Sie sind auf Seite 1von 644

BRA^NA LJUBAV

Naslov originala Emanuel Swedenborg CONJUGIAL LOVE

THE SWEDENBORG SOCIETY LONDON 1996

RADOST MUDROSTI
na temu

BRA^NE LJUBAVI
iza koje sledi PROSTIM ZADOVOLJSTVIMA GLUPOSTI na temu

BLUDNE LJUBAVI
od

EMANUELA SVEDENBORGA
iz [vedske

Prevod sa engleskog ZDENKA TOMI]

Beograd
2007.

Prvo izdanje latinskog izvornika: Amsterdam, 1768. g.

slika

PREDGOVOR
Bog je Ljubav. Ona nije neka slepa sila, priroda ili sladunjavi bespomo}ni sentiment. Ljubav je Apsolutna Energija Svesti koja stvara svemire, pokre}e galaksije, sunca i planete; Ona je Energetsko polje koje sve stvara i odr`ava; Dahom Ljubavi di{e svako bi}e, treperi svako srce i list na vetru, struji krvlju u na{im venama i upravlja tokovima reka; Ljubav je more bez obala, Njen sjaj prebiva u sredi{tu svemira i na{e du{e...Ljubav je Du{a svake du{e. An|eli vide Boga kao Duhovno Sunce, Svemir svih svemira, ~ija je Duhovna toplina Ljubav a Duhovna svetlost Mudrost. Bo`anska Ljubav i Bo`anska Mudrost su u Bogu Jedno. Bitak i Bi}e jesu Jedno u Bra~noj Ljubavi koja jeste Bivanje, Bog @ivi. Gospod je iz Ve~nosti Koji je Jehova i u svojoj su{tini je Bo`anska Ljubav i Mudrost. Ceo Univerzum u svim pripadaju}im stvarima, uop{te i pojedina~no, stvoren je iz Bo`anske Ljubavi Bo`anskom Mudro{}u. Bo`anskoj Ljubavi i Mudrosti saobrazni su Dobro i Istinito. U Svemiru i u svakoj pojedina~nosti i posebnosti, u svim stvarima, doga|ajima ili okolnostima koje mu pripadaju onako kako su stvoreni od Gospoda, postoji brak Dobra i Istine. U ~oveku se taj brak nakon stvaranja razjedinio, jer je ~ovek svojim ljudskim ja, koje jeste stablo od znanja dobra i zla, okrenuo glavu od Gospoda, ali po Svemudroj Bo`anskoj Promisli ono {to je razjedinjeno u ve}oj, Apsolutnoj Svesnosti opet postaje Jedno i brak Dobra i Istine }e se opet uspostaviti. Razdvojenost se uistinu nije nikada ni dogodila niti je mogu}a, ona se dogodila samo u na{im glavama. Gospod nikada nije prestao da nas voli, {titi i doziva. Da nije tako ne bismo mogli postojati ni na ovome ni na onome svetu. Beskona~na je i svemogu}a Milost i Ljubav Bo`ja.
7

Predgovor

Tvorac i Njegovo Stvaranje jesu Jedno. Gospod se u Re~i, u Otkrivenju Jovanovom, kojeg Svedenborg tako ~esto citira, naziva @enikom i Mu`em a Nebo i Crkva se nazivaju Nevestom i @enom. Stoga su Nebo i Crkva uop{te, i an|eo Neba i ~ovek Crkve pojedina~no, slika i prilika Bo`ja u onoj meri u kojoj se nalaze u tom jedinstvu, ili u braku Dobra i Istine, jer ovo dvoje su Jedno u Bogu, zapravo jesu Gospod Sami. U svom najdubljem, nebeskom smislu, Crkva nije gra|evina, nije ni telo, nije ni duh koji struji u nama, nije ni u~enje nego jeste SVETI ODNOS Tvorca i Stvorenog koji jeste Ljubav. Crkva jeste Kraljevstvo Bo`je, Nebo, koje se spu{ta na Zemlju. Na{a du{a, ~ista, bela i svetla, jeste Nevesta Bo`ja, Novi Jerusalim, koja sjedinjena sa Bogom jeste Nebo samo, Bog @ivi u nama i Mi u Njemu. Hram Bo`ji jeste Bog Sami, na{ Dom Ve~ni @ivot; on jeste Nebo u svim dimenzijama i proporcijama. Bog je Ljubav. Sadr`aj Ljubavi jeste Svemogu}a, Ve~na i Sveprozirna Svetost a forma jeste Sveti Odnos koji jeste Bra~na Ljubav. Bra~na Ljubav jeste brak Ljubavi i Mudrosti, jeste Apsolutna Svest Bo`ja, Sve-Jedno koja jeste Samosvest i njegova Sfera, Nebo samo. Bra~na Ljubav je Vrhovna Ljubav, roditelj svake druge zemaljske, duhovne ili nebeske ljubavi, jer je Bog Sami Koji jeste Ljubav Ona je osnov svih ostalih ljubavi, svih ostalih beskona~nih odnosa, faseta njenog bi}a; Ona je Svetost sama, Sveti Odnos u kome se sa`imaju svi odnosi jer jeste Apsolutna Ljubav, Apsolut, Bog. Svrha Bra~ne Ljubavi nadma{uje svrhu drugih odnosa, ona nije prost zbir svih stvari ve} jeste Beskona~na Celovitost iz koje proisti~e sve {to postoji i u njoj `ivi jer je Sve. Ona je Sve-Jedno bez po~etka i kraja koje jedino jeste. Univerzalna sfera braka pro`ima i okru`uje Univerzum od prvog do poslednjeg, od najve}eg do najmanjeg, od an|ela do crva. Sve ono {to postoji na Nebu i na Zemlji ne predstavlja ni{ta drugo do brak Dobra i Istine jer su svi, `iva i takozvana ne`iva bi}a stvoreni iz braka Dobra i Istine i sa namerom
8

Predgovor

da `ive ovaj brak u Milosr|u i Veri koji su saobraznosti Ljubavi i Mudrosti, Dobru i Istini, Volji i Intelektu... An|eo sa Najvi{eg Neba u ovoj knjizi o tome ka`e: Ni{ta nije stvoreno da bude samo Istina ili samo Dobro; samo Dobro ili sama Istina ne predstavljaju ni{ta, ali se putem braka ovaplo}uju i postaju onakvi kakav je brak. U Bogu Tvorcu, Bo`ansko Dobro i Bo`anska Istina postoje u svojoj pravoj supstanci; Bo`ansko Dobro je bi}e te supstance, Bo`anska Istina je njeno postojanje. Supstanca je njihovo stvarno jedinstvo, jer su Njemu one zauvek jedno. Kako su ovo dvoje jedno u Samom Tvorcu, one su jedno i u svakoj pojedina~noj stvari koju je on stvorio; i na taj na~in je Tvorac sjedinjen u Ve~ni Savez, kakav je brak, sa svim {to je stvorio. Na Nebu se parom ne zovu dva nego jedan an|eo. An|eli su oblik Bra~ne Ljubavi u ljudskom obliku. Oni su savr{eni ljudi sjedinjeni u Bogu sa svojim bra~nim dualom. Bra~na Ljubav od dve du{e pravi jednu, povezuje umove i ljude ~ine}i ih ispunjenim i savr{enim kakve ih je Bog stvorio. Nema na~ina da ~ovek postigne potpunost, mir i sre}u osim kroz Bra~nu Ljubav, jer mu{karac i `ena tek su pola sebe (samo ime ka`e mu{ki pol i `enski pol polovina jednog) a sjedinjeni u du{i sa drugim delom sebe tek tada su celoviti. U Raj se ulazi dvoje po dvoje, kako se iz njega i iza{lo. Bra~na Ljubav u su{tini ne predstavlja ni{ta drugo do dva razdvojena dela jednog bi}a koja `ude da postanu jedno, odnosno da njihova dva `ivota postanu jedan. ^ovek se mo`e sjediniti sa drugim samo preko Ljubavi. Ljubav je samo Bo`ansko Bi}e ~ovekovog `ivota, njegovo Pravo Bo`ansko Ja, unutarnja sjedinjenost du{a koja zapravo ~ine Brak. Bra~ni Princip jeste duhovni dragulj ~ovekovog `ivota a ~ovek jeste plod Svetog Duha, najlep{e Bo`je Stvaranje. Ono {to je od Duha Duh je. Sveti Duh jeste Celovitost koja beskona~na dose`e do sebe, jeste Apsolutna Svest, Um Bo`ji, Pravo Ja svega. Bo`je Ja jeste prvi i jedini ~in Stvaranja, Svesnosti i
9

Predgovor

Ljubavi po kojem je nastalo sve {to je nastalo. Bo`je Sopstvo jeste Sopstvo Svega izvan kojeg nema ni{ta. Iz Njega Sobom jeste Sve u Sebi. U Sveprozirnom i Svedr`e}em Umu Bo`jem, Istinskom Ja Svega, jeste sve {to je bilo, jeste sada ili }e ikada biti. Bra~na Ljubav je povratak u Bo`je jedinstvo, jeste Isceljenje ~ovekovog uma a time i du{e i tela u kojem nema patnje i bolesti, prolaznosti i smrti; U Njoj izlaze}i iz okova svog ljudskog ja isceljuje se na{e bi}e postaju}i Ve~no Bi}e Istinskog Bo`anskog Identiteta. Na{i umovi jesu Jedno sa Bo`jim Umom. To je jedan Um. Bog je Um kojim mislimo i Ve~ni @ivot koji `ivimo. Mi smo iz Njega tako Da smo zauvek u Njemu i On u nama. Sama re~ Brak jeste praslovenski postverbal obrazovan pomo}u sufiksa ko od brati > brati, berem (kao znak od znati). Brak jeste Bra~no STANJE, sjedinjenost u Duhu koja jeste Ve~nost, Ve~ni @ivot; Brak jeste jedenje ploda sa stabla ve~nog `ivota. Apostol Jovan, izme|u ostalog, ovako opisuje Novi Jerusalim: Nasred ulica njegovijeh i s obje strane rijeke drvo `ivota, koje ra|a dvanaest rodova daju}i svakog mjeseca svoj rod; i li{}e od drveta bija{e za iscjeljivanje narodima (Otkrivenje 22,2) Bra~na Ljubav vra}a ~oveka u iskonsko Stanje Stvaranja. Stanje Stvaranja jeste Stvarnost, ve~no ra|anje, Ve~ni @ivot koji jeste Bog @ivi. Gospod jeste Sveprozirna Stvarnost, Duh Sveti Koji iz Sebe jeste Sve u Sebi, jeste Svetlost koja se ve~no {iri ali ipak unutar Sebe jer je Sve, Supstancija bez po~etka i kraja koja ne mo`e ni nastati ni nestati. Bog, Stanje ve~nog Stvaranja, jeste Ljubav. Stvaranje Bo`je jeste Davanje Sebe Svemu jer Bog koji jeste Ljubav jeste Beskona~na Milost Pravednosti koja svemu daje Sve. Bog jeste Ljubav, Bra~na Ljubav, koja jeste Jedinstvo Davanja i Primanja. On jeste Sve i mo`e samo da daje a po{to Sve jeste Jedno koje jedino jeste, onda Davanje istovremeno jeste i Primanje. Ve~nost se cela doga|a odjednom, njoj nije potrebno vreme i prostor. Jedinstvo Davanja
10

Predgovor

i Primanja U Bra~noj Ljubavi jeste Bivanje Bo`je, Stanje Ve~nog Ra|anja, Ve~no Prole}e @ivota . Izvor Bra~ne Ljubavi, Vode @ivota, je u Bogu Koji daje svemu Sve zabadava tra`e}i od nas Ljubav samo da bi nam je mogao dati. @ivot je jedan koji dariva Bog i Na{ @ivot jeste @ivot Boga, i Ljubav je jedna i mi volimo Bo`jom Ljubavlju. Uistinu primamo ta~no onoliko koliko smo spremni da damo, ni manje ni vi{e. U Bra~noj Ljubavi dajemo sve i tako sve imamo. U svakome od nas, pravednom Milo{}u Bo`jom koja jeste Nesebi~na Ljubav, nalazi se Sve {to }e nam ikada trebati i zato mu{karac i `ena mogu da vole samo jednu osobu suprotnog pola i da tako imaju Sve. Kada se dvoje vole oni su celim svojim umom i du{om i telom okrenuti jedno drugom i to jeste stanje slobode, potpunosti i sre}e. Bra~na Ljubav i Sloboda su sinonimi jer samo ono {to ~ovek voli ~ini iz svog bi}a i volje i ~ini slobodno. Tamo gde ima i trunke prisile i straha Ljubav ne mo`e u}i. Ljubav okre}e sve u ~oveku u pravcu onoga koga voli a voljena osoba prima sve od onoga koji je voli. To je ta~ka i krug, sredi{te i beskrajna sfera, Trenutak Sada i Ve~nost, Sredi{nje Duhovno Sunce i Nebo, Bog i Njegovo Stvaranje koje jesu Bog @ivi. Smernost Ljubavi ka jednoj osobi jeste Ve~nost izvan svakog smera. Ona je dublja od svih dubina, {ira od svih {irina, najsna`nija od svih sila. U Istinskoj Ljubavi koja jeste otvorenost srca i du{e i uma, zato {to volimo, mo`emo da vidimo, znamo i razumemo Sve ; Ljubav je Bo`anska Sveprozirna Mudrost u Kojoj usred buke ovoga sveta bez Ljubavi ~ujemo i najti{e zvuke, premo{}ujemo i najve}e ponore ona daje smisao Svemu privode}i ga Svetlosti i Istini vlastitog identiteta i istinskog ve~nog bi}a u Bogu. Samo Ljubav prevladava na{e postoje}e zemaljsko ograni~enje vode}i nas izvan sebe istovremeno jo{ dublje u nas, u Pravo Ve~no Sopstvo; U jedinstvu tog Svetog Odnosa, koji jeste Svest Ljubavi, gledaju}i jedno u drugo supru`nici
11

Predgovor

gledaju unutarnjim Istinskim Vidom Uma. Oko gleda oko, toga nema u materijalnoj prirodi, u telom odvojenim bi}ima, sem kod pu`eva koji su hermafroditi. Samo Savr{enost stvara i samo savr{eno. Voleti jeste Biti jeste Stvarati jeste Znati i Videti Sebe u Svemu, i u toj Beskona~noj Bezdanoj Sveprozirnoj Dubini Znanja Sebe, sjedinjeni mu{karac i `ena jesu sama Ve~nost, Ljubav iz Bo`je Ljubavi, Svetlo iz Bo`jeg Svetla, jesu Sveznaju}e Pravo Ja izvan svakog ograni~enja ljudskog ja. Oni postaju bo`anski, slobodni i savr{eni. Svaki na{ akt Ljubavi jeste da Bog voli i dela kroz nas; On je na{a Neli~na Istinska Vlastitost, na{a Istinska Supstancija i Priroda u kojoj ne postoji spolja i ne postoji unutra. Bog je Svetlost koja sija bez senke, kako ka`e apostol Jovan u svojoj kratkoj poslanici, On je Sveprozirna Punina Stvarnosti u kojoj su na{i umovi otvoreni i beskona~ni. Mu{karac je fizi~ki i mentalno izvana gledano Istina i Inteligencija a iznutra on je Dobro i Ose}anje; `ena je izvana gledano Dobro i Ose}anje a iznutra ona je Istina i Inteligencija. Kroz Bra~nu Ljubav nadahnu}a i istinskog stvarala~kog `ivota, jer Ljubav je jedini kreativni nivo, kroz duhovno sjedinjenje i razvoj, ono {to je unutra sve vi{e postaje izvana, tako da mu{karac postaje izvana ono {to je `ena unutra a `ena izvana postaje ono {to je mu{karac unutra i oba procesa ose}aju kao jedno u sebi.To je uistinu jedan `ivot i jedna du{a. Stoga su oni na Najve}im Nebesima jedno nedeljivo androgino bi}e, jedno an|eosko slobodno bo`ansko bi}e radosti, sre}e i lepote, beskrajno bi}e mudrosti i kreativnosti. ^ovek je Ve~nost iz Ve~nosti i nema ni{ta izvan njegovog jedinstva u Ljubavi a da ve} nije u njemu. Kada volimo jednu `enu u njoj volimo celi Svemir, sva bi}a i Samog Boga. U meri u kojoj mu{karac voli `enu, i obrnuto, u toj meri postaje duhovna i nebeska osoba. @ena prima u sebi Ljubav prema mu`u iz njegove Mudrosti a mu` prima u sebi Mudrost koja dolazi iz Ljubavi njegove `ene prema njemu. @ena je oblikovana da bude Ljubav prema Mudrosti
12

Predgovor

svoga mu`a, ne{to {to se de{ava primanjem {irenja njegove du{e sa zadovoljstvom koje nastaje iz `elje da bude Ljubav prema Mudrosti svoga mu`a. Tako se ona pretvara iz devojke u `enu. Kao rezultat toga, ljubav zajedno sa intimnim prijateljstvom neprestano raste u `eni inicirana Mudro{}u koja je u sr`i njenog bi}a, a Mudrost zajedno sa svojom sre}om razvija se u mu`u izviru}i duboko iz njegovog srca koje sve ja~e kuca ljubavlju prema `eni; i to se nastavlja zauvek jer TO JESTE VE^NOST. Takvo je stanje an|ela na Nebu. Takvo je samo Nebo. U tom trenutku Svedenborg kao mu{karac dolazi do najdublje tajne koju krije u sebi svaka `ena. Mu{karac, koji je Mudrost, Intelekt i Vera, saobrazna su plu}a koja di{u Ljubav, koja su aktivni princip, kretanje, strujanje Duha; dok je `eni, koja je Ose}anje, Volja i Milosr|e, saobrazno samo srce, do kojeg mu{karac tek treba dopreti. Sva na{a civilizacija i istorija je nastala iz tog uzroka, te`i ka tom cilju i svrsi. Eva je stvorena od rebra koje je simbol doma, oslonca i za{tite plu}ima i ona je ta koja budi usnulog Adama jer Ljubav je uvek stanje probu|ene svesti; Eva je klju~ za Mudrost, ona je aspekt Bi}a bez kojeg bi sve potonulo u san kao samoljublje, kao narcisoidna ljubav prema sebi, kao neplodno vr}enje u krugu, zatvorenost i pomra~enje uma i mehani~ki ritam tonu}e svesti na ni`i nivo. Ne stoji ku}a na zemlji nego na `eni a na ovom svetu, simbolu na{eg okretanja od Boga, ostala je ipak majka, sestra i na kraju supruga kao odgovor ~oveku na njegovu besmislicu o kona~nosti i odvojenosti. Takozvano zlo, neosvetljeni deo na{eg bi}a, |avo koji jeste odvojenost, pobe|uje se ne mr`njom prema njemu, prema zlu, nego Ljubavlju prema Dobru. U svemu negativnom treba tra`iti onaj pozitivni, Istiniti ,Mudri aspekt. Mu{karac me|utim jo{ spava, jo{ je zaklju~ano i hladno njegovo srce i stoga ne razume ni odakle je do{ao, ni kuda ide ni zbog ~ega je ovde. Takvo je uop{te ljudsko ja bezdu{no i ludo. Ono ne zna ve} samo opa`a, ne voli bezuslovno nego procenjuju}i neprocenjivo sudi podvrga13

Predgovor

vaju}i sve sebi, ono gleda samo spoljnim vidom a ne vidi unutarnju Istinu, Su{tinu stvari nije istinska Mudrost Ljubavi. Zato tri `ene sa Neba, koje Svedenborg pita da mu ka`u tajne bra~ne ljubavi, govore mo`da najve}u istinu u ovom delu koja svojom `ivotno{}u nadilazi svaki {ematizam i koncept racionalnog oko{tavaju}eg mu{kog uma: Vi mu{karci nam se hvalite svojom mudro{}u, a mi se vama ne hvali{emo svojom, iako ona daleko prevazilazi va{u, prodiru}i u va{e sklonosti i ose}anja, tako da se mogu videti, shvatiti i osetiti. Vi ne znate apsolutno ni{ta o sklonostima i emocijama va{e ljubavi, iako na osnovu njih i u skladu sa njima va{ um razmi{lja. Bra~na Ljubav je stanje jedinstvenog, nenadma{nog kvaliteta; u Njoj je Bog poverio ~oveku svu sre}u, sva bla`enstva, ispunjenja i zadovoljstva koja se uop{te mogu poveriti. Ona zna~i biti ono {to jesi, celovit, slobodan i sre}an u Svetom Odnosu koji je potpuno obostran, nedvosmislen i ve~an; Ona jeste bezuslovno sjedinjenje u Svemu sa Svim u sebi, u drugom delu sebe. U jednoj `eni, jednom mu{karcu, smo u potpunoj slobodi i razli~itosti postigli apsolutno sjedinjenje u Bogu koje je ve}e od bilo ~ega, od bilo koje duhovne, krvne, prijateljske, religiozne, nacionalne ili kakve druge veze.Ona nas ~ini bo`anskim bi}ima, ja~im od ograni~enja tela i istorije, od ograni~enja prostora i vremena, ja~im od sopstvenog i `ivota i smrti na ovom svetu. Bra~na Ljubav jeste Ve~ni @ivot koji ne ostavlja mesta niza{ta drugo; U Istinskom Sopstvu, Pravom Bo`anskom Ja koje jeste na{a ve~itost, svemogu}nost i sloboda, ~ini nas slobodnim od ograni~enja zatvorenog smrtnog ljudskog ja kojeg smo sami stvorili pa ga mi mo`emo i prosvetliti `ele}i i ~ine}i samo Ljubav i Dobro, Istinu i Mudrost. Sadr`aj i Radost Bra~ne Ljubavi uzdi`e nas do Najvi{eg Neba, do oltara Bo`jeg i Njegovog prestola. Bra~na Ljubav dolazi isklju~ivo od Boga i daje se samo onima koji `ive u skladu sa Bo`jim Zakonom i Zapovestima. Ne postoji tada i{ta {to vi{e ~ini za podizanje ~ovekovo u Duhu, za njegovo pro~i{}enje i spasenje. Bra~na Ljubav
14

Predgovor

vi{e nego ijedna ljubav otvara ~ovekov um, u~vr{}uje njegovu snagu i nevinost. Bra~na ljubav ~ini ~oveka sve duhovnijim i pro~i{}enijim, sve otvorenije svesti i ve}e mudrosti; Ona u umu ~oveka unosi Bo`ansku Apsolutnu Svest i bla`enstvo koje nikada ne slabi. Postoje na hiljade i hiljade novih prostora spoznaje, `ivota i zadovoljstava Bra~ne Ljubavi o kojima ~ovek ovoga sveta ne zna ni{ta i koja se stalno umno`avaju i rastu. Bra~na Ljubav mu{karca ~ini sve mu`evnijim a `enu sve `enstvenijom, ona je ve~ni izvor bla`enstva ~ovekove du{e, razdraganosti njegovog uma, ushi}enja njegovog srca i snage, i zadovoljstva tela. Ona je vrhunac bezgre{ne ~istote semena kosmi~kog znanja i za~e}a u Duhu pa time i ~ednosti vlastitog bi}a i postojanja u Mudrosti Ljubavi.U tom stanju blagoslovene nevinosti i an|eoske sre}e na Nebu i sama seksualna ljubav izme|u mu{karca i `ene saobrazna je istovremenom pro`imanju i obuhvatanju Bo`je Svetlosti koja jeste Svetost sama. Njihove du{e su potpuno ~iste i sjedinjene kao duhovni kristal u kome se ogledaju u njegovim po broju i trajanju beskona~nim fasetama, kao Svetlost koja vidi sebe u svojoj Svetlosti, kao Bog Sami koji gleda sebe u Svom beskona~nom Stvaranju. Svedenborg opisuje jedan bra~ni par neopisivog sjaja i lepote koji je si{ao sa Najve}eg Neba. Dok je mu` govorio ~inilo se kao da to {to on govori dolazi istovremeno od `ene, a kada je `ena govorila ~inilo se kao da to dolazi od njenog mu`a istovremeno. Toliko su bili sjedinjeni njihovi umovi i du{e iz kojih su re~i tekle. Mu{kar~eve re~i dobijale su `ivot mudrosti od njegove `ene, jer je njena ljubav bila prisutna u zvuku njegovog govora, a `enina lepota, ljupkost i ljubav re~i dobijale su snagu i mudrost istine od njenog mu`a. U istinskoj ~ednosti bra~nog `ivota njih dvoje sve {to misle, `ele i vide ~ine to zajedno. Tako da u svetosti Ljubavi i po{tovanja jednog prema drugom ne mo`e u}i ni najmanja iskra po`ude prema nekoj drugoj `eni ili mu{karcu. Bra~na Ljubav jeste Sveti Odnos istine, slobode i
15

Predgovor

savr{ene otvorenosti i poverenja u kojem u po{tovanju i uva`avanju svega kao samoga sebe gledamo sve kako ono uistinu jeste. Samo je nevinost mudra jer gleda samo istinu, i samo je nevinost svemogu}a i slobodna jer sve vidi kao deo sebe. Ljubav ne vezuje, ne la`e niti ograni~ava i hvata u klopku, Ona nema suprotnosti, rastere}ena je bremena prinude i obaveza, ne boji se i ni{ta ne tra`i ve} dovoljna sama sebi, jer je Sve, samo JESTE. Kada je na delu istinska Ljubav ne preostaje ni{ta drugo {to bi mogli po`eleti ili ~initi, Ona jeste otvoreno, hrabro i ~isto srce koje je obgrljeno Rajem zakora~ilo u Beskraj. Pojedine nepoznanice i upro{}enosti u Svedenborgovom vi|enju Bra~ne Ljubavi nastale uslovljeno{}u vremena i duha u kojem je `iveo neka ne pomute sve one duboke istine, prete~e i poruke koje ova knjiga sadr`i. To je kosmi~ka pra{ina jednog zna~ajnog i sveobuhvatnog dela, jedna od najmudrijih stvari re~enih o Bogu, Ljubavi i ~oveku, njegovom bi}u i `ivotu. Ovo je jedina knjiga koju je Svedenborg potpisao kao Emanuel Svedenborg, [ve|anin, dok je sve ranije knjige potpisivao kao Sluga Bo`ji. To svakako govori o duboko li~nom odnosu i preokupaciji prema ne~emu {to daje sadr`aj i smisao samom ~ovekovom postojanju, {to na zavr{etku kruga ovozemaljskog `ivota ostaje kao naj`ivlji impuls Duha i Ve~nosti. Ovo je knjiga ~oveka koji je podmirio ra~une svog prostora i vremena i u tom instiktu ribe, vra}aju}i se u svojoj du{i na mesto gde je ro|en, on oplo|uju}om snagom vlastitog duha pi{e rekvijem radosne Istine i Mudrosti u kojem slavi Ve~ni @ivot Ljubavi, Mira i Sre}e. Nenad Maksimovi}

16

EMANUEL SVEDENBORG

BRA^NA LJUBAV

UVOD
I

RADOSTI NEBA I VEN^ANJA NA NEBU


1. Slutim da }e mnogi ~itaoci ovo {to sledi i iskustva zabele`ena na kraju poglavlja smatrati za fikciju. Ali ja sve~ano izjavljujem da to nije fikcija, ve} da su to stvari koje sam zaista uradio i video. Niti su vi|ene u nekom stanju pospanosti, ve} u potpuno budnom stanju. Jer je Gospod izvoleo da mi se prika`e i da me po{alje da podu~avam doktrinama Nove Crkve, ozna~ene kao Novi Jerusalim u Knjizi Otkrivenja. S tom namerom On je otvorio unutarnje nivoe mog uma i duha. To mi je omogu}ilo da drugujem i sa an|elima u Duhovnom svetu i istovremeno sa ljudskim bi}ima u Prirodnom svetu, ne{to {to do`ivljavam ve} dvadeset pet godina. 2. Jednom sam video an|ela kako leti na isto~nom nebu dr`e}i rukom trubu u ustima i trube}i ka severu, zapadu i jugu. Nosio je pla{t koji se vijorio za njim dok je leteo. Nosio je pojas posut rubinima i safirima tako da je izgledalo kao da plamti i blista. Leteo je glavom napred i ne`no se spustio na zemlju blizu mene. Po sletanju se uspravio na noge idu}i tamo-amo, a onda mi je pri{ao kad me
19

Emanuel Svedenborg

je ugledao. Ja sam bio u duhu, i u tom stanju stajao sam na brdu na ju`noj strani sveta. Kad se pribli`io, obratio sam mu se upitav{i ga: [ta se to sada doga|a? ^uo sam zvuk tvoje trube i video kako se spu{ta{ odozgo. Poslat sam, an|eo odgovori, da sazovem najslavnije po u~enosti, najprijem~ivije umove i imena poznata po mudrosti, koji dolaze iz hri{}anskih zemalja a obitavaju u ovom regionu, da se okupe ovde na ovom brdu na kojem ti sada stoji{ i da ka`u svoje mi{ljenje o tome {ta su, dok su bili na svetu, razmi{ljali, razumeli i smatrali za mudrost u pogledu NEBESKE RADOSTI I VE^NE SRE]E. Razlog moje misije je taj {to su neke nove prido{lice iz sveta, koje su primljene u na{u nebesku zajednicu na istoku, izvestile da ni jedna jedina osoba u celom hri{}anskom svetu ne zna {ta su nebeska radost i ve~na sre}a pa time ni {ta je Nebo. Moja bra}a i kolege bili su veoma iznena|eni zbog toga pa su mi rekli da si|em dole, objavim svoje poslanje i sazovem najmudrije ljude iz Sveta duhova, mesta na kojem se svi smrtnici prvo okupljaju kad napuste Prirodni svet, tako da od ve}eg broja njih saznamo je li ta~no da hri{}ani `ive u tako dubokoj tmini i neznanju o predstoje}em `ivotu. Sa~ekaj malo, re~e, i vide}e{ grupe mudrih ljudi kako dolaze ovde; Gospod }e pripremiti salu za sastanak. ^ekao sam, i posle pola sata videh kako dve skupine dolaze sa severa, dve sa zapada i dve sa juga. Po dolasku ih je an|eo sa trubom uveo u salu koja je prethodno bila pripremljena, i tu su oni zauzeli mesta koja su im bila dodeljena prema strani sveta sa koje dolaze. Tu je bilo {est grupa ili skupina; bila je i sedma sa istoka, ali ju je svetlost u~inila nevidljivom za ostale. Kada su se okupili, an|eo im otkri razlog zbog kojeg su pozvani i zatra`i od svake grupe redom da mu iznese svoje vi|enje pitanja nebeske radosti i ve~ne sre}e. Potom je svaka grupa oformila krug licem u lice tako da bi mogla da prizove
20

Bra~na ljubav

predstave koje je imala u pogledu toga u Prirodnom svetu, da ih razmotri i nakon diskusije izvesti o njima. 3. Nakon diskusije, prva grupa, koja je bila sa severa, saop{ti da su nebeska radost i ve~na sre}a biti jedno sa `ivotom na Nebu. Stoga, reko{e, svako ko do|e na Nebo dolazi da u`iva u veselju koje ~ini `ivot na njemu, kao {to svaki onaj ko ode na ven~anje u`iva u veselju ven~anja. Nebo je iz na{e perspektive iznad nas, zar ne, na sasvim odre|enom mestu? Tu i nigde drugde se nalaze vrhovna sre}a i vrhovno zadovoljstvo. Svako ko do|e na Nebo uranja u njih do krajnjih granica svoje umne percepcije i krajnjih granica telesnih oseta, jer su radosti tog mesta tako intenzivne. Stoga je nebeska sre}a, koja je ve~na, ni{ta drugo nego biti primljen na Nebo; a pristup je po Bo`joj milosti. Nakon ovog govora, druga grupa sa severa, po svojoj mudrosti, izjavi slede}e: Nebeska radost i ve~na sre}a su jednostavno najzabavniji susreti sa an|elima i najljupkiji razgovori sa njima. Njihova lica neprestano krasi osmeh, a usta ljudi celog skupa slatko se smeju na njihove blage re~i i duhovit govor. [ta su radosti Neba nego ve~ne varijacije na ovu temu? Tre}a grupa, prva skupina mudrih sa zapada, promisliv{i o svojim ose}anjima, izjavi slede}e: [ta su nebeska radost i ve~na sre}a do gozba sa Avramom, Isakom i Jakovom? Njihova trpeza obiluje bogatim i slasnim jelima, finim i plemenitim vinima, a posle gozbe igra se i ple{e sa devojkama i mladi}ima uz muziku orkestara i frula, i pevaju se najsla|e pesme u pauzama. A onda kako se spu{ta ve~e, izvode se pozori{ne predstave, potom sledi jo{ jedna gozba i tako svaki dan i zauvek. Nakon ovih iskaza, ~etvrta grupa, druga sa zapada, izre~e svoje mi{ljenje. Do{li smo, reko{e, na mnoge ideje o nebeskoj radosti i ve~noj sre}i, razmotrili smo razne radosti i uporedili ih jedne s drugima; i do{li smo do
21

Emanuel Svedenborg

zaklju~ka da su radosti Neba radosti vrta. [ta je Nebo nego vrt koji se pru`a od istoka ka zapadu i od juga ka severu, sa vo}kama i prekrasnim cve}em? U sredini se nalazi veli~anstveno drvo `ivota oko kojeg sede blagosloveni, hrane}i se vo}em izvanrednog ukusa, pokriveni vencima od cve}a najsla|eg mirisa. Na povetarcu ve~nog prole}a ono stalno raste u beskrajnoj raznovrsnosti iz dana u dan. Neprekidni rast i cvetanje, kao i ve~ita prole}na klima, neprestano osve`avaju um tako da oni ne prestaju da primaju i upijaju nove radosti iz dana u dan, vra}aju}i se u cvet mladosti i prvobitno stanje koje je stvoreno za u`ivanje Adamu i njegovoj `eni. Na taj na~in oni se vra}aju u svoj Rajski vrt, sada preba~en sa Zemlje na Nebo. Peta grupa, a prva od pametnih ljudi sa juga, izjavi slede}e: Nebeska radost i ve~na sre}a su jednostavno najve}a vlast i najvrednija blaga koja daju veli~anstvenost izvan doma{aja kraljeva i rasko{ bez premca. Mi smo shvatili da ovo moraju biti radosti Neba i njihovo neprekidno u`ivanje, koje su ve~na sre}a, na osnovu onih u prethodnom svetu koji su dostigli ovo stanje. [tavi{e, ovo smo izveli iz ~injenice da sre}ni sa Gospodom na Nebu vladaju, da su kraljevi i prin~evi jer su sinovi Njega, koji je Kralj kraljeva i Gospodar gospodara i da sede na prestolima dok ih slu`e an|eli. Mi smo spoznali veli~anstvenost Neba na osnovu ~injenice da su u Novom Jerusalimu, koji slu`i da opi{e Slavu nebesku, sve kapije na~injene od samog bisera, ulice od ~istog zlata a temelji zidova od dragog kamenja. Tako da svako ko je primljen na Nebo dobija svoju blistavu palatu od zlata i skupocenosti, a prema svome rangu i polo`aju. Znaju}i, kao {to mi znamo, da su takvim stvarima radosti uro|ene a sre}a svojstvena, i da se Bo`ja obe}anja ne mogu nikada prekr{iti, upu}eni smo da zaklju~imo da najsre}nije stanje `ivota na Nebu dolazi od ovog izvora i nijednog drugog. Nakon ovog, {esta grupa, a druga sa juga, jasno i glasno re~e: Nebeska radost i njegova ve~na sre}a su
22

Bra~na ljubav

jednostavno neprestano slavljenje Boga, jedna svetkovina koja ve~no traje i najblagosloveniji ~in obo`avanja, s pesmama i usklicima pobede. Na taj na~in su na{a srca neprestano uznesena k Bogu u potpunom uverenju da }e na{e molitve i hvale biti prihva}ene radi Bo`je velikodu{nosti u blagosiljanju. Neki iz grupe dodali su da }e ovo slavljenje Boga biti pra}eno veli~anstvenim svetiljkama, miomirisnim tamjanom i rasko{nim povorkama predvo|enim glavnim sve{tenikom koji nosi veliki rog, a prate ga biskupi i dostojanstvenici vi{eg i ni`eg ranga za kojima idu ljudi sa palmama i `ene sa slikama od zlata u rukama. 4. Sedma grupa, koju je svetlost u~inila nevidljivom ostalima, bila je sa isto~nog neba. To su bili an|eli iz istog dru{tva iz kojeg je bio an|eo sa trubom. Kada je do njihovog neba do{la vest da nijedna osoba u hri{}anskom svetu ne zna {ta su radosti Neba i ve~na sre}a, oni su rekli jedan drugome: To jednostavno ne mo`e biti istina. Ne mo`e biti da su takva gusta tmina i du{evna uspavanost prisutne me|u hri{}anima. Za{to ne bismo i mi si{li dole i ~uli da li je to istina? Ako jeste, to je sigurno lo{ znak. Potom su rekli an|elu s trubom: Ti zna{ da je svakoj osobi, koja je ~eznula da ode na Nebo i imala bilo kakve konkretne predstave o radosti posle smrti, dozvoljeno da iskusi radosti koje je zami{ljala; pa po{to iskustveno otkrije kakve su te radosti i shvati da su to prazne ideje u umu i plodovi ma{te, ona ih se li{ava i po~inje da u~i. To se de{ava ve}ini ljudi u Svetu duhova koji su u svojim prethodnim `ivotima duboko razmi{ljali o Nebu i do{li do nekog zaklju~ka o njegovim radostima da bi po`eleli da ih iskuse. Po{to je saslu{ao ovo, an|eo sa trubom pozva svih {est grupa sa~injenih od mudrih ljudi iz hri{}anskog sveta: Po|ite za mnom i ja }u vas povesti da iskusite radosti koje zami{ljate, dakle na Nebo.
23

Emanuel Svedenborg

5. Ovim re~ima an|eo ih povede, a prva koja po|e za njim bi grupa koja je ubedila sebe da su nebeske radosti samo najzabavniji sastanci i o~aravaju}i razgovori. Ove ljude poveo je an|eo da se pridru`e skupu sa severa, ~ije su predstave o nebeskim radostima bile upravo takve u prethodnom svetu. Tu je bila prostrana zgrada u kojoj su se okupljali ljudi ove vrste; imala je vi{e od pedeset soba u kojima su se vodili razgovori o razli~itim temama. U jednom nizu soba razgovor je vo|en o onome {to su prisutni ~uli ili videli na trgovima ili ulicama; u drugom se vodio zabavan raznolik razgovor o lep{em polu, uz toliko {ala da su svi prisutni prskali u veseo i bu~an smeh. U slede}im sobama su se pretresale novosti sa kraljevskih dvorova i vladinih odeljenja, politi~ka situacija, podaci iz raznih tajnih odbora, i izvodili zaklju~ci i pretpostavke o ishodu. U jednim sobama bavilo se trgovinskim pitanjima, u drugim knji`evnim, u tre}im javnim pitanjima i moralnim pona{anjem, u nekima crkvenim pitanjima i raznim sektama... Meni je bilo dozvoljeno da posmatram {ta se de{ava u zgradi i video sam ljude kako idu iz jedne sobe u drugu tragaju}i za skupom koji bi odgovarao njihovim sklonostima, odnosno njihovoj predstavi o radosti. U skupovima sam uo~io tri vrste ljudi: jedne koji su manje ili vi{e strasno govorili, druge koji su bili ljubopitljivi i tre}e koji su bili `eljni slu{anja. Zgrada je imala ~etvoro vrata, po jedna na svakoj strani, i ja sam primetio da mnogi ljudi prekidaju sastanak `ure}i da odu. Pratio sam neke od njih do isto~nih vrata i video kako mnogi sede pored vrata sa tu`nim izrazom lica. Zato im pri|oh i upitah za{to sede tu tako tu`ni. Vrata ove zgrade, odgovorili su mi, dr`e se zaklju~ana zbog onih koji `ele da odu. Ima ve} tri dana kako smo u{li provode}i vreme onako kako smo `eleli na sastancima i u razgovorima, ali smo se toliko umorili od neprestanog pri~anja da vi{e ne mo`emo da podnesemo ni
24

Bra~na ljubav

same glasove. Postalo nam je toliko dosadno da smo do{li do ovih vrata i pokucali; ali nam reko{e da su vrata ove zgrade otvorena za ljude koji `ele da u|u, ali ne i za one koji `ele da iza|u. Ostanite unutra i u`ivajte u nebeskim radostima, re~eno nam je. Iz tog odgovora zaklju~ili smo da }emo ovde morati da ostanemo zauvek. Zbog toga se na{i umovi rastu`uju, na{e grudi po~inju da se ste`u i mi postajemo zabrinuti. Tada im se obrati an|eo, te re~e: Ovo stanje je smrt za va{e radosti, one za koje ste mislili da su nebeske, premda su tek propratne nebeskim radostima. [ta je onda, upitali su an|ela, nebeska radost? An|eo im odgovori kratko: To je zadovoljstvo ~injenja ne~ega {to je od koristi sebi ili drugima. Ovo zadovoljstvo izvodi svoju su{tinu iz ljubavi a svoje postojanje iz mudrosti. Zadovoljstvo slu`enja koje nastaje iz ljubavi posredstvom mudrosti jeste du{a i `ivot svih nebeskih radosti. Na Nebesima se odr`avaju izuzetno zabavni sastanci koji podsti~u umove an|ela, ushi}uju njihov duh, razgaljuju im srca i osve`avaju tela. Ali oni se odr`avaju tek po{to se obave du`nosti iz domena njihovih zanimanja i posla. To je ono {to daje du{u i `ivot svim njihovim zadovoljstvima i zabavi. Ali ako ih li{i{ te du{e ili `ivota, propratne radosti jedna za drugom prestaju da budu radosti, postav{i prvo neva`ne stvari, zatim bezvredne i kona~no izvor tuge i brige. Po{to je to rekao, vrata se otvori{e, a ljudi koji tu se|ahu poskaka{e. Po`uri{e ku}ama, svako svome zanimanju i svom poslu, i tako behu osve{}eni. 6. Posle toga an|eo se obrati onima koji su stekli predstavu da nebeske radosti i ve~na sre}a zna~e gozbu sa Avramom, Isakom i Jakovom, te da nakon sve~anih igara i zabave slede nove svetkovine i tako redom zauvek. Po|ite za mnom, re~e im, i ja }u vas povesti da u`ivate u sre}i koju va{e radosti pru`aju. I tako ih
25

Emanuel Svedenborg

povede kroz {umu do ~istine prekrivene daskama, na kojoj je bilo postavljeno petnaest stolova sa jedne strane i petnaest sa druge. Za{to je ovde toliko stolova?, upita{e oni. An|eo im odgovori da je prvi sto Avramov, drugi Isakov, tre}i Jakovljev a da zatim slede stolovi dvanaest apostola. S druge strane bio je isti broj stolova za njihove `ene, prva tri za Saru, Avramovu `enu, Rebeku, Isakovu `enu, i Leu i Rahelu, Jakovljeve `ene. Ostalih dvanaest bilo je za `ene dvanaest apostola. Ubrzo svi stolovi behu prekriveni zdelama s hranom, a malo preostalog prostora izme|u njih ukrasi{e male piramide od slatki{a. Gosti na gozbi stajahu oko stolova ~ekaju}i da se pojave ljudi koji }e predsedavati; i odmah zatim pojavi se povorka sa Avramom na ~elu i poslednjim apostolom na kraju. Potom svaki ode za svoj sto i sede u ~elo, odakle pozva{e ove koji stajahu okolo: Molim vas izvolite i vi sesti sa nama. Tada mu{karci sedo{e za stolove sa patrijarsima, a `ene sa njihovim `enama i stado{e jesti i piti veselo i s po{tovanjem. Posle ru~ka patrijarsi iza|o{e, a onda otpo~e igra, ples mladi}a i devojaka, pa potom pozori{ne predstave. Kad se zavr{i{e, pozva{e ih ponovo na gozbu, ali je pravilo bilo da se prvi dan ru~ava sa Avramom, drugi dan sa Isakom, tre}i sa Jakovom, ~etvrti sa Petrom, peti sa Jakovom, {esti sa Jovanom, sedmi sa Pavlom i tako redom sa ostalima do petnestog dana nakon kojeg bi se sve ponovilo, samo uz promenu mesta i opet tako zauvek. Naposletku an|eo okupi ljude u grupu i re~e im: Svi ovi koje ste videli za stolom uglavnom su razmi{ljali kao vi kada su zami{ljali nebeske radosti i ve~nu sre}u. Da bi sami uvideli koliko su isprazne njihove predstave bile, Gospod je dozvolio odr`avanje ovih gozbi i predstava. Vode}e prilike koje ste videli u ~elu svakog stola, u liku staraca, bili su glumci, mnogi od njih seljaci sa bradama, a kao rezultat izvesnog stepena bogatstva
26

Bra~na ljubav

ne{to nadmeniji od ostalih; njima je dato da zamisle da su drevni oci. Ali po|ite za mnom prema izlazu iz ovog ve`bali{ta. Po{li su za njim i nai{li na pedeset ljudi na jednom mestu i jo{ pedeset na drugom, koji su toliko napunili svoje stomake hranom da im je bilo muka. Ovi su ~eznuli da se vrate u poznato im okru`enje svog doma, neki svojim du`nostima, neki svojim poslovima, a neki svome radu. Ali mnoge od njih zaustavili su ~uvari {ume ispituju}i ih o danima koje su proveli u go{}enju i da li su ve} jeli za stolom sa Petrom i Pavlom, rekav{i im da ako su oti{li pre toga, treba da se stide {to su bili toliko neu~tivi. Ali ve}ina je odgovorila: Iskusili smo dovoljno radosti. Hrana nam je postala bezukusna, grla su nam postala suva tako da su na{i stomaci po~eli da se gnu{aju hrane, te nismo vi{e mogli podneti da je gutamo. Proveli smo ve}i broj dugih dana i no}i usred te rasko{i; usrdno te molimo da nas pusti{. Kad su pu{teni van, po`urili su ku}ama takvom brzinom da su ostali bez daha. Posle toga an|eo okupi ljude iz grupe i dok su i{li, obavesti ih ovo o Nebu: Na Nebu kao i na svetu ima hrane i pi}a, odr`avaju se banketi i zabave. Vode}i ljudi na Nebu imaju svoje stolove pretrpane bogatom gozbom, slatki{ima i poslasticama, koji slu`e da razvesele i osve`e njihove umove. Ima i plesa i pozori{nih predstava, i koncerata i pevanja, i sve to je krajnje savr{eno. Takve stvari im pri~injavaju radost ali one ne ~ine sre}u. Sre}a mora da ima radosti i stoga dolazi od radosti. Sre}a u radostima je ta koja ih ~ini radostima, koja ih oboga}uje i spre~ava da postanu bezvredne i dosadne. Svako ostvaruje svoju sre}u ako je koristan u svom zanimanju. Svaki an|eo ima neku skrivenu te`nju u naklonosti svoje volje, koja podsti~e njegov um da u~ini ne{to. Na taj na~in um se smiruje i zadovoljava. Ose}anje zadovoljstva i mira ~ini stanje uma podlo`nim da prima od Gospoda ljubav prema slu`bi. Nebeska sre}a je rezultat ovog primanja,
27

Emanuel Svedenborg

a ono je to {to daje `ivot radostima, koje sam prethodno spomenuo. Nebeska hrana u su{tini nije ni{ta drugo do ljubav, mudrost i slu`enje zajedno; to jest slu`ba vr{ena posredstvom mudrosti a iz ljubavi. Stoga svi na Nebu dobijaju hranu za telo u zavisnosti od slu`be koju obavljaju; ona je veli~anstvena za one koji obavljaju najvi{u slu`bu, osrednja ali izuzetnog ukusa za one ~ija je slu`ba osrednja, skromna za one koji obavljaju skromnu slu`bu. Ali za lenje nema hrane uop{te. 7. Potom an|eo pozva sebi grupu takozvanih. mudrih ljudi koji su smatrali da se nebeske radosti i ve~na sre}a nalaze u najve}im vlastima i dragocenom blagu i veli~anstvenosti izvan dometa kraljeva i rasko{i bez premca. To je bilo zato {to se ka`e u Re~i da }e oni biti kraljevi i prin~evi i da }e vladati sa Hristom zauvek i da }e ih an|eli po{tovati, i mnogo toga jo{. An|eo im re~e: Po|ite za mnom i ja }u vas povesti va{im zami{ljenim radostima. I povede ih u jednu arkadu izgra|enu od stubova i piramida; ispred se nalazila niska palata, a kroz nju je vodio jedan otvoren prolaz do arkade. On ih provede tuda i tu oni nai|o{e na dvadeset ljudi na jednom mestu i dvadeset na drugom, koji ~ekahu. Iznenada se pojavi jedan glumac igraju}i ulogu an|ela i re~e: Put do Neba vodi kroz ovu arkadu. Sa~ekajte malo i pripremite se, jer }e stariji me|u vama biti kraljevi a mla|i prin~evi. Kad to re~e, pored svakog stuba pojavi se tron, a na tronu svilena odora, a na odori `ezlo i kruna; a pored svake piramide pojavi se stolica uzdignuta tri lakta od zemlje, a na stolici lanac sa zlatnim karikama i pojasevi vite{kog reda sa dijamantima opto~enim kuglama na krajevima. Potom se razle`e uzvik: Do|ite sada i obucite se, sedite i ~ekajte. Odmah zatim stariji ljudi po`uri{e do trona a mla|i do stolica, obuko{e odore i sedo{e. Tada se odozdo pojavi ne{to {to je li~ilo na maglu; a usled udisanja magle, onima koji su sedeli na tronovima i stolicama
28

Bra~na ljubav

lica po~e{e da oti~u, a grudi da se nadimaju i oni se ispuni{e ~vrstim uverenjem da su sada kraljevi i prin~evi. Magla je bila aura iluzije koja ih je nadahnula. Iznenada mladi}i ulete{e kao s neba i stado{e po dva iza svakog trona i po jedan iza svake stolice da ~ekaju. Tada glasnik po~e da ponavlja objavu; Vi kraljevi i prin~evi morate da sa~ekate ovde malo du`e. Va{i dvorovi sada se spremaju na Nebu, a va{i dvorjani i poslu`itelji uskoro }e do}i ovde da vas uvedu u njih. Oni su nastavili da ~ekaju i ~ekaju dok im duh nije po~eo da se bori za dah i dok ih ~e`nja nije iznurila. Posle tri sata, nebo se otvorilo nad njihovom glavama i an|eli su spustili pogled na njih `ale}i ih. Za{to, reko{e, sedite tako deluju}i budalasto i glumite? Napravili su budale od vas i pretvorili vas od ljudskih bi}a u marionete, jer ste verovali u svojim srcima da }ete vladati sa Hristom kao kraljevi i prin~evi i da }e vas tada an|eli slu`iti. Da li ste zaboravili re~i Gospodnje da onaj koji `eli da bude veliki na Nebu mora postati sluga? Zato morate nau~iti {ta se podrazumeva pod kraljem i princom i vladanjem sa Hristom. To zna~i biti mudar i obavljati slu`bu. Jer je Hristovo carstvo, koje je Nebo, carstvo slu`bi. Gospod sve voli i `eli da u~ini dobro svima, a dobro je slu`ba. Po{to Gospod ~ini dobro ili obavlja slu`bu posredno preko an|ela, a na svetu preko ljudi, On daje onima koji savesno vr{e slu`bu ljubav prema slu`bi i nagradu za nju, koja je unutra{nje bla`enstvo a to je ve~na sre}a. Postoje na Nebesima kao i na Zemlji nenadma{ne vlasti i dragocena blaga. Jer postoje vlasti i oblici vlasti, pa time i vi{a i ni`a nadle{tva i polo`aji. Oni {to zauzimaju najvi{e polo`aje imaju palate i ve}nice, koje svojom veli~anstveno{}u i divotom prevazilaze palate i ve}nice vladara i kraljeva na zemlji; a broj njihovih dvorana, ministara i poslu`itelja i prelepe uniforme koje nose stvaraju im ambijent po~asti i slave. Ali ovi najvi{i vladari biraju se od onih ~ija srca kucaju za dobrobit dru{tva i
29

Emanuel Svedenborg

njihovi telesni ose}aji bave se zna~ajem veli~anstvenosti samo da bi podstakli poslu{nost. Po{to op{te dobro zahteva da svako slu`i nekoj svrsi u dru{tvu kao zajedni~kom telu, a po{to sve slu`be dolaze od Gospoda i sprovode ih an|eli i ljudi kao da dolaze od njih samih, o~igledno je da je to vladavina sa Gospodom. ^uv{i ove re~i sa Neba, ljudi obu~eni kao kraljevi i prin~evi si|o{e sa svojih tronova i stolica i pobaca{e svoja `ezla, krune i odore. Magla koja je donosila auru iluzije raspr{i se i prekri ih sjajni oblak s dahom mudrosti koji u~ini da im se zdrav razum vrati u um. 8. Nakon toga se an|eo vrati u zgradu u kojoj su se sastali mudri iz hri{}anskog sveta i pozva sebi one koji su usvojili verovanje da su radosti Neba i ve~na sre}a radosti vrta. Po|ite za mnom, re~e im, i ja }u vas povesti u vrt, va{u predstavu Neba, tako da mo`ete po~eti da u`ivate u blagoslovu svoje ve~ne sre}e. On ih povede kroz visoku kapiju napravljenu od me|usobno isprepletanih gran~ica i grana prelepog drve}a; a onda kada su u{li unutra, provede ih okolo zaobilaznim putem s jednog kraja na drugi. To je bio zapravo vrt na samom ulazu u Nebo, u koji su vo|eni oni {to su na svetu verovali da je celo Nebo jedan veliki vrt koji se zove Raj. Tu su tako|e dolazili i oni u ~ijem se umu utvrdila predstava da se posle smrti ~ovek potpuno osloba|a rada i da se taj njegov odmor jednostavno sastoji u uzimanju zadovoljstva u velikim koli~inama, {etanju ru`i~njacima, u`ivanju u izvrsnom soku od gro`|a i u~estvovanju u zabavama; takav je `ivot jedino mogu} u nebeskom vrtu. Pod vo|stvom an|ela, videli su veliku gomilu ljudi, i starih i mladih, de~aka, `ena i devoj~ica. Tu je bilo grupa i grupa od po troje ili desetoro, koji se|ahu u ru`i~njacima pletu}i vence da okite glave starih ljudi, ruke mladi}a i da ih omotaju oko grudi de~aka. Neke `ene su brale vo}e sa drve}a i nosile ga u korpama do svojih pratilaca.
30

Bra~na ljubav

Neke su cedile u pehare sok od gro`|a, tre{anja i jagoda i pile ga sa zadovoljstvom. Neke su udisale miomirise koje je {irilo cve}e, vo}e i aromati~no li{}e. Druge su pevale za u{i prisutnih slatke pesme. Neke su sedele pored izvora i skretale vodu koja se prelivala u potoke razli~itih oblika. Neke su se {etale naokolo razgovaraju}i i {ale}i se. Neke su tr~ale, igrale, plesale, na jednom mestu zasebno, na drugom u kolu. Druge su i{le u letnjikovce da se opru`e na sofama; a bilo je tu i mnogih drugih zadovoljstava vrta. Kad su to videli, an|eo povede svoje pratioce stazama koje su vijugale tamo i amo; i napokon do|o{e do skupine koja je sedela u najlep{em ru`i~njaku okru`enom stablima masline, narand`e i limuna. Oni su se klatili tamo-amo sa glavom u rukama jadikuju}i i pla~u}i. An|elovi pratioci im se obrati{e re~ima: Za{to tako sedite? Ve} je sedam dana pro{lo, odgovori{e oni, otkako smo do{li u ovaj vrt. Kad smo do{li, mislili smo da }emo se vinuti u nebo i da }emo uroniti u najdublje bla`enstvo njegovih radosti. Ali posle tri dana, bla`enstvo je po~elo da nestaje, da bledi iz na{eg uma, postalo je nemogu}e osetiti i{ta. Kada su radosti koje smo zami{ljali zamrle, upla{ili smo se da }emo izgubiti sva zadovoljstva u svojim `ivotima; po~eli smo da sumnjamo da li uop{te postoji ne{to {to se zove ve~nom sre}om. Posle toga lutali smo ovim stazama i alejama, tra`e}i kapiju kroz koju smo u{li. Me|utim, vrteli smo se i vrteli ukrug propituju}i svakoga koga smo sreli. Neki su nam rekli da se kapija ne mo`e na}i, jer je ovaj raj od vrta jedan ogroman lavirint napravljen tako da onaj koji po`eli da iza|e jo{ dublje za|e u njega. Tako da nema druge mogu}nosti nego da ostanete ovde zauvek, reko{e oni. Vi ste u njegovom sredi{tu gde su mu koncentrisana sva zadovoljstva. Ljudi koje su sreli nastavi{e da pri~aju an|elovim pratiocima: Mi sedimo ovde ve} dan i po, i otkada smo izgubili svaku nadu da }emo prona}i izlaz odavde, seli
31

Emanuel Svedenborg

smo kod ove leje. Mo`emo da vidimo mno{tvo maslina, gro`|a, narand`i i limunova oko nas, ali {to vi{e gledamo u njih to se na{e o~i sve vi{e zamaraju gledaju}i, nosevi miri{u}i a jezici ku{aju}i ih. Zato nas vidite ovako tu`ne, kako jadikujemo i pla~emo. Po{to je to ~uo, an|eo pra}en grupom im re~e: Ovaj vrt-lavirint je, u stvari, ulaz u Nebo. Ja znam put i izve{}u vas. Kad to re~e, ovi koji su sedeli poskaka{e i zagrli{e an|ela pa po|o{e za njim i njegovom grupom. Na putu ih je an|eo podu~avao tome {ta su nebeska radost i ve~na sre}a. Kazao im je da ne postoji spolja{nje zadovoljstvo u vrtovima ako nije pra}eno unutarnjim zadovoljstvom u vrtu. Spoljna zadovoljstva vrtova su samo zadovoljstva telesnih ~ula, a unutarnja zadovoljstva su zadovoljstva du{e. Ukoliko se ona ne nalaze unutar spolja{njih, nema nebeskog `ivota jer nema du{e u njima. Svako zadovoljstvo bez odgovaraju}e du{e postaje trajno bledo i tupo, i iscrpljuje um vi{e nego rad. Postoje rajski vrtovi svuda na Nebesima i an|eli u njima nalaze veliku radost, a {to je vi{e zadovoljstva du{e u njima to oni vi{e ose}aju ove radosti kao radosti. Kad ~u{e ovo, svi ga upita{e: [ta je zadovoljstvo du{e i odakle ono poti~e? Zadovoljstvo du{e, odgovori an|eo, dolazi iz ljubavi i mudrosti pod vo|stvom Gospoda. Po{to je ljubav efikasna pokreta~ka sila a deluje kroz mudrost, stoga su i jedno i drugo prisutni u rezultatu, a rezultat je slu`ba. Gospod uliva zadovoljstvo u du{u, ono prolazi kroz vi{e i ni`e nivoe uma u telesna ~ula gde dosti`e ispunjenje. To je ono {to radost ~ini rado{}u, a postaje ve~no posredstvom Njega koji je ve~ni izvor. Videli ste vrtove i ja vas uveravam da u njima nema ni{ta, ~ak ni si}u{nog lista, {to nije proizvod braka ljubavi i mudrosti, ostvarenog kroz slu`bu. Tako da ako neko u`iva ovo, on se nalazi u nebeskom vrtu pa prema tome na Nebu. 9. Posle toga se an|eo vodi~ vrati do zgrade da se obrati onima koji su stekli sna`no uverenje da su nebeska
32

Bra~na ljubav

radost i ve~na sre}a neprestano veli~anje Boga i svetkovina koja traje zauvek. To je bilo zato {to su na svetu verovali da }e tada videti Boga i zato se `ivot na Nebu, koji je rezultat obo`avanja Boga, zove neprekidni sabat. Po|ite za mnom, re~e im an|eo, i ja }u vas povesti tamo gde mo`ete iskusiti svoju predstavu o radosti. On ih povede u jedan mali grad, u ~ijem se sredi{tu nalazila crkva i sve su se ku}e zvale svetim gra|evinama. U gradu su videli gomile ljudi kako dolaze iza svakog okolnog ugla, me|u njima i jedan broj sve{tenika. Oni su primali i pozdravljali novoprido{lice i uzev{i ih za ruku dovodili ih do vrata crkve, a odatle do nekih okolnih zgrada, i uvodili ih u neprestano Bogoslu`enje. Rekli su im da je ovaj grad prednje dvori{te Neba a njegova crkva ulaz u veli~anstvenu, ogromnu Crkvu na Nebu, gde an|eli ve~no slave Boga molitvama i pohvalama. Pravila su ovde kao i tamo, reko{e `itelji onoga grada, ljudi prvo moraju u}i u crkvu i u njoj provesti tri dana i tri no}i. Nakon ove inicijacije, moraju i}i u ku}e u gradu, {to su redom sveta zdanja koja smo mi osve{tali; a onda idu}i od jedne do druge, moraju se pridru`ivati prisutnim dru{tvima u molitvi, izricanju pohvala i glasnom ~itanju propovedi. Ali pre svega morate biti pa`ljivi da ne pomislite ili ka`ete prisutnima ni{ta {to nije sveto, pobo`no ili religiozno. Onda an|eo uvede svoju grupu u crkvu, koja je bila krcata kako onima koji su zauzimali visok polo`aj u svetu tako i brojnim obi~nim ljudima. Na vratima su stajali ~uvari kako bi spre~ili svakog da ode pre nego provede svoja tri dana unutra. Danas je, re~e an|eo, drugi dan kako su ovi ljudi u{li; pogledajte ih pa`ljivo i vide}ete kako slave Boga. Kada su pogledali, videli su da je ve}ina zaspala, a oni koji su bili budni nisu mogli da suspregnu zevanje. Kao rezultat neprestanog usmeravanja misli ka Bogu i spre~avanja da i u jednom trenutku uzmaknu ka telu, neki su se ~inili sebi, a i drugima, kao da su im lica odvo33

Emanuel Svedenborg

jena od tela. Neki su imali divlji pogled od neprestanog odvla~enja pogleda. Ukratko, svi su bili utu~eni u srcu i iznurenog duha od dosade. Le|a su okrenuli od propovedaonice i vikali: U{i su nam ogluvele. Zavr{ite sa va{im propovedima; ne mo`emo ~uti vi{e ni jednu jedinu re~ a njihov zvuk postaje nam mrzak. Potom ustado{e, telima pohrli{e k vratima, otvori{e ih i pritiskom izgura{e ~uvare s puta. ^im vide{e ovo, sve{tenici po|o{e za njima, pa pri{av{i im nastavi{e ih u~iti usred molitvi i uzdaha. Nastavite svetkovanje, reko{e, slavite Boga, posvetite se. U ovom dvori{tu Neba, mi }emo vas uputiti u ve~no slavljenje Boga u veli~anstvenoj ogromnoj Crkvi koja je na Nebu, i vi }ete u`ivati ve~nu sre}u. Ali oni nisu mogli to da shvate a jedva da su i ~uli, jer je dvodnevno odvra}anje njihovih misli od doma}ih i svakodnevnih pitanja otupelo njihove umove. Ali kada su poku{ali da se istrgnu, sve{tenici ih uhvati{e za ruke i ode}u i potera{e ih da u|u u zgrade u kojima su se dr`ale propovedi. Ali uzalud; ljudi su uzvikivali: Ostavite nas na miru; u svojim telima ose}amo da }emo se onesvestiti. ^im ovo bi re~eno, pojavi{e se ~etiri ~oveka obu~ena u bele haljine i s mitrom na glavi. Jedan od njih bio je arhiepiskop u svetu, a ostala tri episkopi; a sada su svi postali an|eli. Okupi{e sve{tenike i obrati{e im se. Videli smo vas sa Neba sa ovim va{im stadom, reko{e, i uvidesmo kakva ste vrsta sve{tenika. Vi ih izlu|ujete. Vi ne znate {ta slavljenje Boga zna~i; ono zna~i stvaranje vo}a ljubavi, to jest verno, po{teno i marljivo obavljanje posla koje zahteva ~ovekovo zanimanje. Jer je to deo ljubavi prema Bogu i prema bli`njima; to je spona koja dru{tvo dr`i na okupu i to je ono dobro koje se ~ini. Time se slavi Bog, kao {to se slavi i molitvom u odre|eno vreme. Zar niste ~itali re~i Gospodnje: Tijem }e se otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bi}ete moji u~enici. (Jovan 15:8)
34

Bra~na ljubav

Vi sve{tenici mo`ete se posvetiti molitvama i slavljenju Boga, jer je to va{a du`nost i donosi vam ~ast, slavu i nagradu. Pa ipak se ni vi ne biste mogli vi{e od njih posvetiti slavljenju Boga, da ~ast, slava i nagrada ne prate va{e du`nosti. Ovim re~ima episkopi naredi{e ~uvarima na vratima da dopuste svima da u|u i da iza|u po svojoj volji. Jer, reko{e, postoji veliki broj ljudi koji nije u stanju da zamisli nikakvu drugu radost na Nebu sem neprestanog slavljenja Boga, jer ne znaju ni{ta o prilikama na Nebu. 10. Nakon toga se an|eo vrati sa svojim pratiocima na mesto skupa, koje grupe mudrih ljudi jo{ nisu bile napustile. Tu on prizva sebi one koji su verovali da su radosti Neba i ve~na sre}a jednostavno prijem na Nebo i to po Bo`joj milosti. Oni su mislili da }e se tada radovati ba{ kao oni koje na svetu pozovu na kraljevski dvor u dane praznika ili na ven~anje. Sa~ekajte malo ovde, re~e im an|eo, ja }u se oglasiti trubom i ovde }e do}i ljudi slavni po svojoj mudrosti u duhovnim pitanjima koja se ti~u Crkve. Posle nekoliko sati devet ljudi do|e, svaki od njih nose}i lovorov venac kao znak raspoznavanja. An|eo ih uvede u salu za zasedanje, gde su bili prisutni svi koji su od ranije bili pozvani. U njihovom prisutvu an|eo se obrati devetorici laureata i re~e: Ja znam da vam je bilo dozvoljeno, kao {to ste revnosno `eleli na osnovu predstave koju ste bili formirali, da se popnete na Nebo; i da ste se sada vratili na ovo ni`e tlo ispod Neba potpuno obave{teni o uslovima na Nebu. Ka`ite nam stoga kako vam se Nebo u~inilo. Odgovori{e mu jedan po jedan. Prvi re~e: Od najranijeg detinjstva do kraja mog `ivota na svetu, moja predstava Neba bila je predstava o mestu gde vladaju bla`enstvo, radost, veselje, lepota i zadovoljstvo. Mislio sam, kad bi me pustili u njega, da bi me obavila takva aura sre}e da bih upijao i ispunjavo svoje srce njome,
35

Emanuel Svedenborg

kao `enik na ven~anju kada u|e u svadbene odaje sa svojom nevestom. S tom predstavom oti{ao sam na Nebo i pro{ao prvi niz ~uvara, i drugi. Ali kad sam do{ao do tre}eg niza ~uvara, njihov stare{ina mi se obrati. Ko si ti prijatelju?, upita me. Zar ovo nije Nebo?, odgovorih. Do{ao sam ovde da zadovoljim svoju `arku `elju, pa te molim da me pusti{. I on me pusti. Tamo videh an|ele u belom, oni me obilazi{e i posmatra{e, i ja ih ~uh kako {apu}u: Evo ga prido{lica koji ne nosi nebesku ode}u. ^uv{i ovo pomislih: Ovo mi li~i na ono o ~oveku o kojem je Gospod govorio da je oti{ao na ven~anje bez svadbene haljine. Pa rekoh: Dajte mi ode}u poput va{e. Ali se oni samo nasmeja{e. Tada jedan po`uri sa sudskim nalogom: Svucite ga golog, izbacite ga napolje i pobacajte njegovu ode}u za njim. I na taj na~in bejah izba~en. Drugi po redu re~e: Moje uverenje je bilo poput njegovog da }u, ako me samo puste na Nebo, koje je iznad moje glave, biti okru`en radostima koje }u mo}i udisati zauvek. I meni je bila ispunjena `elja. Ali kad me an|eli ugleda{e, oni pobego{e, govore}i jedan drugom: Kakav je ovo stra{ni sud? Kako je no}na ptica dospela ovde? Zapravo, ja sam ose}ao da vi{e nisam ljudsko bi}e, iako se nikakva promena nije odigrala; to je bila posledica pritiska nebeske atmosfere na mene. Ubrzo jedan po`uri sa sudskim nalogom da me dvojica slugu izvedu i sprovedu dole na stazu kojom sam do{ao dok se ne vratim ku}i. Kad sam se vratio ku}i, ponovo sam izgledao i sebi i drugima kao ljudsko bi}e. Ja sam, re~e tre}i, uvek imao predstavu o Nebu kao o mestu, a ne kao o (ne~em) utemeljenom na ljubavi. Pa kad sam do{ao na ovaj svet, ose}ao sam veliku ~e`nju za Nebom; i kada sam video ljude kako idu gore, po{ao sam za njima. Pustili su me unutra, ali ne vi{e od nekoliko koraka. Ali kad sam hteo da se obradujem zbog svoje predstave o radosti i bla`enstvu na njemu, nebeska svetlost, bela kao sneg, za koju ka`u da je u su{tini mudrost,
36

Bra~na ljubav

zbunjeno{}u mi ispuni um, tako da mi tama prekri o~i i ja po~eh da ludim. Tada nebeska toplota, koja je bila isto tako intenzivna kao belina svetlosti, i za koju se ka`e da je u su{tini ljubav, u~ini da mi srce zalupa, ispuni me teskobom, ophrva me bol, te se bacih le|ima na zemlju. Kako sam tu le`ao, poslu`itelj do|e iz suda s nalogom da me snesu ne`no dole na moju svetlost i toplotu. Po povratku se moj duh oporavi i srce po~e da kuca normalno. ^etvrti re~e da je i on mislio o Nebu kao o mestu, a ne kao o (ne~em) utemeljenom na ljubavi. ^im sam do{ao u Duhovni svet, re~e, upitao sam mudre ljude da li je ~oveku dozvoljeno da se popne na Nebo. Reko{e mi da je svima dozvoljeno, ali da se moraju paziti da ne budu izba~eni. Ja sam se nasmejao na to i po{ao gore, ube|en kao i drugi da svi na celom svetu mogu tamo primati radosti u potpunosti. Ali, u stvari, kad sam u{ao, skoro da sam umro, jer me je bol koji mi je pritisnuo glavu i telo bacio na zemlju, gde sam se gr~io kao zmija kad je prinese{ vatri, te krenuh puze}i ka ponoru u koji sam sko~io. Dole su me pokupili ljudi koji su stajali u blizini i poneli u kr~mu gde sam do{ao sebi. I ostalih pet imali su neobi~ne pri~e da ispri~aju o tome kako su oti{li na Nebo. Oni su upore|ivali promenu `ivotnih uslova u kojima su se na{li sa uslovima u kojima se na|e riba kada je izvadi{ iz vode ili ptica kada se na|e u gornjoj atmosferi. Izjavili su da nakon takvog grubog tretmana vi{e nisu imali `elju da odu na Nebo, nego jedino da `ive u dru{tvu ljudi sli~nih njima samima, gde god da se ovi nalaze. Postali su svesni, reko{e, da se u Svetu duhova, gde su se tada na{li, svi prvo spreme dobri za Nebo, a zli za Pakao. Kada su spremni, oni vide pred sobom otvorene puteve koji vode do dru{tava ljudi sli~nih njima, sa kojima }e ostati zauvek. Oni kre}u tim putevima rado, jer su to putevi na koje ih vodi njihova ljubav. Svi iz prve okupljene grupe, ~uv{i ovo, priznado{e da ni oni nisu imali nikakvu druga~iju predstavu o Nebu, ve}
37

Emanuel Svedenborg

kao o mestu na kojem samo treba da otvore usta i ve~no gutaju radosti kojima su okru`eni. Nakon toga im an|eo sa trubom re~e: Sada mo`ete da vidite da radosti Neba i ve~na sre}a nisu mesta, ve} uslovi ~ove~jeg `ivota. Uslovi `ivota na Nebu proizilaze iz ljubavi i mudrosti; a po{to je slu`ba ta koja dr`i zajedno ljubav i mudrost, uslovi `ivota na Nebu su posledica njihovog preplitanja u slu`bi. Kad neko pri~a o milosr|u, veri i dobrim delima to je isto, jer je milosr|e ljubav, vera je istina koja vodi mudrosti, a dobra dela su slu`ba. Uostalom, i u na{em Duhovnom svetu postoje mesta kao {to postoje i u Prirodnom svetu, ina~e ne bismo imali gde da `ivimo, niti bi bilo odvojenih boravi{ta. Ali ta mesta nisu prava mesta, ve} prostorne pojave koje zavise od stanja osobe u pogledu ljubavi i mudrosti, to jest milosr|a i vere. Svako ko postane an|eo nosi u sebi svoje sopstveno nebo, po{to ima ljubavi za svoje nebo. Jer ~ovek je po kreaciji slika, prilika i model velikog Neba u malom. Ljudski lik je isto to. Stoga svaka osoba dolazi u dru{tvo na Nebu, od kojeg se formira kao jedinka. Kada do|e u to dru{tvo, ona poprima lik koji joj odgovara, odnosno prelazi takore}i iz sebe u sebe u njemu i iz njega u njega u sebi. @ivot dru{tva usvaja za sopstveni, a sopstveni za njegov. Svako dru{tvo je takore}i ne{to zajedni~ko, a njegovi an|eli su kao sli~ni delovi koji se sastavljaju kako bi sa~inili dru{tvo. Iz ovoga sledi da su oni koji su u zagrljaju zala takvi, jer su od la`i stvorili u sebi priliku Pakla; a oni na Nebu mu~e se uticajem i silom stvari koje deluju na svoju suprotnost. Jer je paklena ljubav suprotnost nebeskoj ljubavi, pa se zadovoljstva ove dve ljubavi sukobljavaju poput neprijatelja i ubijaju me|usobno kada se suo~e. 11. Nakon ovih doga|aja, za~u se glas sa Neba, kazav{i an|elu s trubom: Odaberi desetoricu iz tog
38

Bra~na ljubav

skupa i dovedi nam ih. Gospod nam je rekao da }e ih On pripremiti tako da im za tri dana vrelina i svetlost, to jest ljubav i mudrost na{eg Neba ne}e mo}i nauditi. I tako su desetorica odabrana da prate an|ela. Popeli su se uz brdo strmom stazom, a odatle na planinu, na vrh {to je bilo Nebo onih an|ela. Prethodno vi|eno iz daljine, li~ilo im je na prostranstvo u oblacima. Kapije su ih ~ekale otvorene i kada su pro{li kroz tre}u, an|eo koji ih je vodio, po`uri princu tog dru{tva ili neba i najavi njihov dolazak. Uzmite nekog iz moje pratnje, odgovori princ, i recite na{im gostima da se radujem njihovom dolasku. Povedite ih u moje vanjsko dvori{te i dajte svakome po odaju sa spava}om sobom. I povedite nekog sa mog dvora i sluge da ih do~ekaju i poslu`e po `elji. I bi u~injeno kao {to je nare|eno. Kada ih an|eo uvede, oni upita{e da li mogu da posete princa i da ga vide. Sada je jutro, odgovori im an|eo, a njega ne mo`ete videti pre podneva. Do tada su svi zauzeti svojim du`nostima i poslom. Ali ste pozvani na ru~ak i tada }ete sedeti za stolom s na{im princom. U me|uvremenu, ja }u vas odvesti u njegovu palatu da vidite izvanredne i veli~anstvene stvari u njoj. 12. Po{to su dovedeni do palate, najpre je dobro osmotri{e. Bila je prostrana, izgra|ena od porfira s temeljima od jaspisa. Ispred vrata bilo je {est visokih stubova od lazurnog kamena, krov je bio napravljen od zlatnih plo~a, visoki prozori od najprozirnijeg kristala, a prozorski okviri su bili tako|e od zlata. Nakon razgledanja spolja{njosti, pusti{e ih u palatu i provedo{e po sobama; u njima vide{e ukrase neopisive lepote, a na tavanici rezbarene dekoracije bez premca. Pored zidova bili su stolovi od srebra pome{anog sa zlatom, na kojima se nalazilo mno{tvo pribora od dragog kamenja, a pojedine stvari behu napravljene od pravih dragulja, izbru{enih u bo`anstvene oblike. Tu je bilo
39

Emanuel Svedenborg

jo{ stvari, koje niko na Zemlji nikada nije video, tako da niko nije mogao ni zamisliti da Nebo sadr`i takva ~uda. Dok su stajali zapanjeni veli~anstveno{}u onoga {to su videli, an|eo im re~e: Nemojte se ~uditi. Stvari koje vidite nisu napravljene ili izra|ene rukom nijednog an|ela. One su delo Majstora univerzuma, date na poklon na{em princu. Ovo je dakle najvi{a arhitektura i od nje poti~u sva pravila arhitekture na svetu. Mo`ete zaklju~iti, nastavi an|eo, da takve stvari fasciniraju na{e o~i i zaslepljuju ih, da mislimo da su to radosti na{eg neba. Ali po{to na{a srca nisu usredsre|ena na njih, ona su samo dodaci radostima na{ih srca. Tako da }emo, sve dok gledamo na njih kao na ne{to dodatno i kao na Bo`ju tvorevinu, u njima videti svemo} i milost Bo`ju. 13. Posle toga an|eo im re~e: Jo{ nije podne. Po|ite sa mnom u prin~ev vrt koji se nalazi uz ovu palatu. I oni po|o{e, a na ulazu on re~e: Ovo je predivan vrt, ~ak i u pore|enju sa vrtovima ovog na{eg nebeskog dru{tva. Kako to misli{?, odgovori{e mu, ovde nema vrta. Mi vidimo samo jedno drvo sa ne~im {to li~i na zlatno vo}e na granama i na vrhu, i ne~im {to li~i na li{}e od srebra s ivicama ukra{enim smaragdima; a pod drvetom decu sa njihovim dadiljama. Na to im an|eo odgovori duboko emotivno: Ovo drvo nalazi se u sredini vrta, i mi ga zovemo drvo na{eg neba; neki ga zovu drvo `ivota. Ali pri|ite bli`e, va{e o~i }e se otvoriti i vi }ete videti vrt. Oni tako i u~ini{e, njihove o~i se otvori{e i oni vide{e drve}e puno ukusnog vo}a, s vinovom lozom uzgojenom oko njega i vrhovima sa vo}em povijenim prema drvetu `ivota u sredini. Ovo drve}e bilo je zasa|eno u neprekidnom nizu, {ire}i se prema spolja i ni`u}i se u neprekidnim krugovima ili prstenovima poput beskrajne spirale. Bila je to savr{ena spirala od drve}a, u kojoj je jedna vrsta smenjivala drugu na osnovu plemenitosti svog roda. Poprili~an me40

Bra~na ljubav

|uprostor nalazio se izme|u po~etka spirale i stabla u sredini i taj me|uprostor je blistao odsjajem svetlosti, koja je ~inila da se drve}e prstena sija srazmernim sjajem od prvog prema poslednjem. Prvo drve}e je bilo najveli~anstvenije od svih, bujno i sa najfinijim vo}em; zvalo se rajsko drve}e ne{to nevi|eno jer nije, niti je moglo postojati na Zemlji u Prirodnom svetu. Pratilo ga je drve}e koje je davalo ulje, a njega drve}e koje je davalo vino. Iza njega je raslo mirisno drve}e, a iza njega drve}e za pravljenje stvari od drveta. Tu i tamo u ovoj spirali ili prstenu od drve}a nalazila su se sedi{ta, napravljena od mladica skupljenih i upletenih otpozadi, ukra{enih i ulep{anih njihovim vo}em. U ovom neprekidnom krugu drve}a nalazile su se vrata koja su vodila u cvetne vrtove, a ovi u travnjake podeljene u parcele i leje. Kada an|elovi pratioci vide{e to, oni povika{e: Ovde se vidi Nebo! Na koju god stranu pogledamo, sti~emo utisak neopisivog nebeskog raja. An|eo se odu{evi kad to ~u, pa re~e: Svi vrtovi na{eg neba su vidljivi oblici ili modeli koji predstavljaju razna nebeska bla`enstva po svojoj genezi. Zahvaljuju}i uticaju raznih bla`enstava, vi ste se duhovno uzdigli povikav{i: Ovde se vidi Nebo! Me|utim, oni koji nisu pod tim uticajem gledaju na ove vrtove kao na obi~ne {ume. Svi oni koji gaje ljubav prema vr{enju slu`be primaju ovaj uticaj. Oni koji vole slavu, a nisu motivisani vr{enjem slu`be, ne primaju ga. Nakon toga on im objasni i podu~i ih {ta predstavlja i {ta zna~i svaki detalj u tom vrtu. 14. Dok se to de{avalo, sti`e glasnik od princa, koji ih je pozvao da ru~aju sa njim. Istovremeno dvojica dvorskih poslu`itelja im doneso{e haljine od finog lana i reko{e im: Obucite ovo jer nikom nije dozvoljeno da sedne za prin~ev sto ako ne nosi nebesku ode}u. Oni je priveza{e pojasom i po|o{e za an|elom, koji ih dovede u otvoreno dvori{te palate, gde su se ljudi
41

Emanuel Svedenborg

mogli pro{etati dok ~ekaju princa. Tu ih an|eo predstavi grupama va`nih ljudi i upravitelja, koji su tako|e ~ekali princa. Nakon kra}eg vremena vide{e kako se vrata otvaraju i kako kroz prili~no {iroka zapadna vrata izlazi princ sa dostojanstvenom povorkom. Pred njim su i{li njegovi li~ni savetnici, za njima finansijski savetnici, a potom vode}i dvorani. U sredini je i{ao princ pra}en dvoranima razli~itog ranga i na kraju poslu`iteljima. Sveukupno ih je bilo stotinu dvadeset. An|eo je stajao ispred desetorice novoprido{lica, koji su bili obu~eni tako da li~e na stanovnike. Zajedno s njima, on pri|e princu i predstavi ih s po{tovanjem. Princ im, u hodu, re~e: Do|ite i ru~ajte sa mnom. Oni po|o{e za njim u trpezariju gde vide{e veli~anstveno postavljen sto. Na sredini stola nalazila se visoka piramida od zlata sa stotinu zdela pore|anih u tri reda na stalcima. U zdelama su bili slatki kola~i i pun~ od gro`|a, kao i druge poslastice od hleba i vina. Iz sredi{ta piramide izbijala je fontana od vina poput nektara; teku}ina se slivala svrha i punila pehare. Pored ove velike piramide nalazile su se razne nebeske skulpture od zlata, na kojima su bili pladnjevi i tanjiri}i napunjeni hranom svake vrste. Nebeske skulpture na kojima su se nalazili pladnjevi i tanjiri}i bile su umetni~ke tvorevine, utemeljene na mudrosti, koje nijedna umetnost na svetu ne bi mogla stvoriti, niti bi mogle biti opisane svetskim jezikom. Pladnjevi i tanjiri}i bili su od srebra, na ~ijoj su ravnoj povr{ini svuda okolo bili ugravirani crte`i sli~ni onima na njihovom postolju. Pehari su bili napravljeni od prozirnih dragulja. Tako je bio postavljen sto. 15. Ode}a princa i njegovih ministara bila je sli~na. Princ je nosio grimizni pla{t do gle`njeva, ukra{en izvezenim srebrnim zvezdama. Pod pla{tom nosio je tuniku od svetlucave plave svile; ona je bila otvorena na grudima gde se video prednji deo pojasa sa amblemom dru{tva.
42

Bra~na ljubav

Grb je predstavljao orla kako le`i na jajima na vrhu drveta; bio je napravljen od blistavog zlata i okru`en dijamantima. Li~ni savetnici nosili su skoro istu ode}u, ali bez amblema; na tom mestu imali su rezbarene safire koji su im, o zlatnom lancu, visili na vratu Dvorani su nosili haljine boje le{nika sa istkanom cvetnom {arom oko ~aplji u sredini; njihove donje tunike bile su od svile koja se preliva u duginim bojama, kakve su bile i njihove kratke pantalone i duga~ke ~arape. Takva je bila njihova ode}a. 16. Li~ni savetnici, zajedno sa finansijskim savetnicima i upraviteljima, stajahu oko stola, a na prin~evu komandu sklopi{e ruke i pro{aputa{e jednoglasno molitvu pohvale Gospodu. Nakon toga na prin~ev mig sedo{e na tapecirana sedi{ta za stolom. I vi morate sesti za sto sa mnom, re~e princ desetorici do{ljaka, ovo su va{a mesta. Oni sedo{e, a dvorani, koje princ be{e ranije poslao po njih, stado{e iza njih. Tada princ re~e: Svako od vas mora uzeti tanjiri} sa prstena i od svakog jela sa piramide. I oni se poslu`i{e i odmah vide{e kako se novi tanjiri}i i jela pojavljuju na mestima na kojima su se ovi nalazili. Njihovi pehari ispuni{e se vinom s fontane u obliku piramide. I tako su oni jeli i pili. Kada su utolili glad, princ im se obrati rekav{i: ^uo sam da ste na mestu ispod ovog neba bili okupljeni da iznesete svoja poimanja radosti na Nebu i ve~ne sre}e. ^uo sam da ste se izjasnili na razli~ite na~ine, u zavisnosti od telesnih u`ivanja koja smatrate vrednim. Ali {ta su telesna zadovoljstva bez zadovoljstava du{e? Du{a je ta koja ih ~ini privla~nim. Zadovoljstva du{e su u su{tini jedva primetna stanja bla`enstva, koja postaju sve primetnija kako dolaze u misli uma, a iz njih u ose}aje tela. U mislima uma, ona se ose}aju kao vrsta radosti, u telesnim osetima kao zadovoljstva, a u samom telu kao u`ici. Ve~na sre}a je sme{a svih njih zajedno. Ali ova poslednja vrsta proizvodi sre}u koja nije ve~na, ve} privremena; ona
43

Emanuel Svedenborg

se zavr{ava i prolazi, pretvaraju}i se ponekad u nesre}u. Vi ste sada videli da se sva va{a zadovoljstva nalaze me|u nebeskim zadovoljstvima, a ona prevazilaze sve {to ste ikada zami{ljali; mada ne ostavljaju dubok utisak u na{em umu. Postoje tri stvari koje se od Gospoda slivaju kao jedna u na{e du{e; te tri stvari, koje ose}amo kao jednu, ili trojstvo, jesu ljubav, mudrost i slu`ba. Ljubav i mudrost, me|utim, ne postoje u stvarnosti osim kao pojmovi, jer su ograni~ene na ose}anja i misli koje postoje u umu. Ali one se ostvare u slu`bi, jer se sre}u u delovanju i radu koje vr{i telo. Tamo gde se ostvaruju u praksi, one nastavljaju da postoje. Po{to ljubav i mudrost dospevaju i nastavljaju da postoje u slu`bi, slu`ba je ta koju smatramo privla~nom; a slu`ba se sastoji u lojalnom, ~asnom i marljivom izvr{enju zadataka svoje profesije. Ljubav prema slu`bi, odnosno marljivost u slu`bi, koncentri{e um, spre~avaju}i ga da luta i upija sve `elje koje pristi`u iz tela i sveta kroz ~ula, nadra`uju}i ih i uzrokuju}i da se istine religije i morala, s raznim dobrima koja proizvode, raspr{e na sve ~etiri strane. Ali ozbiljna posve}enost uma slu`bi dr`i ih na okupu i vezuje, upravljaju}i um tako da prima mudrost koja dolazi iz tih istina. On potom odagnava na jednu ili drugu stranu ruglo i ludost licemerja i ta{tine. Ali ne{to vi{e o ovome ~u}ete od mudrog ~oveka iz na{eg dru{tva, kojeg }u vam poslati danas popodne. S ovim re~ima princ ustade od stola, a za njim njegovi gosti na ru~ku, on im po`eli mir i re~e an|elu koji je bio njihov vodi~ da ih isprati u njihove sobe i da ih ugosti kako pristojnost nala`e. Tako|e mu je re~eno da pozove profinjene i prijatne ljude da ih zabave pri~om o raznim radostima u njihovom dru{tvu. 17. Kad su se vratili, to bi u~injeno. Ovi koji su bili pozvani da ih zabavljaju pri~om o raznim radostima dru{tva stigo{e iz grada. Po{to ih pozdravi{e, zapo~e{e u~tivu
44

Bra~na ljubav

konverzaciju u hodu. An|eo vodi~ im re~e da je ovih deset ljudi pozvano na ovo nebo da vide njegove radosti i da na taj na~in stvore novu predstavu o ve~noj sre}i. Zato im recite ne{to o njegovim radostima, koje deluju na telesne ose}aje, re~e an|eo. Kasnije }e do}i mudri ~ovek da im ispri~a o nekim stvarima koje pretvaraju te radosti u bla`enstvo i sre}u. ^uv{i ovo, ljudi poslati iz grada kaza{e slede}e: Ovde postoje praznici, koje je princ proglasio (s namerom) da pru`e du{evni odmor od premorenosti, koju neki ose}aju kao rezultat `elje da ne budu nadma{eni. Ovih se dana na trgovima odr`avaju koncerti s muzikom i pesmom, a izvan grada sportske manifestacije i pozori{ne predstave. U ovo vreme se trgovi opremaju lo|ama, okru`enim balustradama od isprepletane loze, sa koje vise grozdovi. Me|u njima, u tri reda, sede muzi~ari sa `i~anim i duva~kim instrumentima, neki visokog, neki ni`eg tonskog opsega, neki glasniji, neki manje glasni, s peva~ima oba pola, s obe strane. Oni zabavljaju gra|ane najlep{im himnama i pesmama kako u horu tako i solo, menjaju}i `anr s vremena na vreme. O praznicima, ove izvedbe traju od jutra do podneva, a onda popodne do ve~eri. Pored toga, svakog jutra iz ku}a oko trgova ~uju se najlep{e pesme devojaka i devoj~ica, koje odjekuju kroz ceo grad. Postoji jedno svojstvo duhovne ljubavi koje je svakoga dana predmet pesme. Naime, ljubav treba da se ~uje u varijacijama i modulacijama glasova peva~a i da se oseti u pesmi kao da je stvarno prisutna. Ona se uliva u du{e publike i u njoj budi odgovaraju}a ose}anja. Takva je priroda pevanja na Nebu. Ovi peva~i ka`u da ih zvuk njihove pesme na neki na~in inspiri{e i uzbu|uje, ~ine}i ih prijatno uznesenim, u skladu sa do`ivljajem njihovih slu{alaca. Kada se to zavr{i, prozori i vrata ku}a na trgovima i ulicama se zatvaraju, gradom zavlada ti{ina, pa niti se gde mo`e ~uti buka, niti videti ljudi da idu okolo. Tada se vra}aju izvr{enju zadataka svog zanimanja.
45

Emanuel Svedenborg

Ali u podne se vrata otvaraju, a popodne i prozori na nekim mestima, tako da mogu da vide de~ake i devoj~ice kako se igraju na ulicama pod nadzorom dadilja i gospodara, koji sede na tremovima ku}a. Na krajnjim obodima grada postoje tereni za razne sportove za de~ake i mladi}e. Odr`avaju se trke i igre sa loptom. Postoje igre sa loptom {to se odbija od zidova, a koje se zovu Reketi. Postoje takmi~enja de~aka da se vidi ko je energi~niji u govoru, glumi i osvajanju poena. Energi~niji dobijaju nekoliko lovorovih listova kao nagradu. Postoje i mnogi drugi sportovi namenjeni razvoju latentnih ve{tina de~aka. Pored toga, postoje i glumci koji izvode predstave u pozori{tima izvan grada. Oni prikazuju razne vrste ~asnih i vrlih radnji, koje se de{avaju u civilizovanom dru{tvu. Postoje neki me|u njima, koji su glumci {to prikazuju kontraste. [ta smatrate, upita jedan od desetorice, pod prikazivanjem kontrasta? Nijedna vrlina, odgovori{e, ne mo`e se `ivopisno prikazati, sa svim svojim finim i karakteristi~nim ~uvstvima, sem preko kontrasta izme|u stepena vrline, koji idu od maksimuma do minimuma. Ovi glumci prikazuju minimum vrlina, dok ne do|u na nulu. Ali postoji strogo pravilo da ne smeju prikazivati ni{ta od njihovih suprotnosti, {to se zove ne~asnim i neprikladnim radnjama, osim figurativno i sa velike distance. Razlog zbog kojeg je uspostavljeno ovo pravilo le`i u tome {to se ni{ta pristojno i dobro u bilo kojoj vrlini ne mo`e uzastopnim koracima promeniti u ne{to {to je nepristojno i zlo; ve} se smanjuje sve vi{e i vi{e dok ne prestane da postoji, na kom mestu po~inje njegova suprotnost. Nebo, na kojem je sve pristojno i dobro, stoga nema ni{ta zajedni~ko sa Paklom, gde je sve nepristojno i zlo. 18. Dok su razgovarali, jedan sluga objavi da je osam mudrih ljudi stiglo po prin~evom nare|enju i da `ele da budu primljeni. ^uv{i to, an|eo iza|e da ih do~eka i da
46

Bra~na ljubav

ih uvede unutra. Onda nakon uobi~ajenih u~tivosti i predstavljanja, mudri ljudi po~e{e da im govore o na~inu na koji mudrost nastaje i postaje sve ve}a; i me|u svoja zapa`anja ubaci{e i niz komentara na njen razvoj, rekav{i da u slu~aju an|ela mudrost nema granica i nikada ne prestaje, ve} nastavlja da traje, uve}avaju}i se zauvek Kada an|eo zadu`en za grupu za~u ovo, on im re~e: Na{ princ razgovarao je s njima za ru~kom o tome gde mudrost prebiva i rekao da prebiva u slu`bi. Biste li i vi porazgovarali sa njima o tome? Kad ~ovek prvi put bi stvoren, reko{e oni, on be{e obdaren mudro{}u i ljubavlju prema mudrosti, ne zbog njega samog, ve} zbog toga da bi je mogao podeliti s drugima. Stoga uz mudrost mudrih stoji upozorenje da niko ne sme da zadr`ava mudrost za sebe, ili da `ivi samo za sebe, ve} da je mora istovremeno i deliti sa drugima. To je poreklo dru{tva, koje u protivnom ne bi moglo da postoji. @iveti za druge zna~i obavljati slu`bu. Slu`ba je ono {to zadr`ava dru{tvo na okupu i postoje brojni na~ini za njeno obavljanje, kao {to postoje i brojni na~ini za ~injenje dobra; i same slu`be su bezbrojne. Postoje duhovne slu`be koje se odnose na ljubav prema Bogu i ljubav prema bli`njima. Postoje moralne i politi~ke slu`be, koje se odnose na ljubav prema dru{tvu i zemlji u kojoj osoba `ivi i prema kolegama i sugra|anima. Postoje prirodne slu`be, koje se odnose na ljubav prema svetu i njegovom potrebama. I postoje telesne slu`be, koje se odnose na brigu o sebi da bi se osposobilo za vr{enje vi{ih slu`bi. Sve ove slu`be su utisnute u osobu i one se smenjuju vlastitim redom, jedna za drugom; kada se na|u zajedno, tada je jedna sadr`ana u drugoj. Oni koji su posve}eni prvom nizu slu`bi, duhovnim slu`bama, tako|e su posve}eni i ovim narednim, i ti ljudi su mudri. Me|utim, oni koji nisu posve}eni prvom nizu, ali jesu drugom i narednim, nisu toliko mudri, ve} samo deluju tako zbog spolja{njeg ispoljavanja moralnosti i civilizovanosti. Oni
47

Emanuel Svedenborg

koji nisu posve}eni prvom i drugom nizu, ve} samo tre}em i ~etvrtom, daleko su od toga da budu mudri, oni su sotone, vole samo svet i sebe zbog sveta. Ali oni koji su posve}eni samo ~etvrtom nizu od svih su najmanje mudri, oni su |avoli koji `ive isklju~ivo zbog sebe, i ono {to ~ine za druge ~ine samo radi sebe. [tavi{e, svaka ljubav ima sopstveno zadovoljstvo, koje joj daje `ivot; i zadovoljstvo ljubavi prema slu`bi je nebesko zadovoljstvo, {to ulazi u zadovoljstva koja se smenjuju uzastopce i u skladu sa poretkom po kojem smenjuju jedno drugo, ona ih uzdi`e i ~ini ve~nim. Nakon toga, oni navedo{e nebeska u`ivanja koja proizilaze iz ljubavi prema slu`bi, rekav{i da ih ima na desetine miliona i da oni koji odu na Nebo ulaze u njih. Nastaviv{i sa mudrim razgovorima o ljubavi prema slu`bi, oni provedo{e s njima ostatak dana sve do ve~eri. 19. Ali predve~e, glasnik obu~en u lanenu ode}u do|e do desetorice sa an|elom i pozva ih da do|u na ven~anje koje }e se odr`ati sutradan. Prido{lice bejahu veoma sre}ni na pomisao da }e videti ven~anje na Nebu. Posle toga povedo{e ih da posete jednog od li~nih savetnika i da ve~eraju s njim. Posle ve~ere vrati{e se svako u svoju spava}u sobu, gde spava{e do jutra. Kada se probudi{e, ~u{e pesmu devojaka i devoj~ica iz ku}a oko trga, kakva be{e ranije opisana. Ljubav, koja je bila predmet njihove pesme, ovom prilikom beja{e bra~na ljubav. Njena lepota ih duboko dirnu. Oseti{e kako bla`ena divota uve}ava njihovu radost, uzdi`e ih i o`ivljava. Kad je do{lo vreme, an|eo re~e: Spremite se i obucite nebeske haljine koje vam je poslao na{ princ. Oni se obuko{e i vide{e kako im se ode}a sija svetlo{}u plamena. Za{to izgleda ovako?, upita{e an|ela. Zato, odgovori, {to idete na ven~anje; tada ode}a u na{em dru{tvu sija i postaje ode}a za ven~anje.
48

Bra~na ljubav

20. Naposletku an|eo ih povede u ku}u u kojoj se odr`avalo ven~anje, a vratar im otvori vrata. Kad su pre{li prag, pozdravi ih an|eo kojeg je poslao `enik, uvede unutra i pokaza im njihova mesta. Tada ih pozva{e u predsoblje, gde po sredini prostorije ugleda{e sto, na kojem je bio postavljen veli~anstven sve}njak sa sedam krakova i kugli, napravljenih od zlata. Na zidovima bili su pri~vr{}eni srebrni sve}njaci, a njihova svetlost davala je zlatan odsjaj. Pored prvog sve}njaka ugleda{e dva stola, na kojima su u tri reda bili pore|ani hlebovi, a u sva ~etiri ugla sobe bili su stolovi sa peharima od kristala. Dok su ih posmatrali, vrata susedne sobe se otvori{e i u sobu u|e {est devojaka, a za njima mlada i mlado`enja. Dr`ali su se za ruke. Uputi{e se ka svojim mestima pored sve}njaka. Sedo{e, mlado`enja sa leve strane a mlada sa desne; a {est devojaka zauze{e mesta pored mlade. Mlado`enja je nosio blistavu grimiznu mantiju i sjajnu lanenu tuniku sa ko{uljom preko, na kojoj se nalazila zlatna plo~ica okru`ena dijamantima. Na toj plo~ici bila je ugravirana ~aplja, ven~ani amblem ove nebeske zajednice. Glava mu je bila pokrivena mitrom. Mlada je nosila crveni ogrta~ preko izvezene haljine do peta, sa zlatnim pojasom ispod grudi; na glavi je nosila krunu od zlata, posutu rubinima. Kad su zauzeli svoja mesta, mlado`enja se okrenu k nevesti i stavi zlatni prsten na njen prst. Tada izvadi narukvice i bisernu nisku i zakop~av{i joj narukvice oko ru~nog zglavka i bisernu nisku oko vrata, re~e: Primi ove zaloge. Kad ih ona primi, on je poljubi i re~e: Sada si moja, i nazva je svojom `enom. Kad to u~ini, svi gosti povika{e: Blagosloveni bili. To re~e svaki od njih ponaosob, pa onda svi uglas. Onaj kojeg be{e poslao princ da ga predstavlja re~e to isto; i u tom trenutku se predsoblje ispuni miomirisom tamjana, znakom Bo`jeg blagoslova. Tada poslu`itelji uze{e hleb sa dva stola pored sve}njaka i pehare sa stolova u uglu,
49

Emanuel Svedenborg

koji su sada bili napunjeni vinom, i dado{e svakom gostu hleb i pehar; i oni jedo{e i popi{e. Posle toga mu` i `ena ustado{e, a za njima i {est devojaka sa srebrnim lampama u rukama, sada upaljenim, koje ih isprati{e do vrata. Bra~ni par u|e u svadbenu odaju i vrata se zatvori{e. 21. Nakon toga, an|eo vodi~ popri~a sa gostima o svojih deset pratilaca rekav{i im da je njemu bilo nare|eno da ih uvede u zajednicu, i kako im je pokazao veli~anstvenost prin~eve palate i ~uda u njoj, i kako su se gostili za prin~evim stolom. Posle su razgovarali sa mudrim ljudima, nakon ~ega on upita goste da li bi dozvolili desetorici da i sa njima malo popri~aju. I oni im pri|o{e i popri~a{e sa njima. Jedan od mudrih ljudi koji je bio na ven~anju upita: Da li shvatate zna~enje onoga {to ste videli? Oni odgovori{e da razumeju tek pone{to i upita{e ga za{to je mlado`enja, koji je sada postao mu`, bio onako obu~en. On odgovori da je mlado`enja, koji je sada postao mu`, predstavljao Gospoda, a mlada, koja je sada postala `ena, Crkvu, jer ven~anja na Nebu predstavljaju brak Gospoda sa Crkvom. Zato je, re~e, on nosio mitru na glavi i bio obu~en kao Aron u mantiju, tuniku i ko{ulju. Zbog toga je tako|e nevesta, sada `ena, nosila krunu na glavi i ogrta~ poput kraljice. Sutra }e oni biti obu~eni druga~ije jer im ova reprezentativna uloga pripada samo danas. Oni postavi{e drugo pitanje: Po{to on predstavlja Gospoda, a ona Crkvu, za{to mu je ona sedela sa desne strane? Zato, re~e mudri ~ovek, {to postoje dve stvari koje ~ine brak Gospoda i Crkve ljubav i mudrost; i Gospod je ljubav, a Crkva je mudrost. Mudrost je s desne strane ljubavi, jer ~lan Crkve ima mudrosti kao da dolazi od njega samog i u meri u kojoj je mudar, on prima ljubav od Gospoda. Tako|e, desna ruka predstavlja mo}, a ljubav dobija mo} posredstvom mudrosti. Ali, kao {to rekoh, nakon ven~anja, slika se menja, jer tada mu`
50

Bra~na ljubav

predstavlja mudrost, a nevesta ljubav prema njegovoj mudrosti. Pa ipak, ova ljubav nije primarna, ve} sekundarna ljubav, koju `ena dobija od Gospoda posredstvom mu`evljeve mudrosti. Gospodnja ljubav, koja je primarna, ljubav je mudrosti mu`a. Tako, nakon ven~anja, mu` i njegova `ena zajedno predstavljaju Crkvu. Oni postavi{e jo{ jedno pitanje: Za{to vi mu{karci niste stajali pored mlado`enje, sada mu`a, kao {to je {est devojaka stajalo pored mlade, koja je sada `ena? Razlog je taj, odgovori mudri ~ovek, {to se mi danas brojimo me|u devojke, a broj {est predstavlja sve, to jest ono {to je potpuno. Za{to je to tako?, upita{e. Devojke predstavljaju Crkvu koja je sastavljena od ljudi oba pola. Mi smo, zato, {to se ti~e Crkve isto devojke. Ovaj odlomak iz Otkrivenja vam to dokazuje: Ovo su koji se ne opogani{e sa `enama, jer su devstvenici: oni idu za jagnjetom kud god ono po|e, (Otkrivenje, 14:4) To je zato {to devojke predstavljaju Crkvu koju Gospod upore|uje sa deset devojaka ili devica pozvanih na ven~anje (Matej, 25:1). To je zato {to Izrael, Sion i Jerusalim predstavljaju Crkvu, koju Re~ opisa toliko puta kao devicu ili k}er Izraela, Siona ili Jerusalima. Gospod tako|e opisuje Svoj brak sa Crkvom ovim re~ima u Psalmima Davidovim: S desne strane stoji kraljica u Ofirskom zlatu, haljina joj je zlatom iski}ena; u vezenoj haljini vode je caru, za njom devojke, druge njene, ulaze u dvor carev. (Psalmi 45:9-15) Nakon toga oni reko{e: Sigurno je prikladno dovesti sve{tenika da sprovede slu`bu nad njima ? To jeste prikladno, re~e mudri ~ovek, na Zemlji, ali ne i na Nebesima, jer ona predstavljaju Gospoda Samog i Crkvu. Ta ~injenica je nepoznata na Zemlji. Opet, kod nas, sve{tenik sprovodi ceremoniju veridbe i slu{a, prima, potvr|uje i posve}uje njihov pristanak. Pristanak je osnovno obele`je
51

Emanuel Svedenborg

braka, a ostale ceremonije koje ga prate su njegov formalni izraz. 22. Onda se an|eo vodi~ pribli`i devojkama i ispri~av{i i njima o svojim pratiocima, upita ih da li bi bile toliko ljubazne da provedu neko vreme sa njima. I one im pri|o{e, ali kad pri|o{e blizu, one se iznenada okrenu{e i odo{e u `enske odaje, gde su boravile i njihove prijateljice. Videv{i to, an|eo vodi~ po|e za njima i upita ih za{to su iznenada uzmakle, a da se i ne obrate gostima. Nismo mogle da pri|emo, odgovori{e one. Za{to?, upita ih an|eo. Ne znamo, odgovori{e, ali osetile smo kako nas ne{to odbija i odvla~i nazad. Molimo te da nam oprosti{. Tada se an|eo vrati svojim pratiocima i prenese im odgovor koji je dobio; i dodade: Sumnjam da va{a sklonost prema suprotnom polu nije ~edna. Mi na Nebu, volimo devojke zbog njihove lepote i fino}e vladanja; mi ih volimo ne`no, ali na ~astan na~in. Njegovi pratioci se na to nasmeja{e i reko{e: Tvoje sumnje su osnovane. Da li iko mo`e gledati takve lepotice na dohvatu ruke, a da ne oseti `elju? 23. Nakon zabave, svi gosti ven~anja odo{e na spavanje, kao i desetorica sa an|elom, jer je bilo kasno uve~e. U zoru ~u{e objavu: Danas je sabat. I oni ustado{e i upita{e an|ela: [ta to zna~i? On odgovori da je to poziv na slu`bu Bo`ju; ona se ponavlja u odre|enim intervalima, a najavljuju je sve{tenici. Vr{i se u na{im crkvama, re~e, i traje oko dva sata. Ako `elite, mo`ete po}i sa mnom i ja }u vas uvesti. Oni se obuko{e i po|o{e sa an|elom i u|o{e u crkvu. Crkva je bila dovoljno velika da primi oko tri hiljade ljudi; polukru`nog oblika sa klupama ili stolicama pore|anim u neprekidnom luku, koji je odgovarao obliku crkve, stolice pozadi bile su vi{e od ovih napred. Ispred njih,
52

Bra~na ljubav

a ne{to iza centra, nalazila se propovedaonica. Levo iza propovedaonice bila su vrata. Deset novoprido{lica u|e sa an|elom vodi~em, koji im pokaza mesta gde treba da sednu, rekav{i im: Svako ko do|e u crkvu zna koje je njegovo mesto. On to zna po intuiciji i ne mo`e sesti nigde drugde. Ako ipak sedne, on ne mo`e ~uti ni razumeti ni{ta remete}i time i op{ti sklad, a kada se to desi, sve{tenik nije nadahnut. 24. Kad se skupi{e, sve{tenik stade za propovedaonicu i zapo~e propoved ispunjenu duhom mudrosti. Njen predmet bila je svetost Svetog pisma, i kako je preko njega Gospod povezan i sa duhovnim i sa prirodnim svetovima. Prosve}enost koju on u`iva omogu}ila mu je da u potpunosti doka`e kako je ovu svetu knjigu diktirao Bog Jehova, tako da je On prisutan u njoj do te mere da je On ta mudrost koju ona sadr`i. Ali mudrost, koja je Sam Gospod u njoj, le`i skrivena ispod bukvalnog zna~enja i ne otkriva se sem onima koji spoznaju istine doktrine, a istovremeno vode dobar `ivot, pa su u Gospodu i Gospod je u njima. Naposletku zavr{i svoju propoved iskrenom molitvom, a onda si|e. Kako se skup razilazio, an|eo zamoli sve{tenika da uputi koju re~ dobrodo{lice desetorici njegovih pratilaca. I on im pri|e i oni razgovarahu pola sata. Sve{tenik je govorio o Svetom Trojstvu, rekav{i da je Isus Hrist taj u kojem `ivi sva puno}a telesnog bo`anstva, kao {to je govorio apostol Pavle. Nakon toga govora{e o jedinstvu milosr|a i vere, odnosno jedinstvu milosr|a i istine, jer je vera istina. 25. Po{to mu zahvali{e, oni odo{e ku}i. Tamo im an|eo re~e: Ve} je tre}i dan kako ste do{li u ovo nebesko dru{tvo, a Gospod vas je pripremio na trodnevni boravak ovde. Stoga je do{lo vreme da se rastanemo. Skinite haljine koje vam je poslao princ i obucite svoje.
53

Emanuel Svedenborg

Kad se preobuko{e u svoju ode}u, oseti{e `elju da odu. I oni krenu{e da silaze, a an|eo ih isprati do mesta na kom su se sastali. Tu se oni zahvali{e Gospodu na Njegovoj dobroti, {to ih je obdario znanjem i shvatanjem nebeskih radosti i ve~ne sre}e. 26. Ponavljam svoju sve~anu izjavu da su se ovi doga|aji zbili i da su ove stvari re~ene onako kako sam ispri~ao, ove prve u Svetu duhova, koji je na pola puta izme|u Neba i Pakla, a druge u nebeskom dru{tvu kojem pripada an|eo sa trubom, koji je bio moj vodi~. Da li bi iko u hri{}anskom svetu znao i{ta o Nebu i njegovim radostima i sre}i, o ~emu je znanje isto kao znanje o spasenju, da Gospod nije izvoleo da otvori o~i ne~ijeg duha i poka`e mu i podu~i ga? Savr{eno je jasno da se ovakva vrsta stvari de{ava u Duhovnom svetu, na osnovu onoga {to smo videli i ~uli od apostola Jovana i {to je opisano u Knjizi Otkrivenja. Na primer, on je video Sina ^ove~jeg usred sedam sve}njaka (Otkr. 1:12, 13); zavetni {ator, hram, kov~eg i oltar na Nebu (15:5, 8; 11:19; 6:9; 8:3; 9:13); knjigu zape~a}enu sa sedam pe~ata, njeno otvaranje i konje koji izlaze iz nje (5:1; 6:1, 2, 4, 5, 8); ~etiri `iva bi}a oko prestola (4:6); dvanaest hiljada odabranih iz svakog plemena (7:4-8); skakavce koji izlaze iz bezdana (9:3, 7); a`daju i njenu bitku sa Mihajlom (12:7); `enu koja je rodila mu{ko dete i pobegla u pustinju zbog a`daje (12:1, 2, 5, 6); dve zveri, jednu koja izlazi iz mora, a drugu iz zemlje (13:1, 11); `enu koja sedi na crvenoj zveri (17:3); a`daju ba~enu u ognjeno i sumporno jezero (20.3, 10); belog konja i veliku gozbu (19:11, 17); novo nebo i novu zemlju i sveti Jerusalim da silaze, s opisom njegovih vrata, zidova i temelja zidova (21:1, 1, 12, 14, 17-20); i reku vode `ivota i drvo `ivota koje ra|a vo}e (rod) svakog meseca (22:1, 2). Postoje i mnoge druge stvari koje je Jovan video kad je bio u duhu u Duhovnom svetu i na Nebu. [tavi{e, postoje stvari koje su videli apostoli,
54

Bra~na ljubav

nakon uskrsnu}a Gospodnjeg, a kasnije Petar (Dela, glava 11), a ~uo ih je i video i Pavle. Postoje tako|e i vizije proroka. Na primer, Jezekilj je video ~etiri zveri koje su bile heruvimi (Jezekilj, glave 1 i 10); novi hram i novu zemlju i an|ela koji ih meri (glave 40-48); njegovo odvo|enje u Jerusalim i gledanje grozota tamo, i odvo|enje u Kaldeju u ropstvo (glave 8 i 11). Zaharija je imao sli~na iskustva; video je ~oveka da ja{e me|u mirtama (Zaharija, 1:8); ~etiri roga, pa ~oveka koji nosi u ruci mera~ko u`e (2:1); sve}njak i dva drveta masline (4:1); lete}i svitak (efa) i bure (5:1, 6); ~etvoro kola koja izlaze izme|u dve planine i njihove konje (6:1). Isto tako je Danilo video ~etiri zveri koje izlaze iz mora (Danilo, 7:1); borbu izme|u ovna i jarca (8:1); an|ela Gavrila, s kojim je vodio dugi razgovor (glava 9). Jelisijin sluga je video kola i vatrene konje oko Jelisija; video ih je kad su mu se otvorile o~i (2. Carevima 6:17). Iz ovih i mnogih drugih odlomaka iz Re~i jasno se vidi da su stvari koje su se doga|ale u Duhovnom svetu videli mnogi, kako pre tako i posle dolaska Gospodnjeg. Za~u|uju}e je {to se isto i sada de{ava kada Crkva nastaje a Novi Jerusalim silazi od Gospoda s Neba!

55

II BRAKOVI NA NEBU
27. Postojanje brakova na Nebesima je neverovatno onima koji veruju da posle smrti osoba postaje du{a ili duh, po{to je njihov pojam du{e ili duha pojam retkog etra ili daha. Isto tako i onima koji ne veruju da osoba mo`e ponovo `iveti kao osoba sve do nakon Sudnjeg dana i, govore}i uop{teno, onima koji ne znaju ni{ta o Duhovnom svetu, u kojemu `ive an|eli i duhovi i u kojemu su nebesa i paklovi. Po{to je ovaj svet do sada bio nepoznat, a prisutno je krajnje nepoznavanje ~injenice da an|eli Neba u potpunosti nose ljudsko obli~je kao i, delimi~no, duhovi Pakla, bilo kakvo otkrovenje o brakovima bilo je nemogu}e. Jer bi ljudi rekli: kako mo`e du{a biti sjedinjena s du{om? ili dah s dahom, kao {to su mu` i `ena sjedinjeni na zemlji? I jo{ mnogo toga {to bi, kada se izgovori, uni{tilo i raspr{ilo veru u tamo{nje brakove. Me|utim, sada, kada je mnogo toga otkriveno o Duhovnom svetu, a njegova priroda opisana u mojim knjigama Nebo i Pakao i Objava Apokalipse, mogu}e je predstaviti slede}e argumente za potvrdu, pa i razumevanje, postojanja brakova na Nebu: I Nakon smrti, osoba nastavlja da `ivi kao osoba. II Mu{karac je tada isto mu{karac, a `ena isto `ena. III Svaka osoba zadr`ava svoju ljubav nakon smrti.
56

Bra~na ljubav

IV

Glavna ljubav je seksualna ljubav; a u slu~aju onih koji dospeju na Nebo, to jest onih koji postanu duhovni na Zemlji, to je bra~na ljubav. V O ovim ~injenicama svedo~i o~evidac. VI Dakle, postoje brakovi na Nebesima. VII Re~ Gospodnja, da se nakon vaskrsenja ljudi ne ven~avaju, odnosi se na duhovna ven~anja. Ovi argumenti bi}e sada obja{njeni po redu. 28. (I) Nakon smrti, osoba nastavlja da `ivi kao osoba. Do sada se nije znalo da, posle smrti, osoba nastavlja da `ivi kao osoba iz razloga koji su upravo navedeni. Iznena|uju}e je da se to nije znalo ni u hri{}anskom svetu, u kojem je tu Re~ da prosvetli o ve~nom `ivotu i u kojem sam Gospod u~i da }e svi mrtvi ustati, i da Bog nije Bog mrtvih ve} `ivih (Matej 22:31, 32; Luka 20:37, 38). [tavi{e, {to se ti~e emocija i misli uma ~ovekovog, on je u dru{tvu an|ela i duhova i tako blisko povezan sa njima da se ne mo`e odvojiti od njih sem smr}u. Ovo neznanje iznena|uje jo{ i vi{e kada je svako ko je umro od po~etka stvaranja, do{ao ili dolazi kod svojih ili se, kao u Re~i, vratio ili se vra}a njima. Pored toga, ljudi imaju op{ti utisak, koji nije ni{ta drugo nego uticaj Neba na duboke nivoe uma, koji ~ini da ~ovek ima unutra{nju percepciju istina da ih takore}i mo`e videti. To mu omogu}uje da shvati ovu istinu, da osoba nastavlja da `ivi kao osoba posle smtri, sre}no, ukoliko je vodila dobar `ivot, nesre}no, ako nije. Ove misli ima svako, ako uzdigne svoj um iznad tela i razmi{lja iznad neposrednog ~ulnog nivoa, kao {to se de{ava kada se ~ovek iskreno moli Bogu ili kada le`i na samrtni~koj postelji ~ekaju}i poslednji udisaj, ili kada ~uje kako ljudi govore o pokojnicima i njihovoj sudbini. Ispri~ao sam hiljade ~injenica o pokojnicima, pripovedaju}i njihovoj bra}i, `enama i prijateljima sudbinu nekih. Tako|e sam pisao o sudbini britanskih, holandskih, rimskih
57

Emanuel Svedenborg

katolika, Jevreja i pagana, i o sudbini Lutera, Kalvina i Melanhtona. Ali do sada, nikada nisam ~uo da je iko rekao: kako to mo`e biti njihova sudbina kada oni jo{ nisu vaskrsli iz svojih grobova, po{to se Sudnji dan jo{ nije desio? Sigurno su oni u me|uvremenu du{e, da{ci vetra, u nekom limbu zvanom Pu?1 Nikada nisam ~uo nikoga da ka`e tako ne{to i to me je ponukalo da izvu~em zaklju~ak da svaka osoba ima li~ni ose}aj da }e nastaviti da `ivi kao takva nakon smrti. Zar svaki suprug koji voli svoju `enu, svoju mla|u ili stariju decu, ne ka`e sebi kad su umirali ili umrli da su oni u Bo`jim rukama i da }e ih videti ponovo kada umre, te da }e ponovo deliti sa njima `ivot ljubavi i radosti? 29. Da li mo`e iko, ko to zaista `eli, da ne vidi razumom kako ~ovek nakon smrti ne mo`e biti dah, koji se te{ko mo`e zamisliti kao bilo {ta drugo sem kao da{ak vetra ili vazduha ili etra; i da on predstavlja ili sadr`i njegovu du{u, koja ~ezne i ~eka na ponovno sjedinjenje sa njegovim telom da bi mogla da u`iva u kori{}enju ~ula i stvari koje ga ushi}uju kao ranije na svetu? Zar nije o~igledno da bi, ako je to ono {to mu se de{ava nakon smrti, ~ovek bio u gorem stanju od ribe, ptice i kopnene `ivotinje, ~ije du{e ne nastavljaju da `ive, pa nemaju ni ~e`nju ni ~ekanje da ih uznemirava? Ako je ~ovek nakon smrti nekakav dah, obi~ni da{ak vetra, tada bi on ili lepr{ao u prostoru ili bi, kao {to nas pojedina predanja uveravaju, bio uskladi{ten do Sudnjeg dana u nekom mestu zvanom Pu ili limbu, kao {to ga oci (ranog hri{}anstva) nazivaju. Zar iz toga logi~ki ne proizilazi da se oni koji su `iveli na po~etku stvaranja, perioda od kojeg je pro{lo {est hiljada godina2, nalaze i dalje u istom stanju zabrinu1 Pu i Ubi su gr~ka, odnosno latinska re~ sa zna~enjem negde. Prethodno su kori{tene kao teolo{ki termini da ozna~e boravi{te du{a dok ~ekaju na ponovno prisajedinjenje/pripajanje svojim telima. Za te du{e se tako|e govorilo da su u limbu (na pograni~noj zemlji) 2 Po Biblijskoj hronologiji arhiepiskopa A{era. (Prim. prev.)

