu i iznosu isplate lanovima drutva; 4. imenovanju internog revizora ili revizora drutva i potvrivanju njihovih nalaza i miljenja, utvrivanju naknade ili drugih uslova njihovog ugovora sa drutvom; 5. imenovanju likvidacionog upravnika i potvrivanju likvidacionog bilansa; 6. poveanju i smanjenju osnovnog kapitala drutva, sticanju sopstvenih udela i povlaenju i ponitenju udela, kao i o emisiji hartija od vrednosti; 7. Davanju prokure i poslovnog punomoja za sve ogranke drutva; 8. odluivanju o dopunskim ulozima od strane lanova drutva; 9. iskljuenju lana drutva, prijemu novog lana i prenosu udela na trea lica kada je odobrenje drutva potrebno; 10. statusnim promenama, promeni pravne forme i prestanku drutva; 11. davanju odobrenja na pravne poslove lanova drutva, odnosno direktora i drugih lica; 12. sticanju, prodaji, davanju u zakup, zalaganju ili drugom raspolaganju imovinom velike vrednosti; 13. izmeni osnivakog akta ili ugovora lanova drutva; Strana~ 6 ~

14. obrazovanju ogranka; 15. donoenju poslovnika o svom radu; 16. drugim pitanjima utvrenim osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva koja su u delokrugu skuptine lanova. Sednica skuptine lanova drutva s ogranienom odgovornou saziva se po potrebi, a obavezno u sluajevima propisanim osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva. Sednice skuptine saziva direktor ili upravni odbor. Mesto odravanja skuptine je sedite drutva, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno ili ako skuptina lanova drutva ne odlui drukije. Godinja sednica skuptine odrava se najkasnije u roku od est meseci nakon zavretka poslovne godine radi usvajanja finansijskih izvetaja i odluivanja o raspodeli dobiti. One sednice koje se odravaju izmeu godinjih skuptina su vanredne. Zahtev za sazivanje sednice skuptine moe da podnese direktoru ili upravnom odboru bilo koji lan drutva, direktor drutva ili lan upravnog odbora u bilo koje vreme. Sednica skuptine se saziva pisanim pozivom upuenom svakom lanu drutva na adresu koja se vodi u knjizi lanova drutva, a koji uz njihovu pisanu saglasnost moe biti i u elektronskom obliku. Poziv za sednicu skuptine dostavlja se svakom lanu najkasnije sedam dana, a najranije 15 dana pre dana odravanja sednice skuptine. Skuptina odluuje o pitanjima navedenim u dnevnom redu i o pitanjima koje predloi bilo koji lan drutva koji je o tome obavestio ostale lanove drutva najkasnije tri dana pre dana odravanja sednice skuptine. lanovi drutva koji prisustvuju sednici skuptine, lino ili preko punomonika, nemaju pravo prigovora na bilo koje nepravilnosti u postupku njenog sazivanja, osim ako o tome ne stave obrazloen prigovor u pisanoj formi za vreme sednice ili najkasnije tri dana posle odravanja sednice. lan drutva moe potpisivanjem pisanog punomoja imenovati bilo koje drugo lice da glasa u skuptini za njega, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno. Punomoje se daje po pravilu za jednu sednicu skuptine, ukljuujui i ponovljenu skuptinu. Direktor ili lanovi upravnog odbora ne mogu biti punomonici lanova koji su zaposleni u drutvu i sa njima povezanih lica. Za odravanje skuptine potrebna je veina od ukupnog broja glasova lanova drutva ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije odreen vei broj glasova. Ako se skuptina nije mogla odrati ili odluivati zbog nedostatka kvoruma ponovo se saziva sa istim predloenim dnevnim redom, najranije 10 dana i najkasnije 30 dana od dana prvog sazivanja. Sednicom skuptine moe predsedavati predsedavajui skuptine koji se bira na poetku svakog zasedanja. Predsedavajui skuptine imenuje zapisniara, dva lana koji overavaju zapisnik i lanove komisije za glasanje. Sednice skuptine lanova drutva s ogranienom odgovornou koje nema vie od 10 lanova mogu se odravati korienjem konferencijske veze ili druge audio i vizuelne komunikacijske opreme, tako da sva lica koja uestvuju na sednici mogu da se sluaju i razgovaraju jedno sa drugim. Smatra se da su lino prisutna lica koja na ovaj nain uestvuju na sednici skuptine lanova drutva. lan drutva s ogranienom odgovornou moe glasati i pisanim putem ili drugim nainom isporuke dokumenata, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno. Osnivaki akt ili ugovor lanova drutva moe sadrati detaljna pravila za takvo glasanje, ukljuujui i pravila kojima se odreuju pitanja o kojima se na ovaj nain moe glasati.

