ta znam?

Hitler i nacizam
K L O D D AV I D Profesor na Univerzitetu Pariz-Sorbona Prevela sa francuskog Suzana Mateji XX VEK Beograd 1999. Naslov originala Claude David, Hitler et le nazisme Presses Universitaires de France, Paris, 1979 14. izdanje, 1996 (Que sais-je? br. 624)

SADRAJ
Prvi deo OSVAJANJE VLASTI (19191934) I poglavlje ISTORIJA II poglavlje PROGRAM III poglavlje PRETEE I ISTOMILJENICI Drugi deo HITLERIZAM NA VLASTI (19341945) I poglavlje UREENJE HITLEROVSKE DRAVE II poglavlje EKONOMSKA POLITIKA III poglavlje UNUTRANJA POLITIKA Zakljuak Bibliografija

OSVAJANJE VLASTI (19191934)

I. ISTORIJA
19191923.
1. Pojavljivanje Hitlera. Nemaka u junu 1919. godine Juna meseca 1919. godine definitivno je uguena revolucija koja je zapoela neto malo pre primirja u novembru 1918. godine. Svi radniki i vojni sovjeti su se rasturili. Odrana je ustavotvorna skuptina, a narodni komesari, koji su do tada imali izvrnu vlast, predali su vlast koalicionoj vladi, u kojoj nije bilo nijednog revolucionarnog socijaliste, a koju su sainjavali pripadnici socijaldemokratije, Katolikog centra i Demokratske stranke. Veliki problem demobilizacije je naizgled bio reen. Rasputene su jedinice koje su se vratile sa fronta. Pre nego to je Versajskim ugovorom odreen konani status vojske, privremeno je organizovan Rajhsver (Reichswehr). Umerena vlada nije elela da naoruava narodne odrede koji su se spontano oformili. Stvorena je dobrovoljaka vojska koju su vodili kolovani oficiri. Rajhsver, ojaan sa dvadeset i osam brigada, u junu 1919. godine brojao je oko trista hiljada ljudi i trebalo je da okupi takozvane dobrovoljake odrede. To su bile grupe dobrovoljaca koje su od decembra 1918. godine, formirane naroito na istonim granicama, radi suprotstavljanja Poljacima i esima, kao i ruskim boljevicima. Zapravo, Rajhsver je obuhvatao samo deo ovih grupacija. Osim njega, postojalo je jo mnogo vojnih organizacija: osim dobrovoljakih odreda, za spoljno dejstvo protiv Slovena, odreda koji su vrlo esto bili neprijateljski raspoloeni prema Rajhsveru, postojala je i civilna odbrana (Einwohnerwehren), za unutranje dejstvo protiv komunizma. Centralna vlast je strogo upravljala formacijama za unutranje dejstvo; mnogo manje je kontrolisala pogranine formacije, gde su bili okupljeni najaktivniji i najreakcionarniji elementi bive vojske. Kao, na primer, Baltiki odred (Baltikum), u kome se posebno istakao kapetan Erhart (Ehrhardt), pod ijim vostvom su potueni ruski boljevici okupljeni oko Rige; za zaustavljanje njihovih akcija bila je potrebna intervencija Meusaveznike misije. Pored ovih vojnih formacija, postoje i razne vrste gimnastikih drutava, patriotske orijentacije, kao i obilje grupa i partija, monarhistikih, rasistikih, nacionalistikih, koje su nerado prihvatale Republiku koja se pripremala u Vajmaru (Weimar). Jun 1919. godine je i mesec kada je nemaka vlada prihvatila rigorozne uslove koje joj je nametnuo Klemanso (Clemenceau) na Mirovnoj konferenciji. Bile su potrebne duge debate: jedan deo vlade i vojske nameravao je da nastavi sa neprijateljstvima; kada su konsultovali marala Hindenburga (Hindenburg), on je izjavio da vie voli astan kraj, nego sraman mir, posle ega je dao ostavku na mesto komandanta armije. Novi kabinet morao je da se formira 20. juna. Dvadeset i prvog juna, mornari flote u Skapa Flou namerno su potopili svoje brodove. Protesti oficira i studenata odrani su u Berlinu. U isto vreme, u Vizbadenu (Wiesbaden) je proglaena Rajnska republika, koju je podravala Francuska. lako je leviarska revolucija savladana, stanje Rajha je i dalje ostalo veoma nestabilno. Nacionalistika i konzervativna opozicija, iako manjinska u zemlji, postala je velika opasnost. To je mnogo vie vailo za Bavarsku, nego za ostatak Rajha. U Minhenu su se revolucionarni socijalisti najdue odrali na vlasti. Iako je njihov voa Kurt Ajzner (Eisner) ubijen u februaru, 6. aprila je proklamovana sovjetska republika. Separatizam su u Bavarskoj izraavale partije i ekstremne desnice i ekstremne levice. Minhen je preuzela jedna vojna ekspedicija, poslata iz Berlina, u kojoj je, pored regularne vojske, uestvovao i bavarski dobrovoljaki odred fon Epa (von Epp). Nakon to je aktivno uestvovala u socijalistikoj revoluciji, Bavarska e postati centar reakcionarne aktivnosti. Nemaka radnika partija. Pred kraj rata, u martu 1918. godine, u Bremenu je osnovan Komitet za pravedni nemaki mir. To je bila grupa nacionalistike inspiracije. Njen ogranak u 2

Minhenu vodio je radnik koji se zvao Dreksler (Drexler). Posle rata, Komitet postaje jedna od mnogih partija koje su se tada pojavile. Uzeo je ime Nemaka radnika partija. Godine 1921, ona prerasta u Nacionalsocijalistiku nemaku radniku partiju. Ni ime ni opredeljenje nisu bili neobini. Drekslerova partija nije bila nikakvo udo u Nemakoj. U Hanoveru je postojala Socijalistika partija Nemake, u kojoj je aktivno uestvovao Julijus trajher (Julius Streicher), drugde, Nemaka socijalna partija. Jo pod Vilhelmom II, jedna od velikih grupa konzervativaca i antisemita, grupa Fridriha Naumana (Friedrich Naumann), uzela je ime socijalnacionalistika, kako bi se razlikovala od grupe socijalnih hriana. Socijalizam ovih partija nije bio ak ni prividan; one nisu elele da ih smatraju leviarskim partijama; naprotiv, vrlo jasno su proklamovale svoje tenje. Nemaka radnika partija je u junu 1919. godine bila mala grupa od svega ezdesetak lanova. U njoj su se istakle tri osobe: novinar Ditrih Ekart (Dietrich Eckart), koji je eleo da osnuje nemaku buroasku alijansu, inenjer Gotfrid Feder (Gottfried Feder), koji e postati prvi teoretiar partije, kapetan Ernst Rem (Ernst Roehm), bivi oficir, pomalo sklon spletkama, koji je doao iz dobrovoljakih odreda fon Epa. U julu 1919. godine, na skupu ove partije, jedan od uesnika je energino istupio protiv bavarskog separatizma. Pozvan je u partiju i ubrzo postao lan Upravnog odbora. Zvao se Adolf Hitler. Hitlerova mladost. Hitlerova mladost nam je poznata samo iz kratkih izlaganja koja je on sam izneo u knjizi Mein Kampf. Otac mu je bio austrijski carinik koji je, u vreme kada se Adolf Hitler rodio, 1889. godine, radio na granici u gradu Braunau na Inu. Deak odbija da postane slubenik, kao to eli njegov otac: eleo je da postane slikar. U to vreme je pohaao srednju kolu u Lincu. Meutim, u trinaestoj godini ostaje bez oca. Dve godine kasnije, dobio je veoma teko oboljenje plua, zbog kog je morao da prekine studije. Neto kasnije, umire mu i majka. Ostavi siroe bez ikakve pomoi, 1905. godine, sa esnaest godina, polazi u Be da se upie na Slikarsku akademiju. Nije primljen. Proiveo je nekoliko tekih godina. Nedostatak novca primorao ga je da se zaposli kao nekvalifikovani radnik. Kasnije, dok je studirao arhitektonsko crtanje, izdravao se sam radei kao akvarelist. Godine 1912. odlazi u Minhen, gde se nalazio i u vreme objave rata. Ve po ovim prvim godinama Hitlerovog ivota, vidi se da je on bio veoma uporan u ostvarivanju cilja koji bi sebi postavio. eleo je, kako kae, da postane neko. Sin skruenog inovnika po svaku cenu eli da se uzdigne. Promaeni umetnik nastoji da u svojoj biografiji istakne da izmeu njega i nekog proletera postoji razlika koja ih razdvaja: Moje odelo je jo uvek bilo prikladno, moje rei birane, moji maniri otmeni. Sam istie da je u mladosti iveo u sredini koju je inila sitna buroazija... drutvena grupa koja se tek od skora izdigla iznad nivoa radnika... i koja je uvala gnusno seanje na kulturnu bedu te nie klase. Kada je video siromane kvartove Bea zabeleio je: ta bi se dogodilo kada bi (jednognog dana), ovo mnotvo rasputenih robova izalo iz svojih jadnih umeza i rairilo se po ostatku oveanstva, preterano bezbrinom? Mrnja prema drutvu, koju e ispoljavati u karijeri, izvire na svakoj stranici njegove knjige Mein Kampf. Godine koje Hitler provodi u Beu su godine obrazovanja. Gladan je itanja. ita politike pisce, ora Sorela, Niea, openhauera, istoriare, dela iz oblasti tehnike. Oni koji su ga poznavali priznaju da je bio pravi strunjak za mehaniku i tematiku naoruanja. to se ostalog tie imao je raznoliko ali povrno znanje koje mu je uz pomo izvanredne memorije omoguavalo da aktivno raspravlja o svim pitanjima. Osim toga, na osnovu njegovog sopstvenog svedoenja, u Beu se poeo uiti politici. Videvi kako se Austrougarska monarhija raspala pod pritiskom njenih nacionalnosti, u njemu se razvila svest o nadmonosti Nemaca. Antisemitska politika gradonaelnika Bea, Karla Lugera (Karl Lueger), okrenula ga je rasistikoj doktrini. Hitler, koga je regrutna komisija oslobodila vojske u Austriji ukljuio se od samog poetka rata u bavarsku vojsku. Biva ranjen, otrovan bojnim otrovom i odlikovan Gvozdenim krstom. U vreme primirja nalazi se na bolnikom leenju. Po povratku u bataljon, ponien zbog poraza, 3

suprotstavlja se savetima vojnika u Minhenu koji su, po njegovim reima, naredili njegovo hapenje 27. aprila 1919. godine. Kraj vladavine revolucionara u Minhenu doneo mu je spas, a neto kasnije, on e se pojaviti kao svedok protiv svojih neprijatelja iz tog grada. Takav stav omoguio mu je da ostane u novoj vojsci. Proao je, kao i ostali vojnici njegovog bataljona, kurs naknadnog obrazovanja. Meu instruktorima na ovom kursu nalazio se i Gotfrid Feder, sa kojim se Hitler tad prvi put sreo. Tako se povezao sa Nemakom radnikom partijom. Jednog dana, na kursu koji je pohaao u vojsci, izneo je antisemitski stav. Rezultat je bio, pie on, da su me nekoliko dana kasnije odredili za 'oficira za propagandu' (Bildungsoffizier) u jednom minhenskom puku... Trebalo je ponovo uspostaviti vojnu disciplinu i ponovo trupama uliti nacionalna i patriotska oseanja. Hitler je na ovoj dunosti ostao u Rajhsveru do 1. aprila 1920. godine. 2. Hitler se namee. U julu 1919. Hitler je bio lan jedne malo poznate bavarske partije. Godine 1923, poto su ga sve organizacije ekstremne desnice prihvatile, on je pokuao da izvri dravni udar kako bi preuzeo vlast. Dogaaji su mu ili naruku, ali on je umeo i da brzo eliminie brojne rivale. Vreme nemira u Nemakoj. Republiku Nemaku pritiskao je strah od paravojnih organizacija, koji se uskoro pokazao opravdanim. Od 1920. do 1925. godine, niz spletki i ubistava kompromitovao je politiki ivot i esto dovodio reim u opasnost: u martu 1920, pu koji su izvrili Kap (Kapp) i Litvic (Lttwitz), koji se oslanjao na brigadu pomorske peadije kapetana Erharta, naterao je vladu da pobegne u provinciju na nekoliko dana. Godine 1921. poinje niz velikih politikih atentata od kojih su najznaajniji oni koji su kotali ivota potpisnika primirja Ercbergera (Ertzberger) i, naredne godine, Valtera Ratenaua (Walter Rathenau), uglednog ekonomistu, ministra inostranih poslova. Primena Versajskog ugovora, koji je Nemakoj ostavio vojsku od samo 100 hiljada ljudi, obavezao je civilnu odbranu i vojne organizacije da promene svoju prirodu. One su do tada tolerisane, podravane, a ponekad ih je i sama vlada koristila. Sada su postale tajne; pretvorile su se u teroristike grupe. Pod pritiskom saveznika, jednim zakonom od 22. marta 1922. godine, razoruane su u principu sve organizacije, a da pritom nisu rasformirane. Taj zakon je vrlo energino primenjivala pruska socijaldemokratska vlada, iako je u Pruskoj terorizam bio mnogo manje izraen nego drugde. Vlada Rajha je ovaj zakon primenjivala znatno slabije. Bavarska, gde je na vlasti, od marta 1920. do septembra 1921. godine, bio fon Kar (von Kahr), odluila je da ga ne potuje. Fon Kar je izjavio da samo te isto civilne organizacije mogu samo da zatite zemlju od ruilakog talasa boljevizma. Od tada je Bavarska postala nemaki arsenal: paravojne formacije brojale su najmanje tri stotine hiljada ljudi. Jedna od glavnih se, po svom osnivau, zvala Eeriova Organizacija (Organisation Escherisch) ili Orge (Orgesch). Brigada Erhart, rasformirana u Pruskoj, reorganizuje se u Bavarskoj, gde postaje slavna OK (Organizacija Konzul). Dobrovoljci koji su se borili u Gornjoj leziji 1921. godine, takoe su nali utoite u Bavarskoj. Takva je sredina u kojoj se razvija Nemaka radnika partija. Hitler e se uzdizati borei se protiv bavarskog separatizma. S druge strane, Hitler je postojao upravo zahvaljujui njemu. Naglo irenje Radnike partije. Radnika partija je 1919. godine imala ezdesetak lanova. Naredne godine, brojala je tri hiljade ljudi. Godine 1922, tira njenih novina raste na dvadeset hiljada primeraka. Partija se u poetku zadovoljavala organizovanjem malih debata i poveavanjem broja propagandnih skupova. Treeg februara 1921. godine, Hitler okuplja vie hiljada slualaca u cirkusu Krone. etvrtog novembra iste godine, u pivnici Hofbroj (Hofbru), dolo je do borbe izmeu nacista i socijaldemokrata. U isto vreme, osnivaju se ogranci Partije u raznim gradovima u unutranjosti, naroito u junoj Nemakoj. Prvi kongres odran je u januaru 1922. godine u Minhenu. Od decembra 1920, Partija ima svoje novine, Vlkischer Beobachter, koje su u poetku izlazile jednom nedeljno, a zatim, od 1923, svakog dana. Meutim, najvaniji dogaaj tokom tog perioda bilo je osnivanje Jurinih odreda. Partija je od 4

samog poetka imala svoju Slubu bezbednosti, Ordnertruppen. Meutim, 3. avgusta 1921. godine, ona osniva gimnastiko i sportsko drutvo, koje treba da podrava vojniki ideal jednog slobodnog naroda. To osnivanje je usledilo etiri meseca posle dekreta kojim su rasputene sve jedinice civilne odbrane. Partija je nasledila lanove svih ovih rasformiranih formacija. Uskoro, skinuvi masku, sportsko drutvo menja nazivu Jurini odred (SA). Tokom tih godina u Partiju se ulanjuje veina njenih buduih voa. Herman Gering (Hermann Goering), jedan od asova avijacije za vreme rata, postaje voa SA. Tada se pojavljuju i Himler, nastojnik poljoprivrednih dobara i Rudolf Hes (Rudolf Hess). Hitler stupa u kontakt sa Otom (Otto) i Gregorom traser (Strasser), koji su takoe bili nacionalisti sa socijalistikim naglaskom. Braa traser su naginjala politici slaganja sa Rusijom. Na suprotnoj strani se nalazio Alfred Rozenberg (Alfred Rosenberg), poreklom sa Baltika, koji e postati jedan od mozgova Partije, a koji je bio izrazito neprijateljski raspoloen prema SSSR-u. Partija je, meutim, nala oslonac van zemlje. Preko Rozenberga se povezuje sa belim Rusima i atamanom Skoropadskim, bivim vladarem Ukrajine. Preko Frika (Frick), visokog slubenika u Minhenu, ona dobija blagonaklonost bavarske policije. Preko Rema (Roehm), ostvaruje tesnu vezu sa fon Epom i konzervativcima Rajhsvera. Gregor traser povezuje Hitlera sa Ludendorfom (Ludendorff). Hitler se povezuje istovremeno i sa velikim antisemitskim organizacijama u severnoj Nemakoj i sa fon Borzigom (von Borsig), predsednikom sindikata vlasnika. U svim sredinama nalazi nove lanove, a posebno zajmodavce. Meutim, ovo irenje Partije nije bilo bezopasno: rizikovala je da je neke druge, vee i uticajnije partije prikljue sebi. Zahvaljujui Hitlerovoj energinosti i vetini, dogodilo se sasvim suprotno. Godine 1921, on postaje predsednik Partije, NSDAP, potiskujui Drekslera; 1923, smenjuje Ekarta na mestu urednika novina. Kada su se, 1923. godine, razne paravojne formacije Rajha ujedinile u Savez borbenih organizacija, Kampfbund, moglo se pretpostaviti da e Hitler biti samo zarobljenik Rajhsvera. Meutim, 24. septembra 1923. godine, uprkos Ludendorfovom neslaganju, Hitler je priznat za komandanta Kampfbunda. 3. Neuspeli dravni udar. Hitler je, dakle, postao voa otpora ekstremne desnice. Meutim, da bi uopte poeo da razmilja o preuzimanju vlasti, bilo je potrebno da se odigra niz dogaaja. Spoljni uzroci prevrata. Najpre, 1923. godine, francuske trupe su okupirale Rur. Ova okupacija, koja je Francuskoj trebalo da poslui kao garancija da e Nemaka platiti ratnu odtetu, to je ova odlagala, imala je brojne posledice. Prvo, naglo je oivela nemaki patriotizam u svim partijama, a posluila je i nacionalistikoj propagandi partija ekstremne desnice. Stanovnitvo Rura se odluilo za pasivni otpor i, budui da je imalo podrku vlade, prestalo je sa radom. Rajhsver je, koristei novonastale prilike, uspostavio tenju vezu sa paravojnim formacijama, obezbeivao im je oruje i novac: zajedno su obrazovali ono to se naziva crnim Rajhsverom. Pobune desnice zabrinjavajue su se uveavale. Jedan nemaki dan odran je 2. septembra u Bajrojtu (Bayreuth), a pobuna u Kistrinu, 1. oktobra, bila je pokuaj da se obori reim. U isto vreme, prekid rada u Ruru i pomo koju je trebalo pruiti nezaposlenima zadali su poslednji udarac ionako poljuljanoj ekonomiji. Inflacija je poela jo mnogo ranije, a 1923. godine rasla je vrtoglavom brzinom. Dovela je do brutalnog obezvreivanja dobara, izazivajui oseaj nesigurnosti i nepoverenja, koji nije nimalo iao u korist unutranjem miru. Drugi kljuni dogaaj bio je mar italijanskih faista na Rim s kraja 1922. godine. Da nije pred sobom imao primer tog neverovatnog uspeha, pitanje je da li bi Hitler uopte pokuao mar na Berlin. Pu 8. novembra 1923. godine. Od septembra 1923, nova vlada Rajha, pod vodstvom trezemana (Stresemann), prekinula je pasivni otpor Rura. Ona je smatrala da se pregovorima moe dobiti vie nego silom. Takav stav izazvao je niz novih pobuna ekstremne desnice. U tom optem nemiru, Bavarska nije mogla da ostane po strani. Meutim, sreom po Nemaku Republiku, opoziciona desnica je po tom pitanju bila podeljena. Jedna partija je bila separatistika: ona je elela da se u Minhen vrati princ, naslednik Vitelsbahovih (Wittelsbach), 5

Rupreht (Rupprecht). Voa ove partije bio je fon Kar, koji je u septembru postavljen za upravnika provincije, u zvanju dravnog komesara. Druga partija, koju je vodio Hitler, bila je neprijateljski raspoloena prema bilo kakvom vidu separatizma: njen cilj je bio da obori vladu u Berlinu. Imala je podrku Ludendorfa, koji je, kako je planirano, trebalo da postane komandant vojske. Hitler je ve bio u sukobu sa bavarskom administracijom. Godine 1922, proveo je mesec dana u zatvoru zbog ograniavanja slobode okupljanja. Posle pokuaja da se orujem suprotstavi socijalistikom skupu, 1. maja 1923. godine, bezmalo su ga prognali iz Bavarske. Odluio je da reaguje 8. novembra. Svojim trupama je opkolio skup koji je drao fon Kar u pivnici Birgerbroj (Brgerbru). Upao je u salu i, pod pretnjom izdejstvovao da fon Kar pristane da se udrui sa njim. U Minhenu je proglaena privremena vlada i organizovan je mar na Berlin. Meutim, sutradan, 9. novembra, Kar se pribrao: naredio je da se otvori vatra na povorku, na ijem elu su bili Ludendorf i Hitler. Partija je imala esnaest ubijenih, koji su postali muenici ovog pokreta. Berlin, upozoren, odluuje da objavi vanredno stanje. Hitler je bio u bekstvu, ali je dva dana kasnije ve bio uhapen, kao i Rem, Gregor traser, Frik, Ditrih Ekart i jo neki. Gering je prebegao u Italiju. Ludendorf je puten na uslovnu slobodu. Hitler je propustio priliku. Bie mu potrebno skoro deset godina da se oporavi od ovog poraza.

19231929.
1. Nemaka se umiruje. Ovih est godina predstavljaju u Hitlerovom ivotu jednu veliku zagradu. Godine 1923. mogao je misliti da je nadomak uspeha, ali e dugi niz godina biti samo zanemareni politiar. Na izborima u maju 1924. godine, posle patriotske groznice koju je izazvala okupacija Rura, rasisti su jo uvek imali 32 poslanika mesta (to je 6,6% glasova). Godine 1928. hitlerovci su dobili svega 3,5% glasova. inilo se da je Vajmarska Republika stala na noge i da je opasnost od cezarizma uklonjena. To je trenutak jedini kada je parlamentarni sistem, koji se oslanjao na sigurnu veinu centra, funkcionisao normalno. Marka je stabilizovana krajem 1923. godine. U spoljnoj politici Nemaka postepeno preuzima mesto koje joj pripada u Evropi: 1925. godine potpisuje Lokarnski pakt, 1926. postaje lan Drutva naroda, 1928. prikljuuje se paktu protiv objave rata. Rur je krajem 1925. godine evakuisan; saveznike trupe postepeno naputaju Rajnsku oblast. Najpre Dejvsov plan (Dawes), a zatim i Jangov (Young), predviaju postepenu isplatu ratne odtete. Posle niza godina siromatva, nemaka ekonomija se oporavlja. Istina je da je desnica, posle smrti Eberta, u predsednitvo Rajha izabrala marala fon Hindenburga. Meutim, izuzev poslednjih godina ivota, stari monarhista je iskreno prihvatao ulogu parlamenta. Tano je takoe i to da je zbog pomena crnog Rajhsvera u Parlamentu, 1926. godine, general fon Zekt (Seeckt) morao da napusti mesto komandanta armije. Meutim, neobino je to to je ovaj problem pokrenula jedna od vladajuih veinskih partija: vreme dravnih udara se vratilo. 2. Velika kriza Nacistike partije. Suenje zbog pua u Minhenu odrano je januara 1924. Hitler je osuen na pet godina zatvora, Ludendorf je osloboen. Nacionalsocijalistika partija je rasformirana. Dok je bio u zatvoru, Hitler poinje da diktira Rudolfu Hesu, koji je takoe bio zatvoren, tekst koji e postati knjiga Mein Kampf. Gregor traser, koji je izabran u bavarski Lantag (Landtag), osloboen je. On e sa Ludendorfom, pokuati da regrupie partijske trupe. Najpre nije imao drugog izbora nego da se umea meu tradicionalne rasiste fon Grefea (von Graefe) okupljene u Rasistikoj stranci slobode, dok e Rem pokuati da ponovo osnuje SA, pod novim imenom. Zahvaljujui intervenciji bavarskog ministra pravde, Hitler je osloboen posle manje od godinu dana zatvora. Vanredno stanje je ukinuto 27. februara 1925. godine, to je omoguilo da bude obnovljena Nacionalsocijalistika partija. Meutim, sada e vrlo snano poeti da se ispoljavaju tendencije kojih u periodu uspona 6

nije bilo. Gregor traser je postao vana linost. On je na elu Partije severne Nemake, a sever i jug razdvaja jedva prikriveno neprijateljstvo. Hitlerovom listu Vlkischer Beobachter, koji izlazi u Minhenu, suprotstavlja se berlinski list Arbeiterzeitung brae traser. Tada se pojavljuje i Jozef Gebels (Joseph Goebbels), iz Rajnske oblasti, koji je u poetku bio povezan sa traserom, a zatim je priao Hitleru. Sukob izmeu dve Nemake izbio je 1926. godine na Kongresu u Bambergu i 1927. godine na Kongresu u Nirnbergu. Hitler i traser su se sukobili zbog taktike, a ne zbog doktrine. traser je naginjao savezu sa Rusijom i stavljao akcenat na socijalne probleme, dok je Hitler sve vie naginjao Italiji. Meutim, dok traser predstavlja aktivistiko krilo Partije, Hitler tokom svih godina krize vrlo veto vodi opreznu politiku, koja je imala za cilj da u Nemakoj umiri tradicionalnu desnicu, a van zemlje, anglo-saksonsko mnjenje. Godine 19261927, on obilazi industrijske oblasti Rura, insistirajui na potovanju privatne svojine. On otvoreno osuuje Ludendorfov germanski paganizam i ublauje antiklerikalni stav Partije. Kada je, 1926. godine, jedan pokret ustao protiv nadoknade koja je isplaena nemakim prinevima lienim vlasnitva, Hitler je stao na stranu prineva. U isto vreme on reorganizuje Partiju, dajui joj vie centralistiko ureenje. Odluuje da se provincijski poglavari (Gauleiter) nee vie birati, ve da e ih on postavljati; za gaulajtera najosetljivije oblasti, Berlina, postavlja Gebelsa. Reformie i SA trupe, koje 1927. godine ponovo dostiu broj od dvadeset hiljada ljudi. Pored njih, kako bi se obezbedio od bilo kakvog iznenaenja, osniva SS trupe. On je jo 1923. godine, pod imenom Hitlerov jurini odred, osnovao pretorijansku falangu za linu bezbednost. Od te formacije potiu SS trupe. Ona e 1927. godine prei pod Himlerovu komandu. U tom periodu nastaju mnoge vrste pomonih organizacija, kao to su Hitlerova omladina, savezi pravnika, uitelja, studenata nacionalsocijalista. S druge strane, Gering se vraa iz izgnanstva; u Rajhstag (Reichstag) je izabran 1928. godine; Hitler je iskoristio njegove dobre odnose sa industrijalcima Rajnske oblasti. Oko 1929. godine Hitler jo uvek nije imao velikog znaaja u Nemakoj. Meutim, povratio je vrsto ureenje svoje Partije, a naruku su mu ile i neoekivane okolnosti.