58

Bra~na ljubav

tosti, koje se postepeno pogor{ava, jer ~e`nja ~ini svaki period ~ekanja sve zamornijim kako vreme prolazi? Iz toga proizilazi da bi moralo biti da ti ljudi i dalje ili lepr{aju okolo u prostoru, ili su zatvoreni u limbu, pa su stoga u stanju krajnje agonije? I to bi bio slu~aj sa Adamom i njegovom `enom, Avramom, Isakom i Jakovom i svima ostalima od tog vremena pa nadalje? Iz toga bi ishodi{te bilo da je roditi se kao ~ovek na`alosnija sudbina koja se mo`e zamisliti. Ali je upravo suprotno ovome obezbedio Gospod, koji je Bog Jehova, Tvorac univerzuma. On je u~inio da osoba koja se ve`e za njega tako {to }e `iveti po Njegovim zapovedima, bude bla`enija i sre}nija nakon smrti nego za `ivota na svetu. Ono {to osobu ~ini bla`enijom i sre}nijom jeste to {to ona postaje duhovna, a duhovna osoba ose}a i do`ivljava duhovno zadovoljstvo, koje u tolikoj meri prevazilazi prirodno zadovoljstvo da je hiljadu puta ve}e. 30. An|eli i duhovi su ljudska bi}a, o ~emu govore Avram, Gideon, Danilo i proroci koji su ih videli, a pre svega Jovan u Knjizi Otkrivenja, kao i `ena u grobu Gospoda. I samog Gospoda su videli njegovi sledbenici nakon vaskrsenja. Razlog zbog kojeg su mogli da ga vide jeste taj {to su o~i njihovih du{a tada bile otvorene; a kada se to desi, an|eli se mogu videti u svom obli~ju, koje je ljudsko. Ali oni su nevidljivi kada su ove o~i zatvorene, to jest skriveni za o~i koje izvla~e sve svoje utiske iz materijalnog sveta. 31. Treba znati da posle smrti osoba prestaje da bude prirodno bi}e i postaje duhovno bi}e, ali sebi izgleda apsolutno isto, u tolikoj meri da je nesvesna da se vi{e ne nalazi u Prirodnom svetu. Ima isto telo, lice, govor i ose}anja, jer u emocijama i mislima, odnosno volji i intelektu, osoba ostaje ista. U stvari osoba zapravo nije ista, jer je tada duhovno bi}e. Ali ona ne mo`e videti raz59

Emanuel Svedenborg

liku, jer nije u stanju da uporedi svoje sada{nje stanje sa prethodnim, prirodnim, stanjem, po{to ga je odlo`ila i preuzela ovo drugo. Stoga sam ~esto slu{ao kako ljudi ka`u da ne bi uop{te bili svesni da se ne nalaze u svom ranijem svetu da nije ~injenice da ne mogu vi{e da vi|aju one koje su tamo ostavili, a da vi|aju one koji su oti{li iz njega, to jest one koji su umrli. Me|utim, razlog zbog kojeg oni vi|aju ove druge, a ne prve, jeste taj {to oni nisu prirodni ve} duhovni ili supstancijalni3 ljudi. Duhovna ili supstancijalna osoba mo`e videti duhovnu ili supstancijalnu osobu onako kao {to prirodna ili materijalna osoba mo`e videti drugu prirodnu ili materijalnu osobu. Ali one ne mogu videti jedna drugu zbog razlike izme|u supstancijalnog i materijalnog, koja je sli~na razlici izme|u onoga {to je pre i onoga {to je posle. Ono pre, koje je su{tinski ~istije, nevidljivo je za ono posle, koje je su{tinski prostije, kao {to je ono posle, koje je prostije, nevidljivo za ono pre, koje je su{tinski ~istije. Iz toga sledi da je an|eo nevidljiv osobi s ovog sveta, kao {to je osoba s ovog sveta nevidljiva an|elu. Razlog zbog kojeg je osoba nakon smrti duhovna ili supstancijalna jeste taj {to ova le`i skrivena unutar prirodne ili materijalne osobe. Materijalna osoba joj slu`i kao pokriva~, kao ko`a, koja kada se odbaci omogu}uje duhovnoj ili supstancijalnoj osobi da se pojavi, da postane ~istija, vi{e okrenuta ka unutra i kompletnija. Duhovna osoba je ipak kompletna osoba, iako nevidljiva prirodnoj osobi, kao kad se Gospod prikazao apostolima nakon vaskrsenja. Prvo su ga videli, pa ga vi{e nisu videli, a On je opet bio ~ovek kakav je bio kad su ga videli, a onda je nestao. Oni su rekli da su im, kad su ga videli, o~i bile otvorene. 32. (II) Mu{karac je tada isto mu{karac, a `ena isto `ena.
3 Supstancijalni -. sa~injeni od supstnce, za koju se veruje da je osnova svih oblika materije. (Prim. prev.)

60

Bra~na ljubav

Po{to osoba nastavlja da `ivi nakon smrti, a osoba mo`e biti mu{karac ili `ena, a mu{karac i `ena su toliko razli~iti da ne mogu postati ono drugo, iz toga sledi da, posle smrti, mu{karac nastavlja da postoji kao mu{karac, a `ena kao `ena, i jedno i drugo kao duhovna bi}a. Ka`emo da ne mo`e postati `ena, niti `ena mu{karac, tako da je nakon smrti mu{karac mu{karac, a `ena `ena, ali zato {to se ne zna u ~emu se mu`evnost i `enstvenost u su{tini ogledaju, to moram ovde ukratko objasniti. Osnovna razlika je u tome {to je najdublje jezgro mu{karca ljubav, a omota~ mudrost ili, drugim re~ima, ljubav obmotana mudro{}u. Sr` `ene je mudrost mu{karca, a njen omota~ je ljubav mudrosti. Ali to je `enska ljubav, koju Gospod daruje `eni kroz mudrost njenog mu`a. Druga ljubav je mu{ka ljubav, ljubav mudrog, koju je Gospod darovao mu`u u meri potrebnoj da stekne mudrost. Iz ovoga sledi da je mu{karac mudrost ljubavi a `ena ljubav mudrosti. Stoga je od stvaranja u svakome usa|ena ljubav spajanja u jedno. Ali re}i }u vam vi{e o ovim stvarima u ovome {to sledi. @ena nastaje od mu{karca, to jest `ena je izva|ena iz mu{karca, kao {to se vidi iz slede}eg pasusa Postanja: I Gospod Jehova uze jedno od rebara ~ovekovih, i mesto popuni mesom i iskoristi rebro koje je uzeo od ~oveka da napravi `enu. I dovede je ~oveku, a ~ovek re~e, Ona je kost od mojih kostiju, i telo od mog tela, neka joj bude ime Ishshah4, jer je uzeta od ~oveka. (Postanje 2:21-23) Zna~enje rebra i tela bi}e obja{njeno na drugom mestu. 33. Rezultat takvog prvobitnog stvaranja je taj da je ~ovek po ro|enju stvorenje intelekta, a `ena stvorenje volje, ili, drugim re~ima, ~ovek ro|enjem sti~e `e| za znanjem,
4 Ishshan - na hebrejskom "~ove~ica". (Prim. prev.)

61

Emanuel Svedenborg

razumevanjem i mudro{}u, a `ena ro|enjem sti~e ljubav prema sjedinjavanju sa tom `e|i mu{karca. Po{to ono {to je unutra formira spolja{njost da mu sli~i, a obli~je ~oveka je intelektualno, a obli~je `ene je ljubav ka intelektu, zbog toga se ~ovek razlikuje od `ene u licu, glasu i ostatku tela. On ima stro`e lice, grublji glas i sna`nije telo, da ne pominjemo bradu, tako da je, uop{teno govore}i, manje lep od `ene. Tako|e postoje razlike i u pokretima i pona{anju. Ukratko, nema sli~nosti me|u njima, pa ipak svaki detalj nosi poriv ka sjedinjenju. Zapravo, postoji mu`evnost u svakom delu ~oveka, do najsitnijih delova njegovog tela kao i u svakoj njegovoj misli i svakoj iskri naklonosti koju oseti; isto va`i i za `enstvenost `ene. Po{to se, dakle, ne mogu pretvoriti jedno u drugo, sledi da nakon smrti ~ovek ostaje ~ovek, a `ena `ena. 34. (III) Svaka osoba zadr`ava svoju ljubav nakon smrti. Ljudi znaju da postoji ljubav, ali ne znaju {ta je to. U na{em uobi~ajenom govoru ka`e se da ljubav postoji, kao kad ka`emo da me on voli, da kralj voli svoje podanike, podanici vole svog kralja, mu` voli svoju `enu, majka decu, a ona nju. Mi tako|e ka`emo da ovaj ili onaj voli svoju zemlju, svoje sunarodnike, kom{ije, a isti izraz se koristi i za apstraktne stvari, kao kad ka`emo da neko voli ovo ili ono. Ali, uprkos univerzalnom zna~enju ljubavi u govoru, te{ko da iko zna {ta je ljubav. Po{to se razmi{ljanjem ne mo`e stvoriti nikakva predstava o tome u ~ovekovoj glavi, niti se rasvetliti intelektu, jer to nije stvar svetlosti, ve} topline, ~ovek zaklju~uje da je to ne{to ili nepostoje}e ili je neki uticaj proizveden vi|enjem, slu{anjem ili bivanjem u dru{tvu date osobe. On je potpuno nesvestan da je to sam njegov `ivot, ne samo op{ti `ivotvorni princip celog njegovog tela i svih njegovih misli ve} `ivot u svakom njegovom pojedina~nom elementu. Mudra osoba
62

Bra~na ljubav

ovo mo`e shvatiti na slede}i na~in. Recimo mi ka`emo: Ako oduzmete ushi}enje ljubavi, da li mo`ete razmi{ljati o i~emu? Da li mo`ete raditi i{ta? Nesumnjivo u meri u kojoj se ushi}enje, deo ljubavi, hladi, hlade se misao, govor i delovanje, i u meri u kojoj se ushi}enje zagreva, zagrevaju se i oni. Ljubav je zna~i toplina `ivota osobe, njena `ivotvorna toplota, a to je i razlog {to je krv topla i {to je crvena. Ovi efekti proizilaze iz vatre sunca sa Neba an|ela, koja je nepatvorena ljubav. 35. Beskrajna raznolikost ljudskih lica je pokazatelj da svako ima sopstvenu ljubav da ga razlikuje od drugih, to jest niko nema istu ljubav kao drugi. Lica su izraz ljubavi, jer je dobro poznato da se lica menjaju i da izgledaju druga~ije u zavisnosti od emocije ljubavi osobe. @elje, tako|e, koje su deo ljubavi, kao i njene radosti i tuge, isijavaju sa lica. To nam jasno pokazuje da je osoba u stvari sama njena ljubav, ili pre oblik uzet na osnovu njene ljubavi. Ali treba znati da je ~ovekova du{a, koja je jedno te isto {to i duh koji nastavlja da `ivi nakon smrti, oblik uzet na osnovu ~ovekove ljubavi. Ali ~ovekova vanj{tina u svetu nije, jer je nau~en od detinjstva da skriva `elje svoje ljubavi ili pak da se pretvara i prikazuje ne{to {to nisu njegova prava ose}anja. 36. Razlog zbog kojeg svaka osoba zadr`ava svoju ljubav nakon smrti jeste taj {to je ljubav `ivot ~ovekov (kao {to je navedeno u odeljku 34) pa stoga i ~ovek sam. ^oveka ~ine i njegova razmi{ljanja, odnosno inteligencija i mudrost; ali oni ~ine jedno sa njegovom ljubavlju. Ljubav je ta koja je izvor i determinanta ~ovekovih misli; i njegovog govora i delovanja tako|e, pod uslovom da on ima slobodu. Iz ovoga se mo`e videti da je ljubav bit ili su{tina ~ovekovog `ivota, a razmi{ljanje je rezultat nastajanja ili bu|enja njegovog `ivota. Zato govor i delovanje koji proizilaze iz razmi{ljanja, ne dolaze toliko iz
63

Emanuel Svedenborg

razmi{ljanja koliko iz ljubavi putem razmi{ljanja. Iskustvo mi je omogu}ilo da spoznam da nakon smrti osoba ne predstavlja misao, ve} emocije i misli koje proizilaze iz emocija; odnosno da je osoba ljubav i inteligencija koja iz nje proizilazi. Tako|e, osoba posle smrti odbacuje sve {to nije u harmoniji sa njenom ljubavlju; odnosno, ona postepeno usvaja lice, glas, govor, pokrete i pona{anje koji su u skladu sa ljubavlju njenog `ivota. Tako je celo Nebo ure|eno u skladu sa svim razli~itim vrstama sklonosti ljubavi za dobro, a ceo Pakao u skladu sa svim vrstama sklonosti ljubavi za zlo. 37. (IV) Glavna ljubav je seksualna ljubav; a u slu~aju onih koji dospeju na Nebo, odnosno onih koji postanu duhovni na Zemlji, to je bra~na ljubav. Razlog zbog kojeg seksualna ljubav nastavlja da postoji nakon smrti jeste taj {to mu{karac ostaje mu{karac i `ena `ena, a mu`evnost mu{karca pro`ima svaki deo njega i njega u celini kao i `enstvenost `enu; a poriv ka sjedinjenju prisutan je u svakom detalju do onog najsitnijeg. Po{to je taj poriv ka sjedinjenju usa|en od stvaranja, pa je stoga neprestano prisutan, iz toga sledi da osoba `eli drugu osobu i ~ezne da bude sjedinjena s njom. Ljubav sama po sebi nije ni{ta drugo nego `elja, odnosno poriv ka sjedinjenju; bra~na ljubav je poriv k sjedinjenju u jedno. Jer su mu{ko i `ensko od ljudske vrste tako napravljeni da budu u stanju da postanu kao jedno bi}e, to jest jedno telo; a kada se sjedine, tada su oni, uzeti zajedno, celovit odraz ~ovekove prirode. Kada nisu tako sjedinjeni, oni su dvoje, svako od njih kao da je podeljena osoba ili pola osobe. Po{to taj poriv ka sjedinjavanju le`i duboko skriven u svakom delu kako mu{karca tako i `ene, a svaki deo poseduje sposobnost i `elju ka spajanju u jedno, iz toga sledi da ljudi zadr`avaju obostranu i uzajamnu seksualnu ljubav i nakon smrti.
64

Bra~na ljubav

38. I seksualna i bra~na ljubav ovde su spomenute, jer seksualna ljubav nije isto {to i bra~na ljubav. Seksualna ljubav pripada prirodnom ~oveku, bra~na ljubav duhovnom ~oveku. Prirodni ~ovek voli i `eli samo spolja{nje jedinstvo i telesna zadovoljstva koje ono pru`a. Ali duhovni ~ovek voli i `eli unutarnje jedinstvo i ushi}enje duha koje ono pru`a, i on shvata da je to jedino mogu}e s jednom `enom, sa kojom stepen jedinstva mo`e postepeno da se pove}ava. [to vi{e to jedinstvo raste, to on sve vi{e ose}a kako se i ushi}enje proporcionalno pove}ava, do ve~nog trajanja. Ali prirodni ~ovek nikada ne razmi{lja o tome. Zato mi ka`emo da bra~na ljubav ostaje nakon smrti sa onima koji do|u na Nebo, odnosno, onima koji postanu duhovni na Zemlji. 39. (V) O ovim ~injenicama svedo~i o~evidac. Do sada sam dovoljno razmatrao ove izjave, te sada mogu da ih potvrdim intelektualnim ili tzv. racionalnim argumentima: da osoba nastavlja da `ivi kao osoba nakon smrti, da je mu{karc i tada mu{karac, a `ena `ena, da svaka osoba zadr`ava svoju ljubav posle smrti i da su glavne ljubavi seksualna i bra~na. Ali je ljudima od detinjstva usa|eno ~vrsto uverenje, prvo od strane roditelja i u~itelja, a potom od u~enih ljudi i sve{tenstva, da nakon smrti ne}e nastaviti da `ive kao ljudi do na Sudnji dan, a mnogi su do sada ve} proveli {est hiljada godina ~ekaju}i na njega. [tavi{e, mnogi su smestili ovo uverenje u kategoriju stvari u koje se mora verovati, a ne razumeti ih. Iz tih razloga, bilo je neophodno potvrditi ove iste izjave i izjavom o~evica. Ako se to ne uradi, osoba koja veruje samo svojim ~ulima, ponesena verovanjem koje mu je nametnuto, re}i }e: Ako ljudi nakon smrti nastavljaju da `ive kao ljudi, ja bih ih video i ~uo. i Ko je si{ao sa Neba ili do{ao iz Pakla da nam pri~a? Me|utim, nije bilo niti je jo{ uvek mogu}e da jedan nebeski an|eo si|e ili da duh Pakla izi|e i govori sa
65

Emanuel Svedenborg

ljudima, sve dok Gospod ne otvori njihove duboke nivoe svesti ili duha. To se stvarno mo`e desiti samo onima koje je Gospod pripremio da prime istine duhovne mudrosti. Gospod je dakle izvoleo da to u~ini meni, kako uslovi na Nebu i u Paklu, i to kako ljudi `ive nakon smrti, ne bi ostali nepoznati, potonuli u neznanju i bili pokopani poricanjem. Dokazi o~evica u vezi sa gore pomenutim stavovima jesu suvi{e brojni da bi se ovde navodili; ali se oni mogu pro~itati u mojim knjigama Nebo i Pakao i Nastavak o Duhovnom svetu5; a potom i u Objavi apokalipse. Ali {to se ba{ braka ti~e, na}i }ete ih me|u iskustvima prilo`enim uz odeljke ili poglavlja ove knjige. 40. (VI) Dakle, postoje brakovi na Nebesima. Kako je ovo sada potvr|eno i argumentima i iskustvom, to ne zahteva dalje dokazivanje. 41 (VII) Re~ Gospodnja da se nakon vaskrsenja ljudi ne ven~avaju, odnosi se na duhovna ven~anja. U Jevan|eljima ~itamo: A pristupi{e neki od sadukeja, koji ka`u da nema vaskrsenja i pitahu Isusa, govore}i, U~itelju, Mojsije nam napisa, Ako kome umre brat koji ima `enu, i umre bez dece, da brat njegov uzme `enu, i da podigne seme bratu svom. Be{e sedam bra}e, jedan za drugim uzimahu `enu, ali ne ostavi{e dece i pomre{e. A povrh svih umre i `ena. O vaskrsenju dakle, koga }e od njih biti `ena? I odgovaraju}i Isus re~e im, Deca ovog sveta `ene se i udaju. A koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti }e se `eniti ni udavati. Jer vi{e ne mogu umreti, jer su kao an|eli i sinovi su Bo`iji kad su sinovi vaskrsenja. A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gde naziva Gospoda Boga Avramovog i Boga Isakovog i Boga Jakovljevog. A Bog nije Bog mrtvih, nego `ivih; jer su
5 Nastavak o Duhovnom svetu sada se obi~no {tampa zajedno sa knjigom Sudnji dan. (Prim. prev.)

66

Bra~na ljubav

Njemu svi `ivi. (Luka 20:27-38; Matej 22:23-32; Marko 12:18-27) Gospod je ukazao na dve stvari u ovom u~enju; prvo, da ljudi ustaju nakon smrti i drugo, da se ne `ene na Nebesima. Vaskrsenje nakon smrti je dokazao Bog, koji nije Bog mrtvih nego `ivih, a Avram, Isak i Jakov su `ivi; a potom parabolom o bogatom ~oveku u Paklu i Lazaru na Nebu (Luka 16:22-31). Druga stvar, da se ljudi ne `ene na Nebu, dokazana je re~ima: a koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti }e se `eniti ni udavati. Jasno je da se ovime misli na duhovno ven~anje jer odmah iza ovoga slede re~i: Jer vi{e ne mogu umreti, jer su kao an|eli i sinovi su Bo`iji kad su sinovi vaskrsenja. Duhovno ven~anje zna~i povezivanje sa Gospodom, ne{to {to se de{ava na Zemlji, a kada se desi na Zemlji, desilo se i na Nebu. Ven~anje se, stoga, ne mo`e ponoviti na Nebu, niti se mo`e ponovo `eniti i udavati. To je zna~enje ovih re~i: Deca ovog sveta `ene se i udaju. A koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti }e se `eniti ni udavati. Gospod ove ljude zove sinovima ven~anja (Matej 9:15; Marko 2:196); a u ovom odlomku an|elima, sinovima Bo`jim i sinovima vaskrsenja. Ven~anje je povezivanje sa Gospodom, a onoga koji ide na ven~anje na Nebu prihvata Gospod. To se vidi iz ovih odlomaka: Carstvo je nebesko kao ~ovek car koji na~ini svadbu sinu svom, i posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu (Matej 22:1-14). Carstvo nebesko je kao deset devojaka koje izi|o{e na susret `eniku, od kojih pet behu spremne i otido{e na ven~anje (Matej 25:1). Jasno je da je ovde Gospod aludirao na sebe u stihu trinaest ovog poglavlja koji ka`e: Stra`ite dakle, jer ne znate dan ni ~as u koji }e Sin ~ove~ji do}i. A u Knjizi Otkrivenja:
6 Sintagma "sinovi ven~anja" na gr~kom glasi "sinovi svadbene odaje" (Prim. prev.)

67

Emanuel Svedenborg

Jer do|e svadba Jagnjetova, i `ena Njegova pripravila se. Blago onima koji su pozvani na ve~eru svadbe Jagnjetove. (Otkrivenje 19:7, 9) Postoji duhovno zna~enje u svemu {to Gospod ka`e, kao {to je jasno prikazano u U~enju Novog Jerusalima o Svetom pismu, objavljenom u Amsterdamu 1763.

*****
42. Doda}u ovde i prikaz dva iskustva iz duhovnog sveta, pa evo prvog. Jednog jutra se zagledah u nebo i ugledah iznad sebe tri {iroka nivoa jedan iznad drugog, i kako nastavih da gledam, prvi nivo se otvori, pa drugi za njim i kona~no tre}i i najvi{i. To me prosvetli tako da shvatih da an|eli, koji tvore prvo ili najni`e Nebo, bejahu na prvom nivou, ovi koji tvore drugo ili srednje Nebo, bejahu na drugom nivou, a ovi koji tvore tre}e ili najvi{e Nebo na tre}em. Isprva se zapitah {ta to zna~i i za{to se tako pojavljuje; a onda ~uh glas, poput zvuka trube, kako dolazi s Neba, koji re~e: Primetili smo, a sada i vidimo da razmi{lja{ o bra~noj ljubavi. Mi znamo da do sada niko na Zemlji nije znao {ta je u su{tini prava bra~na ljubav i odakle poti~e, iako je to va`no znati. Gospod je zato izvoleo da ti otvori Nebo, tako da prosvetljuju}a svetlost prodre u unutarnje nivoe tvog uma i omogu}i ti da to shvati{. Na{e bo`anske radosti na Nebesima, naro~ito tre}em, poti~u prvenstveno od bra~ne ljubavi. Zato nam je dozvoljeno da ti dole po{aljemo jedan bra~ni par da se uveri{. Odjednom se sa najvi{eg ili tre}eg neba zaputi dole jedna ko~ija, rekao bih, s jednim an|elom. Ali kako se pribli`avala, u~ini mi se da vidim dva an|ela u njoj. Ko~ija je izdaleka svetlucala kao dijamant, i u nju su bila upregnuta dva `drepca, bela kao sneg. Putnici koji su se vozili u ko~iji dr`ahu u rukama dve grlice, pa mi se obrati{e: Ti bi `eleo da ti pri|emo bli`e, ali se pazi da
68

Bra~na ljubav

te goru}e ble{tavilo, koje poti~e sa neba sa kojega silazimo, ne pogodi prejako. Ono }e sigurno razbistriti vi{e pojmove u tvom umu, koji su sami po sebi nebeski. Ali, oni se ne mogu izraziti u svetu u kojem se sada nalazi{. Zato racionalno pojmi ovo {to }e{ ~uti, pa to objasni svom umu. Bi}u pa`ljiv, odgovorih, pri|ite bli`e. I oni pri|o{e i ispostavi se da su mu` i `ena. Mi smo bra~ni par, reko{e. Mi vodimo bla`en `ivot na Nebu od vremena koje vi zovete Zlatnim dobom. Mi smo neprestano u cvetu mladosti, u kojem nas danas vidi{. Ja sam zurio u njih oboje, jer sam shvatio da su njihov `ivot i njihovi ukrasi bili slika bra~ne ljubavi. Njihovi `ivoti videli su se na njihovim licima, njihovi ukrasi na njihovim haljinama. Jer su svi an|eli oblici ljubavi u ljudskom obliku. Njihovo vode}e ose}anje isijava s njihovih lica, i ono im obezbe|uje i odre|uje {ta }e nositi. Zato se na Nebu ka`e: svako je obu~en po svom ose}anju. Mu` se ~inio po godinama u dobu izme|u adolescencije i punoletstva. O~i su mu svetlucale iskri~avom svetlo{}u, odaju}i utisak mudrosti ljubavi; ova svetlost ~inila je da njegovo lice sija jednom vrstom unutra{njeg sjaja, a to isijavanje mu je ko`u ~inilo sjajnom i spolja, tako da je celo njegovo lice bilo jedna ljupka divota. Nosio je ogrta~ do gle`njeva preko plave haljine sa zlatnim pojasom, ukra{ene s tri draga kamena, safirom s obe strane i alemom u centru. Imao je duga~ke ~arape svetle boje lana, protkane srebrnim nitima i srebrne cipele. Ovo je bila predstava mu`a u bra~noj ljubavi. I u `eni se prikazala sli~no. I video sam joj lice i nisam ga video. Izgledala je kao sama Lepota, ali je nisam mogao videti jer je bila neizreciva. Lice joj je sijalo goru}om svetlo{}u, svetlo{}u koju an|eli na tre}em Nebu u`ivaju i to mi je pomutilo vid, tako da sam bio jednostavno zadivljen. Kada je to primetila, obrati mi se. [ta vidi{?, upita me. Ne vidim ni{ta sem bra~nu
69

Emanuel Svedenborg

ljubav i oblik koji uzima, odgovorih. Ali ja istovremeno i vidim i ne vidim. Na ovo se ona okrenu u stranu k svom mu`u, a ja se tada upiljih u nju jo{ nepomi~nije. Njene o~i sijale su svetlo{}u njenog neba, goru}om svetlo{}u, kako rekoh, koja poti~e iz ljubavi prema mudrosti. Jer ljubav koju `ene ose}aju prema svojim mu`evima na tom nebu poti~e iz njihove mudrosti i na nju je koncentrisana, a ljubav koju mu`evi ose}aju prema svojim `enama poti~e iz njihove ljubavi prema njima i na nju je koncentrisana, tako da ih to sjedinjuje. Rezultat je bila takva njena lepota, da je nijedan slikar nikada ne bi mogao prikazati onako kako izgleda, jer njegovim bojama fali sjaja, a njegova umetnost nema sredstva kojima bi izrazila njenu ljupkost. Kosa joj je bila prelepo ure|ena i nosila je cve}e u njoj, napravljeno od dragog kamenja. Njena ogrlica je bila od alema, i s nje je visila krunica od dragulja boje zlata, i nosila je biserne narukvice. Bila je obu~ena u crvenu haljinu, preko bluze grimizne boje, koja je bila pri~vr{}ena rubinima s prednje strane. Bio sam, me|utim, iznena|en kad sam video da se boje menjaju kako se okre}e k svom mu`u i od njega, kada bi ja~e ili slabije zaiskrile; vi{e kada se pogledaju, a manje kada ne gledaju direktno jedno u drugo. Po{to sam to video, ponovo mi se obrati{e; a dok je mu` govorio, ~inilo se kao da to {to on govori dolazi istovremeno od `ene, a kada je `ena govorila, ~inilo se kao da to dolazi od njenog mu`a istovremeno, toliko su sjedinjeni bili njihovi umovi iz kojih su re~i tekle. I tada sam ~uo i glas bra~ne ljubavi, koja je bila u unutarnjem skladu sa njihovim govorom i koja je bila proizvod sre}e u stanju mira i nevinosti. Na kraju reko{e: Zovu nas nazad, moramo i}i. Tada se pope{e u ko~iju, kao i pre. Odvezo{e se poplo~anom stazom izme|u cvetnih leja, drve}a masline i pomoran`e bogatih plodovima. Kad pri|o{e svome nebu, devojke iza|o{e da ih do~ekaju i uvedu unutra.
70

Bra~na ljubav

43. Nakon toga videh an|ela s tog neba. Dr`a{e u ruci pergament, koji odvi s re~ima: Video sam da razmi{lja{ o bra~noj ljubavi. Ovaj pergament sadr`i obilje mudrosti o toj temi, koja jo{ nije otkrivena svetu. Sada se mora otkriti, jer je to va`no. Na na{em nebu ima vi{e ovakvog blaga nego igde drugo, jer mi u`ivamo brak ljubavi i mudrosti. Ovde prori~em da }e jedini ljudi koji }e u~initi ovu ljubav sopstvenom biti oni koje Gospod primi u novu Crkvu, koja je Novi Jerusalim. Ovim re~ima, an|eo ostavi odvijen pergament, koji neki an|eoski duh uze i ostavi na sto u sobi; koju odmah zaklju~a, pa predade klju~ meni, podu~iv{i me: Pi{i o ovome. 44. Drugo iskustvo Jednom sam video tri novoprido{la duha iz sveta, koji su tumarali, zagledali okolo i postavljali pitanja. Bili su iznena|eni kad su otkrili da i dalje `ive kao ljudska bi}a i vide poznate prizore. Jer su znali da su se rastali od prethodnog, Prirodnog sveta, i da tamo nisu verovali da }e nastaviti da `ive kao ljudska bi}a pre Sudnjeg dana, kada bi ponovo bili obu~eni u meso i kosti koje su ostavili u svojim grobovima. Da bi se oslobodili svake sumnje da su prava ljudska bi}a, oni su naizmeni~no ispitivali i dodirivali sebe i druge, uzimali predmete i nalazili hiljadu dokaza da su isto toliko ljudska bi}a koliko su bili i u prethodnom svetu, s jednom razlikom {to su mogli videti jedan drugog na jasnijem svetlu, a predmete u ve}oj rasko{i, to jest savr{enije. Tada im se prikaza{e dva an|eoska duha. Oni ih zaustavi{e i upita{e: Odakle dolazite? Rastali smo se od sveta, odgovori{e oni, a ponovo `ivimo u svetu, tako da smo se preselili iz jednog sveta u drugi; i to je ono {to nas ~udi. Tri prido{lice tada po~e{e da ispituju dva an|eoska duha o Nebu; a po{to su dvojica od njih bili mladi}i, ~ije su o~i svetlucale iskrom seksualne po`ude, an|eoski dusi ih
71

Emanuel Svedenborg

upita{e: Da li ste mo`da videli neku `enu? Da, jesmo, odgovori{e oni. Kao odgovor na njihova pitanja o Nebu, an|eoski duh im re~e: Na Nebu je sve veli~anstveno i divno, stvari takve vrste va{e o~i nisu nikada videle. Ima devojaka i mladi}a, devojke su tako lepe da bi se mogle zvati uzorima lepote, a mladi}i su tako dobrog karaktera da bi se mogli smatrati uzorima dobrog karaktera. Lepota devojaka i dobar karakter mladi}a se tako dobro sla`u da li~e na oblike koji se lako uklapaju jedni s drugima. Dvojica prido{lica se raspitivahu o tome da li je ljudski oblik na Nebu potpuno identi~an ljudskom obliku u Prirodnom svetu. Odgovor je bio da su oni potpuno isti i da ni{ta nije oduzeto ni mu{karcu ni `eni. Ukratko, mu{karac je mu{karac, a `ena je `ena, sa svim savr{enstvom oblika kojima su stvaranjem obdareni. Molim vas sklonite se tu negde i pregledajte se kako biste se uverili da ste u istoj meri mu{karac kao i pre. Prido{lice postavi{e drugo pitanje: U svetu koji smo napustili, re~eno nam je da na Nebu nema stupanja u brak, jer su ljudi tada an|eli. Pa da li je seksualna ljubav mogu}a? An|eoski dusi odgovori{e: Va{a vrsta seksualne ljubavi je nemogu}a, ali postoji an|eoska seksualna ljubav koja je ~edna i oslobo|ena svih ~ari po`ude. Ako je seksualna ljubav, re~e prido{lica, li{ena ~ari, {ta je ona tada? U razmi{ljanju o toj vrsti ljubavi oni zaje~a{e pa reko{e: Koliko dosadna nebeska radost mora biti! Kako mo`e ijedan mladi} po`eleti da ode na Nebo? Zar nije takva ljubav jalova i be`ivotna? An|eoski dusi odgovori{e s osmehom: Seksualna ljubav me|u an|elima, kao vrsta nebeske ljubavi, obiluje najintimnijim u`ivanjima. To je izuzetno prijatno ose}anje, kao da je svaki deo uma pro{iren. Ona deluje na svaki deli} grudi, a u njima je tako kao da srce igra igru sa plu}ima; a ta igra podsti~e disanje, glas i govor. Ona ~ini kontakt me|u polovima, to jest izme|u mladi}a i
72

Bra~na ljubav

devojaka, pravim modelom nebeskog zadovoljstva, jer je ~isto. Sve prido{lice koje dolaze na Nebo testiraju se da se vidi koliko su ~edni. Uvode se u dru{tvo devojaka nebeske lepote, da bi one otkrile po njihovom glasu, govoru, licu, o~ima, pokretima i sferi koju emituju kakva je njihova seksualna ljubav. Ako je pohotljiva, oni odlaze i govore svojim prijateljima da su videli satire i harpije. Prido{lice tako|e podle`u promeni i pojavljuju se kosmati pred o~ima an|ela, sa stopalima kao u teladi i leoparda. Oni se brzo {alju dole da ne bi svojom po`udom zagadili atmosferu na Nebu. ^uv{i ovo, dve prido{lice ponovo reko{e: Zna~i nema seksualne ljubavi na Nebu! [ta mo`e biti ~edna seksualna ljubav do ljubav li{ena svoje `ivotne su{tine? Sigurno su kontakti izme|u mladi}a i devojaka na Nebu dosadna zadovoljstva. Mi nismo napravljeni od kamena ili drveta, ve} od ose}anja i `elje za `ivotom. ^uv{i ovo, dva an|eoska duha rezignirano odgovori{e: Vi ne znate {ta zna~i ~edna seksualna ljubav, zato {to ni sami niste ~edni. Ta ljubav je najvi{e ushi}enje uma, pa time i srca, ali ne i mesa ispod srca. An|eoska ~ednost, koju dele oba pola, spre~ava ovu ljubav da pro|e ispod barijere srca, ali unutar i iznad nje dobar karakter mladi}a u`iva radosti ~edne seksualne ljubavi s lepotom mlade `ene. Obe su unutarnje i prebogate {armom da bi se opisale re~ima. Ova seksualna ljubav je isklju~ivo pravo an|ela, jer oni imaju samo bra~nu ljubav; i ona se ne mo`e me{ati sa pohotnom seksualnom ljubavi. Prava bra~na ljubav je ~edna ljubav i nema ni{ta zajedni~ko sa pohotnom ljubavi. Ona se ograni~ava na jednu osobu suprotnog pola na u{trb svih ostalih, jer je to ljubav duha koja vodi ljubavi tela, a ne ljubav tela koja vodi ljubavi duha, drugim re~ima, to nije ljubav koja napada duh. Dvema prido{licama beja{e drago da to ~uju pa reko{e: Dakle postoji seksualna ljubav na Nebu. [ta je onda
73

Emanuel Svedenborg

bra~na ljubav? A an|eoski dusi im odgovori{e, Razmislite dublje i preispitajte svoje misli; otkri}ete da je va{a seksualna ljubav vanbra~na ljubav, sasvim razli~ita od bra~ne ljubavi, koja se razlikuje od nje kao p{enica od pleve, ili kao ono {to je ljudsko od onoga {to je `ivotinjsko. Ako pitate `ene na Nebu {ta je vanbra~na ljubav, siguran sam da }e vam odgovoriti: Kako to mislite? [ta to govorite? Kako mo`ete izgovoriti jedno takvo pitanje koje vre|a na{e u{i? Kako mo`e ljubav koja nije stvorena biti ro|ena u ~oveku? Ako ih onda pitate {ta je prava bra~na ljubav, znam da }e vam odgovoriti da to nije seksualna ljubav, ve} ljubav bi}a suprotnog pola, ne{to {to se de{ava samo kada mladi} vidi devojku koju mu je Bog odredio, a devojka vidi mladi}a. Tada oboje osete kako se u njihovim srcima rasplamsava bra~na vatra i on shvati da je ona njegova, a ona shvati da je on njen. Njihove ljubavi se sre}u, upoznaju i trenutno spajaju njihove du{e, a time i njihove umove. Odatle im silaze u grudi, a po{to se ven~aju {ire se i dalje, postaju}i ljubavi u svoj svojoj puno}i, rastu}i iz dana u dan, sve dok oni ne prestanu da budu dva, ve} jedno bi}e. Znam tako|e da }e se ove `ene na Nebu zakleti da ne znaju ni za kakvu drugu vrstu seksualne ljubavi. Jer }e re}i: Kako seksualna ljubav mo`e da postoji, ako ne iza|e da sretne drugu i primi je zauzvrat, tako da u ~e`nji za ve~nim jedinstvom, dvoje postanu jedno telo? Na ovo an|eoski duh dodade: Na Nebu niko ne zna {ta je to promiskuitet, niti ~ak da postoji. An|eli se slede na ideju po`udne ljubavi ili vanbra~ne ljubavi; s druge strane ~edna, bra~na ljubav ih posvuda greje. U slu~aju ljudi, svaki njihov mi{i} omlitavi na pojavu kurve i zategne se kad se pojave njihove `ene. ^uv{i ovo tri prido{lice upita{e da li bra~ni parovi na Nebu ose}aju potpuno istu vrstu ljubavi kao na Zemlji. Dva an|eoska duha im odgovori{e potvrdno. Tada videv{i da oni `ele da znaju jesu li krajnja zadovoljstva
74

Bra~na ljubav

ista i tamo, oni reko{e da jesu, ali daleko bla`enija, jer reko{e: An|eoska percepcija i ose}aji mnogo su lep{i od ljudskih; a {ta o`ivljava ljubav do plime potentnosti? Njen nedostatak sigurno vodi prekidu i hla|enju ljubavi? Zar nije ta snaga upravo mera, stepen i osnova te ljubavi? Zar ona nije njen po~etak, vrhunac i dovr{etak? Univerzalni je Zakon da se stvari zapo~inju onim krajnjim, odr`avaju njime i traju pomo}u njega. Tako je i sa ovom ljubavlju; tako da ako nema krajnjih zadovoljstava, ne}e biti ni zadovoljstva bra~ne ljubavi. Tada prido{lice upita{e da li krajnja zadovoljstva te ljubavi rezultiraju ro|enjem dece, i ako ne, kakva je njihova svrha? An|eoski duh im odgovori da tamo nema prirodne, ve} samo duhovne dece. [ta su, upita{e oni, duhovna deca? Bra~ni par, odgovori{e im dusi, sve se vi{e sjedinjuje krajnjim zadovoljstvima u braku dobra i istine. Brak dobra i istine je brak ljubavi i mudrosti, a ljubav i mudrost su deca ro|ena u tom braku. Po{to je na Nebu mu` mudrost, a `ena ljubav prema mudrosti, a obe su duhovne, oni ne mogu imati drugu, sem duhovnu decu za~etu i ro|enu ovde. Zato ova zadovoljstva ne ~ine an|ele poti{tenim, kao neke na Zemlji, ve} veselim; to je tako zbog neprestanog priliva sve`e snage za zamenu prethodne, koja je odmah obnavlja i prosvetljuje. Jer se svi koji do|u na Nebo vra}aju u prole}e svoje mladosti i povrativ{i snagu tog doba zadr`avaju je zauvek. ^uv{i ovo prido{lice upita{e: Zar mi nismo ~itali u Re~i da na Nebu ljudi ne stupaju u brak, jer su tada an|eli? Po{tujte Nebo, an|eoski dusi odgovori{e na ovo, i dobi}ete va{ odgovor. Oni tada upita{e za{to bi trebalo da po{tuju Nebo. Zato {to upravo odatle dobijamo na{e tuma~enje Re~i. Re~ je duboko duhovna, a an|eli }e nas, s obzirom da su duhovni, podu~iti njenom duhovnom zna~enju, odgovori{e im an|eoski dusi. Nakon nekog vremena, Nebo se otvori nad njihovim glavama i dva an|ela se pojavi{e, koji reko{e: Postoje
75

Emanuel Svedenborg

ven~anja na Nebesima kao i na Zemlji, ali samo za one za koje se dobro i istina ven~avaju, jer nijedni drugi nisu an|eli. Stoga je ovde re~ o duhovnim ven~anjima, ven~anjima dobra i istine. Ona su mogu}a na Zemlji, ali ne nakon smrti, pa se tako i ne nastavljaju na Nebu. Postoji pri~a o pet ludih devojaka koje su tako|e bile pozvane na ven~anje, ali nisu mogle u}i jer nemahu brak dobra i istine; jer nisu imale ulja, ve} samo lampe. Ulje zna~i dobro, a lampe istinu; a stupanjem u brak ulazi se na Nebo, u kojem je taj brak. Tri prido{lice bejahu veoma sre}ne kad to ~u{e, puni ~e`nje za Nebom i nadaju}i se da }e se tamo o`eniti. Zato reko{e: Mi }emo se posvetiti dobrom vladanju i ispravnom `ivotu, da bismo mogli ostvariti na{e ciljeve.

76

III STANJE BRA^NIH PAROVA NAKON SMRTI


45. Upravo sam dokazao postojanje braka na Nebesima, tako da vam sada moram pokazati da li }e bra~ne veze formirane u svetu trajati i ostati stabilne nakon smrti. Po{to ovo nije stvar rasu|ivanja ve} iskustva, koje mi je podareno drugovanjem sa an|elima i duhovima, sada je na meni da ga prenesem dalje, ali na takav na~in da dobijem podr{ku od razuma. To saznati je ne{to ~emu se bra~ni parovi nadaju i za ~ime ~eznu. Jer mu`evi koji su voleli svoje `ene, kad njihove `ene umru, `ele da znaju da li je njima dobro i ho}e li se ponovo sresti; a isto tako i `ene koje su volele svoje mu`eve. Mnogi parovi, tako|e, `ele da saznaju unapred ho}e li se rastati nakon smrti ili }e nastaviti da `ive zajedno. Oni ~ije prirode nisu u harmoniji, `ele da znaju da li }e se rastati; oni ~ije su prirode u harmoniji `ele da znaju da li }e `iveti zajedno. Da bi zadovoljio ove `elje, prene}u vam moja iskustva slede}im redom. I Svako zadr`ava svoju seksualnu ljubav nakon smrti, ba{ takvom kakva je bila u su{tini; to jest kakva je bila u njegovim mislima i volji dok je bio na svetu. II Isto va`i i za bra~nu ljubav. III Bra~ni parovi se generalno sre}u nakon smrti, prepoznaju, obnavljaju svoju vezu i neko vreme `ive zajedno. To se de{ava u njihovom prvom
77

Emanuel Svedenborg

stanju, dok su okupirani spoljnim pitanjima, kao u svetu. IV Ali u fazama, kako se osloba|aju svog spolja{njeg stanja i mesto njega ulaze u unutarnje, oni shvataju kakvi su njihova me|usobna ljubav i ose}anja i mogu li ili ne mogu `iveti zajedno. V Ako su u stanju da `ive zajedno, oni ostaju bra~ni par. Ali ako nisu, oni se rastaju, nekada mu` ostavlja `enu, nekada `ena ostavlja mu`a, a nekada se rastaju uz obostranu saglasnost. VI U tom slu~aju, mu`u se daje odgovaraju}a `ena, a `eni odgovaraju}i mu`. VII Bra~ni parovi u`ivaju u zajedni~kom `ivotu na isti na~in kao na svetu, ali ovaj je mnogo prijatniji i bla`eniji. To ne vodi, me|utim, stvaranju dece, ve} duhovnog potomstva, ljubavi i mudrosti. VIII Ovo se de{ava onima koji odu na Nebo, ali ne i onima koji odu u Pakao. Sada }u objasniti kako se svaka od ovih tvrdnji mo`e pokazati i dokazati. 46. (I) Svako zadr`ava svoju seksualnu ljubav nakon smrti, ba{ takvom kakva je bila u su{tini; to jest kakva je bila u njegovim mislima i volji dok je bio na svetu. Svaka ljubav prati osobu nakon smrti, jer je ona su{tina ~ovekovog `ivota; a glavna ljubav, najvi{a od svih, zauvek traje u ~oveku, zajedno sa sporednim ljubavima. Razlog je taj {to je ljubav zapravo funkcija ~ovekovog duha, pa obuhvata telo iz duha. Po{to nakon smrti, osoba postaje duh, ona nosi svoju ljubav sa sobom. Kako je ljubav su{tina ~ovekovog `ivota, o~igledno je da je sudbina osobe nakon smrti odre|ena vrstom `ivota koji je ona vodila na svetu. [to se ti~e seksualne ljubavi, ona je univerzalno svojstvo koje dele svi. Jer je stvaranja usa|eno u du{u ~oveka, ono je izvor sve su{tine ~oveka, ne{to neophodno za nastavak ljudske vrste. Ova ljubav ostaje glavna,
78

Bra~na ljubav

jer nakon smrti mu{karac ostaje mu{karac, a `ena `ena; i nema ni~ega u du{i, umu ili telu {to nije mu{ko u mu{karcu i `ensko u `eni. Ovo dvoje su tako stvoreni da se bore za sjedinjenje, odnosno za spajanje u jedno. Ova borba je seksualna ljubav koja prethodi bra~noj ljubavi. Od stvaranja je ova usmerenost prema sjedinjenju utisnuta u svaki detalj mu{karca i `ene, iz ~ega proizilazi da ne mo`e biti izbrisana ili umreti zajedno sa telom. 47. Razlog zbog kojeg seksualna ljubav ostaje kakva je bila u su{tini, na svetu, jeste taj {to svako ima unutarnjost i spolja{njost; ovaj par zovu ~ovekova du{a i ~ovekova vanj{tina. Rezultat toga su unutarnja i spolja{nja volja i unutarnje i spolja{nje misli. Kada ~ovek umre, on ostavlja za sobom svoje vanjsko, a zadr`ava svoje unutarnje, jer spolja{nje stvari pripadaju njegovom telu, a unutarnje stvari njegovom duhu. Kako je ~ovek njegova ljubav, a ljubav po~iva u duhu, sledi da njegova seksualna ljubav ostaje s njim nakon smrti kakva je bila i pre u njemu. Na primer, ako je njegova ljubav bila u su{tini bra~na ili ~edna, ona ostaje bra~na ili ~edna nakon smrti, ali ako je bila su{tinski razvratna, ona ostaje isto takva nakon smrti. Treba, me|utim, imati na umu da seksualna ljubav nije ista kod jedne osobe kao kod druge, jer postoje bezbrojne razlike. Ali u svakom slu~aju ona ostaje onakvom kakva je bila u duhu te osobe. 48. (II) Bra~na ljubav ostaje takva kakva je bila u unutarnjem, odnosno, unutar mentalne aktivnosti i volje kakvu je osoba imala na svetu. Zato {to su seksualna i bra~na ljubav razli~ite, ovde se spominju obe, i tu se ka`e da i bra~na ljubav ostaje nakon smrti onakva kakav je bila unutar osobe dok je ova `ivela u svetu. Ali kako mali broj ljudi zna razliku izme|u seksualne i bra~ne ljubavi, moram na po~etku ovog odeljka dati ne{to poput predgovora. Seksualna ljubav je ljubav
79

Emanuel Svedenborg

koja se usmerava na i deli sa vi{e osoba suprotnog pola, a bra~na ljubav se usmerava na i deli sa jednom osobom suprotnog pola. Ljubav koja se usmerava i deli sa vi{e osoba je prirodna ljubav, i ona je ono {to je ljudima zajedni~ko sa `ivotinjama i pticama, koje su prirodna stvorenja. Ali bra~na ljubav je duhovna, specijalna i osobita karakteristika ljudskih bi}a, jer su ljudska bi}a stvorena, odnosno ro|ena da postanu duhovna bi}a. U meri u kojoj osoba postaje duhovna, ona odbacuje seksualnu ljubav i preuzima bra~nu. Na po~etku braka ~ini se da je seksualna ljubav udru`ena sa bra~nom ljubavi. Ali kako brak napreduje, ove ljubavi postaju odvojene, da bi kod duhovnih ljudi, seksualna ljubav bila odba~ena, a bra~na prihva}ena. Kod prirodnih ljudi se de{ava obratno. Ovo {to sam sada kazao razja{njava da je seksualna ljubav, s obzirom da se deli sa vi{e osoba i da je su{tinski prirodna, ili pre `ivotinjska, ne~ista i razvratna, jer je lutaju}a i nezaustavljiva, razbludna. Bra~na ljubav je potpuno druga~ija. Na slede}im stranicama }e se videti da je bra~na ljubav duhovna i potpuno ljudska. 47.bis7 (III) Bra~ni parovi se generalno sre}u nakon smrti, prepoznaju, obnavljaju svoju vezu i neko vreme `ive zajedno. To se de{ava u njihovom prvom stanju, dok su okupirani spoljnim pitanjima, kao u svetu. Nakon smrti osoba prolazi kroz dva stanja, spolja{nje i unutarnje. Prvo ulazi u svoje spolja{nje stanje, a potom u svoje unutarnje. Dok se nalazi u svom spolja{njem stanju, mu` susre}e svoju `enu, ako su oboje umrli, prepoznaje je i, ako su `iveli zajedno na svetu, oni formiraju zajednicu i neko vreme `ive zajedno. Dok su u ovom stanju, nijedno ne zna {ta ovo drugo ose}a prema njemu, jer se to dr`i skriveno naunutarnjem nivou. Ali nakon toga, kada dostignu svoje unutarnje stanje, njihova ose}anja postaju jasna.
7 U originalu su odeljci dva puta numerisani brojevima 47 i 48.

80

Bra~na ljubav

Ako su skladna i saose}ajna, oni nastavljaju svoj bra~ni `ivot; ali ako su neskladna i antipati~na, oni ga prekidaju. Ako je ~ovek imao vi{e od jedne `ene, on se naizmeni~no udru`uje sa njima, dok se nalazi u spolja{njem stanju, ali po ulasku u svoje unutarnje stanje, kada bude u stanju da spozna prirodu ose}aja ljubavi, on bira jednu `enu, a ostavlja ostale, ili ih pak ostavlja sve. Naime, u duhovnom svetu kao i u prirodnom, hri{}anima je zabranjeno da o`ene vi{e od jedne `ene, jer je to napad na veru i obesve}enje vere. Isto je i sa `enama, ako su imale vi{e od jednog mu`a. Me|utim, `ene nisu te koje formiraju zajednice sa svojim mu`evima; one im se samo predstave, a mu`evi ih uzimaju sebi. Treba napomenuti da mu`evi retko prepoznaju svoje `ene, ali `ene vrlo dobro prepoznaju svoje mu`eve, jer su `ene u stanju da osete unutarnju ljubav, dok mu{karci ose}aju samo spolja{nju. 48.bis (IV) Ali u fazama, kako se osloba|aju svog spolja{njeg stanja i mesto njega ulaze u unutarnje, oni shvataju kakvi su njihova me|usobna ljubav i ose}anja i mogu li ili ne mogu `iveti zajedno. Nema potrebe ovo dalje obja{njavati, jer ovo sledi iz onoga {to je ve} obja{enjeno u poslednjem pasusu. Ovde }u samo objasniti na~in na koji se osoba nakon smrti osloba|a svog vanjskog stanja i preuzima unutarnje. Svaka osoba nakon smrti prvo dolazi u ono {to se zove Svetom duhova, koji se nalazi na pola puta izme|u Neba i Pakla i tu se priprema, za Nebo ako je dobra, za Pakao ako je zla. Pripreme kroz koje tu prolazi postoje da bi se unutarnjost i spolja{njost dovela u harmoniju, tako da postanu jedno, umesto nesklada i dvojstva, koje je slu~aj u Prirodnom svetu, i samo u slu~aju osoba iskrenog srca oni ~ine jedno. Ovo dvojstvo se jasno vidi kod lukavih i prepredenih, naro~ito licemera, ulizica, prevaranata i la`ova. U Duhovnom svetu, me|utim, nikome nije dozvoljeno da ima podeljen um, ve} }e oni koji su bili zli iznutra biti
81

Emanuel Svedenborg

zli i spolja. Isto tako, oni koji su bili dobri, sada }e biti dobri i iznutra i spolja. Jer nakon smrti svako postaje onakav kakav je bio iznutra, ne spolja. U tu svrhu, osoba se periodi~no uvodi u spolja{nje pa u unutanje stanje. Kad se na|e u svom spolja{njem stanju, osoba je mudra, to jest ona `eli da izgleda kao da je mudra, ~ak i ako je zla. Ali zao ~ovek je u su{tini glup; on mo`e povremeno videti svoju glupost i dovesti se pameti. Ali ako se ne urazumi na svetu, to ne mo`e uraditi kasnije, jer on voli svoju glupost i `eli da je zadr`i. Time on poti~e svoju vanj{tinu da bude jednako budalasta, ~ine}i svoje unutarnje i spolja{nje jednim. Kada se to desi, on je spreman za Pakao. Dobar ~ovek ide drugim putem. Po{to je na svetu verovao u Boga i dozvao se pameti, on je mudriji iznutra nego spolja. Spolja su ga povremeno dovodila do ludila isku{enja sveta i njegova ta{tina. Tako da i on svoju spolja{njost dovodi u harmoniju sa svojim unutarnjim, koje je, kao {to rekoh, mudro. Kada se to desi, on je spreman za Nebo. Ovo ilustruje na~in na koji se spolja{njost odla`e, a unutarnjost uzima nakon smrti. 49. (V) Ako su u stanju da `ive zajedno, oni ostaju bra~ni par. Ali ako nisu, oni se rastaju, nekada mu` ostavlja `enu, nekada `ena ostavlja mu`a, a nekada se rastaju uz obostranu saglasnost. Razlog za razdvajanje nakon smrti je taj {to su zajednice na Zemlji retko proizvod unutarnje percepcije ljubavi, ve} spolja{nje koja zamu}uje unutarnju. Spolja{nja percepcija ljubavi je uzrokovana i proisti~e od svetskog i telesnog shvatanja ljubavi. Svetsko zna~enje ljubavi su uglavnom novac i zemlja; a telesno polo`aj i po~asti. Pored ovih postoje i razna druga isku{enja, kao {to su lepota i la`no dobro vladanje, u nekim slu~ajevima ~ak i razbludnost. [tavi{e, brakovi se obi~no ugovaraju unutar okruga, varo{i ili grada u kojem je osoba ro|ena i gde
82

Bra~na ljubav

`ivi, u kojima je prisutan oskudan izbor, ograni~en na poznata doma}instva i na ona me|u njima koja su u istom polo`aju. Zbog toga je ve}ina brakova koji su ugovoreni u svetu spolja{nja, ali ne i unutarnja istovremeno. Ipak je unutarnje jedinstvo, jedinstvo du{a, ono koje zapravo ~ini brak. To jedinstvo ne mo`e se osetiti pre nego {to osoba odlo`i svoju vanj{tinu i preuzme unutarnje, a to se de{ava nakon smrti. To je razlog {to se na Nebu de{avaju rastave, nakon kojih slede nove zajednice sa osobama istog tipa, osim ako se takva zajednica ne oformi na Zemlji. To se mo`e desiti onima koji su od mladosti voleli, `eleli i molili Gospoda za zakonit i prikladan brak sa jednim partnerom, odbijaju}i i ignori{u}i prolazne strasti. 50. (VI) U tom slu~aju, mu`u se daje odgovaraju}a `ena, a `eni odgovaraju}i mu`. To je zato {to se samo oni parovi koji su ili mogu biti su{tinski sjedinjeni da na~ine jedno, prihvataju na Nebo da tamo i ostanu. Jer se na Nebu parom ne zovu dva, nego jedan an|eo. To je ono na {ta je Bog mislio kad je rekao da oni vi{e nisu dva, ve} jedno telo. Razlog zbog kojeg se druga~iji parovi ne prihvataju na Nebo jeste taj {to drugi ne bi mogli da `ive zajedno, to jest u jednoj ku}i, dele}i sobu i krevet. Jer je srodnost i bliskost njihove ljubavi ta koja odre|uje svaku vezu na Nebesima kao i to gde }e `iveti. Duhovni svet nema prostor, ve} izgled prostora, a taj izgled zavisi od na~ina na koji ljudi `ive, koji opet zavisi od na~ina na koji vole. Niko stoga ne mo`e boraviti nigde drugde nego u svojoj ku}i, koja mu je obezbe|ena i dodeljena u zavisnosti od prirode njegove ljubavi. Ako `ivi drugde, njegove grudi se ste`u i on ima te{ko}a sa disanjem. Dvoje ljudi ne mogu `iveti zajedno u istoj ku}i osim ako nisu potpuno isti; niti to mogu bra~ni parovi, osim ako ne gaje ista ose}anja jedno prema drugom. Ako su ose}anja samo spoljna, ali ne i unutarnja istovremeno,
83

Emanuel Svedenborg

sama ku}a ili lokacija ih razdvajaju, odbijaju}i ih i teraju}i. Zato se onima, kojima se dopusti, nakon pripreme, dolazak na Nebo, obezbe|uje brak s partnerom ~iju du{u tako jako privla~i jedinstvo s drugom, da ne `eli da ima dva `ivota ve} jedan. Iz tog razloga se nakon rastanka ~oveku daje odgovaraju}a `ena, a `eni odgovaraju}i mu`. 51. (VII) Bra~ni parovi u`ivaju u zajedni~kom `ivotu na isti na~in kao na svetu, ali ovaj je mnogo prijatniji i bla`eniji. To ne vodi, me|utim, stvaranju dece, ve} duhovnog potomstva, ljubavi i mudrosti. Bra~ni parovi u`ivaju u zajedni~kom `ivotu na, umnogome, isti na~in kao na svetu, jer je i nakon smrti mu{karac mu{karac, a `ena `ena, a oni od stvaranja imaju uro|enu te`nju ka sjedinjenju. Ova te`nja u svakoj osobi pripada duhu, odakle se {iri na telo. Zato, nakon smrti, kad ~ovek postane duh, obostrana te`nja ostaje; a ovo je mogu}e samo kada oni `ive zajedno na skoro isti na~in. Jer osoba ostaje osoba u istoj meri kao i pre, ni mu{karcu ni `eni ni{ta ne nedostaje, imaju istu telesnu formu i ista ose}anja i misli. Kako bi onda rezultat mogao biti i{ta drugo do zajedni~ki `ivot na isti na~in? A po{to je bra~na ljubav ~edna, ~ista i sveta, kako bi njihov zajedni~ki `ivot mogao da se ne realizuje u potpunosti? Ne{to vi{e o ovoj temi mo`e se na}i u iskustvu opisanom u odeljku 44. Zajedni~ki `ivot je tada mnogo prijatniji i bla`eniji, jer kada osoba postane duh, njena ljubav postaje dublja, ~istija i ja~a; a svako zadovoljstvo postaje sve ve}e {to se dublje ose}a, do ta~ke u kojoj se u tom zadovoljstvu ne dostigne bla`enstvo. 52 Brakovi na Nebu ne vode reprodukciji, ve} stvaranju duhovnog potomstva, ljubavi i mudrosti. To je zato {to ovima u Duhovnom svetu fali tre}a odrednica, prirodna. To je ono {to duhovne stvari dr`i zajedno, isto kao potomstvo u Prirodnom svetu i bez toga oni nisu stabil84

Bra~na ljubav

ni. Sve duhovne stvari same po sebi odnose se na ljubav i mudrost, pa su ove te koje se ra|aju iz njihovog braka. Ka`em da se ra|aju, jer bra~na ljubav usavr{ava an|ela, jer ga sjedinjuje s njegovim partnerom, a to ga ~ini sve vi{e i vi{e ljudskim. Jer, kao {to rekoh, bra~ni par na Nebu nisu dvoje, ve} jedan an|eo. Bra~na zajednica ih stoga ispunjava onim {to je ljudsko, to jest `eljom da budu mudri i da vole sve {to je povezano s mudro{}u. 53. (VIII) Ovo se de{ava onima koji odu na Nebo, ali ne i onima koji odu u Pakao. Kada se ka`e da se nakon smrti ~oveku daje odgovaraju}a `ena, a `eni odgovaraju}i mu`, i da oni u`ivaju zadovoljstva i bla`enstva zajedni~kog `ivota, ali bez stvaranja drugog, sem duhovnog potomstva, mora se imati u vidu da se to odnosi na one koji su primljeni na Nebo i postali an|eli. To je zato {to su ti ljudi duhovni, a brakovi su su{tinski duhovni pa tako sveti. Me|utim, svi oni koji odu u Pakao su prirodni, a brakovi koji su samo prirodni nisu brakovi, ve} zajednice zara`ene razbludnom po`udom. Priroda ovih zajednica bi}e opisana kasnije, kada budem govorio o ~ednosti i razbludnosti, te dalje o razvratnoj ljubavi. 54. Ovome {to je do sada re~eno treba dodati i slede}e postavke o bra~nim parovima nakon smrti. (a) Svi bra~ni parovi, koji su samo prirodni, rastaju se nakon smrti. To je zato {to je njihova bra~na ljubav hladna, a njihova vanbra~na ljubav topla. Ponekad se, nakon rastanka, oni udru`e sa sli~nim parovima, ali posle kratkog vremena napu{taju jedni druge. Ovo se ~esto ponavlja. Na kraju ~ovek podlegne nekoj kurvi, a `ena nekom preljubniku; to se de{ava u zatvoru Pakla (opisanom u [Objavi Apokalipse 153 (10)], u kojem se promiskuitetni razvrat zabranjuje pod pretnjom kazne. (b) Ako je jedan iz para duhovan, a drugi prirodan, tako|e se rastaju nakon smrti. Ovom duhovnom se daje
85

Emanuel Svedenborg

odgovaraju}i partner, ali se ovaj prirodni proteruje da se pridru`i sli~nim duhovima u razuzdanom okru`enju. (c) Me|utim, oni koji su na svetu `iveli kao samci, i ne razmi{ljaju}i o braku, ostaju neven~ani ako su duhovni. Ali ako su prirodni, postaju bludnici. Drugo je ako su samci ~eznuli za brakom ili su pak bezuspe{no poku{avali da na|u partnera za brak. Ako su ti ljudi duhovni, njima se obezbe|uje blagosloven brak, ali ne pre nego {to do|u na Nebo. (d) Oni koji su bili zatvoreni u religijskim institucijama sveta, `ene kao i mu{karci, nakon `ivljenja `ivotom monaha, koji se nastavlja neko vreme nakon smrti, osloba|aju se svojih zaveta i pu{taju. Oni dobijaju slobodu da zadovolje svoje `elje, bilo da `ele da `ive u braku ili ne. Ako `ele, mogu; ako ne `ele, upu}uju se samcima na rubu Neba. Ali oni raspaljeni nedozvoljenom po`udom se obeshrabruju. (e) Samci `ive na rubu Neba, jer je sfera konstantnog celibata odbojna sferi bra~ne ljubavi, sferi Neba samog. To dolazi od nebeskog braka Gospoda i Crkve.

*****
55. Ovde }u izneti prikaz dva iskustva, pa evo prvog. Jednom sam ~uo kako sa Neba dopire prelepa muzika. To su `ene i devojke zajedno pevale pesmu. Njena lepota je bila poput izraza neke ljubavi, koji izbija ujedna~enim tokom. Pesme na Nebu nisu ni{ta drugo do emocije u zvu~noj formi, to jest emocije izra`ene prilago|enim zvukom, jer kako se misli iskazuju govorenjem, tako emocije pevanjem. An|eli mogu shvatiti predmet emocije na osnovu pravilnosti i fluentnosti modulacije. Oko mene je bilo vi{e duhova, od kojih mi neki reko{e da oni mogu ~uti ovu prelepu muziku, koja je bila muzika neke vrste ljubavi, ali da ne znaju {ta je njen predmet. Oni u~ini{e nekoliko pretpostavki, ali bez uspeha. Jedna od pretpostavki bila je da ta pesma iskazuje emo86

Bra~na ljubav

ciju mlado`enje i mlade pri zarukama, druga da predstavlja najraniju fazu u ljubavi izme|u mu`a i `ene. Tada se me|u njima pojavi jedan an|eo s Neba i re~e da one pevaju o ~ednoj seksualnoj ljubavi. Prisutni upita{e {ta je to ~edna seksualna ljubav. An|eo im odgovori da je to ljubav mu{karca prema mladoj `eni ili `eni ljupke pojave i dobrog vladanja, bez niskih primisli; i ljubav `ene prema mu{karcu. S ovim re~ima an|eo nestade. Pevanje se nastavi, pa po{to su sada znali {ta je predmet iskazivane ljubavi, oni po~e{e da je ~uju na mnoge razli~ite na~ine, svaki prema stanju svoje ljubavi. Oni koji su gledali na `ene ~asno, ~uli su skladno i ljupko pevanje. Ali oni koji su na `ene gledali pohotljivo, ~uli su ga kao neskladno i deprimiraju}e, dok su oni koji su na `ene gledali sa nenaklono{}u, pevanje ~uli kao neskladno i grubo. Zemlja na kojoj su stajali odjednom se pretvori u pozori{te i glas se za~u, koji re~e: Prokomentari{ite ovu ljubav. Tada se tu pojavi{e duhovi iz razli~itih dru{tava, a me|u njima i neki an|eli obu~eni u belo, koji kaza{e: Mi smo u Svetu duhova istra`ili sve vrste ljubavi, ne samo ljubav mu{karca prema mu{karcu i `ene prema `eni i uzajamnu ljubav mu`a i `ene, ve} i ljubav mu{karca prema `eni i `ene prema mu{karcu. Nama je dozvoljeno da vr{imo ispitivanja po dru{tvima, ali jo{ nismo nai{li ni na jednu obostranu ~ednu seksualnu ljubav, sem me|u onima koji su obdareni konstantnom snagom od prave bra~ne ljubavi; a oni su na najvi{im Nebesima. Tako|e nam je dopu{teno da osetimo uticaj te ljubavi na emocije na{ih srca, i mi smo osetili da on po prijatnosti prevazilazi svaku drugu ljubav, sem ljubavi bra~nog para ~ija su srca jedno. Ali mi bismo da ~ujemo va{ komentar ove ljubavi, jer ona je za vas ne{to novo i nepoznato. Kako je ona vrhunac ljupkosti, mi na Nebu je zovemo blago{}u Neba. Tada se u diskusiju prvo uklju~i{e oni koji nisu bili u stanju da razmi{ljaju o ~ednosti u vezi sa brakom. Da li iko mo`e, reko{e oni, kad vidi lepu ili simpati~nu
87

Emanuel Svedenborg

devojku ili `enu, obuzdati svoje misli i odr`ati ih neuprljane po`udom u toj meri da zavoli njenu lepotu i da ne po`eli, ako bi mu bilo dozvoljeno, da je oku{a? Da li iko mo`e preobratiti po`udu, uro|enu svakom ~oveku, u takvu ~ednost da je u~ini onim {to nije i da nastavi da voli i dalje? Da li se seksualna ljubav, kada pre|e sa o~iju u misli, mo`e zaustaviti na licu `ene? Zar ona smesta ne silazi u grudi i ni`e? An|eli su ispri~ali besmislice kada su rekli da postoji ~edan oblik te ljubavi, koji je uprkos tome najsla|i od svih; ljubav koja je omogu}ena jedino mu`evima koji imaju pravu bra~nu ljubav, tako da imaju izuzetnu snagu sa svojim `enama. Da li su oni toliko iznad drugih da kad vide lepu `enu mogu uzdi}i svoje misli, kao u i{~ekivanju, kako bi ih spre~ili da si|u i urade ono {to ~ini tu ljubav? Slede}i govornici bejahu oni koji su ose}ali i toplinu i hladno}u, hladno}u prema svojim `enama, a toplinu ka drugom polu. [ta je ~edna seksualna ljubav? reko{e. Pripisati ~ednost ljubavi je kontradiktornost. Mo`ete li pripisati kontradiktornost, a da ne oduzmete ono {to se smatra su{tinom stvari, u~iniv{i je nepostoje}om? Kako ~edna seksualna ljubav mo`e biti najsla|a od svih ljubavi kada je ~ednost li{ava lepote? Svi vi znate gde se nalazi lepota te ljubavi. Pa kada se ideja sjedinjenja odbaci s njom, gde je onda njena lepota, i odakle }e do}i? Tada se ume{a{e i drugi, koji reko{e: Mi smo bili s najlep{ima `enama, a da ih nismo po`eleli. I mi znamo {ta je ~edna seksualna ljubav. Ali njihovi drugovi, znaju}i za njihovu podlost, odgovori{e, Vi gajite nesklonost prema drugom polu zbog svoje impotencije, a to nije ~edna seksualna ljubav, ve} krajnje ne~ista ljubav. ^uv{i to, an|eli se naljuti{e pa upita{e za mi{ljenje one koji su stajali sa desne, odnosno s ju`ne strane. Postoji, reko{e oni, uzajamna ljubav dva mu{karca, uzajamna ljubav dve `ene, i ljubav mu{karca prema `eni i `ene prema mu{karcu. Ove tri vrste ljubavi su potpuno
88

Bra~na ljubav

razli~ite. Ljubav dva mu{karca je kao ljubav dva intelekta, jer je mu{karac stvoren i ro|enjem predodre|en da postane intelektualno bi}e. Ljubav dve `ene je kao ljubav dve naklonosti prema intelektu mu{karca, jer je `ena stvorena i ro|enjem predodre|ena da postane ljubav prema intelektu mu{karca. Ove ljubavi, izme|u dva mu{karca i dve `ene, ne poniru duboko u grudi, ve} ostaju spolja, dodiruju}i ih povr{no i ne vode nikakvom unutarnjem jedinstvu dvoje ljudi. To je, tako|e, razlog za{to se dva mu{karca bore razumnim argumentima, sa svoje strane, kao bokseri; a dve `ene povremeno po`udom, sa svoje, kao glumice koje se pretvaraju da se bore pesnicama. Ali ljubav mu{karca i `ene je ljubav intelekta i njegove emocije, koja zaranja u dubine i vodi jedinstvu. To jedinstvo je ljubav; ali jedinstvo umova, a ne tela, a podsticaj k tom jedinstvu i nijednom drugom je duhovna ljubav, koja je ~edna ljubav. Ova ljubav je jedino mogu}a za one koji poseduju pravu bra~nu ljubav, odnosno obilnu potentnost, jer im ~ednost ne dozvoljava da osete ikakav uticaj ljubavi iz tela druge `ene sem njihove vlastite. Budu}i u stanju izvanredne potencije, oni ne mogu da vole drugi pol i da istovremeno preziru razbludnost. Kao rezultat toga, oni poseduju ~ednu seksualnu ljubav, koja je po svojoj su{tini unutarnje duhovno prijateljstvo; ona dobija na lepoti na osnovu svoje obilne, ali ~edne, potentnosti. Ta obilna potentnost rezultat je potpunog odricanja od promiskuiteta pa je, po{to se voli samo svoja `ena, ona ~edna. Budu}i da tu ljubav u njihovom slu~aju ne u`ivaju tela, ve} samo duh, ona je ~edna; i zato {to njihova uro|ena privla~nost ~ini da `enska lepota istovremeno osvoji um, ona je prekrasna. ^uv{i ovo ve}ina prisutnih rukama zatvori u{i, rekav{i: Va{e re~i vre|aju na{e u{i i mi smatramo da ste vi izrekli gluposti. Oni su bili ne~asni. Tada sa Neba ponovo dopre pesma koja je bila jo{ i lep{a nego pre. Ali za u{i ne~asnih ona zazvu~a kao neskladna galama, pa da
89

Emanuel Svedenborg

bi izbegli buku, oni izjuri{e iz pozori{ta i nadado{e se u beg, ostavljaju}i nekolicinu za sobom, kojima je mudrost omogu}ila da vole ~ednost u braku. 56. Drugo iskustvo: Jednom sam razgovarao sa an|elima u Duhovnom svetu kad se ispunih prijatnom ~e`njom da vidim Hram mudrosti, koji sam posetio jednom pre. Upitah ih za put do njega, a oni mi odgovori{e: Prati svetlost i na}i }e{ ga. Kako to mislite, rekoh, da pratim svetlost? Na{a svetlost, odgovori{e mi, postaje sve sjajnija {to se vi{e pribli`ava{ hramu. Stoga prati svetlost po sjaju koji se pove}ava. Na{a svetlost dolazi od Boga kao sunca, pa u svojoj su{tini predstavlja mudrost. Tada, u pratnji dva an|ela, po|oh ka rastu}oj svetlosti, penju}i se uz strme padine do vrha brda u ju`nom regionu. Tu beja{e jedna kapija, pa kad vide da an|eli idu sa mnom, vratar je otvori. Unutra videsmo arkadu od palmi i lovora, du` koje po|osmo. Krivudala je do vrta u ~ijem sredi{tu staja{e Hram mudrosti. Stigav{i do njega, pogledah oko sebe i videh male zgrade koje su li~ile na hram, u svakoj beja{e mudar ~ovek. Popesmo se u jednu i na dovratku porazgovarasmo s na{im doma}inom, objasniv{i mu za{to smo do{li i kako smo stigli ovde. Dobro do{li, re~e na{ doma}in, u|ite i sedite i dozvolite nam da vas uklju~imo u mudar razgovor. Pogledav{i po zgradi, videh da je podeljena na dva dela, a ipak jedna celina. Bila je podeljena napola providnim zidom, ali po{to ovaj beja{e od naj~istijeg kristala, njegova providnost ~inja{e sobu jednom celinom. Upitah ga za{to izgleda ovako. Ja nisam sam, re~e on, moja `ena je sa mnom, pa iako smo mi dvoje, mi nismo dva tela, ve} jedno. Znam, rekoh, da ste vi mudri; ali {ta mudar ~ovek ili mudrost radi sa `enom? Na ovo lice na{eg doma}ina poniknu nekom vrstom dosade i on ispru`i ruke. U tom trenutku jo{ jedan
90

Bra~na ljubav

mudar ~ovek do|e iz druge zgrade, kojem ovaj re~e {aljivo: Na{ gost je upitao {ta mudar ~ovek ili mudrost radi sa `enom? To izazva op{ti smeh, a oni reko{e: [ta je mudar ~ovek ili mudrost bez `ene ili bez ljubavi? @ena je ljubav prema ~ovekovoj mudrosti. Hajde da mudro porazgovaramo, re~e na{ doma}in, o temi uzro~nosti, po~ev{i od razloga lepote `enskog pola. I oni po~e{e da govore jedan za drugim. Prvi re~e da je razlog tome {to je `ene stvorio Bog kao naklonost prema mudrosti mu{karca, a naklonost prema mudrosti je najve}a lepota. Drugi re~e da je razlog taj {to je `ene stvorio Bog pomo}u mudrosti mu{karca, od mu{karca, tako da su one oblik mudrosti inspirisan emocijom ljubavi. A kako je emocija ljubavi stvaran `ivot, `ena je `ivot mudrosti, a mu{karac je mudrost, a `ivot mudrosti je najvi{a lepota. Tre}i re~e da je razlog taj {to su `ene obdarene senzibilno{}u prema radostima bra~nog `ivota, a kako je celo njihovo telo oru|e ovog ose}anja, iz toga neizostavno sledi da je lepota tamo gde stanuju i gde se ose}aju radosti bra~ne ljubavi. ^etvrti re~e da je razlog taj {to je Bog uzeo lepotu i otmenost `ivota od mu{karca i dao ih `eni. Tako je mu{karac, sve dok se ponovo ne sjedini sa svojom lepotom i elegancijom u `eni krut, strog, hladan i odbojan. On nije mudar, sem za sebe, {to ga ~ini neosetljivim. Ali, kada se mu{karac sjedini sa svojom lepotom i otmeno{}u `ivota u `eni, on postaje prijatan, {armantan, `ivahan i mio, pa tako i mudar. Peti re~e da je razlog taj {to je `ena stvorena kao model lepote, ali ne za sebe ve} za mu{karca, tako da mu{karac, sam od sebe tvrd, mo`e omek{ati; njegov karakter, sam po sebi grub, mo`e postati blag, a njegovo srce, samo od sebe hladno, mo`e postati toplo. To je ono {to se mu{karcima de{ava kada postanu jedno telo sa svojim `enama.
91

Emanuel Svedenborg

[esti re~e da je razlog taj {to je univerzum stvorio Bog kao najsavr{enije delo. Ali ni{ta savr{enije u njemu nije stvoreno od `ene s ljupkim licem i ispravnim vladanjem. Na tom velikodu{nom ~inu mu{karac treba da zahvali Bogu i da zauzvrat primi od njega mudrost. Kada ove i mnoge druge sli~ne opcije bejahu iscrpljene, oni ugleda{e njegovu `enu kroz kristalni zid. Ona re~e svom mu`u: Molim te, govori. Dok je on govorio, mogli smo da primetimo u njegovim re~ima `ivot mudrosti koji dolazi od njegove `ene, jer je njena ljubav bila prisutna u zvuku njegovog govora. Tako je iskustvo dalo svedoka ovoj istini. Nakon toga mi posetismo Hram mudrosti i vrtove koji su ga okru`ivali. I odosmo puni radosti, pro{av{i kroz arkadu do kapije, te si|osmo putem kojim smo se i popeli.

92

IV PRAVA BRA^NA LJUBAV


57. Postoje bezbrojni varijeteti bra~ne ljubavi; niko nema potpuno istu bra~nu ljubav kao drugi. Ona mo`e zapravo delovati ista kod ve}ine ljudi, ali to je rezultat primene telesnog rasu|ivanja, a takvo rasu|ivanje ne dozvoljava ~oveku da odmah uo~i razlike, budu}i da je grubo i tupo. Telesno rasu|ivanje je umno rasu|ivanje koje se zasniva na spoljnim ose}ajima. Ali oni ~iji uvid poti~e iz duhovnog rasu|ivanja mogu videti razliku i mnogo jasnije ako su u stanju da svoju mo} rasu|ivanja podignu na vi{i nivo, ne{to {to se mo`e uraditi njenim povla~enjem iz ~ula i izno{enjem na vi{u svetlost. Oni koji dostignu taj nivo postaju sposobni da intelektualno potvrde, to jest vide da niko nema potpuno istu bra~nu ljubav kao drugi. Pa ipak, niko ne mo`e da vidi bezbrojne varijetete te ljubavi, ma koliko da je prosvetljen i uzdignut njegov um, sve dok ne sazna kakva je ta ljubav u su{tini i celosti; kakva je bila zapravo, kada je od Boga podarena ~oveku zajedno sa `ivotom. Ako ne poznaju najsavr{enije stanje koje je tada imala, uzalud je o~ekivati da }e otkriti razlike, ma koliko obimno ista`ivanje da sprovedu. Jer tada nema nikakve fiksne ta~ke u odnosu na koju bi se razlike uo~avale, ili cilja ka kojem bi se usmerili da otkriju da li su istinske ili la`ne. Zato ovde po~injemo opis prave su{tine bra~ne ljubavi; a kako je nju kao takvu,
93

Emanuel Svedenborg

zajedno sa `ivotom, ~oveku podario Bog, po~e}emo sa opisom njenog prvobitnog stanja. Kako je u toj fazi ona bila prava bra~na ljubav, to smo i ovom poglavlju dali naziv Prava bra~na ljubav. Opis }e biti nastavljen slede}im redosledom: I Prava bra~na ljubav postoji, ali je tako retka da je danas njena priroda nepoznata, a bezmalo i samo njeno postojanje. II Ova ljubav je plod braka dobra i istine. III Ova ljubav po saobraznosti predstavlja brak Boga i Crkve. IV Ova ljubav je, u pogledu svog porekla i saobraznosti, mnogo vi{e nebeska, duhovna, sveta, ~ista i nevina od bilo koje druge ljubavi koju je Bog dodelio an|elima na Nebu ili ljudima u Crkvi. V Ova ljubav je tako|e osnov svih nebeskih i duhovnih ljubavi, pa time i svih prirodnih. VI Sve radosti i sva u`ivanja, od prvih po poslednjih, pripadaju ovoj ljubavi. VII Jedini koji mogu da steknu i u`ivaju tu ljubav su oni ljudi koji su se pribli`ili Bogu, koji vole istine kojima podu~ava Crkva i ~ine dobra dela koje ona propisuje. VIII Ovo je bio najvi{i oblik ljubavi me|u drevnim ljudima, koji su `iveli u Zlatno, Srebrno i Bronzano doba, ali se nakon toga postepeno ugasio. 58. (I) Prava bra~na ljubav postoji, ali je tako retka da je danas njena priroda nepoznata, a bezmalo i samo njeno postojanje. Postojanje ovakve bra~ne ljubavi, kakva se ovde opisuje, mo`e se zapravo videti u po~etnom stadijumu te ljubavi, dok pronalazi put i osvaja srce mladi}a ili devojke. Ili kod ljudi koji zavole samo jednu osobu suprotnog pola i po`ele je za nevestu; a ona se pove}ava tokom vremena zaruka i kako se bli`i njihovo ven~anje; i kada
94

Bra~na ljubav

se napokon ven~aju i u prvim danima nakon toga. Da li postoji neko ko ne}e priznati i ko se ne}e slo`iti sa slede}om tvrdnjom: da je ova ljubav osnova svih ljubavi i da ona nosi sve radosti i ushi}enja, od prvih do poslednjih? I da li postoji neko ko ne zna da nakon ovog prijatnog vremena, ovo radosno stanje malo-pomalo prolazi i nestaje, tako da na kraju par ne ose}a vi{e skoro nikakvu radost? Ako im tada ka`ete isto {to i pre, da je ova ljubav osnova svih ljubavi, i da su joj dodeljene sve radosti i veselja, oni se sa tim ne}e slo`iti niti }e to priznati. Oni }e vam mo`da re}i da su to trivijalne ili pak nerazumljive misterije. Iz ovoga se jasno vidi da je najranija faza ljubavi u braku nalik na pravu bra~nu ljubav, te nam pru`a neku vrstu slike o njoj. To je slu~aj zato {to se tada seksualna ljubav, koja je raspusna, odbija i umesto nje se ose}a ljubav prema jednoj osobi suprotnog pola, koja je prava bra~na ili ~edna ljubav. Na druge `ene tada se gleda bez ikakvog ose}anja ljubavi, a s ljubavlju samo na onu koja je odabrana. 59. Razlog zbog kojeg je prava bra~na ljubav tako retka, da joj se priroda ne zna, a ~esto se ne zna ni za samo njeno postojanje, jeste taj {to se stanje o~aranosti pre braka kasnije pretvori u stanje ravnodu{nosti, kao posledica neuspeha da se prvo stanje odr`i. Postoji vi{e razloga za promenu ovog stanja nego {to bi se ovde moglo navesti, ali ja }u se pozabaviti njima kasnije kako budem razmatrao razloge za hladno}u, razdvajanje i razvod. Iz toga }e se videti da je za ve}inu ljudi danas, slika prave bra~ne ljubavi izbrisana, a time i mogu}nost njenog prepoznavanja, tako da njena priroda ostaje nepoznata kao, umnogome, i samo njeno postojanje. Dobro je poznato da je po ro|enju svako ljudsko bi}e preokupirano svojim telom; potom postaje sve vi{e prirodno, pa time i racionalno i na kraju duhovno. To se de{ava u etapama, jer
95

Emanuel Svedenborg

je telesni nivo kao zemlja, u koju se jedna za drugom sade prirodne, racionalne i duhovne ideje. Tako osoba postaje sve vi{e i vi{e ljudska. Ono {to se de{ava pri ulasku u brak je skoro isto. Tada osoba postaje potpunije ljudska, jer po spajanju sa svojim partnerom osobe po~inju da deluju kao jedna. Ali to se de{ava u prvoj fazi, kada je, kao {to je gore navedeno, jo{ uvek prisutna jedna vrsta slike bra~ne ljubavi. Kod bra~nog `ivota, ona po~inje na isti na~in sa telesnog nivoa i prelazi na prirodni do spajanja u jedno. Oni koji vole ono {to je telesno ili prirodno, a od njih dolaze samo racionalne ideje, ne mogu se spojiti u jedno sa svojim partnerom osim na ovom spolja{njem nivou. A kada spolja{ni nivo propadne, hladno}a prodire u unutarnje nivoe odvode}i zadovoljstvo te ljubavi iz tela kao i iz uma, a kasnije iz uma kao iz tela. Ovaj proces zadire tako duboko da ni{ta ne ostane od se}anja na prvobitno stanje u braku i vi{e se za njega i ne zna. Po{to je ovo slu~aj sa ve}inom ljudi danas, jasno je da je priroda prave bra~ne ljubavi nepoznata, kao i ~injenica da uop{te postoji. Slu~aj sa duhovnim ljudima je potpuno druga~iji. Za njih je prvo stanje uvod u neprestano bla`enstvo koje postepeno raste kako se duhovni racionalni nivo svesti, a posledi~no i prirodni senzualni telesni nivo, u dvema osobama spaja i sjedinjuje. Ali ovakvi ljudi su retki. 60. (II) Ova ljubav je plod braka dobra i istine. Svaka inteligentna osoba priznaje ono {to je, ina~e, univerzalna istina, da se sve u univerzumu odnosi na dobro i istinu. Tako|e se mora priznati da je u svakoj pojedinisti univerzuma dobro povezano s istinom, a istina sa dobrom, jer je to tako|e univerzalna istina. Razlog zbog kojeg se sve u univerzumu odnosi na dobro i istinu i za{to je dobro povezano s istinom, a istina s dobrom, jeste taj {to i jedno i drugo poti~u od Boga i dolaze od Njega kao jedno. Ljubav i mudrost su dve stvari koje poti~u od
96

Bra~na ljubav

Boga, jer su Bog sam, te dolaze od Njega. Sve stvari koje se odnose na ljubav zovu se vrstama dobra, a sve stvari koje imaju veze s mudro{}u zovu se istinama. Kako ovo dvoje poti~e od Boga kao Stvoritelja, odatle sledi da je to dvoje prisutno u onome {to se stvara. Ilustracija ovoga su toplota i svetlost koje zra~i sunce. Sve na Zemlji dolazi od njih, jer je njihovo prisustvo i mera u kojoj su povezani ono {to kontroli{e rast. Prirodna toplota odgovara duhovnoj toplini, koja je ljubav; prirodno svetlo odgovara duhovnom svetlu, koje je mudrost. 61. U slede}em poglavlju, odnosno odeljcima 83-102, bi}e prikazano da je bra~na ljubav proizvod braka dobra i istine. To se ovde spominje samo da bi se pokazalo da je ova ljubav, imaju}i u vidu da je nebeskog, duhovnog i svetog porekla i sama nebeska, duhovna i sveta. Da bismo videli da bra~na ljubav poti~e iz braka dobra i istine, ovde je va`no ukratko je predstaviti. Gore sam naveo (odeljak 60) da veza izme|u dobra i istine postoji u svakoj pojedina~noj stvari; a povezivanje je nemogu}e ako nije uzajamno, jer veza s jedne strane koja nije uskla|ena s vezom sa druge strane puca sama po sebi. Kako stoga postoji veza izme|u dobra i istine, koja je uzajamna, iz toga sledi da postoji istina dobra, to jest istina koja dolazi od dobra, i dobro istine, koje dolazi od istine. U narednom poglavlju vide}ete da se istina dobra, odnodno istina koja dolazi od dobra, nalazi u mu{karcu i sa~injava njegovu mu{kost; a da se dobro istine, odnosno ono koje dolazi od istine, nalazi u `eni tvore}i njenu `enstvenost. To dvoje povezuje se u bra~noj zajednici. Ovo napominjem ovde da biste stekli neke po~etne predstave o ovom predmetu. 62. (III) Ova ljubav po saobraznosti predstavlja brak Boga i Crkve.
97

Emanuel Svedenborg

To zna~i da mu` i `ena vole jedno drugo, kao {to Bog voli Crkvu i `eli da Crkva voli Njega. U hri{}anstvu je dobro poznato da postoji saobraznost izme|u ovih stvari, ali do sada niko nije znao kakva je to vrsta saobraznosti. Nakon obja{njenja za ovo prvo, ovo drugo bi}e obja{njeno u drugom odeljku (64). Ovde se spominje saobraznost da bi se videlo da je bra~na ljubav nebeska, duhovna i sveta jer je saobrazna nebeskom, duhovnom i svetom braku Boga i Crkve. Ova saobraznost tako|e proisti~e iz bra~ne ljubavi kao proizvoda braka dobra i istine, kao {to je navedeno u prethodnom odeljku. Jer je brak dobra i istine isto {to i brak milosr|a i vere, po{to je dobro povezano s milosr|em, a istina s verom. Nemogu}e je ne priznati ~injenicu da je ovaj brak ono {to ~ini Crkvu, jer je to univerzalna istina; a svaka univerzalna istina se priznaje ~im se ~uje. To je posledica Bo`jeg uticaja, a u isto vreme i potvrde od strane Neba. Sada, kako je Crkva, budu}i od Boga, Njegova, a po{to je bra~na ljubav saobrazna braku Boga i Crkve, iz toga sledi da ova ljubav dolazi od Boga. 63. U gore pomenutom poglavlju bi}e re~i o tome kako Bog formira crkvu s bra~nim parom, a time i bra~nu ljubav. Ovde }u samo re}i da Bog formira crkvu sa ~ovekom, a preko mu{karca sa `enom. Kada se crkva formira sa oboma, ona je na~injena u potpunosti; jer tada postoji potpuna veza dobra sa istinom, a njihova veza ~ini Crkvu. Dole navedenim argumentima bi}e pokazano da je te`nja ka sjedinjenju, koje predstavlja bra~nu ljubav, proporcionalna povezanosti dobra i istine, koja ~ini Crkvu. 64. (IV) Ova ljubav je, u pogledu svog porekla i saobraznosti, mnogo vi{e nebeska, duhovna, sveta, ~ista i nevina od bilo koje druge ljubavi koju je Bog dodelio an|elima na Nebu ili ljudima u Crkvi.
98

Bra~na ljubav

Ne{to ranije u tekstu ukratko je, kroz nagove{taj, bio ponu|en jasan dokaz da je priroda bra~ne ljubavi, u pogledu njenog porekla, braka dobra i istine, takva kakva je navedena. Tada je re~eno i da je ta ljubav takva po osnovu njene saobraznosti sa brakom Boga i Crkve. Ova dva braka, iz kojih, kao izdanak, ni~e bra~na ljubav, najvi{i su stepen svetosti. Ako se stoga ova ljubav prima od njenog Tvorca, koji je Bog, prati je i svetost koja od Njega dolazi, neprestano je ~iste}i i pro~i{}avaju}i. Ako osoba tada oseti u svojoj volji i `elju i te`nju za time, ova ljubav postaje sve ~istija i nevinija dan za danom zauvek. Bra~na ljubav se zove nebeska i duhovna, jer je poseduju an|eli Nebesa. Ona je nebeska me|u an|elima najvi{eg Neba, jer se oni zovu nebeskim an|elima; a duhovna je me|u an|elima iz donjeg Neba, jer se oni nazivaju duhovnim an|elima. An|eli nose takva imena; nebeski jer su modeli ljubavi i mudrosti koja iz nje dolazi, a duhovni jer su modeli mudrosti i ljubavi koja dolazi iz nje. Njihova bra~na ljubav je sli~na. Kako je bra~na ljubav prisutna me|u an|elima i vi{eg i ni`eg Neba, {to je opisano u poglavlju Brakovi na Nebu (27-41), o~igledno je da je ona sveta i ~ista. Razlog zbog kojeg je ona, zbog izvora iz kojeg poti~e, u svojoj su{tini svetija i ~istija od svake druge ljubavi koju poseduju an|eli ili ljudska bi}a, jeste taj {to je ona takore}i vrhovna ljubav. Izvesne napomene vezane za njenu vode}u poziciju bi}e date u narednom odeljku. 65. (V) Ova ljubav je tako|e osnov svih nebeskih i duhovnih ljubavi, pa time i svih prirodnih. Razlog zbog kojeg je bra~na ljubav, po svojoj su{tini, osnov svih ljubavi Neba i Crkve, jeste taj {to je njen izvor brak dobra i istine; i iz tog braka nastaju sve ljubavi koje ~ine Nebo i Crkvu u ~oveku. Dobro ovog braka ~ini ljubav, a njegova istina ~ini mudrost. Kada se ljubav pribli`i mudrosti ili se s njome sjedini, ona postaje prava
99

Emanuel Svedenborg

ljubav; a kada se mudrost pribli`i ljubavi i sjedini s njome, ona postaje prava mudrost. Prava bra~na ljubav nije ni{ta drugo do povezivanje ljubavi i mudrosti. Bra~ni par izme|u koga ili u kojem se ta ljubav deli jeste model ili njena vidljiva forma. Zaista, sve na Nebesima, gde su i lica prave slike ljubavi pojedinca, slika je ljubavi; jer je ona u njima kako uop{te tako i u svakom njihovom delu, kao {to je gore opisano. Po{to je bra~ni par model i forma te ljubavi, iz toga sledi da je svaka ljubav koja nastaje iz forme same ljubavi njena kopija. Tako da ako je bra~na ljubav nebeska i duhovna, to su i ljubavi koje iz nje proizilaze. Stoga je bra~na ljubav kao roditelj, a druge ljubavi su njena deca. Tako brakovi an|ela na Nebesima vode ro|enju duhovnog potomstva, stvari koje su u vezi sa ljubavlju i mudro{}u ili dobrom i istinom; kao {to je opisano u odeljku 51. 66. Isti zaklju~ci se o~igledno mogu izvu}i iz ~injenice da su ljudska bi}a stvorena da ispune tu ljubav, i u svom daljem razvoju pod njenim uticajem. Mu{karac je stvoren da postane mudrost kao rezultat ljubavi koju ose}a prema postajanju mudrim, a `ena je stvorena da postane ljubav prema mu{karcu na osnovu i u meri njegove mudrosti. Stoga je jasno da su bra~ni parovi pravi oblici i slike braka ljubavi i mudrosti, odnosno dobra i istine. Mora se imati u vidu da ni dobro ni istina ne mogu postojati osim ako nisu utelovljeni u supstanci, kao sopstvenoj realizaciji. Apstraktne vrste dobra i istine ne mogu postojati, jer ako nemaju poziciju, ne mogu biti nigde; niti se mogu povremeno pojavljivati kao lete}a stvorenja. Oni su stoga samo entiteti, o kojima se razumu ~ini da mo`e razmi{ljati apstraktno, ali u stvari ne mo`e dok se predmetno ne realizuju. Svaka predstava koju osoba formira, ma koliko da je uzvi{ena, zapravo je supstancijalna, odnosno, pridru`ena supstanci. Pored toga treba znati da nijedna supstanca ne mo`e postojati, a da nije oblik.
100

Bra~na ljubav

Niti postoji ne{to kao bezobli~na supstanca, jer se njome ni{ta ne mo`e izre}i, a subjekat bez predikata tako|e je iracionalni entitet. Ova filozofska razmatranja ovde su data kako bi se omogu}ilo da se vidi da je bra~ni par, koji `ivi u pravoj bra~noj ljubavi, oblik braka dobra i istine ili ljubavi i mudrosti. 67. Po{to prirodne ljubavi rezultiraju iz duhovnih, a duhovne iz nebeskih, mo`emo re}i da je bra~na ljubav osnov svih duhovnih i nebeskih ljubavi, te stoga i prirodnih. Prirodne ljubavi se odnose na ljubav prema sebi i ljubav prema svetu; duhovne ljubavi, na ljubav prema bli`njima, a nebeske na ljubav prema Bogu. S obzirom na ovakav odnos izme|u ovih ljubavi, red kojim slede i po kojem su prisutne u osobi jeste o~igledan. Kada su ure|ene tim redom, prirodne ljubavi nastaju iz duhovnih, duhovne iz nebeskih i sve tako redom do njihovog izvora Boga. 68. (VI) Sve radosti i sva u`ivanja, od prvih po poslednjih, pripadaju ovoj ljubavi. Sva zadovoljstva koje jedna osoba mo`e da ose}a proizvod su njene ljubavi. Putem njih se ljubav manifestuje ili, bolje re~eno, postoji i `ivi. Op{te je poznato da se zadovoljstva intenziviraju kako se ljubav intenzivira, kao i prema tome kako se uzgredne emocije sve vi{e doti~u dominantne ljubavi. Kako je bra~na ljubav osnov svih dobrih ljubavi, i kako je ona utisnuta u svaki pa i najmanji detalj jedne osobe, kao {to je gore re~eno, iz toga sledi da njena zadovoljstva prevazilaze zadovoljstva svih ostalih ljubavi, a stepen u kojem je prisutna i u kojem se spaja sa njima ~ini da ove ljubavi donose zadovoljstvo. Jer ona {iri unutarnje nivoe uma kao i tela, kako kroz njih proti~e i kako ih otvara. Razlog zbog kojeg sva zadovoljstva, od prvog do poslednjeg, pripadaju toj ljubavi jeste taj {to njena svrha nadma{uje svrhu drugih. Njena svrha je reprodukcija ljudske
101

Emanuel Svedenborg

rase odnosno an|ela Neba. Kako je ova svrha krajnji cilj stvaranja, iz toga sledi da je svaka vrsta sre}e, bla`enstva, zadovoljstva, op~injenosti i u`ivanja koju bi Bog Stvoritelj mogao dati jednoj osobi, koncentrisana u ovoj njegovoj ljubav. O~igledno je da zadovoljstva rezultiraju iz svrhe da se doti~u osobe proporcionalno njenoj ljubavi prema svrsi, uzimaju}i u obzir zadovoljstva pet ~ula: ~ula vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira. Svako od njih ima sopstvena zadovoljstva, koja variraju u zavisnosti od specifi~ne svrhe kojoj slu`e. [ta bi moglo da nedostaje zadovoljstvu bra~ne ljubavi, ~ija je svrha ne{to {to obuhvata sve druge svrhe? 69. Znam da }e malo ljudi priznati da su sve radosti i zadovoljstva, od prvog do poslednjeg, dati bra~noj ljubavi, jer je prava bra~na ljubav, kojoj su oni dati, toliko retka danas da su njena priroda i njeno postojanje skoro nepoznati, kao {to sam objasnio i dokazao gore u tekstu (odeljci 58, 59). Oni nisu prisutni ni u jednoj drugoj do u iskrenoj bra~noj ljubavi; a kako je ona toliko retka na Zemlji, nemogu}e je opisati sre}u kojom obiluje, sem na osnovu opisa koji nam daju an|eli koji je u`ivaju. An|eli su rekli da su njena unutarnja zadovoljstva, zadovoljstva du{e a du{a je prvo mesto bra~nog upliva ljubavi i mudrosti ili dobra i istine, od Boga nepojmljiva, te stoga i neizreciva, jer ona su zadovoljstva mira i nevinosti istovremeno. Ali kako se spu{taju, ona postaju sve primetnija u gornjim nivoima uma kao bla`enstvo, u donjim nivoima kao sre}a, u grudima kao prijatni ose}aji, odakle se {ire u svaki deo tela i kona~no sjedinjuju na najni`em nivou da proizvedu najve}e od zadovoljstava. An|eli nastavi{e da govore divne stvari o ovima, rekav{i tako|e da su vrste ovih zadovoljstava u du{ama bra~nih parova, prolaze}i iz njih u njihove umove, a iz njih u grudi njihove, bezbrojne i ve~ne. Njihov stepen se pove}ava u zavisnosti od mudrosti mu`a. To je zato {to mu`evi ve~no
102

Bra~na ljubav

`ive u cvetu mladosti, a za an|ele nema ni{ta bla`enije od neprestanog pove}anja mudrosti. Dalje opise ovih zadovoljstava, kako ih iznose an|eli, na}i }ete u okviru iskustava, naro~ito me|u onima koja slede na kraju jednog broja poglavlja. 70. (VII) Jedini koji mogu da steknu i u`ivaju tu ljubav su oni ljudi koji su se pribli`ili Bogu, koji vole istine kojima podu~ava Crkva i ~ine dobra dela koje ona propisuje. Razlog zbog kojeg samo oni koji se pribli`e Bogu dobijaju ovu ljubav jeste taj {to monogamni brakovi, izme|u jednog ~oveka i jedne `ene, odgovaraju braku Boga i Crkve, a takvi brakovi nastaju od braka dobra i istine o ~emu je gore bilo re~i (60, 62). Posledica ovog porekla i ove saobraznosti je ta da prava bra~na ljubav dolazi od Boga, i da je data onima koji mu direktno pristupe. Ali se ovo ne mo`e u potpunosti dokazati bez detaljne diskusije o ovim dvema misterijama. To }e biti dato u dva naredna poglavlja, od kojih }e jedno biti o poreklu bra~ne ljubavi od braka dobra i istine, a drugo o braku Boga i Crkve i njegovoj saobraznosti. Tada }e se tako|e videti da je posledica toga da bra~na ljubav osobe zavisi od stanja crkve u njemu. 71. Samo oni koji primaju bra~nu ljubav od Boga, oni koji mu direktno pristupe i `ive `ivotom Crkve koja dolazi od Njega, mogu u`ivati pravu bra~nu ljubav. Razlog je taj {to je ova ljubav, iz perspektive porekla i saobraznosti, nebeskija, duhovnija, svetija, nevinija i ~istija od bilo koje druge ljubavi koja je prisutna me|u an|elima na Nebu ili ljudima u Crkvi (kao {to je re~eno u ta~ki 64). Ove atribute je mogu}e pripisati samo u slu~aju onih koji su povezani sa Bogom i koje je On pridru`io an|elima na Nebu. Jer se ovi klone vanbra~nih ljubavi, to jest veza sa osobama koje im nisu ni mu` ni `ena,
103

Emanuel Svedenborg

kao prokletstva du{e ili jezera Pakla. Sve dok se udate, odnosno o`enjene osobe klone ovakvih veza, ~ak i u `udnji du{e i namerama koje ona proizvodi, dotle je ta ljubav u njihovom slu~aju pro~i{}ena, postaju}i po etapama duhovna, prvo dok `ive na Zemlji, a potom na Nebu. Nijedna ljubav me|u ljudskim bi}ima, kao ni me|u an|elima, ne mo`e postati ~ista; pa ni ova. Ali kako Bog prvenstveno gleda na nameru volje, sve dok osoba ima tu nameru i dok joj te`i, dotle je ona na pravom putu i dotle napreduje ka ~istoti i svetosti. Niko sem onih kojima Bog u~ini tako, ne mo`e u`ivati duhovnu bra~nu ljubav, jer ona nosi Nebo u sebi. Prirodni ~ovek, za kojeg ta ljubav izvla~i zadovoljstvo samo iz tela, ne mo`e pristupiti Nebu ili an|elima, niti zapravo ijednoj osobi koja poseduje tu ljubav, jer je ta ljubav osnova svih nebeskih i duhovnih ljubavi (videti odeljke 65-67 gore). Ovo mi je iskustveno dokazano. Video sam neke genije8 u Duhovnom svetu, koji su se ina~e spremali za Pakao, kako prilaze an|elu koji je u`ivao sa svojim partnerom. Dok su jo{ bili daleko, postajali su kao furije, sve ve}e {to su se vi{e pribli`avali, tra`e}i duplje i jarke u koje }e se baciti i na}i zaklon. Zli dusi vole sve ono {to odgovara njihovim emocijama, ma koliko da je ne~isto, i preziru duhove Neba zbog njihove ~istote, kao svoje suprotnosti. Ovo se mo`e zaklju~iti iz onoga {to sam naveo u Uvodu (odeljak 10). 72. Oni koji mogu da steknu tu ljubav i istraju u njoj jesu oni koji vole istine kojima Crkva podu~ava i ~ine dobra dela koja ona propisuje, jer druge Bog ne prihvata. Takvi ljudi su povezani sa Njim pa ih stoga On mo`e odr`ati u toj ljubavi. Postoje dve stvari koje stvaraju Crkvu i Nebo u ~oveku istina vere i dobrota `ivota. Istina vere budi svest o prisustvu Boga, a dobrota `ivota u skladu
8 Geniji izme|u ostalog i naziv za najzlobnije duhove; videti pasus 514 na kraju. (Prim.prev.)

104

Bra~na ljubav

sa istinama vere donosi povezivanje sa Njim {to rezultira stvaranjem Crkve i Neba. Istina vere budi svest o prisustvu Boga, jer je izvor svetlosti; duhovna svetlost je ba{ to. Dobrota `ivota donosi povezivanje sa Njim jer je izvor topline; duhovna toplina je ba{ to, jer je ona ljubav, a dobrota `ivota je pitanje ljubavi. Dobro je poznato da sva svetlost, ~ak i zimi, budi svest o sada{njim stvarima, a toplota zajedno sa svetlo{}u pravi vezu. Jer se vrtovi i cvetne leje mogu videti na svakojakoj svetlosti, ali oni cvetaju i donose plodove samo kada svetlost prati toplota. Zaklju~ak iz ovoga je o~igledan: one koji samo poznaju istine Crkve Bog nije obdario pravom bra~nom ljubavi, ve} samo one koji znaju istine i ~ine dobra dela koja ona propisuje. 73. (VIII) Ovo je bio najvi{i oblik ljubavi me|u drevnim ljudima, koji su `iveli u Zlatno, Srebrno i Bronzano doba, ali se nakon toga postepeno ugasio. Bra~na ljubav me|u drevnim ljudima i starim narodima koji su `iveli u dobima koja nose ove nazive bila je najve}i oblik ljubavi. Ovo je nemogu}e saznati iz istorija, jer nema sa~uvanih pisanih tragova, a oni koji su sa~uvani pisani su docnije. Ti pisci dali su ova imena i opisali ~istotu i ~estitost njihovih `ivota i kako su se ova doba postepeno smenjivala redom od Zlatnog do Gvozdenog. Poslednje, Gvozdeno doba, po~ev{i od vremena ovih pisaca, mo`e se u izvesnoj meri proceniti na osnovu istorijskih opisa nekih kraljeva, sudija i mudrih ljudi, takozvanih sofista u Gr~koj i drugde. Danilo (2:43) sadr`i predskazanje da dana{nja epoha, za razliku od Gvozdene, ne}e biti stabilna, ve} }e biti poput gvo`|a pome{anog sa glinom, koji me|usobno ne prianjaju. Kako su doba nazvana po zlatu, srebru i bakru bila ve} zavr{ena u doba ovih pisaca, te je o njihovim brakovima na Zemlji bilo nemogu}e i{ta znati, Bog je izvoleo da omogu}i da ja to saznam na duhovni na~in, tako {to me je poveo da posetim Nebesa gde oni `ive, pa da iz
105

Emanuel Svedenborg

njihovih usta saznam kakvi su bili njihovi brakovi u vreme kada su `iveli. Jer se svi, koji su se od stvaranja naovamo rastali od Prirodnog sveta, nalaze u Duhovnom svetu; i svi oni su zadr`ali svoje prethodne ljubavi i tako }e ostati zauvek. Kako ove ~injenice zaslu`uju da se otkriju i da se o njima izvesti, a one dokazuju svetost brakova, hteo sam da ih objavim onako kako su prikazane mom budnom duhu i kasnije prizvane u se}anje i zapisane uz pomo} jednog an|ela. Kako poti~u iz Duhovnog sveta, kao i ostala iskustva na krajevima poglavlja, odlu~io sam da ih podelim u {est izve{taja prema vremenskim epohama.

