Sie sind auf Seite 1von 115

GLASNIK ZEMALJSKOG MUZEJA U SARAJEVU

BUL LETIN DU MUSEE DE LA REPUBLIQUE POPULAIRE DE BOSNIE


ET HERZEGOVINE A SARAJEVO
N O V A S E R I j A-l95 ] SERIE NOUVELLE
SVESKA - VI - TOME
REDAKCIJA
ALOJZ BENAC, saradnik
PIRO docent Filozofskog fakulteta
Odgovorni urednik:
ALOJZ BENAC, saradni k
z"vou vO l o bodt!nje, arajevo - l!:l:il
-
CIJENA 250'- DiNARA
TIRAZ )000 PRIMJERAKA
urednik: CVJETKO D,
SADRAJ - SOMMAIRE.
.I. Koroec - A. Benac - Gar:aanin rM. i D.
Oko prroblema,tikc - Sur la ,,,probiematiQl1e de .
5- 32
D-r Duje
sa teritorija .ilirskih Dalmata Question onomastiques
du territoir.e des iliyriens . . . . . . .
33- 48
D-r Duje
Novi ilirski spOmel1lCI iz Ridera Quelques nOllvea,ux monuments
illyricns dc . . . . .
49- 64
D-r Josip Koroec
65- 80
Sloveni i dr vena kultura - Les Slaves ct la culture en bois
D-r Gre.gor

Bosanske i humske povelje s rednjeg vijeka - III Hmn!';ke ,povelje i 'pislIla -


Chartes m6di evales Bosnic ct dc Hun! - III Les chartes ct les lettres dc Hum
81-119
D-r Milenko S.
121 - 133
Narodna nonja u Rami - Costumes nationaux fl Rama .
Dimitrije Sergejevski
mauzolej u '1 unbctu - Lc ma,lIsolet: antiquc Turhe . . . . .
135-145
Doko
Biograd- Prusac stari bosanski grad Biograod-P,rusac. un vieux chatea II
hosni cn . ...... . . . ... . .. ,. 147-189
Hamdija
Kazandijski obrt u Bosni Hercegovini - Chaudronnerie en Bosnie et
govine .... . ... . 191-240
Irma
Nalazi na,kita II srednjevj0kovJloj z.birci ZCl11al.i !';kog muzeja II Sarajevu - Parure
dans la collection du. mo'yen age au Musee Nationa! de Sarajevo ... . ..... .
241-270
Alojz Benac
O ishrani prehistorijskih stanovnika Bosne i Hercegovine - La nOtIrriture des
habitauts prehistoriQues de Bosnie et ........... .
271-279
Ruica
Pregled prcistoriskih fihula Bosnc i Hercegovine - Boucles de
Bosnit: et . . . . . . . . . . I ' 281-300
Dimitrije Ser.gejevski
Novi i revid irani rimski natpisi Inscriptions romaines nouvelles et revi secs
301-3\0
Irma
Nalaz staroslavenskih mamuza iz Les iouilles des pa
sl[l ves a .. . . . . . . . . . . . 311-321
MaI'ko Vego
Na.laz hosanskog novca II selu kod Zenice - fouiHes de i'argent hosniel1
a pres de Zenit za . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. ... .. 323-332
. Stipo - ev. D.
NeK'oli,ko podata/ka o !ivanjs'kom vezIL srehrnom icom II drvetu QlIelqllC's
dorynees sur l'incrustation de I'argent en bois fl Livn{) .... .
333-33H
D-r Matija Lopac
Bibliografski podaci et.J1ogra!siko-folklor-nih racIova o Bosni i tierceg{)vini
bibliographiques des olIvrages ethn{)graphiqtles et !olklmistes dc Bosnie ct
. . . .. . . .......... . ......... . , . . . . . 339--409
l'"

I
J . KOROSEC M. GARASANIN
A. BENAC D. GARAANIN
Oko "problematike"
U istoriji nae arheologije pretstavlja i ispitivanje velikog preistori
skog nalazita u jedan od momenata. Za ovo nalazite, koje je po
sv{)m danas postalo pojmom u preistoriji Evrope, jf ve
zano ime dr Miloja M. dugogodinjeg profesora arheologije na Univerzitetu u
Beogradu i tvorca arheoloke nauke u Srbiji. posvetio je prof.
preko decenije intenzivnog rada. Time ja sakupljen obilan i za nauku
veoma materijal. Objekti otkopani u toku poslednjih kampanja iskopavainja,
vaju se danas u Arheolokom muzeju Univerziteta u Beogradu. Uprkos izvesnim nedo
stacima, koji su uglavnom posledica sistema kojim su iskopavanja u pret
stavlja ova zbirka jednu od u svetu i moe se po svojoj vrednosti meriti
sa najpoznatijim zbirkama ove vrste, kakva je na primer Slimanova zbirka
trojanskih starina. Ovo su ogromne zasluge prof. M. M. koje
mu niko ne moe osporiti, a da pri tome ne padne u greku neobjektivnosti. Prof. M.
M. trajno je zaduio nau preistoriju ovim svojim radom.
publikovanje rezultata iskopavanja u nije ispunilo nade arheologa.
U svojim mnogobrojnim izvetajima i publikacijama o prof. je menjao
miljenja u pogledu i datiranja pojava na ovom. preistoriskom nalazitu
1
)
Pri tome, u radovima koje je izdao od 1936 godine on je poao od pretpostavke, da je
kolonija naseljeniika, padaju u 6 vek pre n. e. Na ovoj unapred
postavljenoj pretpostavci osnivaJu se od toga vremena i sva autorova objanjenja, pri
on ulae puno truda ' da, svo iu ugromnu erudiciju, analogije za vin
kulturu u oblasti i kulturi Grka arhajskog doba, po strani
sav onaj ogromni materijal koji se protivi ovakvome
Miljenje prof. nije prihvatio ni jedan evropski arheolog, ali, sem malih izu
zetaka, ono nije nailo na detaljniju kritiku u literaturi.
2
) Svakako je ovo
i doprinelo 'tome da 12 godina posle izdavanja prvih ,publikacija u
kojima je zastupao takvo gledite, prof. ponovi i dopuni svoja ranija u
sv{)m novom deluJonska kolonija .3)
Iako potpisani stoje na stanovitu da je gledite prof. neodrivo,
oni su ipak smatrali za dunost, da se na ovom mestu detaljnije osvrnu na celo pi
tanje, pogotovu s toga, to stalno propagiranje usmenom i pisanom ovoga gledi
ta od strane jednog od najeminentnijih pre tstavnika jugoslovenske arheologije, mora
neminovno !kod nedovoljno obavetenih kao i kod u arheologiji da stvori po
metnju i zabunu. Stoga potpisani i smatraju potrebnim, da danas svaki po
ovome pitanju zauzme jasan i stav - da ili ne. Da li je ispravno
koje prof. daje pojavama iz ili nije? A ako nije, potrebno je i .razloge
zbog kojih je miljenje prof. nepravilno.
1) UP. M. Gama,a'nj'n, glasnik 1949, 4, 'p. I02-Jr06.
2) V. J. Fewkefs, Proceeding1S lof American Phil'osophical S0ciety LXXV, 1935, p. 651-653.
) U prvoj knjrizi Ftnosofskog fakultet.a Universiteba u Beo.gndu p. 85-235.
6____________________ __ ____________________
Svojim stavom u pitanju preistorisCmg nalazita u prof. unosi sasvim
nova gledita u arheologiju uopte, gledita koja bi zahtevala obaranje i revidiranje
svega onoga to je na polju preistoriske arheologije uopte dosada Sam pisac
ukazuje na ovu kada kae:
i vodi nas neminovno izradi novog sistema
prerimske Arheologije u Evropi.I)
ili
Rezultati iskopavanja u pruali su svaki put sve vie qokaza protiv uobi
kolskih teorija, a protiv datovanja u neolitsko doba:')
ili
Reenje ovih dvaju pitanja (datovanje i poreklo njenih stanovnika, op. pp,)
otklonilo je 'Onu varljivu iluziju (mirage proizvod lokalnog patriotizma i
nacionalnog egoizma.
i dalje
Taj krajnji rezultat ispitivanja priVUCI ce na se, nesumnjivo, i paznJu kla
arheologa, S druge opet strane, on nagnati iz Evrope,
da svoja kulture prerimskog doba u ovoj oblasti, osnivaju np. rezultatima
Arheologije, to izvesno karakter njihova rada.Q)
Na ovaj prof. se trudi da pred nau i svetsku arheologiju postavi pi
tanje revizije opte usvojenih i gledita, pitanje ruenja ,i obaranja svega
onoga io on naziva kolskim teorijama, pi tanje unoenja novog metoda i nove siste
matike u arheologiju. No da li je opravdano postavljanje tako veHkih pitanja i da li za
to ima zbilja dovoljno osnove? Da bi se na ovo odgovorilo potrebno je kri
se osvrnuti na metod rada prof. metod kojim je on doao do takvih rezul
tata. Pri tome je nuno, u prvom redu pro veriti kako je i u kojoj meri prof.
primenio istoriski metod u svojim osnovnim principielnim postavkama, a zatim i na
to, kako je prof. pojedine probleme, koje je postavio u vezi sa pitanjem
reavao arheolokom dokumentacijom i primenom osnovnih prinCipa arheolokog me
toda. Prvim od ovih pitanja se u jednom zasebnom poglavlju, dok
analiza drugog biti sprovedena kroz 'Osvrt na stav prof. po pojedinim
pitanjima Ikulture i na njegovo konkretno i arheolo
kog materijala.
Metod rada kojim je prof. doao do svojih
Pri metoda rada prof. Va i pitanja primene istoriskog metoda u
njegovih redom kojim smatramo da je nuno to
od za proizvodnju, s na njihovu ulogu u svalkom pe
riodu razvitka ljudskog drutva. .
U je u svim slojevima, na svi'm dubinama, kameno Q kre
meno 7). U vezi sa ovim prof. kae, da kameno .zemlj
nije hronoloko nego kulturno obeleje. Ono slui samo i jedino kao pouzdan
dokaz za postojanje primitivnije zemljoradnje u mestima gde se' nade. R) Pri tome me
pisac i sam priznaje, da je pojava ii<:amenih sekira bez otvora za dralje i kreme
nih u svim slojevima najzagonetnija pojava na tome nalazitu osni
vanje ne prelaZi granicu arhajskog perioda. Za njega je to potpuno nera
zumljivanahronizam u tako razvijenoj kulturi su stanovnici vali
cinabarit.9)
4) P. V. IV, p, 139 (M. Preistor1isl13
5) p, v. IV, odj . V.
n) P. V. III, p. 162.
1) P. V. ll, 1>. 170.
8) !bid., !PI. 172.
") Ibid,
7
Oko problematike
U su prema prof. poznate vrste kamenih sekire kalu
, pastog oblika, sa rupom za dralje, kameni buzdovani sa rupom z'a dra
Ije i od kremena ili opsidijana.
'O
) i buzdovane je autor
kao oruje, bilo da je ovo oruje sluilo stvarnoj upotrebi u Mvotu, me
talno oruje, ili da je bilo samo in usum mortuorum. Kalupaste sekire
obj anjene su kao a kremeni noevi kao delovi primitivne vra
lice ('tpt?c;).o;).
Ova objanjenja prof. su delom prihvatljiva, ali je objanjenje kremenih no
eva svakako dok je sa zamenom metala neprihvatljivo.
je, da Je ovo oruje ustvari samo uzrok za mirage neolitique na kome insistira prof.
Kameno oruje na naselju je nepobitna stvarnost: stanovnici
nosiooi kulture na ovom nalazitu, poznavali su samo oruje i 'Od ka
mena. Time se ovo naselje ne r:azlikuje od bilo kojeg drugog neolitskog naselja. Ali
ne samo to. U svojoj !kulturnoj zaostavtini ima mnogo dodirnih sa dru
gim nalazitima iste i susednih kulturnih grupa u naoj zemlji ili van nje, koja su
pouzdano neolitska. Kameno i oruje iz se ne razlikuje od onoga na drugim
nalazitima kulture, od onoga koje je upotrebljavano i u drugim n20litskim
kulturnim grupama. Ako bismo usvojili gledite prof. morala bi se neminovno
sniziti hronoloka lestvica sv,ih naselja i i;{ulturnih grupa koje su ovde u pitanju, jednom
celoga neolita. Zar je to kada je taj neolit na mnogim mestima,
pogotovu u Egeji , pouzdano datiran u hiljadu godina pre n. e.? I zar bi bilo mo
kada bi i sve neolitske, kulturne grupe koje se sa njom dodiruju bile zbilja
tako mlade, da se ni na jednom neolitskom naselju ne nalaze metalna oruja i
Prof. se u svojim studijama trudi da dokae, da ne moe biti starija
od 7 veka pre n. e. i da je povezana sa Grka. On nas pri tome
uverava, da je to jonska kolonija. Eventualno bi se moglo i diskutovati o pitanju, da li
bi bilo neto sn5ziti apsolutnu hronoloku lestvicu naeg neolita. Ali 1e nemo
verovati da su jonski kolonisti , koji su, po prof. u vreme kla
,i perioda bili usko povezani sa maticom, poznavali samo
kameno oruj e i A nosioci kulture u stvarno nisu poznavali me
talno U to se ne moe sumnjati kada se uzme u obzir, da u neolitskom
sloju na srazmerno velikoj povrini koja je otkopana, nije nijedan me
talni artefakt.
Kako . smo istakli , sam prof. kae, da je primena kamenih
kih alatki manifestacija primitivniiega stupnja zemljoradnje. zar jonski
kolonisti (hopliti , trgovci itd., kako ih sve naziva prof. u dodiru sa primitiv
nim autohtonim elementom dozvoliti da zaborave vii stupanj obrade zeml je u matici
i vratiti se ponovo na primitivnu zemljoradnju kamenim orudima? Ovakva
pretpostavka svakako nije verovatna. A isto tako teko je verovati, ako je opet bilo
metalnih da su stanovnici tako temeljno svoje naselje od metalnih
otpadaka, da nam nisu ostavili ni najmanji !komad. Zato bi oni to
. Prof. je insistirao na tome, da su mnoga od kamenih oruja i
bila upotrebljavana in usum mortuorum. On kae da su kamene moHke iz skoro
bez izuzetka vie ili manje to jo vie naglaava njihov karakter kao pred
meta namenjenih in usum mortuorum.l1) U vezi sa ovirfl moglo bi se sada postaviti
pitanje grobova u !koje biti u zasebnom poglavlju, jer
zadire specijalno u pitanje pravilnosti primene arheolokog metoda od strane prof. Va
Ali bez obzira na to, na kamene sekire nalaze se na svim
neo1itskim naseljima kako nae, tako i zemalja. To je koja je svakom
dobro poznata. Ta su u stvarnoj upotrebi i ba tim'e do
kazuju da su ona i u zbilja sluila. kao proizvodnje. Ukoli!ko bi se takve
sekire mogle i u grobu, a ne u naselju gde nema grobova, mogle su one ovamo
dospeti samo sekundarno. S druge pak strane, ako su stanovnici poznavali metal,
zato nisu u gr9bove svojih mrtvih staVljali i metalna oruja, oruda i nakit, kako je to
10) Ibid.
11) Ibid.
-
8 J. Korocc - A. Benac - Garaanin M. i D.
uvek u nekropolama metalnog doba? Objanjenje prof. da se lo ima obja
sniti tednj om i kultnim demantovano je konstatacijama na nizu isko
pavanih nekropola. Uostalom, ako je postojao da se u grobove stavljaju ote
kamene sekire, zato se u njih ne bi mogli stavlja-ti i ne upotrebljivi metalni pred
meti? Zaista bismo na ovo pitanje teko mo gli odgovor.
Iz svega proizilazi da su prof. o proizvodnje ne
samo nego za nas i nepr,ihvatljiva. U ovom prof. se nij e slu
io pravilnim metodom rada, jer njegov me tod nije istoriski. Prof. prelazi preko
stvarnih stvarnog dokaznog materijala i stvara fiktivnu rekonstrukciju ivota
za Ikoj u nema materijalnih dokaza. Ako u objanjavanju proizvodnje iz
podemo istoriskim metodom, sasvim drugu sliku. Iz da no
sioci kulture u upotrebljavaju kamena i oruja, dok
metalnih uopte nema, sl eduje da su stanovnici iveli na onom
sputnj u razvitka na kome ljudi znaju i upotrebljavaju samo kamena oruja i
naziv za taj period jeste neolit, pa i bar svojim delom, pri
pa da neolitu. Grci u periodu 7-1 veka pre n. e. uprotrebljavaju sasvim
proizvodnje. Oni ive u punom razvoju drutva koje je bilo uslov
lj eno ba stupnj em ekonomskog r azvoja. Taj stupanj nema nikakvih dodir
nih sa onim u te ni stanovni ci toga naselja nisu nikako mogli biti jonski
hopliti . Ovakvo nIje nikaikav lokalni patriotizam, niti nacionalni egoizam,
j er se tu r adi samo o traenju istine. .
Predimo dalje na druge manifestaciie materij alne kulture, keramiku i plastikU. U
kojoj j e meri kod njihove obrade upotrebljen istoriski metod?
keramika je mnogobrojna, raznovr sna i zanimljiva. Ona pretstavlja
bazu za k eramike i na drugim nalazitima iste kulture. Prof. se lrudi
da dokae, da je sva ta keramika ili direktan import iz Jonije ili da se nalazi pod nepo
srednim uticajem oblasti Grka. bi se prema tome imali u
vati primerci keramike poznatih stHova u No, evo kako o tome govori prof.

Lojalno mora se priznati , da se ta'kvom protive izvesna fakta
koja se ne mogu U nije do<;ada nijedan fragment luksuzne jon
ske keramike poznatih stilova iz arh3jskog doba, niti luksuzne keramike
iz poznij eg vremena uopte".'2)
A pored toga:
moda zbog nedostatka publikacija - nedostataka razumljivog
u sadanjoj optoj ekonomskoj krizi (1936 godine, nap. pp.) - nego zbog nedovoljno
ispitanih nalazita arhajskog doba u oblasti Grka, ja, za sada, mogu navesti iz
Jonij e samo mali broj analogija predmetima i pojavama u
Ali i. pored svega toga prof. nam gotovo od prl.'dmeta do predmeta iznosi po
jave iz Jonij e koj e su. po nj emu, analogne sa onima iz Kao poznavalac
arhajske i poznij e

keramike pisac na, pri tome daleko bolje upoznaje sa
keramografijom, nego to. nam objanjava pojave na keramici iz Svaki zaklju
II vezi sa materijalom koji iz takvog stava i metoda mora
ostati u n ajmanju ruku i neuverlj.iv. Ovo elimo i da ilustruj emo.
U ornamentici su, kae najvaniji meandrasti motivi, ali su oni
znatno . ispod nivoa na keramici geometriskog stila u oblasti Grka.
Oni se s njima skoro ne mogu ni porediti .')) S druge strane autor veli, da se sintaksa
nalazi na najelemen tarnijem stupnju.
15
) No, i pored toga, prof.
na istom mestu veli : I
Kao na terakotama, tako se i na keramici nalaze heterogeni
elementi raznih stilova i epoha. Oni su u dospeli importom gotovih produkata ili
12) Ibid., p. 175.
13) P. V. IV, - XXIII .
H) P. V. IV, - XXV.
,
15) Ibid.
9
Oko probIcl1l:1 tikc
dolaskom .stranih maJstora iz oblasti Grka. Na importovanoj robi, kao i na
lokalnom produktu stranih majstora u skrupulozno se stilske tradicije
arhajske kulture, koju su ove kolonije doneli sobom iz pomenute oblasti.''')
t
Ukoliko se radi o importu gotove robe ili radu majstora iz Jonije, otkuda su onda
nastale takve stilske razlike zbog kojih, gotovo, kako kae sam prof. ne moe
da bude I pored nedostatka publikacija na koji se ali autor, keramika iz
oblasti Grka dovoljno nam je pozna ta u svim svojim varijacijama. bi
na prvi pogled morao prepoznati svaki imporotovani komad iz te oblasti.
takvi komadi nisu poznati iz O jedno'1l. nalazu sa ovog nalazita, koji
bi trebalo da bude fragmenat jonske vaze, jo govora u daljem izlaganju. Da pome
nemo samo da je na neolitskom nalazitu Potiske kulture u Crnoj Bari, impor
tovanih fragmenata keramike Btikk kulture .17) Ovo je bez sumnje znatno starija kera
mi,ka' od one koju prof. trai u Pa kada se u tome starijem vremenu i u
okviru primitivne preistoriske keramike jasno razlikovati import od lokalnog pro
dukta, kako da objasnimo nedostatak prave arhajske i druge robe II
kada se tvrdi, da je stajala u tako tesnim ekonomskim vezama sa Jonijom 7-1
veka 1Jre n. e.? To utoliko pre, to se na nal azitima sasvim druge kulture nego to je
koja su stvarno istovremena sa poja vama u na primer II Trebenitu ili
Duvanliju, ovakav import nalazi i na prvi pogled moe ,izdvojiti od lokalnih kera
produkata.
lS
)
Na keramici iz - kae M. - nisu dosada odlike
keramike, su originali otkriveni na nala zitima na donjem Dunavu, pa se one smeju
i u


Pre svega nema nikakvih koji bi doputali da se u
keramika. Pa i kada bi se to moglo ne mogu se samo na pretpostavci
osnivati tvrdnje, ka'ko b u ovom prof.
Stanovnici preistoriske nisu poznavali kolo, kako je to utvrdio
i sam prof.

Pri tome je autor sam morao da za tu pojavu u tako poznom


vremenu nema pouzdanog objanjenia.
20
) Prof. pretpostavlja da je kera
mika iz na nekoj primitivnoj spravi koja je zamenjivala kolo.
21
)
po strani pitanje opravdanosti ove hipoteze, o jo biti govora u
posebnom poglavlju o keramici , se opet na nae ranije !konstatacije: moe li se
na ovakvoj pretpostavci odrati tvrdnja da u imamo sa
importom iz oblasti Grka ili sa radom jonskih - U oblasti Grka
.i e u periodu 7-1 veka pre n. e. dobro poznata upotreba kola. Jonski su ga lon
savreno poznavali, pa je sasvim da su ga oni u odbacili i zame
nHi sa nekom primitivnom spravom. U jo je meri da su oni uJoniji
upotrebljavali ovakvu spravu pri izradi robe za eksport. Takva eksportna roba mogla je
biti proizvodena samo masovno zanatski, a taj zanatski rad sam po sebi implicira upo
trebu kola. No i pored toga prof. tvrdi da je keramika u pro
izvod nekih

Po'lto bi medutim proizvodi jonski h


zanatlija morali izgledati sasvim nego keramika iz pisac dodaje da je
ova roba za potrebe siromanijeg shnovnitva naselja, ali po ugledu na toreut
ske proizvode, namenjene bogatijim stanovn:cima.23)
16) IbUd.
17) V. Chronol ogie e'er .iiingcren Stei,nzeit Mittr-I- lIllU Mi.inchell 1'949,
p. 79.
18) B. Fi lov, V. Mi.1wv, I. Velkov. Dio Gn.;JJl1iigeLnekmpole von Duvanli in Slidhulga'rien. So-
fia 1934, passim.
18
a
) Jonsl{a t. 124.
19) P. V. IV, - XV; Jonska koluntil:,a P. 106.
20) P. V. IV, - XV.
21) Ihid.
22) P. V. Ill, p. 158.
13) Ibid.
10
J. Korocc - A. Renac - Oaraallin M. i D.
Time se opet u isti krug. Sam autor nas obavetava, da u nije na
nijedan primerak toreutskih proizvoda,"]) a u isto vreme tvrdi, da su u sta
novali hopliti ,bogati i sopstvenici zemlje i stada, pravni gradani ovoga grada
- drave.2") Tako nam je pretstavljena kao bogata jonska kolonija. Ali je -onda
i zamisliti sticaj prilika pod kojima nam od tih hoplita, i sopstve
nika zemlje i stada nije ostao nikakav, ba nikakav trag. Sem toga, vlasnici robova u
kolonijama istovremeno su i osnovni nosioci i vlasnici sretstava za proizvodnju.
-i keramika o kojima smo dosada gov:)rili bili bi prema tome ba njihova svojina.
A ako je to opet njihova svojina, onda ih ti predmeti s mi negiraju Ikao nosioce takvog
drutvenog poto pokazuju jedan mnogo nii stupanj proizvodnje.
ovde tvrditi, da u drutvu nije bilo nikakvih drutvenih slojeva osim
dve osnovne klase. Ali je svakako njihov II vlasnitvu sretstava za proizvodnju
srazmerno mnogo manji, a je za misliti da su nam se u jonskoj kolo
niji, samo ostaci njihov materijalne i duhovne kulture?
U svome izlaganju o keramici prof. iznosi dalje i tvrdnju,
da u -bucchero ker amika pretstavlja glavnu, osnovnu vrstu. U po
glavlju o keramici posebno govora o bukeru, i se <koliko je neopravdano
vezati keramiku za ovaj proizvod vetine u oblasti Grka.
Ovde je potrebno samo toliko, da bi po toj metodi bukera, nali
bukero po Evropi, na bezbroj neolitskih i kasnijih lokaliteta. Ako je
bukero u uem smi,slu pronalazak kulturne oblasti Grka u arhaj
skom periodu,2G) tada je Jonija svoju kulturu U to vrem prenela na Evropu u
kojoj prema ovome ne bi uopte bilo <neolita. Ovde dolazimo u opasnost od panhele
nizma, a takvo shvatanje se ne moe nikako spojiti sa .naim znanjem o kulturnom raz
vitku isto onalko kao to je to i sa pangermanizmom. je slu
i sa tzv. panonskom keramikom koja ie kao zato to su na
lazi te keramike iz poznati iz ih sloie'va. Koliko je sa gledita
metoda, nedovoljna i neprihvatljiva argumentacija koja je u vezi sa tim izneta,
po'kazano u odeljku o keramici.
Iz svega iznetog po drugi. put proizlazi, da je' prof. priao reavanju pro
blema ne istori5ki meto:.i. Ne radi se o tome da se kera
mika po svaku cenu objasni kao unport iz Jonije i proizvod jonskih
Ovu keramiku potrebno je objasniti u isto riskim uslovima u kojima su iveli stanov
nici A ta ker:amilka u stvari odgovara i proizvodnje koja su nam po
znata iz kao i ostalim manifestacijama materijalne k ulture toga nalazita i dru
gih lokali teta iste kulture. Ona ima sve osobine visoko razvijene neolitske umetnosti
ornamentisanja i kao takva ima i svoju vrednost. U tom okviru treba posma
trati keramiku, u njemu je nuno i t r aiti veze sa drugim lokalitetima.
Suprotnim stavom i metodom prof. ni je postigao solidnu fundaciju za
kojom je teio.
U svojoj publikaciji preistoriskc prof. posvetio je jedan veliki
tom plastici (P. V. III). Na pitanje plastike on se ponovo, vratio u svome
poslednjem delu.") Pri tome je pisac dao i tipolokupodelu statueta u koja
moe posluiti kao osnov za dalje studiranje plastike u okviru kulture.
zS
) Ali,
plastiku, autor je otiao najdalje u negiranju svih dosada fakata
u preistoriskoj arheologiji. Tako je on, 1936 godine, na ukrasima, crteima
i pretstavama na plastici, otkrio pretstave odbranbenog oruja

Cak
i tako oznake enskih statueta kao to su dojke, prof. je tada
kao delove oklopa. Iz toga sleduje i njegov tadanji
") Ibid., (PI. 156.
2U) Ibid., P. 1165.
2") Jonska kolonija p. 105.
07) J,oH<ska k,olon.ija
28) P. V. Ill.
29) P. V. III, _ V, XIV-XVI, XXV-XXVI, 15.3-155.
____________ _ _ _ ,-"-ko _ _ _ _____ ______ 11
Utvrdivi pOt;tojanje pretstave lema i oklopa na terakotama, mi rizi
kujerno da tih terakota, ako ne sve, smatramo za muke figure, poto se
na njima nalaze pretstave lema i oklopa.30)
Otkrivi na statuetama iz pretstave odbranbenog oruja hop1ita,- prof.
dalje iznosi tvrdnju, da je u zbog izrade oruja bila jako razvijena to
reutika.3') Na ovo, medutim, odmah sleduje konstatacija:
Otsustvo skupocenih toreutskih proizvoda ima dvojaku vanost. Ono, pre svega
dokazuje primenu principa ekonomije (tednje), pri pogrebavanju mrtvih s jedne, a s
druge strane ono nas stavlja na pravilno gledite posmatranja i objanjenja
nalazaka
je pomiri,ti ovaj princip tednje sa velikim bogatstvom preistori
skih stanovnika kakvo nam pretstavlja sam autor. "") O toreutici u je
bilo govora. Ovde ponovo to ne postoji u treba objasniti ono, to se II njoj
nalazi. nema nijednog znaka hoplitskog naoruanja na kome pisac toliko insi
stira, ne postoji ni najmanji trag svega onoga o nam prof. govori.
poto j celu stvar bazirao na vrlo slabim temeljima, -pisac je svim sta
tuetama dao najpre sepulkralni karakter, d, bi zatim pruio originalno obja
njenje za njihovih formi.
terakote su, - veli on - id=ogrami svo,ie vrste, je sadrinu i zna
odredivao intelektualni i religiozni ivot njihnih kupaca, a izraz i oblik, bolje m
gore, davao koroplast. To su proizvodi pIa ,tike, zaustavljene, radi zadovoljenja potrebe .)
njihovih !konzervativnih kupaca, na nivou intelektualnog i religioznog ivota u mo
mentu kada su kolon1sti napustili svoj i osnivali. plastika je
ostala stalrio na stupnju popularne (opte narodne) umetnosti kroz sve vreme svoga po
stojanja.3.1)
Ako analiziramo stav koji ovde zastupa pisac, ne moemo nikako razumeti tri
stvari. Prvo, aiko terakote pretstavljaju hop lite, da li je to onda opte narodna umetnost?
Drugo, pisac tvrdi da su postojale veze kolonije i njene matice. Otkuda
u tom tolika kanzervativnost kod hoplita '. u koji su Grci, usko
povezani sa prof. ovakvom svojom !konstatacijom zaustavlja isto
riski razvoj u za est vekova, a to je u svakom potpuno isklju
Po kakvoj su logici terakote reminiscencija na primitivne oblike ranijih
kulturnih epoha,3U) ako je u sve Kuda se izgubila divna invencija v,1soko
razvijenog jonskog duha, kuda? "
Izgleda da je prof. i sam morao osetiti da ovakve tvrdnje ne mogu
imati i nemaju nikakvog oslonca ni osnove, poto u svom poslednjem delu (Jonska kolo
nija gotovo i ne pominje hopHte ni njihovo naoruanje, na je dvanaest
godina ranije toliko insistirao. Sada je i kod pilosa u nedoumici, pa da to, po njemu,
moe biti i kapa kakvu su nosili ljudi raznih profesija i lem ratnika ili
boga Reefa, a i atribut Dioskura,
Ovde se due zadravati na pi tanju plastike na koje se
vra'titi j u t alku daljeg izlaganja u 'Posebnom poglavlju, Neka bude dovoljno da iz izne
tih da rri ovde metod rada kojim se sluio prof. nije
bio pravilan. Pisac je, kao i uopte u svojim poslednjim del<ima, uzalud primenjivao svoje
veliko poznavanje kultura. starih Grka pri objanjavanju pojava u I
plastika kao i ranije pomenute manifestacije materijalne kulture sa toga nalazita,
upravo ,odgovaraju stupnju razvoja materijalne i duhovne kulture na kome su iveli
preistoriski stanovnici To je visoko razvijena neolitska umetnost, koja je u pla
stici kulture dostigla jedan od svojih najviih stepena.
"U) Ib id., XXV.
:11) Tbid., 'p'. 156, 158.
, 32) Ibid., !P'. 156.
33) lbi.d., P. 161.
34) Ibid., _ XVI.
3') Ibid., - XV,
12
J. Korocc - A. I3cn<lc - Oaraa'llin M. i D.
U ovom poglavlju potrebno je jo kratko se osvrnuti na prof. o
trgovinskom i momentu u i na kojim je on u tome pogledu doao
do svojih
Jo u drugom tomli svoje Preistoriske stajao je autor na stanovitu, da je u
najpre bio osnovan trg (EfLitOptO'l), a zatim se tu razvila i kolonija jonskih dose
ljenika."(;) Ovaj bi trg svakako trebalo da slui kao sredite za prodaju robe autoh
tonim stanovnicima blie i dalje oblasti. S toga je prirodno da mi u sloju zemunica
traimo makar kakav ostatak produk'ata jonske arhajs!ke kulture, kakvi su se produkti
ovde morali prodavati . I kada ne nalazimo nijedan trag ovakve robe, je savim
prirodno da u najmanju ruku }'izrazimo veliku sumnju o postojanju takvog trga.
Na zavretku Jonske kolonije prof. insistira da
je riba iz Dunava bila osnovni uzrok osnivanja jonske kolonije To je, prema
njegovim na ovom mestu bio i glavni izvozni artikal u Joniju dok cinabarit
dolazi tek na drugo mesto, a zatim sleduju i ostali produkti.::7) Za preparisanja ribe
importovana je po prof. so iz Olbije, a zatim je riba preparisana kao dplJxo;:
i izvoena u To bi bila prva faza jonske Umionije Zatim dolaze rudari
koji eksploatiu rudnik cinabarita na uplj oj Steni , te se tako pojavljuje i drugi vaan
artikal eksporta. Ostavimo po strani kontradikciju Ikoja ovde postoji prema njegovom
ranijem da je u osnovana kolonija za trgovinu robom. No ni za
jednu od iznetih tvrdnji, da je u uvo7.ena so iz Olbije, da je izvozila ribu
i cinabarit, mi nemamo nikakvih realnih do kaza, poto u nema originalnih' pred
meta koje bi pruala Jonija u zamenu za njen eksport. Tako se cela !kombinacija
sa ovim jaIDim vezama i Jonije pokazuje kao Sikroz nerealna.
je da je riboiov bio jedan od uzroka osnivanja preistoriske na
tome mestu. Ali, ribolov nije sluio za to da se riba u obl ill w (dp1Jxo;) izvozi uJoniju,
nego je zadovoljavao jedan deo potreba sta novnika preistoriske u ishrani.
je dalje sigurno imala i izvesn'h veza sa svojom bliom i daljom okolinom,
o imporotvani predmeti drugih kultura koji su u samoj No,
te veze nisu ni u kom sluile hoplita u nego
su samo zadovoljavale osnovne potrebe njene drutvene zajednice. To je izvesna raz
mena dobara 'koja u punom neolitu dobija forme ekonomskih i kulturnih
odnosa zajednica. Ali ti odnosi nisu bili bitni i nisu igrali
niju ulogu u ekonomskom ivotu stanovnika.
to se pak problema prof. trvdi, da su stanovnici biLi rrw
lonisti iz oblasti Tako je Vi kolonija jonske kulture, a verovatno i
Grka, osnovana u oblasti verovatno nomadskih autohtona.3S)
Svakako bi bilo zanimljivo Ikada bi nam pisac ukazao na ostatke materijalne kul
ture tih aut6htona u oblasti Medutim, od njega doznajemo da Terakote hop
lita iz Carije, Malog Druma, Kremenitih Njiva i Jablanice, o postojanju
hoplita u svim tim naseljima ... 39) Svuda, dakle u ovoj oblasti nalazimo same lokali
tete jonske 'kulture, svuda to i nita drugo. Ovakvim metodom moramo neminovno
kako u Srbiji, tako i u drugim oblastima zbrisati svaki trag ma kog elementa
sem jonskog. A to je istoriski sasvim nepra vilno i U je to mo
emo tvrditi , ivela jedna drutvena zajednica koja nema pri
padnosti u smislu istoriskih narodnosti. Tek dugim razvojnim putem, iz mnogih sused
nih lj srodnih grupa formiraju se ovakve zajednice. Kako su, u kolikoj meri i
u kom pravcu neolitski stanovnici nosioci kulture, uticali na formi
ranja takvih zajednica, to .ie studija posebne vrste, jedan od zadataka arheolokog prou
u naaj zemlji. Ali je to svakako i. stvar primene drugog metoda, nego to je
oriaj kojim se u svom radu sloio prof.
metod kojim se u obradi materijala iz II svojim poslednjim rado
vima slui prof. nije istoriski met od. Prof. ne uzima u obzir realne
30) P. V. II,p. 17.5.
37) Jonsl(ja, k'o\onlid!<, vi,di odj, L ov i ribolIov i Stanovnitv,o i trgovina
38) Ibid., p. 199.
3") P. V. llI, 1&\.
____________
13
________________
podatke i koje pruaju bogati slojevi preistoriske niti je na osnovu
tih pokuao da rei drutveno-eko nomski problem toga naselja i njegove kul
turne grupe. On je naprotiv unapred pretpostavio da je jonska kolonija j sve
svoje podredio je svoj'0j unapred osnovnoj pretpostavci. Otuda
sve o kojima je bilo govora, otuda da se ovako stvorena
slika o i naoj preistoriji primi kao ma i priblino
Ali to nije sve. Da bi dokazao svoju unapred stvorenu pretpostavku, prof.
je morao nepravilno i objanjavati arheoloka fakta. Iz toga proizilaze i veoma
krupne greke u pogledu primene ' arheoloko g metoda i u publikovanja. Tako prof.
nije objavi'0 mnoge i mnoge podatke koji mu nisu bili vani ili su stajali u
suv,ie opred sa njegovim gleditem. sam materijal, on se for
vezivao za sitne detalje koji rizdvo jeni iz celine nemaju vanosti za datiranje i
arheoloko preistoriske kulture ili se na isti oslanjao na primenu
nepodesno izabranih termina .i naziva. Pri tome je sam arheoloki materijal
delio i proizvoljno, bez obzira na odavno ustanovljene i opte usvojene
niee u preistoriskoj arheologiji. Otuda i pogrena postavka i pogreno reenje
jednog niza problema, koje je prof. shvatio kao osnovne arheoloke probleme
U dosadanjem izlaganju data je opta slika o neispravnosti metoda primenjenog
prilikom obrade preistoriskog materijala iz Sada pak, potrebno je da dalje pre
na detalje, koji jo bolje ilustrovati i potvrditi sve ono to je u gornjem izla
ganj u izneto.
Industrija cinabarita i kosmetika u
Jedan od primera reavanja kulture ili pitanja sa
mog neolitskog naselja u onako kako ga shvata prof. bilo bi pitanje indu
strije cinabarita i kosrnetike. Prof. posvetio je ovom pitanju panju, te
o njemu tretira gotovo ceo prvi tom njegove Preisooriske Isto pitanje prof. Va
reava i u svoj,oj poslednjoj publikaciji, gde daje u stvari samo ui sinte
pregled. Ovde autor ne unosi neke nove momente. Njegova osnovna
postavka je, da su kolonisti u poznavali i eksploatisali intenzivno rudnik
cinabarita na susednoj Supljoj Steni pod Avalom. Ova eksploatacija, vezana sa meta
lurkom preradom cinabarita u u zgradama u stoji u vezi sa razvije
nom kosmetiJkom za koju pisac pretpostavij a da je postojala na naselju, a
za postojanje navodi opet kao argumente rekvizite, spatule, razno ko
itd.<0)
Po svome autor sa ovim pitanjem operie kao sa 'svrenim faktom, koji
je nepobitno dokazan. Mi se, sa ta!kvim stavom nikako ne moemo sloiti.
Industrija cinabarita i njegova eksploatacija ne- pretstavljaju zanatstvo u uem smislu
ili preradu rude, :kojom bi se, na primer, dobijao bakar ili gvode, neto
mnogo vie.' Znamo, naime, da je prerada cinabarita vrlo opasna zbog ispaoI'avanja ive.
Takav posao u starom veku mogao se s toga obavljati jedino radne snage -ro
bova. Tako bismo dakle u imali sa postojanjem sistema.
No, u gornjem izlaganju je pokazano da je to sasvim Preistorisko nala
zite u je naselje primitivnih zemljoradnika u su ekonomskom ivotu lov
i nibolov jo uvek igrali ulogu. Prof. mogao je postaviti gledite o posto
janju sistema u s obzirom na njegovo datiranje toga nalazita. Ali
moramo staviti mnogo ranije, negde oko 2600 godine pre n. e., u koje
vreme je govoriti o postojanju ro sistema u ovim oblastima.
sa gledita istoriskog metoda stav prof. u pogledu industrije cinabarita i kosme
tike u je neprihvatljiv. Da vidimo sada kakvom je primjenom arheolokog me
toda .prof. doao do svojih
U Preistoriskoj I" prof. posvetio je ovom problemu vrlo mnog'0 pa
nje. Naalost, on ga se preteno na paralele i citate iz irz:
vora, koji govore .a mnogo vremenu, ako izostavirno i razne udaljene analogije
koje navodno postoje sa pojavama u Egiptu, Siriji itd. Obrada ovdje .nije izvrena sa gle
'0) 1\1\ . Nl . Pre i.storiska I; .Jonska kuluni .;oa P. 86 i dalJe.
1. Ko'rocc - A. Benac - Oaraanin M. i D. 14
dita samog arheolokog materijala. U ))Jonskoj koloniji prof. posvetio je
relativno vrlo uzak prostor problemu cmabarita, se na .svoje ranije stvo
rene koji medutim, kako smo rekli, baziraju na nedovoljnim doka2lima. Ipak
ovde u ceo taj problem pisac unosi nekoliko novih momenata i gledita. Takav je mo
menat unet u pitanje ivota na naselju u u odnosu na industriju cinaba
rita i eksploataciju ove rude na upljoj Steni. Prvobitno je prof. pretpostavljao,
da je rudnik cinabarita na Avali privukao rudare koji su osnovali