19291933.
Prvi znaci opasnosti od hitlerizma pojavili su se istovremeno sa inflacijom. Hitlerovo povlaenje poklopilo se sa godinama prosperiteta. Njegov povratak vremenski se podudarao sa ekonomskom krizom 1929. godine. Ova kriza je bila nagovetavana 1927. godine padom kursa. Od tada su se neuspesi samo umnoavali. Broj nezaposlenih je rastao vrtoglavom brzinom: milion i petsto hiljada 1929, 6 miliona 1932. godine. Dvadeset i etvrtog oktobra 1929. nastao je veliki krah berze u Njujorku. Nemaka industrija, zavisna od amerikog kapitala, odmah je osetila posledice. Zajmodavci moraju da nadoknade potraivanja: nemaka ekonomija se odjednom nala u opasnosti. Proizvodnja opada 1932. godine za 50%, a u nekim oblastima i za 70%, u odnosu na 1929. godinu. Rezerve zlata u kasi Rajhsbanke opadaju izmeu 1930. i 1931. godine sa 2.216 RM na 984 miliona RM. Nemaka demokratija se nije mogla odupreti potresu tako velikog obima. 1. Pod vladama Bruninga (Bruning), 19301932. Promena reima. Iako su izbori 1928. godine uveli u Rajhstag 153 socijaldemokrate, to je vie nego to su oni ikada imali u parlamentu, na glasanjima je zabeleen sve vei uspeh ekstremista. U maju 1929. godine, na izborima za Landtag u Saksoniji, nacisti dobijaju dva puta vie glasova nego prethodne godine. Godine 1929. Partija je brojala 120 hiljada lanova, a 1930. godine 210 hiljada. U januaru 1930. godine Frik postaje ministar u Tiringiji: to je prvi nacionalsocijalista na vlasti. Velika koalicija, koju su na levici inili socijalisti i na desnici populisti, raspada se. Ove partije se oseaju nesposobnim da premoste ekonomsku propast i strahuju da ih komunisti i nacisti ne gurnu na marginu. Tada, to znai od pada kabineta Hermana Milera (Hermann Mller) u martu 1930. godine, zapoinje propast Vajmarske Republike. U Rajhstagu samo manjina podrava vlade: 7

sistem je prestao da bude parlamentaran. Tri vlade: Bruningova, Papenova (von Papen), lajherova (Schleicher), nazivane su predsednikim, jer su poivale jedino na poverenju koje kancelaru ukazuje predsednik Hindenburg. Rajhstag se sve ree okuplja. Takav reim, koji je mogao da se osloni samo na vojsku (koja je i sama bila nagriena hitlerovskom propagandom) oigledno je bio nestabilan. Poto je parlamentarizam postao nemogu, bilo je gotovo neizbeno da najdinaminiji i najradikalniji pokret prevagne nad ostalima. Rajhsver, koji je u tom trenutku bio jedini stabilni element u zemlji, utie direktno na vladu. Jedan visoki funkcioner u ministarstvu za rat, general lajher, iji je uticaj na starog predsednika Rajha bio veliki, izdejstvovao je da se Bruning dovede na vlast. Hitler se pribliava vlasti. Hitler nastavlja opreznu politiku koju vodi od 1925. godine. Tako je 1930. godine, za vreme jednog suenja dvojici oficira optuenih da su u vojsci obrazovali nacionalsocijalistike elije, Hitler, koji je pozvan da svedoi, naglasio da on odbacuje bilo kakvu ilegalnu akciju i jasno je istakao da je revolucija koju on priprema sasvim duhovna. Istu taktiku su unutar Partije iskoristili protiv njega. Oto traser se otcepio i osnovao rivalsko udruenje Crni front, koje treba da bude, kako on kae, kola oficira i podoficira nemake Revolucije. Ovaj pokret se poziva na verske principe, a lanove je regrutovao iz redova bivih boraca elinih lemova. Oto traser je izazivao pobune unutar SA trupa. Prva je bila 1930. godine; kako bi ponovo imao svoje trupe u rukama, Hitler ih je stavio pod zapovednitvo Rema, koji se upravo vratio iz Bolivije, gde je nakratko bio angaovan. Druga pobuna, pod vostvom kapetana Stenesa (Stennes), bila je 1. aprila 1931. godine. Meutim, uprkos ovim unutranjim tekoama, Hitler je zadobio poverenje tradicionalne desnice. Od 1928. godine na njenom elu je bio Hugenberg (Hugenberg), industrijski magnat i jedan od glavnih akcionara filmskog drutva U. F. A. Od 1928. godine izmeu Hitlera, Hugenberga i komandanta elinih lemova, Zeltea (Seldte), rada se neka vrsta trijumvirata. Hitler se povezuje i sa Emilom Kirdorfom (E. Kirdorf), direktorom sindikata (vlasnika) rudnika u Rurskoj oblasti. Izbori 14. septembra 1930. godine pokazuju napredak nacionalsocijalizma, koji je iznenadio i same voe: Partija naglo prelazi sa 12 na 107 predstavnika u Rajhstagu; dobija 18% glasova, to znai 6.500.000 glasaa. Na posledice ovog ogromnog uspeha nije trebalo ekati. Tokom jeseni, Hitler pregovara sa fon lajherom: on se obavezuje da potuje neutralnost Rajhsvera; zauzvrat, dobija da slobodno raspolae borbenim trupama. Desetog oktobra 1931. godine Hindenburg je primio Hitlera i Geringa; predsedavajui Rajha uzaludno trai da nacisti prihvate da uestvuju u Bruningovoj vladi. Sutradan, 11. oktobra, odran je veliki protest uz uee Hitlera i Zelta sa trupama, kao i Hugenberga i Klasa (Class) iz pangermanske lige, finansijera ahta (Schacht), generala fon Zekta (Seeckt), direktora kartela elika, itd. Klasina desnica se jo uvek nadala da e iskoristiti Hitlera, a da e pritom sauvati politiko vostvo. Meutim, sada vie nije pitanje da li e Hitler doi na vlast, ve da li e doi sam. Hitler je skoro pobedio. Meutim, napravie jednu greku. Bruning mu predlae, u januaru 1932. godine, da na dve godine, bez novih izbora, prihvati produetak Hindenburgovog predsednikog mandata. Za uzvrat, Bruning e se povui, a Hitler e biti pozvan na njegovo mesto. Hitler, siguran da e biti izabran za predsednika Rajha, odbija. Predsedniki izbori su odrani 13. marta 1932. godine. Hitler je ve bio okupio svoju miliciju oko Berlina, spreman da zauzme ministarstva. Meutim, izbore je dobio Hindenburg; u drugom krugu su i komunistiki glasovi otili njemu. Ovaj poraz je dao priliku vladi da povue i poslednji potez protiv Hitlera. Uprkos protivljenju Hindenburga, ministar za rat je 13. aprila 1932. godine izdejstvovao zabranu rada organizacijama SA i SS, u cilju ouvanja autoriteta drave. Ova mera doneta je uz saglasnost vojske. U isto vreme, Gregor traser koristi poraz svog rivala. Zbog toga se povezuje sa generalom fon lajherom i pokuava da oslonac za svoju akciju nae meu sindikalistima. Hitler je brzo nadoknadio ovaj gubitak. Izbori za pruski Lantag, 24. aprila 1932. godine, ponovo donose njegovim trupama ogroman uspeh. Najzad, intrige koje su vodili Papen, lajher i 8

Hugenberg navele su Bruninga da 31. maja da ostavku. Ovoga puta epilog nee izostati. 2. Kabineti Papena i lajhera (jun 1932 januar 1933). Oba kabineta, ije kratkotrajno postojanje oznaava kraj Nemake Republike, pokuavala su da protiv Hitlera primene dve jedino mogue politike: Papen je pokuao sa politikom pomirenja, lajher mu je objavio rat. Kabinet fon Papena je brojao sedam aristokrata i est lanova iz buroaske sredine; nije imao oslonca ni u parlamentu, ni u svojoj zemlji (12. septembra 1932, vlada je nadglasana sa 513 glasova naspram 32!). im je formirao kabinet, Hindenburg je primio Hitlera, Rema i Hermana Geringa, koji je tada bio predsednik Rajhstaga. Molio ih je da prestanu sa otporom prema vladi. Hitlerovci su postavili svoje uslove: da se raspusti Rajhstag i da se raspiu novi izbori, da se ponovo organizuju jurini odredi i da Partija dobije emisije na radiju. Fon Papen im je ispunio ova tri zahteva. Osim toga, on je suspendovao prusku socijaldemokratsku vladu. I ve je pripremao osnivanje Slube rada. Jasno je da su ovi ustupci samo pojaali apetit nacista. Izbori od 31. jula 1932. godine doneli su im 37,2% glasova. Sada su bez ustupaka zahtevali vlast samo za sebe. Prema tome, Papenova politika pomirenja nije dala rezultata. Rajhstag je ponovo rasputen. Ovog puta nacisti su zabeleili veliki pad: izgubili su dva miliona glasova i trideset i etiri mandata. Ovaj sticaj okolnosti e lajher, koji je 2. decembra 1932. godine postao kancelar, pokuati da iskoristi protiv Hitlera. Pokuao je najpre da pocepa Partiju, ponudivi Gregoru traseru portfelj. On je bio spreman da ga prihvati, ali su ga Gebelsove pretnje spreile u poslednjem trenutku. lajher se tada uputa u jednu smelu akciju: eleo je da zabrani rad i Hitlerovoj i Komunistikoj partiji, da suspenduje sine die Rajhstag i da, inspirisan italijanskim faizmom, zavede korporativni reim, neku vrstu vojne diktature, koja bi se oslanjala na jedinstveni sindikat. Potez je bio riskantan, naprosto zato to je bio nezakonit: mogao je da dovede do otvorene borbe sa Hitlerovim trupama i rizikovao je da preraste u graanski rat sa neizvesnim krajem. lajher je za sebe pridobio veinu u Rajhsveru, ali su neki oficiri, koji su bili na Hitlerovoj strani, kao general fon Blomberg (Blomberg), spletkarili protiv njega. Osim toga, Hindenburg, kome je bilo iznad svega stalo do zakonitosti, strahovao je od takvog poduhvata u Nemakoj, u kojoj je drutveno ureenje ve bilo narueno. Najzad, Papen vodi tajne pregovore protiv lajhera, koga je mrzeo jer ga je ovaj pomou spletke istisnuo s vlasti; sreo se sa Hitlerom u Kelnu kod bankara redera. Hitler je ocenio da je korisno da privremeno obuzda svoje apetite i neko vreme deli vlast sa nemakim nacionalistima. Hitler 30. januara dobija mandat da oformi vladu. Javno mnjenje, i u Nemakoj i u inostranstvu, nije bilo posebno zainteresovano za taj dogaaj, jer se mislilo da e se hitlerovci brzo istroiti na vlasti. U toj vladi su, osim Hitlera, bila jo samo dvojica nacista: Frik u ministarstvu unutranjih poslova i Gering u ministarstvu vazduhoplovstva. To je bio samo prvi korak. Hitler e ubrzo skloniti s vlasti sve one koji su ga na vlast doveli.

19331934.
1. Prvi meseci vladavine. Iako je tek bio postavljen, Hitler je delovao neobino brzo i veto. Svoje podozrive saveznike umirivao je spektakularnim gestovima. Meutim, istovremeno je uvrivao svoju diktaturu: svi dekreti od presudnog znaaja doneti su tokom prvih est meseci njegove vladavine. Nadajui se da e na novim izborima njegova Partija dobiti apsolutnu veinu i da e se tako osloboditi saveznika koji su mu smetali, Hitler najpre uspeva da navede Hindenburga da raspusti Rajhstag, koji je bio izabran manje od tri meseca ranije. Njegova predizborna kampanja je finansirana sa tri miliona maraka, koje je posredstvom ahta dobio od industrijalaca (Krupa, niclera, Feglera). Posle predizborne kampanje koju su preokrenuli u svoju korist terorom, koji su ve zavodile SA trupe, izbori su odrani 5. marta 1933. godine. Hitlerove nade ostale su neostvarene: broj glasova koje su hitlerovci dobili u novembru 1932. godine, skoio je sa 33% na 44%, ali nisu dobili apsolutnu veinu. Ipak, vladina koalicija je u parlamentu dobila tri stotine etrdeset i jedno od est stotina etrdeset i sedam mesta. 9

Hindenburg i Hitler su se 21. marta 1933. godine pojavili zajedno na sveanom skupu u Potsdamu, nad grobom Fridriha II Velikog. Kancelar se zakleo da e braniti mir u svetu i da e nastaviti prusku tradiciju. Meutim, dva dana kasnije uinie da Rajhsver izglasa zakon o neogranienom punomoju kancelara, koji mu omoguava da donosi zakone bez saglasnosti Hindenburga. Prvog maja 1933. godine u Berlinu je organizovana prva proslava Praznika rada. Tom prilikom se Hitler postavio toboe kao branitelj radnika. Ve sutradan, 2. maja, sindikati su rasputeni, a njihova imovina konfiskovana. Dana 20. jula 1933. godine Hitler je potpisao Konkordat sa papom. Meutim, istog trena pokree borbu protiv katolike crkve. Sedamnaestog maja 1933. godine Hitler objavljuje da prihvata Mekdonaldov (Macdonald) plan o razoruanju, po kome Nemaka ostaje u podreenom poloaju. Meutim, 19. oktobra iste godine, on naputa Drutvo Naroda i oslobaa se obaveza koje lanstvo u Drutvu podrazumeva. Poto je, odmah po dolasku na vlast, dekretom propisao ponovno rasputanje Rajhstaga, Hitler je obeao da, bez obzira na rezultate glasanja, nee menjati sastav vlade. Ipak, ve u septembru iste godine, devet od esnaest lanova ministarskog saveta bili su hitlerovci. Od novih lanova vlade, Dare (Darr) je postao ministar za poljoprivredu, Gebels ministar za propagandu, a Rem i Hes ministri bez portfelja. Hugenberg, koji je vie od svih ostalih doprineo da Hitler doe na vlast, napustio je vladu avgusta 1933. godine. Zelte, ministar za rad, pristupa nacionalsocijalistima i sam donosi dekret o rasputanju elinog lema, iji je predsednik do tada bio. Od samog poetka, vlada je radila kao iroko ovlaena policija. Dana 27. februara 1933, neposredno pre izbora, u Rajhstagu je izbio poar. Danas vie nema sumnje da su poar podmetnuli nacisti. On je njima dvostruko bio koristan: izazvali su pometnju u javnom mnjenju i potukli komuniste, koje su optuili za navodnu zaveru. Komunistika partija je rasputena poetkom marta 1933. godine; ali to je bio samo poetak: 14. jula 1933, Nacionalsocijalistika partija je proglaena jedinom partijom. Sva ovlaenja prela su u Hitlerove ruke 23. marta 1933, ustavnom dvotreinskom veinom Rajhstaga; za to je glasao Katoliki centar, jedino su socijaldemokrati bili protiv. Od tog trenutka su i izvrna i zakonodavna vlast bile u Hitlerovim rukama. Rajhstag je sazivan samo s vremena na vreme, kako bi potvrdio ve donete odluke. Predsednik Rajha je to bio samo po imenu. Poto su sva ovlaenja predata Kancelaru lino, ni sam Savet ministara vie nije imao nikakvog smisla, jer je Hitler najee sam odluivao u ime svojih ministara. Nikada nijedan vladar nije posedovao do te mere apsolutnu vlast. U periodu izmeu januara i maja 1933. godine, Hitler je reorganizovao celokupno ureenje zemlje: primorao je razliite drave Nemake da izaberu nacionalne vlade, zatim je na elo svake od njih postavio po jednog guvernera (Statthalter) po sopstvenom nahoenju. Bavarsku, koja je u jednom trenutku izgledala kao da se opire, stavio je pod komandu energinog fon Epa i njegovih odreda. Pod izgovorom arizacije, dravni slubenici su paljivo provereni; poev od septembra 1933. godine visoke funkcionere je odreivao Rudolf Hes, Firerov namesnik. Policija, koja je ranije postojala za svaku zemlju posebno, sada je centralizovana i pretvorena u tajnu dravnu policiju (Geheime Staatspolizei, ili krae Gestapo). SA trupe su, tokom prvih meseci novog reima, takoe dobile ovlaenja koje je imala policija; osnovani su prvi koncentracioni logori. I pravosue je takoe reorganizovano na samom poetku. Slamanje protestantske crkve zapoelo je ve prvih dana. Prvog aprila 1933. godine zapoet je bojkot protiv jevrejskih trgovaca. Drugog maja, Radni front, iji je voa bio Lej (Ley), zamenjuje bive sindikate. Dana 14. jula 1933. donet je zakon o sterilizaciji degenerisanih osoba. Osnovana je dobrovoljna sluba rada, u isto vreme kada i organizacija za korienje slobodnog vremena (KDF) i nacionalsocijalistika sluba za dobro naroda (NSV). Hitlerizam je u Nemakoj uspostavljen za nekoliko nedelja. 2. Kriza 1934. godine istka 30. juna. U poetku, kao to smo prethodno videli, Hitler se 10

otvoreno oslanjao na svoje borbene trupe: SA trupe postale su pomona policija. Pred kraj 1933. godine imale su oko milion ljudi; primale su mesenu pomo od 3.000.000 maraka. To je bila hirovita formacija bez vrste kontrole, iji su ispadi umrljali krvlju prve mesece reima. Hitler je u poetku uzimao u zatitu miliciju, prekidajui istrage koje su pokretane protiv njih. Ali ve u leto 1933. godine Gering, ministar unutranjih poslova Pruske, morao je da SA trupama oduzme policijska ovlaenja u provinciji kojom je upravljao. Povodom nemira u SA trupama, koje su teko podnosile stabilizaciju i prieljkivale, kako su njihovi pripadnici govorili, drugu revoluciju, Hitler je u dva maha, 1. i 6. jula 1933, izjavio da je revolucija zavrena. Ubrzo zatim, on je verovatno poeo da strahuje da bi i sam mogao postati zarobljenik sopstvene pretorijanske garde. Rem i njegove trupe su ak i u Partiji imali dva mona protivnika: Geringa, koji je bio vrsto vezan za konzervativce i koga je Remova milicija zabrinjavala; Himlera, koji je bio komandant SS trupa, te prema tome podreen Remu, iju je vlast teko podnosio. Van Partije, SA trupe su morale strahovati od neprijateljstva konzervativaca, poput fon Papena, i regularne vojske, koja je oigledno zazirala od ovih anarhinih rivala. Kada kaemo da je SA trupama bila potrebna neka vrsta permanentne revolucije, a da je Hitler eleo da uvrsti svoj reim, to ne podrazumeva nikakvo razilaenje u programu i doktrini. SA trupe nisu bile ni naprednije niti vie socijalistiki orijentisane od Hitlera. To je bila samo pobunjenika grupa, koja je ljubomorno uvala svoju nezavisnost, milicija koja je pod svojom kontrolom elela da zadri civilnu vlast. Konflikt, koji je pritajeno postojao od kraja 1933, otvoreno je izbio kada je Rem, tada dravni ministar, u prolee 1934. godine, zatraio da se SA trupe pripoje regularnoj vojsci. Maral fon Blomberg i general fon Rajhenau (Reichenau) su se tome ivo usprotivili pred Firerom, koji je, krajem marta 1934, otro ukorio Rema i njegove pomonike. Meutim, Hitleru to nije bila jedina opozicija u Rajhu. Bilo je opozicije i meu nacistima. Gregor traser, na primer, poto je postao obian vojnik bez funkcije, sanjao je da se osveti Hitleru. Zatim, fon lajher, koji je od 1932. godine bio Firerov ogoreni neprijatelj. Fon Papen, takoe, koji je neto kasnije uvideo da ga je Hitler prevario, te je stoga 17. juna 1934. na Univerzitetu u Marburgu odrao govor pun neprijateljstva protiv SA trupa posebno i protiv reima uopte. Svi ovi protivnici skoro uopte nisu bili mcusobno povezani: lajher je prezirao Rema, a Papena mrzeo. Unutar ove nesaglasne opozicije formirale su se dve grupe, na osnovu taktike koju je svaka od njih primenjivala: s jedne strane Rem i traser, a s druge, Papen i Rajhsver. Hitler se prvi put sree sa Musolinijem 14. juna 1934. godine u mestu Stra, blizu Venecije. Due mu skree panju na ispade njegovih milicionera, koji su postali opasnost za stabilnost njegovog reima i reputaciju u inostranstvu. Po povratku u Nemaku, uo je za optube koje je Papen izrekao 17. juna u Marburgu. Obavetajna sluba Rajhsvera i Himlerova policija su 29. juna obavestile Hitlera, koji je bio na putu, u Rajnskoj oblasti, da je zakazan sastanak voa SA trupa za 30. jun u Bavarskoj i da predstoji pu pod vostvom Rema. Ovaj pu je najverovatnije bio izmiljen. Izgleda da su Gering i Himler tokom nekoliko prethodnih dana raspaljivali netrpeljivost izmeu vojske i SA trupa kako bi naterali Hitlera da se otarasi Rema. Hitler, koji je mesecima oklevao, najzad se odluio da reaguje: odlazi avionom u Bavarsku, gde je izdao nareenje da se Rem i njegovi pomonici smesta ubiju. U isto vreme, Gering je u Berlinu izdao nareenje da se ubiju ostale voe SA trupa, prvenstveno Karl Ernst. U javnost se puta glas o homoseksualnosti ove dvojice voa SA trupa: meutim, Hitler je to oduvek znao; samo je traio izgovor za ubistvo. Istog dana, takoe u Berlinu, nestali su i general fon lajher i njegova ena, general fon Bredov (Bredow), Gregor traser i drugi. Naavi se izmeu dve opozicione grupe, Hitler je odluio da potedi vojne i finansijske krugove. Uprkos svemu, kako bi osigurao svoju nezavisnost, naredio je da se ubiju i dva fon Papenova bliska saradnika, Edgar Jung i fon Boze (Bose). to se samog Papena tie, bilo je dovoljno da mu samo zapreti, drei ga tokom dva dana u kunom pritvoru. Neto kasnije, Papen je napustio svoju funkciju vice-kancelara, i uprkos uvredljivom ponaanju prema njemu, prihvatio je mesto ambasadora u Beu. Hitler je ovu priliku iskoristio da se osveti i nekim starim neprijateljima: 11

30. juna naredio je da se ubiju neki od njegovih protivnika iz 1923. godine, to se posebno odnosilo na fon Kara. Ubistvo fon lajhera izazvalo je u Rajhsveru kratkotrajnu uzbunu. Fon Blomberg je izvojevao pobedu: SA trupe su eliminisane. Meutim, tako je samo odloen problem. Nekoliko godina kasnije, SS trupe, koje su 30. juna definitivno uvrstile svoju mo, pokuae, ovoga puta sa uspehom, da se doepaju vojske. Hitler je priznao sedamdeset rtava. Bilo ih je oko tri stotine. Meutim, Firer je umeo vrlo veto da konsoliduje svoju vlast. Grupa koja je odnela pobedu 30. juna upravljala je reimom do samog kraja. Smrt Hindenburga. Maral Hindenburg je u poetku nerado prihvatao Hitlera. Meutim, Firer je znao kako da brzo zadobije poverenje starog predsednika. Posle krvoprolia 30. juna, Hindenburg je Hitleru uputio telegrafsku estitku. Ovo moe zauditi samo one koji zaboravljaju da je masakr 30. juna znaio pobedu vojske nad SA trupama. Neto kasnije, zdravlje marala se naglo pogoralo. Umro je 2. avgusta 1934. godine. Ostavio je testament, za koji se dugo mislilo da je apokrif, meutim danas se u njegovu autentinost vie ne sumnja. U tom testamentu, izrazio je poverenje i zahvalnost Hitleru. U jednom drugom dokumentu preporuivao je Fireru da obnovi monarhiju im mu okolnosti to dozvole. Hitler je taj drugi dokument unitio, ali je prvi objavio. Odmah posle smrti Hindenburga, vlada je, na osnovu svog punomoja, promenila svoj sastav i u linosti Adolfa Hitlera spojila funkcije i kancelara i predsednika Rajha. Ove odluke su prihvaene velikom veinom glasova na referendumu 19. avgusta. Oficiri i slubenici morali su da poloe zakletvu Fireru. Dakle, hitlerovski reim je uspostavljen. Ali niko nije mogao ni na trenutak pomisliti da e time zapoeti doba mira. Austrijski kancelar Dolfus (Dollfuss), ubijen je 20. jula 1934. godine. Reim u Austriji ipak nije promenjen zahvaljujui unigovoj (Schuschnigg) energinosti i Musolinijevoj vrstini. Suoen sa ovim porazom, Hitler je poricao svoje uee u tom dogaaju. Meutim, samo to su nacionalsocijalisti doli na vlast, zapoela je duga serija atentata.

Kako objasniti Hitlerov uspon?