*****
74. Ovih {est izve{taja o bra~noj ljubavi iz Duhovnog sveta otkrivaju prirodu te ljubavi u najranija vremena, u potonjem periodu i u dana{nje doba. Iz toga se jasno vidi da je ova ljubav postepeno gubila na svojoj svetosti i ~istoti dok nije postala razbludna. Postoji, ipak, izvesna nada da mo`e biti vra}ena svojoj prastaroj ili drevnoj svetosti. 75. Prvo iskustvo Razmi{ljao sam jednom o bra~noj ljubavi, kad mi um obuze `elja da saznam kakva je ova ljubav bila kod onih koji su `iveli u Zlatno doba i u doba koja su usledila i bila nazvana po srebru, bakru i gvo`|u. Znaju}i da su svi koji su `iveli dobrim `ivotima u ovim dobima sada na Nebesima, pomolih se Gospodu da mi dozvoli da porazgovaram sa njima i da me oni pou~e. Odjednom se pored mene stvori an|eo, koji re~e: Gospod me posla da budem tvoj vodi~ i pratilac. Prvo }u te povesti i ispratiti do onih koji su `iveli u prvoj eri ili dobu, poznatom kao Zlatno. Put do njih je, dodade, strm i vodi kroz mra~nu {umu, kroz koju niko ne mo`e pro}i osim ako mu Bog ne da vodi~a.
106

Bra~na ljubav

Ja sam bio u duhu, pa se pripremih za put i mi se zaputismo licem prema istoku. Kako smo i{li, ugledah planinu ~iji je vrh zadirao u oblake. Pre|osmo veliku pustinju i do|osmo do {ume obrasle drve}em raznih vrsta i tako guste da je bila mra~na i ba{ takva kakvom ju je an|eo prethodno opisao. [uma je ipak bila ispresecana brojnim uskim stazama, a an|eo mi re~e da one ~ine lavirint koji treba da zbuni ljude, tako da sve dok im Bog ne otvori o~i da vide drve}e masline upleteno u vinovu lozu tako da mogu da prate put od jedne masline do druge, putnici }e zavr{avati u Tartaru, regionu koji je okru`uje sa strana. [uma je ovakva da bi onemogu}ila pristup. Jer niko sem prastarih ljudi ne `ivi na ovoj planini. Kad u|osmo u {umu, na{e se o~i otvori{e i okolo ugledasmo maslinovo drve}e upleteno s lozom, sa koje su visili grozdovi tamnoplavog gro`|a. Malsine su bile pore|ane u obliku spirale, pa dok smo istra`ivali, vrteli smo se ukrug i ukrug. Na kraju videsmo grupu visokih kedrova na ~ijim je granama stajalo nekoliko orlova. Videv{i ih, an|eo re~e: Sad smo na delu planine nedaleko od vrha. I mi nastavismo, pa posle kedrova nai|osmo na kru`nu ravan, gde su pasla jagnjad oba pola. Ovo su bili oblici namenjeni da oslikaju stanje nevinosti i mira me|u stanovnicima planine. Mi se zaputismo preko ove ravnice i ugledasmo {ator za {atorom, vi{e hiljada na broju, koji se pru`ahu sa svih strana dokle nam pogled moga{e dopreti. Sada se nalazimo, re~e an|eo, u kampu Vojske Gospoda Boga, kako ona sebe naziva i gde ona `ivi. Ovi drevni ljudi su `iveli, kad su bili u svetu, u {atorima, tako da i sada `ive u njima. Ali hajde da kreneno ka jugu, gde `ive mudriji me|u njima, kako bi na{li nekoga da s njime porazgovaramo. Kad krenusmo, u daljini ugledah tri de~aka i tri devoj~ice kako sede na ulazu u {ator. Ali kako se pribli`ismo, ispostavi se da su to ljudi i `ene srednje visine. Svi stanovnici ove planine, re~e an|eo, iz daljine deluju
107

Emanuel Svedenborg

kao deca, jer se nalaze u stanju nevinosti, a detinjstvo je ono u vidu ~ega se nevinost prikazuje. Kad nas ti ljudi ugleda{e, oni po`uri{e k nama i reko{e: Odakle dolazite i kako ste do{li ovamo? Va{a lica nisu lica ljudi na{e planine. An|eo odgovori ispri~av{i im kako nam je dozvoljeno da pro|emo kroz {umu i za{to smo do{li. ^uv{i to, jedan od ta tri ~oveka nas pozva unutra i uvede u svoj {ator. ^ovek je nosio ogrta~ plave boje i tuniku od ~iste vune bele boje. Njegova `ena je nosila odoru grimizne boje, a ispod nje bluzu od fino izvezenog lana. Po{to sam `eleo da saznam o braku me|u drevnim ljudima, pogledavao sam u mu`a pa u `enu i primetio da njihova lica pokazuju kao da su oni jedna du{a. Stoga rekoh: Vas dvoje ste jedno. ^ovek odgovori: Mi jesmo jedno. Njen `ivot je u meni a moj je u njoj, tako da smo nas dvoje dva tela a jedna du{a. Na{a zajednica je poput zajednice dve duplje u grudima, zvane sr~ana i plu}na. Ona je moje srce, a ja sam njena plu}a. Ali po{to pod srcem podrazumevamo ljubav, a pod plu}ima mudrost, ona je ljubav moje mudrosti, a ja sam mudrost njene ljubavi. Stoga, njena ljubav formira spoljni pokriva~ moje mudrosti, a moja mudrost je unutarnja bit njene ljubavi. Kao rezultat, kao {to ka`ete, jedinstvo na{ih du{a vidi se u izgledu na{ih lica. Potom ga upitah: Ako je va{e jedinstvo takvo, mo`e{ li pogledati ijednu `enu sem svoje? Da, odgovori on, mogu, ali kako je moja `ena sjedinjena s mojom du{om, nas dvoje gledamo zajedno, tako da ni najmanja iskra po`ude ne mo`e da u|e unutra. Jer kad ja pogledam tu|u `enu, ja je vidim kroz svoju `enu, jedinu koju volim. Po{to je ona u stanju da prepozna sva moja ose}anja, kao posrednik, ona usmerava sve moje misli, uklanjaju}i svaki nesklad i proizvode}i istovremeno ose}aj hladno}e i u`asa na bilo {ta ne~asno. Stoga je za nas ovde jednako nemogu}e da pogledamo po`udno neku od `ena na{ih
108

Bra~na ljubav

drugova koliko da gledamo na svetlost na{eg neba iz senke Tartara. Tako da mi nemamo ni predstavu u na{em umu, ni re~ u na{em jeziku za privla~nost po`udne ljubavi. On nije mogao ni da upotrebi re~ preljuba, jer je ~ednost njegovog neba to spre~avala. Moj an|eo vodi~ re~e: Sada mo`ete ~uti kako an|eli ovog neba govore jezikom mudrosti, jer on poti~e iz uzroka. Nakon toga, ja pogledah okolo i videh da njihov {ator izgleda kao pozla}en. Pa upitah: Za{to je ovakav? On mi odgovori da je to rezultat plamte}e svetlosti, koja sija poput zlata, prekriva i probija platno na{eg {atora dok mi govorimo o bra~noj ljubavi. Jer se tada toplota na{eg sunca, koja je u svojoj su{tini ljubav, otkriva i boji svetlost, koja je u svojoj su{tini mudrost, sopstvenom zlatnom bojom. To se de{ava zato {to je bra~na ljubav po poreklu igra mudrosti i ljubavi. Jer je ~ovek ro|en da bude mudrost, `ena da bude ljubav prema mudrosti svog ~oveka. To je izvor ushi}enja te igre u bra~noj ljubavi, odnosno izme|u nas i na{ih `ena. Mi smo ovde ve} vi{e hiljada godina svedoci toga koliko su ova ushi}enja nenadma{na i izvrsna po koli~ini, stepenu i snazi proporcionalno na{em obo`avanju Boga Jehove, koji je izvor iz kojeg se ta nebeska unija, nebeski brak ljubavi i mudrosti uliva. Nakon ovih re~i ja ugledah veliku svetlost iznad brda posred {atora. Odakle dolazi ova svetlost?, upitah. To je, re~e on, iz svetili{ta na{eg {atora za slu`bu Bo`ju. Ja ga upitah da li mu se mo`e pri}i. Da, re~e. I ja mu pri|oh i videh {ator koji je i iznutra i spolja odgovarao opisu {atora koji je bio podignut u pustinji za decu Izrailja, ~iji je plan bio prikazan Mojsiju na gori Sinaju (Izlazak 25:40; 26:30). [ta se to, upitah, nalazi u svetili{tu {to daje toliko svetlosti? To je plo~a, odgovori on, sa natpisom Ugovor izme|u Jehove i Nebesa. I ne re~e ni{ta vi{e. Kako smo se tada spremili da krenemo, ja upitah: Da li je iko od vas, kada ste bili u svetu, `iveo sa vi{e `ena?
109

Emanuel Svedenborg

On odgovori da ne zna nikoga. Jer, re~e, mi nismo mogli da razmi{ljamo o vi{e `ena. Oni koji su razmi{ljali, pri~ali su nam da nebesko bla`enstvo njihovih du{a odmah pobegne sa unutarnjih na spolja{nje delove tela, sve do nokata na prstima, a u isto vreme ih napusti njihova mu`evnost. Kad se to primeti, oni bivaju izba~eni iz na{e zemlje. Rekav{i to, ~ovek po`uri nazad u svoj {ator, pa se vrati sa narom punim zlatnih semenki. On mi ga pokloni, i ja ga ponesoh sa sobom kao simbol moje posete ljudima koji su `iveli u Zlatno doba. Po`elev{i jedan drugome mir, rastasmo se i ja se vratih ku}i. 76. Drugo iskustvo Slede}eg dana isti an|eo kao i prethodnog dana do|e kod mene i re~e: Da li bi `eleo da te povedem i ispratim do onih koji su `iveli u Srebrnoj eri ili dobu, tako da ~ujemo od njih o braku u njihovo vreme? On kaza da se ni do njih ne mo`e do}i sem pod vo|stvom Boga. Ja sam bio u duhu, kao i pre, pa se uputih s mojim vodi~em, prvo do brda na granici izme|u istoka i juga. Kad se na|osmo na obroncima tog brda, on mi pokaza veliko prostranstvo teritorije. U daljini videsmo veoma visoku planinu i izme|u nje i brda na kojem smo stajali nalazila dolina, a iza nje ravnica iz koje se izdizala blaga padina. Si{li smo s brda da bismo pre{li dolinu, a tu sa obe strane mestimi~no bejahu postavljeni komadi od drveta i kamena izrezbareni tako da li~e na ljudska bi}a, razne `ivotinje, ptice i ribe. [ta je ovo?, upitah an|ela. Zar ovo nisu idoli? Daleko od toga, odgovori on. To su oblici napravljeni da oslikaju razne moralne vrline i duhovne istine. Ljudi ovog doba znali su za saobraznosti; pa kako je svaka osoba, `ivotinja, ptica i riba saobrazna nekom kvalitetu, svaki duborez oslikava neki aspekt vrline ili istine, a vi{e njih zajedno oslikava celu vrlinu ili istinu u njenom op{tem punom obliku. Ove rezbarije predstavljaju ono {to se u Egiptu zvalo hijeroglifima.
110

Bra~na ljubav

Pre|osmo dolinu, a na ulasku u ravnicu ugledasmo konje i bojna kola. Konji su nosili raznovrsne metalne plo~ice na amovima i ularima; a kola je bilo raznih tipova, neka su bila izrezbarena u obli~je orla, neka u obli~je kita, neka u jelena sa rogovima, a neka u jednoroga. Na kraju videsmo i konjska kola i {tale sa obe strane. Ali kada se pribli`ismo, konji i kola nestado{e, i umesto njih pojavi{e se ljudi koji su {etali u parovima, razgovaraju}i i diskutuju}i. An|eo mi tada re~e: One vrste konja, kola i {tala, koji se vide iz daljine su slika racionalne inteligencije ljudi tog doba. Jer konj po saobraznosti predstavlja razumevanje istine, kola njeno podu~avanje, a {tale u~ionice. Ti zna{ da u ovom svetu sve stvari izgledaju prema svojoj saobraznosti. Pro{av{i ih, popesmo se uz jedan vi{i uspon i naposletku ugledasmo grad u koji u|osmo. Dok smo i{li gradom, sa ulica i trgova razgledasmo njihove ku}e. To su sve bile palate od mermera. S prednje strane bejahu stepenici od alabastera, sa ~ijih strana stajahu stubi}i od jaspisa. Videsmo tako|e i hramove od dragog kamenja, boje safira i azurne boje. Njihove ku}e, re~e an|eo, grade se od kamena, jer kamenje predstavlja prirodne istine, a drago kamenje duhovne istine. Svi ljudi koji su `iveli u Srebrnom dobu posedovahu inteligenciju od duhovnih istina, a otud od prirodnih. Srebro ima isto zna~enje. Kako obilazismo grad, mestimi~no sretasmo ljude u parovima, a kako oni behu mu`evi i `ene, ~ekasmo da nas neko pozove. Dok mi razmi{ljasmo o tome, dvoje ljudi nas zazva, pozivaju}i nas u svoj dom. I mi u|osmo. An|eo po~e da govori umesto mene, objasniv{i im razloge moje posete ovom nebu. On je do{ao, an|eo re~e da bi nau~io o braku me|u drevnim ljudima, ~iji ste vi ovde predstavnici. Mi poti~emo, odgovori{e oni, od ljudi iz Azije. Na{ vek smo posvetili prou~avanju istina, pomo}u ~ega smo stekli inteligenciju to je bila te`nja na{e du{e i uma. Ali te`nja
111

Emanuel Svedenborg

na{ih telesnih ~ula bila je predstavljanje istine u oblicima. Na{e poznavanje saobraznosti povezalo je na{e telesne utiske sa utiscima na{eg uma podariv{i nam inteligenciju. ^uv{i ovo, an|eo ih zamoli da nam ka`u ne{to o svojim brakovima. Postoji, re~e mu`, saobraznost izme|u duhovnog braka, to jest istine i dobra, i prirodnog braka, to jest mu`a i `ene. U~e}i o saobraznostima, videli smo da Crkva sa svojim vrstama istine i dobra ne mo`e uop{te postojati sem me|u onima koji `ive u pravoj bra~noj ljubavi s jednom `enom. Jer brak dobra i istine formira Crkvu u pojedincu. Stoga, svi mi koji smo ovde sada tvrdimo da je mu` istina, a `ena smo dobro istine. Dobro ne mo`e voleti nijednu drugu istinu sem sopstvene, niti istina mo`e uzvratiti ljubav nijednom dobru sem sopstvenom. U svakom drugom slu~aju unutarnji brak koji ~ini Crkvu bio bi izgubljen i brak bi postao samo spolja{nji; a to je saobrazno idolatriji, a ne Crkvi. Zato mi brak sa jednom `enom zovemo pri~e{}em; ali ako se on u na{em dru{tvu sklopi sa vi{e `ena, zovemo ga svetogr|em. Posle ovih re~i uvedo{e nas u predsoblje, na ~ijim zidovima beja{e oka~eno mnogo predmeta i malih slika koje izgledahu kao da su izlivene u srebru. [ta je to?, upitah. To su, reko{e oni, slike i oblici koji oslikavaju mnoge kvalitete, osobine i zadovoljstva, koji pripadaju bra~noj ljubavi. Jedna grupa prikaziva{e jedinstvo du{a, druga povezanost umova, tre}a skladnost srca, ~etvrta zadovoljstva koja iz njih proizilaze. Dok smo ih posmatrali, ugledasmo neku vrstu duge na zidu, sa~injene od tri boje: grimizne, plave i bele. Primetismo kako grimizna boja prolazi kroz plavu i boji belu u tamnoplavu; a ova se kroz plavu preliva u grimiznu, poja~avaju}i je da li~i na plamte}i zrak. Da li razume{ ovo?, upita me mu`. Objasni mi, odgovorih. Grimizna boja, re~e on, po svojoj saobraznosti predstavlja bra~nu ljubav `ene; bela boja predstavlja inteligenciju mu`a. Plava predstavlja po~etak bra~ne lju112

Bra~na ljubav

bavi onako kako je `ena opa`a u mu`u, a tamnoplava, koja boji belu, predstavlja bra~nu ljubav koja je prisutna u mu`u. Ova boja, koja se preko plave uliva u grimiznu i poja~ava je tako da li~i na plamte}i zrak, ozna~ava bra~nu ljubav mu`a koja se upu}uje `eni. Ove stvari prikazuju se na na{im zidovima kada se, u razmi{ljanju o bra~noj ljubavi, njenoj prirodnoj, neprekinutoj i istodobnoj uniji, zagledamo u tu dugu oslikanu na zidu. Na ovo, ja rekoh: Ove stvari su danas vi{e nego misti~ne za nas, jer predstavljaju na~in oslikavanja tajni bra~ne ljubavi jednog ~oveka i jedne `ene. Da, tako je, odgovori on, ali one ne predstavljaju tajnu za nas ovde, tako da nisu ni misti~ne. Kada to re~e, u daljini se pojavi{e kola koja su vukli beli poniji. Ugledav{i ih, an|eo re~e: Ova kola su znak da treba da po|emo. Kada se zaputismo niza stepenice, na{ doma}in nam dade grozd belog gro`|a s liskama koje se iznenada preboji{e u belo. Mi ih uzesmo kao simbol na{eg razgovora sa ljudima Srebrnog doba. 77. Tre}e iskustvo Slede}eg dana moj an|eo vodi~ i pratilac do|e ponovo i re~e: Spremi se da posetimo stanovnike Neba na zapadu, ljude koji su `iveli u tre}e ili Bakarno doba. Njihovi domovi se pru`aju od juga preko zapada ka severu, ali ne i na severu. Po{to se spremih, po|oh za njim i mi u|osmo na njihovo nebo s ju`ne strane. Tu nai|osmo na veli~anstvenu {umu od palmi i lovora. Pro|osmo kroz nju, a ta~no na zapadnom njenom obodu, ugledasmo neke d`inove dva puta ve}e od prose~nog ~oveka. Oni nas upita{e: Ko vas je pustio da pro|ete kroz {umu? Bog Neba, odgovori an|eo. Mi smo, reko{e oni, ~uvari drevnog zapadnog neba; ali vi mo`ete u}i. Mi pro|osmo i sa jedne uzvisine ugledasmo planinu koja se dizala u oblake. Izme|u uzvisine na kojoj stajasmo
113

Emanuel Svedenborg

i te planine ugledasmo sela u nizu sa vrtovima, {umom i poljima me|u njima. Po{to pro|osmo kroz sela, do|osmo do planine i popesmo se na nju. Njen vrh ne beja{e okomit ve} ravan, i na njemu staja{e velik i prostran grad. Sve njegove ku}e bejahu od smolastog drveta, a krovovi od daske. Za{to su, upitah, sve ku}e ovde napravljene od drveta? Zato {to, odgovori mi an|eo, drvo predstavlja prirodno dobro, koje je bilo dobro ljudi zemaljskog tre}eg doba. Bakar tako|e va`i za prirodno dobro, pa su drevni ljudi ovo doba zvali Bakarnim dobom. Ovde postoje i svete zgrade napravljene od maslinovog drveta, u ~ijem se sredi{tu nalazi svetili{te koje u {krinji sadr`i Re~, koja je data stanovnicima Azije pre Re~i Izrailju. Njene istorijske knjige zovu se Jehovini ratovi, a njene proro~ke knjige Proglasi. Obe su spomenute kod Mojsija (Br. 21:14, 15,27-30). Ova Re~ je sada izgubljena u kraljevstvima Azije, a sa~uvana je samo u Velikoj Tatariji9. Tada me an|eo uvede u jednu zgradu i mi ugledasmo svetili{te u sredini, u ble{tavoj beloj boji. Svetlost, re~e an|eo, dolazi iz drevnog azijatskog sveta; jer sve Bo`anske istine sijaju na Nebesima. Po napu{tanju zgrade ~usmo da je prisustvo dva stranca prijavljeno u gradu, i da treba da budemo ispitani o poreklu i tome kojim smo poslom do{li ovde. Jedan skup{tinski slu`benik zaputi se k nama i pozva nas na sud. Upitani odakle dolazimo i {ta radimo ovde, mi im odgovorismo: Pro{li smo kroz {umu palminog drve}a, dom d`inova, ~uvara va{eg neba, a potom kroz seoski predeo. To vam govori da nismo do{li sami ve} da nas je doveo Bog Neba. Do{li smo da se obavestimo o va{im brakovima, da li su monogamni ili poligamni. [ta zna~i poligamni?, upita{e nas. Zar to nije isto {to i promiskuitetni? Tada ovaj sud odredi jednog inteligentnog ~oveka da nas povede ku}i i podu~i o ovom predmetu. Kada stigosmo
9 Velika Tatarija - o~igledno je re~ o zapadnoj Kini i Tibetu.

114

Bra~na ljubav

ku}i, on pozva svoju `enu da mu se pridru`i, a onda reko{e slede}e: Prvi ili drevni ljudi, koji su u`ivali pravu bra~nu ljubav, tako da su nadma{ivali druge u snazi i mo}i te ljubavi dok su bili u svetu, a koji sada `ive u najbla`enijem stanju na svom isto~nom nebu, predali su nam zapovesti o braku u nasle|e. Mi smo njihovi potomci, a oni su nam, kao o~evi sinovima, predali pravila `ivota me|u kojima su i ova o brakovima. Deco, ako `elite da volite Boga i bli`nje i da zanavek budete mudri i sre}ni, mi vam savetujemo da usvojite jednobra~ni `ivot. Ako se ne budete pridr`avali ove zapovedi, sva nebeska ljubav }e vas napustiti, a sa njom i unutarnja mudrost, i vi }ete biti prognani. Mi smo poslu{ali, kao {to bi sinovi morali, ove zapovesti na{ih o~eva, i uvideli koliko su istinite. U meri u kojoj ~ovek voli samo svoju `enu, u toj meri on postaje nebeska i duhovna osoba. U meri u kojoj ~ovek ne voli samo svoju `enu, u toj meri on postaje prirodna i spolja{nja osoba; on voli samo sebe i predstave o kojima razmi{lja, postaju}i mentalno neuravnote`en i glupav. Zato smo svi mi na Nebu jedno`enici i kao takvi dr`imo sve granice na{eg neba zatvorenim za vi{e`enike, preljubnike i kurvare. Ako vi{e`enicii u|u unutra, oni se izbacuju u tamu severa; preljubnici koji u|u, ubacuju se u pe}i zapada; a kurvari u varljiva svetla juga. ^uv{i ovo upitah ga na {ta je mislio pod tamom severa, pe}ima zapada i varljivim svetlima juga. On odgovori da je tama severa tama uma i nepoznavanje istina; pe}i zapada su ljubav prema zlu, a varljiva svetla juga su krivotvorenje istine. Ovo su oblici duhovnog razvrata. Nakog toga on re~e: Po|ite sa mnom u na{u blagajnu. I mi po|osmo za njim, i on nam pokaza svete spise drevnih ljudi; pisane na tablama od drveta i kamena, a potom na ugla~anim drvenim tablama. Drugo doba je pisalo svoje spise na ko`i; i on donese ko`u na kojoj su sa kamenih tabli bili prekopirani propisi drevnih ljudi, me|u kojima su bili i propisi o braku.
115

Emanuel Svedenborg

Nakon {to jedno vreme razgledasmo ove i druge znamenite stvari drevnih vremena, an|eo re~e: Sada je vreme da po|emo. Tada na{ doma}in iza|e u vrt i ubra par gran~ica sa drveta koje uveza u sve`anj i dade nam s re~ima: Ovo su gran~ice sa drveta koje je poreklom i pripada jedino na{em nebu; njegov sok miri{e lep{e od balzama. Mi ponesosmo ovaj sve`anj s nama kad krenusmo stazom dole prema istoku gde ne be{e ~uvara. Gran~ice dobi{e sjajnu boju bronze, a njihovi vrhovi zlatnu; to je bio znak da smo posetili ljude tre}eg doba koje se zove Bakarno ili Bronzano doba. 78. ^etvrto iskustvo Dva dana kasnije, an|eo mi se ponovo obrati i re~e: Hajde da upotpunimo ciklus doba. Ostalo nam je jo{ poslednje doba, koje se zove po gvo`|u. Ljudi ovog doba `ive na severu, duboko unutra prema zapadu. Svi oni su od prvih stanovnika Azije koji su imali staru Re~, i njihovo bogoslu`enje se zasnivalo na njoj; {to zna~i pre dolaska Boga na svet. To se vidi iz drevnih spisa u kojima se ovaj period tako naziva. Isti period se pominje na statui koju je video Nabukodonosor, ~ija je glava bila od zlata, prsa i mi{ice od srebra, a trbuh i bedra od bronze. (Danilo 2:32,33). An|eo mi ovo ispri~a u putu, koji je bio kra}i i br`i usled promena koje su nastupile u na{em du{evnom stanju da bi se ono prilagodilo stanju stanovnika zemalja kroz koje smo prolazili. Jer su prostor i daljine u Duhovnom svetu pojave koje odre|uje du{evno stanje. Kada podigosmo pogled, na|osmo se u {umi od bukvi i dve vrste hrasta; pa pogledav{i oko sebe ugledasmo medvede s leve strane i leoparde s desne strane. Kada vide da sam iznena|en, an|eo mi re~e: To nisu medvedi i leopardi ve} ljudi koji ~uvaju ove koji `ive na severu. Oni onju{e sfere koje isijavaju prolaznici po na~inu na koji `ive i napadaju sve one koji su duhovni, jer su ovi {to ovde
116

Bra~na ljubav

`ive prirodni. Oni koji Re~ samo ~itaju, a ne izvla~e niti u~e i{ta iz nje, iz daljine li~e na medvede, a oni koji potvr|uju pogre{ne ideje iz Re~i li~e na leoparde. Me|utim, ugledav{i nas, ove kreature nam okrenu{e le|a i mi pro|osmo. Po{to pro|osmo kroz {umu, nai|osmo na ~estare, pa potom na travnate ravnice, podeljene u parcele sa ogradom od {im{irovine. Predeo se zatim spu{tao u dolinu, u kojoj se nizao grad za gradom. Pro{av{i nekolicinu, u|osmo u jedan veliki grad. Njegove ulice bejahu nesre|ene kao i ku}e. Ku}e bejahu izgra|ene od cigle sa zidovima napola od drveta napola od gipsa. Na trgovima bejahu kapelice od kamena kre~njaka; imale su podzemnu prostoriju i sprat. Mi se spustismo tri stepenika u jednu od njih, ~iji su zidovi bili prekriveni idolima razli~itih oblika, kojima se divila grupa ljudi na kolenima. U centru se nalazio hor, iz kojeg je {tr~ala glava za{titni~kog bo`anstva grada. Kad iza|osmo, an|eo mi re~e da su me|u drevnim ljudima koji su `iveli u Srebrno doba, kao {to je gore spomenuto, postojale slike koje su predstavljale duhovne istine i moralne vrline. Kada je znanje o saobraznostima izgubljeno iz se}anja i uga{eno, ove slike su postale prvi predmeti obo`avanja, da bi im se kasnije klanjalo kao bo`anstvima. To su bili po~eci idolatrije. Kad napustismo kapelicu, zagledasmo se u ljude i njihovu ode}u. Njihova boja lica be{e sivkasta poput ~elika i bejahu odenuti kao klovnovi, s resama oko bedara, koje su visile sa tunika koje su usko prianjale uz grudi. Na glavama imahu mornarske nakrivljene kape. Toliko o ovome, re~e an|eo: Hajde da nau~imo o braku izme|u ljudi ovog doba. U|osmo u ku}u jednog od vode}ih gra|ana koji je nosio cilindar na glavi. On nas primi srda~no i re~e: U|ite, pa da porazgovaramo. Mi u|osmo u predsoblje i sedosmo. Ja ga upitah o brakovima u ovom gradu i regionu. Mi, re~e on, ne `ivimo s jednom `enom. Neki imaju
117

Emanuel Svedenborg

po dve ili tri `ene, a neki i vi{e. To je zato {to mi u`ivamo u raznolikostima, pokornosti i tretiranju s po{tovanjem, koje se ukazuje veli~anstvu. Kada imamo nekoliko `ena, to mi dobijamo od njih. S jednom ne bismo imali zadovoljstvo raznolikosti, ve} bismo se dosa|ivali sa istovetno{}u; ne bi nam laskala njihova poslu{nost, ve} bi nas zamarao njihov jednaki status. Ne bismo imali ni zadovoljstvo da ih kontroli{emo i da zbog toga budemo po{tovani, ve} bi nas uznemiravale prepirkama ko je nadre|eni. A {ta je sa `enama? @ena je stvorena da bude predmet volje svog mu`a, predodre|ena da mu bude slu{kinja, a ne gospodar. Svaki ovda{nji mu` se u svojoj ku}i tretira kao kralj. Jer to je ono {to mi volimo, to je ono {to na{e `ivote ~ini bla`enim. Ali, upitah, gde je tada bra~na ljubav koja od dve du{e pravi jednu, povezuju}i umove i ~ine}i ljude bla`enim? Ta ljubav se ne mo`e podeliti; ako se podeli ona postaje jara koja se hladi i nestaje. Ne razumem na {ta misli{, odgovori on. [ta bi vi{e moglo da usre}i mu`a nego rivalstvo me|u `enama, koja }e mu ukazati najvi{e po~asti? Rekav{i ovo, ~ovek ode u `enski deo i otvori dvokrilna vrata. Zapahnu nas zadah po`ude, vonjaju}i na prljav{tinu; to je bio rezultat poligamne ljubavi, koja je istovremeno i bra~na i raspusna. Stoga ja ustadoh i zatvorih vrata. Tada upitah: Kako mo`ete `iveti ovde, bez prave bra~ne ljubavi, obo`avaju}i idole? Kao i u bra~noj ljubavi, odgovori on, i mi smo ljubomorni na na{e `ene tako da ne dozvoljavamo nikome da za|e dublje od predsoblja u na{e domove. Tamo gde postoji ljubomora, tu postoji i ljubav. [to se ti~e idola, mi im se ne klanjamo; ali mi ne mo`emo da mislimo o Bogu univerzuma ako nemamo neki objekat pred o~ima. Jer mi ne mo`emo da uzdignemo na{e misli iznad ~ulnih utisaka tela ili da se razmi{ljaju}i o Bogu uzdignemo iznad Njegovog vizuelnog aspekta.
118

Bra~na ljubav

Tada ga ja opet upitah: Zar va{i idoli nisu razli~itih oblika? Kako vam oni mogu predo~iti sliku jednog Boga? To je, odgovori on, jedna od na{ih misterija; svaki oblik sadr`i neki vid Bogopo{tovanja. Vi ste , rekoh, potpuno potonuli u telesne ose}aje. Nemate ljubavi za Boga, niti ljubavi prema `eni koja ima ikakve veze sa duhovno{}u. Ove dve ljubavi zajedno ~ine ~oveka i mogu ga pretvoriti iz telesnog u nebesko stvorenje. Kada to rekoh, iza vrata se pojavi ne{to poput bljeska munje. [ta je to?, upitah. Takav bljesak munje, odgovori on, za nas zna~i objavu dolaska drevnog ~oveka sa istoka, koji nas u~i o Bogu, kao jednom, jedinom i svemo}nom, koji je Prvi i Poslednji. On nas tako|e upozorava da ne obo`avamo idole, ve} da na njih gledamo samo kao na slike koje prikazuju mo} koja dolazi od jednog Boga, sve skupa ga slave}i. Ovaj drevni ~ovek je na{ an|eo, kojeg mi po{tujemo i slu{amo. On nam dolazi i podi`e nas kada skliznemo na mra~ni put Bogopo{tovanja prepu{taju}i se ma{tanju pred slikama. Po{to saslu{asmo ovaj govor, mi napustismo ku}u i grad, pa u putu izvla~ismo zaklju~ke iz onoga {ta smo videli na Nebesima o kru`enju i razvoju bra~ne ljubavi. Taj krug je i{ao od istoka ka jugu, od juga ka zapadu, a odatle prema severu, i u tom pravcu razvoj je bivao sve slabiji; na istoku je bio nebeski, na jugu duhovni, na zapadu prirodni, a na severu telesni. Na isti na~in su se smanjivale i ljubav i Bogopo{tovanje. Na{ zaklju~ak iz ovoga je bio da je ova ljubav, u prvom dobu, bila poput zlata, u drugom poput srebra, u tre}em poput bronze, a u ~etvrtom kao gvo`|e, da bi se na kraju i ugasila. Tada an|eo, moj vodi~ i pratilac, re~e: Pa ipak sam ja ispunjen nadom da }e ovu ljubav o`iveti Bog Neba, koji je Gospod, jer se ona mo`e o`iveti. 79. Peto iskustvo An|eo koji je bio moj vodi~ i pratilac prilikom mojih poseta drevnim ljudima, koji su `iveli u ~etiri doba
119

Emanuel Svedenborg

Zlatnom, Srebrnom, Bakarnom i Gvozdenom, do|e mi ponovo te re~e: Ako `eli{ da vidi{ kakvo je bilo doba koje je do{lo posle ovih drevnih i kakvo je jo{ i sada, po|i za mnom i vide}e{. To su ljudi o kojima je prorokovao Danilo: Nakon ova ~etiri nasta}e carstvo u kojem }e gvo`|e biti pome{ano sa kalom lon~arskim. Oni }e se pome{ati sa semenom ~ove~ijim, ali ne}e prionuti jedan za drugog kao {to se gvo`|e ne mo`e sme{ati sa kalom. (Danilo 2:4-43) Seme ~ove~ije, re~e on, s kojim }e se pome{ati gvo`|e s kalom, ali ne}e me|usobno prionuti, ozna~ava istinu krivotvorene Re~i. Nakon toga po|oh za njim, a usput stade govoriti: Oni `ive na granici izme|u juga i zapada, ali daleko iza onih koji su `iveli u ~etiri prethodna doba i ni`e u odnosu na njih. Mi smo putovali jugom dok ne do|osmo u region koji se grani~io sa zapadom i ne pro|osmo kroz zastra{uju}u {umu. Bila je puna jezera iz kojih su svoje glave pomaljali krokodili, razjapiv{i na nas svoje {iroke zubate vilice. Tu bejahu i zastra{uju}i psi, neki i sa tri glave kao kerberi, neki sa dve i sa stra{nim vilicama; gledaju}i nas svojim divljim o~ima kako prolazimo. U{av{i u zapadni deo ovog regiona, ugledasmo zmajeve i leoparde, kakvi su opisani u Otkrivenju 12:3, 13:2. Sve ove zveri koje si video, re~e an|eo, uop{te nisu zveri, ve} saobraznosti, odnosno oblici koji predstavljaju po`udu stanovnika koje }emo posetiti. Sama po`uda je predstavljena onim stra{nim psima; njihova prepredenost i lukavost krokodilima, njihova dvoli~nost i pogre{an stav prema religioznim pitanjima zmajevima i leopardima. Ali stanovnici, ~ije su ovo slike, ne `ive uz obod {ume ve} iza jedne velike pustinje koja slu`i da ih odvoji od ljudi prethodnih doba.Oni su tako|e sasvim razli~ite i druga~ije prirode od njih. Svakako, njihova glava je iznad grudi, grudi su iznad bedara, bedra iznad stopala, kao i kod prvobitnih ljudi. Ali njihove glave ne sadr`e ni mrvu
120

Bra~na ljubav

zlata, njihove grudi ni mrvu srebra, a njihova bedra ni mrvu bronze; niti ima i mrve nepome{anog gvo`|a u njihovima stopalima. Njihove glave sadr`e gvo`|e pome{ano sa glinom, njihove grudi gvo`|e i glinu pome{anu sa bronzom, njihova bedra to isto pome{ano sa srebrom, njihova stopala ovo pome{ano sa zlatom.Ova inverzija je pretvorila ljudska bi}a u skulpture ljudskih bi}a, bez unutarnje povezanosti. Jer ono {to je najvi{e postalo je najni`e, glava je postala peta i obratno. Posmatrani sa Neba izgledaju kao klovnovi koji stoje naglavce i hodaju na rukama; ili kao `ivotinje koje le`e na le|ima, sa nogama podignutim u vazduh i glavama ukopanim u zemlju da bi gledali prema Nebu. Pro{av{i {umu, u|osmo u pustinju, koja nije bila ni{ta manje zastra{uju}a. ^inila ju je gomila kamenja razdvojenog jarugama, iz kojih su puzile hidre i guje i zmije otrovnice. Cela se pustinja spu{tala nadole, i mi po~esmo silaziti da bismo napokon stigli u dolinu nastanjenu ljudima tog regiona i doba. Tu i tamo bejahu kolibe, koje ~injahu neki oblik grada. Kad u|osmo, videsmo da su kolibe izgra|ene od gran~ica koje su bile ugljenisane pa povezane blatom; bile su prekrivene crnim {kriljcem. Ulice su bile neravne, uske na po~etku, {ire kasnije, a zavr{avale su se trgovima, tako da je bilo onoliko trgova koliko i ulica. Po ulasku u grad pade mrak jer se nebo nije videlo. Mi podigosmo pogled i svetlost nam bi data da vidimo. Tada ja stadoh da zapitkujem svakoga koga sretoh na putu: Vi sigurno ne mo`ete videti, jer se nebo nad vama ne vidi? Kakvo je to pitanje?, odgovori{e mi, mi mo`emo jasno da vidimo, mi se kre}emo po dnevnom svetlu. ^uv{i ovo an|eo mi re~e: Tama je svetlost za njih, a svetlost je tama, kao no}nim pticama. Oni gledaju dole, a ne gore. Potom u|osmo u poneku ku}u, i u svakoj beja{e ~ovek sa `enom. Zato upitasmo `ivi li svaki ovde samo sa jednom `enom. Na to nam odgovori{e uz zvi`duk: Za{to
121

Emanuel Svedenborg

ka`ete s jednom `enom? Za{to ne ka`ete samo sa jednom droljom? [ta je `ena nego drolja? Na{i zakoni nam ne dozvoljavaju da se kurvamo s vi{e `ena ve} samo s jednom; iako nema ni~eg nepristojnog ili neprili~nog u kurvanju sa njih vi{e, sve dok se to ne radi kod ku}e. Mi se hvali{emo time me|usobno, u`ivaju}i vi{e u tome od poligamnih ljudi. Za{to nama nije dozvoljeno da imamo vi{e `ena, kada se to dozvoljavalo i jo{ uvek se dozvoljava u nekim delovima sveta oko nas? [ta je `ivot s jednom `enom nego zatvor? Ali mi provaljujemo zatvorske re{etke, spasavaju}i se i osloba|aju}i od ropstva. Niko se ne mo`e ljutiti na zato~enika koji poku{a da se domogne slobode kad mu se uka`e prilika. Na to im odgovorismo: Prijatelji, vi govorite kao da o religiji ne znate ni{ta. Ima li ikoga iole racionalnog ko ne zna da je preljubni{tvo bezbo`no i pakleno, a da je brak svet i nebeski? Zar se preljubni{tvo ne nalazi me|u |avolima Pakla, a brak me|u an|elima Neba? Zar niste ~itali {estu zapovest ili Pavlovu poslanicu da preljubo~inci nipo{to ne}e do}i na Nebo? (1. Korin}anima 6:9) To je toliko razveselilo na{eg doma}ina da je prsnuo u smeh, gledaju}i me kao budalu ili ludaka. Ali tada se iznenada pojavi glasnik od klju~nog ~oveka grada, koji re~e: Dovedite dvojicu prido{lica na sud, a ako odbiju, dovucite ih. Videli smo ih u senci; uvukli su se tajno da nas uhode. An|eo mi re~e: Videli su nas u senci, jer je svetlost Neba koju smo doneli za sobom za njih senka; njihova svetlost je u senci Pakla. To je tako jer oni uop{te ne razmi{ljaju o grehu, niti o preljubni{tvu, tako da la` za njih predstavlja istinu. La` sija svetlo{}u iz o~iju satane iz Pakla, a istina mu zatamnjuje vid kao senka no}i. Ne}ete nas primoravati, rekosmo glasniku, jo{ manje vu}i, na sud, ve} }emo po}i sa vama svojom slobodnom voljom. I mi odosmo i tamo nai|osmo na veliku gomilu. Iz gomile se izdvoji{e neki advokati koji nam pro{aputa{e na uvo: Vodite ra~una da ne ka`ete ni{ta protiv religije,
122

Bra~na ljubav

na{e vrste vlasti i dobrog vladanja. Ne, odgovorismo, ne}emo re}i ni{ta protiv toga, ve} u prilog tome i prema tome. [ta, upitasmo, va{a religija propisuje o braku? To izazva `agor u gomili. [ta se vas ti~u brakovi? reko{e. Brakovi su brakovi. Mi im postavismo drugo pitanje: [ta ka`e va{a vera o razuzdanom pona{anju? U gomili se ponovo ~u `agor. [ta se vas ti~e razuzdano pona{anje?, reko{e. Razuzdanost je razuzdanost. Neka se onaj koji je bez greha prvi baci kamenom. Na{e tre}e pitanje bi: Va{a religija sigurno u~i da su brakovi sveti i nebeski i da je preljubni{tvo bezbo`no i pakleno? Na to se mnogi iz gomile zakikota{e, ismejavaju}i nas. Uputite, reko{e, va{a pitanja o veri na{im sve{tenicima, a ne nama. Mi potpuno prihvatamo njihova progla{enja, jer religiozna pitanja ne spadaju u okvir intelektualnog rasu|ivanja. Sigurno su vam rekli da se intelekt zbuni kad je re~ o misterijama, a to je ono ~ime se religija bavi. A kakve veze imaju dela sa verom? Zar nije iskreno mrmljanje o pokajanju, zadovoljenju i podmetanju ono {to bla`i du{u, a ne dela? Tada do|o{e neki ljudi, koje be{e poslao takozvani mudri ~ovek grada, koji reko{e: Hajdete odmah odavde.Gomila se ljuti i uskoro }e ovde biti pobune. Hajde da o ovim pitanjima porazgovaramo sami. Iza sudnice ima staza, gde se mo`emo povu}i. Po|ite s nama. I mi po|osmo za njima, a onda nas oni upita{e odakle dolazimo i {ta radimo ovde. Do{li smo, rekosmo, da nau~imo o braku, i saznamo da li vi, poput drevnih ljudi Zlatnog, Srebrnog i Bronzanog doba, smatrate brak svetim ili ne. Za{to svetim!, odgovori{e oni. Zar on nije delo tela i tame? Zar on nije isto tako i delo duha, odgovorismo mi. Zar nije ono {to telo radi po direktivi duha i samo duhovno? Brak dobra i istine reguli{e sve {to duh radi. Zar nije duhovni brak taj koji ulazi u prirodni brak, brak izme|u mu`a i `ene?
123

Emanuel Svedenborg

Na ovo takozvani mudri ljudi odgovori{e: Vi ste suvi{e o{tri i nadmeni u oceni ovog predmeta. Vi idete iznad oblasti razuma u duhovnu oblast. Kako bilo ko mo`e krenuti odatle da bi se spustio da donese sud? Pa dodado{e s podrugljivim sme{kom: Mo`da vi imate krila orla tako da se mo`ete vinuti u visine neba i otuda videti ove stvari? Mi ne mo`emo. Tada ih upitasmo da nam ka`u, s njihove visine, to jest regiona po kojem lete krilate ideje njihovog uma, da li znaju ili mogu znati o postojanju bra~ne ljubavi jednog ~oveka s jednom `enom, ljubavi kojoj su poverena sva bla`enstva, sva sre}a, zadovoljstva, prijatnosti i u`ivanja neba; ovu ljubav daruje Bog prema sposobnosti ~oveka da prima dobro i istinu od Njega, odnosno u zavisnosti od stanja crkve. ^uv{i ovo, oni se okrenu{e i reko{e: Ovi ljudi su ludi. Oni kru`e atmosferom sa svojim sudovima, prepu{taju}i se ludoriji igre sa igra~kama. Tada se okrenu{e k nama, rekav{i: Mi }emo dati pravi odgovor na va{e uzaludne i prazne prognoze. Kakva veza postoji izme|u bra~ne ljubavi i religije ili Bo`anskog nadahnu}a? Zar svako nema ove ljubavi proporcionalno svojoj seksualnoj potenciji? Zar je oni izvan crkve ne ose}aju u istoj meri kao ovi u crkvi? Pagani koliko i hri{}ani? Odnosno, nereligiozni isto koliko i religiozni. Zar snaga te ljubavi ne zavisi od nasle|a, zdravlja, samodiscipline ili klime? Tako|e se mo`e poja~ati i izazvati lekovima. Zar se ne deli sa `ivotinjama, naro~ito sa pticama koje prave ljubavne parove? To je sigurno telesna ljubav. [ta radi telo sa duhovnom prirodom crkve? Kada do|e do spajanja na najni`em nivou, nema ni najmanje razlike izme|u `ene i drolje. Po`uda je ista i zadovoljstvo je isto. Stoga je nepristojno izvla~iti poreklo bra~ne ljubavi iz svetih stvari crkve. Saslu{av{i ovo, rekosmo im: Va{e rasu|ivanje proisti~e iz pohotljivosti, a ne od bra~ne ljubavi. Vi ni{ta ne znate o bra~noj ljubavi, jer je za vas ona hladna. Va{e pri124

Bra~na ljubav

medbe su nam dokazale da dolazite iz doba koje nosi naziv po me{avini gvo`|a i gline, koji ne prianjaju jedno za drugo, kako je prorokovao Danilo (2:43). Za vas su bra~na i raspusna ljubav jedno te isto. Da li njih dve mogu prionuti i{ta vi{e nego gvo`|e i glina? Vi mislite da ste mudri i nosite takav ugled, ali ste u stvari sve sem mudri. ^uv{i ovo, oni se razbesne{e i pozva{e gomilu da nas izbaci. Tada, na osnovu mo}i koju nam je podario Bog, mi ispru`ismo ruke i u tom trenutku plamene zmije, zmije otrovnice, vodene zmije i zmajevi do|o{e iz pustinje i ispuni{e grad, a stanovnici se upla{i{e i pobego{e. An|eo mi re~e: Prido{lice sa istoka svakodnevno sti`u u ovaj region, a raniji stanovnici s vremena na vreme bivaju isterani te ba~eni u mo~vare na zapadu. Iz daljine, one li~e na plamena i sumporna jezera. Svi ljudi tamo su i duhovni i prirodni preljubnici. 80. [esto iskustvo Kad to ~uh, ja pogledah ka zapadnoj granici i tamo videh jezera od vatre i sumpora. Za{to, upitah an|ela, oni paklovi izgledaju tako? Oni izgledaju, odgovori on, kao jezera zbog krivotvorenja istine, jer je voda u duhovnom smislu istina. Pojava vatre oko njih i u njima je rezultat ljubavi prema zlu, a pojava sumpora ljubavi prema la`i. To troje, jezero, vatra i sumpor. jesu pojave koje odgovaraju zlim ljubavima ovo troje. Svi oni su zauvek zatvoreni u radni~kim kampovima, gde rade za hranu, ode}u i postelju. Kada po~ine zlo~in, trpe surove i te{ke kazne. Ja postavih an|elu drugo pitanje: Za{to si rekao da su ti ljudi duhovni i prirodni preljubnici? Za{to ne kriminalci i nevernici? Zato {to, odgovori on, svi oni koji uop{te ne razmi{ljaju o preljubni{tvu, to jest svi oni koji po~ine preljubu u ~vrstom uverenju da to nije greh i sa predumi{ljajem, jesu u svom srcu kriminalci i nevernici. Jer principi ljudskog braka i vere idu ruku pod ruku; sva125

Emanuel Svedenborg

ko pribli`avanje veri i udaljavanje od vere je korak ka principu i korak od principa braka, koji je specijalna odlika {to pripada hri{}anima. Tada ga upitah: Koji je princip braka?, a on mi odgovori: @elja da se `ivi sa jednom `enom, `elja koju hri{}anin ose}a sve ja~e {to je religiozniji. Ja se tada rastu`ih u duhu {to su brakovi, koji su bili ve}inom sveti u drevna vremena, sada tako pokvareni i pretvoreni u preljubni{tvo. Isto je i sa verom danas, re~e an|eo. Jer Bog re~e da }e se krajem doba pojaviti mrzost opusto{enja, o kojoj govori Danilo, i da }e biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta dosad niti }e biti. (Matej 24:15, 21). Mrzost opusto{enja zna~i krivotvorenje i uskra}ivanje sve istine; a nevolja zna~i stanje crkve kad je napadnu zla i la`i. Kraj doba, za koje su vezane ove stvari, zna~i zavr{ni period ili kraj crkve. Kraj je sada, jer nema istine koja nije krivotvorena; a krivotvorenje istine je duhovni razvrat, koji ide podruku sa prirodnim razvratom tako da ~ine jedno. 81. Po{to nas je ova diskusija rastu`ila, iznenada se pojavi zrak svetlosti, tako mo}an da mi zaslepi o~i. Ja podigoh pogled i ugledah celo nebo nad nama osvetljeno; i sa istoka ka zapadu razle`e se dugi niz glasova koji veli~ahu Boga. Ovo je, re~e an|eo, veli~anje Boga na ra~un Njegovog dolaska, koji slave an|eli isto~nih i zapadnih Nebesa. Sa ju`nog i severnog Neba nije se ~ulo ni{ta sem tihog `amora. Kako je an|eo sve razumeo, on mi objasni da je ovo slavljenje i hvaljenje Boga uzeto iz Re~i, jer ono tada dolazi od Boga, koji je Re~, odnosno On je sama Bo`anska istina u njoj. U ovom trenutku, re~e on, oni slave i hvale Boga re~ima proroka Danila: A {to si video gvo`|e pome{ano sa kalom lon~arskim, to }e oni pome{ati sa semenom ~ove~ijim, ali ne}e prionuti jedan za drugog. A u to vreme Bog }e nebeski
126

Bra~na ljubav

podignuti carstvo koje se do veka ne}e rasuti. Ono }e satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo }e stajati do veka. (Danilo 2:43, 44) Nakon toga ~uh ne{to nalik pesmi, a opet tamo dalje na istoku ugledah tra~ak svetla jo{ sjajniji od prethodnog. Upitah an|ela {ta oni tamo slave. On re~e da slave re~ima Danila: Videh u utvarama no}nim, i gle, kao Sin ~ove~iji i|a{e sa oblacima nebeskim. I dade Mu se vlast i carstvo da Mu slu`e svi narodi i plemena. Vlast je Njegova vlast ve~na, koja ne}e pro}i, i carstvo se Njegovo ne}e rasuti. (Danilo 7:13, 14) Pored ovih, oni hvaljahu Boga i re~ima iz Otkrivenja: Isusu Hristu slava i mo} velika. Eno, ide s oblacima. On je Alfa i Omega, po~etak i Svr{etak, Prvi i Poslednji koji jeste i koji je bio i koji }e biti, Svemo}ni. Ja, Jovan ~uh ovo od Sina ^ove~jeg usred sedam sve}njaka. (Otkrivenje 1, 5-13; 22:13, i Matej 24:30, 31) Ponovo pogledah prema isto~nom nebu, a svetlost se diza{e s desna; sjaj se rasu prostranstvom ju`nog neba i ja ~uh mio zvuk, pa upitah an|ela: Koji aspekt Boga ovi tamo slave? On re~e da slave ovim re~ima iz Otkrivenja: I videh nebo i zemlju novu; i videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukra{ena mu`u svom. I do|e k meni jedan an|eo i re~e mi: Hodi da ti poka`erm nevestu, Jagnjetovu `enu. I odvede me u duhu na goru veliku i visoku, i pokaza mi grad veliki, sveti Jerusalim. (Otkrivenje 21:1, 2, 9, 10) Kao i re~ima: Ja Isus, sjajna sam zvezda Danica; i Duh i nevesta govore: Do|i. I on re~e: Da, do}i }u skoro! Da, do|i, Gospode Isuse. (Otkrivenje 22:16, 17, 20) Nakon ovoga i jo{ mnogo toga, za~uh sveop{te veli~anje sa isto~nog neba ka zapadnom, i sa severnog ka ju`nom, pa upitah an|ela {ta je to. On mi re~e da su to slede}e re~i Proroka:
127

Emanuel Svedenborg

I pozna}e svako telo da sam ja Gospod Spasitelj tvoj i Izbavitelj tvoj. (Isaija 49:26) Ovako govori Gospod Car Izrailjev i Izbavitelj njegov, Gospod nad vojskama: ja sam prvi i ja sam poslednji, i osim mene nema Boga. (Isaija 44:6) I re}i }e se u ono vreme: Gle, ovo je Bog na{, Njega ~ekasmo, i spa{}e nas; ovo je Gospod, Njega ~ekasmo. (Isaija 25:9) Glas je nekoga koji vi~e: Pripravite u pustinji put Gospodnji. Evo, Gospod Bog ide na jakog. Kao pastir pa{}e stado svoje. (Isaija 40:3, 5, 10, 11) Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, i ime }e Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac ve~ni, Knez mirni. (Isaija 9:6) Gle, idu dani, u koje }u podignuti Davidu Klicu pravednu, koja }e carovati. I ovo mu je ime kojim }e se zvati: Gospod pravda na{a. (Jeremija 23:5, 6; 33:15, 16) Ime Mu je Gospod nad vojskama, i Izbavitelj ti je Svetac Izrailjev. Bog svoj Zemlji zva}e se. (Isaija 54:5) I Gospod }e biti car nad svom zemljom, u onaj dan bi}e Gospod jedan i ime Njegovo jedno. (Zaharija 14:9) Kada ~uh i shvatih sve to, moje srce posko~i od sre}e i ja odoh ku}i radostan; i tamo se vratih iz stanja duha u stanje tela, i ovde zapisah ono {to sam video i ~uo. Ovome sada mogu dodati i slede}e. Nakon Bo`jeg dolaska, On }e o`iveti bra~nu ljubav onakvom kakva je bila kod drevnih ljudi, jer ta ljubav dolazi samo od Boga i prisutna je kod onih koji su pod Njegovim vo|stvom postali duhovni preko Re~i. 82. Nakon toga iz severnog regiona dotr~a jedan ~ovek, gledaju}i me mrko i prete}i, pa mi razjarenim tonom re~e: Jesi li ti ~ovek koji `eli da zavede planetu osnivanjem nove crkve, pod kojom misli{ na Novi Jerusalim koji }e do}i od Boga s Neba? Jesi li ti taj koji u~i da }e Bog, onima koji prigrle u~enje te crkve, podariti pravu
128

Bra~na ljubav

bra~nu ljubav, radosti i sre}u koju hvali{ do neba? To je sigurno izmi{ljotina, a ti je pru`a{ kao zamku i mamac da bi naterao ljude da prihvate tvoje nove ideje. Ali reci mi ukratko, kakva su u~enja nove crkve, i ja }u videti da li su u skladu ili ne. U~enja crkve Novog Jerusalima, odgovorih, su slede}a: I Bog je jedan, u kojem je Bo`ansko Trojstvo, a On je Gospod Isus Hrist. II Vera koja vodi spasenju je verovanje u Njega. III Zlih dela treba se kloniti, jer su ona |avolja tvorevina i od njega dolaze. IV Treba ~initi dobra dela, jer su ona Bo`ja tvorevina i od njega dolaze. V ^ovek mora ~initi ova dela kao da su njegova, ali mora verovati da dolaze od Boga u njemu i preko njega. ^uv{i ovo, iz njega na trenutak nestade bes. Ali nakon {to malo porazmisli, on se ponovo ustremi na mene re~ima: Jesu li ovih pet zapovesti to {to nova crkva u~i o veri i milosr|u? Da, odgovorih. Tada mi se on grubo obrati: Kako mo`e{ dokazati prvu stavku, da je Bog jedan, u kojem je Bo`ansko Trojstvo, a On je Gospod Isus Hrist? Ja mu rekoh: Moj dokaz je ovaj: Zar se ti ne sla`e{ da postoji jedan, jedini Bog i Trojstvo? Ako postoji jedan, jedini Bog, zar On nije jedna Osoba? Ako je On jedna Osoba, zar ne postoji Trojstvo u toj Osobi? A da je On Gospod Isus Hrist, vidi se po re~ima da je On za~et od Boga Oca (Luka 1:34, 35), pa je u du{i On Bog. Iz toga proizilazi, kako On re~e, da su On i Otac jedno (Jovan 10:30); On je u Ocu i Otac je u Njemu (Jovan 14:10, 11); ko god Ga vidi i poznaje, vidi i zna Oca (Jovan 14:7, 9); niko ne vidi i ne poznaje Oca sem Njega koji je u O~evom naru~ju (Jovan 1:18); sve O~eve stvari su Njegove (Jovan 3:35; 16:15); On je put, istina i `ivot, i niko ne}e do}i Ocu do kroz Njega
129

Emanuel Svedenborg

(Jovan 14:6). Stoga, On je od Njega jer je On u Njemu. A prema Pavlu: Jer u Njemu `ivi svaka punina Bo`anstva telesno. (Kolo{anima 2:9) Povrh toga, On ima vlast nad svakim telom (Jovan 17:2); i On ima svaku vlast na Nebu i na Zemlji (Matej 28:18). Iz toga proizilazi da je On Bog Neba i Zemlje. Onda on upita kako mogu dokazati drugu stavku: da je vera koja vodi spasenju verovanje u Njega. Dokaza}u to, odgovorih, re~ima Samog Boga: Ovo je volja Oca, da svaki koji veruje u Sina ima `ivot ve~ni. (Jovan 6:40) Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima `ivot ve~ni. Jovan (3:15, 16) Ko veruje Sina, ima `ivot ve~ni; a ko ne veruje Sina, ne}e videti `ivot, nego gnev Bo`ji ostaje na njemu. (Jovan 3:36) Tada on re~e: Doka`i tre}u i slede}e stavke. Kakve potrebe ima, odgovorih ja, dokazivati da se zlih dela treba kloniti jer su ona |avolja tvorevina i od njega dolaze? Ili da treba ~initi dobra dela, jer su ona Bo`ja tvorevina i od njega dolaze? Ili da ~ovek mora ~initi dobra dela kao da su njegova, ali mora verovati da dolaze od Boga u njemu i preko njega? Celo Sveto pismo od po~etka do kraja potvrda je ovih stavki. Ima li u njemu i~ega drugog u su{tini do saveta da se klonimo zla, da ~inimo dobra dela i verujemo u Gospoda Boga? [tavi{e, bez ove tri stavke ne mo`e biti ni vere. Vera je pitanje na~ina `ivota; a {ta je `ivot nego izbegavanje zla i ~injenje dobrih dela? Kako bi ~ovek mogao ~initi te stvari i verovati u Gospoda Boga sam od sebe? Stoga, ako oduzmete ove stvari od crkve, vi je li{avate Svetog pisma i od vere; a bez njih ona vi{e nije crkva. ^uv{i ovo ~ovek ode da razmisli o tome; mada ode rezigniran.
130

V POREKLO BRA^NE LJUBAVI IZ BRAKA DOBRA I ISTINE


83. Postoje i unutarnji i spolja{nji izvori bra~ne ljubavi; unutarnji izvori su brojni, a isto tako i spolja{nji. Ali samo jedan je najdublji ili pravi univerzalni izvor, a to je brak dobra i istine, {to }e biti i dokazano na narednim stranicama. Sve do sada niko nije pratio poreklo ove ljubavi do tog izvora, jer je postojanje jedinstva izme|u dobra i istine bilo tajna. Razlog je taj {to se dobro, za razliku od istine, ne mo`e videti na svetlosti intelekta, tako da je znanje o tome ostalo skriveno i nedostupno istra`ivanju. Kako je dobro, dakle, nepoznat entitet, niko nije mogao ni pretpostaviti da postoji brak izme|u njega i istine. Zapravo, sa prirodne, racionalne ta~ke gledi{ta, dobro deluje toliko daleko od istine kao da nema nikakve veze sa njom. To se jasno mo`e videti ako uzmemo u obzir jezi~ke forme koje koristimo kada govorimo o njemu. Kada ka`emo Ovo je dobro, pri tom i ne pomi{ljamo na istinu, a kada ka`emo Ovo je istina, pri tom i ne pomislimo na dobro. Ve}ina ljudi danas, dakle, veruje da je istina ne{to potpuno razli~ito od dobra, kao i dobro od istine. Mnogi, tako|e, veruju da ako je ljudsko bi}e inteligentno i mudro, njegova humanost zavisi od istina o kojima misli, govori, pi{e i u koje veruje, bez obzira na njegovu dobrotu. Sada }u objasniti kako dobro ne mo`e postojati bez istine, niti istina bez dobra, i kako
131

Emanuel Svedenborg

me|u njima postoji ve~ni brak, koji je izvor bra~ne ljubavi. To }e biti dokazano slede}im nizom aksioma: I Dobro i istina su univerzalni principi stvaranja i stoga su prisutni u svemu {to je stvoreno; ali oblik svakog od njih odre|uje njihovo prisustvo u stvorenom objektu. II Nigde ne postoji samo dobro ili samo istina, ve} su one svugde povezane. III Postoji istina dobra i iz nje dobro istine, {to zna~i da istina dolazi iz dobra, a dobro iz te istine; a oboma je od stvaranja uro|ena te`nja ka zdru`ivanju u jedno. IV Me|u pripadnicima `ivotinjskog carstva istina dobra, odnosno, istina koja dolazi iz dobra je mu{ko, a dobro istine, to jest dobro koje dolazi od te istine je `ensko. V Uticaj braka dobra i istine koji dolazi od Boga proizvodi seksualnu ljubav, a isto tako i bra~nu ljubav. VI Seksualna ljubav pripada spolja{njoj ili prirodnoj osobi, pa je stoga zajedni~ka svim `ivotinjama. VII Bra~na ljubav pripada unutarnjoj ili duhovnoj osobi, pa je stoga odlika ljudskih bi}a. VIII Kod ljudskih bi}a, bra~na ljubav se nalazi u seksualnoj ljubavi, kao {to se dragi kamen nalazi u rodnoj steni. IX Seksualna ljubav u ljudskom bi}u nije izvor bra~ne ljubavi, ali je njena prva faza, ili prirodni eksterijer u koji se ugra|uje duhovni enterijer. X Kada se bra~na ljubav ugradi, seksualna ljubav se preokre}e i postaje ~edna seksualna ljubav. XI Mu{ko i `ensko su stvoreni da budu prava slika braka dobra i istine. XII Oni su njegova slika na unutarnjim nivoima, sa kojih se penje na naredne nivoe kako se unutarnji nivoi uma otvaraju.
132

Bra~na ljubav

Sada sledi obja{njenje ovih ta~aka. 84. (I) Dobro i istina su univerzalni principi stvaranja i stoga su prisutni u svemu {to je stvoreno; ali oblik svakog od njih odre|uje njihovo prisustvo u stvorenom objektu. Dobro i istina su univerzalni principi stvaranja jer su prisutni u Gospodu Bogu Tvorcu, zapravo, oni su Bog, jer On sam je Bo`ansko dobro i Bo`anska istina. Ali to postaje mnogo jasnije pod okriljem intelekta i misaonih predstava, kada se pod ljubavlju podrazmeva dobro, a pod mudro{}u istina. Drugim re~ima, u Gospodu Bogu Tvorcu postoje Bo`anska ljubav i Bo`anska mudrost, koje su Bog, to jest On je ljubav sama i mudrost sama. Jer ljubav i mudrost su isto {to i dobro i istina. To je zato {to dobro pripada ljubavi, a istina mudrosti, jer se ljubav sastoji od vi{e vrsta dobra, a mudrost od vi{e vrsta istine. Kako su ovo dvoje jedno te isto, na narednim stranicama }e se pominjati ~as jedno ~as drugo, ali treba shvatiti da se i pod jednim i pod drugim podrazmeva isto. Ovde je dato ovo uvodno obja{njenje, da se kasnije u tekstu ne bi mislilo da se pod njima podrazmevaju razli~ite stvari. 85. Kako je Gospod Bog Tvorac sama ljubav i mudrost sama, a On je stvorio univerzum, koji je, dakle, Njegovo delo, neosporno je da u svakoj pojedina~noj stvorenoj stvari postoji neki elemenat dobra i istine od Njega. Jer {to god je tvorevina ne~ija i {to dolazi od nekoga, to nosi i njegov pe~at. Istinitost ovoga se mo`e shvatiti racionalno, posmatranjem reda koji je vidljiv u svakoj pojedinosti stvorenog univerzuma. To se mo`e videti po tome kako je jedna stvar stvorena radi druge, tako da zavise me|usobno kao karike u lancu. Jer je sve stvoreno zarad ljudske rase, od koje se mo`e napraviti Nebo an|ela. Na taj na~in se stvaranje vra}a svom izvoru, Tvorcu Samom. Zbog toga je stvoreni univerzum povezan sa svojim Tvorcem, a ta veza odr`ava njegovo postojanje trajnim.
133

Emanuel Svedenborg

Kao rezultat toga se dobro i istina zovu univerzalnim principima stvaranja. Svako ko koristi svoj razum da bi ovo shvatio, mo`e da vidi da je to tako; mo`e da vidi {ta se od svega stvorenog odnosi na dobro, a {ta na istinu. 86. Dobro i istina u stvorenim objektima uzimaju oblik objekta, jer njihov oblik odre|uje kako }e svaki objekat primati uticaje. Ono {to omogu}uje postojanje celine nije ni{ta drugo do Bo`ansko dobro i Bo`anska istina, koji se neprestano ulivaju u oblike koje su stvorili. Opstanak ili o~uvanje predstavljaju neprekidan proces nastajanja ili stvaranja. Postoje najrazli~itiji mogu}i primeri kako oblik nekog objekta odre|uje kako }e ovaj primati uticaje; na primer, na~in na koji razli~ite vrste biljaka primaju toplotu i svetlost koju zra~i sunce. Svaka biljka prima sun~eve zrake na na~in koji joj njen oblik nala`e; svako drvo na svoj na~in, svaki `bun na svoj na~in, svaka biljka i travka na svoj. Zraci koji do njih dopiru su isti, ali na~in na koji se primaju je odre|en datim oblikom, koji obezbe|uje da svaka vrsta ostane kakva je bila. To se mo`e videti i na primeru zra~enja koje prima svaka `ivotinja, na na~in koji zavisi od njenog oblika. ^ak i seljak mo`e videti da oblik odre|uje silu koja }e na njega delovati, ako poslu{a razli~ite muzi~ke instrumente: frulu, flautu, trubu, rog i orgulje, koji proizvode zvukove shodno svom obliku na osnovu sli~nog upliva daha ili vazduha. 87. (II) Nigde ne postoji samo dobro ili samo istina, ve} su one svugde povezane. Svako ko `eli da stekne predstavu o dobru na osnovu neke formulacije, ne}e je mo}i ste}i bez nekog dodatka koji }e je predstaviti i prikazati. Bez ovoga, dobro je bezimeni entitet. To {to ga predstavlja i prikazuje odnosi se na istinu. Ako samo ka`ete dobro, a ne i ovo ili ono {to je s njim povezano, ili ako ga defini{ete apstraktno, bez
134

Bra~na ljubav

dodatne formulacije, vide}e da ne predstavlja ni{ta sve dok mu ne pridodate to ne{to. Ako mo`ete dovoljno da izo{trite svoju mo} rasu|ivanja, shvati}ete da dobro bez dodatne formulacije ne mo`e ni{ta da ozna~i, pa se ne mo`e odnositi ni na {ta, pobuditi neku emociju ili predstaviti neko stanje; ukratko, ono nema kvalitet. Isto je i sa istinom, ako ~ujete tu re~ bez i~ega {to je s njom povezano. Bridak razum mo`e shvatiti da se to {to je povezano s njim odnosi na dobro. Ali kako postoji nebrojeno vrsta dobra, i svako od njih se penje do maksimuma i spu{ta do minimuma kao na pre~kama od merdevina; i po{to menja svoje ime kako napreduje ili se menja u kvalitetu, svima sem mudrima te{ko je da vide u kakvom su odnosu dobro i istina sa stvarima ili kako se sa njima udru`uju. Me|utim, na osnovu op{te slike jasno je da dobro ne mo`e postojati bez istine, ili istina bez dobra, jer se vidi da se svaki detalj univerzuma odnosi na dobro i istinu, kao {to je i prikazano u prethodnim odeljcima (84, 85). Razne stvari mogu se upotrebiti da se ilustruje i doka`e da ni dobro ni istina ne mogu postojati izolovano. Na primer, su{tina ne mo`e postojati bez forme, niti forma bez su{tine; a dobro je su{tina ili bi}e, a istina je ono pomo}u ~ega se su{tina formira i njeno bi}e nastaje. Zatim, ~ovek je obdaren voljom i intelektom; dobro je stvar volje, istina intelekta, a volja ne mo`e u~initi ni{ta sem posredstvom intelekta, niti mo`e intelekt sam, sem na osnovu volje. Potom, postoje dva izvora `ivota u ~oveku srce i plu}a. Srce ne mo`e proizvesti nijedan ose}aj ili pokret koji zovemo `ivotom bez respiracije plu}a, kao ni plu}a bez srca. Srce se odnosi na dobro, respiracija plu}a na istinu; a ovo je tako|e njihova saobraznost. Isti je slu~aj i u svakom deli}u uma i svakom deli}u ljudskog tela. Ali nemam dovoljno prostora ovde da iznosim jo{ dokaza. Vi{e dokaza mo`ete na}i u mojoj knjizi Mudrost an|ela o Bo`anskom provi|enju (3-26), gde su dati slede}im redom:
135

Emanuel Svedenborg

Univerzum i sve u njemu je proizvod Bo`anske ljubavi preko Bo`anske mudrosti, ili, {to je isto, Bo`anskog dobra preko Bo`anske istine. II Bo`ansko dobro i Bo`anska istina poti~u od Boga kao zasebnog entiteta. III Neka vrsta sli~nosti ovom zasebnom entitetu prisutna je u svakoj stvorenoj stvari. IV Dobro nije dobro sve dok se ne sjedini sa istinom, a istina nije istina sve dok se ne sjedini sa dobrom. V Bog ne dozvoljava nikakve podele, tako da ~ovek mora istovremeno biti i u stanju dobra i u stanju istine, ili pak u stanju zla i stanju la`i. Pored ovoga, tu ima i {to{ta drugo. 88. (III) Postoji istina dobra i iz nje dobro istine, {to zna~i da istina dolazi iz dobra, a dobro iz te istine; a oboma je od stvaranja uro|ena te`nja ka zdru`ivanju u jedno. Predstava o razli~itosti ovoga dvoga mora se ste}i, jer poznavanje su{tinskog izvora bra~ne ljubavi zavisi od nje. Jer je istina dobra, odnosno, istina iz dobra, mu{ka, kao {to }e biti pokazano u ovome {to sledi (odeljci 90, 91); a dobro istine, odnosno dobro iz istine, `ensko. Ali, razlika se mo`e jo{ bolje shvatiti ako ljubav zameni dobro i mudrost istinu. Oni su jedno te isto (videti odeljak 84). Jedini na~in na koji mudrost mo`e nastati u osobi jeste putem ljubavi prema postajanju mudrim. Ako se ova ljubav oduzme, nema na~ina na koji bi osoba mogla postati mudra. Pod istinom dobra ili istinom koja dolazi od dobra podrazumeva se upravo mudrost koja proizilazi iz ove ljubavi. Ali kada ~ovek stekne mudrost kao rezultat te ljubavi, i kada voli tu mudrost u sebi, to jest voli sebe zbog svoje mudrosti, tada on formira ljubav, koja je ljubav prema mudrosti i ozna~ava se dobrom istine ili dobrom koje proizilazi iz istine.
136

Bra~na ljubav

^ovek, stoga, poseduje dve ljubavi. Jedna, koja dolazi prva, jeste ljubav prema postajanju mudrim i druga, koja dolazi docnije, jeste ljubav prema mudrosti. Ali ako ova druga ljubav ostane u ~oveku, to je zla ljubav, zvana samoljublje ili ljubav prema sopstvenoj inteligenciji. Na slede}im stranicama bi}e dokazano da je od stvaranja predvi|eno da se ova ljubav uzme od ~oveka da bi se spre~ilo da ga uni{ti, i preslika na `enu, kako bi se pretvorila u bra~nu ljubav koja }e ~oveka u~initi ponovo celovitim. Izvesne napomene o ovim dvema ljubavima i preslikavanju ove druge na `enu, mogu se na}i u odeljcima 32 i 33, i u Uvodu, 20. Ako, dakle, pod ljubavlju shvatimo dobro, a pod mudro{}u istinu, onda je ovim re~ima dokazano da postoji istina dobra, to jest istina koja dolazi od dobra, kao i dobro istine, to jest dobro koje dolazi od istine. 89. Razlog zbog kojeg ovo dvoje imaju od stvaranja uro|eno stremljenje ka zdru`ivanju u jedno, jeste taj {to jedno nastaje iz drugog. Mudrost nastaje iz ljubavi prema postajanju mudrim, odnosno, istina nastaje iz dobra; a ljubav prema mudrosti nastaje iz te mudrosti, odnosno, dobro istine nastaje iz istine. Iz ovoga se vidi da je rezultat njihovog nastajanja obostrana tendencija ka ponovnom zdru`ivanju i spajanju u jedno.Ali to se de{ava samo onim ljudima koji poseduju stvarnu mudrost i onim `enama koje poseduju ljubav prema toj mudrosti u svojim mu`evima; drugim re~ima samo onima koji poseduju pravu bra~nu ljubav. Na slede}im stranicama bi}e vi{e re~i o toj mudrosti koju mu` treba da ima i koju `ena treba da voli. 90. (IV) Me|u pripadnicima `ivotinjskog carstva istina dobra, to jest istina koja dolazi iz dobra je mu{ko, a dobro istine, to jest dobro koje dolazi od te istine je `ensko.
137

Emanuel Svedenborg

Gore je pokazano (odeljci 84-86) da postoji neprestani uticaj od Boga, Tvorca i Izbavitelja univerzuma, koji nastoji da proizvede jedinstvo ljubavi i mudrosti, ili braka dobra i istine, i da je stvorena bi}a primaju, svako u skladu sa sopstvenom formom. Me|utim, ove druge stavke treba pojasniti. Iz ovog braka ili zajednice, mu{karac prima istinu mudrosti, a {to je vi{e prima to Bog vi{e povezuje dobro ljubavi sa njom. Ona se prima u intelektu, pa je mu{karac stoga ro|enjem predodre|en da postane intelektualan. Ovo se vidi ~ak i na svetlosti samog razuma u raznim aspektima mu{karca, prvenstveno u njegovim naklonostima, interesovanjima, pona{anju i obliku. To se vidi po naklonosti mu{karca, jer je to naklonost prema znanju, razumevanju i postajanju mudrim. U detinjstvu postoji naklonost prema znanju, u adolescenciji i ranom odraslom dobu prema razumevanju, a od tog doba do starosti prema postajanju mudrim. Iz ovoga se vidi da priroda ili karakter mu{karca te`e formiranju intelekta, tako da je on od ro|enja predodre|en da postane intelektualan. Ali do toga ne mo`e do}i druga~ije sem iz ljubavi; tako da Bog ~oveku pridodaje ljubav u meri u kojoj je ovaj prima, to jest u meri u kojoj je on spreman da postane mudar. To se vidi po interesovanjima mu{karca, koja su usmerena ka intelektualnim pitanjima, to jest onim pitanjima u kojima intelekt igra vode}u ulogu; ve}ina njih su javna pitanja i u slu`bi su dru{tva. To se vidi po pona{anju mu{karca, kojim potpuno dominira vode}a uloga intelekta. Kao posledica toga, svaki postupak u njegovom `ivotu, pod kojim se podrazumeva pona{anje, jeste racionalan; ili ako i nije, on `eli da izgleda tako. Racionalnost mu{karca je vidljiva i u svakoj od njegovih vrlina. To se vidi po obliku ~oveka, koji je sasvim druga~iji i razli~it od oblika `ene; pogledajte ono {to je prethodno re~eno o ovome (odeljak 33). Tome treba dodati ~injenicu da reproduktivna mo} pripada mu{karcu. Ona ne
138

Bra~na ljubav

poti~e iz drugog izvora sem intelekta, jer je proizvod istine u njoj, koja dolazi od dobra. Na slede}im stranicama vide}e se da je ona izvor reproduktivne mo}i.10 91. Na osnovu naklonosti, interesovanja, pona{anja i oblika `ene mo`e se pokazati da je ona ro|enjem predodre|ena da bude stvorenje volje kao rezultat intelekta njenog mu`a; drugim re~ima da bude ljubav prema mudrosti svog mu`a, po{to ona dobija svoj oblik pomo}u njegove mudrosti (videti odeljke 88, 89). To se vidi iz naklonosti `ene, koja je naklonost prema ljubavi prema znanju, inteligenciji i mudrosti, ali ne u sebi ve} u svom mu`u, odnosno naklonost prema ljubavi prema svom mu`u. ^ovek se ne mo`e voleti samo zbog svog lika koji mu daje izgled ~oveka, ve} zbog kvaliteta u njemu koji ga ~ine ~ovekom. To se vidi iz njenih interesovanja, koja se odnose na ru~ni rad poznat kao {ivenje i vezenje, a slu`i za ukra{avanje, ki}enje i uve}anje njene lepote; kao i prema raznim doma}im poslovima koji dopunjavaju du`nosti ~oveka, koje se, kako malopre rekoh, zovu javnim. Ova interesovanja su rezultat te`nje ka braku, `elje `ene da postane supruga i da tako bude jedno sa svojim mu`em. I bez obja{njenja je o~igledno da se isti zaklju~ci mogu izvesti i za pona{anje i oblik. 92. (V) Uticaj braka dobra i istine koji dolazi od Boga proizvodi seksualnu ljubav, a isto tako i bra~nu ljubav. Gore je pokazano (odeljci 84-87) da su dobro i istina univerzalni principi stvaranja i da su tako prisutni u svim stvorenim stvarima, na na~in koji zavisi od oblika svakog pojedina~nog slu~aja; i da dobro i istina poti~u od Boga ne kao dvoje, ve} kao jedno.Iz ovih premisa proizilazi da postoji univerzalna sfera braka koja poti~e
10 U 18. veku postojalo je op{te uverenje da je reprodukcija isklju~ivi prerogativ mu{karca, a da `ena doprinosi samo u smislu razvoja i ro|enja ploda. (Prim. prev.)

139

Emanuel Svedenborg

od Boga, pro`imaju}i univerzum od prvog do poslednjeg, od an|ela do crva. Razlog zbog kojeg takva sfera braka dobra i istine poti~e od Boga jeste taj {to je to, isto tako, sfera razmno`avanja, to jest reprodukcije i plodnosti; a ona je isto {to i Bo`ansko provi|enje koje smenom generacija odr`ava postojanje univerzuma. Sada, po{to ta univerzalna sfera, ven~avaju}i dobro i istinu, uti~e da je stvari primaju prema svom obliku (videti odeljak 86), iz toga sledi da je mu{karac prima prema sopstvenom obliku, odnosno svojim intelektom, jer je on intelektualni oblik. I `ena je tako|e prima prema sopstvenom obliku, odnosno svojom voljom, po{to je ona oblik volje koja proizilazi iz intelekta njenog mu`a. Kako je ova ista sfera i reproduktivna sfera, iz toga sledi da je ona izvor seksualne ljubavi. 93. Ovo je tako|e izvor bra~ne ljubavi, jer ta sfera uti~e na oblik mudrosti koju imaju kako ljudska bi}a tako i an|eli. Ljudsko bi}e mo`e uve}avati svoju mudrosti do kraja svog `ivota na svetu, a potom na Nebu zauvek. [to je vi{e unapre|uje, to njegov oblik postaje sve savr{eniji. Ovaj oblik ne dozvoljava seksualnu ljubav, ve} samo ljubav bi}a suprotnog pola; sa njom on mo`e biti sjedinjen do najintimnijeg nivoa, koji sadr`i Nebo i njegovu sre}u, a ova zajednica je proizvod bra~ne ljubavi. 94. (VI) Seksualna ljubav pripada spolja{njoj ili prirodnoj osobi, pa je stoga zajedni~ka svim `ivotinjama. Svako se po ro|enju zadubljuje u telesne brige i tako iznutra postaje sve prirodniji i prirodniji. Njegova ljubav prema inteligenciji u~ini}e ga racionalnim, a kasnije, ako bude ose}ao ljubav prema mudrosti, posta}e duhovan. Kasnije (odeljak 130) }u se pozabaviti pitanjem kakva je to mudrost koja ~oveka ~ini duhovnim. Sada, kako ~ovek napreduje od znanja ka inteligenciji, i od nje ka mudrosti, i njegov um tako|e menja oblik, postaju}i sve
140

Bra~na ljubav

otvoreniji i bliskije povezan sa Nebom, a preko Neba sa Bogom. To ga ~ini naklonjenijim istini i `eljnijim da `ivi dobar `ivot. Ako se zaustavi na prvom pragu u svom napredovanju ka mudrosti, njegov um zadr`ava prirodni oblik, a ovaj prima uticaje univerzalne sfere, sfere braka dobra i istine, na potpuno isti na~in kao ni`i ~lanovi `ivotinjskog carstva koje zovemo `ivotinjama i pticama. Oni su krajnje prirodni, pa osoba postaje kao oni, i deli sa njima istu seksualnu ljubav. To je zna~enje re~i da seksualna ljubav pripada spolja{njoj ili prirodnoj osobi i da je se stoga deli sa svim `ivotinjama. 95. (VII) Bra~na ljubav pripada unutarnjoj ili duhovnoj osobi, pa je stoga odlika ljudskih bi}a. Bra~na ljubav pripada unutarnjoj ili duhovnoj osobi, jer {to je osoba inteligentnija i mudrija, to postaje vi{e unutarnja i duhovna. Na taj na~in oblik ~ovekovog uma postaje sve savr{eniji, a to je oblik koji prima bra~nu ljubav. U njoj on opa`a i ose}a duhovno zadovoljstvo koje ~oveka ~ini bla`enim iznutra, i izvor je prirodnog zadovoljstva koje iz toga izvodi svoju du{u, `ivot i su{tinu. 96. Bra~na ljubav je svojstvena ljudskim bi}ima, jer samo ljudska bi}a mogu postati duhovna. Oni su u stanju da uzdignu svoj intelekt iznad svojih prirodnih ljubavi i da ih sa te visine prezirno posmatraju, i vide onakve kakve jesu; mogu ih tako|e pobolj{ati, ispraviti i odagnati. To je ne{to {to ne mo`e nijedna `ivotinja, jer su sve njene ljubavi u potpunosti sjedinjene s njenim uro|enim znanjem, pa se tako ne mogu uzdi}i do nivoa inteligencije, a jo{ manje mudrosti. @ivotinja je vo|ena ljubavlju usa|enom u njeno znanje, kao slepac kojeg ulicama vodi pas. Zato je bra~na ljubav svojstvena ljudskim bi}ima. Ona se mo`e nazvati i uro|enim svojstvom koje sva ljudska bi}a ~ini sli~nim, jer se u njima nalazi potencijal za mudro{}u, koji je blisko povezan sa ovom ljubavlju da sa njom ~ini jedno.
141

Emanuel Svedenborg

97. (VIII) Kod ljudskih bi}a, bra~na ljubav se nalazi u seksualnoj ljubavi, kao {to se dragi kamen nalazi u rodnoj steni. Kako je ovo samo pore|enje, njegovo obja{njenje mo`e se odlo`iti za slede}i odeljak. Me|utim, ovim pore|enjem, prikazana je ~injenica da seksualna ljubav pripada spolja{njoj ili prirodnoj osobi, a bra~na ljubav unutarnjoj ili duhovnoj osobi ({to je dokazano u odeljku 95). 98. (IX) Seksualna ljubav u ljudskom bi}u nije izvor bra~ne ljubavi, ali je njena prva faza, ili prirodni eksterijer u koji se ugra|uje duhovni enterijer. Ovde govorim o pravoj bra~noj ljubavi, a ne obi~noj vrsti ljubavi koja se isto zove bra~na, ali u mnogim slu~ajevima ne predstavlja ni{ta drugo do ograni~enu seksualnu ljubav. Prava bra~na ljubav mo`e se na}i jedino kod onih koji ose}aju `e| za mudro{}u, te napreduju ka njoj sve vi{e i vi{e. Bog ih predusre}e i obdaruje bra~nom ljubavlju. Ova njihova ljubav po~inje seksualnom ljubavlju ili, bolje re~eno, po~inje putem seksualne ljubavi; ali ona nije njen izvor. Ona se pove}ava kako mudrost osobe napreduje i izlazi na videlo; jer su mudrost i bra~na ljubav nerazdvojni saputnici. Razlog zbog kojeg bra~na ljubav zapo~inje seksualnom ljubavlju jeste taj {to pre nego {to se na|e partner, postoji uop{tena ljubav i blagonaklono raspolo`enje prema suprotnom polu. Dru{tveni obi~aji tako|e igraju ulogu. Kako su mladi ljudi slobodni da biraju, a kao rezultat uro|ene sklonosti prema braku sa jednom `enom, koja se skriva u dubinama uma, njihova spolja{njost podsti~e se na toplu dobrodo{licu. Kona~na re{enost na brak se odla`e iz raznih razloga, dok se ne za|e u odraslo doba, a u me|uvremenu po~eci ove ljubavi li~e na po`udu, koja se u nekim slu~ajevima zaista pretvara u seksualnu ljubav; pa ipak i u tim slu~ajevima suzdr`avanje ide do ta~ke do koje je udovoljavanje u slu`bi zdravlja. Ove primedbe se
142

Bra~na ljubav

odnose na mu{ki pol, jer je on podlo`an zavo|enju koje proizvodi istinsku strast; {to ne va`i za `enski pol. Ova razmatranja poja{njavaju da seksualna ljubav nije izvor prave bra~ne ljubavi, ve} je njena prva faza u pogledu vremena, premda ne i cilja. Ono {to je prvi cilj, prvo dolazi u um i namere uma, jer on igra vode}u ulogu. Ali ovaj prvi cilj ostvaruje se kroz niz posrednih faza. One u su{tini nisu prvi ciljevi, ve} samo sredstva koja poma`u realizaciju onoga {to je po sebi prvi cilj. 99. (X) Kada se bra~na ljubav ugradi, seksualna ljubav se preokre}e i postaje ~edna seksualna ljubav. Ka`e se da se seksualna ljubav preokre}e, jer kada bra~na ljubav dosegne svoj izvor, koji se nalazi u unutarnjim nivoima uma, ona vidi seksualnu ljubav ne pred sobom nego iza sebe, ne iznad ve} ispod sebe, to jest kao ne{to {to je prolaskom ostavila iza sebe. Ovo je sli~no onome {to se de{ava kada se neko penje sa mesta na mesto dok ne dostigne neku vode}u poziciju, a onda se osvrne na mesta koja je ostavljao za sobom dok je prolazio. Ili kada neko ima na umu putovanje u inostranstvo radi posete nekom kraljevskom dvoru, pa se po dolasku osvrne unazad na ono {to je video na putu. U ovim okolnostima, seksualna ljubav traje, postaje ~edna, i jo{ sla|a nego pre onima koji imaju pravu bra~nu ljubav. Ovo se mo`e videti na osnovu na~ina na koji su je opisali ljudi u Duhovnom svetu u dva opisana iskustva (odeljci 44, 45). 100. (XI) Mu{ko i `ensko su stvoreni da budu prava slika braka dobra i istine. To je zato {to je mu{karac stvoren da bude razumevanje istine i model istine; a `ena je stvorena da bude volja za dobro i model dobra. Svako od njih ima na unutarnjem nivou usa|eno stremljenje ka zdru`ivanju u jedno (videti 88). Tako njih dvoje formiraju jedan model, koji
143

Emanuel Svedenborg

opona{a model braka dobra i istine. Ovde se koristi izraz opona{a jer to dvoje nije isto, mada li~i. Jer dobro koje se ve`e za istinu u ~oveku dolazi direktno od Boga; ali dobro `ene, koje se vezuje sa istinom u ~oveku, od Boga do ~oveka dolazi posredstvom `ene. Postoje, dakle, dve vrste dobra, jedno unutarnje i jedno spolja{nje, koja se vezuju sa istinom u mu`u. Ona omogu}uju da mu` uvek bude u stanju da razume istinu, i da tako putem prave bra~ne ljubavi bude mudar. Ali o ovome bi}e vi{e re~i na narednim stranicama. 101. (XII) Oni su njegova slika na unutarnjim nivoima, a ta slika se penje na naredne nivoe kako se unutarnji nivoi uma otvaraju. Svaka osoba se sastoji od tri elementa pore|anih redom: du{a, um i telo. Najunutarnjija je du{a, u sredini je um, a poslednje je telo. Uticaji koji dolaze od Boga ulaze u najdublji nivo, u du{u, odatle silaze do srednjeg nivoa, uma, da bi kroz njega do{li do poslednjeg u nizu, tela. Ovo je na~in na koji brak dobra i istine koji dolazi od Boga uti~e na osobu. Na du{u se vr{i direktan uticaj, koji se prenosi na slede}i nivo, preko kojega dolazi do poslednjeg; a ovi zajedno ~ine bra~nu ljubav. Na osnovu ove predstave o tome kako se uticaj ose}a, jasno je da je bra~ni par njegov model, kako na unutarnjem nivou tako i na slede}im nivoima. 102. Bra~ni par, me|utim, postaje ovaj model kako se unutarnji nivoi njihovog uma otvaraju, jer otvaranje uma traje od detinjstva do duboke starosti. Jer je osoba po ro|enju telesna, a kako se nivoi njenog uma iznad tela otvaraju, ona postaje racionalna. Tada, kako se mo} rasu|ivanja pro~i{}ava to jest ~isti od la`nih predstava koje dolaze od telesnih ~ula i od po`ude koja dolazi od privla~nosti tela, tako se mo} rasu|ivanja otvara, a taj proces je jedino mogu} uz pomo} mudrosti. Kada se unutarnji
144

Bra~na ljubav

nivoi racionalnog uma otvore, tada osoba postaje model mudrosti i u stanju je da primi pravu bra~nu ljubav. Mudrost koja formira ovaj model i prima ovu ljubav jeste racionalna i u isto vreme moralna mudrost. Racionalna mudrost vidi razne vrste istine i dobra, koje su prisutne u osobi ne kao sopstvene ve} kao dolaze}e od Boga. Moralna mudrost se kloni zala i la`i koje prljaju bra~nu ljubav, a naro~ito bluda, kao da su gubave.

*****
103. Na ovom mestu doda}u dva iskustva, pa evo prvog: Jednog jutra pre izlaska sunca, gledao sam ka istoku u Duhovnom svetu kad ugledah ~etiri konjanika kao da izle}u iz oblaka, sijaju}i plamenom svetlo{}u zore. Na glavama konjanika behu kacige sa podignutim ivicama, na rukama ne{to {to je li~ilo na krila, a na telima tunike narand`aste boje. Tada se, odeveni kao trka~i, podigo{e u stremenima, zategnuv{i uzde iznad grive konja koji su galopirali kao da imaju krila na nogama. Ja ispratih o~ima njihovo kretanje, ili pre let, s namerom da otkrijem kuda su se uputili; i videh kako se tri konjanika uputi{e na tri strane, ka jugu, zapadu i severu, dok se ~etvrti, nakon kra}eg puta zaustavi na istoku. ^ude}i se ovome, obratih se Nebu s pitanjem kuda konjanici idu. Dobih odgovor: Poslati su mudrim ljudima u raznim kraljevstvima Evrope, koji su ve{ti u rasu|ivanju i o{troumni u dono{enju sudova, i koji su stekli po{tovanje u svojim zemljama zbog svojih intelektualnih sposobnosti. Oni su pozvani da do|u i re{e problem izvora bra~ne ljubavi i njene snage ili potencije. Sa neba se ~u{e re~i: Sa~ekaj malo i vide}e{ dvadeset sedam kola; troje sa [pancima, troje sa Francuzima, troje sa Italijanima, troje sa Nemcima, troje sa Holan|anima, troje sa Englezima, troje sa [ve|anima, troje sa
145

Emanuel Svedenborg

Dancima i troje sa Poljacima. Dva sata kasnije pojavi{e se kola, koja su vukli poniji svetlori|e boje, pokriveni lepo ukra{enim pokriva~em. Oni se uputi{e ka prostranoj zgradi na granici izme|u istoka i juga. Svi putnici iza|o{e iz kola i u|o{e u lepom raspolo`enju. Potom mi bi re~eno: Mo`e{ i ti u}i, da bi slu{ao. I ja u|oh. Kako sam razgledao unutra{njost zgrade, zapazih da je ~etvrtasta i da svaka strana gleda ka nekoj strani sveta. Na svakoj strani bila su tri visoka prozora od kristalno bistrog stakla i sa okvirom od maslinovog drveta. Levo i desno od prozorskih okvira bejahu zidne izbo~ine koje su formirale ne{to poput prostorija sa nadstre{nicom, ispod kojih su bili stolovi. Zidovi ove zgrade bejahu od kedrovine, tavanica od limunovog drveta, a podovi od topole. Uz isto~ni zid, na kojem nije bilo prozora, beja{e postavljen sto oblo`en zlatom, na kojem se nalazila tijara ukra{ena dragim kamenjem, predvi|ena kao nagrada onome ko re{i pomenuti problem. Osvrnu{i se na nadsvo|ene izbo~ine pored prozora, koje su li~ile na sobe, videh u svakoj po pet ljudi iz svih evropskih kraljevstava, spremnih da se pozabave temom koja je ~ekala na njihov sud. Tada jedan an|eo zauze svoje mesto na sredini dvorane i re~e: Tema o kojoj treba da donesete sud: Izvori bra~ne ljubavi i njene snage ili potencije je Prodiskutujte o njoj i donesite zaklju~ak. Kada donesete zaklju~ak, napi{ite ga na par~etu hartije i ubacite ga u onu srebrnu urnu koju vidite pored zlatnog stola. Potpi{ite se po~etnim slovom va{eg kraljevstva, F za Francusku, B za Holandiju, I za Italiju, A za Englesku, P za Poljsku, G za Nema~ku, H za [paniju, D za Dansku i S za [vedsku.11 Rekav{i ovo, an|eo ode, obe}av{i da }e se vratiti. Tada pet predstavnika svake komore pored prozora porazgovara{e o ovoj temi, pretreso{e je i doneso{e zaklju~ke kako su najbolje znali i umeli. Iste zapisa{e na pa11 Ova slova su po~etna slova latinskog naziva ovih zemalja. (Prim. prev.)

146

Bra~na ljubav

pirima, potpisav{i ih po~etnim slovima svog kraljevstva i ubaci{e u srebrnu posudu. Nakon tri sata an|eo se vrati i uzimaju}i jedan po jedan papir iz urne, po~e da ih ~ita okupljenom dru{tvu. 104. Iz prvog papira koji izvu~e nasumice po~e da ~ita slede}e: Mi, pet predstavnika na{e komore, zaklju~ili smo da bra~na ljubav poti~e od najstarijih ljudi Zlatnog doba i od stvaranja Adama i njegove `ene me|u njima. To je poreklo braka, a zajedno sa brakom i bra~ne ljubavi. [to se ti~e snage ili potencije bra~ne ljubavi, mi ne vidimo drugi izvor do klime i delovanja sunca i toplote, koja na zemlju dolazi od njega. Do ovog mi{ljenja smo do{li ne na osnovu nekih praznih predstava koje smo stvorili, ve} na osnovu jasnih pokazatelja; na primer, prou~avaju}i `ivot ljudi u tropskoj zoni, gde je vrelina maltene goru}a, i ljudi koji `ive kako bli`e tako i dalje od ove zone. Zaklju~ak smo izveli i iz na~ina na koji sun~eva toplota deluje zajedno sa vitalnom toplotom `ivotinja na zemlji i ptica na nebu u prole}e kada se ove razmno`avaju. [tavi{e, zar bra~na ljubav nije toplina, koja uz pomo} sunca postaje snaga ili potencija? Ovo je bilo potpisano sa H, inicijalom ({panskog) kraljevstva iz kojeg su ovi do{li. 105. Nakon toga, an|eo po drugi put stavi ruku u urnu i izvu~e papir, sa kojeg pro~ita slede}e: Mi, predstavnici na sastanku, slo`ili smo se da je izvor bra~ne ljubavi isti kao i izvor braka. On je uspostavljen zakonom da bi se obuzdala uro|ena strast ljudskih bi}a za bludom, koja uni{tava njihove du{e, truje njihov zdrav um, sramoti njihovo pona{anje i uni{tava njihova tela bole{}u. Blud je svojstven divljim zverima, a ne ljudskim bi}ima nerazumnim, a ne razumnim bi}ima, i varvarima, a ne hri{}anima. Brak je nastao jer je takvo pona{anje bilo opasno, a bra~na ljubav se razvila zajedno s njim.
147

Emanuel Svedenborg

Isto je i sa snagom ili potencijom ove ljubavi. Ona zavisi od ~ednosti, koja je uzdr`avanje od slepog bludni~enja. Jer je snaga ili potencija kod ~oveka koji voli samo svoju `enu ograni~ena na jednu `enu, pa je stoga zgusnuta ili koncentrisana. To je oplemenjuje i ~ini je o~i{}enom od ne~istota, jer bi u protivnom bila rasejana i raspr{ena u svim pravcima. Jedan od nas koji je sve{tenik, navodi i sudbinu kao uzrok ove snage ili potencije. Zar brakovi nisu, upita on, predodre|eni? A ako oni jesu, onda je i ra|anje dece i na~in na koji do njega dolazi. On je insistirao na ovom razlogu, jer se na njemu zakleo. Ovaj papir je bio potpisan slovom B (za Holandiju). ^uv{i ovo, neko re~e podrugljivim tonom: Sudbina! Kako zgodan izgovor za nesposobnost i impotenciju. 106. Sa slede}eg papira iz urne an|eo pro~ita slede}e: Mi, predstavnici, u na{oj }eliji, raspravljali smo o razlozima nastajanja bra~ne ljubavi i utvrdili da je vode}i razlog njena istovetnost sa razvojem braka, jer ova ljubav pre braka nije ni postojala. Nastala je jer, kada neko umire (od ljubavi), to jest o~ajni~ki je zaljubljen u devojku, on svim svojim srcem i du{om `eli da je poseduje kao najprivla~niju od svih svojina. ^im mu se ona obe}a, on po~inje da gleda na nju kao {to gleda na sebe. Da je to izvor bra~ne ljubavi, sasvim je jasno iz besa koji svaki ljubavnik pokazuje prema svojim rivalima i ljubomore prema svakome ko mu ugro`ava ovu ljubav. Nakon toga smo raspravljali o izvoru snage ili potencije te ljubavi i presuda ve}ine od tri prema dva bila je ta da je snaga ili potencija sa `enom rezultat seksualnog dopu{tenja. Oni su rekli da znaju iz iskustva da je mo} seksualne ljubavi ja~a od mo}i bra~ne ljubavi. Ovaj papir je bio potpisan sa I (Italija). Posle izno{enja ovog mi{ljenja, od okolnih stolova dopre uzvik: Bacite taj papir i izvucite drugi iz urne.
148

Bra~na ljubav

107. Bez odlaganja an|eo izvu~e ~etvrti papir, sa kojeg pro~ita slede}e: Mi, predstavnici, pod na{im prozorom, zaklju~ismo da bra~na i seksualna ljubav dele isti izvor, po{to je bra~na ljubav rezultat seksualne ljubavi. Jedina razlika je u tome {to je seksualna ljubav neograni~ena, neodre|ena, slobodna, promiskuitetna i nestalna; a bra~na ljubav ograni~ena, odre|ena, ukro}ena, utvr|ena i konstantna. Ova ljubav je stoga odobrena i ustanovljena smotreno{}u ljudske mudrosti, jer u protivnom uop{te ne bi bilo ni carstava, ni kraljevstava ili republika, pa ~ak ni zajednica. Ljudi bi lutali zemljom i {umama u hordama, sa svojim droljama i `enama koje su osvojili, kre}u}i se s jednog mesta na drugo da izbegnu krvave pokolje, silovanja i plja~ke, koji bi zbrisali ceo ljudski rod. Ovo je na{ sud o izvoru bra~ne ljubavi. Mi smo otkrili snagu ili mo} bra~ne ljubavi u trajnom o~uvanju telesnog zdravlja od ro|enja do starosti. Jer osoba koja je neprestano dobrog zdravlja ne pati od nedostatka snage. Njena vlakna, tetive, mi{i}i, uklju~uju}i one koji kontroli{u testise, ne slabe, ne opu{taju se i ne mlohave ve} zadr`avaju punu snagu i sposobnost. Zbogom. Ovaj papir je bio potpisan slovom A (za Englesku). 108. An|eo tada uze peti papir iz urne i pro~ita slede}e: Mi, predstavnici, za ovim stolom, anga`ovali smo racionalnu mo} na{ih umova da istra`imo izvor bra~ne ljubavi i njene snage ili potencije. Razmotriv{i razloge sa svih strana, uvideli smo i dokazali da je njen jedini izvor ~injenica da kod svakog ~oveka, usled `udnje i njenih podsticaja koji le`e skriveni u dubinama njegovog uma i tela, o~i blude na razne strane, ali se na kraju ~ovek koncentri{e i upravi svoje misli prema jednoj pripadnici `enskog pola dok se njegova strast za njom podgrejava. Od tog trenutka pa nadalje, njegova toplota proizvodi niz
149

Emanuel Svedenborg

plamenova, dok ne postane vatra. U tom stanju seksualna po`uda nestaje i njeno mesto zauzima bra~na ljubav. Kada se mlado`enja zagreje ovom vatrom, on ne zna da li }e snaga ili potencija te ljubavi ikada izbledeti, jer mu fali iskustvo koje bi ga moglo podu~iti o na~inu na koji se njegova snaga smanjuje i ljubav hladi nakon zadovoljenja. Dakle, bra~na ljubav poti~e iz tog prvog zanosa koji prethodi braku, {to je istovremeno izvor njegove snage i potencije. Ali nakon ven~anja, njegova potencija se menja, i ona se naizmeni~no pove}ava i smanjuje. Ali ona traje do duboke starosti, smanjuju}i se i pove}avaju}i u neprekidnom ritmu, jer je kontroli{e razboritost koja kroti po`udu {to izbija iz pe}ina uma, koje jo{ uvek nisu pro~i{}ene. Jer je po`uda prethodnik mudrosti. Ovo je na{ sud o izvoru i postojanosti bra~ne snage i potencije. Ovaj papir je bio potpisan slovom P (Poljska). 109. An|eo potom izvu~e {esti papir i pro~ita slede}e: Mi, predstavnici na{e grupe, potra`ismo uzroke bra~ne ljubavi i slo`ismo se oko dva. Jedan od njih je ispravno podizanje dece, a drugi jasno definisano nasle|ivanje. Odabrali smo ova dva uzroka, jer oni te`e i odnose se na jedan cilj javno dobro. Ono se posti`e jer su deca za~eta i ro|ena kao rezultat bra~ne ljubavi njen pravi odraz; a kao rezultat ja~e roditeljske ljubavi izazvane njihovom legitimno{}u, ona se odgajaju da naslede sve osobine svojih roditelja kako duhovne tako i prirodne. O~igledno je da se javno dobro zasniva na ispravnom podizanju dece i jasno definisanom nasle|ivanju. Postoji seksualna ljubav i postoji bra~na ljubav. Mo`e se ~initi da je ova druga identi~na prvoj, ali je zapravo savim druga~ija. Niti stoje jedna pored druge, ve} je jedna unutar druge, a ono {to je unutra nadma{uje plemenito{}u ono {to je spolja. Mi smo utvrdili da bra~na ljubav od stvaranja le`i unutra, skrivena u seksualnoj ljubavi, kao biser u {koljci. Kada se bra~na ljubav odvoji od svo150

Bra~na ljubav

je {koljke, seksualne ljubavi, ona sija pred o~ima an|ela kao dragi kamen beril ili mese~ev kamen. Razlog je taj {to je bra~na ljubav obele`ila opstanak celog ljudskog roda, pod kojim podrazumevamo javno dobro. Ovo je na{ sud o izvoru ove ljubavi. Me|utim, nakon rasprave o uzrocima njene snage ili potencije, do{li smo do zaklju~ka da uzrok le`i u ogoljavanju i odvajanju bra~ne ljubavi od seksualne ljubavi. On je posledica mudrosti od strane mu`a i ljubavi prema mudrosti mu`a od strane `ene. Jer je seksualna ljubav svojstvena `ivotinjama, a bra~na ljubav ljudskim bi}ima. Stoga je ~ovek ~ovek, a ne `ivotinja u meri u kojoj je bra~na ljubav otkrivena i odvojena od seksualne ljubavi. ^ovek sti~e snagu ili potenciju na osnovu svoje ljubavi, a `ivotinja na osnovu svoje. Ovaj papir beja{e potpisan slovom G (Nema~ka). 110. Tada an|eo uze sedmi papir i iz njega pro~ita slede}e: Mi, predstavnici, u sobi pod svetlo{}u na{eg prozora, razveselili smo se razmi{ljanjem i rasu|ivanjem o temi bra~ne ljubavi. Sigurno su i ostali obradovani njime; jer kada razmi{ljamo o toj ljubavi, ona obuzme celo na{e telo istovremeno. Na{ sud glasi da ova ljubav poti~e iz svojih zadovoljstava. Da li iko zna i da li je ikada ~uo da neka ljubav poti~e iz nekog drugog izvora sem iz zadovoljstva i u`itaka koje pru`a? Zadovoljstva bra~ne ljubavi u po~etku se ose}aju kao bla`enstvo, blagoslov i sre}a, a kako ona napreduje kao divota i u`itak, i na kraju kao vrhovna radost. Seksualna ljubav nastaje kada se unutarnjost uma, a time i unutarnjost tela otvori da primi ova zadovoljstva unutra. Ali bra~na ljubav nastaje kada prvo podru~je te ljubavi teoretski pokrene ova zadovoljstva zapo~injanjem formalnih zaruka. [to se ti~e snage ili potencije ove ljubavi, ona je proizvod sposobnosti ove ljubavi da se probija, prenose}i svoj uticaj sa uma u telo. Jer um, kada ose}a i deluje,
151

Emanuel Svedenborg

prepu{ta glavu telu, a naro~ito kada do`ivljava radost ove ljubavi. Mi smatramo da je to izvor smanjenja potentnosti i redovnosti njenih smenjivanja. Pored toga, mi smatramo da snaga potencije zavisi od vaspitanja dece. Ako je ona izuzetna kod oca, takva }e biti i kod potomstva koje je nasledi. Razum zajedno sa iskustvom ka`e nam da je nasle|e ono koje je proizvodi, prenosi i predaje tu odliku. Papir je bio potpisan sa F (Francuska). 111. An|eo izvu~e papir po osmi put, sa kojeg pro~ita slede}e: Mi, predstavnici na ovom sastanku, nismo otkrili krajnji izvor bra~ne ljubavi, jer on le`i duboko skriven u unutarnjim delovima uma. ^ak i najve}a mudrost ne mo`e baciti zrak svetlosti na tu ljubav i njen izvor. Mi smo izneli mnogo pretpostavki, ali kako su poku{aji da prodremo u tan~ine ostali uzaludni, mi ne znamo da li su na{e pretpostavke besmislene ili predstavljaju zdrave sudove. Stoga, neka se svako ko `eli da izdvoji izvor te ljubavi iz unutarnjih delova uma i da ga sagleda, uputi k proro~i{tu u Delfima. Mi smo razmi{ljali o toj ljubavi dole do njenog izvora kao o duhovnom kretanju u umu ~oveka, koje li~i na izvor slatke vode {to se sliva u grudi, postaju}i prijatna, tzv. ljubav iz grudi. Ona je po sebi prijateljska i puna poverenja kao rezultat bezuslovne uzajamne naklonosti. Kad pro|e kroz grudi, pretvara se u vatrenu ljubav. Kada neki mladi} razmi{lja o takvim stvarima, kao {to radi kada bira za sebe jednu osobu suprotnog pola, vatra bra~ne ljubavi pali se u njegovom srcu; a kako je ova vatra prvi znak te ljubavi, ona je i njen izvor. Mi ne mo`emo otkriti nijedan drugi izvor njene snage ili potencije do same ljubavi, jer su one nerazdvojni saputnici, ali takve su prirode da ponekad jedna ostvari prvenstvo, a nekad druga. Kada ljubav ostvari prvenstvo, a snaga ili potencija je prate, obe su plemenite, jer je
152

Bra~na ljubav

tada potencija snaga bra~ne ljubavi. Ali ako potencija ima prvenstvo, a ljubav je prati, tada su obe prizemne, jer je tada ljubav rezultat telesne potencije. Stoga mi smatramo da je kvalitet svake zavisan od reda kojim se ljubav spu{ta ili uzdi`e, napreduju}i od svog izvora ka cilju. Ovaj papir je bio potpisan slovom D (Danska). 112. Kona~no uze i deveti papir, sa kojeg pro~ita slede}e: Mi, predstavnici u na{em odboru, promi{ljasmo o dva data predmeta, izvoru bra~ne ljubavi i izvoru njene snage ili potencije. Po{to porazgovarasmo o izvoru bra~ne ljubavi, da izbegnemo nejasno}e u rasu|ivanju, napravismo razliku izme|u duhovne, prirodne i telesne seksualne ljubavi. Pod duhovnom seksualnom ljubavi podvedosmo pravu bra~nu ljubav, jer je ona duhovna, pod prirodnom seksualnom ljubavi poligamnu ljubav, jer je ona prirodna, a pod potpuno telesnom ljubavi bludnu ljubav, jer je ona u potpunosti telesna. Kada se zadubismo u pitanje bra~ne ljubavi, shvatismo da je ona mogu}a jedino izme|u jednog mu{karca i jedne `ene, i da je ona od stvaranja nebeska i unutarnja, du{a i otac svih dobrih ljubavi; pobu|ena u prvim ocima i mo`e biti pobu|ena u hri{}anima. [tavi{e, njena ujedinjuju}a snaga je tako velika da mo`e sjediniti dva uma u jedan, u~initi da dve osobe deluju kao jedna; to je ono {to se podrazumeva pod re~ima da postaju jedno telo. Knjiga stvaranja jasno pokazuje da je ova ljubav udahnuta od stvaranja: Zato }e ostaviti ~ovek oca svoga i mater svoju, i prilepi}e se k `eni svojoj, i bi}e dvoje jedno telo. (Postanje 2:24) Jasno je da se ova ljubav mo`e udahnuti u hri{}ane iz slede}eg pasusa: Isus re~e, Niste li ~itali da je Onaj koji je u po~etku stvorio ~ovjeka mu`a i `enu stvorio ih? Zato ostavi}e ~ovek oca svog i mater, i prilepi}e se k `eni svojoj, i bi}e
153

Emanuel Svedenborg

dvoje jedno telo. Tako nisu vi{e dvoje, nego jedno telo. (Matej 19:4-6) Ovo je re~eno o izvoru bra~ne ljubavi: Mi bismo rekli da izvor snage ili potencije prave bra~ne ljubavi poti~e iz sli~nosti umova i jednodu{nosti. Jer kada se dva uma sjedine u braku, ove misli duhovno ljube jedna drugu i u njihova tela udahnjuju svoju snagu ili potenciju. Ovaj papir bio je potpisan slovom S ([vedska). 113. Iza duga~ke pregrade, postavljene ispred vrata palate, stajahu neki stranci iz Afrike koji dovikivahu Evropljanima: Dozvolite jednom od nas da ponudi svoje mi{ljenje o temi izvora bra~ne ljubavi i njene snage ili potencije. Za svim stolovima podigo{e se ruke u znak odobravanja. Tada jedan od njih u|e pravo unutra i stade pored stola na kojem je bila postavljena tijara. Vi hri{}ani, re~e, pratite izvor ljubavi do same ljubavi; ali mi Afrikanci je pratimo do Boga Neba i Zemlje. Zar bra~na ljubav nije ~edna, ~ista i sveta ljubav? Zar je ne poseduju an|eli na Nebu? Zar nije ceo ljudski rod i celo Nebo an|ela potomstvo te ljubavi? Sigurno da takve nenadma{ne vrline ne mogu nastati iz nekog drugog izvora do Samog Boga, Tvorca i Izbavitelja univerzuma.Vi hri{}ani tra`ite snagu ili potenciju braka u raznim racionalnim i prirodnim urocima; ali mi Afrikanci je tra`imo u na~inu na koji su ljudska bi}a povezana sa Bogom univerzuma. Mi ovo zovemo stanjem religije, a vi stanjem crkve. Jer kada ljubav do|e iz ovog izvora, kao stabilna i trajna, ona ne mo`e nego da proizvede snagu koja joj sli~i i koja je isto tako stabilna i trajna. Prava bra~na ljubav nepoznata je svima sem nekolicini koji su bliski Bogu. Ni potencija te ljubavi nije mnogo poznatija, ali su potenciju zajedno sa tom ljubavlju, opisali an|eli na Nebesima kao zadovoljstvo ve~nog prole}a.
154

Bra~na ljubav

114. Na kraju ovog obra}anja svi ustado{e, i iznenada iza zlatnog stola na kojem je le`ala tijara, otvori se prozor koji nisu videli ranije, a kroz prozor se za~u glas: Tijara ide Afrikancu. An|eo mu je predade, ali mu je ne stavi na glavu, i on ode ku}i nose}i je. Stanovnici kraljevstava Evrope napusti{e zgradu, pope{e se u svoja kola, koja ih odvedo{e nazad njihovim narodima. 115. Drugo iskustvo Usred no}i probudih se iz sna i ugledah, prili~no visoko na istoku, an|ela koji u svojoj desnoj ruci dr`i papir koji sija svim svojim sjajem na svetlosti sunca. Po sredini papira ne{to be{e ispisano zlatnim slovima. Mogao sam da vidim da je pisalo Brak Dobra i Istine. Re~i su sijale tako jako da se svetlost prostirala u {irem krugu. Krug ili kolut je li~io na osvit u prole}e. Potom videh kako an|eo sa papirom u ruci silazi dole. Kako je silazio, papir sija{e sve manje i manje, a re~i na njemu Brak Dobra i Istine poprimi{e umesto zlatne srebrnu boju, pa bakarnu, zatim gvozdenu, a na kraju boju gvozdene r|e i acetata bakra. Potom videh kako an|eo ulazi u tamni oblak, da bi pro{av{i kroz njega do{ao na zemlju. Tada papir, iako jo{ uvek u njegovoj ruci, ne beja{e vidljiv. Ovo se de{avalo u Svetu duhova, u kojem se nakon smrti ljudi prvo okupljaju. Tada mi se an|eo obrati i re~e: Upitaj ove koji su do{li ovde da li mogu da me vide i da li mogu da vide da ne{to dr`im u ruci. Okupi se velika gomila, jedna grupa do|e sa istoka, druga sa juga, tre}a sa zapada, a ~etvrta sa severa. Ja upitah ove {to do|o{e sa istoka i juga, koji su bili oni {to su se na svetu posvetili u~enju, da li mogu videti stoji li neko pored mene i dr`i li ne{to u ruci. Oni mi odgovori{e da oni nikoga ne vide. Tada upitah one koji su do{li sa zapada i severa, koji su bili oni {to su na svetu verovali u ono {to im je govorio u~en ~ovek. I oni mi reko{e da ne vide ni{ta. Me|utim,
155

Emanuel Svedenborg

ovi drugi, koji su na svetu posedovali jednostavnu veru zasnovanu na milosr|u, to jest oni koji su posedovali izvestan stepen istine koja dolazi od dobra, reko{e, kada prethodna grupa ode, da mogu videti ~oveka sa papirom. ^ovek je elegantno obu~en, a na papiru je ne{to ispisano. Kada pogleda{e bolje, reko{e da mogu da pro~itaju Brak Dobra i Istine; i oni se obrati{e an|elu sa pitanjem {ta to zna~i. On re~e da sve ono {to postoji na Nebu i sve {to postoji na Zemlji ne predstavlja ni{ta drugo do brak dobra i istine, jer su svi, kako oni koji `ive i di{u, tako i oni drugi, stvoreni iz braka dobra i istine, i s namerom da stvore ovaj brak. Ni{ta nije stvoreno, re~e on, da bude samo istina ili samo dobro; samo dobro i sama istina ne predstavljaju ni{ta, ali se putem braka ovaplo}uju i postaju onakvi kakav je brak. U Bogu Tvorcu, Bo`ansko dobro i Bo`anska istina postoje u svojoj pravoj supstanci; Bo`ansko dobro je bi}e te supstance, Bo`anska istina je njeno postojanje. Supstanca je njihovo stvarno jedinstvo, jer su u Njemu one zauvek jedno. Kako su ovo dvoje jedno u Samom Tvorcu, one su jedno i u svakoj pojedina~noj stvari koju je on stvorio; i na taj na~in je Tvorac sjedinjen u ve~ni savez, kakav je brak, sa svim {to je stvorio. An|eo nastavi da govori da je Sveto pismo koje je do{lo direktno od Gospoda i uop{te i pojedina~no brak dobra i istine. Kako se Crkva, koju stvara istina njenog u~enja i vera koju stvara dobrota `ivota u skladu sa istinom u~enja, me|u hri{}anima isklju~ivo izvodi iz Svetog pisma, o~igledno je da je Crkva uop{te i pojedina~no brak dobra i istine. (Ovo mo`ete na}i u Objavi Apokalipse 373, 483). Ovo {to je upravo re~eno o braku dobra i istine isto va`i i za brak milosr|a i vere, jer dobro pripada milosr|u, a istina veri. Neki iz prve grupe koji nisu videli an|ela i papir, jo{ uvek stajahu u blizini, pa kad ~u{e ovo tiho reko{e: Da, tako je, razumemo. Ali kada im an|eo re~e: Okrenite se u stranu i ponovite to isto, oni se okrenu{e i reko{e glasno: Ne, nije tako.
156

Bra~na ljubav

Nakon toga an|eo je pri~ao o Braku Dobra i Istine me|u bra~nim parovima. On re~e da ako su i njihovi umovi tako ven~ani, po{to je mu` istina, a `ena dobro te istine, oboje }e u`ivati radosti blagoslovene nevinosti i sre}u an|ela na Nebu. U ovom stanju, mu`evljeva reproduktiva mo} traja}e neprestano kao u prole}e `ivota, bore}i se i uspevaju}i da unapre|uje sopstvene istine, a ljubav njegove `ene u~ini}e je konstantno prijem~ivom za ovu istinu. Mudrost koju Bog daje ~oveku ne nalazi ve}e zadovoljstvo od promovisanja svojih istina. A ljubav prema mudrosti, koju poseduju `ene u ovim okolnostima, ne nalazi ni{ta lep{e nego njih da prima, kao u matericu, te ih za~ne, nosi i rodi. Takva je priroda duhovne plodnosti an|ela na Nebu; i ako si spreman da poveruje{, iz ovog izvora poti~e prirodna plodnost. Po`elev{i mir, an|eo se podi`e sa zemlje, a kako je prolazio kroz oblak na putu ka Nebu, papir ponovo po~e da sija kao pre, sve vi{e sa svakom fazom uspona. Tada se iznenada krug svetlosti, koji je pre li~io na zoru, spusti i raspr{i oblak koji je zamra~ivao zemlju, i zasija sunce.

157

VI BRAK BOGA I CRKVE I NJEGOVA SAOBRAZNOST


116. Razlog zbog kojeg na ovom mestu ume}emo diskusiju o braku Boga i Crkve jeste taj {to bez poznavanja i razumevanja istog, te{ko da iko mo`e znati da je bra~na ljubav u su{tini sveta, da je duhovna i nebeska i da dolazi od Boga. Mnogi u crkvi zaista ka`u da se brakovi odnose na brak Boga i Crkve, ali ne znaju kakva je priroda tog odnosa. Stoga, da bi bacili izvesno intelektualno svetlo na ta pitanja, neophodno je detaljno se pozabaviti tim svetim brakom, koji se nalazi kod onih i u onima koji ~ine Bo`ju Crkvu. Oni, a ne neki drugi, jesu ti koji poseduju pravu bra~nu ljubav. Ali da bi rasvetlili ovu tajnu, diskusija se mora podeliti u slede}e odeljke: I II III U Re~i se Bog zove mlado`enjom i mu`em, a Crkva mladom i `enom. Veza Boga i Crkve i recipro~na veza Crkve sa Bogom zove se brak. Bog se tako|e zove Ocem, a crkva Majkom. Potomstvo Boga kao oca i Crkve kao `ene i majke je u celosti duhovno, a u duhovnom smislu Re~i to su sinovi i }erke, bra}a i sestre, zetovi i snaje i drugi oblici srodstva. Duhovno potomstvo ro|eno iz braka Boga i Crkve su istina, izvor razumevanja, percepcija i svaka misao i dobra dela, izvor ljubavi, milosr|a i svake naklonosti.

