1 UVOD U KULTURU I ARHEOLOGIJU EGIPTA 1.

GEOGRAFIJA, KLIMA, SIROVINE Poloaj Egipta, prirodni uslovi Egipat zauzima usku dolinu reke Nila ija irina iznosi od 15-25 km, sa zapada i istoka oiviena je planinama.Zapadne planine dele nilsku dolinu od Sahare ( stari naziv je Libija ), a iza istonih planina je obala Crvenog mora. Poloaj Egipta Izolacija ( zato dugotrajnost kulture ), na zapadu i istoku planine i pustinje ( istona ili arabijska pustinja i zapadna ili libijska pustinja), na jugu su nilske katarakte, na severu je delta reke Nila ; pustinje i Crveno more zatita od upada. Nil -periodino plavljenje svake godine u isto vreme, tee od juga ka severu, nastaje od plavog i belog Nila koji se sustiu na oko 3000 milja od ua; brojne pritoke ( npr. Abdara ), sve pritoke potiu iz oblasti Viktorijinog jezera u Etiopiji.Krajem juna, deava se prvo podizanje vode u oblasti Asuana, a maksimalno visina nivoa vode je sredinom septembra u oblasti Kaira.Izlivanje poinje sredinom jula i traje do novembra.Tropske kie nose talog sa mineralima koji od I katarakte poinje da taloi mulj i to je tkz.prvi mulj od koga je Egipat zavisio. Zemlja danas nije tako bogata muljem, 60'' godina 20 veka, izgradnja brane i vetakog jezera reila je problem Nila.Duina Nila je preko 5000 km, jedna je od najveih reka na svetu, usled topljenja snega na Abisinskim planinama i planinskim kiama koje periodino padaju u Abisiniji, voda Nila poinje da raste u junu,a kulminacija je u septembru kada voda preplavljuje itavu zemlju pretvarajui je u jedno veliko jezero. Beli Nil izvire iz jezera ekvatorijalne Afrike, prima vodu od brojnih pritoka i obezbeuje Nilu stalan priliv vode, protiui kroz tropske predele sa tropskom vegetacijom, sa sobom nosi veliku koliinu biljnog mulja; pun je sedova ( ploveih ostrva Plavi Nil izvire iz jezera Tan i zbog periodinih tropskih kia u Abisiniji, izaziva periodino povienje nivoa vode, nosi mineralni mulj. Kako Nil plavi ? Nil plavi bono, preplavi levu i desnu stranu, u Mesopotamiji se ne sme dozvoliti da reka plavi bono.Kod Egipana, plavljenje Nila ima veze o shvatanju nastanka sveta svet nastaje iz jedne humke kada se voda Nila povue.Bog Nil je boanstvo nieg reda, Nil nikada nije vrhovno boanstvo.Herodot i Strabon Egipat je stvoren nanosima i taloenjem Nila.Navodnjavanje izgradnja vetakih kanala, uvanje vode zbog uzgajanja biljaka, ako se ne navodnjava, pustinja osvaja dolinu, velika razlika izmeu pustinjskog i plodnog Egipta.Oaze Qarka, Siiva, Bahria, Farafra, Dahkla.Zatitnik plodne zemlje Egipta je Oziris, zatitnik pustinja je njegov brat Set .Ta kemet ( crna zemlja ) ovim imenom Egipani su nazivali svoju zemlju, predstavljali su je kao ravnu povrinu, nekada podeljenu kanalima za navodnjavanje na niz parcela.

2 Geografska podela Egipta Gornji Egipat ( juna zemlja ) uska dugaka dolina, dolina Nila se protee od I katarakte do vrha delte u duini od priblino 700 km, u obliku uskog pojasa ija irina iznosi izmeu 20 i 50 km.Simbol Gornjeg Egipta je lotos. Donji Egipat ( severna zemlja ) iroka delta reke Nila.Grci su je nazvali deltom zbog oblika zemlje u obliku grkog slova delta.Delta se naslanja na Sredozemno more.U severoistonom delu delte je jedini izlaz iz Egipta, odavde je polazio put koji je preko sueckog kanala i sinajskog poluostrva vodio u Palestinu, Siriju i druge zemlje.To je bio glavni put kojim su se kretali egipatski osvajai, trgovci i obratno.Simbol donjeg Egipta je papirus. U oblasti delte Nil se rava na rukavce, danas imamo dva rukavca Rozeta i Damnjeta.Broj rukavaca je varirao od poetka egipatske drave, negde oko 7-8, u II pol.II mil.pne, oko 3-4.U doba Ramezida broj rukavaca je iznosi od 3-5, a u doba Ptolomeja 78, broj se vremenom uveavao to ima veze sa nanoenjem mulja.Sama oblast delte je bila movara.Pre oko 7000-4000 pne, delta je dobila povrinu koju danas ima.Severni deo delte je bio movara, to nije dugo trajalo ( Nil nanosi mulj 1m ), oko 4000 pne, manje vie dananja povrina.Povrina rukavaca je bila skoro kao dananja.Podelu Egipta na donji, srednji i gornji Egipat uvodi Ptolomejska dinastija.Srednji Egipat je oblast izmeu Kaira i Asijuta, od delte pa do ispod grada Hermopolisa.Juno od Asuana je Nubija (danas jedan deo pripada Sudanu, drugi Egiptu). Gornja Nubija ili Ku je juno od II katarkte, a juno od I katarakte je Donja Nubija ili Vavat. I katarakta Nila ua granica Egipta, najblia Asuanu, prokop kanala kroz kataraktu da bi plovili. Putevi Nil-spajao razne delove zemlje, veza sa Nubijom koja se kod I katarakte graniila sa junim granicama doline. Preko Sinaja polazio iz si ugla delte, ka Palestini i Siriji. Iz doline na zapad razni putevi u zapadne oaze. Put ka obali Crvenog mora vodili na istok, ili uglavnom koritama presahlih reka.Najuveniji put je iz Koptosa u dananju luku Koseir koji je iao koritom presahle reke Vadi Hamamat. Klima

3 Promene klime u Egiptu izmeu I i IV dinastije neke ivotinje nestaju (leopard).O nestanku nekih vrsta ivotinja imamo dve hipoteze: 1) klima-geoloka istraivanja (erozija tla) 2) jaanje ljudskih zajednica ( stoka- panjacipotiskivanje divljai ).Na reljefima imamo prikaze lova u pustinji, lov na gazele, lava, ali njih nema u dolini, zatim imamo prikaze stepske i polupustinjske flore za koje je mogue da su rasle u dolini.Dugorone i kratkorone tendencije plavljenja Nila.Kamen iz Palerma bitan za hronologiju, zabeleeni vodostaji Nila za 63 godine.Tokom I dinastije, imamo liniju opadanja vodostaja; poveava se razlika izmeu usecanja dna i padanja mulja; tokom prve polovine 3 mil, korito je dublje na niem nivou.Tokom I meuperioda i veeg dela srednjeg carstva, tendencije da su katastrofalno niska plavljenja Nila, u XI dinastiji je srednji nivo plavljenja, a do kraja 19 vpne, veoma visoka plavljenja, pre svega u Nubiji, kod Asuana 4 m iznad prosenog nivoa.Tokom Novog carstva, stanovnitvo menja mesto stanovanja, promene iszonog dela delte, oko 1200 godine pne, vodostaj pada.Egipani se nisu bavili istraivanjem svoje okoline, Nil je tekao severno od Sohaja, u veem delu istorijskoh dela Egipta, tekao je zapadnije nego danas.Na istonoj oblai Nila su otkrivene mnoge nekropole, ali nisu naena naselja.Promene delte i Fajum oaze ( najblia dolini Nila ) na promene delte uticale su i promene u klimi istone Afrike, oko 3000 pne i oko 1200 pne, zabeleen je visok nivo mora, a oko 2200 pne i oko 300 pne, zabeleeni su nii nivoi mora.Jezero Meris menjalo je povrinu, kao mogui razlozi navode se uticaj klime i uticaj ljudskog faktora; jezero je imalo vezu sa Nilom preko rukavca Bahret Jusuf koji tee zapadnom obalom Nila ( dosta udaljeno od dananjeg toka Nila ), u jezero utie kanal Harata-Bahret Jusuf ( to je prolaz ), koji je u jednom trenutku bio zatvoren i zato je u 12 dinastiji bila aktivna oblast Fajuma gde je bila prestonica, pa se stoga postavlja pitanje da li je prvi vladar ove dinastije pokrenuo radove za otvaranje kanala.esto se govori o stabilnosti klime Egipta.Koliina vode je do srednjeg carstva, relativno mala, pustinja osvaja dolinu, nestanak ivotinja, Egipat poinje da se titi od nomada koji tee da zau u zemlju ( prisustvo nomada primetno na spomenicima), stoga imamo organizaciju zatite prolaza u planinskim krajevima, u dolinu Nila se moe kroz suvo reno korito.Krajem 3 mpne, dolo je do naputanja junih oaza zbog suvlje klime.Opadanje vlanosti nema mnogo puteva za komunikaciju u vreme suvlje klime, putevi ka Nubiji su jo tei ( Nubija nije konkurencija Egiptu, ali je Egipat zaintresovan za Nubiju zbog sirovina). Vetako navodnjavanje, poljoprivreda Korienje bazena bono oivie bazen ili ga ponekada podele na ostave gde uvaju vodu.Tehnika sredstva za zahvatanje vode: aduf, dolap.Korienjem adufa nisu podizali vie od 1-2 m, do promene dolazi sa korienjem dolapa u vreme persijske i ptolomejske dinastije, kada se vodi izvlai kofom koju vuku ivotinje, ovaj metod izvlaenja vode je doao sa strane.Nasuprot tome, trudili su se da izgrade to bolje plovne kanale koji su bili bono od Nila(donoenje kamena u vreme najvee visine Nila, ili su

4 kanalom Nila i stigli bi do pustinjskog ruba).Stanovnitvo bi ekalo da se voda povue zbog poljoprivrednih radova. Plavljenje je vano zbog mulja koje ubri njive, ali se smatra da nije samo mulj uzrok plodne zemlje, ve i da su koristili promenu mesta sadnje neke kulture, kao i to da zemljite nisu obraivali par godina, da bi se obnovilo, kao i da su koristili neku vrstu ubriva ( stoku su napasali na ve ponjevenim njivama, tako da je udeo stoke u poljoprivredi od mnogo vee vanosti nego to se mislilo).Usled plavljenja Nila redovno ienje kanal od mulja; paraziti kasna setva kasna etva.Odnos administracije i navodnjavanja radijalno pravljenje kanala (uzvodna zajednica, nizvodna zajednica, ako prva zatvori kanal, drugu stavlja u zavisan poloaj).Nekim nimama j eorganizacija bila dobra, nisu zavisile od drugih noma kada doe do plavljenja Nila.Nisu imali plansku poljoprivredu, zasnivali su je na proceni koliine vode, zavisila je od vodostaja Nila. itarice-osnovna itarica je jeam (pivo, hleb); emer (t.dicocum) a t.durum je u upotrebi tek od grko-rimskog doba. Povre- krastavac, praziluk, crni i beli luk, soivo, leblebija. Voe-urme, groe, smokve, sikomora (slina smokvi ). Oranje-drvenim plugom. Mlevenje-runi mlin. Proceivanje testa (meanje)- sito (i za pivo i za hleb). Vino (u zapadnim oazama, od urmi i od nara). Med kao izvor eera (pelarstvo), cvee plavi lotos ( i za darivanje, npr.boginji Hator, i kao znak pokojnika). Bak- ulje od palmi, neto kao susamovo ulje. Lan proizvodnja u velikim koliinama, za izradu tkanina, tkake radionice, dobar kvalitet tkanja, odea, grobni prilog, umotavanje mumije; odea jo izraivana od konoplje. Papirus-ne samo kao podloga za pisanje, ve i za uad, asure, sandale, korpe, kutije, preplete za stolice i krevete, za amce. Afrike vrste goveda; govee je osnovna ivotinja za rtvovanje i vuu.Ovce, koze, svinje-retko prikazivane na predstavama. Pokuaji pripitomljavanja hijene u 3 mpne-predstave tovljenja hijene iz starog carstva. Konj 2 meuperiod, sredina 2 mpne, sa dolaskom Hiksa. Kamila-tek od dolaska Rimljana. Guske, patke, golubovi i divlje ptice.Lov na ptice pevaice ( luksuz).Pre novog carstva, kokoke nepoznate, tek u rimsko doba. Ribolov-ogroman broj vrsta riba ( na osnovu predstava ), za lov su koristili udice, malj, rune mree (izvlaenje na obalu ), vre kao i mree koje privlae dva amca izmeu sebe. Sirovine Kamen

5 Nabavljan je na mestima udaljenim nekoliko dana od Nila.Krenjak-nabavljan je iz Ture( nasuprot Gizi ), za hramove, grobnice i u skulpturi, u privatnoj arhitekturi se koristi erpi, ak i u arh.palate.Pear-preovlauje u novom carstvu (premeta se prestonica ), vaan kamenolom je Gebel es Silsila, na pola puta izmeu Edfua i Kom Omba.Koristi se u arhitekturi, kao materijal za skulpturu, vrednost dobija od srednjeg carstva za privatnu skulpturu, vie je korien u Tebi dok je u Memfisu vie korien krenjak, u srednjem carstvu se prestonica iz Memfisa premeta iz u Tebu, a u 12 dinastiji u oblast Fajuma, pa se opet vraa u Tebu.Ree i skuplje vrste kamena-kalcit, crveni granit, bazalt, crvenkasti kvarcit, crni diorit, porfir, kriljac. Kalcit-egipatski alabaster ili travertin, vrsta gipsa, nalazite Hatnut u oblasti Amarne, korien u primenjenoj umetnosti, za izradu vaza i delom za skulpturu.Crveni granitdobijan je kod I katarakte kod Asuana, iz istog kamenoloma je dobijan i sivocrni granit, u Gizu je prenoen oko 800 km (Kefren je koristio crveni granit za izgradnju delova piramide)Bazalt-nabavljan je iz istone pustinje u visini Koptosa (Vadi Hamamatom ).Crvenkasti kvarcit-nabavljan iz Gebela el Ahmara, si od Kaira, najtvri, najlepi kamen koji su obraivali.Crni diorit-nabavljan oko 40 km sz od Abu Simbela.Porfir-popularnost stie znatno kasnije, od Rimljana.kriljac- nabavljan iz istone pustinje, korien za izradu ceremonijalnih paleta, paleta za minku. Poludrago kamenje-Tirkiz-Sinaj.Gorski kristal(kvarc)-istona pustinja, korien je za oi kao inkrustacija u skulpturi.Lapis lazuli-iz Avganistana.Karnelijan-istona pustinja.Ametist-Vavat. erpi Za izgradnju pomonih zgrada u okviru hramova, stambenih zgrada, preteno za profane svrhe u hramovima.Do srednjeg carstva, korien je i za izgradnju hramova bogova i zato malo znamo o arhitekturi ovih hramova pre novog carstva.Upotreba erpia je pogodna zbog klime(dobra izolacija).U ranodinastikom periodu u upotrebi erpi, od starog carstva grubi kamen za hramove. Drvo Nedostajalo je kvalitetno graevinsko domae drvo (da premosti vee prostore, za brodove).Akacija, tamarisk, sikomora, neke vrste urminih palmi (za izgradnju manjih prostorija).Kedrovina iz Libana (od starog carstva).Brodovi nisu graeni samo od kedrovine ve i od akacije.Neslaganje raznih autora oko toga da li je koriena ba kedrovina ili neka druga vrsta etinara.Abonos iz Nubije, za izradu manjih predmeta. Metali Zlato-istona pustinja, vaeno iz aluvijalnog peska vadija; ile u kvarcnim stenama u visini Koptosa (blizu Tebe), potom donja Nubija.Srebro-zvali su ga Hed, to znai belo, nikada nisu imali pravo srebro(samorodno ili rudu ), ve je to bio elektrum sa visokim procentom srebra i zlata blede boje.Od 18 dinastije, uvoze srebro iz Sirije, Vavilonije i hetitskog dela Male Azije;smatra se da su od Hetita dobili pravo srebro.Bakar-koristi se jo u praistoriji, od 3 mpne, tokom dinastikog perioda od bakra se izrauju perle, sitni

6 nalazi orua i oruja; bitna stvar-tokom faraonskog doba, koriste bakar a ne bronzu.Malahit i hrizokola u istonoj pustinji, malahit korien za minku.Vadi Magara i Serabit el Kadim vani lokaliteti bakra na Sinaju, zatitnica Sinaja je boginja Hator, ona je i zatitnica tirkiza koji je isto vaen u ovim rudnicima.Od 18 dinastije je sigurno nabavljan iz Sirije, moda i Kipar i Kilikija.Sirija je deo danka plaala u bakru.Bronza poetak 2 mpne, ne zna se odakle su nabavljali kalaj, kasnije trgovinom.Gvoe-perli od meteorskog gvoa ima i u praistoriji, sporadino se Fe bilo kao meteorsko ili kao ruda javlja i kasnije ali retko, zato je i bilo skupoceno, za izradu orua se koristi tek od 1 mpne.U 18 dinastiji, u Tutankamonovoj grobnici naen je bode sa otricom od Fe, nepoznatog porekla. Natron Zapadna pustinja, korien je kao dezinfekciono sredstvo, za mumificiranje i purifikaciju u ritualu(za higijenu);mineral korien kao rastvor, rastvaran u vodi. Fajans Egipatski fajans Fritte, zelene i plave boje (glazirana keramika ili steatit );imitiranje tirkiza; Doserova piramida fajansne ploice na zidovima; za izradu amuleta. Staklo-osobito u 17 i 18 dinastiji; izrada raznih predmeta, nakita (minue) Veze sa drugim zemljama Iz Nubije i preko Nubije sa juga su uvozili slonovau, majmune, nojevo perje, leopardove koe, irafine repove, abonos,zlato.Iz Sirije su uvozili vie gotove proizvode-koije, konjske uzde, lemove, neobine vaze osobito u novom carstvu.Iz Punta su uvozili zaine, miriljave smole.Naeni su i proizvodi minojskog porekla. Naselja i broj stanovnika Naselja su dobro istraena, nisu graena od kamena kao grobnice, ve od opeke i drva loijeg kvaliteta, smetena u samoj dolini Nila, naselja su otkrivena severno od dananjeg Luksora, podzemne vodesu uinile da se graevinski materijal unitio; u delti je nemogue iskopavati dublje slojeve (primena moderne tehnologije u istraivanju ).Planska naselja u dolini Tebe.Radnika naselja u irem smislu rei.Naselja za svetenike.Na osnovu broja i poloaja naselja moe se zakljuiti o poljoprivredi Egipta i koliko je stanovnika ivelo.Staro carstvo preko 1 milion stanovnika, srednje oko 1,5 miliona, novo 2 mil ( neki smatraju da je bilo 4-5 mil), ptolomejsko doba 2 i neto miliona stanovnika.Danas Egipat ima 80 miliona stanovnika. 2. ISTORIJSKI PERIOD ( OD III DO XXX DINASTIJE ); RELATIVNA I APSOLUTNA HRONOLOGIJA ISTORIJSKOG PERIODA; IZVORI; OSNOVNE ODLIKE POJEDINIH PERIODA

Relativna hronologija (3100 332 pne) Prema relativnoj hronologiji istorijski period Egipta poinje pre 3100 gpne od ujedinjenja, a zavrava se sa osvajanjem Aleksandra Velikog 322.Relativno datovanje je zasnovano na: 1) stratigrafskim podacima 2) redoslednim datumima-datumi se baziraju na poreenju razliitih klasa materijala; 1899 godine, Flinders Pitri je klasirao keramiku 3) serijaciji-slina je redoslednim datumima; npr.serijacija keramike, kovega i drugog pokretnog arh.materijala Apsolutna hronologija ( kalendarski i astronomski podaci ) Radiometrijske metode(C14, termoluminoscencija).ak ni dendrohronoloko kalibriranje C14 datuma nije dovoljno dobro, ne odreuju tanu godinu ili deceniju, ve samo vremenski raspon u kome je neki objekat nastao, to je dobro za praistoriju, za istorijski period nije jer teimo da odredimo to taniju godinu.Niski i visoki datumi.Pisani izvori.Zapisivanje godina vladavine.Egipatska hronologija je bitna za sinhronizaciju sa oblasti Mediterana Istorijski period (3100-332 pne) Maneton, svetenik iz 3 vpne, iz doba Ptolomeja, napisao je ''Aegyptiaca'', ovo delo je poznato samo iz dela koje citiraju drugi pisci Josif, Julije Afrikanus, Eusebije, George Syncellus.U svom delu,Maneton je istoriju Egipta podelio na vladavinu 30 dinastija i to na osnovu srodstva ili na osnovu geografske oblasti gde je bilo sedite neke dinastije.U svojoj istoriji, kao poslednjeg vladara, Maneton imenuje Nektaneba iz 4 veka.Maneton je izvrio podelu na ranodinastiki period (arhajski ili jo tinitski), staro carstvo, srednje carstvo, novo carstvo, pozno doba i tri meuperioda.Podela se koristi i danas.Manetonova podela na periode je zasnovana na politikim kriterijumima, tokom meuperioda ne postoji jedinstvena drava, a u periodima carstva, Egipat je bio ujedinjen.Postoji potreba da se ova podela promeni, ako ostane u upotrebi onda bi trebalo da bude konvencionalna, jer se kulturni razvoj ne podudara sa politikim razvojem.Od 60'' godina 20 veka, novim pogledom na arheologiju i teorije, stekao se utisak da je ova podela zasnovana na politikim kriterijumima i da je u raskoraku sa kulturnim i drutvenim promenama koje su opaene.Rezultati pokazuju da je Egipat nekada bio vie kulturno jedinstven i centralizovan administrativno nego to se verovalo, da su kulturne i politike promene tekle razliitim brzinama u razliitim oblastima, da je znaaj koji je pridavan nekim periodima preuvelian.Ukoliko se osvrnemo samo na kulturu,a ne samo na hronologiju, pokazuje se da istraivanja posle dugih decenija, sve vie stavljaju pod znak pitanja podele, razdvajanje perioda na predinastiki, faraonski, ptolomejski i rimski period.Uoene promene se ne podudaraju uvek sa konvencionalno prihvaenim politikim promenama to ne ne negira postojanje korelacije, ve ukazuje na mogue promene.