ddk danas
stoji na stanovitu da se na cinabarit nailo tek posle osnivanja naselja i da se ruda
tek tada eksploatisati.'2) Ali to je samo jedna nova kontradikcija u
pojava koje prof. ustanovljava u Vanija je nova hipoteza, da su
rudari iz na Supljoj Steni najpre eksploatisali koje su morali poznavati.
Ova je hipoteza jer se samo miljenje da su rudari poznavali
bazira na datiranju u prvu hiljadu godina pre n. e., Ikoje je me
kako jo jasnije pokazati izlaganje u daljim poglavljima. hipo
teza da su stanovnici na Supljoj Steni eksploatisali i bazira se
na rekonstrukciji uplje Stene po kojoj bi na tom mestu postojala kupasta
uzviica na se povrini nalazila gvozdena ruda crvene boje tzv. ))chapeau cj.e fer ,
koja je bila spoljana indikacija cinabarita pod njim} ") Na osnovu zato i U<ako
je izvrena ova rekonstrukcija uplje Stene ostaje otvoreno pitanje, jer sem svoje afir
macije, pisac u ovom smislu ne prua nikakvog konkretnog dokaza.
Vratimo se sada na pitanje eksploatacij e samog cinabarita. Koji su arheoloki
menti koji bi nam govorili o eksploataciji cinabatira i Ikako se ti momenti imaju tuma
Pre svega su, kako kae u kulturnom sloju nalaeni fragmenti cina
barita u svim nivoima!") Ostavimo po stra ni pitanje, da li su zbilja takvi fragmenti
cinabarita nalaeni u svim, pa i u najdubljim slojevima ili tek od dubine oko 8 m:"')
Ovde je bilo nuno objaviti i podatke o svim dubinama na kojima su takvi frag
menti nadeni, to medutim nije Ipak, pojava fragmenata cinabarita u
je vaan fakat sa kojim neosporno moramo Drugi je pak vaan momenat to,
da je rudnik cinabari.ta na upljoj Steni doist-a bio eksploatisan ll' preistorisko doba, o
materijalni ostaci koji su u oknima ovoga rudnika. No, u ovom
rudniku je dosada samo fragmenata keramike, koji se mogu pripisati tek !kasni
jem vremenu, metalnog doba. 1(;) S obzirom na da je u
fragmenata cinabarita i u dubljim slojevima, ovde se postavlja problem kako objasniti
ovu pojavu. Poto rudnik na upljoj Steni nije sistematski ispitivan, je da se u
njemu i materijalnih dokaza ranije eksploatacije. Druga je pak da je u
moglo postojati i drugo mesto gde su preistoriski stanovnici eksploa.tisali
icu ove rude, a koje dosada nije Ov,o je svakako jedno od vanih pitanja na
koja je bilo potrebno da se ukae pri publikovanju mater ijala, to je
tim proputeno. U svakom dva fakta koja smo gore naveli su i jedina sa \kojima
danas raspolaemo u pogledu .eksploatacije cinabarita na Avali. Na bazi te dve
nice moemo dainas konstatovati samo to, da je cinabarit bio eksploatisan u starije doba,
verovatno na Supljoj Steni.
ako je cinabarit i bi o eksploatisan u neolitskoj postavlja se pi
tanje iz kojih je razloga vrena ova eksploatacija, u kojoj meri i na koji Kao
-dokaze o preradi cinabarita pr'of. navodi .trgovinu sa cinober bojom, Ikoju su na
vodno stanovnici vodili sa Jonijom,47) postojanje u kojima je navodno pre
cinabarit/
S
) kao i postojanje stupa II kojima je vreno tucanje boje i drugih
rekvizita koji govore o preradi cinabarita."l') No, svi ovi dokazi osnivaju se ili na
41) P. V. l, p. 105, W8.
' 2) JOInska ko101n'i,ja 'PI. 205.
''') Ib'idem, P. 87.
B) Ib idem, p. 87, 206; p, V. I, p. 5, \
45) V. Wilen n Priihi,stmi , he Zeit schrift 1943, 'p'. 54.
'0) Ibidem, p. 52. /
47) Jonsk'3 k'Ol'o,nij.a' 'f.'. 88, 96, 206 i (blr e.
4S) p, V.I, p. 10--17; .J olI sic ::l 1(,Q,lonij a p, 9{},
'If') P. V. I, ,p:J ssim; .J()nska 1', 9() i dal j e.

Oko problematike Vince
15
hipotezama bez materijalnog oslonca ili su pak pojedini materijalni momenti nepravilno
U ranijem izlaganju Je pokazana istoriska trgovine cinober
bojom koju bi stanovni ci vodili sa Grka. Ovde se radi o
hipotezi bez materijalne baze. Sam prof. priznaje, da u nije otkrivena cino
ber boja no oker, koji je po nj egovim zamenio skupocenu cinober boju, a sa
kojim su bojili i statuete i ostale proizvode, a istovremeno ga upotrebljavali i
za kosmetiku. oO) Ovde je dakle opet isti kao sa toreutikom i importom,
postojanje prof. ne samo da pretpostavlja, i smatra za iako u
tome smislu ne raspolae nijednim materijalnim dokazom. Dodue, prof. tvrdi, da
, tragovi crvene boje na nekim predmetima iz od cinobera."') Ali, da bi se
ovo primilo kao bila bi potrebna i analiza ove boje, koja nije izvr
ena ili bar nije objavljena. Tako ovaj momenat danas ne moemo uzimati u obzir, jer za
njega nemamo materijalnih dokaza.
U vezi sa preradom cinabarita morali bismo svakako pored postojanja cinober
boje i druge materijalne dokaze, kojim ne raspolaemo. Ako pomi
slimo na da u celom sloju debljina iznosi preko 10 m lnije
ni najmanji fragmenat zgure od rude, pa ni najmanji fragmenat cinabarita sa
tragovima topljenja, moramo se zbilja zapitati, moe li se ovde zaista ozbiljno po
miljati na preradu cinabarita. U svojoj argumentaciji o pitanju prerade cinabarita u
prof. se poziva' i na koje su u formi zarubljene
kupe,"") a su u sloj evima Ali hemiske analize objekata, koje
naziva nisu izvrene. J edino je analizir an fragmenat jednog ognjita sa
dubine oko 7 m, pri je u tom fragmentu navodno konstatovano postojanj e tra
gova ive, ali ta analiza nije objavljena. "3) No, pored toga postavlja se mnogo vanije
pitanje, da li ovakve i ognjita mogu stvarno odgovarati onoj nameni koju im pripi
suje prof. tj. prenju itopljenju cinabarita. Prof. da su ove imale
samo jedan otvor, i da prema tome nisu mogle biti zagrevane drvenim gorivom,
poto ne postoji drugi otvor za ' promaju i dima. Najverovatnije - .nastavlja
autor - da su ove zagrevane drvenim ugijem, koji je verovatno, bio prethodno
raspalj en, u slobodnom prostoru, van i van zgrade.al) Ova pretpostavka o tehnici
zagrevanja mogla bi se sama po sebi primiti. No pr of. dalje tvrdi, da takve
nisu mogle sluiti za zagrevanje prostora, poto su i mangali, dalje da nisu
sluile ni hleba, su s obzirom na nagnut poloaj svoga poda, sluile toplje
nju i prenju cinibarita. U vezi s tim prof. pretpostavlja, da nije bilo drugog
otvora za odvod dima, jer bi tako evaporisana iva mogla ispariti iz Ostavimo
po strani pitanje, da li su sudovi koj e prof. n'aziva mangalima zbilja imali tu na
menu, to je vie nego kao i da je u najmanju ruku
da je unutranjost zgrada, pored u . njima, jo posebno zagre v ana mangalima. Ako
bismo pretpostavili ovakvu upotrebu tih postavlja nam se i novo pitanje u po
gledu upotrebe produkata dobijenih od cin abarita. nam je pretpostavi1Ji
upotrebu ive su evaporaciju neolitski stanovnici eleli da izbegnu. Kakvu
bi ulogu ona mogla igrati u ivotu nelitskog stanovnitva? svakako ne, :kad
uzmemo u obzir da ni danas ljudi ne zna njenu upotrebu. Ako pretpostavi
mo da je iva i bila poznata, pod pretpostavkom prerade cinabarita i u vezi sa eskploa
taeijom rudnika (u oknima cinabarita ponekad rudari nailaze na gnezda ive), mogla
je ona imati samo kultnu na!11enu, za ta su medutim, potrebne male O tome
pak, da je iva bila artikal i da se izvozila, ne moe biti ni govora s obzirom
na stupanj socialno-ekonomskog razvoja na kome su se stanovnici nalazili, a i s
toga, to II tome sm.islu nemamo ni,kakvih materijalnih dokaza. U vezi sa ovim otpa
daju i objanjenja koja prof. daje o postojanju jednog jedinog otvora kod ovih
Ali to nij e sve. Hipoteza da bi ovakve uopt e mogle sluiti preradi cinabarita
50) J ons.ka i< olo>[];i,ja p. 91.
;; ') P; V. I, sl. 28- 30, 32, 3:3; J ons1<I& k ol'on i,';:JI lP,. 90.
u") P. V. I, p. 10 i daUe : J'om,k,a k'olonij,a. p. W.
"") Usmeno Sal tel'lje prof. .p rof . .J. !<orocll 1934 1r odine.
r,' ) P. V. I, p. 14.
r" ,) Iiu,ndem, p. ,hf"
t6
1. Koroec - A. Bcnac - Garaa,nin M. i n.
mora se bez predomiljanja odbaciti, jer su takve za tu upotrebu savreno nepo
desne. Za topljenje rude potrebna je naime, visoka temperatura, koja se ne
moe raspaljivanj em drvenog uglja van ili van zgrade, onako kako to
pretpostavlja prof. Da bi se postigla takva temperatura potrebno je raspaliti
ugalj u samoj Za ovo je potreban i drugi otvor za evakuaciju vazduha,
koga na nema. Jedina bi jo ostajala da se temperatura
postizala oko i nad njom, to je tim takode kod koj e se na
laze u zgradama. Tako pretpostavka o preradi cinabarita u tim definitivno
otpada. Sem toga ne smemo nikako zaboraviti postojanje takvih i i na..
drugim neolitskim nalazitima. Neke od takvih navodi sam prof. kao one iz
Erosda, koj e su klasificirane kao je i sa iz
koja pripada neto kasnijem periodu, a je kao

No,
je ovdje da su u Aradcu, na nalazitu kulture, otkopane
koje su sa onima iz Na nalazitu u Aradcu, u ravnom Banatu,
srazmerno daleko od svakog rudarskog centra, pogotovu ako se uzme u obzir socijalno
ekonomski stupanj stanovnitva ovoga nalazita, ne moe se ni pomisliti na preradu
cinabarita. Tako se argumenti po koijma su u sluile preradi ivine rude
moraju odbaciti kao nedovoljni i bez osnove.
U vezi sa navodnim postojanjem industrije cinabar,ita, prof. se poziva i na
neke druge objekte, koji bi imali svoju upotrebu pri tome radu. To
su kameni rvnji i kojih bi se vrilo mljevenje ivine rude, poto
gvozdenih stupa do sada nije ali ih je moglo biti. 5o) U veZli sa tim moramo
da na ovini objektima ne nalazimo nikakvog traga od njihove upotrebe u svrhu
koju pretpostavlja prof. Dodue na nekim primere-ima se nalaze sasvim neznatni
tragovi crvene boje. Ali ni ovde analiza nij e izvrena ili bar nije objavljena, to bi se
svakako moralo pri iznoenju onakvih tvrdnji ka kve su one u delima prof.
Sem toga, ako bi ovi obj ekti zbilja sluili tucanju ivine rude, moralo bi se na
njima nalaziti mnogo vie tragova cinober boje, kao i drugih tragova o
medutim nema ni pomena.
Na ovom mestu se due zadr avati na onom koje prof. na
ziva i dovodi u najuu vezu sa preradom cinabarita. Ovo u stvari
spada u ili rekvizite. Ne postoje nikakvi, pa ni naj
manji materijalni tragovi, koji bi govorili u prilog one upotrebe koju im pripisuje prof.

Ako konkretno rezimiramo sve to danas znamo o eksploataciji i preradi cinaba
rita na kojoj je toliko uporno insistirao prof. moemo, kako je istaknuto, kon
statovati samo dva sigurna fakta i to postojanje fragmenata oinabarita u
kulturnom sloju i eksploataoiju rudnika na .supljoj Steni, o imamo ma
terijalnih dokaza samo za period. prerade cinabarita u ili na ma
kom drugom lokalitetu njenog kulturnog kompleksa nije poznat. Nemamo ndkakv,ih
konkretnih koje bi nam dokazivale da je takva prerada zbilja i postojala. Do
j{azi i tobonji argumenti koje u tome smislu navodi prof. ne baziraju na real
nosti. Moramo da pojava cinabarita u kulturnom sloju i njegova upotreba
ostaje prema tome jedan otvoren problem, problem koji je bio pogreno postavlj en i
reavan i na kome tek imati da rade nai arheolozi, koji morati pristupiti. nj ego
voj revizij i.
U vezi sa ovim se samo ukratko na pitanj e veze stanovnika sa
Agatirsima, koju je raruje pretpostavljao prof. pa se na nju ponovo vratio
u svom poslednjem delu.tlO) U ustanovljavanju ove veze pisac se oslanja na srodnost
sa nalazitima u Erdelju, a pr,ipisuje Agatirs'ima nalazita kao Erosd ili Tordo, pa
Pisac nijednom ne pominj e da je neolitski karakter ovih nalazita op
ro") Ibi.dem, 17.
f,,) R. R. Schmidt, Bllrg f' . 24 i da lj e, sl. 12, 1:1.
G' ) St,n'rin ar 1922, -P'. 156, sl. 4.
GU) .J oIntS ka k',1 Ic;n;j a [1. 90.
U") .luII ,; ka kuloll i.ia Vi ii p. 9; 9(i .
_-'--_--"-'--'-_ .______ ___ :..:_ _ _ _ _ ____ _ ____1 VillCC
te usvojena clllJenica, ne se na veoma blisku srodnost sa nesumnj.ivo
neolitskom Sesklo kulturom Tesalije, na kojoj toliko insistira moderna preistorija.
61
)
Pri tome autor nijedn.om ne pominje da se u ovim krajevima nalazi i
nesumnjiv materijal haltatskog perioda, kao i nesumnjivi ostaci skitske materijalne
kulture, koji se u grobovima meaju sa elementima materijalne kulture aut oh
tonog stanovnitva. Ovaj je materijal pre vie od deset godina publiko
van i tako nauci.
6
") Da bi naao dokaz za svoj e teol'C ke po
stavke, pisac prelazi preko opte poznatih opte us voJ ena i do
kazana gledita bez ikakve kritike i materijal koji govori p ro
tiv njegove teze.
Naselje i stanovi
U sViim publikacijama iz preistoriske arheologije, obrade naselja i stanova s1:anov
nitva stavljaju se po pravilu na prvo mesto, zajedno sa detaljnim podacima o s amim
iskopavanjima, metodu kojim su ona vrena, terenskim zapaanjiima i t d. Moderna arheo
logija trai od rukovodioca iskopavanja, da se pri d!J.vanju terenskih poda
taka stvarno iza materijanih koje je ustanovio i da ih objek ti vno i
potpuno iznese. Na taj daje se svakom da prokontrolie isprav
nost iskopavanja, tvrdnji i opravdanost koje u svome daljem izla
ganju iznosi pisac.
U svojim novijim publ,i!kacijama o prof. Vasie posvetio j e ovim pitanjima
najmanje panje. Na probleme naselja on se kratko osvree u svome delu "Preistoriska
a isto tako kratko i u svojoj poslednjoj publikaciji.'; ') Isti je slu
i sa samim terenskim podacima o stratigrafiji i pojechlnim objektima koji su otko
pani. Kako je u Jonskoj koloniji prof. uglavnom ponovio svoje ranij e
podatke u ovome pogledu, ih pri t ome neznatno, to osvrtom na
ono to je u tome delu izneto pokazati nedovoljnost, neprecizl1.ost i kontradiktor
nost tih podataka, to jo vie oteava rezultata i kopa vanja u Vin-i.
Istovremeno ukazati na metodske u izboru analogija i pojedi
nih pojava koje je autor konstatovao prilikom iskopavanja.
Podaci koje prof. daje ostratigrafiji potpuno su nedovoljni.
o tome pita,ntiu prof. kae, da se iznad humusa je o prvobitnom humusu
na mestu gde je podignuto naselje, nap. pp.), u vertikalnom pravcu, redaju ... 0.20 do
0.50 m debeli slojevi lepa i isto tako slojevi naboja ...'i O) No ni ovde, kao
ni ranije, u Preistoriskoj ' prof nas ne obavetava o bToju ovakvih slo
jeva. Ovaj pak nedostatak mj e popunjen preciznim crteima profila, bez kojih se ne
moe zamisliti moderna publilkacija iz oblas ti preistoriske arheologije. Takvi crtei uz
publ\kaciju nisu priloeni, a malobrojne fo t ografije profila i dve fotografije crtea
profila u boji, potpuno su nedovoljne, jer se iz njih ne mogu izvesti n1kakvi
poto su to samo profila, uzeti ne zna se gde, kao detalji jedne celine o
odLikama karakteru ne moe da stekne ni najpribliniju sliku. Prof.
smatrao je dovoljnim da u svome delu skrupulozno ubeleava dubinu na kojoj su poje
dini predmeti Ali nam ovi podaci, beleeni sa kojoj se mora odati
puno priznanje, bez podataka o broju i odnosu slojeva, kao i o u sloju,
nikako ne mogu biti dovoljni. Na ovu ukazali su i drugi arheolozi, od
kojih neki negiraju i svaku vrednost stratigrafskih podata'ka prof. Smatramo
da je ovo .poslednje gledite dodue preterano, ali se moramo sloiti sa tim da su po
daci prof. upotrebljivi samo za stvaranje jedne opte okvirne sUke o stratigraf-
Ill) Up.. Ist>o ri ski giaJsnik 194-9, 4, lP'. W5.
O') M. Roska, Eura:.ia Septentrional.is Antiqua.
u::) P. V. I, p. 10-17, P. V. II, p. R, 110.
"') .IMSka kobnija p. 96 i da I.i e.
"") Ib,Ld em, U: '. 97.
00) P. V. II, lP . 1,10.
"') V. IOU, cit; B. A. S. P. R 12, 19:il3, 1'. ll) i date; .1. Fbll1 cr .'vl. PapulIz, Ar .lla
aOllogia i Er[esiW 1948, p. :lO i
2
-----------
\
_18 ______: 8enac daraanin M. i D. '--__.1.
skom razvoju kulture, slike, koja obiluje prazninama koje se u dananjem
stanju stvari. ne mogu nikako popuniti.
Isti je sa podacima koje prof. daje o odbranberuim rovovima, koje
je prilikom iskopavanja ustanovio u Tako za rov Q prof. tvrdi, da Inll se
obod nalazio na dubini 9.15 m, a dno na dubinli 11.08 i da je bio irok 2.50 m. O
S
) Odmah
zatim pisac da je rov bio otvoren do dubine 7.9 ID a verovatno <i docnije, to
po karakteru objekata (jedna muka terakota). U tome me
dutim, nerazumljivo je kako se obod rova mogao nalaziti na dubini 9.15 m. Svakako
da se to prilikom iskopavanja moralo konsLttovati : rov irok 2.50 m morao je znatno
poremetiti kulturni sloj i verovatno da se on mogao prilli kom iskopavanja i konstato
vati u profilu, te je bilo precizno ga fiksira ti. Ako pak iz bilo kojih razloga
ovo nije moglo da se trebalo je to objasniti da bi se precizno obavestio
o karakteru t erena, to je izostalo. Jo je nejasnija slika, koju dobi
j amo o rovu." ") Za njega prof. kae, da je izraden u doba 3 m, a do
pirao je do lesa na 8.93 ... Rov je prema tome bio dubok 5.93 m.
ovih dveju prof. je umetnuo u kojoj kae: "Posle njega (tj . rova,
nap. pp.), su zgrade od V 3.40-om :<. Kako objasniti da su zgrade na V 3.40
mlade od rova, koji se ukopavati na dubini oko 3 m? Radi li se ovde o tam
pal'skoj greci? U tom ona nije ispravljena. U svakom .pitanje se ne bi
postavljalo) da je pisac svoja izlaganja pot kr epio profilima, to je proputeno.
Ni podaci o samim zgradama nisu dovoljno precizni. Dok j e u svojim izvetaj ima
sa iskopavanja u pre prvog svetskog rata prof. detaljnije govorio o ovim
pitanjima,' ") u Preistoriskoj i . Jon5koj koloniji pisac je u tome pogledu
i suvi.e kratak i neprecizan. o osnovama zgrada prof. u svojoj poslednjoj
publikaciji da su uglovi tih zgrada mogli biti pravi ili zaobljeni. 'l) Iz plana u
Pl'eistoriskoj II ( vidi se, da je bilo i zgrada sa neto nepravilnijom osnovom, o
je pisano na drugom mestu.'") Medutim, prof. ne daj e niikakve podatke o
tome, da li se takve pojave javljaju samo u slojevima ili su one karakteri
za ve faze preistoriskog ivota u to bi bilo od osobitog za prou
pr eistoriske arhitekture. nema podataka o dimenzijama zgrada, a plan
u drugom tomu Preistoriske " ') toliko je umanjen, da ne doputa precizno pre
ovih dimenzija. U razmeri dati su samo planovi nekoliko osnova iz
mladih slojeva.' 4) I podaci o orijentaciji zgrada u potpuno su neupotrebljivi, jer su
kontradiktorni. U t ome pogledu stvorena j u Jonskoj 'koloniji velik" k\m
f uzija. Iz ranijih publikacija prof. moglo se da su sve zgrade u
bile orijentisane u pravcu sever-severozapad (jug-jugoistok),' '-') u JQn
' koj koloniji nalazimo podatke: Sve zgrade u sloju je o kulturnom
sloju uzetom u celini, a ne o jednom stratumu, nap. pp.) bile su orij en
tovane u pravcu SZ. - JI. ,;O) a malo . . . otkriven je zid zgrade od pletera (na
dubini 2.3-4.1 m, nap pp.) orijentisane Ikao i sve zgrade u u pravcu SSZ.
JJI77) i najzad: Osnova (zgrade na dubini 2.98-3.48, nap. pp.) je bila orijentisana kao
i ostale zgrade u u prav(!u S.- -J. T') Poda tak o prolazima zgrada u
koji su se navodno s ekli pod pravim uglom, bio bi od velikog interesa za
tipa neolitskog naselja no nije dokumentovan nikakvim bliim zapaanjima i argumen
tima, pa se kao takav ne moe iskoristiti.
fl") Jon.ska ni j a p . 99.
"") Ib idell1, lp. 100.
' lO) M. GfH3 3nin, h t or:i,ski glasnik 1949, 2, P . sa naved enom liter aturom.
") .1'010 kla Inca, p. 101.
' ") M. Gar a ani n, op. c.it. p. 55- 56.
;:;) P. V. U, I. 210.
") P. V. I, s l. 6--8, 17.
0_) M. Garai' <lll ill, Of). ci t. r: ' 6fi - 67.
, O) .I, nska koloni'.i a fl. IDI.
77) Ihidem, p. 146.
7S) Ibi dem, p. 152.
'---_-----e=-==---_ _ _ _ _ _ _ _ _ --' O=ko--..:> Problematike VinceO--_____________ _1_9
Iz gornjeg izlaganja se da se problem stratigrafije i arhitekture
u na osnovu publikovanih podataka moe i pouzdano reiti. O svemu
tome je stvoriti preciznu sliku. Nedostatak dokumentacije potrebu,
da se radi reenja ovih pitanja u preduzmu kad-tad nova arheoloka iskopavanja,
koja uneti svetlosti u ove probleme.
Analogije i paralele koje pisac navodi za pojave arhitekture u ne osnivaju
se na prav-lJno primenjenom arheolokom metodu, te prema tome nemaju mKakve do
kazne 'vrednosti u onom smislu u kome bi on to eleo. ' One se ne mogu primeniti na
datiranje Tako, o silosima prof. kaze, da se prvi ijedim
put nalaze u a da su i uBerezanju. "') Pre svega se ovde postavlja
pitanje, da li se tu zbilja radi o silosima, jer u njima mje nadeno nikakvih tragova
zrnaste hrane, a nije izvrena nikakva analiza koja bi dOkazivala da se u jami zbllja
zrneVlje. U ovim jamama nije uopte mkakvlh ostataka. No, bez obZIra na
to, jame za ostavu dobro su poznate sa cItavog mza drugIh neo1.ltskih i kasmJm nala
zlsta. !Ja ne idemo dalje, vec u samom Vuceoolu, u slojevima badenske l vUCedOl:lke
KUltUre, su takooe Jame, ctoctuse ne Istog obilKa, KOJe .K. ti. ;:'Cl1mldt :s
turnaCl na IStI naCln. " ') uva naSelja nesumnJ lVO pripadajU ranom me talIlOm UODU, posto
'su u -;jarva"u, u SlOJU badensl.e Kulture natiem KalupI za lIVenje meta lrull KUfJdlJa
sucm.h omm ranoheladsKog tipa:") Isti je slucaj i sa analog.IJom KOJU pr OL a:lll: n a
vodi Ilzmeuu VInce i Istrosa, a kOJa se sastojI u tome da .su u oba naselJa nUV1 norl
zonti stanovanJa podlzani na nasutom SlOJU zemlje KOJun su raruJe ruse:
Vlne.'") Uva pOjava nema vrednosti za datl r anje, Ona Je USlOVljena samo ponUVljenim
pO(l,lzanJem naSelja u raznim epohama na Istome mestu. l'aKav Je slueaJ sa SVIm telo
vuria prednje AZIJe, sa mesopotamskim telo vima, kOJi su takocte bez SUll11lJe vrlO stari,
sa telovima (tumbama) u llllakedolllJi, koji su naseljeni jo od neolIta, Kao 'I sa telovima
u Bugarskoj, :koji pripadaju raznim fazama preistoris:kog doba. .l1ez vrednosti za
datiranje je i da Jre u Berezanju, kao i u v u najstarijem Ini3selju bilo samo
zemumca."') Na drugom mestu pokazano je, da se zemuQ.ice javljaju
na nizu pre.lStoriskih naselja i da one verovatno pretstavljaju privremem 1
kratkotrajni oblik zgrade za stanovanje, kOJi se ne moe vezati za odreoeno vreme i
narod.') -;jio se vezivanja bukramja iz za oplatu od terakote na arhajsk lm
hramovima, na kome insistira prof. ono je neodrivo i z stilskih i teh
razloga, jer je karakter i predmeta na prvi pogled toli-ko
disparatan, da sva'ku paralelu. Pri tome prof. izostavlja i ne
spominje pretstavu bukranija na modelu neolitske zgrade iz 8trelice u
koji pouzdano pripada neolitskom periodu.' :')
Sto se pak tzv. Monumentalnog IZ koji prof. n-aziva i
ime nom Myres pitosa,"') ono to autor na njemu eli da vidi sasvim j e
Prof. govori naime ovde o pretstavi fasade grobnice, o pri najsumarni
jem pogledu na reprodukciju objekta ne moe biti govora. monumen
talnog pHosa i pitosa 7-6 v. pre n. e. u koje navodi prof. nema
stvarno ntkakve veze. Kako je u arheolokoj literaturi pitos iz
fakturom, oblikom i dekoracijom potpuno odgovora pojavama Potiske kulture u Ma
Ova je kultura pouzdano neolitska, to prof. ne pominj e, Jako i sam
priznaje, da se u nalaze predmeti koji se mogu smatrati importom Potiske kul
ture. Pored toga valja pomenuti i da se stepenasti ornamenti, onima
70) J on.ska kolani il r'. 9&,
SO) R. R. Schm!irdt, <op. cit., p. 'P.
I>iJ:idem, .p, 149, s:1. 81.
Jo,nska ikokmi . .i a ,p. 9i.
''') Ibi,dem, IPI. 98.
" ) M. op. c it. P. 53- 54,
- ' 0) J. Shr<inil, VorKe chrchte B0hmens lind l"lehr ens, Lei pzig 1928, P.
'0) Joll'.' k a koLoni.i'3, 104
" ) M. Gn r aa niilJ.. St:J,rj'nm N. S. I, Beogr ad 19.50, Pp. 20- 21.
20
1. KO-roec - A. Bcnac - M. i b.