Hitler je bio samo jedan od mnogih protivnika Vajmarskog reima. Sudei po njegovom niskom poreklu i nedostatku politikog obrazovanja, on nikako nije mogao da doe na vlast. Ve smo prikazali splet okolnosti koji je iao naruku njegovoj karijeri. Meutim, takoe smo mogli da vidimo da je on neprestano ispoljavao veliku vetinu. Govoriti o usponu ili o fascinaciji, znailo bi uneti u Hitlerov uspeh iracionalne i udesne elemente. Sam njegov govorniki dar, koji nije za potcenjivanje, takoe ne objanjava jedan tako neverovatan uspeh. Mnogo je verovatnije da su ga upravo politiki kvaliteti doveli na vlast: meavina fanatizma i lukavstva, koja ga je uinila superiornijim od Rema, koji je iznad svega bio nasilan, i Papena, koji je samo bio lukav. Hitler je umeo da strpljivo saeka trenutak u kome bi zavarao panju svojih protivnika. Meutim, kad bi pronaao pogodnu priliku, delovao bi do te mere brzo i snano, da bi svakog iznenadio. Iza mahnitosti i napada besa, kojima se umeo sluiti kao orujem, krilo se realno razmiljanje, koje je odmeravalo mogunosti i iznalazilo sredstva. Njegov politiki instinkt, kojim se hvalisao kao boanskim darom, nije bio izmiljen. Posluio mu je kasnije u ratnim poduhvatima i doneo mu mnogo uspeha. Meutim, postavlja se drugo, vanije pitanje. Jasno nam je zato se Hitler izdigao iznad drugih voa grupe. Meutim, kako je voa jedne grupe mogao da postane kancelar Rajha? Razlozi su brojni. Ima miljenja da su stvaranjem saveza sa najreakcionarnijim elementima u Nemakoj, a protiv levih revolucionara, socijaldemokrati od 1918, to znai od osnivanja Vajmarske Republike, odredili sudbinu reima u budunosti. To je mogue. Ipak, moramo priznati da je njihov zadatak bio teak: morali su da se brane i od desnice i od levice u isto vreme. Moemo li pomisliti da bi 12

saveznici, koji su u to vreme nastojali da na svaki nain suzbiju boljevizam, tolerisali Nemaku blisku komunizmu? Tano je takoe i to da su posle revolucije 1918. godine u administraciji, pravosuu, obrazovanju ostali kadrovi koji su bili neprijateljski raspoloeni prema reimu. Zabeleeno je da je izmeu 1919. i 1922. u Nemakoj izvreno 366 politikih zloina: trista pedeset i etiri izvrila je desnica, od ega je kanjen samo jedan (ubistvo Ratenaua); dvadeset i dva izvrila je levica, od ega je sedamnaest kanjeno. Posle minhenskog pua, Hitler, iako je bio Austrijanac, nije proteran iz Nemake; pomilovan je posle godinu dana zatvora. Njegov uspeh ne bi se mogao objasniti bez tajnog ili javnog, sauesnitva administracije. Tano je da je osvajanje Rura bilo greka: nita nije donelo Francuskoj, koja je dobila samo mali deo ratne odtete; nepotrebno je raspalila nemaki nacionalizam; ubrzala je inflaciju, ije su posledice bile katastrofalne. Ipak, nijedan od ovih razloga nije bio odluujui. Hitler je doiveo poraz 1923. godine. Nemaka je tokom est godina funkcionisala kao demokratska drava; ukljuila se u meunarodni ivot. inilo se da su greke nainjene na samom poetku posleratnog perioda ispravljene. Razlozi koje smo prethodno naveli objanjavaju samo zato su se, pred prvim nevoljama, oni koji su bili nezadovoljni okrenuli ka desnici ili ka levici i zato je Nemaka postala hitlerovska, a ne komunistika. Iskuenje koje je dovelo do Hitlerovog uspeha, bila je ekonomska kriza 1929- godine. Naravno, njom nije bila pogoena samo Nemaka, jer je to bila svetska kriza. Nemaka je, meutim, bila pogoena vie nego druge zemlje, zato to njena ekonomija jo uvek nje bila potpuno oporavljena kada je kriza poela. Svuda je bilo nezaposlenih, ali nigde toliko kao u Nemakoj. Sporazumi koje su potpisali Dejvs i Jang, a zatim Huverov (Hoover) moratorijum iz 1931. godine, koji je Nemakoj odloio plaanje dugova za jednu godinu, nisu mogli da spree ekonomski krah. Uostalom, ratne odtete nisu bile najvanije. Najvea opasnost pretila je, nesumnjivo, od nedostatka trita: Nemaka je izvozila manje nego druge zemlje, a unutranje trite je zbog krize bilo svedeno na minimum. Nezadovoljstvo i nespokojstvo okretali su Nemaku ka ekstremnim partijama i oajnikim reenjima. Treba napomenuti da je kretanje udesno, koje se ne moe poricati, bilo daleko manje nego to se ponekad navodi. Ako uporedimo razna glasanja u Vajmarskoj Republici, uvideemo da su se do samog kraja socijaldemokratija i Katoliki centar dobro drali. Socijalisti su na vrhuncu moi, 1928. godine, imali,553 poslanika mesta; dobili su 133 na izborima 1932. godine i 119 na izborima 1933. godine, koje je organizovao Hitler. Osim toga, ovi gubici nadoknaeni su poveanjem broja komunista, sa 55 na 89 poslanikih mesta. Partija centra, sa bavarskim populistima, imala je osamdeset i sedam mandata 1924. godine, osamdeset i est na izborima 1930. godine, devedeset i est 1932. godine, devedeset i dva 1933. godine. ta se, dakle, dogodilo? Nacionalsocijalistika partija apsorbovala je sve desniarske partije; umerena struja se postepeno fanatizovala; populisti i demokrate su nestali. Danas se esto stari nemaki konzervativci stavljaju nasuprot hitlerovcima. Meutim, upravo su ti konzervativci, a to znai finansijeri, industrijalci i vojska, prvi finansijski podrali Hitlera, a zatim i stali u njegove redove. Tano je da su se upravo u ovim sredinama kasnije javili pokreti otpora nacionalsocijalizmu: oni e, znatno kasnije, pokuati da zaustave napredovanje diktature koja upravo njima, i jedino njima, treba da zahvali to je uopte mogla da postoji.

II. PROGRAM
Znaaj nacionalsocijalistikog programa
Nacionalsocijalizam je mogao da okupi tako veliki broj pristalica samo na osnovu nekih obeanja, odnosno, na osnovu nekog programa. Bilo bi, meutim, sasvim pogreno pridavati suvie vanosti tom programu. Hitlerizam nije doktrina: to je pokret. On je od ideologije uzeo samo nekoliko slogana, 13

kako bi mogao da usmeri svoju propagandu. U sutini, delovanje ovog pokreta je u svakom trenutku odreivao sticaj okolnosti. Ta politika, za koju se moglo verovati da je sistematina, bila je, u stvari, neprestano oportunistika. Jedina nedodirljiva taka, jedina dogma, bio je rasizam. Rasizam podrava i opravdava nacionalistiku politiku i imperijalistike planove ovog pokreta. Sasvim je izvesno da je rasizam, za veinu hitlerovskih voa, bio ubeenje, a ne samo obian nain vladanja. Oni su vrsto verovali u ispravnost rasizma, bez obzira na njegovu nerazumnost i nedokazivost. To strasno ubeenje donelo je hitlerizmu posebno mesto meu svim cezarizmima i svim diktaturama u istoriji. Ono smeta Hitlera blie Kromvelu nego Musoliniju. Fanatizam i preterivanja u hitlerizmu kao pokretu, mogu se psiholoki objasniti samo ako se prihvati da je on od poetka nadahnut jednim nepokolebljivim ubeenjem. Jedan ovek kao Hitler, ma koliko bio lukav, nije samo ambiciozni voa: on je opsednut. Njegove obmane mogle su tako dugo da zavaravaju njegove protivnike samo zato to se on, kao neki mimiar, sasvim iskreno uivljavao u uloge koje je birao da igra. Njegovo lukavstvo nije lukavstvo diplomate, ve intuitivna domiljatost fanatika, koji u svakom trenutku nalazi pravo mesto za udarac i koga nita ne moe zadrati u njegovoj akciji. U hitlerizmu ne postoji nita izuzev te nacionalistike vere. Politiki, socijalni i ekonomski principi u njegovom programu samo su sredstva u slubi krajnjeg cilja. Oni su se, prema potrebama, menjali ili poricali. Rasizam podstie politiku moi. Njegov jedini cilj je da oivi vrline germanske rase. Drugih ciljeva on nema; svodi se na pokret radi pokreta. Program je sastavljen tako nejasnim terminima da je bilo nemogue da se on ikada ostvari. Jedna od karakteristika nacionalsocijalizma je da je nezasit: budui da je njegov cilj irenje, mogao je da ivi samo u pokretu te e on sebi neprestano stvarati nove protivnike. Nasilje e na kraju nai opravdanje u samom sebi. To je ono to je Herman Rauning (Hermann Rauschning), najpre nacionalsocijalistiki predsednik Senata u Dancigu (Gdanjsku), a zatim nepomirljivi Hitlerov neprijatelj, nazvao revolucijom nihilizma.

Dvadeset i pet taaka

Program Partije je pivi put predloen 25. februara 1920. godine u Hofbrojhausu (Hofbruhaus) u Minhenu. Imao je dvadeset i pet taaka u ijoj osnovi su bile ideje Godfrida Federa. Hitler je ovaj program prihvatio u knjizi Mein Kampf stavljajui akcenat na probleme taktike. Program je objavljen 1927. godine sa Federovim komentarima i malo pomalo se, tokom sto osamdeset i jednog izdanja, koliko ih je doiveo, poveavao i obogaivao novim takama, koje su se pre svega odnosile na agrarna pitanja. Od 1920. do 1930. godine, neprestanim proirivanjem, program je malo pomalo promenio svrhu. Godine 1920, tek poto se smirila revolucionarna groznica, on je bio naklonjen socijalizmu. Kada je Hitler napisao Mein Kampf posle okupacije Rura, pitanja irenja i imperijalizma nadvladala su nad ostalim pitanjima. Poev od 1927. godine, socijalizam programa je sve vie slabio. Razvojni put ovog programa e nam postati jasniji ako detaljno ispitamo take koje se mogu podeliti u pet grupa: 1. Rasizam. Nemakim graaninom se moe smatrati samo ona osoba koja je nemake krvi. Jevreji e pred zakonom biti tretirani kao stranci. Nee moi da rade ni u jednoj dravnoj slubi; nee moi da poseduju zemlju. U programu se precizira da e ne-Nemci, koji su u Nemaku uli posle 2. avgusta 1914. godine, biti primorani da napuste Rajh. Ostali e moi da ostanu, ukoliko ne budu predstavljali problem za ishranu Rajha. Program izbegava da govori o sistematskom istrebljenju Jevreja. U jednoj naknadnoj beleci, Gotfrid Feder predvia rasnu higijenu, bioloku selekciju, koja bi, po njegovim reima, imala za cilj nordizaciju zemlje. 2. Spoljna politika. Ona je osnovna preokupacija ovog programa. Versajski i Senermenski ugovori moraju da se ponite, a Nemaka mora biti smatrana ravnopravnom sa ostalim nacijama. U skladu sa pravom naroda da sami odluuju o svojoj sudbini, svi Nemci moraju iveti u jednoj Velikoj Nemakoj. Godine 1920, u trenutku kada su ivo pokrenuta pitanja prisajedinjenja 14

(Anschluss) Austrije i Gornje lezije, taj zahtev je jo uvek mogao da se tumai u dosta uskim granicama. Meutim, komentar koji je G. Feder dao 1927. godine bio je eksplicitniji: sve narode germanskog porekla treba smestiti unutar istih granica, odnosno, etnike manjine u Danskoj (lezvig), Poljskoj (Poznanj, Gornja lezija), ehoslovakoj (Sudeti), Italiji (juni Tirol), Francuskoj (Alzas, Lorena). Feder naglaava da se povezivanje ovih naroda mora izvriti bez nasilja (odnosno, putem referenduma); u meuvremenu, Nemaka mora zahtevati da se prestane sa ugnjetavanjem ovih manjina. Osim toga, ona mora u celom svetu da titi interese nemakih emigranata. Ove teorijske pretpostavke su, meutim, od samog poetka ograniavane oportunistikim shvatanjima. Tako da je Hitler jo u knjizi Mein Kampf tirolske Nemce prepustio Italiji: tada je prema Musoliniju izraavao ivo divljenje, a istovremeno mu nije smetalo da napakosti Austrijancima, na koje je bio kivan. Godine 1920, kada je, Versajskim ugovorom, Nemaka bila liena kolonijalnog carstva, program nacionalsocijalista je zahtevao akviziciju kolonija radi eksploatacije i naseljavanja. Meutim, 1925. godine, Hitler, trudei se da ima obzira prema Engleskoj, odustaje od ovih zahteva. Nemaka treba da se iri po samoj Evropi, prema bogatim krajevima Poljske i Ukrajine. Malo pomalo treba stvoriti 'pogranine kolonije' (Randkolonien), iji stanovnici moraju biti iskljuivo pripadnici najistije rase. Stvaranje ivotnog prostora je jedna od kljunih tema knjige Mein Kampf. Spoljna politika mora da osigura postojanje rase, organizovane u dravu, stvarajui zdravu, trajnu i prirodnu ravnoteu izmeu brojne vrednosti stanovnitva, njihove rasprostranjenosti i kvaliteta teritorije na kojoj ive. Osim ovog opteg principa, u knjizi Mein Kampf skicirani su i osnovi taktike. Meutim, napravili bismo veliku greku ako bismo smatrali da je spoljna politika, koju e Hitler voditi kada bude bio na vlasti, ispunjavanje nekakvog prethodno zacrtanog plana. Ta politika se raala iz dana u dan i razvijala se linijama najmanjeg otpora, onako kako su se one pojavljivale u Evropi. Taktika opisana u knjizi Mein Kampf 19251926. godine tek izbliza odgovara toj politici. Ona je bila podstaknuta politikim sticajem okolnosti iz 1925. godine. Faizam se upravo pojavio u Italiji i Hitler nastoji da se osloni na taj reim, koji je tada precenjivao. S druge strane, Hitler nije mogao nai boljeg saveznika protiv Francuske, od njenog tradicionalnog neprijatelja, Engleske. U skladu s tim, razmatrao je mogunost sklapanja novog Trojnog pakta, matao je o sporazumu izmeu Engleske, Italije i Nemake, pri emu bi se Nemaka irila prema istoku, Italija bi vladala Sredozemljem, a Englesko Carstvo bi kontrolisalo ostatak sveta. To je samo mata; Hitler je prekrojio kartu sveta kao neki strateg amater. Poslednje stranice Mein Kampf-a otkrivaju apsurdnost germansko-ruskog saveza protiv Zapada. Hitler u svojim planovima zanemaruje mo Sjedinjenih Drava, koje prezire, zato to su suvie pod uticajem Jevreja. Jedini vaei princip je princip teritorijalne ekspanzije; sve ostalo je samo prolazna zamisao bez veeg znaaja. 3. Ekonomska i socijalna politika. Programom iz 1920. godine rad se definie kao obaveza svakog graanina. Meutim, on jo uvek ne predvia obavezan rad: ta ideja e se pojaviti kasnije i imae cilj da smanji dokonost nezaposlenih i razvije kolektivni duh. Preuzimajui formulu G. Federa, program iz 1920. predvia i oslobaanje Nemake od tiranije profita. Ekonomija mora da napusti princip rentabilnosti; njen jedini cilj treba da bude zadovolji potrebe zemlje. Ova formula bi bila apsurdna da se u njoj ne krije definicija planske i etatistike ekonomije: sve dok je svojina slobodna, do ulaganja dolazi samo ako su rentabilna; jedino drava moe da donese odluku da radi sa gubitkom u nekim sektorima, koji joj se uine vanim. Naime, program iz 1920. godine ima socijalistike tenje i predvia znatna ogranienja privatne svojine: etatizaciju trustova (13), uee radnika u dobiti velikih preduzea (14), agrarnu reformu koja ukljuuje oduzimanje zemljita bez nadoknade (17). Ove take uskoro e izgubiti na jasnoi. I sam G. Feder priznaje da nacionalsocijalizam, prihvata, kao jedan od svojih osnovnih principa, privatnu svojinu koju stavlja pod zatitu drave. Svaki Nemac moe slobodno da raspolae proizvodima svog rada. Borba protiv tiranije profita je izgleda nametnula i korenitu reformu kredita i etatizaciju 15

velikih banaka; 1927. godine Feder predvia jo samo nacionalizaciju emisionih banaka. U poetku su svi trustovi morali da nestanu. Ubrzo zatim, Feder izraava potovanje velikim tvorcima nemake industrije, navodei poimence vlasnike topionica (Krupa, Tisena), Kirdofa (iz sindikata rurskih rudnika), velike proizvoae elektrine opreme (Boa, Simensa), itd. U budue e morati da budu nacionalizovana samo akcionarska drutva ili drutva sa ogranienom odgovornou, odnosno, preduzea koja su ve anonimna i bez linosti. Oigledno je da ovakvo razgraniavanje nema nikakvog smisla: ono samo pokazuje elju da se prvobitni program ublai. Uee u dobiti, objanjava zatim Feder, samo je prevara: pravedno bi bilo da se to protegne i na uee u podeli gubitka, to nijedan radnik nee prihvatiti. Naime, najbolje uee u zaradi jeste smanjenje prodajnih cena, ime e se poveati kupovna mo. Najinteresantnija evolucija odnosi se na agrarnu politiku. Program iz 1920. godine implicitno je ugroavao velike posede u istonoj Nemakoj. U jednoj beleci iz 1928. godine, Hitler suava polje na koje se odnosi taka 17, do te mere da je ona izgubila svaki smisao: Budui da NSDAP poiva na principu privatne svojine, oigledno je da se oduzimanje zemlje bez nadoknade odnosi samo na nepokretnu imovinu steenu nelegalnim putem..., dakle, pre svega na jevrejska drutva za trgovinu nekretninama. Partija i zvanino precizira, 6. marta 1930. godine, da nikakva ematska uredba ne moe da se primeni na velike poljoprivredne posede. Postojanje velikog broja sitnih i srednjih poseda je vano kada je u pitanju politika naseljavanja. Meutim, i veliki posedi takoe imaju svoju ulogu; oni treba da postoje u odgovarajuoj srazmeri, opravdano je pored sitnih i srednjih poseda. G. Feder istie da krupne posede na severu i istoku treba racionalnije eksploatisati, a postojanje sitnih parcela predvia samo u blizini aglomeracija. Dakle, ekonomski planovi nacionalsocijalizma menjali su se brzo i u skladu sa politikim prilikama. Slabljenje socijalistikog karaktera programa odgovara trenutku kada se Hitler, oko 19261927. godine, pribliio industrijskim i finansijskim krugovima. U poetku nacionalsocijalizam je bio pokret sitne buroazije: od esnaest rtava oruanog sukoba u Minhenu, 1923. godine, trojica su bili bankarski slubenici, petorica trgovci, jedan kafedija, jedan posluitelj, jedan bravar, jedan student, jedan oficir; trojica su bili aristokrate. Program iz 1920, istie odbranu srednjeg stalea, a to znai da velike trgovine, koje su najpre bile stavljene na raspolaganje optinama, treba zatim dati na korienje malim zakupcima; drava i optine prilikom licitacije moraju da vode rauna o interesima malih preduzea (16). Gotfrid Feder eli da, nasuprot kapitalizmu i marksizmu, obezbedi to vei broj slobodnih i nezavisnih radnih mesta...; sto hiljada nezavisnih obuara, ekonomski i politiki posmatrano, vredi vie nego pet gigantskih fabrika obue. Meutim, nacionalsocijalizam e tokom svoje neizbene evolucije, doprineti unitenju ugroene srednje klase, iji je bio u poetku izraz i ije je interese najpre hteo da zatiti. Bez industrijalaca i velikih zemljoposednika, Hitler ne bi ni doao na vlast. Njegov program e uskoro prestati da daje prednost srednjim preduzeima nad trustovima i sitnom seljatvu nad krupnim zemljoposednicima. U knjizi Mein Kampf, buroazija se smatra odgovornom za nestajanje nacionalnog duha: Shvatio sam, pie Hiller, da je nemaka buroazija na kraju svog puta i da se od nje ne moe oekivati da ispuni bilo kakav novi zadatak. Socijalni problemi su zauzimali znaajno mesto u programu iz 1920. godine. Ubrzo zalim, Gotfrid Feder e poeti da smatra da svako socijalno pitanje treba reavati po taki 15, koja predvia pomo starim licima. 4. Reforme prava, obrazovanja, itd. Ovaj deo programa (19 do 24) zadrava se na optim pogledima. Otuda je jedina reforma koja se predvia u oblasti tampe zabrana Jevrejima da sarauju u nemakim novinama. Rimsko pravo (odnosno, Napoleonov kodeks), treba da bude zamenjeno nemakim pravom, koje e manje robovati materijalizmu. Drava mora da se brine o zdravlju naroda i da prisili mlade na gimnastiku i druge sportove. Prema programu, kola bi pre svega morala da pripremi mlade za praktian ivot; ona osim toga, treba od samog poetka da sadri lekcije graanskog obrazovanja. Hitler se neto detaljnije bavi 16

problemom obrazovanja u knjizi Mein Kampf. I on stavlja akcenat na fiziki razvoj i izgradnju karaktera. Sa take gledita jedne rase, pie on, kruna obrazovanja je u vojnoj slubi. Obrazovanje treba osloboditi sve te gomile beskorisnih podataka koji se odmah zaborave: Na primer, neshvatljivo je zato milioni ljudi ue po dva i tri strana jezika, koje kasnije u ivotu skoro uopte ne koriste. Rasistika drava e opte poznavanje nauka svesti na najvanije. Vreme koje se tako utedi bie iskorieno za tehniko obrazovanje i razvijanje karaktera. Na sledeoj strani, meutim, Hitler strahuje da jedan program suvie tehnikog obrazovanja ne bude u slubi materijalistikih tenji naeg vremena; otuda je reen da brani optu kulturu i helenski ideal, a ne tehniko usavravanje u slubi Mamona. Dakle, najvei nesklad vlada u planovima za kolstvo. Meutim, videemo da se i na tom polju Hitler malo pomalo vratio tradiciji i napustio materijalistiki smer svog prvog programa. U 24 programa iz 1920. godine proklamuje se sloboda veroispovesti ukoliko veroispovest nije u suprotnosti sa moralnim oseanjem germanske rase. Ipak, Partija brani stanovite pozitivnog hrianstva. U programu se ne kae ta treba podrazumevati pod reju pozitivno, koja se moe razliito tumaiti. 5. Oblik drave. Nemaka mora imati jaku centralnu vlast. U svom komentaru iz 1927, u vreme saveza sa nemakim nacionalistima, G. Feder istie da e se kasnije doneti odluka o tome da li e drava biti monarhija ili republika. Program iz 1920. predvia centralni Parlament. Meutim, bez obzira na to on proklamuje ( 6) da treba odustati od parlamentarnog partijskog reima. Ova protivurenost razreena je u knjizi Mein Kampf. Parlamenti su savetodavni organi, koji nikada ne treba da primenjuju glasanje (sic). To su radna tela, a ne glasake maine. Hitler predvia dva vea: politiko vee i vee korporacija i struka. Saradnju oba vea osigurava Senat, koji pokriva obe Skuptine. Meutim, nosilac odgovornosti na svim nivoima je jedan jedini ovek, a drava je strogo hijerarhijski ureena. To je princip voe (Fhrerprinzip). Program iz 1920. predvia federativnu dravu sa po jednim parlamentom u svakoj od drava Rajha. G. Feder centralnoj vlasti ostavlja samo diplomatiju, carinu, vojsku i mornaricu (ne govori nita o monetama niti o finansijama). Hitler, u knjizi Mein Kampf govori mnogo konfuznije: s jedne strane, nastoji da odbrani autonomiju drava u federaciji; s druge strane, meutim, tvrdi da nezadriva revolucija vodi postepenom ukidanju svih prava na suverenitet drava u federaciji, s ciljem da se u njima ugue arita otpora. U budunosti e ove drave izgubiti znaaj na planu politike, ali e ga dobiti na planu kulture i regionalnih tradicija. Konzervativni regionalizam tei da zauzme mesto federalizma.

III. PRETEE I ISTOMILJENICI

Nacionalsocijalizam i nemaka istorija
Oigledno je da nacionalsocijalizam nije samo obian iskorak iz osnovnog toka u razvoju Nemake. Njegova politika osvajanja nastavlja i ostvaruje ideje pangermanizma s kraja 19. veka. Hitler nije tvorac rasizma u Nemakoj. Dakle, dunost istoriara je da istrai intelektualnu tradiciju na koju je hitlerizam mogao da se pozove. Meutim, u tom istraivanju treba biti veoma oprezan. Veliko je iskuenje u svakom misliocu otkriti tajnog saveznika nacizma i skrivene opasnosti u svakoj ideji, koje tok istorije malo pomalo razotkriva i koji najzad sa Hitlerom izlaze na svetlost dana. Takva sistematska sumnja navodi nas da nacizam predstavimo kao neizbeni rezultat celokupnog duhovnog razvoja Nemake. To stanovite je parcijalno i pogreno isto koliko i njemu suprotno, koje hitlerizam posmatra kao iskorak iz nemake istorije. Pre nego to pristupimo tom ispitivanju, potrebno je da preciznije odredimo nau pretpostavku. Da je neka diktatura, analogna nacionalsocijalizmu, kojim sluajem uspostavljena u 17

Francuskoj, mogli bismo, dosta lako, pronai i njeno duhovno poreklo u nacionalizmu Baresa ili Morasa, u rasizmu Gobinoa, antisemitizmu Drimona, pa ak i Prudona, u doktrini nasilja ora Sorela. Uostalom, Gobino i Sorel su teoretiarima nacionalsocijalizma pozajmili ne mali broj ideja, koji su, s druge strane, osnovne teze svog rasizma pozajmili takoe od jednog stranca, Hjustona Stjuarta emberlena (Houston Stewart Chamberlain). I obrnuto, u Nemakoj, osim nacionalistike struje i imena koje emo navesti, postoji i druga tradicija, liberalna i kosmopolitska. S druge strane, meu precima nacizma, naveemo mislioce najrazliitijih shvatanja. Njihova doktrina uopte nije jedinstvena. Unutar onoga to se, dosta nespretno, naziva romantiarskom politikom, meaju se liberali kao Fihte i konzervativni seoski plemii, kao to su Arnim ili Klajst. Hegel uvruje doktrinu drave, dok za Niea ili Vagnera ona predstavlja monstruma koji gui svaku slobodnu misao. Hegel, osim toga, iskazuje iskreno divljenje prema Napoleonu, koga se Fihte ili Klajst uasavaju. Trajke (Treitschke) je portparol bizmarkovske politike, dok je Pol d'Lagard njen ogoreni protivnik. Zbog toga, istoriar koji istrauje intelektualne korene nacizma mora da, prilino nategnuto, povee ideje koje nacizam pozajmljuje od najrazliitijih mislilaca i koje izvodi iz konteksta u kome su one nastale. Na primer, ne moe se zamisliti linost tako udaljena od svake vrste cezarizma kao to je bio Fihte, idealistiki patriota, koji teko podnosi francusku okupaciju i napoleonovsku diktaturu. Meutim, injenica je i to da ideje koje su jednom iznete slede sopstvenu sudbinu i ne pripadaju vie svom tvorcu. Tako Fihteove ideje brzo poslue kao argumenti za najuskogrudiji nacionalizam; a za istoriara koji prati njihov razvojni put, one naknadno dobijaju smisao koji bi im Fihte zasigurno porekao. Uzimajui sve ovo u obzir, ini se da je nacionalizam, koji karakterie itavu Evropu 19. veka, ipak u Nemakoj bio ei i imao ire razmere nego drugde i da je upravo tu dobio sistematiniju formu. Pitamo se zato je to bilo tako? Nema sumnje zato to je Nemaka, budui da se nalazi u srcu Evrope, uvek iroko otvorena za strane uticaje pa ak i invazije, vie nego bilo koja druga zemlja osetila potrebu da se odredi i dokae. I naroito zato to se nacionalizam, po svoj prilici po logici kompenzacije snanije razvijao u zemlji koja je ve dugo bila podeljena i koja je zbog loe organizacije kasnila za svojim susedima. Nacionalistiki mislioci 19. veka, kao to su Fihte ili Vagner, postavljaju sebi pitanje: ta je to Nemac?, to bi bilo apsurdno pitanje u zemljama koje su odavno ujedinjene, kao to su Francuska ili Engleska. Podela Nemake na veliki broj drava omoguila je u 18. veku razvoj slobodne misli, ali je bila kobna za politiku i ekonomsku mo. Liberalne i socijalistike ideje u Nemakoj su se u poetku razvijale sporije nego u drugim zemljama, jer nisu bile u skladu sa njenim ekonomskim i drutvenim ureenjem. Kada je u drugoj polovini 19. veka dolo do ekonomskog razvoja, praenog naglim porastom broja stanovnika, nemaki nacionalizam, koji je do tada vie teio zatvaranju i jedinstvu, nego irenju, dobija imperijalistiki i osvajaki karakter. Nemaka je dugo bila uspavana; to zaostajanje izazvalo je opasan i nagao izliv energije.