Pisani izvori Iz predinastikog perioda, postoje objekti koji se mogu posmatrati kao izvori ceremonijalne palete, ceremonijalne glave buzdovana ( npr. glava buzdovana kralja korpiona gde imamo prikaz korpiona sa belom krunom, pratioce sa lepezama, sluge sa korpom.Re je o sceni o kojoj imamo dva tumaenja: 1) re je o otvaranju kanala pred poetak sezone poljoprivrednih radova 2) re je o osnivanju hrama, odnosno o osnivakom ritualu u kom se koristi motika, sam korpion dri motiku.Stele, palete, buzdovani koji komemoriu neke dogaaje, npr.Narmerova paleta i Narmerova glava buzdovana.Na reljefu glave buzdovana u jednom delu imamo prikaz samog Narmera koji sedi na prestolu; prikaz sed sveanosti; komemorisan je dogaaj iz njegove vladavine.Pogrebne stele( imena, titule ).Ploice (etikete), od slonovae, drveta; privrivane na grobne priloge pre svega vladara, obiaj koji se kasnije iri na na ostale; razliiti prilozi za veni ivot pokojnika;popisuje ih administracija. Tekoe sa izvorima-Odnos Egipana prema istoriji, zbog kraljevske ideologije, odlikuje bliska veza izmeu rituala i stvarnih dogaaja i mitolokih dogaaja, tako to i prikazuju.Posledica toga je nain na koji spomenici belee neke dogaajenije deskriptivno i narativno, ve komemorativno (npr. kod Narmera je vana injenica njegove pobede, a ne koga je i gde pobedio).Za tumaenje izvora, bitan je pogled Egipana na svet.Egipani su dogaaje posmatrali kao potvrdu mita, ponavljanje, odnosno konkretne dogaaje tumae kao ovalopoenje mita.Uvek imamo isti prikaz ( I dinastija faraon Den ubija neprijatelja; V dinastija Snofru ubija neprijatelja; XX dinastija Ramzes III ubija neprijatelja vukui ga za kosu).Egipatski pisani izvori-U egipatske pisane izvore ubrajamo: kraljevske liste, datovane beleke o posmatranju astronomskih pojava, tekstove razliite prirode koji se odnose na istorijske dogaaje (stele, reljefi, pria o Sinuheu).Daju genealoke podatke, sinhronizovane su sa neegipatskim izvorima (npr. sa asirskim kraljevskim listama). Potencijalni izvor podataka o ideologiji nekog vladara ili o njegovom programu i namerama su i prestona imena vladara kojih ima pet.Kamen iz PalermaFragmentovana bazaltna ploa, sa obe strane ploe su kraljevski anali.Najvei fragment potie iz Palerma, pa otuda i naziv.Manji fragmenti su u Kairu i u Londonu u Pitrijevoj zbirci.Datovan je u V dinastiju, najvei deo nije ouvan, prosenih dimenzija 2,1 m x 0,6 m, nema podataka o tome gde je naen a obzirom da je bio ispisan sa obe strane pretpostavlja se da se nalazio u nekom hramu ili grobnom prostoru. Na kamenu imamo prvo imena mitskih praistorijskih vladara, pa imena realnih vladara.Povrina je podeljen ana horizontalne registre, koji su podeljeni vertikalnim linijama koje su na vrhu povijene jer je to i znak za godinu (Ranepet) i svaki odeljak je jedna godina, u tim odeljcima su podaci koji se odnose na vane godine i dogaaje koji obeleavaju godinu (ubiranje poreza, veliki sukobi).U donjem delu registri imaju horizontalnu liniju i tu je zabeleena visina Nila iz te godine, a u trakama izmeu registra

9 su imena vladara (kome imenovane godine pripadaju) koja se piu uz ime majke.Poslednje ouvano ime je Neferirkare.Egipani su ubiranje poreza zvali brojanje stoke belee se godine bijenalnog brojanja stoke (hesbet) a ne konsekvalno godine vladavine nekog kralja ( brojanje stoke posle prve godine vladavine nekog vladara).Kraljevske liste-Kraljevska dogma-dok je iv, vladar je inkarnacija Horusa (sin Rea) a po smrti je Oziris; spada u drutvo bogova; oni izrauju liste boanskih predaka, piu ih na zidovima hramova i na papirusu.Iz 19 dinastije liste iz Abidosa ( hram Setija I ), Sakara(hram Ramzesa II ).Liste zapisane na stenama u pustinji (Vadi Hamamat).Torinski papirus-iz vremena Ramezida, otkriven u 19 veku, pisan hijeratskim pismom, see do mitskih predinastikih bogova, za svakog vladara je navedena duina vladavine u godinama, mesecima i danima, lista je mestimino prekidana a sabiranje godina vladavina nizeva vladara govori da je Manetonova podela zasnovana na podeli koju su pravili sami Egipani.Demotska hronika-pisana je demotskim pismom, najmlaim lokalnim pismom iz 1 mpne, bitna je za istoriju 29 i 30 dinastije, papirus sadri pseudoproroanstva, dogaaje iz tog vremena, omoguava rekonstrukciju politikih dogaaja iz tog vremena ukljuujui i politiki kontekst gde su se ti dogaaji odvijali.Kalendar-Egipatski graanski kalendar-365 dana, 12 meseci, 30 dana+5 dana koji su dodatni dani, tkz. epigonalni dani koji su vezani za bogove; godina priblino odgovara solarnoj godini.Poetak godine se vezuje za poetak plavljenja Nila koje se skoro podudara sa herijanom pojavom zvezde Sirijus(grki Sotis,eg.Sopdet ), do koje je po julijanskom kalendaru dolazilo dolazilo oko 19/20 dana u ?.Pojava Sotisa je prvi dan, prvog meseca, prvog godinjeg dana, odnosno aheta(egipatski naziv za plavljenje ).Sotis je najsjanija zvezda sazvea.Graanski kalendar je za 4 dana krai od solarnog, poetak Sotis godine se sa poetkom graanske godine poklapa tek u ciklusima od 1456 godina, odnosno kalendar zaostaje za pojavom Sotisa po 1 dan u 4 godine.Tek kada egipatski izvor, navodi i datum po graanskom kalendaru i referncu po Sotis pojavi, manje vie se moe odrediti koliko je godina proteklo od poetka Sotisovog ciklusa.Izraunavanje na osnovu Sotis datuma nije sigurno u potpunosti, zbog promena u kretanju zvezde.Dodatni problemi kod hronologije su jo koregenstvo, nepouzdanost izvora ( npr.Maneton nije poznat u originalu), razlike u podacima izmeu pisanih izvora i arheolokih podataka npr. liste daju jedne godine vladavine, a arheoloki podaci sa egipatskim datumima druge, za neke periode ima manje ouvanih podataka, kako arheolokih tako i tekstualnih.

10

Podela na periode i osnovne odlike pojedinih perioda Ranodinastiki period(arhajski ili tinitski)-I i II dinastija;prestonica je Tinis, mesto za koje se smatra da je bilo prestonica I dinastije, vladari su poticali iz Tisa, a ime tiniski je ustvari izvedeno od prideva. Staro carstvo-III/VI dinastije, mada se po nekim autorima, kraj vezuje za VIII din, prestonica je Memfis. I meuperiod-IX/X ili VII/X dinastija. Srednje carstvo-XI/XII dinastija, sve vie neki autori u srednje carstvo ukljuuju i XIII dinastiju, a naki ak i XIV dinastiju, nasuprot tome ima autora koji smatraju da XI dinastija uopte ne pripada srednjem carstvu, ve I meuperiodu. II meuperiod -XIII/XIV XV/XVI/XVII dinastija. Novo carstvo-XVIII XX dinastija;doba Ramzeida XIX i XX din. III meuperiod -XXI XXV dinastija. Pozno doba-XXVI XXXI dinastija; XXVI Saiska dinastija; XXVII I vladavina Persijanaca, 525 gpne Kambiz osvaja Egipat; XXVIII/XXX din povremeno su neki vladari imali vlast nad celom zemljom; XXXI din II vladavina Persijanaca I II dinastija 3050/2960 2965/2640 III V dinastija 2965/2640 - 2345/2310 VI VIII dinastija 2345/2310 2160/2134 IX X dinastija 2160/2134 2047/2033 XI dinastija 2134 - 1991 XII dinastija 1991 - 1785 XIII XIV dinastija 1785/1660 - 1650 XV XVII dinastija 1660/1650 1560/1534 XVIII XX dinastija 1560/1534 1085/1070 XXI dinastija 1085/1070 947/940 XXII XXIV dinastija 947/940 714/711 XXV dinastija 714/711 656/655 XXVI dinastija 664 - 525 XXVII dinastija 525 - 404 XXVIII dinastija 404- 398 XXIX dinastija 398 - 380 XXX dinastija 380 - 342 XXXI dinastija 342 332 332 Aleksandar Veliki osvaja Egipat grka dinastija 332 30 pne rim 30 pne 395 n.e Ranodinastiki period Poinje ujedinjenjem drave.Malo pisanih izvora (vrlo kratki natpisi;kraljevske liste;kratki natpisi na cilindrinim peatima;etikete, npr.etiketa Dena iz 1 dinastije).Vie

11 teorija o ujedinjenju Egipta, pitanje je kada se Egipat ujedinio, ali u osnovi je re o sukobu 2 ve formirane drave, gornjem i donjem Egiptu;gornji Egipat pobeuje, a gradovi gornjeg Egipta su postepeno osvajali teritoriju sve dok se nije izdvojio samo jedan vladar.Pitanje o stranim uticajima na ujedinjenje Egipta, danas nije toliko aktuelno pitanje(cilindrini peati-uvoz iz Mesopotamije, forma zadrana, nema ih u starom carstvu; krukollike glave buzdovana i arhitektura sa niama-poreklo sa istoka).Pismo je starije nego to se mislilo,moda su pre papirusa koristili troan materijal za pisanje i zato ne poznajemo pismo u starijemobliku.Kraljevi ujedinjene drave su birani po nasleu.Osnovne postavke ideoloke vlasti.Dvostruka kruna poev od Dena(crvena kruna- kruna donjeg Egipta;bela kruna kruna gornjeg Egipta ).Titula nesubiti (kralj gornjeg i donjeg Egipta).Ime Horus u serehu ve postoji kod Narmera(starije je od kartua).Slavljen je sed praznik, jubilej vladara, obiaj koji potvruje da je vladar nakon odreenog perioda i dalje sposoban da vlada, prvi sed praznik se slavi nakon 30 godina vladavine, a naredni na 3 godine(Narmerova glava buzdovana-prikaz sveanosti).Vladar je povezivan sa Horusom i Setijem.Centralizovano upravljanje dravom.Prestonica Memfis(novoosnovani grad, ime dobija po osnivau Menesu po tradiciji, pravo ime ''Beli zidovi'').Na vrhu administracije je vezir, podreen vladaru; 1 vezir zaduen za gornji, 2 za donji Egipat).Drava podeljena na nome,20 noma u donjem, 22 u gornjem Egiptu, na elu nome je nomarh.lanovi kraljevske porodice obavljaju najvie dunosti.Staro carstvo-Za period starog carstva, izvori su brojniji, tekstovi, titulatura-osim imena navode se i titule i to sve koje je prikupio za ivota.Jasna kraljevska dogma-kralj je poluboanstvo.Vladar upravlja dravom i kultom svih bogova, veliki deo dunosti prenosi na inovnike.Vei deo ovog perioda, nomarh se ne nasleuje, ve se imenuje.Ekonomska snaga i organizacija drave se ogleda u graevinarstvu(3 dinastijaDoser prvi gradi stepenastu piramidu u Sakari; 4 dinastija- Snofru, prvi gradi pravu piramidu-crvena piramida iz Dahura; jo je zavrio Hunijevu piramidu iz Mejduma i sagradio prelomljenu ili lanu piramidu iz Dahura;Giza piramide Hufua, Kafrena i Menkaura; poslednji vladar epseskaf ne gradi piramidu, ve mastabu).U teoriji, itava zemlja pripada vladaru, u praksi vladar nagrauje inovnike, hramovima se dodeljuju imanja.Takse i porezi se skupljaju u lokalnim riznicama, pa odatle u 2 glavne rizniceriznice gornjeg i donjeg Egipta.Dobro definisana spoljna politika-kampanje protiv Nubije i istone pustinje(Nubija-eksploatacija sirovina(zlato, kamen), nisu pokuavali da zauzmu teritoriju, ve je njihov cilj usmeren ka nesmetanom prilazu sirovinama, kontroli puteva, nabavci robe i dovoenju zarobljenika kao radne snage.Sa Mediterana iz Biblosa, nabavljana kedrovina.5 dinastija- grade piramide, ali ne kao ranije, sada se grade hramovi sunca; Prvi vladar je Userkaf, poslednji vladar je Unas.Unas gradi piramidu, otkriveni prvi tekstovi piramida na zidovima predvorja, vezani za vladara i elitu.6 dinastija-vidno opadanje ekonomske moi Egipta, manje poreskih obveznika, raste samostalnost nomarha koji se sada nasleuje, klimatski uslovi su nepovoljni (vlanost se smanjivala, nestaju sezonski panjaci, nedovoljno hrane za sve, centralna raspodela hrane koju su obavljali hramovi nije bila dovoljna za sve), drava se raspada na nome.Piramida Pepija vidi se nain kvaliteta gradnje, loija gradnja, loiji materijal to nam govori o ekonomskoj situaciji u Egiptu. Vladari-3 dinastija-Doser, Sekemket, Sanakt, Kaba, Neferka, Huni.4 dinastijaSnofru, Hufu (Keops), Dedef Re, Kafre (Kefren), Menkaure (Mikerin), epseskaf.5

12 dinastija-Userkaf, Sahure, Neferirka Re, epseska Re, Neuser Re, Mankauhor, Asosi, Unas.6 dinastija-Teti, Pepi I (Fiops), Meren Re I, Pepi II (Fiops I), Meren Re II, Nitokris.

13

I meuperiod 7 i 8 dinastija brojni vladari, podrka Koptosa.U Herakleopolju i Tebi poinju samostalno da vladaju vladari 9 i 10 dinastije, vladari 9 dinastije vladaju u Herakleopolju, a vladari 10 dinastije u Tebi.Ubrzo dolazi do sukoba izmeu njih (dokumenti koji govore o bitkama), pobednik je Teba.Mraan period, doba nemira u politikom smislu, u kulturnom ne.Promene-na dva mesta imamo vladare koji pretenduju na vlast.Jaanje lokalnih tradicija.U starom carstvu, Memfis je diktirao svoje uticaje, sada jaaju lokalne radionice to je i dodatno jaanje lokalne privrede.Razlika u stilu i nainu izvoenja u poreenju sa starim i srednjim carstvom. Srednje carstvo Teba-nomarsi Tebe su uspeli da nakon pobede nad Herakleopoljom, ponovo ujedine zemlju.11 dinastija-Mentuhotep Nebhepet Re-ujedinitelj zemlje, prvi put prestonica postaje Teba.Srednje carstvo je period mira, period vraanja na stare uzore i tradiciju starog carstva; nov pristup sa susednim zemljama, nova spoljna politika;neki autori smatraju da je uloga i status kralja manja nego ranije.12 dinastija-osniva je Amenemhet I, prestonicu iz Tebe premeta u oblast Fajuma gde osniva novi grad Amenemhet Itaui (ime grada znaidratelj dve zemlje). XI dinastija-Vladari Tebe (imena svih poinje sa Mentuhotep).Pad umetnike produkcije, kulturni impuls namee prestonica i vladar , formiranje umetnikih radionica u prestonici koje ne utiu na radionice u provinciji, jaaju lokalni obiaji, nema standarda.Novi tip grobnica-grobnice u steni prvenstveno za privatna lica ( Beni Hasan-39 grobnica u steni).Novi tip hrama (hram Mentuhotepa Nebhepet Rea u Deir el Bahariju-kombinacija grobnice u steni i piramide).

14 XII dinastija-Nije rodbinski vezana za prethodnu dinastiju.Vraanje na uzore i tradiciju starog carstva.Ponovo se grade piramide, koncept gradnje je isti kao u starom carstvu ali je kvalitet znatno loiji, ponovo oko piramida imamo nekropole gde se grade mastabe (obe vezane forme koje se ponovo javljaju), smetene su izmeu Memfisa i prilaza Fajumu-kod Dahura su piramide Amenemheta II i Sesotrisa III, kod Lita su piramide Amenemheta I i Sesotrisa II, a kod Havare u Fajumu je piramida Sesotrisa II.Poetak dinastije nije bio stabilan, borba oko prestola.Iz nestabilnosti je proistekla institucija suvladarstva(koregenstvo).Administracija je poivala na lokalnim nomama,vladali su centralizovano, jaka podela na gornji i donji Egipat, nomarsi odgovorni veziru a ovaj vladaru.Kontakti sa Azijom(Bibloskedrovina,Ugarit;oba u Fenikiji).Nubija-gradi se niz utvrenja du I i II katarakte, utvruje se granica du II katarakte, postavljaju se vojni garnizoni, zbog obezbeivanja puteva i trgovine a ne zbog vladanja.Najvee vojne pohode i osvajanja je izvrio Sesotris III.Prodor u Siriju (jo u vreme Amenemheta I) i Palestinu (pria o Sinuheu-egipaninu koji bei u Palestinu).Eksploatisanje i zauzimanje rudnika bakra na Sinaju, a time i olakan put ka Siriji (najvie natpisa iz vremena Amenemheta III). Vladari 12 dinastije-Amenemhet I, Sesotris I (gradi Kahun, grad sa luksuznim i radnikim etvrtima),Amenemhet II, Sesotris II, Sesotris III (konano pokorenje Nubije, od njegove vladavine postoji koregenstvo), Amenemhet III, Amenemhet IV, Sebekneferu Re. II meuperiod 13 i 14 dinastija-smenjuje se itav niz vladara, prestonica je i dalje ista, nema jake linosti.Funkcionisanje drave je isto kao u srednjem carstvu, pa stoga neki autori 13 dinastiju svrstavaju u srednje carstvo.U Nubiji polako nestaju utvrenja, vojnici se meaju sa lokalnim stanovnitvom.Tokom 13 dinastije, ivot u Nubiji polako nestaje a u 14 dinastiji koja ustvari vlada istovremeno sa 13 dinastijom, libijska plemena naseljavaju deltu to je vano.Kraj 14 dinastije se vezuje za prodor Hiksa u Egipat.15 i 16 dinastijatkz.dinastije Hiksa (15 din-Veliki Hiksi, 16 din-Mali Hiksi); egipatski naziv za Hikse je Hekau Hesut to znai vladari stranih zemalja; prestonica za vreme dominacije Hiksa u Egiptu je Avaris u sz delu delte Nila.Egipani su od Hiksa preuzeli vojnu tehniku, borna kola i kompaktni luk.Ubrzo su Hiksi imali posla sa 17 dinastijom iz Tebe koja je pretendovala na vlast, Tebanci su prodirali brzo i pokoravali i osvajali vazale Hiksa.Kamoze je stigao do Avarisa, a njegov brat Ahmoze I osvaja Avaris i isteruje Hikse iz Egipta. Novo Carstvo-XVIII dinastija Osniva 18 dinastije je Ahmoze I.Prestonica je Memfis, Teba ostaje vaan centar.Kraljevska dogma je usko vezana sa bogom Amonom (brojni posmrtni hramovi).Kontinuirana izgradnja hramova (hramovi se prvi put grade od kamena, gradi se svuda u Egiptu, i na Sinaju i u Nubiji).ene imaju novi, istaknutiji poloaj-poloaj supruge Amona ( ene imaju veliki politiki znaaj osobito tokom 3

15 meuperioda).Spoljna politika ranije defanzivna, sada osvajaka.Od srednjeg do novog carstva, deavaju se krupne promene na Bliskom Istoku, bitne drave Hetita, Mitani, Arzava, Asirija, Egipani su morali da raunaju na njih.Tokom novog carstva, vie kampanja tokom prvog dela vladavine 18 dinastije-Tutmes I i III, vre upade u Palestinu i u carstvo Mitani(prolaze itav Mediteran da bi doli).Amenhotep III se okree diplomatskim vezama, sklapaju se diplomatski brakovi, sa princezama iz Mitanija.Arhiva iz Amarne-rekonstrukcija odnosa Egipta sa zemljama Bliskog Istoka, sa Levantom i nizom drava na ovom prostoru.Veza i sa jugom-kraljevstvo Ku ( nakon srednjeg carstva, Nubija se raspada; sredite Kua je grad Napata) obilovalo je rudnicima i zlatom.Nubija je anektirana (pobeena) u vreme Amenhotepa I, nova funkcija vladarakraljev sin Kua.U vreme 18 dinastije, Nubija je pripojena Egiptu ( kontrola do 4 katarakte ), ali pobuna Nubijaca protiv egipatske vlasti tek sredinom 19 dinastije. Ekspedicije u Punt u vreme vladavine Hatepsut; sputali su se Crvenim morem, prvo su ili kroz Vadi Hamamat do obale Crvenog mora i tu bi pravili barke.Jaanje kulta Rea osobito u vreme Amenhotepa III.Amenhotep IV menja ime u Ehnaton i vri reformu religije, progoni Amona.Nova prestonica je Ahetaten (Tel el Amarna); otpor tebanskog svetenstva zbog reforme.Tokom 18 dinastije, ekonomske posledice zbog obimnih graevinskih radova.Tutankaton menja ime u Tatankamon, u vreme njegove vladavine, prestonica je ponovo Teba, sahranjen je u grobnici Eja.Vladari 18 dinastije-Ahmozeposlednji koji gradi piramidu, sa istone strane piramide je mali posmrtni hram), Amenofis ( Amenhotep I )-koregenstvo Ahmozea i Amenofisa I, problem oko nasleivanja, glavna ena nije imala sina, pa se za naslednika proglaava sin sporedne ene, Tutmes I, Tutmes II, Hatepsut-erka Tutmesa I, ena Tutmesa II koji je i njen polubrat; Tutmes II i Hatepsut su imali erku Neferure.Tutmes III- sin Tutmesa II iz sporednog braka, veliki osvaja, pohodi u Palestinu, Siriju, dodir sa dravom Mitani, dobri odnosi izmeu Egipta i Mitani, odravaju se kroz sklapanje diplomatskih brakova, Amenofis II (Amenhotep II), Tutmes IV, Amenofis III (Amenhotep III)-vrhunac razvoja u svim sferama, stabilna drava, nema mnogo vojnih pohoda, Amenofis IV (Amenhotep IV) menja ime u Ehnaton, prelom u razvoju, verska reforma, imao je 5 erki.Posle njega vlada Smenkare, vrlo kratko, ne zna se ko je on bio.Neki smatraju da je vladala i Nefertiti.Tutankamon-menja ime u Tutankaton, nije bitan u pogledu spoljne i unutranje politike, bez potomstva.Eja, Horemheb nisu bili poreklom iz dinastike porodice, visoki generali u vojsci, Horemheb se smatra osnivaem 19 dinastije, definitivno je likvidirao Ehnatonovu versku reformu. XIX i XX dinastija ( doba Ramezida )-U ovo vreme, znaajna sila postaju Hetiti.Gradovi na Levantu su as bili na strani Hetita, as na strani Egipta.Bitka kod Kadea na reci Oront-Egipani su loe proli i nisu pobedili, ali nije bilo daljeg prodora Hetita.Ramzes II potpisuje mirovni ugovor sa Hetitima.Njihov zajedniki neprijatelj je Asirija kojom tad vlada Tiglatpalasar, Asirija ne ugroava direktno Egipat ali ugroava egipatsko-hetitske odnose na Levantu.Najvea pretnja su Narodi sa mora-grupa naroda razliitog porekla ( ili Egeja ili zapadna Anadolija ili obe teritorije), trae mesto da bi se nastanili.Unutranja politika se svodi na oslanjanje na tradiciju.Prestonicu grade u Piramezeu, u blizini Avarisa, u oblasti istonog dela delte.Ramzes II je uzimao statue drugih vladara, menjao ime na njima i ukraavao svoje spomenike (sfinge iz 12 dinastije su sauvane pod njegovim imenom).Iscrpljivanje drave zbog mnogo graevinskih

16 radova.Kraj Ramezida spajanje vojnikih i prvosvetenikih funkcija zbog politikih uticaja. Vladari-19 dinastija-Ramzes I, Seti I, Ramzes II, Merenptah ( pobeda nad Libijcima), Seti II, Siptah, Tausret.20 dinastija-Setnakt, Ramzes III, Ramzes IV-X, Ramzes XI.