na monumentalnom pitosu iz pojavljuju i u Dimini kulturi Tesalije, koja je me
dutim pouzdano
Kao to iz gornjeg proizlazi, sve pojave u arhitekturi kulture u
mogu se nesumnjivo uklopiti u opti kompleks preistoriske kulture balkansko-prednjea
ziske oblasti, a bliske analogije koje ovde postoje pripadaju neolitskom periodu, te
opredeljuju i datiranje u to vreme. Arheoloki metod je u delima prof.
primenjen na neispravan kada se on kao elementom za datiranje slui izvesnim
pojavama u raznim epoha ma i kulturama, samo one pojave
ove vrste koje odgovaraju njegovim tenja ma u pogledu datiranja objekata o kojima
je Takav metod pretstavlja onih koje ne idu u prilog
autorovim gleditima. Takav metod nije u radu na polju arheologije.
Keramika iz Vince
Na svim nalazitima neolitskog, pa i preistoriskog doba, u gotovo svim
kulturnim grupama toga vremena, potrebno je obratiti panju na keramiku,
s obzirom na njen izuzetni za odredi vanje stila, porekla i razvoja materijalne
kulture, razmene i drugih odnosa preistoriskog doba. Stoga je razumljivo, da je prof.
u svojim radovima posvetio problemima ove vrste ostataka panju.
No ba s toga, ba zbog keramike, se da je upotrebi kao
sredstvo za svojih prof. je u odeljcima o preistoriskoj
keramici u vrlo velike metodske greke, na koje ovde nameravamo ULl{a
zati, pri se neto due i detaljni je zadrati na problemima preistoriske ke
r amike iz Vin i njihovom objanjenju o d strane autora.
D obradi preistoriske keramike u Jonskoj koloniji jasno dolaze
do izraaja izvesne osnovne greke u primeni arheolokog metoda, koje je autor.
Na takve greke ukazivano je u ranijem izlaganju, kada je bilo govora o metodu,
koji je u radu uopte primenio prof. NI. M. Te su greke : vezivanje
za nepodesan naziv ili termin, ili za izvestan detalj koji nema vrednosti 'koju mu autor za
datiranje eli da pripie; proizvoljna podela materijala, bez obzira na pouzdane 'kriterije
ustanovljene u \ preistoriskoj arheologiji; iznoenje afirmacija u vidu a!ksioma, bez do
. kaza ili argumenata. Za sve ovo je navesti mnogobrojne primere.
Vezivanje za nepodesan termin nalazimo onda kiada je o tehnici vmcan
ske keramike. "" ) Tako prof. kako je isticano u gornjem izlaganju, nalazi u
postojanje bukero keramike. Ali buke ro je sasvim tehnika, vezana za
odredenu teritoriju i vreme, koja poznaje vrste a ima svoje
odlike po kojima ni u ne odgovara keramici iz kera
mika ima karakter pl' eistoriske na otvorenoj vatri, koja je svoju boju
dobila uglavnom u vezi sa intenzitetom a mahom je siva ili crna, pak i
svetle boje. Time ona odgovara u potpunosti celokupnoj najstarijoj preistoriskoj kera
mici u Prednjoj' Aziji i Mesopotamiji, je karakter i novijim istra
ivanjima.
oO
)
Isti je i sa nazivima sudova kojima se slui prof. Sam pisac kae,
da ova keramika (tj. nap. pp.) ima pr elazne oblike glavnih oblika i do
daje brkaju se sobom oblici . . . , to je po njemu, u
keramografiji . No nazivi k oje upotrebljava prof. kao Ikrater, lebes, tripus, skifos
(n nalazi se medu nazivima II poglavlju o oblicima keramike, aH se dalje javlja u
opisu materijala), vezani su za potpuno odredene oblike oi tipove keramike. po
trebno je samo uporediti slike ove u ma kom udbeniku arhe
ologije, sa iz koje prof. obeleava imenima tih oblika, pa da
na prvi pogled bude bez dvoumljenja jasno, kolika disparatnost ovde postoji i koliko
je neopravdano ovde traiti ma :kakve veze. Jedan tripus iz i tripus 'iz
88) Ii. Dimini - c;eskl0, 1908. T. 17, 7.
HI') J Qnska kolonija p. 105-106.
"") V. Annual'of the Briti sh School al A,th ens, XLIV, 1948, p. 293- 294.
\" ) J onska krrloni ja Ii.' - I Oli
21
Oko problL:lllatikr Vill ee
imaju jedinu srodnost u tome, to su oboje sudovi na tri noge. Na posmatramo li same
oblike, tehniku izrade i stil, kao uopte sve odlike ovih vrsta se
gledna i potpuna
Ista ' ovakva greka je ucmJena i onda kada je o ornamentalnim tehni
kama. Ovde je vezivanje za detalj, izdvojen iz celine, koji samim tim gubi
vrednost argumenta.
o urezanim na keramici iz prof. pozivaJucl
se na R. Eilmanna - Ikoji misli, da su ure zani geometriskog stila na Sa
mosu, pod uticajem ornamenata na metalnim vazama - naginje prihvatanju ovakvog
za keramiku iz Pri tome pisac prelazi preko oblika i teh
nike ovih ornamenata u i na izvesnom delu neolitske keramike sa Krita, u:J ) je
datiranje u taj period, naravno, potpuno pouzdano. samo u obzir termin ure
zani ornamenat, bez obzira na konkretnu sadrinu toga termina u
kod epoha u kojima postoje i uslovi, prof. je mogao da
do ovakve tvrdnje.
U drugom pisac istu greku kada govori o keramici sa
ornamentima, koju naziva stralucid0
94
) i tr udi se, da je dovede u vezu sa arhajskol11
keramikom. Pisac pri tome prelazi preko da se ugla ornamenti,
izdvojeni sami za sebe, i uzeti samo kao tehnika, ne mogu ni blie datirati. Ova'kvi
ornamenti nalaze se naime, u neolitu kako .ie to istakao i sam prof. koji pominje
nalazita u Tigani na Samosu, zatim i u arhajsko.i prema podacima prof.
dalje pak u haltatsko doba u Makedoniji ,D(;) u latens!koj keramici, na primer u
Rumuniji, u rimsko doba i u periodu Seobe naroda. se samo za ovu tehniku
ornamentisanja mogli bismo sa isto toliko prava da pripiemo kome bilo dru
gom od gore pomenutih perioda, te da tvrd imo: na primjer, da su II njoj iveli Huni,
Sarmati ili Goti iz vremena propasti rimskog ca rstva. kera
mike sa ovim ornamentima, tehnika i faktura ove keramike, pa i sami ornamentaIni
motivi, vezuju se za neolitsku keramiku u Orhomenosu,"C,) za neolits!ku grupu Gla2
u Tesaliji i za pomenutu neolitsku keramiku iz Tigani na Samosu.
stvarnih analogija, a na vodenje paralela koje pisac smatra da mu
idu u prilog, nalazimo kada je govor okanelovanim ornamentima.n<) Ovde, kao i kada
.ie o plastici gde se javljaju kane\ure, prof. vezuje ove ornamente za
pretstave nabora na odelu ljod finije materije na arhajskim statuama. Pri tome se pre
pojava kanelura na neolitskoj keramici Krita, u Makedoniji, najzad pojava ka
nelura na neolitskoj keramici tipa Gla3 iz Tesalije.
9
) U svim ovim kao i
u kanelure su ornametalne, u tehnici a svakako da
nemaju veze sa naborima na odelu arhajskih statueta.'
No jasan primer vezivanja za termine i nalazi se u
obradi keramike sa pastozno slikanim orna mentima (crusted ware), je
prof. proirio u svom poslednjem delu.nf Autor se ovde uputa u duge citate
Minnsa i Eberta o posno i tempera ili akvarelski slikanoj keramici, koja u junoj
Rusiji postoji u 3 velku pTe n. e. Pri tome se pisac trudi, da OVIh autora pri
meni na keramiku s pastoznim bojenjem iz ovo je nepri
hvatljivo, jer su mnoge greke. Ne moe se tempera identifikovati sa
pastoznim bojenjem oker bojom, kakvo nalazimo na keramici.
vanje keramike, koja je nekada crne boje, sa bukero keramikom iz Vin
pretstavlja afirmaciju bez dokaza. Ova je afirmacija neprihvatljiva, jer ke
ramika nije bojena crnom bojom, je tu boju dobila samim Naj
9') 1P'. '1{)9-110.
93) V. Chronologie, T. T, I, 2, 9.
M) J.onska P. 109-111 0.
9") W A. He,urtley, Prehus t.oric Macedoni a:, C.mbridge 1939, P. 84.
"") E. Kunze, Orchomeneg II, l\-'i.inch en 19:31. [l J:' 18-19 i slik(:.
O')Jon.ska koloni J;a p. 110.
08) V. ArmuIai XLIV, p. 294, 189.
90) Jonska kloloni.ja p. 114-115,
22 J. Ko'f()CC - A. I3Cll"C -- Oara,l'l1in M. l D.
zad i ovde prof. prelazi preko stvarnih analogija kakve su grupe G1g
i Gld II Tesaliji, koje pripadaju kraju neolita, a imaju i forme koje se mogu dobro
paralelisati sa


Iz ovoga se vidi na kako nepravilnom metodu bazira datiranje preist oriskog nala
zita u u period arhajskih Grka. Ovaj se metod prosto sastoji u tome, to se pisac
vezuje za izvesne detalje koj e, bez obzira na celinu i karakter objekata
sa kojima operJe, uporeduje sa pojavama onog vremena u koje, prema unapred zau
zetom stavu, eli da datira
Proizvoljna podela materiiala iz je jasna kod obrade
i podele slikane keramike, koj u je u Jomkoi koloniji izvrio prof.
kao i kod obrade tzv. keramike, kako pisac u svom poslednjem delu naziva
onu grupu. koju j e ranije obeleavao imenom panonske.
102
) U Jonsikoj kolo
niji prof. izvrio je, naime., pregrupisavanj e celokupnog mate
rijala nalazita u dve velike gru pe: arhajsko-jonsku oi

Ovo
je, uostalom, samo koraij{ dalje, kada se uzme u obzir datiranje u
vreme od 6 veka pre n. e. do rimske dominacije u Srbi ji. Granica ove
dve grupe padala bi negde oko dubine 3.9 m. Pri ovakvoj podeli nisu uzeta
il obzi r, prodiskutovana, pa ni pomenuta , opte usvojena miljenia po tome pi
t anju, kao ni dosada hronoloki sistemi. Nijednom nije dodirnut problem
kulture, koji se danas u preistoriji postavlja u sve kompleksnijem obliku,
a koi oj pripada dobar deo keramike sa reljefnom dekoracijom iz

kao i grupe
c, d i f slikane keramiU(e.
H
' :; ) O ovome se sva ki moe uveriti najsumarmJlm
oregledom materijala koji publikuje prof. Samim tim je i problem te slikane
keramike, njene veze sa slikanom keramikom Tesalij e i srodnosti sa onom iz Olinta,
ostao nedirnut, iako bi za nau preistoriju bio od izvanrednog Neshvatljivo je
zbilja, na koji je prof. mogao da u jednu grupu stavi tako disparatan
arheoloki materijal, kao to je neolitska i neolitska keramika.
K ri teri ji u pogledu ustanovljavanja kerami,ke u su onima
kojim se pisac rdkovodio i u drugim te baziraju na sasvim ne
ispravnoj primeni arheolokog metoda. Pre svega je i ovde jednim imenom,bez obzira
na to to ono samo po sebi nije pravilno primenj eno, obeleen i disparatan
lOG
materijal i grupe. ) Iako odnos ovih kera
grupa danas jo nije dovoljno ispitan, jasno je i opte poznato, da se tu radi ' o
paiavama raznih kulturnih grupa i raznih epoha. Reavanj e problema relativno-hrono
lakog od.nosa ovih grupa, koji bi bio toliko za preistorisku arheologiju prof.
nij e ni dotakao.
Glavni argumenti kojima se prof. slui za datiranje ovih grupa u
hel doba, bili bi 1) u Koco feni, poznatom nalazitu istoimene kulture
u Rumuniji, je f ragmenat vaz =sa crnim figurama, kakve se u junoj RUJ
siji nalaze u 4-3 veka pre n. e.
1
\1 ') Kocofeni k ulturu prof . dovodi pak u vezu sa
panonskom keramikom; 2) prof. se poziva na Rostovceva, koji govori o sk(tskoj,
keramici 7-6 veka pre n. e. u junoj Rusiji koja odgovara panonskoj . Izgleda da autor
smatra, da je ova keramika nastala pod uticaj em metalnog doba, u
prilog on detaljno navodi izlaganja E. H. Minnsa, opet teoretski, a da se pri
tome uopte ne oslanja na arheoloki materijal ; 3) nalazite Tinosul stajalo je u vezi
sa Olbijom preko Istrosa i Tomi, to pokazuiu objekti na ovom loKalitetu.'O")
Nij e potpuno jasno zato autor navodi ovaj podatak, no verovatno to s namerom da
:I lin) Wace- P,rehistorij': ThesS'ally, Canlibiri dge 1912, P. 17. Up. :O[L cit. 294.
' 01) ko.!oni.i a (: '. 111-1<14.
'U") Ibidem, p. 115-11 9.
1
1
):1) Ibide-m, p. 11 9.
1111 ) Ibjdem, 1:1<9--12 .
10;, ) Ibide m, p . 112- 114.
' OO) Ibi,dem, sl. 4.6 (\oj voda n;, [( opanonska); sl. 47 li (bade nska).
1.07) Ibidem, P. 115-116.
108) Ibidem, p. 118.

-
Oko problematike
23
pokae veze nae zemlje i Ponta, kada su takve veze postojale sa
dananjom rumunskom teritorijom; 4) kod Stare Pazove su novci zajedno
sa k eramikom i rimskom keramikom, a meavinu konstatovao je
prof. i na desnoj <obali Dunava kod Kostola, iz pisac da je
sve... to pouzdan dokaz za docniju izradu i upotrebu .. , keramiike u do
lini
U vezi sa ovim argumentima potrebno je samo
1. je, da je u Kocofeni kulturi fragmenat vaze sa crnim
figurama, kako IDIavodi prof. J. Nestor koga citira prof. navodi da u Ko
cofeni postoji vie lokaliteta. Lokalitet Botul Mic koji navodi J . Nestor! LI) je onaj koji
pripada Kocofeni Qmlturi, dok je drugi lokalitet Schulenburg,l12) i na
njemu je fragmenat o kome je u uostalom, nema neo
O.vaj fragmenat je dakle bez ikakve vrednosti za datiranje Kocofeni kulture.
. 2. Argumentacija po Minnsu je isto tako kao i ona ranije navedena
sa pastoznim slikanjem. Pri tome nisu uzeti u obzir pouzdani elementi datacije panonske
kulture, kojih ima (da pomenerno samo Monteoru kulture.
1l3
)
3. je da je u Tinosulu i elemenata veze sa Olbijom. Ali prof.
ne pominje, da se ti elementi nalaze u sloju latena, kultura nema nikakve
veze sa keramikom u a da u Tinosulu materijal starijeg sloja
pripada GumeIni tza kulturi i nema veze sa tim importom. Tako se pisac ogreio prema
principima stratigrafije na :kojima sa m toliko insistira.
4. Podatak o vazama iz Stare Pazove nije Takav podatak dao je prof. Va
dr. R. prema iskazu darodavca, koji je predmete predao muzeju. U vezi
sa ovim nalazom jedan od potpisanih (dr. M. Garaanin), obiao je taj teren da proveri
podatke i o tome je podneo izvetaj Zavodu za zatitu i spomenika
kulture NR Srbije. Tom prilikom je ustanovljeno, da se lokalitet ne nalazi u Staroj,
u Novoj Pazovi, a iz razgovora sa ratnim zarobljenikom, ustanov
ljeno je da su novci bili izdvojeno, a ne u grobu u kome su bili
primerei panonske keramike (radi se o dve ma urnama tipa). Prof.
bio je upozoren na ispravku ovoga podatka.
5. Meavina rimske keramike ipanonske bronzanog doba na obali Dunava u Ko
stolu nema dokaznu vrednost. Ova pojava nije naime Ikonstatovana pri sistematskim
iskopavanj ima u sloj u, no na obali, gde je materij al sprala voda, tako da su predmeti
raznih epoha mogli da se zajedno, kako je to sa mnogim lokalitetima na
obalama reka, ostalog i sa samom na ovaj
neispravno je.
Gornje izlaganje pokazalo je, dakle, neispravnost primene arheolokog metoda u
novoj podeli .materijala' iz koj u je izvrio prof. Materijal nae
preistorije ima se prema tome i dalje deliti po opte usvojenim hronolokim kriterijima
i sistemima. Za reavanje ovog vanredno vanog pitanja Jonska kolonija kao
ni ranije publikacije prof. od 1936 godine, nije pruila upotrebljivi ma
terijal u zaklj Datiranje bronzanog doba u helenizam isto je onoliko
neopravdano, koliko i datiranje neolita u arhajski period.
Potrebno je najzad ukazati i na primere vrste greaka u primeni arheolokog
metoda, a to su afirmacije bez dokaza. Tako u Jonskoj !koloniji Q pro
sopomorfnim poklopcima, prof. kae: pripadaju grupi . One
su s onima iz Troje II samo tl idejnoj, ali ne u formalnoj vezi . J ll ) S obzirom na broj
11)9) Ibidem, p. !118- 119.
III') Ibidem, lP'. 115, nap. 7 - cita,t je rogr e;'8m: n.e radi ' e 'o strani 162 i 65 koJ Nes t or, Stand
der VOl'g es;chi'chtsforschung in Rumiil1'ien XXll, B. R. G. K. Frankf.ur,t ,;>, M. 1933, 'o strani bl
l 157.
111) Nestor, op, ,cit, p. 61.
112) Ibiedm, Ipl. 157.
113) Isvori,ski glasnik 1949, 4, P. 106.
11') J onska koloni.ja p. 122.
24
.T. Koru' cc - A. Den"1:
elemenata srodnosti i Troje,m) nije ovo pitanje reavati samo
afirmacijom i nasilnim vezivanjem prosopomorfnih pretstava sa
ki m, prvenstveno onim na keramici 6 veka, sa kojima ni ni formalno,
ni po primenjenoj boji, ni po figuralnim motivima i njihovom stilu keramika iz Vin
nema nikak ve veze. O afirm3eijama u pogledu importa, jeftine
robe za izv . z itd. bilo je podrobno govora ranije.
Najzad je potrebno sa nekoliko osvrnuti se i na tzv. fragmenat jonske vaze,
koji je na en II i pisac u tolikoj meri, da ga je nazvao' ka
men zavrac (la cl f de volite) kulture.l16) i ovaj fragmenat ke
ramike prof. je smatrao, da moe da istakne s opravdanim zadovoljstvom ... da
je sama nam fragmenat (onaj o kome je nap. pp.), dala najbolju
i odbranu same sebe i mojih (t.i. prof. nap. pp.) rezultata njena
vanja i nj ena datiranja.
l17
) Ali j e ovo A je s toga, to prof. opet
metodsku greku ovom fra gmentu toliku vanost, a i stoga, to je auten
pro renienci ja fragmenta vie nego Sl Ovde se naime rad.i o jednom
nalazu na lokalitetu, je kulturni sloj debljine 10.5 m, a na kome se ivot
produio i kasni je, II Srednj em veku. Strati grafija fragmenta je nepoznata, te samim tim
on ne moe imati nika'kve v rednosti za datiranj e, ne moe se smatrati kamenom zavr
e m kulture, ne moe se primiti ni kao najni tavniji. a kamo li kao najbolji i
ar."umenat da.tiranja. Taj nalaz moe poticati iz vremena Qd
n ajsta riiih do slojeva. A i postavlja se pitanje, radi li se ovde
zbilia o importu? P r otiv toga govor ila bi faktura suda, karakter primenjene
boi e it d. Mnogo bi se pre moglo pomisliti na neku latensku imitaciju keramike,.
k akve su e, na pr imer, latenu, a moda s obzirom na fakturu i boju
i na mn go k asniie vreme - Srednji vek. Naravno o tome je doneti
sud b ez deta linijeg pregleda samog obj ekta i njegove analize. No ovdje treba jo
jednu stvar. Prof. o tome fragmentu, kae: Fragmenat je
sa primercima iz Istrosa .. . pa je firnisa na
Pisci ovih r dova moraju se ograditi od prihvatanja ovakve tvrdnje, koja,
b'lr ovako k ako j izneta, bazira samo na vizuelnom utisku prof. a ne na ana
lizi suda. zeml i . i boje, k oja bi bila nuna, da bi se ovde mogao dokazati .
import. O rakvu nalae i ono Mo prof. iznosi II daljem izlaganju: })Ovaj
fragmen t je prouzrokova o novo slikane keramil<e. nje
govog fin ' ''a s onim na slikanoj trpezi iz j e , da i na njima upotr(;;\
blicn i st i fi r nis ... .m) Ovde je o jednom fragmentovanom rtveniku sa dubine 8.20 m,
k oh j e li prilikom r anijih i Svu gornje
t. rdn.i e pokazuj e uporecuvanje slika u boji oba predmeta, koje se nalaze u posled
n i oj publikaci j i prof. se pak koje pominj e prof. ono
nii e izvreno nikakvom petrografskom ili te:1nolokom analizom, no prost o sumarnim
pregl dom pomenutog f ragmenta rtvenitta u zbirci. Um muzeja II Beogradu 1948
u prisustvu nadleno.g slubenika M'Jzeja. Kod f ragmenta jonske vaze iz
su, dakle, ist metodske gr ek e kao i u mnogim drugim Dok tamo
gde ima strrl tigrafsk.ih podataka (Tinosul), prol. prelazi preko njih, ovde, gde ih
nema, priDi uj e j ednom naIasku izuzetnu vanost. A i ovde, Ikao kod pro
blema cinabarita iznose se tvr dnje, govori se o kompar aciji materijala, ali se ne objav
l juju nikakve anal ize, ko.i e bi jedine u tome pogl edu mogle biti merodavne.
Ostaje na kraj u jo jedan al'gumenat prof. na koji je potrebno osvrnuti se,
a ko."m on pravdH svoje datiranje. Autor se naime u svom izlaganju o keramici poziva
na A. Rumpfa, koj i .i e dokazao da grupama klazomenskih sarkofaga pos'toj e
kvali tetne, a ne hr onoloke razlike ... Kvalitet robe' (j e) isto toliko vaan kao i epoha u
kojoj je postala . Li near an dekor nije neospo ran dokaz starosti. Njegova prostota zadovo
'1',) M. Hro ll olog-i .;a kulture (Disertacijla).
lln) M. M. Stsr ino r 1! e380, P. 231.
1[;) Ibide rn, p. 236.
11 ' ) J onska p. 11 2.
ll9) Ibidem.
. 120) Ibidem, sl. 20.
I
Oko problematike ViJ1(;c
25
ljava II svima epohama radnika skromne sposobnosti ... Ako Se aljkavost crtea udrui
sa ukrasa veoma je verovatno da ... spomenik nije bezuslovno staroga da
tuma ..."21) je o p<;>javama poznatim pod imenom survivance ili survival, koje se
mogu drati vrlo dugo vremena i mogu se jav iti i sasvim ikasnim, t:a'k u arheolokom
smislu recentnim predmetima. Metodski bi bilo svakako nepravilno ne voditi o
survivala. Ali je jo pogrenije pripisivati mu vanost.
survivala ne moe se primeniti na T<> je sasvim stoga, to se sur
vival javlja samo u pojedinim elementima materijalne kulture, pojedinim vrstama
predmeta ili oblika. u je celokupni karakter materijalne kulture, kao i
sve ono to se daje o ivota i socijalno-ekonomskim ' odnosima njenog
stanovnitva, izrazito neolitsko. Na to je dovoljno ukazivano u ranijem izlaganju.
Neka bude dovoljno samo ovoli'ko: na keramici iz ne postoji samo neki
usamljeni elemenat neolita, ikao zaostatak ranijeg vremena. Oblici, faktura, tehnika
izrade, ornamentika i njeni motivi, sve, sve do najmanje sitnice ima izrazito neolitski
karakter i odgovara neolitskoj keramici !niastaloj u doba, na teri
toriji, pod socijalno-ekonomskim i hllturnim uslovima. Stoga je vezivanje za
survival i njime jer metodski je neispravno surviva
lom celokupni karakter materijalne kultur e jednog nalazita.
U svojim publikacijama preistoriske keramike iz prof. daje i katalog
samog materijala, koji je u Preistoriskoj vie opisan, dok se u poslednjoj pu
blikaciji pisac u meri trudi, da i ustanovi paralele za pojave u i to
opet u oblasti Grka.t"") Sam katalog kao takav, svakako je veoma koristan za
studiranje preistoriskog materijala No u njegovog postavljanja postoji
jedna greka, koja u mnogome oteava njegovo Ova greka iz sa
mog sistema iskopavanja u koje, kako je dovoljno naglaeno, nije vreno po
arheolokim slojevima, no je materijal ablonski podeljen po straturnima debljine po 1
m. Jasno je da takvi straturni ne mogu odgovarati arheolokim slojevima, iz pro
izilazi deljenje materijala, to znatno oteava da se stvori i pravilna slika
o pc.jedinim fazama kulture. Ovaj nedostatak se u potpunosti otkloniti
tek novim !kontrolnim iskopavanjima u
Na pojedinih pojava na keramici se
sasvirn . kratk0, jer su u gornjem izlaganju dovoljno pokazane metodske greke u
obrani materijala. Ovde ih samo ilustrovati sa jo :1'-'kCJliko najizrazitijih primera.
Vezivanje izvesne vrste sudova iz koje prof. naziva iscima, za ike iz
Vrulj e, Berezanje ili Piscul Craani koji su provenijencije, sasvim je neo
pravdano.
'
"") Ono se 'osniva na upotrebi naziva iak za ovu vrstu su
dova, koj; sa pomenlltir.:l primercima nemaju nikakve veze. Pored toga je
tim i samo tumai'Enj e ovih sudova kao ia ka jo uvek Si'l"v:m Isti je
i kod obrade jednog suda, koji je svojim oblikom u stran i svakako pret
stavlja import.""4) Prof. ga naziva leb esom i paralelie ga sa lebesima iz Olimpije
Etrurije i sa jezera Van, sa kojima je na prvi pogled jasno da ovaj eksemplar nema
Pri tome nije uzeta u obzir upadljiva srodnost sa jednim
neolitskim sudom iz Dimini .125) Ovo isto vai i za jedan pehar na nozi, za koji je
gledno da je improtovan u analogije, koje pisac navodi za ovaj sud u
pogledu profila njegove noge, potpuno su neprihvatljive.
'
"") Pri tome. nije nijednom
pomenuto da primerak ima izraziti karakter rano-kikladske keramike. Otre pro
file sudova sa dubine 9-8 m, prof. uticajem rada u metalu,
pn cemu ne pommJe pojavu isto tako otrih profila u nesumnjivo neolitskoj keramici
susednih zemalja.
ln
) Najnovije prof. o tzv. Hyde vazi, koju pisac da
121) Ibidem, r. 121-122.
122) Ibidem, 'P. 125-162.
m) Ibidem, lp". 127.
"') Ibidem, p. 131.
" ") op. ci t., T. 22.
106) Jonska kOllorlllja lP . 143, sl. 36.
1"') Ibide-m, p. :132. Up. na pr. Chrollologie. zdele na tablall1la
26 J. Koro'l:c - A. Benac - Garaanin M. i D.