Pretee
1. Nacionalizam. Pangermanizam. U Nemakoj, kao i drugde, krajem 18. veka poinje da se pridaje vie znaaja individualnosti svake nacije i da se slave nacionalne osobenosti. Meutim, napoleonski ratovi su taj razvoj ubrzali. Govori nemakoj Naciji, koje je Fihte odrao 1807, a koji su zatim objavljeni 1808. godine, predstavljaju prvi manifest nemakog nacionalizma. Van svake sumnje je da je Fihte jednim delom ipak ostao veran kosmopolitskom idealu 18. veka: oekivao je da e revolucionarna Francuska rairiti svoje progresivne ideje na itavu Evropu, a Napoleon ga je razoarao. U budue e Nemaka morati da bude pokreta oveanstva, poto Francuska to nije umela da bude. Francusku je zapravo pokvarila civilizacija, zloupotreba logike i drutveni ugovori; nasuprot tome, Nemaka je primarne osobine sauvala netaknute; to je izvorni narod (Urvolk). Fihte na udan nain potkrepljuje ovo ubeenje dokazima iz oblasti filologije: Francuzi 18

govore jezikom koji je nastao od latinskog, mrtvog i nerazumljivog jezika, stvorenog da bi prikrio istinu; Nemci govore mladim jezikom, koji se nikada nije odvajao od svojih korena. Lingvistiki dokazi, mada manje proizvoljni, navee 1848. godine Jakoba Grima, slavnog gramatiara, na ideju da treba ujediniti sve narode koji govore nemaki, narode Alzasa, vajcarske, Belgije, Holandije, i da utvrene granice ne mogu biti nepromenljive. Fihte je jo ranije francuskoj ideji o prirodnim granicama pretpostavio ideju o lingvistikoj granici, a u jednom spisu iz 1800. godine, preporuuje razmenu stanovnitva. Arnt (Arndt) i Geres (Goerres) za koje su Francuzi njihovi vekovni neprijatelji zastupaju iste ideje. Arnt to ini podbunjujui narod, koji je zavreme oslobodilakih ratova okree protiv Francuza, koji razaraju nau energiju, razdrauju na karakter i mo. U naslovu jednog svog pamfleta, napisao je sledee: Rajna, nemaka reka, a ne granica Nemake. Jedan narod treba da bude zatvoren za sve spoljanje uticaje i da se ukorenjuje u svojoj otadbini. Postoji samo nacionalna istina; zadatak uenog oveka nije da iri objektivno znanje, ve da privue mase: Treba prenositi samo jednu istinu, samo jedno stanje duha, jedan karakter. Osim Fihtea i E. M. Arnta, proslavio se i jedan daleko siroviji duh, vie zbog svojih postupaka nego zbog svoje teorije: to je ovek koga su nazvali otac Jan, organizator gimnastikih drutava i skupova studenata (Burschenschaften). eleo je da bude uitelj ujedinjene Nemake, zatiene od svakog spoljnog kvarenja, u kojoj bi knjievnost, strogo cenzurisana i proiena na plamenu lomaa, obraivala samo nacionalne teme. Ovi mislioci pripadali su liberalnoj struji. Burenaft i Janove pristalice postali su rtve konzervativne Svete-Alijanse. Kada je 1848. godine u Frankfurtu otvoren nemaki Parlament, koji je pokuao da ostvari san o jedinstvu i oslobaanju liberala, prvo to je uradio bilo je upuivanje poruke starom Arntu. Socijalista Lasal (Lassalle) je jo oko 1860. godine izrazio najiskrenije divljenje prema Fihteovim Govorima. Nije udo to su ovi liberali svu svoju nadu polagali u prusku vojsku, jer je reformisana Pruska od 1813. godine branila napredne ideje od katolike i konzervativne Austrije. Meutim, nacionalistika ideologija je vrlo brzo zatim uguila liberalne tenje. Ve na jednom Kongresu 1846. godine Grim predlae da se Nemcima u inostranstvu prui podrka i da se njihova preduzea i ustanove shvate kao zaetak buduih kolonija. Kada se pokazalo da e Bizmarkova Pruska ostvariti nemako jedinstvo. liberali su prestali da se suprotstavljaju autokratiji Berlina. ak je i Lasal odravao najsrdanije odnose sa Bizmarkom. Istaknuti istoriari, a posebno Trajke, postaju posluni propagandisti: Horizont nemake politike, pie on. iz godine u godinu postaje slobodniji i iri; onog dana kada ova zemlja bude shvatila da vitalni interesi nemake drave lee u oblasti slovenskih, skandinavskih i latinskih zemalja, nai emo se u najveoj revoluciji ovoga veka. Imperijalizam je doao na mesto strogog nacionalizma, koji je samo nameravao da okupi Nemce. Umesto visokih duhovnih Fihteovih ciljeva, Trajke sada pie sledee: Jurinik koji kundakom udara po glavi jednog Hrvata ini mnogo vie za Nemaku nego to e ikada moi da uini pero najboljeg politikog pisca. I dodaje: Slabost u politici je greh protiv duha. Posle 1890, za vladavine Vilhelma II, pangermanizam postaje zvanina doktrina. U to vreme osnivaju se Pomorsko drutvo, Kolonijalno drutvo (koje je brojalo 600 hiljada lanova) i posebno Pangermansko drutvo, meu ijim osnivaima se nalazi ime Alfreda Hugenberga. List ovog drutva je 1899. godine objavio kartu Evrope, kakva e biti 1950, a na kojoj Nemaka obuhvata Alzas, Lorenu, Denkerk, Flandriju, Holandiju, junu Dansku, nemaki deo vajcarske, severoistonu Italiju sa Trstom, Maarsku, eku, Slovaku, najvei deo Litvanije i Poljske. Stavovi tadanjih nacionalista mogli bi se beskonano navoditi. Sve je to daleko od romantiarskog idealizma, ali, u tom trenutku ve sasvim blizu Hitlera. Germansko pravo i germanska vera. Ideologija nacionalnog zatvaranja manifestuje se skoro od samog nastanka nemakog nacionalizma i u domenu prava i vere. Zakonici doneti iz Rima, a zatim iz Francuske, moraju biti zamenjeni pravom koje autentinije odgovara nemakim obiajima i 19

nemakom duhu. Ova ideja, samo u nagovetaju kod Arnta i Jana, jasno je formulisana kod pravnika romantiarske epohe. Ona e se pola veka kasnije ponovo pojaviti kod H. S. emberlena. Meutim, najvei strani uticaj odigrao se, po miljenju nacionalista, u domenu religije. Nemaka je i suvie dugo bila podvrgnula uticaju rimskog katolicizma, koji joj nije odgovarao. Luterova reformacija predstavlja prvi akt oslobaanja. Dok su konzervativci katolici, najvei deo liberala nacionalista je protestantske veroispovesti. Meutim, i samo luteranstvo je ubrzo dovedeno u pitanje. Ve Fihte zamera Luteru to je suvie vanosti dao sv. Pavlu koji je judaizovao hrianstvo. Od njega smeliji Arnt optuuje samo hrianstvo da je odvratilo Zapad od pravog puta. Ta dva toka odrala su se tokom itavog 19. veka. S jedne strane, sledbenici Fihtea, koji su eleli da obnove nemako hrianstvo; najistaknutiji branitelj ove struje bio je orijentalista Pol de Lagard (18271891), koji je nastojao da hrianstvo oisti od svih hebrejskih elemenata. Po njemu, Isus prestaje da bude Boji sin, kao to se tvrdi u biblijskoj legendi iz Novog Zaveta, pretvoren u rabina iz Nazareta. S druge strane, od objavljivanja Germanske mitologije brae Grim, 1835. godine, javlja se neopaganska struja: jedan od organa Pangermanskog drutva uzeo je 1899. godine naziv Odin, itava jedna vetaka knjievnost oivljava seanje na kultove Vodana (Wotan) i Tuiskoa (Tuisco). Antisemitizam, rasizam. Nije tano da je antisemitizam oduvek bio obeleje nemake misli. Odbrana Jevreja je esta tema u knjievnosti 18. veka. Mnoge romantiarske salone drali su Jevreji. Meutim, neki romantiari, aristokratskog porekla, poeli su da izraavaju antisemitizam: Ahim fon Arnim i fon der Marvic (Manvitz) osnivaju Germansko hriansko drutvo, iz kog su iskljueni Jevreji, Francuzi i Filistejci. S druge strane, i Arnt dri govore protiv Jevreja. Na poetku taj antisemitizam nema rasistiku podlogu: Jevrejima se samo zamera da stvaraju dravu u dravi, da su strani duhovni inioci unutar granica Nemake. Sredinom 19. veka nacija prestaje da se definie duhovnim karakteristikama: nacionalizam crpe dokaze iz biologije. Delimino, to je posledica darvinizma (Poreklo vrsta, pojavilo se 1859. godine). Ali, nemaki nacizam je mnogo vie nastao pod uticajem Gobinoa. Ovaj paradoksalni mislilac, koji je u Francuskoj bio samo knjievna atrakcija, u Nemakoj je, posredstvom Vagnera i emberlena, stekao neoekivan uspeh. U svom Eseju o nejednakosti ljudskih rasa (1853), pravi hijerarhijski poredak rasa i osuuje njihovo meanje: svako ukrtanje, smatra on, ide u korist niih rasa; otuda, po njemu, dekadencija savremenog oveanstva. Osim toga, na vrh te rasne hijerarhije on stavlja arijevsku rasu, a njeni najistiji predstavnici su, po njemu, Germani. Gobinoove ideje je sa oduevljenjem prihvatio Rihard Vagner. On je bio jedan od onih duhova kod kojih su se protivrenosti i nejasnoe nemake misli 19. veka ispoljili na najudniji nain. Njegovo nadahnue je liberalno (uestvovao je u pucnjavi u Drezdenu za vreme Revolucije 1848. godine), protivnik kapitalizma (Prsten Nibelunga sadri zbrkanu mitologiju o prokletoj vladavini Zlata). Uz to, on je istovremeno i antisemit, nacionalista po Fihteovoj meri, pacifista i pokreta jedne religije odricanja, gde se katolicizam preplie sa budizmom, naenim kod openhauera. Opsednut, kao i Gobino, idejom dekadencije, trai razliite puteve za regeneraciju oveanstva: to je najpre bilo vegetarijanstvo, a zatim, poto je itao Gobinoa, istota rase. Meulim, glavni branilac rasizma za vreme drugog Rajha bio je H. S. emberlen. Sin engleskog admirala, emberlen se nastanio u Nemakoj, postao Vagnerov zet, a zatim, pouzdani i uvaeni savetnik Vilhelma II, pre nego to je, 1923. godine, doao u kontakt sa Hitlerom i podrao poetak njegove akcije. Knjiga Osnovi 19. veka, koju objavljuje 1899. godine, je preopirna metafizika istorije, koja slavi arijevsku rasu i Germane. Uz pomo sumnjivih argumenata, emberlen dokazuje da Isus nije bio Jevrejin, ve da je, kao i David, arijevskog porekla. Poto je, kao i Gobino, oboavao epohu Renesanse, svu zaslugu za njeno raanje pripisuje Germanima: u zadriglom Luterovom licu kao i u ispijenom Danteovom licu, on prepoznaje crte iste rase. Kao neprijatelj katolicizma i rimskog prava, dokazivao je kako je Evropa zahvaljujui germanskoj invaziji izvuena iz haosa rimske dekadencije; priziva vlast Teutonaca. Od tada, antisemitizam e postati sutinska osobina konzervativne misli u Nemakoj. Za 20

Adolfa tekera (Adolf Stcker), osnivaa Hriansko-socijalne partije, antisemitizam je bio kljuni deo propagande. Na univerzitetu u Berlinu antisemitizam je bio glavna tema predavanja Eugena Diringa (Dhring). U svom delu Pitanje Jevreja, pitanje rase, morala i civilizacije, on predstavlja Jevreje kao zaetnike svih oblika kvarenja; tvrdi da su jevrejski mislioci krivotvorili Jevanelja i predlae program akcija: Jevreji e biti iskljueni iz obrazovanja i tampe, bie im nametnut numerus clausus u advokaturi i sudstvu; meani brakovi e biti zabranjeni; imovina vodeih jevrejskih finansija bie osloboena. Autarhija. U Nemakoj su sc nacionalistike ideje veoma rano ispoljile i u ekonomiji, poev od 19. veka, predloeno je vie sistema nacionalnog i autarhijskog socijalizma. Od 1800. godine, Fihte smatra da se nacionalna nezavisnost moe stei samo ako je nacija sama sebi ekonomski dovoljna, kako stoji u delu Zatvorena trgovaka drava. Raskidajui sa idejom Adama Smita o slobodnoj razmeni, on zamilja apsolutni protekcionizam. Ekonomija e biti planska i niko nee moi da se bavi nekim zanimanjem bez dozvole drave. Bie zabranjena svaka privatna trgovina sa inostranstvom. Drava e sama da obavlja sve meunarodne transakcije. Sav novac, zlatan i srebrni koji je u rukama graana, povukao bi se iz opticaja i bio bi zamenjen novom nacionalnom monetom, koja bi vaila samo unutar dravnih granica. Strani novac u rukama drave, omoguio bi joj da uvozi to je neophodno i kupuje strane patenate. Svaki luksuz bi bio zabranjen, ali bi se ivotni standard u zemlji poboljao. Po Fihteovom shvatanju, ovakav sistem bi stavio taku na opasnu konkurenciju meu nacijama, te bi, suzbijajui preteranu proizvodnju, doveo ekonomiju na nivo kojim zadovoljava osnovne potrebe. Kada ostvari tu autarhiju, nacija bi prekinula sve saveze sa inostranstvom i na taj nain izbegla mogunost da ponovo bude uvuena u ratove. Adam Miler, jedan od portparola konzervativizma s poetka 19. veka, krenuo je u istom pravcu. Inspiriui se nekom vrstom feudalne teorije, on dolazi do zakljuka da je sva imovina svojina drave, i da graani mogu da imaju samo pravo uivalaca; jedino drava moe da odri ravnoteu izmeu proizvodnje i potronje. Kao i Fihte, A. Miler predvia dvostruki monetarni sistem, unutranji i spoljanji, pri emu bi interna moneta bila papirna. Adam Miler totalitarnom dravom naziva onu u kojoj bi politika vlast podrazumevala i vlast nad ekonomijom. Carinska unija (Zollverein) je sklopljena 1834. godine izmeu osamnaest drava severne Nemake, ukljuujui i Prusku. Taj sporazum je krunisao napore ekonomiste Fridriha Lista (Friedrich List). On je pripadao Fihteovoj duhovnoj struji: kao i on, List je istovremeno i nacionalista i protekcionista i pacifista. Zollverein je za njega bio samo prvi korak; Nemaka treba da dostigne takav nivo da bude sama sebi dovoljna. Zbog toga e Zollverein jednog dana morati da ukljui Belgiju i Holandiju, a Nemaka e imati dodatne teritorije, koje su joj neophodne koliko i vazduh koji die. Valjano usmerena emigracija u Junu Ameriku i dunavski basen, bie od koristi za pripremanje tog neophodnog irenja. 2. Teorija drave. Zemlja spasilac. Dakle, nacionalistiko zatvaranje je dovelo do porasta nadlenosti i moi drave. ak je i jedan liberal kao Fihte morao da prihvati da je za ostvarenje njegovog cilja nuno da privremeno postoji tiranin (Zwingherr). Nacionalisti romantiarske epohe idealni reim zamiljaju u obliku autoritarnog reima, zasnovanog na linoj odanosti podanika, svemonom gospodaru i na germanskoj vrlini vernosti (Treue), a ne na apstraktnim i bezlinim vezama zakona. Ove ideje rodile su se u drugoj polovini 18. veka, sa Herderom i Justusom Mezerom (Mser), koji kritikuju prosveeni despotizam, gde je vladar samo najvii dravni funkcioner i suprotstavljaju mu stari despotizam, feudalnog oblika. Meutim, individualizam 18. veka, po kome je drava samo nuno zlo, opstae jo dugo. Ipak, nacionalno zatvaranje i planovi za autarhiju suprotstavie, malo pomalo, interes pojedinca dravnom interesu i dovesti do shvatanja da je drava orue spasa. Uskoro se granica izmeu liberala struje Fihte Arnt i konzervativaca kao to su A. Miler i Hegel, nee ni primeivati. Kada nacionalna drava bude ostvarena, smatra Adam Miler, graani e morati da joj se potpuno predaju, naputajui svoj privatni ivot, pa ak i brigu o svojoj veri. Za Hegela, drava je realnost moralne 21

ideje, jedini uslov koji pojedincu doputa da ostvari svoj cilj i dosegne svoje dobro; drava je u pravom smislu boanska volja. Odatle proizlazi, s jedne strane, da vlada, kao emanacija drave, mora da ima apsolutnu vlast, i da, s druge strane, drava kao via instanca, ne priznaje nijedno moralno naelo iznad sebe, da je ona sama jedini izvor morala, jedini vaei oslonac. Tako je zasnovana i opravdana realistika politika, voena jedino dravnim interesom. Rat. Poto je mo postala najvea vrednost, nasilje i rat vie nisu mogli da se osude. U 18. veku osuivani su svi oblici ratova. Imajui u vidu Napoleonove pohode, Fihte pravi razliku izmeu dinastikih, sterilnih ratova koji su za osudu i pravednih ratova, odnosno odbrambenih, u kojima jedna nacija potvruje svoje pravo na postojanje. Arnt ide jo dalje. Po njegovom miljenju, rat u sebi nosi moralnu vrednost: Rat je potreban kako bi se razdrmala lenjost; veni mir nad zemljom... bio bi najvee zlo za oveanstvo: takav mir bi doveo do raspadanja koje bi izazvalo tetu, veu od ratnih razaranja. Za Adama Milera i njegovog prijatelja Rilea fon Lilienterna (Rhle von Lilienstern), autora jedne Apologije rata, rat nije, kao to su to mislili racionalisti optimisti u veku Prosveenosti, samo plod mate zlih ministara; rat je odgovor na iskonsku potrebu, unutranji nagon za rast i ivot; rat dravama donosi ureenje, stabilnost, individualnost, osobenost. Hegel opravdava rat drugim argumentima. Najbolji nain da jedna osoba slui dravi je da se rtvuje: rat je sam in kojim se pojedinac a sa njim i drava potvruje i spasava. Rat je moralni in bez premca. Prema starom shvatanju istorije, ratovi su bili pauza u svetskoj evoluciji. Po Hegelu, godine mira i sree su prazne stranice istorije. Politiki realizam, doktrina nasilja, opravdavanje rata, postaju ideje zajednike pangermanskim misliocima. Trajke slavi nepopustljive prirode koje dobrovoljno rtvuju irinu civilizacije da bi se dobilo na snazi i dubini. Ovi ljudi nas naprosto nagone da ih ili volimo ili mrzimo. Za vreme vladavine Vilhelma II, glavno delo u slavu rata je delo F. fon Bernardija. On slavi rat kao nuan uslov civilizacije, najvii izraz energije i ivota naroda. Odbacuje ideju Meunarodnog arbitranog suda, jer svaki narod u samom sebi crpe pravila za svoje postupke. 3. Nie. Ovaj pregled duhovnih izvora hitlerizma ne bi bio potpun bez Nieovog imena. Nieov sluaj je sloen. Bio je otvoreni protivnik svih mislilaca koje smo prethodno pomenuli. Niko se nije vie od njega podsmevao Nemcima i njihovom ovinizmu. Meutim, on je istovremeno polagao nadu u prusku vojsku. Dugo mu je svaka rasistika misao bila strana. U njegovim poslednjim delima, meutim, on misli da se nadovek mora dobiti prirodnom selekcijom. Iznad svega, preokret vrednosti, iji je on zagovornik, daje prednost instinktu i nasilju. Predvia podmlaivanje istroenog sveta trijumfom novih Varvara, germanskih plavokosih zveri. Nejasni lik njegovog nadoveka predstavlja jedinstvo fizike snage i suptilne inteligencije bez iluzija, koju on koristi samo za unitenje iskvarene civilizacije. Zamiljen je kao bezobzirni kondotijer, koji je voden samo voljom za mo. Rat je dobar, ne zato to je odbramben, ve zato to je sam po sebi opasan i najzad, beskoristan. Nie sjedinjuje religiozni pesimizam, koji tei da uniti svet i poniti oveka, sa estetizmom, koji voli prizore moi i velikih kataklizmi. Malo je verovatno da bi ovom strasnom negatoru Hitlerova Nemaka godila vie od Bizmarkove, koju je prezirao. Osim toga, hitlerovci su se retko pozivali na njega. Ipak, kada se zanemari ironija, u njegovom delu se lako mogla nai dvosmislenost, paradoks i opravdavanje svake vrste cinizma i nasilja. Bez ovog uvoda u nihilizam nije mogue shvatiti Hitlera.

Istomiljenici
Pre 1933, nacionalsocijalistika literatura u uem smislu bila je veoma malobrojna; osim knjige Mein Kampf koja je vie istorijska i vie politiki pamflet nego teorijsko delo, moemo navesti samo jo Mit 20. veka Alfreda Rozenberga (1931), gde je dat rezime ideologija Partije. Ova knjiga, koja je tampana u vie od milion primeraka, nastavak je istorijskih, filozofskih, mitolokih zastranjivanja, koja otvoreno nastavljaju misao H. S. emberlena, mada 22

sa vie diletantizma. itava istorija zapadnog sveta je sukob arijevske i semitske rase. Grka, u svoje zlatno doba, otelotvoruje nordijski duh; meutim, sa Sokratom je unesen strani element, i to je trenutak kada je sirski kult Dionisa sruio plemeniti Panteon Arijevaca. itava istorija Rima je takoe borba protiv Semita: Etruraca i Kartaginjana. Hrianstvo, koje su sv. Pavle i sv. Matej pojevrejili, izobliuje isto Hristovo uenje: Jehovina materijalislika vera prodire na Zapad sa brojnim promenama koje se nazivaju: humanitarizmom, liberalizmom, klasnom sveu. Najvii moralni princip Arijevaca su gordost i istota krvi: hrianstvo pokuava da ga zameni principom ljubavi prema blinjem, koje samo raa poniznost. Meutim, germanski narodi se opiru tom uticaju stranog duha. U velikim nemakim istorijskim linostima oivljava Odin: u biskupu Ulfilasu, u Johanu Sebastijanu Bahu, Geteu i najzad, u Vagneru, koji izraava sutinu nordijsko-zapadne civilizacije. Luterova reformacija izraava otpor Germana protiv judeo-rimske tiranije. Francuska je, proterujui Hugenote, propustila poslednju ansu za spasenje: danas je to narod neiste krvi, iji je ak i osnovni tip izmenjen i pretvoren u brahikefalni. Sada jedino Nemaka moe da spase Evropu od demokratije i tiranije razuma, proizvoda niih rasa koje su nekada porazili Germani i koje ele da se osvete. Naime, ne postoji apsolutna istina niti univerzalno pravo: Pravo je ono to arijevski ovek smatra pravednim. Zadatak budunosti je da stvori novi tip oveka. On e moi da nastane samo osnivanjem muevnih grupacija, kojima e uzor biti pruska vojska. Hrianstvu bi trebalo dodati 5. Jevanelje. Heroji iz Prvog svetskog rata bie muenici nove vere: Uitelj Ekart (mistik iz 14. veka) i heroji u feldgrau pod elinim lemom predstavljaju jednu istu osobu. Te ekstravagantne prie, inile su dekor nacionalsocijalizma, a da ih pritom, sada to znamo, niko nije uzimao ozbiljno. Meutim, vidi se na koju tradiciju ovi apsurdni mitovi mogu da se pozovu. Ova nazovi ideologija ne bi mogla da nastane da je nisu pripremili i podrali drugi sistemi miljenja. Pisci koje emo navesti su naravno razmiljali na jednom sasvim drukijem nivou; nijedan od njih nije bio hitlerovac; nekoliko njih je ak i stradalo od novog reima. Ipak, oni su tom reimu pripremili teren, osobito negativnim aspektom svojih misli i kritikom drutva i moderne civilizacije. Oni nacistima nisu bili saveznici, ali su im bili bliski. 1. Neki mislioci kao to su Ludvig Klages (Ludwig Klages) ili Alfred uler (Alfred Schuler) suprotstavljali su se nadmonosti razuma i zamenili ga mistikom krvi, koja e se uskoro prikljuiti rasistikim teorijama. Veliki pesnik tefan George (Stefan George), a naroito neki od njegovih uenika, propovedaju subverzivni konzervativizam, a to znai da treba silom unititi iskvareno drutvo; civilizacija e biti spaena samo ako prode kroz plameno iskuenje; sveti rat e iskoreniti izopaene. U odbrani Zapada koju oni zapoinju, Nemaka e biti voa; u toj odbrani rodie se budua vera, predodreena da zameni istroeno hrianstvo. Da bi se pripremili za skoranje borbe, potrebno je okupiti novu aristokratiju; obnova e nastati samo iz malobrojnih tajnih drutava, snanih grupa ujedinjenih prijateljstvom. Posle rata 1914. godine, George ne prestaje da gaji nadu u spasenje koje e se ostvariti treim napadom kada e Nemci skinuti ljagu i pokidati okove ropstva. Dodajmo, ipak, da je veina Georgevih uenika bila neprijateljski raspoloena prema treem Rajhu: iz njihovih redova izai e i izvrilac atentata od 20. jula 1944. Klaus fon taufenberg (Claus von Stauffenberg). Ideja o obnovi drutva putem udruivanja mladih igrala je veoma vanu ulogu u Nemakoj jo od vremena koje prethodi ratu 1914. godine. Ove grupe imale su za cilj da unite moralne i drutvene principe buroazije; vrlo esto se radilo o homoseksualcima. Najvanije su Wanedrvgel i Freideutsche Jugendbewegung, a njihov glavni teoretiar bio je Hans Bliher (Hans Blher). Ovi pokreti, tada jo uvek vrsto vezani za politike grupe i paravojne formacije, bili su izloeni nacistikim progonima. 2. Drugu grupu inili su razni strunjaci ije su radove koristili hitlerovci i koji su u svojim strukama, davali doprinos nacionalsocijalistikom pokretu. Navedimo najpre neopaganske 23