IV

158

Bra~na ljubav

Iz braka dobra i istine koji dolazi i uti~e iz Boga, ~ovek prima istinu za koju Bog vezuje dobro. Ovako Bog formira crkvu u ~oveku. VI Mu` ne predstavlja Boga, a njegova `ena Crkvu, ve} oni zajedno, mu` i `ena, formiraju Crkvu. VII Stoga ne postoji saobraznost mu`a i Boga i `ene i Crkve ni u an|eoskim brakovima na Nebu, niti u brakovima ljudskih bi}a na Zemlji. VIII Postoji, me|utim, saobraznost sa bra~nom ljubavi, sa|enjem semena i reprodukcijom, ljubavlju prema deci i sli~nim stvarima koje nastaju u braku i iz brakova. IX Re~ je sredstvo povezivanja, jer poti~e od Boga i Bog je sam. X Crkva je od Boga i nalazi se u onima koji Mu pristupe i `ive u skladu sa Njegovim zapovestima. XI Bra~na ljubav zavisi od stanja Crkve, jer zavisi od stanja mudrosti u ~oveku. XII Kako je Crkva od Boga, to je i bra~na ljubav od Njega. Sada sledi obja{njenje ovih ta~aka. 117. (I) U Re~i se Bog zove mlado`enjom i mu`em, a Crkva mladom i `enom. Veza Boga i Crkve i recipro~na veza Crkve sa Bogom zove se brak. Iz slede}ih pasusa vide}e se da se u Re~i Bog zove mlado`enjom i mu`em, a Crkva mladom i `enom. Ko ima nevestu `enik je, a prijatelj `enikov stoji i slu{a ga, i rado{}u se raduje glasu `enikovu. (Jovan 3:29) Ovo je o Bogu rekao Jovan Krstitelj: A Isus im re~e: Eda li mogu svatovi biti `alosni dok je sa njima `enik? Nego }e do}i dani kada }e biti otet od njih `enik, i onda }e postiti. (Mateja 9:15; Marko 2:19; Luka 5:34, 35)
159

Emanuel Svedenborg

I videh Sveti grad, Jerusalim novi, gde silazi sa neba od Boga, pripremljen kao nevesta ukra{ena mu`u svojemu. (Otkrovenje. 21:2) Novi Jerusalim ozna~ava Bo`ju novu crkvu (videti Objavu Apokalipse 880, 881). I re~e Jovanu: Hodi da ti poka`em nevestu, `enu Jagnjetovu. I pokaza mu sveti grad Jerusalim. (Otk. 21:9, 10) Jer do|e svadba Jagnjetova i `ena se njegova pripremila. Bla`eni su oni koji su pozvani na svadbenu ve~eru Jagnjetovu. (Otk. 19:7, 9) @enik, kojemu pet devojaka, koje bejahu spremne, iza|e u sretanje, i sa kojima ode na ven~anje (Mateja 25: 1-10), ozna~ava Boga, kao {to se vidi iz trinaestog stiha koji ka`e: Stra`ite, dakle, jer ne znate dana ni ~asa u koji }e Sin ^ove~iji do}i. (Mateja 25:13) U Prorocima postoji dosta ovakvih pasusa. 118. (II) Bog se tako|e zove Ocem, a crkva Majkom. Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, i ime }e mu biti Divni, Savetnik, Bog silni, Otac ve~ni, Knez mirni. (Isaija 9:6) Ti si Gospode Otac na{, ime ti je otkako je veka Izbavitelj na{. (Isaija 63:16) Isus re~e: Kad biste mene znali i Oca mojega biste znali; i od sada poznajete ga i videli ste ga. (Jovan 14:7) Re~e mu Filip: Poka`i nam Oca. Isus mu re~e: Ko je video mene, video je Oca; pa kako ti govori{: Poka`i nam Oca? (Jovan 14:8, 9) Isus re~e: Ja i Otac jedno smo. (Jovan 10:30) Sve {to ima Otac moje je. (Jovan 16:15; 17:10) Da je Otac u meni i ja u Njemu. (Jovan 10:38; 14:10, 11, 20) U Objavi Apokalipse pokazano je da su Bog i Njegov Otac jedno, kao {to su du{a i telo jedno; da je Bog Otac si{ao s Neba i uzeo na sebe ljudski oblik da bi
160

Bra~na ljubav

iskupio i spasao ~ove~anstvo, a Njegov ljudski oblik je onaj kojeg zovemo Sinom, koji je poslat na svet. 119. Iz slede}ih pasusa vidi se da se Crkva zove majkom: Gospod re~e: Prite se s materom svojom; jer mi nije `ena, niti sam joj ja mu`. (Osija 2:2, 5) Ti si k}i matere svoje, koja se odmetnula mu`a svojega. Jezekilj (16:45) Gde je raspusna knjiga matere va{e kojom je pustih? (Isaija 50:1) Mati tvoja beja{e kao vinova loza, posa|ena kraj vode, rodna. (Jezekilj 19:10) Ovi se odnose na jevrejsku crkvu: I pru`iv{i ruku svoju na u~enike svoje Isus re~e: Mati moja i bra}a moja oni su koji slu{aju re~ Bo`ju i izvr{uju je. (Luka 8:21; Mateja 12:48, 49; Marko 3:33-35) Bo`ji u~enici ozna~avaju Crkvu. A staja{e kod Isusova krsta mati njegova, a Isus, videv{i mater i u~enika koga ljublja{e gde stoji pored nje, re~e materi svojoj: @eno, eto ti sina; potom re~e u~eniku: Evo ti majke! I od onoga ~asa uze je u~enik k sebi. (Jovan 19:25-27) Ovaj pasus zna~i da Bog nije priznao Mariju kao svoju majku, ve} Crkvu; zato je nazvao `enom i u~enikovom majkom. Razlog zbog kojeg je nazvana majkom ovog u~enika, Jovana, jeste taj {to je Jovan predstavljao Crkvu u pogledu dobrih dela milosr|a; {to Crkva jeste po svojoj funkciji. To je tako|e razlog za{to ju je uzeo za svoju majku. U Objavi Apokalipse (5, 6, 790, 798, 879) tako|e se mo`e videti da je Petar predstavljao istinu i veru, Jakov milosr|e, Jovan milosrdna dela; a dvanaest u~enika zajedno Crkvu u svakom pogledu (233, 790, 903, 915). 120. (III) Potomstvo Boga kao oca i Crkve kao `ene i majke je u celosti duhovno, a u duhovnom smislu Re~i
161

Emanuel Svedenborg

to su sinovi i }erke, bra}a i sestre, zetovi i snaje i drugi oblici srodstva. Nema potrebe dokazivati da se nikakvo drugo potomstvo ne ra|a od Boga preko Crkve, jer to razum vidi i bez dokazivanja. Jer je Bog taj od koga dolaze sve dobro i istina, a Crkva ta koja ih prima i sprovodi. Sve duhovne stvari Neba i Crkve odnose se na dobro i istinu. Dakle, sinovi i k}eri, u duhovnom smislu Re~i ozna~avaju vrste istine i dobra; sinovi, zna~e istinu za~etu u duhovnom ~oveku i ro|enu u prirodnom ~oveku, a k}eri isto tako ozna~avaju vrste dobra. Dakle, oni koje Bog preporodi zovu se u Re~i Bo`jim sinovima, sinovima kraljevstva, ro|enim od Njega, a Bog svoje u~enike zove sinovima. Mu{ko dete koje `ena rodi i koje bi uzeto k Bogu (Otk. 12:5) nosi isto zna~enje (videti Objavu Apokalipse 543). To je zato {to k}eri ozna~avaju dobra dela Crkve koje Re~ tako ~esto navodi: k}eri Siona, k}eri Jerusalima, k}eri Izraela, i k}eri Judeje. One ne zna~e ni~ije k}eri, ve} naklonost prema dobru Crkve (videti Objavu Apokalipse 612). Bog tako|e zove bra}om i sestrama one koji pripadaju Njegovoj crkvi (Mateja 12:49; 25:40; 28:10; Marko 3.35; Luka 8:21). 121. (IV) Duhovno potomstvo ro|eno iz braka Boga i Crkve su istina, izvor razumevanja, percepcija i svaka misao i dobra dela, izvor ljubavi, milosr|a i svake naklonosti. Razlog zbog kojeg je duhovno potomstvo, ro|eno od Boga preko Crkve, primer istine i dobra jeste taj {to je Bog su{to dobro i su{ta istina, a oni ne ~ine dvoje ve} jedno u Njemu. Isto tako ni{ta ne mo`e do}i od Boga sem onoga {to je u Njemu i {to je On. U prethodnom poglavlju o braku dobra i istine re~eno je da ovaj brak dolazi od Boga i deluje na ljudska bi}a, bivaju}i primljen na na~in koji je odre|en stanjem uma i na~inom `ivota onih koji pripadaju crkvi. Razlog zbog kojeg su istine sredstva koje omogu}uju ~oveku da
162

Bra~na ljubav

ima inteligenciju, percepciju i svaku misao, a dobra dela sredstva koja mu omogu}uju da ima ljubav, milosr|e i svaku naklonost, jeste taj {to se sve u ~oveku odnosi na dobro i istinu. Tako|e, postoje dve stvari u ~oveku koje ~ine ~oveka volja i intelekt; volja je sredstvo primanja dobra, a intelekt sredstvo primanja istine. Ljubav, milosr|e i naklonosti pripadaju volji, a percepcija i misli pripadaju intelektu {to ne treba rasvetljavati dokazivanjem, jer se ova izjava ilustruje samim ~inom razmevanja. 122. (V) Iz braka dobra i istine koji dolazi i uti~e iz Boga, ~ovek prima istinu za koju Bog vezuje dobro. Ovako Bog formira crkvu u ~oveku. Razlog zbog kojeg ~ovek prima istinu, od dobra i istine koji dolaze kao jedno od Boga, jeste taj {to je on prima kao da je njegova sopstvena. Jer je on misli kao da je njegova i isto je tako i koristi u govoru. To se de{ava jer istina u`iva svetlost intelekta i stoga je ~ovek vidi. Kada ~ovek vidi ne{to u sebi, odnosno u svom umu, on ne zna odakle to poti~e, jer ne vidi njegov uticaj kao {to vidi stvari pred o~ima; pa on sti~e utisak da je to u njemu. Ova pojava je Bo`ji dar ~oveku, koji mu omogu}uje da bude ljudsko bi}e i da zauzvrat bude zdru`en. Drugi razlog je taj {to je ~ovek od ro|enja sposoban da saznaje, razume i bude mudar, a ova sposobnost prima istine koje mu daju znanje, inteligenciju i mudrost. Kako je `ena stvorena putem mu`evljeve istine, a nakon sklapanja braka je sve oblikovanija da je voli, iz toga sledi da ona prima mu`evljevu istinu u sebi, i zdru`uje je sa sopstvenim dobrom. 123. Razlog zbog kojeg Bog pridru`uje i pripaja dobro istini koju ~ovek prima, jeste taj {to ~ovek ni jedno dobro ne mo`e shvatiti sam, jer je ono jedva vidljivo njegovom oku. To je zato {to ono nije produkt svetlosti, ve} topline, a toplina se ne vidi, ona se ose}a. Stoga, kada ~o163

Emanuel Svedenborg

vek vidi istinu u svojim mislima, on je retko povezuje sa dobrom koje u nju uti~e, i koje joj daje `ivot kao rezultat ljubavi na strani volje. Ni `ena ne razmi{lja o dobru koje poseduje, ve} o naklonosti svog mu`a prema sebi, koja zavisi od toga koliko se njegov intelekt uzdigao ka mudrosti. Ona pridru`uje dobro koje ima od Boga, a da njen mu` nije ni svestan toga. Ove ~injenice se zasnivaju na postavci da ~ovek prima istinu od Boga, a da Bog pridru`uje dobro istini utoliko vi{e {to istina u ve}oj meri slu`i svrsi, odnosno proporcionalno ~ovekovoj volji da misli i `ivi mudro. 124. Razlog zbog kojeg Bog ovako formira crkvu u ~oveku jeste taj {to se ~ovek na taj na~in povezuje s Bogom, primaju}i dobro od Njega i istinu kao od sebe. Tako je ~ovek u Bogu, a Bog u ~oveku, prema Njegovim re~ima u Jovanu (15:4, 5). Isto je ako milosr|e zameni dobro, a vera istinu, jer dobro pripada milosr|u, a istina veri. 125. (VI) Mu` ne predstavlja Boga, a njegova `ena Crkvu, ve} oni zajedno, mu` i `ena, formiraju Crkvu. Generalno se u crkvi ka`e da kako je Bog glava Crkvi, tako je i mu` glava `eni (Posl. Ef. 5:23). Iz ovoga bi sledilo da mu` predstavlja Boga, a `ena Crkvu. Ali je Bog glava Crkve, a ljudska bi}a, mu{ka i `enska, pogotovo mu` i `ena, jesu Crkva. U ovom slu~aju, crkva se prvo zaseje u ~oveku, a pomo}u ~oveka u `eni, jer ~ovek prima njenu istinu svojim intelektom, a `ena je prima od ~oveka. Ali ako do toga dolazi obrnutim redom, to nije dobar na~in. Me|utim, to se nekada desi, ali samo u slu~aju mu{karca koji ne voli mudrost, koji, dakle, nije deo crkve, ili koji na servilan na~in slu`i kapricima svoje `ene. O ovoj temi pogledajte napomenu u Uvodu (odeljak 21). 126. (VII) Stoga ne postoji saobraznost mu`a i Boga i `ene i Crkve ni u an|eoskim brakovima na Nebu, niti u brakovima ljudskih bi}a na Zemlji.
164

Bra~na ljubav

Ovo sledi iz ovoga {to je gore re~eno. Me|utim, treba dodati da se ~ini da istina igra vode}u ulogu u Crkvi, jer vremenski dolazi prva. Njena pojava ~ini da crkvene vo|e vi{e cene veru koja se odnosi na istinu, nego milosr|e, koje se odnosi na dobro. Sli~no tome, u~eni ljudi vi{e cene misli, koje pripadaju intelektu, nego naklonosti, koje su stvar volje. Iz tog razloga, priroda dobra milosr|a i naklonosti volje skriva se kao u grobu, a neki ljudi bacaju zemlju na nju da ne bi ustala, kao na grob pokojnika. Ipak je dobro milosr|a ono koje igra vode}u ulogu u Crkvi, kao {to mogu videti potpuno otvorenim o~ima oni koji nisu zatvorili put od Neba do svog intelekta nalaze}i dokaze da je vera sama ta koja ~ini Crkvu, a misao sama ta koja ~ini ~oveka. Zapravo, dobro milosr|a je od Boga, a istina vere je za ~oveka kao da je od njega, a ovo dvoje donose neku vrstu veze Boga sa ~ovekom i ~oveka sa Bogom, o ~emu govori Bog rekav{i da je On u njima i da su oni u Njemu (Jovan 15:4, 5). Iz ovoga se vidi da je ova veza Crkva. 127. (VIII) Postoji, me|utim, saobraznost sa bra~nom ljubavi, sa|enjem semena i reprodukcijom, ljubavlju prema deci i sli~nim stvarima koje nastaju u braku i iz brakova. Ova pitanja su preduboka da bi intelekt bacio ikakvu svetlost na njih, ako se prethodno ne poznaje saobraznost. Dok se ona ne otkrije i pohrani u intelektu, nastojanje da se shvati ovo o ~emu govori ovaj pasus bi}e uzaludno, ma kako da se objasni. Kakva saobraznost postoji izme|u prirodnih i duhovnih stvari pokazano je u Objavi Apokalipse i u Arcana caelestia, i jo{ detaljnije u U~enju Novog Jerusalima o Svetom pismu. Ne{to kasnije bi}e dat prikaz iskustva o ovoj temi (odeljak 326). Dok se izvesno znanje o ovome ne stekne, mogu dati samo nekoliko napomena koje }e se u~initi nejasnim intelektu. Bra~na ljubav je saobrazna naklonosti prema pravoj istini i njenoj ~ednosti, ~istoti i svetosti. Sa|enje semena je saobrazno mo}i
165

Emanuel Svedenborg

istine; ra|anje dece propagiranju istine; ljubav prema deci ~uvanju istine i dobra. Kako se istina u ~oveku ~ini njegovom sopstvenom, a dobro joj pridodaje Bog, jasno je da su ovo saobraznosti izme|u spolja{njeg ili prirodnog ~oveka i duhovnog ili unutarnjeg ~oveka. Ali ova pitanja dalje }e se razjasniti nakon prikaza iskustava. 128. (IX) Re~ je sredstvo povezivanja, jer poti~e od Boga i Bog je sam. Razlog za{to je Re~ sredstvo povezivanja Boga sa ~ovekom i ~oveka sa Bogom jeste taj {to je ona u su{tini Bo`anska istina zdru`ena sa Bo`anskim dobrom i Bo`ansko dobro zdru`eno sa Bo`anskom istinom. Njihova unija je u svakom pojedinom elementu Re~i u njihovom nebeskom i duhovnom smislu (vidi Objavu Apokalipse 373, 483, 689,881). Iz ovoga sledi da je Re~ savr{en brak dobra i istine. Kako je ona od Boga, a {to je od Njega je Bog, sledi da kada ~ovek ~ita Re~ i usvaja istine iz nje, Bog mu daje i dobro pride. Jer ~ovek ne vidi vrste dobra koje na njega uti~u, jer on koristi intelekt da ~ita, a intelekt mo`e razabrati iz toga samo svoju vrstu stvari, to jest istine. Intelekt mo`e osetiti dodatak ljubavi od Boga iz zadovoljstva koje ga preplavi kada se prosvetli. Ali to se de{ava samo unutra, u slu~aju onih koji ~itaju Re~ s ciljem da postanu mudri; ovo je cilj onih koji `ele da nau~e {to vi{e istina i upotrebe ih da formiraju crkvu u sebi. Ako ih neko, me|utim, ~ita samo da bi mogao da se hvali{e svojim znanjem, ili ako smatra da samo ~itanje ili slu{anje uliva veru i vodi spasenju, taj ne dobija nikakvo dobro od Boga, jer je njegov cilj da se spase pomo}u re~i u kojima nema ni{ta od istine. Cilj drugih je da postanu poznati po u~enosti, cilj koji nema veze sa duhovnim dobrom, ve} samo sa prirodnim zadovoljstvom koje proisti~e iz svetske slave. To je zato {to je Re~ sredstvo povezivanja koje se zove Stari i Novi zavet, a zavet zna~i vezu.
166

Bra~na ljubav

129. (X) Crkva je od Boga i nalazi se u onima koji Mu pristupe i `ive u skladu sa Njegovim zapovestima. Niko danas ne pori~e da je crkva Bo`ja, a s obzirom Bo`ja, da od Njega dolazi. Razlog zbog kojeg crkva postoji u onima koji se pribli`e Bogu jeste taj {to je u hri{}anskom svetu Njegova Crkva zasnovana na Re~i; a Re~ nije samo od Boga ve} je takva da je Bog sam. U njoj je Bo`anska istina sjedinjena sa Bo`anskim dobrom i to je tako|e Bog. To je upravo ono kad se ka`e da Re~ be{e u Boga i da Bog be{e Re~, izvor `ivota i Videla ljudima i postade telo (Jovan 1:1-14). Osim toga, ona je prisutna u onima koji se pribli`e Bogu jer je prisutna u onima koji u Njega veruju, veruju da je on Bog Spasitelj i Izbavitelj, Gospod na{ pravedni, vrata kroz koja se ulazi u tor, to jest u Crkvu; da je On put, istina i `ivot, da niko ne dolazi Ocu sem kroz Njega; Otac i On su jedno i {to{ta drugo ~emu On u~i. Niko, ponavljam, ne mo`e verovati u ove stvari dok se ne pribli`i Njemu, jer je On Bog Neba i Zemlje, ~emu On tako|e u~i. Ko jo{ treba da pristupi? I ko jo{ mo`e da pristupi? On je prisutan u onima koji `ive u skladu sa Njegovim zapovestima po{to je povezivanje jedino mogu}e sa takvim ljudima. Jer On ka`e: Ko ima zapovesti moje i dr`i ih, on je onaj {to ima ljubav k meni; i ja }u imati ljubav k njemu, i javi}u mu se sam. Koji nema ljubavi k meni ne dr`i moje re~i. (Jovan 14:21-24) Ljubav je povezivanje, a povezivanje s Bogom ~ini crkvu. 130. (XI) Bra~na ljubav zavisi od stanja crkve, jer zavisi od stanja mudrosti u ~oveku. Rekao sam ve} vi{e puta i ponovi}u jo{ mnogo puta da bra~na ljubav zavisi od stanja mudrosti u ~oveku. Na ovom mestu objasni}u {ta je to mudrost i kako ona sa Crkvom ~ini jedno. ^ovek poseduje znanje, inteligenciju i mudrost. Znanje je pitanje poznavanja ~injenica, inteligencija je pitanje
167

Emanuel Svedenborg

rasu|ivanja, a mudrost na~ina `ivota. Mudrost posmatrana u celosti obuhvata znanje, rasu|ivanje i `ivljenje. Znanje dolazi prvo, razumevanje se posti`e pomo}u njega, a mudrost nastaje od oboje, kada ljudi `ive racionalno, kako im nala`u istine koje su nau~ili. Mudrost je stoga pitanje kako razuma tako i `ivota; ona postaje mudro{}u sve dok je pitanje razuma, a otuda i na~ina `ivota, a mudrost je kada postane pitanje na~ina `ivota, a otuda i razuma. Drevni narodi ovog sveta nisu znali za drugu mudrost sem za mudrost na~ina `ivota; i to je bila mudrost onih koje su zvali mudrim ljudima (sophi). Ali ljudi u narednim periodima smatrali su za mudrost mudrost razuma i oni se se zvali filozofima (philosophi12). Danas mnogi ljudi znanje zovu mudrost, jer se obrazovani i u~eni ljudi, ~ak i oni nazoviu~enjaci zovu mudrim. Stoga je mudrost spala sa vrha na dno. Ali ovde treba re}i nekoliko re~i o tome kakva je mudrost dok nastaje, a kakva kada se u potpunosti razvije. Pitanja koja se ti~u crkve, i koja se zovu duhovnim pitanjima, okupiraju najdublje pozicije u ~oveku. Pitanja koja se ti~u dr`ave, koja se zovu gra|anskim pitanjima, okupiraju ni`a mesta, a ona koja se ti~u znanja, iskustva i ve{tina, koja se zovu prirodnim pitanjima, ~ine podno`je. Razlog zbog kojeg pitanja koja se ti~u crkve, i koja se zovu duhovnim, okupiraju najdublji nivo u ~oveku jeste taj {to ona uspostavljaju vezu s Nebom, a kroz Nebo s Bogom; ni{ta drugo ne ulazi u ~oveka od Boga preko Neba. Razlog zbog kojeg pitanja koja se ti~u dr`ave i zovu gra|anskim pitanjima zauzimaju mesto ispod duhovnih jeste taj {to ona uspostavljaju vezu sa svetom, jer pripadaju svetu. To su statuti, zakoni i propisi koji obavezuju ljude da formiraju ~vrsto i stabilno dru{tvo i dr`avu. Razlog zbog kojeg pitanja koja se ti~u znanja, iskustva i ve{tina ~ine podno`je jeste taj {to su ona blisko povezana
12 Bukvalno "ljubitelji mudrosti". (Prim. prev.)

168

Bra~na ljubav

sa pet telesnih ~ula, a ona su spoljno locirana, pa na njima unutarnje pozicije pozicija uma, i najdublje pozicije pozicija du{e, po~ivaju. Sada, kako su pitanja koja spadaju u domen crkve, tzv. duhovna pitanja, locirana na najdubljoj poziciji, i kako ono {to se tu nalazi ~ini glavu, a {to dolazi ispod, tzv. gra|anska pitanja, ~ine telo, a {to dolazi ispod njih, tzv. prirodna pitanja, ~ine stopala, o~igledno je da kada se ova tri elementa pore|aju pravim redom, ~ovek biva savr{en. Jer u ovim okolnostima ona vr{e sli~an uticaj. Kao {to ono koje pripada glavi uti~e na telo, a kroz telo na stopala, tako i duhovna pitanja uti~u na gra|anska pitanja, a preko njih na prirodna pitanja. Kako se duhovna pitanja osvetljavaju nebeskom svetlo{}u, jasno je da ona imaju svetlosti da obasjaju slede}a po redu i daju im `ivot svojom toplinom, koja je ljubav. Kada se to desi, ~ovek sti~e mudrost. Ako se, kao {to je ranije re~eno, mudrost ti~e na~ina `ivota i razuma otuda, mo`e se postaviti pitanje {ta je mudrost `ivljenja. Da rezimiramo ukratko, to zna~i kloniti se zla jer ono razara du{u, dr`avu i telo; i ~initi dobro jer to koristi du{i, dr`avi i telu. Ovo je vrsta mudrosti sa kojom bra~na ljubav formira vezu; i to posti`e klone}i se zla bluda kao kuge za du{u, dr`avu i telo. Kako ta mudrost izbija iz duhovnih izvora koji se ti~u crkve, iz toga sledi da bra~na ljubav zavisi od stanja crkve u ~oveku, koje zavisi od stanja njegove mudrosti. I ovo }e pojasniti ono {to je ve} vi{e puta re~eno u prethodnim pasusima {to osoba postaje duhovnija, u ve}oj meri sti~e pravu bra~nu ljubav. Jer je duhovnost crkve ta koja osobu ~ini duhovnom. Vi{e o mudrosti s kojom se zdru`uje bra~na ljubav mo`ete pro~itati u pasusima 163-165. 131. (XII) Kako je Crkva od Boga, to je i bra~na ljubav od Njega.
169

Emanuel Svedenborg

Kako ovo sledi iz gore navedenog, uzdr`a}u se od prilaganja daljih dokaza. [tavi{e, svi nebeski an|eli su svedoci ~injenice da bra~na ljubav dolazi od Boga; i ~injenice da ova ljubav zavisi od stanja mudrosti u osobi, koje zavisi od stanja crkve u njoj. Svedo~enje nebeskih an|ela zabele`eno je u iskustvima koja su vi|ena i koja su se ~ula u Duhovnom svetu, a koja se nalaze na kraju svakog poglavlja.

*****
132. Ovde }u prilo`iti dva iskustva, od kojih je ovo prvo. Jednom sam razgovarao sa dva an|ela, jednim sa isto~nog, a drugim sa ju`nog Neba. Kada su primetili da ja razmi{ljam o tajnama mudrosti koje pripadaju bra~noj ljubavi, oni reko{e:Zar ne zna{ ni{ta o raspravama o mudrosti u na{em svetu? Ne, jo{ uvek ne, odgovorih. Postoji mnogo njih, reko{e, dodav{i, oni, ~ija ljubav prema istini dolazi iz duhovnih naklonosti {to zna~i da oni vole istinu jer su i oni istiniti i jer su put ka mudrosti susre}u se kada se da znak da rasprave pitanja koja zahtevaju duboko razumevanje i da do|u do zaklju~aka povodom njih. Tada me uze{e za ruku, rekav{i: Po|i sa nama i vide}e{ i ~u}e{. Znak za dana{nji sastanak je dat. I povedo{e me preko ravnice do brda, u ~ijem je podno`ju otpo~injala aleja palminog drve}a koja se pru`ala celim putem do vrha. Za|osmo u nju i popesmo se na brdo. Na vrhu brda ugledasmo {umu, ~ije je drve}e na bre`uljku pravilo neku vrstu pozori{ta. Unutar njega beja{e ravan prostor poplo~an oblucima raznih boja, a oko njega, u ~etvorouglu, behu pore|ana sedi{ta; na njima se|ahu ljubitelji mudrosti. Po sredini pozori{ta be{e postavljen sto i na njemu dokument zatvoren pe~atom.
170

Bra~na ljubav

Ovi koji se|ahu na sedi{tima pozva{e nas da zauzmemo prazna mesta. Ali ja odgovorih: Mene su ovde dovela dva an|ela da gledam i slu{am, a ne da u~estvujem na zasedanju. Tada dva an|ela po|o{e do stola u sredini podijuma i polomi{e pe~at na dokumentu. Potom pro~ita{e okupljenima tajne mudrosti zapisane u dokumentu, o kojima je trebalo prodiskutovati i koje je trebalo protuma~iti. Njih su zapisali an|eli tre}eg neba i polo`ili ih dole na sto. Tu su bila tri pitanja, prvo: Kakvo je obli~je Boga i kakva je slika Boga po kojoj je ~ovek stvoren?; drugo: Za{to je ~ovek stvoren bez znanja o tome {ta treba da voli, kad su zveri i ptice, najvi{e kao i najni`e, ro|ene sa znanjem o svemu {to njihova ljubav zahteva?;, i tre}e: Kakvo je zna~enje drveta `ivota, drveta od znanja dobra i zla i jedenja sa njega? Ispod toga be{e zapisano: Objedinite ove tri teme jednim komentarom koji }ete zapisati na novom listu papira; onda ga stavite na sto i mi }emo ga pogledati. Ako se mi{ljenje poka`e ujedna~enim i pravi~nim, svakom od vas bi}e dodeljena nagrada za mudrost. Nakon {to ovo pro~ita{e, dva an|ela odo{e, popev{i se na njihova nebesa. Tada ovi koji u~estvovahu na sednici po~e{e da komentari{u i tuma~e pitanja koja im behu postavljena. Govori{e redom, po~ev{i od onih koji se|ahu na severnoj strani, zatim re~ uze{e oni na zapadnoj, potom ovi na ju`noj i na kraju oni na isto~noj strani. Po~e{e od prve teme za diskusiju Kakvo je obli~je Boga i kakva je slika Boga po kojoj je ~ovek stvoren? Prvi od donjih pasusa beja{e pro~itan naglas iz knjige Postanja: Potom re~e Bog: Da na~inimo ~oveka po svom obli~ju, kao {to smo mi; I stvori Bog ~oveka po obli~ju svom, po obli~ju Bo`jem stvori ga. (Postanje 1:26, 27) Kad Bog stvori ~oveka po obli~ju svom stvori ga. (Postanje 5:1)
171

Emanuel Svedenborg

Ovi koji se|ahu na severu govori{e prvi. Oni reko{e da su obli~je i slika Boga dva `ivota koje je Bog udahnuo ~oveku `ivot volje i `ivot intelekta. Jer mi pro~itasmo, reko{e: I dunu Gospod Bog ~oveku u nos duh `ivotni i posta ~ovek du{a `iva. (Postanje 2:7) U nos zna~i u nameri da shvati da su volja za dobro i razumevanje istine, kao i duh `ivotni, u njemu. A kako mu Bog udahnjuje `ivot, obli~je i slika Boga zna~i da njegova ~estitost nastaje iz mudrosti i ljubavi i iz pravednosti i mo}i rasu|ivanja, koje se nalaze u njemu. Ovi koji se|ahu na zapadnoj strani podr`a{e ovo gledi{te, dodav{i da se stanje ~estitosti koje je Bog udahnuo Adamu neprestano udahnjuje u svaku osobu posle Adama. A u ~oveku je prisutno kao u prijemniku; i u meri u kojoj je osoba prijemnik, ona je obli~je i slika Boga. Tada ~etvrta grupa koja je sedela na ju`noj strani, re~e: Obli~je Boga i slika Boga su dve odvojene stvari, ali su u ~oveku zdru`ene od stvaranja. Neka vrsta unutra{njeg prosvetljenja nam pokazuje da obli~je Boga ~ovek mo`e uni{titi, ali ne i njegovu sliku. To se vidi kao kroz staklo na osnovu ~injenice da je Adam zadr`ao sliku Boga i po{to je izgubio Njegovo obli~je. Jer ~itamo, nakon {to je proklet: Eto, ~ovek posta kao jedan od nas znaju}i {ta je dobro {ta li zlo. (Postanje 3:22) Kad Bog stvori ~oveka po obli~ju svom, stvori ga (Postanje 5:1). Ali mi }emo to ostaviti na{im kolegama sa istoka, koji, dakle, u`ivaju bolju prosvetljenost, da ka`u kakvi su obli~je i slika Boga zapravo. Tada, kada zavlada ti{ina, oni koji se|ahu na isto~noj strani usta{e sa mesta i podigo{e pogled ka Bogu. Potom sedo{e i reko{e da je obli~je Boga sredstvo primanja Boga, a kako je Bog ljubav sama i mudrost sama, obli~je Boga je sredstvo u ~oveku za primanje ljubavi i mudrosti od Boga. Ali slika Boga je savr{ena slika i celovita prilika
172

Bra~na ljubav

ljubavi i mudrosti koja je prisutna u ~oveku i koja mu pripada. Jer ~ovek misli da on voli i da je mudar sam od sebe, to jest da voli dobro i razume istinu sam od sebe, a u stvari to ne poti~e od njega ve} od Boga. Jedino Bog voli sam od sebe i mudar je sam od sebe, jer je Bog ljubav sama i mudrost sama. Slika ili prilika te ljubavi i mudrosti ili dobra i istine, koja je prisutna u ~oveku kao da mu pripada, jeste to {to ga ~ini ~ovekom i ~ini da bude povezan s Bogom i da tako `ivi zauvek. Posledica toga je to da je ljudskost osobe rezultat njene sposobnosti da voli dobro i razume istinu ba{ tako kao da dolazi od njega, dok istovremeno zna i veruje da dolazi od Boga. U meri u kojoj on zna i veruje u to, Bog stavlja Svoje obli~je u njega; odnosno ne stavlja ako ~ovek veruje da ovo poti~e od njega samog, a ne od Boga. Kazav{i ovo, obuze ih zanos zbog njihove ljubavi prema istini i to ih navede da ka`u: Kako ~ovek mo`e primati ljubav i mudrost, ~uvati je i stvarati, ako ne ose}a da je njegova sopstvena? I kako on mo`e biti povezan ljubavlju i mudro{}u sa Bogom, ako mu se ne da ne{to ~ime }e uzvratiti na to? Nijedna veza nije mogu}a ako nije recipro~na; a recipro~na strana veze je ljubav ~oveka prema Bogu, i mudrost u stvarima koje se ti~u Boga, kao da se ti~u ~oveka samog, uz verovanje da dolaze od Boga. Opet, kako ~ovek mo`e `iveti zauvek ako nije povezan sa Bogom ve~nim? Kako ~ovek mo`e biti ~ovek, a da ne nosi to obli~je u sebi? Svi zapljeska{e ovom govoru i zatra`i{e da se izvu~e zaklju~ak iz toga {to be{e re~eno. Slede}a izjava bi usvojena: ^ovek je stvoren da prima Boga, a sredstvo primanja Boga je obli~je Boga. Po{to je Bog ljubav sama i mudrost sama, ~ovek mo`e da prima i jedno i drugo; a {to vi{e primi to vi{e postaje obli~jem Boga. ^ovek je slika Boga na osnovu ~injenice da on ose}a u sebi to {to prima od Boga kao sopstveno, kao da njemu pripada. Ali ga ta slika ~ini obli~jem Boga tek kada prizna da ljubav i
173

Emanuel Svedenborg

mudrost ili dobro i istina u njemu nisu njegovi i da ne dolaze od njega, ve} da su prisutni samo u Bogu te da stoga dolaze od Njega. 133. Nakon ovog oni se pozabavi{e slede}im temama za diskusiju: Za{to je ~ovek stvoren bez znanja o tome {ta treba da voli, kad su zveri i ptice, najvi{e kao i najni`e, ro|ene sa znanjem o svemu {to njihova ljubav zahteva? Prvo potvrdi{e istinitost ove tvrdnje na osnovu raznih zapa`anja. Na primer, da se ~ovek ra|a bez ikakvog znanja, ~ak i bez znanja o bra~noj ljubavi. Oni su istra`ivali i od istra`iva~a saznali da beba ~ak ni instiktivno ne zna kako da pri|e maj~inim grudima, ve} njena majka ili sestra moraju da je nameste; ona samo zna kako da sisa, a zna jer je to nau~ila sisaju}i u materici majke. Kasnije, ona ne zna da hoda, ni kako da prilagodi zvuke koje proizvodi tako da formiraju re~i ljudskog govora, niti da glasom izrazi svoje emocije kao {to to `ivotinje znaju. [tavi{e, ona ne zna ni koja hrana joj je potrebna, kao {to `ivotinje znaju, ve} {~epa sve {to na|e, bilo ~isto ili prljavo, i stavlja u usta. Istra`iva~i su izvestili da bez uputstava ~ovek ne zna ni kako da razlikuje polove i ne poseduje nikakvo znanje o tome kako da vodi ljubav. ^ak ni mladi}i i devojke ne znaju to ako im neko drugi ne ka`e, iako su podu~eni raznim ve{tinama. Ukratko, ~ovek je po ro|enju samo telesan, kao crv; i on ostaje telesan, dok ne nau~i od drugih kako da saznaje, razume i bude mudar. Potom oni utvrdi{e da su i vi{e i ni`e `ivotinje kopnene `ivotinje, ptice u vazduhu, reptili, ribe i insekti ro|eni sa svim znanjima koje njihove ljubavi zahtevaju za `ivot; na primer, sa svime {to trebaju da znaju o ishrani, o tome gde da `ive, kako da se pare i stvaraju potomstvo i kako da podi`u potomstvo. Oni potvrdi{e ove ~injenice izuzetnim zapa`anjima kojih se seti{e na osnovu onoga {to su videli, ~uli ili pro~itali u Prirodnom svetu (kako nazva{e na{ svet u kojem su prethodno `iveli) u kojem
174

Bra~na ljubav

postoje}e `ivotinje nisu reprezentativne ve} prave. Kada u potpunosti dokaza{e istinitost ove tvrdnje, okrenu{e se tra`enju i nala`enju svrhe i razloga koji bi mogli objasniti i pojasniti ovo pitanje. Svi oni potvrdi{e da ove ~injenice moraju biti rezultat bo`anske mudrosti, kako bi se omogu}ilo da ljudska bi}a budu ljudi, a `ivotinje `ivotinje. Tako nesavr{enost s kojim se ~ovek ra|a postaje savr{enost, a savr{enost s kojim se `ivotinja ra|a postaje nesavr{enost. 134. Tada severnjaci iskaza{e svoje mi{ljenje. Oni izjavi{e da se ~ovek ra|a bez ikakvih znanja da bi potom mogao primati razne vrste znanja. Ali ako bi se ra|ao sa nekim znanjem, tada bi mogao sticati samo one vrste znanja sa kojima je ro|en i tada nijedno ne bi mogao u~initi svojim. Ovo ilustrova{e pore|enjem. Tek ro|eni ~ovek je kao zemlja u koju nijedno seme nije zasa|eno, ali koja mo`e primiti svaku vrstu semena, uve}ati ga i dovesti do roda. A `ivotinja je kao zemlja koja je ve} zasejana i puna trave i bilja, koja ne mo`e primiti nijedno drugo seme sem onoga koje je ve} zasa|eno. Ako se poseje drugo seme, bi}e zagu{eno. To je razlog zbog kojeg ~oveku treba mnogo godina da poraste, dovoljno dug period da mu omogu}i da bude obra|en poput zemlje i da rodi takore}i sve vrste useva, cve}a i drve}a. @ivotinjama, me|utim, treba svega nekoliko godina, jer njima ne treba vreme da bi bile obra|ene da proizvode i{ta drugo sem onoga {to dobijaju ro|enjem. Potom zapadnjaci uze{e re~. Oni reko{e da ~ovek dobija ro|enjem ne znanje kao `ivotinje, ve} sposobnost i sklonost sposobnost da saznaje i sklonost da voli. On ro|enjem dobija ne samo sposobnost da saznaje ve} i da razume i da bude mudar. Tako|e se ra|a sa najsavr{enijom sklono{}u da voli, ne samo ono {to je njegovo i svetsko ve} i ono {to je Bo`je i nebesko. Stoga se ~ovek od svojih roditelja ra|a kao organizam koji `ivi ~isto po
175

Emanuel Svedenborg

svojim spolja{njim ose}ajima, u po~etku bez unutra{njih, da bi postepeno mogao da postane prirodan, zatim racionalan i na kraju duhovan ~ovek. Ovo se ne bi desilo, ako bi on ro|enjem stekao sve vrste znanja i ljubavi poput `ivotinje. Jer uro|ena znanja i emocije ograni~avaju napredovanje, ali ako su sposobnosti i sklonosti uro|ene, one ga ne ograni~avaju uop{te. ^ovek se, dakle, mo`e usavr{avati u znanju, inteligenciji i mudrosti zauvek. Zatim ju`njaci izjavi{e slede}e: Nemogu}e je, reko{e, da iko stekne ikakvo znanje od sebe, ve} ga mora sticati od drugih, jer on nema nikakvog uro|enog znanja. Kako ne mo`e da stekne nikakvo znanje od sebe, tako ne mo`e da stekne ni ljubav, jer kada nema znanja nema ni ljubavi. Znanje i ljubav su nerazdvojni saputnici; ne mogu se razdvojiti kao ni volja i intelekt, ili emocije i misli, ili pak su{tina i forma. Dakle, kako ~ovek sti~e znanje od drugih, tako mu se i ljubav pridru`uje kao saputnik. Univerzalna ljubav koja se pridru`uje je ljubav prema znanju, razumevanju i postajanju mudrim. Ovo je ljubav koju ~ovek ne deli ni sa jednom `ivotinjom i ona se uliva od Boga. Mi se sla`emo sa na{im kolegama sa zapada da ~ovek ro|enjem ne dobija nikakvu ljubav, kao ni znanje; ve} da ro|enjem dobija samo sklonost da voli, kao i sposobnost da prima znanje, ali ne od sebe ve} od drugih, odnosno posredstvom drugih. Moramo re}i posredstvom drugih jer ni oni ne dobijaju nikakvo znanje od sebe ve} od Boga. Tako|e se sla`emo sa na{im kolegama sa severa da je ~ovek, kad se rodi, kao zemlja u koju nije zasa|eno nikakvo seme, ali u koju se mo`e zasaditi i fino a i bezvredno seme. Mi bismo dodali na ovo da `ivotinje ro|enjem dobijaju prirodne ljubavi i time vrste znanja koje njima odgovaraju; ali im to njihovo znanje ne omogu}uje da znaju, misle, razumeju ili budu mudre, bilo {ta da je u pitanju, tako da ih njihove ljubavi vode kroz njihovo znanje skoro kao pas slepog ~oveka po ulicama, jer su one intelektualno slepe. Ili mo`da one vi{e podse}aju na mese~are
176

Bra~na ljubav

koji rade to {to rade vo|eni slepim znanjem, dok im intelekt spava. Poslednji koji se obrati{e bejahu ljudi sa isto~ne strane, koji reko{e: Mi prihvatamo mi{ljenje koje su iznela na{a bra}a da ~ovek ne poseduje znanje od sebe, ve} od drugih i kroz druge, da bi mogao da prepozna i prizna da je Bog izvor svega {to on zna i razume i sve njegove mudrosti. Tako|e, i da nema drugog na~ina na koji se ~ovek mo`e za~eti, roditi i stvoriti od Boga i postati Njegovo obli~je i slika. Jer on postaje obli~je Boga priznaju}i i veruju}i da je primio i da nastavlja da prima sve dobro ljubavi i milosr|a i sve istine mudrosti i vere od Boga, a da ni{ta ne prima od sebe.On postaje slika Boga ose}aju}i ove stvari u sebi kao da dolaze od njega samog. Ovaj ose}aj nije posledica ro|enja sa znanjem ve} sticanja znanja, a po{to ga stekne, njemu se ~ini kao da je do{ao od njega. Bog daje ~oveku ovu svest da bi ga u~inio ~ovekom, a ne `ivotinjom, jer posredstvom volje, razmi{ljanja, voljenja, znanja, razumevanja i mudrosti kao da dolaze od njega samog, ~ovek dobija razne vrste znanja, uzdi`e ih tako da postanu inteligencija i, kroz primenu, mudrost. Tako Bog povezuje ~oveka sa Sobom i tako se ~ovek povezuje sa Bogom. Ni{ta od ovoga ne bi se moglo desiti, da Bog nije obezbedio da se ~ovek ra|a u stanju potpunog neznanja. Nakon ovih re~i svi po`ele{e da se iz debate izvu~e zaklju~ak, i bi usvojena slede}a rezolucija: ^ovek se ra|a bez ikakvog znanja da bi bio u stanju da primi sve vrste znanja i da napreduje ka inteligenciji, i posredstvom nje ka mudrosti. On se ra|a bez ikakve ljubavi da bi bio sposoban da stekne sve vrste ljubavi inteligentnom primenom onoga {to zna i da tako stekne ljubav prema Bogu kroz ljubav prema bli`njem, ~ime se povezuje s Bogom, postaju}i pravi ~ovek i `ive}i zauvek. 135. Nakon toga oni uze{e papir i pro~ita{e tre}u temu za diskusiju koja je glasila: Kakvo je zna~enje drveta
177

Emanuel Svedenborg

`ivota, drveta od znanja dobra i zla i jedenja sa njega? Oni upita{e ove sa istoka da pro{ire ovo pitanje jer zahteva dublje razumevanje, po{to ovi sa istoka u`ivaju jarku svetlost, odnosno, mudrost koja dolazi iz ljubavi. Pod mudro{}u se misli na Rajski vrt u kojem se nalaze ova dva drveta. Da, reko{e, re}i }emo vam. Ali kako ~ovek ne uzima ni{ta iz sebe, ve} samo od Boga, na{e re~i }e do}i od Njega, pa ipak od nas kao da su na{e sopstvene. Potom reko{e: Drvo predstavlja ~oveka, a njegovi plodovi dobrotu njegovog `ivota. Tako drvo `ivota predstavlja ~oveka koji `ivi od Boga, odnosno, Boga koji `ivi u ~oveku. Kako ljubav i mudrost, i milosr|e i vera ili dobro i istina tvore Bo`ji `ivot u ~oveku, na njih se misli pod drvetom `ivota, a to je izvor ve~nog `ivota ~oveka. Drvo `ivota sa kojeg je bilo dopu{teno jesti (Otkrivenje 2:7; 22:2-14) nosi sli~no zna~enje. Drvo od znanja dobra i zla predstavlja ~oveka koji veruje da svoj `ivot duguje sebi, a ne Bogu, kao i da su ljubav i mudrost, milosr|e i vera, odnosno dobro i istina koje ima njegovi, a ne Bo`ji. Ovo verovanje poti~e od toga {to on misli i `eli, govori i deluje sasvim sli~no i po svoj prilici kao od sebe. To je zato {to je ~ovek ube|en ovim verovanjem da je Bog stavio Sebe u njega ili pak ulio Svoje Bo`ansko u njega, pa zmija ka`e: Nego Bog zna da }e vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti o~i, pa }ete postati bogovi i znati {ta je dobro {ta li zlo. (Postanje 3:5) Jedenje sa tog drve}a zna~i primanje i prisvajanje. Jedenje sa drveta `ivota zna~i primanje ve~nog `ivota, a jedenje sa drveta od znanja dobra i zla zna~i primanje prokletstva. Iz tih razloga su i Adam i njegova `ena prokleti zajedno sa zmijom. Zmija zna~i |avola u pogledu ljubavi prema sebi i ponosa na sopstvenu inteligenciju. Ova ljubav je vlasnik tog drveta, a ljudi koji se ponose zbog te ljubavi su to drve}e.
178

Bra~na ljubav

Stoga, oni koji veruju da je Adam bio mudar i radio dobro od sebe i da je on bio u stanju ~istote, prave grubu gre{ku jer je i sam Adam, u stvari, bio proklet zbog tog verovanja. Jer je ovo to {to jedenje sa drveta od znanja dobra i zla zna~i. Tada je on zapravo napustio stanje ~istote u kojem se nalazio, jer je verovao da je mudar i da ~ini dobra dela od Boga, a ne od sebe; jer je to ono {to jedenje sa drveta `ivota zna~i. Samo je Bog taj koji je bio, dok je bio na svetu, mudar od Sebe i koji je ~inio dobro od Sebe, jer je od ro|enja samo Bo`anstvo bilo u Njemu i bilo Njegovo. I stoga je On Sopstvenom mo}i postao Izbavitelj i Spasitelj. Iz svega ovoga oni izvuko{e zaklju~ak da drvo `ivota, drvo od znanja dobra i zla i jedenje sa njih zna~e da je `ivot za ~oveka imati Boga u njemu, jer tada ~ovek u`iva Nebo i ve~ni `ivot; a smrt je za ~oveka kada je ube|en i veruje da `ivot za njega nije Bog, ve} on sam, jer on tada nalazi Pakao i ve~nu smrt, drugim re~ima, prokletstvo. 136. Tada oni pogleda{e u papir koji je an|eo ostavio na stolu i vide{e re~i zapisane na dnu: Pove`ite ove tri teme u jedan misaoni iskaz. Tada oni sastavi{e ove tri teme i vide{e da se one ujedinjuju u jedan niz. Ovaj niz ili mi{ljenje beja{e slede}e: ^ovek je stvoren tako da mo`e primati ljubav i mudrost od Boga, iako se ~ini da one dolaze od njega, a sve to u ime primanja i povezivanja. Zato se on ra|a bez ikakve ljubavi ili znanja, ~ak i bez sposobnosti da voli i da bude mudar sam od sebe. Ako, dakle, on pripi{e sve dobro ljubavi i svu istinu mudrosti Bogu, on postaje `iv ~ovek, ali ako ih pripi{e sebi, on biva mrtav ~ovek. Oni zapisa{e ove re~i na novom listu papira i polo`i{e ga na sto. Odjednom se, u bljesku svetlosti, pojavi an|eo i odnese dokument gore na Nebo. Kada ga tamo pro~ita{e, ovi koji su sedeli ~u{e glasove otuda, koji ponavljahu Bravo, bravo, bravo. Odjednom se tu pojavi
179

Emanuel Svedenborg

jedan, koji kao da dolete odnekud, s dva krila na stopalima i dva na slepoo~nicama. On donese u rukama nagradne haljine, {e{ire i lovorove vence. On se spusti i dade onima koji su sedeli na zapadnoj strani haljine koje su se prelivale u duginim bojama, onima koji se sedeli na zapadu haljine grimizne boje, a ovima na jugu {e{ire, po obodu ukra{ene trakama od zlata i biserima, a sa leve strane dela izvrnutog nagore dijamantima ise~enim u ubliku cve}a. Ovima na istoku on dade lovorove vence ukra{ene rubinima i safirima. I oni napusti{e ovo mesto rasprave o mudrosti ukra{eni ovim nagradama, a kada ih ugleda{e njihove `ene, one iza|o{e pred njih, na njihovo iznena|enje, tako|e pokrivene ukrasima koji im bejahu dati s Neba. 137. Drugo iskustvo Dok sam razmi{ljao o bra~noj ljubavi, iznenada se u daljini pojavi{e dva gola deteta sa ko{arama u rukama i grlicama koje su letele oko njih. Kad bolje pogledah, bejehu manje-vi{e goli, ali otmeno ukra{eni vencima. Ven~i}i od cve}a krasili su njihove glave, a ukrasni lanci od ljiljana i ru`a plave boje bili su im preba~eni ukoso preko grudi, od ramena do bedara; oko njih be{e obmotana neka vrsta trake ispletene od li{}a i pro{arane maslinama. Ali kada pri|o{e, vi{e mi nisu li~ili na decu, niti su bili goli, ve} to bejahu dve osobe u cvetu mladosti, obu~ene u haljine i tunike od blistave svile, protkane najlep{im mogu}im cve}em. Kada stado{e pored mene, dah prole}ne toplote ra{iri se s Neba kroz njih donose}i sladunjav miris, poput mirisa sve`eg bilja u ba{tama ili poljima. To be{e bra~ni par sa Neba, koji mi se obrati i upita me {ta sam video s obzirom da mi je u mislima bilo ono {to sam gledao. Ja im rekoh da su mi prvo li~ili na golu decu, onda na decu ukra{enu vencima, pa tek onda videh odrasle obu~ene u cvetnu ode}u; i da sam tada osetio nenadan dah prole}a koji me je ispunio rado{}u. Na ovo se oni slatko
180

Bra~na ljubav

nasmeja{e i reko{e da, dok su bili na putu, sebi nisu delovali kao deca, niti goli ili oki}eni vencima, ve} isti kao {to su sada. To je iz daljine njihova bra~na ljubav izgledala tako; njihovo stanje nevinosti bilo je predstavljeno izgledom gole dece, a njihove radosti prvo vencima, a potom cve}em utkanim u njihove haljine i tunike. Kad ste nam ve} rekli, kaza{e oni, da vas je, kako smo vam se pribli`avali, zapahnuo dah prole}ne toplote s prijatnim mirisima kao iz ba{te, mi }emo vam objasniti za{to je to tako bilo. Mi smo, reko{e, ven~ani ve} vekovima i konstantno se nalazimo u cvetu mladosti, u kojem nas sada vidi{. Na{e prvobitno stanje bilo je poput stanja devojke i mladi}a koji su se upravo ven~ali; i mi smo tada mislili da je to stanje stanje krajnjeg bla`enstva na{ih `ivota. Ali smo ~uli od drugih na na{em nebu, a kasnije i osetili sami, da je na{e prvo stanje stanje toplote neizmenjeno svetlo{}u; ono se postepeno menja kako mu` postaje savr{eniji u mudrosti, a `ena u ljubavi prema mudrosti svog mu`a. To se de{ava kao rezultat i u skladu sa slu`bama koje svako vr{i na sveop{tu dobrobit svog dru{tva; i tada radosti dolaze jedna za drugom kako se toplota i svetlost, odnosno mudrost i ljubav prema mudrosti preina~uju. Razlog zbog kojeg se, kako smo se pribli`ili, dah prole}ne toplote ra{irio pred vama jeste taj {to na na{em nebu bra~na ljubav i ta toplota deluju kao jedno, jer je me|u nama toplota ljubav, a svetlost, s kojom je toplota pome{ana mudrost; svrha u koju se koriste je kao atmosfera koja obe dr`i u svojim dubinama. [ta su toplota i svetlost bez ne~ega {to }e ih dr`ati? I {ta su ljubav i mudrost bez svrhe kojoj }e slu`iti? Njima nedostaje bra~na veza jer nema ni~ega na ~emu }e raditi. Na Nebu se mo`e na}i prava bra~na ljubav gde god postoji prole}na toplota; a njeno prisustvo je posledica ~injenice da je prole}e tamo gde su toplota i svetlost jednako prisutne, odnosno gde ima isto toplote koliko i svetlosti, i obratno. Mi mislimo da ba{ kao {to toplota nalazi zadovoljtvo u svetlosti,
181

Emanuel Svedenborg

i svetlost u toploti, tako i ljubav nalazi zadovoljstvo u mudrosti i mudrost u ljubavi. Mi na Nebu, nastavi an|eo, u`ivamo ve~nu svetlost, i tu nema ni senke ve~eri, a kamoli tame, jer na{e sunce ne izlazi i zalazi kao va{e, ve} ostaje uvek na polovini puta izme|u zenita i horizonta, {to biste vi nazvali elevacijom od ~etrdeset pet stepeni. Zbog toga toplota i svetlost koje zra~i na{e sunce stvaraju ve~no prole}e, a ovi ~ija je ljubav ravnomerno udru`ena sa mudro{}u u`ivaju ve~no prole}e. Ve~nim udru`ivanjem toplote i svetlosti na{ Bog nastoji samo da podstakne slu`enje. To je tako|e razlog nicanja biljaka u va{em svetu i parenja ptica i `ivotinja svakog prole}a. Jer prole}na toplota otvara njihove unutarnje delove pravo prema dubinama koje se zovu njihovom du{om, i uti~e na njih, usa|uju}i im svoje stremljenje prema braku i ~ine}i da njihova reproduktivna sposobnost postigne zadovoljenje u neprestanom nastojanju da proizvede plodove njihove svrhe, koja je nastavak njihove vrste. Ali ljudska bi}a u`ivaju neprestani priliv prole}ne toplote od Boga. Oni zato mogu u svako doba, pa i zimi, u`ivati u zadovoljstvima braka. Jer je ~ovek stvoren da prima svetlost, odnosno mudrost, od Boga, a `ena da prima toplotu, odnosno ljubav prema mudrosti svog mu`a, od Boga. To je razlog {to ste vi, kada smo se mi pribli`ili, osetili dah prole}ne toplote koja je {irila oko vas sladunjav miris, poput mirisa sve`eg bilja u ba{tama ili poljima. Kad to re~e, ~ovek mi pru`i desnu ruku i povede me ka ku}ama, gde `ivljahu bra~ni parovi u cvetu mladosti, poput njih. On re~e da njihove `ene, koje su sada delovale mlade, bile babe na svetu, a njihovi mu`evi, koji su sada li~ili na mladi}e, bili oronuli starci. Svi oni su vra}eni od Boga u period mladosti, jer su se voleli i vera ih je potakla da se klone bluda kao izuzetno ozbiljnog greha. On re~e da niko ne spozna bla`ena zadovoljstva bra~ne ljubavi dok se ne odrekne stra{nih zadovoljstava
182

Bra~na ljubav

bluda; a niko ih se ne mo`e odre}i ako nema mudrost od Boga, i niko nema mudrost od Boga ako ne obavlja slu`bu iz ljubavi prema slu`bi. Videh tako|e i name{taj u njihovim domovima, sav nebeskih oblika, kako blista u zlatu koje je blje{talo od rubina po njemu.

183

VII ^EDNOST I RAZBLUDNOST


138. Kako sam ja jo{ uvek na po~etku rasprave o pojedinostima bra~ne ljubavi, a ova se ljubav mo`e prepoznati tek nejasno i mutno, sve dok se njena suprotnost, razbludnost, u izvesnoj meri vidi; a kako je ova u izvesnoj meri ili mutno vidiljiva, kada se ~ednost opisuje zajedno sa razbludno{}u, budu}i da je ~ednost samo uklanjanje onoga {to je razbludno iz ~ednog, ovde }u ne{to re}i o ~ednosti i razbludnosti. Drugi deo ove knjige pozabavi}e se razbludno{}u, koja je direktna suprotnost ~ednosti; tu }e ona biti opisana u potpunosti i u svim svojim varijetetima pod naslovom Besmislena zadovoljstva koja pripadaju bludnoj ljubavi. Priroda ~ednosti i razbludnosti, i ljudi koji ih pokazuju, bi}e predstavljena slede}im redom. I ^ednost i razbludnost isklju~ivo se pripisuju brakovima i pitanjima u vezi sa brakom. II ^ednost se pripisuje samo jednobra~nim zajednicama, to jest brakovima izme|u jednog ~oveka i jedne `ene. III Samo hri{}anski brak mo`e biti ~edan. IV Prava bra~na ljubav je vrhunac ~ednosti. V Sva zadovoljstva prave bra~ne ljubavi su ~edna, ~ak i ona najni`a. VI U slu~aju onih koje Bog u~ini duhovnim, bra~na ljubav se sve vi{e i vi{e pro~i{}uje i postaje ~edna.
184

Bra~na ljubav

VII ^ednost braka proizilazi iz potpunog odricanja od promiskuitetnog pona{anja iz verskih razloga. VIII ^ednost se ne mo`e pripisati maloj deci ili de~acima i devoj~icama ili mladi}ima i devojkama, pre nego {to osete seksualnu ljubav u sebi. IX ^ednost se ne mo`e pripisati onima koji se rode kao evnusi ili koji postanu evnusi. X ^ednost se ne mo`e pripisati onima koji ne veruju da su preljubni~ka dela verska zla, a jo{ manje onima koji ne veruju da preljubni~ka dela {tete dru{tvu. XI ^ednost se ne mo`e pripisati onima koji se uzdr`avaju od preljubni{tva samo iz raznih spoljnih razloga. XII ^ednost se ne mo`e pripisati onima koji veruju da su brakovi razbludni. XIII ^ednost se ne mo`e pripisati onima koji su se odrekli braka zbog zaveta na ve~ni celibat, osim ako u njima ne postoji i ne traje ljubav pravog bra~nog `ivota. XIV Bra~no stanje je po`eljnije od celibata. Sada sledi obja{njenje ovih ta~aka. 139. (I) ^ednost i razbludnost se isklju~ivo pripisuju brakovima i pitanjima u vezi sa brakom. To je zato {to je prava bra~na ljubav vrhunac ~ednosti, kao {to se mo`e videti dole (odeljak 143); a ljubav koja joj je suprostavljena, {to se zove bludnom, predstavlja vrhunac razbludnosti. Stoga je ta ljubav ~edna u onoj meri u kojoj je o~i{}ena od bludne ljubavi, jer je u toj meri uklonjena njena suprotnost, koja je uni{tava. Iz ovoga je jasno da je ~istota bra~ne ljubavi ono {to se zove ~edno{}u. Ali postoji i bra~na ljubav koja nije ~edna, a ipak ne predstavlja ni pravu razbludnost, kao recimo kod bra~nog para koji se iz raznih spolja{njih razloga uzdr`ava od ispoljavanja njene raskala{nosti u toj meri
185

Emanuel Svedenborg

da ~ak i ne misli na nju. Pa ipak ako ta ljubav nije o~i{}ena u biti, ona jo{ uvek nije ~edna; ona mo`e imati formu ~ednosti, ali joj nedostaje su{tina. 140. Razlog zbog kojeg se ~ednost i razbludnost pripisuju pitanjima u vezi sa brakovima jeste taj {to oba pola imaju sklonost prema braku, utisnutu u njih od unutra ka spolja, i od toga zavise misli i naklonosti osobe, odnosno njeno delovanje i telesno pona{anje. Lak{e je uvideti istinitost ovoga posmatranjem razbludnih. Razbludnost stanuje u njihovim mislima i mo`e se ~uti u tonu njihovog glasa i u besramnom na~inu tuma~enja svega re~enog, ~ak i ~ednih zapa`anja. Ton njihovog glasa poti~e iz naklonosti volje, a ono {to ka`u iz razmi{ljanja uma. To je znak da njihova volja i sve {to ima veze sa njom, i njihov intelekt i sve u vezi sa njim, to jest ceo njihov um, pa tako i sve u njihovom telu, od najdubljeg do spolja{njeg obiluje razbludno{}u. ^uo sam od an|ela da se razbludnost mo`e otkriti i kod najsavr{enijih licemera, slu{aju}i ih, ma koliko da je ~edan njihov razgovor, ona se mo`e osetiti iz sfere koja se od njih {iri. To je tako|e znak da je razbludnost stanovnik najdubljih delova njihovog uma, pa tako i tela, ali je prekrivena kao {koljka oslikana slikama raznih boja. Zra~enje te sfere od razbludnih poznato je iz zakona me|u decom Izraela, po kojima svaki pojedina~ni objekat, tek dodirnut rukom takvih ljudi, postaje ne~ist. Iz ovog primera mo`e se izvu}i zaklju~ak da isto va`i i za ~edne; kod njih je svaka pojedina~na stvar ~edna, od unutarnjih do spolja{njih, a to je rezultat ~ednosti bra~ne ljubavi. Zato se u svetu ka`e da su za ~iste sve stvari ~iste, a za ne~iste su sve stvari ne~iste. 141. (II) ^ednost se pripisuje samo jednobra~nim zajednicama, to jest brakovima izme|u jednog ~oveka i jedne `ene.
186

Bra~na ljubav

^ednost se mo`e pripisati samo njima, jer u njihovom slu~aju bra~na ljubav ne ostaje u prirodnom ~oveku, ve} ulazi u duhovnog ~oveka; i postepeno otvara put ka samom duhovnom braku izme|u dobra i istine, koji je njen izvor, te uspostavlja vezu sa njim. Ta ljubav ulazi sve vi{e kako se mudrost pove}ava, a to se de{ava kako Bog u~vr{}uje crkvu u ~oveku, kao {to je gore detaljno opisano. To se ne mo`e desiti u slu~aju poligamnih, jer oni dele bra~nu ljubav, a kada se ona podeli ona se ne razlikuje mnogo od seksualne ljubavi, koja je u su{tini prirodna. Ali neke zanimljive pojedinosti o ovoj temi bi}e izlo`ene u poglavlju o poligamiji (odeljci 332-342). 142. (III) Samo hri{}anski brak mo`e biti ~edan. To je zato, jer prava bra~na ljubav napreduje uporedo sa stanjem crkve u ~oveku i zato {to to stanje dolazi od Boga (kao {to je prikazano u prethodnim poglavljima, odeljcima 130, 131 i drugde). To je tako|e i zato {to je Crkva u svojim pravim istinama u Re~i, a Bog je prisutan u njima. Iz ovoga sledi da je ~edan brak mogu} jedino u hri{}anskom svetu, a ~ak i kada ne postoji, ostaje i dalje mogu}. Hri{}anski brak zna~i brak jednog ~oveka s jednom `enom. Dalje u tekstu mo`e se videti da se ova vrsta braka mo`e usaditi hri{}anima i preneti njihovoj deci nasle|ivanjem od roditelja koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav; i da tako istovremeno nastaje i sposobnost i sklonost ka postajanju mudrim u pitanjima koja se ti~u Crkve i Neba. Ako hri{}anin o`eni vi{e od jedne `ene, on ~ini ne samo prirodnu ve} i duhovnu preljubu, kao {to }e se videti u poglavlju o poligamiji. 143. (IV) Prava bra~na ljubav je vrhunac ~ednosti. Razlozi su slede}i: a. Ona dolazi od Boga i saobrazna je braku Boga i Crkve. b. Ona poti~e od braka dobra i istine.
187

Emanuel Svedenborg

Ona je duhovna, kao {to je crkva u ~oveku. Ona je fundamentalna ljubav i poglavar svih nebeskih i duhovnih ljubavi. e. Ona je pravi rasadnik ljudske vrste i izvor Neba an|ela. f. Ona se stoga tako|e nalazi i me|u an|elima Neba i podsti~e ih da stvaraju duhovno potomstvo ljubav i mudrost. g. Tako ona ima vi{u svrhu od svih drugih svrha stvaranja. Iz ovoga sledi da je prava bra~na ljubav, po svom poreklu i u svojoj biti, ~ista i sveta; u toj meri da se mo`e nazvati vrhuncem ~istote i svetosti, pa time i ~ednosti. Ipak u slu~aju ljudskih bi}a i an|ela, ona nije apsolutno ~ista, kao {to }ete videti u ta~ki VI u poglavlju ispod (145). 144. (V) Sva zadovoljstva prave bra~ne ljubavi su ~edna, ~ak i ona najni`a . Ovo proizilazi iz obja{njenja datih gore, da je prava bra~na ljubav vrhunac ~ednosti i da zadovoljstva ~ine njen `ivot. Zadovoljstva te ljubavi rastu i ulaze na Nebo, prolaze}i na tom putu kroz zadovoljstva nebeskih ljubavi koja u`ivaju an|eli na Nebu i udru`uju se sa zadovoljstvima njihove bra~ne ljubavi, kao {to je gore re~eno. [tavi{e, ~uo sam od an|ela da oni ose}aju kako se njihova zadovoljstva uzdi`u i uve}avaju kada se oni uzdignu od ~ednih bra~nih parova na zemlji. I na ra~un nekih koji su stajali pored, koji su bili razbludni, na pitanje uklju~uju li ona i najni`a zadovoljstva, oni odgovori{e: Naravno; zar ta zadovoljstva nisu zadovoljstva u celokupnoj njihovoj puno}i? O izvoru i prirodi zadovoljstava ove ljubavi, vidite odeljak 69, a u pogledu iskustava, ovo {to sledi. 145. (VI) U slu~aju onih koje Bog u~ini duhovnim, bra~na ljubav se sve vi{e i vi{e pro~i{}uje i postaje ~edna.
188

c. d.

Bra~na ljubav

Razlozi su: a. Prva ljubav, koja ozna~ava ljubav pre braka i odmah nakon braka, jeste ne{to pro`eto seksualnom ljubavlju, to jest zanosom koji pripada telu i nije izmenjeno duhovnom ljubavlju. b. ^ovek napreduje u fazama od prirodnog do duhovnog. On postaje duhovan kako njegova razumska sposobnost, koja je na polovini puta izme|u Neba i sveta, po~inje da prima nebeske uticaje, {to se de{ava kada mudrost na njega po~ne da deluje i da mu pru`a zadovoljstvo (u vezi sa ovim vidite odeljak 130). U meri u kojoj se to de{ava, njegov um se uzdi`e u vi{u atmosferu koja sadr`i nebesku svetlost i toplotu ili, {to je isto, mudrost i ljubav koje u`ivaju an|eli. Jer nebeska svetlost deluje kao jedno sa mudro{}u, a nebeska toplota sa ljubavlju. Kako se mudrost i ljubav prema njoj pove}avaju kod bra~nih parova, tako se njihova bra~na ljubav pro~i{}uje. Po{to se to de{ava u fazama, to ova ljubav postaje sve ~ednija i ~ednija. Ovo duhovno pro~i{}avanje mo`e se uporediti sa pro~i{}avanjem prirodnih pi}a koja vr{e hemi~ari, koja zovu defekacijom, rektifikacijom, kastigacijom, destilacijom, rafinisanjem, dekantacijom i sublimacijom. Pro~i{}ena mudrost mo`e se uporediti sa alkoholom, koji je najve}i stepen pre~i{}enog pi}a. c. Duhovna mudrost tada postaje su{tinski sve toplijom kako se mudrost vi{e voli, tako da nastavlja da se uve}ava zauvek. Ovo se de{ava procesima defekacije, kastigacije, rektifikacije, rafinisanja, dekantacije i sublimacije; a odigravaju se pomo}u procesa pro~i{}avanja i distanciranja intelekta od ~ulnih zabluda i volje od zamki tela. Iz ovoga se vidi da isto tako i bra~na ljubav, koja je dete mudrosti, postepeno postaje sve ~istija, te tako postaje ~edna. Prvo stanje ljubavi bra~nog para je stanje toplote neubla`ene svetlo{}u, koja se postepeno bla`i kako mudrost mu`a postaje sve savr{enija, a njegova `ena je voli sve vi{e; vidite iskustvo u odeljku 137.
189

Emanuel Svedenborg

146. Treba znati da potpuno ~edna ili ~ista bra~na ljubav ne postoji me|u ljudskim bi}ima, kao ni me|u an|elima. Uvek postoji ne{to {to nije ~edno ili ~isto, {to joj se priklju~uje ili povla~i za njom. Ali to je proizvod razli~ite prirode u odnosu na ono {to je izvor razbludnosti. Jer je u tim slu~ajevima ono {to je ~edno iznad, a ono {to nije ispod, a Bog stavlja izme|u njih ne{to nalik vratima sa {arkama, koja se otvaraju prema mislima. Treba voditi ra~una da ona ne ostanu otvorena pa da jedna pre|e u drugu i da se pome{aju. ^ovekov prirodni nivo je od ro|enja zara`en i ispunjen zlom; ali ne i njegov duhovni nivo, jer se on ra|a Bo`jim delovanjem, preporodom; a to je proces postepenog odvajanja od zla, koje je ro|enjem pridru`eno njegovim sklonostima. Ni ljubav, kako me|u ljudima tako ni me|u an|elima, nije putpuno ~ista, jer je to nemogu}e; ali cilj, svrha ili namera volje jesu ono {to Bog prvenstveno ima u vidu; stoga u onoj meri u kojoj je ~ovek posve}en ovim ciljevima i koliko je u njima istrajan, u toj meri se nalazi na putu ka ~istoti i napreduje ka njoj kako se usavr{ava. U vezi sa ovim vidite odeljak 71. 147. (VII) ^ednost braka proizilazi iz potpunog odricanja od promiskuitetnog pona{anja iz verskih razloga. Razlog je taj {to je ~ednost uklanjanje razbludnosti. Postoji univerzalno pravilo da u meri u kojoj ~ovek ukloni zlo, u toj meri dobro dobija {ansu da ga zameni; i dalje, u meri u kojoj se mrzi zlo, u toj meri se voli dobro i obratno. Otuda, u meri u kojoj se promiskuitet progoni, u toj meri ~ednost braka dolazi. Svako mo`e da vidi na osnovu onoga {to generalno oseti, ~im se to ka`e i ~uje, bez ~ekanja na dokaze, da se bra~na ljubav pro~i{}ava i menja ~im se odagna promiskuitet. Ali kako ne ose}a svako ono {to se generalno ose}a, ovo treba ilustrovati i dokazima. Bra~na ljubav se hladi ~im se podeli, i ta hladno}a je smrt za nju, jer je toplota razbludne ljubavi gasi. Dve vrste toplote suprotnog tipa ne mogu postojati zajedno, a
190

Bra~na ljubav

da jedna ne protera drugu i ne li{i je njenih mo}i. Tako, kada toplota bra~ne ljubavi ukloni i protera toplotu bludne ljubavi, bra~na ljubav postaje ushi}uju}e topla, a ose}aj zadovoljstva ~ini da pupi i cveta kao vo}njak ili ru`i~njak u prole}e. Prvo je posledica prole}nog me{anja toplote i svetlosti od sunca Prirodnog sveta. A drugo je posledica prole}nog me{anja toplote i svetlosti sunca Duhovnog sveta. 148. Svako ima u sebi usa|enu od stvaranja, pa time i od ro|enja, kako unutarnju tako i spolja{nju te`nju prema braku, jednu duhovnu, a drugu prirodnu. ^ovek prvo ulazi u spolja{nju, a kako postaje duhovan, u unutarnju. Ako zadr`i spolja{nju ili prirodnu te`nju, tada se unutarnja ili duhovna te`nja prikriva, pa on o njoj ne saznaje ni{ta; i on je zove praznim konceptom. Ali ako postane duhovan, on po~inje da saznaje ne{to o njoj, potom da formira neku ideju o njenoj prirodi i postepeno da ose}a njen {arm, zadovoljstva i ushi}enja. Kada se to desi, spolja{nja te`nja prema braku ostaje, ali je unutarnja stalno proverava i pro~i{}ava od njenog taloga. To ide dotle da spolja{nja postaje kao lice unutarnje i izvodi svoja zadovoljstva i istovremeno svoj `ivot i ushi}enja svoje mo}i iz bla`enstva unutarnje. Tako je sa odricanjem od promiskuiteta, pomo}u kojeg brak postaje ~edan. Mo`e se misliti da je spolja{nja tendencija koja je ostala nakon {to je unutarnja odvojila sebe od nje ili nju od sebe, ista kao i spolja{nja koja se nije odvojila. Ali meni su rekli an|eli da su one potpuno druga~ije. Oni su mi rekli da je, na primer, spolja{nja ona koja nastaje iz unutarnje, {to oni zovu spolja{njost unutarnjeg, li{ena svake raskala{nosti, jer se unutarnja ne mo`e uklju~iti u obesne igre, ve} u`iva samo ~edna zadovoljstva {to name}e i spolja{njoj u kojoj ose}a svoja zadovoljstva. Sasvim je druga~ije kada se spolja{nja odvoji od unutarnje; za nju ka`u da je obesna kako uop{te tako i u pojedinostima. Oni su uporedili spolja{nje stremljenje prema braku koje nastaje
191

Emanuel Svedenborg

iz unutarnjeg s divnim vo}em, ~iji prijatan ukus i miris izbija na povr{inu i daje mu odgovaraju}i oblik. Tako|e su uporedili spolja{nji bra~ni princip koji nastaje iz unutarnjeg sa ambarom, u kojem nikada nema manje `ita, jer se ono {to se izvadi stalno dopunjuje. A spolja{nju odvojenu od unutarnje, uporedili su sa p{enicom u vetrenja~i za `ito od koje, kada se raspr{i, ostane samo pleva, a nju oduva vetar. To se de{ava sa bra~nom ljubavi ako se primiskuitet ne odagna. 149. Razlog zbog kojeg ~ednost braka ne mo`e proizi}i iz odbijanja promiskuiteta, ako nije motivisana verom jeste taj {to bez vere ~ovek ne mo`e postati duhovan, ve} ostaje prirodan; a ako se prirodan ~ovek odri~e promiskuiteta, njegov duh ga se ipak ne odri~e. Pa iako ~oveku izgleda da ga je to odricanje u~inilo ~ednim, njegova razbludnost ipak vreba iznutra kao gnoj u rani koja zaceljuje samo na povr{ini. Bra~na ljubav zavisi od stanja crkve u ~oveku; vidite odeljak 130. Vi{e o ovoj temi na}i }ete u diskusiji pod ta~kom XI ispod. 150. (VIII) ^ednost se ne mo`e pripisati maloj deci ili de~acima i devoj~icama ili mladi}ima i devojkama, pre nego {to osete seksualnu ljubav u sebi. To je zato {to se ~ednost i razbludnost mogu pripisati samo brakovima i sli~nim stvarima (vidite odeljak 139 gore). Onima koji ne znaju ni{ta o te`nji prema braku ne mo`e se pripisati ~ednost, jer ona njima ne predstavlja ni{ta; i prema tome ne mogu imati ni naklonost, niti mogu razmi{ljati. A ta ni{tavnost je pra}ena po~etkom interesovanja za brak, {to je posledica seksualne ljubavi. Mladi}i i devojke obi~no se smatraju ~ednim pre nego {to osete ikakvo kome{anje seksualne ljubavi u sebi; ali to je posledica neznanja o tome {ta je ~ednost.
192

Bra~na ljubav

151. (IX) ^ednost se ne mo`e pripisati onima koji se rode kao evnusi ili koji postanu evnusi. Pod onima koji se rode kao evnusi prvenstveno se podrazumevaju oni kojima od ro|enja nedostaje najni`i nivo ljubavi. Po{to tada prve i srednje faze nemaju osnovu na kojoj }e se zasnivati, one i ne nastaju. Ako nastanu, ovi ljudi nisu zainteresovani da prave razliku izme|u ~ednosti i razbludnosti, jer su za njih i jedno i drugo pitanja prema kojima su ravnodu{ni. Ali postoji mnogo razli~itih vrsta ljudi u ovoj klasi. Skoro je isto i sa onima koji su u~injeni evnusima kao i sa onima koji su ro|eni kao evnusi. Ali dok su oni koji su u~injeni evnusima i mu{karci i `ene, oni ne mogu nego da gledaju na bra~nu ljubav kao na fantaziju, a na njena zadovoljstva kao na bajku. Ako i imaju neku takvu naklonost, ona postaje bespolna, po{to nije ni ~edna ni razbludna. Ono {to je bespolno ne dobija ime ni od jedne, ni od druge strane. 152. (X) ^ednost se ne mo`e pripisati onima koji ne veruju da su preljubni~ka dela verska zla, a jo{ manje onima koji ne veruju da preljubni~ka dela {tete dru{tvu. Razlog zbog kojeg se ~ednost ne mo`e pripisati ovim ljudima jeste taj {to oni ne znaju za ~ednost, kao ni za njeno postojanje. Jer je ~ednost atribut braka, kao {to je prikazano u ta~ki I. Ovi ljudi preljubni{tvo ne smatraju verskim zlom i brakove ~ine razbludnim uprkos ~injenici da su verske skrupule te koje parove ~ine ~ednim. Po{to ovim ljudima ni{ta nije ~edno, beskorisno je sa njima razgovarati o ~ednosti; oni su potvr|eni preljubnici. [tavi{e, ovi koji preljubni{tvo ne smatraju {tetnim za dru{tvo ~ak su i manje od prethodne grupe svesni ~ednosti i samog njenog postojanja; ovo su namerni preljubnici. Kada oni ka`u da su brakovi manje razbludni nego ~inovi preljubni{tva, to je verbalna izjava koja ne dolazi od srca, jer nema topline u njihovim brakovima. Oni koji zasnivaju svoje izjave o ~ednoj toploti na ovoj bra~noj
193

Emanuel Svedenborg

hladno}i ne mogu imati nikakvu predstavu o ~ednoj toploti bra~ne ljubavi. To }ete videti u drugom delu ove knjige o gluposti preljubnika, o tome kakvi su oni, o ~emu razmi{ljaju i kakav je njihov unutra{nji dijalog. 153. (XI) ^ednost se ne mo`e pripisati onima koji se uzdr`avaju od preljubni{tva samo iz raznih spoljnih razloga. Mnogi ljudi misle da je uzdr`avanje tela od bludnog ~ina ~ednost, iako nije tako sve dok se ~ovek ne uzdr`i i duhom. ^ovekov duh, pod kojim se ovde misli na um u pogledu naklonosti i misli, jeste taj koji ga ~ini ~ednim ili razbludnim, i on je taj koji odre|uje kako }e se on pona{ati telom. Jer je telo upravo ono {to je um ili duh. Iz ovoga sledi da nisu ~edni ni oni koji se uzdr`avaju od bludnog ~ina u telu, ali ne i u duhu, a ni oni koji se uzdr`avaju od njega u duhu iz telesnih razloga. Postoji mnogo razloga koji ~ine da se ~ovek uzdr`ava od bludnih dela u telu, kao i u duhu, iz telesnih razloga; ali je razbludan i onaj koji ih ne izbegava u telu iz duhovnih razloga. Jer Bog ka`e: Svaki koji pogleda na `enu sa `eljom za njom, ve} je u~inio preljubu sa njom u srcu svome. (Mateja 5:28) Nemogu}e je navesti sve razloge za uzdr`avanje od ~ina preljubni{tva samo u telu, jer se oni razlikuju u zavisnosti od stanja ~ovekovog braka i njegovog telesnog stanja. Postoje oni koji se uzdr`avaju iz straha od zemaljskih zakona i njegovih kazni, iz straha zbog gubitka ugleda a time i pozicije, iz straha od dobijanja kakvih bolesti, iz straha od sva|e sa `enom kod ku}e i nemogu}nosti `ivljenja u miru, iz straha od mu`a ili ro|aka koji tra`i osvetu, iz straha da ne budu tu~eni od slugu. Postoje tako|e i oni koji se uzdr`avaju zbog siroma{tva, pohlepe ili slabosti kao posledice bolesti, masturbacije, starosti ili impotencije. Neki me|u njima, po{to su nesposobni ili se ne usu|uju da po~ine preljubu u telu, osu|uju takav ~in u duhu, pa govore protiv preljubni{tva kao nemoralnog i
194

Bra~na ljubav

hvale brak. Ali ako se ovi ne odreknu preljubni{tva u duhu, a njihov duh nije motivisan verom, oni i dalje ostaju preljubnici koji ~ine ovo delo u duhu, iako ne i u telu. Stoga nakon smrti, kada postanu duhovi, oni otvoreno govore u korist preljubni{tva. Iz ovih razmatranja vidi se da ~ak i bezverna osoba mo`e izbe}i ~in preljubni{tva kao {tetan, ali ga samo hri{}anin mo`e izbe}i kao gre{an. Ovo je dovoljno da se utvrdi kao istinita teza da se ~ednost ne mo`e pripisati onima koji se uzdr`avaju od preljubni{tva samo iz raznih spoljnih razloga. 154. (XII) ^ednost se ne mo`e pripisati onima koji veruju da su brakovi razbludni. Takvi ljudi ne znaju {ta je ~ednost, kao ni da postoji, poput onih o kojima je bilo re~i u odeljku 152 gore, i poput onih koji izjedna~avaju ~ednost sa celibatom, o kojem }e sada biti re~i. 155. (XIII) ^ednost se ne mo`e pripisati onima koji su se odrekli braka zbog zaveta na ve~ni celibat, osim ako u njima ne postoji i ne traje ljubav pravog bra~nog `ivota. ^ednost se ne mo`e pripisati ovima jer oni, po{tuju}i zavet ve~nog celibata, odbacuju bra~nu ljubav. Jer se ~ednost mo`e pripisati samo ovoj ljubavi. To je tako|e zato {to stvaranje, pa time i ro|enje donose seksualnu sklonost, a kada se ona ograni~ava i pot~injava, ova sklonost nema drugu mogu}nost nego da se transformi{e u toplotu, u nekim slu~ajevima u goru}u toplotu, koja, di`u}i se iz tela na nivo duha, napada duh i zaga|uje ga u nekim slu~ajevima. Mo`e se tako|e desiti da duh koji je zaga|en na ovaj na~in zagadi religiozne predstave izbacuju}i ih sa unutarnjeg nivoa, gde su u svetosti, na spolja{nji nivo, gde postaju predmet govora i pona{anja. Stoga je Bog omogu}io da ova vrsta celibata postoji samo me|u onima koji praktikuju spolja{nje bogoslu`enje, {to je ono {to se de{ava onima koji se ne pribli`e Bogu ili ne ~itaju Re~.
195

Emanuel Svedenborg

Kod ovih ljudi obe}anje celibata zajedno sa zavetom ~ednosti ne ugro`ava ve~ni `ivot, kao kod onih koji praktikuju unutarnje bogoslu`enje. Tako|e se de{ava da mnogi ljudi do|u u takvo `ivotno stanje bez svoje volje, neki pre nego {to postanu dovoljno odrasli da mogu u`ivati slobodu kori{}enjem razuma, a neki pod uticajem svetskih isku{enja. Od onih koji preuzmu to stanje da bi svoj um distancirali od sveta, da bi bili slobodni da slu`e Bogu, ~edni su samo oni koji su prethodno negovali ljubav prema pravom bra~nom `ivotu, ili je stekli, zatim i zadr`ali jer je to ljubav takvog `ivota kojem se ~ednost mo`e pripisati. Iz tog razloga, tako|e, svi monasi se nakon smrti osloba|aju svojih zaveta i daje im se sloboda da odaberu `ivot u braku ili van njega, kako im nala`u unutarnji zaveti i `elje njihove ljubavi. Ako tada odaberu `ivot u braku i ako su voleli i duhovnu stranu bogoslu`enja oni se ven~avaju na Nebu. Ali oni koji odaberu `ivot ne`enje {alju se da se pridru`e sebi sli~nima na obodu Neba. Pitao sam an|ele da li se monahinje koje su se posvetile veri, u~iniv{i se slu{kinjama u vr{enju slu`be Bo`je i povukav{i se od obmana sveta i telesnih po`uda, te se iz tog razloga zavetovale na ve~no devi~anstvo, primaju na Nebo i zauzimaju vode}e mesto me|u bla`enima u skladu sa njihovom verom. An|eli mi odgovori{e da se one zacelo primaju, ali kada osete sferu bra~ne ljubavi na Nebu, one postaju depresivne i zabrinute; tada one odlaze i pu{taju se, neke svojevoljno, neke tra`e dopu{tenje, nekima biva nare|eno da odu. Kad se na|u izvan tog neba, put im je otvoren da se pridru`e svojim sestrama ~ije je stanje u svetu bilo sli~no. To ih uveseljava umesto da ih zabrinjava i one su sre}ne jedne s drugima. 156. (XIV) Bra~no stanje je po`eljnije od celibata. Ovo je o~igledno iz onoga {to je ve} re~eno o braku i celibatu. Razlozi zbog kojeg je bra~no stanje po`eljnije
196

Bra~na ljubav

su: {to bra~no stanje postoji od stvaranja; {to je njegov izvor brak dobra i istine, {to je on saobrazan braku Boga i Crkve, {to su Crkva i bra~na ljubav stalni saputnici, {to je njegova svrha vi{a od svih drugih u stvaranju, jer predstavlja {irenje ljudske vrste odre|enim redom, kao i Neba an|ela, po{to ono poti~e od ljudske rase. Osim toga, brak ispunjava ~oveka, jer ga ~ini ~ovekom u potpunosti, kao {to }e biti dokazano u slede}em poglavlju. U slu~aju celibata, ovi razlozi se ne mogu navesti. Ako, me|utim, pretpostavimo da je stanje celibata superiornije u odnosu na bra~no stanje, pa se ova pretpostavka podvrgne istra`ivanju da bi se omogu}ilo da bude potvr|ena i dokazana, posledice su slede}e: brakovi nisu sveti i ne mogu biti ~edni; ~ednost je zapravo nemogu}a kod `ena, osim kod onih koje se uzdr`e od braka i zavetuju na ve~no devi~anstvo. [tavi{e, na one koji su se zavetovali na ve~ni celibat misli se kada se ka`e ima u{kopljenika koji su sami sebe u{kopili Carstva radi nebeskoga. (Matej 19:12) Postoji vi{e drugih neta~nih konsekvenci koje proizilaze iz ovih neta~nih pretpostavki. U{kopljenici koji su sami sebe u{kopili Carstva radi nebeskoga jesu, u stvari, duhovni u{kopljenici, oni koji se u bra~nom stanju uzdr`avaju od zala promiskuiteta. O~igledno je da se ovde ne misli na italijanske evnuhe.

*****
151.bis13 Ovde }u prikazati dva iskustva, od kojih je ovo prvo. Kada sam se vra}ao ku}i sa takmi~enja u mudrosti (opisanog u odeljku 132), na putu sretoh an|ela obu~enog u plavo. On mi pri|e, uputi se sa mnom i re~e mi: Vidim da se vra}a{ sa takmi~enja u mudrosti i da ti je pri~inilo
13 Brojevi 151-156 su upotrebljeni dva puta u prvom izdanju; odeljci posle 156 ovde su numerisani 151bis-156bis

197

Emanuel Svedenborg

veliko zadovoljstvo to {to si ~uo tamo. Ali ja ose}am da nisi potpuno u ovom svetu, jer si istovremeno u Prirodnom svetu, pa ne zna{ o na{im olimpijskim sportovima. Na njima se mudri ljudi antike sre}u i slu{aju od prido{lica iz tvog sveta kakve su se promene u dr`avi i u mudrosti desile do sada i jo{ se de{avaju. Ako `eli{, pove{}u te na mesto na kojem mnogi mudri ljudi antike `ive zajedno sa svojim sinovima, odnosno u~enicima. I on me povede u jedno mesto na granici izme|u severa i istoka, a kada sa jednog uzvi{enja pogledah u tom pravcu, ugledah grad i dva brda s jedne strane, od kojih ono bli`e gradu beja{e ni`e od drugog. Ovaj grad, re~e on, zove se Ateneum, ono ni`e brdo je Parnas, a vi{e Helikon. Ona nose ova imena jer u gradu i okolini `ive mudri ljudi drevne Gr~ke, kao {to su Pitagora, Sokrat, Aristip i Ksenofon, sa svojim u~enicima i novajlijama. Ja upitah za Platona i Aristotela. On mi re~e da su oni i njihovi sledbenici u drugom regionu jer su oni podu~avali o rasu|ivanju, ~isto intelektualnim pitanjima, dok su drugi podu~avali moralnim pitanjima koja su od zna~aja za pona{anje u `ivotu. On mi je rekao da su u~enici iz grada Ateneuma ~esto slani u izaslanstva obrazovanim hri{}anima da izveste {ta ovi misle o Bogu, stvaranju sveta, besmrtnosti du{e, stanju ~oveka u pore|enju sa stanjem `ivotinje i drugim pitanjima koja pripadaju unutarnjoj mudrosti. Tako|e re~e da je telal objavio sastanak za taj dan, znak da su emisari sreli neke novajlije sa Zemlje i ~uli neke zanimljive novosti. Mi ugledasmo puno ljudi kako polazi iz grada i okoline, neki sa lovorovim vencima na glavi, neki sa listovima palme u ruci, neki sa knjigama pod mi{kom, a neki sa olovkom zataknutom za levim uvom. Mi im se pridru`ismo i po|osmo s njima do brda na kojem se nalazila osmougaona palata, koju su oni zvali Paladijum. Kada u|osmo, videsmo osam {estougaonih ni{a, u svakoj
198

Bra~na ljubav

od njih su se nalazile police za knjige i stolovi, za koje ovi koji su nosili lovore sedo{e. U samom Paladijumu bejahu i stolice od kamena, na koje se ostali smesti{e. Tada se vrata s leve strane otvori{e i kroz njih u|o{e dve prido{lice sa Zemlje. Kada ih pozdravi{e, jedan od ovih koji su nosili lovore upita: Kakve nam novosti sa Zemlje donosite? Novost je, odgovori{e oni, {to su u {umi na|eni ljudi koji li~e na `ivotinje ili `ivotinje koje li~e na ljude. Po njihovim licima i telu ustanovljeno je da su ro|eni kao ljudi, ali da su kao dvogodi{njaci ili trogodi{njaci izgubljeni ili napu{teni u {umi. Ka`u da ova stvorenja ne mogu da izreknu ni jednu svoju misao, niti da nau~e kako da proizvedu artikulisan zvuk da bi proizveli re~i. Oni ne znaju koja hrana je za njih odgovaraju}a, kao {to to znaju `ivotinje, ve} u usta trpaju ono {to raste u {umi, bilo ~isto ili prljavo, i {to{ta drugo. Na osnovu ovih ~injenica, neki od na{ih u~enih ljudi izneso{e mnoge pretpostavke kao i zaklju~ke o stanju ljudi u pore|enju sa stanjem `ivotinja. ^uv{i ovo, neki od mudrih ljudi antike upita{e: Koje pretpostavke i zaklju~ke su izvukli iz tih ~injenica? Prido{lice odgovori{e da ih ima mnogo, ali da se mogu svesti na slede}e: a. ^ovek je po svojoj prirodi i od ro|enja gluplji i opakiji od svake `ivotinje, i ako se ne nau~i postaje poput `ivotinje. b. On se mo`e nau~iti jer je nau~io da proizvodi artikulisane zvuke, to jest da govori; na taj na~in po~eo je da izra`ava svoje misli; postepeno je to radio sve vi{e i vi{e dok nije sa~inio zakone zajedni~kog `ivota, od kojih su mnogi, me|utim, `ivotinjama utisnuti od ro|enja. c. @ivotinje su isto kao i ~ovek sposobne da rasu|uju. d. Kad bi `ivotinje govorile, mogle bi da raspravljaju o svim temama, jednako pametno kao i ~ovek. Dokaz za ovo je {to one razmi{ljaju racionalno i mudro isto kao i ~ovek.
199

Emanuel Svedenborg

e. Intelekt je samo modifikacija sun~eve svetlosti pomo}u toplote preko etra, tako da je to jednostavno aktivnost jedne unutarnjije prirode. Ova aktivnost mo`e se uzdi}i do takvih visina da li~i na mudrost. f. Stoga je beskorisno verovati da ~ovek `ivi nakon smrti i{ta vi{e nego `ivotinja, osim {to se mo`da nekoliko dana posle smrti isparavanje `ivota tela mo`e pojaviti kao oblak u obliku duha, pre nego se raspr{i u prirodi, poput gran~ice koja se izva|ena iz pepela pojavi u svom pre|a{njem obliku. g. Stoga je religija, koja u~i da se `ivot nastavlja posle smrti, izmi{ljotina koja slu`i da bi se njenim zakonima priprosti mogli dr`ati pokornim iznutra, kao {to se izvana dr`e pokornim gra|anskim zakonima. Oni dodado{e da su ovo rasu|ivanja onih koji su samo pametni, ali ne i inteligentni. [ta inteligentni misle?, upita{e ovi. Odgovor be{e da nisu ~uli, ali da smatraju da i oni misle isto. 152.bis ^uv{i ovo, svi koji su sedeli za stolovima reko{e: Kakva su vremena sada na Zemlji! Kakve `alosne promene je mudrost pretrpela. Izgleda kao da se pretvorila u glupu ve{tinu. Sunce je za{lo i ispod je zemlje, dijametralno suprotno svom polo`aju u podne. Kako iko mo`e da ne vidi na osnovu dokaza ljudi napu{tenih u {umi da je ~ovek takav ako se ne podu~i? On je nesumnjivo onakav kakvim se nau~i da bude. Po ro|enju, on je ve}a neznalica od `ivotinja. Potom on mora da u~i da hoda i da govori. Ako ne nau~i da hoda, ho}e li se uspraviti na noge? Ako se ne nau~i da govori, ho}e li biti u stanju da izrazi ijednu svoju misao? Nesumnjivo je svako onakav kakav se nau~i da bude, lud ako se nau~i la`ima, mudar ako se nau~i istinama. A ako poblesavi podu~en la`ima, zar on ne}e umi{ljati da je mudriji od ~oveka koji je podu~en istinama? Zar su glupi i poreme}eni ljudi i{ta vi{e ljudska bi}a od ovih
200

Bra~na ljubav

koji su na|eni u {umi? Zar nisu i oni koji su izgubili pam}enje isti kao ovi? Iz svih ovih ~injenica mi smo izvukli zaklju~ak da ~ovek nije ~ovek ako se ne podu~i, a nije ni `ivotinja, ve} on predstavlja oblik sposoban da u sebe primi ono {to ~oveka ~ini ~ovekom, tako da se on ne ra|a kao ~ovek ve} postaje ~ovek. ^ovek po ro|enju dobija oblik koji predstavlja instrument za primanje `ivota od Boga, s namerom da bude predmet u koji Bog mo`e spustiti sve dobro i jedinstvom sa sobom u~initi ga zauvek blagoslovenim. Mi smo zaklju~ili iz ovoga {to ste nam rekli da je mudrost do sada u toj meri uni{tena ili pretvorena u glupost, da je prisutno apsolutno neznanje o uslovima pod kojima `ive ljudska bi}a, u pore|enju sa onima u kojima `ive `ivotinje. Zbog toga, oni ne znaju ni{ta ni o tome kako ljudi `ive nakon smrti. Ali oni koji su u stanju da shvate, ali ne `ele da znaju o tome, pa stoga pori~u ovu realnost, kao i mnogi od vas hri{}ana, mogu se uporediti sa ljudima na|enim u {umi. Nije da su oni postali toliko glupi jer su li{eni poduke, ve} su oni sebe u~inili glupima oslanjaju}i se na ~ulne zablude, koje su tama {to zaklanja istinu. 153.bis Tada jedan ~ovek, koji je stajao u sredini Paladijuma i dr`ao list palme, re~e: Molim vas razjasnite ovu misteriju. Kako ~ovek koji je stvoren po Bo`jem obliku mo`e poprimiti oblik |avola? Ja znam dobro da su an|eli Neba oblici Boga, a an|eli Pakla oblici |avola, i da su ta dva oblika potpuno suprotna, jedan je oblik ludosti, drugi je oblik mudrosti. Recite mi, kako mo`e ~ovek koji je stvoren po Bo`jem obli~ju pre}i iz svetlosti dana u takav mrak i biti u stanju da pori~e postojanje Boga i ve~nog `ivota? U~itelji mu odgovori{e jedan za drugim, prvo pitagorejci, pa sokratovci, pa ostali. A me|u njima be{e i jedan Platonov sledbenik, koji poslednji uze re~. Njegovo
201

Emanuel Svedenborg

mi{ljenje, koje be{e usvojeno, beja{e slede}e. Ljudi iz doba Saturna, Zlatnog doba, znali su i priznavali da su oblici za primanje `ivota od Boga, pa im je stoga mudrost bila ispisana u du{ama i srcima, i oni su videli istinu na svetlosti istine i istina im je omogu}ila da shvate dobro posredstvom zadovoljstva njegove ljubavi. Ali, re~e on kako je u narednim periodima ljudska vrsta povukla priznanje da se sve istine mudrosti i sva dobra ljubavi neprestano ulivaju od Boga, oni su prestali da budu Bo`ja stani{ta, da op{te sa Bogom i da se me{aju sa an|elima. Jer je unutra{njost njihovih umova bila skrenuta sa njihovog prethodnog pravca, koji je bio od Boga usmeren ka Bogu, pa su se oni okretali sve vi{e postrance i spolja ka svetu, da bi bili usmereni od Boga na Boga preko sveta. Kona~no su se okrenuli u suprotnom smeru, koji je prema dole ka sebi. Po{to ~ovek koji je iznutra okrenut naopa~ke ili u stranu, ne mo`e videti Boga, ljudi su se ogradili od Boga i postali oblici Pakla, a time i |avola. Iz ovoga sledi da su u najranije doba ljudi priznavali i srcem i du{om da im sve dobro ljubavi i sva istina mudrosti dolaze od Boga i da su to dobro i istina u njima Bo`ji, te da su oni samo prijemnici `ivota od Boga; zbog ~ega su se nazivali obli~jima Boga, sinovima Boga i ro|enim od Boga. Ali u narednim dobima, ljudi su prestali da to priznaju svojim srcem i du{om, ve} je na njih uticala neka pogre{na vera, zatim istorijska uverenja, da bi kona~no propovedali samo svojim usnama. Priznanje ne~ega ove vrste propovedanjem re~ima nije priznanje, ve} poricanje u srcu. Ove ~injenice nam omogu}uju da vidimo kakva je mudrost na Zemlji me|u dana{njim hri{}anima. Iako oni mogu biti nadahnuti od Boga kroz pisano otkrivenje, oni ne znaju razlike izme|u ~oveka i `ivotinje. Tako mnogi veruju da ako ~ovek `ivi nakon smrti, moraju `iveti i `ivotinje; ili da, po{to `ivotinje ne `ive nakon smrti, ne `ivi ni ~ovek. Zasigurno je na{e duhovno svetlo, koje
202

Bra~na ljubav

obasjava na{e mentalno vi|enje, u njihovom slu~aju okrenuto na gusti mrak; a njihovo prirodno svetlo, koje obasjava samo telesno vi|enje, kod njih je postalo zaslepljuju}e svetlo. 154.bis Posle ovog govora svi se okrenu{e dvema prido{licama i zahvali{e im {to su do{li i izvestili ih o ovome; zamoli{e ih da podnesu svojoj bra}i izve{taj o ovome {to su ~uli. Prido{lice odgovori{e da }e osna`ivati svoj narod u veri u ovu istinu, da u meri u kojoj oni pripisuju sve dobro milosr|a i svu istinu vere Bogu, a ne sebi, u toj meri su ljudska bi}a i u toj meri postaju an|eli na Nebu. 155.bis Drugo iskustvo Jednog jutra probudi me predivna pesma, koja dopira{e odnekud odozgo. Tako u prvom trenutku bu|enja, periodu koji je unutarnji, miran i prijatan u pore|enju sa ostatkom dana, ostadoh neko vreme u duhu kao da se nalazim izvan tela, te obratih posebnu pa`nju na emociju izra`enu pesmom. Pevanje na Nebu nije ni{ta drugo do du{evna emocija koja se izra`ava kroz usta kao modulacija zvuka, jer je ona zvuk, druga~iji od re~i onog koji govori, koji proizilazi iz emocije njegove ljubavi koja govoru daje `ivot. U tom stanju shvatih da su to emociju prema zadovoljstvima bra~ne ljubavi `ene na Nebu preto~ile u pesmu. Mogao sam re}i da je to tako po zvuku pesme, u kojoj su ta razna zadovoljstva bila reprodukovana na divne na~ine. Nakon toga, ustadoh i zagledah se u Duhovni svet i na istoku videh ne{to {to je pod tamo{njim suncem li~ilo na zlatnu ki{u. To je jutarnja rosa padala tako gusto da mi je pod zracima sunca li~ila na zlatnu ki{u. To me jo{ vi{e razbudi, pa ja iza|oh u duhu i upitah an|ela kojeg slu~ajno sretoh da li je video zlatnu ki{u kako pada iz sunca. Da, odgovori on, ja je vidim svaki put kada razmi{ljam o bra~noj ljubavi, i on tada skrenu pogled u tom
203

Emanuel Svedenborg

pravcu. Ta ki{a, re~e on, pada na ku}u po sredini isto~nog parka u kojoj `ive tri mu`a sa svojim `enama. Razlog zbog kojeg se ~ini da takva ki{a pada iz sunca nad tom ku}om jeste taj {to kod njih prebiva mudrost u pogledu bra~ne ljubavi i njenih zadovoljstava, kod mu`eva u pogledu bra~ne ljubavi, a kod `ena u pogledu njenih zadovoljstava. Ali ja ose}am da ti razmi{lja{ o zadovoljstvima bra~ne ljubavi, pa }u te povesti do ku}e i upoznati te. On me povede kroz park do nekih ku}a izgra|enih od maslinovog drveta sa dva kedrova stuba ispred vrata. Upoznade me sa mu`evima i upita mogu li porazgovarati sa njihovim `enama u njihovom prisustvu. Oni se slo`i{e i pozva{e ih. @ene me gledahu prodornim pogledom pravo u o~i, a ja ih upitah: Za{to to radite? Mi mo`emo ta~no videti, reko{e one kakve su tvoje namere i emocije, to jest {ta misli{ o seksualnoj ljubavi. Mi vidimo da ti razmi{lja{ duboko ali i ~edno o tome. [ta `eli{ da ~uje{ od nas?, upita{e me one. Molim vas, budite dobre, odgovorih im ja, pa mi recite ne{to o zadovoljstvima bra~nog `ivota. Njihovi mu`evi se slo`i{e i reko{e: Da, mo`ete im otkriti pone{to o tome ako `elite; imaju ~edne u{i. Ko ti je rekao, upita{e one, da pita{ nas o zadovoljstvima bra~ne ljubavi? Za{to ne na{e mu`eve? Ovaj an|eo ovde, odgovorih ja, {apnuo mi je u uvo da su `ene te koje primaju i ose}aju ta zadovoljstva, jer su ro|ene da budu ljubavi, a sva zadovoljstva pripadaju ljubavi. One na ovo odgovori{e s osmehom: Budi pa`ljiv i ne govori ni{ta takvo, osim u neodre|enom smislu, jer mi `ene duboko u na{im srcima imamo mudrost, i mi je ne pokazujemo ni jednom mu`u dok on ne u`iva pravu bra~nu ljubav. Postoji mnogo razloga za to, koje mi dr`imo skrivenim. Na{e `ene, reko{e mu`evi, znaju svako stanje na{eg uma i ni{ta ne promi~e njihovoj pa`nji. One vide, shva204

Bra~na ljubav

taju i ose}aju sve {to dolazi od na{e volje, a mi ni{ta ne shvatamo u vezi sa njima. @ene imaju ovu privilegiju, jer su veoma ne`ne dragane i takore}i izgaraju u revnosti da sa~uvaju prijateljstvo i poverenje u braku, a time i sre}an `ivot za oboje. One vode ra~una da to odr`e za svoje mu`eve i sebe usled mudrosti koja je svojstvena njihovoj ljubavi, koja je tako razborita da su one nerade pa time i nesposobne da ka`u da vole, ve} samo da su voljene. Za{to su, upitah, one nerade, odnosno nesposobne? One odgovori{e da ako i najmanji nagove{taj ovoga pre|e preko njihovih usana, njihove mu`eve }e obuzeti hladno}a i izgna}e ih iz svojih kreveta, spava}e sobe i vida. Ali ovo se de{ava onima, reko{e one, koji brak ne smatraju svetim, pa i ne vole svoje `ene duhovnom ljubavlju. Druga~ije je u slu~aju onih koji vole; u njihovim mislima ta ljubav je duhovna i odatle postaje prirodna u telu. Mi u ovoj ku}i u`ivamo prirodnu ljubav koja nastaje iz duhovne, pa poveravamo na{im mu`evima na{e tajne o zadovoljstvima bra~ne ljubavi. Tada ih pritisnuh da otkriju i meni neke od tih tajni. One se odjednom okrenu{e prema prozoru koji je gledao na jug, kroz koji ugledasmo blistavo belog goluba s krilima koja su se sijala kao da su od srebra i glavom ukra{enom }ubicom kao da je od zlata, koji staja{e na grani na kojoj je nikla maslina. Kada golub poku{a da ra{iri krila, `ene reko{e: Mi }emo vam otkriti pone{to; kada se taj golub pojavi, to je znak da mo`emo. Svaki ~ovek, reko{e one, ima pet ~ula: vid, sluh, miris, ukus i dodir. Ali mi imamo i {esto, koje nam omogu}uje da osetimo sva zadovoljstva bra~ne ljubavi na{eg mu`a. Mi imamo ovaj ose}aj na dlanovima ruku, kada dodirnemo grudi, ruke, {ake ili obraze na{eg mu`a, a naro~ito grudi. Mi to tako|e ose}amo i kada oni dodirnu nas. Sva sre}a i {arm misli u njihovom umu, sve radosti i zadovoljstva njihove svesti i zabava i veselje u njihovim grudima prenose se sa njih na nas i uzimaju oblik,
205

Emanuel Svedenborg

postaju}i takve da se mogu shvatiti, osetiti i dodirnuti. Mi ih mo`emo onoliko ta~no i precizno prepoznati koliko uvo mo`e prepoznati note pesme ili jezik ukus slatki{a. Ukratko, duhovna zadovoljstva na{ih mu`eva se na neki na~in prirodno otelotvoruju u nama. Na{i nas mu`evi zato zovu ~ulnim organima ~edne bra~ne ljubavi i njenih zadovoljstava. Ali ovo ~ulo na{eg pola nastaje, biva, opstaje, razvija se u meri u kojoj nas zbog mudrosti i rasu|ivanja na{i mu`evi sve vi{e vole, a mi zauzvrat volimo njih zbog istih kvaliteta u njima. Ovo ~ulo koje poseduje na{ pol zove se na Nebesima sportom (u`ivanje) mudrosti sa njenom ljubavi i ljubavi sa njenom mudrosti. Ove opaske me ispuni{e ~e`njom da postavim jo{ pitanja, na primer, o raznim vrstama zadovoljstva. Raznolikost je beskrajna, odgovori{e mi one, ali mi ne `elimo da ka`emo ni{ta vi{e o tome, a i ne mo`emo, jer je golub sa na{eg prozora odleteo sa gran~icom masline u kand`ama. Ja sam ~ekao da se vrati, ali uzlud. U me|uvremenu upitah mu`eve: Zar vi nemate sli~no ~ulo bra~ne ljubavi? Imamo, odgovori{e oni, op{te ~ulo, ali ne i specijalno. Mi ose}amo op{te bla`enstvo, zadovoljstvo i {arm koji nastaju iz onih posebnih koje ose}aju na{e `ene. Ovaj op{ti ose}aj koji dobijamo od njih je kao spokojstvo mira. Kada to reko{e, kroz prozor ugledasmo labuda koji je stajao na grani smokve; on ra{iri krila i odlete. Videv{i to mu`evi reko{e: Ovo je za nas znak da za}utimo o bra~noj ljubavi. Svratite opet s vremena na vreme, pa }emo vam mo`da otkriti vi{e. I oni se okrenu{e, a mi odosmo.