nas smatra pretstavom grifonq,t"') potpuno je isto onako U{ao i sve njegove
poznate tvrdnje o tzv. monumentalnom (My res) pitosu i pretstavama na njemu. Pri tome
nisu pomenute analogije sa tzv. duck vase na Kikladima. Osnovna metodska
' greka sastoji se ovde u pridavanju ogromnog za datiranje jednom sitnom de
talju, pretstavi iznad ptice. Uostalom, dovoljno je uporediti Hyde vazu sa slikom
gori fona koju prof. prilae kao paralelu i analogiju za ovaj sud, pa da potpuna ne
prihvatljivost ovoga gledita postane odmah jasna. Interesantno je, da za drugi sud
prof. pravilno smatra da pretstavlja pticu.,e,,) Ovde je nerazumljivo nje
govo objanjenje, da je ona (tj. vaza, nap. pp.) slobodnom rukom, ali imituje na
vitlu vazu. Sudovi ovakog oblika uopte se ne mogu raditi na vitlu. Ovakvi
primeri mogli bi se i dalje
k eramiku kao grm perioda, prof. u neko
liko mahova ukazuje na analogije u drugim neolitskim grupam-a, se da snizi
njihovu apsolutnu hronologiju na osnovu svojih o S obzirom na nepri
hvatljivi metod, kojim je pisac doao do svojih o ova gledita otpadaju
sama po sebi. Prof. kae, o visokom datiranju tripoljske kulture koje
vri Tatjana Pa;>ek, da se ona uzalud da odbrani ... visoko datovanje. nO) Ali bi se
ovako datiranje moglo sruiti samo a govore u prilog Tatjane
Pasek. Odatiranju tripoljske kulture i njenoj apsolutnoj hronologiji, koja stoji u vezi
sa hronologijom Kukuteni !kulture, bil.o je govora na drugom mestu, pri su nave
dene i koje ukazuju na opravdanost toga datiranja.
1
::t'a)
Jednom u poglavlju o keramici bolje nego u ma Ikome drugom, mogu se jasno
metodske, arheoloke greke, koje su prof. da izvede
one do kojih je doao. S toga smo se na ovom poglavlju morali due
zadrati .
plastika
Bogatstvo figuralne plastike , kao i njena raznovrsnost, dobro su poznati
svima arheolozima. Plastika preistoriske kao i kulture uopte, vrlo je
vaan momenat u radinosti, kao i religijskih pretstava i kul
tova neolitskih stanovnika naeg Podunavlja. Prof. je nesumnjivo s pravom
veliki plastike u te joj stoga posvetio i jedan tom Preistoriske
Na plastike prof. ponovo se vratio i u svojoj po
slednjoj publikaciji,1:n) je i osnovna podela plastike upotrebljiva kao
baza za dalju obradu i ove vrste ostataka materijalne kulture naeg
preistoriskog stanovnitva. No kao i kod svih ostalih pojava, tako i od plastike, prof.
je u name-ne i statueta, njihove izrade ,i porekla,
kao i u objanjenju na njima u svojim poslednjim publikacijama poao svojim
vlastitim putem, koji nije i ne moe biti Poto su u ranijim poglavljima detalj
nije iznete greke u primeni arheolo kog metoda kod materijala, to
se ovde samo kratko osvrnuti na pitanja u vezi sa plastikom, kod ikoje se u stvari
ponavIjaju iste greke na koje smo naili i kod obrade keramike. Napominjemo samo
to, da u obradi statueta postoji jo jedna nova kontradikcija u
II odnosu na ona objanjenja, koja je on davao 1936 godine. Kako je ranije istaknuto, u
svojoj poslednjoj publikaciji prof. je izgl eda odustao od svoje ranije hipoteze O
hoplitima, poto je na ovom mestu vie ne pominje. objanjenje koje prof.
daje danas vineanskim statuetamaisto je tako neprihvatljivo. Pisac ih naime sma
tra predmetima sepulkralnog pri eini osnovnu 'i opet istu metodsku
greku da koje je na primer Ch. Picard izveo o istrajnosti arhajske
plastike, prenosi na neolitsku plastiku iz Pri tome je pisac, kao i u mnogim
ranije navedenim primerima, preao preko da stilski i po svojim odlikama vin
128) JOII1.ska ko.lomij " Vin ca, p: 136- 140.
"") Ibidem, p. 149.
1:10) IbLde'lll, p. 160.
nOa) M. Ga'raani,n, op. cit.
tal) J o.nska kolonija Vinca, ,p. 162-186.
Oko problematike
,27
nske terakote-statuete nemaju nikakve veze Sa arhajskom Prof.
tvrdi, da su mnoge ako ne l sve terakote... importovane kao vaan
Na neispravnosti ovakve tvrdnje, iznete bez ikakvih dokaza, bez
primera iz one oblasti u kojoj bi trebalo da su importovani originali,
bez ikakvih podataka o putu kojim su ile te veze, mislimo da posle svega
ranije iznetog nije potrebno u meri insistirati.
Iz istih razloga neprihvatljiva su i o pojavi lica u obliku maske
na statuetama iz Prof. je ovu pojavu ranije u vezi sa razvijenom in
dustrijom dok je u najnovije vreme i zneo gledite, da je ova pojava opet
u vezi sa kultom i to sa kultom Dionisa.
J
::) ) U ranijem izlaganju je pokazano, da se
pitanje industrije cina-barita u mora smatrati probjernom, koji je jo uvelk ostao
otvoren. to se ,pak vezivanja za kult Dionisa, ono je sasvim neprihvatljivo.
Ovde se u svakom postavlja drugi problem: radi li se kod plastike o
pretstavama sa maskom na licu ili je ovakva pretstava jednostavno plod stilizacije prili
kom izrade statueta. Na ovo. pitanje svakako je jo teko odgovoriti, ali je nesumnjivo
da ono mora interesovati Vezivanjem za kult Dionisa i za industriju cina
barita, u svakom nj je doprineto nita reenju toga problema.
Sve to je ranije vai i za nova izvesnih terakota iz
kao pretstava silena-satira, Besa, ka rikatura itd. J::,) Ovakva
su samo plod mnogo 'Puta pominjanih metodskih greaka, koje se uporno proteu
kroz poslednje radove.
Pored ovih greaka opteg Ikaraktera, na kojima se ne moramo vie zadravati, po
trebno je ukazati i na izvesna druga prof. koja nam izgledaju nepri
hvatljiva. Ttlko se preistava koju prof. kao abu ima verovatno smatrati
kao antropomorfna, mada vrlo gruba pretstava.J:l6) Isto tako neprihvatljivo je
gledite, da su statuete iz u dve polovine, u kalupima.
137
) Nesumnjivo je
da su na mnogim statuetama iz izvesni delovi ,tela, kao noge, trup, a ponekad i
glava zasebno.J::, ) Ali je modelovanje takvih primeraka i suvie grubo, da bi
se moglo pomisliti na ma kakve kalupe. Sem toga, protiv upotrebe kalupa u izradi
statueta govore i izvesne druge pre svega, izrada u kalupu
bi za sobom i pojavu niza primeraka, koji bi svi poticali iz istog
kalupa, to nije sa materijalom iz Sem toga, svakako bi se imalo
i sa tim, da bi se morali i i delovi upotrebljenih kalupa, to
tim nije
'Sve ono to vidi na statuetama iz Vinc;e u pogledu pretstave odela, lema,
oklopa, itd., potpuno je neprihvatljivo. se ne moe prihvatiti da kane
lure na pojedinim statuetama stoje u vezi sa pretstav,om nabora na hitonu."'") Kako je
gore ove kanelure izvedene su ,na isti kao i one na keramici
iz i njene kulturne grupe, te se imaju smatrati samo kao prenoenj e ove
ornamentalne tehnike na predmete druge vrste. Svakako najdalje u ovom pogledu ide
prof. kada u svojoj poslednjoj publi kaciji iznosi gledite, da su i figure na ko
jima nema nikakve pretstave) u stvari u fini i hitoIn. bez nabora, tc
zato izgledaju kao nage. H") Ovde, dakle, nedostatak ma kakvog materijainog dokaza
o ma kakvoj zamiljenoj pretstavi odela, slui piscu kao dokaz o pretstavi onakvog odela,
kakvo je bilo poznato kod starih Grka, kao dokaz koji za njega ima l. u
pogledu hronologije nalazita u
1:\') Ibidelll. op.. 154.
133) P. V. I, p. 17.
' "1) J onska ,k ol,o)1l i,.' a p. 167 dal je.
13;,) Ibidem, tP. 182 i dul.; e.
13") Ibidem, 'P. 184.
137) P. V. II ; p. 1411; P. V. lU, p. XIII. J onska k<o l oI1 Lj,d) p. 164.
"8) UP. ,na 'IX. JOJl sI{J3J koloI"lIij a, ;s.\. 54, 65.
139) J o,nska ko,lonij a .p. 174 i dalje, sl. 63.
HO) lbLdem, 'p;; 174.
28
J. Korol:c - A. - Garaanill M. i D.
.. - .__.'--'--''-'-'----'---'=------ - - - -
Kao to je u gornjem izlaganju vezivanje plastike za
Joniju potpuno je neprihvatljivo, isto onako kao i pokuaji vezivanja za Egipat
i Egeju doba. Analogije koje je ovde prof. hteo da ustanovi, baziraju,
kao i u svim drugim u njegovim publikacijama, na vezivanju z a d e t al j e,
polasku od pogrenih pretpostavki i vezivanju za izvesne termine bez obzira na njihov
stvarni sadraj. u samoj plastici imamo jasan putokaz u kome
pravcu treba traiti analogije. Za najstarIje slojeve nalaze se one u kompleksu Kere
grupe i tesalske Sesklo-kulture, dok se kasnije mogu nalaziti i veze sa pojavama neolit
ske plastike Rumunije, Bugarske, Kiklada u neoHtskom i ranom metalnom dobu ovih
krajeva.
Grobovi u
Na kraju ovog izlaganja ostaje nam jo da se osvrnemo i na pitanje tobonjih
grobova u kojima je prof. posvetio ' panju/H) pa se na njih
ponovo vratio i u svojoj poslednjoj publikaciji.m) Grobovima u pripisuje prof.
veliki i u pogledu dokazivanja karaktera preistoriskog nalazita u
kao i u pogledu njegove hronologije. No svi dokazi i argumenti prof. ba
zirani na grobovima u takode nemaju vrednosti. A vrednosti nemaju s
toga, to je u prof. izveo o postojanju grobova na
osnovu nedovoljnih terenskih podataka, ne na osnovu zapaanja na terenu samo
prema domiljanjima u kabinetu. grobova u stvarno ne postoji.
Kao pouzdani grobovi, koji su u ustanovljenI, mogu se samo grob sa
vie kostura u jednoj zemunici i 'koji je prof. nazvao i imenom kosturnice
ili grobnice sa dromosoffi,""') zatim grob sa jednim kosturom,"4) i najzad jedan,
verovatno latenski grob iz slojeva u Pored toga, je i to mahom u
starijim slojevima naselja i delova ljudskih lubanja, koji svakako od
grobova.
I ovih pouzdanih grobova kod prof. dobrim je delom
neprihvatljivo. se da i ovde argumente za svoje datiranje prof.
se trudio, da po svaku cenu iznese koja bi potkrepila njegovo gle
dite. Tako on stoji na stanovitu, da je grobnica sa vie kostura u zemunici bila
heroon i da su iznad nje verovatno prilikom prinoenja rtava palili vatru.
W
)
u svojoj poslednjoj pUblikaciji pisac ne pominje svoje ranije gledite, da su u ovoj grob
nici sahranjeni i spaljeni pokojnici .146) to se pak darova u grobu, pisac
je dva prijena za vreteno, koji su ovde kao votivne hlebove-ko
l") Nijedno od ovih ne moe se smatr<)ti Pretpostavka o prino
enju rtava iznad grobnice, bazira na pojavi gara i pepela iznad grobnice-zemunice.
gar i pepeo ne nalaze se ovde sa mo na tom mestu, su raireni po celom
terenu pomenutog nivoa, te se ne moe ni u kom govoriti o povremenoj vatri
samo na j ednom mestu. I o spaljivanju mrtvaca ne moe biti govora.
nj enica da su pojedini delovi skeleta nagoreli moe- se poarom, namernim ili
one zemunice II kojoj su se kostu ri nalazili, 'kojom prilikom je i jedan deo
drvene konstrukcij'e zgrade II plamenu pao na sk.elete. to se jedan
pogled na njihovu reprodukciju u publikaciji dovoljan je da pokae, da se ovde radi
samo o prijenima za vreteno, koji se nalaze na svim preistoriskim nalazitima
nae zemlje i koji su tako u naseljima raznih epoha.
je u grobova u prof. uporno eleo da dokae,
da se ovde radi gotovo o spaljivanju mrtvih. To svoje gledite pisac zasniva
na nalazu jedne fragmentovane lubanje, Qwja je leala u tanjem sloju pepela pored jo
lU) P. V. II.
112) .Jonska koI!Q.llija p. 125 i da,I Je, P. 186-199.
H") P. V. II, lP'. 9 i dalj e ; J,Q1I lska kolonij z, P. 1S6 i d'JI ,: c.
iH) P. V. II, p. 35, sl. 55; JOllska kolonj .'.a p. ISS.
H') p, v. II, p. 10, 34; Jonska kol on.ii a 11='. 187.
HO) P. V. II, p.1D i dalj.e.
m) P. V. II, p. I I, sl. 24; Jon ka kolonij a ',>. 1S7.
Oko "problematike
29
nekih kalciniranih kostiju. No ovde su podaci sasvim nedovoljni i 'npouzdani za
ma kakvog za kosti koje su uz fragmentovanu lubanju pi
sac ni sam ne kae, da li se tu radi o ivotinjskim ili ljudskim kostima. to se pak
lubanje, o njoj opet niJe da li je i ona bila kalcinirana ili nagorela. I'S) S obzi
rom na neobjektivnost argumentacija i prof. uopte, nalae nam se
i ovde krajnja obazrivost u pogledu njegovi h o ovom grobu. Stoga se pitanje,
radi li se ovde zbilja o grobu sa spaljivanjem i da li su takvi grobovi stvarno postojali
u mora ostaviti otvoreno.
pored ovih pouzdanih grobova je objanjenje od strane prof.
gotovo u celini i trudio se autor da u ustanovi i niz dru
gih grobova. Ova tenja ispoljava se- u publi kacijama prof. od 1936 godine. U svo
joj poslednjoj publikaciji prof. je dod ue izgleda odustao od izvesnih svojih rani
jih stavova u tome pogledu, na primer, od grobova u obliku jama (a shaft grav:e)I"') i
od tzv. larnaksa/
oO
) koje sada vie ne pominje. Ali i pored toga, grobovi su jo uvek
po prof. veoma u kulturnom sloju u Tako za njega svi tanji slojevi
pepela kofi se nalaze u ... sloju bilo ruevina, bilo u nabojima svee zemlje pret
stavljaju grobove.' :" ) U ovim slojevima nema nikakvih, ni najmanjih tragova
nagorenih kostiju i uopte ma kakvih indicija, koje bi govorile za grobove. Ovde se
radi o slojevima pepela, kakvi su tako i tako dobro poznati u okviru svih
neolitskih naselja ikoji se ni u kom ne mogu dovesti u vezu sa grobovima.
Ali to nije sve. Svaka grupa vaza koja je u pojedinim zgradama u na
raznim dubinama kulturnog sloja ovoga naselja, sistematski je u vezu sa gro
bovima i sa kultom mrtvih. Tako se po prof. u nalazio niz heroona,
u kojima su bili sahraQjivani spaljeni pdkoj nici, u kojima je obavljan kult mrtvih i u
kojima je obilje keramike u vezi sa obavljanjem toga kulta. Ovde, moda vie
nego na ma kom drugom mestu, dolazi do izraaja jedna od najosnovnijih metodskih
greaka u obradi rezultata iskopavanja u vezivanje za pojedine izraze i termine,
bez ikakvih argumenata, bez ikakvih dokaza koji bi pruili opravdanje za upotrebu ter
mina. Argumenti koje prof. navodi ovde bili bi naprimer: ... Sepulkralnog ka
raktera je i grupa vaza u gomili na 7.05 m/ "") Grupa (tj. ona na dub. 6.6 m,
nap. pp.) prua nove podatke za poznavanje sepul'kralnog kulta, '[,3) U osnovi A na 6.5
m, je amforica... kao i druge vaze koje jednu sepulkralnu grupu,'"') iz
nad grupa (tj. vaza u osnovi na dubini 2.3, odn. 4.2 m, nap. pp.), nalazio se po
jedan amorfan kamen, koji je verovatno obeleavao grupe, odnosno groboveY") Tuma
grupe vaza sa dubine 7.05 kao sepulkralne dobrim delom se zasniva i na obja
njenju tzv. Hyde vaze kao grifona, o je bilo govora u ranijem izlaganju, ko
jom prilikom je pokazana ovoga gledita. O pozivanju na tri
poljske kulture za izvesnih zgrada u kao sepulkralnih, bilo je govora
na drugom mestu, kojom prilikom je pokazano, da je ovo miljenje na koje se u svojoj
poslednjoj publikaciji poziva prof. odavno zastarelo, kako se to daje videti
i iz publikacija kojima se i sam prof. pri svom radu sluio."''') Iznoenjem tvrdnji
bez argumenata, prelaenjem preko opte usvojenih miljehja, se na
stare i zastarele teorije, prof. mogao je iskonstruisati svoju teoriju o grobovima u
Ova teorija nema nikakve materijalne podloge. Ovo se lepo odra
ava i u tzv. heroona sa Myres pitosom, koga prof. dovodi u vezu sa
pitosima Krita i Roda u 7-6 veku pre n. e. O stvarnom karakteru toga pitosa i tuma
koje mu valja dati bilo je govora ' u ranijem izlaganju. Kao dokaz za postojanje
na ovom mestu prof. slui nalaz fragmentovanog prosopomorfnog poklopca.
148) P. V. ll, p. 182.
149) P. V. ll, p. 55 i dalj,e.
'GO) P. V. II, PI. 52 i dalje.
1iil) Ibidem, p. 182.
1G2) J'o,nskJa; kOlI,onija P.
'.") Ibidem, p. 140.
'''') Ibidem, p. 142.
U:all) j!b.idem, Ir: '. 146.
lstori;;ki glasIlIiii<:. 1949, 4, p. lOG.
...
30 J. KO'roec - A. BcnJc - Garaanin M. i D.
Uopte je ovu vrstu sudova prof. dovodio u vezu sa urnama.
m
) Da je ovo
' pokazuje pre svega da nijedan 'Od uslova nalaza ovakvih
sudova ne daje pravo ovakvom Sudovi sa prosopomorfnim poklopcima nisu
nalaeni celi, u fragmentima, rasuti po kulturnom sloju. Rede su takvi pri
merci i u zgradama, ali, kako se vidi i iz publikacije prof. u njima nije
nadeno nikakvih ostataka koji bi doputali pretpostavku, da je tu bilo i pepela spalje
nih pokojnika, I ovde je pisac za jedan oblik suda proizvoljno vezao jedan ter
min, ne se dalje da i konkretne materijalne dokaze u prilog svoje teze. Pa
i tegova u ovom heroonu, kao je prosto afi,rma
cija, pri ikojoj se prelazi preko hiljada i hiljada pouzdanih nalaza takvih tegova u pre
istoriskim nalazitima, a ne navode se nikakvi razlozi koji bi autoru davali pravo za
njegovo novo gledite u pogledu tih objekata. U stvari se i ovde, kaD i kod
ostalih zgrada iz koj e su kao herooni, radi samo o zgradi za
stanovanje i njenom inventaru, Kako je jednom od potpisanih, iskopavanja u
poznato, radi se ovde o zgradi OSI1{)ve sa patosom od nabijene
zemlje, na se jednom delu nalazio pitos, j e dno stajalo jo in situ, u jednom
udubljenju u podu. ns) U 'ostalim delovima zgrade su i pomenuti tegovi, frag
menti raznih sudova itd, Cela zgrada je stradala u poaru. Ne postoje
tim ni!kakvi elementi, nikakve indicije, kojima bi bilo opravdano ove zgrade
kao sepulkralne,
Na raznih predmeta kao statueta, rtvenika, ' minijaturnih vaza itd" kao
delova grobnog inventara, nije potrebno due se zadravati, jer lie i ono bazira na
spekulaciji bez ikakvih osnova,":''') Ovde je potrebno grob je, za arheologa
jedan odredeni pojam. Grobovi imaju oblike, razne sahra
njivanja, nalaze se u raznim tipovima i varijantama, ali uvek sa jasni m odlikama koje ih
nesumnjivo obeleavaju kao grobove, Ako nita drugo, to je skelet ili ostaci spaljenih
ljudskih kostiju, Sem u nekoliko gore pomenutih ni u jednom od
grobova uopte ne nalazimo takve elemen te, te najosnov\nije elemente grobova, da i
ne govorimo o nedostatku ma kakve druge, manje indicije za ovakvo Za
o grobovima u - ikojih bi po prof. bilo toliko,. da se prosto mo
ramo zapitati, radi li se li o "naselju ili o velikoj nekropoli, gradu mrtvih, dolini
smrti - nemaju nikakve i stvarne materijalne podloge. Ioni su plod istih osnov
nih greaka u primeni arheolokog metoda, na koje smo naili i u ostalim poglavljima
dela prof,
Da Svojim iskopavanjima u i dragocenim arheolokim materi
jalom sa nalazita prof. je trajno zaduio nau nauku i stekao u arheologiji
veliko ime, Naalost, put kojim je prof. poao pri objavljivanju i svo
jih rezultata nije pravilan put, jer je autor potpuno zanemario osnovne principe kako
istoriskog, tako i arheolokog metoda, S toga su i ovakva prof. nepri
hvatljiva. Mi moramo proL biti zahvalni na materijalu, koji je stavio
na Taspoloenje nauci. Ali u pravcu reavanja vane problematike naeg neolita dela
prof. unela su u nau nauku s'amo pometnju, U tome smislu potrebno je
sve iznova, Pravilnom primenom istoriskog i arheolokog metoda pri obradi i
bogatog materijala a svakako i novim kontrolnim ispitivanjima na ovom
lokalitetu do novih i rezultata u ovom pravcu,
pristupiti pravilnom postavljanj,u i reavan:iu ove problematike. Ovaj zadatak postavlja
se pred nae i oni ga moraju prihvatiti i pristupiti njegovom izvrenju,
To je njihov dug prema nauci.
lr.7) Jo,nis,ka ' k,olol1,ija P. 11&'; St a, r i nnr I (B tl , r,1>, 20 i
loS) P, V, JJ, sl. 61, A.
JGOi ./ OIl :;JCl k ol oni ;a p, 1 G- IlJ9,
31
Oko problematikc
RESUME
Sur la problematique de
Lcs autcur,; de cc Oil t accompli unc analyse et unc critiqllc dc !'atti tude et dc la
avcc lesque.lles lc proiesscur tv\. M. dans ses dern:;eres publications (Preisto-riska
Vini:a l- IV. Belgrade 1932/36 . .Iousl\akobnija, Zborni'k Filozoisko)?; fakulteta. Belgrade
1948) a explique ics celebres trouvailles Prt!historiqlles ,\ On saH deja qm: le pmicsscllr
est d'o!pini OIl que soit Ulle col ouic g;rccque qui a ete fondee all sixil'me sieclc ay. n. C.
r.n connexioJl avec cela il trouve foutes Ics ana hl 5); i es pour la culture dc dans la reRioll
dc la culturc des Orecs orientaux de cc tcmps. Les aurcursllc pcuvent pas accepter lc po:int
dil VIH:! du professeur Son opin:oll reposc. d'apres ccs autcurs, tout d' a'bord sur J'applicati,on
faussc lie la methode h.i,storiquc ce qui resulte claircmcnt de toutes les parti(;s dc SOil oC:llvrc
qui se rap'portent tl des diverses mnnifestatiolls de la culture materiellc dc VinL'a, Ainsi pOilr
les autellrs .] est inaceeprahlc qll'il n' a pas dc POllr le iait qu' {1 (In IlC CDn
lIait ljllC d' (llItils en pierre et qlle les habi tants dc n' employaietltpas lc metal cc qlli
caraeterisc, san s dOlIte. un defini dalls Je developpemcllt social ecollomiqlle, ()n Ile .pellt
pas sllpposer .dll hmt qlle les colonistes ,:ollicIIS aient pllblies les rC,slIHats de km hallte clllture
eli cOlltact avec Ics h:lbita.nts alltochthoncs plus primitiis. Mais cen'est llu' ninsi QII'O,II
nomrait. slI'ivant l'opini'on des alltcllrs, ex.pliqller r emploi (;xcllls:T des produits en picrrc, l'i5);lI'o
rallce dc la reJlle (Ic potier. la pri.mitivcte dc la p!<a,s,NQ'lIe dc ct Ilne riche su'te d'alltres
Pour pOllvoir affirmer ses slIPpos-itions qll'il a avancecs, lc profeseur force
. d'cxpbQlIer d'une manierc Qui lui est propre Ilne serie de iaits qll'il a lors {Ic ses iouille:;.
Ave. cela il est tOll1be dallS dc grandcs erreurs qllant l'applicati ' n de la mell!icde ardH:)olugillllC,
Aillsi. par exenwle. le profosseur sc t"q,t sur 1111 tas <le iaits qlli SO.)] t eli contraelietioll
a\'cc ses pc}' nts de VIIC. Eli traitant lc materiel il s'est ([ ' une matiere formalistiqlle allx
lIlIi. de leur C{)ntenll. lI'Ollt auelIne vidcur Qlland H s' agit cic datcr quelque
ohj et. Eli merne temps il s'est fie des termes tecilniqlles qui sont faux ct arbitraircs. E)!;alell1ellt.
lc professeur n'a pas tenll compte de fails qui sont gene;ralcment ct da.lls
et il s'est sirnplemcnt 'III sur eux n'entrant 'pns dans lI 'importe qllelle
. di scIIssion 011 eri,tiqlle. les c1ia,pitres dc cc traite lcs crreursclc cette espeee sont
Illises sous les veux d'une man: ere NOlls n'eJl eitcroIls. a titre dc preli vc. qlle Quclqlles
exclllples. AinSi,par cxemplc. technique des orncments clle-meme, sans ni tl la forme,
lli la facture. ni au caracterc cic la ceramiquc 1!'aJucune Jorce d6monstrative quand il faut
datcr. Quelque hnbitJtion. parce que ce ttc technique sc mai.ntient jusqu'n.u commen
cement dil mayen-age. Ccpedallt, les iormes ct la facture de la culturc de ensemble com
pares :1 cellx analo.gllcs d' Orchomellos, Tigani, etc, IlOlIS prollvcnt evidemment dans qllellc region
ct tl quel temps nous rCl1corrtrons Ics qui corrcspondont ii ceux dc Lc terme
)} ceramiqlle bucchero est applique d'lIne far;on formalistiquc Sans eganl a S'DIll eontcnll. Egalcrnent
il est pari'aitemcllt inCorrect d'l.nterpreter les cannelures sllr les statuettes cornme une
seutat' o() n dc chiton, car il s'agit selllement d'une technique ornementale de ceramique a la pia
stique, Lc iragment de la pretcndue vase ionienne d(,nt le pl:ofesseur eli datant les ,objets
dc se sert. n'a comme les alIteurs lc pretendent, aucLlnc val eur delllollstrat;ve, puisl]u'il
!ire sonoriginc <.l 'une couche il lInc profondeur de 10,5 metres l tl il lI'cxiste aUelll1C
stratigraph.i qlle pour lc iragment sus-eite. Hcrs cela. son analyse precisc' n'cst pas faite
d il n'est pas cxclu que la vase selon sa facture et Sa forme pOllrrail etre dans un temps
beaucoup pllls JJosteri eur. peut-etrc dans le l11ove-n-age, Le fait qu'il designe I'ainsi nOn1"mec
ceramique pal1l1 onicnne. comme hellenistique repOse ,;ur e1cs faits incorrectoment e.t sur
les observations f aites aux .alltrcs fOllilles, En Ille 111 e temps il .ne tient pas compte eles elemcnts
Qlti elunnont hIl .de dater avec line plus ccrtitudc (fepee du t)TlPe myceniqlle
Nlonteoru. Ul cadre d'une eulturc dent la cst tres apparelltee a la pannonicnne).
Mais les aut curs ne ,peuvent pas non .plus aecepter qllelqucs a1ltres aJIegations du profes
seur Va, Entre alltre il n'y a aucune preuve certain e qu'il S\I cst une industric
dc ein;n:Tba!r ute tiOlIt les hahit.nnts ,dc il cc tlll'on slIpp.ose. sc sont .procure II IIPlja Stena.
II cst sculomcnt certain (ju'on a tro live dcs masses illformes de cinl1abarite a Cependant
il ,n'cst par certain tlu rout qu ' j.i y ;uiJI a uplJa Stena de la ceramique de couches pins anciennes
dc Les i Ollrs dc nc so,nt ,pas bOI1S pour lc traitc!I1cnt des. minerais de IIIcrcure.
. '
32
j. Koroec - A. Benae - Garaanin M. i D.
Des foursde meme type on peut trouver allssi dans a'lItres Quelqlles lieux, comme ,p<lir exemple
ft Ara-dac en (coIO'll:e dc la c111tllre de Oll il n'y a auculle trace de traitement dn
cinnabari,te.
Eg-alcment la Qucstion des tombes a ete fallssement par l ' auteur. A il n'y a pas
du tout <le tombes. IrQlrmis une tombe dans Ilne cabane dans la couche la plus proionde dc
(tornbe avec dromos)' un squelette accrIlllPi dans les pllls anciennes dc (la
phase du groupe culturel de et unc tombe dans les couches posterieures.
Quelques hatimcnts Que leprofesseur Qualific COI11IllC des ne represcntent. slIiv<lut
les auteurs, que de simples inaisons i!'hahitations incendiecs. Cela se rapportc <l.JIssi all bii!illlcnt
qui a ete decollvert fl la pwfondeur dc 7.445 metrcs all on a trouve un p'itos monumcntal qlli
par ses carncteristiqnes est Le a l'a.pparition dc la culture de la Thciss. L 'asscrtion du professellr
que les c{)lIches de ccndres trouvees ft l'intericur dc la cohmie susu-itc ks
tombcs avcc les morts n'cst non pllls pas basee slIr lks donnees ree Iles pal'cc qu'il
lI'y a pas d',indices Qu'il s' agjt la dc tombes.
II en rEsu1te donc que les C1utcurs n'acceptcnt aucul1e affirmaLon dil proicsseur Les
derniers ouvrag-es du proiesscur se rappo'rtant cl l'exploraiinn dc la nEolitlliquc et
sa culture n'y ont ricn contribue. Les efforts fl de la scili tion dc ces problemes doivent
etre diriges dans unc toute autrc ,direction. On .y doit appliQlIer c1'autrcs methodcs,. ma::s sallS
doutc, en combinaisoll avec de nOllvelles foui1les a fairc tl tiire cic cOlltrolc slIr cette
importante. De telle maniere on bcauc()up micux lille i'llllJ()rtal1k dc
pr()blemes compliqllecs avallt trait ;1 la culture ne.o,l ' tique eli YOl1gf)slavic.
Dl'. DUJE
pitanja sa teritorija ilirskih Dahnata
Pitanje smjetaja i razgramcenja ilirskih plemena II a n t ikne Dalmacije:
dosta je sloeno i teko, jer su i vijesti na koje sc moemo osloniti supr,}tnc iti
' mjasne. Tako iDalmat , kojima se u ovom pozabavi ti , j edru stavl jaju iz
medu Krke i Cetine, a drugi, im znatno izmedu K rke iNe retvc.
Isto tako nema jednodunosti ni u pit nju, koliko su oni duboko dopirali u unutc<l-:
njost. Poznato je naime da do sredine drugog prije n. l:'. Dalma ti ni su bi.li u
posjedu dalmatinske obale. S time je u potpunom s kl adu ut nja o n jima tl
najstarijim putopisima i vijestima o naoj obali.') Istom ar diejske dra v, .ka
da se rimske legije primakoe nJ'ihovim plemenskim granicama, postaju Dalmati smjeli
borbenih tradicija ilirstva, su slobodu uspjeno branili u tekim okra
jima s agresivnim Rimom jo i po. U tim borbama , u z ,<\
ritima svoje gradove i uporita (Delminium), prodi r u Dal mati u sve masam
prema moru, koje je kratko vrijeme iza toga, s obalom i otocima sr ednj e Dal!naclj ,
u njiho\rim rukama. Tako je njih v stari pos jed proiren na tetu. drugih ple
me na, koja su tu otprije ivjela. No, jezgro dalmatskog plemenskog ii ota, uredaba i
kulturnih tradicija ostalo je i dalje, kako vidjeti, na onim starim. poljima, pa
njacima i umama prvotne postojbine, do kojih Je teko dopirao i kakav trag rimske
civilizacije, pa i nakon to je cjelokupno njihovo zaj edno s ostalim ilirskim
kraj evima, postalo dijelom rimske pokrajine.
Strabon,") njihovu zemlju otro ovaj novi posjed uz
morsku obalu Em&a:j.d1:"CtO'I) od stare plemenske zemlje, djedovine, u unutranjosti s
onu stranu planInskog masiva E1t( .iH'tEpa:). Ovaj planinski masiv C2Cii; ),
Dinara, kao prirodna brana zatvara i danas umovita zapadne Bosne od d 1
matinskih vrleti, pa nam je potpuno jasna njegova uloga II stvaranju negdanj i h ple
menskih i zatvorenih cjelina II o.vom kraju. Tu je u p r vom r edu, kao
najblie, Livanjska polje, koje nekiH) tek s velikim oprezom pripisuju Dalmati :la, m
da spomenuti Strabonov podatak ne ostavlja nimalo sumnje da je ba ovo polje
starosjedilai':ko tlo Dalmata." J ednako su za ivota starih Dalmata vana i
os tala velika polja u zapadnoj Bosni, kao i Duvanjs o, - koja II
spomenicima daju jedinstvenu sliku. Oni potpuno potkr plju
ju miljenje onih koji dr e da su Dalmati nastavali sva tri spomenuta velika polja II
i nastavku Dinarskog lanca!) Onoma ispitivanja ras pruju, po naem mi
ljenju, svaku sumnju u pitanju pripadnosti polja, t e naji t aknutije i naj
isturenije od spomenutih kulturnih povrina. ilirske onlomastike danas sve
vie i uspjenije pridonosi rjeavanju mnogobrojnih pitanja ilirskog
l) Sr. Pseudo-Skylakov P e r i p l II s. pisan II drugoj pTi jc ll. c. i
PSEudo-Skymnovu P e r t e g e ,z " s iz kra::'l hli drug, og p'l li 'c: n. c.
") O e g; r a p II i e a, VII knji ga ; sr. izuanje A. Mei II Cik e (,kod TClIbncr a ), Li psi ac JX5 .:J .
(vol. 11.).
") Sr. Mayerov Bo: na Ll ilirsko doh:l (Povijest !rr\,. zemal ja 11. i ]-T.. kili. 1.. i'/ u.
Napredak. Sarajevo 1942) . . lr. lli.
') Sr. SL'rgejcvski, Putne bilj e ke iz Ubrnob i\a, nik Zelll. 11111 Z. B. i rl. 19'12). 11 5.
::I
34
D-r [}uje
pa tako i odredivanju njegovog stanovnitva. Zasad nemamo JOs potvrda da li je i
vrta od velikih povrina zapadne Bosne, Gr ahovo polje, bila u jedinstveno
dalmatinsko Eventualni novi epig nalazi odgovorit nam l na to pi
tanje. Ovi nalazi postepeno unose svjetla i u pitanje same pripadnosti Dalmata
k oji po nekima ne bi bili Iliri po mijeani s Keltima, usprkos Appijanovoj
opetovanoj izjavi da su Dalmati ilirskog roda _. 'lHuplGl'I .. _ ,,(S'IO:;', I1yr. 11, 24).
*
Ispitivanje i drutvenih prilika na prostoi' u koji su u ovoj
kasnijoj fazi nastavali Dalmati dakle i 'd)'1 emlJ'o:),ch'l:w'l tj. primorsku oblast
do Dinare) daje otpr ilike iste rezultate i istovjetnu sliku drutvenog razvitka. Tako
je, na primjer, ivalj primorskih Poljica ili onaj na gornjoj Cetini jo u
prva dva carstva na istom stupnju drutvenog razvitka kao i onaj na Livanj
skom, Duvanjskom i polju. To nam, uz ostalo, i onomastika ovih
krajeva. Ova, zajedno sa vijestima iz s tarine, upozorava da se ekonomika
ovih krajeva vrlo poro mijenjala,
Glavni oblik privrede ovog bilo je koje je to svoje
zadralo gotovo do naih dana. Tezu lingvista da i samo ime D e l m a t a e
potkrepljuju podaci koje su nam stari pisci ostavili o ka
rakteru njihove zamlje, za koju Strabon (VII 315) kae: 1:0 7\so[O'l (polje koje
hrani sitnu stoku, dakle ovce), a jo mnogo prije njega Pseudo-Skymno (st. 379): Ol OU
"(ap q;o:crt 'l-C<.1 1:ti (kau da se i ovce tu blizne). S ovim ima veze i
Polibijeva vijest (32, 18), da su Dalmati od pokorenih plemena (god. 1'58.) uzimali da
nak u s t o c i i itu. S time nisu iscrpljene sve potvrde iz starine koje se odnose na sto..
i karakter Dalmata. Oni su kao dobri bili poznati i u Rimu,
gdj e su bili na glasu njihovi proizvodi, osobito sir.
U
) Plinijeva pohvala dalma
tinskim pasminama koza, osobito na (eapris laudata Brattia, 3,30) moda se i
ne samo ovih ilirskih je istodobno i kasni odraz ekonomike ovoga
preddalmatskoga perioda. Dosta j e da potsjletimo na to, da novac starih
gradova Isse i Phara (na otocima Visu i Hvaru) ima katkada, pored drugih emblema,
k o z u. i samo ime issejske naseobine na kopnu, T r a g U r i j Tpo:"(oupW'I,
od (; 'tpa"(o; li 1:0 ti Po\'; '), u podnoju brda koje se i danas zove Kozjak, ima svoje
mjesto u ondanjem privrednom ivotu ovih krajeva.
Na ovaj stupanj proizvodnje i vrlo rairen kult pastirsko-umskog boga
Silvana, koji je razvojem proizvodnih oblika poprimao atribute.
Ovo izrazito boanstvo, balkanskog porijekla, javlja se na spomenicima ilirskih
oblasti u istoj ikonografskoj predstavi kao i Pan kod Grka (s italskim Silvanom poisto
vjetovan je samo u imenu), to jes t, donji dio tijela mu je Njegov pratilac
na spomenicima iz naih krajeva je koza, a katkada i pas, stada.
MayerS) je na osnovi nekoliko natpisa, gdje ovo boanstvo dolazi u prat
nji srodnog ensk'og boanstva, u Vidazu i Tani (Vidasus i Thana) prepoznao Silvana
i Dijanu s rimskih spomenika iz balkansko-ilirskih krajeva. Oba se boanstva vrlo
prikazuju zajedno na zavjetnim spomenicima, to pokazuje srodn ost i povezanost nji
hovih kultova. Silvanus u unutranjim oblastima dalmatskog (osobito u onima
koji su, prema Strabollu, - &O:cc:px), b ogatim odvajkada umom, nosi na
dimak Silvester. Ovo ponavljanje osnove s i l v a (uma) li imenu naeg
boanstva nije nita drugo doli znak da je posve zaboravljena bila geneza imena Sil
0) Mayer, c. dj., str. 116. - Skok II Dalmaci ja" (tir v. encik!. sv. IV, str. 440 (po
sebni 'otisak) pridaje ovo glavnom dalm a, tskom gradu (Dali milo'I1), se St8,
nOVIlICI zovu Delmata e (Daimatae). Na ovu su ,ptrvi u!I}Qzorii.i Tomas,ch ek i G. lvi,e ye r.
G) Ovaj podata,k daje nam Expositio totius mundi et glc nli uI11 Geog r. Lat. mill. 119 (cd.
I<icse).
0) Maver. Studi je iz tuponomasli'kc rimske provincij e Dalmacijc (7. Tragurion), Vjesnik
dalm. L str. 110- 114.
8) Vidasus. der illvri scile Silvanus (Vj esnik hr v. arheo!. dr.. N. S, XXII- XXIII. str. 187
d,; za S!i" omeml
l
te sr. Hoff iller-Sarija, Inschrif k n aus .Tu goslavi (:. n, nr. 511i. 517. 518).
35
pitanja sa teritoriia ilirskih Dalmata
vanus, koje je uostalom u nae krajeve i dolo samo posredno, interpretatione Roma
na, pa je starom, i l i r s k o m boanstvu, radi specifikacije u kultu, dan novi nadimak,
koji je odraavao to ga je uma u to doba imala u ekonomskom i privrednom
ivotu ovih krajeva. Dobro je poznato da je drvo za gradnju, kojim obiluju osobito bo
sanske ume, bilo jedan od osnovnih proizvo da, koje su i Dalmati, kao i drugi Iliri, mi
jenjali u prvom redu s Grcima za oruje, i druge rukotvorine. Bogatstvo dal
matske zemlje umom spominje i Appijan (Illyr. 25,27), od kojega doznajemo da su
i u njihovim gradovima, popaljenim u ratovima s Oktavijanom, bile drvene.
Osim nadimka Silvester javlja se uz ime Silvail1us u spomenutim krajevima i
drugi, koji ima odredeno u privredno-ekonomskom razvitku: Messor (et e
lac).") Silvanus Messor je, kako kae Patsch,r") samo daljnja specHikacij<a Silvana,
boga upnog zemljita, koje je bilo uma (villa)''. Ova dva nadimka Si1van a
Vidaza vjerojatno su retardirani odraz preobraaja ekonomike ovih krajeva. Prelaz na
zemljoradnju, kao vii stupanj proizvodnje, traio je u svoje vrijeme stvaranje
povrina za sijanje i pa su se tada u velikoj mjeri stale uine. Sil
van-Vidaz, nekada boanstvo uma i panjaka, postao j e tada i zatitnikom
oranica i usjeva.
Dalmati u Augustovo doba ive jo u plemenskim i rodovskim zajednicama, za
koje je kolektivna svojina zemljita. Njive i oranice bile su, kako pie
Strabon (VII 315), plemenska i rodovska svojina. Zemlja se svakih osam
godina dijelila i davala na privremeno koritenje roda. Privatna svojina
sredstava za proizvodnju ni j e, dakle, u to doba jo bila poznata Dalmatlma. Dio ple
menske zemlje - ume i panjaci, koji su sluili za lov i pau upskomili
seoskom stanovnitvu - ostao je i dalje svojinom plemena i nakon to je
ostala obradiva zemlja, slabljenjem iraskidanjem rodovskih veza, prela u privatnu
svojinu njegovJh Ovo nam pokazuju intervencije rimskih namjesnika i
vojnih zapovjednika koji su morali presudi vati u medanim sporovima pojedinih
plemena ili upskih Tako su, da spomenemo samo neke takove pravorijeke
rimskih legata (legatus Augusti pro praetore), bile slubeno sankcionirane mede izmedu
Onastina i Narestina,") pa ovih posljednjih i Pituntina'C) u primorju,
(Epetium) i Omia. Novak I::) na osnovi ovoga misli, da je kod barem
nekih ilirskih plemena ostao i stari posjeda, te da su se obradiva
zemljita i dalje svakih nekoliko godina ponovo, plemenskim davala po
jedinim rodovima. Ovo pretpostavlja za krajeve koji su bili udaljeni od
centara, kolonija i municipija. Istraivanja pokazati da li se ovi i u kojoj
mjeri, mogu primijeniti i na Dalmata.
Drugi vaan .podatak koji nalazimo ko d Strabona, na istom mjestu, odnosi se na
trgovanja, odnosno razmjenu proizvoda. Prema Strabonu Dalmati u to doba jo
ne poznaju, ili barem ne rabe, oblik razmjene, koji primjenjuju sva njemu po
znata barbarska plemena na jadranskom primorju. Strabon se ne toliko to je no
vac, kao sredstvo razmjene, nepoznat na onom dijelu dalmatskog koje je u
unutranosti, E.d iMtcplX, ali ga silno to je ta pojava i kod
onih Dalmata koji nastavaju Em&o:),::hno'l, koje je jo i prije njihova do
seljenja na obalu odravalo ivu razmjenu s trgovcima. ova je razmjena
vrena i prije osnutka kolonija na naoj obali s trgovcima, koji su u Jadran
") Glasnik 1899. s tr. 121: S(ilvano) S(ilvest>ri) vj e ro-j atail;" neg-iO S(lilvano) s(a'ndol)
Messori, ,kako Patsch. - Sr. jo CIL III 9867. koji treba o vako: S(ilvano) S(ilves lri)
Mes(sor i) PJa(lOi l') l( Lbens) p(osuit). ,p,od isnim epitetima javlja se Silvan vje[Q'jatllo i na jeli
nom natpisu iz koji objeloll anjujcm u ovom Glasnibl< (Novi ihrskJi SJlO'
menici iz Ridera. br. 2).
''') Glasnik, c. mj. - P atsch ovdj e citira G. W,is50\\'8; (Ne ut' .T.ahrbiiche r fijr das cLl s,;i che
Altertum. GesclIichtc lIncl dcutsche Littcratm und fiir 1898. s tr. 1(9).
_ 11) CIL III 8472.
'"l CIL III 12794.
1:1) P c gled na <prilike radnih slojeva II ril11 s k() j prnvinciji Dalmaciji (i-listorijski zborn ik l,
UHS), str. 1'47-148.
3*
3_ ___ ______ _ ____D-r Dl!jL: ______________ 6 _
dolazili sa Mediterana ili Egejskog mora, puteve kasnijoj kolonizaciji. Iz
gleda da je ova Strabonova konstatacija pomanjl}anjem novca ranijeg od
rimske okupacije u dosadanjim numizma nalazima na koje su nasta
vali Dalmati. Izuzetak, dakako, ona mjesta, koj a su bila sredita kolo
nizacije_ Izuzetak su i oni dosta nalazi rimskog republikanskog novca
ranijeg od vremena u koje StTabon pie, koji su rimsld legionari za vrijeme boravka u
naim krajevima primali kao stipendium. Naprotiv, za neka ilirska plemena uz obalu
znamo, da su i sama kovala no rac pod utje cajem Grka, od kojih su ranije upoznali
i preuzeli oblik razmjene. Tako nam je poznat novac Daorsa (Daoriza) na Ne
retvi, na kojemu je prikazana lada, pa novac vladara Gencija, Baleja (jo neidentifici
rana tirana) i drugih. l oblik razmjene primili su Dalmati, kao i ostala ilirska
.plemena, koja to ni su bila tek onda kad su ilir ski krajevi doli pod izravni
nadzor rimskog admini trativnog i ekonomskog aparata, koji je posvuda irio
rimsku civilizaciju i pr opagirao novu drutvenu strukturu i ekonomiku, zasnovanu na
eksploataciji. Osnivanj em rimske provincij e, naj prije ilir ika, pa onda DalmaL:ije, zapo
.ie eksploatncij a pri rodnih bogats ta \f a almacije, osobito njenog rudnog blaga
i uma. Zivu trgovinsk u ak tivnost potvrdu.iu sada brojni skupni i nalazi
novca, medu kojim ima i onoga od plemeni tih kovina (sr. moj elanak Dva s kupna na
laza rimskog carskog nov ca kod Dugopolja u Dalmaciji, Vjesnik dalmo LII.) .
Istraivanja jo pokazati, da li je, kada i u kojoj mjeri ilirsko stanovnitvo
unutranjih i dalmatskih oblasti nedohvatnim rimskim drutvenim i kultur
nim ut j ecajima, otstupilo od starog i konzervativnog ivota, koji je karakteristi
za produkcione odnose prvobitne ljudsk e zajednice (prethistorij e) . Imamo razloga
vjerovati da su ovakvi odnosi potrajali kod veli ke Ilira kroz period robo
dru tvenog si stema, tj. do seobe nar oda i doselj enja junoslavenskih plemena
u ove krajeve. Strabonov poda tak, ako ga mj eri ti mj erom drutveno-ekonomskog
razvitka plemena, upozorava nas, da su Dalmati u njegovo vrijeme 'iivljavali
posljednju fazu rodovske organiz dj . I kod Grka e, pred samom pojavom
kog sistema, zemlj'a. _. smatr ala za svojinu reda i d_avana je na privr emeno
vanje njegovim 14)
Pojava ropstva kod llira ]OS uvij ek ni je ispitana. Zasad imamo podataka
o nj emu kod Liburna' ') - kOJi i nis u tako blizi Ilirima prema najnovijim istraiva
njima - i kod Ar diejaca." ;) Za Dalmate nemamo nil akvih podataka kod starih pi
saca. Obzirom na utvrden u p ojavu robova kod spomenutih plemena, s kojima su se u
raznim fazama povi jesnog i t eritorijalnog razvit ka moemo pretpostaviti da
je i kod njih bil o robo a, ali ropstvo ovdje, u -oli ko ga je bilo, nije vjerovatno nikad pre
r aslo svoju patrij ar halnu fazu. To da robovi nisu bili osnovom privrede
samo naga, gospodar a, koji. je zaj edno sa svojom porodicom
nepo redno Ll pr oizvodn.ii . " ) Drim, dakle, da Dalmati, stalno na
dosta niskom stupnju proizvodnje, nisu ni kada d tigli pravu formaciju
kakovu su imal i, na pri mj r, i GrC:i i Ri mljani, s kojima Lt imali bliskih ekonomskih,
kulturnih, a i politi ' kih dodira. Ov dje treba izuzeti one dal matske gradove i naselja, u
koja su Rimljani usel j avati svoje koloniste, ve terane. U takovim sre
ditima bio je neznat an sl oj boga ti h rims kih gr ana, r obovlasnika i posjednika veliki.h
imanja na ilirskom Bil o je i t ko vih velikih posjednika, vitekog
r eda (equites), koji i nisu i.vJeli na Balk a nu vec u Italiji, te su imali posebne upravi
t elj e Ikoji su im ovdje upravlj a li posj edima_ Na tim posj edima bilo je mnogo robova,
or ij ent alnog porij ekla, a i slobodno g i lirskog seljat-va, koj e je radilo uz mini
malne nadnice kao naj amna r adna snaga iste posl ove kao i robovi. Eksploatacijom
robova i ' najamnika viteke su i senatorske r i mske obi telfi s talno svoje po
sj ede, se vpet znamo umanj i'.' ao pote ncij al sl obodnog il irskog posjeda.
H) K_ V. Kr:l(,l k ekonomikc formaci ja (izd_ "KlIl
Lkogr. d 1948, IV iZU.), st r. 47.
IC,) Pseudu- ' kylak. C. dj . S 21 (i zd. . Nl iilN Geogr. min_o " '0.), I. 1855).
III) OVII nam je Tcopomp (sr. ci L l ovakov stT. 140)_
I:) Os t r(J vi b nov. C. dj ., str. 'lli - Sr. i Ei sl1cr - ]i nn' at l<il11 sko pravu (ZagrcI! 1948). str- 42.
37
Jedinu potvrdu ropstva kod Dalmata mogao sam konstatirati ba na ta
kovog jednog ilirsko-rimskog sredita, muni cipija Rider-a (M unicipium Riclitarum), koje
je uza sav svoj nedirnuti ilirski kar a.k t er, s municipalnim usvojilo i
stanovite forme robovI asni r imskog dru3tva. Medu natpisima ovoga municipija, koj i
su veoma vani za Hirske onomastike, nala su se II posljednje vrijeme
1
')
dva koia spominju Ilirkinj e libertinskog stalea : jedna od tih bila je - izgleda stogo
dinj a - Celso Stati ca Buban ti s lib(e)rt(a), '0) a druga, mnogo nj e na zemljakinja,
dvadesetpetgodi ni a Baeio Cursul avi a Lavi (ili B avi ) lib(e)rt(a)."O) Vano je ovdje kon
statirati, da su ilirskog porijekla ne samo ove dvije oslobodenice, rani je ropkinje, Cel
so i Baeio, i nj ihovi patroni, a bivi ,e;osp oda ri r obovlasni ci, Bubas Staticus i L a
vus (Bavus 7) Cursulavius. Ak o c o n t u b e I' n i u m !La jednom drugom riditskom
natpisu
21
) treba u smislu utvrdene prav ne definicije, koj a ga kvalificira kao
spolnu vezu r o b o va,22) o nda bi t r agove r opstva II samome Rider-u
moral'i proiriti i na daljnj e dvi.i e osobe dalmatskog porijekla: Bato Samun
tillS Pantis filius i njegova contubernalis Platino Avio filia. Samo se tome, d a
kako, protive razlozi, jer su nji hova i mena komponirana kao i ona ostalih
s l ob o cl n i h ljudi ovoga munici pija.
2
:
1
)
U periodu slablj e nja r odovskih veza, patri jarhal ne porodice, da
.se pojedini njeni koji tvore n ovu )l e mensku aristokr aciju, p r i n c i p e s.
U Rideru je ]ii en sno)ClPni k codignut dvadesetgodinj em principi Dal
matarum (CIL III 2776) , pr C' t st.a v niku d al matskog plemstva i uglednom pa
trijar halne riditske p orodi. ce . Principc5 su pod r imskim (ospodstvom svo; privilegovanf
poloaj ne samo ' zadr;:t l i i k" k o nam pokazuju na tpi si na
raznih ilirskih plemena. Ta ko s k od Japo da na vie spomenik a i mena ovih ple
menskih prvaka , koji su ist.odobno vrili du 7nos t pr aepos ita , neke vrsti llacelnika ili po
glavara odp: ovornih i.spr ed ple me n" ri m kom. na mj esniku , k oji ic stolov ao u Saloil i
im je titula praepositus et princep s Iapodum<\; sr. GlasnU;: 1906., str. 116-118,
,br. 3, 4). Pored ovakovih p1emen skih prvak a (sr. io ":'Il rinceps Desitia ti'u!n, Spomenik
XCIII 10) spomLniu se u na t pisima i [' azni uns.ki i mj e5n i glavar i. t a ko ;)princeps
ci vitatis Doc1(e)atium (Spomeni k LXXI 24 2). "princeps civitatis Dinda tioru m (Nov i
tates Musei Sarajevo 9, 1930.), p a onda p ri nr-er s municipi Riditarum (e IL III 2774),
princeps k(astelli) Salthua (Spomenik LXXI 241) i drug i.
Neki ov ih prvaka (princi pes) bez su t o sc moe
i7. njihovih imena. Za nek e je opet ilirsko por ijeklo u naj ma n iu ruku dvo,ibeno,
kao na primjer za spomenu tog rirl itskog p rva ka (pri nceps mu.nicipi Riditarum). I n j e
gov ime (Q. Ru ti1ius Q. f. Procul us) i ono oca mu (Q. Rutili us Q. f . Titianus - ovo
posljednie i.me po svom post ;1l1ku nije daleko od ilirskog ime na Titus) odaju na prvi
pog led Italce, ali nema nikakove sumnj e d c se i tu radi o jedne romanizo
vane ilirsk e porodice. Otac i sin vrili su II muni cipiju dunost (duumviri
quinqLlennales). Oni spadaju rijetke stanovnike ovog ilirskog municipi ja - pa i
one dekurijanskog reda koji nisu ilirska
imena.
*
Teritorij Dalm8ia pretstavl ia zaokruenu c; elinu, koia sc dosta izr azitoizdva.i a iz
ostalog ilirskog masiv, 'koj i S2 sredinom dalmai
skoga nije u jedinstvo r azvoja ovog a pleme na unio nika.kav
znatniji mod a ne rn ilinkoJ11 Ll tako
veza kao to su one koj e veu, na primj er, dolinu gornje Ceti ne
18) Sr. NI., vi ilir 'i ki ,p'OImenki iz Rid-era.
1") Ci ti rani hr. 14.
"'l) JbidcllI. br. 3.
21) Ibidcm, hr. 9; SIl. Ilirska onomasti,ka Ila la t. (Spli t 1'.J4S), Sll'. :,,)
bilj . .16.
""l Eisner- liorvat, c. dj., str. lO(i.
":l) Fna J[ J3 b razvi tka ilir ske ollOm:isri kc. kO,ill sa lll 11 I1 i rskoj Ova ,j c
f aza za st lll()vni kc i(idera. S:1 stuji se II osob]]ol1l im en]] (naLO), " preZillIC]]U{(
(Samuntiu's) ,j patmnilniku-fi1lijaciji (Pantis fi'liu:,).
38
D-r Du.ie
sa Livanjskim poljem, medu kojima - kao kakova nepremostiva brana - stri
gorostasni trup Dinare. Ovo vrijedi osobito za oblik formule, koja je tako
za ovaj kraj.
Sergejevski je u spomenutome (str. 116) izrazio miljenje, da su nacional
no-ilirska imena jednaka . .. na prostoru kasnije rimske provincije Dalmacije.
Ova konstatacija samo je donekle Da tako-vo jedinstvo nipoto nije vladalo u
pogledu uporabe formule - koja je odraavala stupanj kulturnog
drutvenog razvitka pojedinih plemena u stanovito vremensko razdoblje - vidi se iz
rezultata moje Ili.rske onomastike'<, gdj e sam cjelokupni njen razvoj obuhvatio u de
vet, vie ili manje izrazitih, faza. Natpisi da su kod Dalmata bile u
rabi samo neke 'od tih faza, i to one koj e su odgovarale jo nedovoljno razvijenim dru
tvenim uslovima, izuzev onomastiku Ridera, Promone i moda -jo kojega njihovog
grada, koji su imali drutveno-pra vni razvitak.
Ma da jo uvij ek malo poznamo ilirski onornastikon, tj. repertoar ilirskih nacio
nalnih imena, ipak se sada mogu jasno obrisi njihove rasprostranje
nosti i neka imena s dosta vjerojatnosti prepoznati kao ua, plemenska. Nije valjda
samo da se, na primjer, ime Andes, koj e u natpisima ima dosta potvrda, javlja
- uz jedan ili dva izuzetka - samo u dolini Une (u okolici Tu je negdje bio,
kako se dri, grad Raetio:,Ji um. Natpis CIL XIII 7023, sa Rajne, spominje Ilira ovoga
imena, koii je tamo umro kao vo.inik, a rodom je iz Raetinija (Andes Sex. f . cives Raeti
nio, eq. ala Claud.). Mislim da su ove dovoljne da ovo ime obiljee kao spe
japodsko ime. Japodi, kako je poznato iz pisanja Strabonova, nisu Iliri,
ilirsko-keltski mjeanci' ( ... 'twv 'Ixitoow'J; 'te ap.o: 'Inuptxou VII 313).
Ili uznrimo pak imena Beusas. Panes, Varro, Dasto, Sexto, Turo i sl.. koja su
vr lo na natpisima. Njih dosad gotovo nismo konstatirali izvan dalmatskog
Pojava nekih od niih na natpisima izvan Ilirika, ne oduzima ovoj konstataciji
dokaznu snagu, jer se tu radi 'o Ilirima (Dalmatima ?) koji su privremeno ili trajno
ostavili svoju domovinu.
25
) Spomenuo sam navla imena s brojnijim potvr
dama, jer ba ta na stanovite
Analiza repertoara Ilira, posebno Dalmata, dozvolj'ava da se
utvrde i jo ue granice. to jest , da se identificiraju i takova imena koja
s u za neko ue UOll, naselje i sl. Jasno je da se ponekad
t akova imena javiti i izvan tih ali ostaje osnovna da ona negdje
ima.iu m a s o van karakter, a drugdje opet samo sn o r a d i a n. je rooiava jo
i danas, da su neka imena u jednome kraiu vie obliubliena netyo drugdie, a i to, da su
takova imena u jed nome kra.iu dobila loka lan oblik. koji drugdie nije
poznat. Poiava ovakovih imena II drugoj sredini moe imati opravdanje, koje
mi ovdi e ne ispitivati. primj er prua II ovom pogledu opet Muni
ci pium Riditarum. koH ie dao opetovanih potvrda za nerka imena, gotovo nepoznata
drugim dalmatskim ili ilirskim kraje vima (na pr. Alpis, Pinsus i druga) .
Imenima Liburna, koja pretstavljaiu neto II ilirskoj (?)2r. ) onomastici
posvetit zgodom poseban a tako isto i onomastici Perust.a, koji SlI,
k ao ilirska rudarska k olonija u toj zemlji , svoje nacionalno obiljeje "kroz stara
ili r. ka imena.
o7
) dosadanja zap,aanja upozoravaju na veliku srodnost niihove ono
mstike onom Dalmata i to kako II sastavu imena tako i II obIik,u formule.
Ni.ie da ovi r ezultati unesu neto svijetla i u pitanje lokaliziran,ja Perusta II
anUknoj Dalmaciji, za koje u literaturi ne vlada jednodunost.
"'l Sr. Kr,illc Lexiko1l Pcr S{) 11" 11 II am II . s tr. 5. v. (CIL III 21<24 = 1.1249 Bur
Jlum, CI I. III 10035. 14012. 1401."1. U27R; sr. i CIt V 1.159).
25) Na il i rsk i PenI sti, kQ<.:,i :;Je S-P.) ;nillju na t. zvo ,,volan'il11 iz Albl!r
IlU S maiDr II Daci,i i; ' r. CIL lIT C(cratac).
"O) Liburnska nacional Ila imell a. a tako i kult ov;' zn atno se razlikuju (ld ilirsk:ll. Ovo se
poduda r a s navodima Pseuelo-Sk.vlaka. koji Iibllfll Skll obalu oel ilirske.
27) Za ilirska 'imena II Daciji sr. A Daci8li szemelynevek (Die P,ersonc"f1llumcn von
Dazi cl!. II "Dissertationes Pal!llonicac Ser. r. 9, 1941) POgl. II Illyr es Kelta lIcvck (Nomina
illy rica et celtica) str. 136- 1.';0, br. 1591-17.59.
39
pitan ja sa ter itorija ilirskih Dalmata
Analiza ilirskog reperto a.ra dozvoljava zasad neke pretpostavke,
koje - ukoliko potvrde u novim natpisima - dati vaan prilog etnografiji
i topografiji ilirskoga Tako sam mogao zapaziti, da pDred imena koja su,
nazovimo ih, tj. koja se javljaju na ilirskom teritoriju -
tu i junoitaisku ilirsku grupu (Mesapijani) - ima u ilirskom repertoaru imena, koja
su samo za balkansko-ilirsk u grupu. To da su od migracije
lJira na Apeninski po1uotok. A, kako sam Ika zao, njima ima i takovih, Ikoja se mogu
dokumentirati samo za pojedina ua ilirska i skupine, pa tako i za Dal
mate, i Za neka jo ua, upe, sela i. sl. se ovdje upu
tati II pitanj e uzroka ovoj diferenci.iaciji unutar ilirskog repertoara, ali ne
smijemo izgubiti iz vida da su ilirska plemena dosta mijenjala svoj ra
spored i svoja sjedita. Razlozi su tome razni, no sukobi, inkurzije
(na pr. Kelta) i Za Dalmate sam spomenuo, da su u toku drugoga
prije n. e., pore(l svojih teritorija u Dinare, stekli i nova uz obalu.
Staro stanovnitvo nije tom prigodom, sigurnno, posve iskorijenjeno. batina
Dalmata, koju su sa sobom donijeli iz svojih starih krajeva, vjerovatno se na obali obo
gatila tradicijom starosjedilaca, ali su isto tako sada stala da se gube
mnoga epihorska imena, koja su se tu javlja prije dalmatske inkurzij e. Ta je pojava
vjerovatno, imala analogija i drugdje. Moda tako nekako za
ista zanimljivu pojavu, da se mnoga imena konzervativnog stanovnitva municipija dal
matskih Ridita javljaju i na spomenicima drugog jednog, i1ir
skog municipija nepoznata imena, u dalekom Sandaku (Municipium S . ....., da
nas Pljevlja). Ta su imena Pladomenus, Pant o, Vendo.
2S
)
Daljnji primjer prua onomastika Promone, do 51. god. liburnslkoga, a
onda dalmatskog a grada. Natpisi, koji su imena stanovnika ovoga grada iz
perioda nakon to su Dalmati doli u njegov posjed preotevi ga Liburnima, ne potvr
kontinuitet s onomastikom Liburna, punu povezanost
s 'ostali n dalmatskim a posebno (to se uporabe formule)
s municipijem Ridita.
Novi sloj stanovnitva redovito je s drutvenim i kulturnim inventarom unosio u
osvoj ne krajeve i ivu tradi ci ju, 'koja je u nastaloj simbiozi, negdje
a negdje slabije, potisnUla stare lokalne tradicije. S ovim je u vezi, kako sam upozorio,
ne samo nesta,janje nekih s tarijih imena, kod starih pisaca i u natpisima
kolonija na naoj obali, moda i sve manji broj ilirskih kompozitnih imena
uz uporabd njihovih hipokoristika.
29
)
Onomastika Dalmata nije - izuzev Ridita i jo moda nekih njihovih na
sCI,jH (Promona), Ikoja s1,l u rimsko doba dobna municipalnQ uredenje - dostigla vii
rnvitka. U shemi koju sam dao u Ilirskoj onomastici bio je taj razvoj zaklju
vef kod faze I B a (osobno imc: s d0d,'ltkom imena u genitivu, bez
izraza filius, na pr. Iettus Dasantis). '
Jednostavna, prosta imena (faza I A), koja orlgovara;u niim stupnjevima produk
donih odnosa i r azvitka zadrala su se dosta dugo u ovim
krajevima. Najdulje su se zadrala, dakako, u unutranjim krajevima, koji su dulje od
drugih ostali u uslovima nerazvijene proiz vodnje, daleko od dometa rimskih drutve
-lih i pravnih institucija. Ovdje nalazimo ovakova imena jo u drugom i sto
n. e., kako rimska carska nomina gentilicia,ko'ja su domoroci ovih
krajeva, primanjem prava, dodavali svojim starim nacionalnim imenima.
Ovo moemo opravdati i to je u prvom jo teko pretpost'aviti
prodiranje rimske civilizacije u unutranje, zabitne predjele dalmatske zemlje, iako je
toga poduzetni namjesnik Dolabella nizom cesta povezao mnoge
od njih s administrativnim, ekonomskim i kulturnim sreditem provincije - Salonom.
Ovakova imena su na natpisima S a Ion e (ager Salonitanus: Beres CIL
III 8734, Dazomenus CIL III 9024, Ditcius (?) CIL III 9032, Panes CIL III 2456, Pletor
28) Sr. !{'rahe, 'C. djl., Ip'ass im. S. V, - U S:Plome1rLiku XCVIII str., 130 (br: 287) jie
cLoves-U II v,e'zu ova,.;, lllunicUp;i j 's illlcnlom Spl'Olnum, Icolj i je - Ikako od K asi!:,a Dioma
bi o u Mezoj.a.
"") Ilirska onomastika, str. 7 i d.
40
D-r DJlj l.:
IL III 9279, Acrinig CIL III 9709, Cato Bull. dalm_ XXXI (1908), 63, Pantia CIL III
9253 P anto CIL I II 9024, Sa mann a CIL III 1610, Va rone (dat.) CIL III 2564), P o l j i c ,1
(Messor CIL III 1927, Pani as neobj el , Dita CIL III 1927, Dasto, Panico CIL III 8551,
Di ruti a Ilirska onom_. str_ 23 bilj_ 21), doline g o r n j e C e t i n e (Panes CIL III 2750,
Tato CIL Ul 9302 = 2749, Tur us CIL III 27.54 -9804, Buo (da t.: Buomi) CIL III 2753 =
9E03. Sext o CIL Ul 2754 - 9804,2757 = 9817,13215), Livan js koga (Dassius CIL III
2561, P lator CIL 9859), D u v a n .i s k o g (Dast a, Paiio CIL I II 14976') i G l a m o
k o g a p o l j a (Epatino GJasn ik 1927, t r_ 261)_
Sve rjed epigTa fii:ke potvrde ove formule', dublj e u unutranjost dalmat
sko<Ja p dru cja, p okazuj u postepeno i t eko prodiranje rimske ci vilizacije (pismo l) , koja
j e i.ral a u osn ve ekonomike i pr oizvodnje osvojenih kraj va_
Stanovnitvo o alnoga Dalmacij e dobilo j e rimsko pra
vo ucrl avnom u ranome prvome n_ e_ To . d01{Rzuj u mnogobrojna gentilna
imena I u1rius - a , koj a (-emo uzalud u unutra"nj osti dalmatskoga Me
du Julii ima k ol onij e Salone (Colonia IVl artia uli a Salona) nalazimo jo ove Ilire- DaI
ma t , ko' i nisu r' <'kinuli v ?:u sa st arim nacion Inim tradiciiama: luli us
Beu7as CIL III 91 6, cs r CIL II I 2370, IuI. Bull. dalmo XLV (1922),
17. l uli endo CUJ ill 2 97. rulia Ceuna CIL III 24 3 v al' da je pori.ieklom iz Liburnije,
jer ovo ime spa d' i' epihorska imena onih krajeva.
30
)
Dal m gti ko ' i s u postigli pravo za careva iz porodice Claudija, Flavija
il i pii a. ne iavlj ai u'C! d sad poznati m natpis ima sa s tarim nacionalnim imenima.
Fla(viu,) Plare , mil( s) c{lh(or tis) VIII vol (u t ari or um), CIL III 14930, .ie spomenik
n f1 ( en u Gar riunu l ogoru II l egi je, lJO imenu (Pl ar es)U) nij e rodom Dalmat , a
h ko j jc; to dvojbfi'no, da li j e u natpisu CIL III -2685 (ager Salonitanus) spomenuti
Ul Ti (i us) Varo l lir-Dal mat, ier s ime Var(r) rkasnij e vrl o mnogo r a irilo r rim
skim gradanima. 1.1 Rimu i Ll provineijama.'2)
St nmrnitvl} unutraniih daIm 'l tskih oblasti dobilo j e rimsko
p avo za adri 'ana, k ako broini nat isi domorodaca s n,i egovim gentilnLm
irQenOl , A-lins, sa Li va nisko. a (Ae1ia Paii o CIL III Ae1. SeiD Snomenil( LXXXVIII
2Q) . Duvani k oga (P . Ac . Varro CIL III 1497
h
i, osobito, poli a (P. AeI. ")
C'l ',ia11 11<; IL III 1323 , . Titus CIL ITI 9861, Ae. Glasnik 1927, str. 261,
:'IrI' . Sromeni LXXXVIT1 23). Ael ius, u z nacionalna dalmatska imena,
javlia se i ." na nekol ik o spomenika iz ovih J<- ra -eva, ali sloeni.ioj for
n l l i. koi a ndrazuie promi enu dr utvenih aj nosa. Ova formula, o. kojoj biti
a I je. upm:ora va, da -podj l a i, riteta st anov'1itvu ovih k a jeva niie zatekla ovo na
i lli om n il ekOn<:l ffiSko-drutvenog razvit ka. Ono, jo nije bilo potpuno ra
<;kinu1o s t are svoie ron.o".. - p z;:;i f' dn irc. 'n it jesto koj ih ie uzimala ve vie maha nova
"rvna zi1icdnica. patri-aTh alna po 'odica, kao sposobniH organizam u novim uslovima in
ctividufl ]ne proiz dnk.
Ovdi e. k ako vidimo, ni ie zas tupan a doli na gornie Cetine, k oja je, ma da blia
(l h- l i i irenj u rimske civilizacije j ni enih drutvenih institucija, kas nij e
od drugih unut ra 1;ih kraie a (:(;')'1) dobija graclans]<o pravo. Ona ,ie to
]'l '3YO dohi la naj dal i _ pri krai u drugoga iIi 1<adje 7.3 careva
i "!' Aur elii a ono podij lj eno i preostali -o. oblastima Dalmacije kao i drugih provin
(' ii '" car 1.\" .
Tek za Hadri ia a .post.ig-li su civitet i ne i nr imorski k rajevi, naselja i poj edinci,
koj i .-u do t oga vremena pr duili da ive II 01 viri m svoj ih starih patrijarhalni.h insti
"., ) Kr;il le, e. d.i . 2C! i cl .. ,. v., tc riirsk,1 ; <l. sh_ (,0. hr. ;31, i str. 0.1, br. iI.1
(l ' I j lo:.d.
:< ' ) 0 10 s:; il111' .i ;1Vlia II ill Jl ' m il i rskim obl ast ima_ t:lk" II PU '\c)' ima (C1L 111 1400.'i) i[1
J) n' f f, 1'),lS. st r. _I) tc kod Perusta II n aci ji Sr. Kr ahe,
C. cU. str. 92, s, v. Pl a're nt-.
"') Z:' ll i lli l ji l l .ic P. TercIIt ilIs Varrll ( kou S..:rvij a. au Aen_ Xi 743) kae () OVOlIl
",dmsk(j lE.r kogncl!1leTlu ("Varno cum de suo cog ll :JJ llinc ait el llll Qui priIlIIIS Varro sit
appellatus, in lllyric(l IlOs tem Vnrronem quod r apuer at et ad ,SlIOS portaverat, ex insiv;ni
facto \0 abulum mcr ujsse,,) ,
41
pital1j(l sa terit or ij a ifirskili Dalmata
tucija. Zanimljivo je,. da tim novim rimskim ima dosta njih koji se
spominju na natpisima znatnijih dalmatskih gradova, municipija, pa i !kolonija. Tako ih
nalazimo u Saloni (Aelius Catandio CIL III 2452, Aelia Cassia CIL III 14250
1
, Ae1ia Ger
ma Bull. dalmo XXXIV (1911), 18), Andetriju (Elia Dassia Bull. dalmo XXXI (1908), 83),
Aequumu (Aelia Trio CIL III 2735), (Aelia Trio CIL III 6422) i Poljicima (AcI.
Messorianus CIL III 14641). Razumljivo je, da je broj Aelija i u ovim krajevima mnogo
ali se kod ostalih, koji su nam, u natpisima prekinula svaka veza sa
starom nacionalnom tradicijom. Pojavu novih rimskih
daca u gradovima, koji su mnogo ranije stekli rimsko pravo, moemo protu
tako, da se u ove gradove postepeno useljavao stanovit broj
ivlja, :koji je ivio u neposrednoj blizini grada, u selima i zaseocima (pagus), gdje su
mnogi bogati zemljoposjednici imali svoja imanja. Na odnos grada i sela u prvim sto
carstva natpis iz Salo;:1'2 (Recherches a Salone 1., str. 162 br. 21), u koje
mu se spominje jedan takav homo paganus ", bivi rob-gladijator.
Constitutio A-ntoniniana (tj. cara Caracalle) iz god. 212. dovrila je dugotrajan
proces provincijalnih masa ti red rimskih koji su raniji carevi
i obnavljali. Gentile Aurelius, koje je pripadalo Caracalli, kao i
mnogim drugim carevima prije njega (na pr. Marku Aureliju), je sada re
dovi to rimske dravne zajednice, ali je ba time, to je izbrisao go
tovo svaki trag razlici - u pravnim odnosima - i barbarina, po
stao i suvian elemenat, koji se pomalo gubi sa natpisa. Velik broj Aure
lijfi je osobito u Saloni. ali ih je relativno malo s pot.vrdom
ilirsko-dalmatskog porijekla (T. Aur. Messianus Bull. dalmo XXXIII (HHO). 60, Aurelius
Dassius Bull. dahn. XXXVIII (1915), 39, AUrelius Messianus CIL III 12946. Aur. Titus
Bull. dalmo XXVI (1903) , 195, Aurelia Cassia CIL III 2228. Aurelia Messia CIL III 2235,
Aur. Messia CIL III '8934, Avirclia (!) Messorina CIL III 8922). Ima ih nadalje uRideru
(Aurelius Plator CIL III 9866, Aurelia Trita CIL III 2780). Promoni (A1.!r. Seio Bull. dalmo
XL-XLII (1917-1919), 106), Poljicima (Aurelius Surus CIL III 8475, Aur. Titus CIL III
14647, Aurelius Varro CIL III 12815 a) i t. d. U unutranjim krajevima dolazi gentile
Aurelius u ovakvoj formuli, koliko mi je POznato, svega jedarnput, i to na Livanjskom
polju (Aur. Plator CIL III 9851). Ime Aureli us u ovim krajevima mnogo
u formulama koje pretstavljaju daljnu fazu razvitka, a istodobno odrazu
ju znatne promjene u drutvenim i odnosima. .
Nova formula, u koju po prvi put u historijskom razvitku ilirske onomastike ulazi
patronimik, analogno tradicionalnoj formuli (faza I B a: Titus Dasantis), upozo
rava na postepeno raspadanje rodovskih zajednica, izazvano proizvodnih sna
ga. U njoj je jasno izraeno shvatanje, da uloga u novoj obiteljskoj zajed
nici pripada mukarcu, ocu. Patrijarhalna porodica je potpuno vlasti starje
ine porodice. Obzirom na da se u unutranjim dalmatskim krajevima
stara, jednoimena formula odrala sve do Hadrijana i da joj tragova nalazimo sve do
pojave careva iz Aurelija, moemo rrrislim i za krajeve preko Dinare (in:l ,CJ.C.h?IX)
usvojiti Patschev sud o dolini gornje i pretpostaviti, da su i oni, barem do
god. 200. , bili organizovani u oblillm upa. Da li je, dolo do promjena
na teritoriju Dalmata, da li je na to stvarno utjecao i sam formalni njihova
u red oblasti, je .stanovnitvo sada uivalo mnoga
prava u rimskoj dravi, nije ocijeniti. O tome uporno ute spomenici
s onog dijela dalmatskoga koji je, kao najzabitniji, najmanje istraen i naj
manje poznat.
Nova formula bila je rairena u dolini gornje Cetine, pa su je u znatnoj
mjeri tamonji natpisi (Varro PIa toris CIL III 2752, Plator Varronis, Panes
Titi CIL III 2751, Zaiio Siali CIL III 2756, Quin1a Platoris CIL III 2752). Ostali su pri
mjeri sa Livanjskoga (Primus Vepi Spomen ik LXXXVIII 27, Maximus Beusantis Glasnik
1906, str. 176, Firmus Surionis CIL III 2764, Tato Nepotis Spomenik LXXXVIII 31) i
polja (Surus Pirami Glasnik 1897, str. 356, isto lice (?) Glasnik 1927, str.
:1:1) Arheoloko-cpigra[ska istraivanja l (Dolina gornje Cetine II rimsko doba), .Glasnik 1899.
sar. 74.
42
D-r Duje
257, 31) _.. eveiro (nom. ?) Glasnik 1927, str. 264). Upada u da se na
Livanjskom polju u ovoj formuli javljaju redovito i rimska imena, koja su stala
prodirati u repertoar domorodaca. To je prirodna posljedica ranije
romanizacije ove ,oblasti, na to sam upozorio da je stanovnitvo Livanj
skog polja dobilo rimsko pravo prije od drugih unutranjih dalmatskih po
(za Hadrijana).
di8 Dalmata koji su ivjeli za dinarskim hrbatom dobio je, dakle, rimsko
pravo za cara Hadrijana, pa njegovo gentile i nose u svojoj onoma
formuli. No, ovo je stanovni tva tih oblasti zateklo, kako sam pokazao,
kod one proste, jednoimene nomenklature, koja odgovara niem stupnju proizvodnje i
drutveno-prodUikcionih odnosa .Tako su Ael. Titus Dasantis Spomenik LXXXVIII 29,
Aelius Varro Lo[isci ?] Glasnik 1906, sir. 176 (Livanjsko polje) i (A)e(lius) Celsu(s)
'paio[n]i(s) Glasnik 1942., str. 129 polje) jedini dosad Iliri-Dal
mati, koji su uz ovo gentile ovu staru epihorsku formulu.
U natpisu sa Livanjskog polja (Spomenik LXXXVIII 29) imamo dokaz - koji
uostalom nij e jedina. potvrda ove vrsti u naim krajevima - da su ene u pogledu
onomastike biie Ikonzervativnije od mukaraca. Novi produkcioni odnosi, razvitkom pa
trijarhalne porodice, odredili su mukarcu odgovorniju u drutvu: patronimik
postaje u mukaraca neizostavljiv elemenat.. Tako i ovdje, prema
nomenklaturi ene, Ael. Seio, stoji nomenklatura lll ukarca: Ael. Titus Dasantis.
Ova formula je jo i na natpisima dalmatskog primorja, ali samo iz onih
koja su i konzervativne drutvene forme, ikao to su Poljica
(Varro Luci - tu se jo spominju ene, Panico mater et Dasto matertera ! - CIL III
8551) i Municipium Riditarum (Iettus Dasantis CIL III 2768, Nomeditus Benni CIL III
2785, Tritano Acali CIL III 2792, Tritus Montani CIL III 9377, Aplo Tritanonis CIL III
2792, Maxima Turi CIL III 2769) .
U doba Septimija Severa dobila su, valjda, pravo neka dalmatska
naselja u dolini gornje Cetine, kako nam natpis CIL III 14969.: Septimius
Panes et Septimius Titianus Apuri, koji valja interpretirati ovako: Septimius Panes
Apmi et Septimius Titianus Apuri. Iz vremena kad je stanovnitvo ovih kraj eva defini
tivno dolo u posjed prava (za careve iz Aurelija), imamo zasad svega
dvije potvrde uz ovu formulu i to po jedoo sa Livanjskog polja
(Am. Litus Zuni Glasnik 1906, str. 177) i sa gornje Cetine (Am. Sextus Ledri CIL III str.
2328
108
). Ostali Aureliji-Dalmati, kojih ima dosta u svim ovim krajevima, na
gornjoj Cetini - ukoliko ne dolaze li drugoj nekoj epihorskoj formuli - nose
rimska lmena.:
lfJ
)
Ovaj na izraen patronimik (bez izraza pojavljuje se u latini
ziranoj formuli (s filius) veoma rijetko na natpisima Dalmata. U unutranjim krajevi
ma mogao sam ga utvrditi svega jednom i to na polju (Dasius Gemelli fi.l.
Glasnik 1927, str. 257). U primorskim krajevima ju je ager Salonitanus (Tritus
"' ) f'utogra tija ovoga natpisa. obj elodanjcna u sPolIlCnutOI1l goc!ilu Glasnika (T. II sl. 3)
lIavoui me na sumnju. nemamo li mjesto Pl1(AMr Ovu sam sUl11nju izraziu koicg-i
koji mi jc da je lekcija Pirami van s\'ake SU1TH1.ie.
Lekcija nije posve pouzuana. ma da slova jasna. natpi sa nije viuljiv; vjero
jatno je pod l11altcroll1 zi da II koji je natpi's ' uziuan. -- Ime SClIrmial1l1s (?) ni.ie nigdje potvrdcno.
,"pak biti eopi horsko, il i,!'Sk0. Se,rgc.; e'Y'S ki (u Glami1(u str. 159) pretf ,os tavh:,a, da ;e j:edan
dio sta:novo1Joi tva po l.ja bi o .. kdtsk na Qld!lIOl:5 ti .<1 Keltom c1'r2:i on lnaega domo
rQlca, obzirom na nova imena u oJ\'illl k'm.jlcyima. Za drug,og u,cd' n.og ku,.i,cga je on ta
koder smatrao KeltOlll (AcI. Lov. Arroni fiHo, :pcHnenlik s. a,k,. LXXXVIII dOl kaza-o sam
ua jc lIir i da mu imc valja Varroni ... (sr. lIir s;ka onOI11l1s tika. sl r. 48. bilj. 45) Ovo. kao i
brisan.;'e ,1<eItsko.g imen.a CatulJl S s ,: ednog- r,; di t skog spomenika (CllIlI 2779; sr. lIir SKa onolll.
str. 35 b. 33), znatno ti labi tez l! onih .klclli su ba na {;s novi nekil l oblika Dalmate
prog;lasULi, op'oliJ:ut Japoda;, (sr. Pat :;ch l! PWRE IV 2454, : . v. Dalmata.e).
a") Vie ()vakovill 'natpi sa vidi u citiranom Patschevu passim.
a7) Sr. Ilirska onomastika, str. 26.
pilanj" sn kritorija ilirskih _ ________ 4_3
Plati f. Bull. dalmo XXXI (1908), 55) i Municipium Riditarum (Maximus Germanici f.
Novi ilir. epigr. spom., br. 5 - u ovom Glasniku -, Panto Madoci f. CIL III 2786, Tritano
Lavi f. CIL III 2792). Ova druga varijanta pretstavlja, kako sam u Ilirskojonomastici
pokazao, daljnu etapu 1.) razvitku ilirske onomastike, iako je njen oblik u sutini odgova
rao istom razvojnom stupnju II ekonomici ilirskog (dalmatskog) Ovo je samo
jedan od znakova romanizacije. utjecaj ovdje se pomalo gubi pred rimskim. Ovo
je prirodna posljedica nove konstelacije na obali Jadrana, gdje je Rim
definitivno zauzeo nekadanje pozicije kolonija.
Moda se jo na istom stupnju drutvenog razvitka Dalmata javlja i dvo
imenoj ilirskoj formuli, gdje se imenu, umjesto patwnimika, dodaje osobit l i n i nadi
mak. Potvrde ove formule iz doline gornje Cetine (Bato Baracio CIL III 2749,
Titus Candalio CIL III 9813 a, Varro Pan(t)o CIL III 9822 a), Sa Duvanjskoga (Varroni
.anus Tata CIL III 9740) i Sinjskoga polja (Dasantilla
38
) Caminaria Ilir. onomast., 33, b.
30) te iz Ridera (Scenobarbus Tizius CIL III 2775). Kod ovih primjera nadimak
se vjerovatno jo nije bio razvio i preobrazio u stalan elemenat, tj. poro
ime (prezime), koje nuno pretpos tavlja promjenu drutvene strukture i dalje
e porodice na tetu rodovske zajednice.
Ovdje po obliku ide i formula T. Aurelius Panes (CIL III 9817 =
2757) iz doline gornje Cetine, autohtoni dio nedvojbeno na for mulu Varro
nianus Tata sa Duvanjskog polja, s tom samo razlikom, da je ovdje izvedeni cognomen
u inverziji. O postanku ilirskih cognomina na -ianus govorim u Ilirskoj onomastici
na str. 52 i d. Natpis CJL III 9810 sa gornje Cetine (Panes Slator Ciassici) stoji
potpuno izoliran u onomastici ovoga kraja. Njega sam ranije uvrstio u fazu II B a
svoje sheme. Tu nalazimo tri elementa, od kojih je jedino prvi lako pre
poznati kao ime ovoga Dalmata. Da li je drugi elemenat njegov nadimak ili,
kako su neki predlagali, patronimik (Slatoris), nije pouzdano utvr
eliti. Ja sam sklon prvome rjeenju, koje sam usvojio i u svojoj Ilirskoj onomastici .
Iz istoga razloga ostajem i kod ranijeg elementa: Ciassici sc. filius (a
ne Ciassicius).
U svim ovim primjerima nemamo nigcije jo formirano pravo prez'ime, koje,
na primjer, nalazimo posve razvijeno kod dalmatskih Ridita. Promjene koje su na
stale u drutvenoj strulkturi stanovnika ovog dalmatskog naselja prijelazom sa autohto
nog upskog, na vii rirqski drutveni sistem uprave (municipij), uslovile su daljnji
razvoj ilirske formule, koju su natpisi potvrdili u zasad poja
vama i u nekim koja nisu pripadala Dalmahma, ali su imala isti drutveni
razvitak kao i dalmatski gradovi Rider, Promona i moda jo neki. Sama pretpostavka,
da je porod'ica postala proizvodni Ikolektiv, kojeInu je na otac (kod Rimljana pater
familias), nije bila dovoljan motiv za razvihk jednog novog elementa, kao
to je ime toga kolektiva (prezime). To njegovo otsustvo sa nat
pisa jo dijela ilirskog teritorija. Prezime, "koje ne smijemo poistovjetovati
s rimskim nomenom (gentile), javlja se u Rideru i drugdje, kao znak daljnjeg osamosta
ljivanja i individualiziranja porodice, u jednom taiko sloenom gradskom kolektivu kao
to je municipij. Stanovnici rimskih municipija (municipia civium Romanorum) dobili
su rimsko p o l u g r a a n s t vo (civitas sine suffragio), ali su z a d r a l i ili manju
s a m o u p r a v 'Ll. Kod ovih se razvijao pojam ius Latii ili Latium, t. j. oni su bili
s Rimljanima uglavnom u pogledu privatnoga, ali n e u p o g l e d u j a v n o
g a p r a va. 40) Mommsen je davno posumnjao u to da je municipium Riditarum, s
onomastikom tako upadno odvojenom od osb.lih ilirskih gradova, koji su postigli isti prav
ni poloaj u rimskoj dravi, bio municipium civium Romanorum. ll) On se vjerovatno mo
a8) Ispravljam ranije Das<lntia (sv. Ilirska onOJl1., str. 33, b. 30).
Sr. Dessau, Insl:ripti ones Latinae scll!ctal! I 2606 (St'ojnik) . I. O. M. Cn. Clo<i iLls CII. fil.
Classicia!lus. Mo,ua i na nat,pis sadra vati ovai cognortlen, koH vjerojatno nema n'kakvc
veze sa classiarius, kako su neki jltjeji ovo ime.
00) Eisner- Horva t, C. dj. str. 54, 17, 3.
41) CIL III str. 363 (. . . uI1\1e apparet hoc oppiuul11 quamllual11 ITIUnll: l,pl ilire UOllatulll ct
a,d formam rei publicae Latinac ordinatum, tamen 11'011 fuissc civium Romanorum).
44
D-r _ . _____________
e uvrstiti u red onih munieipija - poznatih jo iz latinsko-rimskih odnosa - koji su
- prema (e. mj.) - z a d r a l i s voj d o s a d a n j i p o lo a j, te
su prema Rimu ostali u odnoaju saveznika JS8ci i populi Romani; zovu se imunicipia
Latina). Na ovaj poloaj Ridera (sr. oba na naziva: R i d e r i M u
n i e i p i u m R i d i t a r u m) '"l ukazuje, bez dvojbe, dvostruka funkeij a spomenutoga
Kvinta Rutilija Prokula, koji j e u municipiju vrio dunos t duumvira (duumv ir) quinquen
nalis) , ali je istodobno i naslov i funkciju princepsa (princeps municipi Ridi
t arum). Posebni poloaj ovog dalmatskog muni cipija ogleda se i u tome, to njegovi
stanovnici, kao novi r imski (-ili bol je polugradani) , nisu uzeli ni j edno od po
znatih rimskih gentilnih imena, niti su ul azili kao u ma koju rimsku
gens. na s n2.zi staTe ins tituci jE', oni su uoj, obiteljskoj, zajedni ci dali dr u
tvenu f unkciju, koja je po uredbama rimsk e ga pr ava pri.padala gensu. Tako su oni u
svom sustavu, koj i se razvijao uporedo s drutveno- pravnim poloajem nj i
hove stvorili takova imena, koja im' ju samo prividnu srodnost s rimskim gen
tilnim imenima. Ona se po svom obliku i speci j al ni m sufiksima, kao i izrazitoj epihor
skoj j ezgri , znatno pribliuju mnogim italski m genti licijima ilirskog (na pr. mesapskog)
porijekla, s tom samo razlikom, da im je drutvene-r azvojno i funkcionalno
po ve 13)
Nova formula. U) II kojoj moemo - u stanovitom vidu - gledati izmirenje autoh
tone onomastike Ilira i ri rnsk og sustava, javlj a se, osim u Rideru, jo i u
nedal ek oj Promoni (Pal us earpia PIRtor is f. elL III 9839, Ritus Druanus Pladomeni f.
eIL III 14316"), zatim na ilirsko-kel tskih Japoda (Sestus Platurius Triti f. elL
III 15055, Vandano VoetuI"ia Triti f. eIL III 13277, Vendes Dennata Andentis f . elL III
] 3278) i kod Libl rna (Vendo V ri '!u Tri ti f. Ilirska onom., str. 34, bilj. 32 i
str. 39) i 1.-t1'ana (Avitu Suioea Vescleves is f.. Ve1souna Suioen Vesclevesis f. CIL III
3038, Volsouna Opliea Plaet oris f. eIL III 149). Njene analogije izvan antikne Dalma
cije n aveo sam u Ilirskoj onomastici, str. 39.
Ovako raspr os.tra njenje rni e for mule uputU) vj erovatno na t o, da su i ovi kra
j evi. odnosno stanovita na. era tl nj im , ui vali isto munici:palno k ao i dalmat
ski Riditae, to bi se opet moglo vrlo dobro slagati s Mommsf' novom pretpostavkom, da
su ovakav poloaj uivala jo d 'a - neime'1ovana inelokalizirana - ilirska nasel ja u
Dalmaciji (moda Promona iRaeti nium?).
Na Dalmata mogla se do 'ad ova formula konstal vati i na .iednom nat_O
pisu sa primorja (ager Salonitanus: Turo Sto. ar ia Turi. f. Bu1l. dalmo XXXIV (1911),
str. 50). Prezime Stataria nalazimo i na spomenicima daleki h PIi val ja (Ca to Sta t a
ria eIL Ul 8323). Ne ponovo otprije poznot e primjere ove f ormule iz Ridera
(sr. Ilirska onomasti' a, str. 39) ovdj e nekoliko novih potvrda iz ovoga muni
cipij a, sa na,tpisa koj objel odanj ujem u ovom Glasni ku, u spomenut o.i radnji Novi
ilirski epigraf. sp,)meni ci: P insus Germanicu Tur i f. (b r. 4). Toit mio l omeneta Le [dr] i (?l
fili a (br. 6), Ursa Melandrica Aplinis f. (br. 7) . Pinsus Nan r...Js us Tr iti ff.] (br. 8), BaLo
Samuntius Pa nt is filius (br. 9), Prevo Samu lltio es i (Abcsi?) filia (br. 10), Daeeo See
lepeta Pinentis f. (br. ll), 1-\l pis Stati cus Aplinis f. (br. 12), Turus Sta ticus Triti f. (br . 13).
Ovdje dodaj em i odavna poznati natpis eIL III 9876: Sestum Labricus Sesti [f...1,
koji sam ran'ije bio uvrst io u fazu I B a, ali s r ez''I'vom. Neda vno sam kolacionirao ovaj
natpis' (ul omak) i utvrdio da j e u nast avku bez dvojbe staj alo jo bar em f. (kome se
tragovi naziru) , a moda i fil. ili fililH (Ovim istodobno ispravlj am i pre
';) S r. Krahe, Dil: altell N.amen, &tr. :33, ", v. Ri de r.
'''l imena javlja ju sc jo II za p;1 dnoi Istri , II lIatpL Ima gradova Piquentuma i Tt:r
ge ste, (: a Ila ll' atpisima iz ,00lJij u Pa IHHl ij.a , oh lasti i gOIrnje Sr. mrska ono m astJi1ka.
st !. 39 .
') Na tom stuPIIju dru t vello."a razl'itka s rele sn sc faze koj e. SlI bile
za uotadallji razvoj ilirskc ollol11as til,c. naimI.: iaza l B a (J l: tt us Dasanti s) i faza II A (Titus
Cjl IlLlali.o) . Nak{)n to $C ll , onol1lastici kid it a r ;lz\,ilo prei'jme< . OIla sa mo nije moglo uug;O udo
p!O' trcbi individualizir an.:a li1:1. 05Ii, kc<ro j : e fuukci,j a II I11 l1Il i-ci. ri.i u bbl!3 rp'Q>Sve odrcdt'I 1<1 , pa jIe
formult II A pri st upio oopet - iz faze I B a - patronimik (iiiij acija). 0 11 je sada imao izrazitu
analogiju II fili jaeij: rimske iOrt11lil e. Sr. !lirska ono1l13 stika, str. 37.
, ' .
,
pitanJa sa teritorij a ilirskih 9 aimata
45
zimBfra, Ikoje je prije uvijek Lapricus). Time se broj analogija za ovu fazu sveo
na svega tri (jo uvijek ne posve sigurne), od kojih je samo jedna sa Dalmata
(Panes Slator Ciassici CIL III 9810, gornja Ce tina) .
U Rideru nali su se, kako sam prije spomenuo, natpisi-epitafi dviju
domol'otkinja, koji p javu pat r ijarhalnog ropstva kod Dalmata. Formula ovih .
oslobodenica komponirana je, kako je po uzoru nomenklature slobodnih stanov
nika ovog dalmatskog municipija. Pravilo, da rob u g ns svojega go
sp dar a, kao i stvaranje posebna odnoaja medu njima (libertus - patronus) - to
spada u vane odredbe rimskoga prava - rukovodilo je i bogate riditske
kad su u priliku da voje slobodnima. Umjesto u gens, koje
kod Ilira nije bilo, ' njihovi su libertini ulazili u porodicu onoga s kojim su zasnovali
patronatski odnoaj. Tako je Topkinja Celso postala . dobro poznate nam ri
dit.ske porodice Staticus/) dok je Baeio ula u porodicu CUl'sulavius, koja nam je ta
koder poznata iz natpisa CIL IIr 14321
J
.Patronovo ime stoji, Ikao i u formuli rim
skih na mjestu filijacije, a libertinski odnos ovdje proirena skra
lib(e)rt(a), umjesto. mnogo kratice 1. (lib.). Staro i jedino ime iz doba
robovanja, nije ovdje zauzelo kao .u formuli rimskih poloaj cognomena,
tj . na k r aju formule, - analogijom na nomenklaturu slobodnih pripadnika ovoga
municipija - na' dakl e na mjestu Koje je u rimskoj formuli pri
padalo praenomenu. U Rideru, kao i drugdje gdje se ova for mula javlja, ovo rimskom
praenomen -u srodno ime nose kako mukarci tako i ene. Razmjetaj ovih eleme
nata, u duhu rimske formule, izvren je bio kako sam pokazao (Ilirska
onomastika, str. 41) u nomenklatur i ena samo na Liburna u sjevernoj Dal
maciji, koji su mnogo ranije usvojili forme r imskih drutvenih i pravnih institucija. To
su, kako je naprijed istaknuto, krajevi 'koji su medu prvima na naoj obali dobili
rimsko gradansko pravo.
Ovdje nije utvrditi kako u gornje domor otkinj e dopale I'opstva. Alko uzme
mo . u obzir 6na tri na koji je netko mogao postati robom,''') najprije
morati ratno zarobljenitvo, jer za to - pored toga ta se tu radi o enama
u ovo doba nema nikakve historijske vjerojatnosti. Ukoliko nisu i kao ropkin.i e
imali bismo moda jedan od oduzimanja slobode radi kazne , u koje bi
ovdje jo mogli ubrojiti nenamireno dugovanje, ikoje u Rimu u carsko doba nije vie
dolazilo u Da je u Rideru bilo bogatih robovlasnika-zemljoposjednika,
koji su svoje posjede umnoavali na osiromaenih seljaka, pokazuje vjerovatno
i sam spomenik one dvojic gradskih duum vira, oca i Sina (princeps Municipi Ridita..
rum), o kojemu je bilo govora u ovoj radnji. Spomenik pretstavlj'a poznati nad
grobni cippus iz prvoga ili dr ugoga n. e.,koji je bogatst vom ornamentike
i izvedbom jedalrll od najljepih ovakovih u anti.knoj Dalmaciji.
Tu u Rideru, gdje se kao standardni tip nadgrobnog spomenika javlja skromni i jed
nostavni titulus i bez formule Dis Manibus), ovako bogat i raskoan
spomenik odaj e, nema sumnje, pretstavnika aristokracije, to
uostalom i sam tekst natpisa. Povrina obradive zemlje, koja je pripadala
municipiju Ridita (danas selo Danilo Jcod ibenika), dozvoljavala je i uz broj
sitnih gazdinstava, postojanje velikih posjeda, na kojima su za bogate zemljoposjednike i
robovlasnike, osim slobodnih seljaka i radili u velikoj mnoini nji
hovi robovi. Ma da su nam zasad, i to indirektnim putem (libertini), samo
robovi ilirskog porijekla, veoma je vjerovatno, da su robova i ovdje, kao i drugdje,
Orijentalci. J dan t akav rob (villicus) prik azan je . s koarama punim groda u
Irizu ornamenta, koji s strane uokviruje natpisno polje spomenika. Na
strani prikazana su dva ovna ili vola, koji simboliziraju bogate torove marve na ima
njima spomenutih visokih gradskih dostojanstvenika i zemljoposjednika. Njih same, nji
';,) Sr. Novi ilirski spomenici (ll ovom Glasniku)' br. 12- 15.
"') Po Eisllcr- I-Io rva!u, C. dj .. str. 109, razlozi postanka rops tva u rimsko doba bij allll: 1)'
Rodcnjc od majke ropkinje. 2) "Ako jc slohoun'i postao ratnim zaroblj ellikol1l i.') "Odll
zim<llljl;! slobodc radi kazne. "
IbidclI1. s r. lIO.
46 D-r Duje
hov ugled i prikazuju na ovome spomeniku dva liktorska zna'ka (fasces) - s obje
strane natpisnog polja - koji stoje u naglaenoj suprotnosti sa spomenutim emblemima
malih, radnih ljudi, robova ili slobodnih seljaka - kao to su jedna nasuprot
drugoj stajale i klase kojima su oni pripadali.
Onomastika, kako vidimo, prua d::Jsta elemenata za upotpunjavanje iz
vora, na osnovi kojih moemo rekonstruirati osnovne !karakteristike ekonomike starog
dalmatskog Uvijek novi i novi natpisi sa ovoga - iz staroga
Ridera - ovu sliku neprestano upotpunjuju. Ranije se puna, gotovo panja
spomenicima, koji su ocrtavali' l' azvoj i drutveno gradova s latin
skom formom ili rimskim drutvenim, tj. institucijama. Naa nasto
janja idu danas u pravcu to boljeg i temeljitijeg upoznavanja ilirskog sela, tj. onog
velikog prostora, na kojemu su se - usprkos LJspjesima romanizacije - u znatnoj mjeri
mnoge forme starog drutvenog Konzervativni ovog
i njegovih tradicija ostali su sve do dolaska Slavena na ovo IliTi, odnosno - na
koje smo ovdje razHlatrali - Dalmati, koji su nam u imenu jedne historijske
pokrajine" ostavili svoj trajni spomen.
Ovaj. mamenat, to jest pitanje ilirsko-slavenske simbioze nastale ria ovim irokim
koja nisu bila gotovo nikakvim oblicima romalJllizacije, postaje
osobito vaan za slavenske pTotohistorije na- Balkanu, pa je i. s te strane naa
dunost da mu posvetimo punu panju. Tome cilju neka poslui i ovaj prilog.