III meuperiod, Pozno doba 3 meuperiod je nedovoljno prouen, ali je dobro dokumentovan, doba nestanka centralizovane vlasti.21 dinastija-poreklom libijska;od 21 do 25 dinastije, vladaju iz Tanisa iz oblasti istone delte; dvovlae- i svetenici iz Tebe.Pojava brakova izmeu prvosvetenika Amona i erki kraljeva (poloaj prvosvetenika Amona, sada prvi put postaje nasledan).24 dinastija- prva Saiska dinastija.25 dinastija-nubijska dinastija-kralj Pije-izgovor da titi Amona i osvaja zemlju, on je taj koji je ujedinjuje, povlai se u Nubiju i ostavlja svoje erke koje su bile boanske supruge Amona, prva boanske supruga Amona bila je Amendidis; nubijska elita je egiptizirana; nubijci se razlikuju na predstavama(uske kape, proirenje oko ela), potovali su neko boanstvo u vidu ovna.Spoljna politika-eung ( u bibliji se spominje kao iang, 21 din) ratuje protiv Izraela; Egipat nema snage da se suprostavi Asiriji, Asirci 584 godine su porazili Memfis, ali se povlae i ostavljaju Mehua da vlada;Asurbanipal potom 2 puta upada u Egipat, drugi put je Teba sruena, postavlja Psametiha za vladara koji osniva 26 dinastiju.Sa 26 dinastijom ( II saiska dinastija, 684-322 ), poinje pozno doba, koje je doba kulturne renesanse, vidan arhaizirajui stil u umetnosti.27 dinastija od 525 do 404, Kambiz 525 u bici kod Peluzije osvaja Egipat28-30 dinastija-niz vladara;po povlaenju Persijanaca Egipat je oko 60 godina bio samostalan, ali Persijanci i dalje napadaju.31 dinastija-II vladavina Persijanaca do 332 godine.343 godine Artakserks razara svete gradove.332 Aleksandar Veliki osvaja Egipat.305 godine general Ptolomej obnavlja kraljevsku vlast.30 gpne- Rimljani. 3. RELIGIJA EGIPANA Dananje znanje o religiji Egipana poiva na podacima koji su sakupljeni, analizom pisanih izvora kao i analizom pokretnih i nepokretnih arheolokih spomenika.Religija Egipana je isprepletena sa svim sferama ivota.Neke sfere ivota su bile iskaz, odnosno sredstvo religije (medicina, umetnost-dekoracija, grobnice, grobna oprema; primenjena umetnost, astronomija.Veza religije i prirodnog okruenja: 1) suneva svetlost (dan, kretanje Sunca) 2) godinji ciklus prirode, uz godinje plavljenje Nila.Religija je sredstvo za objanjenje prirodnih pojava, pomou razliitih metafora, npr.kretanje Sunca.Naa shvatanja o religiji Egipana su se mnogo promenila za proteklih 100-120 godina.Krajem 19 veka, pitanjem religije se bavi Bad ije miljenja ni tada nisu bila prihvaena zbog naina na koji je pisao imena bogova. Kosmogonija i teogonija

17 Razlikujemo tri velike grupe objanjenja o nastanku sveta i bogova, koja su vezana za tri kultna centra-Hermopolis, Heliopolis i Memfis.Postojanje vie objanjenja, proistie iz toga da Egipani nikada nisu kodifikovali svoju religiju, nikada nisu imali jednu knjigu sa jednom religijom.Neki autori smatraju da je u pitanju borba izmeu verskih centara za primat na veru, dok drugi smatraju da je su u pitanju razliiti aspekti jednog istog shvatanja to bi bilo i razumljivo objanjenje.Hermopolis-Svet nastaje od Ogdoade koju ini 8 bogova, 4 muka i 4 enska, oni su praelementi sveta koji tad ne postoji, Egipani su ih nazivali oevima i majkama.Nut-Naunet (voda).Heh-Hauhet (beskonanost).Kek-Kauket (tama).Amun-Amaunet (skrivenost).Iz nune i naune (prvobitnog mora), nastaje humka.Iz lotosa nastaje mlado Sunce (mladi bog sunca je Nefertem) a to je poetak vremena i time poinje stvaranje.Heliopolis-U osnovi mita je eneada koju ini 9 bogova, bog sunca i njegovih 8 potomaka.Bog sunca je otac svega postojeeg, vladar svih bogova, oblik Atuma koji je postijao pre stvaranja kao Atum.Atum sam sebe stvara, raa se iz poplave, tako nastaje sunce.Ponovo imamo aspekt sunca kao kod mita iz Hermopolisa.Iz telesnih tenosti (kijanje, pljuvaka), nastaje prvi boanski par-u (vazduh) i Tefnut (vlaga), a oni raaju Nut (nebo) i Geba (zemlja), a ovi Ozirisa i Izidu i Seta i Neftis.Memfis-Mit je sauvan na kamenu abahe iz 26 dinastije, a tekst ustvari potie iz 19 dinastije, ne priznaje, odnosno ne pominje heliopoljsku kosmogoniju.Ptah je glavni bog Memfisa, postojao je pre boga sunca, pomou srca i jezika je stvorio Atuma, to je promiljeno stvaranje, stvaranje ni iz ega, pomou misli i rei i to pomou boanske rei kao u bibliji.Ptah je smatran za boga pomou koga su ujedinjeni muki i enski elementi. Egipatski sinkretizam Vana odlika religeije Egipana je sinkretizam.Osobine bogova nisu vezane iskljuivo samo za jedno boanstvo, sline osobine ih mogu povezivati ili ak stopiti u jedno boanstvo.Ovakvo povezivanje bogova ima specifian red, te se uvek naglaava da je re o sinkretizmu, odnosno o stapanju dva ili vie elemenata. Priroda egipatske religije Sa naeg gledita, vidimo kontradiktorne osobine u jednom bogu i kontradiktorna objanjenja o nastanku sveta, ali to su ustvari samo naini da se objasne sloenosti neke pojave.U 19 veku, javlja se teorija o panteizmu (zbog sunca), ali novije analize pokazuju da nije re o panteizmu.Na osnovu primera (bog moe da se javi u mnogo oblika), zakljuuje se da je pre re o henoteizmu. Ehnatonova verska reforma oboavanje Atona, potovanje sunevog diska, progon Amona i jo nekih bogova.Monoteizam ili henoteizam?Nije re o monoteizmu ( i dalje je potovana boginja Maat, princip reda od koga zavisi red sveta), Ehnaton i Nefertiti su povezivani sa uuom i Tefnut i sami su podignuti kao bogovi.Braestad, Junker, Morenz, Aswan ukazuju da su koreni Ehnatonovog stava iz prethodnog perioda, dok Erik Hornung smatra da je Ehnatonov stav novina u odnosu na prethodni period i da je re o henoteizmu, religiji gde

18 se jedan bog uzdie iznad ostalih.Alen je objedinio podatke dve teorije o monoteizmu i izneo miljenje da je re o fenomenu sinkretizma ( bog je jedan ali je i mnotvo) i ukazao je na tekstove mudrosti gde se ukazuje potovanje (samo) bogu, a ne samo jednom bogu.Oni su bili i monoteisti i politeisti.Ehnaton se usresredio samo na jednog boga i zato je njegova religija i propala po Alanovom miljenju.

Egipatski bogovi Nisu toliko apstraktni i nerazumljivi, jednim delom imaju ljudske osobine, raaju se, mogu da ostare (Ra), umiru (Oziris), i ponovo se raaju.Ali su i besmrtni.Neki su vezani samo za odreeni prostor, a neki se potuju na vie mesta.Neki bogovi nisu imali hram, kao npr.boginja Neftis.Bogovi se esto grupiu u dijade (obino muko i ensko boanstvo) i trijade (obino porodica, muko i ensko boanstvo i potomak; Amon-MutHonsu; Ptah-Sekmet-Nefertem). Predstave bogova-Iskljuivo antropomorfno-Oziris, Izida.Iskljuivo zoomorfno-Apis (bik), Heperi (skarabej).Ljudsko telo sa ivotinjskom glavom ili kao ivotinja-Tot (ibis, babun)-sa glavom ibisa ili kao babun, nikada iskljuivo antropomorfno.Anubis-sa glavom akala ili kao akal.Spajanje glave ivotinje sa ljudskim telom-jedinstvo je postignuto preko perike na glavi.Sobek-krokodil.Ili antropomorfno ili zoomorfnoHator-ili kao ena ili krava (jo i Nut kao krava)Amon-ili kao ovan ili kao mukarac (ali i kriosfing-telo lava, glava ovna ) Kult bogova-Potrebe bogova-hrana, pie, odea, nakit iskazuju se kroz kult.Kult se obavlja tri puta dnevno pred kultnom statuom boga, kult obavlja kralj (vrhovni svetenik), a kada kralj ne moe onda kult obavljaju prvosvetenici hramova. Pored njih, jo uestvuju muziari, itd.Prvo se otvaraju vrata krinje gde se uva statua boga, potom se obavlja obred purifikacije, pa obred libacije, potom se prinose hrana i pie koje neko vreme odstoje pred statuom.Prilikom praznika obavljaju se procesije, tada se statua boga stavlja u krinju, iznosi iz hrama, pa se stavlja u barku pa procesija krui po hramovskom kompleksu ili ide u ''posetu'' drugim hramovima, u pratnji hramovskog osoblja to je i mogunost da narod ''prie'' bogu.Obini Egipani su imali ogranien pristup hramovima, samo do spoljnog dvorita hrama, prilikom praznika do prvog i drugog dvorita.Veina je zadovoljavala svoje potrebe van hramova. Komunikacija sa bogom: spoljanji zid hrama prostor zvan ''kapela uha koje slua'', tu se vernik moli bogu; stele-od 18 dinastije-prikaz ui koje sluaju; obraanje pisaru-mogu da prenesu molbu bogu ili da se zaloe za vernika kod boga; pristup statui boga prilikom procesije;kapele i svetilita-bilo ih je svuda po carstvu, tu su ostavljani darovi.Od srednjeg carstva, vii slojevi su ostavljali statue ispred hramovskih vrata; kuni bogovi Atum-Sedite kulta je Heliopolis,nevidljiv, onaj koji postoji i ne postoji, hermafroditski prabog od koga nastaje svet,solarni kosmiki karakter.Hefteri (raanje), Re (dnevno svetlo), Atum (zalazak).Prikaz- antropomorfno(na glavi dvostruka kruna), sa glavom ovna (to zbunjuje) i kao guter, zmija, lav, bik.

19 Oziris-Sedite kulta je Abidos.Oziris je najpre htonsko boanstvo plodnosti, prvo sedite kulta bilo je u delti a Abidos je prvo centar potovanja boga akala Henti Imentiu (gospodar zapadnjaka, tj.mrtvih), kog Oziris apsorbuje i preuzima njegov epitet (Oziris Henti Imentiu) i kultni centar.Oziris henti-imentiu nije u pravom smislu egipatsko sinkretiko boanstvo.U Abidosu se slavi godinji praznik kada se kultna statua iznosi iz hrama do laokaliteta Vam el Kab i mesta koje se najkasnije od novog carstva potuje kao Ozirisov grob.Mit o Ozirisu i Izidi.Oziris odraava shvatanje o veitom postojanju jer po mitu biva ubijen pa oivljava.Prvo se sa njim identifikuje umrli kralj a kasnije i sa ostalim pokojnicima.Vladar donjeg sveta, presedava sudu mrtvih ( ''merenje due'' pokojnika Prikaz iskljuivo antropomorfno (noge spojene;beo, crn, zeleni inkarnat), isignije Ozirisa su i isignije vladara ( Atef kruna-lii na krunu gornjeg Egipta, dva pera sa strane; heka-krivi tap;flagelum-mahalica). Izida-Ozirisova sestra i supruga, vezana za njegov kult.Javlja se i sa drugim boginjama ( Neit, Neftis, Serket) kao zatitnice etiri Horusova sina, Izida je zatitinica Amsetija.Nije imala svoj kultni hram do 30 dinastije a tek u vreme Ptolomeja njen kult se iri van zemlje.Majka i zatitnica Horusa.Ima magijsku mo zaceljenja i oivljavanja i zato je vana, po mitu Set ubija Ozirisa i raskomadava njegovo telo a Izida sakuplja delove tela, sastavlja ih i potom oivljuje Ozirisa.Oplakuje pokojnika, ali ga i titi na drugom svetu.Prikaz iskljuivo antropomorfno, na glavi iset (presto, postolje, bona strana eg.prestola, bez naslona za ruke) ili rogovi sa sunevim diskom; Horus na krilu. Horus-Zavet po smrti Ozirisa.Kultno mesto-potovan na vie mesta, najpoznatiji je hram iz doba Ptolomeja iz grada Eka.Karahti-njegov aspekt, oznaava horizont raanja, prikaz kao krilati disk.Bog kraljevske vlasti, kralj je inkarnacija Horusa.Bog neba.Prikazantropomorfno kao dete ili kao odrastao; zoomorfno kao soko; kombinovano-sa glavom sokola. Re/Ra-Bog sunca.Kultni centar je Heliopolis.Jedan je od onih koji stvara svet, umire svakog dana i ponovo se raa svakog jutra, putuje kroz donji svet, danju putuje dnevnom barkom (menet) a nou nonom barkom.Umrli kralj se identifikuje ne samo sa Ozirisom ve i sa Reom.Solarni karakter.Otac kralja i otac Horusa (ima vie HorusaHorus kao sin Rea, kao sin Ozirisa).Prikaz- samo sunev disk sa kobrom koja visi preko diska; ovek sa glavom sokola ili ovna, ak i skarabej ( umesto lica); lav, bik. Amon-Re-Sedite je Teba, kultni centar je Karnak ,malo ouvanih hramova.lan je ogdoade, skriveni bog, neopazivi, boog storitelj, bog plodnosti (oblik kamutefa-bik svoje majke, prikaz kao itifalian to je veza sa bogom Min koji se uvek prikazuje kao itifalian).Ratniki bog ( pre njega je bog Montu u srednjem carstvu), uva vladara, predvodi vojsku (bitka kod Kadea-jedna divizija je nosila njegovo ime).Univerzalni bog, onaj koji postoji u svim stvarima; pozni tekstovi nam govore da nije u pitanju monoteizam ve samo njegov visoki poloaj.Prikaz-antropomorfno-pregaa sa repom bika; ovan sa rogovima uvijenim ka licu; guska; sinkretizovan sa Reom-prikaz u vidu sfinge.

20 Hator/Hathor-Njeno ime znai kua Horusa.Majka ili supruga Horusa.Kultni centar je Dendera, ali ima i starijih (Deir el Medina, vadi Megara i serabit el Kadim na Sinaju).Solarna boginja, boginja neba, pramora.Niz aspekata a time i niz kontradiktornosti.Boginja stranih zemalja, boginja ena, materinstva, enske seksualnosti, boginaj muzike, pijanstva, sveanosti.Boginja zagrobnog ivota u Memfisu; rano je potovana kao gospodarica sikomore kja pokojnika snadbeva piem i hranom, po mitu je telo mrtvog Ozirisa bilo sakriveno u sikomori (predstave drveta sikomore koje doji vladara);u Tebi je potovana kao zatitnica tebanske nekropole, kao gospodarica zapada.U nekim oblicima je slina Izidi.Zatitnica Sinaja, bakra i tirkiza.Prikazantropomorfno kao ena, u ruci moe da droi sistrum (zveku), struk lotosa, was ezlo, esto s eprikazuje u haljini crvene ili tirkiz boje ili u dvobojnoj, tirkiz-crvenoj haljini za razliku od obinih ena koje se prikazuju u belim haljinama, na glavi ima kapu u obliku krila kraguja sa postoljem na kome su rogovi sa sunevim diskom ili kapa sa perima;zoomorfno kao krava sa diskom meu rogovima prikaz i kao drvo sikomore (kao sikomora moe se pojaviti iz stene ili iz estara papirusa) Anubis-Najvanije funerarno boanstvo pre pojave Ozirisa.Kapele u brojnim hramovima, iroko rasprostranjenje potovanja Anubisa.Prvo je vladar donjeg sveta, identifikacijom sa umrlim kraljem, Oziris postaje vladat mrtvih a Anubis ostaje bog mumifikacije.Gospodar nekropola, uvar ''onih sa zapada''.Veza sa formom pas/akal zbog nekropola u pustinji gde je bila zona akala.Deir el Bahari (novo carstvo, reljefi iz vremena Hatepsut-boansko roenje kraljice i ekspedicija u Punt)-2 znaajne kapele, jedna je Anubisova smetena uz jedan od tremova, a druga je kapela boginje Hator.Prikaz- zoomorfno kao akal koji obino lei na krinji, sa ogrlicom; kombinovano sa glavom akala; retko antropomorfno i tada se teko prepoznaje (ako nema narukvicu?), obino ezlo u ruci. Maat-Personifikacija pravde, istine, kosmikog reda.Vezana za Rea, jer je Re gospodar Maat, ona je ki Rea, sestra vladajueg kralja ija je najvea dunost da odrava maat, odnosno red, harmoniju.Ako bi mat bila naruena, sve bi se sruilo, drutvo bi se raspalo, prirodne pojave bi bile poremeene.Svaka individua mora da odrava maat.Pri merenju due, srce pokojnika je na jednom tasu a na drugom je maat kao protivteg.Prikazantropomorfno, na glavi visoko pero; retko prikaz samo kao pero. Bes-Nedefinisano poreklo; potie ili iz Libije ili iz neke druge afrike zemlje, neki autori smatraju da je egipatskog porekla (Aka-patuljasto boanstvo, kraj I meuperioda i srednje carstvo).Potovan je u svim slojevima drutva.Zatitnik trudnica, porodilja, novoroenadi.Prikaz-poluivotinjski izgled, lavlja griva, smeh na licu, patuljaste noge; esto se prikazuje sa dairem (igra, muzika) Taveret-Boginja koja se esto prikazuje sa Besom, ima iste funkcije kao Bes.Prikaznilski konj, enske dojke, lavlje ape, reckasti rep na leima Ptah-Bog oblasti Memfisa, glavno zemaljsko boanstvo, njegova ena je Sekmet koja se prikazuje kao lavica, a sin Nefertem koji se prikazuje kao lotos.Bog zanatstvaPrikazantropomorfno i mumiforno, na glavi ima kapu priljubljenu uz glavu, kratka i ravna