206

VIII SJEDINJAVANJE DU[A I UMOVA BRAKOM, NA [TA SE UKAZUJE BO@JIM RE^IMA: ONI NISU VI[E DVA VE] JEDNO TELO
156.bis Iz Postanja se vidi, kao i iz Bo`jih re~i, da su od stvaranja ~ovek i `ena obdareni sklono{}u kao i sposobno{}u da se na neki na~in spoje u jedno; ~emu ~ovek i `ena jo{ uvek te`e. U Knjizi stvaranja zvanoj Postanje ~itamo: I Gospod Bog stvori `enu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu. A Adam re~e: Sada eto kost mojih kosti, i telo mog tela. Neka joj bude ime ~ove~ica, jer je uzeta od ~oveka. Zato }e ostaviti ~ovek oca svog i mater svoju, i prilepi}e se k `eni svojoj, i bi}e dvoje jedno telo. (Postanje 2:22-24) Bog je, po Mateji, rekao to isto: A on odgovaraju}i re~e im: Niste li ~itali da je Onaj koji je u po~etku stvorio ~oveka mu`a i `enu stvorio ih? I re~e: Zato ostavi}e ~ovek oca svog i mater, i prilepi}e se k `eni svojoj, i bi}e dvoje jedno telo; tako nisu vi{e dvoje, nego jedno telo. (Mateja 19:4, 5) Iz ovih re~i vidi se da je `ena stvorena od ~oveka, a oboje imaju tu sklonost i sposobnost da opet budu sjedinjeni u jedno. To zna~i u jedno ljudsko bi}e, kao {to se vidi iz Postanja, gde se zajedno nazivaju ~ovekom. Jer se tu ka`e: Kad Bog stvori ~oveka stvori ga. Mu{ko i `ensko stvori ih, i nazva ih ~ovek. (Postanje 5:1, 2)
207

Emanuel Svedenborg

U njemu ~itamo: I nazva ih Adam, a re~i Adam i ~ovek su isto u hebrejskom. [tavi{e, oboje su nazvani ~ovekom (Postanje 1:27; 3:22-24). Jedno telo tako|e zna~i jedno ljudsko bi}e, kao {to se vidi iz odlomka u Re~i u kojem se izraz svako telo koristi u zna~enju svako ljudsko bi}e (npr. Postanje 6:12, 13, 17, 19; Isaija 40:5, 6; 49:26; 66:16, 23, 24; Jeremija 25:31; 32:27; 45:5; Jezekilj 20:48; 21:4, 5; i drugde). Me|utim, u knjizi Arcana caelestia, koja obja{njava duhovni smisao knjiga Postanje i Izlazak, pokazao sam zna~enje ~ovekovog rebra koje je uzeto da se stvori `ena, mesa kojim je popunjeno to mesto, kosti od mojih kosti i tela od mog tela, oca i majke koje ~ovek treba da ostavi po{to se o`eni, i prilepljivanja k `eni svojoj. Tu je dokazano da rebro ne zna~i rebro, da meso ne zna~i meso, da kost ne zna~i kost, a da pripajanje ne zna~i pripajanje; ve} se misli na duhovne stvari koje su im saobrazne pa se izra`avaju na taj na~in. Jasno je da one ozna~avaju duhovne stvari koje pretvaraju dvoje ljudi u jedno bi}e, na osnovu ~injenice da je bra~na ljubav ta koja ih povezuje, a to je duhovna ljubav. Ve} sam vi{e puta ponovio da se ~ovekova ljubav prema mudrosti prenosi na `enu; a potpuniji dokaz za ovo bi}e dat u narednim poglavljima, jer se na ovom mestu ne mogu udaljiti i odstupiti od teme sjedinjavanja bra~nog para u jedno telo sjedinjavanjem njhovih du{a i umova. Ovo sjedinjavanje bi}e obja{njeno slede}im redom: I Od stvaranja svaki je pol obdaren sposobno{}u i sklono{}u ka sjedinjavanju takore}i u jedno. II Bra~na ljubav spaja dve du{e odnosno dva uma u jedno. III Volja `ene se spaja sa intelektom mu`a, a njegov intelekt se spaja sa voljom `ene. IV Sklonost ka sjedinjenju s mu{karcem je konstantna i permanentna u slu~aju `ene, ali nestalna i kolebljiva u slu~aju mu{karca.
208

Bra~na ljubav

V VI VII VIII IX

X XI

XII XIII XIV XV XVI

Sjedinjavanje u mu`u inspiri{e `ena proporcionalno njenoj ljubavi; a mu` ga prima proporcionalno svojoj mudrosti. To sjedinjavanje se odvija postepeno od prvih dana braka, a u slu~aju onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav, ono je sve dublje i dublje zauvek. Sjedinjavanje `ene sa racionalnom mudro{}u njenog mu`a odvija se iznutra, a s njegovom moralnom mudro}u izvana. Da bi sprovela sjedinjavanje, `eni je data sposobnost da ose}a emocije svog mu`a i da ih usmerava krajnje oprezno. @ene skrivaju tu sposobnost od svojih mu`eva duboko u sebi, iz razloga nu`nosti, da bi se bra~na ljubav, prijateljstvo, poverenje te stoga i bla`enstvo zajedni~kog i sre}nog `ivota moglo ~vrsto uspostaviti. Ova mo} percepcije predstavlja mudrost `ene; ona ne mo`e postojati u mu{karcu, niti racionalna mudrost mu{karca mo`e postojati u `eni. @ena je neprestano vo|ena ljubavlju u razmi{ljanju o naklonosti svoga mu`a prema sebi, s namerom njegovog sjedinjavanja sa sobom; ali je to druga~ije kod mu{karaca. @ena sjedinjuje sebe sa svojim mu`em obra}anjem pa`nje na `elje njegove volje. @ena se sjedinjuje sa svojim mu`em sferom `ivota koja nastaje iz njene ljubavi prema njemu. @ena se sjedinjuje sa svojim mu`em tako {to preuzima mo} njegove mu`evnosti; ali to zavisi od njihove me|usobne duhovne ljubavi. @ena, dakle, prima u sebe obli~je svog mu`a, pa otuda shvata, vidi i ose}a njegove emocije. ^ovek ima svoje du`nosti, a `ena svoje; `ena ne mo`e obavljati du`nosti svog mu`a, kao ni mu` njene, i obavljati ih kako treba.
209

Emanuel Svedenborg

XVII I ove du`nosti sjedinjuju dvoje u jedno kako se oni uzajamno poma`u; pa oni zajedno ~ine jedno doma}instvo. XVIIIAko se sjedinjavaju na opisani na~in, parovi postaju sve vi{e i vi{e jedno. XIX Oni koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav ose}aju se sjedinjenom osobom i jednim telom. XX Prava bra~na ljubav je u svojoj su{tini unija du{a, veza umova i te`nja ka sjedinjenju u grudima i telom. XXI Stanja ove ljubavi su nevinost, mir, spokojstvo, prisno prijateljstvo, potpuno poverenje i `elja, koja dele um i srce svakog od njih da onom drugom u~ine sve dobro {to mogu. Sve ove stvari proizvode sre}u, bla`enstvo, radost i zadovoljstvo, a iz njihovog ve~nog u`ivanja proisti~e nebeska sre}a. XXII Nema na~ina da ovo mo`e postojati osim u braku jednog ~oveka s jednom `enom. Sada sledi obja{njenje ovih ta~aka. 157. (I) Od stvaranja svaki je pol obdaren sposobno{}u i sklono{}u ka sjedinjavanju takore}i u jedno. Iz Postanja je gore navedeno da je `ena izva|ena iz ~oveka. Iz toga sledi da oba pola poseduju sposobnost i sklonost da se spoje u jedno. Jer to {to je izva|eno iz ne~ega nosi i zadr`ava osobene karakteristike onog drugog, koje ~ini svojim sopstvenim. Kako je to sli~ne prirode, ono te`i ka ponovnom sjedinjenju, a kada se sjedini u drugome isto je kao u sebi i obratno. Nema nikakve sumnje u pogledu sposobnosti jednog pola da se sjedini ili ujednini sa drugim; niti u pogledu sklonosti ka sjedinjenju. Obe ove ~injenice se potvr|uju onim {to mo`emo videti sopstvenim o~ima. 158. (II) Bra~na ljubav spaja dve du{e odnosno dva uma u jedno.
210

Bra~na ljubav

Svaka osoba se sastoji od du{e, uma i tela. Du{a je najdublji deo u ~oveku, um je srednji, a telo je spolja{nji. Du{a, kao najdublji deo u ~oveku, ima nebesko poreklo; um, kao srednji deo, ima duhovno poreklo; a telo, kao vanjsko, ima prirodno poreklo. Stvari koje su po prirodi nebeske ili duhovne ne nalaze se u stvarnom prostoru, ve} u prividnom prostoru. To je tako|e dobro poznato u svetu; zbog ~ega ka`emo da se ni povr{ina ni lokacija ne mogu pripisati duhovnim stvarima. Kako je tada prostor samo privid, i daljina i blizina su tako|e samo privid. Prividna daljina i blizina u Duhovnom svetu zavise od sli~nosti i srodnosti ljubavi, {to sam ~esto ispitivao i dokazivao u mojim knjigama o svetu. Ovaj uvod je neophodan da bi se pokazalo da du{e i umovi ljudi nisu u prostoru, kao njihova tela, jer su, kao {to sam ve} rekao, duhovnog i nebeskog porekla. Po{to nisu u prostoru, oni se mogu sjediniti takore}i u jedno, iako tela ne mogu biti toliko sjedinjena. To se de{ava prvenstveno bra~nim parovima koji se intimno vole. Ali kako je `ena nastala od ~oveka, pa je njihovo povezivanje vrsta ponovnog sjedinjavanja, razum nam omogu}uje da vidimo da to nije sjedinjavanje u jedno, ve} pridru`ivanje, koje biva neposrednije i vi{e srazmerno njihovoj ljubavi, pa i stupanje u dodir kod onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav. Ovo pridru`ivanje mo`e se nazvati duhovnom sjedinjenjem, koje je mogu}e u slu~aju bra~nih parova koji se vole ne`no, ma koliko da su razdvojena njihova tela. Iskustvo u Prirodnom svetu tako|e nudi obilje dokaza za ovo. Iz ovoga se vidi da bra~na ljubav povezuje dve du{e i dva uma u jedno. 159. (III) Volja `ene se spaja sa intelektom mu`a, a njegov intelekt se spaja sa voljom `ene. Razlog je u tome {to je ~ovek ro|enjem predodre|en da postane intelekt, a `ena da postane volja koja voli intelekt mu{karca. Iz ovoga sledi da se u braku volja `ene
211

Emanuel Svedenborg

sjedinjava sa intelektom mu`a, a da se intelekt mu`a srazmerno sjedinjuje sa voljom `ene. Svako mo`e da vidi da je sjedinjavanje intelekta i volje najbliskije i da je to tako da bi jedna mo} mogla da u|e u drugu i da bude zadovoljena usled sjedinjenja i u sjedinjenju. 160. (IV) Sklonost ka sjedinjenju s mu{karcem je konstantna i permanentna u slu~aju `ene, ali nestalna i kolebljiva u slu~aju mu{karca. Razlog je zapravo taj {to ljubav ne mo`e nego da voli i da sjedinjuje sebe (sa drugima) da bi bila voljena zauzvrat. To je i ni{ta drugo njena su{tina i `ivot. @ene su po ro|enju oblici ljubavi, a ljudi sa kojima se sjedinjuju da bi bile voljene zauzvrat, jesu oblici za primanje. [tavi{e, ljubav je neprekidno u akciji; ona je poput toplote, plamena i vatre koji prestaju da postoje ako se spre~i njihovo delovanje. Zato je te`nja `ene ka sjedinjenju ~oveka sa sobom konstantna i permanentna. Ali ~ovek ne gaji istu te`nju prema svojoj `eni, jer ~ovek nije oblik ljubavi, ve} samo primalac ljubavi. Njegova prijem~ivost dolazi i prolazi prema tome kako se javljaju brige, kako se um koleba izme|u toplote i hladno}e iz raznih razloga i kako se telesna snaga pove}ava i smanjuje. Po{to ovi faktori nisu konstantni i ne ponavljaju se po odre|enom {ablonu, iz toga sledi da je te`nja prema ovom sjedinjenju nestalna i kolebljiva u slu~aju mu{karca. 161. (V) Sjedinjavanje u ~oveku inspiri{e `ena proporcionalno njenoj ljubavi; a mu` ga prima proporcionalno svojoj mudrosti. ^injenica da su ljubav i sjedinjavanje koje ona proizvodi u mu`u podstaknuti od strane `ene, jeste tajna koja se ne otkriva ~oveku dana{njice; zapravo ljudi dana{njice pori~u je bez izuzetka. Razlog je taj {to `ene ube|uju ljude da mu{karac i sam voli i da one same primaju tu ljubav; drugim re~ima da su mu{karci oblici ljubavi, a `ene
212

Bra~na ljubav

pokoravanja. One su iskreno zadovoljne kada mu{karci veruju u to. Postoji mnogo razloga za to ube|enje, a svi su u vezi sa razborito{}u i oprezno{}u `ena; ne{to vi{e o ovoj temi bi}e re~eno na narednim stranicama, a naro~ito u poglavlju XI o razlozima za hladno}u, razdvajanje i razvod bra~nih parova. Razlog zbog kojeg ljubav u mu`evima pobu|uju ili ulivaju njihove `ene, jeste taj {to mu{karac ne poseduje ni mrvu bra~ne ljubavi, pa ~ak ni seksualne ljubavi, ve} se one nalaze samo u njihovim `enama i `enama uop{te. Ja sam prisustvovao `ivoj demonstraciji ove ~injenice u Duhovnom svetu. Tu je jednom vo|en razgovor o toj temi i pod uticajem ube|ivanja svojih `ena, mu{karci uporno tvr|ahu da su oni, a ne njihove `ene ti koji vole, i da `ene primaju ljubav od njih. Da bi se razjasnilo ovo pitanje, sve `ene, uklju~uju}i i njihove, behu udaljene od mu{karaca; pa istovremeno i sama sfera seksualne ljubavi be{e uklonjena. S njenim udaljavanjem, mu{karci u|o{e u jedno krajnje ~udno stanje, koje ne behu iskusili nikada ranije; na koje po~e{e da se `ale. Dok su se oni nalazili u tom stanju, dovedo{e `ene, i one koje su bile udate pridru`i{e se svojim mu`evima. Obe ove grupe se srda~no obrati{e mu{karcima. Ali njihova ne`nost mu{karce ostavi ravnodu{nim; oni im okrenu{e le|a i reko{e jedan drugom: [ta je ovo? Ko su ove `ene? Kada ove reko{e da su one njihove `ene, oni odgovori{e: Ma {ta ka`ete, `ene! Mi vas ne poznajemo. Ali kako one behu povre|ene ovom ledenom ravnodu{no{}u svojih mu`eva, te neke po~e{e da pla~u, sfera ljubavi `enskog pola i bra~ne ljubavi, koja be{e uklonjena, bi obnovljena, i mu{karci se odjednom vrati{e u svoje pre|a{nje stanje. Oni koji su voleli brak posta{e onakvi kakvi su ranije bili, a oni koji su bili ljubitelji `enskog pola onakvi kakvi su bili. Na ovaj na~in mu{karci su ube|eni da ba{ ni{ta od bra~ne ljubavi, pa ~ak ni od seksualne ljubavi ne po~iva u njima, ve} samo u njihovim `enama i `enama uop{te. Pa ipak, `ene bejahu dovoljno
213

Emanuel Svedenborg

pametne da ubede svoje mu`eve da ljubav stanuje u njima i da se neka njena iskra mo`e preneti sa njih na `ene. Ovo iskustvo izneseno je ovde da se stavi do znanja da su `ene oblici ljubavi, a da su mu{karci primaoci ljubavi. Jasno je da ~ovek prima ljubav u skladu sa mudro{}u koju poseduje, a naro~ito ukoliko se ona zasniva na religijskom uverenju da treba voleti samo jednu `enu, na osnovu ~injenice da je ljubav koncentrisana kada je usmerena samo na sopstvenu `enu. Kako je ona tada oplemenjena, ona zadr`ava svoju snagu, utemeljena je i istrajava. Da to nije tako, bilo bi kao da je p{enica izva|ena iz ambara i ba~ena psima, dok u ku}i vlada glad. 162. (VI) To sjedinjavanje se odvija postepeno od prvih dana braka, a u slu~aju onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav, ono je sve dublje i dublje zauvek. Prva toplina braka ne stvara vezu, jer poti~e iz seksualne ljubavi, koja je telesna i na taj na~in uti~e na duh. Sve {to je u duhu telesnog porekla ne traje dugo; ali ljubav koja je duhovnog porekla traje u telu. Ljubav duha i ljubav duhovnog porekla u telu uliva se u du{e i umove bra~nih parova zajedno sa prijateljstvom i poverenjem. Kada se ove dve udru`e sa prvom ljubavlju braka, nastaje bra~na ljubav koja otvara njihova srca i u njih udahnjuje lepotu ljubavi; i to sve dublje i dublje kako se prijateljstvo i poverenje pridru`uju ovoj najstarijoj ljubavi, i ta ljubav ih pro`ima i one pro`imaju tu ljubav. 163. (VII) Sjedinjavanje `ene sa racionalnom mudro{}u njenog mu`a odvija se iznutra, a s njegovom moralnom mudro}u izvana. Mudrost me|u ljudima je dvostruka, racionalna i moralna. Njihova racionalna mudrost je ~isto intelektualna, a njihova moralna mudrost je i intelektualna i pitanje na~ina `ivota. Ovakav zaklju~ak mo`e se izvesti njenim posmatranjem i izu~avanjem. Ali ja }u navesti odre|ene konkretne primere,
214

Bra~na ljubav

da bi se videlo {ta se podrazumeva pod ~ovekovom racionalnom mudro{}u i njegovom moralnom mudro{}u. Predmetima koji pripadaju njegovoj racionalnoj mudrosti daju se razli~ita imena. Njihovi generi~ki nazivi su znanje, inteligencija i mudrost. Precizniji nazivi su razboritost, prosu|ivanje, domi{ljatost, u~enost i o{troumnost. Ali postoje znanja koja su odgovaraju}a zanimanju svake osobe i ona su brojna. Postoje znanja koja odgovaraju sve{tenicima, sudijama i raznim njihovim slu`benicima, doktorima i hemi~arima, vojnicima i mornarima, zanatlijama i radnicima, farmerima itd. Racionalna mudrost tako|e uklju~uje i sva znanja koja mladi sti~u u {koli da bi kasnije stekli inteligenciju. Ona nose razli~ite nazive kao {to su filozofija, fizika, geometrija, mehanika, hemija, astronomija, pravo, politika, etika, istorija i mnoga druga; ona slu`e kao kapije koje vode do racionalnih ideja na osnovu kojih se sti~e racionalna mudrost. 164. ^ovekova moralna mudrost uklju~uje sve moralne vrline koje se ti~u na~ina i koje ulaze u na~in na koji `ivimo. Postoje i duhovne vrline koje nastaju iz ljubavi prema Bogu i ljubavi prema bli`njem, i one zajedno uti~u da se proizvedu ove ljubavi. Vrline koje se odnose na ~ovekovu moralnu mudrost nose niz razli~itih imena: umerenost, trezvenost, ~estitost, blagonaklonost, prijateljski odnos, skromnost, iskrenost, odgovornost, ljubaznost, kao i marljivost, radinost, ve{tina, okretnost, dare`ljivost, {irokogrudost, velikodu{nost, `ivahnost, neustra{ivost, razboritost i mnoge druge. Duhovne vrline koje poseduje ~ovek su: ljubav prema veri, milosr|e, istinitost, odanost, savesnost, prostodu{nost i mnoge druge. Obe ove kategorije vrlina mogu se uop{teno pripisati ljubavi i gorljivosti prema veri, prema javnom dobru, prema zemlji, sugra|anima, roditeljima, `eni i deci. U svemu ovome pravednost i o{troumnost igraju vode}u ulogu; pravednost je pitanje moralne mudrosti, a o{troumnost racionalne mudrosti.
215

Emanuel Svedenborg

165. Razlog zbog kojeg se povezivanje `ene sa racionalnom mudro{}u njenog mu`a vr{i iznutra jeste taj {to ova mudrost pripada zapravo ~ovekovom intelektu i izlazi na svetlost koju ne u`ivaju `ene. Zato je `ene ne koriste u govoru, ve} u dru{tvu sa mu{karcima, kada se raspravlja o takvim pitanjima, one samo }ute i slu{aju. Ipak, na~in na koji one slu{aju, pokazuje da su ove stvari prisutne u `enama iznutra; one iznutra prepoznaju i podr`avaju stanovi{ta koja ~uju ili su ~ule od svojih mu`eva. Razlog zbog kojeg se povezivanje `ene sa moralnom mudro{}u njenog mu`a vr{i spolja jeste taj {to su vrline te mudrosti u najve}em delu bliske sli~nim vrlinama me|u `enama i proizilaze iz ~ovekove intelektualne volje sa kojom se volja `ene ujedninjuje i ~ini brak. Po{to `ena poznaje ove vrline u svom mu`u, ~ak i bolje nego {to ih on poznaje sam, mi ka`emo da je povezivanje `ene sa njim sa spoljne strane. 166. (VIII) Da bi sprovela sjedinjavanje, `eni je data sposobnost da ose}a emocije svog mu`a i da ih usmerava krajnje oprezno. ^injenica da `ene poznaju emocije svojih mu`eva i pametno ih usmeravaju jeste jedna od tajni bra~ne ljubavi, koju `ene dr`e skrivenom. One ih poznaju pomo}u triju ~ula vida, sluha i dodira i kontroli{u ih, a da mu` nema nikakvu predstavu o tome. Po{to je ovo jedna od tajni `ena, nije na meni da o tome izve{tavam; po{to to treba da urade one, ja sam prilo`io ~etiri iskustva na kraju pojedinih poglavlja, u kojima o ovoj temi govore same `ene. Dva su pri~a tri `ene koje `ive u ku}i nad kojom je padala zlatna ki{a (155bis, 208); a dva su pri~a sedam `ena koje su sedele u ru`i~njaku (293, 294). Kada se to pro~ita, tajna }e biti otkrivena. 167. (IX) @ene skrivaju tu sposobnost od svojih mu`eva duboko u sebi, iz razloga nu`nosti, da bi se bra~na
216

Bra~na ljubav

ljubav, prijateljstvo, poverenje te stoga i bla`enstvo zajedni~kog i sre}nog `ivota moglo ~vrsto uspostaviti. Skrivanje i zatajivanje svoje percepcije mu`evljevih emocija `ene opisuju kao neophodnost jer, ako bi ga otkrile, one bi oterale svoje mu`eve iz svog kreveta, spava}e sobe i ku}e. Razlog je {to ve}ina mu{karaca pati od duboko ukorenjene hladno}e u braku, koja poti~e iz vi{e razloga, koji }e biti otkriveni u poglavlju o uzrocima hladno}e, razdvajanja i razvoda bra~nih parova (XI). Ako bi `ene otkrile emocije i sklonosti svojih mu`eva, hladno}a bi pokuljala iz tih skrivenih mesta i sledila prvo unutarnje regione uma, potom grudi, a onda i najni`e izraze ljubavi, reproduktivne organe. Kada bi se oni zaledili, bra~na ljubav bila bi tako daleko prognana da vi{e ne bi bilo nade za prijateljstvo, poverenje i bla`enstvo zajedni~kog `ivota, to jest vo|enje sre}nog `ivota. Ipak ova nada konstantno ohrabruje `ene. Otkrivanje njihovih saznanja o emocijama i sklonostima ka ljubavi koju ose}aju njihovi mu`evi, zna~ilo bi izno{enje i obznanjivanje njihove sopstvene ljubavi; a dobro je poznato da {to `ene vi{e govore o toj temi, to se mu`evi vi{e hlade i `ele da se rastave. Ove ~injenice obja{njavaju istinitost tvrdnje da je razlog {to `ene zadr`avaju svoje percepcije za sebe i skrivaju ih od svojih mu`eva, sama nu`nost toga. 168. (X) Ova mo} percepcije predstavlja mudrost `ene; ona ne mo`e postojati u mu{karcu, niti racionalna mudrost mu{karca mo`e postojati u `eni. Ovo proizilazi iz razlike izme|u mu{karaca i `ena. Za opa`anje mu{karac koristi intelekt, a `ena ljubav. Intelekt opa`a {ta le`i iznad telesnog nivoa i izvan granica sveta, po{to racionalni i duhovni uvid mo`e da dosegne tako daleko. Ali ljubav ne prodire izvan onoga {to ose}a; kada za|e izvan, ona tu sposobnost izvodi iz sjedinjenosti s intelektom ~oveka, ne~eg {to je uspostavljeno od stvaranja. Jer intelekt funkcioni{e pomo}u svetlosti, ljubav
217

Emanuel Svedenborg

pomo}u toplote; ono {to pripada svetlosti se opa`a, a ono {to pripada toploti se ose}a. Iz ovoga se vidi da na ra~un razlike izme|u mu{karca i `ene, mudrost `ene ne mo`e postojati u mu{karcu, a mudrost mu`a u `eni. Isto tako ni moralna mudrost mu{karca ne mo`e postojati u `eni sve dok poti~e od njegove racionalne mudrosti. 169. (XI) @ena je neprestano vo|ena ljubavlju u razmi{ljanju o naklonosti svog mu`a prema sebi, s namerom njegovog sjedinjavanja sa sobom; ali je to druga~ije kod mu{karaca. Ovo je neodvojivo od prethodnog obja{njenja da je te`nja za sjedinjavanjem sa mu`em konstantna i permanentna kod `ene, ali da je nestalna i kolebljiva kod mu`a; (vidite odeljak 160.). Iz ovoga sledi da `ena neprestano razmi{lja o naklonosti svog mu`a prema sebi, s namerom vezivanja njega za sebe. Razmi{ljanje `ene o mu`u prekidaju doma}i poslovi koji padaju na nju, ali ona i dalje odr`ava naklonost prema njegovoj ljubavi; ta naklonost nije odvojena od misli kod `ene ali jeste kod mu`a. Ali ja sada prepri~avam; zato pro~itajte dva iskustva kod sedam `ena koje su sedele u ru`i~njaku, koja }ete na}i na krajevima poglavlja, u odeljcima 293 i 294. 170. (XII) @ena sjedinjuje sebe sa svojim mu`em obra}anjem pa`nje na `elje njegove volje. Ovo je previ{e dobro poznato da bi se obja{njavalo. 171. (XIII) @ena se sjedinjuje sa svojim mu`em sferom `ivota koja nastaje iz njene ljubavi prema njemu. Iz svakog pojedinca izlazi, ili pre izbija, duhovna sfera koja je rezultat emocija njegove ljubavi; ona ga okru`uje i ulazi u prirodnu sferu koja dolazi iz tela, i one se me|usobno povezuju. Op{te je poznato u svetu da postoji prirodna sfera koja se neprestano {iri iz tela, ne samo kod ljudskih bi}a ve} i iz `ivotinja, drve}a, vo}a, cve}a,
218

Bra~na ljubav

kao i iz metala. Skoro je isto u Duhovnom svetu; ali su u njemu sfere koje se {ire iz objekata duhovne. Sfere koje se {ire iz duhova i an|ela su duhovnije jer poseduju emocije ljubavi, pa tako i unutra{nja opa`anja i misli. To je poreklo svake vrste simpatije ili antipatije, i to je ono {to sve povezuje ili dr`i odvojenim. Prisustvo ili odsustvo u tom svetu zavisi od tih sfera, jer ono {to je iste prirode ili je skladno uzrokuje prisustvo i povezivanje, ali ono {to je razli~ite prirode i neskladno uzrokuje odvajanje i odsustvo. Te sfere su dakle ono {to stvara udaljenost. Neki ljudi su tako|e svesni efekata koje proizvode ove duhovne sfere u Prirodnom svetu. Obostrana me|usobna naklonjenost bra~nih parova je tog porekla. Sfere jednoglasja i skladnosti ujedinjuju, sfere suprotnosti i nesklada razdvajaju; jer su skladne sfere prijatne i dobrodo{le, a suprotne i neskladne sfere su neprijatne i nepo`eljne. ^uo sam od an|ela koji su u stanju da jasno vide sfere da ne postoji ni jedan unutarnji ili spolja{nji deo osobe koji se ne obnavlja. On to ~ini razgra|ivanjem i zamenom, a to je izvor sfere koja neprestano izbija. Oni ka`u da je ova sfera tesno obmotana oko osobe sa prednje i zadnje strane, sa prve re|e, a sa druge gu{}e. Sfera koja dolazi iz grudi je povezana sa disanjem. Zato bra~ni par koji se razlikuje po karakteru i ne sla`e u ose}anjima le`i u krevetu okrenut jedan od drugoga, le|a uz le|a i obratno, a oni koji se sla`u u karakteru i ose}anjima le`e okrenuti jedno prema drugome. Oni su tako|e rekli da, po{to sfere dolaze iz svakog dela osobe i prote`u se do izvesne udaljenosti oko osobe, one ne samo da povezuju ili razdvajaju par spolja ve} i iznutra. To je, reko{e oni, poreklo svih razlika i raznovrsnosti u bra~noj ljubavi. Oni zavr{i{e rekav{i da se sfera ljubavi {to dolazi od `ene koja je ne`no voljena ose}a na Nebu kao ugodan miris, znatno prijatniji od onoga koji ose}a u svetu tek o`enjeni mlado`enja u prvim danima
219

Emanuel Svedenborg

nakon ven~anja. Ove ~injenice poja{njavaju istinitost tvrdnje da se `ena povezuje sa mu`em preko sfere `ivota, koja dolazi od njene ljubavi prema njemu. 172. (XIV) @ena se sjedinjuje sa svojim mu`em tako {to preuzima mo} njegove mu`evnosti; ali to zavisi od njihove me|usobne duhovne ljubavi. Dokaz za istinitost ovoga ~uo sam direktno iz usta an|ela.Oni su rekli da se reproduktivna sila koju tro{e mu`evi prima od `ena uop{te i to osna`uje njihov `ivot; pa `ene vode `ivot sve ve}eg jednoglasja sa svojim mu`evima, proizvode}i, u stvari, uniju du{a i jedinstvo umova. Oni nam objasni{e da je razlog ovome ~injenica da mu`evljeva reproduktivna sila sadr`i njegovu du{u, kao i njegov um u pogledu unutarnjih regiona sjedinjenih sa du{om. Ovo je, dodado{e oni, omogu}eno od stvaranja, tako da ~ovekova mudrost, koja ~ini njegovu du{u, postaje vlasni{tvo `ene, ~ine}i ih, po re~ima Boga, jednim telom. To je tako|e omogu}eno da se obezbedi da ~ovek, usled neke fantazije, ne ostavi svoju `enu nakon {to ona zatrudni. Pa an|eli nastavi{e re~ima da `ena obuhvata i preuzima `ivot svog mu`a srazmerno njihovoj bra~noj ljubavi, jer je to ljubav koja, budu}i da je duhovna unija, povezuje njih dvoje. Oni reko{e da postoji i bezbroj drugih razloga za ove tvrdnje. 173. (XV) @ena, dakle, prima u sebe obli~je svog mu`a, pa otuda shvata, vidi i ose}a njegove emocije. Gore navedeni razlozi dokazuju da `ene primaju u sebe ono {to pripada mudrosti njihovih mu`eva; odnosno, ono {to je svojstveno njihovim du{ama i umovima, pa ~ine sebe `enama umesto devicama. Razlozi koji su potrebni za ovakav zaklju~ak su slede}i: a. @ena je stvorena od mu{karca. b. To proizvodi sklonost ka sjedinjenju, odnosno ponovnom sjedinjenju `ene sa svojim mu`em.
220

Bra~na ljubav

c. Kao rezultat i u ime tog sjedinjenja sa svojim partnerom, `ena je od ro|enja ljubav prema svome mu`u; a udajom ona postaje sve ve}a i ve}a ljubav prema njemu, jer tada ljubav neprekidno zgu{njava svoje misli na sjedinjavanje svoga mu`a sa sobom. d. Ona sjedinjuje sa sobom jednog jedinog ~oveka, pa`njom koju poklanja `eljama njegovog `ivota. e. Sjedinjavanje se posti`e pomo}u sfera koje ih obmotavaju i ujedinjuju, sveukupno i pojedina~no, u zavisnosti od kvaliteta bra~ne ljubavi koju `ena poseduje, kao i u zavisnosti od kvaliteta mudrosti u mu`evima, koja prima tu ljubav. f. Sjedinjavanje se tako|e posti`e tako {to `ene prisvajaju snagu svojih mu`eva. g. Iz ovih ~injenica jasno se vidi da se ne{to od mu`a neprestano kopira na `enu i da se utiskuje u nju kao da je njeno. Iz svih ovih razmatranja sledi da se obli~je mu`a obrazuje u `eni, omogu}avaju}i joj da shvati, vidi i oseti u sebi {ta se de{ava u njenom mu`u i da takore}i oseti sebe u njemu. Razumevanje proizilazi iz komunikacije, vi|enje iz gledanja, a ose}anje iz dodirivanja. @ena ose}a kako mu` prima njenu ljubav dodirivanjem njegovih obraza, ruku, {aka i grudi svojim dlanovima. Ovo su mi otkrile tri `ene u ku}i i sedam `ena u ru`i~njaku, kao {to je opisano u iskustvima, u odeljcima 155bis, 208, 293, 294). 174. (XVI) ^ovek ima svoje du`nosti, a `ena svoje; `ena ne mo`e obavljati du`nosti svoga mu`a, kao ni mu` njene, i obavljati ih kako treba. Nema potrebe navoditi du`nosti koje pripadaju mu`u, odnosno `eni da bismo demonstrirali njihovo postojanje; postoji mnogo du`nosti razli~itih vrsta. Svako mo`e shvatiti kako da ih svrsta u rod i vrstu, samo ako dozvoli svom umu da razmisli o njima. Osnovne du`nosti koji221

Emanuel Svedenborg

ma se `ena sjedinjuje s mu`em su podizanje dece oba pola, a devoj~ica do uzrasta u kojem se udaju. 175. @ena ne mo`e obavljati du`nosti koje pripadaju mu`u, niti mu` mo`e obavljati du`nosti koje pripadaju `eni. To je zato jer je razlika me|u njima poput razlike izme|u mudrosti i ljubavi prema mudrosti, ili misli i privr`enosti njima ili izme|u intelekta i volje koja ga pokre}e. U du`nostima koje su svojstvene mu{karcima, vode}u ulogu igra intelekt, misao i mudrost. Ali u du`nostima svojstvenim `eni vode}u ulogu igra volja, naklonost i ljubav. One podsti~u `enu da obavlja svoje du`nosti, kao {to ove prve podsti~u mu{karca da obavlja svoje. Raznolikost njihovih du`nosti je posledica razli~ite prirode mu{karca i `ene; ali one ipak vode postepenom sjedinjavanju. Mnogi ljudi misle da `ene mogu obavljati du`nosti mu{karaca, pod uslovom da se sa njima upoznaju dovoljno rano, kao {to to ~ine de~aci. Me|utim, one se mogu nau~iti da ih obavljaju, ali ne i da sude o njima, a od toga zavisi unutarnja ispravnost njihovih du`nosti. Stoga, `ene koje su upu}ene u du`nosti mu{karaca moraju od njih zatra`iti savet kada ne{to treba prosuditi i tada, ako im se da sloboda, me|u savetima koje dobiju, mogu odabrati onaj koji odgovara njihovoj ljubavi. Neki smatraju da `ene kao i mu{karci mogu podi}i pogled svog intelekta u sferu svetlosti koju u`ivaju mu{karci i razumevati stvari jednako duboko. Ovo mi{ljenje je podr`ano pisanjem izvesnih u~enih spisateljica. Ali kada su ti rukopisi ispitivani u njihovom prisustvu u Duhovnom svetu, ispostavilo se da su proizvodi ne rasu|ivanja i mudrosti, ve} pameti i ve{tine. Ono {to rezultira iz ova dva kvaliteta je proizvod ugla|enosti i urednosti kompozicije tako da deluje uzvi{eno i u~eno; ali samo za one koji svaki prikaz pameti zovu mudro{}u. Razlog zbog kojeg ni mu{karci ne mogu biti uklju~eni u du`nosti koje su svojstvene `enama i obavljati ih
222

Bra~na ljubav

onako kako treba jeste taj {to oni ne mogu prisvojiti ose}anja `ena, koja su umnogome razli~ita od ose}anja mu{karca. To je zato {to su ose}anja i poimanja kod mu{kog pola druga~ija od stvaranja i kao takva su postala njihovom prirodom, pa jedan od zakona deci Izraela glasi: @ena da ne nosi mu{koga odela niti ~ovek da se obla~i u `enske haljine, jer je gad kogod tako ~ini. (5 Moj. 22:5) Razlog je taj {to se u Duhovnom svetu svako obla~i prema svojim ose}anjima, a dva odvojena skupa ose}anja `ena i mu{karaca ne mogu se ujediniti sem u li~nostima dve osobe; nikada u jednoj. 176. (XVII) I ove du`nosti sjedinjuju dvoje u jedno kako se oni uzajamno poma`u; pa oni zajedno ~ine jedno doma}instvo. Ovo je jedna od stvari koje su dobro poznate u svetu: da su du`nosti mu`a na neki na~in povezane sa du`nostima `ene, a du`nosti `ene udru`ene sa mu`evljevim; ove veze i zdru`ivanja se posti`u i odre|uju njihovom uzajamnom pomo}i. Ali osnovna du`nost koja povezuje, udru`uje i spaja u jedno du{e i `ivote bra~nog para, jeste zajedni~ko podizanje dece. U pogledu ovoga du`nosti mu`a i `ene se razlikuju, ali su i povezane. Razlikuju se u tome {to je hranjenje beba, podizanje dece oba pola i podu~avanje devoj~ica do uzrasta u kojem se udaju i predaju mu`evima, du`nost `ene. Ali podu~avanje de~aka u periodu izme|u ranog detinjstva i adolescencije, kao i u kasnijem periodu sve dok ne postanu nezavisini, du`nost je mu`a. Ove du`nosti su povezane savetovanjem, podr{kom i mnogim drugim oblicima pomo}i koju jedno pru`a drugome. Dobro je poznato da obe ove grupe du`nosti kako ove koje su sli~ne tako i ove koje su razli~ite, kako ove koje se dele tako i ove koje su individualne povezuju te`nje para u jednu, ~iji se rezultat delovanja zove roditeljska
223

Emanuel Svedenborg

ljubav. Isto tako je veoma dobro poznato da ove du`nosti u pogledu njihovih razlika i njihovog povezivanja ~ine jedno doma}instvo. 177. (XVIII) Ako se sjedinjuju na opisani na~in, parovi postaju sve vi{e i vi{e jedno. Ovu tvrdnju treba dokazati, ali ne na osnovu re~i nekog stanovnika Zemlje, ve} na osnovu re~i onih koji stanuju na Nebu, jer prava bra~na ljubav vi{e ne postoji me|u stanovnicima Zemlje. Pored toga, oni su obmotani krupnim telima, koja zatupljuju i apsorbuju ose}aj da je bra~ni par jedna osoba i takore}i jedno telo. [tavi{e, oni u svetu koji vole svoje partnere samo spolja, a ne i iznutra, ne `ele ni da ~uju za ovu tvrdnju. Njihove misli o ovoj temi su nepristojne, budu}i da poti~u iz tela. Me|utim, kod an|ela na Nebu je druga~ije po{to oni u`ivaju nebeske i duhovne oblike bra~ne ljubavi i nisu umotani u tako krupna tela kao ljudi na Zemlji. Dokaz ove tvrdnje ~uo sam od onih koji su godinama `iveli sa svojim partnerima na Nebu, koji su rekli da se ose}aju toliko sjedinjenima mu` sa `enom, `ena sa mu`em i prisutni u ovome drugome kao da se nalaze u njegovom telu, iako su odvojena bi}a. Kao razlog za ovu pojavu, tako retku na Zemlji, naveli su ~injenicu da se sjedinjavanje njihovih du{a i umova ose}a u njihovom telu, jer du{a nije samo najunutarnjiji deo glave, ve} i celog tela; kao i um, koji se nalazi na pola puta izme|u du{e i tela. Iako se ~ini da se um nalazi u glavi, on se, u stvari, nalazi u celom telu. Zato se, reko{e oni, radnje koje smisle du{a i um izvr{avaju odmah iz tela. Stoga su an|eli, nakon {to odbace svoja tela u prethodnom svetu, kompletne li~nosti. Po{to su du{a i um tako blisko pripojeni mesu tela da bi bili u stanju da sprovode i proizvode ishode koje `ele, iz toga sledi da se sjedinjenje ~ovekove du{e i uma sa partnerovim, kao da su jedno meso, ose}a ~ak i u telu. Kada an|eli
224

Bra~na ljubav

ovo reko{e, ~uh kako duhovi koji su stajali pored kaza{e da su ovo stvari transcedentne an|eoske mudrosti; ali ovo su bili prirodni racionalni duhovi, a ne duhovni racionalni duhovi. 178. (XIX) Oni koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav ose}aju se sjedinjenom osobom i jednim telom. Ova tvrdnja treba da bude dokazana, ne sa usana nekog stanovnika zemlje, ve} Neba jer danas prava bra~na ljubav ne postoji me|u ljudima na Zemlji. Pored toga, stanovnike Zemlje omotavaju golema tela, koja zatupljuju i apsorbuju ose}aj da je bra~ni par jedno bi}e i, takore}i, jedno telo. [tavi{e, oni, u svetu, koji svoje partnere vole samo spolja, a ne i iznutra, nisu voljni ni da slu{aju ove navode. Njihovo mi{ljenje na ovu temu je besramno, budu}i da proizilazi iz tela. Me|utim, druga~ije je kod an|ela na Nebu, jer oni u`ivaju nebeske i duhovne oblike bra~ne ljubavi i oni nisu omotani tako golemim telima kao ljudi na Zemlji. Oni koji su vekovima `iveli sa svojim partnerima na Nebu posvedo~ili su da se ose}aju toliko sjedinjenim, mu` sa `enom, `ena sa mu`em i prisutnim jedno u drugome, kao da se nalaze u telu ovog drugog, iako su dva odvojena bi}a. Kao razlog ove pojave, tako retke na Zemlji, naveli su ~injenicu da se sjedinjavanje njihovih du{a i umova ose}a u telu, jer du{a nije samo najdublji deo glave, ve} i celog tela; pa tako i um, koji je na pola puta izme|u du{e i tela. Iako se ~ini da je um u glavi, on je u stvari u celom telu. Oni ka`u da zbog toga radnje koje du{a i um namere, telo odmah sprovodi. To je tako|e razlog i {to an|eli, nakon odbacivanja svojih tela u prethodnom svetu, postaju kompletne li~nosti. Sada, po{to su du{a i um tako blisko prisajedinjene mesu tela da bi bile u stanju da sprovode i proizvode efekte koje `ele, odatle sledi da se sjedinjavanje du{e i uma sa partnerovim ose}a i u telu, kao da je jedno. Kada an|eli izneso{e ove tvrdnje,
225

Emanuel Svedenborg

~uh kako duhovi koji su stajali pored govore da su ovo stvari od transcedentne an|eoske mudrosti; ali to su bili prirodni racionalni duhovi, a ne duhovni racionalni duhovi. 179. (XX) Prava bra~na ljubav je u svojoj su{tini unija du{a, veza umova i te`nja ka sjedinjenju u grudima i telom. O uniji du{a i jedinstvu umova je bilo re~i gore (odeljak 158). Razlog zbog kojeg se te`nja prema povezivanju ose}a u grudima, jeste taj {to su grudi mesto zasedanja i kraljevski sud, a telo je grad sa svim ljudima u njemu. Grudi su mesto zasedanja zato {to svi uticaji koje du{a i um vr{e na telo prvo idu u grudi. One su kao kraljevski sud, jer imaju kontrolu nad svim delovima tela, kao sedi{te srca i plu}a; srce preko krvi {iri svoj uticaj svuda, a plu}a disanjem. O~igledno je da je telo kao grad sa svim narodom u njemu. Kada se du{e i umovi bra~nog para sjedine, a prava bra~na ljubav je ta koja ih sjedinjuje, ta divna unija prvo osvaja njihove grudi, pa kroz njih njihova tela, proizvode}i te`nju za sjedinjavanjem. Tu se ne zaustavlja, jer bra~na ljubav upravlja svoje napore prema najni`em nivou da bi realizovala svoja bla`ena zadovoljstva u svoj njihovoj puno}i. Kako su grudi raskrsnica puteva, o~igledno je za{to je bra~na ljubav u njima na{la mesto za svoja delikatna ose}anja. 180. (XXI) Stanja ove ljubavi su nevinost, mir, spokojstvo, prisno prijateljstvo, potpuno poverenje i `elja, koje dele um i srce svakog od njih, da onom drugom u~ine sve dobro {to mogu. Sve ove stvari proizvode sre}u, bla`enstvo, radost i zadovoljstvo, a iz njihovog ve~nog u`ivanja proisti~e nebeska sre}a. Razlog zbog kojeg bra~na ljubav u`iva i zbog kojeg predstavlja izvor ovih stanja, jeste taj {to je ona proizvod braka dobra i istine, braka koji dolazi od Boga. Priroda
226

Bra~na ljubav

je ljubavi da `eli da se pove`e sa predmetom svoje iskrene ljubavi, da pru`i zadovoljstvo drugome i da dobija sopstvena zadovoljstva od njega. Bezmerno vi{e ~ini Bo`anska ljubav u Bogu za ~oveka, kojeg je On stvorio da prima ljubav i mudrost koje dolaze od Njega. Kako je On stvorio ~oveka da prima, mu{karca da prima mudrost, `enu da prima ljubav prema mudrosti svog mu`a, On je tako bra~nu ljubav ulio u najdublje regione ljudskog bi}a kao sredstvo postizanja sveg bla`enstva, sre}e, radosti i zadovoljstva koji proizilaze isklju~ivo iz Njegove Bo`anske ljubavi preko Njegove Bo`anske mudrosti zajedno sa `ivotom i ulaze u ljudska bi}a. Stoga to uti~e na one koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav, jer su oni jedini koji ovo primaju. Ovde se navode nevinost, mir, spokojstvo, prisno prijateljstvo, potpuno poverenje i `elja koju dele um i srce da se drugome u~ini sve dobro {to se mo`e, jer nevinost i mir pripadaju du{i, spokojstvo umu, prisno prijateljstvo grudima, potpuno poverenje srcu, a `elja da se drugome u~ini sve dobro {to se mo`e pripada telu, kao rezultat ovih drugih. 181. (XXII) Nema na~ina da ovo mo`e postojati osim u braku jednog ~oveka s jednom `enom. Ovaj zaklju~ak proizilazi iz svega gore navedenog i to je i zaklju~ak koji }e se izvu}i iz svega {to }e dalje biti re~eno. Zato nema potrebe za nekom posebnom diskusijom koja bi to dokazivala.

*****
182. Na ovom mestu nave{}u dva moja iskustva od kojih je ovo prvo. Nekoliko nedelja nakon sastanka na Parnasu, ~uh glas sa neba koji re~e: Na Parnasu }e biti odr`an jo{ jedan sastanak; do|i, mi }emo ti pokazati put. Ja se uputih ka njemu i kada se pribli`ih videh da na Helikonu stoji ~ovek sa trubom, koja mu je slu`ila da
227

Emanuel Svedenborg

objavi i sazove sastanak.Videh i ljude iz grada Ateneuma i okoline kako se penju isto kao i pre, a me|u njima i tri prido{lice iz sveta. Sva trojica bila su iz hri{}anskog sveta, jedan je bio sve{tenik, drugi politi~ar, a tre}i filozof. Gra|ani su zabavljali prodo{lice razgovorom o raznim temama, prvenstveno o mudrim ljudima starog doba koje su navodili poimenice. Prido{lice ih upita{e da li }e ih mo}i videti. Oni im odgovori{e da ho}e i da }e ih mo}i i pozdraviti ako to budu `eleli jer im nije te{ko pri}i. Oni upita{e za Demostena, Diogena i Epikura. Demosten, odgovori{e oni, nije ovde, nego je tamo gde `ivi Platon. Diogen sa svojom {kolom boravi pod Helikonom, jer on svetska pitanja smatra bezna~ajnim i razmi{lja samo o nebeskim pitanjima. Epikur `ivi na zapadnoj granici i ne pose}uje nas, jer mi pravimo razliku izme|u dobrih i zlih ose}anja; mi tvrdimo da dobra ose}anja pripadaju mudrosti, a da su joj zla ose}anja suprotstavljena. Po{to se pope{e na brdo Parnas, neki ~uvari doneso{e vodu sa lokalnog izvora u kristalnim kr~azima rekav{i: Ovo je voda sa izvora za koji se u drevnim mitovima ka`e da je otvoren kopitom konja zvanog Pegaz, a kasnije je posve}en devojkama kojih je bilo devet14. Ali pod krilatim konjem Pegazom oni su mislili na razumevanje istine koja vodi mudrosti. Njegova kopita su ozna~avala iskustva koja poti~u prirodnu inteligenciju. Devet devojaka su ozna~avale znanje i u~enje svake vrste. Ove pri~e se danas zovu mitovima, ali one su saobraznosti, na~in izra`avanja koji su koristili prvi ljudi. Nemojte se ~uditi, obrati{e se trima prido{licama njihovi saputnici. ^uvari su nau~eni da to objasne. Ispijanjem vode sa izvora mi razumemo istine kojima nas u~e, a pomo}u istina vrste dobra i tako postajemo mudri. Nakon toga oni odo{e u Paladijum, a tri prodo{lice iz sveta, sve{tenik, politi~ar i filozof po|o{e sa njima. Tada
14 Ina~e poznatih kao Muze. (Prim. prev.)

228

Bra~na ljubav

oni koji su nosili lovorike i sedeli za stolovima upita{e: [ta ima novo na Zemlji? Evo novosti, odgovori{e oni. Tu je neko ko tvrdi da govori sa an|elima i ima otvoren uvid u Duhovni svet te mo`e da vidi isto kao u Prirodnom svetu. On nam je ispri~ao novosti otud, me|u kojima su i slede}e. ^ovek, kazuje on, nastavlja da `ivi kao ~ovek nakon smrti, ba{ onako kako je nekada `iveo u svetu. On nosi ode}u i nakit isto kao {to je to ~inio ranije u svetu. On ose}a glad i `e|, jede i pije kao i ranije u svetu. On u`iva u zadovoljstvima braka, kao i ranije u svetu. On ide da spava i budi se kao i ranije u svetu. Taj svet ima kopno i jezera, planine i brda, ravnice i doline, izvore i reke, parkove i {ume. Ima i palate i ku}e, gradove i sela, kao i Prirodni svet. Ima pismo i knjige, zvani~ne pozicije i poslove, drago kamenje, zlato i srebro. Ukratko, svaka pojedina~na stvar koja postoji na Zemlji postoji i u njemu, samo {to je na Nebu mnogo savr{enija. Jedina razlika je u tome {to je sve u Duhovnom svetu duhovnog porekla, pa je stoga duhovno, jer poti~e od tamo{njeg sunca, koje je ~ista ljubav. U Prirodnom svetu sve je prirodnog porekla, pa je prirodno i materijalno, jer poti~e od njegovog sunca, koje je ~ista vatra. Unajkra}e re~eno, ~ovek je nakon smrti kompletna osoba, zapravo kompletnija nego {to je bio ranije u svetu. Jer je ranije u svetu imao telo napravljeno od materije, a u Duhovnom svetu on ima duhovno telo. Nakon ovog govora, mudri ljudi antike upita{e {ta se o ovome misli na Zemlji. Mi znamo, reko{e ova trojica, da je to istina, jer se nalazimo ovde i sve smo ispitali i istra`ili. Ali }emo re}i kakve se izjave i zaklju~ci o ovome izvode na Zemlji. Prvi uze re~ sve{tenik. On re~e da je sve{tenstvo, kada ih je prvi put ~ulo, nazvalo ove stvari vizijom, potom izmi{ljotinama da bi kasnije govorili da su videli duhove. Kona~no su se zbunili i rekli: Verujte ako `elite. Mi smo vas dosad u~ili tome da ~ovek ne}e imati telo
229

Emanuel Svedenborg

nakon smrti do Sudnjeg dana.Zar me|u njima nema, upita{e ovi, dovoljno inteligentnih koji su u stanju da im doka`u i da ih ubede u istinu da ~ovek nastavlja da `ivi kao ~ovek posle smrti? Sve{tenik re~e da ima nekih koji nude dokaze, ali nisu u stanju da ubede. Ti koji nude dokaze tvrde da je suprotno zdravom razumu verovati da osoba ne nastavlja da `ivi kao osoba do na Sudnji dan, a da je u me|uvremenu bestelesna du{a. [ta je, reko{e, du{a i {ta je ona u me|uvremenu? Sigurno nije dah ili da{ak vetra koji lepr{a u vazduhu ili ne{to {to se nalazi u sredi{tu Zemlje, u ne~emu {to se zove Pu. Da li to du{e Adama i Eve i svih njihovih potomaka ve} {est hiljada godina ili {ezdeset vekova lete okolo u prostoru? Ili su zatvorene u utrobi Zemlje ~ekaju}i Sudnji dan? Ima li i{ta tu`nije i `alosnije od takvog jednog ~ekanja? Zacelo se njihova sudbina mo`e uporediti sa sudbinom zatvorenika u tamnici, okovanih ruku i nogu. Ako je to sudbina koja o~ekuje ljude nakon smrti, zar ne bi bilo bolje da se ra|amo kao magarci nego kao ljudska bi}a? Definitvno je nerazumno verovati da se du{a mo`e ponovo obu}i u svoje telo kada telo pojedu crvi, pacovi ili ribe. Ili da }e se novo telo obaviti oko skeleta koji je spr`en suncem ili pretvoren u pra{inu. Kako bi se takve smrdljive grupe tela mogle okupljati i sjedinjavati s du{ama? Ali kad ~uju takve argumente, re~e sve{tenik, oni ne nude nikakav razuman odgovor, ve} pribegnu svojoj veri i ka`u: Mi razum dr`imo pokornim veri. Njihov odgovor na pitanje o onima koji }e ustati iz grobova na Sudnji dan be{e: To je zadatak Svemo}noga, a kad neko govori o svemo}i i veri, razum se povla~i. Mogu vam re}i da tada zdrav razum ne predstavlja ni{ta i neki ga smatraju privi|enjem. Oni su, u stvari, u stanju da zdravom razumu ka`u da je lud. ^uv{i ovo, mudri ljudi Gr~ke reko{e: Zar se ovi paradoksi ne ru{e sami od sebe kao kontradiktorni? Pa
230

Bra~na ljubav

ipak, u dana{njem svetu ih ~ak ni zdrav razum ne mo`e oboriti! Ima li paradoksalnijeg verovanja od ovog vezanog za Sudnji dan: da }e tada univerzum do`iveti svoj kraj, zvezde pasti sa neba na zemlju (koja je manja od zvezda), a da }e se tela ljudskih bi}a, ~ije su le{eve ili mumije konzumirali ljudi15 ili su se raspala, ponovo pridru`iti njihovom du{ama. Kad smo mi bili u svetu, mi smo verovali u besmrtnost ljudskih du{a na osnovu razumskog zaklju~ivanja; i mi smo na{li mesto za bla`ene du{e, koje smo nazvali Jelisejska polja, veruju}i da su one obli~ja ili pojave ljudskih bi}a, mada ne`ne budu}i da su duhovne. Nakon ovog govora oni se okrenu{e drugom prido{lici, koji je u svetu bio politi~ar. On priznade da nije verovao u `ivot nakon smrti i da je pri~e koje je slu{ao o tome smatrao izmi{ljenima i izma{tanima. Kada sam razmi{ljao o tome, re~e on govorio sam: Kako du{e mogu biti tela? zar svaki deo ~ovekovog tela ne le`i mrtav u grobu? zar o~i nisu tamo? kako onda on mo`e da vidi? zar u{i nisu tamo? kako onda on mo`e da ~uje? kako on mo`e imati usta da njima govori? Ako i{ta od ~oveka nastavlja da `ivi nakon smrti, mo`e li to biti i{ta drugo do vrsta utvare? Kako utvara mo`e jesti ili piti? kako ona mo`e u`ivati zadovoljstva braka? odakle joj ode}a, ku}a, hrana i sli~no? Utvare su vazdu{asta obli~ja koja se ~ine da postoje, ali ne postoje. Kada sam bio u svetu, moje razmi{ljanje o `ivotu ljudi posle smrti bilo je ovakvo i sli~no. Ali sada kada sam sve video i dodirnuo svojim rukama, ube|en sam svim svojim ~ulima da sam ista osoba kakva sam bio i u svetu, i sada znam da nisam svestan da `ivim iole druga~ije nego {to sam `iveo ranije sem na osnovu ~injenice da je moj razum sada zdraviji. Vi{e puta sam se postideo zbog onoga o ~emu sam razmi{ljao.
15 Delovi mumija su ponekad kori{}eni kao lek; videti Prava hri{}anska vera 160.5. (Prim. prev.)

231

Emanuel Svedenborg

Filozof ispri~a sli~nu pri~u s tom razlikom {to je on pripisivao novosti koje je slu{ao o `ivotu nakon smrti mi{ljenjima i teorijama koje je prikupljao od drevnih i modernih mislilaca. Mudri ljudi bili su za~u|eni kada su ovo ~uli. Oni koji su pripadali Sokratovoj {koli reko{e da na osnovu ovih novosti sa Zemlje zaklju~uju da se unutarnji regioni ~ovekovog uma postepeno zatvaraju. Sada u svetu vera u la`i sija kao istina, a budalasta pamet kao mudrost. Svetlost mudrosti je od njihovog vremena naovamo potonula iz unutra{njosti mozga u usta ispod nosa; gde se ta svetlost ~ini o~ima kao sjaj na usnama, a govor usana zvu~i kao mudrost. ^uv{i ovo, jedan od pristalica re~e: Kako su glupi umovi onih koji `ive danas na Zemlji! Voleo bih da su nam ovde u~enici Heraklitovi i Demokritovi, koji u svemu nalaze razlog za smeh i suze. ^uli bismo grohotan smeh i mnoge tugovanke. Kada se sastanak zavr{io, doma}ini pokloni{e trima prido{licama sa Zemlje uspomene na njihovu zemlju, bakarne plo~e ispisane nekim hijeroglifima. Ovi ih poneso{e sa sobom. 183. Drugo iskustvo U isto~noj ~etvrti preda mnom se pojavi {uma palminog drve}a i lovora pore|anog u obliku spirale. Ja pri|oh i u|oh, hodaju}i du` vi{e krivudavih staza dok na kraju ne ugledah vrt, koji je zauzimao centralni deo {ume. Tu se nalazio mali most koji je delio taj vrt, sa jednom kapijom prema {umi a drugom prema vrtu. Kada pri|oh, jedan ~uvar mi otvori kapije. Upitah ga kako se ova ba{ta zove. Adramandoni, odgovori on, {to zna~i zadovoljstva bra~ne ljubavi. U|oh i videh maslinovo drve}e, izme|u ~ijih stabala se prostirala i sa kojih je visila vinova loza. Ispod i izme|u stabala rasli su cvetni `bunovi. U sredini se nalazio
232

Bra~na ljubav

travnati krug na kojem su u parovima sedeli mu`evi i `ene, i mladi}i i devojke. Po sredini kruga bilo je uzvi{enje, sa fontanom koja je vodu izbacivala visoko zbog siline mlaza. Kada pri|oh bli`e, ugledah dva an|ela, obu~ena u grimizno i crveno, kako razgovaraju sa onima koji su sedeli na travi; pri~ali su o izvoru bra~ne ljubavi i njenim zadovoljstvima. Kako je ljubav bila predmet razgovora, ovi su slu{ali `udno i pa`ljivo, uzneseni govorom an|ela kao vatrom ljubavi. Ono {to sam razabrao iz njihovog razgovora moglo bi se sabrati ovako. Razgovor su zapo~eli te{ko}ama istra`ivanja, pri~aju}i kako je te{ko otkriti izvor bra~ne ljubavi, jer je Bo`ansko-nebeski; koji je Bo`anska ljubav, Bo`anska mudrost i Bo`anska svrha, troje koje dolazi kao jedno od Boga. One se ulivaju u du{u ~oveka kao jedno, a kroz du{u u um. Odatle idu u ~ovekove unutarnje ose}aje i misli, prolaze}i dalje u `elje koje su blisko povezane sa telom, a iz njih, kroz grudi u podru~je genitalija, gde se sve stvari koje poti~u iz prvotnog izvora sakupljaju i zajedno sa ovima koje slede ~ine bra~nu ljubav. Nakon toga, an|eli reko{e: Hajde da op{timo kroz pitanja i odgovore, jer ako se ne{to samo slu{a ono se mo`e trenutno razumeti, ali utisak ne traje ako slu{alac i sam ne razmi{lja o tome i ne postavlja pitanja. Tada neko iz gomile parova re~e an|elima: Mi smo ~uli da je izvor bra~ne ljubavi Bo`ansko-nebeski, jer rezultira iz Bo`jeg uticaja na ljudske du{e. S obzirom da je od Boga, to su ljubav, mudrost i svrha, tri su{tinska elementa koja skupa ~ine jednu Bo`ansku su{tinu. Ni{ta ne mo`e do}i od Boga sem onoga {to pripada Njegovoj Bo`anskoj su{tini, niti se i{ta drugo mo`e uliti u unutarnji deo ~oveka, koji zovemo njegovom du{om. Ova tri elementa se, kako se spu{taju kroz telo, pretvaraju u analogne i saobrazne stvari. Zato na{e prvo pitanje glasi: [ta se podrazumeva pod tre}im elementom koji dolazi od Bo`anskog i zove se svrhom?
233

Emanuel Svedenborg

An|eli odgovori{e da su ljubav i mudrost bez svrhe samo apstraktni na~ini razmi{ljanja, koji nakon kratkog zadr`avanja u umu prohuje kao vetar. Ali, reko{e, to dvoje se spajaju u svrsi, postaju}i jedno koje se zove stvarnim. Ljubav ne mo`e po~ivati sem u akciji, jer je ljubav sami princip koji pokre}e `ivot. Ni mudrost ne mo`e nastati i opstati, sem kao rezultat ljubavi i deluju}i zajedno sa njom. To delovanje je svrha. Tako dolazimo do definicije svrhe: ~injenje dobra iz ljubavi putem mudrosti. Svrha je samo dobro. Kako sve troje ljubav, mudrost i svrha uti~u u du{u ~oveka, na osnovu toga se mo`e zaklju~iti za{to se ka`e da je sve dobro od Boga. Jer sve {to se ~ini iz ljubavi putem mudrosti je dobro, a svrha je tako|e ne{to {to se ~ini. [ta je ljubav bez mudrosti do la`? I {ta su ljubav i mudrost zajedno bez svrhe do stanje uma? Ali ljubav i mudrost zajedno sa svrhom ne samo da ~ine ~oveka ve} su one ~ovek. Zapravo, ma koliko da deluje iznena|uju}e, one su uzrok ljudske reprodukcije. Jer ~ovekovo seme sadr`i njegovu du{u u savr{enom ljudskom obliku, obmotanu naj~istijom supstancom u prirodi, iz koje se u materici majke razvija telo. Ovo je najvi{a i krajnja svrha koju vr{i Bo`anska ljubav preko Bo`anske mudrosti. Zaklju~ak koji se mo`e izvesti, reko{e an|eli na kraju, jeste taj da sva plodnost, svo razmno`avanje i sva reprodukcija poti~u iz ljubavi, mudrosti i svrhe koje nam dolaze od Boga. One se ulivaju od Boga direktno u du{u ~oveka, indirektno u du{e `ivotinja, i jo{ indirektnije u unutra{nja podru~ja biljaka. Sve ovo se realizuje u krajnjem podru~ju iz prvog. Jasno je da su plodnost, razmno`avanje i reprodukcija sredstva neprestanog stvaranja; a jedini mogu}i izvor stvaranja je Bo`anska ljubav preko Bo`anske mudrosti u Bo`anskoj svrsi. Stoga se sve u univerzumu proizvodi i stvara na osnovu svrhe, kroz svrhu i da bi slu`ilo svrsi. Potom ovi koji su sedeli na travnatom bre`uljku upita{e an|ele: Odakle dolaze zadovoljstva bra~ne ljubavi, koja su nebrojena i neizreciva?
234

Bra~na ljubav

An|eli odgovori{e da ona dolaze iz svrhe ljubavi i mudrosti. To se mo`e videti na osnovu ~injenice da {to vi{e neko voli da bude mudar radi istinske svrhe, utoliko se pove}ava zanos i mo} njegove bra~ne ljubavi. Ovo dvoje zajedno su mera njegovog zadovoljstva. To je rezultat svrhe, jer ljubav i mudrost nalaze zadovoljstvo jedna u drugoj igraju}i se kao deca; a kako odrastaju, sjedinjuju se u veselju. To se de{ava, recimo, kroz veridbu, ven~anje, brak i dobijanje dece; a nastavlja se u razli~itim oblicima zauvek. Ovo su odnosi izme|u ljubavi i mudrosti kada podupiru svrhu sa~injenu od njih; ova zadovoljstva je u po~etku nemogu}e osetiti, ali kako postepeno silaze i ulaze u telo postaju sve primetnija. Put kojim se kre}u vodi od du{e u unutarnje regione ~ovekovog uma, iz njih u spolja{nje regione, iz ovih u grudnu {upljinu, a iz nje u region genitalija. Ove nebeske bra~ne igre u du{i prolaze od ~oveka prili~no nezapa`eno, ali se odatle one spu{taju u unutarnje regione uma kao ose}anje mira i nevinosti i u spoljne regione uma kao ose}anja bla`enstva, veselja i zadovoljstva. U grudnoj {upljini, me|utim, one preuzimaju ose}anja zadovoljstva bliskog prijateljstva, a u gentitalnom regionu, kao rezultat uticaja koji neprestano dolazi od du{e zajedno sa pravim ose}anjem bra~ne ljubavi, ose}anje krajnjeg zadovoljstva. Kako ove bra~ne igre ljubavi i mudrosti koje se igraju u du{i napreduju ka grudnoj {upljini, one traju, i u toj {upljini ~ine da se ose}aju kao bezgrani~ni niz zadovoljstava. Na ra~un odli~ne saradnje koja postoji izme|u grudne {upljine i genitalne regije, ova zadovoljstva postaju zadovoljstva bra~ne ljubavi. Ona prevazilaze sva zadovoljstva koja su poznata na Nebu i u svetu, zato {to je svrha bra~ne ljubavi uzvi{enija od svih drugih, jer je stvaranje ljudske vrste, te otuda i Neba an|ela. An|eli nastavi{e da govore da oni koji ne vole da su mudri u ime svrhe koja dolazi od Boga ne znaju ni{ta o bezbrojnim razli~itim zadovoljstavima koja nastaju iz
235

Emanuel Svedenborg

prave bra~ne ljubavi. Jer, reko{e oni, kod onih koji ne vole da postanu mudri od pravih istina, ve} vole da su zalu|eni la`ima, ludo{}u koja ih vodi da iz neke ljubavi ~ine zle postupke, put do du{e se blokira. Zbog toga se nebeske bra~ne igre ljubavi i mudrosti u du{i zaustavljaju i prekidaju; a zajedno sa njima i bra~na ljubav, njen zanos, mo} i zadovoljstva. ^uv{i ovo, slu{aoci izjavi{e da su oni shvatili da je bra~na ljubav srazmerna ljubavi prema mudrosti u ime svrhe koja dolazi od Boga. An|eli to potvrdi{e. Tada se na glavama nekih od njih pojavi{e venci od cve}a; kada upita{e za{to, an|eli odgovori{e: Zato {to je njihovo razumevanje ove teme dublje. Tada oni napusti{e ba{tu sa an|elima u sredini.

236

IX PROMENA STANJA @IVOTA KOJU U MU[KARCIMA I @ENAMA PROIZVODI BRAK


184. U~enim i mudrim ljudima dobro je poznato {ta se podrazumeva pod stanjem `ivota i njegovim promenama, ali kako to nije poznato neobrazovanima i prostima, moram zapo~eti tako {to }u re}i ne{to o ovoj temi. Stanje `ivota osobe zna~i kakva je to vrsta osobe. Kako svako ima dve sposobnosti koje ~ine njegov `ivot, koje se zovu intelekt i volja, stanje `ivota osobe zna~i kakva je on osoba u pogledu njegovog intelekta i njegove volje. Iz ovoga se vidi da promena stanja `ivota zna~i promenu u tome kakva je on vrsta osobe u pogledu toga {ta }e uraditi sa intelektom, a {ta sa voljom. Svako se neprestano menja u pogledu ovoga dvoga; ali postoji razlika u promenama koje on iskusi pre braka i posle stupanja u brak. Cilj ovog poglavlja je da ovo doka`e, i to slede}im redom. I Stanje `ivota ~oveka trpi neprestane promene od ranog detinjstva do kraja `ivota, i nakon toga zauvek. II Isto se de{ava unutarnjoj formi, koja je forma njegovog duha. III Ove promene se razlikuju kod mu{karaca i kod `ena, jer su mu{karci od stvaranja oblici znanja, inteligencije i mudrosti, a `ene oblici ljubavi prema tim stvarima u mu{karcima.
237

Emanuel Svedenborg

IV V VI VII VIII IX X XI XII XIII

XIV XV XVI XVII

^ovek mo`e uzdi}i um na vi{i stepen svetlosti, `ena na ve}i stepen toplote; `ena ose}a zadovoljstvo svoje toplote na svetlosti svog mu`a. Mu{karci i `ene imaju razli~ita stanja `ivota pre braka i nakon stupanja u brak. U slu~aju bra~nih parova, njihova stanja `ivota se menjaju nakon stupanja u brak i razvijaju kako se njihovi umovi spajaju bra~nom ljubavlju. Brak tako|e proizvodi razli~ite oblike u du{ama i umovima bra~nih parova. @ena se zaista oblikuje u `enu svom mu`u kao {to je opisano u Postanju. Ovo oblikovanje `ena obavlja u tajnosti, i na to se misli pod re~ima da je `ena stvorena dok je ~ovek spavao. Ovo oblikovanje obavlja se tako {to `ena sjedinjuje svoju volju sa unutarnjom voljom svoga mu`a. Cilj ovoga je da se volja dva bi}a pretvori u jednu i da dvoje postanu jedno bi}e. Ovo oblikovanje obavlja `ena prisvajanjem mu`evljevih ose}anja. Ovo oblikovanje obavlja `ena primanjem onoga {to {iri du{a njenog mu`a, sa zadovoljstvom koje proizilazi iz ~injenice da ona `eli da bude ljubav prema mudrosti svoga mu`a. Na ovaj na~in devojka se oblikuje u `enu, a mladi} u mu`a. U braku jednog ~oveka sa jednom `enom, izme|u kojih postoji prava bra~na ljubav, `ena postaje sve vi{e `enom, a mu` sve vi{e mu`em. Tako se postepeno, njihovi oblici ~ine sve savr{enijim i plemenitijim iznutra. Deca ro|ena od para koji u`iva pravu bra~nu ljubav, nasle|uju od svojih roditelja princip braka dobra i istine, koji im pru`a sklonost i sposobnost da osete {ta treba da rade sa mudro{}u

238

Bra~na ljubav

kad je u pitanju sin, i da vole u~enje mudrosti kad je u pitanju }erka. XVIIITo se de{ava jer je detinja du{a od oca, a njena odora od majke. Sada sledi obja{njenje ovih ta~aka. 185. (I) Stanje `ivota ~oveka trpi neprestane promene od ranog detinjstva do kraja `ivota, i nakon toga zauvek. Stanja `ivota osobe se generalno nazivaju ranim detinjstvom, detinjstvom, mlado{}u, zrelo{}u i staro{}u. Dobro je poznato da svaka osoba, ako po`ivi u svetu, postepeno prelazi iz jednog u drugo stanje, od prvog do poslednjeg. Prelazak iz jednog doba u drugo nije primetan, sem po prolasku vremena; ali razumljivo je da razvoj napreduje od trenutka do trenutka, tako da predstavlja neprestani proces. Ono {to se de{ava sa ~ovekom je sli~no onome {to se de{ava sa drvetom, koje od trenutka kada se seme zasadi u zemlju raste i postaje sve ve}e svakoga minuta, i ~ak i u najkra}em vremenskom intervalu. Ovi trenutni pomaci tako|e su promena stanja, jer svaki dodaje ne{to onom prethodnom, {to usavr{ava njegovo stanje. Promene koje se de{avaju na unutarnjim nivoima osobe de{avaju se u savr{enijem sledu od onih koje se de{avaju na spolja{njim nivoima. To je zato {to se ~ovekovi unutarnji nivoi tu mislim na ono {to pripada njegovom umu i duhu nalaze na ve}em stupnju od spoljnih nivoa; a hiljade doga|aja se odigra na tom vi{em stupnju dok se jedan doga|aj odigra na spolja{njem nivou u isto vreme. Promene koje se odigravaju na unutarnjim nivoima su promene stanja volje, u pogledu ose}anja, i intelekta u pogledu misli. U ovom odeljku misli se prvenstveno na progresivne promene stanja ose}anja i misli. Promene stanja koja trpe dve sposobnosti ili tipa `ivota osobe nastavljaju se od ranog detinjstva do kraja `ivota, i nakon toga zauvek. To je zato {to ne postoje granice
239

Emanuel Svedenborg

znanja, jo{ manje inteligencije, a ponajmanje mudrosti. Njihovo beskrajno i ve~no prostiranje posledica je Beskona~nog i Ve~nog koji je njihov izvor. To je poreklo filozofske maksime starih |aka: da se sve mo`e ve~no deliti; a mi ovome mo`emo dodati: da se sve mo`e isto tako i ve~no mno`iti. An|eli tvrde da ih Bog usavr{ava u mudrosti zauvek, {to je isto {to i beskona~no, jer je ve~nost beskona~nost vremena. 186. (II) Isto se de{ava unutarnjoj formi, koja je forma njegovog duha. Razlog {to ona neprestano trpi promene u skladu sa promenama stanja ~ovekovog `ivota jeste taj {to ni{ta ne postoji dok ne dobije formu, a ~ovekovo stanje je to koje stvara njegovu formu. Stoga je svejedno da li ka`emo da se stanje ~ovekovog `ivota menja ili da se njegova forma menja. Sva ~ovekova ose}anja i misli imaju formu, pa tako dolaze iz forme, jer su forme njhove realizacije; ako ose}anja i misli mogu postojati a da se ne realizuju, oni onda mogu postojati i u lobanjama bez mozga. To je umnogome sli~no mogu}nosti gledanja bez oka, ili slu{anja bez uha, ili probanja bez jezika; ovi organi su sredstva pomo}u kojih se ova ~ula realizuju i oni su njihova forma, kao {to je to dobro poznato. Razlog za{to se `ivotna stanja neprestano menjaju, kao i njihova forma u ~oveku jeste istinito u~enje mudrih ljudi pro{losti i dana{njice da je nemogu}e da dve stvari, a jo{ manje vi{e njih, budu apsolutno identi~ne.Tako, na primer, ne postoje dve osobe a kamoli vi{e njih koje imaju isto lice. Isto va`i i za stvari koje slede jedna za drugom; nijedno `ivotno stanje nije potpuno isto kao ono koje mu prethodi. Iz ovoga sledi zaklju~ak da se stanje `ivota ~oveka neprestano menja, kao i njegova forma, naro~ito njegovih unutarnjih regiona. Me|utim, kako nas ova pitanja ne u~e ni~emu {to se ti~e braka, ve} samo pripremaju put za upoznavanje sa temom, i zato {to su ona
240

Bra~na ljubav

filozofska istra`ivanja zasnovana na intelektu, pa ih neki ljudi ne}e mo}i shvatiti, ja }u se nakon ovih nekoliko napomena ovde zaustaviti. 187. (III) Ove promene se razlikuju kod mu{karaca i kod `ena, jer su mu{karci od stvaranja oblici znanja, inteligencije i mudrosti, a `ene oblici ljubavi prema tim stvarima u mu{karcima. Gore je obja{njeno (odeljak 90) da je ~ovek stvoren kao oblik intelekta, a `ena kao oblik ljubavi prema intelektu mu{karca. Iz toga sledi da su promene stanja, koje se de{avaju sukcesivno i kod mu{karaca i kod `ena od detinjstva do zrelosti, namenjene upotpunjavanju forme intelekta u mu{karcu i volje u `eni. Zato se ka`e da se promene u mu{karcu razlikuju od promena u `eni. Ali u oba slu~aja se spolja{nja forma, forma tela, upotpunjuje u skladu sa unutarnjom formom, formom uma. Jer um deluje na telo, a ne obratno. To je razlog za{to deca na Nebu rastu i postaju ljudi, stasa i izgleda koji je u skladu sa razvojem njihove inteligencije. Druga~ije je u slu~aju dece na Zemlji, jer su ona, poput `ivotinja, umotana u materijalno telo. Ona se, me|utim, sla`u u tome {to prvo dobijaju u sklonosti prema objektima koji zadovoljavaju njihova telesna ~ula, a onda postepeno prema onima koji podsti~u proces unutarnjeg razmi{ljanja; i postepeno prema onim stvarima koje njihovu volju ispunjavaju ose}anjima. U trenutku kada se na|e na vremenskoj prekretnici iz nezrelosti u zrelost, javlja se te`nja prema braku.To je naklonost devojaka prema mladi}ima, i mladi}a prema devojkama. Kako mlade `ene na Nebu, ba{ kao i ove na Zemlji, poseduju uro|enu pamet da sakriju svoju te`nju prema braku, ni mladi}i tamo ne shvataju da oni nisu ti koji devojke inspiri{u ljubavlju, pojava koja je podstaknuta mu{kim nagonom. Da ~ak i njega dobijaju na osnovu uticaja ljubavi koja dolazi od `enskog pola, predmet je koji }e biti posebno obra|en na drugom mestu (odeljak 223).
241

Emanuel Svedenborg

Ova razmatranja pokaza}e istinitost tvrdnje da su promene stanja razli~ite u slu~aju mu{karaca i `ena, jer su mu{karci stvoreni kao oblici znanja, inteligencije i mudrosti, a `ene kao oblici ljubavi prema ovim kvalitetima u mu{karcima. 188. (IV) ^ovek mo`e uzdi}i um na vi{i stepen svetlosti, `ena na ve}i stepen toplote; `ena ose}a zadovoljstvo svoje toplote na svetlosti svog mu`a. Svetlost na koju se uzdi`u mu{karci ozna~ava inteligenciju i mudrost, jer duhovna svetlost koju zra~i sunce Duhovnog sveta (ovo sunce je u su{tini ljubav) deluje jednako ili kao jedno sa inteligencijom i mudro{}u. Toplota na koju se uzdi`u `ene ozna~ava bra~nu ljubav, jer je duhovna toplota koju zra~i sunce Duhovnog sveta u su{tini ljubav; a u `enama ona postaje ljubav koja sebe sjedinjuje sa inteligencijom i mudro{}u u mu{karcu, {to se sveukupno uzev{i zove bra~nom ljubavlju. Mi govorimo o uzdizanju na vi{u svetlost i toplotu, jer je to uzdizanje na svetlost i toplotu koju u`ivaju an|eli vi{ih Nebesa. To je zapravo pravo uzdizanje, kao sa oblaka na ~ist vazduh, sa ni`eg njegovog nivoa na vi{i, a sa njega u etar. Tako je uzdizanje na vi{u svetlost u slu~aju ~oveka uzdizanje na vi{u inteligenciju, a sa nje u mudrost. Uzdizanje u mudrost mo`e se nastavljati sve vi{e i vi{e. Ali u slu~aju `ena, uzdizanje na vi{u toplotu je uzdizanje ka ~ednijoj i ~istijoj bra~noj ljubavi i neprestana te`nja prema braku, ne{to {to je od stvaranja skriveno u njihovim najdubljim delovima. Ovaj proces uzdizanja je sam po sebi otvaranje uma. Ljudski um je podeljen na posebne nivoe, kao {to je svet na atmosferske; najni`i je nivo vode, iznad njega dolazi nivo vazduha, iznad ovoga je etar, a iznad njega je najvi{i nivo. Kako se ljudski um otvara, on se uzdi`e na sli~ne nivoe, mudro{}u u slu~aju mu{karaca, pravom bra~nom ljubavlju u slu~aju `ena.
242

Bra~na ljubav

189. Mi govorimo da `ena ose}a zadovoljstva svoje toplote na svetlosti njenog mu`a. Ali to zna~i da `ena ose}a zadovoljstva svoje ljubavi u mudrosti svog mu`a, jer je mudrost njen prijemnik, a kada ljubav na|e ne{to {to joj odgovara, ona u tome nalazi svoja zadovoljstva i ushi}enja. To ne zna~i da toplota nalazi zadovoljstva u svetlosti izvan formi, ve} unutar njih. Tako duhovna toplota u`iva jo{ i vi{e sa duhovnom svetlo{}u, jer ove forme izvode svoj `ivot iz mudrosti i ljubavi pa su stoga sposobne da ih primaju. Ovo se u izvesnoj meri mo`e ilustrovati igrom, da je nazovemo tako, toplote i svetlosti kod biljaka. Spolja gledano, to je samo prost spoj toplote i svetlosti; ali iznutra izgleda kao da se njih dve igraju, jer su tu toplota i svetlost u oblicima koji su u stanju da ih primaju; jer toplota i svetlost prelaze neverovatno slo`ene putanje, a u najdubljim regionima nastoje da proizvedu dobrobit; one tako|e {ire svoje ~ari daleko u vazduhu, koji se ispunjava miomirisom. Postoji jo{ i rasko{nija igra duhovne toplote sa duhovnom svetlo{}u u ljudskim oblicima; kod njih je toplota bra~na ljubav, a svetlost je mudrost. 190. (V) Mu{karci i `ene imaju razli~ita stanja `ivota pre braka i nakon stupanja u brak. Pre braka postoje dva razli~ita stanja kod mu{karaca i `ena, jedno pre nego se pojavi te`nja prema braku, a drugo nakon {to se pojavi. Promene ova dva stanja i oblikovanje umova koje sledi, idu jedno za drugim, kako se ova stanja neprekidno razvijaju.Ali nemam vremena da ovde opisujem ove promene, jer one variraju i razlikuju se od jedne osobe do druge. Istinske te`nje prema braku su, pre braka, samo ideje u umu, ali one postaju sve primetnije kao ose}anja u telu. Ali nakon stupanja u brak, stanje ovih te`nji te`i ka sjedinjavanju i reprodukciji. O~igledno je da se ona razlikuju
243

Emanuel Svedenborg

od prethodnih stanja u toj meri u kojoj se realizacija razlikuje od namere. 191. (VI) U slu~aju bra~nih parova, njihova stanja `ivota se menjaju nakon stupanja u brak i razvijaju kako se njihovi umovi spajaju bra~nom ljubavlju. Razlog zbog kojeg uzastopne promene stanja koje do`ivljavaju oba partnera nakon stupanja u brak zavise od toga da li njihova bra~na ljubav spaja ili razdvaja njihove umove, jeste taj {to je bra~na ljubav ne samo varijabilna ve} i druga~ija kod razli~itih parova. Ona varira u slu~aju onih koji se vole iznutra, kod njih ona prestaje s vremena na vreme, ali iznutra ona konstantno zadr`ava svoju toplotu. Ali ova ljubav je razli~ita u slu~aju parova koji se vole samo spolja, kod njih ona prestaje s vremena na vreme, ali ne iz istih razloga, ve} zbog smenjivanja toplote i hladno}e. Princip koji stoji iza ovih razlika jeste taj da u ovom slu~aju telo igra vode}u ulogu, a njegova toplota se {iri okolo podsti~u}i ni`e regione uma da je podele. Ali kod onih koji se vole iznutra, um igra vode}u ulogu i navodi telo na povezivanje. Izgleda kao da se ljubav penje iz tela u du{u, jer kada telo oseti privla~nost, ona prodire u um kroz o~i, kao kroz vrata; i tako kroz vid, kao kroz dvori{te, u misli, a time direktno u ljubav. Ali, u stvari, ljubav silazi iz uma i deluje na ni`e regione, tako da ona odra`ava njihovu spremnost. Pohotan um stoga deluje pohotno, a ~edan um ~edno; on name}e svoju volju telu, ali pohotnom umu telo name}e svoju volju. 192. (VII) Brak tako|e proizvodi razli~ite oblike u du{ama i umovima bra~nih parova. U Prirodnom svetu nije mogu}e primetiti da brak name}e razli~ite oblike du{ama i umovima, jer su u njemu du{e i umovi uvijeni u materijalno telo, a um se retko pokazuje kroz njega. [tavi{e, ljudi dana{njice su bolji
244

Bra~na ljubav

od drevnih ljudi u u~enju od malih nogu kako da zauzmu izraze lica koji duboko skrivaju ose}anja uma. Zato je nemogu}e prepoznati razliku izme|u oblika koji ima ~ove~ji um pre braka i nakon sklapanja braka. Me|utim, u Duhovnom svetu jasno se vidi da su oblici du{a i umova razli~iti nakon stupanja u brak, u odnosu na to kakvi su bili ranije. Jer su tada ljudi duhovi i an|eli, koji nisu ni{ta drugo do umovi i du{e u ljudskom obliku, izva|eni iz svojih omota, koji su bili sa~injeni od vodenih i zemljanih elemenata i njihovih isparenja u vazduhu. Kada se ovi odbace, oblici umova, onakvi kakvi su bili u njihovim telima postaju vidljivi; pa se jasno vidi da postoji razlika izme|u onih koji su `iveli u braku i onih koji nisu. Uop{teno govore}i bra~ni parovi poseduju unutarnju lepotu lica, jer mu`evi dobijaju od svojih `ena {armantno rumenilo njene ljubavi, a `ena dobija od mu`a blistavi odsjaj njegove mudrosti, jer su oni tada sjedinjeni u du{i. [tavi{e, svako od njih deluje potpuno ljudski. Ovo se doga|a na Nebu, jer nigde drugo ne postoje pravi brakovi; ispod Neba postoji samo sparivanje koje se ostvaruje i raskida. 193. (VIII) @ena se zaista oblikuje u `enu svom mu`u kao {to je opisano u Postanju. U ovoj knjizi se navodi da je `ena stvorena od ~ovekovog rebra, i da je ~ovek rekao kada mu je dovedena: Sada eto kost mojih kosti, i telo mog tela. Neka joj bude ime ~ove~ica, jer je uzeta od ~oveka. (Postanje 2:22-24) U duhovnom smislu Re~i, rebro sa grudi ne zna~i ni{ta do prirodnu istinu. To je zna~enje rebara koje je medved nosio u zubima (Danilo 7:5), jer medvedi ozna~avaju one koji ~itaju Re~ u njenom prirodnom zna~enju i vide istine u njoj, a da ih ne razumeju. ^ovekove grudi po ~emu se razlikuju od `enskih, zna~e su{tinu i sebe. Da je to njegova mudrost mo`e se videti u odeljku 187, jer istina podr`ava mudrost, kao {to rebro podupire grudi. Ona
245

Emanuel Svedenborg

nose ovo zna~enje zato {to su grudi centralni deo celog ljudskog bi}a. Ove ~injenice ka`u da je `ena stvorena od ~oveka preslikavanjem njegove mudrosti, to jest mudrosti iz prirodne istine; i da je njena ljubav prenesena sa ~oveka na `enu da bi postala bra~na ljubav. To se de{ava da se ~ovek ne bi ispunio samoljubljem, ve} ljubavlju prema svojoj `eni. Njen uro|eni karakter preobra}a samoljublje koje ~ovek ose}a u ljubav prema njoj. Re~eno mi je da se to de{ava kao rezultat `enine ljubavi, a da ni mu` ni `ena toga nisu svesni. Zato se prava bra~na ljubav ne mo`e na}i u onima koji se, podstaknuti samoljubljem, ponose sopstvenom inteligencijom. Kada se jednom shvati ova misterija stvaranja `ene od ~oveka, mo`e se videti da se na sli~an na~in u braku `ena takore}i stvara ili formira od mu`a; to ~ini `ena, ili pre Bog kroz `enu, jer je Bog taj koji joj je podario te`nju prema tome. Jer `ena preuzima na sebe obli~je ~oveka preuzimanjem njegovih ose}anja (videti odeljak 183) i sjedinjavanjem ~ovekove unutra{nje volje sa svojom. To tako|e ~ini prisvajanjem onoga {to {iri njegova du{a. Ovim se poja{njava ~injenica da se `enska osoba, prema opisu u Postanju shva}enom iznutra, formira u `enu onime {to uzima iz svoga mu`a i njegovih grudi i preslikava u sebe. 194. (IX) Ovo oblikovanje `ena obavlja u tajnosti, i na to se misli pod re~ima da je `ena stvorena dok je ~ovek spavao. U Postanju ~itamo da je Gospod Bog pustio tvrd san na Adama, i da mu je, kad je ovaj zaspao, uzeo jedno od rebara te stvorio `enu (Postanje 2:21, 22). ^ovekov san i spavanje zna~e da on ni{ta nije znao o stvaranju svoje `ene, kao ni da je stvorena od njega. Ovo se vidi iz onoga {to je opisano u poslednjem poglavlju, kao i na osnovu prirodne razboritosti i pomne pa`nje koja spre~ava `ene da otkriju i{ta o svojoj ljubavi, ili o tome kako preuzi246

Bra~na ljubav

maju ose}anja `ivota svojih mu`eva i preslikavaju njihovu mudrost na sebe. Iz ovoga {to je gore navedeno (odeljci 166-168) vidi se da `ene to rade dok mu` toga nije svestan i takore}i spava, to jest na tajne na~ine. Tu je tako|e obja{njeno i da je `enama znanje o tome usa|eno od stvaranja, odnosno ro|enja, iz razloga {to se time stvara bra~na ljubav, prijateljstvo i poverenje, tako da njih dvoje mogu da u`ivaju u zajedni~kom `ivotu i da imaju sre}an `ivot. Da bi se obezbedilo da se to de{ava onako kako treba, ~ovek se u~i da ostavi svoga oca i majku i da se prilepi k svojoj `eni (Postanje 2.24; Mateja 19:4, 5). U duhovnom smislu, otac i majka koje ~ovek treba da ostavi, zna~e sebi~nost u volji i intelektu. Sebi~nost u volji ~oveka je samoljublje, a sebi~nost u njegovom intelektu je ljubav prema sopstvenoj mudrosti. Prilepljivanje zna~i posve}ivanje ljubavi svoje `ene. Ova dva oblika sebi~nosti su pogubna zla za ~oveka, ako ustraju u njemu. Ljubav prema njima se pretvara u bra~nu ljubav u meri u kojoj se ~ovek prilepljuje k svojoj `eni, odnosno u meri u kojoj on prima njenu ljubav. O ovome govori prethodni odeljak (193) i drugi. Ovo nije mesto za to, ali se iz drugih poglavlja u Re~i vidi da spavanje zna~i nesvesnost ili nebrigu, da otac i majka zna~e dva oblika sebi~nosti ~oveka, jedan volje, a drugi intelekta, a prilepljivanje je posve}ivanje ne~ijoj ljubavi. 195. (X) Ovo oblikovanje se obavlja tako {to `ena sjedinjuje svoju volju sa unutra{njom voljom svoga mu`a. ^ovek poseduje racionalnu i moralnu mudrost, a `ena se sjedinjuje sa onim {to pripada njegovoj moralnoj mudrosti (videti odeljke 163-165). Ono {to pripada racionalnoj mudrosti ~ini ~ovekov intelekt, a ono {to pripada moralnoj mudrosti njegovu volju. @ena se sjedinjuje sa onim {to ~ini njegovu volju. Svejedno je da li ka`emo da `ena sjedinjuje sebe ili da sjedinjuje svoju volju s mu`evljevom voljom, jer se `ena ra|a kao stvorenje vo247

Emanuel Svedenborg

lje, tako da je njena volja ta koja je usmerava da radi to {to radi. Mi govorimo o sjedinjavanju sa unutra{njom voljom mu`a, jer se ~ovekova volja nalazi u njegovom intelektu, a najdublji nivo u `eni je intelektualni deo ~oveka, kao {to je re~eno u diskusiji o temi na~ina stvaranja `ene od mu{karca (videti 32 i druge odeljke). ^ovek tako|e ima i spolja{nju volju, ali je ona ~e{}e pogo|ena pretvaranjem i licemerstvom. @ena mo`e da prepozna ovu volju, ali sa njom se ne sjedinjuje, sem ako se ne pretvara da to radi ili ako to ne radi iz zabave. 196. (XI) Cilj ovoga je da se volja dva bi}a pretvori u jednu i da dvoje postanu jedno bi}e. Svako ko sjedinjuje tu|u volju sa sobom, sjedinjuje i negov intelekt sa sobom. Jer je intelekt sam po sebi jedino sluga i lakej volje. Ova ~injenica vidi se na osnovu ose}anja ljubavi koje je u stanju da kontroli{e razmi{ljanje intelekta onako kako `eli. Svako ose}anje ljubavi je svojstveno volji, jer ono {to osoba voli, to ona i `eli. Iz ovoga sledi da svako ko volju osobe sjedinjuje sa sobom, sjedinjuje i celu njenu li~nost. Zato je u ljubavi `ene uro|eno da sjedinjuje volju svog mu`a sa svojom, jer na taj na~in ona postaje mu`evljeva, a mu`evljeva postaje njena; tako oni skupa postaju jedno bi}e. 197. (XII) Ovo oblikovanje obavlja `ena prisvajanjem mu`evljevih ose}anja. Ovo se poklapa sa gore navedenim, jer ose}anja pripadaju volji. Jer ose}anja, kao prosti izvodi ljubavi, formiraju volju, tvore je i sa~injavaju. Kod ~oveka se ose}anja nalaze u intelektu, ali se kod `ena nalaze u volji. 198. (XIII) Ovo oblikovanje obavlja `ena primanjem onoga {to {iri du{a njenog mu`a, sa zadovoljstvom koje proizilazi iz ~injenice da ona `eli da bude ljubav prema mudrosti svoga mu`a.
248

Bra~na ljubav

Ova tvrdnja podr`ava gore navedeno obja{njenje (odeljci 172, 173), pa je nije potrebno dalje razmatrati. Zadovoljstva braka koja `ene do`ivljavaju nemaju drugi izvor do njihove `elje da budu jedno sa svojim mu`evima, kao {to su dobro i istina jedno u duhovnom braku. U poglavlju posve}enom ovoj temi (V), detaljno je dokazano da bra~na ljubav proizilazi iz tog braka. Iz toga se, kao modela, mo`e videti da `ena sjedinjuje svog mu`a sa sobom, kao {to to dobro radi sa istinom; i da srazmerno ~ovek sjedinjuje sebe sa svojom `enom u skladu sa primanjem njene ljubavi u sebe, kao {to se istina srazmerno sjedinjuje sa dobrom u skladu sa primanjem dobra u sebe. Tako se ljubav `ene oblikuje pomo}u mu`evljeve mudrosti, kao {to se dobro oblikuje pomo}u istine; jer je istina oblik dobra. Iz ovoga se vidi i da su zadovoljstva braka koja ose}aju `ene rezultat njihove `elje da budu jedno sa svojim mu`evima, i da stoga budu ljubav prema mudrosti svoga mu`a. Jer `ena tada ose}a zadovoljstva sopstvene toplote na svetlosti svoga mu`a, kao {to je obja{njeno u tvrdnji IV ta~ke u odeljku 188. 199. (XIV) Na ovaj na~in devojka se oblikuje u `enu, a mladi} u mu`a. Ovo proizilazi iz onoga {to je re~eno u prethodnim delovima ovog poglavlja i u prethodnom poglavlju o bra~nim parovima sjedinjenim kao da su jedno telo. Devojka postaje ili se pravi `enom, jer `ena poseduje elemente uzete od mu`a, dakle dodatne, koje nije imala ranije kao neudata devojka. Mladi} postaje ili se pravi mu`em, jer mu` poseduje elemente uzete od svoje `ene, koji pove}avaju njegovu sposobnost da prima ljubav i mudrost, koje nema kao mladi}.Ovi efekti se javljaju kod onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav. Ovi spadaju u one (videti odeljak 178) koji se ose}aju sjedinjenim osobama, takore}i jednim telom. Iz ovoga se vidi da se karakter devojaka
249

Emanuel Svedenborg

menja u karakter supruga kod `ena, a karakter mladi}a u karakter mu`eva kod mu{karaca. Slede}e iskustvo u Duhovnom svetu dokazuje mi istinitost ovoga. Izvesni ljudi tvrdili su da je spajanje sa `enom pre sklapanja braka isto {to i spajanje sa suprugom nakon sklapanja braka. ^uv{i ovo, `ene se veoma naljuti{e i reko{e: To nema veze sa istinom; zapravo je razli~ito kao {to se razlikuje nestvarno od onoga {to je stvarno. Mu{karci na to odgovori{e: Zar vi niste `ene kakve ste bile i ranije? Na to `ene odgovori{e ja~im tonom: Mi nismo `ene, mi smo supruge. Vi ose}ate nestvarnu, a ne stvarnu, ljubav, i pri~ate prazne pri~e. Tada mu{karci reko{e: Ako vi niste `ene, barem ste `enske osobe. Na po~etku na{eg braka, odgovori{e one, mi smo bile `enske osobe, ali sada smo supruge. 200. (XV) U braku jednog ~oveka sa jednom `enom, izme|u kojih postoji prava bra~na ljubav, `ena postaje sve vi{e `enom, a mu` sve vi{e mu`em. Prava bra~na ljubav sjedinjuje dve osobe sve vi{e i vi{e u jedno bi}e (videti odeljke 178, 179). @ena postaje `ena sjedinjavanjem sa svojim mu`em i srazmerno tome, a isto tako i mu`; te prava bra~na ljubav traje zauvek. Iz ove dve ~injenice proizilazi da `ena postaje sve vi{e `enom, a mu` sve vi{e mu`em. Pravi razlog je taj {to u braku prave bra~ne ljubavi svaki od partnera postaje unutarnje bi}e sve vi{e i vi{e, jer ljubav otvara unutarnje regione njihovih umova i, kako se to de{ava, svako od njih postaje takvim bi}em sve vi{e i vi{e. Kod `ena, sve ve}e postajanje bi}em zna~i postajanje suprugom, a kod mu`eva postajanje mu`em. ^uo sam od an|ela da `ena postaje suprugom sve vi{e i vi{e kako njen mu`e postaje sve vi{e mu`em, ali da to ne va`i u obrnutom slu~aju. To je zato {to retko, ako uop{te ikada, ~edna `ena ne voli svog mu`a, ali je njen mu` ne mora voleti zauzvrat. To je posledica neuzdizanja
250

Bra~na ljubav

njegove mudrosti, koja je jedini na~in na koji on mo`e primati ljubav svoje `ene (o ovoj mudrosti vidite odeljke 130, 163-165). Ali ove tvrdnje su iznesene o brakovima na Zemlji. 201. (XVI) Tako se postepeno, njihovi oblici ~ine sve savr{enijim i plemenitijim iznutra. Najsavr{eniji i najplementitiji ljudski oblik nastaje kada od dva oblika putem braka nastane jedan, kada telo dve osobe postane jednim, kako je stvaranjem predvi|eno da bude. ^ovekov um se tada uzdi`e na vi{u svetlost, a `enin um na vi{u toplotu; i tada oni zapupe, procvetaju i donose plodove, kao drve}e u prole}e (videti odeljke 188, 189). U slede}em odeljku vide}ete da oplemenjavanje ove forme vodi ro|enju plemenitog vo}a, duhovnog na Nebesima, prirodnog na Zemlji. 202. (XVII) Deca ro|ena od para koji u`iva pravu bra~nu ljubav, nasle|uju od svojih roditelja princip braka dobra i istine, koji im pru`a sklonost i sposobnost da osete {ta treba da rade sa mudro{}u kad je u pitanju sin, i da vole u~enje mudrosti kad je u pitanju }erka. Deca poprimaju od svojih roditelja sklonosti prema svemu onome na {ta ih navode ljubav i `ivot njihovih roditelja, kao {to nam je dobro poznato iz istorije uop{te i iz sopstvenih iskustava. Me|utim, mudri ljudi u Duhovnom svetu, kao {to sam spomenuo u dva od gore navedenih iskustava, ubedili su me da deca ne poprimaju i ne nasle|uju postoje}e sklonosti svojih roditelja, da bi `ivela kako oni, ve} samo sklonosti prema tom na~inu `ivota i sposobnost da ih slede. Uro|ene sklonosti navode potomke da dele ista ose}anja, misli, govor i `ivot sa svojim roditeljima, ako nisu ometeni. Ovo je o~igledno kad se pogleda jevrejski narod, koji je danas isti kao {to su bili i njihovi preci kad su i{li u Egipat, u divljinu, u zemlju Hanan i u vreme
251

Emanuel Svedenborg

na{eg Gospoda. Oni im li~e ne samo u umu ve} i u licu; svako mo`e prepoznati Jevrejina na prvi pogled. Isto je i sa drugim potomstvom; i to nepogre{ivo vodi zaklju~ku da se ljudi ra|aju sa te`njom prema istoj vrsti stvari kojima su te`ili i njihovi roditelji. Me|utim, delo je Bo`anske promisli to {to se trenutne misli i dela ne realizuju automatski, pa se pogre{ne te`nje mogu ispraviti. Sposobnost da se to postigne je tako|e usa|ena, i ona omogu}uje da roditelji i u~itelji mogu popraviti pona{anje osobe, kasnije to mo`e da ~ini i sama osoba, ako je u stanju da deluje po sopstvenom naho|enju. 203. Mi ka`emo da deca dobijaju od svojih roditelja princip braka dobra i istine, jer je on usa|en u du{u svake osobe od stvaranja. Jer je to ono {to se uliva u ~oveka od Boga i omogu}uje mu da `ivi kao ljudsko bi}e. Ovaj princip braka, od nivoa du{e prolazi dole do najni`eg telesnog nivoa. Ali na tom putu i na tim nivoima njega menja sama osoba na razne na~ine, nekada i u njegovu suprotnost; ovo se zove principom braka ili sparivanjem zla i la`i. Kada se to desi um se zatvara odozdo, a nekada se izvija u spiralu tako da pokazuje drugi put. Nekada nema zatvaranja, ve} ostaje poluotvoren odozgo, a u nekim slu~ajevima i potpuno otvoren. Ova dva principa braka su ti koji deci daju sklonost {to poti~e od njihovih roditelja; ali je ona razli~ita kod sinova i kod k}eri. Razlog za{to je ovo rezultat principa braka jeste taj {to je bra~na ljubav osnov svih ljubavi, kao {to je gore i dokazano (odeljak 65). 204. Deca koja se rode onima koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav sti~u sklonost i sposobnost da shvate pitanja koja imaju veze sa mudro{}u, ako se radi o sinovima ili da zavole u~enje mudrosti, ako je re~ o k}erima. To je zato {to je princip braka dobra i istine od stvaranja utisnut u du{u svake osobe, kao i u ono {to proizilazi iz
252

Bra~na ljubav

du{e. Da taj princip braka ispunjava univerzum od prve do poslednje stvari, i od ~oveka do crva opisano je u odeljku 92. Ne{to ranije istaknuto je da je sposobnost da otvori ni`e regione uma do ta~ke na kojoj se mogu sjediniti sa vi{im regionima koji u`ivaju svetlost i toplotu Neba svakoj osobi data od stvaranja. Iz ovoga se vidi da pamet i ve{tinu u sjedinjavanju dobra sa istinom i istine sa dobrom, koje vodi mudrosti, nasle|uju ro|enjem pre svega oni koji su ro|eni u takvom jednom braku. Stoga su oni sposobni da lako shvate pitanja koja se odnose na Crkvu i Nebo. Prethodno je vi{e puta dokazano da je bra~na ljubav povezana sa ovim pitanjima. Ova razmatranja razja{njavaju i pokazuju razumu u koje svrhe je bio i jo{ uvek je predvi|en brak prave bra~ne ljubavi od strane Boga Tvorca. 205. An|eli su mi rekli da oni koji su `iveli u drevna vremena danas `ive na Nebesima, ure|enim na principu doma}instava, porodica i plemena, na umnogome isti na~in na koji su `iveli na Zemlji, i da u tim doma}instvima ne fali skoro nijedan ~lan. To je tako, reko{e oni, zato {to su oni u`ivali pravu bra~nu ljubav. Odatle su njihova deca nasledila naklonjenost principu braka dobra i istine; zahvaljuju}i roditeljskom odgoju uvo|ena su u njega na sve dubljem nivou, da bi kasnije kada su postala sposobna da delaju da osnovu sopstvenog rasu|ivanja, u njega bila uvo|ena od Boga kao od sebe samih. 206. (XVIII) To se de{ava jer je detinja du{a od oca, a njena odora od majke. Nijedan mudar ~ovek ne}e posumnjati da du{a poti~e od oca. Ovo se jasno vidi na osnovu karaktera, kao i lica, koja su belege karaktera potomaka {to se ra|aju u direktnoj liniji od glave svake familije. Jer se otac ponavlja kao kopija, ako ne u svojim sinovima, a ono u svojim unucima i praunucima. To se de{ava zato {to du{a
253

Emanuel Svedenborg

tvori najdublji deo ~oveka, pa iako to mo`e biti skriveno u neposrednom potomstvu, ono se ipak pojavljuje i otkriva u potonjim generacijama. ^injenica da du{a poti~e od oca, a da nosi odoru majke mo`e se ilustrovati analognim ~injenicama u carstvu biljaka. Ovde je tlo ili zemlja udeo majke, koji u sebe, kao u matericu, prima seme i obla~i ga; zapravo, mogli bismo re}i da ga za~inje, nosi, ra|a i podi`e, ba{ kao {to to majka radi sa semenom mu{karca.

*****
207. Ovde }u navesti dva iskustva od koji je ovo prvo. Ne{to kasnije uperih pogled prema gradu Ateneumu, kojeg sam spomenuo u prethodnom iskustvu (151bis), odakle su se ~uli neobi~ni povici. Me|u povicima je bilo i smeha, u smehu izvesna doza negodovanja, a u negodovanju se ose}ala i tuga. Pa ipak ova vika nije bila neskladna zbog toga; bila je harmoni~na, jer jedan element nije i{ao uporedo sa drugim, ve} je bio unutar prvog. U Duhovnom svetu ~ovek u zvukovima mo`e razlikovati me{avinu razli~itih ose}anja. Ja upitah iz daljine: [ta se de{ava? Glasnik je, odgovori{e mi, do{ao iz mesta na koje prido{lice iz hri{}anskih delova sveta prvo dolaze, da ka`e da je tamo od tri ~oveka ~uo da su ovi u svetu iz kojeg dolaze delili uverenja ostalih ljudi da }e bla`eni i sre}ni nakon smrti potpuno po~inuti od posla. Kako su administrativne du`nosti, ~inovni~ke pozicije i rad poslovi, oni su verovali da }e se odmoriti od njih. Trojicu je sada doveo na{ izaslanik, te oni stoje tamo i ~ekaju ispred kapije. Tada se razle`e jo{ glasnija vika, jer su oni razmislili i odlu~ili da ne treba da budu uvedeni u Paladijum na Parnasu, kao u prethodnom slu~aju, ve} u neku ve}u dvoranu, gde bi oni otkrili novosti iz hri{}anskog sveta. Neki ljudi behu poslati da ih predstave na odgovaraju}i na~in.
254

Bra~na ljubav

Bio sam u duhu, a daljine za duhove zavise od stanja njihovih ose}aja. Tako, kada po`eleh da ih vidim i ~ujem, ja se na|oh tu u njihovoj blizini, te videh kako ih uvode i ~uh njihov govor. Stariji i mudriji ljudi sedeli su sa jedne i druge strane dvorane, a ostali u sredini. Ispred njih se nalazio uzdignut podijum i na njega neki mla|i ljudi dovedo{e tri prido{lice i glasnika, u sve~anoj povorci kroz srednji deo dvorane. Kada zavlada ti{ina, jedan od prisutnih stare{ina ih pozdravi i upita: [ta ima novo na Zemlji? Ima mnogo novosti, odgovori{e oni, pa nam recite koja vas tema interesuje. [ta ima novo na Zemlji, upita ih stare{ina, u pogledu na{eg sveta i Neba? Oni odgovori{e da su ~uli kada su nedavno stigli u Duhovni svet, da tu i na Nebu postoje administrativne du`nosti, ministarstva, javni uredi, poslovne firme, studije svih nauka i divni ru~ni radovi. Mi smo verovali da }emo nakon na{e seobe ili preme{taja iz Prirodnog u Duhovni svet, nai}i na ve~ni odmor od rada, a {ta su ove du`nosti nego rad? Na ovo im stare{ina re~e: Da li ste vi pod ve~nim odmorom smatrali ve~no len~arenje, neprestano sedenje ili le`anje, obasipanje svojih srca zadovoljstvima i punjenje usta radostima? Tri prido{lice se na ovo nasme{i{e i reko{e da su mislili na ne{to sli~no. [ta radosti, upita{e ih ovi, zadovoljstva i sre}a imaju zajedni~ko sa len~arenjem? Rezultat len~arenja je propadanje uma umesto njegovog razvijanja i podsticanje ~ovekovog umrtvljivanja umesto `ivosti. Zamislite nekoga ko sedi potpuno besposlen sa skr{tenim rukama, o~ima oborenim ili odsutnim, i zamislite ga istovremeno okru`enog aurom sre}e; zar njegovu glavu i telo ne bi uhvatila tromost, `ivahni izraz lica nestao i kona~no se svaka njegova `ila opustila u toj meri da bi se ljuljao tamo-amo dok se ne bi sru{io na zemlju? [ta je to {to dr`i ceo telesni sklop zategnutim i napetim do naprezanje uma?
255

Emanuel Svedenborg

A {ta je to {to napre`e um nego administrativne du`nosti i zadaci, onoliko dugo koliko se u`iva u njima? Stoga }u vam re}i neke novosti s Neba: na njemu postoje administrativne du`nosti, ministarstva, vi{i i ni`i sudovi, kao i zanati i rad. Kada tri prido{lice ~u{e da na Nebu postoje vi{i i ni`i sudovi, oni upita{e: ^emu oni slu`e? Zar nisu svi na Nebu nadahnuti i vo|eni od Boga, tako da znaju {ta je pravi~no i ispravno? Kakva je to onda potreba za sudijama? U ovom svetu, odgovori stare{ina, mi u~imo i saznajemo {ta je dobro i istinito, a {ta je pravi~no i ispravno na isti na~in kao u Prirodnom svetu. Mi ove stvari ne u~imo direktno od Boga, ve} indirektno preko drugih. Svaki an|eo, kao i svaki ~ovek, misli ispravno i radi dobro kao od sebe, a to, zavisno od stanja an|ela, nije ~ista istina i dobro, ve} je izme{ano. I me|u an|elima postoje proste i mudre osobe, a na mudrima je da prosude, kada su ovi prosti, usled svoje prostodu{nosti ili neznanja, u nedoumici oko toga {ta je pravi~no ili se pak udalje od toga. Ali ako biste vi, koji ste vrlo kratko u ovom svetu, bili toliko dobri da po|ete za mnom u na{ grad, mi bismo vam sve pokazali. I oni napusti{e dvoranu, a neki od stare{ina po|o{e sa njima. Prvo do|o{e u jednu veliku biblioteku, u kojoj su knjige bile raspore|ene po temama u manje skupine. Tri prido{lice se zbuni{e kad vide{e toliko knjiga pa reko{e: Zar knjige postoje i u ovom svetu? Odakle se nabavljaju pergament i papir, pera i mastilo? Mi shvatamo, reko{e stare{ine, da ste vi u prethodnom svetu mislili da je ovaj svet prazan, jer je duhovni. Razlog zbog kojeg ste mislili tako jeste taj {to ste podr`avali ideju da je Duhovni svet apstraktan; i da je ono {to je apstraktno zapravo ni{ta, to jest prazno. Me|utim, ovde je sve prisutno u svoj svojoj puno}i. Sve ovde je supstancijalno, ne materijalno; materijalne stvari duguju svoje poreklo onome {to je supstancijalno. Mi ovde smo duhovni
256

Bra~na ljubav

ljudi, jer smo supstancijalni, a ne materijalni. Zato sve ono {to postoji u Prirodnom svetu postoji ovde u svom savr{enstvu; kao {to su to i na{e knjige i dokumenta i {to{ta drugo. Kada tri prido{lice ~u{e da se spominje re~ supstancijalni, oni pomisli{e da to mora biti tako, iz razloga {to su videli da tu postoje ispisane knjige i zato {to su ~uli da materijalne stvari poti~u iz supstancijalnih. Da bi im ovo dokazali, povedo{e ih u ku}e pisara koji su pravili kopije knjiga, koje su pisali mudri ljudi grada. Oni pregleda{e ispisano i bejahu iznena|eni uredno{}u i fino}om toga. Nakon toga odvedo{e ih u istra`iva~ke institucije, vi{e {kole i fakultete i mesta na kojima se odr`avaju knji`evna takmi~enja. Jedna su se zvala Takmi~enjima devojaka Helikona, druga Takmi~enjima devojaka Parnasa, tre}a su bila za devojke Ateneuma, a neka za devojke Izvorske vode. Oni reko{e da su im dati takvi nazivi jer devojke predstavljaju sklonost prema ograncima znanja, a inteligencija osobe zavisi od njegove naklonjenosti znanju. Takmi~enja pod ovim nazivima su predstavljala duhovne ve`be i gimnastiku. Kasnije su ih proveli gradom da posete kontrolore, upravnike i njhove ~inovnike, koji im pokaza{e izvanredan rad zanatlija na duhovni na~in. Kada ovi to vide{e, stare{ine ponovo porazgovara{e sa njima o ve~nom odmoru od rada koje bla`eni i sre}ni dobijaju nakon smrti. Ve~ni odmor, reko{e, nije len~arenje, jer ono dovodi um, pa time i celo telo, u stanje malaksalosti, obamrlosti, tuposti i pospanosti. To nije `ivot, ve} smrt, a jo{ manje ve~ni `ivot an|ela na Nebu. Stoga je ve~ni odmor, odmor koji odagnava sva ova zla i ljude ~ini `ivima. To mo`e biti jedino ne{to {to uzdi`e um. Stoga je to neko interesovanje ili zadatak koji uzbu|uje, okrepljuje i ushi}uje um. On zavisi od svrhe zbog koje, u kojoj i ka kojoj on te`i. Zato Bog vidi celo Nebo kao jedno neprekidno slu`enje, a njegova je slu`ba ta koja svakog an|ela ~ini an|elom. Zadovoljstvo slu`be njega pokre}e,
257

Emanuel Svedenborg

kao {to povoljna struja nosi brod, i daje mu ve~ni mir i odmor koji pru`a mir. To je ono na {ta se misli pod ve~nim odmorom od rada. Mera u kojoj je an|eo `iv zavisi od njegovih umnih anga`ovanja u slu`bi. To se savr{eno jasno vidi na osnovu ~injenice da dubina bra~ne ljubavi koju an|eli u`ivaju, zajedno sa mu`evno{}u, potencijom i zadovoljstvima koja je prate, zavisi od njihove posve}enosti svojoj slu`bi. Kada trima prido{licama bi dokazano da ve~ni odmor ne zna~i len~arenje, ve} zadovoljstvo bavljenja nekim poslom to jest slu`ba, do|o{e neke mlade `ene i doneso{e njihovom rukom vezene i pletene stvari i pokloni{e ih njima. Tada mlade `ene zapeva{e pesmu koja je an|eoskom melodijom izra`avala njihove emocije prema korisnom radu i njegovim prate}im zadovoljstvima. 208. Drugo iskustvo Dok sam razmi{ljao o tajnama bra~ne ljubavi koje `ene dr`e u sebi, ponovo ugledah zlatnu ki{u koju sam ranije spomenuo. Setih se da je ona padala na ku}u na istoku, u kojoj su `ivele tri bra~ne ljubavi, to jest tri para koja su se ne`no volela. Videv{i je, po`urih na lice mesta, osetiv{i se pozvan prijatnim razmi{ljanjem o toj ljubavi. Kada se pribli`ih, ki{a pre|e iz zlatne u purpurnu, pa u grimiznu, a kada pri|oh, u boju opala poput rose. Ja pokucah i vrata se otvori{e. Prenesi poruku mu`evima, rekoh poslu`itelju, i reci im da je onaj posetilac koji je ovde dolazio sa an|elom, do{ao ponovo, i pita mo`e li da u|e i porazgovara sa njima. Poslu`itelj se vrati i izvesti me da su se mu`evi slo`ili, pa ja u|oh. Tri mu`a sa svojim `enama bejahu zajedno u dvori{tu i otpozdravi{e mi prijateljski. Ja upitah `ene da li se beli golub pojavljivao na prozoru u me|uvremenu. One reko{e da se pojavio ba{ danas i da je {irio svoja krila. Na osnovu toga smo, reko{e one, zaklju~ile da dolazi{ i da }e{ tra`iti od nas da ti otkrijemo
258

Bra~na ljubav

jo{ jednu od tajni bra~ne ljubavi. Za{to ka`ete jednu, upitah ih ja, kada sam do{ao da saznam vi{e njih? To su tajne, odgovori{e one, od kojih mnoge toliko daleko prevazilaze va{u mudrost da ih mo} razumevanja u va{em misaonom procesu ne mo`e doku~iti. Vi nam se hvali{ete svojom mudro{}u, a mi se vama ne hvali{emo svojom, iako ona daleko prevazilazi va{u, prodiru}i u va{e sklonosti i ose}anja, tako da se mogu videti, shvatiti i osetiti.Vi ne znate apsolutno ni{ta o sklonostima i emocijama va{e ljubavi, iako na osnovu njih i u skladu sa njima va{ um razmi{lja. One dakle odre|uju jeste li i na koji na~in ste vi mudri. A opet, `ene ih toliko dobro poznaju u svojim mu`evima, da ih mogu videti na njihovim licima i ~uti u tonu njihovog glasa dok govore; zapravo, one ih mogu i osetiti dodirivanjem njihovih grudi, ruku i obraza. Ali predanost na{e ljubavi va{oj sre}i, kao i na{oj sopstvenoj, omogu}uje nam da se pretvaramo da ih nismo svesne; pa ipak ih kontroli{emo sa takvom oprezno{}u da mi dozvoljavamo i trpimo sve {to na{i mu`evi `ele, odlu~e i odrede, ubla`avaju}i tek koliko je mogu}e, ali ih ne spre~avamo. Odakle, upitah ih, dobijate tu mudrost? Ona je uro|ena od stvaranja, odgovori{e mi one, pa je mi dobijamo ro|enjem. Na{i mu`evi je upore|uju sa instinktom, ali mi ka`emo da je ona proizvod Bo`je Promisli, po kojoj je `enama dato da usre}uju svoje mu`eve. Nama su rekli na{i mu`evi da Bog `eli da mu{karac deluje slobodno, u skladu sa razumom, a njegovu slobodu, u pogledu njegovih sklonosti i ose}anja, iznutra kontroli{e Sam Bog, a spolja `ena. Tako On oblikuje ~oveka i njegovu `enu u an|ele Neba. [tavi{e, ljubav menja svoju su{tinu i prestaje da bude takva ako se forsira. Ali mi }emo ovo izlo`iti ne{to otvorenije: mi smo toliko upu}ene u ovo, to jest da razborito kontroli{emo sklonosti i ose}anja na{ih mu`eva, da se njima ~ini da slobodno deluju po sopstvenom razumu. To je zato {to nalazimo zadovoljstvo u njihovoj
259

Emanuel Svedenborg

ljubavi, i ne `elimo ni{ta vi{e nego da oni ose}aju zadovoljstvo iz na{eg zadovoljstva. Ako ih oni osete slabima, i oni postaju sumorni prema nama. Nakon toga, jedna od `ena ode u spava}u sobu, a kada se vrati re~e: Moj golub jo{ uvek udara krilima; to je znak da mu mo`emo otkriti jo{ pone{to. Mi smo uo~ile, reko{e one, razne promene u sklonostima i ose}anjima na strani mu{karaca. Na primer, mu`evi ose}aju hladno}u prema svojim `enama, kada gaje isprazne predstave o Bogu i Crkvi. Tako|e i kada se ponose sopstvenom inteligencijom; ili kada gledaju po`udno na `ene drugih ljudi; i u mnogim drugim prilikama. Postoje razlike u hladno}i koju ose}aju. Mi to zapa`amo usput, pred na{im ~ulima, ose}anja uzmi~u iz njihovih o~iju, u{iju i tela. Ovih nekoliko napomena omogu}i}e vam da vidite da smo mi svesnije od mu{karaca u proceni je li s njima sve u redu ili nije. Ako su oni hladni prema svojim `enama, nije u redu, ali je u redu ako su privr`eni svojim `enama. Stoga `ene neprestano smi{ljaju na~ine da mu{karce zagreju za sebe, a ne da ih hlade, i one to planiraju s o{troumno{}u koja je nedoku~iva mu{karcima. Kada to re~e, za~u se zvuk kao da golub zastenja. Tada `ene reko{e: Ovo je znak da, iako mi `elimo da vam otkrijemo i na{e dublje tajne, to ne smemo. Mo`e biti da ti namerava{ da otkrije{ mu{karcima ono {to ti ka`emo. Da, odgovorih, to sam nameravao. [ta ima lo{e u tome? @ene nasamo porazgovara{e o tome, pa reko{e: Mo`e{, ako ho}e{. Mo} ube|ivanja koju `ene poseduju nama nije nepoznata. Jer }e one re}i svojim mu`evima: Ne uzimajte tog ~oveka za ozbiljno; to su izmi{ljotine, {ale i uobi~ajena vrsta gluposti o kojima mu{karci pri~aju. Ne verujte im; verujte nama. Mi znamo da ste vi oblici ljubavi, a mi oblici poslu{nosti. Stoga, otkrijte to ako `elite, ali mu{karci ne}e poverovati va{im usnama, ve} usnama `ena koje ljube.
260

X OP[TE PREDSTAVE O TEMI BRAKA


209. Ako bih se detaljno bavio svim onim brojnim ~injenicama vezanim za brak, ovo delo bi postalo preobimno. Na primer, mogao bih da govorim o sli~nostima i razlikama kod bra~nih partnera, na~inu na koji se prirodna bra~na ljubav uzdi`e te postaje duhovna bra~na ljubav i na~inu njihovog sjedinjavanja, o tome kako se jedna smanjuje dok se druga pove}ava, raznim tipovima oba ova oblika ljubavi i njihovim razlikama, inteligeniciji `ena, op{toj sferi braka koja zra~i sa Neba i suprotnoj sferi iz Pakla, o tome kako one name}u svoj uticaj i kako se primaju, i mnogim drugim stvarima, koje bi, ako bi se obja{njavale detaljno, pretvorile ovo delo u delo tolikog obima da bi ono iscrplo ~itaoca. Iz tog razloga, i da bih izbegao beskorisnu razvu~enost, sve{}u ovu temu na poglavlje o op{tim predstavama o temi braka. Ono }e, kao i prethodna poglavlja, biti podeljeno u niz tvrdnji kao {to sledi. I ^ulo koje prirodno pripada bra~noj ljubavi je ~ulo dodira. II Kod onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav, sposobnost ka postajanju mudrim se pove}ava, dok se kod ovih drugih smanjuje. III Kod onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav, radost zajedni~kog `ivota se pove}ava, dok se kod ovih drugih smanjuje.
261

Emanuel Svedenborg

IV V VI VII VIII IX

X XI XII XIII XIV XV XVI XVII


262

Kod onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav, sjedinjavanje umova je sve ve}e, a time i prijateljstvo, ali kod ovih drugih i jedno i drugo se smanjuje. Oni koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav neprestano `ele da postanu jedno bi}e, dok ovi drugi `ele da budu dva. Oni koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav imaju ve~nost za perspektivu svog braka, ali ne i ovi drugi. Bra~na ljubav boravi kod ~ednih `ena, ali njihova ljubav ipak zavisi od njihovih mu`eva. @ene vole bra~ne veze pod uslovom da ih vole i njihovi mu`evi. Inteligencija `ena je u su{tini skromna, prefinjena, tiha, pokorna, pristojna i ne`na; dok je inteligencija mu`eva u su{tini ozbiljna, gruba, te{ka, smela i sklona neobuzdanosti. @ene ne dele uzbu|enje koje ose}aju mu{karci, ve} stanje spremnosti za primanje. Potencija mu{karaca je proporcionalna njihovoj ljubavi prema {irenju istina njihove mudrosti i njihovoj ljubavi prema obavljanju slu`be. Odluke (o vo|enju ljubavi) moraju biti prepu{tene mu`u da ih donosi po sopstvenoj volji. Postoji sfera braka koja uti~e od Boga kroz Nebo u svaki detalj univerzuma, dole do onih najsitnijih. Ovu sferu prima `enski pol, a s njega se prenosi na mu{ki pol; dok se obrnuto ne de{ava. Gde postoji prava bra~na ljubav, ovu sferu prima `ena, a mu` je prima isklju~ivo preko `ene. Tamo gde ne postoji prava bra~na ljubav, ovu sferu, opet, prima `ena, ali je mu` ne prima preko nje. Prava bra~na ljubav mo`e postojati kod jednog bra~nog partnera, ali ne istovremeno i kod drugog.