Questions onomastiqlles du territoire des Dalmates illyriens
Dans la partie dc SOll article, rallkur donne lIll court cxpose du
economique ct social slIr lc tcrritoire dcs <lnciclIS DallIlates. D'apres son opinion, cc territoire
embrassaH autreiois lc Liva njsko, ct ])1I\':1I1jsko p'clk cc II lli s'acoorde rlvec le te
moignage dc Strabon qui dit qlle la terre des llalmates est dh:isec. en celle sur la cote
(TIjv Em {!oaj,iHta'l) ct celle dans lc payS lntericllr c' est ;1 dire all dela d'u
mont Dinara CAOpWV opo<;;), ct s'accorde aussi avec l'{)nomastill.llc dc ces ]lays, L'auteur cite
main ts tcmoignages anc;ens, smtollt ceux des autcurs classiques, lIue ces tribus
d'eIc\'age de bcstiaux encore l' epolllTe roma inc, ll1erne all temps d'Auguste, Les Dalmatcs avaient
dans ces temps une organisation sociale ct ecOnOll1iqlle, Qui oorresP'orrld a dc la societe
primitive. II parait qlle cet etat se contint encore plus tard, ct qll'i! slI!Jsista dans quelques
contrees eloignees dc !'inter'ieur jllsqu'i! la iin cic J'cx is ta:n cc dc la societe rOInaine, fondec
sl.r l'esc\a,va,gc. Encore au temp" d'Auguste la terr e appartient en commun all clan et ll'est
donnec a ses membres qll'cn possessi on tempore Il e (pour huit ans). Acettc cpoquc les Dalmates
ne sc servaient point de mO'l1llaie, meme sur la cMe, et c()I11servaicnt l'allcicllne coutllme de
dans lc trafic entre ellx ct avec les Grccs. Le systeme romail1, fomIl: sur J'esclavage,
n'a pas encore, a cc qu' il panIit, detr.ujt les fOllllelllents -de cette economic primitive des Dal
mates_ lis ne se servaient point d'esclaves. selOn toute apparcncc; au moins nous ne v,oyol1s
aucuns vestiges dc quelque forte economic., se se rvallt d'esclave3. Quelques cas sont con
states sculement -dans ces 'l'Ocalites dalmates qui se sont il. 1111 ue,Q;re super;ieur
sation sociale dans la province romainc dc DailIlatie (par exemplc, Mllnicipi'um Riditarum), Ces
cas 110llS attestent on memc temps que I'esclavag;c (tant qu' il existait dans Icurs autres contrees)
etait de caractere patriareal. c'est il. dire qu'il ne forma,;,t point la hasc de sociale.
P.ollr demontrer l'afiaihlissemel1t des liens dc clan et l'appari.tian de la famili e patriarcale
(dans les pays pllls exposes il. la romanisation), '011 pcut s,s::-naler da.ns les i!nscr ijptions !'aIPop<1'r.iti-oll
cic 'I1oms dc ehefs dc tribus qui sont devenus lin iac[ellr puissant all tcmps de la
naissancc dc la pri vec. L'autcur tente dc pIacer dans ce cadre du developpement eco
nomique et social des Dalmates aussi le devcloppelllcnt de l'ouomastiquc illy rien ne, surtout dc
celle des Dalmatcs, en dm11lant line base hi storico-sociale fl scs resultats
da,ns I'article "L' OIl Ol113-S tiQuc i,il Vf'ieJ1l1e dall s les ill sc riplions lalines de la Dalma!ie ("Vjesnik
za arheologijll i historiju dalmatinsklI, sv. llI. posebIIi otisak, Split 1948), Quelques ulles des nellf
pitanja sa teritorija ilirskih Dalmata
47