pokrete koji se razvijaju ili na margini hitlerizma ili u saglasnosti sa njim. Tu se istiu Ludendorf i grof Ernst cu Refentlov (E. zu Reventlow). Zatim, biolog Hans F. K. Ginter (H. F. K. Gnther) teoretiar rase, ija je Teorija o rasi nemakog naroda tampana u vie od 250 hiljada primeraka. Zatim, tvorac geopolitike, Karl Haushofer (K. Haushofer), geograf nacionalistike inspiracije, iji su radovi bili neka vrsta brevijara osvajakog duha. U ovu grupu mogao bi se svrstati i pravnik Karl mit (C. Schmitt), teoretiar korporativne drave: on smatra da je vreme pluralistike drave prolo i da u Nemakoj treba poruiti razne prepreke koje stoje na putu jedinstvu drave: federalizam Lnder-a, mnotvo partija, velike interesne koalicije (trustove i sindikate). Ovde treba dodati i asopis Die Tat (Akcija), koji je izlazio od 1909. godine, ali koji je odigrao osobito vanu ulogu uoi zavoenja hitlerovske diktature. Saradnici ovog asopisa suprotstavili su se nacionalsocijalizmu, raunajui na vojsku i predsednika Rajha. Meutim, drava koju su oni eleli da utemelje bila je totalitarna, autoritarna, autarhina. F. Frid (F. Fried) sanja o socijalizmu na nemaki nain, koji bi se oslobodio brige o rentabilnosti, sanja o zatvorenoj trgovakoj dravi, o nemakom osvajanju jugoistone Evrope. Hans Cehrer (H. Zehrer) eleo je da sa omladinskim pokretima, pripadnicima dobrovoljakih odreda i starim ratnicima stvori Treu snagu, i nacionalistiku i socijalistiku, izmeu komunista i hitlerovaca. Grupu okupljenu oko lista Die Tat od pokreta brae traser deli nevelika razlika. 3. Mit 20. veka samo je poslednji u nizu istorijsko-metafizikih sistema. Neki od njih su veoma daleko od budue hitlerovske ideologije, ali ih zbog njihove kritike liberalizma, kapitalizma i moderne civilizacije, moramo navesti zajedno sa onim sistemima koji otvaraju put ovoj ideologiji. Najudaljeniji od nacionalsocijalizma bio je svakako Valter Ratenau. Ovaj veliki biznismen, direktor jednog od trustova elektrine energije (AEG), politiar koji je bio jedan od tvoraca Vajmarske Republike, bio je istovremeno teoretiar neprijateljski raspoloen prema razvoju civilizacije maina: mehanizujui se, moderni svet se malo pomalo degermanizovao; inteligencija je sebi dala preteranu vlast nad oseanjima i iracionalnim. Nacionalista i pacifista, demokrata i antiparlamentarac istovremeno, Ratenau zamilja, prema romantiarskoj tradiciji, jedan autoritaran reim, koji bi se zasnivao na korporacijama (sindikatima i akcionarskim drutvima) i kojim bi upravljala narodna elita: iva zajednica, umesto bezline birokratije. U delu Razmatranja jednog nepolitiara (1918), Tomas Man razvija nacionalistike teorije, kojih e se, zatim, javno odrei. U toj knjizi, proistekloj iz rata 1914, on zapadnoj civilizaciji, sasvim inostranoj, koja je proizvod buroazije i demokratije, suprotstavlja radikalno drukiju germansku kulturu: nemaki narod ne moe i ne treba da prihvati taj duh koji mu je stran. Umesto revolucije na zapadni nain, T. Man zamilja budunost kao jednu veliku reakciju, kao povratak elementarnim silama, kao to su priroda osloboena inteligencije, narodna dua, mrnja, rat. U ovoj dvojici mislilaca lako moemo prepoznati naslednike romantiarske tradicije, utopistike i reakcionarne, koju smo ranije ve opisali. Nasuprot njima, Osvald pengler (Oswald Spengler) nastavlja prusko naslee: on velia dravu, poslunost kao vrlinu, politiku sile. U knjizi Propast Zapada (1920), takoe moemo nai opirnu i zbrkanu metafiziku istorije, ideju o istroenosti velikih kultura, koje su se degenerisale u civilizacije. Meutim, da bi se Evropa spasla propasti u koju srlja i da bi se sauvala od opasnosti koja joj preti sa Istoka (ute rase i Rusa), O. pengler predlae novi cezarizam. Nemaka je jedina zemlja u Evropi u kojoj moderna kultura, koju pengler naziva faustovskom, nije potpuno degradirana. Pritom, on rauna samo na luteransku, severnu Nemaku, Hoencolernovu Prusku, a ne na junu Nemaku, u koju je katolicizam uneo strani uticaj. Pravi socijalizam, volju za mo, borbu za sreu, ne pojedinca, ve kolektiva, nije izmislio Karl Marks, nego pruski suvereni; Nemaka je u sebi ivo ouvala potrebu da slui i potuje. Zapravo, O. pengler, oboavalac Fridriha II Velikog, zamilja neku vrstu modernog prosveenog despotizma, koji ne bi prezirao propagandu. Jer, ta je u stvari istina? Za masu, istina je ono to neprestano ita i slua. ovek je, kae pengler posle Niea, grabljiva zver, a mo, cilj svake politike, mogu 24

osvojiti samo novi Varvari. Rat je veni oblik uzvienog ivota, a drave su stvorene samo da bi ratovale. Ovaj nacionalni socijalizam se od hitlerovskog nacionalsocijalizma razlikuje samo po odsustvu rasizma: odbacuje svaku bioloku definiciju rase, ili kako pengler kae, svaku zoologiju. Naspram realizma Osvalda penglera, stoji politiki misticizam Melera van den Bruka (Moeller van den Bruck). Pre bi se moglo rei da Meler nastavlja Fihteove i Listove ideje, a ne zamisli Fridriha II. Meutim, kao i pengler, on izdvaja Prusku i luteransku tradiciju. Mrnji prema zapadnoj demokratiji, koja je zajednika svim ovim misliocima, Meler dodaje demografske razloge: u Nemakoj postoji dvadeset miliona ljudi vie nego to bi trebalo, koji moraju sebi da prokre put vani; potisnuta na periferiju Evrope, Francuska bi postala druga Portugalija, dok bi se Nemaka proirila prema Istoku. Amerikoj volji i ruskoj dui, Nemaka suprotstavlja antiliberalnu filozofiju (Weltanschauung), koja bi joj omoguila da oko sebe okupi itavu Evropu. Po unutranjem ureenju, to e biti Trei Rajh, korporativna, federalna, konzervativna drava, bez pisanog ustava, koja se zasniva na velikim politikim zajednicama i ekonomskim korporacijama. Ova konzervativna utopija je poslednja politika konstrukcija koja je prethodila dolasku Hitlera, a iji uspeh Meler nije doiveo: izvrio je samoubistvo 1925. godine. 4. Osim ovih teoretiara, pobornika struje koju smo nazvali konzervativna revolucija, treba, najzad, navesti i pisce iji je uticaj na javnost bio moda direktniji i dublji. Ovde emo od mnogih navesti samo etvoricu: Hans Grim (H. Grimm) je pisac romana Narod bez prostora (1926), koji je tampan u vie od dvesta hiljada primeraka. E. E. Dvinger (E. E. Dwinger) je objavio trilogiju o ratu i ruskoj revoluciji (19291932): Vojska iza bodljikave ice; Izmeu Crvenih i Belih; Nemako, zovemo te. Ernest fon Zalomon (E. von Salomon) je kao vrlo mlad uestvovao u dobrovoljakim odredima. U romanu Izgnanici (1929) opisuje ubistvo Ratenaua, u kome je i sam uestvovao, a u romanu Kadeti (1933) istoriju mladih oficira bez zaposlenja i ideala, posle poraza. U svojim prvim delima (eline oluje, 1920, Borba, kao unutranji doivljaj, 1922) Ernest Jinger (E. Jnger) velia svoje ratno iskustvo. Zatim, 1932. godine, objavljuje roman Radnik, u kome, skoro kao pengler i Meler van den Bruk, opisuje radnika kao vojnika budueg autoritarnog reima, pozvanog da zameni zastareli demokratski ideal zapadnih zemalja.

25

HITLERIZAM NA VLASTI (19341945)

I. UREENJE HITLEROVSKE DRAVE
Centralna vlast
1. Drave. Iako manje federalistika nego to je bilo Vilhelmovo carstvo, Vajmarska Republika je ipak zadrala izvesnu autonomiju provincija. Sauvala je sedamnaest drava (Lnder), pri emu je svaka od njih imala svoj ustav, svoj parlament (Landtag), svoju vladu. Osim izabranog Rajhstaga, postojao je i Rajhsrat (Reichsrat), koji je bio sainjen od delegata koje su birale lanice federacije, a koji je funkcionisao kao savetodavna skuptina i imao pravo na veto. Vrhovni sud je bio nadlean za sukobe izmeu Carstva i drava. Hitlerovski reim je dalje razvio centralistike tendencije u Vajmarskoj Republici. Odmah posle izbora u januaru 1933. godine, skoro sve vlade provincija su bile rasputene i zamenjene nacionalistikim koalicionim kabinetima, sainjenim po ugledu na kabinet Rajha. Poto je Bavarska pruala otpor, Hitler je tamo poslao generala fon Epa, u zvanju opunomoenog komesara Rajha. Kasnije su provincijski parlamenti u potpunosti ukinuti, a vlade provincija podreene vladi Rajha. Rajhsrat je rasputen. Dana 31. marta, donet je zakon o usklaivanju (Gleichschaltung), koji je obavezivao drave da donose zakone u skladu sa zakonima Rajha, nezavisno od njegovih ustava. Zatim je 7. aprila donet takozvani zakon o obnovi Rajha, koji je naelo drava doveo tathaltere (Statthalter), svemone prefekte, koji su imali pravo da postavljaju ministre i slubenike, imenuju komandante oruanih snaga i vrhovne sudije, a bili su ovlaeni i da primaju zakletve biskupa. Bilo je osamnaest tathaltera, koje je birao Hitler meu najpouzdanijim nacistima. U Pruskoj, tu funkciju je vrio predsednik Saveta, to jest Gering. Eto ta se dogodilo sa autonomijom provincija. Na isti nain slobodu su izgubili i gradovi: vie nije bilo optinskih izbora, a gradonaelnike je postavljala centralna vlast. Centralna vlast je, od 14. marta 1933. godine, potpuno prela u ruke Firera. Zakon o potpunoj vlasti koji je izglasao Rajhstag dvotreinskom veinom dao je kancelaru potpunu zakonodavnu vlast u trajanju od etiri godine, ovlaujui ga da donosi odluke ne obazirui se na ustav. Ova ovlaenja jednoglasno su obnovljena 30. januara 1937. godine. Dana 26. aprila 1942, Hitler je pred Rajhstagom izjavio da kao Firer nacije, vrhovni komandant vojske, ef vlade i poto je u njegovim rukama izvrna vlast i vrhovni sud, on, prema tome, ne mora da vodi rauna ni o pisanom zakonu ni o steenim pravima, da moe da izrie kazne koje smatra ispravnim i opoziva sudije po svojoj volji. ak je i Savet ministara zasedao samo izuzetno (poslednji put je okupljen 4. februara 1938), a Hitlerovi saradnici esto nisu imali uvid u njegovu politiku. Jedan zakon od 4. oktobra 1934. godine obavezivao je ministre da polau zakletvu odanosti i poslunosti Fireru. Ovaj reim, centralizovan u najveoj moguoj meri, imao je samo jednu slabu taku: sukobe klanova i line intrige. 2. Partija. Ureenje Nacionalsocijalistike partije doprinelo je centralizaciji Nemake. Partijski funkcioneri nisu odreivani prema dravama, ve prema novoj podeli na srezove (Gaue), kojih je bilo trideset i dva. Jedan Gau, kojim je upravljao Gaulajter (Gauleiter), delio se dalje na okruge, a unutar okruga svako mesto imalo je partijsku grupu, koja se delila na elije i blokove. Dakle, administracija u uem smislu je udvostruena postojanjem pomone administracije koja je kontrolie i esto joj zavidi. Partija u uem smislu uvek je inila manjinu. Nije bilo potrebno da neko bude lan Partije da bi obavljao neku funkciju, ak i vanu: jedan od ministara Rajha, fon Elc (Eltz) nije nikada bio njen lan. Partija je kao lanove (P. G.) primala samo najubeenije i najvee fanatike. Meutim, poto je imala veliki broj centralnih komisija (politiku, pravnu, poljoprivrednu, itd.), organizacija Partije je postala veoma brojna skupina kojom je upravljao zamenik Firera, Rudolf Hes, a zatim Martin 26

Borman (M. Bormann). Meutim, pored toga postojale su i druge brojne nacionalsocijalistike grupe kao na primer: milicija, motorizovane jedinice, hitlerovska omladina, udruenja studenata, profesora, pravnika, itd. U Nemakoj je mogao da ivi mirno samo onaj ko se borio u nekoj od njih. Svake godine u septembru, u Nirnbergu se na jednom kongresu okupljalo nekoliko miliona ljudi, lanova raznih ovakvih organizacija. 3. Policija i milicija. Hitlerova diktatura razvila je sistem policija i milicija bez presedana. SA trupe, koje su bile uvari reima tokom prve godine, slomljene su 30. juna 1934. godine. One nisu nestale ve su samo, pod komandom opskurnog Lucea (Lutze) imale sasvim beznaajnu ulogu. Njihovi pripadnici su u jednom trenutku obrazovali unutranju opoziciju; organizacija nazvana Osvetnici Rema ubila je u toku 19341935. godine znatan broj SS oficira. SA trupe zamenjene su SS trupama. Na poetku, 1929. godine, SS su bile samo Firerova lina garda; tada su brojale svega sto pedeset ljudi. Godine 1931, imale su dve hiljade lanova. Posle nestanka Rema, Himler, komandant SS trupa, bio je podreen direktno Hitleru. SS trupe postale su ogromna organizacija sa brojnim aktivnostima. Postojala je posebna SS vojska. Na poetku, 1936. godine, ona je okupljala 210 hiljada ljudi, a zatim, pred kraj rata oko milion. Ova vojska sastojala se iz dva dela: s jedne strane, trupe sa mrtvakom glavom (brojale su oko trideset hiljada pripadnika), koje su izvravale zadatke u unutranjosti zemlje (pod upravom Ajkea (Eicke) one su imale poseban zadatak da uvaju koncentracione logore); s druge strane, Vafen SS (Waffen-SS), koje su delovale kao elitne vojne trupe. Pored toga, SS trupe su postepeno preuzimale vlast u policiji. Svi policijski organi spojeni su 1936. godine u Centralnu slubu bezbednosti (RSHA), koja je prestala da pripada ministarstvu unutranjih poslova i bila je podreena samo Himleru. Ovim policijskim slubama treba dodati vojnu kontraobavetajnu policiju, odnosno Abver (Abwehr), pod zapovednitvom admirala Kanarisa (Canaris), koji se uostalom vrlo brzo sukobio sa RSHA. Centralna sluba bezbednosti se sastojala od tri glavna sektora: policija za odravanje reda, pod zapovednitvom Daluegea, kriminalistika policija, pod zapovednitvom Nebea i, najzad, dravna tajna policija, Gestapo, sa svojom Centralnom slubom, koja se zvala Gestapo. Ova organizacija bila je rezultat duge borbe SS trupa za kontrolu policije. Naime, od 1931. godine postojala je zasebna SS policija koja je u poetku bila predviena za unutranje ienje pokreta. To je bila SD, odnosno, sluba bezbednosti, a njom je od poetka upravljao pomorski oficir Rajnhard Hajdrih (Reinhard Heydrich). Kada je Hitler preuzeo vlast, Himler se nadao da e SD postati jezgro dravne policije, a da e on biti njen ef. To se uistinu i dogodilo, ali tek 1936. godine. Najpre ga je u tome spreio Gering, koji je ostao njegov neprijatelj do poslednjih dana reima. Gering, ministar unutranjih poslova Pruske, eleo je da zadri vlast nad Gestapoom, na ije elo je postavio jednog od svojih najpouzdanijih ljudi, Rudolfa Dilsa (R. Diels). Za poetak, Himler se morao zadovoljiti poloajem efa bavarske policije. Meutim, Hajdrih je 1934. godine uao u Gestapu u Berlinu; nekoliko meseci kasnije i sam Himler se tamo naao u zvanju inspektora i najzad, 1936. godine, uprkos protivljenju Frika, ministra unutranjih poslova Rajha, on staje na elo itave policije. SD i Gestapo preli su pod Hajdrihovu vlast, a zatim, kada je on ubijen u ehoslovakoj 1942. godine, njima je komandovao Kaltenbruner. Smatra se da je SD imala do sto dvadeset hiljada agenata. SS trupe, bezobzirne i beskrupulozne policijske i vojne jedinice, postepeno su gubile svoj prvobitni karakter. Naroito za vreme rata, kada su svoje lanove regrutovale na silu. Meutim, Himler je hteo jedan mistini SS i uporno je svojoj organizaciji davao obeleja tajnog drutva, sa ceremonijom inicijacije (Fahnen-junker-Weihen) u Kedlinburkoj katedrali. Tri visoka instituta (Sonthofen u Bavarskoj, Vogelsang u Rajnskoj oblasti, Krssinsee u Pomeraniji), bila su predviena za formiranje vladajue elite budue Nemake. 4. Koncentracionl logori. Ova institucija, koja je u istoriji ostala zapamena kao svedok 27

gnusnih dela nacizma, osnovana je na samom poetku. Bilo je otvoreno pedesetak logora pod nadletvom SA. Gering ih je sve zatvorio, osim moda dva ili tri. On je strahovao od prevelike moi milicije mrkih koulja. Meutim, SS je ponovo otvorio ove logore, posebno posle 1936. godine. Do 1939. godine, tri glavna su bila: Dahau, kraj Minhena, Buhenvald, pored Vajmara i Zaksenhauzen, u predgrau Berlina. Posle objave rata, broj logora se naglo poveavao: posle 1939. godine, bilo ih je stotinak. Organizacija ovih logora je poznata, u njima su bili politiki zatvorenici, Jevreji, homoseksualci, obini prestupnici, asocijalni, pa ak i bezopasni pripadnici sekte Bibelforscher. Sistem po kome su se zatvorenici podreivali nekom meu njima (Kapos), smiljen je tako da se podstie potkazivanje i ljubomora. Logori su istovremeno korieni i kao izvor jeftine radne snage. Ako se izuzmu logori namenjeni potpunom unitavanju zatoenika, reim ishrane je bio proraunat tako da su zatvorenici mogli da izdre proseno devet meseci. Za dnevni troak od 0.70 maraka, jedan zatvorenik je obavljao posao u vrednosti od oko 6 maraka. Ovde neemo opisivati gasne komore, krematorijume i druge gnusne ustanove ovog reima, koje su danas svakom poznate. Meutim, tajna ovih zloina je tako briljivo uvana da ogroman broj nemakog naroda, ak i u sluaju da je znao da logori postoje, nije ni slutio kakvi se uasi tu dogaaju i koliki je broj rtava. ak je i u inostranstvu potpuna istina otkrivena tek posle nemakog poraza. Procenjuje se da su posle 1939. godine svi logori zajedno mogli da prime oko milion zatvorenika odjednom. Iako su statistiki podaci o ovome priblini, izraunato je da je bilo negde oko 7 do 9 miliona rtava.

Visoke dravne institucije

1. Pravosue. Hitlerovska doktrina predviala je reformu prava, odnosno, njegovo usklaivanje sa germanskim shvatanjima. Uprkos tome, osnovni principi zakona ostali su nepromenjeni. Meutim, autonomija pravosua je potpuno nestala. Tirak (Thierack), koji je 1942. godine zamenio ministra Girtnera (Grtner) u ministarstvu pravde, tvrdio je da sudija nije uvar zakona, ve vladin pomonik. Formirani su vanredni sudovi za politike zloine i ekonomske prestupe. Poto je dravni sud, u sporu zbog poara u Rajhstagu, oslobodio krivice trojicu od etvorice osuenih, oduzeto mu je pravo da sudi u sluajevima veleizdaje, i to je povereno Narodnom sudu, koji se sastojao od dvojice sudija i pet partijskih funkcionera; ovim sudom predsedavao je sudija Frajsler (Freisler), koji se prouo zahvaljujui svojoj surovosti. Za vreme Hitlerove diktature pravosue je imalo samo sporednu ulogu. Suenja zapravo i nije bilo: pribegavalo se preventivnom hapenju, koje je reimu omoguavalo da se jednostavnim policijskim merama oslobodi protivnika. Na okupiranim teritorijama policija je vladala neprikosnoveno. 2. Propaganda. Nacionalsocijalistiki reim je prvi koji je propagandi dao ministarstvo. Gebels je samovoljno upravljao tampom, radiom, filmskom industrijom, izdavatvom. Komora za nacionalnu kulturu kontrolisala je itav intelektualni ivot. Po dolasku nacista na vlast, neki listovi su proieni, a neki su zabranjeni; za urednike su postavljeni nacisti. U aprilu i oktobru 1933, donet je statut za tampu. Da bi neko postao novinar, morao je da ima dozvolu koju je izdavalo Udruenje novinara. Ministar za propagandu je odluivao koje e se informacije objaviti, a koje ne. Novinari su objavljivali lanke bez prethodne cenzure, ali su za njih bili lino odgovorni. Sud novinarske organizacije i pretnja policijskim kaznama sami po sebi su spreavali bilo kakve ispade. Broj listova je znatno opao. Nacionalno drutvo je upravljalo radiom, a Udruenje filmskih radnika kontrolisalo je filmsku industriju. Drava je poveala broj radio predajnika i pojaala ih. Propagandne filmove finansirala je posebna banka. I pored toga, nemaka kinematografija, iako je bila jedna od najboljih na svetu pre nacizma, sada je naglo slabila; jedina znaajna produkcija iz hitlerovskog perioda je film Leni 28

Rifental (L. Riefenstahl) o olimpijskim igrama 1936. godine, Bogovi stadiona. Knjievnost je bila organizovana po istim naelima kao i novinarstvo i kinematografija, odnosno, da bi neko mogao da objavljuje bilo je potrebno da bude lan Udruenja pisaca, koje je strogo kontrolisalo izdavatvo i prijavljivalo sumnjiva dela ministarstvu za propagandu. Javne biblioteke su proiene, a organizovana su javna spaljivanja knjiga; prvo je bilo 10. maja 1933. godine u Berlinu; njime je rukovodio Gebels: spaljeno je dvadeset hiljada knjiga. Hitlerova diktatura je iz dana u dan unitavala nemaku knjievnost. Nekolicina osrednjih pisaca (H. F. Blunck, Kolbenheyer, H. Johst) koriste sticaj okolnosti. Od znaajnijih pisaca jedino stari Gerhard Hauptman (G. Hauptmann), iako po prirodi veoma povuen, prihvata da nacisti koriste njegovo ime. Knjievnost bednog kvaliteta slavi vrline krvi i tla; u hitlerovskom argonu nazvana je Blubo (Blut und Boden) knjievnost. Veliki broj pisaca naputa Nemaku, jedni zato to su Jevreji, kao Franc Verfel (Franz Werfel) ili tefan Cvajg (Stefan Zweig), koji se ubio u Junoj Americi, a drugi zbog svojih politikih ubeenja, kao, na primer, Tomas Man. Herman Hese je ve due vremena iveo usamljen u vajcarskoj. Tokom prvih godina reima, neki znaajniji pisci i mislioci, kao Martin Hajdeger (M. Heidegger), Gotfrid Ben (G. Benn), Konrad Vajs (K. Weiss), s oduevljenjem prilaze novoj dravi. Veina njih se veoma brzo razoarala. Od pisaca koji su ostali u Nemakoj, neki su zautali, a neki su potraili utoite u knjievnost bez ikakvih politikih implikacija. Jedino je Hans Karosa (H. Carossa), i to nevoljno, prihvatio da bude predsednik Meunarodnog udruenja pisaca. Treba rei da nemakoj inteligenciji slui na ast to je u velikoj meri odbijala da d svoj doprinos hitlerovskoj diktaturi. 3. Obrazovanje i vaspitanje mladih. Obrazovanje, kojim je upravljao ministar Rust, i samo desetkovano rasnim i politikim ienjem, postalo je fanatino zahvaljujui uredbama koje su preradile kolske udbenike po meri i potrebama reima. Profesore su kontrolisala njihova strukovna tela, studenti su bili okupljeni u tudentenaft (Stundentenschaft). Meutim, obrazovanje u uem smislu nije bilo najvaniji aspekt vaspitanja mladih. Najpre su rasni zakoni unapred eliminisali neiste. Naime, zakonom od 14. jula 1933. godine, za iju primenu je bio zaduen specijalni sud, nalae se sterilizacija obolelih od naslednih bolesti. Zajmom za brak koji su kasnije uvele i druge zemlje pomae se poveanje nataliteta, koji je i inae rastao brzo. Knjige kao to je Majka i dete imaju za cilj da olakaju odgoj vanbrane dece. Uprkos tome to je nacionalsocijalizam u osnovi konzervativna ideologija, koja velia vrline porodice i eli da vee enu za kuu, on je, s druge strane, nastojao da to je mogue ranije izvue dete iz porodice i poveri ga upravi drave. Omladinske organizacije, kojima je upravljao Baldur fon irah (B. von Schirach), a koje su bile zamena za sve ostale omladinske organizacije, ukljuujui i izviae, odgajale su decu poev od osam godina u duhu nacionalsocijalizma. To su najpre, Jungvolk zatim, za deake Hitlerjugend, a za devojice Bund deutscher Mdchen. Treba, meutim, dodati da ulanjivanje u ove organizacije nije bilo obavezno. Nasuprot tome, Sluba rada, kruna nacionalsocijalistikog obrazovanja i vaspitanja, bila je obavezna za sve. 4. Organizacija rada. Socijalna politika nacionalsocijalizma. Jedinstveni sindikat. Dana 2. maja 1933. godine, SA i SS trupe zauzele su kancelarije velikih nemakih sindikata, odnosno, slobodnog sindikata (socijalistikog) i hrianskog sindikata. Njihova dobra (184 miliona maraka) su oduzeta i predata jedinstvenoj organizaciji, Radnom frontu, kojim je upravljao Robert Laj (R. Ley). Radni front je obavezno okupljao sve zaposlene i sve poslodavce, to znai, vie od dvadeset miliona ljudi. Obuhvatao je etrnaest grupacija fizikih radnika i osam grupacija slubenika. Svakom od njih upravljao je po jedan funkcioner koga je postavljao Laj. Radni front nije bio samo jedinstveni sindikat, on je preuzeo poslove socijalnih osiguranja, zadruga, banaka za kreditiranje radnika, itd. Osim toga, on je bio i instrument socijalne politike reima: guio je duh klasnih borbi i nalagao udruivanje radnika i kapitalista u izvravanju zajednikih zadataka. U tom cilju, zakon o nacionalnoj organizaciji rada, obnarodovan januara 1934, definie status preduzea i prava radnika. Radnici biraju ljude od poverenja koji e ih predstavljati u direkciji i iji zadatak nije da uestvuju u ekonomskom poslovanju preduzea, ve da kontroliu 29

potovanje socijalnih zakona (koji se odnose na plate, higijenu, odmore, itd.). Meutim, radnici su ove delegate birali na osnovu liste koju im je dostavljala direkcija. Osim toga, radno dostojanstvo radnicima nije doputalo da stupe u trajk ili na bilo koji nain narue disciplinu. Sud rada je kanjavao svaki prestup i mogao je, s jedne strane, da nedostojnom gazdi uskrati pravo na rad preduzea, ili s druge strane, da radnicima izrekne novanu kaznu ili ih otera s posla. Sudovi rada takoe vode rauna o tome da radnici ne zadiru u prava direkcije. Za valjanu primenu pravila o radu bili su zadueni poverenici (Treuhnder). Pod prinudom jedinstvenog sindikata, prividno je postignut drutveni mir. Reim je pompezno slavio rad; tako da je, uz Kongres Partije, 1. maj postao godinje slavlje. Sluba rada. Sluba rada, osnovana 1. maja 1934. godine, u poetku je bila neobavezna. Od 25. juna 1935. postala je obavezna za mlade oba pola. Godinu dana su morali da rade na raskrivanju, izgradnji puteva i sl. I tu je vladala stroga hijerarhija: Nemaka je podeljena na trideset oblasti, one na grupe, a svaka grupa se sastojala iz vie radnih logora. Jedan od ciljeva radne obaveze bio je da razvije duh zajednice i da mlade poui istoj nacionalsocijalistikoj doktrini, bolje nego to bi to mogla da uini vojska. Meutim, ona je istovremeno umanjivala nezaposlenost. Pobeda nezaposlenosti je velika pobeda hitlerovskog reima i osnovni uzrok njegovog uspeha kod nemakog naroda. Osim u Slubi rada, nezaposleni su se zapoljavali i u velikim javnim radovima, to e biti predmet naeg rada neto kasnije, i u vojnoj industriji; dobili su mesta i u neproizvodnim zanimanjima, u dinovskoj administraciji Partije. (Na trokove administracije odlazila je priblino jedna etvrtina sredstava Radnog fronta). Drutvene delatnosti. Jedinstveni sindikat oduzeo je radniku slobode; oduzeo mu je sva delotvorna sredstva pobune. Istovremeno, reim je umnoavao pomone poslove i ispunjavao slobodno vreme radnika. Od novembra 1932, jedan ogranak Radnog fronta, nazvan Snaga kroz radost (KDF), organizuje pozorine predstave za radnike, jeftine godinje odmore, putovanja po inostranstvu, koja su ujedno bila i hitlerovska propaganda. Sportske aktivnosti su sistematski razvijane i bile su dostupne svima; Olimpijske igre 1936. godine u Berlinu krunisale su napore nemakog ministra za sport, fon amer und Ostena (von Tschammer und Osten), a one su takoe sluile za propagandu reima. Trokove ove organizacije je u potpunosti finansirao Radni front, koji je raspolagao ogromnim bogatstvom oduzetim od sindikata, a prikupljao je i novac od nemalih lanarina (koje su iznosile dvadesetak maraka godinje). Osim Radnog fronta, i slube hitne pomoi, a posebno sluba Zimske pomoi (WHW), izdravale su se prikupljanjem priloga, koje je bilo teko izbei, jer su bili neka vrsta prinudnog poreza: sluba Zimske pomoi sakupljala je vie milijardi maraka godinje.