Bra~na ljubav

XVIIIPostoji mnogo (sli~nosti i) razlika, kako unutarnjih tako i spolja{njih, kod bra~nih parova. XIX Sli~nosti se mogu sjedinjavati, ali ne i razlike. XX Bog obezbe|uje sli~nosti onima koji `ele pravu bra~nu ljubav, a ako je to nemogu}e na Zemlji, On ih obezbe|uje na Nebu. XXI U meri u kojoj ~ovek trpi neuspeh ili gubitak bra~ne ljubavi, u toj meri se pribli`ava prirodi `ivotinje. Sada sledi obja{njenje ovih tvrdnji. 210. (I) ^ulo koje prirodno pripada bra~noj ljubavi je ~ulo dodira. Svaka ljubav ima svoje sopstveno ~ulo. Ljubav prema gledanju, koja rezultira iz ljubavi prema razumevanju, ima ~ulo vida. Njena zadovoljstva su primeri simetrije i lepote. Ljubav prema slu{anju, koja rezultira iz ljubavi prema slu{anju i pokoravanju, ima ~ulo sluha; njeno zadovoljstvo je harmonija. Ljubav prema u~enju o onome {to pro`ima vazduh, koja rezultira iz ljubavi prema opa`anju, ima ~ulo mirisa; njena zadovoljstva su mirisi. Ljubav prema jelu, koja rezultira iz ljubavi prema upijanju dobra i istine, ima ~ulo ukusa; njena zadovoljstva su fina jela. Ljubav prema prepoznavanju predmeta, koja nastaje iz ljubavi prema svesti o sopstvenom okru`enju i samoodr`anju, ima ~ulo dodira; a njena zadovoljstva su zadovoljstva uzbu|enja. Ljubav prema sjedinjavanju sa partnerom, koja nastaje iz ljubavi prema sjedinjavanju dobra i istine, ima dodir kao svoje specijalno ~ulo, jer je to ~ulo zajedni~ko svim drugim ~ulima, pa tako iz njih izvodi svoju posebnu ulogu. Dobro je poznato da ova ljubav povezuje sva gore pomenuta ~ula sa sobom i da njihova zadovoljstva ~ini sopstvenim. ^ulo dodira se posebno pripisuje bra~noj ljubavi kao njoj svojstveno, {to je o~igledno na osnovu igre koju ispiri{e i na~ina na koji se njegova prefinjenost
263

Emanuel Svedenborg

pove}ava do najvi{e ta~ke. Ali ostavi}u ljubavnicima da dalje isprate ovu misaonu nit. 211. (II) Kod onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav, sposobnost ka postajanju mudrim se pove}ava, dok se kod ovih drugih smanjuje. Razlog zbog kojeg se kod onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav sposobnost ka postajanju mudrim pove}ava, jeste taj {to bra~ni parovi dobijaju ovu ljubav iz mudrosti i u skladu sa njom. Ovo je u potpunosti dokazano argumentima iz prethodnog poglavlja. To je tako|e slu~aj i stoga {to ~ulo dodira pripada ba{ ovoj ljubavi u zajednici sa svim ostalim ~ulima i {to je puno zadovoljstava. Stoga ono otvara unutarnje nivoe uma, kao {to otvara unutarnje nivoe ~ula i zajedno sa njima sve organe tela. Iz ovoga sledi da onima koji u`ivaju ovu ljubav ni{ta nije dra`e od postajanja mudrim. Jer je osoba mudra u meri u kojoj su otvoreni unutarnji nivoi njenog uma. Ovo otvaranje uzdi`e misli intelekta na ve}i stepen svetlosti, a ose}anja volje na ve}i stepen toplote; ve}i stepen svetlosti je mudrost, a toplote ljubav prema mudrosti. Kod onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav, duhovna zadovoljstva su pome{ana sa prirodnim zadovoljstvima; a ona su ta koja postajanje mudrim ~ine primamljivim i daju im sposobnost da budu mudri. Tako an|eli dobijaju bra~nu ljubav proporcionalno njihovoj mudrosti, a ta ljubav i njena zadovoljstva se pove}avaju u skladu sa pove}anjem njihove mudrosti. Duhovno potomstvo ro|eno iz njihovih brakova proizvod je o~eve mudrosti i maj~ine ljubavi; oni vole svoje potomstvo duhovnom roditeljskom ljubavlju. Ova ljubav se pridodaje bra~noj ljubavi, neprestano je uve}ava i sjedinjuje roditelje. 212. Suprotno je kod onih koji budu}i da nemaju ljubavi prema mudrosti nemaju ni bra~ne ljubavi. Ti ljudi
264

Bra~na ljubav

ne sklapaju brakove osim u nameri da udovolje svojoj pohoti, namera koja u sebi sadr`i ljubav prema gluposti. Jer je svaka namera u su{tini ljubav, a pohota je po svom duhovnom poreklu glupost. Pod glupo{}u mislimo na bula`njenje uma koji je zbunjen la`nim predstavama; a najgori oblik bula`njenja jeste bula`njenje uma zbunjenog istinitim predstavama koje su iskrivljene do te mere da se veruje da predstavljaju mudrost. U Duhovnom svetu stoji jasan dokaz i ubedljiv argument da su ti ljudi protivnici bra~ne ljubavi. Jer na prvi nagove{taj bra~ne ljubavi, oni nalaze uto~i{te u pe}inama i zatvaraju vrata za sobom; ako ostanu otvorena, oni bulazne kao ludaci u svetu. 213. (III) Kod onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav, radost zajedni~kog `ivota se pove}ava, dok se kod ovih drugih smanjuje. Razlog zbog kojeg se radost zajedni~kog `ivota pove}ava kod onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav jeste taj {to se oni vole me|usobno svim svojim ~ulima. @ene ne vide ni{ta lep{e od svojih mu`eva, a mu`evi od `ena, niti su u stanju da ~uju, pomiri{u ili dodirnu i{ta lep{e. Zato oni toliko u`ivaju u tome da dele svoj dom, spava}u sobu i krevet.Va{i mu`evi mogu potvrditi istinitost ovoga na osnovu u`ivanja koja iskuse u prvim danima braka; u`ivanja su tada najve}a, jer oni tada ne vole nijednu `enu sem svoje sopstvene. Dobro je poznato da se obrnuto de{ava kod onih koji nemaju bra~ne ljubavi. 214. (IV) Kod onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav, sjedinjavanje umova je sve ve}e, a time i prijateljstvo, ali kod ovih drugih i jedno i drugo se smanjuje. Jedinstvo umova kod onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav postaje sve ve}e, kao {to je dokazano u poglavlju o sjedinjavanju du{a i umova brakom, na {ta je ukazano Bo`jim re~ima: tako nisu vi{e dvoje, ve} jedno telo (videti odeljke 156bis-181).
265

Emanuel Svedenborg

Razlog zbog kojeg se to jedinstvo pove}ava kako se prijateljstvo sjedinjuje s ljubavlju jeste taj {to je prijateljstvo takore}i lice te ljubavi i odelo te ljubavi tako|e. Jer ono ne samo da prijanja uz tu ljubav kao odelo nego se i spaja sa njom kao lice. Ljubav koja prethodi prijateljstvu li~i na seksualnu ljubav ~ija svrha bledi kada se ona ostvari; ali ljubav povezana sa prijateljstvom traje i nakon {to se njen cilj dostigne i ja~a na osnovu svog uspeha. Ona tako|e prodire dublje u grudi; prijateljstvo joj kr~i put i ~ini je pravom bra~nom ljubavlju.Tada ta ljubav ~ini i ovo prijateljstvo pravim bra~nim. Ova vrsta prijateljstva veoma se razlikuje od prijateljstva baziranog na svakoj drugoj ljubavi, jer je ovde ono najve}e. Kao {to je dobro poznato, suprotno se de{ava kod onih koji nemaju bra~nu ljubav. Kod njih se rano prijateljstvo, koje procveta u vreme zaruka i u prvim danima braka, povla~i sve vi{e i vi{e iz unutarnjih regiona uma i postepeno dosti`e ta~ku kada uzmi~e na spolja{nje slojeve ko`e. Kod onih kod kojih su umovi razdvojeni, ono potpuno nestaje; ali kod onih kod kojih nisu, ljubav se zadr`ava na spolja{njem nivou, dok unutarnji nivoi ostaju hladni. 215. (V) Oni koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav neprestano `ele da postanu jedno bi}e, dok ovi drugi `ele da budu dva. Bra~na ljubav u su{tini ne predstavlja ni{ta drugo do dva bi}a koja `ele da postanu jedno, odnosno, da njihova dva `ivota postanu jedan. Ta `elja je stalno nastojanje ove ljubavi, iz kojeg proizilaze svi ostali rezultati. Nastojanje je su{tina kretanja, a ta `elja je sna`no ~ovekovo nastojanje; do toga su istra`ivanjem do{li filozofi i jasno je onima koji se bave pitanjem rasu|ivanja. Odatle proizilazi da oni koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav neprestano ula`u ove napore, u `elji da postanu jedno bi}e. Oni koji ne u`ivaju pravu bra~nu ljubav znaju dobro i
266

Bra~na ljubav

sami da za njih va`i obrnuto. Razlila`enje njihovih du{a i umova ~ini da oni o sebi uvek razmi{ljaju kao o dva bi}a. Iz tog razloga oni ne shvataju zna~enje Bo`jih re~i da oni vi{e nisu dva, ve} jedno telo (Mateja 19:6). 216. (VI) Oni koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav imaju ve~nost za perspektivu svog braka, ali ne i ovi drugi. Razlog za{to oni koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav imaju ve~nost pred o~ima jeste taj {to je ve~nost sadr`ana u ovoj ljubavi.To je zato {to se kod `ene ova ljubav zauvek pove}ava, dok je kod mu`a to slu~aj sa mudro{}u; a kako se one pove}avaju i razvijaju, par uranja sve dublje i dublje u bla`enstvo Neba koje le`i skriveno u njihovoj mudrosti odnosno ljubavi prema njoj. Stoga, ako bi se pojam ve~nosti uklonio ili ako bi nekim slu~ajem iskliznuo iz njihovih umova, bilo bi kao da su izba~eni s Neba Naredno iskustvo mi je potpuno objasnilo {ta se de{ava sa parovima na Nebu ako pojam ve~nosti nestane iz njihovih umova, a njegovo mesto zauzme pojam nepostojanosti. Jednom bra~nom paru je jednom prilikom bilo dopu{teno da me poseti sa Neba. Tada im je neki lakrdija{, svojim lukavim argumentima, odagnao pojam ve~nosti iz braka. Bez njega su oni po~eli da gun|aju, rekav{i da oni ne mogu da nastave da `ive jer ose}aju takav jed kakav nikada do tada nisu osetili. Kada to vide{e njihovi drugovi an|eli na Nebu, oni otera{e i izbaci{e lakrdija{a. U tom trenutku, ovi povrati{e svoju predstavu o ve~nosti, koja ih ispuni iskrenom rado{}u, te se zagrli{e s ljubavlju. Pored toga, ~uo sam i jedan bra~ni par koji o svom braku nekada razmi{lja kao o ve~nom, a nekada kao o privremenom. To je zato {to se oni iznutra veoma razlikuju. Kada o braku razmi{ljaju kao o ve~nom, tada su oni sre}ni jedno sa drugim. Ali kada o njemu razmi{ljaju kao o privremenom, oni ka`u: Ovo vi{e nije brak. Pa `ena ka`e: Ja vi{e nisam `ena ve} konkubina, a mu`: Ja
267

Emanuel Svedenborg

vi{e nisam mu` ve} preljubnik. Pa kada se njihove unutra{nje razlike otkriju, ~ovek ostavlja `enu i ona ostavlja njega. Ali kasnije, kako svako od njih bude mislio o braku kao o ve~nom, daju im se saputnici sli~nog karaktera. Ova iskustva nam omogu}uju da jasno vidimo da ovi koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav imaju ve~nost na umu; i da ako ova predstava sklizne sa njihovih najdubljih nivoa uma, dolazi do raskola u njihovoj bra~noj ljubavi, u ma kolikoj meri da zadr`e svoje prijateljstvo. Jer ono stanuje na spolja{njim nivoima, a ljubav na unutarnjim. Skoro je isto i kod brakova na Zemlji. Kada parovi na Zemlji iskreno vole jedno drugo, oni razmi{ljaju o svome partnerstvu kao o ve~nom i ne obra}aju pa`nju na to {to }e se zavr{iti smr}u. Kada razmi{ljaju o tome, to ih uznemiriva; ali se te{e nadom da }e se ono nastaviti posle smrti. 216bis16 (VII) Bra~na ljubav boravi kod ~ednih `ena, ali njihova ljubav ipak zavisi od njihovih mu`eva. Razlog je taj {to su `ene od ro|enja oblici ljubavi, pa je njima uro|eno da `ele da budu jedno sa svojim mu`evima, i dr`anjem ove misli u svojoj volji one neprestano hrane svoju ljubav. Napu{tanje nastojanja za sjedinjenjem sa svojim mu`evima bilo bi napu{tanje sopstvene prirode. Druga~ije je kod mu`eva; po{to oni nisu oblici ljubavi po ro|enju, ve} su stvoreni da primaju tu ljubav od svojih `ena, i {to je spremnije primaju, to spremnije njihove `ene unose u njih svoju ljubav. Ali ako je ne prime, njihove `ene sa svojom ljubavlju jednako stoje napolju i ~ekaju. To je slu~aj kod ~ednih `ena, ali je druga~ije kod razbludnih. Zaklju~ak ovih razmatranja je taj da bra~na ljubav stanuje kod `ena, ali da njihova ljubav zavisi od njihovih mu`eva.
16 Ovaj broj se pojavljuje dva puta u originalu

268

Bra~na ljubav

217. (VIII) @ene vole bra~ne veze pod uslovom da ih vole i njihovi mu`evi. Ovo proizilazi iz upravo navedenog. [tavi{e, `ene poseduju uro|enu `elju da budu i da se zovu `enama. One taj naziv smatraju presti`nim i ~asnim, tako da vole bra~ne veze. Kako ~edne `ene `ele da budu `ene ne samo po imenu ve} stvarno, ne{to {to je rezultat jo{ bliskije veze sa svojim mu`evima, one vole bra~ne veze kao sredstvo ja~anja tog sporazuma; a {to to vi{e rade, zauzvrat ih njihovi mu`evi vi{e vole ili, {to se svodi na isto, to mu`evi vi{e vole te veze. 218. (IX) Inteligencija `ena je u su{tini umerena, prefinjena, tiha, pokorna, pristojna i ne`na; dok je inteligencija mu`eva u su{tini ozbiljna, gruba, te{ka, smela i sklona neobuzdanosti. @enama se pripisuju prva obele`ja, a mu{karcima ova druga na osnovu analize polova u pogledu njihovih tela, lica, glasova, govora, pokreta i pona{anja. Na telu se vidi da ~ovek ima grubu ko`u i telo, a `ene mekanu. Lice mu{karaca je grublje, odlu~nije, hrapavije, tamnije boje, ~ak i bradato, te stoga manje lepo; `enska lica su mek{a, gipkija, ne`nija i belja u ~emu je njihova lepota. Mu{ki glas je dublji, `enski melodi~an. Govor mu{karca je slobodniji i duhovniji, a `enski je umereniji i ti{i. Pokreti mu{karca su hrabriji i sna`niji, a `enski su nespretniji i slabiji. Pona{anje mu{karca je neobuzdanije, a `ene otmenije. Mogao sam jasno da vidim uro|enu razliku u karakteru izme|u mu{karaca i `ena posmatranjem pona{anja de~aka i devoj~ica na okupu, prizor koji sam vi{e puta vi|ao sa prozora koji gleda na ulicu velikog grada, gde se dvadesetoro ili vi{e dece skupljalo svaki dan. De~aci su se, u skladu sa svojim uro|enim karakterom, igrali prave}i buku, vi~u}i, bore}i se, tuku}i se i bacaju}i kamenje jedan na drugoga. Devoj~ice su sedele mirno ispred vrata svojih ku}a, igraju}i se sa bebama, obla~e}i lutke,
269

Emanuel Svedenborg

vezu}i male komade platna i ljube}i jedna drugu. Bio sam iznena|en da vidim da su devoj~ice blagonaklono gledale na de~ake zbog tog njihovog pona{anja. Ovo iskustvo mi je omogu}ilo da jasno vidim da je ~ovek po ro|enju intelekt, a `ena ljubav, i kakva su oni vrsta intelekta, odnosno ljubavi u po~etku. Tako sam mogao da vidim kakav bi bio ~ovekov intelekt ako bi se razvijao bez sjedinjavanja sa ljubavlju `ene, i kasnije sa bra~nom ljubavlju. 219. (X) @ene ne dele uzbu|enje koje ose}aju mu{karci, ve} stanje spremnosti za primanje. O~igledno je da je izbacivanje semena i uzbu|enje funkcija mu{karca, a da `ene nemaju ni jedno ni drugo. Ja mogu izvestiti na osnovu onoga {to sam ~uo da je `enama svojstveno stanje spremnosti za primanje koje vodi za~e}u. Kakvo je to stanje u `ena, nije mi, me|utim, dozvoljeno da opi{em; a ono je i samo njima znano. Da li je njihova ljubav, kada se nalaze u ovom stanju, prijatna ili ne (kao {to neke od njih tvrde) nisu mi otkrile. Jedino {to je op{te poznato jeste to da je za mu`a nedopustivo da svojoj `eni ka`e da mo`e ali ne `eli, jer to znatno o{te}uje stanje primanja, koje se posti`e u skladu sa mu{kar~evim stanjem potencije. 220. (XI) Potencija mu{karaca je proporcionalna njihovoj ljubavi prema {irenju istina njihove mudrosti i njihovoj ljubavi prema obavljanju slu`be. Ova ~injenica je jedna od tajni koje su bile poznate drevnim ljudima, ali su sada izgubljene. Oni su znali da svaka pojedina~na stvar koja se de{ava u telu ima duhovni izvor. Rad, na primer, podsti~e volja, koja je u su{tini duhovna; govor proizilazi iz misli, koje su tako|e duhovne; prirodni vid proisti~e iz duhovnog vida, koji je razumevanje. Prirodni sluh proizilazi iz duhovnog sluha, koji je primena intelekta i istovremeno prilago|avanje volje; a prirodni miris iz duhovnog mirisa, koji je percep270

Bra~na ljubav

cija itd. Drevni ljudi su smatrali da proizvodnja semena kod mu{karca poti~e iz duhovnog izvora i oni su tvrdili na osnovu mnogih dokaza kako razumskih tako i iskustvenih, da su njegov izvor istine od kojih je sa~injen intelekt. Oni su tako|e govorili da ono {to mu{karac prima iz duhovnog braka, braka dobra i istine, koji uti~e na svaki detalj univerzuma, nije ni{ta drugo do istina i ono {to se na nju odnosi; a ona se, kako napreduje telom, oblikuje u seme. Zato seme, shva}eno duhovno, zna~i istinu. [to se ti~e njegovog oblikovanja, oni ka`u da je mu{ka du{a istina jer je intelektualna; a ono {to je intelektualno nije ni{ta drugo do to, pa kada du{a silazi, silazi i istina. Du{a, koja je najdublji deo ~oveka i svakog `ivog bi}a i koja je po svojoj su{tini duhovna, poseduju}i uro|enu te`nju prema reprodukciji, silazi u `elji da se nanovo stvori. Kada se to desi, cela du{a se oblikuje i obla~i, postaju}i sperma. To se mo`e doga|ati hiljadama i hiljadama puta, jer je du{a duhovna supstanca i nema {irinu ve} puno}u. Ni jedan njen deo se ne gubi, ve} se cela reprodukuje bez gubitaka. Zato je ona u potpunosti prisutna u najsi}u{nijim prijemnicima, spermatozoidima, kao {to je prisutna i u svom glavnom prijemniku telu. Kako je tada istina du{e izvor semena, odatle sledi da ~ovekova potencija zavisi od njegove ljubavi prema {irenju istina njegove mudrosti. Ona tako|e zavisi od njegove ljubavi prema vr{enju slu`be; jer su slu`be primeri dobra koje proizvodi istina. ^ak su i u svetu neki ljudi svesni da se potencija nalazi kod aktivnih, a ne kod besposlenih ljudi. Njih sam upitao kako se `ene reprodukuju iz mu{ke du{e. Odgovor koji sam dobio be{e da to dolazi od intelektualnog dobra, jer je ono u svojoj su{tini istina. Jer je intelekt sposoban da razmi{lja da li je ne{to dobro i da li je istinito to {to je dobro. Druga~ije je sa voljom, koja ne razmi{lja o dobru i istini, ve} ih voli i sprovodi. Stoga sinovi u Re~i ozna~avaju istine, a k}eri primere dobra (videti odeljak 120); dok seme u Re~i zna~i istinu (videti Objavu Apokalipse 565).
271

Emanuel Svedenborg

221. (XII) Odluke (o vo|enju ljubavi) moraju biti prepu{tene mu`u da ih donosi po sopstvenoj volji. To je zato {to ~ovek poseduje gore opisanu potenciju, koja varira u zavisnosti od stanja njegovog uma kao i stanja tela. Jer intelekt nije konstanta u njegovom umu, kao {to je to volja u njegovim ose}anjima. Intelekt se {iri, ~as gore, ~as dole, ~as u mirnom i ~istom stanju, ~as u burnom i mutnom, ~as upravljen ugodnim mislima, ~as neugodnim. Kako je, kada um deluje, on tako|e prisutan u telu, odatle proizilazi da i telo prolazi sli~na stanja. Zato mu` ponekad uzmi~e od bra~ne ljubavi, a nekada joj se pribli`ava, pa je u jednom stanju njegova potencija oduzeta, a u drugom povra}ena. To su razlozi zbog kojih se odluke moraju prepustiti `elji mu{karca, i zato `ene, vo|ene svojoj uro|enom mudro{}u, nikada ne daju nikakve instrukcije o tome. 222. (XIII) Postoji sfera braka koja uti~e od Boga kroz Nebo u svaki detalj univerzuma, dole do onih najsitnijih. U ta~ki V gore, posve}enoj ovoj temi, pokazano je da ljubav i mudrost ili, {to je isto, dobro i istina, dolaze od Boga. Njih dve dolaze od Boga trajno sjedinjene, jer su one Bog, a On je izvor svih stvari. Ono {to dolazi od Boga ispunjava univerzum; jer bez toga ni{ta {to je nastalo ne bi opstalo. Postoji veliki broj sfera koje dolaze od Njega; na primer, sfera koja odr`ava stvoreni univerzum u `ivotu, sfera koja {titi dobro i istinu od zla i la`i, sfera koja reformi{e i regeneri{e ~ove~anstvo, sfera nevinosti i mira, sfera milosti i milosr|a i mnoge druge. Ali ona koja je univerzalno prisutna u svemu jeste bra~na sfera, jer je to tako|e i reproduktivna sfera i ona nadilazi sve druge jer smenjivanjem generacija odr`ava u `ivotu stvoreni univerzum. Ova bra~na sfera ispunjava univerzum, pro`imaju}i ga u celosti, kao {to se vidi iz ovoga {to je re~eno gore:
272

Bra~na ljubav

da postoje brakovi na Nebesima, da su najsavr{eniji od svih na tre}em ili najvi{em nebu; i da je, osim {to postoji me|u ljudskim bi}ima, ova sfera prisutna kod svih ~lanova `ivotinjskog carstva na zemlji, dole do crva. [tavi{e, ona je prisutna i kod svih ~lanova biljnog carstva, od masline i palme do najni`ih travki. Ova sfera je univerzalnija od sfere toplote i svetlosti koju zra~i sunce na{eg sveta, {to se razumski mo`e dokazati na osnovu ~injenice da ona funkcioni{e i u odsustvu njegove toplote, kao {to je slu~aj zimi, i u odsustvu njegove svetlosti, kao no}u, naro~ito me|u ljudskim bi}ima. Razlog {to je to tako jeste taj {to ona poti~e od sunca Neba an|ela, pa su u njoj svetlost i toplota konstantno uravnote`eni, odnosno, dobro i istina konstantno sjedinjeni; jer je na Nebu prole}e sve vreme. Varijacije dobra i istine, odnosno, njene toplote i svetlosti, nisu rezultat deklinacije tog sunca, kao {to varijacije na Zemlji nastaju zbog razli~ite koli~ine toplote i svetlosti koje se primaju od ovda{njeg sunca, ve} ove varijacije nastaju zbog objekata koji ih primaju. 223. (XIV) Ovu sferu prima `enski pol, a s njega se prenosi na mu{ki pol; dok se obrnuto ne de{ava. Moja iskustva dozvolila su mi da vidim dokaz da kod mu{karaca nema bra~ne ljubavi, ve} je ona prisutna samo kod `ena, sa kojih se prenosi na mu{karce (videti odeljak 161). Razum nam mo`e izneti jo{ jedan dokaz: Oblik mu{karca je intelektualni, a oblik `ene je voljni. Intelektualni oblik se sam ne mo`e zagrejati bra~nom toplotom, ve} jedino sjedinjavanjem toplote nekoga ko je ima usa|enu od stvaranja. Stoga on ne mo`e primati tu ljubav, sem pridru`ivanjem sebi voljnog oblika `ene; koji je i oblik ljubavi. Isto se mo`e dalje dokazivati na osnovu braka dobra i istine; a kod prirodnog ~oveka braka srca i plu}a, jer je srce saobrazno ljubavi, a plu}a razumevanju. Ali kako
273

Emanuel Svedenborg

ve}ina ljudi nema nikakvo znanje o ovim stvarima, koristiti ih kao dokaz donelo bi ve}i mrak od prosvetljenja. Zahvaljuju}i preno{enju ove sfere sa `ena na mu{karce, um se pali i samim razmi{ljanjem o seksu. Iz toga sledi da je i ovo izvor reproduktivnog uobli~avanja, odnosno uzbu|enja. Jer na Zemlji, sve dok se toplota ne doda svetlosti, ni{ta ne cveta i nije podstaknuto da donosi plodove. 224. (XV) Gde postoji prava bra~na ljubav, ovu sferu prima `ena, a mu` je prima isklju~ivo preko `ene. ^injenica da u slu~aju onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav, mu` ovu sferu prima isklju~ivo preko `ene, danas je tajna; mada ne u potpunosti, jer kada se mu` veri i tek o`eni, mo`e je postati svestan. Zar njega tada ne pro`ima svaki bra~ni uticaj koji dolazi od njegove verenice ili mlade, ali ne i od bilo koje druge osobe `enskog pola? Umnogome je isto i kod onih koji `ive zajedno u pravoj bra~noj ljubavi. Kako su i mu{karci i `ene umotani u sferu `ivota, gu{}u spreda a re|u otpozadi, jasno je za{to se mu`evi koji veoma vole svoje `ene okre}u ka njima i tokom dana im se ljubazno sme{e. S druge strane, oni koji ne vole svoje `ene, okre}u se od njih, i kada ih vide tokom dana, odvra}aju svoj pogled od njih. Taj na~in na koji se bra~na sfera prima od mu`a isklju~ivo preko `ene, omogu}uje da se bra~na ljubav prepozna i razlikuje od patvorene, la`ne ili hladne bra~ne ljubavi. 225. (XVI) Tamo gde ne postoji prava bra~na ljubav, ovu sferu, opet, prima `ena, ali je mu` ne prima preko nje. Ova bra~na sfera koja uti~e na univerzum Bo`anskog je porekla; kada se razvija me|u an|elima, ona je nebeska i duhovna, kada se razvija me|u ljudima, ona je prirodna, me|u zverima i pticama je `ivotinjska, me|u insektima telesna, me|u biljkama be`ivotna. [tavi{e, ona varira u svakom stvorenju koje dodirne, u zavisnosti od njegove forme.
274

Bra~na ljubav

Kako ovu sferu direktno prima `enski pol, a mu{ki indirektno, u skladu sa njihovim oblicima, iz toga sledi da se ova sfera, iako sveta po poreklu, mo`e pretvoriti ne samo u profanu sferu ve} i u svoju suprotnost. Njena suprotnost se zove gizdavom u slu~aju `ena ovog tipa i bludnom kod mu{karaca ovog tipa; pa kako su obe ove grupe u Paklu, to je i izvor ove sfere. Ali i tu je prisutna velika raznolikost, te ih ima mnogo vrsta. ^ovek privla~i i vu~e k sebi onu vrstu koja mu odgovara, koja je u skladu sa njegovim karakterom i saobrazna mu je. Na osnovu ovih ~injenica mo`e se utvrditi da ~ovek koji ne voli svoju `enu prima ovu sferu iz razli~itog izvora u odnosu na izvor iz koje je prima njegova `ena. Ipak se mo`e desiti i da je u njega udahne njegova `ena, a da on toga nije svestan, ~ak i u meri da ga zagreje. 226. (XVII) Prava bra~na ljubav mo`e postojati kod jednog bra~nog partnera, ali ne istovremeno i kod drugog. ^ovek se mo`e zaklinjati iz dubine svog srca da odr`ava svoj brak ~ednim, ako drugi ne zna {ta ta ~ednost zna~i. Jedni mogu voleti ono {to ima veze sa crkvom, dok drugi vole samo svetovne stvari. Nekome um mo`e biti na Nebu, a drugome u Paklu. To zna~i i da jedan od partnera mo`e u`ivati bra~nu ljubav, ali drugi ne mora. Njihovi umovi, okrenuti u suprotnim pravcima, nalaze se u unutarnjem sukobu; a ako se on i ne pokazuje spolja, ipak onaj koji nema bra~ne ljubavi gleda na svog partnera u bra~nom ugovoru kao na mrsku staru `enu i sli~no. 227. (XVIII) Postoji mnogo (sli~nosti i) razlika, kako unutra{njih tako i spolja{njih, kod bra~nih parova. Dobro je poznato da bra~ni parovi pokazuju sli~nosti i razlike, koje su vidljive ako su spolja{nje, ali ne i iako su unutarnje, sem samim parovima nakon zajedni~kog `ivota neko vreme; dok ostali mogu izvoditi zaklju~ke. Ali bilo bi gubljenje vremena navoditi razne vrste
275

Emanuel Svedenborg

njih kako bi se omogu}ilo prepoznavanje, jer se listama i opisima razlika mogu popuniti mnoge strane. Mogu}e je u izvesnoj meri izvu}i zaklju~ke o sli~nostima prou~avanjem razlika, {to dovodi do hla|enja bra~ne ljubavi, predmeta narednog poglavlja. Sli~nosti i razlike, uop{teno govore}i, nastaju od varijacija koje se uro|enim sklonostima name}u vaspitanjem, dru{tvom i usvajanjem la`nih verovanja. 228. (XIX) Sli~nosti se mogu sjedinjavati, ali ne i razlike. Ima mnogo vrsta sli~nosti, i one mogu biti manje ili vi{e nepovezane. ^ak i one koje su nepovezane mogu se vremenom povezati raznim stvarima; naro~ito prilago|avanjem `eljama drugog, podelom obaveza, uljudno{}u, izbegavanjem ne~asnih dela, ljubavlju prema bebama i brigom o deci. Najva`nija je uskla|enost u verskim pitanjima, jer ona donosi unutarnje povezivanje ~ak i nepovezanih sli~nosti, dok druge stvari izazivaju samo spolja{nje povezivanje. Ali u slu~aju razlika, nikakvo povezivanje nije mogu}e, jer su one neprijateljstva. 229. (XX) Bog obezbe|uje sli~nosti onima koji `ele pravu bra~nu ljubav, a ako je to nemogu}e na Zemlji, On ih obezbe|uje na Nebu. To je zato {to su svi brakovi koji se zasnivaju na pravoj bra~noj ljubavi dati od Boga. Gore je pokazano (odeljci 130, 131) da su od Njega. An|eli su mi ispri~ali kako se to zbiva na Nebesima. Bo`je Bo`ansko provi|enje, reko{e oni, jeste najiscrpnije i najuniverzalnije u pogledu brakova i u brakovima, jer sva zadovoljstva Neba izviru iz zadovoljstava bra~ne ljubavi, kao slatka voda iz izvora. Stoga se obezbe|uje ra|anje parova koji }e odgovarati jedni drugima u braku. Pod neprestanim vo|stvom Boga, oni se obu~avaju za svoj brak, iako ni devoj~ica ni de~ak toga nisu svesni. Kada
276

Bra~na ljubav

za to do|e vreme, i devoj~ica, to jest devojka dospe u godine za brak, i de~ak, to jest mladi} bude spreman za brak, oni se negde sre}u kao sudbinom i upoznaju. Oni se momentalno, po nekom instinktu, prepoznaju kao odgovaraju}i i razmi{ljaju u sebi, kao da ih ne{to iznutra navodi, pa mladi} ka`e: Ona je prava osoba za mene, a devojka ka`e: On je pravi ~ovek za mene. Nakon {to ova misao proboravi u umu neko vreme, oni se odlu~uju da se obrate jedno drugome i zaru~uju se. Mi ka`emo da se oni kao sudbonosno sre}u, ka`emo instinktivno i da su podstaknuti, ali pri tom mislimo na Bo`ansko provi|enje, jer u neznanju, to li~i na to. Bog otkriva njihove unutra{nje sli~nosti tako da vide jedno drugo. 230. (XXI) U meri u kojoj ~ovek trpi neuspeh ili gubitak bra~ne ljubavi, u toj meri se pribli`ava prirodi `ivotinje. To je zato {to je osoba duhovna u meri u kojoj u`iva bra~nu ljubav, i ljudsko je bi}e u meri u kojoj je duhovna. Jer je ~ovek ro|enjem odre|en za `ivot posle smrti, i posti`e ga sticanjem duhovne du{e u sebi i u taj `ivot mo`e biti uzdignut sposobno{}u svog intelekta. Ako se, na osnovu sposobnosti koja joj je data, i njegova volja uzdigne skupa sa intelektom, ~ovek nakon smrti u`iva `ivot na Nebu. Obrnuto se de{ava ako je njegova ljubav suprotna bra~noj ljubavi. Jer je on prirodan u meri u kojoj je njegova ljubav suprotna, a ~isto prirodna osoba li~i na `ivotinju po `eljama, nagonima i zadovoljstvima. Jedina razlika je u tome {to on ima sposobnost uzdizanja svog intelekta na svetlost mudrosti, kao i sposobnost uzdizanja svoje volje na toplotu nebeske ljubavi. Niko se nikada ne li{ava ovih mogu}nosti. Me|utim, ~isto prirodna osoba, iako li~i na `ivotinju po svojim `eljama, nagonima i zadovoljstvima koja pru`a, ipak nastavlja da `ivi nakon smrti, ali u stanju koje odgovara `ivotu koji je prethodno vodila. Ovim razmatranjima potvr|uje se da
277

Emanuel Svedenborg

se osoba pribli`ava prirodi `ivotinje srazmerno izostanku bra~ne ljubavi u sebi. Ovo mo`e delovati kontradiktorno ~injenici da se izostanak i gubitak bra~ne ljubavi mogu desiti kod ljudi koji ostanu ljudska bi}a. Ali ovde se misli na one koji vo|eni bludnom ljubavi omalova`avaju bra~nu ljubav, te stoga trpe njen izostanak i gubitak.

*****
231. Ovde }u prilo`iti tri iskustva, od kojih je ovo prvo. Jednom sam ~uo neku viku, koja je dopirala iz ni`ih regiona, kao kroz vodu. S leve strane se ~ulo: Kako je pravedan!, s desne: Kako je u~en!, a iza mene: Kako je mudar! To me natera da se zapitam da li to i u Paklu postoje pravedni, u~eni i mudri ljudi; pa sna`no po`eleh da vidim da li takvih ljudi ima tamo. Glas sa Neba mi re~e: Vide}e{ i ~u}e{. Iz ku}e iza|oh u duhu i videh ispred sebe jedan otvor u zemlji; kad se pribli`ih i pogledah unutra, videh stepenice, pa si|oh. Po{to si|oh na donji nivo, videh ravnice obrasle `bunjem, trnjem i koprivama. Ja upitah je li to Pakao. Bi mi re~eno da je to donja zemlja, tik iznad Pakla. Tada se redom zaputih prema onim uzvicima, i to prvo prema onome Kako je pravedan! Tamo ugledah skup onih koji su na svetu bili sudije poznati po pristrasnosti i podmitljivosti. Potom se zaputih prema drugom uzviku Kako su u~eni! i videh skup onih koji su u svetu bili poklonici logike; pa potom i prema tre}em Kako su mudri! gde videh skup onih koji su u svetu bili skloni da sve dokazuju. Onda se vratih prvoj grupi, sudijama poznatim po pristrasnosti i podmitljivosti, onima koje su ovi pozdravljali kao pravedne. S jedne strane videh neku vrstu amfiteatra izgra|enog od cigli i pokrivenog crnim crepom; reko{e mi da je to njihova sudnica. Imala je tri ulaza sa
278

Bra~na ljubav

severne strane i tri sa zapadne, ali nijedan s ju`ne ili isto~ne strane; to je bio znak da njihove presude nisu pravedne, ve} svojevoljne. U sredini amfiteatra nalazilo se ognji{te na koje su lo`a~i bacali baklje umo~ene u sumpor, i pune katrana. Njihova svetlost koja se odbijala o gipsane zidove proizvodila je slike ve~ernjih i no}nih ptica. Ali su ognji{te i treperava svetlost koja se projektovala u ove slike na zidu, bili slikovita predstava njihovih presuda, pokazuju}i njihovu sposobnost da prika`u istinu svakog pitanja u la`noj boji i u~ine da deluje povoljnije s one strane za koju oni navijaju. Pola sata kasnije ugledah neke starije i mla|e mu{karce u slu`benoj odori kako ulaze unutra; oni skido{e svoje {e{ire i sedo{e za sto da odr`e sednicu. Slu{aju}i, shvatio sam sa koliko ve{tine i domi{ljatosti naginju strani koju favorizuju i iskrivljuju svoje sudove kako bi u~inili da izgledaju pravi~nim. I{li su toliko daleko da ni sami nisu mogli da razlu~e nepravdu od pravde i pravdu od nepravde. Sa njihovih lica moglo se videti i iz zvuka njihovog glasa ~uti da su u zabludi. Tada sam bio prosve}en sa Neba pa sam bio u stanju da uvidim je li neka ta~ka osnovana ili nije. Video sam koliko revnosno umotavaju nepravdu daju}i joj izgled pravde, biraju}i me|u zakonima one koji odgovaraju njihovom slu~aju i koriste}i spretne argumente da ostale ostave po strani. Kada se presuda donese, ona se uru~uje klijentima, prijateljima i prista{ama, a oni, da bi uzvratili za presudu u svoju korist, idu niz ulicu i vi~u: Kako su pravedni, kako su pravedni! Nakon toga popri~ah o ovim sudijama sa nekim an|elima s Neba, ispri~av{i im pone{to od toga {to sam video i ~uo. An|eli reko{e da te sudije drugima deluju kao da su obdareni najo{trijom sposobno{}u razumevanja, mada su u stvari nesposobni da vide i zrno pravde i pravi~nosti. Ako im oduzmemo njihovu pristrasnost, reko{e mi, oni }e sedeti u sudnici nemi kao statue i govori}e samo sla`em se, saglasan sam sa sudom toga i toga ili toga
279

Emanuel Svedenborg

i toga. Razlog je taj {to su svi njihovi sudovi zasnovani na predrasudama, a predrasude tretiraju slu~aj od po~etka do kraja sa pristrasno{}u. Stoga oni ne mogu videti nijednu drugu stranu sem stranu onoga koga favorizuju; a ako joj se i{ta suprostavi oni to guraju na stranu. Ako i razmotre suprotnu stranu, oni je zapli}u u argumente, kao kad pauk umotava mre`u oko svoje `rtve i guta je. Stoga oni ne mogu videti nijednu ta~ku kao osnovanu, osim ako se ne uklapa u mre`u njihove predrasude. Oni se testiraju da vide da li mogu, ali nalaze da ne mogu. Stanovnici tvog sveta bi}e zapanjeni {to je to tako, ali im mo`e{ re}i da je to istinita tvrdnja koju su proverili an|eli sa Neba. Kako ove sudije ne mogu da vide pravdu, mi na Nebu ih ne smatramo ljudskim bi}ima, ve} monstruoznim prilikama ljudi, s glavama od pristrasnosti, grudima od nepravde, rukama i stopalima od dokaza i tabanima od pravde, koju su, ako ne podr`i slu~aj koji favorizuju, u stanju da bace ispod nogu i da je pregaze. Kako oni zapravo izgledaju nama sa Neba, vide}e{, jer se njihov kraj pribli`ava. Tada se iznenada zemlja otvori, stolovi popada{e jedan na drugi, a ljudi zajedno sa celim amfiteatrom behu progutani i ba~eni u zatvorske kaveze. Tada me upita{e da li `elim da ih vidim tamo. Lica im behu kao da su od ugla~anog ~elika, tela od vrata do bedara poput kamenih skulptura obu~enih u ko`u leoparda, a stopala u vidu zmije. Videh da su se pravne knjige, koje su bili postavili na stolove, pretvorile u karte; i sada im je, umesto da uru~uju presude, zadatak bio da od boje cinobera prave crvenu i da premazuju lica prostitutki da bi ih ulep{ali. Kad videh ovo, po`eleh da posetim i druge dve grupe, prvu koja se sastojala od ljudi koji nisu voleli ni{ta drugo sem logiku, i drugu koju su ~inili oni koji su `eleli sve da dokazuju. Sa~ekaj malo, reko{e mi i da}e ti se pratnja an|ela iz zajednice koja im je nabli`a odozgo. Preko njih, bi}e{ prosve}en od Boga i vide}e{ ~udne stvari.
280

Bra~na ljubav

232. Drugo iskustvo Ne{to kasnije ponovo ~uh iz donje zemlje iste one uzvike kao i ranije: Kako su u~eni, kako su mudri! Pogledav{i okolo, na|oh se u prisustvu an|ela sa neba ta~no iznad ljudi koji su vikali Kako su u~eni! Kada ih upitah na koga se odnosi ovaj usklik, oni mi reko{e da se odnosi na u~ene ljude koji se raspravljaju samo o tome da li neka stvar postoji ili ne, i retko dolaze do stava da je to ba{ tako. Oni su kao vetar koji duva pa ode dalje, ili kao kora oko drveta bez sr`i ili kao ljuska badema bez ko{tice, ili kao kora vo}a bez i~ega unutra. Jer su njihovi umovi li{eni unutarnjeg rasu|ivanja, i povezani samo sa telesnim ~ulima. Pa ako su sama ~ula nesposobna da prosude, ni oni ne mogu do}i do zaklju~ka. Ukratko, oni su stvorenja svojih ~ula i mi ih zovemo majstorima logike. Ovako ih zovemo jer nikada ne dolaze ni do kakvih zaklju~aka, ve} kupe sve {to ~uju i neprestano raspravljaju da li to postoji ili ne, iznalaze}i razloge za i protiv. Ni{ta ne vole vi{e nego da napadaju istine, da ih podvrgavaju raspravi cepaju}i ih na komade. To su ljudi koji sebe smatraju u~enijim od svih drugih na svetu. ^uv{i ovo zamolih an|ele da me povedu da ih posetim tamo dole. I oni me povedo{e prema rupi iz koje su stepenice vodile dole do donje zemlje. Si|osmo dole i uputismo se u pravcu iz kojeg je dopirao uzvik Kako su u~eni! Tu nai|osmo na stotine ljudi koji su stajali na jednom mestu lupaju}i nogama o zemlju. Ja se za~udih pa upitah: Za{to oni tako stoje lupaju}i nogama o zemlju? Mogu, dodadoh, napraviti rupu u zemlji lupaju}i tako. An|eli se nasme{i{e na ovo i reko{e: ^ini se da stoje u mestu jer oni nikada ne razmi{ljaju o ne~emu kao takvom, ve} samo raspravljaju o tome da li to postoji ili ne, a kako im misli dalje ne napreduju, ~ini se kao da oni gaze jedno te isto par~e zemlje, ne odmi~u}i. Ali kada se pribli`ih skupu, ugledah ljude sa nimalo neprijatnim licima i dobro obu~ene. Oni izgledaju
281

Emanuel Svedenborg

ovako, re~e an|eo, na njihovom svetlu, ali ako se svetlost sa neba zakloni, javlja se promena na njihovim licima i ode}i. To se i dogodi, pa sada njihova lica delovahu crnpurasto, a oni obu~eni u crno prteno platno. Ali kada se svetlost ugasi, oni poprimi{e svoj prvobitni izgled. Ne{to kasnije obratih se nekim ljudima na ovom sastanku, pa im rekoh: ^uo sam kako gomila oko vas uzvikuje Kako su u~eni! pa bih voleo, ako bih mogao, da popri~am sa vama o pitanjima od najdublje mudrosti. Reci {ta god ho}e{, odgovori{e mi oni, i mi }emo ti iza}i u susret. Kakva vrsta vere, upitah, donosi spasenje ljudima? Podeli}emo ovo pitanje, odgovori{e oni, na nekoliko njih, pa vam ne mo`emo dati odgovor dok njih ne re{imo. Rasprava }e se voditi slede}im redom: 1) da li vera ima ikakav zna~aj; 2) da li postoji ili ne postoji ne{to {to se zove spasenjem; 3) da li je jedna religija efikasnija od druge; 4) da li postoje nebo i pakao; 5) da li postoji ve~ni `ivot nakon smrti; i mnoga druga. Ja ih upitah u vezi sa prvim da li vera ima ikakav zna~aj; te oni po~e{e da se raspravljaju i da iznose brojne argumente o temi postojanja ili nepostojanja vere i njenog zna~aja. Ja ih zamolih da postave to pitanje skupu i oni to i u~ini{e. Odgovor oko kojeg se slo`i{e bi da ova tvrdnja zahteva toliko mnogo istra`ivanja da ne}e biti zavr{ena pre ve~eri. Da li biste mogli, upitah ih ja, da je zavr{ite za godinu dana? Jedan od njih mi re~e da ne mo`e biti zavr{ena ni za sto godina. Dakle, rekoh, u me|uvremenu ste bez vere. Zar nisi `eleo, odgovori on, da ti prvo doka`emo da li vera postoji i da li to {to se tako zove ima ikakvog zna~aja? Ako postoji, ona je i za mudre; a ako ne postoji, samo je za obi~ne ljude. Dobro je poznato da se vera naziva savezom; ali se mo`e postaviti pitanje Za koga? Ako je samo za obi~ne ljude, nema zaista nikakvog zna~aja; ali ako je i za mudre, onda ima.
282

Bra~na ljubav

^uv{i ovo, rekoh mu: Vi ste sve sem u~eni, po{to ne mo`ete da razmi{ljate ni o ~emu drugom sem o tome da li postoji, i da iznosite razloge za i protiv. Da li iko mo`e biti u~en ko nije siguran u ne{to pa ide ka tom zaklju~ku, kao {to ~ovek napreduje korak po korak i u dogledno vreme sti~e mudrost? Ina~e vi istine samo dodirujete vrhovima prstiju, ~ime ih gurate sve dalje i dalje od sebe. Stoga je rasprava samo o tome da li ne{to postoji kao rasprava o {e{iru a da ga nikada niste stavili na glavu, ili o cipeli a da je nikada niste obuli. [ta mo`e proizi}i iz toga, sem neznanja o tome da li ne{to postoji, odnosno da li spasenje postoji, ili ve~ni `ivot nakon smrti, da li je jedna religija bolja od druge, ili da li postoje Nebo i Pakao? Vi ne mo`ete imati nikakve predstave o ovim stvarima, sve dok ste zaglibljeni pri prvom koraku i kopate pesak na tom mestu, nesposobni da zakora~ite nogom i u~inite pomak. Pazite se da va{i umovi, dok stoje ispred vrata rasu|ivanja, iznutra ne otvrdnu i ne pretvore se u stubove od soli, u~iniv{i vas prijateljima Lotove `ene. Ovim re~ima ih napustih, a oni bejahu tako razjareni da se baci{e na mene kamenjem. U tom trenutku li~ili su mi na kamene statue, potpuno li{eni ljudskog razuma. Ja upitah an|ele kakva je njihova sudbina. Oni mi reko{e da je njihova sudbina da budu gurnuti u dubine gde }e nai}i na pustinju u kojoj }e biti primorani da nose teret. Kako tada ne}e mo}i da daju razumne izjave, oni }e brbljati i dokono pri~ati. Vi|eni iz daljine, li~i}e na magarce koji nose teret. 233. Tre}e iskustvo Nakon toga jedan od an|ela re~e: Po|i sa mnom na mesto na kome uzvikuju Kako su mudri!. Vide}e{ monstruozne ljude na njemu, s licima i telima ljudskih bi}a, koji nisu ljudska bi}a. Jesu li oni onda `ivotinje?, upitah ga ja. Ne, odgovori on, oni nisu `ivotinje ve} bestijalni ljudi. To su
283

Emanuel Svedenborg

oni koji su potpuno nesposobni da vide da li je istina istina ili nije, mada mogu da u~ine da sve {to po`ele deluje kao istina. Mi zovemo takve ljude majstorima dokazivanja. Po|osmo za uzvicima i do|osmo do njihovog izvora. Tu je bila grupa ljudi okru`ena gomilom. U gomili su se nalazili i neki ljudi plemenitog porekla, koji se, ~uv{i da su ovi dokazali sve {to su rekli, tako se o~igledno slo`iv{i u podr{ci jedan drugome, okrenu{e i reko{e: Kako su mudri! Ali mi an|eo re~e: Hajde da im se ne pribli`avamo, nego da pozovemo jednog iz grupe. Mi uradismo tako, i odvojismo ga na stranu; mi pokrenusmo niz tema, a on nam dokaza svaku stavku tako da je delovalo da je sve to istina. Mi ga upitasmo bi li mogao da doka`e i suprotno. On nam re~e da mo`e i to jednako dobro kao i prethodni put. Tada, obrativ{i nam se otvoreno i iz srca, re~e: [ta je istina? Mo`e li postojati neka druga istina u prirodi sem one koju ~ovek doka`e kao takvu? Ka`ite {ta god ho}ete i ja }u vam to i dokazati. Onda, rekoh, doka`i slede}u tvrdnju: vera je sve {to je crkvi potrebno. I on mi dokaza, sa takvom razborito{}u i ve{tinom da u~eni ljudi koji bejahu prisutni zapljeska{e rukama u znak divljenja. Potom ga upitah da doka`e istinitost tvrdnje da je milosr|e sve {to je crkvi potrebno; {to on i u~ini. Tada od njega zatra`ih da doka`e tvrdnju da milosr|e crkvi ni{ta ne vredi; a on svaku tvrdnju tako udesi i ukrasi tako uverljivim argumentima da se prolaznici zgleda{e i reko{e: Zar nije mudar? Zar ne zna{, rekoh, da je milosr|e vo|enje dobrog `ivota, a da je vera gajenje ispravnih verovanja? Zar osoba koja `ivi dobar `ivot istovremeno ne gaji i ispravno verovanje? Pa je stoga, vera deo milosr|a, a milosr|e deo vere? Zar ne vidi{ da je to istina? Ja mogu dokazati istinitost toga, re~e on, pa }emo videti. On to u~ini pa re~e: Sada vidim. Ali trenutak
284

Bra~na ljubav

kasnije on dokaza istinitost suprotnog, pa re~e: Ja shvatam da je i ovo istina. Mi se na to nasme{ismo i rekosmo: Zar to nisu suprotnosti? Kako mo`e{ da ka`e{ da su dve me|usobno suprotne tvrdnje jednako istinite? On se naljuti na to i odgovori: Vi gre{ite. Obe tvrdnje su istinite, jer nema druge istine sem one koju ~ovek doka`e kao takvu. Pored je stajao ~ovek koji je u svetu bio ambasador najvi{eg ranga. On je bio zapanjen zbog ovoga pa re~e: Prihvatam da se ne{to poput ovoga doga|a u svetu, ali ste ipak vi ludi. Doka`ite, ako mo`ete, istinitost tvrdnje da je svetlost tama, a tama svetlost. Ni{ta lak{e, odgovori on. [ta su svetlost i tama do stanja oka? Zar svetlost ne postaje senka kada oko u|e sa svetlosti ili kada ~ovek du`e gleda u sunce? Svako zna da se tada stanje oka menja pa svetlost li~i na senku; a u obrnutom slu~aju, kada se oko vrati u svoje normalno stanje, senka li~i na svetlost. Zar sova ne vidi tamu no}i kao svetlost dana, a dnevnu svetlost kao tamu no}i? I tada ona zapravo vidi i sunce samo kao mra~nu i tamnu loptu. Da ~ovek ima o~i sove, {ta bi zvao svetlo{}u a {ta mrakom? Zato, {ta je svetlost do stanje oka? A ako je tako, zar nije svetlost tama, a tama svetlost? Stoga, ako je jedna tvrdnja ta~na, ta~na je i druga. Nakon toga, ambasador zatra`i od majstora dokazivanja da doka`e istinitist tvrdnje da je gavran beo, a ne crn. Jo{ jedan lak zadatak, odgovori on. Uzmite, re~e on, iglu ili britvu i zare`ite perje gavrana; zar nije belo iznutra? Ili mu o~upajte perje i pogledajte ko`u, zar nije bela? [ta je crna boja koja je okru`uje do senka, koja se ne sme koristiti u prosu|ivanju boje gavrana? Konsultujte stru~njake za optiku i oni }e vam re}i da je crnilo samo senka; ili sameljite crni kamen ili komad crnog stakla u fini prah i vide}ete da je taj prah beo. Ali kada ga pogledate, re~e ambasador, sigurno vam gavran izgleda crn? Ali majstor dokazivanja odgovori:
285

Emanuel Svedenborg

Kao ljudsko bi}e, da li ste vi voljni da dozvolite da vam izgled odredi mi{ljenje o ne~emu? Naravno da na osnovu izgleda gavrana mo`ete govoriti da je crn, ali ne mo`ete to stvarno i misliti. Na primer, mo`ete govoriti o pojavi izlaska, promicanja i zalaska Sunca, ali kao ljudsko bi}e ne mo`ete i misliti da je to tako, jer se Sunce ne kre}e, ve} je Zemlja ta koja se kre}e. Isto je i sa gavranom; izgled je samo izgled. Ka`ite {ta god ho}ete, ali gavran je potpuno i sasvim beo. On postaje beo kad ostari, to sam ja video. Tada ga upitasmo da nam iskreno ka`e da li se {alio ili je stvarno mislio da ne postoji istina sem one koja se doka`e kao takva. On odgovori: Kunem se da mislim tako. Potom ga ambasador upita mo`e li dokazati istinitost tvrdnje da je on lud. Da, odogovori on, mogu, ali ne `elim. Svi su ludi. Nakon toga ovaj univerzalni majstor dokazivanja be{e poslat nekim an|elima da ispitaju njegovu prirodu. Kada oni to u~ini{e, izvesti{e nas da on nema ni zrno razumevanja. Razlog je u tome, reko{e oni, {to je u njegovom slu~aju sve {to je iznad racionalnog nivoa zatvoreno, a otvoreno je samo ono {to je ispod ovog nivoa. Nebeska svetlost je iznad racionalnog nivoa, a prirodna svetlost je ispod, a prirodna svetlost je ta koja omogu}ava ~oveku da dokazuje {ta god ho}e. Ali ako se duhovna svetlost ne uliva u prirodnu, ~ovek ne mo`e videti da je neka istina ta~na, odnosno da je neka izmi{ljotina la`na. Sposobnost shvatanja dolazi na osnovu prisustva nebeske svetlosti u prirodnoj svetlosti, a nebeska svetlost dolazi od Boga Neba, koji je Gospod. Stoga, univerzalni majstor dokazivanja nije ni ~ovek ni `ivotinja, ve} bestijalni ~ovek. Ja upitah an|ela o sudbini takvih ljudi; i da li oni mogu biti u dru{tvu `ivih, jer je nebeska svetlost izvor ljudskog `ivota; a to je izvor njihovog razumevanja. On re~e da sve dok su ti ljudi sami, oni ne mogu misliti ili razgovarati ni o ~emu, ve} stoje nemi kao ma{ine i kao
286

Bra~na ljubav

u dubokom snu. Ali oni se bude ~im njihovo uvo ~uje bilo kakav zvuk. On dodade da oni koji su su{tinski zli postaju ovakvi. Nebeska svetlost odozgo ne mo`e se uliti u njih, ve} samo neka duhovnost preko sveta; to je ono {to im omogu}uje da dokazuju. Kada to reko{e, ~uh jednog od an|ela koji ga je ispitivao kako ka`e: Izvedi op{ti zaklju~ak iz onoga {to si ~uo. Moj zaklju~ak je ovaj: nije obele`je inteligentne osobe da bude u stanju da dokazuje sve {to `eli; ve} je obele`je inteligentne osobe da je u stanju da vidi da je istina istina, a la` la` i da to doka`e. Nakon toga ja pogledah prema mestu gde su stajali majstori dokazivanja sa gomilom oko njih koja vi~e Kako su mudri!; i iznenada ih prekri tamni oblak i po~e{e da nadle}u sove i {i{mi{i. Reko{e mi: Sove i {i{mi{i koji lete pod tim oblakom su saobraznosti, koje pokazuju njihove misli. Dokazivanje la`i tako da deluju kao istine predstavlja se u Duhovnom svetu oblikom no}nih ptica, ~ije su o~i iznutra osvetljene la`nim svetlom; to im omogu}uje da vide predmete u mraku kao na dnevnoj svetlosti. Ovi koji dokazuju la`ne tvrdnje dok ne po~nu da deluju kao istinite, da bi se u njih poverovalo kao u takve i da bi se nazvale takvima, imaju sli~no la`no duhovno svetlo. Oni su sposobni da vide iza sebe, ali ne i ispred sebe.

287

XI RAZLOZI ZA HLADNO]U, RAZDVAJANJE I RAZVOD BRAKOVA


234. Bave}i se ovde razlozima hladno}e u braku, pozabavi}u se i razlozima za razdvanje i razvod, zato {to to ide jedno s drugim. Naprosto nema drugih razloga za razdvajanje do raznih oblika hladno}e koja se postepeno razvija posle stupanja u brak ili razloga koji se naknadno otkriju u braku, {to tako|e rezultira hladno}om. Razvod je, me|utim, rezultat preljube, jer je to su{ta suprotnost braku, a ono {to je suprotno proizvodi hladno}u, ako ne kod oboje, a ono kod jednog od partnera. Zato se razlozi za hladno}u, razdvajanje i razvod iznose u jednom poglavlju. Ali povezanost ovoga bi}e jasnija ako se izlo`i slede}im redom: I Postoji duhovna toplota i duhovna hladno}a; duhovna toplota je ljubav, a duhovna hladno}a je li{enost ljubavi. II Duhovna hladno}a u braku je raskol du{a i razila`enje umova koje vodi ravnodu{nosti, neslozi, preziru, mr`nji i otu|enju. U mnogim slu~ajevima ovo na kraju izaziva razdvajanje u krevetu, spava}oj sobi i ku}i. III Postoji mnogo razloga za postepeno razvijanje hladno}e, neki su unutarnji, neki spolja{nji, a neki slu~ajni. IV Unutarnji razlozi za hladno}u su verski.
288

Bra~na ljubav

Prvi od unutarnjih razloga za hladno}u je odbijanje vere kod oba partnera. VI Drugi je prihvatanje vere od strane jednog partnera, ali ne i drugog. VII Tre}i razlog su razli~ita religijska verovanja partnera. VIII ^etvrti je pristajanje uz pogre{na religijska verovanja. IX Ovo su, u mnogim slu~ajevima, razlozi za unutarnju hladno}u, koja nije pra}ena spolja{njom hladno}om. X Postoje, tako|e, mnogi spolja{nji razlozi za hladno}u, od kojih je prvi razli~itost karaktera i pona{anja. XI Drugi je verovanje da se bra~na ljubav ne razlikuje od bludne ljubavi, sem {to je prva zakonski dozvoljena, a druga nezakonita. XII Tre}i je takmi~enje izme|u partnera ko }e dominirati. XIII ^etvrti je nedostatak interesovanja za bilo kakvo u~enje ili posao, koji rezultira nestalno{}u `elje. XIV Peti je nejednakost spolja{njeg polo`aja i statusa. XV Postoji vi{e razloga za razdvajanje. XVI Prvi od njih je slaboumnost. XVII Drugi su fizi~ki nedostaci. XVIIITre}i je impotencija pre braka. XIX Preljuba je razlog za razvod. XX Postoje i mnogi slu~ajni razlozi, od kojih je prvi intimnost zbog stalnog udovoljavanja. XXI Drugi razlog je `ivot sa partnerom pod prisilom ugovora i zakona, a ne po slobodnom izboru. XXII Tre}i je `enino prenagla{avanje svoje ljubavi i pri~anje o njoj. XXIII ^etvrti je mu`evljevo danono}no razmi{ljanje o `eni kao o voljnoj, dok `ena nasuprot tome o svom mu`u misli kao o nevoljnom.
289

Emanuel Svedenborg

XXIV Ako postoji hladno}a u umu, postoji i u telu; a kako se ta hladno}a pove}ava tako se spolja{nji delovi tela zatvaraju. Sada sledi obja{njenje ovih ta~aka. 235. (I) Postoji duhovna toplota i duhovna hladno}a; duhovna toplota je ljubav, a duhovna hladno}a je li{enost ljubavi. Duhovna toplota ne dolazi ni iz jednog drugog izvora do od sunca Duhovnog sveta. Jer tamo postoji sunce koje dolazi od Gospoda, koji se nalazi izme|u. Kako je ono od Boga, to sunce je u su{tini nepatvorena ljubav. Ovo sunce an|elima li~i na vatru, ba{ kao {to sunce na{eg sveta izgleda nama. Ovakav vatreni izgled je rezultat toga {to je ljubav duhovna vatra. Ovo sunce zra~i toplotu i svetlost, ali kako je ono nepatvorena ljubav, toplota koju proizvodi u su{tini je ljubav, a svetlost koju daje u su{tini je mudrost. Na osnovu ovoga vidimo {ta je izvor duhovne toplote, a to je ljubav. Me|utim, treba izneti nekoliko napomena o izvoru duhovne hladno}e. Ona dolazi od sunca Prirodnog sveta, od njegove toplote i svetlosti. Sunce Prirodnog sveta stvoreno je tako da njegova toplota i svetlost mogu primiti u sebe duhovnu toplotu i svetlost i preneti je kroz atmosferu do povr{ine Zemlje s ciljem ispunjenja Bo`je svrhe koju On dodeljuje svom suncu i pokrivanja duhovnih stvari adekvatnom odorom, odnosno materijom za izvr{avanje Njegove krajnje svrhe u prirodi. Do toga dolazi kada se duhovna toplota udru`i sa prirodnom toplotom. Ali rezultat je suprotan kada se prirodna toplota razdvoji od duhovne toplote, {to je slu~aj kod onih koji vole prirodne stvari, a odbijaju duhovne. U njihovom slu~aju duhovna toplota se pretvara u duhovnu hladno}u. Razlog zbog kojeg ove dve vrste toplote, stvorene da budu u harmoniji, postaju toliko suprotstavljene jeste taj {to tada toplota gospodara postaje toplota sluge i obratno. Da bi spre~ila da se to desi,
290

Bra~na ljubav

povla~i se duhovna toplota, koja je po svom poreklu gospodar a tada se duhovna toplota hladi jer se pretvara u svoju suprotnost. Ova razmatranja poja{njavaju prirodu duhovne hladno}e, kao ne~eg li{enog duhovne toplote. U ovom {to je upravo re~eno, pod toplotom se podrazumeva ljubav, jer tu toplotu `iva bi}a ose}aju kao ljubav. U Duhovnom svetu mi je re~eno da ~isto prirodni duhovi ose}aju veliku hladno}u kada se na|u pored an|ela koji je u stanju ljubavi; isto kao i duhovi Pakla, kada do njih do|e toplota Neba; ali se isto tako i kuvaju na velikoj vrelini kada im se obustavi dotok nebeske toplote. 236. (II) Duhovna hladno}a u braku je raskol du{a i razila`enje umova koje vodi ravnodu{nosti, neslozi, preziru, mr`nji i otu|enju. U mnogim slu~ajevima ovo na kraju izaziva razdvajanje u krevetu, spava}oj sobi i ku}i. Previ{e je dobro poznato da bi trebalo poja{njavati da se ove stvari de{avaju bra~nim parovima dok ih napu{ta prvi talas ljubavi i pretvara se u hladno}u. Razlog je u tome {to hladno}a u braku zauzima vi{u poziciju u ljudskom umu nego ijedna druga vrsta hladno}e; jer je princip braka utisnut u du{u da bi se jedna du{a mogla reprodukovati od druge, i da bi se du{a oca mogla nastaviti u njegovoj deci. Zato ova hladno}a po~inje tu i postepeno se {iri nadole prema narednim nivoima, koje truje, pretvaraju}i sre}u i zadovoljstvo prve plime ljubavi u tugu i nezadovoljstvo. 237. (III) Postoji mnogo razloga za postepeno razvijanje hladno}e, neki su unutarnji, neki spolja{nji, a neki slu~ajni. Poznato je u svetu da postoji mnogo razloga za hladno}u u braku i da oni nastaju zbog mnogih spoljnih razloga. Ali nije op{te poznato da njihovi izvori le`e skriveni na unutarnjem nivou i da se {ire na naredne nivoe, dok ne postanu o~ito spolja{nji. Da bih, dakle, pojasnio da spolja{nji razlozi nisu po sebi osnovni razlozi, ve} da su
291

Emanuel Svedenborg

izvedeni iz ovih, koji se, kao {to rekoh, nalaze na unutarnjim nivoima, zapo~e}u op{tom klasifikacijom razloga kao unutarnjih i spolja{njih pa }u kasnije nastaviti da ih detaljnije istra`ujem. 238. (IV) Unutarnji razlozi za hladno}u su verski. Pravi izvor bra~ne ljubavi nalazi se na unutarnjem nivou ~oveka, to jest u njegovoj du{i. Svako }e se slo`iti sa tim, jednostavno na osnovu ~injenice da detinja du{a poti~e od oca, {to se mo`e videti na osnovu sli~nosti njihovih sklonosti i ose}anja, kao i na osnovu zajedni~kih crta lica koje se sa oca prenose na njegovo potomstvo. To se mo`e videti tako|e i na osnovu sposobnosti reprodukcije usa|ene u du{u od stvaranja; i {tavi{e, po analogiji sa ~lanovima biljnog carstva. Unutarnji nivoi sadnica skrivaju reprodukciju samog semena pa tako i cele biljke, bilo da je u pitanju drvo, `bun ili grm. Reproduktivna ili formativna sila prisutna u semenu ovog carstva i u du{ama drugog, ne poti~e ni iz jednog drugog izvora do iz sfere braka dobra i istine, koja neprestano zra~i i priti~e od Boga, Stvoritelja i Spasitelja univerzuma (videti odeljke 222, 225). Ona poti~e i iz nastojanja ova dva principa, dobra i istine, da se udru`e u jedan. Ova te`nja za brakom usa|ena u du{e, prvobitni je uzrok bra~ne ljubavi. Taj isti brak, izvor ove univerzalne sfere, jeste onaj koji gradi crkvu u ~oveku; {to je adekvatno i vi{e nego adekvatno dokazano u poglavlju o braku dobra i istine (V), kao i u mnogim drugim pasusima. Iz ovoga }e biti jasno i sasvim o~igledno razumu, da poreklo crkve i poreklo bra~ne ljubavi zauzimaju isto mesto i da su u neprestanom zagrljaju; o ovome je dat potpuniji prikaz gore (odeljak 130), gde je pokazano da bra~na ljubav zavisi od stanja crkve u ~oveku. Ona, stoga, zavisi od vere, jer je ona ta koja proizvodi ovo stanje. ^oveku je tako|e stvaranjem data sposobnost da bude usmeren prema unutra, pa se on uvodi ili pribli`ava tom
292

Bra~na ljubav

braku, to jest pravoj bra~noj ljubavi, sve vi{e i vi{e, dok ne bude sposoban da oseti bra~no stanje bla`enstva. Jedini na~in na koji on mo`e biti uveden ili pribli`en njemu je vera, kao {to se jasno vidi iz ovoga {to je prethodno re~eno, da poreklo crkve i bra~ne ljubavi zauzimaju isto mesto, obuhvataju jedno drugo, tako da ne mogu da se ne sjedine. 239. Iz ovoga proizilazi da tamo gde nema vere, ne mo`e biti ni bra~ne ljubavi; a gde nje nema, tu vlada hladno}a. Hladno}a u braku je oduzimanje ove ljubavi (videti odeljak 235). Stoga je hladno}a u braku i oduzimanje stanja crkve ili vere. Dovoljno jasan dokaz za ovo mo`e se izvesti iz dana{njeg op{teg nepoznavanja prave bra~ne ljubavi. Postoji li iko danas ko zna, ili je voljan da prizna, ili ne}e biti iznena|en kad sazna, da je ovo izvor bra~ne ljubavi? Jedini razlog ovom neznanju je taj {to, iako vera postoji, njene istine jo{ uvek ne postoje; a {ta je vera bez istina? Odsustvo istina je potpuno prikazano u Objavi Apokalipse; vidite iskustva i iz odeljka 566. 240. (V) Prvi od unutarnjih razloga za hladno}u je odbijanje vere od oba partnera. Kod onih koji bacaju svete stvari crkve iza sebe, od lica ka potiljku, ili sa grudi ka le|ima, nema dobre ljubavi. Iako sa telesne ta~ke gledi{ta mo`e izgledati da je ima, u duhu je nema uop{te. U ovim slu~ajevima primeri dobra postavljaju se na spoljnu stranu zla i skrivaju ga kao {to ode}a koja sija zlatnim sjajem prekriva trulo telo. Zla koja se nalaze skrivena unutra su mr`nja uop{te i unutarnji konflikti usmereni protiv svega duhovnog. Jer sve stvari koje se odnose na crkvu, a koje oni odbijaju, u su{tini su duhovne. Kako je, kao {to je pokazano iznad (odeljak 65), prava bra~na ljubav temelj svih duhovnih ljubavi, jasno je da je unutarnja mr`nja usmerena protiv nje, a da je unutarnja ili ovim ljudima svojstvena ljubav
293

Emanuel Svedenborg

usmerena prema njenoj suprotnosti, bludu. Ovi ljudi, stoga, vi{e od drugih, `ele da ismeju ovu istinu da svako ima bra~nu ljubav u skladu sa stanjem crkve u njemu. Zapravo, oni obi~no prsnu u smeh i na sami pomen prave bra~ne ljubavi. Ali nije va`no. Treba im oprostiti, jer je za njih isto tako nemogu}e da razmi{ljaju o bra~nom zagrljaju kao o ne~emu {to je druga~ije od bludnog zagrljaja, kao {to kamila ne mo`e pro}i kroz iglene u{i. Takvi ljudi ose}aju hladno}u u bra~noj ljubavi sna`nije od drugih. Ako ostanu sa svojim partnerom, oni to rade isklju~ivo iz gore navedenih (odeljak 153) spolja{njih razloga, koji ih zadr`avaju i vezuju. Kod njih se unutarnji nivoi du{e, kao i nivoi uma, sve vi{e i vi{e zatvaraju i zagra|uju u telu; tada ~ak i seksualna ljubav gubi vrednost ili vodi ludoj obesti na unutarnjim nivoima tela, odakle se {iri na najni`e nivoe misli. Jer se na ove ljude misli u iskustvu navedenom u odeljku 79, koje oni mogu pro~itati ako `ele. 241. (VI) Drugi od unutarnjih razloga za hladno}u je prihvatanje vere od strane jednog partnera, ali ne i drugog. Razlog je u tome {to njihove du{e ne mogu da budu u harmoniji. Jer je du{a jednog otvorena da prima bra~nu ljubav, a du{a drugog za to je zatvorena. Zatvorena je kod onog koji nema vere, a otvorena za onog koji je ima. Stoga je na ovom nivou zajedni~ki `ivot nemogu}; a kada se bra~na ljubav protera odatle, javlja se hladno}a, kao kod onog partnera koji nema vere. Nema na~ina da se ova hladno}a rastera, sem prihvatanjem onog oblika vere koji odgovara obliku vere ovog drugog, ukoliko je ona prava. U protivnom, onaj bez vere trpi hladno}u koja se spu{ta iz du{e u telo, sve do povr{ine ko`e. To ga na kraju onesposobljava da svog partnera gleda u o~i, da razgovara sa njim na udaljenosti na kojoj se dah me{a druga~ijim sem prigu{enim glasom, ili da ga dodirne rukom, ve} samo le|ima i to s mukom. Da i ne pominjemo gluposti kojima ova hladno}a omogu}uje da se u{unjaju u misli,
294

Bra~na ljubav

koje ove ne otkrivaju. Zbog toga ovakvi brakovi pucaju sami. [tavi{e, dobro je poznato da bezbo`ni ljudi nemaju po{tovanja za svog partnera; a svi bez vere su bezbo`ni. 242. (VII) Tre}i od unutarnjih razloga za hladno}u su razli~ita religijska verovanja partnera. Razlog je u tome {to u njihovom slu~aju dobro ne mo`e biti povezano sa sebi odgovaraju}om istinom; jer je `ena dobro istine svog mu`a, a on je istina dobra svoje `ene, kao {to je prethodno pokazano. Zbog toga je nemogu}e da njihove dve du{e postanu jedna. To zatvara izvor iz kojeg te~e ta ljubav; a kada se to desi, oni se svode na stanje braka ispod ovog, izme|u dobra i istine koja nije njihova ili izme|u istine i oblika dobra koje nije njihovo, izme|u kojih ne mo`e postojati harmoni~na ljubav. Stoga hladno}a po~inje da poga|a onog partnera ~ija su religijska verovanja pogre{na, a postaje jo{ intenzivnija kako se jaz me|u partnerima produbljuje. Jednom sam, lutaju}i ulicama velikog grada u potrazi za sme{tajem, u{ao u ku}u jednog para koji je bio razli~ite vere. Tada mi se, iako o ovome nisam znao ni{ta, jedan an|eo obratio i rekao: Mi ne mo`emo ostati sa tobom u ovoj ku}i jer se ovaj par ne sla`e u pogledu vere. Ovaj zaklju~ak su izveli na osnovu nedostatka unutarnjeg jedinstva me|u njihovim du{ama. 243. (VIII) ^etvrti unutarnji razlog je pristajanje uz pogre{na religijska verovanja. Razlog je u tome {to pogre{na verovanja u duhovnim pitanjima progone ili pak prljaju veru. Progone je oni ~ije su prave istine krivotvorene; prljaju je oni koji poseduju la`i, a ne prave istine, tako da ove i ne mogu biti krivotvorene. U ovim slu~ajevima mogu postojati vrste dobra sa kojima te neistinitosti mo`e sjedinjavati Bog, uskla|uju}i ih. Jer su te neistinitosti kao razli~iti tonovi koji stvaraju nesklad, koji se ve{tim kombinacijama i insinuacijama
295

Emanuel Svedenborg

mogu dovesti u harmoniju tako da se postigne da jo{ i zvu~e prijatno. U ovim slu~ajevima neka vrsta bra~ne ljubavi mo`e postojati, ali ne i u slu~aju onih koji su pretvorili prave istine crkve u neistine. Ovo je razlog sada{njeg nepoznavanja prave bra~ne ljubavi ili sumnje koja name}e pitanje mo`e li ona uop{te postojati. Ovo je tako|e uzrok suludog verovanja koje su mnogi ljudi prigrlili da preljuba nije pitanje verskog zla. 244. (IX) Ovo su, u mnogim slu~ajevima, razlozi za unutarnju hladno}u, koja nije pra}ena spolja{njom hladno}om. Ako su do sada definisani i dokazani razlozi koji izazivaju hladno}u na unutarnjim nivoima, ti koji dovode do sli~ne hladno}e na spolja{njim nivoima, onda bi bilo onoliko razdvajanja koliko i unutarnje hladno}e. Postoji onoliko slu~ajeva unutarnje hladno}e koliko i bra~nih parova koji prihvataju pogre{na verovanja razli~itih religija ili ne veruju uop{te, o ~emu je ve} diskutovano. Isto je tako dobro poznato da mnogi parovi `ive kao modeli ljubavi i uzajamnog prijateljstva; razlozi za ovo u slu~ajevima unutarnje hladno}e bi}e dati u narednom poglavlju, koje je posve}eno razlozima za pojavu ljubavi, prijateljstva i blagonaklonosti me|u bra~nim parovima. Postoji mnogo razloga koji povezuju karaktere, ali ne i du{e, uklju~uju}i i neke prethodno navedene (odeljak 183). Ali hladno}a ipak vreba iznutra i povremeno se mo`e primetiti i osetititi. Kod njih se ose}anja me|usobno razilaze, ali se njihove misli, izra`ene u govoru i pona{anju, spajaju, te daju sliku prijateljstva i blagonaklonosti. Zbog toga oni ne znaju ni{ta o dra`ima i zadovoljstvima, jo{ manje o sre}i i bla`enstvu prave bra~ne ljubavi. Ovakve stvari oni smatraju maltene mitskim. To su oni koji izvode poreklo bra~ne ljubavi iz istih uzroka kao i onih devet grupa mudrih ljudi iz raznih kraljevstava, opisanih u iskustvima, u odeljcima 103-114.
296

Bra~na ljubav

245. Ovome {to je gore re~eno, u smislu da se du{a prenosi od oca ~ak i kada nije sjedinjena sa du{om majke, ~ak i kada u njoj postoji hladno}a koja uzrokuje razdvajanje, moglo bi se prigovoriti. Ali razlog zbog kojeg se du{e ili potomstvo uprkos tome reprodukuju jeste taj {to intelekt ~oveka nije zatvoren da bi bio spre~en da se uzdigne na svetlost koju u`ivaju du{e. Ali ljubav njegove volje ne uzdi`e se na toplotu koja odgovara toj svetlosti, sem na~inom `ivota koji ga od prirodne ~ini duhovnom osobom. Ovako se du{a stvara; me|utim, kako silazi da postane sperma ona se umotava onom vrstom tvari koje su u vezi sa prirodnom ljubavlju osobe. Iz ovog izvora izviru nasledna zla. Ovde }u vam re}i tajnu koja mi je poverena sa Neba da se izme|u nesjedinjenih du{a dve osobe, naro~ito ako su u braku, sjedinjavanje de{ava usred vo|enja ljubavi, jer u protivnom ~ovek ne bi bio za~et. Pogledajte ono {to je re~eno o hladno}i u braku i njenom mestu u najvi{im regionima uma u poslednjem iskustvu ovog poglavlja (270). 246. (X) Postoje tako|e mnogi spolja{nji razlozi za hladno}u, od kojih je prvi razli~itost karaktera i pona{anja. Postoje unutarnje i spolja{nje sli~nosti i razlike. Unutarnje pripadaju isklju~ivo veri, jer je ona ta koja je usa|ena u du{u i preko du{e se prenosi sa roditelja na decu kao najve}i oblik te`nje. Jer du{a svakog ~oveka crpi `ivot iz braka dobra i istine, a to je izvor crkve. Kako je ona druga~ija i raznolika u razli~itim delovima sveta, i du{e ljudskih bi}a su tako|e raznolike i druga~ije. Unutarnje sli~nosti i razlike, dakle, poti~u iz ovog izvora, a sjedinjavanje bra~nih parova zavisi od njih, kao {to je ve} re~eno. Spolja{nje sli~nosti i razlike ne poti~u od du{a ve} od karaktera. Pod karakterom mislim na ose}anja i spoljne sklonosti koje iz njega proizilaze; one se sti~u po ro|enju, uglavnom, vaspitanjem, dru{tvenim op{tenjem i iz toga proizi{lim navikama. Jer mi ka`emo: Hteo bih da
297

Emanuel Svedenborg

uradim ovo ili ono, {to podrazumeva sklonost ili te`nju prema ne~emu. Pogre{ne predstave, usvojene u pogledu ovakvog ili onakvog na~ina `ivota, ~esto mogu da formiraju karakter; to je razlog te`nje za brakom sa neodgovaraju}im partnerom i za odbijanje braka sa odgovaraju}im partnerom. Pa ipak i ovi brakovi, nakon zajedni~kog `ivota neko vreme, do`ivljavaju promene u zavisnosti od sli~nosti i razlika, koje su istovremeno rezultat nasle|a i vaspitanja; a razli~itost izaziva hladno}u. Isto je i sa razlikama u pona{anju, kao na primer, neugla|en mu{karac (`ena) sa prefinjenom `enom (mu{karcem), ~ist mu{karac (`ena) sa prljavim `enom (mu{karcem), sva|ala~ki sa miroljubivim, ukratko, uvi|avan pojedinac sa neuvi|avnim pojedincem. Brakovi izme|u ovako razli~itih osoba li~e na parove `ivotinja nesrodnih vrsta: ovaca i koza, jelena i mazgi, koko{aka i gusaka, vrabaca i plemenitih ptica, ~ak i izme|u pasa i ma~aka, koji su isuvi{e razli~iti za sparivanje. Ali kod ljudi lice nije merilo razli~itosti, ve} su to navike; one, dakle, vode hladno}i. 247. (XI) Drugi od spolja{njih razloga hladno}e je verovanje da se bra~na ljubav ne razlikuje od bludne ljubavi, sem {to je prva zakonski dozvoljena, a druga nezakonita. Pomo}u razuma jasno se vidi da je ovo uzrok hladno}e, ako se uzme da je bludna ljubav dijametralno suprotna bra~noj ljubavi. Ali kada se veruje da je bra~na ljubav ista kao bludna ljubav, tada se one pojmovno izjedna~avaju, pa se onda na `ene gleda kao na bludnice, na brak kao na ne~edan, a na mu{karce kao na preljubnike, ako ne u telu onda u duhu. Neizbe`na posledica je poplava prezira, gnu{anja i averzije, te `estoke hladno}e izme|u ~oveka i `ene. Ni{ta ne sadr`i u sebi vi{e hladno}e u braku od bludne ljubavi; a kako se ona, u stvari, pretvara u hladno}u, opravdano se mo`e nazvati vrhuncem hladno}e u braku.
298

Bra~na ljubav

248. (XII) Tre}i od spolja{njih razloga za hladno}u je takmi~enje izme|u partnera ko }e dominirati. Razlog je u tome {to bra~na ljubav najvi{e vrednuje jedinstvo volje odnosno slobodu izbora. Ova dva cilja se proteruju iz braka takmi~enjem za prevlast ili dominantan polo`aj. Ovo takmi~enje rastavlja ili deli njihove volje na posebne delove i menja slobodu izbora u ropstvo. Sve dok ono traje, duh jednog smi{lja nasilje protiv onog drugog. Ako su njihovi umovi tada otvoreni i nadgledani duhovnim vidom, mo`e izgledati kao da se bore bode`ima i da gledaju jedno na drugo ~as sa mr`njom ~as sa blagonaklono{}u; sa mr`njom kada se intenzivno bore, sa blagonaklono{}u kada se nadaju da }e pobediti i kada su pod uticajem po`ude. Kada jedno od njih zadobije pobedu nad ovim drugim, ovo neprijateljstvo se povla~i iz spolja{njeg u unutarnje regione uma i tu ostaje nesmireno. To rezultira hladno}om i u ~oveku koji je savladan ili porobljen, i u `eni koja pobedi ili ostvari dominaciju. I ona ose}a hladno}u, jer nema vi{e bra~ne ljubavi, a njeno odsustvo je hladno}a (videti odeljak 235). Mesto bra~ne ljubavi kod nje preuzima toplota proizi{la iz prevlasti, ali je ona potpuno suprotna toploti braka, iako mo`e pokazivati spoljne znake saglasja zahvaljuju}i dejstvu po`ude. Kada par do|e do pre}utnog sporazuma, izgleda kao da se bra~na ljubav pretvorila u prijateljstvo. Ali razlika izme|u bra~nog prijateljstva i servilnog prijateljstva u braku je poput razlike izme|u svetlosti i senke, izme|u prave vatre i iluzorne svetlosti, ili izme|u osobe koja je gojazna i osobe koja je sama kost i ko`a. 249. (XIII) ^etvrti spolja{nji razlog za hladno}u je nedostatak interesovanja za bilo kakvo u~enje ili posao, koji rezultira nestalno{}u `elje. ^ovek je stvoren da obavlja slu`bu, jer ona sadr`i dobro i istinu; njihov brak je izvor stvaranja kao i bra~ne ljubavi, kao {to je prikazano u poglavlju o ovoj temi (V).
299

Emanuel Svedenborg

Pod u~enjem ili poslom mislimo na sve one na~ine na koje se to mo`e primeniti u slu`bi. Stoga, kada se osoba posveti nekom u~enju ili poslu, to jest kada obavlja slu`bu, njen um je ome|an, te takore}i ima opisan krug oko sebe, unutar kojeg je ure|eno da postepeno nastaje pravi ljudski oblik. Iz njega, kao iz svoje ku}e, on mo`e videti razne `elje izvan sebe, kojih se na nagovor zdravog razuma osloba|a isto kao i bezumnih ludosti bludne po`ude. Zato kod ovih ljudi toplota braka traje du`e i ja~a je nego kod drugih. Kod onih koji se prepuste lenjosti i len~arenju de{ava se suprotno. Kod njih je um neome|an i neopisan kru`nicom, pa ~ovek dozvoljava da u njega u|u sve prazne i apsurdne ideje koje dolaze od sveta i tela proizvode}i ljubav prema sebi. O~igledno je da se tada izgoni i bra~na ljubav. Rezultat lenjosti i besposlenosti je mentalna letargija i telesna obamrlost, nesposobnost cele li~nosti da ose}a ikakvu `ivotvornu ljubav, a pre svega bra~nu ljubav. Jer je ovo izvor iz kojeg poti~u marljivost i revnost u `ivotu. A hladno}a u braku u njihovom slu~aju druga~ija je od hladno}e u drugim slu~ajevima; ona je definitivno li{ena bra~ne ljubavi, i nje tamo nema. 250. (XIV) Peti spolja{nji razlog je nejednakost spolja{njeg polo`aja i statusa. Postoje mnoge nejednakosti polo`aja i statusa, koje, kada par `ivi zajedno, uni{tavaju bra~nu ljubav u koju je par stupio pre ven~anja. A te nejednakosti mogu se ticati starosne dobi, polo`aja ili imovnog stanja. Ne treba dokazivati da razlika u godinama mo`e izazvati hladno}u u braku, kao recimo u braku izme|u mladi}a i starije `ene ili izme|u devojke i ostarelog mu{karca. Niti treba dokazivati da nejednakost polo`aja mo`e izazvati to isto, kao u braku izme|u princa i slu`avke ili neke ugledne `ene i sluge. O~igledno je da isto va`i i za razlike u imovnom stanju, osim ako se par nije zdru`io na osnovu sli~nosti karaktera
300

Bra~na ljubav

i pona{anja i pa`nje koju jedan od partnera poklanja sklonostima i uro|enim `eljama ovog drugog. Ali u svim ovim slu~ajevima razlika koja je rezultat superiornijeg polo`aja i statusa ovog drugog i imovnog stanja, spre~ava svaku povezanost sem one ropske. Ali ovo je vrsta hladne povezanosti. Jer u ovim slu~ajevima ne postoji pravi princip braka duha i srca, ve} samo usana i imena, tako da se inferiorniji njime hvali{e, a superiorniji crveni od stida. Na Nebesima ne mo`e biti nejednakosti u starosnoj dobi, polo`aju i imovnom stanju. [to se ti~e starosne dobi, tamo su svi u cvetu mladosti i u njemu ostaju zauvek. [to se ti~e polo`aja, tamo svi gledaju jedni na druge sa stanovi{ta slu`bi koje obavljaju; ovi istaknutiji gledaju na one ni`eg ranga kao na svoju bra}u, i ne smatraju polo`aj zna~ajnijim od slu`be, ve} slu`bu zna~ajnijom od polo`aja. [tavi{e, kada se devojka udaje, oni ne znaju iz kakve porodice ona dolazi. Jer niko na Nebu ne zna ko mu je bio otac na Zemlji, ve} je Bog otac sviju njih. Isto va`i i za imovno stanje, koje na Nebu zna~i obdarenost mudro{}u, u skladu sa kojom im se daju odgovaraju}a sredstva. O tome kako se ovde stupa u brak, vidite odeljak 229. 251. (XV) Postoji vi{e razloga za razdvajanje. Postoji razdvajanje u krevetu i u ku}i. Postoje brojni razlozi kako za razdvajanje u krevetu, tako i za razdvajanje u ku}i. Ovde }emo se baviti samo legitimnim razlozima razdvajanja. Kako su razlozi za razdvajanje isti kao oni za uzimanje ljubavnice, upu}ujem ~itaoca na poglavlje XX u drugom delu ove knjige gde su oni izlo`eni po redu. Legitimni razlozi razdvajanja su slede}i. 252. (XVI) Prvi razlog za legitimno razdvajanje je slaboumnost. To je zato {to je bra~na ljubav sjedinjavanje umova; pa ako um jednoga ide u suprotnom pravcu u odnosu na um drugoga, veza se gubi, a zajedno sa njom bledi i
301

Emanuel Svedenborg

njihova ljubav. Mane koje uzrokuju razdvajanje mogu se videti iz ove liste. U ve}ini slu~ajeva to su ludilo, zapaljenje mozga, nezdravost uma, istinska glupost i blesavost, gubitak pam}enja, ozbiljna histeri~na oboljenja, ekstremna prostodu{nost tako da se dobrota i istina ne mogu shvatati; prekomerna tvrdoglavost u odbijanju da se po{tuju pravda i jednakost; prekomerno u`ivanje u }askanju i razgovoru o bezna~ajnim i trivijalnim stvarima; neobuzdana `elja da se otkrivaju ku}ne tajne, ili sklonost prema pani~enju, tu~i, ka`njavanju, ~injenju krivi~nih dela, kra|i, laganju, varanju, psovanju, nebrizi o deci, neumerenosti, preterivanju, prekomernom rasipni{tvu, pijan~enju, ne~isto}i, neskromnosti, zainteresovanosti za magiju i vra~anje, bezbo`nosti i mnogo ~emu drugom. Pod legitimnim razlozima ne mislimo na one koji su zakonski prihva}eni, ve} na one koje partner smatra dovoljnim. O ovom, kao i o razdvajanju u ku}i, retko presu|uje sudija. 253. (XVII) Drugi razlog za legitimno razdvajanje su fizi~ki nedostaci. Fizi~ke mane ne zna~e slu~ajne bolesti koje mogu da sna|u jednog ili drugog partnera u braku i koje pro|u; pod ovima se misli na hroni~ne bolesti koje ne prolaze. One su domen patologa. Postoji vi{e vrsta njih, kao {to su one koje napadaju celo telo sa takvom ozbiljno{}u da zaraza mo`e rezultirati fatalnim ishodom. U ovu vrstu spadaju maligne i zarazne groznice, guba, veneri~ne bolesti, gangrena, rak i sli~no. Zatim postoje bolesti koje telo ~ine toliko odbojnim da je drugome nemogu}e `iveti sa takvom osobom, poput onih koje proizvode {tetna pra`njenja i {kodljive gasove, bilo sa povr{ine tela ili iz njegove unutra{njosti, naro~ito iz stomaka ili iz plu}a. Bolesti povr{ine su boginje, bradavice, ~irevi, skorbut, akutni svrab, naro~ito ako se njima naru`uje lice. U stoma~ne izlu~evine spadaju gadna, smrdljiva i masna podrigivanja uzrokovana lo{im varenjem; u plu}ne,
302

Bra~na ljubav

gadan i truli zadah iz gnojnih d`epova, ~ireva, apscesa, ili trovanja krvi ili limfe u njima. Pored ovih tu su i druge bolesti razli~itog tipa, kao {to su napadi nesvestice koji uzrokuju slabost celog tela i gubitak snage, paraliza, popu{tanje ili opu{tanje membrana i veza koje upravljaju kretanjem, izvesne hroni~ne bolesti koje nastaju usled gubitka sposobnosti mi{i}a da se ste`u i opu{taju, ili prekomerne viskoznosti, ja~ine ili kiselosti telesnih sokova; epilepsija, trajna nesposobnost usled udara; odre|ene vrste trovanja, koje vode propadanju tela, srdobolja, crevne bolesti, kila i ostale sli~ne bolesti. 254. (XVIII) Tre}i razlog za legitimno razdvajanje je impotencija pre braka. Ovo je razlog za razdvajanje, jer je svrha braka stvaranje potomstva, {to je nemogu}e u ovim slu~ajevima; znaju}i to, oni svesno li{avaju svoje `ene nade za potomstvom, iako upravo ova nada hrani i ja~a njihovu bra~nu ljubav. 255. (XIX) Preljuba je razlog za razvod. Postoji mnogo razloga za to, koji se mogu sagledati na svetlu razuma, ali se danas i dalje skrivaju. Na svetlosti razuma mo`e se videti da su brakovi sveti, a da su dela preljubni{tva oskvrnu}a, tako da su brak i preljuba dijametralno suprotne. Kada se jedna stvar okomi na svoju suprotnost, ona uni{tava ovu drugu dok se i poslednji tra~ak `ivota u njoj ne ugasi. To se de{ava bra~noj ljubavi kada o`enjen ~ovek namerno, to jest svesno po~ini preljubu. Onima koji poseduju izvesno znanje o Nebu i Paklu, ove stvari su jo{ i jasnije. Jer oni znaju da su brakovi na Nebu i sa Neba ~inovi preljubni{tva u Paklu i iz Pakla, i da se to dvoje ne mo`e me|usobno povezivati kao {to se Nebo ne mo`e povezivati sa Paklom. Ako se kod neke osobe oni sjedine, Nebo se odmah razmi~e, a Pakao ulazi.
303

Emanuel Svedenborg

Zato je preljuba razlog za razvod. Bog stoga ka`e da svako ko otpusti svoju `enu, osim za preljubu, i o`eni se drugom ~ini preljubu (Mateja 19:9). On ka`e da ako je otpusti, sem zbog preljube, i ponovo se o`eni, ~ini preljubu, jer je njeno otpu{tanje iz ovog razloga potpuno razdvajanje umova koje se zove razvodom. Ostali slu~ajevi njenog otpu{tanja, iz razloga koji su gore navedeni, zovu se razdvajanjem. Ako se posle ove o`eni druga `ena, ~ini se preljuba, ali ne nakon razvoda. 256. (XX) Postoje i mnogi slu~ajni razlozi, od kojih je prvi intimnost zbog stalnog udovoljavanja. Intimnost zbog stalnog udovoljavanja slu~ajni je razlog za hladno}u, jer je to ono {to se de{ava onima ~ije su misli o braku i njihovim `enama razbludne, ali ne i onima koji gaje sveto po{tovanje prema braku i poverenje u svoje `ene. Intimnost zbog stalnog udovoljavanja uzrokuje ravnodu{nost pa ~ak i ose}anje dosade prema radostima, {to se vidi na primeru igara i predstava, muzi~kih koncerata, plesova, proslava i sli~nih stvari. One su u su{tini lepe jer o`ivljavaju na{e `ivote. Isto je i sa bra~nim parovima koji `ive i spavaju zajedno, a naro~ito u slu~aju onih koji nisu odagnali razbludnu seksualnu ljubav iz njihove ljubavi prema partneru i onih koji misle o intimnosti zbog stalnog udovoljavanja, ali bez svrhe u nedostaku sposobnosti. O~igledno je da ovi ljudi nalaze tu intimnost kao razlog za hladno}u. Ovo se naziva slu~ajnim razlogom jer predstavlja dodatni uzrok prirodne hladno}e i podr`ava je tako {to obezbe|uje motiv. Da bi se oslobodile hladno}e koju ovo uzrokuje, `ene imaju uro|enu mudrost da spre~e prekomerno udovoljavanje razli~itim pokazivanjem odvratnosti. Ali, sasvim je druga~ije u slu~aju onih kod kojih je prosu|ivanje o svojim `enama ~edno. Stoga je me|u an|elima intimnost zbog stalnog udovoljavanja vrhunac du{evnih zadovoljstava jer slu`i kao pokreta~ njihove bra~ne ljubavi.
304

Bra~na ljubav

Jer oni neprestano u`ivaju tu ljubav i njena krajnja zadovoljstva u meri u kojoj njihovi umovi nisu rastrojeni brigama i stoga prema onome {ta prosu|ivanje njihovog mu`a nala`e. 257. (XXI) Drugi razlog je `ivot sa partnerom pod prisilom ugovora i zakona, a ne po slobodnom izboru. Ovo je razlog koji va`i samo za one ~ija je bra~na ljubav na svom unutarnjem nivou hladna; pa kao najve}a unutarnja hladno}a biva dodatnim ili slu~ajnim razlogom. U ovim slu~ajevima ljubav izvan braka je iznutra prijem~iva jer je odobrena i favorizovana. Jer je hladno}a u jednom partneru toplota u drugom, a ova toplota je ipak prisutna, ~ak i ako se ne ose}a, i to posred hladno}e. Ako i tada nije prisutna nikada se vi{e ne mo`e o`iveti. Ova toplota je ta koja izaziva pritisak, a on se pove}ava u meri u kojoj jedan od partnera smatra sklopljeni ugovor i pravi~no primenjen zakon kao vezu koja se ne mo`e pokidati. Ali druga~ije je ako je kidaju obe strane. Slu~aj je sasvim druga~iji kod onih koji su se odrekli ljubavi izvan braka, i ~ije je razmi{ljanje o bra~noj ljubavi nebesko i predstavlja Nebo, pa jo{ i vi{e ako su ga iskusili. Kod njih su ugovor sa njegovim klauzulama i zakoni sa njihovim propisima utisnuti u njihova srca i sve se dublje i dublje urezuju. Kod njih se ova ljubavna veza ne formira sklapanjem ugovora ili dono{enjem zakona, ve} su i jedno i drugo od stvaranja ugra|eni u samu ljubav koju oni u`ivaju. Iz njih rezultiraju svetovne posledice, a ne obrnuto. Zato se sve {to se odnosi na tu ljubav ose}a kao sloboda; a ne mo`e biti slobode koja ne dolazi iz ljubavi. An|eli su mi rekli da je sloboda prave bra~ne ljubavi najve}a, jer je ona vrhovna ljubav. 258. (XXII) Tre}i slu~ajni razlog za hladno}u je `enino prenagla{avanje svoje ljubavi i pri~anje o njoj. Me|u an|elima na Nebu nema odbijanja ili protivre~ja na strani `ena, kao {to je to slu~aj na Zemlji. Me|u
305

Emanuel Svedenborg

an|elima na Nebu `ene su voljne da pri~aju o ljubavi, te ne }ute kao pojedine `ene na Zemlji. Ali ja ne mogu, jer ne bi bilo uputno, da otkrivam razloge ovih razli~itosti. Mo`da bih se mogao pozvati na izjave `ena an|ela koje one slobodno iznose pred svojim mu`evima, a koje su zabele`ene u ~etiri iskustva na kraju poglavlja: tri `ene u ku}i nad kojom je padala zlatna ki{a (poglavlja 155bis, 208) i sedam u ru`i~njaku (293-294). Ova iskustva data su da bi se o bra~noj ljubavi moglo otkriti sve, {to je tema ove knjige kako uop{te tako i pojedina~no. 259. (XXIII) ^etvrti slu~ajni razlog za hladno}u je mu`evljevo danono}no razmi{ljanje o `eni kao o voljnoj, dok `ena nasuprot tome o svom mu`u misli kao o nevoljnom. Drugo je razlog prestanka ljubavi kod `ena, a prvo je razlog za hladno}u kod mu{karaca; ove tvrdnje ne zahtevaju komentar. Mu{karac koji, gledaju}i svoju `enu danju ili le`e}i pored nje no}u, misli o njoj kao `eljnoj ili voljnoj, ose}a izuzetnu hladno}u; a s druge strane `ena, koja misli o svom mu`u kao sposobnom ali nevoljnom, gubi svoju ljubav. Ove ~injenice su dobro poznate mu`evima koji se zanimaju za tajne bra~ne ljubavi. Ove ~injenice su izlo`ene da bi se ovaj rad u~inio kompletnim i da bi se navela cela lista zadovoljstava mudrosti koje se ti~u bra~ne ljubavi. 260. (XXIV) Ako postoji hladno}a u umu, postoji i u telu; a kako se ta hladno}a pove}ava tako se spolja{nji delovi tela zatvaraju. Ljudi danas veruju da je ~ovekov um u njegovoj glavi, a nikako u telu. Istina je me|utim da su i du{a i um onoliko u telu koliko su i u glavi. Jer ~ovek je njegov um i du{a, po{to i jedno i drugo ~ini duh koji `ivi nakon smrti. Ja sam u ovom svom radu dokazao da duh ima savr{en ljudski oblik. Zato, onog trenutka kad ~ovek pomisli na ne{to, on to istovremeno mo`e izraziti kako svojim
306

Bra~na ljubav

usnama tako i telom, napraviv{i odgovaraju}i pokret. Isto tako u trenutku kada po`eli ne{to, on to mo`e odmah u~initi i upotrebiti odre|ene delove tela u tu svrhu. Ovo se ne mo`e desiti, ako du{a i um nisu zajedno prisutni u telu i ako ne sa~injavaju duhovnog ~oveka. U ovim okolnostima mo`e se videti da kada je bra~na ljubav prisutna u umu, sli~na emocija prisutna je i u telu; a kako je ljubav toplota, ona otvara put od unutarnjih ka spolja{njim nivoima tela. S druge strane, sve {to razgoni tu ljubav, to jest svaka hladno}a, zatvara put od unutarnjih do spolja{njih nivoa tela. Ove ~injenice poja{njavaju razlog {to an|eli imaju potenciju koja traje zauvek i {to mu{karci prolaze kroz hladno}u.

*****
261. Na ovom mestu izne}u tri iskustva, od kojih je ovo prvo. U vi{em severnom regionu Duhovnog sveta, bli`e istoku, postoje mesta za obu~avanje de~aka. (Postoje tako|e i mesta za mladi}e, ljude i starce). Svi koji su umrli u detinjstvu {alju se na ova mesta i odgajaju na Nebu. Isto tako svi koji su nedavno do{li iz sveta i `ele da nau~e o Nebu i Paklu, {alju se ovde. Podru~je je blizu istoka, tako da se mogu podu~avati uplivom od Boga. Jer je Bog istok, budu}i u suncu tamo, koje je nerazbla`ena ljubav koja dolazi od Njega. S obzirom da je toplota tog sunca u su{tini ljubav, svetlost sa njega je u su{tini mudrost. Oni se udahnjuju u njih sa sunca od Boga; stepen u kojem se to de{ava zavisi od njihove sposobnosti da primaju, a ona zavisi od njihove ljubavi prema postajanju mudrim. Nakon odre|enog perioda obuke, oni koji su postali inteligentni otpu{taju se otuda, i ti se zovu Bo`jim u~enicima. Po otpu{tanju oni prvo idu na zapad, oni koji se ne zadr`e tamo nastavljaju k jugu, dok drugi produ`avaju ka istoku. Oni se primaju u zajednice gde im se obezbe|uje dom.
307

Emanuel Svedenborg

Jednom kada sam razmi{ljao o Nebu i Paklu, po`eleo sam da steknem op{te znanje o stanju svakog od njih. Znao sam da svako ko poseduje op{te znanje kasnije stekne i ono odre|enije, po{to je ono sadr`ano u op{tem, kao {to su deli}i deo celine. Pod uticajem te `elje usmerih pogled prema tom regionu na severu koji se grani~io sa istokom, gde bejahu mesta za podu~avanje, i zaputih se tamo putem koji mi behu otvorili. U|oh u jednu {kolu za mladi}e, pa pri{av{i njihovim u~iteljima, upitah znaju li oni da mi ka`u neke op{te ~injenice o Nebu i Paklu. Oni mi odgovori{e da znaju tek pone{to. Ali, reko{e, ako pogledamo prema istoku ka Bogu, prosvetli}emo se pa }emo tada znati. Oni to i u~ini{e, pa reko{e: Postoje tri op{te ~injenice o Paklu, i one su dijametralno suprotne ovima o Nebu. Op{te ~injenice o Paklu su tri ljubavi: ljubav prema upravljanju kao rezultat samoljublja, ljubav prema posedovanju dobara drugih ljudi kao rezultat ljubavi prema svetu i tre}a je bludna ljubav. Op{te ~injenice o Nebu su suprotne tri ljubavi: ljubav prema upravljanju kao rezultat ljubavi prema bivanju korisnim, ljubav prema posedovanju svetskih dobara kao rezultat ljubavi prema bivanju korisnim uz njihovu pomo} i tre}a je prava bra~na ljubav. Nakon ovog razgovora, pozdraviv{i se s njima, vratih se nazad ku}i. Kad do|oh ku}i, ~uh glas sa Neba: Ispitaj ove tri op{te ~injenice sa svake strane, pa }emo ih videti na tvojoj ruci. Rekli su na ruci jer sve {to neko ispituje svojim intelektom, pojavljuje se pred an|elima kao ispisano na rukama. 262. Nakon toga, po~eh da ispitujem prvu op{tu ljubav Pakla, ljubav prema upravljanju koja je rezultat samoljublja, pa zatim op{tu ljubav Neba koja je njena suprotnost, ljubav prema upravljanju kao rezultat ljubavi prema bivanju na usluzi. Nije mi bilo dozvoljeno da ispitujem jednu ljubav bez druge, jer intelekt ne razume jednu
308

Bra~na ljubav

bez druge zato {to su one suprotstavljene. Stoga, da bih ih shvatio, one moraju biti postavljene jedna naspram druge, licem u lice. Jer lepo ili skladno lice isijava kada je suo~eno sa svojim ru`nom ili deformisanom suprotno{}u. Kada pretresoh ljubav prema upravljanju koja rezultira iz samoljublja, dozvoli{e mi da shvatim da je ta ljubav paklenija od svih drugih, pa je stoga ose}aju oni koji se nalaze u najdubljem Paklu; a da je ljubav prema upravljanju drugima, koja je rezultat bivanja uslu`nim, nebeskija od svih ostalih pa je ose}aju oni koji se nalaze na najvi{em Nebu. Razlog zbog kojeg je ljubav prema upravljanju drugima, koja je rezultat samoljublja, paklenija od svih drugih jeste taj {to upravljanje kao rezultat samoljublja dolazi od sebe, a ~ovekovo ja je od njegovog ro|enja samo zlo, a samo zlo je dijametralno suprotno Bogu. Dakle, {to vi{e ti ljudi idu k tome zlu, to oni vi{e pori~u Boga i svete stvari crkve, a obo`avaju sebe i Prirodu. Preklinjem one koji su opsednuti tim zlom da ga potra`e u sebi, pa }e ga i videti. Ova ljubav je tako|e takva da ~im ispitivanje popusti, {to se de{ava pod uslovom da tu nema nepremostive prepreke, ona prodire iz stadijuma u stadijum dok ne dostigne svoj vrhunac. Ona se ni tu ne zaustavlja, ve} se `alosti i stenje ako tu nema da dostigne jo{ koji stadijum. Kod politi~ara, ova ljubav se penje toliko visoko da oni `ele da postanu kraljevi i imperatori i da kontoli{u, ukoliko je mogu}e, sve na svetu, zadobiv{i titulu kralja svih kraljeva i vrhovnog imperatora. Kod sve{tenstva, ista ta ljubav raste do ta~ke da oni `ele da budu bogovi i da, onoliko koliko je to mogu}e, upravljaju svime na Nebu, stekav{i titulu boga svih bogova. U ovome {to sledi, vide}e se da obe ove grupe ljudi u srcu ne priznaju nijednog Boga. S druge strane, oni koji `ele da upravljaju iz ljubavi prema bivanju uslu`nim, ne `ele da upravljaju od sebe, jer `ele da to bude od Boga, jer je ljubav prema
309

Emanuel Svedenborg

bivanju uslu`nim od Boga i Bog je Sam. Ovi ljudi gledaju na vi{e polo`aje samo kao na na~in bivanja korisnim. Oni to slu`enje smatraju daleko nadmo}nijim od visokog polo`aja; dok ovi prvi visoke polo`aje smatraju nadmo}nijim u odnosu na slu`enje. 263. Kada sam dostigao ovu ta~ku u svojim razmi{ljanjima, od Boga mi be{e poslata poruka preko jednog an|ela, koji re~e: Sada }e{ videti i dobiti vizuelni dokaz o tome kakva je paklena ljubav. Iznenada se zemlja otvori sa leve strane i ja ugledah |avola kako dolazi iz Pakla. Na glavi je nosio ~etvrtasti {e{ir, navu~en preko ~ela do o~iju; imao je lice prekriveno flekama poput fleka od sna`ne groznice, prete}e o~i i naduvane grudi u obliku romba. Iz njegovih usta vijorio je dim kao iz pe}i, njegova bedra bila su prakti~no u plamenu, a umesto stopala imao je ko{~ate ~lanke bez mesa. Njegovo telo odisalo je toplotom koja je mirisala na trule` i prljav{tinu. Bio sam prestravljen ovom pojavom pa povikah: Ne prilazi bli`e. Reci mi, odakle dolazi{? Ja sam iz podzemnog sveta, odgovori on promuklim glasom, i zajedno sa dve stotine drugih pripadam zajednici koja je uzvi{enija od ostalih. Svi mi u njoj smo vrhovni imperatori, vrhovni kraljevi, vrhovne vojvode, vrhovni prin~evi. Tamo nema nikoga ko je samo imperator, kralj, vojvoda ili princ. Mi sedimo na vrhovnim prestolima, odakle izri~emo komande celom svetu i {ire. Zar ne vidi{, rekoh mu, da te tvoja umi{ljena superiornost tera u ludilo? Kako mo`e{ re}i tako ne{to, odgovori on, kada smo mi ba{ ono {to se nama ~ini da jesmo i kada su nas na{i pratioci priznali za to? ^uv{i ovo, nisam vi{e `eleo da nastavim ga ube|ujem da je lud, jer je njegova ludost bila rezultat njegove iluzije. Bilo mi je re~eno da je ovaj |avo, dok je `iveo u svetu, bio samo ku}ni poslu`itelj. On je bio toliko ohol u duhu da je prezirao ceo ljudski rod u odnosu na sebe, uobraziv{i da je vi{eg ranga od kralja ili ~ak imperato310

Bra~na ljubav

ra. Taj ponos ga je naveo da porekne postojanje Boga i da smatra sve svete stvari crkve bezvrednim, ne~im {to je namenjeno prostom narodu. Na kraju ga upitah: Koliko dugo }ete se vas dve stotine hvalisati jedni drugima? Zauvek, re~e on. Ali neki od nas koji maltretiraju druge zbog poricanja na{e superiornosti tonu jo{ i dublje. Jer je nama dozvoljeno da se hvali{emo, ali ne smemo da maltretiramo druge. Da li zna{, upitah ga, {ta ~eka one koji potonu dublje? On mi odgovori da oni tonu u neku vrstu tamnice, gde se smatraju ni`im od niskih, najni`im od svih i tu rade. Tada ja rekoh |avolu da se pripazi da i on ne potone. 264. Nakon toga se zemlja ponovo otvori, ali ovog puta s desne strane, i ja ugledah jo{ jednog |avola kako se di`e. Na glavi je nosio neku vrstu mitre sa navojima obmotanim oko nje poput zmije, ~iji je vrh {tr~ao. Lice mu je bilo leprozno od ~ela do brade, kao i obe ruke. Bedra mu behu gola i crna kao ugalj i iz njih se probijao prigu{eni plameni odsjaj kao s ognji{ta. Njegovi gle`njevi su podse}ali na dve zmije. Kada ga ugleda prvi |avo, on pade na kolena i pomoli mu se. Upitah ga za{to to radi. On je Bog, odgovori on, Neba i Zemlje, i svemo}an je. Upitah drugog |avola: [ta ima{ da ka`e{ na ovo? [ta mogu re}i?, odgovori on: Ja imam svu mo} nad Nebom i Paklom; sudbine svih du{a su u mojim rukama. Kako mo`e on, upitah ga ja, koji je vrhovni imperator, toliko poni`avati sebe, i kako ti mo`e{ da prihvati{ njegovu molitvu? On je svejedno moj sluga, odgovori on. [ta je imperator u odnosu na Boga? Ja dr`im u svojoj desnoj ruci gromove izop{tenja. Tada mu rekoh: Kako mo`e{ biti toliko lud? U svetu si bio samo obi~an sve{tenik; pa po{to si radio u zabludi da dr`i{ klju~eve, odnosno mo} da spaja{ i razdvaja{, ti si dopustio svom duhu da te ponese do te ta~ke ludila da si poverovao kako si sam Bog.
311

Emanuel Svedenborg

On se razljuti na ovo i zakle se da jeste i da Bog nema mo}i na Nebu jer ju je svu preneo na nas. Treba samo da naredimo, nastavi on, a Nebo i Pakao to odmah izvr{avaju. Ako nekoga po{aljemo u Pakao, |avoli ga odmah prihvataju; kao i an|eli kada nekog po{aljemo na Nebo. Koliko vas ima, upitah ga, u va{oj zajednici. Tri stotine, re~e on, i svi smo mi bogovi; ali ja sam vrhovni bog. Nakon toga se zemlja otvori pod stopama obojice, i oni potonu{e duboko u svoje paklove. Bi mi dozvoljeno da vidim da su ispod njihovih paklova bile zatvorske radionice za one koji nanose zlo drugima. Jer je svima u Paklu dozvoljeno da gaje svoje iluzije i da se njima hvali{u, ali ne i da drugome ~ine zlo. Razlog zbog kojih su ljudi u njemu ovakvi jeste taj {to je ~ovek tada u svom duhu, a duh, kada je odvojen od tela, u`iva potpunu slobodu da se pona{a u skladu sa svojim ose}anjima i mislima. Kasnije mi bi dozvoljeno da pogledam u njihove paklove. Pakao, u kojem su bili vrhovni imperatori i vrhovni kraljevi, beja{e pun svih vrsta ne~isto}e. Oni sami izgledahu kao razli~ite divlje zveri sa prete}im o~ima. Beja{e skoro isto i u drugom paklu, u kojem stanovahu navodni bogovi i vrhovni bogovi. U tom paklu su se mogle videti i zloslutne no}ne ptice poznate kao ochim i iyim17 koje su letele oko njih. Njihove iluzije su stvarale slike poput ovih pred mojim o~ima. Ova iskustva obja{njavaju kakvo je samoljublje politi~ara i sve{tenika. Ovi drugi `ele da budu bogovi, a prvi imperatori. Sve dok su ograni~enja za ove ljubavi ubla`ena, oni }e `eleti to i te`iti da to ostvare. 265. Nakon toga se otvori Pakao, i u njemu ugledah dve osobe: jednu kako sedi na klupi sa stopalima u korpi punoj guja koje su puzile uz njene grudi do vrata; a drugu
17 Hebrejske re~i koje zna~e "stra{na stvorenja"

312

Bra~na ljubav

kako sedi na mahnitom magarcu sa crvenim zmijama koje gmi`u pored, di`u}i svoje glave i vratove i prate}i jaha~a. Reko{e mi da su to pape koje su li{ile vladare njihovih tronova, govore}i lo{e o njima i ophode}i se prema njima r|avo kad bi ovi do{li u Rim da mole za pomo} i da im uka`u po{tovanje. Korpa sa gujama, reko{e, i besni magarac sa zmijama u pratnji, predstavljaju slikovit prikaz njihove ljubavi prema upravljanju koja je proizvod samoljublja. Ovakve slike mogu videti samo oni koji u tom pravcu gledaju iz daljine. Tu je bilo i neko sve{tenstvo, pa ih upitah da li su ovi zaista bili pape, a oni mi reko{e da jesu, jer ih prepozna{e. 266. Nakon {to videh ove tu`ne i stra{ne prizore, pogledah okolo i ugledah dva an|ela kako stoje nedaleko od mene i razgovaraju. Jedan je bio u vunenom odelu koje se sijalo vatrenogrimiznom bojom, i u tunici od blistavog lanenog platna ispod njega. Drugi je bio sli~no odeven, u crvenoj odori, sa mitrom koja je bila ukra{ena parom rubina sa desne strane. Ja im pri|oh i pozdravih ih re~ju mir. Potom ih upitah s po{tovanjem: Za{to ste si{li ovde? Si{li smo ovde sa Neba, odgovori{e oni, po Bo`joj naredbi da si|emo i porazgovaramo sa tobom o bla`enim stanjima onih koji `ele da upravljaju drugima jer vole da obavljaju slu`bu. Mi smo Bo`ji poklonici; ja sam princ na{eg dru{tva, a on je glavni sve{tenik. Princ re~e da je on sluga svoje zajednice, jer joj slu`i obavljanjem slu`be. Drugi re~e da je on sluga tamo{nje crkve, jer je njegovo slu`enje njima vo|enje svetih obreda za pomo} njihovim du{ama. Oba su u`ivala ve~nu radost koja poti~e od ve~ne sre}e koju im Bog daruje. Oni reko{e da je sve u njihovoj zajednici sjajno i veli~anstveno, sjajno od zlata i dragog kamenja, a veli~anstveno zbog palata i parkova. Razlog je u tome, re~e on, {to na{a ljubav prema upravljanju drugima ne poti~e od samoljublja, ve} od ljubavi prema obavljanju slu`be. Kako
313

Emanuel Svedenborg

ova ljubav dolazi od Boga, sve dobre slu`be na Nebu svetlucaju i sjaje. A kako svi u na{oj zajednici dele ovu ljubav, atmosfera se u njemu ~ini zlatnom zbog svetlosti koju prima od sun~evih zraka. Vatrom obojena sun~eva svetlost je ta koja je saobrazna ovoj ljubavi. Kada to reko{e, ja ugledah ovu vrstu atmosfere oko njih; i osetih njen miris, {to im i rekoh. Zamolih ih da mi ka`u jo{ ne{to o ljubavi prema vr{enju slu`be. I oni mi reko{e: Polo`aji koje mi u`ivamo su ne{to {to tra`imo, ali ni sa kakvim drugim ciljem sem da potpunije obavljamo slu`be i da ih pro{irimo na {ire podru~je. Mi tako|e u`ivamo i po~asti, i mi ih prihvatamo, ali ne za sebe, ve} za dobro na{eg dru{tva. Na{a bra}a i kolege koji pripadaju obi~nim ljudima zajednice jedva da su i svesni da po~asti na{eg polo`aja nisu u nama ili da slu`be koje obavljamo ne dolaze od nas. Ali mi mo`emo re}i razliku; mi ose}amo da po~asti polo`aja le`e izvan nas, kao ode}a koju obla~imo. Ali slu`be koje obavljamo poti~u iz ljubavi prema njihovom obavljanju, koja je unutar nas i dolazi od Boga, i ta ljubav izvodi svoje bla`enstvo deljenjem sa drugima putem slu`bi koje obavljamo. Mi znamo iz iskustva da sve dok obavljamo slu`be iz ljubavi prema njima, dotle }e se ta ljubav pove}avati, a sa njom i mudrost preko koje se ostvaruje komunkacija. Ali u meri u kojoj mi ove slu`be dr`imo za sebe i ne delimo ih, u toj meri nas napu{ta to bla`enstvo.Tada obavljanje slu`be postaje kao hrana uskladi{tena u stomaku umesto da bude preneta telu i svim njegovim delovima; a ako ostane nesvarena, izaziva mu~ninu. Ukratko, celo Nebo nije ni{ta drugo nego skladi{te usluga, od prve do poslednje. [ta je slu`ba do konkretno ostvarenje ljubavi prema bli`njem? I {ta Nebesa dr`i na okupu do ova ljubav? ^uv{i ovo, upitah: Kako iko mo`e proceniti da li obavlja slu`bu iz samoljublja ili iz ljubavi prema njoj? Svi, kako dobri tako i oni lo{i, obavljaju slu`bu i rade podstaknuti nekom ljubavlju. Pretpostavimo da u svetu
314