21 brada, oko vrata ogrlica sa protivtegom zbog njene teine, u rukama ezlo.ed stub-od starog carstva vezan za Ptaha koji se naziva i plemeniti ed, asimilacijom i sinkretizmom Ptah je vremenom izjednaavan sa bogovima donjeg sveta-Sokarom i Ozirisom, od novog carstva, ed stub je simbol boga Ozirisa. Hnum-Ima stvaralake moi, ali nije stvoritelj, potovan je na Elefantini.Veza sa Nilom, jer Hnum kontrolie plavljenje Nila, potovan je i nadrugim mestima.Prikaz-kao ovek sa glavom ovna ili potpuno kao ovan; uvijeni, horizontalno postavljeni rogovi (na ranim prikazima; vrsta ovce iz ranog perioda je imala takve rogove), rogovi do kraja ostaju delovi ukrasa za glavu; prikazivan sa grnarskim tokom i to kako na toku oblikuje ljudske telo; u porodilitima su esti prikazi roenja Tot/ehuti-Bog vremena, raunjanja godina, izmislio je pismo, pominje se kao pisar eneade, bog svih znanja, nije vrhovno boanstvo ali je vaan.Zatitinik iscelenja, jer je izleio oko Horusa (mit-sukob Seta i Horusa).Bog meseca, lunarni aspekt je njegov najstariji aspekt (meseeve mene-po mitu je ozleeno oko Horusa izliveno).Po mitu, Tot je Reu vratio oko, a Re je u znak zahvalnosti nainio mesec i Tot je postao bog meseca (desno oko je oko Rea i ono je simbol sunca, a levo oko je oko Horusa i simbol je meseca ).Pisar koji belei pri merenju due.Glasnik, posrednik izmeu bogova, izmiritelj i zato su ga Grci kasnije izjednaili sa Hermesom i potovali ga u Hermopolisu.Prikaz-zoomorfno kao ibis ili babun; kombinovano kao ovek sa glavom ibisa, sa pisarskim priborom, u ruci dri pisarsku paletu.U scenama iz donjeg sveta se ne prikazuje kao ibis, ve kao babun i kao ovek sa glavom ibisa. Sokar-Bog soko oblasti Memfisa, moda kao bog zanatstva koje je potom vezano sa nekropolom i postaje htonsko i zagrobno boanstvo.Pripisuje mu se sposobnost proienja i oivljavanja.Pre poistoveivanja sa Ozirisom, povezivan je sa Ptahom i sa njim kombinovan, od srednjeg carstva svi su sinkretizovani u jedno boanstvo-PtahSokar-Oziris, to predstavlja povezanost funkcija za pokojnika.Prikaz- prvo kao soko a potom kao ovek sa glavom sokola; Ptah-Sokar-Oziris se prikazuje mumiforno, sa krunom od perja i horus-ogrlicom (krajevi ogrlice se zavravaju glavama Horusa) Neftis-Egipatsko ime je Nebet-Hut to znai gospodarica zgrada.Neftis je nominalno ena Seta, a po mitu je iz veze sa Ozirisom roen Anubis.Oplakuje Ozirisa, esto u paru sa Izidom.Primarno funerarno boanstvo, kao Izidina sestra ima podreenu ulogu.Zatitnica je uvara kanopa, zatitniko boanstvo mrtvih.Izgleda da nema svoj kult niti hram.Prikaz-antropomorfno, sa hijeroglifskom oznakom Hut na glavi; zoomorfno kao zmaj; sa Izidom ima majmunski oblik; obino se prikazuje uz glavu sarkofaga, ponekad zajedno sa Izidom; u grobnici Nefertari iz 18 dinastije, i Neftis i Izida su prikazane kao soko. Neit-Boginja Donjeg Egipta, ratnika boginja, stvoriteljica, identifikuje se sa vodama Nuna, boginja majka.Centar potovanja na vie mesta, od 26 dinastije-sais u delti.Bdije nad mrtvim Ozirisom, zajedno sa Izidom, Neftis i Selket.Zatitnica je uvara kanopa, titi Duamutefa.Suaja mrtvih (tako se naziva u tekstovima kovega gde se izjednaava sa donjim svetom).Prikaz-tokom predinastikog perioda prikazuju se samo dve ukrtene

22 strele, postavljene na tap; tokom ranodinastikog perioda prikazuje se antropomorfno, na glavi sa dva ukrtena luka iji su krajevi povijeni ka unutra; od 5 dinastije sa crvenom krunom na glavi; esto je prikazivana samo sa was ezlom i anhom u rukama ali u aspektu ratnike boginje se uvek prikazuje sa lukom i strelom; kasnije se prikazuje i zoomorfno kao krava koja lei sa sunevim diskom meu rogovima i kao zmija kao zatitnica Rea ili kralja. Serket/Selket-Boginja korpiona, puno ime Selket hetyt ( ona koja ini da grlo die, a u vezi sa dejstvom ujeda korpiona.U tekstovima piramida, zajedno sa druge tri boginje titi mrtvog kralja (od 5 dinastije je poznata kao zatitnica).Njena funerarna uloga je primarna, zatitnica je uvara kanopa i to Kebehsenuefa.Prikaz-antropomorfno, na glavi korpion podignutog repa (bez nogu i aoka) 4. EGIPATSKO DRUTVO - KRALJEVSKA DOGMA; DRUTVENI SLOJEVI; PRIVREDA I ADMINISTRACIJA; PORODICA; POLOAJ ENE Kraljevska dogma-Koncept kraljevske moi je nepromenjen kroz itavu istoriju Egipta.Kralj kao osoba od najvee vanosti, povezan sa svetom bogova, ne moe se posmatrati kao manifestacija svetovne vlasti koji ima veze sa religijom. Bog i kralj-kralj je sin boga, majka kralja je zemaljskog porekla, zato je kraljevska vlast i ljudska i boanska.Kralj je inkarnacija Horusa.Boanski karakter vlasti kao instituciej drutva; osoba se ne raa kao kralj (nije svako dete boanske prirode; izabran, zaet od boga ); prelaz vlasti je sa oca na sina, ali esto nije tako.Dogma o kralju je osnova o egipatskom vienju sveta i ureenja drutva. Neer-kralj, poput bogova, nalik na bogove, odnosno dunost kralja da odrava maat. Prikaz kralja-prikazuje se viim od ostalih; bog je viiod kralja. Imena kralja su vaan aspekt njegove linosti.Titula kralja se sastoji iz 5 imena (uska veza sa kljunim bogovima):1) sin Rea (lino ime, dobija ga po roenju)-pie se u kartuu; stupanjem na presto dobija jo 4 imena: 2) Horus-pie se u serehu 3) Zlatni 4) Nebtu-2 gospodarice 5) Nesubiti-onaj od trske i pele, pie se u kartuu. Trem Hatepsut-prikaz njenog boanskog roenja; na krevetu su dve boginje koje dre nebo gde sede majke Amenhotepa III i Amon, itd.Mit od starog carstva, moda i stariji, od srednjeg carstva je aktuelan mit o Ozirisu, Setu i Horusu a najpotpuniju verziju ovog mita dao je Plutarh.Horus je sin Izide i Ozirisa i pobeuje Seta a Horus dobija presto.Prvo Set ubija Ozirisa i raskomadava njegovo telo, Izida sakuplja delove tela i oivljava Ozirisa i sa njim dobija sina Horusa.Oziris odlazi u donji svet i postaje vladar donjeg sveta.Horus je naslednik kraljevstva. Ceremonije-stupanje na presto-krunisanje-ritual sed.Stupanjem na presto, sjedinjuju se ljudsko i boansko.Vladar nije bog na zemlji, nije potpuno jednak sa bogom, u prikazivanju nikada ne stoji meu bogovima, ve prinosi rtvu bogovima.Ceremonija stupanja na presto se obavlja im prethodni kralj umre, a krunisanje nakon nekog vremena.Postojanje rituala sed (heb-sed) potvreno je od predinastikog perioda do ptolomejskog doba.Prvi put se slavi nakon 30 godina vladavine kralja, a posle toga u manjim razmacima, na 3 godine.Ritual se sastoji iz vie delova-kralj nosi posude, nosi bradve, optrava jedan prostor obeleen belezima u vidu slova B ( oserov kompleksotkrivena dva belega), optrava 4 take to oznaava zauzimanje zemlje.Vrhunac u

23 ritualu umrlog kralja i sed-sveanosti koje e obaviti novi vladar predstavlja ''uspravljanje ed stuba''.Stub se uspravlja pomou konopca to obavlja kralj a ujedno oznaava i roenje.Postoje izuzeci da je sed ritual obavljan i pre 30 godien vladavine.To je simbolino ubijanje vladara, da bi ovaj mogao ponovo da vlada. Sveanost vezana za bogove ( od 18 dinastije)-imamo procesije gde se nose predstave Amona u barci (+predstava barke u barci) to je veza sa bogovima, time se vladar podmlauje.U Karnaku je otkrivena graevina posveena ovom prazniku. Kult statue kralja ( od novog carstva)-obavlja se unutar dvorita, ispred hrama a nekada i u hramu. Deifikovan vladar-nakon smrti i za ivota se moe proglasiti za potpuno boanstvo, tipino za novo carstvo (Amenhotep III, Ramzes III).Prvi deihikovan vladar za ivota je iz 12 dinastije (Amenemhet III) Insignije kralja: 1) Kruna a) Crvena kruna-kruna donjeg Egipta b) Bela kruna-kruna gornjeg Egipta c) Dvostruka kruna-kruna ujedinjene zemlje d) Plava kruna-ratna kruna 2) Ureus-na elu; uspravljena kobra, simbol boginje Wait, boginje donjeg egipta 3) Nemes, klaft-marama 4) Kraguj-glava i vrat; simbol boginje Nekbet 5) Ravna, lana brada-privruje se trakom; kod bogova brada je uvijena 6) Suknja/pregaa (endit)-privruje se za pojas za koji je esto prikaen rep bika 7) Heke-krivi tap 8) Flagelum-mahalica 9) Was ezlo-prvo feti, proet duhom ivotinje koja je potovana, ali i obian pastirski tap, a po nekima i genitalije bika.Potom sastavljen iz pravog tapa, na jednom kraju viljukastog oblika a na drugom kraju sa kratkim popreno postavljenim delom koji je oblikovan u vidu glave neke (moda fantastine) ivotinje O kralju se prvo govori indirektno, a potom kao Per-A, to znai velika kua to je i oznaka za samog faraona.Tek od novog carstva je pravilna upotreba naziva faraon.To su obino mukarci, samo nekoliko ena koje su prikazivane kao mukarci.Presto se nasleuje patrilinearno, nekada i po enskoj liniji (Hatepsut je imala viestruko kraljevsko poreklo). Dravna administracija Egipat je inovnika drava koja je poivala na sloenom birokratskom aparatu koji je inio veliki broj inovnika.Tokom starog carstva najvie inovnike poloaje postepeno preuzimaju lanovi kraljevske porodice a potom i drugi lanovi elite.Njihove dunosti su bile delom savetnike i nadzornike.Od srednjeg carstva je sve vei broj profesionalnih

24 inovnika, doba srednjeg carstva je doba izvesne demokratizacije, sve vie se obini Egipani poistoveuju sa Ozirisom (u kontekstu zagrobnog ivota ), ali i u svakodnevnom ivotu gde je u teoriji svaki pismeni Egipanin mogao da postane inovnik i da dalje napreduje u karijeri. Birokratski aparat se sastoji iskljuivo do mukaraca /ene su bile svetenice).inovnici su imali poasne titule i radne (oznaava dunost ili status u hijerarhiji inovnika; oznaava i stvarno zanimanje).Hijerarhija-do vladara stoji jedna ili dve osobe-vezir, premijer( ati ), najvii inovniki poloaj od 3 dinastije, imenuje ga kralj.Na kraju starog carstva i I meuperioda, pa na dalje, postoje 2 vezira-za gornji i donji Egipat.Dunosti vezira-odgovoran je za red u zemlji, vri procenu poreza, prikuplja porez, organuzacija dravne arhive, mobilizacija vojske, nagleda kraljevske graevinske radove, imenuje inovnike, provincijska uprava.Titule visokih inovnika odslikavaju ustrojstvo, odeljenja dravne administracije, svako odeljenje administracije ini niz slubenika.Titula nadzornika riznice (Egipat je imao 2 glavne riznice-za gornji i donji Egipat).Titula nadzornika svih kraljevskih radova.Titula nadzornika itnice.Titula nadzornika kraljevskih dokumenata.Titula nadzornika vojske.Osim titula koje su oznaavale stvarna zaduenja i rang inovnika, postojale su i poasne titule.Jedan inovnik je po pravilu nosio vie titula, radnih i poasnih.To su i istovremene titule, navode se sve titule koje je stekao tokom ivota, to vie napreduje, to je sve manje niih titula.Osnovne funkcije administracije-prikupljanje traene koliine ita, smetaj i uvanje ita, distribucija ita radi finansiranja dravnih i hramovskih radova.Provincijska administracija-Drava se sastojala iz 42 nome, a svaka noma je jedna administrativna oblast.Egipatski naziv za nomu je sepat.Noma je imala administrativno ustrojstvo drave u malom (riznica, sud, itnica).Upravitelj nome je nomarh, odgovoran vladaru, dobija imanje od vladara, ima visoke titule.Briga o svim poslovima u vezi sa navodnjavanjem zemlje koja se obrauje, prikupljanje i isporuka ita dravnoj riznici na osnovu procene viih inovnika. Vojska Egipat nije imao stajau, profesionalnu vojsku.Prikupljanje vojske je vreno prema potrebi na lokalnom nivou, a vremenom nastaje sloj profesionalnih oficira i vojnih administrativnih inovnika.Preteno peadija naoruana lukom, strelom, prakom, kopljem, bojnim sekirama, buzdovanima; od defanzivnog oruja koriste titove prevuene koom a kasnije i laki oklop od postavljene tkanine ili sa bronzanim ploicama.Cenjeni strelci su bili Nubijci.Za opsadu koriste naprave za razbijanje zidova, konstrukcije koje tite strelce, lestvice ili ''kule'' za napad da bi doli do venca zida.Egipani ne koriste toak za transport, koriste saonice zbog peska, ali su poznavali toak (na predstavama).Od novog carstva koriste borna kola; borna kola nikada nisu bila znaajan deo vojske.Konjica od 22 dinastije, od eunga, ali kao izviai.Egipani nisu imali ratnu mornaricu, u pomorskim bitkama koriste brodove samo kao plovee platforme, to su bile obine barke, ne pravi ratni brodovi.Vojnici su se borili sa platformi.Vojska je imala svoju hijerarhiju-kralj i savetodavni tab (vezir, nadzornik trupa, generali i najvii oficiri)Do novog carstva, osnovu vojske ine Egipani sem Nubijaca, a od novog carstva postoje jedinice koju ine stranci-Asirci, Libijci.Meau je nomadski narod iz istone pustinje koji je od 2 meuperioda obavljao ''policijski'' posao u Egiptu i pustinjama.Od novog carstva, re Meau postaje sinonim za policiju.

25

Svetenstvo Religija je proimala sve aspekte kulture, leala je u osnovi egipatskog vienja sveta i bila usko vezana sa dravom.Kralj je bio i prvosvetenik.Velika ekonomska snaga, zapoljavanje desetine hiljada ljudi-svetenika i drugog osoblja, stalno ili privremeno.Mnogi lanovi elite su imali i inovnike i svetenike titule.Svetenike dunosti su obavljali i mukarci i ene, po pravilu je svetenika dunost bila nastavljanje porodine tradicije.Imamo svedoanstva da kralj (bar povremeno) imenuje svetenike visokog ranga.Rang svetenika podrazumeva i razliite vrste zaduenja ali i ''proienost'' pred bogovima.Svetenik prorok (Hem neer)-vodi kult nekog boga;Svetenik ita;Sem svetenik obavlja ritual otvaranja usta;Razni svetenici koji se brinu o svemu to je potrebno za ritual;Wab svetenici najnii rang svetenika; wab znai ist.Neki rangovi svetenika ili svetenici nekih bogova su imali specifinu odeu ili oznake.Svetenik ita-iroka traka tkanine preko grudi.Sem svetenik-leopardova koa.Svetenstvo se enilo i udavalo.ene su imale manji broj svetenikih inova u odnosu na mukarce.Tokom starog carstva , ene su drale poloaj proroka (proroice) boginje Hator, a od srednjeg carstva ovaj poloaj pripada iskljuivo mukarcima.ene svetenice se javljaju u kultovima vezanim za razna boanstva ( hem neer za Hator, za Neit, itd ).Od novog carstva, ene su uglavnom pevaice u hramovskim horovima pri emu su razliito rangirane u horu, razlikuku se po frizuri i ritualnim predmetima koje nose-sistra(zveka), vezana za Hator; ali i ne samo za ovu boginju; manet (ogrlica sa perlama, oblik amuleta sa protivtegom).Od 3 meuperioda, ene imaju poloaj boanske supruge Amona, a time imaju i mo i uticaj, od 26 dinastije ove svetenice su teokratski vladari tebanske oblasti. Pisari Predstavljali su osnovu egipatske dravne administracije.Pismenost je bila cenjena, bila je sredstvo za prelazak iz jednog sloja drutva u drugi, vii sloj, kao i za napredovanje u inovnikoj karijeri.Elita je bila pismena.Pisarski zanat je prelazio sa oca na sina, a u teoriji je svako mogao postati pisar.Nema podataka o enama koje su bile profesionalni pisari.Kroz vei deo egipatske istorije, pismeno je bilo oko 1% stanovnitva, u novom carstvu do 3%, u ptolomejsko doba, ne prelazi 10% (tada ve postoji i fonetsko pismo, govori se i grki)Pisara je bilo svuda, na dvoru, sudu, hramovima, u provincijskoj administraciji, u velikim privatnim domainstvima.Nisu samo zapisivali podatke, pisari su i upravljai i nalogodavci, odreivali su zadatke, nareivali, proveravali su uraeno, odluivali o dozvolama.U svakodnevnom ivotu, za druge su pisali ugovore (imovinske, brane, itd) i pisma. Zanatlije Visoko specijalizovani, obino iz porodica koje se bave tim zanatom.Veinom zanata se bave mukarci, ene su se bavili tkanjem, izradom keramikih posuda.Zanatske radionice su postojale pri dvoru i pri hramovima-proizvodnja razliitih predmeta za kralja i za hram, ali i za privatna lica.Postojale su zanatlije koji su radili van ovih institucija,

26 npr.seoski grnari.Zanatlije su bile isplaivane u itaricama koje su potom razmenjivali za drugu robu. Seljaci Najvei deo stanovnitva se bavio proizvodnjom hrane-itarica, voa, povra, uzgojom stoke, ivine ili ribolovom.Preteno su radili za nadnicu u itaricama, na zemlji bogatijih i verovatno su obraivali okunicu koju su dobijali na korienje, u najam ili su je posedovali. Porez, ubiranje poreza, obaveze stanovnitva Porez je osnovna obaveza prema dravi koja se sastoji u plaanju poreza i ueu u radovima za dravu.Svi su podlegali tim obavezama.Porez je bio zasnovan na plaanju u itaricama.Pre etve, polja su premeravana, procenjivan je prinos i odreivana je visina poreza.Procenu su obavljali dravni inovnici sa svojim pisarima.Izgleda da je 10% prinosa, vlasnik zemlje davao kao porez, 10% je zadravao kao seme za sledeu setvu.Nije jasno koliko su od prinosa dobijali seljaci koji su obraivali zemlju.Koliina izgleda nije bila standardizovana niti po oblastima niti po nekim periodima u istoriji drave.Iz pisma Hekanahta iz srednjeg carstva, vidi se da je najam za polja lana, plaan u tkanini.Od 5 dinastije, postoje podaci o kuluenju(rad za potrebe drave i/ili kralja, i to na imanjima, na graevinskim radovima, u kamenolomima, izgradnji nasipa i kanala, itd ).Neki su za izvrenje obaveza, iznajmljivali zamenike, a drugi su iz razliitih razloga zbog visokog zvanja bili izuzeti.Postojanje kuluenja, kao i mogunosti prenoenja te obaveze na druge, odraavaju abti figurine.Izbegavanje plaanja poreza je strogo kanjavano, npr. osuda za stalni rad za dravu.Podaci govore da su neki od kanjenih, mogli prei u ruke privatnih lica (procedura o tome je nepoznata) i da imaju status materijalnog dobra-mogu biti nasleeni i prodati to je i osnovni status roba.Ratni zarobljenici spadaju u neslobodne.Podaci o robovima ili kmetovima su retki, takav poloaj mogu imati i Egipani i stranci.Robovski rad nikada nije imao vanu ulogu u egipatskoj ekonomiji, jer je rad preteno plaan, pa se stoga egipatsko drutvo ne moe svrstati u robovlasniko drutvo. 5. SHVATANJE O ZAGROBNOM IVOTU Ideja o tome gde e pokojnik boraviti po smrti (meu zvezdama, u samoj grobnici, u pratnji boga sunca ili u carstvu boga Ozirisa) meusobno su se preplitale, ali se nisu iskljuivale.Najveim delom se mogu prepoznati u opremi, dekoraciji i svakako u tekstovima koje nalazimo u grobnicama i to ne samo kraljevskim ve i u privatnim grobnicama.Ne manje vano je da Egipani tee da se slobodno kreu, ulaze i izlaze u grobnicu, to je bilo mogue zahvaljujui dui koja je mogla da menja mesto.Carstvo mrtvih-u samoj grobnici.Carstvo mrtvih meu zvezdama ( oko zvezde severnjae, odnosno one zvezde koje su tokom cele godine vidljive ).Tkz. kanali za ventilaciju-da bi se dua pokojnika uputila ka zvezdama i da bi postala zvezda.Carstvo mrtvih boga

27 sunca-nije svima namenjeno, pre svega je namenjeno vladaru.Zapad-mesto izmeu ivih i mrtvih.Carstvo mrtvih boga Ozirisa-najmlae verovanje

28

Komponente bia Egipani su verovali da se ovek sastoji iz 6 kompomenti-tela, imena, senke i tri due (ka, ba, ah). Ka-Poseduje je kralj, bogovi, privatna lica, hijeroglifska oznaka-znak su dve podignute ruke.Likovni prikaz Ka-samo kod kralja.Obini ljudi imaju samo jedno Ka, a kraljevi mogu imati vie Ka.Prikaz Ka-hijeroglifska oznaka na glavi, brada napred povijena (kao kod bogova).O prirodi Ka, postoje razliita tumaenja.Ka je ivotni element, energija, usmerava na akciju, u sebi uva sve ljudske osobine,to je ritualna snaga, besmrtna snaga oveka, koja trai materijalnu podlogu-to je mumija, skulptura, reljef ili samo ime pokojnika, njemu se daju darovi, rtve.titi od loeg ponaanja i iskustva ( zatitniki duh ).Ka je neraskidivo (telesno) vezana za oveka, ne naputa ga posle smrti.Bie koje se slobodno kree po carstvu mrtvih Rea i Ozirisa.Po smrti, jedino ljudski lik moe biti stan Ka.Ka sadri ivotnu snagu, prima rtvene darove.Ka prelazi sa onog na ovaj svet prilikom praznika da bi se srelo sa svojim srodnicima.Kao svoj stan, Ka moe izabrati mumiju, statuu, dvodimenzionalne predtave pokojnika.Kue Ka (prostorije) za statue uz grobnice, u kojima su postavljene statue pokojnika zovu se sluge Ka -Hen Ka.To je svetenik koji obavlja obred, svetenik mrtvih koji brine o pokojniku, obavlja dnevne i praznine rituale, prinisi hranu.Sluge Ka se po pravilu nasleuju radi odranja kulta, to su mahom najstariji sinovi, ali mogu biti i drugi, npr.oni koji rade po ugovoru. Ba-Ba se svuda kree, nije vezana za telo,hijeroglifska oznaka se crta u obliku rode (perje na grudima; pero visi napoetku grudi).Od novog carstva, lik Ba je ptica sa telom sokola, ljudskom glavom i rukama.Znaenje rei Ba-prvo znai zvezde na nebu i razliite anonimne pojave boanstava.Ba prvo ne oznaava duu, ve samo boansku silu.Ona je nematerijalna.Od kraja starog carstva, postaje nosilac neprolazne snage u oveku, slino naem pojmu due.Promena znaenja Ba-verovatno veza sa carstvom mrtvih meu zvezdama (umrli putuje preko neba u obliku ptice, posebno kao soko).Od srednjeg carstva, promena shvatanja ta je Ba i pravac kretanja Ba.Prvo Ba, leti kao ptica po zvezdama, sada leti iz grobnice u svet ivih (prelaz sa ovog na onaj svet se odigrava u grobnici), u novom carstvu su esti prikazi Ba izvan grobnice, ali u njenoj blizini, jer Ba no provodi uz mumiju.Ba ima potpunu slobodu kretanja, uzima svaki oblik koji eli, ima fizike sposobnosti (jede, pije, pari se).Rasprava oveka sa Ba-tekst iz srednjeg carstva;rasprava o smislu Ba kao alter ega osobe koja vodi dijalog;tekst potvruje da Ba postoji i za vreme ivota.Pre novog carstva, nema likovnih prikaza koje bi se sa sigurnou mogle identifikovati kao Ba.