II. EKONOMSKA POLITIKA

Finansiranje reima
Nemaka je 1932. godine imala est miliona nezaposlenih; njena ekonomija je bila potpuno paralisana. Nacionalsocijalizam je smanjio nezaposlenost, oiveo nemaku ekonomiju i mogao je da finansira plan ponovnog naoruanja koji je, za svega nekoliko godina omoguio Nemakoj da sve svoje susede ostavi daleko iza sebe. Kako je bilo mogue to udo? Zna se da je tvorac tog uda bio dr Hjalmar aht (H. Schacht). Poto je 1929. dao ostavku na mesto predsednika Rajhsbanke (Reichsbank) aht je bio jedan od onih koji su najvie doprineli Hitlerovom dolasku na vlast. Ponovo preuzima poslove koje je napustio, a 2. avgusta 1934. godine preuzima i mitovo mesto ministra za ekonomiju. Na tom poloaju ostae do novembra 1937, kada je to mesto prepustio Funku, ali je do januara 1943. bio ministar bez portfelja. Jedan od osnovnih uzroka ekonomske krize koja je dovela do pada Republike bio je nedostatak trita: Nemaka je malo izvozila. S druge strane, u posleratnom periodu u Nemaku je, 30

u obliku privatnih pozajmica, uneta znatna koliina stranog kapitala. ahtov plan je bio da uspostavi ravnoteu trgovinskog balansa i u skladu s tim da koristi investirani strani kapital u Nemakoj. Otuda sledee tri mere: 1 Zabranjuje transfer stranog kapitala. Novac ostaje blokiran u Nemakoj, pod imenom Registermark ili Kreditspermark. Ipak, strani poverenici mogu da koriste taj novac za kupovinu nemakih proizvoda. Dakle, stvorio je vetaki izvoz, ije su trokove snosili nemaki poverioci. 2 Ne samo da je to bio pokuaj da se uspostavi ravnotea trgovinskog balansa, ve i pokuaj da se onoliko koliko je to mogue, Nemaka uini nezavisnom od inostranstva. Namera je bila da se razvojem poljoprivrede i sintetikih proizvoda (kauuka, goriva, tekstila itd.) Nemakoj omogui da ivi u zatvorenoj ekonomiji. Za neophodne kupovine u inostranstvu pribegavalo se kliringu: za svaki uvoz morao je da se izvri izvoz jednake vrednosti u istu zemlju iz koje je izvren uvoz. Kompenzacione kase postojale su u obe zemlje: kupac je u ove kase uplaivao iznos za kupovinu u nacionalnoj valuti. Tako se sve svodilo na raunovodstvenu razmenu; novac nije izlazio van granica, a siromatvo Nemake se smanjilo zahvaljujui stranom novcu. 3 Ipak, da bi se izvozilo, moralo je da se proizvodi. Da bi se oivela nemaka ekonomija, pribegavalo se izdavanju menica na veoma kratak rok (u principu na tri meseca, ali su se mogle produiti na pet godina). Preduzetnici zadueni za trite javnih radova dobijali su trasirane menice od specijalnih javnih ustanova (Deutsche Bank und Bodenbank, Deutsche Verkehrskreditbank, Bank der deutschen Arbeit, itd.), kojima je garanciju davao Rajh. Isto tako, za potrebe naoruanja, fabrike su dobijale naroite bonove od Drutva za istraivanje metala (Metallforschungsgesellschaft, skraeno Mefd), a Rajhsbanka je bila garant za te bonove. Pitaete se zato ovaj sistem, koji se pokazao efikasnim, nije primenjen ranije. Kao odgovor, najpre bi trebalo rei da je on i ranije bio oproban, mada u mnogo manjem opsegu: prve zabrane meunarodnih transakcija potiu iz 1931, a Papen i lajher su izmislili i specijalne kratkorone menice. Meutim, glavni razlog to ovaj sistem nije ranije uveden je u tome to to je Nemaka, zbog tako organizovane autarhije, izlazila iz redovnih tokova meunarodne razmene, ostajui tako van Evrope, a kancelar Bruning je upravo to eleo da izbegne. Zabrana transfera stranog kapitala je unilaterarna odluka Nemake koja je, po prvi put, stavila strane zemlje pred svren in. Tako je zapoela politika prevrata. S druge strane, da bi preduzimai prihvatili da izdaju kratkorone menice, trebalo je povratiti poverenje, jer su vlasnici kapitala odbijali da ukau poverenje nestabilnim vladama centra, kojima je pretila opozicija ekstremne desnice. Videli smo da je Hitler doao na vlast tek poto je dobio saglasnost finansijera, poto im je garantovao jaku i stabilnu vladu; tada je kapital prestao da se krije. Ovaj sistem ipak nije bio bez opasnosti. Uvoenje permarake (Sperrmarks) bilo je povezano sa devalvacijom. Naime, stranci koji su imali permarke mogli su da prepuste svoja potraivanja ljudima koji su eleli da kupuju nemake proizvode. Meutim, oni su ispod zvanine cene kupovali tu manjkavu valutu, koja nije mogla da se iznese iz Nemake. Zapravo, u Parizu su se permarke kupovali za 20% zvanine cene marke. Isto tako, poto se broj kratkoronih menica, koje su se mogle zameniti za gotov novac, poveavao, postojala je opasnost od inflacije. Po ahtovoj zamisli, ove mere su bile privremene i imale za cilj samo da oive ekonomiju. Nemaka ekonomija zapravo nikada nije dovedena u normalno stanje. Pre svega, zato to je veliki deo nemake proizvodnje, uprkos proirenju unutranjeg trita, bio neproduktivan, jer je bio vezan za naoruanje i rat. Interni dug je neprestano rastao: sa 10 milijardi maraka 1933. porastao je na 25 milijardi 1935. i na 110 milijardi 1943. godine; promet papira od vrednosti raste sa 3.560 miliona 1932, na 11.000 miliona 1939. i 33.683 miliona 1943. godine. Politika dirigovane inflacije, kojom je zamenjena Bruningova politika deflacije, zapala je ipak u najvee tekoe; tajna 'uspeha' ove politike, kako je zabeleeno, lei u tome da se izbegne zapadanje u ekonomsku krizu koja je, prema objektivnom stanju nemake ekonomije bila neizbena (Bettelheim). S druge strane, ne moe se rei da bi ta politika autarhije mogla da uspe da nije morala da snosi teret naoruavanja i rata. Nije sluajno to se autarhija udruila sa ratobornom politikom. U 31

jednom govoru, koji je odrao 19. juna 1932. godine u Hanoveru, aht autarhiju opisuje kao sredstvo borbe. Autarhija, kae on, povlai sa sobom tako veliku razliku u ekonomskim standardima meu dravama da neminovno dolazi do kulturnih i politikih opasnosti. Svakako, dodaje on, bogatstvo je snaga, ali uteni zakoni prirode kau da i razoaranje daje snagu... Mi u Nemakoj ivimo sa tako poruenom ekonomijom i takvim dugovima da nam se nita gore od toga ne moe dogoditi. Nikakav spoljanji politiki pritisak na nas ne bi mogao da pobolja poloaj naih protivnika. Politika autarhije inaugurisana 1933. bila je, dakle, sasvim svesno, oajnika politika; ona je ve tada u sebi nosila ratnu opasnost. Osudila je Nemaku na izolaciju i tavorenje. Jedini cilj bilo je naoruavanje kako bi se granice zatvorene trgovake drave silom proirile na raun bogatijih zemalja.

Agrarna politika
Prva pretpostavka autarhijske ekonomije bila je vrsta agrarna politika. To je bio zadatak ministra Valtera Darea (Walther Darre). Trebalo je zaustaviti egzodus prema gradovima, vezati seljake za njihovu zemlju i poboljati poljoprivrednu proizvodnju. Pribeglo se dvema merama, odnosno, osnivanju naslednih dobara (Erbhof) i jedne organizacije za udruenu prehranu (Reichsnhrstand). 1. Institucija Erbhof je osnovana zakonom od 29. septembra 1933, koji je dopunjen dekretom od 21. decembra 1936. godine. Zakon od 14. jula 1933, koji je predviao cepkanje veoma velikih imanja, praktino nije primenjivan. Naprotiv, seljaki posed manji od 125ha proglaen je nedeljivim, neotuivim i nezaplenjivim. Moe se preneti samo ceo i to nasleem, jednom od dece, koje otac odredi. Ova mera je u poetku bila veoma dobro prihvaena. Meutim, budui da je njegovo vlasnitvo bilo nezaplenjivo, seljak je tee mogao da pozajmljuje; a i bio je vezan za zemlju, ak i ako je davala slabe prinose. 2. Rajhsnertand je osnovan zakonima od 15. jula, 13. i 26. septembra i 9. decembra 1933. godine. Svi koji su uestvovali u poljoprivrednoj proizvodnji (vlasnici, zemljoradnici, drutva za kreditiranje poljoprivrede, zadruge, industrije za preradu, itd.), grupisani su po okruzima na koje je seljatvo bilo podeljeno. Seljaki ivalj je bio podeljen u 19 oblasti, za svaku zemlju u Rajhu. Postavljeni su njihovi poglavari. Rajhsnertand je imao tri dela: 1. Farmerski deo, koji je imao zadatak da pobolja tehnike uslove proizvodnje. 2. Deo za ljudstvo, koji je regulisao probleme zaposlenih, nadnica, itd. Zemljoradniki sindikati su rasputeni u martu 1934. godine. Vlasnici su dobili dozvolu da svom ljudstvu izriu kazne, pa ak i fizike. Razvija se sistem plaanja u naturi, odnosno sistem Heuerlinge, po kome je poljoprivredni radnik duan da, u zamenu za ustupanje komadia zemlje, nekoliko dana radi besplatno. Zakon od 15. maja 1934. godine zabranjuje zapoljavanje u gradu onih koji su prethodne tri godine bili zaposleni u poljoprivredi. Poto ove mere nisu uspele da spree migraciju iz sela u grad, osnovane su slube Landhilfe i Landjahr, koje su seljacima obezbeivale besplatnu radnu snagu. Dekretom od 4. januara 1934. godine sve ene mlae od dvadeset i pet godina bile su primorane da godinu dana besplatno rade na selu, kako bi posle toga mogle da se zaposle u administraciji ili trgovini. 3. Odsek za trite bio je zaduen za cene. Za svaku grupu poljoprivrednih proizvoda (itarice, mleni proizvodi, itd.), postojali su regionalni savezi, koji su imali svog predsednika. U okviru ovih saveza brigu o pojedinim proizvodima vodila su centralna udruenja na nacionalnom nivou. Savezi su odreivali koliinu proizvoda koju treba uskladititi, a oni su odluivali i o cenama. Ova birokratska organizacija najpre je naila na otpor seljaka: policija je uinila da je potuju, pretei neposlunima velikim novanim kaznama, pa ak i zatvorom. Meutim, rezultati ove poljoprivredne organizacije su bili sasvim dobri. I pored toga, zbog nedostatka deviza za uvoz osnovnih ivotnih namirnica i istovremeno loih prinosa, drava se, 1936. godine, nala u tekoj situaciji, tako da je bilo neophodno uvesti bonove. Delom zbog ove krize, a delom zbog sukoba sa Geringom, aht e 1937. godine napustiti ministarstvo privrede. U 32

govoru koji je odrao 1932, on je istakao da Nemaka, na poljoprivrednom planu, moe da bude dovoljna sama sebi. Iskustvo je pobilo ovu teoriju, koju je stvaranje rezervi hrane uoi rata uinilo potpuno utopijskom.

Organizacija industrije. etvorogodinji planovi

Odmah po dolasku nacionalsocijalista na vlast napravljen je program velikih radova. Za najvanije take programa preuzeti su programi dr Gerkea, koga je Bruning postavio za komesara Javnih radova. To su planovi koji se odnose na izgradnju puteva i kanala, stambenog prostora, isuivanje i navodnjavanje, itd. Ovaj program, obustavljen 1932. godine, obnovljen je zahvaljujui finansijskim sredstvima o kojima smo prethodno govorili. Pod upravom prvenstveno inenjera Tota (Todt), ostvaren je veliki plan izgradnje infrastrukture; najspektakularniji deo tog plana bila je izgradnja izvanredne mree autoputeva, na kojoj je radilo dvesta hiljada radnika. Meutim, 1936. godine se pokazalo da novi plan, koji je napravio aht 1934, nee bili u stanju da uspostavi ravnoteu trgovinskog balansa. Na Nirnberkom kongresu septembra 1936. Hitler je objavio poetak novog etvorogodinjeg plana. To to je general Gering postavljen za direktora ovog plana jasno pokazuje koliki je deo ovog plana bio posveen naoruanju. Upravljanje ovim planom bilo je podeljeno na est sektora: sintetiki proizvodi, sirovine, radna snaga, poljoprivreda, cene i devize. Drava usmerava ekonomiju obezbeivanjem sirovina i deviza, pruanjem novane pomoi industriji u povoju, koja je jo uvek nerentabilna (benzin i sintetiki kauuk, na primer). Osim toga, osnivanjem Hermann Goering-Werke, u julu 1937, ona deluje jo direktnije: re je o preduzeima koja je preuzela drava u sektoru rudnika gvoa i metalurgije, posebno znaajnom za vojnu industriju, koja su imala da zamene privatne firme; naime, eksploatacija nemakih ruda sa niskim procentom metala, pretila je da postane nerentabilna za kapitaliste. Nemaka industrija napredovala je brzo. Ako se 1932. uzme za osnovu, odnosno indeks 100, u junu 1939. godine indeks je 225. Uoi rata, proizvodnja je za 33% bila vea od proizvodnje 1928; inila je 11% ukupne svetske proizvodnje i Nemaka je zauzimala drugo mesto odmah iza Sjedinjenih Drava. Meutim, udeo konzumne robe u industrijskom rastu je minimalan: veoma nizak nivo iz 1932. godine je 1939. godine preen za svega 45%, to, ako se uzme u obzir aneksija Austrije i Moravske eke, ukazuje na skoro potpunu stagnaciju.

Socijalizam ili kapitalizam?

Podela deviza za uvoz, organizacija poljoprivrednog trita, realizacija etvorogodinjih planova, pokazuju da je hitlerovska ekonomija bila planska. Zbog toga se hitlerizam dugo smatrao autoritativnim socijalizmom. Meutim, ovo stanovite je veoma pogreno. Napomenimo najpre da etvorogodinji plan nije obuhvatao celokupnu nemaku privredu: primenjivan je na ogranieni deo industrije. Nasuprot tome, hitlerovski reim je nastojao da sauva privatnu inicijativu; on se, koliko je to mogao, udaljio od etatizovane privrede. Drava je, 1933. godine, imala veinu akcija u veini velikih banaka: kupila ih je tokom prethodnih godina, kako bi spasla banke od bankrota. Prva briga Hitlerovog reima bila je da reprivatizuje bankarski sistem. Drava je 1937. godine likvidirala sva svoja uea u velikim bankama. Zakonom od 4. decembra 1934. godine nije uvedena vlast nad bankama, ve samo elastina kontrola. Prvobitna tendencija je potpuno preokrenuta: ekonomske poduhvate drave finansiraju prvenstveno velike banke, koje su tako postale glavni dravni poverioci. Godine 1932. banke i osiguranja su drali 27% akcija sa fiksnim prihodom (to znai da je drava imala 63%); 1940, banke su imale 57% tih akcija, a drava samo 43%. Tokom dvanaest godina Hitlerovog reima industrija je sve vie poprimala oblike kartela i trustova. Seamo se da je program partije bio protiv trustova i da je eleo da sauva poloaj srednje 33

klase. I zaista, u prvim nedeljama reima velike trgovine i konzumna drutva bili su bojkotovani. Meutim, to nije dugo trajalo; odnosno, sitna buroazija je, vie nego ikada, bila potisnuta u korist krupnih kapitalista. Zakon od 15. jula 1933. godine omoguio je dravi da obrazuje obavezne kartele. Godine 1932, 84% kapitala akcionarskih drutava nalazilo se u trustovima: tri godine kasnije, taj procenat je porastao na 90%. Jednim zakonom o akcionarskim drutvima skuptini su oduzeti svi prerogativi i predati Savetu administracije. Planska privreda nacionalsocijalista u osnovi je, dakle, odgovarala ubrzanoj koncentraciji kapitala. Dovoljno je pogledati porast industrijskog i trgovinskog profita, pa da se uvidi koliko je hitlerovka ekonomija bila daleko od bilo kakvog socijalizma; sa 6,6 milijardi maraka 1933. godine ova cifra je 1938. godine porasla na 15 milijardi.

Cene i plate
Pritisnut seanjem na inflaciju iz 1923. godine, nacionalsocijalizam je najvei znaaj pridavao stabilnosti plata i cena. U tome je gotovo i uspeo, ak i za vreme rata. Postojala je blaga tendencija porasta cena, koji je, 1939. godine, iznosio 25% u odnosu na 1933. godinu, za cene na veliko. Posledice ovog porasta delimino su izbegnute kod cena na malo, ograniavanjem trgovinskih mari. Cene na malo porasle su za oko 10 do 15%. Jednim dekretom iz 1936. godine nadzornici rada su dobili dozvolu da smanjuju plate ukoliko bi se posumnjalo da e ostvarenje etvorogodinjeg plana biti dovedeno u pitanje. Ipak, posle 1938, plate su blago rasle, mada sporije od cena. Veoma nizak nivo plata iz 1933. godine je prevazien, ali nikada nije dostignut nivo iz 1928. godine. Ipak, nezaposlenosti nije bilo.

III. UNUTRANJA POLITIKA. PROGONI I KRIZE

Antisemitska politika
Antisemitizam je bio postojana crta Hitlerove diktature. Meutim, progoni Jevreja dogaali su se u talasima. Prvi talas progona odigrao se u aprilu 1933. godine. Hitlerovci su za prve progone Jevreja nali izgovor u tome to su navodno verovali da su oni odgovorni za nepoverenje koje strane zemlje gaje prema novoj Nemakoj. Kako bi okonao takozvane razbojnike prie, (Greuemrchen), trajher je, po Hitlerovom nareenju, 1. aprila organizovao dan bojkota. Veliina nae due, pie Gebels, nee zaustaviti Jevreje. Treba im pokazati da smo spremni na sve... Neki misle da bojkot moe da dovede do rata; naprotiv, ako budemo umeli da se branimo, samo emo stei vee potovanje. Dakle, SA trupe su 1. aprila upale u jevrejske prodavnice, Jevreji su pretueni i opljakani; na vratima prodavnica lepljeni su plakati na kojima je pisalo: Jevrejska prodavnica! Nemci, ne kupujte ovde! Trebalo je da se akcija posle tri dana ponovi, ali je gnuanje stranih zemalja bilo toliko da su se nacisti, kojima je tada jo uvek bilo stalo do meunarodnog mnjenja, privremeno zadovoljili samo tim jednim protestom. Meutim, istog tog aprila 1933. godine obnarodovana su etiri zakona, jedan za drugim, kojima se Jevreji iskljuuju iz uprave i advokature, a studentima se namee numerus clausus (1,5%). Malo pomalo, oni koji nisu pripadali arijevskoj rasi iskljueni su iz trgovine, bankarstva, izdavatva, itd. U poetku, po svemu sudei na zahtev Hindenburga, ove mere nisu vaile za Jevreje koji su uestvovali u Prvom svetskom ratu, kao ni za one iji su oevi ili sinovi dali ivot za otadbinu. Meutim, uskoro su se ne-arijevcima poeli smatrati svi oni kojima je jedan od roditelja oca ili majke bio Jevrejin. U poetku se takoe tolerisao pokret cionista; kasnije, on je proganjan jednako kao i pokreti za asimilaciju. Drugi talas progona doao je 1935. godine, sa takozvanim Nirnberkim zakonima. Da bi neko bio nemaki graanin morao je da bude arijevske krvi. Tako su Jevreji izgubili graanska prava; 34

sada su bili samo stranci, ije se prisustvo na nemakom tlu samo tolerisalo. Osim toga, bio im je zabranjen pristup javnim mestima (parkovima, pozoritima, bazenima, itd.). Stari jevrejski borci iskljueni su iz dravnih slubi u kojima su do tada radili. Seksualni odnos izmeu Jevreja i Arijevaca tretirao se kao krivino delo obesveenja rase (Rassenschande), koje se kanjavalo prinudnim radom. Ipak, hapenja Jevreja u poetku nisu bila tako brojna kao to e to kasnije biti sluaj: do 1938. broj uhapenih zasigurno nije prelazio cifru od 20 hiljada. Ekspatrijacija Jevreja se tolerisala, pa ak i ohrabrivala: naputajui Nemaku, bili su primorani da se odreknu velikog dela svoje imovine. Voeni su pregovori sa inostranstvom; na osnovu poreza ubiranog od bogatih emigranata, osnovan je zajedniki emigracioni fond. Meutim, 1938. godine stav vlade se promenio: Nemaka je odbila da sarauje sa Evijanskim odborom, koji je sazvao Ruzvelt s ciljem da se rei problem nemakih Jevreja. Ubistvo fon Rata, savetnika u ambasadi, koje je iz-vrio mladi Jevrejin Grinpan 1938. godine, dalo je povod da se pokrene i trei talas progona Jevreja. Ovoga puta, progon koji je izvren tokom takozvane kristalne nedelje imao je razmere pravog pogroma; spaljivane su jevrejske kue i sinagoge; Jevrejima je odreena kazna od milijardu maraka; morali su da nose utu traku, itd. Osim toga, pred poetak rata, 1939. godine, Jevrejima je zabranjeno da napuste Nemaku. Tada je zapoelo sistematsko istrebljenje koje je, poev od 1941, proireno i na Jevreje u okupiranim zemljama. Za to je bio zaduen komandant SS trupa Adolf Ajhman (Eichmann). Jevreji su masovno deportovani u koncentracione logore i podvrgavani stroijim i okrutnijim merama nego ostali zatvorenici. Procenjuje se da je vie od 3 miliona Jevreja nestalo u gasnim komorama. Jevreji iz Poljske i Maarske grupisani su u getoima i postepeno eliminisani. U Varavi su u aprilu 1943. godine, poto je u tamonji geto bilo deportovano vie od 500.000 Jevreja, poslednji preiveli zapoeli beznadenu borbu protiv SS trupa, koja e u istoriji ostati zapamena kao jedan od najveih primera heroizma.