Bra~na ljubav

postoje zajednice sa~injene samo od |avola i zajednice sa~injene samo od an|ela. Moje je mi{ljenje da }e |avoli u svojoj zajednici, zapaljeni samoljubljem i blistaju}i se u ose}anju vlastite va`nosti, obaviti isto toliko posla kao i an|eli u svojoj zajednici. Ko tada mo`e re}i kakva je ljubav i kakvo je poreklo ovih slu`bi? Dva an|ela na ovo odgovori{e slede}e: \avoli obavljaju slu`bu radi njih samih, da bi stekli reputaciju, da budu unapre|eni u polo`aju ili da bi ostvarili profit. Ali an|eli ne obavljaju slu`bu iz tih razloga, ve} radi slu`be i svoje ljubavi prema njoj. Nijedna osoba ne mo`e napraviti razliku izme|u tih slu`bi, ali Bog mo`e. Svi koji veruju u Boga i klone se zla kao greha, obavljaju slu`bu po Bo`joj zapovesti. A svi oni koji ne veruju u Boga i ne klone se zla kao greha, slu`bu obavljaju za sebe i sopstvenu korist. To je razlika izme|u slu`bi koje obavljaju |avoli i onih koje obavljaju an|eli. Po{to reko{e ovo, dva an|ela odo{e; iz daljine se ~inilo da putuju kao Ilija u plamenim kolima, sve dok se ne pope{e na svoje nebo. 267. Drugo iskustvo Ne{to kasnije odoh u park da pro{etam, razmi{ljaju}i o onima koji su ~eznuli da poseduju svetska dobra zami{ljaju}i da to i rade. Tada, na izvesnoj udaljenosti od mene, ugledah dva an|ela u razgovoru, koji su me s vremena na vreme pogledali. I ja pri|oh bli`e, a kako se pribli`ih oni mi se obrati{e i reko{e: Ose}amo iznutra da ti razmi{lja{ o ovome o ~emu mi razgovaramo, odnosno da razgovaramo o onome o ~emu razmi{lja{, {to je rezultat uzajamne komunikacije u ose}anjima. Ja ih upitah o ~emu to razgovaraju. O imaginaciji, ~e`nji i inteligenciji, reko{e oni, a trenutno o onima koji u`ivaju u sanjarenju i zami{ljanju da poseduju sve na svetu. Zamolih ih da mi otkriju svoja razmi{ljanja o ovim temama, ~e`nji, imaginaciji i inteligenciji. Oni zapo~e{e
315

Emanuel Svedenborg

svoj odgovor rekav{i da svako u sebi od ro|enja poseduje ~e`nju, ali spolja sti~e inteligenciju putem obrazovanja. Niko nema inteligenciju, a jo{ manje mudrost u sebi, to jest u pogledu svoga duha, sem Bog. Jer svako se, reko{e oni, uzdr`ava od ~e`nje za zlom, i podsti~e inteligenciju srazmerno meri u kojoj po{tuje Boga i istovremeno je povezan sa Njim. Ako to ne uspe, ~ovek nije ni{ta do ~e`nja; iako spolja, to jest u telu, ima inteligenciju koja je rezultat obrazovanja. ^ovek ~ezne za po~astima i bogatstvom ili da bude slavan i bogat; a ta dva cilja se ne mogu ostvariti dok ne postane principijelan i duhovan, odnosno inteligentan i mudar. ^ovek se od detinjstva u~i da bude takav. Zato, ~im se pome{a sa ljudima ili do|e na neki sastanak, on preokre}e svoj duh, skrenuv{i ga od ~e`nje, pa govori i deluje u skladu sa principima pristojnosti i ~asti, koje je nau~io u detinjstvu i zadr`ao u telesnom se}anju. On tako|e posebno vodi ra~una da ni{ta od lude ~e`nje njegovog duha ne sklizne vani. Tako su svi, koji nisu iznutra vo|eni od Boga, {arlatani, ulizice i licemeri, koji deluju kao ljudska bi}a a da to nisu. O njima se mo`e re}i da su njihova lju{tura ili telo mudri, jezgro ili duh ludi; da je njihova spolja{njost ljudska, njihova unutra{njost unutra{njost divlje zveri. Takvi ljudi idu sa potiljkom glave okrenutim nagore, a licem nadole, tako da hodaju kao da su preoptere}eni teretom, s glavama koje vise i pogledom uprtim u zemlju. Kada se oslobode svojih tela, postaju duhovi koji se tako oslobo|eni pretvaraju u ono {to predstavlja njihova suluda ~e`nja. Jer oni kojima upravlja samoljublje ~eznu da budu gospodari univerzuma ili pak da pro{ire svoje granice kako bi imali {iri uticaj kojem ne bi videli kraja. Oni, vo|eni ljubavlju prema svetu, ~eznu da poseduju sve na njemu i `alosni su i zavidni ako ko ima sakriveno kakvo blago. Da bi se spre~ilo da se ovi ljudi pretvore u samu ~e`nju i izgube svoju ljudskost, u Duhovnom svetu se omogu}uje da im u misli u|e strah od gubljenja reputacije,
316

Bra~na ljubav

odnosno po~asnih polo`aja i profita, kao i strah od zakona i njegovih kazni. Tako|e im se omogu}uje da konentri{u svoj um na u~enje ili rad, tako da se dr`e na povr{ini, odnosno u stanju inteligencije, ma koliko da u sebi bulazne i pona{aju se kao ludaci. Nakon toga, upitah da li svi koji ose}aju ovu ~e`nju prema posedovanju svetskih dobara isto tako ma{taju o tome. Oni mi odgovori{e da su ljudi koji pate od te iluzije oni koji o tome misle u sebi i prepu{taju se tom ma{tanju, pri~aju}i sa sobom o tome. Ti ljudi se pribli`avaju razdvajanju svog duha od njegove veze sa telom; oni razumevanje gu{e sanjarenjem i opijaju se praznim zadovoljstvom zami{ljanja da poseduju sve. ^ovek je nakon smrti `rtva ove ludosti, ako je povukao svoj duh iz tela, i nije voljan da se povu~e iz zadovoljstava koje mu pru`a njegova ludost. On slabo razmi{lja o stavovima religije o zlu i la`i, i skoro uop{te ne razmi{lja o neobuzdanoj ljubavi kao o destruktivnoj za ljubav prema Bogu i neobuzdanoj ljubavi prema svetu kao o destruktivnoj za ljubav prema bli`njima. 268. Nakon toga dva an|ela i ja osetismo `elju da vidimo ove koji, usled ljubavi prema svetu, pate od ove imaginarne ~e`nje ili iluzije da poseduju sva bogatstva. Razumeli smo da nam je ova `elja do{la da bismo upoznali ove ljude. Njihove ku}e bile su ispod zemlje na kojoj smo stajali, ali iznad Pakla. Stoga se zgledasmo i rekosmo: Hajdemo. Kada ugledasmo otvor i stepenice, krenusmo da silazimo. Bilo nam je re~eno da im pri|emo sa istoka kako bismo izbegli da nas zahvati oblak njihove iluzije i da nam intelekt ne bi u{ao u senku, koja bi nam istovremeno zamra~ila vid. Iznenada ugledasmo zgradu napravljenu od trske i stoga punu pukotina, kako stoji u oblaku koji se neprestano kretao kao dim iz otvora u tri zida. U|osmo i ugledasmo pedeset ljudi s jedne strane i pedeset sa druge, koji
317

Emanuel Svedenborg

se|ahu na klupama. Bejahu okrenuti le|ima prema istoku i jugu, a licem prema zapadu i severu. Svaki je dr`ao tablu ispred sebe sa nabreklom torbom za novac na njoj, a oko torbe le`ali su zlatni nov~i}i. Da li je ovo, upitasmo ih, sve bogatstvo na svetu? Ne sve na svetu, reko{e, ali sve u kraljevstvu. Njihov glas je zvu~ao kao {apat, a oni sami imali su okrugla lica crvenkasto prebojena poput pu`eve ku}ice. O~ne zenice svetlucale su im naspram zelene pozadine; ~emu je uzrok bila svetlost njihove iluzije. Sedosmo me|u njih i rekosmo: Da li verujete da posedujete sva bogatstva kraljevstva? Da, odgovori{e oni. Tada ih upitasmo: Koji od vas ih poseduje? Svaki od nas, odgovori{e oni. Kako svaki od vas?, upitasmo mi. Mnogo vas je. Svaki od nas zna, reko{e oni, da sve {to pripada drugome pripada i nama. Nama nije dozvoljeno da mislimo, a jo{ manje da ka`emo: Ovo {to je moje nije tvoje, ali nam je dozvoljeno da ka`emo: Ono {to je tvoje i moje je. ^ak i na{im o~ima nov~i}i na stolovima ~injahu se kao da su napravljeni od ~istog zlata. Ali kada do nas dopre svetlost sa istoka, oni se pretvori{e u male zlatne ~estice koje je do te mere uveli~ala zajedni~ka iluzija. Oni nam reko{e da svako ko ulazi unutra mora da ponese sa sobom ne{to zlata, koje oni sitne na male komade, a njih opet na jo{ manje, koje onda u toj nameri uveli~avaju koncentri{u}i svoje iluzorne mo}i, kako bi u~inili da izgledaju kao nov~i}i ve}ih dimenzija. Tada im rekosmo: Zar vi niste ro|eni kao racionalna ljudska bi}a? Gde ste stekli tu glupavu uobrazilju? Mi znamo, reko{e oni, da je na{a ta{tina ~udnovata, ali kako ona zadovoljava unutarnjost na{eg uma, do{li smo ovde i zadovoljni smo {to nam se ~ini da posedujemo sva bogatstva. Ali se ne zadr`avamo ovde vi{e od nekoliko sati, a kad istekne to vreme odlazimo, nakon ~ega se pamet vra}a u na{ um. Ali ipak nas s vremena na
318

Bra~na ljubav

vreme obuzme privla~nost na{eg sanjarenja i u~ini nas neodlu~nim oko ulaska i izlaska, pa smo tako naizmeni~no i mudri i ludi. Mi tako|e znamo da te{ka sudbina ~eka one koji lukavo kradu svojinu drugih ljudi. Kakva je to sudbina, upitasmo ih mi. Oni bivaju progutani, reko{e oni, i ba~eni goli u nekakav zatvor Pakla, gde moraju da rade prvo za ode}u i hranu, a posle za nekoliko nov~i}a, koje onda ~uvaju po `elji svoga srca. Ali ako u~ine na`ao svojim drugovima, moraju dati neki od tih svojih nov~i}a za kaznu. 269. Nakon toga se popesmo iz podzemnog sveta na jug, gde smo bili i pre, a an|eli sa juga mi ispri~a{e puno toga {to je bilo vredno zabele`iti o ~e`nji, koja nije samo vizija ili proizvod ma{te, ve} postoji od ro|enja. Dok su ljudi u ovom stanju, oni li~e na budale iako sebi izgledaju izuzetno mudri. Oni se povremeno vra}aju iz ovog slaboumnog stanja u racionalno stanje koje poseduju spolja. U tom stanju oni vide, potvr|uju i priznaju svoju ludost, ali i dalje `ude za povratkom iz racionalnog u slaboumno stanje, u koje zaranjaju kao da be`e iz prinude i neprijatnosti u slobodu i prijatnost. Stoga je ~e`nja ta koja ih iznutra zadovoljava, a ne inteligencija. Postoje, reko{e, tri univerzalne ljubavi od kojih je od stvaranja svaka osoba sa~injena: ljubav prema bli`njem, koja je tako|e i ljubav prema obavljanju slu`be, i to je duhovna ljubav; ljubav prema svetu, koja je i ljubav prema posedovanju bogatstva, i to je materijalna ljubav; i samoljublje, koje je ljubav prema vladanju nad drugima, i to je telesna ljubav. ^ovek je pravo ljudsko bi}e kada mu ljubav prema bli`njem ili ljubav prema obavljanju slu`be ispunjava glavu, ljubav prema svetu telo, a samoljublje stopala. Ali ako mu ljubav prema svetu ispunjava glavu, ~ovek je ljudsko bi}e u meri u kojoj je to i grbavac. A ako mu samoljublje ispunjava glavu, on ne li~i na ~oveka koji
319

Emanuel Svedenborg

stoji na svojim stopalima, ve} na ~oveka koji stoji na dlanovima, s glavom dole i stegnima u vazduhu. Kada mu ljubav prema bli`njem ispunjava glavu, a druge dve ljubavi telo i stopala, posmatran sa Neba deluje kao da ima lice an|ela sa prelepom dugom oko glave. Ali ako mu ljubav prema svetu ispunjava glavu, posmatran sa Neba deluje kao da ima bledo lice poput le{a sa `utim prstenom oko glave. A ako mu samoljublje ispunjava glavu, sa Neba izgleda kao da ima crnpurasto lice sa belim prstenom oko glave. To me navede da upitam: [ta predstavljaju ti prstenovi oko glave? Inteligenciju, odgovori{e oni, beli prsten oko glave ~oveka sa crnpurastim licem predstavlja njegovu inteligenciju kao ograni~enu na povr{ini ili oko njega, a njegovu ludost unutra ili u njemu. Osobe ove vrste su mudre kada su u telu, ali lude kada su u duhu. Niko nije mudar u duhu sem zahvaljuju}i Bogu; to se de{ava kada se ~ovek ponovo rodi i kada ga Bog iznova stvori. Nakon ovih re~i, zemlja se otvori s leve strane i kroz otvor ugledah |avola kako se di`e, sa sjajnim belim oreolom oko glave. Ko si ti?, upitah ga. Ja sam Lucifer, odgovori on, Sin Zore. Ja sam prognan dole zato {to sam sebe smatrao Najuzvi{enijim. On zapravo nije bio pravi Lucifer, ve} je sebe smatrao njime. S obzirom da si prognan, rekoh, kako se ponovo di`e{ iz Pakla? Tamo sam, odgovori on, |avo, ali ovde sam an|eo svetlosti. Zar ne vidi{ da imam svetlosnu sferu oko glave? I vide}e{, ako `eli{, da sam me|u moralnim ljudima vi{e nego moralan, a me|u racionalnim ljudima vi{e nego racionalan, me|u duhovnim ljudima jo{ i vi{e duhovan. Ja mogu i da propovedam, to sam i radio. O ~emu si propovedao?, upitah ga. Propovedao sam protiv varalica, preljubnika i svih poklonika Pakla. U stvari, tada sam sebe nazvao |avolom Luciferom i prizvao kletvu na sebe kao takvog, pa sam bio hvaljen do
320

Bra~na ljubav

neba. Tako sam dobio ime Sin Zore. Na sopstveno iznena|enje, kada sam bio u propovedaonici nisam mogao da razmi{ljam ni o ~emu, ve} samo da govorim ispravno i kako treba. Ali otkrio sam razlog bio sam u svom spolja{njem stanju, koje je bilo razdvojeno od mog unutarnjeg stanja. Iako sam otkrio ovo, ipak se nisam mogao promeniti, jer me je moj ponos spre~avao da po{tujem Boga. Kako onda, upitah ga ja, mo`e{ da govori{ tako, kada si i sam varalica, preljubnik i |avo? Ja sam druga~iji, odgovori on, kada sam u svom spolja{njem ili telesnom stanju u odnosu na to kakav sam kada sam u unutarnjem ili duhovnom stanju. U telu ja sam an|eo, ali u duhu sam |avo. Jer sam u telu pod kontrolom intelekta, ali u duhu sam pod kontrolom volje. Intelekt me uzdi`e, ali me volja vu~e nadole. Kada sam pod kontrolom intelekta, imam beli oreol oko glave; a kada se moj intelekt podredi volji i postane njena kreatura, kao {to se kona~no de{ava nama, oreol pocrni da bi potom nestao. Kada se to desi, mi vi{e ne dolazimo ovamo gore na svetlost. Potom je govorio racionalnije od bilo koga drugog o svom dvostrukom stanju, unutarnjem i spolja{njem. Ali iznenada, kad vide da pored mene stoje an|eli, njegovo lice i glas zahvati vatra i on postade crn, sve sa oreolom iznad svoje glave; i |avo pade u Pakao kroz isti otvor iz kojeg je izi{ao. Videv{i ovo prolaznici do|o{e do zaklju~ka da je ~ovekova ljubav ta koja odre|uje kakav }e on biti, a ne njegov intelekt, jer ljubav lako ubedi intelekt da je podr`i i u~ini ga servilnim. Tada upitah an|ele: Odakle |avoli dobijaju takvu mo} rasu|ivanja? Ona dolazi, reko{e oni, od zra~enja samoljublja, jer je ono umotano u to blje{tavilo, koje mo`e uzdi}i intelekt ~ak i na svetlost Neba. Jer se sva~iji intelekt mo`e uzdi}i, u zavisnosti od toga {ta ~ovek zna; ali se njegova volja ne mo`e uzdi}i sem `ivljenjem u skladu sa istinama koje nas u~e crkva i razum. Zato ~ak i ateisti, koji imaju sjajnu reputaciju kao posledicu samoljublja,
321

Emanuel Svedenborg

pa su stoga ponosni na svoju inteligenciju, u`ivaju ve}u mo} rasu|ivanja od mnogih drugih ljudi. Ali to se de{ava kada se bave intelektualnim razmi{ljanjem, a ne kada se njihova volja bavi ose}anjima. Ose}anja volje kontroli{u unutarnjost osobe, ali intelektualno razmi{ljanje kontroli{e spolja{njost. An|eo nastavi da obja{njava razloge za{to je osoba me{avina tri gore pomenute ljubavi: ljubavi prema slu`bi, ljubavi prema svetu i prema samoljublju. Razlog je taj da mu se omogu}i da razmi{lja od Boga, iako deluje kao da je od njega samoga. On re~e da je najvi{i nivo u ~oveku okrenut ka Bogu, srednji nivo prema spolja, ka svetu, a najni`i nivo nadole, ka sebi. Kako je ovaj nivo okrenut nadole, on misli da njegove misli dolaze iz njega, dok zapravo dolaze od Boga. 270. Tre}e iskustvo Jednog jutra po{to sam ustao, moje misli utonu{e duboko u neke od tajni bra~ne ljubavi, zaustaviv{i se na slede}oj: U kojem regionu ljudskog uma boravi prava bra~na ljubav, a u kom bra~na hladno}a? Znao sam da ljudski um ima tri regiona, jedan iznad drugog; u najni`em regionu boravi prirodna ljubav, na vi{em duhovna ljubav, a na najvi{em nebeska ljubav. U svakom regionu postoji brak dobra i istine; a po{to se dobro odnosi na ljubav, a istina na mudrost, postoji brak ljubavi i mudrosti. Ovaj brak je isti kao brak izme|u volje i intelekta, jer je predvi|eno da volja prima ljubav, a intelekt mudrost. Dok sam bio udubljen u ove misli, videh dva labuda kako lete ka severu, a onda i dve rajske ptice kako lete ka jugu, a tako|e i dva goluba kako lete ka istoku. Kako sam pogledom pratio njihov let, primetih da dva labuda menjaju kurs sa severa ka istoku, a da rajske ptice skre}u sa juga i kre}u da se pridru`e golubovima na istoku. Oni se uputi{e ka visokoj palati, koja je bila okru`ena drve}em masline, palmi i bukve. Palata je imala tri
322

Bra~na ljubav

reda prozora, jedan iznad drugog; i gledaju}i videh da labudovi ule}u u palatu kroz otvorene prozore donjeg reda, rajske ptice kroz prozore srednjeg reda, a golubovi kroz prozore najvi{eg reda. Dok sam to gledao, jedan an|eo stade pored mene i re~e: Da li razume{ {ta si video? Slabo, odgovorih. On mi re~e da palata predstavlja obitavali{te bra~ne ljubavi, onakvo kakvo postoji u ljudskom umu. Najvi{i sprat, u koji su uleteli golubovi, predstavlja najvi{i region uma, gde prebiva bra~na ljubav u ljubavi prema dobru zajedno sa sopstvenom mudro{}u. Srednji sprat, u koji su uletele rajske ptice, predstavlja srednji region, u kojem bra~na ljubav obitava u ljubavi prema istini zajedno sa svojom inteligencijom. Najni`i sprat, u koji su u{li labudovi, predstavlja najni`i region, u kojem bra~na ljubav obitava u ljubavi prema pravdi i jednakosti sa svojim znanjem. Tri para ptica, re~e on, nose ista zna~enja: par golubova zna~i bra~nu ljubav najvi{eg regiona, par rajskih ptica bra~nu ljubav srednjeg regiona, a par labudova bra~nu ljubav najni`eg regiona. Tri vrste drve}a koje okru`uju palatu: maslina, palma i bukva, nose ista zna~enja. Mi na Nebu najvi{i region uma zovemo Nebeskim, srednji Duhovnim, a najni`i Prirodnim. Vidimo ih kao stanove u ku}i, koji se nalaze jedan iznad drugog i povezani su stepeni{tem koje vodi od jednog do drugog. Na svakom spratu nalaze se po dve sobe: jedna za ljubav, druga za mudrost, a ispred njih je neka vrsta spava}e sobe, gde se u krevetu ljubav povezuje sa svojom vrstom mudrosti ili dobro sa svojom istinom ili, {to predstavlja isto, volja sa svojim intelektom. Palata sadr`i slikovite predstave svih tajni bra~ne ljubavi. ^uv{i ovo, obuze me ~e`nja da je vidim, pa upitah da li je ikome dozvoljeno da u|e unutra i da je razgleda, s obzirom da je to reprezentativna palata. Odgovor be{e da je samo onima koji su na tre}em nebu dozvoljeno da u|u, jer se njima svaka predstava ljubavi i mudrosti realizuje.
323

Emanuel Svedenborg

Ovo {to sam ti rekao, re~e on, ~uo sam od njih. Tako|e su mi rekli i da prava bra~na ljubav boravi u najvi{em regionu, izme|u obostrane ljubavi u odaji ili sobi volje, i percepcije mudrosti u odaji ili sobi intelekta; kao i da se one spajaju u krevetu u spava}oj sobi s prednje strane, to jest na istoku. Za{to su tamo dve odaje?, upitah. On re~e da je to zato {to je mu` u odaji intelekta, a `ena u odaji volje. Po{to tamo stanuje bra~na ljubav, rekoh, gde stanuje bra~na hladno}a? On mi odgovori da i ona stanuje u najvi{em regionu, ali samo u odaji intelekta, jer je odaja volje tu zatvorena. Jer intelekt pra}en svojim istinama, re~e on, mo`e da se penje onoliko ~esto koliko to `eli spiralnim stepeni{tem do svoje odaje u najvi{em regionu; ali ako volja pra}ena dobrom svoje ljubavi ne krene istovremeno do svoje odaje, ova se zatvara, izazivaju}i hladno}u u drugoj. To je bra~na hladno}a. Kada se ta hladno}a oseti prema `eni, intelekt spu{ta pogled sa najvi{eg regiona na najni`i i ukoliko ga ne zadr`i strah, silazi dole i greje se tom nedopustivom vatrom. Nakon toga, iako je `eleo da mi ispri~a jo{ pone{to o bra~noj ljubavi na osnovu predstava o njoj u toj palati, ipak re~e: Dosta je za sada. Pitaj prvo da li su ove ~injenice izvan doma{aja prose~nog intelekta. Ako jesu, nema svrhe nastavljati pri~u. Ali ako nisu, otkri}emo jo{ toga.

324

XII RAZLOZI ZA ISPOLJAVANJE LJUBAVI, PRIJATELJSTVA I BLAGONAKLONOSTI BRAKOVIMA


271. Nakon bavljenja razlozima za hladno}u i razdvajanje, slede}a tema moraju biti razlozi zbog kojih ispoljavanje ljubavi, prijateljstvo i blagonaklonost moraju postojati u brakovima. Jer je dobro poznato da iako u dana{nje vreme hladno}a deli umove bra~nih parova, oni i dalje `ive zajedno i imaju decu. To se ne bi desilo, da ispoljavanje ljubavi nije mogu}e i da ljubav povremeno ne li~i, odnosno ne opona{a toplotu prave ljubavi. U ovome {to sledi vide}e se da su ove manifestacije neophodne i korisne; bez njih se doma}instva ne bi odr`ala, pa stoga ni zajednice. Pored toga, pojedini savesni ljudi mogu biti uznemireni razmi{ljanjem da bi mentalnom neskladu izme|u partnera i sebe, koji vodi unutarnjem otu|enju, mogli biti uzrok oni sami i da se on mo`e pripisati njima, zbog ~ega se rastu`uju u srcu. Ali kako je unutarnji nesklad ne{to na {ta oni ne mogu uticati, njima je dovoljno da umire patnju koju im name}e savest, ispoljavanjem ljubavi i blagonaklonosti. To mo`e dovesti do povratka prijateljstva, u kojem bra~na ljubav le`i skrivena, na strani jednog partnera, iako ne i na strani drugog. Ali brojni varijeteti ove teme zahtevaju razlaganje na vi{e stavki, kao i ranije, a one su slede}e:
325

Emanuel Svedenborg

II

III IV V VI VII VIII IX X XI XII XIII XIV XV


326

U Prirodnom svetu skoro svi ljudi mogu se sjedinjavati u svojim spolja{njim ose}anjima, ali ne i u unutarnjim, ako se ova ne sla`u ili se smatraju nesaglasnim. U Duhovnom svetu svi su sjedinjeni onako kako njihova unutarnja, a ne spolja{nja, ose}anja nala`u, sem ako ona ne ostvare jedinstvo sa ovim unutarnjim. Spolja{nja ose}anja su ta koja generalno navode ljude na svetu da se ven~avaju. Ali u odsustvu unutarnjih ose}anja koja bi sjedinila umove partnera, brakovi se raspadaju u ku}i. Me|utim, bra~no stanje u svetu treba da traje do kraja `ivota svakog od partnera. Brakovi, kojima nedostaje sjedinjenost unutarnjih ose}anja, mogu imati spolja{nja ose}anja, koji li~e na unutarnja i vode zdru`ivanju. Ovo je izvor ispoljavanja ljubavi, prijateljstva i blagonaklonosti me|u bra~nim parovima. Ova ispoljavanja su pretvaranja koja su svojstvena braku i koja su pohvalna kao korisna i neophodna. U slu~aju kada je duhovna osoba sjedinjena sa prirodnom osobom, ova bra~na pretvaranja imaju prizvuk pravde i razboritosti. Kod prirodnih ljudi ova pretvaranja nose prizvuk mudrosti iz razli~uitih razloga. Ona imaju za cilj da pobolj{aju ljude i u~ine ih susretljivijim. Ona imaju za cilj da odr`avaju red u doma}im pitanjima i obezbede uzajamnu pomo}. Ona imaju za cilj da obezbede slo`nost oko brige o bebama i odgajanju dece. Ona imaju za cilj da podstaknu mir u ku}i. Ona imaju za cilj da za{tite ugled van ku}e.

Bra~na ljubav

XVI Ona imaju za cilj da obezbede razne znakove blagonaklonosti koje tra`e partneri ili njihova rodbina, kao i da umire strah od njihovog nestajanja. XVII Ona imaju za cilj da opravdaju mane i da izbegnu sramo}enje. XVIII Ona imaju za cilj da donesu pomirenje. XIX Ako `ena ne prestane da pokazuje blagonaklonost i kada njen mu` izgubi sposobnost, me|u njima mo`e postojati prijateljstvo koje li~i na bra~no i koje }e trajati dok ne ostare. XX Razne vrste vidljive ljubavi i prijateljstva mogu}e su me|u parovima od kojih jedan dominira, a drugi je podre|en. XXI Pakleni brakovi su mogu}i u svetu me|u parovima koji su u sebi pravi neprijatelji, ali spolja najbolji prijatelji. Sada sledi obja{njenje ovih tvrdnji. 272. (I) U Prirodnom svetu skoro svi ljudi mogu se sjedinjavati u svojim spolja{njim ose}anjima, ali ne i u unutarnjim, ako se ova ne sla`u ili se smatraju nesaglasnim. Razlog je u tome {to u svetu ~ovek ima materijalno telo, a ono je prepuno `elja; one se u njemu pona{aju kao talog koji se skuplja na dnu kada se bistri novo vino. Materije od kojih je sa~injeno ljudsko telo u svetu su takve vrste. Stoga se unutarnja ose}anja, ose}anja uma, ne vide; u mnogim slu~ajevima jedva da se i{ta od njih i pomalja. Jer ih telo ili upija i pokriva talogom, ili ih skriva duboko da ih drugi ne bi videli, jer je telo nau~eno od detinjstva da se pretvara. To omogu}uje jednom partneru da usvoji stanje bilo kojeg ose}anja koje uo~i u drugome i da namami ose}anje drugoga u sebe tako da se ona sjedine. Razlog za ovo sjedinjenje je u tome {to svako ose}anje ima svoje zadovoljstvo, a zadovoljstva povezuju umove.
327

Emanuel Svedenborg

Me|utim, bilo bi druga~ije kada bi se unutarnja ose}anja videla, kao spolja{nja, na licima ljudi, u njihovim pokretima, kada bi se ~ula u tonu njihovog glasa, ili kada bi se zadovoljstva koja pru`aju ose}ala nosem ili mirisala, kao {to je to slu~aj u Duhovnom svetu. Tada bi se, kada njihovo neslaganje dostigne ta~ku razdora, njihovi umovi razi{li i oni bi se udaljili u zavisnosti od ose}anja antipatije. Ova zapa`anja pojasni}e da se u Prirodnom svetu skoro svi mogu sjedinjavati u spolja{njim ose}anjima, ali ne i u unutarnjim, ako se ona ne sla`u ili se smatraju nesaglasnim. 273. (II) U Duhovnom svetu svi su sjedinjeni onako kako njihova unutarnja, a ne spolja{nja, ose}anja nala`u, sem ako ona ne ostvare jedinstvo sa ovim unutarnjim. Razlog je u tome {to je materijalno telo, koje je u stanju da prima i pokazuje oblike svakog ose}anja, kao {to je gore re~eno, tada odba~eno. Onog trenutka kada ~ovek skine to telo, on biva izlo`en svojim unutarnjim ose}anjima, koja je prethodno skrivalo telo. Zato se ove sli~nosti i razlike prirode, ili simpatije i antipatije, ne samo ose}aju ve} i vide na licima, u govoru i pokretima. Sli~nosti su, dakle, sjedinjene, a razlike razdvojene. Ovo je razlog za{to je celo Nebo od Boga ure|eno u skladu sa svim razlikama ose}anja ljubavi prema dobru i istini; Pakao, s druge strane, ure|en je u skladu sa svim razlikama ose}anja prema zlu i la`i. Kako an|eli i duhovi imaju unutarnja i spolja{nja ose}anja, kao i ljudi na svetu, i kako unutarnja ose}anja tamo nisu u stanju da se maskiraju spolja{njim ose}anjima, ona se probijaju i postaju vidljiva; svaka vrsta je, dakle, u ovim slu~ajevima upu}ena da li~i na drugu i odgovara ovoj drugoj. Na osnovu toga, njihova spolja{nja ose}anja prikazuju unutarnja na njihovim licima, u tonu glasa i pona{anju. An|eli i duhovi imaju unutarnja i spolja{nja ose}anja jer imaju um i telo; proizvedena ose}anja i misli pripadaju
328

Bra~na ljubav

umu, a pru`eni utisci i zadovoljstva koja pru`aju pripadaju telu. ^esto se doga|a da se nakon smrti prijatelji sretnu u Duhovnom svetu, pa se}aju}i se svog prijateljstva u prethodnom svetu misle da }e tada obnoviti prijateljske odnose koje su imali ranije. Ali kada se njihovo zdru`ivanje, koje se zasniva samo na spolja{njim ose}anjima, primeti na Nebu, oni se razdvajaju u skladu sa njihovim unutarnjim ose}anjima. Tada se neki {alju na sever, neki na zapad; i me|usobno udaljavaju tako da se nikada vi{e ne vide i ne prepoznaju. Jer se njihova lica menjaju na mestima gde `ive, tako da postanu slike svojih unutarnjih ose}anja. To poja{njava ~injenicu da su u Duhovnom svetu unutarnja ose}anja ta koja me|usobno povezuju ljude, a ne spolja{nja, sem ako ona nisu sjedinjena sa unutarnjim. 274. (III) Spolja{nja ose}anja su ta koja generalno navode ljude u svetu da se ven~avaju. To je zato {to se unutarnja ose}anja retko uzimaju u obzir, a ako se i uzmu, sli~nost na strani `ene se i dalje ne vidi, jer je njeni prirodni talenti navode da ih dr`i duboko skrivenim u {upljinama uma. Postoje brojni spolja{nji razlozi koji navode ~oveka da se o`eni. Vode}i razlog u tom periodu je `elja da pove}a svoje nasle|e dodatnim bogatstvom, bilo da postane imu}an u posedima ili da obezbedi nov~ano izobilje. Drugi je ambicija da stekne po~asti, bilo da zadobije bolju reputaciju ili da `ivi na uzvi{eniji na~in. Pored ovih, postoje razne stvari koje privla~e ili podsti~u po`udu; one ~ak i ne pru`aju priliku da se utvrdi postoji li saglasnost me|u unutarnjim ose}anjima. Ovih nekoliko napomena poja{njava da su generalno spolja{nja ose}anja ta koja podsti~u ljude na svetu da se ven~avaju. 275. (IV) Ali u odsustvu unutarnjih ose}anja koja bi sjedinila umove partnera, brakovi se raspadaju u ku}i.
329

Emanuel Svedenborg

Ka`emo u ku}i jer se to de{ava me|u parovima privatno. To se de{ava kada rana toplota ostvarena u vreme zaruka, koja gori plamenom u vreme ven~anja, po~ne postepeno da gubi svoj `ar na ra~un njihovih nejednakih unutarnjih ose}anja, tako da je na kraju zamenjuje hladno}a. Dobro je poznato da spolja{nja ose}anja koja ih navode i podsti~u da se ven~aju, nestaju, te ih vi{e ne povezuju. U poslednjem poglavlju dokazao sam da hladno}a nastaje iz razli~itih razloga: unutarnjih, spolja{njih i slu~ajnih, a da svi oni nastaju usled razli~itosti unutarnjih ose}anja. To pokazuje istinitost tvrdnje da se u odsustvu unutarnjih ose}anja koja bi sjedinila umove bra~nih partnera, takvi brakovi raspadaju. 276. (V) Me|utim, bra~no stanje u svetu treba da traje do kraja `ivota svakog od partnera. Ova zapa`anja su izneta da bi razum mogao da shvati neophodnost, korisnost i istinitost tvrdnje da se bra~na ljubav, kada nije istinska, mora ispoljavati i u~initi da izgleda kao da jeste. Bilo bi druga~ije da sklopljeni brakovi nisu obe}anje koje }e trajati do kraja `ivota, ve} ne{to {to se mo`e okon~ati po `elji. To je bio slu~aj sa Izraeli}anima, koji su tra`ili za sebe slobodu da se razvode od `ena po bilo kom osnovu. To se vidi iz slede}eg poglavlja po Mateju (19:3-10): Neki fariseji do|o{e i upita{e Isusa da li je dozvoljeno da se ~ovek razvede od `ene iz bilo kojeg razloga? A kada im Isus odgovori da nije dozvoljeno razvoditi se od `ene i o`eniti se drugom, osim zbog njenog bludnog vladanja, oni mu uzvrati{e da im je Mojsije zapovedio da daju knjigu raspusnu i da se razvedu. A u~enici reko{e da ako je tako ~oveku sa `enom nije se dobro ni `eniti. Kako je, dakle, brak ugovor za ceo `ivot, odatle sledi da su parovi obavezni da ispoljavaju ljubav i prijateljstvo. Potreba da se sklopljeni brakovi odr`avaju do kraja `ivota u svetu proizilazi iz Bo`jeg zakona, a budu}i da
330

Bra~na ljubav

je to tako, ona se propisuje i zakonima razuma tako|e, kao i gra|anskim zakonima. Po Bo`jem zakonu nije dozvoljeno razvesti se od `ene i o`eniti se drugom, sem zbog njenog bludnog vladanja, kao {to je gore navedeno. To je i zakon razuma, jer je zasnovan na duhovnom zakonu po{to je Bo`ji zakon jedno sa zakonom razuma. Ova dva zakona zajedno, ili pre zakon razuma inspirisan Bo`jim zakonom, ustanovljuju gra|ansko pravo. Danas se mogu videti brojni primeri kr{enja propisa, raspada zajednica i rastava brakova pre smrti ili razvoda od `ena iz ~istog hira. Ova kr{enja i raspad dru{tva obra|eni su u raspravi o poreklu bra~ne ljubavi predstavnika devet kraljevstava (odeljci 103, 115), pa nema potrebe iznositi dodatne razloge. Ovi razlozi, me|utim, ne spre~avaju da se dozvoli razdvajanje iz posebnih razloga (vidite odeljke 252-254); a o uzimanju ljubavnice vidite deo drugi, poglavlje XX. 277. (VI) Brakovi, kojima nedostaje sjedinjenost unutarnjih ose}anja, mogu imati spolja{nja ose}aja, koja li~e na unutarnja i vode zdru`ivanju. Unutarnja ose}anja zna~e obostranu naklonjenost partnera u umu, koja dolazi sa Neba; spolja{nja ose}anja su naklonosti u umu oba partnera koje dolaze iz sveta. Spolja{nja ose}anja ili naklonosti su zaista jednaki u umu, ali ona zauzimaju njegov ni`i nivo, dok unutarnja ose}anja zauzimaju gornji nivo. Mo`e se smatrati, budu}i da i jedna i druga imaju svoje mesto u umu, da ona li~e i da su saglasna. Me|utim, ona su razli~ita, iako se mo`e ~initi da li~e. U nekim slu~ajevima se ~ini da ona nastaju sporazumno, a u drugim ljubaznim pretvaranjem. Od po~etka bra~nog ugovora postoji neko zajedni{tvo usa|eno u oba partnera, koje ostaje ukorenjeno u njima, ma koliko da se njihovi umovi razlikuju. Na primer, zajedni~ko posedovanje dobara, u mnogim slu~ajevima zajedni~ko deljenje poslova i raznih potreba doma}instva, {to vodi deljenju istih misli i tajni. Deli se tako|e i krevet
331

Emanuel Svedenborg

i ljubav prema deci; da ne spominjemo i mnoge druge stvari koje su prisutne u njihovim umovima, jer su uklju~ene u bra~ni ugovor. Ovo je glavni izvor spolja{njih ose}anja koja li~e na unutarnja. Me|utim, spolja{nja ose}anja, koja su pak pretvorna, delom dolaze iz istog izvora, a delom iz drugog, {to }e biti kasnije razmotreno. 278. (VII) Ovo je izvor ispoljavanja ljubavi, prijateljstva i blagonaklonosti me|u bra~nim parovima. Ispoljavanje ljubavi, prijateljstva i blagonaklonosti me|u bra~nim parovima rezultat je ulaska u do`ivotni bra~ni savez i principa deljenja koji je utisnut u bra~ne partnere, oni ~ine da spolja{nja ose}anja li~e na unutarnja, na {ta je upravo ukazano. Tu su i razlozi kao {to je prakti~na korist i potreba. Iz njih delimi~no nastaju spolja{nja ose}anja koja povezuju ljude me|usobno ili se pretvaraju da to ~ine, uzrokuju}i da spolja{nja ljubav li~i na unutarnju, a spolja{nje prijateljstvo na unutarnje. 279. (VIII) Ova ispoljavanja su pretvaranja koja su svojstvena braku i koja su pohvalna kao korisna i neophodna. Govorimo o pretvaranju jer je ono mogu}e me|u onima koji se ne sla`u u umu, a zbog tih neslaganja iznutra su u hladnom stanju. Kada oni pak svojim spolja{njim pona{anjem, kako i treba, `ive neusiljenim `ivotom, njihovo me|usobno op{tenje mo`e se nazvati pretvaranjem, ali pretvaranjem koje je svojstveno braku. Kako je ono posebno hvale vredno jer ima za cilj slu`enje svrsi, treba ga razlikovati od licemernog pretvaranja, posebno stoga {to ima za cilj sve dobre rezultate koji su pobrojani u narednim ta~kama od XI do XX. Mo`e se nazvati pohvalnim zato {to je neophodno, jer bi u protivnom svi ovi dobri rezultati bili odba~eni. Pa ipak je zajedni~ki `ivot propisan bra~nim ugovorom i zakonom, te je nametnut svakom od partnera kao du`nost.
332

Bra~na ljubav

280. (IX) U slu~aju kada je duhovna osoba sjedinjena sa prirodnom osobom, ova bra~na pretvaranja imaju prizvuk pravde i razboritosti. Razlog je u tome {to su pravda i razboritost ti koji duhovnog ~oveka navode da ~ini to {to ~ini. Stoga on ne vidi ta pretvaranja kao otu|ena od njegovih unutarnjih ose}anja, ve} kao povezana s njima. Pona{a se ozbiljno, nalaze}i pobolj{anje za svoj cilj, pa ako ga ne ostvari, on se okre}e odr`avanju reda u svom doma}instvu, obezbe|enju obostrane pomo}i, pa`enju svoje dece i u`ivanju u miru i spokoju. Pravda ga nagoni ka ovim ciljevima, a rasu|ivanje ka njihovom prakti~nom sprovo|enju. Razlog zbog kojeg duhovna osoba mo`e da `ivi ovako sa prirodnom osobom jeste taj {to se duhovna osoba pona{a duhovno, ~ak i sa prirodnom osobom. 281. (X) Kod prirodnih ljudi ova pretvaranja nose prizvuk mudrosti iz razli~itih razloga. Kod bra~nih parova, jedan mo`e biti duhovan a drugi prirodan; pod duhovnim mislimo na onoga koji voli duhovne stvari, te stoga ima mudrost od Boga, a pod prirodnim na onoga koji voli prirodne stvari, te ima mudrost od sebe. Kada se dve takve osobe sjedine u braku, duhovna osoba ose}a bra~nu ljubav kao toplotu, a prirodna kao hladno}u. O~igledno je da toplota i hlado}a ne mogu postojati zajedno i da toplota ne mo`e zapaliti osobu u stanju hladno}e, dok se ova prvo ne rastera; niti hladno}a mo`e prodreti u osobu u stanju toplote, sve dok se ova prvo ne ukloni. Stoga je unutarnja ljubav nemogu}a me|u partnerima, od kojih je jedan duhovan, a drugi nije. Ali na strani duhovnog partnera mo`e postojati ljubav uporediva sa unutarnjom ljubavi, kao {to je re~eno u prethodnom odeljku. Me|utim, unutarnja ljubav ne mo`e postojati kod bra~nog para gde su oba partnera prirodni, jer su oba hladna. Sva toplota koju imaju poti~e od bluda. Ipak oni
333

Emanuel Svedenborg

mogu da `ive zajedno u jednom doma}instvu, iako su im umovi razdvojeni; oni tako|e svojim licima mogu da odaju utisak ljubavi i obostranog prijateljstva, ma koliko da se njihovi umovi razilaze. U ovim slu~ajevima spolja{nja ose}anja, ve}im delom prema bogatstvu i posedovanju imovine ili prema po~astima i visokom polo`aju, mogu postati takore}i strastvena. Kako ova strast proizvodi strah od njihovog gubitka, pretvaranje postaje od su{tinskog zna~aja za njih; glavna su ona koja su navedena pod ta~kama XV-XVII dole. Ostali navedeni razlozi mogu biti u vezi sa razlozima koji uti~u na gore pomenutu duhovnu osobu (odeljak 280), ali samo ako razboritost prirodne osobe nosi obele`je inteligencije. 282. (XI) Ona imaju za cilj da pobolj{aju ljude i u~ine ih susretljivijim. Pretvaranja koja praktikuju bra~ni parovi, omogu}avaju}i onima koji se ne sla`u u karakteru da deluju ispunjeni ljubavlju i prijateljstvom, treba da vode pobolj{anju, jer duhovna osoba povezana brakom sa prirodnom osobom nema drugi cilj sem da pobolj{a na~in na koji `ivi. Ona to ~ini pri~aju}i o mudrosti i pro~i{}avanju i ispoljavaju}i blagonaklonosti koja godi karakteru druge osobe. Ali ako se na ovo ne obrati pa`nja ili ako ne ostavi nikakav utisak na pona{anje onoga kome je upu}eno, osoba pribegava organizaciji koja }e odr`ati red u doma}im pitanjima, obezbediti uzajamnu pomo}, brigu o bebama i deci... Jer ono {to duhovna osoba uradi ili ka`e ima prizvuk pravde i rasu|ivanja, kao {to je gore navedeno (odeljak 280). Me|utim, kod bra~nih partnera od kojih nijedan nije duhovan, ve} su oba prirodna, mo`e se desiti sli~no, ali upravljeno drugoj svrsi. Ako oni te`e pobolj{anju i organizaciji, namera je ili da navedu drugog da se pona{a na na~in sli~an njihovom ili da ga (je) u~ine servilnim prema sopstvenim `eljama; ili da obezbede vr{enje du`nosti u slu`bi jednoga, bilo na ra~un mira u ku}i ili dobre reputacije
334

Bra~na ljubav

van nje, ili zarad podr{ke kojoj se nadaju od partnera ili njegove rodbine, a da i ne spominjemo ostale ciljeve. Ali oni u nekim slu~ajevima poti~u iz njihove racionalne mudrosti, u nekim slu~ajevima od njihove uro|ene u~tivosti, u nekima od zadovoljstava `elja koje su se ustalile od ro|enja, pa je osoba u strahu od njihovog gubitka. Postoje i mnoge druge svrhe, koje uzrokuju da blagonaklonost, uzeta kao proizvod bra~ne ljubavi, postane manje-vi{e pretvorna. Postoje tako|e i ~inovi blagonaklonosti koji se, kao proizvodi bra~ne ljubavi, mogu videti van ku}e, ali ne i u njoj; oni imaju za cilj o~uvanje ugleda svake od strana, a ako ne, onda su samo igra. 283. (XII) Ona imaju za cilj da odr`avaju red u doma}im pitanjima i obezbede uzajamnu pomo}. Svako doma}instvo u kome ima i dece, njihovih u~itelja i slugu predstavlja zajednicu koja se oblikuje po ugledu na ve}e, koje nastaju njihovom kombinacijom, kao {to svaka celina nastaje od delova. [tavi{e, kao {to dobrobit velike zajednice zavisi od reda, tako i dobrobit male zajednice zavisi od reda. Kako {to je posao magistrata da procenjuje i obezbe|uje postojanje i o~uvanje reda me|u ljudima koji tvore zajednicu, tako je i posao bra~nog para da obezbedi red u svom doma}instvu. Ali ovaj red je nemogu}e uspostaviti ako se mu` i `ena ne sla`u u karakteru, jer to rezultira time da se saveti i pomo} koje pru`aju jedno drugom pote`u u suprotnim pravcima i dele kao i njihovi karakteri; time se oblik manje zajednice uni{tava. Da bi se, dakle, odr`ao red i pomo}u njega se pobrinulo za sebe zajedno sa doma}instvom i za doma}instvo skupa sa sobom, tako da se ne uni{ti i sru{i, od su{tinske je va`nosti da se gospodar i gospodarica sla`u i da deluju kao jedno. Ako ih razlika u umovima spre~ava u tome, ipak je za odr`avanje dobrog reda neophodno i uputno da par pokazuje sliku prijateljstva. Dobro je poznato da se sklad u doma}instvima uspostavlja zbog potrebe i svrhe kojoj doma}instva slu`e.
335

Emanuel Svedenborg

284. (XIII) Ona imaju za cilj da obezbede slo`nost oko brige o bebama i odgajanju dece. Dobro je poznato da se pretvaranje bra~nih parova koje proizvodi ispoljavanje ljubavi i prijateljstva, sliku pravih bra~nih ose}anja de{ava zbog beba i dece. Ljubav koju bra~ni par upu}uje svojoj deci, ~ini da svaki od partnera gleda na onog drugog ljubazno i blagonaklono. Ljubav majke prema svojim bebama i deci i ljubav oca prema njima su povezane, kao {to su srce i plu}a povezani u grudima. Maj~inska ljubav prema njima je poput srca, a o~inska poput plu}a u telu. Razlog zbog kojeg se one mogu upore|ivati jeste u tome {to srce odgovara ljubavi a plu}a intelektu; ljubav majke dolazi od volje, dok ljubav oca dolazi od intelekta. Kod duhovnih ljudi, kao rezultat pravde i rasu|ivanja, ova ljubav vodi sjedinjavanju u braku. Mi ka`emo, kao rezultat pravde, jer je majka ta koja ih nosi u materici, ra|a u bolu, potom ih sa neumornom pa`njom doji, hrani, kupa, obla~i i podi`e. 285. (XIV) Ona imaju za cilj da podstaknu mir u ku}i. Pre svega su mu{karci ti koji praktikuju pretvaranje u braku ili spolja{nje prijateljstvo da bi imali mir u ku}i; to je zato {to oni imaju prirodnu osobinu ~injenja toga {to ~ine na zahtev intelekta. Intelekt, kao sedi{te misli, razmatra razne stvari koje uznemiravaju, zbunjuju i zabrinjavaju um. Ako, dakle, nema mira u ku}i, mo`e se desiti da njihovi `ivotni principi oslabe i da njihov unutarnji `ivot takore}i izumre, uni{tavaju}i njihovo mentalno i telesno zdravlje. Strah od ove i mnogih drugih opasnosti mo`e da zaposedne ~ovekov um, ako on nema uto~i{te u svojoj `eni kod ku}e da ubla`i uznemirenost svog intelekta. Pored mira i spokojstvo bla`i um i ~ini ga spremnim da sa zahvalno{}u prihvata blagonaklonost koju iskazuje `ena, koja ula`e sve svoje napore da rastera oblake koji su zaposeli um mu{karca, {to je ona odmah u stanju da uo~i. Ove stvari tako|e daju dra` njihovom prisustvu. Iz
336

Bra~na ljubav

ovoga se vidi da je simulacija ljubavi, kao da je prava bra~na, neophodna i korisna radi mira i spokojstva u ku}i. Druga stvar je da `ene ne praktikuju pretvaranje onoliko koliko to mu{karci rade. Ali ako se pojavi tako ne{to, to je simulacija prave ljubavi, jer je `enama od ro|enja dato da vole intelekt svog mu`a. Stoga su one zadovoljne u srcu da primaju blagonaklonost svojih mu`eva, ~ak i kada to ne ka`u. 286. (XV) Ona imaju za cilj da za{tite ugled van ku}e. ^ovekova sre}a uglavnom zavisi od njegove reputacije kao po{tenog, ~asnog i ispravnog pojedinca. Ova reputacija opet zavisi od njegove `ene, koja je svesna njegovog privatnog `ivota. Ako njihova umna nesaglasnost preraste u otvoreno neprijateljstvo, sva|e i pretnje pune mr`nje, i ako `ena, njeni prijatelji ili sluge to razglase, to }e lako izazvati osudu koja }e osramotiti i okaljati njegovo ime. Ne postoji drugi lek za izbegavanje ovakvog rezultata, nego da se mu` pretvara da je naklonjen svojoj `eni, ili da njih dvoje osnuju sopstvene domove. 287. (XVI) Ona imaju za cilj da obezbede razne znakove blagonaklonosti koje tra`e partneri ili njihova rodbina, kao i da umire strah od njihovog nestajanja. Ovo se de{ava naro~ito u slu~aju brakova izme|u partnera koji su razli~itog polo`aja i imovnog stanja (o ~emu vidite odeljak 250). Na primer, kada mu{karac o`eni imu}nu `enu, a ona gomila svoj novac u torbi ili ~uva svoje dragocenosti na sigurnom; jo{ i vi{e ako ona drsko insistira da je njegova du`nost da izdr`ava doma}instvo iz sopstvenih prihoda i sredstava. Op{te je poznato da to rezultira prinudnom simulacijom neke vrste bra~ne ljubavi. Rezultat je sli~an onom kada mu{karac o`eni `enu ~iji roditelji, rodbina i prijatelji zauzimaju visoke polo`aje, imaju unosan posao ili se bave trgovinom, tako da mogu da joj omogu}e bolje imovno stanje. Op{te je poznato da i
337

Emanuel Svedenborg

ova situacija vodi simulaciji neke vrste bra~ne ljubavi. O~igledno je da su oba ova slu~aja posledica straha od gubitka ovih prednosti. 288. (XVII) Ona imaju za cilj da opravdaju mane i da izbegnu sramo}enje. Mane koje mogu dovesti do toga da se par ose}a osramo}enim su brojne, neke su ozbiljne a neke nisu. Postoje mane uma i tela manje ozbiljne od onih koje su navedene u poslednjem poglavlju (odeljci 252, 253) kao razlozi za razdvajanje. Ovde mislimo na mane o kojima partner }uti iz straha od sramo}enja. Pored ovih, postoje i slu~ajni prestupi koji bi, da se obznane, izazvali zakonske kazne. Da i ne spominjemo slabu potentnost, kojom su mu{karci ina~e toliko skloni da se razme}u. O~igledno je i bez daljeg dokazivanja da je opravdavanje ovih mana, da bi se izbeglo sramo}enje, razlog za simuliranje ljubavi i prijateljstva prema partneru. 289. (XVIII) Ona imaju za cilj da donesu pomirenje. Dobro je poznato u svetu da se kod bra~nih parova koji se iz razli~itih razloga ne sla`u u umu, naizmeni~no smenjuju neslaganje i poverenje, otu|enje i bliskost, pa ~ak i sva|a i kompromis, ili pomirenje. Za simuliranje prijateljstva je poznato da donosi pomirenje. Postoje tako|e slu~ajevi u kojima dolazi do pomirenja nakon razila`enja, i kada to nije prolazna faza kao ovo. 290. (XIX) Ako `ena ne prestane da pokazuje blagonaklonost i kada njen mu` izgubi sposobnost, me|u njima mo`e postojati prijateljstvo koje li~i na bra~no i koje }e trajati dok oni ne ostare. Vode}i razlog za razdvajanje umova partnera je gubitak blagonaklonosti, pa tako i ljubavi, na strani `ene kada mu` pati od gubitka sposobnosti. Jer kao {to se toplota u oba partnera obostrano deli, tako se deli i hladno}a.
338

Bra~na ljubav

Razum i iskustvo nam pokazuju da gubitak ljubavi na strani jednog od partnera stavlja ta~ku na prijateljstvo, i ako nema straha od gubitka porodi~ne svojine, mo`e se izgubiti i blagonklonost. Ukoliko pak ~ovek misli da je on kriv, a `ena nastavi da i dalje pokazuje ~ednu blagonaklonost prema njemu, mo`e do}i do prijateljstva koje, budu}i da je re~ o bra~nim partnerima, li~i na ljubav koja imitira bra~nu ljubav. Iskustvo nam pokazuje da prijateljstvo koje li~i na tu ljubav mo`e postojati me|u starijim parovima kao rezultat njihovog zajedni~kog `ivota i rada, i prijatnog su`ivota na na~in ispunjen spokojstvom, poverenjem, ljubavlju i uljudno{}u. 291. (XX) Razne vrste vidljive ljubavi i prijateljstva mogu}e su me|u parovima od kojih jedan dominira, a drugi je podre|en. Ovo je jedna od poznatih `ivotnih ~injenica u dana{njem svetu nakon {to pro|u prvi dani braka, parovi po~inju da se nadme}u po pitanju prava i mo}i. Oni govore o pravima, tvrde}i da je jednakost uspostavljena uslovima ugovora koji su sklopili i da svako od njih ima svoje mesto u vr{enju du`nosti svog polo`aja; o mo}i govore, tvrde}i da mu{karac uporno zahteva nadmo} u svim doma}im pitanjima, jer je mu{karac, i da `enu stavlja u podre|en polo`aj zato {to je `ena. Ovakvo rivalstvo u dana{njim doma}instvima posledica je nedostatka svesti o pravoj bra~noj ljubavi i nedostatka bilo kakvog ose}anja o tome koliko je bla`ena ta ljubav. Usled nedostatka, namesto ljubavi dolazi `elja koja krivotvori tu ljubav. Ova `elja, u nedostatku iskrene ljubavi, ljude ~ini `eljnim mo}i. Neki ljudi sti~u ovu `elju na osnovu zadovoljstva koje im pru`a ljubav prema vladanju, nekima je usa|uju lukave `ene pre ven~anja, a neki je nisu ni svesni. Ljudi sa ovakvom ambicijom, koji nakon uspona i pada rivalstva uspostave kontrolu, prisiljavaju svoje `ene ili da prihvate njihovo pravo ili da se pokore njihovim
339

Emanuel Svedenborg

odlukama, ili pak na servilnost; u svakom slu~aju rezultat zavisi od snage te ambicije i vrste stanja ispod povr{ine, koje su pokopali u svojoj li~nosti. Me|utim, ako `ene imaju tu ambiciju, pa nakon uspona i padova u nadmetanju uspostave kontrolu, one ili izjedna~avaju prava svojih mu`eva sa sopstvenim, ili ih pokoravaju svojim odlukama, ili ih porobljavaju. Ali kada `ene preuzmu kontrolu od svojih mu`eva, one zadr`avaju `elju koja krivotvori bra~nu ljubav i zabranjena je zakonom i samo zbog straha od zakonskog razdvajanja koje sledi ako pro{ire svoju mo} na nedozvoljeno i odu predaleko, po~inju da `ive prijateljski `ivot sa svojim mu`evima. Nemogu}e je ukratko opisati prirodu ljubavi i prijateljstva izme|u dominantne `ene i podre|enog mu{karca, kao i izme|u dominantnog mu{karca i podre|ene `ene. Zapravo, one su toliko razli~ite i druga~ije da mnoge stranice ne bi bile dovoljne da se sve te razlike klasifikuju u vrste i da se nabroje. Postoje razlike koje zavise kako od prirode ambicija mu{karca, tako i od prirode ambicija `ena. Ambicije mu{karca razlikuju se od ambicija `ena. Jer takvi mu{karci mogu iskusiti samo besmislenu vrstu prijateljstva zasnovanog na ljubavi, a takve `ene samo prijateljstvo zasnovano na la`noj vrsti ljubavi koja nastaje iz `elje. Ve{tine koje omogu}uju `enama da zadobiju mo} nad svojim mu`evima bi}e opisane u slede}em odeljku. 292. (XXI) Pakleni brakovi su mogu}i u svetu me|u parovima koji su u sebi pravi neprijatelji, ali spolja najbolji prijatelji. Pomenute `ene u Duhovnom svetu zabranile su mi da otvoreno govorim o ovim brakovima. Jer se pla{e da se tom prilikom ve{tine koje im omogu}uju da steknu mo} nad svojim mu`evima ne otkriju, po{to one `ele da ih sakriju. Ali kako su me mu{karci tog sveta ohrabrili da otkrijem razloge njima svojstvene mr`nje, skoro da mogu re}i besa u njihovim srcima, usmerene na njihove
340

Bra~na ljubav

`ene zbog ovih njihovih tajnih ve{tina, jednostavno }u navesti slede}e napomene. Mu{karci su mi rekli da su stekli u`asan strah od svojih `ena a da toga nisu ni svesni. To ih je onemogu}ilo da rade i{ta drugo nego da pokorno ispunjavaju njihova nare|enja, klanjaju}i se njihovim hirovima poniznije od najbednijih slugu, pa su postali takore}i niko i ni{ta. Rekli su mi da ovakav stav prema svojim `enama nisu zauzeli samo ljudi bez nekog va`nog polo`aja, ve} i ljudi visokog polo`aja, ~ak mo}ni i istaknuti upravitelji. Izlo`eni takvom teroru, oni se ne usu|uju da sa svojim `enama razgovaraju druga~ije nego prijateljski, ili da u~ine i{ta {to se njima ne bi svidelo uprkos intenzivnoj mr`nji koju ose}aju prema njima u svojim srcima. Oni su dodali da se njihove `ene prema njima pona{aju i sa njima razgovaraju ljubazno, i da pokorno slu{aju neke njihove zahteve. Kako su i sami mu{karci bili veoma zbunjeni u pogledu izvora ovako jake antipatije prema `enama na unutarnjim nivoima, i ose}anja nalik simpatiji na spolja{njim nivoima, oni su po{li kod `enskog stru~njaka za tu tajnu ve{tinu da to istra`e. Rekli su mi kako im je ona otkrila da `ene dr`e duboko skrivenom tu ve{tinu koja im omogu}uje da upregnu mu{karca, ako to `ele, u jaram svoje kontrole. Neobrazovane `ene to rade tako {to ih malo grde, a malo su ljubazne prema njima. U drugim slu~ajevima one to ~ine uz neprestano mrk i ozbiljan izraz na licu, a u ostalim sli~nim slu~ajevima na druge na~ine. Obrazovane `ene to rade neprekidnim svojeglavim zahtevima i tvrdoglavim otporom prema svojim mu`evima ako se lo{e vladaju prema njima, insistiraju}i na jednakim pravima propisanim zakonom za koje se odlu~no hvataju. Zapravo, one tvrde da }e se, ~ak i ako budu izba~ene iz svojih domova, vratiti ~im to po`ele i nastaviti da postavljaju sli~ne zahteve. Jer one znaju da priroda mu{karcu ne dozvoljava da se odupre upornosti `ene i da }e onog trenutka kada se izmore potpasti pod njihovu kontrolu.
341

Emanuel Svedenborg

Kada `ena preuzme kontrolu ona pravi predstavu ljubaznosti i laskanja svome mu`u. Pravi razlog zbog kojeg `ene uspostavljaju kontrolu ovim lukav{tinama jeste u tome {to je delovanje mu{karca usmereno njegovim intelektom, a `ene njenom voljom. Volja mo`e biti nepopustljiva, ali ne i intelekt. Rekli su mi da najgore `ene ove vrste, koje su potpuno predane te`nji za dominacijom, mogu istrajavati u tvrdoglavosti do te mere da riskiraju svoj `ivot. Tako|e sam ~uo i odbranu koju `ene iznose da objasne za{to pribegavaju kori{}enju ove ve{tine. One tvrde da nikada ne bi ni zapo~injale da nisu predvidele kako }e, ukoliko se podrede svojim mu`evima, biti potpuno prezrene, odba~ene i uni{tene. Stoga je neophodnost bila ta koja ih je naterala da se late oru`ja. Tu su dodale i jedno upozorenje mu{karcima: da ostave `enama njihova prava i da ih, kada povremeno ohladne prema njima, ne smatraju manje vrednim od kakve slu`avke. Tako|e su rekle i da su mnoge pripadnice `enskog pola po prirodi previ{e stidljive da bi pribegle ovoj ve{tini; na {ta ja ubacih primedbu da su one po prirodi suvi{e skromne. Ova iskustva su mi pokazala na kakvu se vrstu brakova misli pod paklenim brakovima u svetu, izme|u parova koji su iznutra totalni neprijatelji, a spolja najbolji prijatelji.

*****
293. Ovde }u navesti dva iskustva, od kojih je ovo prvo. Jednom dok sam gledao kroz prozor prema istoku, ugledah sedam `ena kako sede u ru`i~njaku pored potoka, piju}i vodu iz njega. Kako sam se jako napregao da vidim {ta to rade, one oseti{e intenzitet tog naprezanja, pa mi jedna od njih klimnu u znak poziva. Iza|oh iz ku}e, po`uriv{i da im se pridru`im, a kada stigoh tamo upitah ih ljubazno odakle dolaze.
342

Bra~na ljubav

Mi smo `ene, reko{e one, zabavljene razgovorom o zadovoljstvima bra~ne ljubavi. Mnogi dokazi su nas naveli da zaklju~imo kako su ova zadovoljstva zadovoljstva mudrosti. Ovaj odgovor zadovolji moj um u tolikoj meri da mi se u~inilo da sam se na{ao u duhu i da sam u stanju da shvatam dublje i jasnije nego ikada ranije, pa im rekoh: Da li }ete mi dozvoliti da vam postavim nekoliko pitanja o ovim zadovoljstvima? One se slo`i{e, pa ih ja upitah: Kako vi `ene znate da su zadovoljstva bra~ne ljubavi ista kao zadovoljstva mudrosti? Mi to znamo, odgovori{e one, po na~inu na koji mudrost na{ih mu`eva odgovara zadovoljstvima koja mi ose}amo u bra~noj ljubavi. Jer mi ose}amo slasti ove ljubavi kao uve}ana ili umanjena u zavisnosti od mudrosti na{ih mu`eva. ^uv{i ovo, upitah: Ja znam da laskanje mu`eva i njihova veselost uma uti~e na vas, tako da u tome ose}ate zadovoljstvo svim svojim srcem, ali sam iznena|en {to ka`ete da je to rezultat njihove mudrosti. Recite mi kakva je to mudrost i koje je vrste? @ene se naljuti{e na ovo. Da li misli{, odgovori{e mi, da mi ne znamo kakva je to mudrost i koje je vrste, iako o njoj neprestano razmi{ljamo i slu{amo je svakodnevno sa njihovih usana? Mi `ene razmi{ljamo o stanju na{ih mu`eva od jutra do mraka; skoro da nemamo ni minut odmora tokom dana kada prestajemo da budemo usredsre|ene na te misli ili ih napu{tamo. S druge strane, na{i mu`evi provode veoma malo vremena u razmi{ljanju o na{em stanju. Eto kako znamo da njihova mudrost budi zadovoljstvo u nama. Na{i mu`evi ovo zovu duhovnom racionalnom mudro{}u i duhovnom moralnom mudro{}u. Duhovna racionalna mudrost, prema onome {ta oni ka`u, pripada intelektu i znanju; duhovna moralna mudrost volji i na~inu `ivota. Ali oni obe kombinuju u jednu i dr`e da se zadovoljstva ove mudrosti prenose iz njihovih umova u zadovoljstva koja se ose}aju u na{im srcima, a onda iz na{ih srca u njihova, tako da se vra}aju mudrosti koja je bila njihov izvor.
343

Emanuel Svedenborg

Tada ih upitah da li znaju ne{to vi{e o na~inu na koji mudrost njihovih mu`eva budi zadovoljstvo u njima. Da, reko{e. Postoji duhovna mudrost, a iz nje i racionalna i moralna mudrost. Duhovna mudrost je priznanje Boga Spasitelja kao Boga Neba i Zemlje, i prikupljanje istina crkve od Njega, {to se posti`e preko Re~i i propovedi koje su na njoj zasnovane. To vodi duhovnoj racionalnosti. @ivot u skladu sa ovim istinama vo|en od Boga, vodi duhovnoj moralnosti. Na{i mu`evi ove dve nazivaju mudro{}u koja generalno donosi pravu bra~nu ljubav. Mi smo, tako|e, ~ule od njih da je razlog tome {to ova mudrost otvara unutarnje nivoe njihovog uma, pa tako i tela, otvaraju}i prolaz za protok ljubavi od po~etka do kraja. Bra~na ljubav zavisi i `ivi u zavisnosti od koli~ine, prikladnosti i snage ovog protoka. Duhovna, racionalna i moralna mudrost na{ih mu`eva ima za svoju posebnu svrhu i cilj u braku ljubav prema jednoj `eni, odnosno odbacivanje po`ude prema drugim `enama. U meri u kojoj se to postigne, ta ljubav se pove}ava u stepenu i usavr{ava u prirodi; i mi tada ose}amo jasnije i sna`nije u nama zadovoljstva koja odgovaraju radostima ose}anja na{ih mu`eva i zadovoljstvima njihovih misli. Potom ih upitah znaju li kako se ona dele. Svaki ~in povezivanja putem ljubavi, reko{e, podrazumeva delovanje, primanje i reagovanje. Prijatno stanje na{e ljubavi je dejstvuju}e ili ono koje deluje. Stanje mudrosti na{ih mu`eva je primaju}e ili ono koje prima, kao i reaguju}e ili ono koje reaguje srazmerno onome {ta ose}a. Mi ose}amo ovu reakciju zadovoljstvom u na{im srcima u skladu sa stanjem koje se neprekidno razvija i sprema da prima uticaje, koji se na neki na~in sagla{avaju ili nastaju iz snage u na{im mu`evima, kao i krajnjim stanjem ljubavi u nama. Pazite, nastavi{e one, da ne shvatite zadovoljstva o kojima mi govorimo kao najni`a zadovoljstva te ljubavi. Mi nikada ne govorimo ni{ta o toj temi, ali govorimo o zadovoljstvima u na{im srcima, koja uvek odgovaraju stanju mudrosti na{ih mu`eva.
344

Bra~na ljubav

Nakon toga u daljini se pojavi ne{to nalik golubu, lete}i sa listom drveta u ustima. Ali kako se pribli`i, umesto goluba, pojavi se de~ak sa nekim dokumentom u rukama. On nam pri|e i pru`i dokument meni, rekav{i: Pro~itaj ovo u prisustvu izvorskih devojaka. Ono {to je pisalo u njemu beja{e slede}e: Reci stanovnicima Zemlje me|u kojima obitava{ da postoji prava bra~na ljubav i da ima na desetine hiljada zadovoljstava, mada je svet do sada svestan tek malog broja njih. Ali sazna}e ih kada se Crkva veri sa Bogom i ven~a sa Njim. Tada ja upitah: Za{to vas je onaj de~ak nazvao izvorskim devojkama? Zovu nas devojakama, odgovori{e one, kada sedimo pored ovog potoka, jer smo mi naklonosti prema istinama mudrosti na{ih mu`eva; a naklonost prema istini se zove devojkom. Izvor tako|e ozna~ava istinu mudrosti, a ru`i~njak u kojem sedimo predstavlja njena zadovoljstva. Tada jedna od njih sedam isplete venac od ru`a, poprska ga vodom iz potoka, ukrasi njime {e{ir i stavi ga na de~akovu glavicu, rekav{i: Primi zadovoljstva inteligencije. Treba da zna{ da {e{ir predstavlja inteligenciju, a venac iz ove ba{te njena zadovoljstva. De~ak ode ovako ukra{en, da bi se opet u daljini pojavio kao golub u letu, ali ovog puta sa }ubom na glavi. 294. Drugo iskustvo Nekoliko dana kasnije, ponovo videh sedam `ena u ru`i~njaku, ali ne onom istom odranije. To je bio prelep ru`i~njak, kakav nikada pre nisam video. Imao je kru`ni oblik, a ru`e su bile pore|ane tako da su sa~inile neku vrstu duge. Spolja{nji prsten pravile su ru`e grimizne boje, prvi unutarnji prsten ru`e zlatno`ute boje, drugi unutarnji prsten ~inile su plave ru`e, a centralni prsten sjajne svetlozelene ru`e. Unutar ove duge od ru`a nalazio se mali bazen sa bistrom vodom. Sedam `ena, koje su odranije nazvane izvorskim devojakama, sedele su u njemu, pa kada me ugleda{e na prozoru, pozva{e me da ih ponovo
345

Emanuel Svedenborg

posetim. Kada do|oh, one mi reko{e: Da li si ikada video i{ta lep{e na Zemlji? Nikada, odgovorih. Ove stvari je, reko{e one, Bog stvorio u trenu, i one predstavljaju ne{to novo na Zemlji, jer sve {to je stvorio Bog predstavlja ne{to. Ali vidi, da li mo`e{ da pretpostavi{ {ta ovo predstavlja. Mi mislimo da su ovo zadovoljstva bra~ne ljubavi. ^uv{i ovo, rekoh: Mislite li na zadovoljstva bra~ne ljubavi o kojima ste sa toliko mudrosti i tako re~ito govorile pro{li put? Kada sam oti{ao od vas, pri~ao sam o onome {ta ste mi rekle nekim `enama koje `ive u na{em okrugu. Sada znam, rekao sam im, znam da vi nosite zadovoljstva u svojim srcima koja nastaju iz va{e bra~ne ljubavi i da ste u stanju da ih delite sa svojim mu`evima srazmerno njihovoj mudrosti. Stoga vi gledate u svoje mu`eve neprestano od jutra do mraka o~ima va{eg duha, poku{avaju}i da skrenete i usmerite njihove misli ka postajanju mudrim, da biste mogle da pribavite ta zadovoljstva. Tako|e sam im ispri~ao {ta vi podrazumevate pod mudro{}u, duhovnom racionalnom i duhovnom moralnom mudro{}u. Rekao sam im da vi smatrate da brak zna~i voleti samo svoju `enu i odre}i se po`ude prema drugim `enama. Ali su mi `ene na{eg okruga odgovorile sa smehom: [ta to pri~a{?, rekle su mi, to su sve same gluposti. Mi ne znamo {ta je bra~na ljubav. ^ak i da je na{i mu`evi imaju, mi je svakako nemamo. Kako onda mo`emo da u`ivamo u njenim zadovoljstvima? Zapravo, mi ponekad `estoko odbijamo ono {to ti naziva{ krajnjim zadovoljstvima, jer ih smatramo neprijatnim, jedva razli~itim od te{kog nasilja. Uistinu, ako pogleda{ pobli`e, ne}e{ videti nikakav znak takve neke ljubavi na na{im licima. Stoga }e{ re}i glupost ako ka`e{ tim `enama da mi mislimo na na{e mu`eve od jutra do mraka, neprestano obra}aju}i pa`nju na njihove zamisli i zadovoljstva, da bismo od njih dobile ta zadovoljstva. Ovo sam zapamtio od onoga {ta su rekle, kako bih vam mogao ispri~ati, da vidite da one smatraju odvratnim i zapravo putpuno suprotnim
346

Bra~na ljubav

ono {to ste mi vi rekle pored izvora, {to sam ja `udno upijao i u {ta sam poverovao. @ene u ru`i~njaku mi odgovori{e na ovo: Prijatelju, ti nisi svestan mudrosti i razboritosti koju `ene poseduju, jer je one skrivaju od mu{karaca; a to ~ine samo da bi bile voljene. Jer je svaki ~ovek, koji nije duhovno ve} samo prirodno racionalan i moralan, hladan prema svojoj `eni, i to skriva na svom unutarnjem nivou. Mudra i razborita `ena ima istan~anu i preciznu percepciju ovoga, pa u toj meri skriva i povla~i bra~nu ljubav u svoje srce, dr`e}i je toliko duboko skrivenom, da se ni najmanji njen trag ne vidi u izrazu lica, u tonu njenog glasa ili pokretima. Razlog je u tome {to ako `ena krene da pokazuje ovu ljubav, hladno}a njenog mu`a u braku kre}e da izvire iz mesta na kojem prebiva, u najdubljim nivoima uma, izlazi na spolja{nje nivoe, izazivaju}i ledenost u telu i te`nju mu`a da se odvoji u krevetu i spava}oj sobi. Tada ih upitah: Odakle poti~e hladno}a koju vi zovete hladno}om prema braku? Ona poti~e, odgovori{e one, od njihove gluposti u duhovnim pitanjima. Svako ko je glup za duhovna pitanja ose}a na svom najdubljem nivou hladno}u prema svojoj `eni i toplotu prema prostitutkama. Kako su bra~na ljubav i bludna ljubav suprotne, iz toga sledi da je bra~na ljubav hladna kada je bludna ljubav topla. Kada u ~oveku dominira hladno}a, on ne mo`e podneti nikakav ose}aj ljubavi, ~ak ni njen dah, koji dolazi od njegove `ene. Stoga je njegova `ena mudro i razborito skriva, pa u meri u kojoj je ona skriva, poricanjem i odbijanjem, u toj meri se njen mu` zagreva i pridobija nadolaze}om sferom bludni{tva. Zato `ena takvog ~oveka ne ose}a radost u svom srcu, kao {to ih mi ose}amo, ve} samo u`itak. To se zove u`ivanjem gluposti kad su u pitanju mu{karci, jer su to u`ici bludne ljubavi. Svaka ~edna `ena voli svog mu`a, ~ak i kada je on razbludan. Ali kako je mudrost jedino sredstvo pomo}u kojeg se njena ljubav mo`e primati, ona posve}uje svu
347

Emanuel Svedenborg

svoju energiju da pretvori njegovu glupost u mudrost, odnosno da ga spre~i da `udi za drugim `enama. Ona ima na hiljade na~ina da to postigne, ali `ena posve}uje najve}u pa`nju tome da nijedan od njih ne otkrije njen mu`, jer je svesna da se ljubav ne mo`e iznuditi, ve} se uvla~i tamo gde postoji sloboda. @enama je stoga data sposobnost da svojim sluhom, vidom i dodirom prepoznaju svako stanje uma svog mu`a. Mu{karci, s druge strane, nemaju sposobnost prepoznavanja nijednog stanja uma svojih `ena. ^edna `ena mo`e gledati mrko u svog mu`a, govoriti grubo sa njim, naljutiti se i sva|ati se, a da istovremeno u svom srcu gaji blagu i ne`nu ljubav prema njemu. Ovi napadi ljutnje i pretvaranja imaju za cilj da u~ine njenog mu`a mudrim i prijem~ivim za njenu ljubav, kao {to se vidi na osnovu ~injenice da se oni mogu momentalno pomiriti. [tavi{e, `enama su ove metode skrivanja ljubavi usa|ene u srce i mozak da bi spre~ile eksploziju hladno}e mu`a prema braku i da ova hladno}a ne ugasi vatru njegove bludne toplote, pretvoriv{i ga iz zelenog drveta u suvi {tap. Nakon ove i drugih sli~nih lekcija koje su mi dale ovih sedam `ena, njihovi mu`evi do|o{e sa grozdovima u rukama, od kojih su neki imali izvrstan ukus a drugi rezak. Za{to ste nam doneli ovo lo{e ili divlje gro`|e?, upita{e ih `ene. Zato {to smo, odgovori{e oni, shvatili na{im du{ama, koje su sjedinjene sa va{im, da ste govorile tom ~oveku o pravoj bra~noj ljubavi, rekav{i da su njene radosti radosti mudrosti, a da su radosti bludne ljubavi zadovoljstva gluposti. Ove druge su gro`|e lo{eg ukusa, a ove prve su gro`|e divnog ukusa. Oni potvrdi{e ono {to su rekle njihove `ene, dodav{i da zadovoljstva gluposti deluju spolja kao radosti mudrosti, ali ne i iznutra. Ona su, reko{e oni, ba{ kao dobro i lo{e gro`|e koje smo doneli. I ~edni i bludni imaju spolja istu vrstu mudrosti, ali su iznutra one sasvim druga~ije.
348

Bra~na ljubav

Nakon toga onaj de~ak ponovo do|e sa pergamentom u rukama; on mi ga pru`i i re~e: Pro~itaj. Evo {ta pro~itah: Mora{ znati da se radosti bra~ne ljubavi uzdi`u do najvi{eg Neba, zdru`uju}i se na putu i tamo sa radostima svih nebeskih ljubavi. Tako one zapo~inju svoju sre}u koja traje zauvek. To je zato {to su radosti te ljubavi radosti mudrosti. Tako|e mora{ znati da zadovoljstva bludne ljubavi tonu u najdublji Pakao, zdru`uju}i se na putu i tamo sa zadovoljstvima svih paklenih ljubavi, ~ime zalaze u nesre}u, koja se sastoji od patnje {to poga|a sve radosti srca. To je zato {to su zadovoljstva te ljubavi tako|e zadovoljstva gluposti. Nakon toga, mu`evi odo{e sa svojim `enama, isprativ{i de~aka do staze koja ga odvede na Nebo. Oni mogahu da prepoznaju dru{tvo koje ga je poslalo kao Dru{tvo Novog Neba, sa kojim }e se sjediniti Nova Crkva na Zemlji.

349

XIII VERIDBA I VEN^ANJE


295. Ovo poglavlje se bavi veridbama i ven~anjima i obredima koji ih prate, naro~ito sa intelektualnog gledi{ta. Jer je sadr`aj ove knjige namenjen da omogu}i ~itaocu da sagleda prave ~injenice na svetlu svog razuma i da se sa njima saglasi, jer se ovako uverava i njegov duh. ^injenicama u koje se uveri duh dodeljuje se vi{a pozicija nego onima u koje se veruje na re~, jer se kod prvih koristi razum. Ove druge ne prodiru dublje u glavu do u pam}enje; i tu se me{aju sa sumnjivim i la`nim tvrdnjama, tako da zazimaju poziciju ni`u od pitanja razuma koja pripadaju intelektu. Svaki pojedinac mo`e ih upotrebiti u govoru kao da su racionalne, ali to je protivno zdravom razumu. Jer tada njegovo razmi{ljanje li~i na hod raka koji gleda ka svom repu. Ali, druga~ije je kada on razmi{lja iz intelekta; kada je to slu~aj, razumski vid bira odgovaraju}e stavke iz njegove memorije da bi mu omogu}io da doka`e istinu koju je video u sebi. To je razlog za{to se u ovom poglavlju navode mnogi detalji, koji su prihva}eni u praksi; na primer, da je na ~oveku da bira; da se sa roditeljima treba posavetovati; da se mora dati zalog; da se bra~ni ugovor mora sa~initi pre ven~anja; da ga mora blagosloviti sve{tenik, i da se ven~anje mora proslaviti. Tu je navedeno jo{ mnogo drugih stvari da bi se omogu}ilo osobi da svojom racionalnom sposobno{}u uvidi da su ovakve stvari utisnute u
350

Bra~na ljubav

bra~nu ljubav kao neophodne da bi je unapredile i upotpunile. Tvrdnje na koje je izdeljeno ovo poglavlje su slede}e: I Na mu{karcu je, a ne na `eni, da bira. II Mu{karac treba da se udvara i da predlo`i brak `eni, a ne obratno. III @ena treba da se posavetuje sa svojim roditeljima ili nekim ko zauzima njihovo mesto, a potom i sama promisli pre pristanka. IV Nakon objave pristanka, treba da se daju zaloge. V Njihova saglasnost treba da se potvrdi i utemelji zvani~nom veridbom. VI Veridba je na~in na koji se svaka od strana priprema za bra~nu ljubav. VII Veridba povezuje um jedne osobe sa umom druge, tako da se brak duha ostvari pre braka tela. VIII Ovo se de{ava onima koji imaju ~edne misli o braku, ali ne i onima koji imaju razbludne misli. IX Tokom perioda zaruka, nije dozvoljeno povezivati se fizi~ki. X Kada se zavr{i period zaruka, treba da se obavi ven~anje. XI Pre proslave ven~anja, bra~ni ugovor treba zaklju~iti u prisustvu svedoka. XII Brak treba da blagoslovi sve{tenik. XIII Proslava ven~anja treba da bude propra}ena veseljem. XIV Nakon ven~anja, brak duha postaje brak tela i tako se upotpunjuje. XV Ovo je pravilan redosled i procedura bra~ne ljubavi od njene prve toplote do njene prve vatre. XVI Ako se bra~na ljubav ubrzava i ne po{tuje se ovaj red i procedura, ona izgori mozak i nestane. XVII Mentalna stanja svakog od partnera, kako napreduju uzastopnim redom, uti~u na stanje braka; ali je to druga~ije kod duhovnih i prirodnih ljudi.
351

Emanuel Svedenborg

XVIII To je zato {to postoji uzastopni kao i istovremeni red, a ovaj drugi se izvodi iz prvog i njime je odre|en. Sada sledi obja{njenje ovih ta~aka. 296. (I) Na mu{karcu je, a ne na `eni, da bira. To je zato {to je mu{karac od ro|enja odre|en da bude intelekt, a `ena ljubav. To je tako|e i zato {to mu{karac generalno poseduje ljubav prema suprotnom polu, a `ena ljubav prema jednom pripadniku suprotnog pola; pa nije neprikladno da mu{karac govori o svojoj ljubavi, ali za `enu jeste. Me|utim, `ena ima pravo da odabere jednog od svojih prosaca. [to se ti~e prvog razloga, da je izbor na mu{karcu jer je ro|enjem odre|en da bude intelekt, to je zato {to intelekt mo`e jasno da vidi mesta slaganja i neslaganja, i da ih razlikuje, tako da razborito mo`e odabrati ono {to je odgovaraju}e. Ali druga~ije je kod `ena, jer po{to su ro|enjem odre|ene za ljubav, one nemaju jasno}u vida na tom svetlu, pa odluku o braku mogu doneti samo na osnovu naklonosti svoje ljubavi. ^ak i kada znaju da uo~e razliku me|u mu{karcima, ipak }e njihova ljubav biti podstaknuta izgledom. [to se ti~e drugog razloga za to da je na mu{karcima, a ne na `enama da biraju, jeste {to mu{karci generalno ose}aju ljubav prema suprotnom polu, a `ene prema jednoj osobi suprotnog pola, to je zato {to su oni koji ose}aju ljubav prema suprotnom polu slobodni da gledaju okolo da bi se odlu~ili. Nije isto kod `ena, ~ija uro|ena ljubav pripada jednoj osobi suprotnog pola. U ovo se mo`ete uveriti, ako `elite, tako {to }ete pitati bilo kojeg mu{karca na kojeg nai|ete o jednobra~nim i vi{ebra~nim zajednicama; te{ko da }ete na}i ikoga koji ne}e biti za vi{ebra~ne, {to je tako|e rezultat njihove ljubavi prema suprotnom polu. Ali ako postavite isto pitanje `enama, skoro sve }e se izjasniti protiv vi{ebra~nosti, osim prostitutki.
352

Bra~na ljubav

Stoga mi ka`emo da `ene ose}aju ljubav prema jednoj osobi suprotnog pola, tako da imaju bra~nu ljubav. [to se ti~e tre}eg razloga da nije neprikladno za mu{karca da govori o svojoj ljubavi i da je javno iskazuje, a jeste za `ene, on je o~igledan. Iz toga sledi da je na mu{karcima da izjave ljubav, a kada to ~ine, oni biraju. Poznato je da `ena ima pravo da izabere jednog od svojih prosaca, ali ova vrsta izbora je uska i ograni~ena, dok je mu{ka {iroka i neograni~ena. 297. (II) Mu{karac treba da se udvara i da predlo`i brak `eni, a ne obratno. Ovo sledi posle izbora partnera; {tavi{e, ~asno je i svojstveno ~oveku da se udvara i predlo`i brak `eni, ali ne i obratno. Kad bi se `ena udvarala mu{karcu i predlagala mu brak, bila bi ne samo oklevetana ve} bi se, nakon predloga, smatrala i jeftinom, a nakon sklapanja braka bludnom, te sa njom ne bi bilo `ivota sem u hladno}i i gnu{anju. To bi pretvorilo brak u tragediju. @ene ~ak pripisuju sebi u zaslugu {to se navodno predaju savladane pritiskom mu{karca. Mo`e li iko da ne uvidi da }e udvaranje `ene mu{karcu retko biti prihva}eno, i da }e pre biti ili ljutito odbijene ili zavedene iz obesti, a da }e time prodati svoju ~ednost? [tavi{e, mu{karac nema uro|enu seksualnu ljubav, kao {to je ubedljivo dokazano gore; a bez te ljubavi, nema ni unutarnje prijatnosti u `ivotu. Da bi, stoga, uzdigao nivo svog `ivota tom ljubavlju, du`nost je mu{karca da laska `enama, ljubazno, istrajno i ponizno im prilaze}i, mole}i ih za ovaj slatki dodatak njihovom `ivotu. Lepota lica, tela i pona{anja koju ovaj pol poseduje u pore|enju sa mu{kim dolazi kao dodatna nagrada. 298. (III) @ena treba da se posavetuje sa svojim roditeljima ili nekim ko zauzima njihovo mesto, a da potom i sama promisli pre pristanka.
353

Emanuel Svedenborg

S roditeljima se mora posavetovati, jer oni mogu uneti razboritost, znanje i ljubav u diskusiju, kao i preporuku. Razboritost, zbog svoje dobi, jer razboritost dolazi s godinama, tako da se mesta slaganja i neslaganja mogu jasno videti. Znanje o proscu i sopstenoj k}eri; oni }e se raspitati o proscu, o k}eri znaju, tako da mogu doneti zajedni~ki stav i razmotriti ga zajedno. Ljubav, jer tra`enje onoga {to je najbolje za njihovu k}er i briga za njen dom zna~e brigu o sebi i sopstvenom doma}instvu. 299. Bilo bi potpuno druga~ije ako bi k}er sama, bez preporuke svojih roditeja ili onih koji zauzimaju njihovo mesto, prihvatila nekog udvara~a koji je zaprosio. Jer ona nije u stanju da uklju~i razboritost, znanje i ljubav u oceni pitanja od kojih zavisi njena dobrobit. Njoj nedostaje rasu|ivanje, jer je ona jo{ uvek neiskusna u pogledu bra~nog `ivota, i nije u poziciji da pravi pore|enja i da prosudi po karakteru mu{karca kako }e se on pona{ati. Nedostaje joj znanje ili poznavanje, jer njeno iskustvo jedva da izlazi izvan okvira roditeljske ku}e ili nekoliko prijateljica; i nije u poziciji da do|e do informacija o svom proscu i njegovoj familiji. Nedostaje joj i ljubav jer je kod k}eri koje su tek dostigle doba za udaju, ili odmah nakon toga, ljubav pokorna po`udi koja dolazi od ~ula i jo{ uvek nije pod vla{}u `elja kultivisanog uma. K}er, me|utim, mora dobro da razmisli o braku pre nego {to pristane na njega, da bi bila sigurna da se ne udaje mimo svoje volje za ~oveka kojeg ne voli. Jer u ovom slu~aju ona ne}e pristati, a pristanak je ono {to ~ini brak i {to pru`a njenom duhu prvi ukus te ljubavi. Pristanak koji je nevoljno dat ili iznu|en ne omogu}uje duhu da oseti ukus, ali mo`e omogu}iti telu, ~ime se ~ednost prisutna u duhu pretvara u po`udu, koja o{te}uje bra~nu ljubav u toplini njenog prvog procvata.

354

Bra~na ljubav

300. (IV) Nakon objave pristanka, treba da se daju zaloge. Pod zalogama se misli na darove, koji slu`e da potvrde i posvedo~e veridbu i koje su prvi znakovi blagonaklonosti i sre}e. Ovi darovi su potvrde jer su dokazi pristanka. Zato, kada su dvoje ljudi saglasni u ne~emu, ka`emo: Daj mi zalog. Isto tako ka`emo za dvoje koji su se verili i darivali poklone kao potvrdu obe}anja, da su obe}ani i da je veridba potvr|ena. Ovi darovi su svedo~anstva, jer su zaloge maltene trajni vidljivi dokaz obostrane ljubavi pa slu`e tako|e i kao podsetnik, naro~ito ako je re~ o prstenju, bo~icama s mirisima ili e{arpama koje se nose na vidnom mestu. One predstavljaju neku vrstu slikovitog prikaza namere verenika. Zaloge su prvi znakovi blagonaklonosti, jer je bra~na ljubav obe}anje ve~ne blagonaklonosti, a ovi darovi su njeni prvi plodovi. Oni su znakovi sre}e ljubavi, kao {to je dobro poznato; jer se um razveseli kad ih vidi, a kako je ljubav u njima, ovi znakovi blagonaklonosti su dra`i i dragoceniji od svih drugih darova, kao da je njihovo srce u njima. Kako ove zaloge slu`e da uspostave bra~nu ljubav, davanje poklona nakon pristanka bilo je prihva}ena praksa drevnih naroda, i po njihovom prihvatanju par je progla{avan verenim. Treba, me|utim, znati da je davanje poklona pre ili pak posle ceremonije veridbe nekad bilo stvar izbora. Ako su davani pre, oni su potvr|ivali i posvedo~avali ugovor o veridbi; a ako su davani posle, oni su potvr|ivali i posvedo~avali ugovor o braku. 301. (V) Njihova saglasnost treba da se potvrdi i utemelji zvani~nom veridbom. Razlozi za veridbu su slede}i: 1. Da bi du{e para potom mogle da se okre}u jedna drugoj. 2. Da bi se seksualna ljubav, koju svi ose}aju, mogla ograni~iti na tu jednu osobu suprotnog pola.
355

Emanuel Svedenborg

3. Da bi svako od njih mogao da se upozna sa unutarnjim ose}anjima ovog drugog i da bi ih, u~iniv{i ih pokornim, sjedinjavala u unutarnju radost ljubavi. 4. Da bi se njihovi duhovi mogli uneti u brak i postajati sve bliskije vezani. 5. Da bi bra~na ljubav mogla da napreduje od svoje prve topline do bra~nog plamena. 6. Da bi, stoga, bra~na ljubav mogla da se razvija i raste pravilnim redom od svog duhovnog porekla. Stanje veridbe mo`e se povezati sa stanjem prole}a pre nego {to po~ne leto i unutarnje prijatnosti tog stanja cvetanja drve}a pre nego {to ono po~ne da donosi plodove. Kako se prva i naredne faze bra~ne ljubavi razvijaju redom zbog svoj uticaja na ostvarenje ljubavi, koja zapo~inje ven~anjem, postoje tako|e i zaruke na Nebu. 302. (VI) Veridba je na~in na koji se svaka od strana priprema za bra~nu ljubav. Ta~kama koje su date u prethodnom odeljku utvr|eno je da veridba slu`i da pripremi um ili duh jedne osobe za jedinstvo sa umom ili duhom druge osobe ili, {to je isto, jedinstvo ljubavi jedne osobe sa jedinstvom ljubavi druge. Pored ovih jo{ neke stvari treba imati na umu. U pravu bra~nu ljubav utisnuto je pravilo da se ona {iri i nagore i nadole. Ona se iz svoje prve topline postepeno penje nagore ka njihovim du{ama, nastoje}i da ih sjedini tamo, a to radi otvaraju}i njihove umove iznutra sve vi{e. Ne postoji ljubav koja vi{e ~ini na otvaranju uma, koja je ja~a ili mo}nija u otvaranju unutarnjih regiona uma od bra~ne ljubavi; jer du{a svakog od njih ima ovu nameru. Ali u trenutku kada se ova ljubav popne k njihovim du{ama, ona i silazi ka telu i odene se njime. Treba znati da se kvalitet bra~ne ljubavi prilikom njenog silaska odre|uje visinom na koju se penje. Ako dostigne visine ona silazi kao ~edna, ali ako ne, ona silazi kao bludna. Razlog je u tome {to su ni`i nivoi uma bludni,
356

Bra~na ljubav

a vi{i ~edni. Jer su ni`i nivoi uma vezani za telo, dok su vi{i odvojeni; me|utim vi{e o ovoj temi mo`ete na}i u odeljku 305. Ovih nekoliko napomena nam pokazuju da veridba slu`i da pripremi um svakog od partnera za bra~nu ljubav, iako se to de{ava na razli~ite na~ine, u zavisnosti od njihovih ose}anja. 303. (VII) Veridba povezuje um jedne osobe sa umom druge, tako da se brak duha ostvari pre braka tela. Kako je ovo posledica ovoga {to je ve} re~eno (odeljci 301, 302), mo`emo pre}i preko toga ne iznose}i dalje racionalne dokaze. 304. (VIII) Ovo se de{ava onima koji imaju ~edne misli o braku, ali ne i onima koji imaju razbludne misli. Kod ~ednih, ovih koji zauzmu religiozan stav prema braku, prvi dolazi brak duha, a za njim brak tela. To su ljudi kod kojih se ljubav penje prema du{i, pa silazi sa te visine (videti odeljak 302). Du{e ovih ljudi se ogra|uju od neograni~ene seksualne ljubavi i posve}uju jednoj osobi u pogledu ve~ne i ve~ite zajednice sa njom i njenog rastu}eg bla`enstva, kao na~ina za raspirivanje nade koja neprestano osve`ava njihove umove. Ali kod bludnih je sasvim druga~ija situacija. To su oni ~iji pogledi na brak ili svetost braka nisu zasnovani na religiji. Oni imaju brak tela, ali ne i duha. Ako se pojavi neki oblik braka duha tokom perioda zaruka, ako se ona i popne uzdizanjem njihovih misli o tome, ona ipak zapada u ~e`nju koja se iz tela javlja u volji, pa se zbog bludnih stvari u njoj strmoglavi u telo, kaljaju}i ga na najni`em nivou privla~nom stra{}u ljubavi. Tada, onolikom brzinom kojom je planula u po~etku, ona izgara, a smenjuje je hladno}a zime; tako se njen krah ubrzava. Period veridbe jedva da ~ini i{ta da pomogne ovim ljudima, sem {to ispunjava njihovu ~e`nju pohotom koja zaga|uje princip bra~ne ljubavi.
357

Emanuel Svedenborg

305. (IX) Tokom perioda zaruka, nije dozvoljeno povezivati se fizi~ki. Ako se to desi, to uni{tava red utisnut u bra~nu ljubav. Jer ljudski um sadr`i tri regiona, od kojih se najvi{i zove nebeskim, srednji duhovnim, a najni`i prirodnim. ^ovek je po ro|enju na najni`em regionu, ali se onda, ako `ivi u skladu sa istinama religije, penje na vi{i koji se zove duhovni, a onda se, po osnovu braka ljubavi i mudrosti, penje na najvi{i. Najni`i region, koji se zove prirodni, jeste tamo gde obitavaju sve ~e`nje za zlom i bludom. Ali vi{i region, koji se zove duhovni, ne sadr`i ~e`nju za zlom i bludom; on je taj u koji ~oveka uvodi Bog po ponovnom ro|enju. U najvi{em regionu, koji se zove nebeski, obitava bra~na ~ednost u svojoj ljubavi. ^ovek se uzdi`e na ovaj nivo ljubavlju prema vr{enju slu`be, a kako su najistaknutije slu`be one koje nastaju iz braka, otuda je to prava bra~na ljubav. Ovde }ete na}i kratak rezime o na~inu na koji se bra~na ljubav, iz prve faze svoje toplote, mora uzdi}i iz najni`eg u vi{i region da bi postala ~edna. Tada iz ~ednosti ona mo`e si}i kroz srednji i najni`i region u telo. Kada se to desi, najni`i region se ~isti od bluda ~ednom ljubavlju koja silazi, a onda i najni`i nivo ove ljubavi postaje ~edan. Stoga, ako se uzastopne faze ove ljubavi ubrzaju preranim fizi~kim sjedinjavanjem, dolazi do toga da ~ovek deluje iz najni`eg regiona, koji je od ro|enja razbludan. Dobro je poznato da je ovo po~etak i izvor hladno}e prema braku i zanemarivanja, {to prati i averzija prema partneru. Me|utim, mo`e do}i do prili~no raznolikih rezultata na osnovu preranog sjedinjavanja, kao i na osnovu previ{e odu`ene ili prebrze veridbe. Ali oni su toliko brojni i raznovrsni da bi ih veoma te{ko bilo navesti. 306. (X) Kada se zavr{i period zaruka, treba da se obavi ven~anje. Pojedini obredi su ~iste formalnosti, ali postoje i drugi koji su od su{tinske va`nosti, a u koje spadaju ven~anja.
358

Bra~na ljubav

Naredni razlozi }e potvrditi da se ona svrstavaju u su{tinske, i stoga se javno obznanjuju i sve~ano proslavljaju. 1. Ven~anje stavlja ta~ku na prethodno stanje koje po~inje zarukama; koje je bilo prvenstveno stanje duha i po~etak narednog stanja koje se zapo~inje brakom, i ono je stanje istovremeno i duha i tela. Jer tada duh ulazi u telo i deluje na tom nivou. Shodno tome, tog dana mlado`enja i mlada napu{taju svoje stanje zaruka, a mlada i ime, i preuzimaju stanje, odnosno ime, mu`a i `ene i po~inju da dele postelju. 2. Ven~anje je uvo|enje i ulazak u novo stanje, koje }e devojku u~initi `enom, a mladi}a mu`em, tako da njih dvoje postanu jedno telo. To se de{ava kada ih ljubav sjedini na najni`em nivou. Pokazao sam u prethodnim poglavljima da brak zaista menja devojku u `enu, a mladi}a u mu`a, kao i da brak sjedinjuje dvoje ljudi u jedno, tako da oni vi{e nisu dva, ve} jedno telo. 3. Ven~anje je po~etna ta~ka koja vodi potpunom razdvajanju seksualne ljubavi od bra~ne ljubavi. To se de{ava kada, na osnovu mogu}nosti za potpunim jedinstvom, ljubav jednog partnera postane ograni~ena i posve}ena ljubavi drugog. 4. Izgleda kao da je ven~anje samo jaz izme|u ova dva stanja i da je samo formalnost koja se mo`e izbe}i. Ali ven~anje sadr`i ovaj su{tinski element da se u ovo, upravo opisano, novo stanje ulazi na osnovu ugovora, da dve strane moraju iskazati svoj pristanak u prisustvu svedoka, da ga mora blagosloviti sve{tenik, kao i druge koji ga ~vrsto ustanovljuju. Kako ven~anja sadr`e ovaj su{tinski element i kako tek nakon njega brak postaje zakonit, ven~anja se tako|e slave i na Nebesima (videti odeljak 21, pa odeljke 27-41). 307. (XI) Pre proslave ven~anja, bra~ni ugovor treba zaklju~iti u prisustvu svedoka. Bra~ni ugovor treba zaklju~iti pre ceremonije ven~anja, tako da se statuti i zakoni prave bra~ne ljubavi saznaju
359

Emanuel Svedenborg

odnosno zapamte nakon ven~anja. On tako|e slu`i i kao garancija koja obavezuje um na propisan brak. Jer posle izvesnih prvih faza braka, stanje koje prethodi veridbi se povremeno vra}a, {to uzrokuje gubljenje se}anja na brak i zaboravljanje zaklju~enog ugovora. Zapravo, on mo`e biti potpuno izbrisan zavo|enjem bludnih osoba na bludno pona{anje; ako se tada prizove u se}anje, biva prezren. Da bi se izbegli ovi prestupi, dru{tvo je na sebe preuzelo du`nost za{tite tog ugovora, propisav{i kazne za one koji ga prekr{e. Ukratko, predbra~ni ugovor iznosi pouke prave bra~ne ljubavi, utvr|uje ih i primorava sladostrasnike da ih po{tuju. Pored toga, ovaj ugovor ozakonjuje pravo na ra|anje dece i pravo dece na nasle|ivanje imovine svojih roditelja. 308. (XII) Brak treba da blagoslovi sve{tenik. Razlog je {to se brak smatra po sebi duhovnim pa stoga i svetim. Jer on dolazi od nebeskog braka dobra i istine, a pojedinosti braka odgovaraju Bo`anskom braku Boga i Crkve. Stoga brakovi dolaze od Samog Boga i zavise od stanja crkve sa ugovornim stranama. Sada po{to na Zemlji rukopolo`eni sve{tenici obavljaju funkciju Gospodnjeg sve{tenstva, odnosno, vode one stvari koje se odnose na Njegovu ljubav, kao i sve {to ima veze sa bla`enstvom, brakovi treba da budu blagoslovljeni od strane Njegovih sve{tenika. Kako su oni glavni svedoci, pristanak na ugovor treba da ~uju, prihvate, potvrde i odrede oni. 309. (XIII) Proslava ven~anja treba da bude propra}ena veseljem. Razlog je u tome {to tada predbra~na ljubav koju imaju verenici silazi u njihova srca, pa {ire}i se telom u svim pravcima vodi ose}anju zadovoljstava braka. Na osnovu toga umovi sti~u predstavu o sve~anosti prilike, pa se, onoliko koliko je dozvoljeno i pristojno, prepu{taju veselju. Da bi ga podstakli, va`no je da se veselje njihovih
360

Bra~na ljubav

umova deli, jer se tako oni sami uvode u radosti bra~ne ljubavi. 310. (XIV) Nakon ven~anja, brak duha postaje brak tela i tako se upotpunjuje. Svi doga|aji koji se de{avaju u telu ~oveka pod uticajem su duha. Dobro je poznato da usta ne govore sama od sebe, ve} izra`avaju misli uma; isto tako ni ruke ne rade, ni noge ne hodaju same od sebe, ve} to volja uma deluje kroz njih. Iz toga sledi da um govori kroz odgovaraju}i organ i da deluje kroz odgovaraju}i deo tela. Iz ovoga se jasno vidi da je priroda onoga {to usta govore i telo radi odre|ena prirodom uma. Iz ovoga se mo`e izvesti zaklju~ak da svojim neprestanim uticajem um istovremeno upu}uje telo da sprovodi njegove aktivnosti. Jer ljudska tela posmatrana iznutra nisu ni{ta drugo nego oblici uma spolja, ogranizovani tako da izvr{avaju odluke du{e. Ovaj uvod je potreban da poka`e za{to se umovi ili duhovi prvo moraju sjediniti kao u braku, pre nego se jedinstvo pro{iri na telesni nivo, odnosno da bi se ven~ali i duhovi kada se tela ven~aju, a partneri voleli jedno drugo u duhu, a potom i u telu. Hajde da sada razmotrimo brak sa ovog stanovi{ta. Kada bra~na ljubav sjedinjuje umove dva bi}a i oblikuje ih za brak, ona tako|e sjedinjuje i oblikuje i njihova tela radi iste svrhe. Jer, kao {to sam ve} rekao, oblik uma je oblik tela iznutra, s tom razlikom {to je oblik tela spolja organizovan tako da proizvede rezultat ka kojem je usmeren unutarnji oblik tela iz uma. Um, koji se oblikuje bra~nom ljubavlju se, me|utim, {iri iznutra kroz celo telo i svaki njegov deo, uklju~uju}i i reproduktivne organe koji zauzimaju posebni region ispod ostalih telesnih organa. U njima oblici uma dosti`u svoju krajnju fazu kod onih koji su sjedinjeni bra~nom ljubavlju. Zbog toga su i ose}anja i misli njihovih umova usmereni ka tom regionu. Aktivnosti umova na koje uti~u druge ljubavi se razlikuje u tome {to one ne prodiru u ovaj region.
361

Emanuel Svedenborg

Iz ovoga se mo`e izvu}i zaklju~ak da bra~na ljubav iznutra ima istu prirodu u odgovaraju}im organima kao u umovima i duhovima partnera. O~igledno je da posle ven~anja brak duha postaje brak tela i da se time upotpunjuje. Stoga, ako je brak ~edan u duhu i inspirisan svojom sveto{}u, on je isti takav kada se u potpunosti realizuje u telu; a obratno se de{ava ako je brak bludan u duhu. 311. (XV) Ovo je pravilan redosled i procedura bra~ne ljubavi od njene prve toplote do njene prve vatre. Mi ka`emo od njene prve toplote do njene prve vatre jer je `ivotna toplota ljubav, a bra~na toplota ili ljubav postepeno raste dok se ne pretvori u plamen ili vatru. Kada ka`emo do njene prve vatre, mislimo na prvo stanje nakon ven~anja, dok ta ljubav plamti. [ta se de{ava sa njom posle ove prve vatre, kako brak odmi~e, opisano je u prethodnim poglavljima. U ovom delu knjige obja{njen je njen tok od po~etne ta~ke do ovog prvog cilja. Svaki red ima po~etnu i krajnju fazu, gde krajnja postaje po~etna narednog reda; a sve ono po sredini biva poslednja faza prethodne i prva faza poslednje sekvence. Tako na osnovu motiva ciljevi neprestano idu ka ostvarenju. Sve ovo se mo`e dokazati i ilustrovati razumu na osnovu onoga {to se zna i {to se mo`e videti u svetu. Ali kako je ovde jedina tema diskusije redosled po kojem ljubav napreduje od svoje prve faze do svog cilja, op{ta diskusija se mo`e izostaviti pa }emo samo re}i da je onakva kakva je priroda toka ove ljubavi od njene prve toplote do njene prve vatre, takva obi~no i njena priroda koja je svojstvena njenom kasnijem razvoju. Jer se tokom tog napredovanja ona razvija onakvom kakva je bila njena prva toplota. Ako je bila ~edna, njena ~ednost se tom prilikom pove}ava, ali ako je bila razbludna, njena razbludnost se pove}ava kako napreduje dok se ne li{i sve ~ednosti koju je imala spolja, ali ne i iznutra, od vremena zaruka.
362

Bra~na ljubav

312. (XVI) Ako se bra~na ljubav ubrzava i ne po{tuje se ovaj red i procedura, ona izgori mozak i nestane. Ovako govore neki na Nebu, a pod mozgom misle na unutarnje regione uma i tela. Oni izgaraju, odnosno, bivaju uni{teni ako se bra~na ljubav po`uruje jer ova ljubav tada zapo~inje plamenom {to izjeda i uni{tava svetili{te u kojem bra~na ljubav treba da obitava na po~etku i iz kojeg treba da se razvija. To je ono {to se de{ava ako ~ovek i `ena po`ure u brak, a da ne ispo{tuju pravilan redosled, ne po{tuju}i Boga, ne koriste}i razum, odbijaju}i veridbu, i udovoljavaju}i jedino zahtevima tela. Ako ta ljubav zapo~ne goru}om toplotom tela, ona postaje spolja{nja, a ne unutarnja, {to zna~i da ne postaje bra~na. Ova ljubav mo`e se nazvati ljuskom ljubavi bez jezgra, ili telesnom, neplodnom i suvom, jer je ispra`njena od svoje prave su{tine. (O ovoj temi je vi{e re~eno u odeljku 305). 313. (XVII) Mentalna stanja svakog od partnera, kako napreduju uzastopnim redom, uti~u na stanje braka; ali je to druga~ije kod duhovnih i prirodnih ljudi. Postoji pravilo u obrazovanom svetu koje treba priznati jer je istinito, da je krajnje stanje takvo kakve su faze koje ga oblikuju i proizvode. Jer ono otkriva i uticaj i efekte. Uticaj zna~i sve ono {to prethodi i tvori ono {to sledi, iz faze u fazu sve do poslednje. Na primer, kod ljudskog bi}a sve ono {to prethodi i stvara njegovu mudrost; ili kod politi~ara sve ono {to prethodi i stvara njegovu smotrenost ili kod teologa sve {to prethodi i stvara njegovu u~enost. Isto tako sve ono {to prethodi od detinjstva i stvara ~oveka, kao i ono {to datim redom nastaje iz semena i mladice i tvori drvo; i kasnije ono {to nastaje iz cveta i stvara plod. To je apsolutno isto kao ono {to prethodi i nastaje u slu~aju verenog para i {to tvori njihov brak. Ovo je zna~enje u kojem se koristi re~ uticaj. Sve prethodne faze formiraju nizove u umu, a nizovi se me|usobno povezuju, jedan uz drugi ili jedan iza
363

Emanuel Svedenborg

drugog, tako da svi zajedno grade poslednju fazu. Ovo se do sada nije znalo u svetu, ali kako je to istinita ~injenica otkrivena sa Neba, to je ja iznosim ovde. Jer se njome otkrivaju rezultati uticaja i priroda poslednje faze u kojoj se upravo pomenuti nizovi faza oblikuju i egzistiraju zajedno. Ova razmatranja omogu}uju da se vidi da stanja uma svakog od partnera, kako se razvijaju redom, uti~u na stanje braka. Ali par nakon sklapanja braka ne zna ni{ta o uzastopnim fazama koje su one prethodne pokrenule u njihovim karakterima, budu}i prisutne u njima. To su one koje daju oblik bra~noj ljubavi i poti~u stanje uma koje odre|uje pona{anje jednog prema drugom. Razlog zbog kojeg su stanja i red po kojem se formiraju, razli~ita kod duhovnih i prirodnih ljudi jeste taj {to duhovno napreduje pravilnim redom, a prirodno ne. Jer duhovno po{tuje Boga, a Bog obezbe|uje i vodi red. Ali prirodno po{tuje sebe tako da napreduje suprotnim redom. Stanje njihovog braka je stoga iznutra prepuno bluda; a svaki ~in bluda donosi hladno}u, a svaka hladno}a je prepreka unutarnjem `ivotu, tako da je njegov tok zaustavljen i potoci presu{uju. 314. (XVIII) To je zato {to postoji uzastopni kao i istovremeni red, a ovaj drugi se izvodi iz prvog i njime je odre|en. Ovo se navodi kao razlog koji slu`i da potvrdi prethodne tvrdnje. Dobro je poznato da red mo`e biti uzastopan ili istovremen, ali ne i da se istovremeni red izvodi iz uzastopnog i da zavisi od njega. Proces po kojem se uzastopne faze uru{avaju u istovremene i vrstu reda koju one tada usvajaju, veoma je te{ko predstaviti na na~in koji se mo`e shvatiti, jer u~eni ljudi nemaju predstavu koja bi im poslu`ila da to sebi razjasne. Kako se osnovna predstava ove tajne ne mo`e svesti na nekoliko re~i, a kako bi dugo bavljenje njome odvratilo ljudske umove od otvorenijeg posmatranja bra~ne ljubavi, to bih je mogao ilustrovati
364

Bra~na ljubav

tako {to }u ukratko navesti ono {to je o temi dva reda, uzastopnog i istovremenog, i uticaja prvog na drugi, re~eno u mojoj knjizi U~enje Novog Jerusalima o Svetom pismu. I na Nebu kao i na Zemlji postoje uzastopni i istovremeni redovi. Kod uzastopnog reda jedna faza sledi drugu od najvi{e do najni`e; ali kod istovremenog reda jedna ide uz drugu od unutarnje do spolja{nje. Uzastopni red je poput stuba sa stepenicima od vrha ka dnu, a istovremeni red je kao konstrukcija koja se pru`a od centra prema vani. U poslednjoj fazi uzastopni red postaje istovremeni na slede}i na~in: najvi{e faze uzastopnog reda postaju unutarnje istovremenog reda; a najni`e faze uzastopnog reda postaju spolja{nje faze istovremenog reda. To se mo`e uporediti sa uleganjem stepenastog stuba dok ne postane koherentno telo na jednom nivou. Ovako se od uzastopnog formira istovremeni red i to je primenjivo na svaku pojedina~nu stvar u Duhovnom svetu kao i na svaku pojedina~nu stvar u Prirodnom svetu. Videti odeljke 38 i 65 u ovoj knjizi i duga~ki prikaz ove teme u Mudrosti an|ela o Bo`anskoj ljubavi i mudrosti, 205-229. Umnogome je isto sa uzastopnim redovima koji vode braku i istovremenim redovima u braku; ovi drugi nastaju iz prethodnih i zavise od njih. Svako ko zna kako uzastopni red uti~e na istovremeni mo`e shvatiti za{to an|eli na ruci ~oveka mogu videti sve {ta on misli i namerava u svom umu; i kako `ene ose}aju naklonosti svojih mu`eva tako {to stave svoje ruke na mu`evljeve grudi, {to je vi{e puta spomenuto u iskustvima. Razlog je {to su ruke krajnji nivo osobe, a ono o ~emu ona raspravlja i {ta zaklju~uje u svom umu dosti`e svoju poslednju fazu u njenim rukama, i tu pravi istovremeni red. Zato se u Re~i pojavljuje izraz na dlanovima sam te izrezao.18

*****
18 Isaija 49:16 (Prim. prev.)

365

Emanuel Svedenborg

315. Ovde }u navesti dva iskustva, od kojih je ovo prvo. Jednom ugledah, nedaleko od sebe, jedan atmosferski fenomen. Videh oblak podeljen na obla~i}e, od kojih su jedni bili plavi, a drugi tamni, i kao da su se me|usobno borili. Bili su ispresecani u trake svetlucavim zracima, koje su katkad imale vrhove kao o{trice ma~a, a katkad ~etvrtaste poput polomljenog se~iva. Povremeno su pruge istr~avale kao da idu u susret jedna drugoj, da bi se povremeno povla~ile unazad kao bokseri. Zbog toga se ~inilo da se ovi raznobojni obla~i}i tuku, ali oni su se zapravo igrali. Kako se ova atmosferska pojava odigravala nedaleko od mene, ja podigoh pogled i gledaju}i netremice ugledah de~ake, mladi}e i starije ljude kako ulaze u jednu zgradu napravljenu od mermera s porfirima u osnovi. Fenomen se odigravao iznad ove zgrade. Tada ja upitah jednog od ovih {to su ulazili unutra {ta se to tamo doga|a. Ovo je srednja {kola, odgovori mi on, u kojoj se mladi}i upu}uju u razna pitanja iz oblasti mudrosti. ^uv{i odgovor, ja u|oh za njima. Bio sam u duhu, to jest umnogome istom stanju kao i ljudi u Duhovnom svetu, koji se nazivaju duhovima i an|elima. U toj se {koli napred nalazila stolica, u sredini su bile klupe, okolo mesta za sedenje, a iznad ulaza be{e galerija. Stolica je namenjena mladi}ima, koji su se smenjivali u odgovaranju na postavljena pitanja. Klupe su bile za slu{aoce, a mesta za sedenje sa strane za one koji su prethodno davali mudre odgovore. Galerija je predvi|ena za starije koji behu sudije i arbitri. Po sredini galerije pru`ala se jedna platforma na kojoj je sedeo onaj kojeg su zvali upravnikom. On je postavljao pitanja, a mladi}i su na njih odgovarali sa stolice. Kada se svi okupi{e, ~ovek sa platforme ustade rekav{i: Molim vas da sada odgovorite na pitanje ako znate odgovor: [ta je du{a i kakva je njena priroda? ^uv{i ovo, prisutni se zbuni{e i po~e{e da mrmljaju; da bi neki iz gomile na klupama povikali: Da li je
366

Bra~na ljubav

ikada ijedan ~ovek od doba Saturna naovamo bio u stanju da racionalnim razmi{ljanjem uvidi i shvati {ta je du{a, a kamoli kakva je njena priroda? To je sigurno izvan doma{aja sva~ijeg intelekta. Ali ljudi iz galerije odgovori{e na ovo: To nije izvan doma{aja intelekta, ve} je unutar njegovog opsega i delokruga. Samo vi dajte odgovor. Tada ustado{e mladi}i koji su bili odabrani da sednu na stolicu tog dana i odgovaraju na pitanja. Tog dana su starine ispitivale njih petoricu na{av{i da su izuzetno pametni. Oni su se nalazili na mestima oko stolice, pa bi ustajali redom i sedali na stolicu da bi odgovarali. Kako bi ustajali, obla~ili bi tuniku od vi{ebojne svile, a preko nje haljinu od mekane vune sa izvezenim cve}em i stavljali {e{ir na glavu sa vencem od ru`a, okru`en malim safirima krune. Tada videh kako prvi od njih tako obu~en ustaje i ka`e: [ta je du{a i kakva je njena priroda nije otkriveno nikome od prvog dana stvaranja. To je tajna koju Bog ~uva u svojima riznicama. Ali je otkriveno da du{a stanuje u ~oveku kao kraljica. Me|utim, lokacija njenog dvora predmet je rasprave me|u u~enim ljudima. Neki je sme{taju u mali izra{taj izme|u velikog i malog mozga koji se naziva epifiza. Oni pretpostavljaju da je ovo sedi{te du{e, jer se celim ~ovekom upravlja iz ova dva mozga, koje epifiza reguli{e. Tako da ono {to upravlja sa dva mozga po `elji mora da upravlja i celim ~ovekom od glave do pete. Ovaj stav, reko{e oni, mnogi ljudi u svetu smatrali su istinitim ili vrlo verovatnim, ali ga je naredno doba odbacilo kao izmi{ljotinu. Zavr{iv{i svoj govor, on skide haljinu tuniku i {e{ir, koje obu~e drugi po redu i zauze mesto. On re~e da na celom Nebu, kao ni na celom svetu, ne postoji niko ko zna {ta je du{a i kakva je njena priroda. Ono {to mi znamo, re~e on, jeste da du{a postoji i da se nalazi u ~oveku, ali to gde se nalazi samo se pretpostavlja. Ono
367

Emanuel Svedenborg

{to je sigurno je to da se nalazi u glavi, jer tu intelekt razmi{lja i volja donosi svoje odluke; a na licu s prednje strane glave nalaze se ~ovekovih pet ~ulnih organa. Ono {to svima njima daje `ivot je du{a koja se nalazi unutar glave, ali se ne bih usudio da tvrdim gde se nalazi njena kontrolna soba. Nekada bih se slo`io sa onima koji su joj dodelili mesto u trima komorama mozga, nekada sa onima koji je sme{taju u tzv. corpora striata, nekada sa onima koji je sme{taju u mo`danu supstancu svakog od mozgova, a opet nekada sa onima koji je sme{taju u supstancu kore ili sa onima koji je sme{taju u dura mater. Jer bi se svako od ovih stanovi{ta moglo opravdati. Ono {to bi se moglo re}i u korist tri komore mozga jeste da su one prijemnici `ivotinjskog duha19 i sve mo`dane limfe. Ono {to bi se moglo re}i u prilog corpora striata jeste da ona formira mo`dinu kroz koju idu nervi, i kroz koju se svaki deo mozga nastavlja u ki~mu, a iz nje se nastavljaju vlakna preko kojih je isprepletano celo telo. U prilog mo`dane supstance svakog mozga ide to {to predstavlja zbirku i skup svih vlakana koja ~ine po~etnu ta~ku razvoja cele osobe. U prilog supstance kore ide to {to se onde nalaze prvi i krajnji zavr{eci, odnosno po~eci svih vlakana to jest ose}aja i pokreta. U prilog dura mater ide to {to je ona zajedni~ki pokrov svakog mozga odakle se pru`a u nekoj vrsti kontinuiteta preko srca i utrobe tela. [to se mene ti~e, ja ne bih ocenio nijednu od ovih teorija kao superiorniju u odnosu na drugu. Da li biste vi, molim vas, presudili i odabrali najbolju od njih? Rekav{i ovo on ustade, skide tuniku, haljinu i {e{ir i predade ih tre}em koji sede na stolicu i izgovori slede}e: Kako bih se ja u ovim godinama mogao baviti ovako uzvi{enom temom? Obra}am se u~enim ljudima koji sede ovde sa strane, obra}am se vama mudri ljudi sa galerije, zapravo, obra}am se an|elima na najvi{em Nebu:
19 Navodni princip ose}aja i voljnih pokreta. (Prim. prev.)