29 Ah-Oznaava duha koji se po smrti oslobaa od tela i ide na nebo.Hijeroglifska oznaka je ibis sa ubom.Ve u rano doba, pokojnik eli da bude Ah i da na nebu ivi kao Ah.U tekstovima piramida se kae da Ah pripada nebesima a le zemlji.Vezan za rane predstave o carstvu mrtvih meu zvezdama.Moe delovati na ovom svetu-u starije doba Ah titi grobnicu.Kako u srednjem carstvu sve vie na znaenju dobija verovanje u Ba duu, Ah sve vie postaje duh umrlog, utvara.U novom carstvu, Ah je opasno bie kome treba ugoditi, jer moe naneti zlo svake vrste, njoj su upuena pisma mrtvima (primer-na jednoj vazi je napisano pismo izvesnom Ahu, brat se obraa za pomo). Ime-Virtualni deo neke osobe (bog, kralj, privatna lica).Osoba moe imati vie imena, to su razliiti aspekti linosti, jer je ime snaga, osobito kod kralja, koji ima najmanje 5 prestonih imena, a neka imena menja tokom svoje vladavine, jer su to programska imena.Promena imena se obino vezuje za promene u administraciji ili religioznoj politici vladara.Bogovi isto imaju vie imena za svoje razliite aspekte, imaju i tajna imena to znai da ovladavaju neim.U tekstovima piramida, pokojnik prilikom prelaska preko reke, kae splavaru da nabroji delove splava (iso vai i za sve ostalo).Ime pokojnika je neophodno da bude zapameno i izgovarano.Neki pogrebni tekstovi, prizivaju prolaznike i posetioce da izgovore ime.Bez imena nije mogao biti prepoznat.Oni koji obezbede ispisivanje teksta na posmrtnom spomeniku svog roaka, istiu da su uinili da njegovo ime ivi.Neprijatelje esto nazivaju omalovaavajuim epitetima i tako ine da im ime ostane neizgovoreno, ne pominju njihovo pravo ime, time ih dre na distanci a njihova mo je manja.Unitenje imena neke osobe, znai da je osoba liena moi i venog postojanja, npr. brisanje imena nekih kraljeva sa spomenika ili izostavljanje sa liste kraljevskih predaka.Obiaj ritualnog unitavanja neprijatelja-imena neprijatelja, opasnih ivotinja, stranaca, ispisivanih na figurinama i drugim predmetima se ritualno unitavaju. Imenovana opasna bia su time ostajala bez svojih moi.Kao primer moe da nam poslui Ramzesovo prepravljanje sfingi iz 12 dinastije. Senka (ut)-Senka ili ut, smatrana je za fiziko bie koje poseduju i ljudska bia i neivi predmeti.Metafora senke-kao zatita je proistekla nesumljivo iz odlika klime i ona je zatita od vreline, ali i zatita boga ili kralja.Biti u neijoj senci, kod Egipana znai biti u neijoj zatiti.Senka je istovremeno smatrana i sastavnim delom neke osobe, ali je i zasebni nain bitisanja.Prikaz nekog boga na hramu ponekada je nazivan senka boga tog i togNajvie podataka imamo iz tekstova o zagrobnom ivotu, ne toliko iz drigih funerarnih tekstova.Prvi pouzdani pomen imamo u tekstovima kovega, najee sa pomenom Ba iz srednjeg carstva.Neki tekstovi mogu navesti na zakljuak da su Ba i senka bili delovi iste celine, a po nekim drugim tekstovima su razliita bia.Senka se kree, posmatrana je kao nain bitsvovanja, po smrti se vraa u mumiju. Mumija, mumificiranje U procesu mumifikacije se ogleda ideja o zagrobnom ivotu.Egipani su verovali da zagrobni ivot zavisi od ouvanja tela, gde boravi Ka.Ouvano telo je bilo preduslov da pokojnik moe da nastavi ivot na drugom svetu.Egipani su se bojali da ostanu bez tela, zato su traili zamene za telo koje su mogle magijski da zamene pokojnika na drugom svetu.Pored skulpture, to su bile i dvodimenzionalne predstave za telo (prikaz pokojnika,

30 prikaz mumije). Ve u praistoriji je uoeno da se telo ukopavalo u vreo pesak koji sadri natron.Time se telo prirodno isuivalo.Prirodno suenje usporava raspad mekih tkiva.Nisu sahranjivali mrtve na plodnom zemljitu, ve na rubu pustinje.Svako rairenije umotavanje tela u kou ili asuru, polaganje u koveg kao i sve sloenija grobna arhitektura, oblaganje zidova jame erpiem i kasnija izgradnja grobnica od kamena, iskljuuju dodir tela sa peskom a raspadanje tela je ubrzano.Prvi korak ka pripremi i ouvanju tela-umotavanje u vie slojeva tkanine kao i umetanje jastunica u te tkanine (imitacija miia), a potom potapanje u smolu (kada ovrsne, smola je vrsta masa).Bitno je bilo sauvati oblik tela, a primetni su pokuaji oblikovanja crta lica.Indirektni pokuajiprvi pokuaji ouvanja oblika tela.Krajem 3 ili poetkom 4 dinastije, poinje uklanjanje unutranjih organa, to ne znai da ih odbacuju, ve ih zasebno uvaju u blizini tela.Nema direktnih nalaza za to.Recepijenti za organe su prvo smetani u nie (umotavani u 4 zavenja ili stavljani u posebne recepijente).U 4 dinastiji, postoje posebni recipijenti za unutranje organe.Vaenje unutranjih organa je prethodilo procesu mumifikacije.Vaeni su jetra, plua, eludac i creva.I oni su balsamovani i stavljani u tkz. kanopske posude.Tokom starog carstva, kanopske posude su obine etvrtaste kutije, u srednjem carstvu poklopci su u obliku ljudske glave, a potom dobijaju oblike etiri Horusova sina, koji su i zatitnici ovih organa: 1) Amseti titi jetru, njegova zatitnica je Izida; prikaz-ljudski; orijentacija-jug 2) Duamutef titi eludac, zatitnica Neit; prikaz-akal; orijetacija-istok 3) Hapi titi plua, zatitnica Neftis; prikaz-babun; orijentacija-sever 4) Kebehsenuef titi creva, zatitnica Serket; prikaz-soko; orijetacija-zapad.Tokom starog carstva, nema veeg napretka u ouvanju mekih tkiva, tkanina se i dalje potapa u smolu a potom i u gips.Posebno su umotavani svi udovi zasebno, prsti, polni organi, a crte lica se oblikuju.Tkz. tuko ili platnene mumije iz 5 i 6 dinastijeZa period starog carstva, tipine su i zasebno raene gipsane maske, po stilu idealizovane (posmrtne maske).Poloaj telado 4 dinastije preovlauje zgreni poloaj, na bok, a od 4 dinastije dolazi do bitne promene kada naglo raste broj opruenih tela i to prvo kod pripadnika najviih slojeva drutva, a potom se iri i na nie slojeve.U srednjem carstvu, ekonomsko i politiko jaanje srednje klase, vodi do irenja tehnike balsamovanja na vii krug drutva, ali je kvalitet balsamovanja nejednak to govori o razliitom imovinskom stanju.Prvi put se javlja uklanjanje (odbacivanje) mozga.U novom carstvu je postignut znaajan napredak u usavravanju tehnike mumificiranja.Tehnike koje su koriene u novom carstvu, sline su onima koje je opisao Herodot.Herodot govori o 40 dana trajanja procesa, a moglo je biti ili due ili krae (za siromane), ak i do 120 dana ponekada, inae je trajao do 70 dana.50 dana je vie nego dovoljno za odlino mumificiranje.Unutranji organi su mogli, ali nisu morali biti uklanjani, ali su uvek sahranjivani sa mumijom.I u novom carstvu imamo kanopske posude.Srce je uvek ostavljano na svom mestu, jer je ono bilo sedite inteligencije i ivotne snage (merenje due je merenje srca pred bogom Ozirisom), srce je to koje utie na moralno ponaanje.Iznad srca se prilikom umotavanja postavlja amulet u vidu skarabeja u obliku srca sa tekstom, mahom neki iz Knjige mrtvih, da bi svedoio o pokojniku na onom svetu.Amuleti su stavljani da bi zatitili mumiju.Umotavan je i svitak sa tekstom iz Knjige mrtvih, izmeu nogu ili ispod jedne od ruku.Mozak je uvek odstranjivan i odbacivan.Krajem istorijskog perioda sve ee se koristi crni bitumen jer je dobar konzervans, a umesto skupocenih smola .Upravo ovoj inovaciji dugujemo re mumija koja je persijska re za bitumen mum i preko arapske varijante mumiya je

31 nama poznata.Mumificiranje nije bilo puka zanatska vetina jer to nije bio cilj, ve telo treba da magijskim sredstvima bude stan due.Razliite ritualne radnje su obavljane u odreenim fazama procesa konzerviranja tela. Izvori o mumificiranju-egipatski izvori-papirusi iz grko rimskog doba (papirus Bulaq 3 iz Kaira i papirus 158 iz Luvra) koji su verovatno kopije starijih tekstova.Nemamo likovne predstave koje bi ukazale na sve faze mumifikacije (dekoracije grobnica, kanopske posude, vinjete na nekim kovezima).Vinjete uz poglavlje Knjige mrtvih, prikazuju Anubisa uz mumiju.Anubis je zatitnik mumifikacije.Vinjete su preuzete za dekoraciju grobnica.Egipatski naziv za mumifikaciju je vabet, to znai isto mesto, mesto proienja.Oznaava i mesto gde se odvija mumifikacija.Sam proces mumifikacije je smatran opasnim, neistim i zato se prostorno izdvaja.Zato su vabeti postavljani u blizini neke grobnice, uz nekropolu ili uz hramovski kompleks.Vabet prati niz ritualnih radnji, najvaniji je onaj obred koji se ne obavlja u vabetu, ve ispred same grobnice, a to je obred otvaranja usta koji predstavlja poslednji in pred sahranjivanje mumije u grobnu odaju.Mumija je uspravljana ispred grobnice a obred se obavlja posebnim instrumentom u vidu bradve, svetenik sen dodiruje usta, ruke i noge mumije (ime je mumija sposobna da prima hranu, kult i sve ostale).Obred se obavlja i u grobnici gde svetenik dodiruje instrumentom sve prikaze samog pokojnika kao i druge predstave u samoj grobnici-statue, dvodimenzionalne predstave, odnosno obred se obavlja na svemu to je u grobnici.Obred otvaranja usta predstavlja otvaranje, oivljavanje svih ula, obnavlja ivot mumije i sredstva pokojnika.Prednja noga goveeta se prinosi licu.U grobnici je od srednjeg carstva, proslavljan praznik tkz. lepa sveanost doline. Nekoliko osoba je ukljueno u proces mumifikacije:Reza otvara trbunu upljinu, vadi organe, oni su neisti, bili su pripadnici najnieg sloja drutvaPisar nadzire rad.Balsamer izvodi ritualne radnje, umotava telo u zavoje, nadzire sve faze, prilikom obavljanja rituala nosi masku Anubisa.Balsameri su bili specijalizovani svetenici, verovatno usko vezani za lekare.Funkcija balsamera je preteno bila nasledna, oni su ti koji zapoljavaju zanatlije koji izrauju kovege, drvene figurine, itd.Pomoni radnici za pranje tela i slino

32

Funerarni tekstovi-Tekstovi piramida prvi put se javljaju u 5 dinastiji, u Unasovoj piramidi, namenjeni vladaru.Tekstovi kovega-pojava u srednjem carstvu i to na kovezima privatnih lica, za razliku od tekstova piramida koji su bili namenjeni vladaru, ovo su tekstovi privatnih lica, predstavljaju skup magijskih izreka pomou kojih bi se obini ljudi identifikovali sa Ozirisom, brojali su oko 1200 bajalica.Knjiga mrtvih novo carstvo, najvanije je merenje due pred Ozirisom, na jednom tasu je srce a na drugom je dua.Knjiga Abnat-u 21 dinastiji, knjiga o onome ta je u donjem svetu. Funerarni simboli Ded stub-Poreklo znaka je nejasno.Dve hipoteze: 1) stilizovana predstava motke oko koje su vezani snopovi itarica 2) prikazuje ljudsku kimu to bi objasnilo konotaciju ''stabilnost'' koju znak ima u svom znaenju.Od starog carstva je vezan sa glavnim zemaljskim boanstvom Ptahom koji se naziva i ''plemeniti ded'', asimilacijom i sinkretizmom vremenom je Ptah izjednaen sa bogovima donjeg sveta, Sokarom i Ozirisom.Od novog carstva, koristi se kao simbol Ozirisa.Amulet u obliku ded stuba, obezbeuje stabilnost i regenerativnu mo.Vezan i za kraljevsku mo, moda i za predstavu samog kralja.''Uspravljanje ded stuba'' je kraljevski ritual, vrhunac u ritualu umrlog kralja i sed sveanosti koji e obaviti novi kralj.Uspravljanje stuba uz pomo konopca koje obavlja vladar, oznaava istovremeno i roenje. Tiet (Izidin vor, krv Izide)-Ime tiet-tano poreklo i znaenje nepoznato, prevod kao ''ivot'' zbog slinosti sa anhom (tiet uma perje sputeno sa strane), ili ''blagostanje''.Drugo ime je Izidin vor, krv Izide.Oko oba imena su ispredane sloene mitoloke prie, ali nije jasno.Prvi put se javlja u dekoraciji u 3 dinastiji, zajedno sa anhom i ded stubom.esto sa ded stubom, moda se zato i zove ''breza Izide''.Od starog carstva, njegov gornji deo se vezuje; sa licima boginja Hator i Brit.Kao funkcionalni amulet (u znaenju Izidina krv), pravi se od crvenog karnelijana. Was ezlo-Prvo feti, proet duhom ivotinje koja je potovana, ali i obian pastirski tap, a po nekima i genitalije bika.Sastavljen iz pravog tapa, na jednom kraju viljukastog oblika a na drugom kraju sa kratkim popreno postavljenim delom koji je oblikovan u vidu glave neke (moda fantastine) ivotinje.Znaenje jasno-mo, vlast.Koristi se i kao simbol i kao atribut.Od ranog perioda ga nose bogovi kao znak moi, potom kraljevi, najzad privatna lica prikazani kao pokojnici..Ima amuletski i ritualni znaaj, koristi se i kao dekorativni element.esto predstavlja podupirae neba i tako uokviruje hramovske likovne predstave u svim periodima. Udat oko (Wedat oko)-Rano su sunce i mesec identifikovani sa oima Horusa.Levo oko je ''oko Horusa'', simbol meseca.Desno oko je ''oko Rea'', simbol sunca.Mit-ozleeno oko Horusa je izliveno (meseeve mene).Ime wedat koje je oko dobilo, moe da znai ''celi'', ''obnovljeni''.Oi pokojnika, prozor pokojnika na sarkofagu.Razliita miljenja o tome da li wedat predstavlja ljudsko oko ili sokolovo, ali je znak ispod znak na obrazu sokola, a ''linija suza'' se nekada sree kod geparda.Amuleti, nakit-na sarkofazima, na zatitnim ploicama koje se postavljaju na rez na trbuhu mumije.

33 Anh-Poreklo nije jasno, tumaenja se kreu od seksualnog simbola do trake na sandali ili sloenog vora.Na detaljnim prikazima se vidi da se donji deo sastoji iz 2 trake.Znaenje ''ivot''.Buket cvea, koji se na egipatskom isto zove anh, ponekada nose pokojnici, pravei tako vizuelnu aluziju na sam znak.Anh predstavlja ivotvornu vodu i vazduh, a kralju ga pruaju kao ''dah ivota''.Znak moe biti i personifikovan-u rukama dri perjanu lepezu stojei uz kralja.Amulet-moan amulet kroz itavu istoriju i verovatno je zato zbog krstastog oblika preko koptske crkve uao u ikonografiju hrianstva kao krst. 6. PRINCIPI EGIPATSKE UMETNOSTI Princip umetnosti (dekoracije) zasnovan je na uskoj vezi sa magijom.Osnovni princip dekoracije nije da se ukrasi, ve da se stvori slika magijskim putem.Egipani su verovali da slika moe zameniti ono to je predstavljeno, odnosno sama predstava zamenjuje predmet, predstava moe biti oivljena, ima svoju funkciju.Nevetina umetnika, odnosno nesposobnost da pronikne u perspektivu kod prikaza ljudske figure (frontalnost-svaki deo dela je dat frontalno, sa prednje strane, pod uglom od 90 stepeni); estetski oseaj nije primaran u egipatskoj umetnosti, ne prikazuju perspektivu, ve neto to vie lii na tehniki crte.Friz (registar) je sredstvo za ureenje zidne povrine.Dvodimenzionalna povrina je podeljena na trake, odnosno frizove u koje se smetaju figure.Figure stoje na osnovnoj liniji, na donjoj liniji registra koje najee predstavljaju istovremeno i liniju tela.Figure nisu smetene u prostor, ve su postavljane na ravnu povrinu.Nema prikaza dubine.Relativna veliina figure zavisi od njene relativne vanosti a ne zavisi od njene udaljenosti od oka u stvarnom prostoru.Svaka figura je predstava ideje o nekoj figuri (aspektivno prikazivanje).Broj frizova razliit (5,6,7 frizova na zidnoj povrini), u grobnicama mahom okrenuti prema onome ko je u njoj sahranjen.Principi dvodimenzionalnih predstava-predstavljanje ljudskih i ivotinjskih figura, predmeta i prostora-aspektivno prikazivanje (profil, ne en face).Nema horor vacuii, tee da to bolje popune prostor.Figure su crtane po odreenim proporcijama.Proporcije ljudske figure su kanonski odreene, zasnovane su na merama za duinu koje odraavaju meusobne odnose delova ljudskog tela (hvat, lakat, nadlaktica, aka; 1 hvat odgovara visini tela).Kanonska visina tela od starog carstva do 26 dinastije iznosila je 18 modularnih kvadrata (pesnica odgovara modularnom kvadratu), a potom je 21 kvadrat, jer dolazi do promene duinske mere lakta sa 26 dinastijom i zato se menja i visina tela.Postoje linije koje seku telo po odreenim takama.Sredinja linija tela see telo od uha do sredine nogu, 1/3 stopala zadnje noge.Horizontalne linije su preko nosa, lakta, kolena, to su treine.Zglob ruke, pazuh, vrat.Izokefalija-glave figura su okrenute u istom smeru. Predstave figura-Lice se prikazuje u profilu, ramena en face, grudni ko ima dva razliita naina posmatranja, jer su prikazane i bradavice, noge i stopala su data u profilu.Egipani ne vole da neto prekriva telo na predstavi.Palac je okrenut bono(ne ka butini) za ensku figuru.ake su prazne, oputene.Mukarac stoji desno kod skulpture, a ena sa njegove leve strane.Meutim kod dvodimenzionalnih predtava figure se okreu desno, figura koja je napred je vanija figura i to je muka, a enska figura se pomera iza.Mali iskorak, stopala skupljena kod enske figure.