phascs, etablies par l'allteur dc l'onomastiqlle illyri en ne el1
general, ne se tr ouvent qlle sur le terr-itoire dalma tc. C'est avant tOllt. l'emploi d'ul1 scul prenom
(pha se I Al. ce qui est etr,oitement il l'organi sat iol1 'par elans de la societe primitive. La
pii ase I l3 (a i b" - prenollI avec un patronymiqllc all genitif, avec lc mot "iili,us Oll sans
Jui) !TOlIS demontre l'aiiaibli ssement cles liens cle clan, l'apparition de la famil1c pat ria reale .ct la
tra.nsi tio n a des modes Silpericurs rurale (cf. Ic cnite dc Sylvaill lIni reco:t oulrc
Silvester, allssi celui .Je iVl essor!). Cc proces ne sc develo,ppait pas parallelement clans
tons les pays dalmatcs, Nous vovons comme la population dc ces pays entrc PCll il peli dalls
lc nombre des citoyc1ls romains ; !cs IlOlI veaux citoyens ajoutent Je Ilom gentil cic I'empercur
a la formule on omastiQlIe dc la phase, dans laquelle les avait !)lII"pris cc
Ce fait est important pour datcr et f. i,xer le dc I'onom:tstiQue ill yricllIle. II se PClIt
que slIr le meme du social des Dalmatcs. line formule hil10lrIe
dans laquelle, au licl! <lu putrol1vmiqlle,oll1 all pren om 1111 sobriquet s.pedal. Cc sobriqtlct
sc promptcmcnt et devicnt un nOI11 du familie constan t. Ce iat la
c01llplete de la famili e partriarcalc sur I'org-anisa'ti on par cl ans. Mais nous avons Pil cor; :, tatcr
cc fait present sculement dans les centrcs ec{)nomiqucs dalmate::; plus developpes, ljili [ljut
en gardant leur c:tractere conservatH etaient plus Que les autres cxpose5 aux inilucnces cle .la
romanis ati oll ct des ius\ itllt.:ons sociales dc 'Romc.
L' alPtc.ur ,uonne ici Ilne serie d'cxemples epigraphiques, trolI ves apres la puhlication cic
SOil articlc cite. Etat "'avi.s que les llIvri ens s-ont cn plupar t res tes comme factcur cthniquc prin
cipal dans tou t cc pars jusqll ' ii. I'arrivee des Slaves, 1':t11teur illsi ste 511[ la neccssite
speciales et assi<i ues dc ces pre1llieres rclati,ons ilJ yro-slaves. D'apres SOil opinion, Io.n omas til\uc
pent bien coniribuer il i"approiomlisscment dc ce probleme, ,\ quai es t cel a rticle.
I
Dr. DUJE
Novi ilirski spomenici iz Ridera
(Municipium Riditarum)
brojnim ' lokalitetima u Dalmaciji, koji su dali ilirsku gradu,
prvo mjesto zauzima dalmatsko-l'imski Municipium Riditarum (u izvorima spominjan
i kao Rider, danas selo Danilo u ibenskom kotaru). je Mommsen u Corpus-u
(Corpus inscriptionum Latinarum, sv. III = CIL III) upozorio na ovaj. mu
nicipij, u kojemu je ogromna stanov nitva, i one koji su u njemu
obnaali razne funkcije (dekurijoni), ilirsko porijeklo pokazivala nacional
nim imenima, koja danas pretstavljaju iroku okosnicu cjelokupnog ilirskog onomasti
kona. Riditski natpisi objelodanjeni su, u vrlo loem prijepisu, u raznim sve
scima splitskog Bulk'ttina-Vjesnika, ali najpotpunije i najbolje izdao ih je u spome
nutom Corpus-u Mommsen i drugi kasniji ovog vanog zbornika antiknih
natpisa.
koju su pruali nadasve zanimljivi riditski natpisi ula je u
brojna fundamentalna djela, kao to su Holder-ov Alt-celtischer
Sprachschatz, Schulze-ova Zur Geschichte lateinisehen Eigennamen, Krahe-ov Lexikon
altillyrischer Personennamen i tolike druge vrijedne rasprave i prilozi iz
ilirske i kulturne prolosti. Mnoge od prvih pogrenih lekcija i interpretacija
ovih natpisa, nastale krivnjom onih koji su ih povrno prepisivali, prigodom
posjeta Danilu, uvrijeile su se i. iz zbornika u zbornik, iz rasprave
u raspravu. Na osnovu njih stvarani su dakako pogreni koji su se odraavali
i. na pitanja sastava riditskog stanovnitva. Revidiranjem ponekih natpisa
uklon3ena su takova zastranjivanja.
'
)
Danas smo u da damo bolju analizu riditskih spomenika, jer se prije
svega njihov broj u' posljednje vrijeme znatno - i stalno se a
osim toga nae poznavanje ilirske onomastike toliko je uznapredovalo, da komparativ
nim metodom moemo rijeiti mnoga pitanja, koja su prije bila barem
U spomenutoj raspravi Ilirska onomastika na latinskim natpisima Dalmacije, u kojoj
je sakupljen uglavnom i sav ilirski materijal Ridera, dao sam rekonstrukciju
historiskog i regionalnog razvitka ilirske onomastike na Ilirika,") pa je li toj
1) Tako se Ila osnovi pogrene lekcije natpi.>a CrL III 2779 i imena Caturus. kOje je iz n.ie
proizlazilo (ADIo Dafll10 Caturi Ll). keltskom elementu hUeho lPridati II 0
1
\,,0111 dalmatskom <1 a
seIiu posebno Nakon to sam natpis II skladu s rezultatima do
koiih sam do.ao stuuiranjem iHrske ollomastike na naeOl (sr. moju raspravu Ilirska
,OlQomast:ika na latinskjm nat:!: lisima Dalma.ci.'le, Split 1948.). iz ilirskog onomastikona n1uni
cipija otoalo je i to jedino keltsko ime. NatpiS sam ovako: Aplo Darmoca Turi f. (Ilirska
onom., str. 35 i 39).
2) Vidi Ilir-soka stlr. 18--43. Radi lakc,\!; snalaenja u klasiHkaciii 0f1ol11<Lsti0kop;
materijala $ natpisako.ii se ovu.ie objelodanjuju, smatram ua je nuno jo jednom fiksirati onih
uevet faza razvitka ilirske ollomastike. koje sam tamo utvrcl!'D i obiJno uokurnenb,r.ao. Da.;cm ih IKl
osnovi samih pr imj era, ka.ko sam i urezimeju spomenutc rasprave (str. (i():
Faza J A: Andes - faza I B a: lettus Dasantis - faza I B b: Tattapis fil ius -
faza II A: Titus Candali o - faza II B a: Panes Slator Ciass ici - faza II B lJ: J\p,Li s LUfl,ll !!,(U,;
Triti f. - faza III A a: Surus Panenti(s) Muteli - faza III A b: Platina Platur is Tizi iilia - [:Iza
III B: V,lui.::a Apli i. Titila.
4
50 D-r Duje
klasifikaciji ' i onomastika ovoga dalmatskog municipija dobila ive, oblike
Novi natpisi, koje ovdje objelodanjujem, dali su nove potvrde da su neke faze one sheme,
k oja je tamo predloena, zaista u Rideru ivjele i to bujnim ivotom, koji je bio odraz
prilika u kojima se nalazilo konzervativno ilirsko stanovnitvo ovog na
rimsku. i upravljanog grada.
Posljednje dvije godine posjetio sam u nekoliko mahova starog Ridera,
te sam tom prigodom izvrio r eviziju svih spomenika koji se tamo na
laze, slikovito lIzidani u balature:: ) ili unutranjost kamenih
kih Sa mnom je r edovito bio agilni upravitelj Gradskog muzeja u ibeniku,
prof. Franjo koji me je uvijek kolegijalno upozoravao na svaki novoot
kriveni riditski spomenik, na mu i ovdje izraavam zahvalnost. Nekoliko nat
pisa, koje je prof. prepisao prilikom svojih ranijih posjeta Danilu, nije vie
bilo pa postoj i opravdana sumnja da su propali. Za njih sam se poslu
io prijepisom prof. davi uz njih opaske na predanu lekciju. Prilikom
spomenute revizij e moglo se konstatirati, da su neki ranije objelodanjeni riditski nat
pisi do te mjere pogre';:!o izdani , da se oni nakon revizije pojavljuju, zapravo, kao
potpuno novi natpisi. No, je ipak to, da pretean broj pribiljeenih natpisa,
koji godinama j a vno stoj e izloeni pagledima mjetana i posjetilaca Danila, nije
objelodanjen. Prof. mc upozorio na neke biljeke pok. Maruna, iz kojih se
vidi, da je on jedini od naih ove krajeve, pribilj eio .i nekoliko
riditskih natpisa. Njima sam se ovdj e posluio, uz nuan oprez, osobito to se
natpisa kojih danas tamo vie nema. Mnogi natpisi, koji su prigodom 'r evizije
bili jo u Danilu, preneseni su kasnije u ibenik, gdje se sada u Gradskom
muzeju.
Ovdje objelodanjujem uglavnom nove riditske natpise, na koje sam bio upozoren,
ili sam ih pronaao, po objelodanjivanju Ilirske onomastike . Ovim natpisima dodajem
par od ranije poznatih i objelodanj,enih natpisa, za koje sam ustanovio da su bili po
greno izdani. No -ipak, nije mi bilo objelodaniti .ovdje sve nove i revidirane
riditske natpise, kojima broj stalno ras!e; a u vrijeme se jo
znatno usljed radova koji se tamo izvode (selom Danilom prolazi Zagorski
vodovod, koji sada i u je otkopima bilo nekoliko takovih na
U vrijeme sve Rid.:ra
pavan]a, od kO]lh se takoder mogu ocek1va tl dal]n]l nOV1 ep1graf1ck1 pnnosl. OV1 l SV1
ostali riditski natpisi biti potpuno' i za Zbornik ilirskih epigra
spomenika, koji pisac priprema za izdanja Jugoslavenske akademije, u seriji
Fontes rerum Illyricarum.
l. Zavjetni rtvenik. Prijepis natpisa donosim po Marunovim biljekama, koje su
sc kod proL F. Kod posljednjih obilazaka Ridera :nlismo ga mogli '
(kao ni br. 13 i 15), pa postoji opravdana bojazan, da je spomenik propao:
SILVNO
ATISVS
VV\
sic! Legenda: Silv(a)no
Atisus
.... v(otum) m(erito) ('?)
Atisus je novo ime. A-tisus u tvorbi je imenu Po-tisus (CIL III 2985, Aeno
na) . Mayerl) je miljenja da hi temeljno ime moglo biti Titius = Tisus ili Tiz(i)us
(sr . ovo ime na dvama natpisima iz Ridera : CIL III 2788, 2775).
:I) Vanj sko st epeni te kod dalmatinske lW.i, jm je nads\'oden ulae u f..o drum (ko
nobll ,, ).
4) Privatno
-- -----
51
Novi ilirski spomenici iz Ridera

2. Zavjetni rtvenik od vap nenca (29 X 22 X 17 cm; natpisna polje:
18 X 15 cm). U gornjem desnom dijelu tako da je i prvi red natpisa manjkavo
Sada u Gradskom muzeju u ibeniku (sl. 1.):
S SMI Legenda: S(.ilvano) S(ilvestri) NI[es(sori)]
S ANEI. VS s(acrum) Aneius '
CAE. Cll-..I . Caecili-
V S us
Dio kose haste na kraju prvoga reda vjerojatno pripada slovu E.
Pretpostavivi u istome redu, na kraju, jo jedno S, u prvome redu NI[ES
(sori)}; no lako je da se ovo S nalazi tek u drugome redu. U tome
dakako, otpada kratica s(acrum). O ove nove potvrde kulta Silvana Messora
(Zeteoca) govorim opirnije na drugome mj estu u

:S-Ml )
[IV J. \ (
eAf ej 'JJ.: /
-:-5 ' .J \
j
Sl. l

ovom Glasniku.
G
)
1\ II O{\rR
s\/l i\VI J\
CI\\JI'lIMn '
" 'QIV
Aneius je ovdje, po svoj prilici, polatin jeno ilirsko ime Annaeus (Annaius ; v, br. 10).
Romanizaciju ovoga domoroca dokazuje (gentilno!) ime Caecilius, kao u
spomenutome natpisu Aemilius (Em. Anius). Interpunkcija je ovdje posve proizvoljna:
ondje gdje bismo je nema je, a stavljena je tamo gdje nikako ne spada.
Zato sam se i na gornje iako bi se konac natpisa dao i ovako rij eiti:
Aneius Caecili (sc. , filius) v(otum) s(olvit) . Isp. ovdje natpis CIL III 9810 (gornj a Ce
tina): Panes Slator Ciassici v(otum) s(olvit), na kojemu se, posljednje imc kualo
i kao Ciassicius.
3. Nadgrobni titulus od mekog zrnatog vapnenca (43,5 X31X5,5 cm). Natpis je jako
izlizan djelovanjem vode, no, iako dosta teko ipak j e tekst posve siguran.
Spomenik se nalazi u Gradskom muzeju u ibeniku (sl. 2):
B!\EIO CVR Legenda: Baeio (ili Baezo) Cur
SVL!\Vl!\ sulavia
L !\VI LIBRT Lavi (ili Bavi Jib(e)rt(a)
!\IIN C a[n]n(orum) C (? ili anno[rum ...J)
E [H (ic) s(ita)] e(st)
U natpisu dvojbeno je donekle samo prvo slovo u 3. redu, koj e iako sada izgleda
L , pokazuje izvjesne forme B. Isto tako nije posve pouzdano go
dina (C), jer bi se tu moglo, moda, raditi o O. Skloniji sam ipak prvom
rjeenju.
Ci ) ni tanja, sn t er itorija ilirskih
4*
, .
D-r Duje