Borba protiv hrianskih crkvi

Nacionalsocijalizam je uvek bio antiklerikalan. Za Rozenberga i Martina Bormana borba protiv hrianstva je jedan od osnovnih zadataka reima. Meutim, 1. februara 1933. godine Hitler je u jednom obraanju nemakom narodu, kada mu je jo bilo stalo da osigura naklonost javnog mnjenja, potvrdio da e njegov reim tititi hrianstvo, osnovu moralnog ivota. Isto je ponovio i 23. marta kada je zatraio punomoje. Meutim,taj pomirljivi stav nee trajati dugo. 1. Katolici. Katoliki centar, koji je vodio kanonik Kas (Kaas), glasao je 23. marta za davanje neograniene vlasti Hitleru. Ta popustljivost nije bila nagraena: pre nego to je zakonom od 14. jula 1933. godine NSDAP proglaena jedinom partijom, Partija Centra je morala da donese odluku o sopstvenom rasputanju, kako bi svojim lanovima omoguila da svoju snagu i iskustvo bezrezervno stave na raspolaganje nacionalnom frontu i da sarauju sa njim pod vostvom Kancelara Rajha, radi uvrivanja nacionalnog, socijalnog, ekonomskog i kulturnog stanja i kako bi uestvovali u izgradnji novog politikog ureenja. U isto vreme, vice-kancelar fon Papen, poto je prethodno osnovao udruenje katolika naklonjenih nacionalsocijalizmu Orao i Krst, pregovarao je sa kardinalom Paelijem (Pacelli), buduim papom Pijem XII, o jednom sporazumu, koji je potpisan 20. jula 1933. godine. Fon Papen je u svojim memoarima zabeleio da je papa Pije XI izrazio zadovoljstvo to na elu nemake vlade, u Hitleru, vidi linost reenu na beskompromisnu borbu proti komunizma i nihilizma. Musolini je uveravao ministra da e potpisivanje sporazuma sa Svetom Stolicom vladi Nemake doneti poverenje stranih drava, koje ona jo uvek nije imala. Naime, ovaj ugovor je doprineo da se osigura reputacija novoj vlasti, koja je jo uvek bila na loem glasu. Crkva je povukla zabranu katolicima da pristupaju Nacistikoj partiji. Zauzvrat, drava je prihvatila princip konvencionalnih kola i dopustila versku nastavu. 35

Meutim, potpisnici sporazuma sa katolikom crkvom znali su da je nacionalsocijalizam od tog trenutka zapoeo borbu protiv te crkve. Ubrzo zatim, Gebels i Hajdrih su pokrenuli krivini postupak protiv monaha zbog navodne povrede morala; hapsili su monahinje pod optubom da su vercovale devize. Hitler nije odrao ni jedno dato obeanje. Nije dozvolio svetenicima da predaju; raspustio je Katoliku omladinu; zabranie Katoliku akciju, iji e voa, Erih Klauzener (E. Klausener), biti ubijen 30. juna 1934. godine. Sporazum sa Hitlerom se pokazao kao kobna greka. Jedina korist koju e katolici izvui iz ovog ugovora bila je izvesna tolerancija vlade prema visokom svetenstvu. Prelati, kao kardinal Inicer (Innitzer), nadbiskup Bea, gajili su prema ovom reimu blagonaklonost koja zasluuje najteu osudu. Meutim, drugi, kao na primer grof Galen, biskup Minstera, iskoristio je svoju deliminu slobodu da bi kritikovali vladu u svojim propovedima, koje su zatim tampane i ilegalno rasturane. 2. Protestanti. Dok je katolike pokuavao da eliminie, hitlerizam je, nasuprot tome, protestante pokuao da pretvori u nacionalnu crkvu. Luteranskoj tradiciji nije bila strana politika uprava nad crkvama, tako da se veliki broj pastora borio u Hitlerovim redovima. Meutim, reim je hteo da se umea u pitanja vere, da prilagodi hriansku dogmu stavovima nacionalsocijalizma, da iz Pisama iskljui sve delove judejskog porekla, da od rasizma napravi element vere, itd. Protestanti nisu mogli da prihvate ove zahteve. Partija je pokrenula organizaciju Nemakih hriana, koju je vodio pastor Hosenfelder i jedan bivi vojni svetenik, pastor Miler. Nemaki hriani su uspeli da zauzmu neke parohije, ali se veina pastora suprotstavila toj struji okupivi se u Konfesionalnoj crkvi (Bekenntniskirche), organizacijom pod vostvom pastora fon Bodelvinga. On je bio izabran za biskupa Rajha, ali vlada nije elela da prizna njegov izbor, te je izvrila pritisak da umesto njega bude izabran Miler. Hindenburg se kod Hitlera pobunio zbog ovakvih metoda; Hitler je obeao da e primiti voe obe struje, ali je nekoliko dana kasnije izjavio maralu da su njegovi napori propali zbog netolerancije i teolokog dogmatizma obe strane. Veina pastora nije elela da prizna biskupa Milera. Tada je zapoeo tajni otpor, koji je trebalo da ostane na verskom planu, ali ga je njegovo delovanje brzo povuklo u domen politike. Dua tog otpora bio je pastor iz Berlina Martin Nimeler (M. Niemller), bivi pomorski oficir (kasnije jedan od najaktivnijih branitelja nemakog neutralizma). Optuen je 1937. godine, sud ga je proglasio nevinim, ali je policijskom merom poslat u koncentracioni logor, gde je ostao do kraja rata. Meutim, ministar za vere, Rust, nije uspeo da zaustavi tajnu izmu protestantske crkve. Kerl (Kerrl), pruski ministar pravde, sazvao je Sinod radi ponovnog uspostavljanja reda. Tom prilikom duhovna pitanja su odvojena od praktinih i finansijskih, pri emu su samo ova druga ostala pod kontrolom drave. Dakle, hitlerizam je popustio pred protestantskim otporom. Ove mere nisu, meutim, uspele da protestantsko svetenstvo pridobiju za reim. Biskup od Vurtenberga, Vurm, usprotivio se 1940. godine zakonskoj eliminaciji neizleivih mentalnih bolesnika; 1943. pobunio se protiv nemakih zloina u okupiranim zemljama. Veliki broj pastora uestvovao je u pokretu otpora, a takoe i Ditrih Bonefer (D. Bonhoeffer), profesor na Univerzitetu u Berlinu.

Kriza 1938. godine

Partije i sindikati su ukinuti u prvim danima reima. Sukob sa hrianskom crkvom, koji nikada nije prestao, bio je izrazito estok tokom prvih godina. Nesuglasice unutar Nacionalsocijalistike partije, koje su uvek postojale, izale su na videlo tek u poslednjim mesecima, neposredno pre poraza. Jedino je Vermaht mogao da uzburka unutranju istoriju nacionalsocijalizma. Hitler je eleo da svoju vlast utemelji na dvama stubovima: Partiji i vojsci. Meutim, bilo je teko odravati ravnoteu: neslaganja izmeu ove dve institucije otkrivala su dvostruki karakter nacionalsocijalizma, koji je eleo da bude istovremeno konzervativan i revolucionaran. Sukob je bio neizbean. Dana 30. juna 1934. godine vojska je prevagnula nad SA trupama. Meutim, tada 36

poinje da raste mo SS trupa i ponovo se pojavljuje isti problem. U unutranjoj istoriji hitlerizma na vlasti, nije bilo prekida, niti politikih prevrata. Diktatura je neprestano napredovala u pravcu koji je odabrala na samom poetku. Ipak, doao je trenutak kada su se konzervativni elementi, iji su se planovi u poetku poklapali sa Hitlerovim, uplaili ekscesa reima i nerazumne politike koju je vodio. S druge strane, Hitler je sa sve manje strpljenja podnosio uzdranost svojih savetnika; oko sebe je trpeo jedino fanatine pristalice, koji su bili spremni da ga slede ma ta on inio. Osim toga, izvesna socijalna netrpeljivost prema konzervativnoj aristokratiji nagonila ga je da prekine savez sa njom, im je procenio da to moe da uradi bez opasnosti. Ta unutranja kriza nastala je 1938. godine. Ponovno naoruavanje Nemake zapoelo je u prvima danima reima. Meutim, njegov ritam se znatno ubrzao oko 19371938. godine, dovodei time ekonomiju u opasnost od inflacije. Jedan tajni protokol, nazvan Hosbahov protokol, od 5. novembra 1937, dokazuje da je u tom trenutku Hitler ve bio doneo odluku o ratu i da je zapoeo pripreme. Za ministra inostranih poslova, umesto barona fon Nojrata (Neurath), 4. februara 1938. godine postavio je fon Ribentropa (Ribbentrop); Nojrat je postavljen za predsednika Saveta tajnog kabineta, koji nikada nije funkcionisao. Istovremeno je obnovljen i diplomatski personal: fon Papen je opozvan iz Bea, a zatim i fon Hasel iz Rima i fon Dirksen iz Tokija. Neto ranije, baron Eic fon Rubenah (Eltz von Rubenach), ministar za saobraaj, povukao se sa poloaja. U isto vreme Gestapo, koji se spojio sa SS trupama, pojaao je hapenja, a tada poinju i sistematski progoni Jevreja. Vojska nije bila izuzeta iz tog opteg toka dogaaja.

Afere Fri i Blomberg

ienje 30. juna 1934. bilo je mogue samo uz podrku koju je Hitleru pruila vojska, a posebno ministar za rat, fon Blomberg, i general fon Rajhenau. Sa fon lajherom, nestao je general koji je otvoreno pokazivao neprijateljstvo prema novom reimu. Meutim, posle dogaaja 1934, glavnokomandujui Vermahta, fon Fri (Fritsch) i ef generaltaba, general Bek (Beck), pokuali su da od Blomberga dobiju dozvolu za osnivanje anketne komisije, koja bi ispitala kakve su optube protiv lajhera. Blomberg je to odbio. Poetkom 1938. i Blomberg i Fri e za nekoliko dana nestati sa politike scene. Maral fon Blomberg se 12. januara oenio gospoicom Evom Grun; Hitler i Gering su mu bili svedoci na venanju. Ta devojka nije imala ba sjajnu prolost i bila je zabeleena u policiji. Dve nedelje kasnije, 25. januara, Hitler je obavestio marala fon Blomberga da zbog tako skandaloznog braka ne moe da ostane na poloaju i razreio ga je dunosti ministra za rat. Istog dana pokrenut je postupak i protiv Fria. Protiv njega su upotrebili dosije iz Gestapoa iz 1935. godine o navodnoj umeanosti u homoseksualnu aferu; jedan mladi, koga su izveli iz zatvora, formalno ga je prepoznao. Fon Fri je 3. februara opozvan sa svih funkcija. Ratni savet, u ijem sastavu su bili general fon Brauhi (Brauchitsch), admiral Reder (Raeder) i dvojica ministara, a kojim je predsedavao maral Gering, poeo je sa radom 10. marta. Tada je istina isplivala na povrinu: dosije je falsifikovan; on se ne odnosi na fon Fria, koji je potpuno nevin, nego na nekog opskurnog kapetana fon Fria (von Frisch). General je rehabilitovan, ali nije vraen na dunost. Sauesnici u ovoj aferi su likvidirani. Poto je uzalud pokuavao da optui Himlera, koji je falsifikovao dosije, Fri je poginuo 21. septembra 1939. godine, pred Varavom, namerno se izloivi vatri. Veza izmeu afera Fri i Blomberg jo uvek nije rasvetljena. Po nekima, oba skandala je iskonstruisao Gering, koji je time eliminisao svoja dva rivala, poto je eleo da zauzme mesto ministra za rat. Drugi pak smatraju da je vojska, protivei se Hitleru, zahtevala smenjivanje Blomberga, a da se aferom Fri Partija svetila Vermahtu. ini se da je ovo drugo tumaenje verovatnije. Naime, i Hitler i Blomberg su znali za prolost Eve Grun pre braka; Hitler nije imao interesa da eliminie Blomberga, koji mu je bio veoma odan; nasuprot tome, Vermaht nije voleo tog 37

oficira, ba zato to je potpuno bio predan reimu; Gering nije dobio mesto koje je prieljkivao; posle smenjivanja, prema Blombergu se postupalo blago, a general koji je iz svega izvukao korist, Kajtel (Keitel), bio je u tesnoj vezi sa Blombergom (njegov sin se oenio jednom Blombergovom erkom). Fri je, nasuprot tome, sauvao izvesnu samostalnost pred Hitlerom, kome je zamerao da vodi odve nesmotrenu politiku. U svakom sluaju, Hitler je odmah iskoristio skandal fon Blomberga, kako bi preuzeo Vermaht. Fon Fria je na mestu glavnokomandujueg zamenio fon Brauhi (koji e na toj dunosti ostati do 1941. godine). Ministarstvo za rat je ukinuto; meutim, vrhovnoj komandi kopnenih snaga (OKH), bie nadreena komanda oruanih snaga (Oberkommando der Wehrmacht: OKW), koja je bila neka vrsta posebnog Hitlerovog taba, na ijem elu se nalazio general Kajtel. Hitlerov lini uticaj i uticaj Partije na vojsku znatno je pojaan. Generali su bez opiranja prihvatili ove promene. Najnezavisniji meu njima, ef taba, Bek, bie primoran, kao to emo kasnije videti, da u septembru iste godine da ostavku, a zamenie ga general Halder. Od tog trenutka, Hitler je imao u rukama oruje za osvajanja: 3. februara 1938. godine Fri je otputen, 12. marta Hitler je okupirao Austriju.

Raanje pokreta otpora (19381942)

1. Priroda otpora. Do 1938. u Nemakoj nije bilo nikakvog organizovanog otpora. Protivnici reima su se u poetku zadovoljavali time da kritikuju i ne pomiljajui da reaguju. Vojska je prihvatila reim. Pre 19381939, izjavio je maral fon Blomberg u svom svedoenju na Nirnberkom procesu, nemaki generali se nisu suprotstavljali Hitlerovim metodama. Nije bilo razloga da im se opiru, sve dotle dok su rezultati tih metoda bili u skladu sa njihovim zahtevima. Posle promena u vladi i vojsci 1938. godine i otpoinjanja politike osvajanja situacija se izmenila. Meutim, pod imenom nemakog otpora svakako ne treba zamiljati nita nalik onome to e se pod istim imenom javiti u Francuskoj za vreme rata. Protivnici reima su se organizovali u malobrojnim grupama; cilj im je bio ili da organizuju sabotae ili da stupe u kontakt sa inostranom tajnom slubom, a posebno da pripremaju zavere koje bi oborile reim. Ali meu protivnicima reima ubrzo su se nale i neke od najznaajnijih linosti u Nemakoj. Meutim, sve do velikih poraza 1942. teko da se moe govoriti o zaveri. U jednom policijskom reimu se teko moe zamisliti zavera koja bi se odrala est godina. Kljuni podaci o nemakom otporu kojima danas raspolaemo potiu iz svedoenja preivelih zaverenika na Nirnberkom procesu. Ovi svedoci, kako bi se opravdali pred sudom, sigurno su preuveliavali znaaj svog suprotstavljanja reimu. Do 1942. opozicione grupe skoro uopte nisu meusobno saraivale; nije pokrenuta nijedna akcija; ak i da su se osmelili da deluju, uspeh bi bio malo verovatan. 2. Protivnici. Konzervativci. Dve centralne linosti otpora bili su general Bek, ef vrhovnog taba do 1938. godine, i K. F. Gerdeler (C. F. Goerdeler), gradonaelnik Lajpciga i komesar za kontrolu cena od 1933. do 1936. godine. Gerdeler, koga je Bruning 1932. godine predloio Hindenburgu kao svog naslednika, imao je konzervativna shvatanja. Iz redova konzervativaca e se u poetku regrutovati i najznaajnije pristalice pokreta otpora. Osim Beka i Gerdelera, ovom pokretu e pristupiti i diplomate (kao Ulrih fon Hasel, bivi ambasador u Rimu i Verner fon der ulenburg (Schulenburg), ambasador u Moskvi do 1941. godine, Johanes Popic (Popitz), ministar finansija Pruske, J. P. Jesen (Jessen), profesor politikih nauka na Univerzitetu u Berlinu, Albreht Haushofer, sin geopolitiara, itd. U vojsci su se u poetku meu najaktivnije protivnike reima ubrajali general fon Hamertajn (Hammerstein), general Halder i maral fon Vicleben (Witzleben). Osim toga, kontraobavetajna sluba (Abwehr) je sa svoje strane vodila ivu opozicionu akciju protiv reima. U jednoj drugoj grupi, nazvanoj Krajzau, nali su se Helmut fon Moltke, Peter Jork fon Vartenburg, Adam fon Trot cu Zolc (A. von Trott zu Solz), koji je u vedskoj uspostavio kontakte sa 38

sovjetskim ambasadorom, g-om Kolontaj, i drugi. Osim ovih ljudi, koji su se otvoreno suprotstavljali reimu, bilo je i onih koji su bili na vlasti i koji se nisu sami angaovali, ali su s odobravanjem pratili njihov rad: to je bio sluaj sa dr ahtom, glavnokomandujuim fon Brauhiom, se direktorom politike uprave u Vilhelmtrase, fon Vajscekerom (Weiszcker), itd. Najzad, lanovi pokreta otpora su ponekad pokuavali da deluju na neke naciste, kao na primer na Geringa, kome su dugo, bez ikakvog razloga, pripisivali prirodnu dobrotu, mudrost i odmerenost. Neki od protivnika reima, kao na primer lanovi kruga Krajzau, bili su ideolozi: oni su za Nemaku predviali konzervativni demokratski sistem, sa izborima na nekoliko nivoa, federalnu dravu, kojom bi upravljale crkve. Drugi, okupljeni u Drutvu srede (Bek, fon Hasel, itd.) zazirali su od takvih utopistikih konstrukcija. Njihov program se menjao u skladu sa zahtevima vremena, ali je uvek imao konzervativni duh. Tako je u februaru 1940, u vajcarskoj, fon Hasel stupio u kontakt sa jednim izaslanikom engleskog ministra inostranih poslova Lorda Halifaksa (E. Halifax). Fon Hasel je priznao svom sagovorniku da je monarhija veoma poeljna, iako je to ipak bio problem za drugi in. Naglasio je da bi mirovni sporazum sa novom, nehitlerovskom Nemakom morao, u svakom sluaju, da bez ikakve diskusije, dopusti prisajedinjavanje Austrije i Sudeta Rajhu... Nemako-poljska granica bi se skoro potpuno poklapala sa granicom Nemake iz 1914. godine. Podrazumeva se da su posle vojnih poraza 1942. godine ovi zahtevi morali da budu naputeni. U unutranjoj politici, vlast je posle pada Hitlera morala da se privremeno preda Namesnikom savetu, koji bi izradio ustav, bez pomena potrebe da taj ustav bude kasnije podvrgnut plebiscitu; plan je predviao i ouvanje Slube rada. Otpor levice. Malo se zna o pravom komunistikom otporu tokom prvih godina Hitlerovog reima. Nema sumnje da se odralo nekoliko elija, ali glavne voe Partije su uhapene (Taelman, Tergler), dok su drugi morali da bee u Sovjetski Savez. U svakom sluaju, dok god je trajao nemako-ruski savez, odnosno od 1939. do 1941, bio je obustavljen svaki komunistiki otpor. I nekoliko voa socijaldemokrata otilo je u emigraciju; neke od njih je pronaao Gestapo posle nemakog osvajanja, kao Brajtajda (Breitscheid) ili Hilferdinga (Hilferding), koji su umrli u logorima. Druge voe, kao Zevering (Severing) ili Paul Lebe (P. Loebe), koji su bili pod strogim nadzorom policije, tek su se kasnije pridruili pokretu otpora. Meutim, tokom prvih godina, Izvrni komitet socijaldemokrata, koji je izbegao u Prag, reorganizovao je pod imenom Sopade (Sozialistische Partei Deutschlands) jezgro partije, koje je obezbeivalo sredstva za tajne tamparije, pripremalo evakuaciju progonjenih lica, posebno Jevreja i imalo obavetajnu slubu iji su zeleni bilteni u raznim zemljama dospevali i do ministara inostranih poslova. Posle 1938. Sopade se seli u Pariz, da bi zatim, 1940. godine nestao. Tada se pojavljuje vei broj grupa socijalistike orijentacije. Dve najistaknutije linosti su bili bivi poslanik Mirendorf (Mierendorff) i Teodor Haubah (Th. Haubach), koji je tokom poslednjih godina Vajmarske Republike bio jedan od osnivaa socijalistike milicije Rajhsbaner (Reichsbanner). Sindikalisti su takode uestvovali u otporu. Vilhelm Lojner (W. Leuschner), bivi potpredsednik slobodnih sindikata, bio je jedan od najaktivnijih lanova pokreta otpora. Jakob Kajzer (J. Kaiser), iz hrianskih sindikata, takoe je uestvovao u tajnim akcijama. 3. Neostvareni planovi. Tajni sindikati su pokuali da organizuju obustave rada: Lojner je 1938. godine pokuao da pokrene trajk elezniara. Meutim, Radni front je bio suvie jak da bi takvi planovi imali ikakvu ansu za uspeh. Otpor konzervativaca koji su imali veze u administraciji i vojsci, nastojao je da obuzda Hitlerove ratoborne poduhvate; smatra se da je u ovaj otpor, jo od 1938. godine planirao da silom ukloni Hitlerov reim. Danas nema nikakve sumnje da je sam Firer nametao svoju ratobornu politiku vrhovnom tabu, iji su lanovi ispoljavali mnogo veu uzdranost i zabrinutost od Hitlera. Jedino je O.K.W., sa Kajtelom i Jodlom, slepo sledio njegove instrukcije. Kriza Blomberg-Fri prethodila je osvajanju Austrije u prolee 1938. godine. Nekoliko meseci kasnije, kada su pravljeni planovi za napad na ehoslovaku, general Bek je vrhovnom 39

tabu izneo memorandum protiv tog poduhvata, iz koga e, po njemu, proizai totalni rat koji Nemaka nije u stanju da iznese. Bek je, veruje se, informisao Englesku o Hitlerovim planovima, pozivajui je da istupi odluno. Meutim, poto je Hitler ostao nepokolebljiv, Bek je dao ostavku na mesto komandanta taba. Njegov naslednik, general Halder, izjavio je na Nirnberkom procesu da je on im je preuzeo to mesto, zajedno sa maralom fon Viclebenom, poeo da priprema vojni pu: trebalo je da Hitler bude ubijen odmah po izdavanju naredbe o napadu na ehoslovaku, a da se njegova smrt pripie nesrenom sluaju; vojna hunta, koju bi predvodio fon Brauhi, privremeno bi preuzela vlast. Poto susret emberlena i Hitlera u Berhtesgadenu nije zaustavio nemake vojne pripreme, zaverenici su, navodno, odredili etvrtak, 29. septembar za poetak akcije. Meutim, u sredu, 28. septembra, saznali su da su emberlen i Daladje (Daladier) putovali u Minhen, na pregovore o sporazumu. Poto je ratna opasnost otklonjena, odustalo se od pua. Naravno, Engleska, koja je obavetena o ovim planovima, nije preterano verovala u uspeh ovog poduhvata. Tim planovima se general Halder navodno vratio u prolee 1939, kada je Hitler pripremao osvajanje Praga. Meutim, uprkos predvianjima, totalni rat je odloen za jo nekoliko meseci; Hitler je opet poteen. Ipak, ne bi trebalo previe verovati ovim planovima kovanim u vrhovnom tabu. Naime, kada je zaista zapoeo rat, u septembru 1939. godine, Hitler nije svrgnut s vlasti nikakvom zaverom. Neoekivano sklapanje nemako-ruskog pakta zaustavilo je sve planove. Za vreme krize, protivnici reima su pojaali kontakte sa Engleskom. Meutim, Poljska je osvojena, SS trupe su se prema poljskom stanovnitvu odnosile krajnje surovo, a vrhovni tab pritom nije nita preduzeo. Osim toga, U. fon Hasel u svom dnevniku neprestano kritikuje neodlunost i uskogrudost vojnih zapovednika. Posle zapoinjanja neprijateljstava, nastavljena je serija neuspelih zavera. Fon Hamertajn, koji je postavljen za komandanta na Rajni, planirao je da u septembru 1939, iskoristi Hitlerovu posetu njegovom tabu, kako bi ga tu uhapsio: Hitler nije doao. Poetkom novembra 1939. trebalo je da doe do pua u Berlinu; u poslednjem trenutku se posumnjalo da je zavera otkrivena, te se od akcije odustalo. U isto vreme, zaverenici su bezuspeno pokuavali da nagovore komandante da odbiju poslunost. Jedni su smatrali da je pobuna nemogua; drugi su bili opijeni Hitlerovim uspehom; a neki su ak smatrali da sporazumni mir vie nije bio mogu. Opozicija se zadovoljila time da upozori Dansku i Norveku pre aprila, a Belgiju i Holandiju pre maja 1940. godine, na ono to im se sprema. Napad na Rusiju 1941. godine izazvao je u vrhovnom tabu duboku uznemirenost, ali nije doneta nikakva odluka, ak i poto je fon Brauhi u decembru 1941. posle poraza kod Moskve smenjen sa mesta glavnokomandujueg. Do atentata je ipak dolo, ali po svemu sudei, on nije imao nikakve veze sa planovima zaverenika. Hitler je 9. novembra 1939, doao u Birgerbroj u Minhenu da, kao i svake godine proslavi seanje na pu iz 1923. godine. Deset minuta posle njegovog odlaska eksplodirala je bomba. Uhapen je atentator, stolar po imenu Georg Elzer (G. Elser). Ovaj dogaaj je jo uvek obavijen velom misterije. Hitler je bez dokaza optuio Obavetajnu slubu i Ota trasera. Drugi su sumnjali na tajnu socijalistiku organizaciju. Neki su ak mislili da je atentat pokuala sama Partija, kako bi opravdala represiju. Meutim, nije usledila nikakva posebna represija. Najverovatnije je Elzer, kao to je i sam potvrdio, bio usamljeni anarhist koji nije delovao ni po ijem nareenju.

Unutranji razvoj partije

Preureenje vlasti 1938. godine uinilo je naciste doslovno jedinim gospodarima. Od tada e se rivalstva i intrige pojavljivati samo unutar Partije. U trenutku kada je buknuo opti rat, Hitler je eleo da imenuje svog politikog naslednika. Dekretom od 1. septembra 1939. godine, kao prvog naslednika imenovao je Hermana Geringa, a kao drugog Rudolfa Hesa. Meutim, Geringova stvarna vlast poela je da opada, iako je imao sve 40

titule i silno bogatstvo. Luftvafe, za koju je on bio odgovoran, uskoro se pokazala kao nedovoljno uporite njegove moi. Gering je uvek bio na strani tradicionalnih konzervativaca, koji su mu uvek ukazivali poverenje; Partija se svakog dana sve vie udaljavala od ovih krugova. Svi su uviali Geringovu nestrunost u svim oblastima. Vie ga niko nije ozbiljno shvatao. to se tie Rudolfa Hesa, on je avionom otiao u Englesku 10. maja 1941. godine (mesec dana pre ofanzive na Rusiju), s namerom da sa Lordom Halifaksom, koga je upoznao na Olimpijskim igrama 1936. godine, povede mirovne pregovore. Danas se uopte ne sumnja da je Hes krenuo na ovaj put bez Hitlerovog znanja. Poto je bio slaba linost, ugled u Partiji je poeo da mu opada; bio je u otvorenom sukobu sa Ribentropom. Posredstvom svog prijatelja Albrehta Haushofera, stupio je u kontakt sa krugom Bek-Gerdeler i nema sumnje da je, kao i oni, bio pesimista u pogledu ishoda rata. Bekstvo jedne od najznaajnijih linosti u Partiji zadao je teak udarac reimu. Umesto Geringa i Hesa, pravi nosioci vlasti, pored Hitlera bili su Himler i Borman. Martin Borman je najpre bio zaduen za Hitlerove finansije i malo pomalo je istisnuo Hesa sa mesta oveka najblieg Fireru. Kada je Hes otiao, Borman ga je zamenio u direkciji NSDAP. On e u budue, kako je zabeleio verin fon Krozik, biti siva eminencija, Hitlerov Mefisto. Njegov jedini rival u zadobijanju gospodareve naklonosti bio je Himler. U toku rata, uloga Vafen SS je neprestano rasla. Na kraju su imale 37 divizija. Kada je u pitanju taktika, ove trupe su bile podreene komandi Vermahta, dok su za disciplinu i administraciju odgovarale samo upravi SS. Partija je, dakle, dostigla svoj cilj: pored regularne vojske, stvorila je i sopstvenu vojsku. Komandant te vojske, Himler, imao je ogromnu vlast. U septembru 1943. postao je ak i ministar unutranjih poslova. Da bi ga udaljio od Firera, Borman ga je, krajem iste godine, postavio za komandanta grupe armija na Visli. Meutim, posle atentata 20. jula 1944, on je naelu unutranje armije zamenio generala Froma, koji vie nije bio dovoljno pouzdan. Mo SS trupa je jo vie porasla krajem 1943, posle nestanka Abvera. Zna se da su glavne voe kontraobavetajne slube ve dugo kovale zaveru protiv reima. Jedan od lanova Abvera je 1943. bio umean u verc deviza; dva agenta su prela u Tursku, u slubu Saveznika. To je bila prilika da Gestapo ukloni voe Abvera, Kanarisa i Ostera. Zamenio ih je pukovnik Hansen, koji je kao i oni bio u pokretu otpora. Meutim, SS trupe su imale sopstvenu obavetajnu slubu pod upravom SS generala elenberga (Schellenberg). Kao to je ranije Hajdrihova SD preuzela itavu policiju Rajha, sada je elenberg centralizovao itavu kontraobavetajnu slubu. Abver je izmakao kontroli vojske i preao pod kontrolu SS. elenberg, general-major Vafen SS i ef slube bezbednosti, postao je jedan od najistaknutijih linosti reima u poslednjim mesecima hitlerizma.