34 Neodreena starost, vitke (retko debele, u smislu statusa), retko prikazivane telesne mane(jedini izuzetak u prikazu telesnih mana ine prikazi osoba patuljastog rasta).Prikaz gornjeg dela tela je neto drugaiji.Nekada moe doi do preklapanja ramena (problem prikazivanja ramena), pokreti su neto slobodniji.Preklapanjem se dobija neka vrsta perspektive, ali ne potpune.Figure su uvek uz liniju tla.Retko se prikazuje mestogde se radnja deava (mahom bata, sveto jezero, kapela). to se tie predstava sporedmih figura, nije bilo vano kako su predstavljane, vana je bila njihova delatnost za pokojnika, ove figure nisu imale ime, obino u scenama poljoprivrednih radova i slinih.Po pravilu, to su sve statini prikazi, nema kontraposta.Postoji nekoliko izuzetaka da je glavna figura prkazana u pokretu (scena lova u movari).Egipani su skloni simetriji, tako da figuru prebacuju n adrugu stranu pri emu se javljaju neke greke u prikazima.Poev od 3 dinastije, moemo prepoznati osnovne principe naina predstavljanja, formirana je umetnost, stil. Tehnike zidne dekoracije-Obojeni reljef, slikarstvo, umetanje staklene paste.U egipatskoj umetnosti ne vai podela po kojoj reljef pripada istoj grupi kao i skulptura. Reljef je slikarstvo, odgovara slici u potpunosti.Osnovna ideja Egipana je napraviti reljef da bude trajniji.Reljef se boji.Jedan od naina da boja traje veno je umetanje staklene paste u udubljenja ali je pasta brzo otpadala.Svrha prikazivanja je napraviti sliku za venost, da trajno slui onoga za koga je napravljena.Razlikujemo dva naina izrade reljefa: 1) izdignut reljef, kada se skida povrina oko figure 2) udubljen reljef, kada se urezuju konture figuraRazlike zavise od mesta gde se reljef nalazi ( u hramovima na svim povrinama, u unutranjosti grobnica, na fasadama ulaza, u mastabama) kao i od vrste materijala za izradu (drvo, kamen).Pukotine u kamenu su popravljane gipsomtukom.Slikarstvo u grobnicama je rairenije od srednjeg carstva.Podloga je od tuka koji lake vezuje boju.Koriste se vodene boje, akvarel, moda su koristili i arabiku.Na kamenu podlogu je nanoena meavina slame i blata, pa tuk pa boja. Veza slike i teksta-Vana, kada govorimo o dekoraciji, ali i za Egipat uopte, za sve.Od 5 dinastije, pojava tekstova u scenama obavljanja radova.Hetep di nesut (rtvena formula)-molitva, nazvana po uvodnim reima sa znaenjem dar koji daje kralj.Odnosi se na ritualne radnje u vezi sa predavanjem rtvenih darova pokojniku, moe sadrati i deo gde se bogovi (Anubis, Oziris) navode kao darodavci.U rtvenoj formuli mogu biti navedene ritualne radnje, rtveni darovi ili milosti koje bogovi daju pokojniku.Formula se moe nalaziti na: arhitravu pri ulasku u grobnicu, na raznim mestima u grobnici ( rtvene ploe, lana vrata, drugi delovi grobne dekoracije, prilozi, sarkofazi ), u hramovima (od 18 dinastije; i na stelama).Poreklo formule se vezuje za vreme kada je kralj, dodeljivao isporuke pokojnicima sa svojih imanja, obezbeivao nekog inovnika hranom i drugim materijalnim potrebama.Likovni prikaz tih isporuka su procesije zadubinskih imanja (kao personifikacija imanja), proreuju se ve u starom carstvu. 7. SKULPTURA -TIPOVI, MOTIVI, MATERIJALI, TEHNOLOGIJA Podela skulpture u egipatskoj umetnosti moe se izvriti po tipu, motivu, funkciji, materijalu.Meutim, ova podela je relativno nesistematizovana:1) stojee, sedee statue

35 2) ljudi, ivotinje 3) bogovi, kraljevi, privatna lica, pisari, svetenici 4) hramovska, grobna, votivna ( po funkciji) 5) kamen, drvo, metal. Tip se odnosi na oblik, na neke opte odlike, to je konstanta za neku grupu predmeta.Motiv iskazuje znaenje i to celokupnog kompleksa shvatanja pomou optevaeeg oblika.Znaaj kulturom i vremenom odreenog okvira za efikasno prenoenje znaenja.Funkcija ne odluuje o izboru tipa i motiva, funkciju statue odreuju prvenstveno natpis koji se na njoj nalazi i mesto na koje je postavljena. Izolovane ikonografske jedinice nisu motivi (frizura, plod nekog drveta, itd), dobijaju znaenje iskljuivo u kontekstu motiva.Izuzetak su likovne jedinice koje prevazilaze tematski i ikonografski kontekst u koje su integrisane i mogu se vrednovati kao zasebne slike sa konotacijom( npr.ui na steli Seti-en-neheha).Osnovni tipovi skulpture u egipatskoj umetnosti su: 1) stojea statua 2) sedea statua ( na seditu ).Drugi tipovi skulpture su: 1) sedi na zemlji, ''krojaki'' poloaj (obe noge prekrtene) 2) sedi na zemlji, jedno koleno podignuto 3) sedi na zemlji, oba kolena podignuta (blok statue) 4) kleee statue.Primeri: 1) tip-sedea statua, krojaki poloaj , motiv-pisar 2) tip-sedea statua, motiv-brani par, elita, funkcija-grobna statua 3) tip-sedea statua, motiv-molitva, stelofori, naofori, mlevenje ita, funkcija-votivne statue, grobni prilog.Isti tip, razliiti motivi Osnovne odlike egipatske skulpture-Bitna i najvanija odlika egipatske skulpture je frontalnost (bogovi, elita), napravljene su tako da bi bile posmatrane samo spreda.Statue uvruje stub, drvene statue ne.Nikada neemo nai torziju ( da bi se posmatrala iz vie uglova ) u egipatskoj skulpturi, izuzev kretanja posmatraa.Neto slobodniji pokreti kod statueta slugu.Krst ravni (ravan koja pravi krst kod skulpture) za najvanije delove tela, osobito za elitu.Skulptura podlee kanon proporciji. izrazitija upotreba mree kvadrata, iste proporcije kao i reljefna predstava, postoji sredinja linija.Egipatska skulptura se boji.U celosti se boje statue od krenjaka.statue od crvenog granita su raene za vladare, zbog boje granita se boje samo delovi.Statue raene od drveta se prvo prevlae tukom, pa se boje.Idealizovano predstavljanje osobe u ''najboljim godinama ivota''.Postavlja se pitanje o tome da li su radili portrete.Osnovne crte jesu portretne, ali ne u smislu analitikih portreta koje su radili Rimljani.Postoje prikazi likova koji izlaze iz okvira idealizovanog portreta, kao to je predstava Sesostrisa III (Senusreta) iz 12 dinastije i predstava iz vremena Amenhotepa III.Lice je sa borama, izmorene oi, podonjaci.Tumaenja o tome su razliita.Jedno od tumaenja, kao razlog takvog predstavljanja Sesotrisa navodi teret zbog obaveza vladanja.Meutim, pored ove predstave, uvek je nalaena i idealizovana predstava Sesotrisa III.Specifine telesne odlike-mane ili status?Telesna odlika statusa je debljina, nain da se iskae status neke osobe, to je vii stale, ali to ne treba shvatiti kao realistiko prikazivanje (npr. statue Kaapera, raene su od drveta, otkriveno vie statua, nema razlika u godinama ili stautua Hemiunua ).Prikaze specifinih telesnih odlika, nalazimo kod grobne skulpture meu lanovima elite (gojaznost, patuljasti rast), ostale telesne mane, kao to su razni deformiteti, slepilo su retko prikazivane i njih ne nalazimo kod grobne skulpture.Kako se tumae prikazi patuljaka?O tome imamo dve grupe miljenja, po prvom je to uroeno oboljenje, a po drugom miljenju, patuljci su prikazivani jer su bili cenjeni u doba starog carstva.Osim toga, patuljci su bili cenjeni zlatari, u doba Grka se vezuju za boga Hefesta.U egipatskoj religiji su povezivani sa bogom Ptahom.

36

Materijali -Kamen-od mekih vrsta kamena korieni su krenjak i pear.Krenjak je korien kada je prestonica bio Memfis, zbog kamenoloma u Turi.Upotreba peara poinje sa premetanjem prestonice u Tebu.Obe vrste se koriste za izradu privatne skulpture, uglavnom.Od tvrdih vrsta kamena koriste se granit, diorit, za izradu kraljevske skulpture.Drvo-prevlaeno tukom, pa bojeno.Uglavnom za uzradu privatne skulpture, ree za kraljevsku.Koriste se lokalne vrste palme, akacija, kedrovina iz Libana.Metalibakarni lim(privrivan je na jezgro od drveta), bronza, zlato-za izradu kultnih statua, mali broj je ouvan, Egipani su verovali da je zlato ''meso bogova''.Fajans-korien je u manjoj meri, za izradu uabti figurina, za statuete. Tehnologija izrade skulpture-Skulptura je izraivana u radionicama, retko kada se javlja ime vajara, nisu se potpisivali.Postojala je hijerarhija u radionicama.Glavni majstor je radio nacrt i detalje, grublje radove su izvodili radnici.Poznata je radionica iz Tel el Amarne, iz koje je poznato i ime majstora Tutmesa.O tome kako su obraivali kamen postoje razne pretpostavke, obzirom da je otkriven veliki broj stautua, ne znamo pojedinosti.Meki kamen je lak za obradu.Koristili su razne alatke kako za obradu mekog tako i tvrdog kamena.Izbor alata i tehnike obrade zavisio je od vrsta kamena koji je korien.Meki kamen (krenjak, pear)-bakarne testere uz dodatak abrazivnog kvarcnog peska ( u bakar su utrljavali pesak koji im je sluio kao abraziv i time su inili alatke jaim i pogodnijim za obradu, korien i za tvrdi kamen ) ili dleta ili maljevi od drveta ili tvrdog kamena.Bakarne alatke se koriste sve do novog carstva, kada poinje da se koristi bronza.Alatke od gvoa se nikada ne koriste za obradu.Tvrdi kamen (granit, kvarcit, diorit)-maljevi od dolerita, zagrevanje vatrom; dleta; glaanje drvenim alatkama.Drvene statue su raene iz delova, jedan deo noge, trup, glava a ruke su spajane klinovima za telo (statua Ka-apera).Omiljeni motiv kod drvenih statua je inovnik sa tapom u levoj ruci.Kombinovanje materijala-po pravilu ogranieno na umetanje oiju, kao inkrustacija je korien gorski kristal.Statua Pepija I raena od bakra sa umecima od drugih materijala.U srednjem carstvu postoji kombinovanje glave od drveta i perike od listia zlata.Za razliku od kamenih statua, gde se ruke i noge ne oslobaaju od mase kamena (ruke i noge se ne odvajaju od tela, prostor izmeu nogu je zatvoren), kod drvenih statua toga nema, obrada je slobodnija.Razlika u boji inkarnata, enski je svetliji, ukaste boje, a muki je tamniji, crvenkaste boje. Skulptura i zagrobni ivot-Skulptura je sluila kao zamena za telo pokojnika, ukoliko je mumificirano telo pokojnika uniteno, jer su Egipani verovali da zagrobni ivot zavisi od ouvanja tela gde boravi Ka.Pored zidne dekoracije, rtvenog stola koji se postavlja ispred lanih vrata, skulptura predstavlja osnovu dekoracije grobnice.Veliki deo grobne skulpture je privatna, jedan deo je kraljevska skulptura.Termin grobna skulptura se odnosi samo delom za kraljevsku skulpturu, ne i za statue slugu.Unitenje stana za Ka (mumija, statua) i brisanje imena onemoguava bitisanje neke osobe na drugom svetu (npr. tragovi dve figure na postolju, a jedna figura je isklesana, odnosno uklonjena sa postolja).Osim za grobnicu, od srednjeg carstva uz dozvolu kralja, privatna lica su mogla da postave skulpturu u hram.Prvi primer potie sa kraja starog carstva, iz 6 dinastije, kada je statua vezira Dau, postavljena u hram.Prikazuju svog vlasnika i bile su posveene nekom bogu, postavljane su za ivota u hram ili nakon smrti, tako da imaju dvostruku

37 funkciju.Osim samog vlasnika, prikazuju i njegovu enu, decu.To su grupne skulpture, ali postoje i pseudogrupne, kada je sam vlasnik prikazan dva puta.Moe biti zasebno izraena , ''mobilna'' (ne mora biti grupna) ili isklesana iz stene.Obe vrste se mogu nalaziti u istoj grobnici.Materijali-meki i tvrdi kamen, drvo.Ime pokojnika je neophodno da bi ovaj bio prizvan od strane srodnika, svetenika Ka, prolaznika i da bi primio hranu i pie koje mu daju u okviru dnevnog kulta.Ime se ispisuje na: 1) podnoju statue 2) na stranama sedita 3) lenom stubu 4) zidnoj povrini u blizini statue.Osim imena, na statui se ispisuju jo titule, oznake srodstva ili posveta kod votivnih statua. Staro carstvo-Nema je pre 3 dinastije.Retka je u 4 dinastiji kada je zabranjuje Keops.Tada se pojavljuju tkz. rezervne glave koje su smetane u nepristupanom delu grobnice, izmeu grobne jame i ahta koji je potpuno nepristupaan ( u kraljevskim i privatnim grobnicama koje nisu imale prostorije u nadzemnom delu mastabe).O razlogu zabrane se moe samo nagaati.Ima statua koje nisu zabranjene, kao to je statua Hemiunua koja je savremena sa rezervnim glavama.Rezervne glave nemaju ui (ili su oteene ili su ui oklesane sa glave), po liniji kose postoje urezi, vratu i ostatke boje.Moda su koriene za ritual.Pored njih, otkrivene su i glave raene od blata.Tokom 5 dinastije, zamah u razvoju, broj se uveava, kao materijali slue drvo, kamen (mahom krenjak, ree tvrdi kamen), dimenzije su od 0,5-1 m.Tipovi-stojea, sedea, pisarska, retko asimetrini sedei poloaj (kao da je izvedena iz pisarske.Stojee statue-kod mukarca, ruke su pruene niz telo, leva noga je u iskoraku.Tokom starog carstva, statua iza lea ima plou, kasnije to postaje stub.Prostor izmeu ruku i tela i izmeu nogu je vezan za masu kamena.Ikonografski detalji su bose noge, stisnute pesnice.Kod ene, noge mogu biti blago iskoraene ili sastavljene.Postoji osa simetrije, telo je u ravnotei, nema kontraposta.Sedee statue-prelamanje ravni pod uglom od 90 stepeni, noge skupljene, leva ruka esto ispruena na butini, aka stisnuta u pesnicu, desna ruka ili na butini ili na grudima.Kod pisarskih statua, noge su prekrtene na zemlji, prikaz je spremnog pisara koji u levoj ruci dri razmotani papirus a u desnoj pisaljku.Pisarske statue traju kroz itavu istoriju Egipta, jer su pisari bili osnova ulaska u inovnitvo, bez njih nema hijerarhije, vezani za boanstvo jer je pismo jezik bogova.Po pravilu se ljudi iz viih slojeva ne prikazuju kako neto rade, ve samo kao pisari.Asimetrini sedei poloaj-statua Anhre, pre ove dinastije.Statue islesane iz stene se retko javljaju (grobnica Meresang, njena skulptura je isklesana iz stene, 4 dinastija).U grobnici se moe nai vie statua pokojnika, prvo su postavljane u serdab (ima samo mali ''otvor'', vertikalan ili okrugao, ispred se obavlja kult, statua je nevidljiva kada je u serdabu), potom i u niu, ili stoje slobodno, ree su deo lanih vrata (ima primera gde jesu).Pred sam kraj starog carstva, moe se javiti i u grobnoj odaji i to od 6 dinastije.Statue otkrivene u serdabimagrobnica Tija; Doserov kompleks-serdab sa 2 otvora, statua je mogla da ''posmatra'' onoga ko prie ili prolazi; grobnica Perneba-serdab ispod mastabe; Seem Neber IIserdab oko sredinjeg prostora).Statue otkrivene in situ-Hemiunu, Antihotep. Srednje carstvo-ee se izrauju od tvrdih vrsta kamena, esto i do drveta, proseno su jo manjih dimenzija nego u starom carstvu.Statue su sada na vidljivom mestu, jer tokom srednjeg carstva serdab nestaje.Osim u grobnici, sve se ee postavljaju i u hram.Javlja se novi tip-vernik pri molitvi (ake poloene na pregau, u stavu molitve).iri slojevi mogu sebi da priute skulpturu, ali je njihov broj manji po grobnicama, grobnice esto i nemaju skulpturu.I dalje su retke isklesane iz stene (lok.Beni Hasan).Pojava jo jednog tipa, blok statua, to su grobne statue ali ima i votivnih, javlaju se poev od 11 dinastije.

38 Kod Langea nazivaju se ''etvrtasti ua''.Svi nazivi za ove statue, odnose se na njihovu osnovnu formu kocke, bloka.Sedei stav na zemlji, oba kolena podignuta, laktovi poloeni na kolena, ake na nadlakticu.Ova forma se relativno brzo razvija.Tipino za ovaj tip statue je da se telo samo nazire, nigde se ne vidi muskulatura.Prvo se potkolenice reljefno prikazuju, a kasnije se i to gubi, cela figura je u ogrtau, mogu da vire stopala, ruke ili su pokriveni, a vidi se samo glava. Novo carstvo-Statue su esto isklesane iz stene i bojene, esto velikih dimenzija, obino predstavljaju par koji sedi, tipine su do Tutmesa III i nalaze se u dnu grobnice, ponovo su omiljene u doba Ramezida.Stojee i blok statue su retke.Steloformne statuepostavljaju se u spoljni deo grobnice, odnosno izvan grobnice u neko udubljenje, prikaz osobe sa stelom ije su ake oslonjene na stelu III meuperiod i pozno doba-Grobnih statua skoro i da nema vie, zato to ih potpuno zamenjuju statue postavljene u hramovima.Izuzeci su retki, to je verovatno posledica arhaizirajueg stila 25 i 26 dinastije, kada su naene statue (mobilne, isklesane iz stene, drvene). Kult za statue-Na statui se obavljaju kultne radnje.Statue za bogove, kraljeve, privatna lica.Ritual ''roenja'', ritual otvaranja usta (da bi oivele).Kaenje (tamnjan) kada se statua iznosi iz radionice.U okviru dnevnog rituala koji s eobavlja pred statuom, ne pred mumijom, statue se iste, oblae i hrane.Vrlo rano, u starom carstvu, kaenje moe da zameni sve ostale delove dnevnog kulta (hrana, pie), jer moe da dopre do statue pokojnika u serdabu (samo dim moe da dopre do statue).Dnevni obred proienja, davanja hrane i pia pokojniku, u starom carstvu se obavlja ispred lanih vrata, serdaba, a kasnije ispred statue ili odgovarajue predstave pokojnika (za rtvenim stolom).Potrebe pokojnika ija je votivna statua postavljena u hram se njegovim prisustvom zadovoljavaju kroz obrede koji se obavljaju u hramu. 8. HRAMOVSKA I STAMBENA ARHITEKTURA Tehnike gradnje, materijali, oblici-Graevine od trske i drveta; nilsko blato; ravan ili zasvoen krov (hramovska i stambena arhitektura; jo u praistoriji;nastavljeno sve do danas ali u manjoj meri).Umesto trske koriene i asure (izmeu drvenih nosaa) koje su dodatno ojaavane snopovima trske.Od ovih graevina, vode poreklo: 1) korni 2) torus 3) hekeru friz .To su elementi ugraeni u arhitekturu graevina.Torusi ine uglove konstrukcija, korni je tamo gde su slobodni krajevi konstrukcije.Osnovna odlika egipatske arhitekture je polihromija (delovi graevina su bojeni).erpi su pravili od nilskog blata uz meanje sa vodom uz dodavanje peska, slame, raznih biljnih otpadaka; stavljani u kalupe; sueni do nedelju dana; prilino velike vrstine (erpi sa manje dodataka, bez pesla, slame je vrstiji, izdrljiviji).Zbog stabilnosti zidova od erpia, na spoljanjim zidovima postoje nie i pilastri, a povrin ezidova su neto nagnute ka unutra.Od kamena, najee se koristi krenjak, od novog carstva se vie koristi pear, granit (pragovi, nadvratnici, za blokiranje prolaza u piramidama, za oplatu zidova, dovratnici, nekada lana vrata, sarkofazi ).Uvoenje upotrebe kamena u arhitekturi od 1 dinastije, kada se neki elementi rade od kamena (pod, nosai tavanice od krenjaka i granita ).Prva graevina u celosti izgraena od kamena je oserova piramida, gde imamo imataciju gradnje od erpia (nie i pilastri) i drugih tronih materijala.Veliki kameni blokovi se koriste od 4 dinastije, od Snofrua.Izbor alata i tehnike obrade zavisio