Ovaj I;latpis, obzirom na .imena koja se tu spominju, mnogo na otprije
poznati riditski CIL III 2781 = 14321
1
(v. Tablu I sl. l): Baezocrusu Lavia Lavi f .
(sr . Ilirska onomastika, str . 39). Postoje, istina, neke razlike u spomenutim dvjema lek
cijama, ali su one, kako vidjeti, u stvari vrlo neznatne. U naem je natpisu inter
vokalni spirant sa I, a u CIL 1112781 za Z (Baeio: Baezo-). Potvrpii za ova
kovu dvostruku grafiju ovoga glasa, koji nije imao znaka u latinskom
alfabetu, nali bismo vie na ilirskom Ovamo ide moda i ime Zacus,-a, koje
, nalazimo na natpisima zabiljeeno i kao 7acus (Glasnik, 1894, str. 712) i kao Zaca (CIL
III 14538, Ost. Jahresh. IV Beibl. 161) . Drugi dio sloena cn imena *Baezo-crusu, koji
u naem natpisu (Cursulavi.a), pokazuje, obzirom na ovaj po
sljednji metatezu -ur-/ -ru- uslj ed sonantskoga r. Moram, napome
nuti da lekcija -cRVsu iz vrlo grafije spomenutog imena
(BAEZO/ CRVSV), i da bi isto tako mogla dozvoliti korekturu u smislu ove nove potvr
de. Moda dakle, trebati revidirati ranije natpisa CIL III 2781, provevi
prethodno pregrupaciju imena. Na 'natpis daje nam dosta osnove za to pa
predlaem i tamo: Baezo Cursulavia Lavi f. Time, istina, opet gubimo jedno sloeno
ime iz ilirskoga onomastikona,") ali zato dobijamo jo jednu' novu potvrdu za tezu
o ilirskim prezimenima. Ovo ujedno rjeava i znatnu nepriliku, koja' se pojavila
kod nastojanja, da se nominativni oblik pa tronimika (Lavus ili Lavius ?) diferencira
od prezimena.
Ovako analogija s natpisom CIL III 2781 nuka me, da i ovdje u fil.ijaciji,
radije pretpostavim ime Lav(i)us nego Bavus, ma da ne ni ovu drugu
nost. Iako se, dakle, u oba natpisa spominju moda ista imena, sasvim je sigurno, da su
osobe ikoje se tu spominju To proizlazi i iz njihovog socijalnog poloaja
(j edna je slobodna domorotkinja od a druga je ali jo jasnije
to pokazuj e da su oba spomenika nadgrobna i da su na oba spomenute go
dine ivota ovih domorotkinja. O ropstvu kao pojavi Dalmat ima, koju potvr
ovaj natpis, kao i onaj br. 14 (a moda i br. 9), govorim na drugom mjestu.')
Sesto slovo u 2. redu, ma da je pisano l, ipak ' je I. A je redovito pisano bez po
crte. Kratica za liberta ovdje je kao i u natpisu br. 14, LIBRT. - Od izraza
H(ic) S(ita) E(st), ako je bio napisan, ostalo je samo zadnje E(st).
4_ Zavjetni rtvenik od vap ::teI,1ca (52X28,5><21,5 cm) s trostruko profili
r anom bazom i krunom te ovalnim udubljenjem za obavljanje rtvenog obreda. Gore,
na desnoj strani, ujesen 1948. pl'igodom radova na gradnji Zagorskog
vodovoda, nedaleko od crkvice sv. Danila i seoskog groblja. Sada u Gradskom muzeju
u Sibeniku . (v. Tablu I sl. 2):
I' O' M
PINSVS CER sic!
MANICVS
TVRI . E sic!
Legenda: I(ovi) O(ptimo)
Pinsus (G]er
manicus
Turi [f( ili us)]
M(aximo)
Kult Jupitra bio je veoma raSIren u ovom konzervativnom ilirskom naselju. To
su spomenici opetovano potvrdili (sr. CIL III 2767, 2768, 6410 = 9865, 9866). Od autoh
tonih kultova je samo Silvanov, ali i on, dakako, u rimskoj interpretaciji
(interpretatio Romana). Ovo nas upozorava, da je romanizacija i na ilirskom ,
najpr ij e zahvatila autohtone kultove i religiju, a onda tek ostale oblike drutvenoga
ivota. Izuzetak je u tome bilo Liburna, gdje su se do u kasno historijsko
doba odrali mnogi epihorski, lokalni kultovi.
Ime Pinsus sada je dobro poznato na ilirskom Javlja se i po jedan
put u Pljevljima {Spomenik LXXI 287 b) i na gornjoj Cetini (CIL III 14968), a onda
vie puta na spomenicima Ridera. Osim naega natpisa spominje ga i natpis br. 8, a
od ranijih natpisa CIL III 13246 (Sexto Lie. Pinsi f.) . sam prije sumnjao, nij e li
0) Sr. Ilirska onO!ll astiKa. st r. 7- 9.
7) Onomasti6ka pitani a i t. d., LI ovom Glasniku, passi rn,
53
Novi ilirski sPo'l11enici iz
/
moda i u riditskome natpisu CIL III 2796 (Vend o Tritaneri Apinsi f.) spomenuto ovo
isto ime, ali se tada, iz stanovitih obzira, nisam jo bio da napustim ovo
tanje. Danas, kada imamo dvije nove potvrde imena Pinsus (ovdje i u br. 8) na ridii
skome a naprotiv nemamo ni jedn e sigurne potvrde za Apinsus, revidi
ram lekciju natpisa CIL III 2796, koju sam bio zadrao u Ilirskoj onomastici (str. 41,
faza III A b) i predlaem ovu: Vendo Tritaneria Pinsi f. - Time smo dobili novu for
mulu (II B b, koja je osobito za riditski municipi:j) s prezimenom '
vezanim uz ime Vendo, a ne uz patronimik Pinsus. Ja sam i jednu i drugu
formulu pretpostavio iz oblika, s redukcijom prezimena u osnovnome di
jelu ili u filijaciji (*Vendo Tritaneria Pinsi Tritaneri L, sr, Ilirsk,a onom, str. 43, b, d).
I jedna i druga pretpostavljaju na prvome mjestu ime, a onda prezime,< (sr.
Platino Platoris Tizi filia CIL III 2788). To stara lekcija - iako sam natpis bio uvrstio
II fazu - nije davala.
S
) Od tri primjera, koja sam bio iznio u potvrdu
ove faze, ostaje, nakon provedene revizije riditskih natpisa, samo jedan (CIL III 2788),
jer je i drugi (CIL III 13991) ovom revizijom preao u fazu II B b. - Germanicus
(predano Cermanicus) pretstavlja ovdje novo, i l i r s k o prezime, koje nema' nikakove
veze sa etnikom (sr. cognomen ex virtute). Ono je tu izvedenica s poznatim
su1'iksom -iko.-, koji se, kako sam upozorio") javlja osobito u tvorbi ilirskih "prezime
na . Ista osnova nalazi se i u imenima Germus (CIL III 3054, Albona), Gerrnullus, Ger
manus (CIL III 6411, Rider). Od ovog posljednjeg imena i nastalo je nae prezime
Germanicus,koje je nekada imalo istu vri jednost kao i patronimik Germani filius
(CIL III 6411; sr. Ilirska onom., str. 34) , - Turus je vrlo ime s natpisa Ilira u
Dalmaciji (v. Krahe, c. dj . str. 120, s. v.). U Rideru nalazimo ga jo u natpisima CIL
III 2769, 2794.
I ovaj natpis daje novu potvrdu za fazu II B b, koja je u Rideru bila osobito
zastupana.
5. Zavjetni rtvenik od bijelog vapnenca (21.5 X 15X 12 cm) na lijevoj (nat
pisno polj e) i na desnoj strani. Sada u Gradskom muzeju u Sibeniku, kamo je nedavno
donesen, zajedno s ostalim natpisima, iz Ridera, gdje sam ga prvi put vidio i kopirao
(sl. 3):
S' S Legenda: ,[S(ilvano)] S(ilvestri) s(acrum)
.\ XIMVS [Ma]ximus
.\ MANI [Ger]mani-
CI', ci [f(nips)]
Osnovu za dopunu patronimika prUZIO mi je natpis. Mada ovdj e dolazi
ri msko ime Maximus, drim da je Germanieus i tu ilirsko 'ime. Rimsko ime ovoga de
di.kanta, Silvanova tovatelja, u odnosu na ilirsku ime njegova oca, samo je znak poste
pene romanizacije, koja je teko prodirala u ovaj konzervativni municipij .
no je ovdje samo to, to se u patroni miku javlja oblik, koji po svojoj tvorbi pretstavlja
ire, ime. Vrlo je lako da ovdje imamo tek zametak odnosnog ka
snijeg prezimena, sa JOs Jasnim individu3.lnim oznakama (Maximus, Germani fili
filius). Ovim putem se patronimik i generalizirao i razvio u stalnb
ime, prezime.
6. Donji dio stele od vapnenca (87 X48 cm), uzidan u pod balatur
Pave u Danilu. Sastoji se od tri komada nejednake U natpisnom polju
(27X37,5 cm) tekstom je ispunjena s amo gornja polovina (sl. 4).
Natpis je prvi objelodanio (Bull. dalm, XVII (1894), str. 18), zatim je bio
publiciran i u Corpus-u (CIL III 13991), oba puta ovako : Tritano lomenei Alxei filia
annorum XX. Ovu tekeiju zadrao sam (s upitnikom) i u Iiirskoj onomastici (str,
41: faza III A b). Kod obilaska i revizije riditskih spomenika osobito mi je pala u ova
8) Obl ik Trit ancri (g-en.) svujim pol'oajclTl II iormu[,i, vezau uz i m': PinslIs (iiii
j acija): nema vrijednost prezimena, jer ovome pripada uvi jek drugo mjesto.
") Ilirska onOtn.. str. 34.
, 54 Dr Duje
stela, koju sam odmah doveo u vezu sa spomenutim natpisom CIL III 13991, iako je
bilo da se imena na njoj ne podudaraju s onima, koja se mi iz gornje lekcije
bita poznata.
Prije nego dadem novu lekciju ovoga natpisa, koju sam paljivo utvrdio, dat
nekoliko napomena, koje se odnose na karakter slova: T - osobito u prvome redu
ima vrlo kratku h.orizontalnu crtu, pa je povrnom lako moglo izgledati
L - O je uvijek pisano vrlo sitno i iznad crte. - E je pisano kao II (za takovu
grafiju imamo dosta potvrda, osobito na gornjoj Cetini). - A je dvaput pisano kao 1)..
a jedanput (drugi red) kao 0.. - L, u istome redu, ima, kao i T, vrlo kratku horizon
talnu crtu:
ToITMI) I Jl\lIINII Legenda : Toitmio lomene
T I: .LI . .. IIILl/A ta L[edr)i [flilia
fl NN oRVM' XX annorum XX
Ime Toitmio je novo u ilirskom onomastikonu. Mayer''') ga dovodi u vezu sa Teu
tomus (CIL III D IX= s. D XI) i njegovim sinkopiranim oblicima Teutmus i Teutmius.
I
I
I
I
\
)
\
/ ---
./
, --
/
Sl 4
Za -i-o(n) nast avak imamo potvrda u imenima Samuntio (br. ID}, Terminio (br . 16),
ali i u drugim ot prij e poznatim imenima (sr. Catandio, Burnio, Laedio, Voltio i sl. kod
Krahe-a, c. dj. , pass im, s. v.). Prvoga prepisi je na lekciju Tritano zavela, valjda,
pojava ovoga imena na riditskim natpisima. - Za oblik prezimena na -eta (lome
neta) imamo opet analogiju u novom riditskom natpisu (br. 11), gdje u toj poziciji
dolazi ime Scelepeta. Isp. ovdje i imena Cabaletus, Tevegetus, Dazeta, Mandeta i sl. (v.
Krahe, c. dj., passim, s. v., i str. 148.). - Nakon to sam ovako ispravio raniju lekciju
ovoga imena (lomene) ostal o je u filijaciji samo LL.! ('? ). Natpis je tu ali mogu
da manjkaju svega dva do tri slova, jer ostatak slova u ovome r edu pripada filia.
Kod posljednjeg kolacioniranja natpisa utvrdio sam pred prvom vertikalnom hastom
l") Privatno
SI. 3
55
Novi ilirski sPulI1cuici iz Ridera
manjeg srednjeg fragmenta tragove kosog ureza, koji najvjerojatnije pripadaju jedno
me R, pa - analogijom na jedno ime iz ilirskog onomastikona (zasad jedino koje
moe u obzir) - ime trebati svakako restituirati u LI[ID]RI = Ledri. Ime Ledrus
poznato nam je iz doline gornje Cetine (CIL III 9819 i str. 2328"8, sr. Krahe, c.
dj. s. v.). Iz gornjeg razloga otpada kombina cija s imenom Litus (sr. Litus Zuni, Livanj
sko polje, Glasnik 1906, str. 177; ime je keltsko, a javlja se jo na natpisima iz Verone
- CIL V 3551 - i Milana u Italiji - CIL V 5837), koju sam prvotno bio uzeo u obzir.
Nomenklatura Toitmione, Ledrove ide - nakon revizije natpisa - u fazu
II B b spominjane sheme.
7) Nadgrobni titulus od mekog vapnenca (39,5 X 30,5>< 5 cm; natpisno polje
3lX23 cm) kao i br. 4, prigodom radova na gradnji Zagorskog vodovoda ujesen
1948. Spomenik je s obje strane ali je natpis uglavnom ostao Sada
se nalazi u Gradskom muzeju u ibeniku (v. Tablu II sl. 1):
VRSA MELA Legenda: Ursa Mela
VDRICA APLI [n]drica Apli-
VIS, E' AN' XXVI sic! [n]is [f(ilia)] an(norum) XXVI
R'S'E R(ic) s(ita) e(st)
Ursa je posudeno ime u ilirskom onomastikonu. Vulpe (Gli Illiri dell' Italia impe
Romana, str. 145, bilj. 2) . dri, da je ono, kao i imena (Ursius, Ursio, Ursi
cus, Ursarius, Ursacius itd.) izvedeno od ilirskoga korijena (dalla radice illirica) i da
nema nita sa imenima u rimskom onomastikonu (postalim da
ursus, dell' animale), jer su ovo due fon ti diverse. Ime Ursa javlja se jo na
jednom natpisu iz R.idera.
ll
) Melandrica je novo ime, koje svojim poloajem u nomen
klaturi ove domorotkinje o prezimenskom karakteru ilir
skih imena na -iko-o Ime je, kako me je upozorio Mayer, opet jedna posuoenica u ilir
skom onomastikonu, te se moe vezati uz osnovu {lE),a'l- .
. ApJis (gen. Aplinis) je samo u Rider-u, i to na vie spomenika (CIL III
2778, 6412=13989, 2790, 2795, 13245; sr. br. 12 II ovome .
I ovaj natpis, obzirom na formulu , ide u fazu II B b.
8. Ulomak nadgrobnog titulusa od vapnenca (23,5 >< 30 X 6,5-9,5 cm). Kad
sam ga prvi put vidio i prepisao nalazio se u Danilu, u komiluku Sada je
u Gradskom muzeju u Sibeniku. Natpis je dosta teko i u dijelu (sl.
5.):
IINSVS . NANT Legenda: Pjinsus Nant
SVS . TRITI [... ]sus Triti
.... NN . L- [fil(ius) a]nn(orum) L
Za Pinsus sr. br. 4. - Prezime Nant ... sus je dosad bez analogija. Tritus je po
znato ilirsko ime, osobito u R.ideru (CIL III 2780, 2793, 6411, 6412, 9873, 9877).
9. Titulus od mekog vapnenca (55,5 X 38,5 X 7 cm; natpisno polje
38,5 X 25 cm), razbijen u dva nejednaka dijela. Fraktura zahvata dio teksta, ali je on
potpuno redova slova svugdje je dvostruka crta, koja ne ide
do kraja natpisnoga polja.
Spomenik se nalazi u Gradskom muzeju u ibeniku (v. Tablu II 2.).
il) Aurclius Titus Oallial1l1s arc(al11) posui mi(hi) ct Urs(a)e uxor i ... (uzidan II zidu
Grge Eraka).
I
56
D-r Duj e
BATO' SANIV Legenda: Ba to Samu-
NTIVS . PANTIS ntiu P antis
FILIVS . POSVI s ic! filius posui(t)
SIBI' E . CONTVB s ic! sibi e(t) contub
5 RNALI' SVE , PIA sic! (e)rnali su(a)e 'Pla
TINOAVIOPA tino Avio Pa-
NTI - FILlA nti(s) [ilia
RE RE (?)
Natpis sam objelodanio u Ilirskoj onomastici (str. 38; v. i bilj. 36) prij e negoli
sam bio u da ga kolaci oniram.
Ovo je prvi put da se na spomenicima Ridera javlja ime Bato, koje spada
i najrasprostranj enija imena ilirsk og onmnastikona (sr. Krahe, c. dj., str. 17 s.
V.).1 2) _ Samuntius je dosad bilo nepoznato ime. Nalazimo ga i u br. 10, ali kao -i-f'(n)
osnovu (Samuntio). Isti korijen imamo valj da i u imenu Samanna, sa jednoga spome
nika iz Salone (CIL III 2610). U oba naa natpisa dolazi u funkciji prezimena, na to
i sama tvorba imena. - Nov j e i oblik imena u filijaciji. Ukoliko se tu ne
radi o sinkopiranom pravilnom genitivu Pa n(en)tis - ovaj se oblik, izgleda, i pri
kraju natpisa - imamo vjerojatno novu varijantu uz ovu osnovu (Pantis ?). Ponovljeni
oblik ne dozvoljava pretpostavku, da se radi o klesarovoj omaki. - Znatna pote
postoji u imena Batonove con tubernalis, i to ne t oliko zbog toga to je
natpis na tome mj es tu koliko zbog klesarove nepanje, s koje su u 6. redu izo
stavljene medu pojedinim Utvrdivi, kolacioniranjem natpisa, da sedmo
5 1. 5
l
M\!f\!T\O' I
ME[ ln L\i\ I
FtMANtl
O'Dr: (j' ETI
- I
I'ANOR\JM
lXX
J
6
slovo u 6. redu nij e T I, te da i ovdje, kao i gore, imamo formulu faze II B b,
sam se na lekciju Plati!no Avio Panti(s) filia. Za Platino sr. CIL III
2788 (Rider) i CIL III 1271 (Dacija). - Avio je, ako je ispravno novo ime
II ilirskom onomastikonu. . Moda je u vezi s poznatim ime nom Avitus,-a (v. Krahe, c.
dj. , str. 14, s. v.). Po svojoj prezimenskoj tvorbi srodno je imenima Samuntio (br.
10) i Terminio (br. 16). Sr. spome nuta imena Catandio, Burnio, Laedio, Voltio, pa
onda - s razvijenim prezimenskim karakterom - Candalio, Baracio, poznata
nam sa gornje Cetine. - P anti , valjda mjesto Pantis ; sr. u 3. redu posui, mjesto pos IJ-it
i u 4. r edu E mjesto ET. Nij e j asno, kak9 treba ono RE u 8. redu. R je ukle
sano znatno manje od E, koj e j e nego na drugim mj estima u natpisu.
I Bat o i njegova contubernalis Platino nose imena u stilu riditske formule
(faza II B b). Ovdje spomenuti contuberni um upozoravao bi samo na spolnu vezu iz
robova, jer on n ema braka, nego samo
12) IlllIe je, II formuli I B a, II vri,::eme potvrdeno na Samotraci: Bato Batonis (sr. Re
vue archeologiquc 1947_ Tome XXVIII. st r. 181, br. 1).
Novi ilirski spomenici iz Riuera
57
ivota .... , iz kojeg ne nastaju pravne posljedice braka.''') Ovo je moda jo jedna
\
potvrda ropstva u ovome municipiju, ma da nomenklatura ovih domorodaca odaje pri
padanje slobodnom staleu. ispitati, da li je contubernium postojao i
slobodnim domorocima ovoga municipija, ali za to su potrebne nove potvrde,
koje valjda ne izostati.
10. Nadgrobni titulus od mekog vapnenca (43 31 cm; natpisno polje
29 18 cm) uzidan kao unutarnji dio praga na vratima sporedne zgrade (kolibe, od
nosno kuhinje) Rade Od dima potpuno pocrnio kao i stijene ko
libe. je znatno zbog mraka poloaja natpisa, ali je lekcija, koja je
ovdje dana, sigurna (sl. 6.):
PREVO' S f'} Legenda: Prevo Sa
MVNTIO . muntio
I} LESI ILI I). Alesi (ili Abesi) filia
. EM . I} NI f(ilio ?) EM ( = Aemelio ?) An(n)i
5 O . DECSET o dec(urioni) Set(oviae)
I} NORVM an(n)orum
lxx LXX
Sva imena, koja se u ovome natpisu spominju, uglavnom su nova. Prevo ide 'u
red enskih imena na -6(n) (sr. Buo, Dito, Lavo, Sexto, Testo, Turo, Vendo i druga
kod Krahe-a, c. dj., passim, s. v.). Ovo je ime valjda istovjetno s onim u natpisu sa Li
vanjskoga polja, koji je publicirao Sergejevski u Glasniku 1931., str. 20: Privo Masio
piae Platori filio fecit. Kolacionirao sam ovaj natpis po priloenoj fotografiji u Gla
sniku (c. mj.) i utvrdio da ime i tu treba Prevo.
H
) Ostaci horizontalnih crta
slova E - koje je i na ostalim mjestima u natpisu pisano skoro kao I - dobro su
Treba istaknuti da natpisi zapadne Bosne, posebno oni sa Livanjskog polja, i
pokazuju stanovito podudaranje u repertoaru s onima iz Ridera
(sr. br. 16: Pai(i)o) i ostalih, dalmatskih lokaliteta. - Za Samuntio sr. nat
pis. Prema tamonjemu mas!kulinumu bismo ovdje femininum na -iii (Sa
muntio; sr. Mesius: Messia, Dassius: Dassia itd.), ali vidimo da je on ovdje iz niza -io-,
-iii preao u niz -i6(n) (sr. Paius: f. Paio, Sextus: f. Sexto). - Ales(i)us ili Abes(i)us
- obzirom na to da je ime a ne pretpostavljam kao vjerojatniji oblik
onaj bez i (sr. Atisus, br. 1) -=-- posve je novo ime. Abesus moglo bi se moda dovesti u
vezu sa Baezo (v. br. 3).
I ovdje imamo opet potvrdu faze II B b predloene sheme.
Znak na 4. reda vjerojatno je, kao i onaj u 3. redu, F, ali njegova inter
pretacija nije pouzdana. Exempli gratia popunio sam sa f(Hius), ali isto tako moe
biti i f(rairi), f(ecit) ---; sr. spomenuti natpis sa Livanjskoga polja (Glasnik, 1931, 20)
ili neto drugo. - Jednaku pru1 i pokojnika. Ukoliko se t u
ne radi b nekakvom imenu (Em.), u to sumnjam, imamo tu vje
rojatno poznato rimsko gentilno ime (A)em(ilius). To, to je ovaj
s rimskog uao u gens Aemilia i nosio njeno ime (no
men), opravdava donekle sluba, koju je obavljao u drugom jednom dalmatskom
gradu, za koji jo nemamo potvrda, da je bio onako konzervativan kao Rider.
DECSET sam k ao dec(urio) Set(oviae). Ovo je prva potvrda municipalnog
<ovog vanog ilirskog grada njegov prvi spomen na natpisima), toliko
znamenita u Oktavianovim ratovima protiv Dalmata. Za lokaliziranje ovoga grada bila
je predloena sva sila poloaja (sr. N:ovak, Topografija i etnografija rimske provincije
Dalmacije, str. 13)."'), Podatak naveden u ovome natpisu ide najvie u prilog Gunja
13) Sr. Disner- tiol"vat. Rimsko ,pravo (1948.). str. 106.
"' ) Isti znak za E stoji i II Masiopiac (MASlOPIAI) i fecit (FICIT). -- Natpis
dakle ovako: Prevo l'i\asiopiae ( sc. filia'?) Platori filio fecit. Iz istih razloga, koje sam na
veo II 8), obllik ne. moemo vezati u formulu simellom Plator.
Imc ove Ilirkinje ide 'II fazu I B a, kako sami pretpostavio II lLirskoj onom'.". str. 29 i d.
") Prilog Bull. dalmo XXXVIII (1915).
5_______________ _________ _ ____ 8
cmu lokaliziranju, koji ostatke Setovije nazire u Gradini na brdacu unju iznad
kod Sinja.
J8
) Ovo nije osamljen u antiknoj Dalmaciji da je neko
slubu, barem nominalno, obavljao izvan mjesta u kojem je stalno ivio.17) To
nas upozorava na opadanje blagostanja do te mjere, da se je u pojedinim nase
ljima teko moglo ljudi, koji su biIi sposobni preuzeti :na se teret s du

AemiIijev, cognomen An(n)ius, valjda je latinizirano njegovo staro, ime:
Al'maeus, Annaius. V. br. 2.
ll. Nadgrobni titulus od va pnenca (43,5;>( 32 cm; natpisno polje 29,5
X 22,5 cm), uzidan u kosini ograde balature Grge Eraka (sl. 7.):
DAECO Legenda : Daeco
S ' CELEPETA Scelepeta
PINENTIS . Pinentis f(iIia)
AN' L an(norum) L
HSE H(ic) s(i ta) e(st)
Natpis sam, bez prethodnoga kolacioniranja - po prijepisu prof.
objelodanio u Ilirskoj onomastici (str. 39, bilj. 36), gdje sam usvojio neke Mayer-ove
napomene u pogledu restitucije oblika drugog imena.
DAEC O
5,( II ff ETA
1\1
I
rlNENTIH l'
1\ N' L
H 5" E . I

L-_----.Jl
SI. 7
APU S'
5TATJ CV S'
\ A PLI N,\ st
\! A NNOR:X X;
!
H SE
SI. 8
Prva, dva imena dosad nisu bila poznata. Daeco, kao i Prevo u nat
pisu, ide u feminina na - o(n). Ono je bez d vojbe u vezi s imenom Daeicus (m.) iz Asse
rije (Ost. Jahresh. XI Beibl. 66). Ovdje ima mo, dakle, istu pojavu, koju smo zapazili i
kod imena Paius: Paio, Sextus: Sexto i sl. - Scelepeta je dosad bez analogije (sr. kod
Krahe-a Scilus, CIL III 4377 Pann. s.; c. dj. str. 102, s. v.) . Ime je, bez dvojbe, sloeno.
Po sufiksu srodno je imenu lomeneta u na tpisu br. 6. Oba ova imena, koja u nomen
klaturi ovih domorotkinja pretstavljaju njihova prezimena, po svom su postanku,
vjerojatno nadimci (cognomina). Sr. Ilirska onom., str. 14. iza S u ovoj
valjda je pogreno uklesana, kao to su opet u 5. redu izostavljene iza slova
H i S. - Pinnes je za Dalmata novo ime, kojega potvrde
iz naih junih krajeva (sr. Krahe, c. dj . str. 89, s. v.).
Formula, kao i kod opisanih na tpisa, ide u fazu II B b.
16) Topograiska pit anja na teritoriju s tare cet inske upanije s ekskursima o u\)ikaci ji Se
tovjje i Tiiuriullla' (Split 1937), str. 38.
17) Sr. natpis ueset ogodinjeg- dekurijona coloni ae Acqucnsilsl. Lucija Bennij a HOl1orata,
naul:n na (Anuctrium); Bull. uahn. VIII (1885). str. 121. br. 427 = CIL III 9783.
59 _ ___ _ ______ s{J (nllcnid iz Riucra
12. Nadgrobni titulus od vapnenca (47X40 cm), uzidan u Krste Gran
dee. Desno i dolje ali je tekst natpisa uglavnom (sl. 8):
APLIS Legenda: Aplis
STATICVS Staticus
APLINIS . F Aplinis f(ilius)
ANNOR XX, annor(um) XX[X ..] ili XX[V ..
H S E H(ic) s(itus) e(st)
Sva su imena otprije poznata. Mayer'") pridaje osobito ovome nat
pisu zbog toga, to nam je na njemu istodobno i nominativ i genitiv imena
Aplis: dokaz da genitiv Aplinis pripada zaista nominativu Aplis. Za ovo ime, koje se
dosad javlja samo na riditskim spomenicima (v. Krahe, c. dj. str. 7 s. v.), sr. natpise
CIL III 2778, 6412 = 13989, 2790, 2795, 13245 i na br. 7. - I ime Staticus poznato je
samo sa riditskih spomenika (CIL III 2795, 2773; ispo i ovdje br. 13, 14, 15). Ono je
svugdje u funkciji prezimena, to ponovno tezu, da su kod Ilira imena na
-iko- imala ire, obiljeje. Ono je nadalje potvrda, da sam interpreti
rao natpis CIL III 2773, kad sam ime dekurijona Apludi Statici (sic !) kao
Apludus Staticus a ne Apludus Statici (sc. filius) . Sr. Ilirska onomastika, str. 36. Ovaj
je natpis nova potvrda za imena Ilirima (v. Ilirska onom. str. 16).
Aplis, kao i njegov ui zemljak Sestus Labri cus Sesti f ... (CIL III 9876), i toliki drugi,
nosi isto ime kao i njegov otac.
formula pripada, kao i one prije, fazi II B b.
13. Ulomak nadgrobnog spomenika (titulus ?), vjerojatno, kao i br. 1 i 15, propao.
Kod posljednjih reambulacija Ridera nije se mogao Natpis, koji osobno nisam
vidio, objelodanjujem prema prijepisu, koji mi je ustupio prof.
Legenda:
IVRVS ST . Turus St
ATICVS aticus
TRITI I I Triti [f(ilius)],
VINION ... V[e]n[d]on[i ...
Sva su imena poznata i dobro zastupana na ranijim riditskim natpisima. Za
Turus sr. CIL III 2769, , 2787 (v. jo Krahe, c. dj. str. 120 s. v.). O imenu Staticus bilo
je govora u broju. Tritus se javlja na riditskim natpisima: CIL
III 2780, 2793, 6411, 6412, 9873, 9877 i u ovdanjem br. 8. - Za restituciju imena u 4.
redu, koje je bez dvojbe krivo prepisano (sr . prvo slovo u 1. redu i esto u 3. redu!),
mi se najprikladnije ime Vendo (dat. Vendoni ....), vrlo na riditskim spo
menicima (sr. CIL III 2796, 2797, 13247; ostale potvrde up. kod Krahe-a, c. dj. str. 125,
s. v.) .
formula pripada fazi II B b.
14. Nadgrobni titulus od bijelog vapnenca (34 X 33 cm), uzida,n u stepe
nite Ive pok. Nikole (sl. 9.):
CELSO . ST /\ TIC /\ Legenda: Celso Statica
1\ BVBNTIS xx Bubantis
LIBRT(!..N XXV lib(e)rt(a) an(norum) XX <XX>V
HSE H(ic) s(ita) e(st)
Celso dri Mayer'") tudicom u ilirskom onomastikonu (sr. Ursa u br. 7). I ovdje
imamo potvrdu prijelaza imena s osnovom -0- (-us) u one niza -6(n) (sr. Sextus: Sexto
sL), koja su osobito za ilirska feminina. Mateescu (I Traci nelle epi
18) Privatno
Privatno
60
D-r Duje
grafi di Roma, str. 17)") dri ime Celsus, iz kojega je izvedeno nae Celso, romani
ziranim imenom (nome tracio romanizzato). On navodi brojne primjere ovoga
imena u nomenk[aturi ostalih: a'J0r;; :KD,:J('u, !i),a<;; I(D,0"0U , Ti/Vi
j
<;
Kn-crou, KO,cro<;; 2; ,i).Qu. Ova konstatacija bila bi osobito zanimljiva obzirom na porijeklo
ove bive ropkinje. Za prezime Staticus, -a sr. br. 12 i 13. - Ime Bubantis (gen.) javlja
se ovdje prvi puV!) Ne moemo mu pouzdano odrediti nominativni oblik, iako osnova
Bubant-, kao i brojne analogije (na pr. , Dasant-is: Dasas), na Bubas. O obliku
LIBRT (liberta) kao i formuli ridi.tskih oslobodenica up. br. 3 (faza II B b). - Sto se
godina ove bive ropkinje, nije jasno, da li oznaka xx (pisana sitnijim slovima)
u 2. redu pripada organski broju XXV, u 3. redu (dakle XXXXV) , ili je klesar pogre
no tamo bio. pisati godine, to je ponovio - i nastavio - u 3. redu.
r--- - - - -
I
aUo q"T1(A.
gVMN11S xx \
UM TA rv 'X')..
H . S f \

Sl. 9 Sl. 10
15. Ulomak nadgrobnog spomenika ('I), vjerojatno - kao i br. 1 i 13 - propao.
Ni njega nisam vidio, te ga donosim prema prijepisu koji mi je ustupio prof.

Legenda:
.... STATIC .. PIA .. . .. . ..... Static[us(-a)] P[IJa
.. .. TRITANO [toris f. (?li Tri tano .. ...
Obzirom na to, da je ime Staticus,-a u svim dosadanjim natpisima zauzimalo po
loaj prezimena, pred kojim redovito stoji osobno ime, pretpostavljam i ovdje pred
njim jedno takovo, muko ili ensko, ime. - PIA ... .. restituiram u Pla[t0ris LJ
tu, kao i drugdje, filijaciju. Plator je u Rideru; sr. CIL III 2773, 2788,
9866, 9867. - I Tritano je vrlo dobro pozna to epihorsko ime, koje se, uz jedan izuzetak
(CIL HI 8320 = 6351, Plj evlja) javlja samo na spomenicima Ridera (CIL III 2792 triput,
13991). Ono je istodobno i muko ,i ensko ime, kako natpis CIL III 2792. Sr.
Krahe, c. dj . str. 117 s. v. Zanimljivo je, da je u nedalekoj Promoni oblik Tri
tanus (Bull. dalmo XXXII (1909.) str. 49)."")
20) Ephemeris Dacoromana III (1925).
n) Ovo se ime javlja moda na jo jecinom irag;nl(;I1tu iz Ridera, kuj i je objL:iodanjcn u
Bull. dalmo VIII (1 885), str. 96, br. 323: PAI 'TO / BVBANL / AMEA / L ( = Panto Bubcloll' t[ k,.]
a,( n(n).or(um)] L?).
"t) Plaus Basius Tritani i. - Jo jl:cina potvrda ali ernacije osnova -0- (imena . Ila -us) i
-0(11). Ovaj natpis, Pormula ide u fazu 11 B b, pometnjom je izostao II Ilirskoj
on0111. .
61
Novi ilir ski spomenici iz Ridera
Nema sumnje, da je i nomenklatura ovih domorodaca ila u fazu II B b sheme
razvi tka ilirske onomastike.
16. Zavjetni rtvenik od vapnenca (34X 17,5 cm). Vrlo jednostavno izra
i dosta bez profilacije. Upotrebljen kao materijal u suhozidu
staje (jare) Mare ud. Lalica, gdj e se i sada nalazi. Slova su to
interpretaciju natpisa (sl. 10) :
. . M/\c Legenda : MA[C (7) . . . ..
PLANVJ Planu{s
VERZV Verzu[l-
VS . . ET us .. et
5 PAIO' TEr Paio Te[r
MINIO minio
V'S'L'M v(otum) s(olverunt) l(ibentes) m(erito)
Da je spomenik votivna karaktera, pokazuje formula na kraju natpisa (v.
s. L m.), no ne znamo kojemu je boanstvu bio podignut. Treba, mislim, po
svetu Terminu, na to bi nas mogao navesti 5-6. red (Terminio), jer se tu, bez dvojbe,
radi o osobnom imenu jednoga od dedikanata. Ako izuzmemo elemente, koji na osnovi
naega poznavanja ilirske onomastike mogu II obzir kao komponente nomenklature
(formule), 'onda istom u ostacima slova 1. reda moramo prepoznati tragove (kratice ?)
imena boanstva, kome je spomenik bio podignut. Na osnovi njih ne moemo, kako
sam reka-o, koje je to boanstvo bilo, jer je u njima moda samo dio
epi teta boanstva. "'l ) .
Ime Planus nije dosad bilo poznato u Rideru. Ono se javlja u nomenklaturi Pe
rusta u Daciji; sr. Planus Verzonis CIL III C VI. Ni Verzulus, koje na naem natpisu
dolazi kao nadimak - prezime (7), nije u ovoj formi bilo dosad poznato. Sr.
spomenuto ime Verzo (sa votanih ilirskih Perusta u Daciji), koje se, to
je osobito zanimljivo, javlja u vezi s imenom Planus! Razlika je u tome to je
ovdje mjesto patrinimika-filijacije patronimik-prezime (-ul- sufiks vjerojatno je i tu
imao deminutivno kao i u latinskom jeziku: Augustulus > Augustus ; takva su
naa imena < Mile, < jure i - Nije jasno kako treba interpretirati
red ovoga ' natpisa u kojemu imena Verzulus i Paio treba pretpostaviti
barem tri ili slova, od kojih su jasna samo dva (ET). formulu q(ui)
et, koja bi pretpostavljala spomInjanje samo jedne osobe u na,tpisu (... Planus
Verzulus q(ui) et Paio... )2') kuao sam ovo rijeiti sa vet(eranus), ali se tome opet pro
tive razlozi, jer bismo kod veterana svakako Tomanizira,na imena,
eventualno u zajednici s epih'orskima (sr. imena ilirskih vojnika u natpisima sa Rajne;
vidi Ilirska onomastika, str. 56).
Planova ena (7) zvala se Paio Terminio. Prvo ime, pisano Paiio (sr. Krahe,
c. dj . str. 84. s. v.), poznato nam je sa natpisa zapadne Bosne (CIL III 9850 Liv. polje,
CIL III 14976' Duv. polje). Terminio; koje je ovdje, kao i Verzulus, u poziciji prezi
mena, dosad nije Obzirom na svoju tvorbu, posebno pak na prezimenski
karakter, ovo se ime vezuje uz oblike Samuntio (br, 10) i Toitmio (br . 6). Sr. jo cogno
men Tergitio (m.), kofi se javlja na jednom natpisu iz Gornje Panonije (CIL III 4251).
Imena na ovome natpisu idu u fazu II A, koja je u Rideru vrlo rijetka. Sr. Ilir
ska onomastika str. 36.
23) Sr. Silvanus Magla (SILVANO MAGLAE) GIL III 3963, po nekima (Vj esnik hrv. arheo!.
dru tva N. S. 9. 1907. s tr, 128, br. 259). Magl ae(nus ) ili Vidi i ku1tovi II
na oj zemi,ii, s tr. 29. Mal o ima vj erojatnosti da je spomeni.k nos io posvetu M(ereuri o) A(ugusto)
S (acrum) . Za njegov kult vidi brojne 'potvrde II Corpusu. Up. iRoscher, Lexi:koll der griech. u.
rom, Mythologie II 2, st. 28 1R.
"'J Ime Pai o bilo lli II t om l11aSclllinum: s r. n8tb>i s (A) e(lius) Cel su(s) Pai orn] i( s).
Glasnik 1942., str. 129. lekcija nij e posve
D-r Duje

