CAACHHK|GLASNIK 3BEMAACKOr MY3EJA | ZEMALJSKOG MUZEJA ¥ u BOCHH H XEPLEFOBHHH | BOSNI I HERCEGOVINI YPEAHMK: UREDNIK: Ap. MAXOBHA MAHAN Dr. MIHOVIL MANDIC God. XLIX — 1937 DRUGA SVESKA (ZA PRIRODNE NAUKE) UREDNISTVO 1 ADMINISTRACUA: CAPAJEBO, 83EMACKH MY3EJ | SARAJEVO, ZEMALJSKI MUZEJ WHJEHA JE OBO] CBECIM 30 AHH. CIJENA JE OVOJ SVESCI 30 DIN. AOMMCH MH HOBYAHE nOWMAKE ¥ MorAEAy DOPISI I NOVCANE POSILJKE U POGLEDU TIPETHAATE HEKA CE YMIPABE HA BHBAMOTEKY | PRETPLATE NEKA SE UPRAVE NA BIBLIOTEKU. SEMA/SCKO! MYSEJA KAO AAMHHHCTPALHJY | ZEMALJSKOG MUZEJA KAO ADMINISTRACIIU TAACHHKA. GLASNIKA CAPAJEBO — SARAJEVO APKABHA IITAMMAPHJA — DRZAVNA STAMPARIJA 1937Caapmaj — Sadriaj Cxpaua — Steana Dr. Milutin Radovanovié: Prilozi anatomiji nakaza (sa 3 table i Il slika u tekst). ee 12H Dr. Ahmed Polié: Nekoliko novih vrsta u tercijarnoj flori Bijelog Brda kod ViSegrada (sa 9 slika u tekstu).. . . . . . 2— 2B Csetmcaas [Maapmuh: Cranuura Manunhese omopuke y oxoamn Moue(ca lwepromy rekcry)..~...-...- 6000s 29— 34 Cnerueaan Maasmuh: Heropuja orxpuha u npoytanaia Manunhene Pe ee 35— 48 Dp. Bophe Mporuh: Kaoxorm (xuapoGnosomxa cryauja) .. .. .. 49— 64 Vinx. Jono Hononuh: Jbermm cranonn na naannana Paaywu u Jby- Gym (ca 4 TaGae #8 camKa y teKery) 2-2... . 2. O12TOA, XLIX_ 1937_ SVESKA FAACHUK GLASNIK 3EMACKOT MY3EJA ZEMALJSKOG MUZEJA BOCHH H XEPUEFOBHHH BOSNI | HERCEGOVINI CBECKA 3A MPHPOAHE HAYKE SVESKA ZA PRIRODNE NAUKE Prilozi anatomiji nakaza Napisao D-r Milutin Radovanovié, kustos muzeja, Sarajevo Beitrage zur Anatomie der Doppelbildungen Von D-r Milutin Radovanovié, Kustos am Museum in Sarajevo uUVOD U prostorijama zooloske zbirke Zemaljskog muzeja u Sarajevu lezi veé odayno nekoliko raznih teratoloskih objekata, veéinom bez ikakvih podataka. Medu ovim monstrozitetima nalaze se dva kefalotorakopaga (jedan monosymmetros i jedan disymmetros) od domaée svinje, zatim jedan Duplicitas anterior od patke j dva od zmije (Coronella laevis). Osim toga dobio sam ove godine dva tipicna primerka Duplicitas anterior od teleta. Jedno od ovih oteljeno je u Hadzi¢ima kod Sarajeva 27 februara, a drugo u susednom selu Blazuju 29 aprila 1937, lako pojave ove vrste ne pretstavijaju nikakvu narofitu retkost u organskoj prirodi i © njima veé postoji ogromna literatura, smatrao sam ipak za potrebno da obradim ovaj materijal i prougim anatomsku gradu ovih oblika, tim pre Sto se kod nas (koliko mi je poznato) detaljnijim studijama ove vrste nije bavio skoro niko Abnormaine pojave raznovrsnih nakaza kod éoveka i raznih Zivotinja bile su poznate jo$ od najstarijih vremena+) Od uvek su monstrumi ove vrste izazivali u Ijudskoj svesti najfantastignije pojmove o njihovom poreklu i uzrocima. PokuSaji da se upozna prava priroda ovih neobignih organskih pojava i da se nauénim putem objasne njihovi uzroci javljaju se veé kod starih grékih prirodnjaka. Empedokle i Demokrit su verovali da pojave nakaza prouzrokuje prekomerna kolitina sperme pri seksualnom spajanju. Prema shvatanju Demokrita ovo se dogada ako se posle normalnog oplodenja izvrSi jo8 jednom izliv sperme, dok Empedokle smatra da je za to dovoljan preveliki kvantum sperme pri jednom izlivu. — Oni su dakle uzimali u obzir samo organizme sa unutarnjim oplodavanjem.— Aristotel ') Istoriiskt podact wzeti su veéinom iz znamenitog Schwalbeovog delaje pokuSao da ove pojave objasni srastanjem dva zasebna zametk edn nepo' nu celiny, Galenus je verovao, oslanjajue: se u glavnom na Empedoklovo shvatanje preterana toplota uterusa prouzrokuje cepanje i delenje semena, usled éega nastaju raznoyrsne nakaze. U toku Srednjeg veka tumagenja grékih naugnika samo su pomuéena raznim fantasti¢nim shvatanjima. Vladalo je u glavnom op8te verovanje da su nakaze tvorevine davola. Zene kojima se dogodila nesreéa da rode ovakay monstrum sumnjigene su da su Zivele u intimnim odnosima sa davolom, te su spaljivane na lomaci. Pogetkom 17 veka dokazivao je Licetus, usvojivSi u glavnom mislienje Empedokla i Galenusa, da preterana menstruacija kod Zene moze da prouzrokuje razne nakaze. Prougavajuéi procese formiranja zametka u kokosijem jajetu oko polovine 17 veka pokuSao je