39 je od vrsta kamena koji je korien.Meki kamen (krenjak, pear)-bakarne testere uz dodatak abrazivnog kvarcnog peska ili dleta ili maljevi od drveta ili tvrdog kamena.Bakarne alatke se koriste sve do novog carstva, kada poinje da se koristi bronza.Alatke od gvoa se nikada ne koriste za obradu.Tvrdi kamen (granit, kvarcit, diorit)-maljevi od dolerita, zagrevanje vatrom;dleta;glaanje drvenim alatkama. Osnovne forme u arhitekturi-Pilon-Pilon je uvek uz dve kule kosih spoljnih zidova nagnutnih ka unutra, izmeu njih je kapija.Prva pojava pilona se vezuje za srednje carstvo, tipina forma za novo carstvo.ini ulaz u hram, na pilon se nadovezuje dvorite.Tumai se i kao ''horizont''.Dekoracija pilona podvlai motiv odraavanja harmonije kroz pobede nad neprijateljem (teme-faraon koji ubija neprijatelja ili lov na divlje ivotinje).Fasada pilona-udubljenje za tapove za tegove.Ispred pilona je esto obelisk ili statue vladara.Obelisk-Kameni stubac sa piramidalno oblikovanim vrhom (piramidionom).Tumaenje-prikaz svetog ben-ben kamena iz Heliopolisa, prikaz zraka sunca, piramidion se tumai i kao prahumka, odnosno kao simbol veitog ponavljanja sveta (stvaranje sveta).Stub-Drveni stubovi i u sakralnoj i u hramovskoj arhitekturi; drveni stibovi za atore.Oblici kamenih stubova su preteno direktno prevedeni iz oblika stubova biljnog materijala.Oblik svenja lotosa ili papirusa, sa odgovarajuim kapitelom (otvoreni ili zatvoreni) u istoj prostoriji se esto javljaju jedan pored drugog.Razlike u formi nekada je teko uoiti.Kapitel u vidu listova palmi (pojava jo kod Userkafa).Hator kapiteli-prikaz boginje Hator en face, sa kravljim uima. Hram-Mesto iskazivanja potovanja bogovima, mesto gde kralj odrava maat, kosmiki red, on je i prvosvetenik.Palata i hram-obe vrste imaju ritualni znaaj, paralela izmeu arhitekture palate i hrama, izraz dnevnog politikog i religijskog ivota elite.Arheologija i pisani izvori su omoguili zakljuke o:tipu i funkciji hramova, nainu korienja pojedinih prostorija delova hrama.Cilj jednostavnih predinastikih svetilita u dinastikom periodu su razvile dva osnovna tipa hrama:1) hramovi za ''kult'' bogova 2) posmrtni hramovi.U ranodinastikom periodu hramovi bogova su manji i ne tako impresivni jer je akcenat stavljan na funerarnu sferu a kasnije taj akcenat slabi i hramovima se pridaje vei znaaj.Od novog carstva, kraljevski posmrtni haramovi su po obliku i funkciji slini hramovima bogova.Do novog carstva, hramovi bogova su mahom graeni od erpia, zato su retko ouvani.Pisani izvori govore da su neki hramovi graeni na platformi napunjenoj istim peskom.Najimpozantniji hramovski kompleksi gde dominira graevina posveena glavnom lokalnom boanstvu u kojima su i hramovi drugih bogova tamo gde je potovana trijada (npr. Amon Mut Honsuov hram u Tebi, dvorite; povezuje ih aleja.Hramovi su esto meusobno povezani alejom.U novom carstvu su povezani sa palatom (posmrtni hramovi Ramzesa II i III u Medinet Habu su imali male ceremonijalne palate uz prvo dvorite).Hramovi su okrueni zidovima od erpia i kamena ( 1,2,3 kapije).Orijentacija hrama je teorijski istok-zapad, u praksi upravno na Nil.Osa kretanja hrama je pravac od ulaza u hram do svetilita.Razlikujemo sledee delove hrama po pravcu kretanja (najee u novom carstvu):1) ulaz (kapija i pilon) 2) dvorite (obino sa tremom) 3) jedna ili dve hipostilne dvorane 4) predvorje 5) svetilite.Hramovski kompleks ukljuuje jo i pristanite, aleju sfingi i sveto jezero.Ovaj koncept je nepromenjen i kod hramova u steni.Svetilita suncu-Vie tipova, zajednika odlika im je da su otvoreni (nepokriveni), manjih su dimenzija, predstavljaju deo nekog

40 hrama ili su uz hram,Svetilita suncu kraljeva 5 dinastije, imala su otvoreno kultno dvorite, u sredini je bio zidani obelisk ( obelisk moe biti monolitan ili zidan od erpia i kamena ), u odnosu na druge obeliske, vie lii na ben-ben kamen.Atonov hram u Karnaku i Amarni, iz vremena Ehnatona, velikih dimenzija, otvoreni hramovi, podseaju na svetilita sunca kraljeva 5 dinastije, ispred ulaza je bio veliki broj stubova za rtvovanje (nisu svi stanovnici mogli da uu u hram).Prirodna svetilita-Hram Satet u Elafantini, prvobitno granitne stene, u prostoru izmeu stena je bilo sveto mesto, kasnije je dograivano. Palate-Nema pouzdano identifikovanih primera ranih palata, rekonstruiu se na osnovu kultnih funerarnih graevina.Kao materijali za izgradnju se koriste debla za strukturu, asure za zatvaranje prostora, erpi, drvo, trska.Osnovna forma spoljni zidovi ukraavani niama i udubljenjima; graevinski kompleks gde su bile brojni slobodni stojei objekti kao:1) sale sa stubovima i prostor za prijem 2) vetaka jezera sa vrtom 3) prostorije za stanovanje kralja, verovatno u zasebnoj zgradi 4) administrativne zgrade 5) zanatske radionoce, kuhinje, skladita, itd.Palate novog carstva i poznog doba-Prema .Bejnsu, izvrena je podela na: 1) palate za vladanje 2) palate za stanovanje 3) posmrtne palate 4) privremene i provincijske stanove (za vladare).Stambeni, rezidencijalni, ceremonijalni i administrativni delovi palate su meusobno povezani (ranije su ovi delovi bili zasebni).Palata Amenhotepa II, Malkata-karakteristino je da postoji 8 istih apartmana u kojima su verovatno stanovale njegove ene, svaki apartman je imao sobu, kupatilo, garderobu, itd; zidno slikarstvo.Palata Ehnatona, Amarnamagacini, administrativni deo (za pisare), kapele, tale, itd; ova palata nije reprezetativna; zidno slikarstvo (jedan od prikaza je prikaz dve nage Ehnatonove erke).Palata Merenptaha, Memfis-ulaz, centralno dvorite, prestona dvorana; jako malo prostorija i zato se pretpostavlja da je bila ceremonijalna. Privatna stambena arhitektura-Modeli iz srednjeg carstva-tkz.kue za duu Ka. Primeri:kue iz Amarne, 18 dinastija-vie vila; centralno dvorite oko koga su grupisane druge prostorije (pomone prostorije); spavaa soba; ulaz nije bio direktno sa ulice, ve prvo predvorje;Deir el Medina, 18 dinastija-radniko naselje sagraeno u 18 dinastiji sa tipskim graevinama; prvo jedna prostorija ija namena nije jasna, mogla je sluiti za kult, za spavanje, potom sledi glavna soba, pa spavaa soba, ispod poda pajz, pa kuhinja (bez tavanice) koja se naslanja na zid naselja; ispod zida naselja postoji jo jedan podrum; zidno slikarstvo (sukcesivno na zidovima i prikazi igraica; esto prikazi boga Besa). Utvrenja-Utvrenja iz srednjeg carstva -Buhen, Semna.Jarak; zid sa jakim pilastrima; unutra gusto popunjen prostor-magacini, skladita, prostorije za stanovanje vojnika, izlaz na reku. 9. GROBNICA I POGREBNI OBIAJI-OPREMA GROBNICE I GROBNI PRILOZI; KULT MRTVIH; ARHITEKTURA KRALJEVSKIH I PRIVATNIH GROBNICA; DEKORACIJA GROBNICA

Prilozi i oprema grobnice-Grobnica je mesto komunikacije pokojnika sa onostranim, mesto koje deli jedan od drugog sveta, stan pokojnika na izvestan nain, koje sadri ili u koji se donosi sve to obezbeuje zadovoljenje potreba pokojnika na drugom

41 svetu.Grobnica je istovremeno i mesto posmrtnog kulta vlasnika grobnice i eventualno drugih lanova njegove porodice, a u nekim periodima i ireg domainstva.Grob(nica) obezbeuje zatitu tela.Telo bilo mumificirano ili prikazi pokojnika su neophodni za Ka.To je i kultno mesto (ireg domainstva od srednjeg carstva, ali jo i u starom carstvuvlasnik i njegova ena ili jo neko).Osnovne potrebe pokojnika se zadovoljavaju dnevnim i trajnim prilozima.Dnevni se prinose u okviru dnevno obavljanog posmrtnog kulta a trajni predstavljaju inventar grobnice, odnosne grobne priloge.Potrebe pokojnika se mogu zadovoljiti na vie naina i po pravilu istovremeno:konkretnim prilozima, predstava pokojnika za rtvenim stolom-tkz.scena obeda, predstavljanje ili imenovanje priloga u tkz.rtvenim listama, prikaz priloga u okviru scena u dekoraciji grobnica,modeli priloga.Obezbeivanje odravanja kulta se moe ostvariti i na magijski nain i to pomou prikaza kulta i neophodnih predmeta, modelima kultnog prostora i predmeta.Grobni prilozi-hrana-smokve, suena riba, razne vrste mesa, hleb(iz grobnice u Tebi, iz 18 dinastije, naena je hrana zajedno sa poliicom),zdele od kalcita, tkanina, odea (pregae, ogrtai, itd), perike, konkretni predmeti, npr.ogledala, nakit (ogrlice, amuleti, itd, pored pravog nakita, nalaeni su i modeli nakita koji se prepoznaju po tome to nemaju kope , nametaj-kao delovi nametaja, tako i itave opreme za sobu, i korpe i koveii(iz grobnice Hetepheres, Keopsove majke, iz 4 dinastije, otkrivena je itava oprema za sobu; iz novog carstva potie nalaz spavae sobe-mali krevet, podupira z aglavu, postolje za keramiku statuu, mala kutija, itd). Dekoracija grobnica-Osnovu dekoracije grobnice ine: zidna dekoracija, skulptura, rtveni sto/ploa.rtveni sto se postavlja ispred lanih vrata u vidu postolja (u doba Ptolomeja, nekada i postolje moe biti ukraeno).Lana vrata su u starom carstvu bitan deo dekoracije grobnice.Lana vrata predstavljaju granino mesto odakle pokojnik izlazi na ovaj svet i ponovo se vraa na onaj svet.Dekoracija grobnice treba da magijskim sredstvima obezbedi preduslove za zagrobni ivot.Dekoracija jedne grobnice ne mora da obuhvata sve grupe tema, niti su izbor i broj scena iz pojedinih grupa tema iste u svim periodima.Razlike tema izmeu kraljevskih i privatnih grobnica, postoje teme koje nikada nee biti preuzete iz kraljevskih grobnica, kao to je predstava Sed sveanosti.U privatnim grobnicama, to su scene vezane za zadovoljenje osnovnih potreba pokojnika, scene vezane za prelazak sa jednog na drugi svet ( po znaenju I funkciji za pokojnika, mada su same teme esto naizgled teme iz svakodnevnoh ivota koj eimaju veze sa zagrobnim ivotom).U kraljevskim grobnicama, do novog carstva osim tema iz svakodnevnog ivota, prikazuju se kralj sa bogovima pri obavljanju kultnih radnji, kao to je prikaz Sed sveanosti.Od novog carstva, u privatnim grobnicama, sve vei znaaj imaju prikazi kulta samog pokojnika, praznika koji se slave u grobnici (lepa sveanost doline), isticanje bliskosti sa kraljem, prikazivanje potovanja bogovima.Od 19 dinastije, prikazi iz donjeg sveta to je preuzimanje tematike koja u kraljevskim grobnicama preovlauje od 18 dinastije.Do novog carstva, grobne odaje u kraljevskim grobnicama su bez dekoracije, dekoriu se samo hram mrtvih i druge graevine posmrtnog kompleksa.U privatnim grobnicama, do 6 dinastije su dekorisane samo kultne odaje, a od tada moe biti dekorisana i odaja za sahranu, mogu se dekorisati i podzemne odaje i odaja sa sarkofagom.Od novog carstva, i unutranjost kraljevskih grobnica, jer u 18 dinastiji dolazi do razdvajanja kultnog dela i dela gde se sahranjuje pokojnik u grobnici.

42 ARHITEKTURA GROBNICA Za razliku od ostalih autora, Spenser je izvrio tipologiju grobnica na sledei nain pri emu izdvaja 5 osnovnih tipova grobnice:grobna jama, mastaba, piramida, grobnice u steni, graena kapela GROBNA JAMA-Jednostavna, vrlo rano pokazuje neke elemente arhitekture-zidane, zidovi obloeni drvetom MASTABA-Sa poetkom starog carstva, forma mastabe postaje forma grobnice koja se koristi za privatna licaaTri bitna elementa mastabe su: nadzemna struktura-oblik nadzemne strukture podsea na klupu, pa otuda naziv, jer je mastaba arapska re za klupu.Pravougaone osnove, neto nagnutnih strana ka unutra (tenja da se ouva humka iznad jame), puna, kompaktna struktura, samo jedna prostorija.Dekoraciju fasade mastabe ine nie i pilastri.Podzemna struktura-razuene osnove, sastavljene iz vie prostorija, smetaj pokojnika i priloga.Kultno mesto-na postojanje kultnog mesta ukazuju nalazi ostataka keramike, pa ak i u nekim sluajevima nalazi kostiju.Kultno mesto se moe nalaziti u nadzemnom delu mastabe ( na istonoj fasadi mastabe pojava ploa i prostora za rtvovanje, odnosno prinoenje darova ), ispred mastabe (zone ograene erpiem), ili se mogu uvui u samu mastabu (kod Hesirea iz 3 dinastije, unutar mastabe je dugaak hodnik uvuen u masu nadzemne strukture; nestaju sa 3 dinastijom).Kultne prostorije su razliitog oblika, L oblik, razuen sa vie prostorija (prelaz iz 5 u 6 dinastiju, itava struktura je ispunjena prostorijama za kult) PIRAMIDE-Kraljevske grobnice poev od 3 dinastije, prva piramida sa Doserom, najpoznatiji graditelji piramida su iz 4 dinastije.Poslednji vladar koji gradi piramidu kao svoju grobnicu je Ibi,iz 8 dinastije.Nakon toga postoji prekid pa se gradnja piramida obnavlja sa 12 dinastijom.Amose, vladar 18 dinastije je ostao zabeleen kao poslednji vladar koji je u Egiptu sagradio piramidu, bila je kod Abidosa, sa istone strane je imala mali posmrtni hram. Piramide vladara III dinastije-Doserova piramida-Doser je bio prvi vladar 3 dinastije.Istraivanja ove piramide je godinama radio an Filip Loeaje, koji je zasluan i za njenu rekonstrukciju.Nadzemna struktura piramide je prvobitno bila etvorougaona mastaba, potom je proirena da bi se zatvorili vertikalni ahtovi koji su vodili do grobnice.Potom je bila etvorostepena i definitivno estostepena nadzemna struktura bez prostorija.Ispod nadzemnog dela bio je pristup rampom do ahtova i galerije, u sredini je prostor za grobno mesto.Kultno mesto je bilo na severu piramide, hram mrtvih (verovanje da dua odlazi na severno nebo), ulaz u hram bio je sa istone strane.To je ustvari bio kraljevski kompleks sa jo nizom graevina odreene namene.Arhitekta ovog kompleksa i piramide bio je Imhotep, koji je kasnije deifikovan.Delovi kompleksa su: 1) dvorite za Sed svetkovinu, du istone i zapadne strane dvorita bio je niz graevina koje su manje vie bili modeli graevina (jer imaju male ulaze i male prostorije) tkz. kapele bogova, sa malim dvoriptem ispred u koja su tokom sveanosti dolazili bogovi, to su serdabi gde su bile postavljane dinovske statue. 2) severna i juna palata 3) mali hram 4) juna grobnica (moda kenotaf).Samo jedan ulaz u kompleks( 14 lanih vrata i jedna

43 prava).Postavlja se pitanje da li je Doser hteo za ivota ovde u ovom kompleksu slaviti sed ili je to hteo i na onom svetu?Ukraavanje fasade dvorita niama-da li su ''beli zidovi'' aluzija na prestonicu Memfis?Prvi kompleks sagraen potpuno od kamena.U prvoj fazi gradnje, kamen je malih dimenzija priblino jednak dimenziji erpia, a potom sve veih dimenzija, kako se sve vie upoznavao materijal.Potpuno imitiranje drugih materijala na kompleksu: 1) nie i pilastri (tipino za arhitekturu od erpia) 2) stupci u hodniku ( kao snopovi papirusa vezani nekom tkaninom) 3) fajansne ploice (raene od plavog fajansa) u prostorijama ispod piramide i u junoj grobnici, imitacija asura u kamenu, tj.kue.Podzemne prostorije ( i deo hodnika) je ukraen, to su hodnici sa lanim vratima ukraeni ljebovima na kojima su tragovi draa za fajansne ploice.U jednom broju vrata su uklesani reljefi sa prikazima Dosera u obavljanju kultnih radnji prilikom sed praznika (ima ih po pet i ispod piramide i june grobnice). Sekemketova piramida-Sekemketova piramida(vlada posle Dosera) je nezavrena piramida, identifikovana je kao stepenasta piramida, otkriveni su samo osnova i stepenik.Pretpostavlja se da je bila sedmostepena.Nema aht, po emu se razlikuje od Doserove.Ima jedan kosi hodnik (razvoj prilaza grobu).Postoje galerije oblika , imala je junu grobnicu, mastabu ija je orijentacija istok-zapad (osnovna orijentacija mastabe je sever-jug).Otkrivena je pored Doserove piramide. Lokalitet Zavijet el Arjan-Otkrivene dve nezavrene piramide:1) slojevita piramida (verovatno namenjena faraonu Kabiju) 2) severna piramida (ima oblik i stepenastih piramida i nekih kasnijih oblika, datovanje nije pouzdano, pretpostavlja se da potie sa kraja 3 mil). Hunijeva piramida u Medumu-Huni je bio poslednji vladar 3 dinastije.Zapoeo je gradnju ove piramide, danas je slabo ouvana, a razlog tome je tehnika gradnje (vertikalni slojevi su iskoeni, naslonjeni jedni na druge).Izgraena je kao stepenasta piramida ( prvo 7 stepenika, potom dodat jo jedan), moda je prvobitno bila mastaba. Spona izmeu pravih i stepenastih piramida-piramidu je zavrio Snofru, tako to je dodao oplatu i time je od nje nainio pravu piramidu (oplata-ravne stranice piramide).Sa june strane, bila je pomona piramida.Utvreno je da je imala posmrtni hram i hram u dolini (preko kanala povezan sa rekom), time je to najstariji kompleks ovog tipa, karakteristian za staro carstvo.Kompleks je obuhvatao:hram u dolini koji nije istraen; uzlazni put (ograen zidovima); posmrtni hram ( sa istone strane piramide, bila je mala graevina naslonjena na ivicu piramide, izgraena od najkvalitetnijeg krenjaka, spolja se nije moglo ui, unutar graevine bile su postavljene 2 stele zaobljenog vrha bez natpisa ); pomona piramida;Ulaz u piramidu je bio sa severne strane, prolaz se potom sputa oko 50 metara do nivoa ispod osnove piramide, gde se izravnava i vodi do vertikalnog okna koje se zavrava pogrebnom komorom i nalazi se na istom nivou na kome je osnova piramide.U blizini piramide otkrivena je nekropola sa mastabama od kojih je najvanija dvojna mastaba Rahotepa i Nofrete, gde su otkrivene njihove sedee statue. PIRAMIDE VLADARA IV DINASTIJE-Snofru, prvi vladar 4 dinastije, moda Hunijev sin, Keosov otac, uven je po konstrukciji tri piramide, zavrio je Hunijevu piramidu i izgradio dve piramide u Dahuru: prelomljenu piramida (jo i lana piramida),