Strana~ 7 ~

Skuptina lanova drutva s ogranienom odgovornou odluuje javnim glasanjemdizanjem ruke. Tajno glasanje putem glasakih listia o bilo kom pitanju mogu da zahtevaju prisutni lanovi drutva koji imaju ili zastupaju najmanje 10% od ukupnog broja glasova o pitanjima o kojima se glasa. lan drutva s ogranienom odgovornou ne moe glasati u skuptini kad se odluuje o: 1. oslobaanju ili smanjenju njegovih obaveza prema drutvu; 2. pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega; 3. odobravanju poslova izmeu njega i drutva Odluke skuptine lanova drutva s ogranienom odgovornou unose se u zapisnik. Uz zapisnik se prilau spisak prisutnih uesnika i dokazi o sazivanju skuptine. Zapisnik potpisuju predsedavajui skuptine i zapisniar. Odluke donete na sednici skuptine lanova drutva s ogranienom odgovornou unose se bez odlaganja u posebnu knjigu odluka.

9. DIREKTOR ILI UPRAVNI ODBOR


Drutvo s ogranienom odgovornou moe da ima direktora ili upravni odbor. Direktor moe biti lan drutva ili lice koje nije lan drutva. Ako drutvo ima upravni odbor njegovi lanovi mogu biti svi lanovi drutva ili druga lica. lanovi drutva biraju direktora ili lanove upravnog odbora na sednici skuptine, osim prvog direktora ili lanova prvog upravnog odbora koji mogu biti odreeni osnivakim aktom. Broj lanova upravnog odbora odreuje se osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva s ogranienom odgovornou. Upravni odbor drutva s ogranienom odgovornou ima predsednika koga biraju lanovi upravnog odbora veinom od ukupnog broja, ako osnivakim aktom drutva nije odreena druga veina. Predsednik upravnog odbora drutva s ogranienom odgovornou zastupa drutvo. Ako osnivakim aktom drutva s ogranienom odgovornou nije drukije odreeno direktor ili upravni odbor nadlean je za: 1. zastupanje drutva i voenje poslova drutva u skladu sa zakonom, osnivakim aktom i ugovorom lanova drutva; 2. utvrivanje predloga poslovnog plana; 3. sazivanje sednica skuptine lanova drutva i utvrivanje predloga dnevnog reda; 4. sprovoenje odluka skuptine lanova; 5. odreivanje dana sa kojim se utvruje lista lanova drutva sa pravom na obavetavanje, dan utvrivanja dividende i dan plaanja dividende, glasanje i druga pitanja; 6. zakljuenje ugovora o kreditu; 7. utvrivanje dana sticanja prava na uee u dobiti i dana isplate uea u dobiti, kao i dana sticanja prava glasa i drugih prava lanova drutva; 8. davanje i opozivanje prokure; 9. druga pitanja odreena osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva. Direktor ili upravni odbor drutva s ogranienom odgovornou odgovoran je za uredno voenje poslovnih knjiga i unutranji nadzor poslovanja, u skladu sa zakonom. Ako drutvo s ogranienom odgovornou zastupa ili poslove drutva vodi upravni odbor, svaki lan ima pravo da postupa samostalno, osim ako osnivakim aktom drutva nije drukije odreeno. Strana~ 8 ~