Harvey da objasni i natin postanka nakaza, On je zakljuéio da u jajetu sa dva Zumanceta ovi monstroziteti postaju spajanjem Zumancetovih klica (Cicatriculae); ali ako su Zumanceta medusobno rastavijena opnama, razvijaju se iz njih dva normalna embriona. Skoro sto godina posle Harvey a zastupao je odlutno Francuz Lémery ponova teoriju srastanja. Po njegovom misljenju nakaze postaju naknadnim spajanjem embriona iz dva razna jajeta. lako je dakle shvatanje o uzajamnom srastanju embriona joS od Aristotela imalo uvek svojih pristalica, ipak se smatra da osnivanje ove teorije datira tek od potetka 18 veka, Medutim skoro u isto vreme ustao je odluéno protiv ovoga shvatanja Englez Winslow, do- kazujuci da sve vrste nakaza postaju iz jednog jedinog, narotito preformiranog ja- jeta. Dosledno preformistickim shvatanjima toga doba smatralo se da su i zameci na- kaza veé u samom jajetu predodredeni. Teorija srastanja imala je narotito u Francu- skoj vatrenih pristalica (Geoffroy Saint-Hilaire, Quatrefages itd,), dok je naprotiv teorija 0 formiranju nakaza iz jednog jajeta jo$ u drugoj polovini 18 veka prvenstveno u Nemackoj stekla odluéne pobornike, kao Sto su pesnik-anatom Haller, embriolog Kaspar Friedrich Wolff i drugi. Ogroman polet u embriolo&koj nauci, koji su u prvoj polovini 19 veka svojim obimnim ispitivanjima proizveli K, E. Baer j njegovi sledbenici, doprineo je yrlo mnogo upoznavanju for- maine geneze nakaza. Kao pristalice teorije po kojoj ovi monstrumi postaju »cepa- njem« iz jednog jajeta mogu se iz ovoga perioda navesti jo sam Baer, zatim veliki fiziolog Johannes Miller, Bischoff, Leuckart, Ahlfeld i mno- gi drugi. Zavodenjem eksperimentainih metoda prouéavanja u embriologiji u toku sledegih decenija 19 veka nae znanje o formiranju nakaza se je nesrazmerno uve- ¢alo i mnoge pojave u ovoj oblasti su rasvetljene, te danas viada u nauci opite misljenje da sve nakaze proishode iz jednog jajeta. Naprotiv o kauzalnoj genezi, t. j. 0 samim uzrocima ovih pojava, ne znamo ni danas skoro nista. Crteze u ovome radu izveo je g. Aloiz Magerle; rentgenoloske snimke izradio je g. D-r Custovié, Sef Rentgenoloskog odeljenja Drzavne bolnice u Sa- rajevu, a fotografske snimke g. Ante Kuan, preparator muzeja. Svima i ovom prilikom najsrdatnije zahvaljujem. Cephalothoracopagus monosymmetros (Slika 1—2; tabla 1) Prase je muskog pola. Srastanje nakaze izvrSeno je do slabinske oblasti indi- vidualnih delova, odakle ventralno polazi zajednitka pupéana vrpca. Zadnji krajevi tela individualnih delova razyijeni su sasvim normalno i pomereni su jedan prema drugom oko 90°. Glavna ravan simetrije prolazi sredinom zajednitke glave i deli na- Jkazu u dva jednaka dela, Napred ventralno lee prividno normalno razvijene dve pred-zvijen asvim normalno i sadrZi sve i a, Nap: é se i spolja jasno zapaza du na su ee xd koji dva leZe Jatera ripadaju jedno levom a drug snom individua dela de a im medijano odozgo. ( va poslednja su bazalno potpuno ma jedan zajednitkj sluSni kanal. Posmatrajuci spolja podetak dvojnosti se dakle zapaza u parijetanom delu glave, izmedu tula vida i sluha Slika 1. Cephalothoracopagus monosymmetros \iske kosti su u prednjoj polovini glave u glavnom normalno razvijene (Sl. 2). Frontalia su sasvim normalno izgradene i svaka sadr2i napred po jedan uzan Foramen supraorbitale. Ali veé odmah iza ovih kostiju zapaza se potetak udvojenosti Ceonim kostima, évrsto spojene sa njima, sleduju pozadi i lateralno kao i obitno dve parietalne kosti, koje su ovde prilitno deformisane i ne stoje medijaino u direktnoj medusobnoj vezi, nego su rastavljene jednom kratkom a Sirokom Fontanellom (SI. 2, P, Fn). Na njih se pozadi i medijalno, évrsto uklipliena izmedu njih, nadovezuje jedna sasvim pravilna petostrana ko8tana ploéa, na kojoj se u prednjoj polovini zapaza jasna uzduzna pukotina sa uskim otvorom na zavrsetku. Blizim posmatra- njem moze se lako utvrditi da ova kost pretstavlja évrsto spojen drugi par parietalnih kostiju nakaze. Ja éu je radi jasnoée nazvati »sekundarna Parietalee (SI. 2, Ps). Ona zauzima centralni deo u zadnjoj polovini lubanje i leZi, blago ispuptena, odozgo i 1°