44 juna; crvenu piramida (severna), prva prava piramida.Poslednji vladar ove dinastije, epseskaf, jedini je vladar ove dinastije koji ne gradi piramidu ve mastabu. Prelomljena piramida iz Dahura-Prilikom izgradnje piramide, dolo je do greke, naglo je promenjen ugao piramide ali i optereenje na ve izgraene prostorije.Stranice piramide su oko 250 m duine.Slojevi kojim je raena oplata piramide su kosi. Jedinstvena je po tome to ima dva ulaza, jedan je sa severa, a jedan je za zapada koji vodi u hodnik gde su dve odaje, jedna ispod nivoa druge, a meusobno su povezane (gornja i donja prostorija koja je verovatno trebala da bude grobnica faraona).Sa june strane je pomona piramida.Sa istone strane piramide, bio je posmrtni hram, malih dimenzija, sa oltarom, sastavljen iz dve stele u ograenom prostoru, sa malim prilazima stelama.Na stelama je prikazan Horus ( stele su ustvari bile na severnoj i junoj strani oltara, ime Snofrua je ugravirano u reljefu na junoj steli).Hram u dolini-najstariji istraeni hram, pravougaonog oblika, orijentisan u pravcu sever-jug, ulaz je na sredini june fasade, monumentalan.Na zidovima hrama, reljefi sa prikazom Snofrua pri obavljanju rituala kod sed praznika.Nie na kraju portika (portik od crvenih stubova u dva reda u severnom delu hrama) sa drvenim vratima (6 nia sa po 6 statua Snofrua u hodu).U junom delu hrama bila su skladita na ijim zidovima su otkriveni tragovi slikanja. Crvena piramida iz Dahura-Prva piramida koja je planirana i izvedena do kraja kao prava piramida.Samo jedan ulaz u piramidu, sa severne strane.Smatra se da je Snofru postavio i zavrio piramidu iz Meduma (Egipani u 18 dinastiji su verovali da Snofru izgradio ovu piramidu).Kod piramide iz Meduma, slojevi oplate su raeni koso isto kao i slojevi oplate kod prelomljene piramide, dok su slojevi oplate kod crvene piramide, raeni horizontalno.Smatra se da je Snofru oplatu iz Meduma, postavio istovremeno sa gradnjom crvene piramide, ili izmeu gradnje prelomljene i crvene piramide. Ime je dobila po boji krenjaka koji je korien za izgradnju jezgra piramide.Druga piramida po veliini osnove, a etvrta po visini (zbog ugla pod kojim se naginju strane piramide).Ulaz sa severne strane, vodi do dugakog hodnika, usmerenog na dole, kojim se stie do prve prostorije iz koje se kratkom prolazom stie do druge prostorije (obe su na istom nivou tla), dok je trea prostorija sagraena u konstrukciji same piramide.Jedinstvena pojava-druga prostorija lei direktno na centralnoj taki piramide.Centralna prostorija sa prolazom otprilike 8 m iznad poda druge prostorije, moe se dosegnuti jedino stepenitem koje je sagraeno u dananje vreme.Sve tri prostorije imaju sputeni plafon. Piramide iz Gize-Graditelji-Keops (Hufu), Kefren (Kafre), Mikerinos (Menkaure).Posle Keopsa, vlada Dedef-re, koji je sagradio piramidu u Abu Rou koja je sa sigurnou identifikovana (prilazni hodnik, od hrama u dolini nije ostalo nita).Visine piramida-Keopsova 146/147 m, Kefrenova oko 130 m, Mikerinsova oko 66 m.Pomone piramide-3 sa istone strane kod Keopsove, 3 sa june strane kod Mikerinosove i 1 sa junestrane kod Kefrenove piramide.Koncept gradnje se nije menjao, promena je samo u detaljima.Najbolje ouvana je Kefrenova piramida.Jame za barke-otkrivene kod Keopsove i Kefrenove piramide i to 5 jama koje su kod Kefrena ukopane u stenu.Po verovanju Egipana, 4 barke su bile namenjene za putovanje na etiri strane sveta, a peta barka je bila za vladara, odnosno za ponono putovanje vladara (barka i kao dodatna vrsta priloga).Tri barke sa june strane, a dve sa severne strane. Keopsova piramida-Jedan deo stene je ugraen u masu, graena je od lokalnog krenjaka, a oplata je raena od krenjaka koji je dobljan sa druge strane Nila.Ulaz u

45 piramidu je sa severne strane i iao je koso, vodio je do odaje (ona je u osi), pre nego to se kosi hodnik spustio u stenu, gradio se novi hodnik do odaje u osi (ovu odaju nazivaju kraljiina odaja, to zbunjuje), re je o novoj promeni plana, tu je zapoeta gradnja velike odaje, tkz. velike galerije visine 7-8 m.Iz velike galerije se ulazi u mali hodnik sa 3 ljeba koji blokiraju prilaz kraljiinoj grobnoj odaji sa 9 granitnih ploa koje su sa donje strane uglaane; 5 komora; kanali jedan ka severu a jedan ka jugu (neki misle da su to kanali za ventilaciju, dok drugi smatraju da imaju veze sa verovanjima Egipana).U komorama, na kamenim blokovima su grafiti; zapis sa imenom Hufua.Posmrtni hram-jako oteen, smeten je sa istone strane piramide, sa prilaznim hodnikom, sa velikim dvoritem sa stubovima.Pomone piramide-najsevernija je verovatno bila namenjena kraljici, ostale drugim lanovima porodice.Za Hetepheres, Hufuovu majku se pretpostavlja da je sahranjena u Dahuru, to nije tano, kao i da je grobnica pljakana pa je zato prebaena to isto nije tano.Ovo je netaknuta grobnica, otkrivena je itava grobna oprema, ali ne i mumija, ali su zato otkrivene kanopske posude. Kefrenova piramida-Uoava se promena-hodnik se sputao, tavanica je izgraena iz ploa, a sama izgradnja piramide je planirana neto severnije, oplata piramide je dobro ouvana (najnii redovi).Ulaz u piramidu je sa severne strane, dobro su ouvani posmrtni hram i hram u dolini.Posmrtni hram-smeten uz istonu strane piramide, raen od lokalnog krenjaka, dok su donji delovi oplate raeni od crvenog granita.Od hrama je vodio ograen prilaz, koji je mogao biti i natkriven ploama sa razmakom izmeu njih, zbog svetla.etiri odaje, sa druge strane su 2 odaje; ispred dvorita hrama u pravcu ulaza je sistem ''duboke'' sale, a ispred nje je ''iroka'' sala.Dvorite je bilo ukraeno faraonovim statuama.Na zapadu hrama je bilo 5 kapela a svaka je imala po jednu statuu i barku (odgovaraju grupi barki koje su iskopane pored hrama).Hram u dolini-nalazio se na kanalu, tj. rukavcu, a ne u dolini da bi povorka mogla kanalom da ue u hram u dolini odakle bi stigla do hrama mrtvih.Imao je dva ulaza sa istoka, ispred kojih se verovatno nalazio po par sfingi.Svaki ulaz je vodio u poprenu prostoriju od kojih se ulazilo u glavnu prostoriju gde su bile smetene statue faraona, pod je bio od alabastera sa tragovima postolja za statue.Sfinga-severno od poetka uzlaza Kefrenovog hrama u dolini.Raliite pretpostavke o tome ko je sagradio sfingu: 1) da je delo Kefrena 2) da je delo Keopsa 3) da je znatno starija.Po pravilu, sfinge su mukog roda.Sfinga je manifestacija sunca.Prednji deo ape je izraen od kamena, sama sfinga je jako oteena, jer su korieni slojevi kamena razliite vrstine.Samo lice sfinge je jako oteeno.Autori koji smatraju da je delo Kefrena, misle i da je lice bilo bilo Kefrenovo.Na elu sfinge bila je kraljevska kobra, na glavi nemes ili klaft, faraonova marama.Izmeu apa su tragovi figure za koju se ne moe rei ija je.Ispred sfinge su ostaci hrama, to je tkz.hram sfinge koji je dosta oteen a raen je slino kao Kefrenov hram.Neki autori se ne slau da je to hram sfinge, ve da je re o sunevom hramu i da je iz vremena Keopsa.Vaan spomenik iz novog carstva je stela Tutmesa IV.Tutmes IV je postavio stelu kod sfinge, a na steli je zabeleen njegov san-da oslobodi sfingu od peska. Mikerinosova piramida-Ulaz u piramidu je sa severne strane.Dolo je do promene, izgleda da je prvo napravljen horizontalni hodnik.Od poda odaje je raen hodnik sa odajama i osnovni prilaz, a u jednom trenutku imamo novu izgradnju u podu odajepoinje kosi hodnik koji do odaje na dva nivoa.Najunija piramida od piramida iz Gize.Hram mrtvih, uzlazni put i hram u dolini su ouvani samo u ruevinama.Bitan nalaz iz hrama u dolini-otkriveno je skrovite za statue, tkz.Mikerinosove trijade, smatra se da

46 je ukupno bilo 42 statue, jer je to broj noma u gornjem i donjem Egiptu.Desno od kralja je boginja Hator, a levo je neka od boginja noma; prva predstava bogova starog carstva.Smatra se da je epseskaf zavrio Mikerinosovu piramidu ( pisani izvor). epseskaf-Jedini je vladar ove dinastije koji ne gradi piramidu, ve mastabu.Naputa oblik piramide i naputa Gizu, vraa se mastabi i Sakari ( promena programskog karaktera, jaa verovanje u Rea to se vidi po tome to se u imenima faraona ove dinastije javlja ime boga Rea).Sa istone strane mastabe, hram prislonjen na platformu, gornja povrina mastabe je zaobljena, u mastabi su 4+2 prostorije u podzemnom delu.epseskaf je imao i hram u dolini do kojeg je vodio hodnik, ali tragovi hrama nisu otkriveni. PIRAMIDE VLADARA V DINASTIJE-Vladari 5 dinastije, grade piramide ali su znatno loije.Pored Doserove piramide su piramide: 1) Userkafa, prvog vladara ove dinastije, jedinstvena po tome to je posmrtni hram sa june strane piramide 2) Unasa, poslednjeg vladara ove dinastije, gde su otkriveni prvi tekstovi piramida (ouvani tekstovi piramida su u predvorju;prostor uz sam sarkofag je ukraen motivom fasade palate a tavanica motivom zvezde, ali je sam sarkofag neukraen) 3) neto dalje ka jugu je piramida Asosija koji vlada pre Unasa.Kod dananjeg Abusira, su piramide Sahu-rea, Neferirka-rea (najvea piramida faraona ove dinastije) i Neuser-rea.Paralelno sa piramidama, grade hramove Sunca.Koncept gradnje ovih hramova srodan je sa konceptom gradnje piramida.Pisani izvori spominju est hramova, a otkrivena su samo dva.U pitanju je otvoreno svetilite sa obeliskom koji je u vezi sa benbenom, svetim kamenom iz Heliopolisa, venom gradu boga Sunca, gde je bilo najvee svetilite boga sunca u Egiptu.Osnovni delovi hrama su kao i delovi piramida-hram u dolini, uzlazni put, hram sa oltarom, iza obelisk. PIRAMIDE VLADARA VI-VIII DINASTIJE-Zapadno od Sakare su piramide Tetija, Fiopsa I i II i Meren-rea, dok su u blizini ostaci piramida vladara 7 i 8 dinastije.Poetak 6 dinastije-i zidovi podzemne prostorije sa sarkofagom se ukraavaju figuralnim predstavama kod Kaenmuha, po pravilu je ova prostorija neukraena. PIRAMIDE VLADARA XII DINASTIJE-Gradnja piramida je obnovljena sa 12 dinastijom (okretanje starim tradicijama), tada se prestonica iz Tebe ( 11 din), premeta u oblast Fajuma, u grad u blizini Dahura.Koncept gradnje je isti kao u starom carstvu, ali je kvalitet znatno loiji.Ponovo oko piramide imamo nekropole gde se grade mastabe (obe vezane forme se ponovo javljaju).Piramide su smetene izmeu Memfisa i prilaza Fajumu-kod Dahura su piramide Amenemheta II i Sesotrisa III, kod Lita su piramide Amenemheta I i Sesotrisa I, a kod Havare u Fajumu je piramida Sesotrisa II. PIRAMIDE POSLE SREDNJEG CARSTVA-Nubija-Napata i Meroe, kraljevske grobnice. GROBNICE U STENI-Tipine za srednje i novo carstvo, ali njihovu pojavu imamo jo u starom carstvu (pokuaj imitiranja mastabe, ima primera da se mastabe isklesuju iz stene, a ne da se grade).Grobnica u steni kraljice Meresang, tree Mikerinosove ene, iz 4 dinastije.Tokom srednjeg carstva to su grobnice privatnih lica, mahom velikodostojnika,

47 39 grobnica u steni kod Beni Hasana iz 11 dinastije.11 dinastija-ponovo ujedinjenje Egipta, ujedinitelj Mentuhotep Nebhetep Re.uven je njegov hram u Deir el Bahariju, koji predstavlja kombinaciju grobnice u steni i groba u piramidi.Zatitnica ovog grada bila je boginja Hator.Ispred hrama je nekoliko dvorita, na kraju dvorita je trem, potom rampa koja vodi do prve terase, itd.Inovacija-podie na kraju jo jedan stepen, ali ne podie piramidu (moda u vezi sa mitom o nastanku sveta, prvobitna humka). Prototip ovakve konstrukcije nailazimo neto ranije, isto u srednjem carstvu.To su saf grobnice, dugake i do 100 m, teren se blago uzdie od doline (mali nagib), kao da se usecaju u dvorite koje je jako plitko, imaju trem sa stubovima (uklesan u stenu), hodnikom koji je skroz u steni se prilazi do grobne odaje. Grobnice u steni iz novog carstva-najvanija je nekropola iz Tebe.Karnak, Luksor.18 dinastija-kraljevske grobnice se uklesuju stenu, od Amenhotepa imamo odvajanje grobnice od kultnog mesta (hrama).Posmrtni hram na rubu plodnog zemljita i pustinje grade Amenofis, Seti, Tutmesi, Ramzeidi.Tutmesi-prelomljena osa grobnice, 3 elementa grobnice-hodnik, predvorje, odaja za sahranjivanje (sarkofag se smeta u najdubljem delu odaje) + 1 ili vie pomonih prostorija sa osnovom u vidu kartua ili kvadrata.Od 19 dinastije, hodnici se pruaju u jednom pravcu, u jednoj osi.Posmrtni hram Ramzesa IIIimao je tkz.palatu za pojavljivanje (ne za stanovanje).Veza vladara sa Amon-Reom (solarni karakter). GRAENA KAPELA-Forma koja se moe dovesti u vezu sa mastabom iz 5 i 6 dinastije (puno prostorija u podzemnom delu), izduene, u osi po duini je mesto za kult, a ispod toga je grobna odaja.Horemheb iz 18 dinastije-unutranji zidovi nadzemnog dela su ukraeni reljefima.Tkz.privatne male kapele-forme isto tipine za novo carstvo, u nadzemnom delu je kapela u vidu piramide i to na samom vrhu, ali ova forma se ne moe podvesti pod pojam piramide. 10. JEZIK, PISMA I PISMENOST Jezik-isticana srodnost sa semitskim, adskim jezicima, kuitskim.Bitni faktori u razmatranju veza: faktor vremena, istor-kulturni faktor, prostorni faktor.U kontekstu prvog faktora, uoava se da se semitski jezik belei tek od kraja 2 mpne.Hronoloka razliitost jezika.Vreme kada se neki jezici belee, menja se kultura, privreda.Osim slinosti, postoje i bitne razlike u odnosu na pomenute grupe jezika.Mnoga pitanja ostaju otvorena, stoga je bolje odluiti se za pripadnost afro-azijskoj grupi jezika kojoj pripada i semitski jezik.Smatra se da je pismo nastalo pre oko 3100 pne, ali se danas granica nastanaka pisma pomera sve dublje.Pismo nastaje i razvija se pre svega radi potrebe birokratije, ali se rano pojavljuju i isprva vrlo kratki monumentalni natpisi.Na paletama su prvo korieni kraljevski monumentalni natpisi. Pisma-hijeroglifsko i kurzivno hijeroglifsko pismo, hijeratsko, demotsko, koptsko. Digrafija-simultana upotreba 2 pisma.Poligrafija-vie pisama.Hijeroglifsko pismo(Unastekstovi piramida), kurzivno (Knjiga mrtvih, 18 din).Hijeroglifsko pismo-za monumentalne svrhe, za kamen, pre svega u religijske svrhe.Paralelno sa njim se razvija kurzivno (do kraja novog carstva) a iz njega se razvija hijeratsko koje slui za svakodnevne svrhe, za razne beleke, za razliite pravne spise, za religijske svrhe, za pisanje knjige mrtvih se koristi tek od kraja novog novog carstva.Demotsko je nastalo

48 oko 700 gpne,iz hijeratskog, za privatne, administrativne svrhe.Koptsko je nastalo iz potrebe Egipana koji su primili hrianstvo, jedino koje nije nastalo iz pomenutog niza, ve nastaje iz grkog alfabeta + 7 egipatskih slova i osmog- eg. monograma. Hijeroglifsko pismo-Znaci-fonogrami (belee glasove), jednokonsonatski ''alfabet'', dvokonsonatski, trokonsonatski.Egipani ne belee vokale, samo konsonante.Semogrami (belee pojmove).Ideogrami.Determinativi (govore o klasi predmeta).Isti znak moe biti korien kao fonogram, semogram ili determinativ.Iskljuivo konsonantski ili slogovni ideogrami (Gebl). Tip pisma-meovit.U osnovi glotografsko(belei jezike jedinice) sa nekim preostalim elementima semasiografskog (ideografskog).Koristi princip rebusa,odnosno znaci su nastali iz slika koje sadre odreene konsonante, znaenje se odvojilo iz slike, ali nije piktografsko pismo, jer koristi slike iz stvarnih slika.Poreklom piktografski znaci hije.pisma u pogledu forme nisu pretrpeli promenu koja bi dovela do delimine ili potpune apstraktnosti znakova.To je bilo mogue zbog digrafije.Hij.pismo je pre svega vezano za spomenike od kamena a oni pak daju ideju o beskrajnom trajanju. Svetost pisama-Egipani su smatrali da je pismo govor bogova (zato Kopti trae novo pismo), pismo su zvali medum neer, to znai ''govor bogova''.Zeat i Tot-boanstva koja se vezuju za pismo(predstava sa hrama Ramzesa II). Pravac pisanja-sleva na desno i obrnuto. Slaganje teksta-horizontalni redovi, vertikalni stubci. Funkcija pisma-pismo nastaje i razvija se iz potreba birokratije, ali se rano pojavljuje u vidu kratkih kraljevskih mon.natpisa.Nain korienja i polja upotrebe pisma, predstavlja kompleks pravila i konvencija koje odreuju ta e i gde e neto biti zapisano i prikazano.Tekst i pismo se nadovezuju 1 na 2 i nerzdvojivo su povezani. Funkcije pismenosti-akta, dukumenta, pisma.Knjievnost u irokom smislu-za recitovanje(za kult), obrazovna(za uenje napamet), uenost(prirunici).Natpisi.Knjiga mrtvih. Sfere korienja pisma-birokratska, hramovska, kraljevska, privatna sfera. Podloge za pisanje-kamen, drvo (s tim to kameni drvo mogu biti prevueni slojem tuka, pa oslikani, a ne samo urezivanje), papirus-Far per-a ''onaj koji pripada velikoj kui'', tj.faraonu, od 18 dinastije.Pravljenje papirusa-kraljevski monopol, biljka se sekla na listove, potom slagala unakrsno, pa pritiskivala, glaala, suila i na kraju se dobijao list papirusa za pisanje.Koristi se i u svicima, svitak ine slepljeni listovi papirusa.Ova podloga je skupa i od novog carstva se esto koriste stari papirusi, mahom administrativni.Jedan takav papirus je hijeratski papirus, Chester Beatty I, iz 20 din, a sadri mitoloke prie, ljubavne pesme.Koa-smatrali su je trajnijom podlogom.Laneno platno.Drvene ploice-prvo prevlaene tukom, koriene u kolama za uenje.Ostrakon(ostraka-plur.). Osnovna sredstva za pisanje-crvena i crna boja, paleta, posuda za vodu i prepremu boje, pisarska trska koja je bila ukoso zasecana a vrh vakanjem pretvaran u finu etkicu, kalamos(sa tvrdim vrhom) se koristi tek od grkog doba.Crvena boja-za poetnu re neke celine, naslove, isticanje, korekture teksta, napomene.U pisarskom priboru se konkretizuje boanska mo. Pismenost-Opismenjavanje-prvobitno uenjem od starijeg pisara, kao pomonik.Od srednjeg carstva, postoje kole uz palatu, kao sredstvo izgraivanja inovnika elite.Od novog carstva, postoje kole uz hramove.Uilo se prepisivanjem.Pismenost je bila jedino

49 sredstvo za socijalno pomeranje, za prelaz u vii sloj.kolovanje se zavravalo dodelom radnog mesta.Smatra se da je oko 1% stanovnitva bilo pismeno, uz izvestan porast do novog carstva, i opadanje potom. uvanje tekstova-sekularne arhive(privredna dokumenta hramova), per-anh ''kua ivota'' (za religijske tekstove), male, vee privatne arhive. Pisari-Osnova eg.administracije, ine gornji sloj drutva.Drugi(nekad i uz preklapanje)deo pisara ini deo svetenstva koji su time vezani za magiju, kult, medicinu.Bilo je i tkz.ata, perpisivaa ali kasnije. Posledice pisma-esto se smatra da u kompleksnim drutvima upoterba pisma otvara put socijalnim i kognitivnim promenama.Pismenost kao privilegija elita, sakralni karakter pisma i drugo su u Egiptu ograniavali uticaj i irenje pismenosti.Uticaj na kognitivni razvoj je primetan u matematici, denekle i u sferi prava.Na podruju religije ima visoko ''naunih'' kompilacija, kataloga ali se na najveem broju polja moe uoiti da je ukupna ocena pisma na razvoj egipatskog drutva negativna.Pismo je deo onoga to elitu ini elitom, ne moe se izdvojiti kao poseban element koji deluje nezavisno, te se ni promene koje pravi elita ne mogu pripisati samo ili u znatnij meri pismu. Deifrovanje pisma-18 vek-Atanastasijus Kirher-''koptski jezik je onaj kojim su pisani hijeroglifski tekstovi'', ova ideja je kasnije dobila na znaaju.Opal Bartelemi 1762-u kartuama su pisana imena kraljeva.Kamen iz Rozete-otkriven 1799, dvojezian kamen, tri pisma-grko, demotsko, hijeroglifsko.De Sasy je 1802 pokuao prvi da razrei kamen iz Rozete sa deliminim uspehom, potom Tomas Young identifikuje grke rei sa pandanima iz demotkog, kao i iz hijeloglifskog dela teksta.ampolin 1822 u svom ''Pismu gospodinu Dacijeu'' predstavlja reenje i primenjeni metod koji je u celosti objavio 1824. Osnovni stupnjevi razvoja jezika 4 mil.pne-pismo-rani natpisi staro carsvo-pismo-hijeroglifsko i hijeratsko, jezikI me, srednje carstvo, do 18 din-jezik srednjoegipatski, pismo-hijeroglifsko i hijeratsko od kraja 18 din-jezik-novoegipatski(poznoegipatski) pismo-hijeratsko od 7 vpne-jezik-demotski, pismo-demotsko od rimskog doba do danas-jezik-koptski, pismo-koptsko.

50