368

Bra~na ljubav

da li iko od vas mo`e na svetlosti svog razuma stvoriti za sebe ikakvu predstavu o du{i? U pogledu njenog mesta u ~oveku, mogu vam ponuditi jednako dobru pretpostavku kao i bilo ko drugi. Ja pretpostavljam da se ona nalazi u srcu, te stoga u krvi. Razlog tome je {to srce posredstvom krvi kontroli{e kako telo tako i glavu. Postoji veliki krvni sud koji se naziva aorta, koji se iz njega pru`a celim telom; i postoje krvni sudovi koji se nazivaju karotidne arterije koje se iz njega pru`aju celom glavom. Zbog toga postoji op{ta saglasnost da du{a preko krvi iz srca odr`ava, hrani i daje `ivot celom organskom sistemu kako tela tako i glave. Dodatni razlog za verovanje u ovu tvrdnju je ~injenica da se u Svetom pismu vi{e puta pominje du{a i srce Na primer, treba da volite Boga svom du{om svojom i svim srcem svojim, a Bog stvara u ~oveku novu du{u i novo srce (V Knj. Moj. 6:5; 10:12, 11:13; 26:16; Jer. 32:41; Mat. 22:37; Marko 12:30, 33; Luka 10:27, i drugde). Tako|e se jasno ka`e da je krv du{a tela (Lev. 17:11, 14). ^uv{i ovo, neki ljudi podigo{e glas uzviknuv{i: Veoma pametno! To su bili predstavnici sve{tenstva. Nakon toga, ~etvrti obu~e haljine koje su nosili prethodni govornici, pa sede na stolicu i re~e: Ja tako|e sumnjam da postoji iko tako o{trog i istan~anog uma ko bi bio sposoban da razabere {ta je du{a i kakva je njena priroda. Stoga mislim da svako ko po`eli da je istra`i iscrpljuje svoju o{troumnost beskorisnim naprezanjem. Ali od detinjstva do danas, ja sam istrajao u tome da verujem mi{ljenju drevnih ljudi da je ~ovekova du{a u njemu celom i u svakom njegovom delu, pa je stoga onoliko u njegovoj glavi i svakom njenom delu koliko i u telu i svakom njegovom delu. Beskorisna je namera modernih u~enjaka da smeste du{u u neki odre|eni deo. Du{a je duhovna supstanca kojoj se ne mo`e pripisati ni {irenje ni pozicija, ve} samo prebivanje i ispunjavanje. Dakle, ima li ikoga ko ne misli na `ivot kada spominje du{u i zar nije `ivot u
369

Emanuel Svedenborg

celini kao i u svakom delu koji bi da imenujete? Mnogi od slu{alaca se slo`i{e sa njim. Posle njega iza|e i peti, koji obukav{i istu ode}u, re~e slede}e: Ja se ne}u mnogo baviti pitanjem gde su du{a nalazi, da li se nalazi u nekom delu ili u celoj osobi. Ali }u izneti svoje mi{ljenje o pitanju {ta je du{a i kakva je njena priroda. Niko ne misli o du{i druga~ije nego kao o ne~emu ~istom {to se mo`e uporediti sa etrom, vazduhom ili vetrom, ~iji se `ivotni princip izvodi iz mo}i razuma, iz ne~ega u ~emu ~ovek nadma{uje `ivotinje. Svoje mi{ljenje sam zasnovao na ~injenici {to se, kada ~ovek umire, ka`e da on izdi{e ili predaje svoju du{u ili duh. Zbog toga se tako|e veruje da du{a koja nastavlja da `ivi nakon smrti postaje dah ove vrste, dah {to sadr`i svest koju nazivamo du{om. [ta bi drugo mogla biti du{a? Ali kako sam ~uo ljude sa galerije kako tvrde da je pitanje {ta je du{a i kakva je njena priroda izvan doma{aja intelekta, ali unutar njegovog delokruga i granice, ja vas molim i preklinjem da mi otkrijete ovu ve~nu tajnu? Stariji ljudi na galeriji pogleda{e u upravnika koji je bio postavio ovo pitanje. Na osnovu toga, upravnik shvati kako oni `ele da on si|e i ka`e im odgovor. Stoga on si|e sa platforme, pa pro{av{i kroz dvoranu sede na stolicu i podigav{i ruku re~e: Molim vas za pa`nju. Da li postoji iko ko ne veruje da je du{a najintimnija i najfinija su{tina ljudskog bi}a? Ali {ta je su{tina bez oblika do ma{tovita pri~a? Du{a je stoga forma, ali kakva vrsta forme re}i }u vam sada. Ona je oblik svih delova ljubavi i svih delova mudrosti. Svi delovi ljubavi zovu se ose}anjima, a svi delovi mudrosti shvatanjima. Ovi drugi poti~u iz prvih i zajedno sa njima ~ine jedan oblik koji se sastoji od bezbroj delova, koji su, me|utim, tako dobro organizovani i koherentni da se mogu nazvati jedinstvom. Tako se mogu nazvati, jer da bi ostali takvi ni{ta im se ne mo`e oduzeti niti im se i{ta mo`e dodati. [ta je ljudska du{a do jedna ovakva forma? Svi delovi ljubavi i svi delovi mudrosti
370

Bra~na ljubav

su preko potrebni elementi takve jedne forme, a kod ljudi se oni nalaze u du{i, a zatim u njihovoj glavi i telu. Vi se zovete duhovima i an|elima; a verovali ste u svetu da su duhovi i an|eli poput da{ka vetra ili ~estice etra, dakle umovi i du{e. Sada jasno vidite da ste vi, uistinu, stvarno i zaista, ljudi koji su u svetu `iveli i mislili u materijalnom telu; i znali ste da to nije materijalno telo koje `ivi i misli, ve} duhovna supstanca u telu. To ste zvali du{om, ali niste znali njen oblik; sada ste ga pak videli i jo{ uvek ga vidite. Vi ste svi du{e, o ~ijoj ste besmrtnosti slu{ali, razmi{ljali, pri~ali i pisali toliko; a kako ste vi oblici ljubavi i mudrosti koja dolazi od Boga, nikada ne mo`ete umreti. Du{a je dakle ljudski oblik, oblik od kojeg se ni{ta ne mo`e oduzeti, niti mu se i{ta mo`e dodati, i najdublja je od svih formi tela. Kako spolja{nje forme primaju od unutarnjih i su{tinu i oblik, vi ste stoga du{e, onakve kakvima vidite sebe i kakvima vas drugi vide. Ukratko, du{a je prava osoba jer je najunutarnjija; njen oblik je stoga ljudski oblik u vascelom njegovom savr{enstvu. Ali ona nije `ivot, ve} najbli`i prijemnik `ivota od Boga, odnosno Bo`je stani{te. Ovaj govor bio je pozdravljen mnogim aplauzima, ali neki od prisutnih reko{e: Moramo da razmislimo o ovome. Ja krenuh ku}i, a iznad srednje {kole iznenada se pojavi, umesto prethodnog atmosferskog razmetanja, sjajni oblak bez ikakvih pruga ili zrakova koji se bore me|usobno. Ovaj oblak probi krov i u{av{i unutra obasja zidove. Reko{e mi da su videli da je na njima pisalo, izme|u ostalog: I stvori Gospod Bog ~oveka, i dunu mu u nos duh `ivotni; i posta ~ovek du{a `iva. (Postanje 2:7) 316. Drugo iskustvo Jednom, dok sam {etao smirenih ose}anja i uma, videh u daljini jedan park kroz ~iji se sredi{nji deo pru`ala aleja prema maloj palati u koju ulazi{e mladi}i i devojke, mu`evi i `ene. Ja po|oh u duhu i upitah vratara koji je
371

Emanuel Svedenborg

stajao na ulazu mogu li i ja u}i. On se zagleda u mene, pa ga zapitah: Za{to me gledate? On mi odgovori: Gledam te da vidim da li to mirno zadovoljstvo na tvom licu ima ne{to zajedni~ko sa zadovoljstvom bra~ne ljubavi. Iza ove aleje nalazi se mala ba{ta sa ku}om u njoj, u kojoj `ivi jedan tek ven~ani par, a njihovi prijatelji oba pola danas dolaze da im ~estitaju. Ja ne poznajem ljude koje pu{tam, ali mi je re~eno da ih mogu prepoznati po njihovim licima. Ako na njima vidim zadovoljstvo bra~ne ljubavi, mogu da ih pustim, ali ne i druge. Svi an|eli mogu videti na licima ljudi zadovoljstva njihovih srca, a zadovoljstvo ljubavi koje je on video na mom licu, poticalo je od razmi{ljanja o bra~noj ljubavi. Ono je isijavalo iz mojih o~iju prodiru}i u unutarnji deo mog lica. Zato me on pusti da u|em. Aleju kojom sam i{ao ~inile su vo}ke s granama koje su se preplitale tako da su pravile zid od drve}a sa obe strane. Prolaze}i kroz nju, nai|oh na malu ba{tu, punu grmlja i cve}a. Grmlje i cve}e je bilo grupisano u parovima, a na osnovu onoga {to su mi rekli, takve se ba{te mogu videti oko ku}a u kojima se upravo odr`avaju ven~anja ili su u toku tako da se zovu svadbenim vrtovima. Potom u|oh u ku}u i videh par koji se dr`ao za ruke i razgovarao pod uticajem prave bra~ne ljubavi. Na njihovim licima mogao sam videti sliku bra~ne ljubavi i nau~iti o njenoj `ivotnoj sili iz njihovog razgovora. Po{to im ~estitah i izrazih najlep{e `elje zajedno sa ostalim posetiocima, ja iza|oh u svadbeni vrt. S desne strane ugledah grupu mladi}a kojima svi koji iza|o{e iz ku}e po`uri{e da se pridru`e. Razlog je bio u tome {to se tu razgovaralo o bra~noj ljubavi, a taj razgovor je imao neku skrivenu mo} da privu~e umove sviju njih. Ja stadoh da slu{am jednog mudrog ~oveka koji je govorio o ovoj temi, a su{tina onoga {to sam ~uo je slede}a. Gospodnja Bo`anska promisao je, re~e on, najdetaljnija i najuniverzalnija kad je re~ o braku i brakovima
372

Bra~na ljubav

na Nebu, jer sva zadovoljstva Neba izviru iz zadovoljstava bra~ne ljubavi, kao {to slatka voda izvire iz potoka. Stoga se obezbe|uje ra|anje ljudi koji }e odgovarati jedni drugima u braku. Pod Gospodnjim neprestanim vo|stvom, oni se usmeravaju u pravcu braka, iako ni devoj~ica ni de~ak nisu svesni toga. Kada do|e vreme i devojka dospe u godine za brak, a mladi} bude spreman za `enidbu, njih dvoje se sre}u kao igrom sudbine i upoznaju. Tada se oni instinktivno prepoznaju kao odgovaraju}i pa svako od njih pomisli za sebe, kao da ga ne{to iznutra nagoni, te mladi} ka`e: Ona je prava osoba za mene, a devojka ka`e: On je pravi ~ovek za mene. Nakon {to ta pomisao odstoji u umu neko vreme, oni se odlu~uju da to ka`u jedno drugom i tada se zaru~uju. Mi ka`emo da se sre}u kao igrom sudbine i instinktivno, ali mislimo Bo`anskom promi{lju, jer kada se ne zna, to izgleda tako. On je dokazao da se parovi ra|aju da bi se ven~ali i da se vaspitavaju za brak, iako nijedno od njih ne zna za to, naglasiv{i da lice svakog od njih jasno pokazuje koliko su oni sli~ni u pogledu braka, kao i na osnovu unutarnjeg i ve~nog jedinstva njihovih du{a i umova, ne~ega {to ne bi moglo postojati, kao {to postoji na Nebu, bez Bo`jeg provi|enja i promisli. Kada mudri ~ovek to re~e, grupa po~e da aplaudira. On nastavi re~ima da je bra~ni princip prisutan i u najsitnijim detaljima svakog ljudskog bi}a, kako mu{karca tako i `ene, mada se razlikuje kod jednih u odnosu na druge. Bra~ni princip mu{karca je predvi|en da bude sjedinjen sa `enskim i obratno, ~ak i u najsitnijim detaljima. Ovo je dokazao brakom volje i intelekta u svakom pojedincu, koji deluju zajedno na najsitnije detalje kako uma tako i tela. To omogu}uje da se vidi kako svaka supstanca, ~ak i najmanja, sadr`i ovaj princip braka, kao {to pokazuje primer slo`enih supstanci koje se dobijaju od prostih ili na osnovu ~injenice da imamo: dva oka, dva uva, dve nozdrve, dva obraza, dve usne, dve ruke i {ake,
373

Emanuel Svedenborg

dva boka, dva stopala, a unutar tela dve hemisfere mozga, dve sr~ane komore, dva plu}na krila, dva bubrega, dva testisa, a tamo gde ne postoje dva, organ je podeljen na dva dela. Razlog za ovu dualnost je u tome {to jedno pripada volji a drugo intelektu, a oni zajedni~ki funkcioni{u tako divno da deluju kao jedno. Tako dva oka daju jedan vid, dva uha jedan sluh, dve nozdrve jedno ~ulo mirisa, dve usne jedan govor, dve ruke jedan rad, dva stopala jedan kora~aj, dve hemisfere mozga jedno sedi{te uma; dve sr~ane komore jednu `ivotvornu radnju tela preko krvi; dva plu}na krila jednu disajnu radnju itd. Ali kada se mu{karac i `ena sjedine pravom bra~nom ljubavlju, tada ~ine jedno potpuno ljudsko bi}e. Dok je ovo govorio, jedan blesak munje, crvenkaste boje, zasvetli zdesna, a drugi, koji je bio bele boje, sleva. Oba bleska bila su blaga, a u o~i prodre{e da bi doprla do na{ih umova i prosvetlila ih. Pratio ih je udar groma, koji je dopirao kao ne`ni {apat an|ela sa Neba, poja~avaju}i se pri kretanju. ^uv{i i videv{i ovo, mudri ~ovek re~e: Ovo je za mene znak i upozorenje da dodam jo{ ne{to ovome {to sam rekao. Desni blesak ovog para predstavlja njihovo dobro, a levi njihovu istinu. To je posledica braka dobra i istine, koji je urezan u ~oveka kako u njemu celom tako i u svakom njegovom delu. Dobro se odnosi na volju, istina na intelekt, a oba se zajedno odnose na jedno. Zato na Nebu desno oko predstavlja dobro vida, a levo njegovu istinu; desno uho je dobro slu{anja, a levo njegova istina, desna ruka je dobro ~ovekove snage, a leva njena istina; a isto je tako i kod ostalih parova. To je zato {to desno i levo nose ovo zna~enje u Bo`jim re~ima: A ako te oko tvoje desno sabla`njava, iskopaj ga; ako li te desna ruka tvoja sabla`njava, odseci je. (Mateja 5:29, 30) Pod ovim je mislio da ako dobro postane zlo, treba ga izgnati. On je tako|e rekao u~enicima da bace mre`u
374

Bra~na ljubav

sa desne strane la|e, a kada oni to u~ini{e, ne mogahu je izvu}i od mno{tva ribe. (Jovan 21:6, 7). Pod ovim je mislio da treba da podu~avaju dobru milosr|a i da }e tako okupiti narod. Nakon ovih re~i, grom ponovo udari dva puta, ali bla`e nego pre. Izgledalo je kao da je belina levog bleska bila prebojena rumenom vatrom desnog. ^uv{i ovo, on re~e: Ovo je znak sa Neba kojim se potvr|uje ovo {to sam rekao, jer je sve ono {to je vatreno na Nebu dobro, a sve {to je belo istinito je. Pojava levog bleska u belini prebojenoj rumenom vatrom desnog, znak je koji dokazuje da je ova belina svetla, ili svetlost uop{te, isto {to i odsjaj vatre. ^uv{i ovo, ljudi se razi|o{e nadahnuti dobrom i istinom sre}e koja je do{la od bleska munje i onoga {to je re~eno o njima.

375

XIV DRUGI BRAKOVI


317. Ovde se postavlja pitanje da li se bra~na ljubav, ljubav jednog ~oveka i jedne `ene, posle smrti jednog partnera mo`e odvojiti, preneti ili dopuniti; kao i da li drugi brakovi imaju i{ta zajedni~ko sa vi{ebra~no{}u, odnosno da li se mogu nazvati uzastopno vi{ebra~nim. A da i ne spominjemo mnoga druga pitanja koja se kod ljudi {to se oslanjaju na razum gomilaju u vidu nedoumice za nedoumicom. Stoga, kako bi istra`iva~ima koji razmi{ljaju o ovim brakovima u mraku, pomogli nekim tra~kom svetlosti, mislim da bi bilo dobro izneti im slede}e tvrdnje na razmatranje: I Ugovaranje drugog braka nakon smrti partnera zavisi od prethodne bra~ne ljubavi. II Tako|e, zavisi i od stanja braka u kojem su `iveli. III Oni koji nisu imali pravu bra~nu ljubav ne nailaze ni na kakvu prepreku ili smetnju u ugovaranju drugog braka. IV Oni koji su `iveli u obostranoj pravoj bra~noj ljubavi ne `ele da se ven~aju ponovo, sem iz razloga koji nemaju ni{ta zajedni~ko sa bra~nom ljubavi. V Stanje braka izme|u mladi}a i devojke razli~ito je u odnosu na stanje braka izme|u mladi}a i udovice. VI Stanje braka izme|u udovca i devojke razli~ito je u odnosu na stanje braka izme|u udovca i udovice.
376

Bra~na ljubav

VII Razlike i varijacije ovih brakova u pogledu ljubavi i njenih atributa su nebrojene. VIII Stanje udovice je bolnije od stanja udovca. Sada sledi obja{njenje ovih tvrdnji. 318. (I) Ugovaranje drugog braka nakon smrti partnera zavisi od prethodne bra~ne ljubavi. Prava bra~na ljubav je kao vaga, koja omogu}uje merenje sklonosti prema drugom braku. [to se prethodna bra~na ljubav vi{e pribli`ava toj ljubavi, to sklonost prema drugom braku dalje uzmi~e. Ali {to se vi{e prethodna ljubav odvaja od te ljubavi, to vi{e raste te`nja za drugim brakom. Razlog je o~igledan, po{to je bra~na ljubav istovremeno sjedinjavanje umova, ona nad`ivljava smrt partnera, sve dok ovaj drugi `ivi u telu; i kao jezi~ak na vagi dr`i prevagu srazmerno meri u kojoj je ta prava ljubav prisvojena. Ali kako je retkost danas pribli`iti se ovoj ljubavi vi{e od nekoliko koraka, strana koja prima dodatnu te`inu podi`e se do ta~ke ravnote`e, a odatle se klacka da bi prevagnula na drugu stranu, to jest prema braku. Sasvim je suprotno u slu~aju onih ~ija se prethodna ljubav u prvom braku udaljila od prave bra~ne ljubavi. To je zato {to je udaljavanje od nje istovremeno i razdvajanje umova. Ono tako|e nad`ivljava smrt jednog partnera, onoliko dugo koliko drugi ostane u telu, pa ulaze}i u volju, koja se rastala od volje drugog, uzrokuje naginjanje ka novoj vezi. Razmi{ljanje o ovome, podstaknuto sklono{}u volje, donosi nadu u zajedni~ki `ivot u bliskijoj i prijatnijoj zajednici. Dobro je poznato i mo`e se razumom shvatiti da sklonost prema drugim brakovima nastaje iz prethodnog stanja ljubavi. Jer prava bra~na ljubav sadr`i strah od gubitka i bol koji prati gubitak, a ovaj bol i ovaj strah borave u najdubljim regionima uma. Odatle sledi da {to je vi{e te ljubavi prisutno, to se vi{e du{a naginje u volji i mislima, to jest u nameri da bude u osobi sa kojom i u kojoj je bila.
377

Emanuel Svedenborg

Iz ovoga sledi da }e um oti}i onoliko daleko u naklonosti prema drugom braku u zavisnosti od stepena ljubavi koji se prethodno iskusi. To je ono {to ponovo sjedinjava iste partnere posle smrti i ~ini da se zavole isto kao u svetu. Ali, kao {to ve} rekoh, ova ljubav je danas toliko retka da je tek poneko uop{te uspe dodirnuti. Oni koji je ne dodirnu, jo{ i vi{e oni koji od nje uzmi~u, kao {to su ~eznuli za razdvajanjem tokom svog prethodnog bra~nog `ivota koji je bio hladan, sada, nakon smrti, ~eznu za sjedinjavanjem sa drugom `enom ili ~ovekom. Obema ovim grupama pozabavi}u se detaljnije na narednim stranicama. 319. (II) Ugovaranje drugog braka posle smrti partnera zavisi i od stanja braka u kojem su oni `iveli. Pod stanjem braka ovde ne mislimo na stanje ljubavi, kojim smo se bavili u poslednjem odeljku, jer ono uzrokuje unutarnju sklonost ili nesklonost prema braku, ve} na stanje braka koje uzrokuje spolja{nju sklonost ili nesklonost prema braku. Ovo stanje zajedno sa njegovim sklonostima je vi{estruko. Na primer: 1. Ukoliko su u ku}i mala deca kojima je potrebno na}i novu majku; 2. Ako se `eli jo{ dece; 3. Kad je doma}instvo bogato i ima mnogo slugu oba pola; 4. Ukoliko stalni poslovi van ku}e odvla~e um od ku}nih pitanja, pa bez nove doma}ice postoji rizik da se jave problemi i nevolje; 5. Ako to zahtevaju uzajamna pomo} i obaveze, kao {to je to slu~aj u nekim poslovima i trgovini; 6. [tavi{e, to zavisi i od karaktera pre`ivelog partnera, odnosno da li je on (ona) u stanju da, posle ovog prvog braka, nastavi da `ivi sam; 7. Tako|e, i da li ih je prethodni brak upla{io bra~nog `ivota ili ih je zainteresovao za njega. 8. Re~eno mi je da na sklonost nekih ljudi ka drugom braku uti~e njihova naklonost prema poligamnoj ljubavi, seksualna ljubav i strast prema oduzimanju devi~anstva i ~e`nja za promenama. Isto tako, na neke uti~e strah od zakonske kazne ili lo{e reputacije ako po~ine preljubu. Postoje i mnogi drugi razlozi koji proizvode spolja{nju sklonost prema braku.
378

Bra~na ljubav

320. (III) Oni koji nisu imali pravu bra~nu ljubav ne nailaze ni na kakvu prepreku ili smetnju u ugovaranju drugog braka. Oni kojima nedostaje bra~na ljubav nemaju duhovnu ili unutarnju vezu, ve} samo prirodnu ili spolja{nju. Bez unutarnje veze koja bi ure|ivala i odr`avala spolja{nju vezu, ova druga postaje nestalnija od nevezane e{arpe koja pada kako je te`ina povla~i ili dune vetar. Razlog je u tome {to prirodno poti~e iz duhovnog i predstavlja gomilu duhovnih stvari skupljenih zajedno. Ako se stoga prirodno odvoji od odgovaraju}eg duhovnog, koje ga proizvodi ili generi{e, ono vi{e nema nikakvu unutarnju vezu ve} samo spolja{nju. Ona ga okru`uje i povezuje generalno ali ga ne povezuje pojedina~no i ne dr`i povezanim. Zato prirodno odvojeno od duhovnog u slu~aju bra~nih parova ne donosi nikakvu povezanost umova, kao ni volje, ve} samo povezanost nekih spolja{njih ose}anja koja su vezana za telesna ~ula. Takvi ljudi ne nalaze nikakvu prepreku ili smetnju ugovaranju narednih brakova, jer im nedostaje su{tinski elemenat braka, pa u njima nema ni~ega nakon razdvajanja izazvanog smr}u partnera. Oni su stoga potpuno slobodni da koriste emocije koje im dolaze iz ~ula udovac sa svakom `enom koju po`eli i mo`e imati, udovica sa svakim ~ovekom kojeg po`eli i mo`e imati. Ni oni sami ne razmi{ljaju o braku druga~ije sem na prirodan na~in i onako kako im je zgodno u pogledu raznih spolja{njih potreba, {to se, budu}i uskra}ene smr}u partnera, sada mogu ostvariti sa drugom osobom koja }e zauzeti mesto prve. Ukoliko bi se ostvario uvid u njihove unutarnje misli, kao u Duhovnom svetu, videlo bi se da oni ne prave razliku izme|u bra~nog op{tenja i vanbra~nog bluda. Razlog zbog kojeg se ove osobe mogu iznova i iznova ven~avati upravo je naveden: samo prirodne veze se posle smrti razla`u i raspadaju od svoje volje; jer spolja{nja ose}anja prate telo dok umire i sahranjuju se sa njim,
379

Emanuel Svedenborg

a preostaju samo ona koji su povezana sa unutarnjim. Ali treba znati da je na Zemlji veoma te{ko ugovoriti brak koji }e formirati unutarnju vezu jer Bog ne mo`e obezbediti toliki izbor unutarnjih sli~nosti kao na Nebesima, jer je na Zemlji izbor ograni~en na mnogo na~ina; na primer, sli~no{}u polo`aja i imovnog stanja ili `ivotom u istom okrugu, gradu ili selu. U takvim okolnostima, uglavnom su spolja{nje veze te koje ljude povezuju, a ne unutarnje. One se pojavljuju nakon izvesnog vremena trajanja braka i prepoznaju se tek kada se nametnu spolja{njim vezama. 321. (IV) Oni koji su `iveli u obostranoj pravoj bra~noj ljubavi ne `ele da se ven~aju ponovo, sem iz razloga koji nemaju ni{ta zajedni~ko sa bra~nom ljubavi. Razlozi {to oni koji su `iveli u pravoj bra~noj ljubavi ne `ele da se ponovo ven~avaju posle smrti svog partnera jesu slede}i: 1. Zato {to su oni sjedinjeni u svojim du{ama, pa tako i u svojim umovima. Njihovo jedinstvo, budu}i da je duhovno, istinsko je prisajedinjenje du{e i uma jedne osobe sa du{om i umom druge, i ono se ne mo`e raskinuti. U prethodnim odeljcima vi{e puta sam pokazao da je ovo priroda duhovnog povezivanja. 2. Oni su tako|e i fizi~ki sjedinjeni na osnovu toga {to `ena prima reproduktivni element mu`evljeve du{e, pa primaju}i njegov `ivot u sopstveni, pretvara se iz devojke u `enu; a u slu~aju mu{karca, sjedinjuju su na osnovu toga {to mu` prima bra~nu ljubav `ene. To uskla|uje unutarnje regione uma, kao i unutarnje i spolja{nje delove njihovih tela, da bi postali sposobni da primaju ljubav i shvataju mudrost, odnosno da bi do{li u stanje koje mladi}a pretvara u mu`a (o ovome vidite odeljak 198). 3. Sfera ljubavi koja se {iri iz `ene i sfera intelekta koja se {iri iz mu`a konstantno teku, ~ine}i njihovu vezu savr{enijom, okru`uju}i ih svojom prijatnom aurom i sjedinjuju}i ih (videti tako|e odeljak 223).
380

Bra~na ljubav

4. Bra~ni par, koji je tako sjedinjen, usredsre|uje svoje misli i te`nje na ve~nost; a ta zamisao predstavlja temelj njihove ve~ne sre}e (videti odeljak 216). 5. Ova dva faktora su odgovorna {to njih dvoje vi{e nisu dva, ve} jedno bi}e, to jest jedno telo. 6. Takvo jedno ne mo`e biti razbijeno smr}u drugog, kao {to je savr{eno jasno o~ima duha. 7. Ovome bih dodao jo{ ne{to. Dvoje se nije razi{lo smr}u jednoga, po{to duh umrlog ~oveka ili `ene nastavlja da `ivi u duhu preostalog partnera. To se nastavlja do smrti ovog drugog, kada se oni ponovo sre}u i sjedinjuju u ljubavi jo{ i ve}oj nego pre, jer su tada u Duhovnom svetu. Neosporna posledica ovih ~injenica je da oni koji su `iveli u pravoj bra~noj ljubavi ne `ele ponovo da se ven~aju. Ukoliko, me|utim, oni kasnije ugovore ne{to poput braka, to ~ine iz razloga koji nemaju ni{ta zajedni~ko sa bra~nom ljubavlju. Svi ti razlozi su spolja{nji; na primer, ako doma}instvo ima malu decu pa se mora obezbediti neko ko }e se brinuti o njima; ako je doma}instvo bogato i ima mnogo slugu oba pola; ukoliko poslovi van zemlje odvla~e um od porodi~nih stvari kod ku}e; i onda kada je potrebno obezbediti uzajamnu pomo} i usluge, i druge sli~ne stvari. 322. (V) Stanje braka izme|u mladi}a i devojke razli~ito je u odnosu na stanje braka izme|u mladi}a i udovice. Pod stanjem braka misli se na na~in na koji mu` i `ena `ive nakon ven~anja, to jest u braku; bilo da je njihov zajedni~ki `ivot unutarnja povezanost du{a i umova, koja predstavlja model zajedni~kog `ivota, ili pak samo spolja{nja povezanost sklonosti, ~ula i tela. Stanje braka mladi}a i devojke je sami po~etak pravog braka; jer se izme|u njih bra~na ljubav mo`e razvijati pravilnim redom od prve toplote do prve vatre; a onda od prvog semena
381

Emanuel Svedenborg

kod mladog mu`a i prvog cveta devoja{tva `ene, klijaju}i, rastu}i i donose}i plodove kako jedno drugo uvodi u ove stvari. Ako se to ne desi, mladi} nije mladi}, niti je devojka devojka, sem po spolja{njem obliku. Me|utim, izme|u mladi}a i udovice nema sli~ne inicijacije po~ev{i od prve faze braka, kao ni sli~nog razvoja u braku, jer je udovica, za razliku od devojke, mnogo vi{e u stanju da bira i da bude sopstvena gospodarica. Mladi} stoga druga~ije gleda na udovicu, a druga~ije na devojku koju o`eni. Ali, kako u ovim brakovima postoji mnogo razli~itosti i raznovrsnosti, to ih iz tog razloga ovde spominjemo samo uop{teno. 323. (VI) Stanje braka izme|u udovca i devojke razli~ito je u odnosu na stanje braka izme|u udovca i udovice. Udovac je davno pro{ao po~etno stanje bra~nog `ivota, a devojku u njega treba uputiti. Me|utim bra~na ljubav shvata i ose}a svoja zadovoljstva i radost u obostranom upu}ivanju. Mladi mu`, i devojka-`ena nastavljaju da shvataju i ose}aju ne{to novo u onome {to im se de{ava, tako da se oni nalaze u neprestanom stanju otkrivanja, to jest radosnog napredovanja. Kada udovac o`eni devojku, njihovo bra~no stanje je druga~ije; devojka ose}a unutarnju naklonost, ali za mu`a je ona pro{lost. Me|utim u ovim stvarima ima dosta raznolikosti i raznovrsnosti. Isto je tako ako udovac o`eni udovicu. Osim ovih op{tih napomena, ovome ne bih dodavao posebne detalje. 324. (VII) Razlike i varijacije ovih brakova u pogledu ljubavi i njenih atributa su nebrojene. Sve ove stvari pokazuju bezgrani~nu raznovrsnost i beskrajnu raznolikost. Pod raznovrsno{}u mislimo na razlike izme|u ~lanova jednog roda ili jedne vrste, kao i izme|u razli~itih rodova i vrsta. Pod raznoliko{}u mislimo na razlike me|u suprotnostima. Slede}i primer ilustrova}e na{ koncept razlike izme|u raznovrsnosti i raznolikosti.
382

Bra~na ljubav

Nebo an|ela, koje je povezano u jednu celinu, pokazuje beskrajnu raznovrsnost. Nema nijednog an|ela u njemu koji je potpuno isti kao neki drugi, ni u du{i i umu, niti u ose}anjima, shvatanjima i mislima, kao ni u sklonostima i namerama, ili u tonu glasa, licu, telu, pokretima, na~inu hoda i mnogim drugim stvarima. Iako ih ima na stotine miliona, Bog ih je stvorio i stvara ih kao jedinstvene forme, koje pokazuju potpunu jednoglasnost i sklad. To bi bilo nemogu}e da sve an|ele sa svom njihovom raznovrsno{}u ne vodi Jedno kako uop{te tako i pojedina~no. To je ono na {ta mislimo pod raznovrsno{}u. Pod raznoliko{}u, me|utim, mislimo na suprotnosti ovim raznovrsnostima, koje postoje u Paklu. Jer su tu svi bez izuzetka dijametralno suprotni stanovnicima Neba. Pakao, sa~injen od njih, dr`i se zajedno kao celina raznovrsnostima koje su me|u sobom potpuno suprotne raznovrsnostima Neba, to jest, ve~nim raznovrsnostima. Ove napomene imaju za cilj da utvrde zna~enje re~i bezgrani~na raznovrsnost i beskrajna raznolikost. Skoro je isto kod brakova: oni koji u`ivaju bra~nu ljubav pokazuju bezgrani~nu raznovrsnost kao i oni koji pokazuju bludnu ljubav. Stoga postoji beskrajna raznovrsnost izme|u ovih dvaju grupa. Iz ovoga sledi zaklju~ak da su raznovrsnosti i raznolikosti u brakovima svakog roda i vrste, bilo mladi}a i devojke, mladi}a i udovice, udovca i devojke ili udovca i udovice, bezbrojne. Da li iko mo`e ograni~iti bezgrani~nost brojeva? 325. (VIII) Stanje udovice je bolnije od stanja udovca. Postoje spolja{nji i unutarnji razlozi za to. Spolja{nje razloge svako mo`e da vidi. 1. Udovica ne mo`e da obezbedi za sebe i svoje doma}instvo ono {to je potrebno za `ivot, niti mo`e raspodeljivati to {to je stekla kao {to je mogao njen mu`, i kao {to je mogla ranije uz pomo} svog mu`a i zajedno sa njim.
383

Emanuel Svedenborg

2. Niti ona mo`e adekvatno za{titi sebe i svoje doma}instvo; jer je njen mu`, dok mu je ona bila `ena, bio njen za{titinik i njena desna ruka. I ~ak i kada je bila sam svoj za{titnik, ona se ipak oslanjala na svog mu`a. 3. Njoj samoj nedostaje mo} odlu~ivanja u pitanjima koja zahtevaju unutarnju mudrost i razboritost. 4. Udovica nije u stanju da prima ljubav koju je mogla kao `ena, tako da se nalazi u stanju druga~ijem od njenog prirodnog stanja u koje je stupila brakom. Ovi spolja{nji ili prirodni razlozi poti~u iz unutarnjih ili duhovnih, kao i sve ostalo u svetu i u telu (o ovome vidite odeljak 220). Ovi spolja{nji, prirodni razlozi mogu se shvatiti na osnovu unutarnjih, duhovnih razloga, koji nastaju iz braka dobra i istine, a pre svega iz slede}eg: Dobro ne mo`e pripremiti ili urediti i{ta sem pomo}u istine. Niti ono mo`e za{titi sebe sem pomo}u istine, tako da je istina za{titinik i takore}i desna ruka dobra. Dobro bez istine nema sposobnost odlu~ivanja, jer ono sti~e ovu sposobnost, kao i mudrost i razboritost pomo}u istine. Sada, kako je ~ovek stvoren da bude istina, a `ena dobro, ili kako bismo to rekli na drugi na~in, kako je ~ovek stvoren kao intelekt, a `ena kao ljubav prema njemu, o~igledno je da spolja{nji ili prirodni razlozi, koji ~ine stanje udovice `alosnim, poti~u od unutarnjih ili duhovnih razloga. Na ove duhovne razloge, u kombinaciji sa prirodnim razlozima, misli se u Re~i pod onim {to je vi{e puta ponovljeno o udovicama; o ovome videti Objavu Apokalipse (764).

*****
326. Na ovom mestu izne}u dva iskustva od kojih je ovo prvo. Kada je problem du{e bio razmotren i re{en u srednjoj {koli, videh ih kako izlaze utvr|enim redom. Prvo
384

Bra~na ljubav

je iza{ao upravitelj, za njim stariji, me|u kojima su u sredini i{la petorica koja su davala odgovore, a za njima su izlazili ostali. Kada izi|o{e, po~e{e da se razilaze oko zgrade pored koje su vodile stazice oivi~ene `bunjem. Razdvoji{e se u male grupe, a u svakoj je bio po jedan mudri ~ovek sa galerije i vi{e mla|ih koji su razgovarali o pitanjima vezanim za mudrost. ^im ih ugledah iz gostionice, u|oh u duh i u njemu iza|oh da se sretnem sa njima. Kada se pribli`ih upravitelju, koji je prethodno bio postavio problem du{e, on me upita: Ko si ti? Bio sam iznena|en dok sam te posmatrao kako dolazi{ ovamo jer si mi u jednom trenutku bio vidljiv, a u drugom sam te gubio iz vida; ~as sam te jasno video, ~as te nisam video. Ti sigurno nisi u istom stanju `ivota kao ljudi u na{oj zemlji. Ja mu odgovorih s osmehom: Ja nisam ni glumac, ni Vertumnu20, ve} sam naizmeni~no na svetlosti i u senci za va{e o~i. Ovde sam ja i stranac i starosedelac. Na ovo me upravitelj pogleda, pa re~e: To {to govori{ je neobi~no i ~udno. Reci mi ko si ti. Ja sam, rekoh, u svetu u kojem si ti nekada hodao i koji si napustio i koji se zove Prirodni svet. Ja sam tako|e i u svetu u koji si ti do{ao i u kojem se sada nalazi{, koji se zove Duhovni svet. Stoga sam istovremeno i u prirodnom stanju i u duhovnom stanju; u prirodnom stanju kada sam sa ljudima na Zemlji a u duhovnom stanju kada sam sa vama. Kada sam u prirodnom stanju, za vas sam nevidljiv, ali kada sam u duhovnom stanju, tada sam za vas vidljiv. Bog mi je podario sposobnost da budem takav. Ti si kao prosvetljen ~ovek potpuno svestan da osoba koja pripada Prirodnom svetu ne mo`e videti osobu koja pripada Duhovnom svetu i obratno. Stoga, kada uronim svoj duh u telo, ti me ne vidi{, ali kada ga oslobodim iz tela, tada me vidi{. Ti si tako|e rekao u {koli da ste svi vi du{e,
20 Rimski bog, za kog se verovalo da neprestano menja oblik. (Prim. prev.)

385

Emanuel Svedenborg

a du{e mogu da vide du{e, jer su one ljudski oblici. Ti zna{ da nisi mogao da ih vidi{, dok su one bile u va{im telima u Prirodnom svetu. Ali ovo je posledica razlike izme|u duhovnog i prirodnog. Kada on ~u da pominjem razliku izme|u duhovnog i prirodnog, on me upita: Kakva je to razlika? Zar to nije kao razlika izme|u ~istijeg i manje ~istog? Dakle, {ta je duhovno do ~istija vrsta prirodnog? To nije ta vrsta razlike, odgovorih, ve} pre vrsta razlike izme|u onoga {ta je pre i {ta je posle, koja ne mo`e imati odre|en odnos. Jer je pre u onome {to je posle, kao {to je uzrok u svojoj posledici; a posle nastaje iz pre, kao {to posledica poti~e iz uzroka. Zato jedno nije vidljivo drugome. Na ovo mi upravitelj re~e: Ja sam razmi{ljao i razmi{ljao o ovoj razlici, ali uzalud. Kako bih voleo da mogu da je shvatim. Ne samo da }e{ shvatiti razliku izme|u duhovnog i prirodnog, rekoh mu ja, ve} }e{ je i videti. Potom nastavih: Ti si u duhovnom stanju kada si sa svojim ljudima ali si u prirodnom sa mnom. Jer govori{ sa svojim ljudima duhovnim jezikom, koji je zajedni~ki duhovima i an|elima, ali sa mnom govori{ mojim maternjim jezikom. Jer svaki duh ili an|eo koji razgovara sa ~ovekom govori njegovim jezikom, francuski sa Francuzom, engleski sa Englezom, gr~ki sa Grkom, arapski sa Arapinom i tako dalje. Stoga, da bi bio svestan razlike izme|u duhovnog i prirodnog u pogledu jezika, uradi ovo: po|i do svojih ljudi, ka`i im ne{to i zapamti te re~i. Onda se vrati i izgovori ih u mom prisustvu. On u~ini tako i vrati se k meni s re~ima na svom jeziku, izgovori ih i ne razumede nijednu. To su bile neke ~udne i strane re~i, koje ne postoje ni u jednom jeziku Prirodnog sveta. Ponavljanje ovog eksperimenta vi{e puta jasno mu je pokazalo da Duhovni svet govori duhovnim jezikom, koji nema ni{ta zajedni~ko ni sa jednim jezikom Prirodnog sveta. Svako automatski ovladava tim jezikom
386

Bra~na ljubav

posle svoje smrti. Istovremeno je otkrio da je i stvarni zvuk duhovnog jezika sasvim druga~iji od zvuka prirodnog jezika, tako da je i glasan duhovni zvuk ne~ujan prirodnoj osobi, kao i prirodni zvuk duhovnoj osobi. Potom ja zatra`ih od upravitelja i ovih koji su stajali sa strane da po|u do svojih ljudi i zapi{u neku re~enicu na par~etu hartije, a onda da taj papir donesu i pro~itaju mi napisano. Oni u~ini{e tako i vrati{e se sa hartijom u rukama, ali kada krenu{e da ~itaju, ne mogahu da shvate ni{ta, jer je tekst bio sastavljen od svega nekoliko slova nekakve abecede sa krivudavim linijama preko, u kom je svako pojedina~no slovo nosilo odre|eno zna~enje. Kako svako slovo tog pisma nosi odre|eno zna~enje, o~igledno je za{to se Gospod zove alfa i omega. Odlaze}i, zapisuju}i i vra}aju}i se, otkrili su da ta slova uklju~uju i sadr`e bezbroj stvari, koje nijedno prirodno pismo ne mo`e izraziti. Re~eno im je da je to zato {to su misli duhovnog ~oveka neshvatiljive i neizrecive prirodnom ~oveku i ne mogu se preneti ili prepisati u drugo pismo ili u drugi jezik. Tada, po{to posmatra~i nisu bili voljni da shvate da je duhovno mi{ljenje tako daleko ispred prirodnog mi{ljenja da je relativno neshvatljivo, ja rekoh: Izvedimo jedan eksperiment. Po|ite do svog duhovnog dru{tva, zamislite ne{to, zapamtite to, pa se vratite i objasnite to u mom prisustvu. Oni odo{e i zamisli{e, pa se sa tom mi{lju vrati{e; ali kada htedo{e da objasne to {to su pomislili, ne mogahu. Jer nisu mogli na}i nijednu predstavu prirodnih misli koja bi odgovarala nekoj predstavi duhovnih misli, niti su mogli na}i ikakve re~i da izraze te predstave, jer ono {to je predstava u mislima postaje re~ u govoru. Odmah zatim se vrati{e nazad, pa opet k meni i na kraju se uveri{e da su duhovne predstave daleko iznad prirodnih, neizrecive, neopisive i neshvatljive prirodnom ~oveku. Jer duhovne predstave tako daleko prevazilaze prirodne, da duhovne predstave ili misli u pore|enju sa
387

Emanuel Svedenborg

prirodnim predstavljaju ideje nad idejama i misli nad mislima, pa stoga mogu izra`avati kvalitete nad kvalitetima i ose}anja nas ose}anjima. Iz toga sledi da su duhovne misli po~eci i preci prirodnih misli. Tako|e se pokazalo da je duhovna mudrost mudrost nad mudrostima i stoga neshvatljiva ijednom mudrom ~oveku u Prirodnom svetu. Tada im sa tre}eg neba reko{e da postoji jo{ i dublja ili vi{a mudrost, koja se zove nebeska, koja se odnosi prema duhovnoj mudrosti kao {to se ova odnosi prema prirodnoj. Ovi oblici mudrosti se ulivaju jedan za drugim, u zavisnosti od toga koje je Nebo u pitanju, od Bo`je Bo`anske mudrosti, koja je bezgrani~na. 327. Na kraju ovog razgovora rekoh posmatra~ima: Videli ste na osnovu ova tri eksperimenta prirodu razlike izme|u duhovnog i prirodnog, kao i za{to je prirodan ~ovek nevidljiv duhovnom ~oveku, a duhovni ~ovek prirodnom ~oveku. Pa ipak su oni blisko povezani u pogledu ose}anja i misli, te stoga i prisustva. Zato sam ti, upravitelju, na putu ovamo bio vidljiv u jednom trenutku, a u drugom nevidljiv. Nakon ovoga ~usmo glas sa vi{eg Neba koji se obrati upravitelju: Do|i ovamo. On ode, a kada se vrati re~e da an|eli, kao ni on, ranije nisu znali za razliku izme|u duhovnog i prirodnog, jer nikada nisu imali priliku da se uporede sa nekom osobom koja je istovremeno bila u oba sveta; a te razlike se mogu uo~iti samo ovakvim pore|enjem. 328. Nakon toga, mi se povukosmo u stranu pa zapo~esmo jo{ jedan razgovor o ovoj temi. Ove razlike, rekoh, nastaju isklju~ivo zato {to se vi nalazite, budu}i u Duhovnom svetu i stoga i sami duhovni, na supstancijalnom, a ne na materijalnom nivou, a supstancijalne stvari su po~etne ta~ke materijalnih stvari. Vi ste na nivou principa, te stoga u pojedina~nim stvarima, a mi smo na nivou
388

Bra~na ljubav

izvedenica i slo`enica. Vi ste na nivou pojedinosti, a mi smo na nivou op{tih predstava. Kao {to op{te predstave ne mogu u}i u pojedina~ne, tako i prirodne stvari, koje su materijalne, ne mogu u}i u duhovne stvari, koje su supstancijalne. To je isto kao {to brodsko u`e ne mo`e u}i ili se provu}i kroz u{icu {iva}e igle, ili kao {to se nerv ne mo`e uvesti ili ubaciti u neko od vlakana od kojih je sa~injen, niti vlakno mo`e u}i u neku `ilicu od koje je sa~injeno. Ova ~injenica je isto tako dobro poznata u svetu, gde su se u~eni ljudi slo`ili da prirodno ne mo`e uticati na duhovno, ali da duhovno mo`e na prirodno.To je razlog za{to prirodan ~ovek ne mo`e imati misli duhovnog ~oveka, niti ih mo`e izraziti. Pavle stoga naziva ono {to mu je re~eno sa tre}eg neba neiskazanim (2 Korin}anima 12:4). Slede}e je pitanje da duhovno razmi{ljanje zna~i umovanje bez primene vremena i prostora; prirodno razmi{ljanje uklju~uje vreme i prostor. Jer svaka predstava prirodnog razmi{ljanja ima ne{to od vremena i prostora {to se dr`i za nju, ali to nema nijedna duhovna predstava. To je zato {to Duhovni svet nije u vremenu i prostoru, kao {to je to Prirodni svet, iako ima izgled svakog od njih. Misli i shvatanja u njima se tako|e razlikuju u ovom pogledu. Vi ste stoga u stanju da razmi{ljate o Bo`joj su{tini i sveprisutnosti iz ve~nosti, to jest o Bogu pre stvaranja sveta, jer vi razmi{ljate o Bo`joj su{tini iz ve~nosti bez predstave o vremenu i o Njegovoj sveprisutnosti bez predstave o prostoru. Tako mo`ete shvatiti predstave koje su daleko izvan predstava prirodnog ~oveka. Nastavih da govorim o tome kako sam jednom razmi{ljao o Bo`joj su{tini i sveprisutnosti iz ve~nosti, to jest o Bogu pre stvaranja sveta, pa kako jo{ uvek nisam mogao isterati vreme i prostor iz predstava o kojima sam razmi{ljao, ja sam se zabrinuo jer mi je predstava o prirodi do{la na mesto Boga. Ali mi je re~eno: Odagnaj predstave o prostoru i vremenu i vide}e{. Tada mi je data mo}
389

Emanuel Svedenborg

da ih odagnam i ja sam video. Od tada sam u stanju da razmi{ljam o Bogu iz ve~nosti bez ikakve predstave o prirodi iz ve~nosti, jer je Bog vanvremenski u celokupnom vremenu i vanprostorni u celokupnom prostoru. Priroda sa svojim vremenom i prostorom neizbe`no mora imati po~etak i poreklo, ali ne i Bog, koji nije u vremenu i prostoru. Priroda je stoga od Boga, a ne iz ve~nosti, ali postoji u vremenu, to jest zajedno sa svojim vremenom i svojim prostorom. 329. Nakon {to upravitelj i ostali odo{e, neki de~aci, koji su tako|e bili u srednjoj {koli, krenu{e da me isprate ku}i, ali za trenutak zastado{e jer sam ja pisao. Me|utim, kada ugleda{e `ohara kako tr~i preko mog papira, oni se iznenadi{e i upita{e me: Kakvo je ovo malo stvorenje koji tr~i ovako brzo? Ja im rekoh da se to zove `ohar. Ispri~a}u vam izuzetne stvari o njemu, rekoh. Ovo malo stvorenje koje vidite sadr`i isto onoliko udova i organa koliko i kamila. Ima mozak, srce, bronhije, ~ulne organe, organe za kretanje i reprodukciju, stomak, creva i mnogo {to{ta drugo. Svaki od njih je struktura sa~injena od vlakana, tetiva, krvnih sudova, mi{i}a i membrana, a svaki od ovih je sa~injen od jo{ jednostavnijih struktura, koje nijedno oko ne mo`e razlu~iti. Tada oni reko{e da im ova si}u{na kreatura ipak li~i na jednostavnu supstancu. Pa ipak se, rekoh, ona sastoji od bezbroj delova. Govorim vam ovo da znate da je isti slu~aj sa svakim objektom koji se pred vama pojavljuje kao jednostavna i najsitnija stvar, i sa va{im delanjem kao i sa va{im ose}anjima i mislima. Uveravam vas da je svaka pojedina~na iskra misli i svaka pojedina~na kap ose}anja u stanju da se beskona~no deli, a {to se vi{e va{e predstave dele, to ste vi mudriji. Morate shvatiti da sve {to se deli postaje sve slo`enije i slo`enije, a ne jednostavnije, jer dele}i se sve vi{e i vi{e, sve vi{e se pribli`ava beskona~nom u kojem su sve stvari beskona~ne.
390

Bra~na ljubav

Ovo vam govorim kao ne{to novo, {to je do sada bilo nepoznato. Po{to to rekoh, de~aci odo{e, pa vrativ{i se svom u~itelju zamoli{e ga da postavi jednom kao problem u {koli pitanje novog i nepoznatog predmeta. Kojeg?, upita ih on. [to se stvar vi{e deli to postaje sve slo`enija, a ne sve prostija, jer se pribli`ava beskona~nom u kojem su sve stvari beskona~ne. On obe}a da }e postaviti taj problem, rekav{i: Ja to mogu da vidim jer sam shvatio da se jedna prirodna predstava sastoji od bezbroj duhovnih predstava; zapravo da jedna duhovna predstava sadr`i bezbroj nebeskih predstava. Otuda razlika izme|u nebeske mudrosti an|ela tre}eg neba i duhovne mudrosti an|ela drugog neba; kao i izme|u njega i prirodne mudrosti an|ela najni`eg neba, odnosno ljudskih bi}a. 330. Drugo iskustvo Jednom sam ~uo neke ljude kako vode zanimljivu debatu o `enskom polu u smislu da li ijedna `ena, koja konstantno voli sopstvenu lepotu, to jest koja voli sebe zbog svog izgleda, mo`e da voli svog mu`a. Po~eli su slo`iv{i se da `ene poseduju dve vrste lepote, jednu prirodnu, lepotu lica i tela, i drugu duhovnu, lepotu ljubavi i pona{anja. Tako|e su se slo`ili i da se ove dve vrste lepote veoma ~esto razdvajaju u Prirodnom svetu, ali da su uvek zdru`ene u Duhovnom svetu; jer u tom svetu ljubav predstavlja oblik koji uzimaju ljubav i pona{anje. Stoga se ~esto de{ava da posle smrti ru`na `ena postane model lepote, a lepa `ena model ru`no}e. Dok su mu{karci raspravljali o ovome, pridru`i{e im se neke `ene koje reko{e: Dozvolite nam da u~estvujemo u va{oj raspravi, jer vi o tome govorite na osnovu va{eg znanja, a mi na osnovu sopstvenog iskustva. [tavi{e, vi znate tako malo o ljubavi `ena da je to gotovo ni{ta. Zar niste znali da je razboritost `enske mudrosti ta koja
391

Emanuel Svedenborg

~ini da one duboko u svojim grudima ili u dubini svog srca skrivaju ljubav koju ose}aju prema svojim mu`evima? Debata zapo~e, a prvi zaklju~ak mu{karaca be{e da svaka `ena `eli da izgleda lepa u licu i pona{anju, jer je od ro|enja naklonost prema ljubavi, a oblik te naklonosti je lepota. Stoga `ena koja ne `eli da bude lepa ne `eli da voli i bude voljena, pa to i nije prava `ena. Komentar `ena na ovo be{e slede}i: @enska lepota po~iva u njenoj finoj ne`nosti, pa time u njenoj izuzetnoj mo}i ose}anja. Ovo je izvor ljubavi `ene prema mu{karcu i ljubavi mu{karca prema `eni. Mo`da vi ovo ne razumete. Drugi zaklju~ak mu{karaca beja{e da pre nego se uda, `ena `eli da bude lepa mu{karcima, ali nakon udaje, pod uslovom da je ~edna, ona `eli da bude lepa samo svom mu`u, ali ne i mu{karcima uop{te. Komentar `ena beja{e: Nakon {to mu` okusi prirodnu lepotu svoje `ene, on vi{e ne vidi nju, ve} njenu duhovnu lepotu i na osnovu nje voli je zauzvrat; dakle on se se}a njene prirodne lepote, ali u drugom obliku. Tre}i zaklju~ak iz ove debate beja{e da ako `ena nakon udaje `eli da bude vi|ena kao lepa, kao {to je bila pre, ona voli mu{karce, a ne mu`a, jer `ena koja voli sebe zbog svoje lepote neprestano `eli da se njena lepota ku{a; a kako, kao {to ste rekle, ona vi{e nije o~igledna njenom mu`u, ona `eli da je ku{aju mu{karci ~ije se o~i zaustavljaju na njoj. O~igledno je da ona poseduje ljubav prema suprotnom polu, a ne jednom pripadniku suprotnog pola. Na ovo `ene za}uta{e, ali nastavi{e da gun|aju. Da li je ijedna `ena u toj meri li{ena ta{tine da ne `eli da bude lepa mu{karcima, kao {to je bila svom jednom jedinom mu`u? Kada ovo ~u{e neke `ene sa Neba, koje su bile lepe jer su bile nebeska ose}anja, one potvrdi{e zaklju~ke mu{karaca, dodav{i: Pustite ih neka vole svoju lepotu i ukrase samo zbog svojih mu`eva i sebe samih.
392

Bra~na ljubav

331. Tri `ene se uznemiri{e {to su ova tri zaklju~ka mu{karaca potvrdile `ene sa Neba. Vi ste istra`ivali, reko{e one, da li `ene koje vole sebe zbog svoje lepote vole svoje mu`eve. Mi }emo zauzvrat razmotriti da li mu{karci koji vole sebe zbog svoje intelegencije mogu voleti svoje `ene. Ostanite i slu{ajte. Prvi zaklju~ak koji izvedo{e beja{e: @ene vole svoje mu`eve ne zbog njihovog lica, ve} zbog inteligencije {to se iskazuje u du`nostima koje obavljaju i njihovom pona{anju. Stoga mo`ete biti sigurni da se `ena sjedinjuje sa inteligencijom svog mu`a i otuda sa njim. S druge strane, ako ~ovek voli sebe zbog svoje inteligencije, on je povla~i iz svoje `ene u sebe, a to izaziva razdvajanje a ne spajanje. [tavi{e, voleti sopstvenu inteligenciju zna~i biti mudar od sebe, a to zna~i biti glup ili voleti sopstvenu glupost. Na ovo mu{karci odgovori{e: Mo`da `ena sjedinjuje sebe sa mu{ko{}u svoga mu`a? @ene se na to nasmeja{e i reko{e: Mu{kosti ne fali kada mu` voli svoju `enu iz svoje inteligencije, ali fali kada je voli iz svoje gluposti. Inteligencija zna~i ljubav prema sopstvenoj `eni, toj ljubavi ne nedostaje mu{kosti. Ali glupost ne zna~i voleti sopstvenu `enu, ve} `enski pol, a toj ljubavi nedostaje mu{kosti. Da li vam je to jasno? Drugi zaklju~ak be{e: Mi `ene smo od ro|enja stvorene da budemo ljubav prema inteligenciji svog mu`a. Ako, dakle, mu{karac voli sopstvenu inteligenciju, ona se ne mo`e sjediniti sa svojom pravom ljubavlju, koja se nalazi u `eni. A ako inteligencija mu`a nije sjedinjena sa svojom pravom ljubavlju koja se nalazi u `eni, ponos pretvara inteligenciju u glupost, a bra~na ljubav postaje hladna. Da li ijedna `ena mo`e sjediniti svoju ljubav sa hladno}om? I da li ijedan mu{karac mo`e sjediniti glupost svog ponosa sa ljubavlju prema inteligenciji? Ali, reko{e mu{karci, kako }e `ena po{tovati mu{karca ako on ne preuveli~ava svoju inteligenciju?
393

Emanuel Svedenborg

Ljubavlju, odgovori{e `ene, jer ljubav po{tuje. Po{tovanje se ne mo`e odvojiti od ljubavi, ali ljubav mo`e od po{tovanja. Na kraju do|o{e i do tre}eg zaklju~ka. Izgleda da vi volite svoje `ene, ali vi ne vidite da one vole vas i da ih vi volite zauzvrat, i da je va{a inteligencija prijemnik. Stoga ako volite inteligenciju u sebi, ona postaje prijemnik va{e ljubavi, a samoljublje koje ne dopu{ta istu, ne mo`e nikada postati bra~na ljubav, ve} ostaje bludna ljubav dokle god traje. Ovo u}utka mu{karce, mada nastavi{e da mrmljaju: [ta je bra~na ljubav? Neki mu`evi na Nebu ~u{e ovo, te otuda potvrdi{e tri zaklju~ka do kojih su do{le `ene.

394

XV VI[EBRA^NOST
332. Istra`ivanje razloga zbog kojeg su brakovi sa vi{e `ena sasvim prokleti i izgnani iz hri{}anskog sveta ne mo`e preduzeti niko, bez obzira koliko da je nadaren o{trom percepcijom takvih pitanja, sve dok prvo ne nau~i slede}e. Postoji prava bra~na ljubav. Ona ne mo`e postojati sem izme|u bra~nih partnera. ^ak i me|u njima nastaje isklju~ivo kao dar od Boga. Na ovu ljubav je otisnuto Nebo sa svom njegovom sre}om. Ako se prethodno ne vlada ovim ~injenicama tako da one poslu`e kao kamen temeljac konstrukcije, um }e uzalud tragati po intelektu za razlozima koji }e ga zadovoljiti i na koje se mo`e osloniti, kao {to se ku}a oslanja na svoju kamenu osnovu ili temelj, da bi objasnio izgon vi{e`enstva iz hri{}anskog sveta. Dobro je poznato da se brak sa jednom `enom zasniva na Bo`jim re~ima: Ko otpusti `enu svoju osim za preljubu i o`eni se drugom ~ini preljubu. To je bilo pravilo od po~etka, od ustanovljenja braka, tako da dvoje postanu jedno telo. Ono {to je Bog sastavio ~ovek ne sme da rastavlja. (Matej 19: 3-11) Ali iako je Bog ustanovio ovo pravilo zasnovano na Bo`anskom zakonu utisnutom u brak, ~ak i kada intelekt ne mo`e na}i ni{ta u svojoj mo}i rasu|ivanja da to podr`i, on je ipak u stanju da anga`uje svoje uobi~ajene trikove i pogre{ne interpretacije da izobli~i taj zakon, svode}i ga na nejasnu dvosmislenost, odnosno potvrdno-odri~an
395

Emanuel Svedenborg

stav; potvrdan jer je propisan i gra|anskim zakonom tako|e, a odri~an jer ne rezultira iz njegovog racionalnog stanovi{ta. Preko ovoga ljudski um posr}e ako prehodno nije pou~en gore navednim ~injenicama, koje slu`e da upoznaju intelekt sa svojom argumentacijom. To su: postojanje bra~ne ljubavi; njena nemogu}nost nastajanja sem me|u bra~nim partnerima, a ni tada ako ne dolazi od Boga samog; i utisnu}e Neba u ovu ljubav sa svom njegovom sre}om. Ali ova pitanja i druga koja se odnose na izgon vi{e`enstva iz hri{}anskog sveta, moraju se dokazati datim redom u narednim tvrdnjama. To su: I Prava bra~na ljubav mo`e postojati samo sa jednom `enom, pa stoga isto va`i i za pravo bra ~no prijateljstvo, poverenje, potenciju i sjedinja vanje umova koje dva ~ini jednim telom. II Nebeska sre}a, duhovno bla`ensto i prirodna zadovoljstva mogu postojati samo sa jednom `enom, a ona su obezbe|ena od samog po~etka za one koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav. III Samo Bog mo`e podariti sve ovo, a daruje samo onima koji se pribli`e Njemu samom, i istovremeno `ive u skladu sa Njegovim zapovestima. IV Stoga se prava bra~na ljubav sa svom njenom sre}om mo`e darivati samo onima koji pripadaju hri{}anskoj crkvi. V To je razlog zbog kojeg se hri{}aninu ne dopu{ta da o`eni vi{e od jedne `ene. VI Hri{}anin koji o`eni vi{e od jedne `ene ~ini ne samo prirodnu ve} i duhovnu preljubu. VII Izraeli}anima je bilo dozvoljeno da o`ene vi{e od jedne `ene jer me|u njima nije postojala hri{}anska crkva, pa im nije mogla biti ni darivana prava bra~na ljubav. VIII Dana{njim muhamedancima je dozvoljeno da o`ene vi{e od jedne `ene, jer oni ne priznaju Gospoda Isusa Hrista za jedno sa Bogom Ocem odnosno
396

Bra~na ljubav

za Boga Neba i Zemlje. Oni stoga ne mogu primati pravu bra~nu ljubav. IX Muhamedansko Nebo le`i izvan hri{}anskog Neba i podeljeno je na vi{e i ni`e. Niko se ne uzdi`e na njihovo vi{e Nebo sem onih koji se odreknu ljubavnica, pa `ive sa jednom `enom i priznaju na{eg Boga kao jednakog Bogu Ocu, kome je data vlast nad Nebom i Zemljom. X Vi{e`enstvo predstavlja razvrat. XI ^ednost, ~istota i svetost u braku nedostupni su vi{e`encima. XII Vi{e`enci ne mogu postati duhovni, sve dok su vi{e`enci.. XIII Vi{e`enstvo nije greh za one ~ija religija to dozvoljava. XIV Vi{e`enstvo nije greh za one koji o Bogu ne znaju ni{ta. XV Od njih, spaseni su oni koji, uprkos svom vi{e`enstvu, priznaju Boga i `ive iz religijskih razloga u skladu sa gra|anskim zakonima pravde. XVI Ali niko ko pripada ovim grupama ne mo`e se pridru`iti an|elima na hri{}anskim Nebesima. Sada sledi obja{njenje ovih tvrdnji. 333. (I) Prava bra~na ljubav mo`e postojati samo sa jednom `enom, pa stoga isto va`i i za pravo bra~no prijateljstvo, poverenje, potenciju i sjedinjavanje umova koje dvoje ~ini jednim telom. Ranije sam vi{e puta ukazao na to da je prava bra~na ljubav danas toliko retka da se generalno ne zna ni da postoji. Me|utim, ja sam dokazao da postoji u poglavlju posve}enom ovoj temi (IV), a onda mestimi~no i na drugim mestima. U svakom slu~aju, ima li iko da ne zna da takva ljubav postoji, i da daleko prevazilazi sve druge ljubavi po svojim odlikama i prijatnosti, te su sve one u pre|enju sa njom trivijalne?
397

Emanuel Svedenborg

Iskustvo nam pokazuje da je ona ve}a od samoljublja, ljubavi prema svetu, pa ~ak i od ljubavi prema sopstvenom `ivotu. Zar nije bivalo i zar jo{ uvek nema ljudi koji bi pred `enom za kojom ~eznu i koju `ele za nevestu pali na kolena, po{tovali je kao boginju i pokorili se njenim odlukama kao najponiznije sluge? Ovo nam pokazuje da je ova ljubav ve}a od samoljublja. Zar nije bivalo i zar jo{ uvek nema mu{karaca koji bi zbog `ene za kojom ~eznu i koju `ele za nevestu prezreli bogatstvo, pa ~ak i celu svoju riznicu, potro{iv{i ga rasipno? To pokazuje da je ova ljubav ve}a od ljubavi prema svetu. Zar nije bivalo i zar jo{ uvek nema ljudi koji zbog `ene za kojom ~eznu i koju `ele za nevestu smatraju svoj `ivot jeftinim i ~eznu za smr}u ako ona ne obe}a da }e ispuniti njihovu `elju? U prilog ovome svedo~i ~injenica da su mnogi suparnici ginuli u dvobojima. To pokazuje da je ova ljubav ve}a od ljubavi prema sopstvenom `ivotu. Zar nije bivalo i zar jo{ uvek nema mu{karaca koji su zbog `ene za kojom ~eznu i koju `ele za nevestu ludeli po{to bi bili odbijeni? Na osnovu na~ina na koji ova ljubav zapo~inje u mnogim slu~ajevima niko ne bi mogao racionalno zaklju~iti da ta ljubav u su{tini nosi primat nad svakom drugom ljubavlju i da se du{a osobe nalazi u njoj, obe}avaju}i sebi ve~no bla`enstvo sa `enom za kojom ~ezne i koju tra`i. Da li iko mo`e videti, u kom god pravcu da pogleda, ikakav drugi razlog sem da je zalo`io svoju du{u i srce jednoj `eni? Jer ako ~ovek koji voli, dok je u tom stanju, dobije {ansu da izabere iz celog `enskog roda najplemenitiju, najbogatiju i najlep{u `enu za sebe, zar on prezrivo ne bi odbacio tu priliku i priklonio se onoj koju je prethodno odabrao? Jer je njegovo srce naklonjeno samo njoj. Ove napomene su date da biste mogli priznati da bra~na ljubav takvog nenadma{nog kvaliteta postoji i da je to slu~aj kada se od svih `ena voli samo jedna `ena. Da li ijedan intelekt, dovoljno sposoban da vidi vezu me|u
398

Bra~na ljubav

ovim pitanjima, mo`e da ne izvede zaklju~ak da }e onaj koji voli, ako je postojan u du{i i voli na unutarnjem nivou, dosti}i ve~no bla`enstvo koje je obe}ao sebi pre sklapanja braka i pri sklapanju braka? Gore je pokazano da ga on dosti`e ako se pribli`i Gospodu i pod Njegovim vo|stvom `ivi pravi religiozni `ivot. Mo`e li iko drugi sem On u}i u ~ovekov `ivot odozgo, predati mu unutarnja nebeska zadovoljstva i preneti ih na slede}e faze i jo{ mu poveriti konstantnu mu`evnost? Zaklju~ak da takva ljubav ne postoji i ne mo`e postojati, jer nije usmerena prema sebi, ili ovoj osobi ili onoj, nije zdravorazumski zaklju~ak. 334. Kako prava bra~na ljubav sjedinjuje du{e i srca dvoje ljudi, ona se udru`uje sa prijateljstvom, a preko njega sa poverenjem, koje zajedno ~ini bra~nim. Ovi su toliko superiorniji u odnosu na druge vrste prijateljstva i poverenja da su u onoj meri u kojoj je ovo vode}a ljubav, i oni vode}e vrste prijateljstva i poverenja. Iz vi{e razloga, od kojih }e neki biti navedeni u drugom iskustvu na kraju ovog poglavlja, isto va`i i za potenciju, zahvaljuju}i kojoj ova ljubav dugo traje. U poglavlju VIII (odeljci 156-183), posve}enom ovoj temi, pokazano je da prava bra~na ljubav ~ini bra~ni par jednim telom. 335. (II) Nebeska sre}a, duhovno bla`ensto i prirodna zadovoljstva mogu postojati samo sa jednom `enom, a ona su obezbe|ena od samog po~etka za one koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav. Mi govorimo o nebeskoj sre}i, duhovnom bla`enstvu i prirodnim zadovoljstvima, jer je ljudski um podeljen na tri regiona, od kojih se najvi{i zove nebeskim, drugi duhovnim, a tre}i prirodnim. Kod onih koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav ova tri regiona stoje {iroko otvorena i jedan uti~e na drugi u zavisnosti od toga koliko {iroko su otvoreni. Kako je lepota te ljubavi najve}a u najvi{em regionu, ona se do`ivljava kao sre}a; budu}i manje lepa
399

Emanuel Svedenborg

u drugom regionu, tu se do`ivljava kao bla`enstvo, i kona~no u najni`em regionu kao zadovoljstvo. U iskustvima je opisano da regioni postoje, da se shvataju i ose}aju. Razlog zbog kojeg su sve ove vrste sre}e obezbe|ene za one koji u`ivaju pravu bra~nu ljubav jeste taj {to u Bogu postoji beskona~nost svih bla`enstava. On je tako|e Bo`anska ljubav, a su{tina ljubavi je da `eli da deli sve dobro koje ima sa osobom koju voli. Bog je stoga stvorio tu ljubav zajedno sa ~ove~anstvom i utisnuo u nju sposobnost da prima i shvata te dobre stvari. Da li je iko toliko glup i lud da nije u stanju da vidi da postoji jedna ljubav kojoj je Bog poverio svu sre}u, sva bla`enstva i zadovoljstva koja se uop{te mogu poveriti? 336. (III) Samo Bog mo`e podariti sve ovo, a daruje samo onima koji se pribli`e Njemu samom, i istovremeno `ive u skladu sa Njegovim zapovestima. Ovo je prethodno dokazano na vi{e mesta. Treba dodati da sva ova bla`enstva, sre}u i zadovoljstva mo`e podariti samo Bog i da se stoga nikom drugom ne treba obra}ati. Kako mo`e biti neko drugi kada Sve kroz Njega postade, i bez Njega ni{ta ne postade {to je postalo (Jovan 1:3); kada Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji (Mateja 28:18); kada Boga niko nije video nikad, niti je glas Njegov ~uo, sem kroz Njega (Jovan 1:18; 5:37; 14:6-11)? Ovi i mnogi drugi delovi u Re~i utvr|uju da brak ljubavi i mudrosti ili dobra i istine, isklju~ivo poreklo brakova, dolaze od Boga samog. Iz ovoga sledi da se ova ljubav, zajedno sa svojim vrstama sre}e, ne daruje nikom sem onome koji mu pristupi. Ona se daruje onima koji `ive u skladu sa Njegovim zapovestima, jer se On povezuje sa njima putem ljubavi (Jovan 14:21-24). 337. (IV) Stoga se prava bra~na ljubav sa svom njenom sre}om mo`e darivati samo onima koji pripadaju hri{}anskoj crkvi.
400

Bra~na ljubav

Razlog zbog kojeg je bra~na ljubav, kao {to je opisano u poglavlju IV (odeljci 57-59) i drugima koja je su{tinski opisuju, mogu}a jedino kod onih koji pripadaju hri{}anskoj crkvi, jeste taj {to je Gospod jedini izvor te ljubavi, a drugde se ne zna da se Gospodu mo`e pristupiti kao Bogu. To je tako|e i zato {to ta ljubav zavisi od stanja crkve u pojedincu (odeljak 130), a pravo stanje crkve mo`e do}i samo od Gospoda, tako da se nalazi samo u onima koji je primaju od Njega. Ove dve stvari su one koje prve zapo~inju, uvode i uspostavljaju ovu ljubav, kao {to je ve} dokazano sa toliko o~iglednih i uverljivih razloga da je nepotrebno dodavati i{ta vi{e. Razlog, me|utim, zbog kojeg je prava bra~na ljubav tako retka u hri{}anskom svetu (odeljci 58, 59) jeste u tome {to malo ljudi u njemu pristupa Gospodu; a tu spadaju i oni koji, iako veruju u crkvu, ne `ive u skladu sa njenim u~enjima. Postoje i druge stvari koje su razmotrene u Objavi Apokalipse; koje sadr`e puni opis sada{njeg stanja hri{}anske crkve. Ali istina ostaje da je prava bra~na ljubav jedino mogu}a za one koji pripadaju hri{}anskoj crkvi. Iz tog razloga je tako|e, vi{e`enstvo sasvim prognano iz nje. Ovo je tako|e od Gospodnje Bo`anske promisli, {to je jasno onima koji o promisli razmi{ljaju na pravi na~in. 338. (V) To je razlog zbog kojeg se hri{}aninu ne dopu{ta da o`eni vi{e od jedne `ene. Iako je ovo dokazano prethodnim tvrdnjama, treba dodati jo{ ne{to. Pravi bra~ni princip je dublje utisnut u umove hri{}ana nego u umove pagana koji su prigrlili vi{e`enstvo. Zbog toga su umovi hri{}ana prijem~iviji za tu ljubav od umova vi{e`enaca. Jer je kod hri{}ana bra~ni princip utisnut u unutarnjost uma, budu}i da oni priznaju Gospoda i Njegovu Bo`anstvenost, a spolja im je utisnut kodeks gra|anskog prava.
401

Emanuel Svedenborg

339. (VI) Hri{}anin koji o`eni vi{e od jedne `ene ~ini ne samo prirodnu ve} i duhovnu preljubu. Ovo je u skladu sa re~ima Gospoda da hri{}anin koji o`eni vi{e od jedne `ene ~ini prirodni blud. On ka`e da nije dozvoljeno razvesti se od `ene, jer su njih dvoje od po~etka stvoreni da budu jedno telo; ako se neko razvede od `ene bez opravdanog razloga i o`eni drugom, taj ~ini preljubu (Mateja 19:3-11). Jo{ i ve}u ~ini ako se ne razvede od `ene, ve} je zadr`i a dovede jo{ jednu `enu svojoj ku}i. Dublji razlog ovog zakona o braku, koji je Bog propisao, izvodi se iz duhovnog braka; jer sve {to je Bog rekao samo je po sebi duhovno. To je zna~enje ovih re~i: Re~i koje vam ja rekoh duh su i `ivot su. (Jovan 6:63) Duhovno zna~enje ovih re~i je da brak sa vi{e `ena u hri{}anskom svetu uni`ava brak Boga i Crkve, kao i brak i dobra i istine, kao i Re~ i Crkvu zajedno sa Re~ju. Uni`avati ih zna~i po~initi duhovnu preljubu.U Objavi Apokalipse (134) dokazano je da oskvrnu}e dobra Crkve i istine iz Re~i odgovara preljubi, jer predstavlja duhovnu preljubu. Isto va`i i za krivotvorenje dobra i istine, ali je manje ozbiljno. Razlog zbog kojeg brakovi sa vi{e `ena me|u hri{}anima uni`avaju brak Boga i Crkve jeste u tome {to postoji saobraznost izme|u Bo`anskog braka i braka me|u hri{}anima (o ovome vidi odeljke 83-102). Ova saobraznost se uru{ava ako se dovede jo{ jedna `ena, a kada se sasvim uru{i, bra~ni partner vi{e nije hri{}anin. Razlog zbog kojeg vi{ebra~ne zajednice me|u hri{}anima uni`avaju brak dobra i istine jeste taj {to se brakovi na Zemlji izvode iz ovog duhovnog braka. Brakovi me|u hri{}anima razlikuju se od brakova me|u drugim veroispovestima po tome {to, kao {to dobro voli istinu a istina dobro pa postaju jedno, tako i mu` i `ena postaju jedno. Ako me|utim, hri{}anin dovede jo{ jednu `enu, taj duhovni brak se raspada, i time on uni`ava izvor ovog braka i ~ini duhovnu preljubu. O brakovima na Zemlji koji se izvode iz
402

Bra~na ljubav

braka dobra i istine, vidi odeljke 116-131. Razlog zbog kojeg vi{ebra~no{}u hri{}anin uni`ava Re~ i Crkvu jeste taj {to je Re~ sama po sebi brak dobra i istine, a isto tako i Crkva, sve dok je zasnovana na Re~i (videti odeljke 128-131). Po{to je hri{}anin, zato {to poznaje Boga, ima Re~ i po{to Bog uspostavlja crkvu u njemu preko Re~i, o~igledno je da je on spremniji od bilo kog nehri{}anina da bude ponovo ro|en, postav{i duhovan, i da primi pravu bra~nu ljubav, jer to ide zajedno. Kako oni hri{}ani koji o`ene vi{e od jedne `ene ~ine ne samo prirodnu preljubu, ve} istovremeno i duhovnu preljubu, iz toga sledi da su hri{}ani vi{e`enici nakon smrti te`e prokleti od onih koji po~ine samo prirodnu preljubu. Kada sam upitao za njihovo stanje posle smrti, dobio sam odgovor da je za njih Nebo potpuno zatvoreno i da se oni mogu videti u Paklu kao da le`e u vreloj vodi u kadi. Tako izgleda iz daljine, iako, u stvari, oni stoje i {etaju okolo. To je rezultat njihovog unutarnjeg ludila. Neki od njih su prognani u mo~vare na rubovima sveta. 340. (VII) Izraeli}anima je bilo dozvoljeno da o`ene vi{e od jedne `ene jer me|u njima nije postojala hri{}anska crkva, pa im nije mogla biti ni darivana prava bra~na ljubav. Pojedini ljudi u dana{nje vreme zauzimaju dvosmislen stav o instituciji jednobra~ne zajednice, braka izme|u jednog mu{karca i jedne `ene; pa se me|usobno raspravljaju dr`e}i se stava da je vi{ebra~na zajednica u su{tini dozvoljen i ostalim hri{}anima, jer su Izraeli}ani i njihovi kraljevi, uklju~uju}i Davida i Solomona, otvoreno dozvoljavali vi{ebra~nost,. Ali ti ljudi ne znaju za razliku izme|u Izraeli}ana i hri{}ana, kao ni za razliku izme|u spolja{njih i unutarnjih aspekata Crkve, ni kako Bog pretvara Crkvu iz spolja{nje u unutarnju. Stoga oni nemaju nikakvo znanje o braku koji se zasniva na unutarnjem
403

Emanuel Svedenborg

rasu|ivanju. Kao op{ti princip treba prihvatiti da se ~ovek ra|a prirodan, s mogu}no{}u da postane duhovan; sve dok ostaje prirodan, on ne mo`e videti {ta je duhovno, kao {to ne mo`e videti po no}i ili dok spava. Tada ne mo`e znati ni razliku izme|u spolja{nje prirodne osobe i unutarnje duhovne osobe. Dobro je poznato iz Re~i da me|u Izraeli}anima nije bilo hri{}anske crkve. Jer su oni ~ekali Mesiju, kao {to jo{ uvek ~ine, da ih uzdigne iznad svih naroda i ljudi na svetu. Da im je re~eno, ili da im se danas ka`e, da Mesija vlada Nebesima, te stoga nad svim narodima, oni bi to odbacili kao besmislicu. Zato, Hrista, to jest Mesiju, Gospoda na{eg, kada je do{ao u svet, oni nisu samo odbili da priznaju, ve} su ga brutalno i oterali iz sveta. Ove ~injenice nam govore da ovaj narod nije imao hri{}ansku crkvu tada, kao {to je nema ni danas. Oni koji nemaju hri{}ansku crkvu spolja su, kao i iznutra, prirodni; njima ne {kodi vi{ebra~nost, jer je ona urezana u prirodnog ~oveka. U braku oni ne mogu shvatiti ni{ta od ljubavi sem onoga {to dolazi iz po`ude. To je zna~enje Bo`jih re~i koje ka`u da im je zbog okorelosti njihovog srca Mojsije dopustio da pu{taju svoje `ene, ali da na po~etku nije bilo tako (Mateja 19:8). On ka`e da im je Mojsije to dopustio da bi se znalo da to nije Bog. Da je on pou~avao unutarnjeg duhovnog ~oveka, dobro je poznato iz Bo`jih zapovesti, kao i iz ukidanja obreda koji su bili namenjeni samo prirodnom ~oveku. Njegove zapovesti o pranju govore da ono predstavlja pro~i{}avanje unutarnjeg ~oveka (Mateja 15:1, 17-20; 23:25, 26; Marko 7:14-23); o preljubi, kao `elji volje (Matej 5:28); o razvodu kao nedopustivom i o vi{e`enstvu kao nesaglasnoj Bo`jem zakonu (Matej 19:3-9). Ova i mnoga druga Bo`ja u~enja odnose se na unutarnjeg i duhovnog ~oveka, jer On sam otvara unutarnje nivoe ljudskog uma, ~ini ih duhovnim, a onda ih upu}uje na prirodne regione da i oni steknu duhovnu su{tinu. To
404

Bra~na ljubav

se tako|e de{ava ako se Njemu pristupi, i `ivi u skladu sa Njegovim zapovestima. To su ukratko: vera u Njega, sklanjanje od zla jer je ono od |avola i |avolsko, i ~injenje dobrih dela jer su ona od Boga i Bo`ja, ali tako da su u~injena od nas samih, uz istovremenu veru da je Bog taj koji ih ~ini kroz nas. Pravi razlog zbog kojeg je jedino Bog taj koji otvara unutarnjeg duhovnog ~oveka i to primenjuje na spolja{njeg prirodnog ~oveka jeste u tome {to svako misli i ~ini prirodno, tako da ne mo`e shvatiti ni{ta duhovno i primiti to u svoje prirodno, ako Bog ne uzme na sebe ljudsko prirodno i u~ini ga tako|e Bo`anskim. Ova razmatranja utvr|uju istinitost tvrdnje da je Izraeli}anima bilo dozvoljeno da o`ene vi{e od jedne `ene, jer hri{}anska crkva nije postojala me|u njima. 341. (VIII) I Dana{njim muhamedancima je dozvoljeno da o`ene vi{e od jedne `ene, jer oni ne priznaju Gospoda Isusa Hrista za jedno sa Bogom Ocem odnosno za Boga Neba i Zemlje. Oni stoga ne mogu primati pravu bra~nu ljubav. Muhamedanci, u skladu sa religijom koju im je predao Muhamed, priznaju Isusa Hrista kao Sina Bo`jeg i velikog proroka. Oni prihvataju da je On poslat na svet od Boga Oca da pou~i ~ove~anstvo, ali ne i da su Bog Otac i On jedno, i da su Njegovo Bo`ansko i ljudsko jedno bi}e, sjedinjeni kao du{a i telo, kao {to svi hri{}ani veruju u verodostojnost Atanasijevog kreda. Sledbenici Muhameda dakle nisu u stanju da priznaju na{eg Gospoda za Boga Ve~nog, ve} samo kao potpuno prirodnog ~oveka. Kako je ovo bilo mi{ljenje Muhameda, stoga je bilo i u~enika koji su ga sledili, a znaju}i da je Bog jedan i da je On stvorio univerzum, oni nisu mogli da previde Gospoda u smislu po{tovanja, jo{ i stoga jer su i Muhameda proglasili za velikog proroka. Me|utim, oni su neupu}eni u u~enje Gospoda. To je razlog zbog kojeg se unutarnji regioni njihovih
405

Emanuel Svedenborg

umova, koji su su{tinski duhovni, ne mogu otvoriti. Gospod je taj koji ih otvara (videti odeljak 340). Pravi razlog za{to ih Bog otvara kada se prizna i kada mu se pristupi kao Bogu Neba i Zemlje, a to ~ini kod onih koji `ive u skladu sa Njegovim zapovestima, jeste taj {to u protivnom ne bi bilo sjedinjavanja, a bez sjedinjavanja nema primanja. Kod ~oveka Bog mo`e biti prisutan i ~ovek mo`e biti sjedinjen sa njim. Pristupanje Njemu uzrokuje Njegovo prisustvo, a `ivot u skladu sa Njegovim zapovestima tvori vezu sa Njim. Samo Njegovo prisustvo ne omogu}uje primanje, ali ako je On istovremeno i prisutan i ~ovek je sjedinjen sa njim, primanje je omogu}eno. Sada }u ispri~ati ne{to novo o ovoj temi iz Duhovnog sveta. Svako mo`e u}i u njega razmi{ljaju}i o njemu; ali niko se ne sjedinjuje sa drugim sem ose}anjem ljubavi, a to se de{ava postupanjem po onome {ta on ka`e i {ta odlu~i. Ova ~injenica o Duhovnom svetu ima svoj izvor u Bogu koji se na taj na~in pojavljuje u ~oveku i sjedinjuje sa njim. Ovo je ovde izneto da bi se znalo za{to je muslimanima dozvoljeno da o`ene vi{e od jedne `ene. To je zato {to je prava bra~na ljubav, koja postoji samo izme|u jednog mu{karca i jedne `ene, za njih nedosti`na, jer im njihova vera ne dozvoljava da priznaju Gospoda za jednakog Bogu Ocu, odnosno kao Boga Neba i Zemlje. Bra~na ljubav u svakom pojedincu zavisi od stanja crkve u njemu (videti odeljak 130, i druge ta~ke). 342. (IX) Muhamedansko Nebo le`i izvan hri{}anskog Neba i podeljeno je na vi{e i ni`e. Niko se ne uzdi`e na njihovo vi{e Nebo sem onih koji se odreknu ljubavnica pa `ive sa jednom `enom i priznaju na{eg Boga kao jednakog Bogu Ocu, kome je data vlast nad Nebom i Zemljom. Pre nego {to se po~nemo baviti bilo kojom od ovih tema ponaosob, va`no je re}i nekoliko uvodnih re~i o Gospodnjoj Bo`anskoj promisli u pogledu uspona muhamedanske vere. ^injenica da kraljevstva koja prihvataju ovu
406

Bra~na ljubav

veru prema{uju u broju ona koja prihvataju hri{}anstvo mo`e delovati skandalozno onima koji razmi{ljaju o Bo`anskoj promisli, a istovremeno ne veruju da iko ko nije ro|en kao hri{}anin mo`e biti spasen. Ali muslimanska vera nije sablazan za one koji veruju da je sve predmet Bo`anske promisli. Ti ljudi nastoje da vide u kom je smislu to tako i nalaze odgovor. Odgovor je u tome {to muhamedanska vera priznaje na{eg Gospoda za Sina Bo`jeg, za najmudrijeg ~oveka i velikog proroka koji je do{ao na svet da pou~i ~ove~anstvo. Ali kako su oni uzeli Kuran za svoju Bibliju, pa je Muhamed, njen autor, postao predmet njihovih razmi{ljanja te njemu odaju po{tovanje, oni obra}aju malo pa`nje na na{eg Gospoda. Da bih pojasnio da je ova religija nastala iz Gospodnje Bo`anske promisli da se potisne idolatrija prisutna kod mnogih naroda, moram krenuti redom, pa }u po~eti od porekla idolatrijske prakse. Pre nego je nastala muhamedanska vera, obo`avanje idola bilo je rasprostranjeno {irom sveta. Razlog je bio u tome {to su svi hramovi koji su postojale pre dolaska Gospoda bili simboli~ni. Evo {ta je bila izraeli}anska bogomolja: koliba, Aronova odora, `rtvovanje, svaki detalj Hrama u Jerusalimu, kao i njeni zakoni, bili su simboli~ni. Drevni ljudi su tako|e posedovali znanje o saobraznostima odnosno predstavljanjima. Ovo je za njih bio najvi{i oblik znanja, a naro~ito je bio razvijen kod Egip}ana formiraju}i osnovu njhovih hijeroglifa. Ovo znanje im je omogu}ilo da poznaju zna~enje svake vrste `ivotinje, svake vrste drveta, zna~enje planina, brda, reka i izvora, Sunca, Meseca i zvezda. Ovo znanje bilo je sredstvo pomo}u kojeg su u~ili o duhovnim pitanjima. Jer stvari koje su predstavljali, a koje su ona vrsta stvari koje tvore duhovnu mudrost koju poseduju an|eli na Nebu, predstavljaju poreklo ovih predstava. Po{to je sve njihovo obo`avanje bilo simboli~no, sa~injeno isklju~ivo od saobraznosti, oni su ga praktikovali na planinama i brdima, kao i u parkovima i vrtovima. Iz tog
407

Emanuel Svedenborg

razloga su smatrali i izvore za svete, a u molitvi su okretali lica prema izlaze}em suncu. [tavi{e, rezbarili su figurice konja, stoke, teladi, jagnjadi, ~ak i ptica, riba i zmija. Dr`ali su ih u svojim ku}ama i drugde, pore|ane redom koji je trebalo da odgovara duhovnim predstavama bogomolje kojoj su bili saobrazni, odnosno koju su predstavljali. Sli~ne stvari su stavljali i u hramove da prizovu u se}anje svete predstave obo`avanja koje su ozna~avali. Kasnije, kada su znanja o saobraznostima izbrisana, njihovi potomci po~eli su da obo`avaju postoje}e rezbarije kao da su i same svete, nesvesni da njihovi preci nisu videli svetost u njima, ve} su smatrali da jedino ozna~avaju svete predstave u skladu sa njihovim saobraznostima. Ovo je poreklo idolatrijske prakse koja je bila ra{irena u celom svetu, Aziji i okolnim ostrvima, kao i u Africi i Evropi. Da bi iskorenila ovu idolatrijsku praksu, Gospodnja Bo`anska promisao je shvatila da treba uspostaviti novu religiju koja }e odgovarati karakteru isto~nja~kih naroda. U njoj je trebalo da se na|e pone{to iz svakog od Zaveta Re~i, i trebalo je da u~i da je Gospod do{ao u svet, da je bio veliki prorok i najmudriji od svih i Sin Bo`ji. To je posignuto preko Muhameda, koji je toj religiji nadenuo svoje ime. Ovo razja{njava da je ova religija nastala od Gospodnje Bo`anske promisli i, kao {to rekoh, osmi{ljena je tako da odgovara karakteru isto~nja~kih naroda a zbog brisanja idolatrijske prakse vi{e naroda i preno{enja znanja o Gospodu pre nego {to do|u u Duhovni svet, {to se de{ava svima nakon smrti. Novu veru ne bi mogli prihvatiti u toliko mnogo kraljevstava, niti bi se iskorenila idolatrija da ona nije bila u skladu sa njihovim predstavama; a da vera nije dozvolila poligamiju, isto~nja~ki narodi bi, vi{e od Evropljana, goreli po`udom prema ne~istim preljubama pa bi propali. 343. I muhamedanci imaju Nebo, jer su svi na svetu spaseni koji priznaju Boga i iz verskih razloga klone se
408

Bra~na ljubav

zla i grehova prema Njemu. Sami muhamedanci su mi rekli da je njihovo Nebo podeljeno na dva, vi{e i ni`e. Na ni`em Nebu oni `ive sa isto toliko `ena i ljubavnica kao na svetu. Ali oni koji se odreknu svojih ljubavnica i `ive sa jednom `enom uzdi`u se na vi{e Nebo. Rekli su mi da je za njih nemogu}e da razmi{ljaju o na{em Bogu da je jedno sa Bogom Ocem, ali da mogu o Njemu misliti kao o jednakom i kao nekom kome je data vlast nad Nebom i Zemljom jer je On Njegov Sin. To je dakle ono u {ta veruju oni kojima je Gospod dozvolio da se uzdignu na vi{e Nebo. 344. Jednom mi je bilo dozvoljeno da shvatim prirodu bra~ne ljubavi me|u vi{e`encima. Razgovarao sam sa jednim koji je igrao ulogu Muhameda. Sam Muhamed se nikada ne pojavljuje, ali ima zamenu, pa prido{lice iz sveta misle da su ga videle. Nakon {to je razgovarao sa mnom neko vreme na odre|enoj udaljenosti, njegov zamenik mi posla ka{iku od slonova~e i druge darove od njega. Istovremeno se otvori jedan prolaz da propusti toplotu bra~ne ljubavi koja je tamo prisutna. Ja je do`iveh kao smrdljivu toplotu kupatila. Osetiv{i je, okrenuh se od nje, a prolaz kroz koji je doprla se zatvori. 345. (X) Vi{e`enstvo predstavlja razvrat. To je zato {to se takva ljubav deli na ve}i broj osoba; to je seksualna ljubav, ljubav spolja{njeg ili prirodnog ~oveka, tako da nije bra~na ljubav, koja je jedina ~edna ljubav {to postoji. Poznato je da je vi{ebra~na ljubav, ljubav koja se deli me|u ve}im brojem osoba, a podeljena ljubav nije bra~na ljubav jer je to ljubav neodvojiva od jedne osobe suprotnog pola. Stoga je druga vrsta ljubavi razvratna, a vi{e`enstvo je razvrat. Vi{ebra~na ljubav je seksualna ljubav, a razlikuje se od nje samo u tome {to je ograni~ena na onaj broj `ena koje vi{e`enac mo`e da osvoji. Njega tako|e ograni~avaju
409

Emanuel Svedenborg

izvesni zakoni doneti radi javnog dobra, a dozvoljeno mu je da ima ljubavnice pored `ena. Dakle, budu}i seksualna ljubav, to je razvratna ljubav. Razlog za{to je vi{ebra~na ljubav ljubav spolja{njeg ili prirodnog ~oveka jeste u tome {to je ona usa|ena u takvog ~oveka. Sve {to prirodan ~ovek radi od sebe je zlo, a iz toga mo`e biti izveden samo uzdizanjem ka unutarnjem, duhovnom ~oveku, {to jedino Bog mo`e u~initi. Zlo koje se ti~e seksa svojstvenog prirodnom ~oveku je bludni~enje. Ali kako je ono destruktivno za dru{tvo, zamenjeno je kopijom koja se zove vi{ebra~nost. Svako zlo koje osoba ro|enjem nasledi od svojih roditelja zasa|eno je u prirodnom ~oveku; ali ne poga|a duhovnog ~oveka jer se on ra|a od Boga. Ovde navedeni razlozi, kao i mnogi drugi, jasno pokazuju da je vi{ebra~nost razvrat. 346. (XI) ^ednost, ~istota i svetost u braku nedostupni su vi{e`encima. Ovo proizilazi iz gore navedenog dokaza i dokaza navedenih u poglavlju o ~ednosti i bludu (VII). ^ednost, ~istota i svetost mogu se pripisati jedino jednobra~nim zajednicama, to jest brakovima izme|u jednog mu{karca i jedne `ene (odeljak 141). Prava bra~na ljubav je vrhunac ~ednosti, a kao rezultat toga, sva zadovoljstva te ljubavi su ~edna, dole do najni`eg nivoa (odeljci 143, 144). U poglavlju o pravoj bra~noj ljubavi (IV) ka`e se da je prava bra~na ljubav, ljubav izme|u jednog mu{karca i jedne `ene, po svom izvoru i saobraznosti nebeskija, duhovnija, svetija i ~istija od svake druge ljubavi (odeljak 64). Kako ~ednost, ~istota i svetost postoje samo u pravoj bra~noj ljubavi, iz toga sledi da njih nema ili da nisu mogu}e u vi{ebra~noj ljubavi. 347. (XII) Vi{e`enci ne mogu postati duhovni, sve dok su vi{e`enci. Postati duhovan zna~i uzdi}i se od prirodnog, to jest sa svetlosti i toplote sveta na svetlost i toplotu Neba. Niko
410

Bra~na ljubav

ko nije bio uzdignut ne zna za ovaj proces. Pa ipak i prirodan ~ovek koji nije uzdignut ima ose}aj da jeste. Razlog je {to on mo`e, jednako kao duhovan ~ovek, uzdi}i svoj intelekt na svetlost Neba, misliti i govoriti na duhovan na~in, kao da jeste duhovan. Ali ako istovremeno njegova volja ne dostigne istu visinu, on ne biva uzdignut; jer se ne mo`e zaustaviti na toj visini, ve} se nakon kra}eg vremena spu{ta dole do svoje volje i tu zauzima ~vrst polo`aj. Kada ka`em volja, mislim pri tome na ljubav, zato {to je volja prijemnik ljubavi; jer ono {to ~ovek voli, to i `eli. Ovih nekoliko napomena utvr|uje da sve dok vi{e`enac ostaje vi{e`enac, ili {to je isto sve dok prirodan ~ovek ostaje prirodan, on ne mo`e postati duhovan. 348. (XIII) Vi{e`enstvo nije greh za one ~ija religija to dozvoljava. Svako delo koje je usmereno protiv religijskih uverenja smatra se grehom, jer je usmereno protiv Boga. S druge strane, svako delo koje se sla`e sa religijskim uverenjima ne smatra se grehom jer ima Bo`je odobrenje. Kako je vi{e`enstvo bila deo religijskih uverenja dece Izrailja, a to isto va`i i za muhamedance danas, to se nije mogla, niti se danas mo`e, ra~unati za greh. [tavi{e, oni ostaju prirodni da bi spre~ili greh, te ne postaju duhovni. Prirodan ~ovek ne mo`e videti da ima i{ta gre{no u pitanjima koja imaju odobrenje prihva}ene religije; to mo`e videti samo duhovan ~ovek. To je razlog {to, iako im Koran govori da priznaju na{eg Gospoda za Sina Bo`jeg, oni ipak ne pristupaju Njemu ve} Muhamedu. Zato oni ostaju prirodni tako dugo, te ne znaju da vi{e`enstvo sadr`i ikakvo zlo, kao ni razvrat. Gospod tako|e ka`e: Kada biste bili slepi ne biste imali greha, a sad govorite da vidite, tako da va{ greh ostaje. (Jovan 9:41) Kako se na osnovu vi{e`enstva ne mogu ubediti da gre{e, oni imaju svoja nebesa nakon smrti (odeljak 342) i na njima u`ivaju radosti koje im njihov na~in `ivota omogu}uje.
411

Emanuel Svedenborg

349. (XIV) Vi{e`enstvo nije greh za one koji o Bogu ne znaju ni{ta. Razlog je {to je Bog jedini izvor prave bra~ne ljubavi, a On je ne mo`e dati nego onima koji ga znaju, priznaju, veruju u Njega i `ive kako je On nalo`io. Oni kojima se ne mo`e dati ta ljubav ne znaju da seksualna i bra~na ljubav nisu isto, kao ni vi{ebra~nost. Pored toga, vi{e`enci, ne znaju}i ni{ta o Gospodu, ostaju prirodni; jer je Gospod jedini koji ljude ~ini duhovnim, a ne ra~una se u greh prirodnom ~oveku da radi ono {to zakoni njegove religije i dru{tva dozvoljavaju. On radi kako mu razum diktira, a razum prirodnog ~oveka je u dubokom mraku u pogledu bra~ne ljubavi, koja je iznad svih duhovnih ljubavi. Ipak iskustvo u~i njihov razum da je u interesu javnog i privatnog mira da se promiskuitetna strast generalno ograni~i i ostavi se za sopstveno doma}instvo. Otuda vi{ebra~nost. 350. Op{te je poznato da je ljudsko bi}e pri ro|enju na ni`em nivou od `ivotinje. @ivotinje se ra|aju znaju}i {ta odgovara ljubavi njihovih `ivota. ^im iza|u iz materice ili se izlegu iz jajeta, one mogu da vide, ~uju, hodaju, prepoznaju svoju hranu, svoju majku, prijatelje i neprijatelje; a nedugo zatim postaju svesne pola, znaju kako da vode ljubav i kako da podi`u svoje potomstvo. ^ovek je jedini koji po ro|enju nema to znanje, budu}i da nema nikakvo uro|eno znanje. On samo poseduje sposobnost i sklonost da prima stvari vezane za znanje i ljubav. Ako ih ne dobije od drugih ljudi, on ostaje na ni`em nivou od `ivotinje. Iskustva koja su navedena u odeljcima 132-136 dokaz su da se ~ovek ra|a neuk, i to stoga da bi se spre~io da i{ta pripi{e sebi, ve} drugima, i kona~no svu mudrost i ljubav prema mudrosti pripi{e samom Bogu i tako postane Njegovo obli~je. Iz ovoga sledi da osobu koju drugi ne nau~e da je Gospod dolazio u svet, i da je Bog, ve} je sama upila neka znanja o veri i zakone svoje zemlje, ne treba kriviti
412

Bra~na ljubav

ako misli o bra~noj ljubavi kao o seksualnoj ljubavi i veruje da je vi{ebra~na ljubav jedina bra~na ljubav koja postoji. U njihovom neznanju, Gospod vodi one me|u njima koji se radi vere odreknu zala kao grehova i Bo`anskim okriljem ih {titi od pripisivanja krivice, s ciljem da budu spaseni. Jer je svaka osoba ro|enjem predodre|ena za Nebo, a ne za Pakao. Svakoga ko je do{ao na Nebo doveo je Gospod, svako ko ode u Pakao oti{ao je sam. 351. (XV) Od njih, spaseni su oni koji, uprkos svom vi{e`enstvu, priznaju Boga i `ive iz religijskih razloga u skladu sa gra|anskim zakonima pravde. Svi {irom sveta su spaseni koji priznaju Gospoda i `ive iz verskih motiva u skladu sa gra|anskim zakonima. Pod gra|anskim zakonima mislimo na onu vrstu propisa koji su sadr`ani u Deset zapovesti, zabranu ubistva, preljube, kra|e i la`nog svedo~enja. Ovi propisi su sastavni deo gra|anskih zakona u svim kraljevstvima na zemlji, jer bez njih nijedno kraljevstvo ne bi ostalo ~itavo. Me|utim, neki ljudi `ive po ovim zakonima iz straha od kazni, neki zbog gra|anske poslu{nosti, a neki iz verskih razloga. Spaseni su oni koji to ~ine iz verskih pobuda. Razlog je taj {to je Bog u njima, a osoba koja ima Boga u sebi je spasena. Mo`e li iko da ne vidi kako su deca Izrailja na izlasku iz Egipta imala me|u svojim zakonima i zabranu ubistva, preljube, kra|e i la`nog svedo~enja jer se njihova zajednica ili dru{tvo ne bi odr`ali bez njih? Ipak je te iste zakone objavio Gospod Bog na gori Sinaj. Ali razlog {to su bili objavljeni je u tome {to su ti isti zakoni imali da postanu i zakoni vere, tako da ~ovek treba da ih po{tuje ne samo za dobrobit dru{tva ve} i zbog Boga samog; a kada to ~ini iz religijskih razloga, zbog Boga, biva spasen. Iz ovoga se mo`e zaklju~iti da i pagani koji priznaju Boga i `ive u skladu sa gra|anskim zakonom bivaju spaseni. Jer se oni ne mogu okriviti {to ne znaju ni{ta o Gospodu, te stoga ni o ~ednosti braka sa jednom `enom.
413

Emanuel Svedenborg

Jer je suprotno Bo`anskoj pravdi da treba osuditi one koji priznaju Boga, i `ive iz verskih pobuda u skladu sa zakonima pravde koji propisuju izbegavanje zla, jer su to dela protiv Boga, i jo{ ~ine dobra dela koja su mila Bogu. 352. (XVI) Ali niko ko pripada ovim grupama ne mo`e se pridru`iti an|elima na hri{}anskim Nebesima. Razlog je {to na hri{}anskim Nebesima postoje nebeska svetlost, koja je Bo`anska istina, i nebeska toplota, koja je Bo`anska ljubav. Njih dve otkrivaju prirodu istina i vrste dobra i prirodu zla i la`i. Zato su sve veze izme|u hri{}anskih i muhamedanskih Nebesa zatvorene. Isto je i sa Nebesima pagana. Da postoji ikakva veza, mogli bi biti spaseni samo oni koji u`ivaju nebesku svetlost kombinovanu sa nebeskom toplotom koja dolazi od Boga. Zapravo ni oni ne bi mogli biti spaseni da postoji veza me|u Nebesima. Jer bi to uzdrmalo temelje svih Nebesa, tako da an|eli ne bi mogli vi{e da `ive u njima. Jer bi blud i razvrat muhamedanaca prodro na hri{}ansko Nebo {to ne bi moglo da se podnese, a ~istota hri{}ana bi prodrla na muhamedansko Nebo, {to tamo ne bi moglo da se podnese. Stupiv{i u vezu sa ovim, hri{}anski an|eli postali bi prirodni, te stoga preljubnici; ili ako bi ostali duhovni, neprestano bi ose}ali razvrat oko sebe, koji bi uni{tio sve bla`enstvo njihovog `ivota. Na muhamedanskom Nebu, duhovne ideje hri{}anskog Neba bi neprestano kru`ile oko njih i mu~ile ih, oduzimaju}i im sva njihova `ivotna zadovoljstva, s tim {to bi im jo{ i ubacile ideju da je vi{ebra~nost greh, pa bi bili neprestano prekorevani. To je razlog {to su ova nebesa potpuno izolovana, tako da veza me|u njima nije mogu}a, sem putem svetlosti i toplote koje se u njih ulivaju od Boga iz sunca, u ~ijem je sredi{tu On. Ovo zra~enje prosvetljuje i daje `ivot svakom pojedincu u skladu sa njegovom sposobno{}u da ga prima, a to zavisi od njegove vere. Ovakva vrsta veze je mogu}a, ali ne izme|u dva Neba.
414

Bra~na ljubav

*****
353. Ovde }u izneti dva iskustva, od kojih je ovo prvo. Jednom sam se na{ao u dru{tvu an|ela, slu{aju}i njihov razgovor. Teme o kojima su govorili behu inteligencija i mudrost. Oni reko{e da ~ovek ne mo`e nego da misli da su one prisutne u njemu, tako da sve na {ta pomisli svojim umom ili nameri svojom voljom dolazi iz njega. Me|utim, ni deli} ovoga ne dolazi od ~oveka samog, sem sposobnosti da prima od Boga intelektualne i voljne stvari. Kako je svako od ro|enja sklon da voli sebe, da bi se spre~ilo da ~ovek sebe uni{ti samoljubljem i ponosom zbog sopstvene inteligencije, od stvaranja je obezbe|eno da se ljubav mu{karca prenese na njegovu `enu. Njoj je od ro|enja usa|eno da voli inteligenciju i mudrost svog mu`a, te tako da voli njega. @ena stoga neprestano privla~i k sebi ponos svog mu`a na sopstvenu inteligenciju; gase}i je u njemu, a o`ivljavaju}i u sebi, ona je pretvara u bra~nu ljubav pune}i je zadovoljstvima do samog vrha. To je obezbedio Bog kako bi spre~io da ponos zbog sopstvene inteligencije ~oveka u~ini toliko budalastim da poveruje kako ta inteligencija i mudrost dolaze od njega, a ne od Boga, i tako po`eli da jede sa drveta znanja dobra i zla, te poveruje da je poput Boga i da je Bog sam; kao {to je zmija, koja je predstavljala ljubav prema sopstvenoj inteligenciji, ubedljivo rekla. Po{to je jeo s tog drveta, ~ovek je izba~en iz vrta, a heruvim je postavljen da ~uva put do drveta `ivota. Vrt je duhovna inteligencija; jesti s drveta `ivota u duhovnom smislu zna~i ste}i inteligenciju i mudrost od Boga; a jesti s drveta od znanja dobra i zla u tom smislu zna~i ste}i inteligenciju i mudrost od sebe. 354. Kada su an|eli zavr{ili pri~u i oti{li, do|o{e dva sve{tenika u pratnji ~oveka koji je na svetu bio ambasador
415

Emanuel Svedenborg

kraljevine. Ja im ponovih {ta sam ~uo od an|ela. ^uv{i to, oni po~e{e da se raspravljaju o inteligenciji i mudrosti, te o razboritosti, i da li one dolaze od Boga ili od ~oveka.To je bila `u~na rasprava. Sva trojica su od srca verovali da one dolaze od ~oveka, jer se nalaze u ~oveku; rekav{i da nam to potvr|uju i na{a percepcija i ose}anja. Ali sve{tenici, budu}i pod uticajem religioznog `ara, osta{e pri tome da ni{ta od inteligencije i mudrosti, te stoga ni od razboritosti, ne dolazi od ~oveka. Ali kada im ambasador uzvrati da u tom slu~aju od ~oveka ne dolazi ni razmi{ljanje, oni reko{e da je i to ta~no. Ali kako je na Nebu shva}eno da sva trojica dele isto verovanje, kraljevskom ambasadoru bi re~eno: Obuci sve{teni~ku odoru i ubedi sebe da si sve{tenik, pa tada govori. On u~ini tako i poverova. Tada po~e da govori glasno, rekav{i da ni inteligencija ni mudrost, odnosno razboritost, ne mogu biti date sem od Boga i on upotrebi svoju uobi~ajenu elokvenciju da to doka`e racionalnim argumentima. Specijalno je obele`je Duhovnog sveta da duh misli da je ono na {ta ukazuje njegova ode}a. Razlog je {to je intelekt taj koji obla~i svaku osobu u njemu. Tada sve{tenicima beja{e re~eno sa Neba: Skinite va{u ode}u, obucite ode}u ministra dr`ave i ubedite sebe da ste to vi. Oni u~ini{e tako i odmah po~e{e da razmi{ljaju iz svoje unutarnje prirode i koriste}i argumente koje su iznutra odobrili, progovori{e u korist sopstvene inteligencije. U taj mah se u blizini staze pojavi drvo i za~u{e se re~i: Ovo je drvo od znanja dobra i zla; pazite se da ne jedete s njega. Ali ova trojica, glupa od sopstvene inteligencije, zapali{e se `eljom da jedu sa njega, pa reko{e jedan drugome: Za{to ne bismo? To je dobro vo}e, zar ne? I oni mu pri|o{e i jedo{e. Tog trenutka ova trojica postado{e najbolji prijatelji, jer su delili ista uverenja; i oni zajedno zakora~i{e na stazu sopstvene inteligencije, koja vo|a{e put Pakla. Me|utim, video sam ih kako se vra}aju otamo, jer jo{ nisu bili spremni za njega.
416

Bra~na ljubav

355. Drugo iskustvo Jednom, gledaju}i u svet duhova, videh na livadi neke ljude obu~ene u ode}u poput one koju su nosili ljudi u svetu. Na osnovu toga zaklju~ih da su oni tek prispeli iz sveta. Ja im pri|oh i stadoh pored njih, kako bih mogao da slu{am njihov razgovor. Razgovarali su o Nebu, a jedan od njih, koji je znao pone{to o Nebu, re~e da ono sadr`i takve predivne stvari da onaj koji ih nije video ne bi mogao verovati da postoje. On re~e da u njemu postoje vrtovi poput rajskih, veli~anstvene palate izgra|ene u divnom stilu vrhunske umetnosti, koje sijaju poput zlata, poduprte stubovima od srebra ukra{enim nebeskim dragim kamenjem. [tavi{e, tu su i ku}e od jaspisa i safira sa ogromnim tremovima sa prednje strane, kroz koje ulaze an|eli. Unutar ku}a postoje ukrasi koje nijedna umetnost i nikakve re~i ne mogu opisati. [to se ti~e samih an|ela, re~e on, ima ih oba pola, mladi}a i mu`eva, devojaka i `ena. Devojke su toliko lepe da se ne mogu uporediti ni sa ~im na Zemlji. Ali `ene su jo{ i lep{e, izgledaju kao pravi modeli nebeske ljubavi. Njihovi mu`evi izgledaju kao modeli nebeske mudrosti, a svi se nalaze u cvetu mladosti. [to je najzanimljivije, niko od njih ne zna za postojanje ijedne druge vrste seksualne ljubavi sem bra~ne ljubavi. Ono {to }e vas iznenaditi jeste to i da mu`evi imaju trajnu sposobnost da u`ivaju njena zadovoljstva. Kada novoprido{li duhovi ~u{e da tamo nema druge vrste seksualne ljubavi do bra~ne ljubavi i da oni imaju trajnu sposobnost da u`ivaju njena zadovoljstva, oni se nasmeja{e i reko{e: To {to ka`e{ je neverovatno. Takva sposobnost nije mogu}a, ti pri~a{ bajke. Ali u tom trenutku se me|u njima pojavi jedan an|eo sa Neba koji re~e: Molim vas, saslu{ajte me. Ja sam an|eo sa Neba i u ovom trenutku `ivim sa svojom `enom ve} hiljadu godina i sve to vreme sam u cvetu mladosti, ovakav
417

Emanuel Svedenborg

kakvog me vidite sada. To je rezultat bra~ne ljubavi koju delim sa svojom `enom. Uveravam vas da sam imao i da jo{ uvek imam trajnu sposobnost. Po{to vidim da vi to smatrate nemogu}im, govori}u o ovoj temi racionalno, prema svetlosti va{eg intelekta. Vi ne znate ni{ta o iskonskom stanju ljudskih bi}a koje zovete stanjem integriteta. Kod ljudi u tom stanju svi unutarnji regioni uma otvoreni su direktno ka Bogu, i stoga su oni u braku ljubavi i mudrosti ili dobra i istine. Kako dobro ljubavi i istina mudrosti trajno vole jedno drugo, oni neprestano te`e ka sjedinjenju. Kada su unutarnji regioni uma otvoreni, ova duhovna bra~na ljubav dobija stalni podsticaj da slobodno te~e nadole i prozvodi tu sposobnost. Du{a osobe, budu}i u braku dobra i istine, nije podlo`na samo tom stalnom podsticaju ka sjedinjavanju, ve} i ka dono{enju plodova i reprodukovanju sebe. A kada se unutarnji regioni ~oveka posredstvom tog braka dr`e otvorenim pravo do du{e, a njihov stalni cilj je realizacija na najni`em nivou, to trajni podsticaj ka dono{enju plodova i reprodukovanju sebe, to jest du{e, postaje telesan. Kako je najni`i nivo na koji du{a deluje u telu u slu~aju bra~nog para najni`i izraz tamo{nje ljubavi i kako on zavisi od stanja du{e, o~igledno je iz kojeg izvora ga neprestano dobija. Razlog zbog kojeg je p