Upravni odbor drutva s ogranienom odgovornou odrava najmanje etiri redovne sednice godinje, od kojih jednu neposredno pre godinje skuptine lanova drutva. Upravni odbor moe odravati i vanredne sednice koje saziva predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev lana tog odbora. Ako predsednik upravnog odbora ne sazove sednicu odbora na pisani zahtev lana odbora sednicu moe sazvati taj lan odbora. Sazivanje vanredne sednice upravnog odbora drutva s ogranienom odgovornou vri se pisanim pozivom koji se dostavlja svim lanovima odbora, u kom se navode razlozi, vreme i mesto odravanja sednice. Sednice upravnog odbora mogu se odravati i korienjem konferencijske telefonske veze ili korienjem druge audio i vizuelne komunikacijske opreme, tako da sva lica koja uestvuju na sednici mogu da se sluaju i razgovaraju jedno sa drugim. Lica koja na ovaj nain uestvuju na sednici upravnog odbora smatraju se prisutnim. Kvorum za rad i odluivanje upravnog odbora drutva s ogranienom odgovornou ini veina od ukupnog broja njegovih lanova. Odluke upravnog odbora donose se veinom glasova od ukupnog broja lanova odbora.One postaju punovane danom donoenja i unose se u knjigu odluka. Ako su glasovi lanova upravnog odbora pri odluivanju jednako podeljeni, odluujui je glas predsednika upravnog odbora koji glasa poslednji. Skuptina drutva s ogranienom odgovornou moe razreiti direktora ili lanove upravnog odbora drutva, sa ili bez navoenja razloga za razreenje. Razreenje direktora ili lanova upravnog odbora ne utie na njihova prava posle razreenja koja imaju na osnovu posebnog ugovora sa drutvom, s tim da taj ugovor ne moe iskljuiti pravo drutva . Osnivaki akt drutva s ogranienom odgovornou moe se menjati samo jednoglasnom odlukom svih lanova drutva, ako tim aktom nije drukije odreeno. Ugovor lanova drutva s ogranienom odgovornou moe se menjati samo jednoglasnom odlukom svih lanova drutva, ako tim aktom nije drukije odreeno. Izmene osnivakog akta i ugovora lanova drutva s ogranienom odgovornou kojima se menjaju prava nekog lana drutva, vre se uz saglasnost tog lana. Potpisi lanova drutva s ogranienom odgovornou izmenjenog osnivakog akta drutva overavaju se u skladu sa zakonom. Svako drutvo s ogranienom odgovornou uva sledea dokumenata i akta: 1. osnivaki akt, ukljuujui i sve njegove izmene; 2. ugovor lanova drutva, ako ga drutvo ima, ukljuujui i sve njegove izmene; 3. reenje o registraciji; 4. interna dokumenta odobrena od skuptine lanova i upravnog odbora; 5. knjigu odluka; 6.akt o obrazovanju svakog ogranka drutva i predstavnitva (zastupnitva); 7. dokumenta koja dokazuju svojinu i sva druga prava drutva na imovinu; 8. zapisnike i odluke skuptine lanova i upravnog odbora drutva; 9.zapisnike odbora revizora i druge njihove pisane naloge i zakljuke; 10. finansijske izvetaje, izvetaje o poslovanju i izvetaj revizora; 11. knjigovodstvenu dokumentaciju i raune; 12.dokumenta o finansijskim izvetajima i izvetajima o poslovanju podneta nadlenim organima; 13. listu povezanih drutava sa podacima o udelima ili drugim pravima u njima; 14. knjigu udela; 15. listu sa punim imenima i adresama svih lanova upravnog odbora, svih lica koja su ovlaena da zastupaju drutvo i revizora drutva, kao i podatke da li lica koja su ovlaena da zastupaju drutvo to ine kolektivno ili pojedinano; Strana~ 9 ~

16. puno ime i adresu internog revizora i lanova odbora revizora; 17. listu svih prenosa udela ukljuujui i zalogu i bilo koji drugi prenos licu koje time ne postaje lan drutva; 18.spisak svih ugovora koje su sa drutvom zakljuili direktor, lanovi upravnog odbora i sa njima povezana lica u smislu ovog zakona.

10. ISTUPANJE I ISKLJUENJE LANA


lanu drutva s ogranienom odgovornou prestaje svojstvo lana drutva: 1. smru; 2. prestankom pravnog lica; 3. istupanjem (povlaenjem) u skladu sa osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva; 4. istupanjem (povlaenjem) uz povredu osnivakog akta ili ugovora lanova drutva; 5. istupanjem (povlaenjem) u skladu sa sudskom odlukom; 6. iskljuenjem u skladu sa sudskom odlukom; 7. iskljuenjem u skladu sa osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva; 8. prenosom udela drugom licu; 9. u sluaju drugih dogaaja odreenih osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva koji vode prestanku svojstva lana drutva. Osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva mogu se odrediti osnovi, postupak i posledice prestanka svojstva lana drutva ukljuujui ugovornu kaznu ili naknadu tete po osnovu iskljuenja ili nepropisnog istupanja iz drutva. lan moe istupiti iz drutva ako mu ostali lanovi ili drutvo svojim radnjama i postupcima prouzrokuju tetu, ako je spreen u ostvarivanju svojih prava u drutvu ili mu neki lanovi drutva ili drutvo nameu nesrazmerne obaveze, kao i iz drugih opravdanih razloga. lan drutva koji istupa iz drutva iz opravdanih razloga ima pravo na naknadu trine vrednosti udela u roku utvrenom osnivakim aktom, odnosno ugovorom lanova drutva, kao i na naknadu prouzrokovane tete. lan drutva koji istupa iz drutva bez postojanja opravdanog razloga, duan je da naknadi drutvu time prouzrokovanu tetu. Tubu za iskljuenje lana drutva s ogranienom odgovornou moe podneti drutvo, kao i bilo koji lan drutva. Drutvo s ogranienom odgovornou ima pravo na naknadu tete koja mu se prouzrokuje iskljuenjem lana drutva iz opravdanih razloga. Istupanjem i iskljuenjem lana drutva s ogranienom odgovornou prestaje njegovo svojstvo lana u drutvu i sva prava koja iz toga proizlaze.