Otpor posle poraza (19421944)

1. Period pre akcije. Posle 1941, ruski front je postao centar ratnih zbivanja. Protivnici reima su pokuali da za svoju stvar pridobiju komandanta centralne grupe armija fon Klugea: trebalo je da on u jednom obraanju vojsci proglasi Hitlerova nareenja neprihvatljivim i opasnim. Takoe je trebalo da maral fon Vicleben poalje na zapadni front isti proglas. Za to vreme, Bek i general Olbriht bi okupirali Berlin i uhapsili voe Partije. Meutim, vrhovna komanda je jo uvek oklevala. ak je i general Paulus radije prihvatio da bude opkoljen u Staljingradu nego da d znak za pobunu. Otpor je nastavljen bez jedinstvenog plana. U Moskvi je formiran Komitet za slobodnu Nemaku pod vostvom komunista Vilhelma Pika (W. Pieck), budueg potpredsednika Demokratske Republike Nemake, i Valtera Ulbrihta (W. Ulbricht), budueg efa Ujedinjene socijalistike partije, SED. U Nemaku je ubacivan propagandni materijal i organizovane su sabotae u skladitima oruja i municije. Jedna grupa pokreta otpora, Rote Kapelle, pod zapovednitvom porunika ulce-Bojzena (Schulze-Boysen), tesno je saraivala sa Rusima, sve dok je Gestapo nije otkrio. Drugi su pak hrabro pruali otpor iz moralnih razloga odbijajui vojnu slubu. Jedan mladi 41

student u Minhenu, Hans ol (II. Scholl) i njegova sestra Sofi (Sophie) slali su anonimna pisma nemakim intelektualcima, traei od njih da se bore proliv nacizma. Oni su sa balkona Univerziteta u Minhenu bacali letke 19. februara 1943. godine. Oboje su platili glavom, kao i filozof Karl Huber, koji im je davao podrku. Krajem 1942, posle Staljingrada, El-Alamejna i saveznikog iskrcavanja u Severnoj Africi, bilo je jasno da Nemaka gubi rat. Ako je pokret otpora eleo da izbegne bezuslovnu kapitulaciju i zatiti Nemaku od propasti, trebalo je da deluje brzo. Uspostavljeni su kontakti izmeu razliitih grupa. Krug Krajza saraivao je sa Gerdelerom i Bekom. Planirana je privremena vlada u kojoj bi se nali i socijalisti Lojner i Julijus Leber. Dolo je ak i do susreta sa obnovljenim komunistikim Centralnim komitetom. Porunik fon labrendorf podmetnuo je bombu u Hitlerov avion, 13. marta 1943. godine; ona nije eksplodirala. U januaru 1944. trebalo je da trojica mladih oficira, pod izgovorom da ele Fireru da pokau prednosti nove opreme za peadiju, aktiviraju bombu sakrivenu u opremi i poginu zajedno sa Hitlerom: do pokazivanja nove opreme Fireru nije dolo. 2. Neuspeli dravni udar 20. jula 1944. Najzad, pukovnik Klaus fon taufenberg, ef Generaltaba unutranje armije, izvrio je tako dugo planirani atentat. Pokret otpora, zabrinut zbog brzog napredovanja ruskih trupa, poeo je da sumnja u to da treba ubiti Hitlera. Neki od lanova otpora su mislili da vie vredi ubediti komandu zapadnog fronta da poloi oruje i pregovara o separatnom miru na zapadu. Izgleda da su fon Kluge i Romel bili spremni na to. Meutim, Bek je odluio da se dri poetnog plana. Dakle, taufenberg, iako teko ranjen u Africi izgubio je levu ruku i jedno oko odluio je da izvede akciju. Dana 11. jula, odneo je bombu u Berhtesgaden: poto Himler i Gering nisu bili tu, nije je postavio. Pet dana kasnije, 16. jula, otiao je u Generaltab, ali Hitler nije doao. Najzad, 20. jula, doao je u istonu Prusku, u Vuju jazbinu (Wolfsschanze), gde je Firer drao ratno savetovanje. Postavio je bombu ispod stola, izaao pod nekim izgovorom, uo eksploziju i otiao avionom u Berlin, uveren da je Hitler mrtav. U stvari, poginula su etiri oficira, a Hitler je zadobio samo lake povrede. Za to vreme, u Berlinu, zaverenici su otpoeli sa primenom predvienih mera. U skladu sa poloajem na kom su se nalazili u unutranjoj armiji, naredili su da se objavi stanje opte uzbune, predvieno za sluaj unutranjih pobuna. Poto je general From odbio da se pridrui pobunjenicima, general Olbriht ga je uhapsio. Meutim, uskoro su u telefonskom razgovoru sa Generaltabom mogli da se uvere da Hitler nije ubijen. Ipak, nije sve bilo izgubljeno. Ako bi pobunjenici uspeli da zagospodare Berlinom, ako bi generali na zapadnom frontu poloili oruje, kao to je bilo dogovoreno, reim se jo uvek mogao sruiti. Meutim, u Parizu, poto je uo da je atentat propao, maral fon Kluge je povukao svoju re i odbio generalu fon tulpnagelu, komandantu garnizona grada, da povede trupe protiv nacista. U Berlinu, major Remer, komandant jednog bataljona u garnizonu, postupio je po Gebelsovoj naredbi i opkolio pobunjenike (Remer e kasnije biti jedan od voa neonacizma); a general Guderian, ije su oklopne jedinice jo uvek mogle da spasu Berlin, nije prihvatio da ih povede protiv SS trupa. General From je osloboen i okrenuo se protiv zaverenika koji su ga bili uhapsili. Odmah je naredio da se etvorica pogube, a dvojica meu njima su bili taufenberg i Olbriht. General Bek je izvrio samoubistvo ubrzo posle toga. Posle neuspelog atentata usledio je talas stranih represalija. Neki zaverenici su samoubistvom izbegli suenje i torture: to su uinili Kluge, koji je smenjen iako je bio lojalan reimu i Romel, zaverenik u poslednjem trenutku, kome je Hitler naloio da se otruje. Ostali su izvedeni pred Narodni sud, kojim je predsedavao okrutni Frajsler. Gerdeler, koji se skrivao u istonoj Pruskoj, pronaen je, uhapen i pogubljen mesec dana kasnije. Od ostalih rtava ovih represalija naveemo sledee: maral fon Vicleben, generali tulpnagel, Oster, Hepner, fon Rapenau, admiral Kanaris, grof Heldorf (upravnik policije u Berlinu), ambasadori U. fon Hasel i F. V. fon der ulenburg, A. Trot cu Zolc, Jork fon Bartenburg, Popic, Jesen, Lojner, A. Haushofer. 42

Meutim, represalije nisu pogodile samo zaverenike, ve su se proirile na itav krug protivnika i sumnjivih. Retki su bili oni koji su, kao general fon Falkenhauzen ili general pajdel, izali ivi iz logora. Zaverenici od 20. jula dali su svetu izvanredan primer heroizma i slobodarstva. Potvrdili su da se u Nemakoj barem jedna manjina odluno suprotstavlja Hitlerovoj mahnitosti. Meutim, zavera nije bila jednoduno pozdravljena, ak ni meu protivnicima nacionalsocijalizma. Osim onih koji su osuivali vojnu neposlunost ili koji su smatrali da je za svaku osudu to to se usred rata nacija izlae opasnosti i od civilnog sukoba, bilo je i onih koji su poduhvat zaverenika smatrali neostvarljivim. ak i kada bi Hitler bio mrtav, kadrovi reima i est stotina hiljada Vafen SS bili su dovoljno jaki da se odre; osim toga, saveznici su jo oktobra 1943. odredili sudbinu posleratne Nemake, tako da zavera vie nije mogla da sprei potpunu katastrofu. Neki su pak posebno meu leviarima strahovali od nove legende o zabijanju noa u leda i smatrali, poto je Nemaka u svakom sluaju izgubljena, da je bolje doiveti potpuni poraz nego sklapati primirje. Povrh toga, moglo se postaviti pitanje da li bi nova vlada barona bila po volji Nemake i kakav bi bio njen poloaj. U svakom sluaju, saveznici, koji su znali za planove zaverenika, nisu nita uinili da im pomognu: po svemu sudei, oni nisu bili preterano zainteresovani za njihov uspeh.

Poslednji meseci reima (jul 1944 maj 1945)

Istorija poslednjih meseci Hitlerovog reima preplie se sa istorijom vojnog debakla. Meutim, Hitler je jo uvek bio fanatino ubeen u pravednost stvari koju brani: ako nacionalsocijalizam bude pobeen, Nemaka moe doiveti samo nesreu i sramotu. Stoga se treba boriti do poslednjeg trenutka, ma kakva bila cena te borbe. Dalje, uprkos porazima, uveren da je od provienja dobio misiju, Hitler smatra da je njegova lina sudbina ujedno i sudbina Nemake. Inae, on je bio fiziki slomljen, zbog premora, ali i zbog droga koje mu je lekar davao u opasnim dozama. Nervne krize su bile praene nekontrolisanim napadima besa: Nemakom je tokom ovih meseci 19441945. upravljao neurotik. Posle atentata u julu 1944, Gebels je dobio zvanje generalnog izaslanika u totalnom ratu. U vojnoj industriji ene su, gde god je to bilo mogue, zamenjivale mukarce koji su poslati na front. Dana 14. oktobra 1944. stvorena je narodna milicija, Folksturm (Volkssturm), pod zapovednitvom Bormana, koja je za poslednje bitke, regrutovala deake od 16 do 20 godina i sve sposobne mukarce do 60 godina. Poev od 20. novembra, Hitler ivi u Berlinu, u betonskom sklonitu u Rajhskancelariji, koje je napustio svega mesec dana (od 11. decembra do 15. januara), kada je u planinama Taunusa komandovao poslednjom ofanzivom, koju je na Ardenima vodio fon Rundtet. Meutim, do poslednjeg trenutka Hitler je taj koji nareuje, postavlja i smenjuje. Situacija je, meutim, postala beznadena. Kada je Hitler 20. aprila 1945. godine slavio svoj 56. roendan u bunkeru, Amerikance je od Rusa delio samo uzan pojas, a sovjetske trupe su zapoele opsadu Berlina. Hitler je predvideo dve odvojene komande u sluaju da Nemaka bude podeljena na dva dela; severnu zonu je poverio admiralu Denicu (Doenitz); za jug se jo uvek dvoumio izmeu marala Keselringa (Kesselring) i Geringa. Posle susreta 20. aprila, Gering je otiao u Berhtesgaden, uz Firerovo odobrenje, dok je Himler otiao u lezvig, gde su se ve nalazile glavne vladine slube. Uprkos preklinjanjima njegovih vernih pristalica da se povue u skrovite Alpe, Hitler je procenio da je situacija beznadena i 22. aprila odluio je da umre u Berlinu. Kajtelu i Jodlu, koji su od njega traili da im izda nareenja pre nego to krenu u Bavarsku, odgovorio je da se obrate maralu Carstva (Geringu), jer, dodao je, ako treba pregovarati, Gering e se tu mnogo bolje snai od mene. Ta reenica, ponovljena Geringu, izazvala je jednu od poslednjih kriza umirueg reima. Tekstovi iz 1939. i 1941, kojima se Gering imenuje naslednikom Firera, nikada nisu povueni, tako da se on jo uvek smatrao zvaninim naslednikom. Stoga je on 23. aprila telegrafski poslao Hitleru sledeu poruku: Odobravate li da ja odmah preuzmem celokupno upravljanje Rajhom u skladu sa 43

vaim dekretom od 29. juna 1941. godine? Ako do deset sati veeras ne dobijem nikakav odgovor, smatrau da ste izgubili slobodu delovanja. Hitler, koga je Borman hukao proliv Geringa, smatrao se izdanim i razljutio se poto mu se depea uinila kao ultimatum. Potedeo je ivot maralu Carstva, ali ga je smenio sa svih funkcija i naredio da ga uhapse. Nareenje je izvrio SS Berhtesgadena 23. aprila u pono. Na severu se dogodilo isto. General SS elenberg mesecima je pokuavao da uvue Himlera u otvorenu pobunu protiv Hitlera. Himler je odolevao tim pokuajima. Meutim, poto je i on sebe smatrao Firerovim naslednikom i poto je procenio da je vreme da se rat zavri, stupio je u kontakt sa grofom Bernadotom (Bernadotte), predsednikom vedskog Crvenog Krsta, kako bi sa zapadnim saveznicima zapoeo mirovne pregovore. Protivno svakoj logici, nadao se da e saveznici prihvatiti da mu povere zadatak da obnovi nacistiku Nemaku. Ovi pregovori nisu, naravno, niemu vodili, ali je 28. aprila glas o njima stigao do Hitlera. Izdaja njegovog najodanijeg sluge bilo je za Firera poslednje bolno iskuenje. U napadu besa, naredio je da se smesta umesto Himlera, do koga nije mogao da doe, strelja njegov predstavnik u Berlinu, Fegelajn. Trei verni sledbenik, Albert per (A. Speer), ministar za naoruanje, doao je da lino objavi Hitleru svoju izdaju. Nastojei da izbegne poslednji i beskorisni pokolj i da spase ono to sc jo spasti moglo od nemake batine, per je u Radio Hamburgu snimio plou koja je bila spremna da se pusti, a kojom se nemakom narodu objavljuje da je rat izgubljen i da je dunost svakog graanina da saveznicima preda netaknute sve fabrike i da oslobodi sve zatvorenike iz zatvora i logora. Ovoga puta, perova otvorenost i prijateljstvo koje je Hitler gajio prema njemu, bili su jai od elje za osvetom, tako da per nije uhapen. Hitler se 29. aprila oenio svojom ljubavnicom Evom Braun. Zatim je sastavio svoj politiki testament. U prvom delu, odgovornost za rat prebacuje na strane politiare i Jevreje i ali se na izdajstva ija je rtva bio, a posebno na ona u vrhovnoj komandi. U drugom delu, smenjuje Geringa i Himlera sa svih funkcija i iskljuuje ih iz Partije. Za naslednika imenuje velikog admirala Denica i odreuje sastav vlade: Gebels je kancelar, Sajs-Inkvart (Seyss-Inquart), koji je bio komesar Rajha u Holandiji, a zatim u Danskoj, je ministar inostranih poslova; grof verin fon Krozik (S. von Krosigk) je zaduen za finansije; maral erner (Schoerner) je naimenovan za vrhovnog komandanta. Za izvrioca testamenta odreen je Borman. Jedino je Gebels traio izuzee: odluio je da ne nadivi Hitlera, te nije prihvatio funkcije koje su mu dodeljene. Eva Braun pije smrtonosni otrov u zoru 30. aprila, a Hitler se ubija tako to sebi iz pitolja puca u usta. Njihova tela su spaljena ispred Rajhskancelarije. Prvog maja, Gebels je svom posilnom naredio da ubije njega i njegovu enu, poto je prethodno otrovao svoje estoro dece. Poslednji preiveli iz bunkera, meu kojima je bio i Martin Borman, pokuali su da pobegnu izmeu ruskih tenkova; trag im se dalje gubi, ali su verovatno skoro svi ubijeni pre nego to su uopte uspeli da napuste Berlin. Verner Nauman (W. Naumann), Gebelsov pomonik u ministarstvu za propagandu, ipak je uspeo da pobegne. On e poslati jedan od voa neonacizma. Himler je svoj tab preselio u Flensburg, na granici sa Danskom, gde se nalazio i Denic. Bezuspeno je nudio svoje usluge novom efu drave. Posle petnaestak dana oklevanja, prijavio se jednoj britanskoj patroli i otrovao se. Admiral Denic je 2. maja 1945. formirao vladu ne obazirui se na Hitlerova poslednja postavljenja. Iz vlade je iskljuio naciste, a mesto predsednika je poverio verinu fon Kroziku, Hitlerovom ministru za finansije, jedinom baronu fon Papenove vlade iz 1932. godine, koji je uprkos svim vihorima, uvek uspevao da se odri na vlasti. Denic je bezuspeno pokuavao da sklopi separatni mir na zapadu kako bi nastavio rat protiv Rusije. Kapitulacija je potpisana 4. maja u Luneburgu u prisustvu marala Montgomerija i u noi izmeu 6. i 7. u vrhovnom Ajzenhauerovom tabu, u Remsu. Kapitulacija je ponovljena 8. maja u Berlinu pred maralom ukovim. Saveznici su objavili da preuzimaju vlast u Nemakoj i da ne priznaju Denicovu vladu. lanovi kabineta su uhapeni 23. maja, kao i maral Kajtel i njegov tab. 44

Epilog: Nirnberki proces

Funkcioneri nacionalsocijalistikog reima, koje je saveznika policija uspela da uhapsi, predati su sudu. Najvanije od mnogobrojnih suenja bio je takozvani Nirnberki proces, gde se sudilo najznaajnijim optuenicima. Zloini za koje su optueni odnosili su se na izazivanje ili voenje rata; ak su i zloini protiv ovenosti u Nirnbergu istraivani samo u onoj meri u kojoj su bili povezani sa ratom. Sam princip suenja podloan je raznim kritikama: nije postojao nikakav pisani meunarodni zakon, na osnovu koga bi se optuenima moglo suditi; on se morao sastaviti na brzinu i to je takozvani Londonski sporazum od 5. maja 1945. godine. U Nemakoj se govorilo da savezniki sudovi u atmosferi posleratne groznice nisu bili u stanju da sude objektivno. S druge strane, poto su optueni sami birali advokate koji su ih zastupali, imali su otvorenu mogunost da iznesu svoju odbranu: neki su, kao Gering, iskoristili tu priliku da, nadmeno hvale nacionalsocijalizam. Meutim, zlodela hitlerovskog reima su bila toliko uasna da ih je trebalo izneti javno; jedno suenje je vredelo vie od stotinu egzekucija po kratkom postupku. Nije postojao rizik da arogantna odbrana reima, kojoj su pribegavali neki optuenici, izazove nepoeljne: Nemaka, slomljena i poraena, nije vie mogla da bude osetljiva na propagandu kojom je dotad bila kljukana. Proces je obuhvatao 403 javna sasluanja. Presuda je doneta 1. oktobra 1946. godine. Pred Meunarodnim sudom pravde nalo se 24 optuena i 8 hitlerovskih organizacija. Jednom od optuenih, Bormanu, sueno je u odsustvu (osuen je na smrt). Laj se ubio za vreme istrage. Suenje industrijalcu Krupu fon Bolenu je izdvojeno. Od preostalih 21 optuenog, 11 je osueno na smrt veanjem: Gering (koji se otrovao neposredno pre egzekucije), fon Ribentrop, Kaltenbruner (komandant SD i Gestapoa), Alfred Rozenberg (ministar okupiranih oblasti na istoku), Hans Frank (glavnokomandujui za Poljsku), Vilhelm Frik (protektor eke Moravske), Sajs-Inkvar (najpre austrijski kancelar, zatim komesar Rajha u Holandiji), trajher (Gaulajter Nirnberga i izdava antisemitskog lista Der Strmer), Zaukel (direklor Obavezne slube rada za strance), maral Kajtel i general Jodl. Sedmorica optuenih je osueno na kazne zatvora u razliitom trajanju: admiral Denic i Reder, baron fon Nojrat, Funk (ministar za ekonomiju i direktor Rajhsbanke), per (ministar za naoruanje), Baldur fon irah (gradonaelnik Bea) i Rudolf Hes. Trojica optuenih proglaeni su nevinim: fon Papen, aht i Frie (direktor radija pri Ministarstvu za propagandu). Od osam optuenih organizacija, etiri su proglaene zloinakim, to znai da je svaki lan lino podloan kazni samim tim to je pripadao odreenoj organizaciji. To su: glavni politiki organi NSDAP-a, Gestapo, SD i SS. etiri preostale optuene organizacije (Vlada Rajha, Generaltab, OKW i SA) nisu okvalifikovane kao zloinake.

45

ZAKLJUAK
Hitlerova diktatura je trajala dvanaest godina. Za sobom je ostavila raskomadanu Nemaku, opustoenu bombardovanjima, osiromaenu za 4 miliona mrtvih. U istoriji bi se moda moglo nai jo tako okrutnih reima, ali se sigurno ne moe nai nijedan koji je izazvao takvo krvoprolie. Moe se rekonstruisati tok dogaaja i mogu se utvrditi njihovi uzroci. Ipak, na kraju sve ostaje jednako nejasno. Kako je mogue da je jedna, tako oigledno apsurdna doktrina kao to je rasizam, tokom niza godina odreivala politiku jednog velikog naroda? Kako je mogue da su se tako dugo pomirljivo prihvatala beskorisna rtvovanja? Kako shvatiti taj kolektivni delirijum, koji je doveo do toga da se poine tolika zlodela i koji je, najzad, itavu naciju doveo do propasti? itav niz mislilaca pripremao je Nemaku za nacionalistiki i autoritativni reim: meutim, nacionalsocijalizam je njihovu misao pretvorio u krvavu karikaturu. Unutranji razvoj Nemake, meunarodna situacija, pa ak, ako elite, i izvesno stanje kapitalizma, objanjavaju uvoenje faizma 1933. godine. U Evropi je, meutim, bilo i drugih faizama: u Rimu, Madridu, pa ak i u Lisabonu. Nijedan od njih nije bio ni nalik hitlerovskoj diktaturi: nijedan nije bio rasistiki, nijedan nije u gasnim komorama ubio milione ljudi. Istorijskom nunou koju je esto bilo mogue izbei i promeniti objanjava se zato je u Nemakoj zavedena diktatura. Njome se, meutim, ne moe objasniti oblik te diktature. Da bi se shvatio hitlerizam, treba uvesti faktor sluaja. Taj sluaj je bila linost Adolfa Hitlera. Lako se moe zamisliti ratoborna i arogantna Nemaka sa fon lajherom, pa ak i Gregorom traserom, ali ne i toliki procvat fanatizma i okrutnosti. Naime, Hitlerova politika se ne temelji na politikom realizmu, ima u njoj neto nerazumno. ak je i jevrejsko pitanje, ako je Hitler uopte smatrao da ono postoji, moglo biti reeno sporazumnom emigracijom; ali Hitler je eleo da uniti sve Jevreje na svetu. Ekonomskom nunou se ne moe objasniti postojanje nemakih koncentracionih logora. Za Hitlera su to bile fabrike smrti. Neki dravnik moe da pokua da ratom postigne odreeni cilj: za Hitlera, rat je sam po sebi bio cilj; svako osvajanje raalo je u njemu elju za novim osvajanjem; a kada je i njemu samom bilo jasno da je poraz neminovan, poeleo je da uniti celu Nemaku. Hitlerova diktatura je osobena upravo po tom mefistofelizmu, po toj potrebi za unitavanjem. Svaku njegovu oduku pokree bezrazlona okrutnost, koja na kraju, polo je prerasla u apsurd, eli da uniti upravo ono za ta se u poetku zaklinjala da eli da spase. Delom zato to je bila izmorena, a delom zato to se prepustila jednoj fanatinoj volji, Nemaka je ostavila tiraninu odreene ruke. Duh ovog jednog oveka proeo je itavu naciju. Oko njega su se nalazili samo tehniari bez politikog miljenja, kao to je bio per, izvrioci bez savesti, kao Himler, ili sujetni zaljubljenici u vlast kao Gering, te je stoga Hitler odluivao sam. Iako svi oni koji su u rukama imali deo vlasti u Nemakoj snose deo odgovornosti za zloine u kojima su uestvovali, ipak je sve njih pokrenula Hitlerova misao ili, ako elite, njegov genije. Hitler nije eleo samo mo, pa ak ni slavu. On je neprestano sledio jednu bezumnu opsesiju. Rekli smo da je on, pomou neke vrste politikog njuha uspevao da otkrije slabu taku svojih protivnika i da to valjano iskoristi. Ali ta politika, veta u pojedinostima, bila je nerazumna u ciljevima koje je sebi postavljala. Izgleda da je navodna Hitlerova mo da opini, kojom se objanjava njegov uspeh, bila slina onoj koju imaju opsednuti. U tom smislu, on se moe smatrati ludakom: ne toliko zbog njegovih nervnih kriza, niti zbog njegovih zastraujuih izliva besa, ve zbog apsurdnog karaktera koji njegova dela na kraju imaju. Da nije bilo dobrih generala i vetih funkcionera, koji su se, esto drhtei od straha, trudili da daju smisao njegovim najopasnijim planovima, do njegovog poraza bi verovatno dolo ranije. Meutim, on se na vlasti odrao dvanaest godina: ako se rtvama rata dodaju i oni koji su umrli u logorima, moe se rei da je 20 miliona ljudi stradalo voljom jednog jedinog oveka.

46

BIBLIOGRAFIJA
I. Prevod knjige Mein Kampf A. Hitler, Mon combat, Pariz, Novelles Editions Latines, 1934. i 1977, (jedini integralni prevod na francuski jezik). II. Opta dela o ovom periodu J. Barity et J. Droz, Rpublique de Weimar et Rgime hitlrien (19181945), Pariz, Hatier, 1973. G. Castellan, La Rpublique de Weimar (1918-1933), Pariz, A. Colin, 1969. III. O Hitleru, nacionalsocijalizmu i III Rajhu A. Bullock, Hitler ou les mcanismes de la tyrannie, 2 sv., Pariz, Marabout Universit, 1963. J. Fest, Hitler, 2 sv., Pariz, Gallimard, 1973. A. Grosser et coll., Dix leons sur le nazisme, Pariz, Fayard, 1976. W. Hofer, Le national-socialisme par les textes, Pariz, Plon, 1963. W. Maser, Prnom: Adolf. Nom: Hitler, Pariz, Plon, 1973. M.-G. Steinert, L'Allemagne national-socialiste (19331945), Pariz, Ed. Richelieu, 1972. Od svedoenja, ponekad spornih, ali dragocenih: A. Franois-Poncet, Souvenir d'une ambassade Berlin, Pariz, Flammarion, 1946. A. Speer, Au coeur du III Reich, Pariz, Fayard, 1971. IV. O nekim posebnim pitanjima O ideologiji nacionalsocijalizma i njenim korenima: E. Jckel, Hitler idologue, Pariz, Calmann-Lvy, 1973. E. Vermeil, Doctrinaires de la rvolution allemande (19181938), Pariz, Nouvelles Editions Latines, 1948. O drutvu: D. Schoenbaum, La rvolution brune : une histoire sociale du III Reich (19331935), Pariz, Laffont, 1979. O ekonomiji: Ch. Bettelheim, L'conomie allemande sous le nazisme (un aspect de la dcadence du capitalisme), Pariz, Maspero, 1971. O sistemu koncentracionih logora: E. Kogon, L'Etat SS, Pariz, Seuil, 1971. O. Wormser-Migot, Le systme concentrationnaire national-socialiste (19331945), Pariz, P. U. F., 1968. O antisemitizmu: S. Friedlnder, L'antismitisme nazi (Histoire d'une psychose collective), Pariz, Seuil, 1971. O vojsci: J. W. Wheeler-Bennet, Le drame de l'arme allemande, Pariz, Gallimard, 1955. 47

 O problemima interpretacije: P. Ayoberry, La question nazie (Essai sar les interprtations du national-socialisme (1933 1975), Pariz, Seuil, 1979.

48