11. INTERNA REVIZIJA


Drutvo s ogranienom odgovornou ima internog revizora ili odbor revizora, ako je tako odreeno osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva. Ako drutvo s ogranienom odgovornou ima odbor revizora on se sastoji od najmanje tri lana. Broj lanova odbora revizora mora biti neparan. Interni revizor je fiziko lice koje ispunjava uslove propisane posebnim zakonom.

Strana~ 10 ~

Internog revizora i lanove odbora revizora bira skuptina lanova drutva iz reda nezavisnih lanova ako upravni odbor ima takvih lanova ili iz reda drugih nezavisnih lica. Prvi interni revizor i lanovi odbora revizora odreuju se osnivakim aktom ili posebnim aktom osnivaa. Interni revizor i lanovi odbora revizora mogu se razreiti odlukom skuptine lanova drutva, sa ili bez navoenja razloga za razreenje. Interni revizor i odbor revizora drutva s ogranienom odgovornou izvetavaju skuptinu lanova drutva o sledeem: 1. raunovodstvu, izvetajima i finansijskom poslovanju drutva i njegovih povezanih drutava; 2. usklaenosti poslovanja drutva sa zakonskim i drugim regulatornim zahtevima; 3. kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti revizora drutva, ako ga drutvo ima. U izvrenju svojih dunosti interni revizor i odbor revizora kontroliu: 1. izbor i naknadu revizora; 2. verodostojnost i kompletnost finansijskih izvetaja drutva i osnove predloga za podelu dobiti i druga plaanja lanovima drutva; 3. verodostojnost i kompletnost izvetavanja lanova drutva o finansijskim i drugim informacijama; 4. usklaenost poslovanja drutva sa odredbama ovog zakona o finansijskim pitanjima i poslovima sukoba interesa; 5. postupak reavanja prigovora lanova drutva, lanova organa drutva ili drugih lica. Interni revizor ili odbor revizora podnose izvetaj lanovima drutva s ogranienom odgovornou na svakoj godinjoj skuptini, a na vanrednoj sednici skuptine kada smatraju da je izvetavanje prikladno i nuno ili kada to trai upravni odbor.

12. PRESTANAK DOO


Drutvo s ogranienom odgovornou prestaje: 1. istekom vremena odreenog u osnivakom aktu; 2. odlukom skuptine lanova; 3. statusnim promenama koje vode prestanku drutva; 4. steajem (bankrotstvom); 5. pravnosnanom odlukom kojom se utvruje da je registracija drutva bila nitava i odreuje brisanje drutva; 6. nastupanjem dogaaja odreenog osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva. Jednolano drutvo s ogranienom odgovornou prestaje u sluaju steaja ili likvidacije nad jedinim lanom koji nema pravnog sledbenika, odnosno smru lana koji nema naslednika udela.

Strana~ 11 ~

13. ZAKLJUAK

Drutvo sa ogranienom odgovornou, kao i akcionarsko drutvo, spada u drutva kapitala. Glavna pogodnost ovog oblika privrednih drutava u svetu je u tome to je potreban manji kapital za registrovanje, a i zakonodavstvo koje se odnosi na ova drutva je daleko manje imperativno nego kod akcionarskih drutava. Drutvo s ogranienom odgovornou je fleksibilno drutvo sa aspekta upravljanja drutvom. Meutim, za razliku od akcionarskog drutva, koje je tipino drutvo kapitala sa svim njihovim osnovnim karakteristikama, drutvo sa ogranienom odgovornou ima osobine drutava kapitala i drutava lica i ono je jedan od najee korienih oblika organizovanja privrednih subjekata u naoj privredi.

Strana~ 12 ~

13. LITERATURA

OSNOVI POSLOVNOG PRAVA Mr Bratislav V. Stankovi

OSNOVI POSLOVNOG PRAVA Prof. dr Radosav Momilovi

http://www.knowledge-bank.org/ http://www.scribd.com/doc/ http://www.wikipedia.org/wki/ http://www.pravo.fon.rs/1.html

Strana~ 13 ~