Iz osvrta na nomenklaturu riditskih koje spommJu gornji natpisi, jasno
se dade sagledati, u kolikoj je mjeri u ovom ilirskom municipiju prevladavala ona faza
u razvitku ilirske onomastike, koja je u Ilirskoj onom. (str. 19 i 38) bila kao
faza II B b formula, u kojoj se javlja i ime i prezime s patronim1kom
filijacijom, uz dodatak f i l i u s) . U ovoj formuli - je tamo - moemo vidjeti
izmirenje autohtone onomastike Il ira i rimskog sustava, prvenstveno u
gradovima i naseljima koja su uivala municipalno pravo. Takav j e u naim kraj e
vima u prvom redu Municipium Riditarum, koji je i prije dao najvie potvrda
ove formule (vie od polovine otpada na municipium Riditarum, Ilirska onom. str. 38).
o Nove potvrde ove formul e, koje ovdje reasumiramo, ovaj odnos - u korist
Ridera - jo vie mij enjaju, tako da danas moemo govoriti o r i d i t s k o m t i P u
ilirske formule.
Nove potvrde su
Platino A v i o Panti(s) filia (9)
Baeio (Baezo ?) Cu r s u l a v i a Lavi (Bavi 'I ) lib(e)rt(a) (3)
Pinsus G e r m a n i c u s Turi f. (4)
Toitmio lom e n e t a L[edr]i (?) filia (6)
Ursa M e l a n d ric a Aplinis f. (7)
Pinsus N a n t ... s u s Triti [f.] (8)
Prevo S a m u n t i o Alesi (Abesi ?) filia (10)
Bato S a m u n t i u s Pantis filius (9)
Daeco S c e l e p e t a Pinentis f. (11)
Aplis S t a t i c u s Aplinis ' f. (12)
Turus Staticus Triti f. (13)
Celso S t a t i c aBubantis lib(e)rt(a) (14)
. ...] S t a ti c [ . . J Pla[torif f.] ? (15)
Od ostalih faza i tipova sheme razvitka ilirske onomastike ,nalazimo tu
i fazu II A"') formula , u kojoj se javlja samo ime i prezime) u ovim pri
mjerima:
,
Pla<nus Ver z u l u s (16)
Paio T e r ID! i n i o (ibid.)
Ovu formulu, koja se u raniJIm riditskimnatpisima javlja svega dva puta (Ilirska
onom. str. 36), dopunjuju ovdje jo dva primj era u .kojima namj esto prezi
mena dolazi rimsko gentile:
Aneius C a e c i l i u s (2)
Em. (A e m i l i u s?) Anius (10)
Restitucija ovog posljednjeg imena, koje je u inverziji s gore spomenutom for
mulom, mogla bi se dati ovako: An(e)ius (A) e m (i l i u s). No, trebalo bi dokazati da je
ime Anius ovdje doista ilirskog porijekla. Ne smjerno smetnuti s uma da je nomen
klatura ovog domoroca, dekurijona u gradu Setoviji, mogla doivjeti dalji stupanj ro
manizacije, koji je izbrisao svaki ilirskog trag.
Jedan jedini primjer ide u fazu I B b formula, u kojoj uz osobno ime
dolazi patronimik-filijacija s dodatkom f i l i u s):
Maximus Germanici f.2!l ) (5).
I tu je proces romanizacije bio kako pokazuje rimsko ime Maximus.
lova faza pretstavljena je u ranijim riditskim natpisima s dva primj era, oba u ,nomen
klaturi ena (Ilirska onom. str. 32) .
) U o,n,omasthci 33) ,pog reno j,e otisnurto IP/Ogla'v!,;.e koje Se Odl]ooi na ovu
fazu (Il B). U !p.odinasl,ovl\J treba da s t Olju,: A. Ime: i ,pr,eZ1i me samOl
'6) Ime Ge;rma.noi-cus ,javlj a Se ovdje i tl '')Soob!llog imena i u ono-j prezLmen,a (v. br. 4).
Kao anaLo gi .;u 0\' 0'5 pojavi razyitlka nekih i. klfskih r' rez imena (sr. !Urska onolIl. str. 34) datie m
ova. ' pri,m,ier: l ie-Claus (ct r v i f. , ( ll VIII 9384, - PI,a t or e r v i ll . Bat onis, G!'3s l1iik 1906,' str. 17:3.
63
Novi ilirski spomenici iz Ridera

formula u kojoj dolazi sa mo osobno ime (faza I A) ima ovdje samo
jednu p<)Uzdanu potvrdu:
Atisus (1)
Imena Tritano (15) i Vendo (13) spominju se na natpisima, koji uos.ta\om
daju potvrdu sloenije formule, r i d i t s k o g t i P a.
INDEKS
I. - Osobna imena:
Alcs(i)us (Abcs(i)us ?) (JO)
Ane,ius (2)
Allli,us (v. 'P.:Jd 2)
Apl'i..s (7, 12 dvaput)
Atisus (I)
Baeio() (Ba.ezo ?) (>'3)
Bato (9)
Buba:s (?) (14)
Celso (14)
Daeco, (ll)
GermaniGIs (v, IPIOIe! 2)
La-vius (Bavus ?) (:1)
Le.dm s (?) (6)
M aximU!S, (5)
Paiio (116)
Panti s (gen.) (9
P'im.es (I l)
Pins us (4, 8)
Pbanus (16)
Plali,no (9)
fl1lat{)f (?) (15)
P r,e'VlO (I O)
T'.:Jitmio (6)
T:nilta no (15)
Tritus (8, 13)
TU'ritls (4, 13)
Ursa (7)
Vendo (?) (l3)
2. - Prezimena i r. ;.:-entilicia:
A ;n lU S (osobno i,me ?) (10)
Av 'i 'o (.g)
C a e IC i '\ i u s (2)
C u r s u 1a ,v' i a (:3)
E m. (A e an i 1 i U s ?) (10)
G eo r m a n i.c U s (4, lwo as'O bn.) ime: 5)
1,0 m e Il e t ,a (6)
M e 1a n d r.llc a (7)
N a n t ... s u s (8)
S a m un, t i o' (ItO)
S a an u n t i u s (9)
Sce1e.p leta (Il)
S t a ti c u s (12,13,14: -a, 15)
T e r m :i n i o (16)
Ve rz ul u s (16)
3, - Oznake slube drutvenog poloaja:
(9)
elee(uni,o) (Setoviae) (10)
Jib(e)rt(,a) (3, 14)
4. - Godine i dOb umrlih:
ann(O'WIll) C (?) (:1)
an(n)orum LXX (10)
an(norum) L (ll)
a]nn(orum) L (8)
3n(,110fum) XX(XX)V (14)
1111'(norum) XXVI (7)
ann,olr(um) XX(X . ,J (XX[V" ?)) (12)
annorum XX (6)
5. - Ge,og-rafija topografija:
Set(ovia) (10)
6. - Boanstva i kultovf:
.. MArC ... .] (?) (16)
[(uppite r) O(ptimus) M(aximus) (4)
Sillv(a)nus (1)
S(illva,nus) S(jJ(vest,e,r) (5)
S(ilvanus) S(jlve5ter) M (es(s,or)] (2)
7. - i oblici,
kratice iligature:
c1o'nl!ubrnali mi. IC()IT\.tute.rna,l'j (9)
Panti mi P a-nlis (9)
f 'o'Sui sub,i mtil. rposuit sihi (9)
sue mj . sUl3e (9)
s(acrum) (2 ?, 5)
v(otum) s(oh,erru'"t) l(ibentes) m( enit.o) (ai)
v(olum) m(erito) (?) l)
A /\ (3, 5, 16)
1\ (14)
f" (6)
tr. (6, 10)
E = 'I (6)
F (4)
P = (10)
E (4, 7)
G e (4)
L '" (2)
1 (10)
E ET (9)
VV\ V(otum) MM(erito) (?) (1)
I
D-r Duje
RESUME
,
Quelques nouveaux monuments epigraphiques illyriens de Rider
Cet article roule sur les inscriptions. quinze nouvelles et une plus ancienne (Ni! 6). du Il1U
l1IClpe Rider (aujourd'hui Danilo pres de en Dalmatie) . Les nOllls / des IlIyrieliS - Dal
mates qu'on cite dans ces inscr,i,ptions appartiennent en majeure partie a la phase II B. ' modele
b du devel{}ppement de l'onomastiquc il1yricnne que l'allteur a preseutee dans son L'ollo
mastique illyrncnne inscriptions en Dalmatic dont la ionne est Aplis Staticus Apbnis
(.Ni! 12). La plllPa'rt de ces monuments jllSqu'a present ne SOllt pas encore connus. C'cst pour
Quoi Us representent dc cc cote :lussi une contribution importante a l'ol1ornasticol1 illyrien all
les l10ms de ' ce mnnicipc ill ' ro (dalmato) - rom ain sont represcl1 d'une rnanierc pia lus riche.
Dr. D. lovi ilirski spomenici iz R;dera
Tab. I
Sl. l
SI. _
Dr. D. Novi epigra.fil'ki spomenici iz Ridere
Tab. II
C' I
Dr. JOSIP KOROSEC
Sloveni 1 drvena kultura
Ne samo od VII do VIn veka, nego nmije, pre i za vreme seobe naroda, po
stojala je u 'slovenskoj kulturi arheoloka praznina, koju su mnogi na r azne
se sloila u tome, da je glavni uzrok kulturno si romatvo slo
venskih naroda u ranijim vekovima. Niederle je potvrdu za to u" siromatvu
ranijih mogila i uopte u siromatvu, koje vlada kod Slovena u grobovima sa urnama,
kao najranijem pokopavanja.
1
) Taj je fakat neosporan. Mi danas u pri
mera u tim najranijim grobovima nemamo nita ili bar tako gotovo nita. Urna,
a ponekad, to je u ostalom vrlo redak poneki skroman predmet, su sve. Ta
P9java ndije samo u jednoj pokrajini, nego svu'da tamo gde su nekad stano
vali Sloveni. Mada nam se Sloveni pokazuju arheoloki u takvoj bednoj slici i pored
istoriskJi.'h izvora, koje imamo o raznim slo Ienskim plemenima, mogli bismo t o siro
matvo u grobovima ipak drugim Niederle sam
Na jednoj strani se na istord.'ske izvore, pre svega Prokopija i
Jana Efeskog, misli, da je posledica siromatva Slovena njihov odlazak iz prapostojbine,
odakle su sa sobom poneli samo najpotrebn ije stvari, a ne sve, tj . ceo svoj J. metak.
Usled toga, kae on dalje, 000 su i tedeli sa inventarom pa su i u grobove stavljali
t ek poneku malenkost.") Na drugoj strani uzrok siromatvu vidi opet u samom
pokopavanja, po kome bi Sloveni u to doba imali stavljati urne sa raznim
dodacima odnosno milodarima na vrh mogi le, kao to je to u Rusiji jo u XI
i XII veku. Poto kod toga urne nisu zatrpavali zemljom, ona je vremenom sa celom
svojom sadrinom propala. Istovremeno je mogla' biti razruena i sama mogila,
da je bila vrlo niska. ") No najvi e naginje Niederle ka pretpostavoi, da su
Sloven,i do polovil1i 1. hiljadi te n. e. i veli u..kulturnoj jednostavnosti, da njihove po
trebe ruisu bile vemJke, da su za stano vanje bile primitivne, jednostavno i
grubo, dok je metalnih bilo malo, itd. To stanje je navodno trajalo sve
dotle, dok Sloveni nisu doli u dodir sa drugim narodima, koji su imali visoku materi
jalnu kulturu, dok se nisu meati sa kulturnijim narodima, dok samim
Slovenima nisu nastala sredita, koja su imala veze sa raznim t r govcima ,
'itd: ') To milj enje nije zastupao jedino Niederle nego jer nisu bili u
da ispune prazninu, koja je vladala II slovenskoj kulturi! sve nekako do
IX veka.
G
) Na bazi tog ranijeg miljenja o siromatvu i nesamostalnosti slovenske kul
ture uopte, dolazilo je tj do spornih pitanja i tamo gde bi slovensku kulturu mogli
na svaki takva sporna pitanja spada tako jo ' i danas
keszthelyska odnosno avaro-slovenska kultura, koja se pdpisuje jedino Avarima. Neo
sporno, da razne i od pojasa sa raznim i biljnim motivima
nisu vlasnitvo Slovena, nego da su nastali pod uplivom crnomorske zlatarske indu
strije. No neprihvatljiva je hipQteza po kojoj bi 1i)1 ti. nosili jedino Avari, cl
') Ni ederl e-, Rukovet g,rha'dog ie, Praha 193 1, str. 257, st r. 36.
") L c. 's tr. 36 i sl.
") J. .c. st r,. 36, nap'Jmena l G,
') 1. ..::. str. 257 !j sl.
") P. Z. 1928, st r. 2(>''! i

b-r Josip K'oroec
da Sloveni nisu kod toga imali nikakvog udela. Priznati moramo da je delenje
jedino na temelju arheolokih objekata u tom problemu Ipak ni svakO. ko
njanik na keszthelyskoj nekropoli ne mora jo da pripada Avaru. I u tim gro
bovima ,imamo podosta slovenske keramike, tj. predmeta neosporno slovenske prove
nience i slovenske izradevine. Dok antropologije biti u da
odelimo grob po grob, moramo celu tu kulturu smatrati kao Slove
nima i Avarima. Pri tom morati opet razlikovati nosioce il Mislim,
da kao u meri danas moramo da smatramo Slovene.
Identifikaciju Slovena odnosno slovenskih predaka u vremenu pre n. e. pokuavali
su isto tako mnogi na razne namne da izvedu. Tako su se pokuavale razne pre.isto
riske kulture objasniti kao slovenske, odnosno .praslovenske, sa vie ili manje vero
Takvi su bili pokuaji da se !identifikuju Sloveni u neolitu, pa zatim u
j'asionovskoj kulturi itd. Baza za takvu identifikaciju je u glavnom le
ala na teritoriji , gdje su se razvili Sbveni tj. s obzirom na njihovu pradomovinu i,
na njihovo indoevropsko poreklo. Uzrok tim pretpostavkama je leao u tome, da se
materijalno, dokae postojanje Slovena u ranijim periodima i da se povee
istor'iiske Slovene sa nekadanjim stanovnit Jom. Istina je, da su kod toga .igrali pobudu
i nacionalni i, to je kod neslovenske narodnosti .izazivalo naj
otpor. Kod pitanja pripadnosti kulture taj se otpor jo vie zaotrio,
dok dobio li. obeleje. svim pokuaj,ima identifikacije
mater.ijalne slovenske ktIlture, najozbiljniji dokazi su donoeni za kulturu od
Kostrzewskog i poznanjske kole. No pored svega toga nije ipak uspelo materi
jalno povezatll kulturu sa Slovenima. Postojao je i suvie velik jaz, je
iznosio v,ie od 1.000 godina.
Tako se priblino gledalo na slovensku kulturu i na razna do oko 40
godina. U najnovije vreme, kada se slovenskoj arheologiji pogotovo u slo
venskim zemljama mnogo panja, slika se u mnogome izmenila, mada moramo
priznati da u mnogim pitanjima ipak nismo krenuli jo sa mrtve U najblioj pro
losti je ponovo pokuao da objasni uzrok arheolokoj 'praznQni kod Slovena, bugarski
arheolog Mijatev. U stvari on je tu prazninu shvatio kao fakat, kao neminovan
fakat, koji je nastao usled siromatva slovenske kulture uopte. Sa time se on pribliio
potpuno nekadanjim miljenjima. A za objanenje siromatva u slovenskoj kulturt
doneo je novo neku novu do sada nepoznatu kulturu, koja nam
se 'nije mogla jer su sve izraclevine, tj. svi materlijaIni predmeti bili izra
iz tronog materijala, drveta.
6
) Do tih svojih je doao na
temelju stUdija slovenske keramike u Bugarskoj, a u vezi sa arheolokim izgledom
slovenske kulture u drugim zemljama. Kao polaznu uzeo je keramiku i dosa
danja miljenja odnosno konstatacije, da je najstarija slovenska kultura niska i bedna,
jer nemamo nikakvih arheolokih nalaza iz ranijrih vremena, pogotovo ne u pokraji
nama, koje se smatraj.u kao prapostojbina Slovena. U vezi sa time on postavlja dva
pitanja. Poto imamo na jednoj strani u slovenskoj prapostojbini visoke kulture kroz
I.!.eolitsku i bronzanu epohu, a na drugoj da ni izvori kao to su Herodot, Plinije,
Tarnt, ptolemej ne mogu dati nikakvih podataka za Slovene, dok su
njihovi susedi' bili na viem stupnju varva rstva, ili je slovenska kultura toliko zao
stala, da se nisu nikakvi nalazi, ili je pak, ona nestala odnosno se izgubila.
Mijatev sam pI;'etpostavlja drugu varijantu t.j. da se ranija slovenska kultura izgubila.
On to na taj to bismo mogli dopustiti da Sll Sloveni iveli u
svom kulturnom razvoju jo u jednom prvom stadiju vavarstva kada osnovni mate
rijal za njihove potrebe i nije bila ni glina ni 'metal nego isklju
jedino drvo. To miljenje pokuava podupreti sa arheoloko-etnografskim mate
rijalom, kao to je drvena arhitektura, drveni idoli, drvene kalike u dvorcu kneza
Vladimira, drvene ur ne u obliku sanduka, itd., u slovenskim zemljama, gde se nalazi
oWlje uma, o nas izvetava kronika i neki drugi pisani izvod. Mijatev
vCTuje, da su u to vreme jo uvek to ostaci drvene kulture, odnosno da je to produetak
") Mijatev, C.'13,fH1 H'C "3 ,CpU,HI,r;a [J Db. ll'a'P'1!51 H Herl'HOTO 3H1l4i' IHHe 3a 'C,l aBHHCKara 3exeo.l.0 l'HH
6:MKa'Ha, Sofi; a 1948.
____________ __ __________ __ __ ______ ______ __6_7
drvene epohe u razvoju prve slovenske kulture. Daljni dokaz mu je, da jo i danas
mnogi slovenski narodi upotrebljavaju drveno i drveno u velikoj mno
ini. A nekada kae on, bilo je sve od drveta, jer je taj materijal bio svuda. pri ruci,
a uz to bio je i dugotrajan, lako prenosan, lako obradiv, itd. To stanj e bi trajalo sve
dotle dok slovenska plemena nisu dola u dodir sa drugim narodima ti od njih primila
materijalnu 'kulturu. Pa i drvena kultura ' bila bi s obzirom na sadraj i f orme
siromana u odnosu na kamene, i metalne kulture slovenskih suseda. Dalje misli
Mij atev da je takvu drvenu kulturu arheol03ki t eko otkriti i ispitivati, jer se 'usl ed tro
nosti materijala, koji lako istrune u zemlji i vlazi , lako izgori, nije mogla
Tome bi navodno bio i uzrok da je prapostojbina jo i danas ostala bez svoj e
arheoloke kulture. Ipak tvrdi Mijatev, da je ta kultura, mada ne moe da se
konstatuj e, fakat, jer su drvenu kulturu imali i imaju sv,i narodi su vodili ili koji
produavaju da vode prvobita n i varvarski ivot u neposrednoj blizini obiIj a
drvene Karakter, obim i dugotrajnost takve kulture oviSI po Mijatevu od st epena
razvitka prvobitnog rodovskog gazdinstva, a :i l' tovremeno i od spoljanjih faktora. U
vreme, kako kae M:i.jatev, za koje se pretpostavlja drvena . Sloveni su se na_O
lazili u svom prvobitnom komunalnom razvoju, a zbog siromatva svoje zeml je bili .
su da zadovoljavaju svoj e ivotne potrebe oskudnim sredst-vima jo slabo
razvij ene zemijoradnje i Pored bga su Sloveni u svojoj prapostojbi'n.i za ra
zliku od svoj ih s useda, iveli udaljen i od puteva i kulturnih centara.
Usled toga su k njtima t eko dolazili produkti drugih kultura na viije m stupnju, kao
to s u ii. meta lne To je bio razlog,
\
k ae Mijatev, da su Sloveni
bi.Li! primorani izgraditi s voju vlastitu drvenu kulturu, koja je uhvatila korena u slo
venskom ivotu, a usled slovenske i kulturne Jirzolovanosti zadrala se ponegde
i do dananjeg dana. Ta kultura je zato ,Slovene pratila i u nove poknijine. Njome
su se sluili sve dok nisu ' imali da se upoznaju sa naprednijim drugim
kultmama. Samo sa pretpostavkom o jednOj vel.!iJkoj i dugohajnoj ali danas izgubljenOJ
drve noj kulturi, misli Mij atev, je objasniti krajnje siromatvo, koje vlada II
svim staroslovenskim grobovi ma i naseljima, koja se pripisuju ii. drugim narodima
samo usled toga, jer ' se predme ti drvene kulture nisu a ostah s u samo po
jedini komadi nakita, oruja i drugih predmeta proizvoda. Kao gl avni primer
navodi Mijatev grobove u Panonskoj ravnici, koji se zbog nakita pripisuju Avarima.
Mijatev doputa dodue da su Sloveni poznavali i neku vrstu ker amike i
metalne ' proizvode, pogotovo u prvim vekovima n. e. Kada su se naime Sl oveni
rairili i doli u dodir sa drugim narodima ro.zmenili su u nekoliko i svoj ivota
i svoj e kulturne potrebe. No kao keramika, tako ii. metal imali su samo
upotrebu sve do V -- VII veka. Pa i kasnij e u novim pokrajinama, koje su Sloveni
naselili, dok su iveli u rodovskom ostali su isto t a.ko siromani, kao to su bil i
i r anij e i sluili se onim materijalom kakvog im je priroda li obilju da la.' )
To j e priblliZan koji daje u pogledu drvene kulture kod Slovena Mi
ja:tev. to milenj e, koj e Slovene stavlja u neplodne, l umovit e
predele, a koje je u ostalom isto tako vladalo u istorli'j i, stoji sada u opred
sa dananjim gleditem kako u pogledu slovenske etnogeneze, tako i sa najnovijim
r ezultatima na arheolokom polju.
Gledite o poreklu odnosno o etnogenezi slovenskih naroda i slovenskog jezgra,
dolo je danas u nov stadij s obzirom na gl edite, koj e j e do sada vladalo i koje j e
2!astupalo indoevropsko poreklo slovenskih naroda i njihovo pojavljivanj e na istorisko,i
pozornici, kao formirane a celine. S tim u vezi\ stoji i gledit e o
raznim migraoijama pod koje su' potpali i Sloveni. Na novih i gledita
s toj e danas u glavnom jo jedino sovjetski koji su bar za sada bez prigovora
i bez korektura prihvatili t eorij e sovjetskih 1ingv1st a. Po toj teoriji evropski se narodi
nisu odjednom pojavili na istoriskoj pozornici kao potpuno formirane narodnosti, nego
su se t ek formirali u dugotrajnom procesu meanja .j Ukrtavanja raznih plemena: ) Ta
hipoteza nije nova i nju je isto tako posta vio poljski l i:ngvista Lehr-Sp1awinski.
7) l. c. :; t r. 9 i
") N\ ar, y136 p a,HlHbl e CQlJ'I1'He!HII!H I. str, 131 sl.
5'"
b-r Josip Koroec
Postoji neka razlika u gleditu Lehr-Sp1awinskog i gleditu sovjetskih
njaka. PrvU. po miljenju sovjetskih zamilja proces jednostrano i
pogreno. On naime pretpostavlja da su se krajem neolitske epohe izdvajati
pojedine i grupe, koje su se pomerale na istok gde su se i u
i u pogledu meale sa lokalnri.m elementima. Kod toga su kulturnija plemena,
koja su se kretala sa zapada na istok, asimilirala pr vobitno stanovnitvo, koje se u pro
cesu ukrtavanja potpuno rastvara u novodolom elementu. Na taj lokalno sta
novnitvo ovde pretstavlja etnogenetski su pstrat, koji je odigrao pasivnu ulogu i
bio samo jedan od sastojaka nove etndgenetske formacije. Sovjetska nauka
etnogenezu kao proces razvitka proizvodnih snaga i prelaz iz jednog stadiuma
drutvenog razvitka u drugi ukrtavanj em na bazi opte tendenc!Je.
Samo sa takvim razvitkom, kae moe se objasniti prelaz stanovnitva sa jedne
kulture na drugu, a nikako rezultatom up-liva nekih doljaka, koj:i su sa sobom doneli
novu kulturu, a koja bi bila na I n iv .J u. ") Hazilaenja postoje medu ostalim jo
i u jednoj vrlo vanoj Lehr-Sp1awinski tog procesa ukrtavanja i
prvo stvaranje i jedinstva kod Slovena stavlja na kraj neolita,
tako da su do n. e. ostala dva l1"lil enija, sovj etska nauka stavlja taj na kraj III
odnosno II veka pre n. e. kao pokreta Bastarna ili Basterna s gornjeg
toka reke Odre i Visle prema obalama Crnog Mor;)., i dolazak Sarmata sa istoka (Ja
ziga i Hoksolal'l.a, a kasnije Aorsa i Jiraka). Usled toga su juni preci Slovena, kako
kau sovjetski Skoloti bili primol'ani, da se zblie' sa . severnim slovenskim
precima Venetima. Posledica toga zblienja bilo je formiranje ranoslovenske narodnosti
koje se zavrUlo na samom n. eyl) Prema tome proces ukrtavanja i stva
ranje i jedinstva traja0 je svega oko 2 veka.
Tu teoriju moemo zastupaju danas svi. sovj etski lingvisti i (kao
to su Tretjakov, Udaljcov, Tihanova, Grekov itd.), po hte
ratUl'i, koju danas imam pored nekoliko manjih prevoda, koji su izili i na naem
jeziku.
lI
) Ta teorija je kao to sam. pomenuo, bez prigovora
i bez ikakvih korektura. Slovenski arheoloz L, koji se o njoj . isto tako nisu Jlzjasnili
prelaze u glavnom preko nje, a r etko ju pomi nju otsustvo materijalnih. arheo
lokih elemenata. Taj stav ne zauzimaju pr ema jezgri teorije nego prema
pojedinih elemenata i postavljanju celokupnog razvojnog procesa, tako kako ga
sovjetski Ji lingvisti. Prema tome, mada se arheolozi, koji polaze
sa matel'ijalnog gledita, svuda ' samo konkretne materijalne dokaze,
nigde ne izjanjavaju otvoreno protiv toga, ipak moramo njihov stav u mnogim pita
njima ci. problemima smatrati kao nega tivan. Zanimljivo je da se u glavnom ni
ostali slovenski istoriog!' afi (drugih slovens){Jih zemalja) do sada nisu izjasnili o toj
teorij,i. Poneki su je izgleda prihvatili, dok neki drugi, poto o njoj ne raspravljaju,
izgleda, da ne ele dati svoje gledite o njoj, mada bi po njihovom radu izgledalo,
kaci da su zauzeti negativan stav. Kao negativan stav moramo na svaki smatrati
i lVIijatevu hipotezu, koji na prvom mestu pretpostavlja pradomovinu Slovena, to
to sovjetski i lingvlisti nikako priznaju. Isto tako Mijatev u 'svom tuma
slovenske kulture pretpostavlja Slovene kao i kulturnu celi.nu
davno pre n. e. Time ne mislim da On moda pretpostavlja tu slovensku zajed
nicu tj. pranarod kao iskonski, no na svaki smatra da se morao formi:rati
mnogo ranije.
Pre nego to na druge momente potrebno j e da zauzmem svoj stav u po
gledu pojedinih sovjetske etnogeneze Slovena sa arheolokog gledita.
se samo na pojedinim detaljima jer reavanje celog pitanja i
razmatranje svakog poj edinog detalja zauzelo bi i. suvie mnogo prostora. A za mene,
kao arheologa dolaze u obzir arheoloka fakta, na koja se sovjetski pozivaju,
ali koja ili ne postoj e ili samo misle da bi mogla postojati, to za arheologa opet
isto toliko kao da ih nema.
9) Is to riski Beog rad 1948 (2) , str. 40.
I") l. c. 1948 (I), str. 26.
lJ) O' novni pr oble mi ,Jl' jetske Gla s lli ,k B IO grad HI4R (2). -
Udal jcnl', Po r cl" !) Sluvcna (l.;t(Hi'ki Gla ' llik. Be ogra,d 1 .948 (I)
69
Sloveni i drvena kllltllra
Osnovno jezgro teorije o izvoru slovenskih naroda je naime da su se sloven
ski narodi formrrali ukrtavanja, rneanja i dodirom sa razrilln
plemenima. _ipak moramo priznati, da arheolokih materiaInih dokaza o tim
ukrtavanjima i dodirima nemamo, to i Arcihovsk,i.t") Ipak imamo
dosta elemenata kod drugih naroda, tako da moemo i 'ovde da se vre
menom i arheoloki dokazi. No kod toga procesa smatraju sovjetski da
su svi razni elementi imali podjed nak udeo, tj. da njima nije bilo ele
menata, koji bi odigrali pasivnu ulogu. Na taj kultura neke grupe na
viem stupnju razvoja nije mogla uticati na drugu, koja je bila na ffii nogo niem stupnju, .
da bi ta promenila svoju kulturu. Mislim da je takvo gledite posve jednostrano. Ono
je zasnovano na istoriskoj zakonitosti po kojoj je prelaz iz nieg razvojnog stadija II
vii uslovljen unutranjim ekonomskim razvojem, tj. razvojem proizvodnih snaga. Ne?
sporno je, da taj istoriski razvoj postoji i d 3. je posve No sovjetski to
generaliziraju i ne doputaju ni kakvog spoljanjeg upliva na ekonomski ra
zvitak neke grupe. Prema tome gled i'tu bi, n. pr. Sloveni, za koje se smatra da
do VIII veka imaju relativno vrlo siromanu kulturu, ipak u IX i X veku postigli kul
turu koju imaju i kad ne-bi bilo okolnih naroda, od kojriih Su sa arheolokog gledita
vrlo mnogo primili. A da pod spoljanjim uticajem stoji i unutranji. ekonomski
razvoj neke grupe, arheolozirna nije potrebno Kultura rimskih
provincija pod rimskom okupacijom je posve druga, nego to bi' ona bila kao pos1edica
jedino unutranjeg razvoja, da su te pokrajine bile samostalne. Kultura Srednje Evrope
pa i nekih naih krajeva bila bi posve druga, da nije bilo keltske ekspanzije. U arheo
ii.to tako znamo, da vrlo neka preistoriska kultura izne'nada prestaje, a da
se na njezinom 'mestu pojavi posve neka nova kultura na ,viem stupnju tek sa po nekim
starim elementima. Stoga Hi pod pojmom kultura ', sovjetski podrazumevaju
samo i komponente, a ne i materijalnu kulturu, kaimo pod pojmom
civilizacije, koja .i jeste glavni putokaz drutvenog razvoja, ili je pak njihovo tuma
pogreno. No i u prvom mislim da postoje kako aktivniji tako ipasivniji
elementi, moemo i pasivni elementi. Nikako nije mogla biti uvek na sva
kom mestu opta tendencija ka mtegraciji. Ona je istina mogla kod pojedinih
zato uslovljenih i da postoj'i, ali u ' vrlo mnogo primera mi vidimo da ona ne
postoji i da imaju prevagu kulturnija plemena, tj . plemena na kulturnom' i
razvojnom stupnju i da ona asimiliraju plemena na niem stupnju, koja tada na svaki
pretstavljaju samo etnogenetski supstrat kako kae Lehr-Sp1awinski.
Postoji li prapostojbina Slovena? Sovjetski izraavaju se negativno i
zameravaju onima, koji tu prapostojbinu stavljaju 'iZa Karpata. Taj stav zauzimaju zbog
toga, to ne smatraju da su se Sloveni po,i:tvili , odnosno da su bili u prapostojbini kao
i cel,ina, kako su to mislili raniji slavisti. Takva jedimstvena
praslovenska zajednica bi po ranijiim s lavistima raspala kasnije zbog migracija
odnosno raselenja Slovena, na June, Zapadne, i Slovene. Niederle j.e tu slo
. vensku pradomovinu, da ne navodim i druga milenja, postavio na ogromno prostran
stvo, koje na zapadu sa Vartom iIi Odrom, na istoku izvorima Dona i Desne,
na severu l,inijom od izliva Vi sle pa do vododelnice Pripetom, Bere
zinom i Njemenom, a na j ugu sa Karpatima i linijom od srednjeg toka
Dnjestra do dnjeprovskih Pragova."') Sovjet ;ki koji II pogledu prapostojbine
pa.daju u kontradikciju, prihvatili su sav taj prostor kao mesto na kome se izvrila
etnogeneza Slovena (na zapadu Odra, na istoku Dnjepar i gornji tok Volge i Oke, na
severu more, a na jugu Karpati).14) Pitanje ovde nije toliko prostora
prapostojbine ilr mesta gde se izvrila etnogeneza, nego je u glavnom pitanje samoga
. . Izraza. Jer dok na jednoj strani sovjetski tvrde da ne postoji prapostojhiina
jer ne postoji formirano i j edinstvo Slovena, na drugoj opet tvrde da',
se ranoslovensko jezgro formiralo b3 na to.i teritoriji u pokrajinama Srednjeg
Dnjepra i dananje Zapadne Ukrajine i B 210rusije. A ranoslovensko jezgro mora po
I .
lO) apX! elOl.1'Onm ,H el'H9rpla (jHl<l B CbBell eKl1H (b103, Sofi(,a i947, str. J.l2.
13) Niedenle, Rukovet, str. 3.
14) Ist.oriski Glasnik 1948 (1), str. 24. - Ist-ori'ski Glasnik 194'8 (2), str. 41 itd.
70
D-r .Josip
,svemu pretstavljati ne samo i nego i kulturno jedinstvo. Prema tome
je posve iluzorno neg:i:'rati slovensku prapostojbinu, bez obzira kada se to jedinstvo
ostvarilo, jer samo mesto formiranja, tj. stvaranje neke zajednice i njezamu
prapostojbinu. U suprotnom bi, poto ne moemo govoriti oprapostojbini
. da ne po-stoji ni mesto etnogeneze odnosno i to, da se svaki slovenski narod formirao
posve samostalno bez ikakvog jezgra, koje bi dolo iz ' nekog izvora, a
koje je i dalo u svom daljnjem razvoju i kulturne elemente, koji su
svojstveni svim slovenskim narodima. Tako bi se Juni Sloven.i! formirali na Balkanu
samo iz domorodnih I"lemena. No to ne tvrde ni sovjetski koji priznaju na
drugom mestu odvajanje. r anoslovenskog jezgra t njihovu lJligraciju, to opet
odseljen je iz mesta formiranja, prapostojbine. No i pored svega negiranja je stav
sovjetskih samo prividan, j er sa daljnjim pl-.istaju jo i stroe uz
prapostojbinu nego drugi .
Formiral)je ranoslovenskog jc:tgra izvreno je sa zblienjem i ukrtavanjem Sko
lota kao junih predaka Slove na i Veneta kao severnih sloveJ1skih predaka. Docnije
.su kod toga sudelovala i plemena kulture gradina. Same Skolote, sovjetski
identifikuju kao kasnije Sklaven') (Sklavenoi ili Sthlavenoi). To na bazi
samog iniena, kod koren skolo- pretvaraju u skla-I( .. Na taj misle da
postoji u samom imenu etnogenetska veza izmedu ranijih Skolota i kasnijih Sklavena.
Na takvog ukazao je kod nas i Budimir, pored
momenata i ogroman vremenski interval, koji obuhvata vie od jed
nog mileniia, istoriskom pojavom prvog i drugog imena. Dok Skolote pominj G
Herodot, Sklavene t ek vizanLiski Isto tako stojimo i na arheolokom polju.
Sloveni. SE' mogu na Dnjepru materijalno tek kasnij e. No ako pretposta
vimo, d;;t su bili Herodotovi Skoloti nosioci kulture tzv. nekropola sa urnama, kojc se
razprostir u oko sredn.ieg Dnjepra, nemamo ip'lk nikakvog arheolokog kontinuiteta .
kulture ti h nekropola i slovenske kulture. ta vie ta j.e kultura iz osnove druga nego
to je slovenska kultura. Sovjetski koji ta groblja sa urnama pr.ipisuju Sko
lotima vide u tome arheoloku potvrdu za svoje Oni vide materiia1an
dokaz u pomet:,anju nekropola sa urnama S3. juga 'Prema severu, kao pomeranje Skolota
juga prema severu i njihovo pribliava:-tje i ukrtavanje sa VeneiJima, kulturu
isto tako ne znamo. Moramo priznati, da opredelenje tih nekropola
sa urnama danas jo isto tako niie izvreno i dokazano. Stoga bi pretpostavka, da ne
kr pole sa urnama na srednjem Dnjepru p ripadaiu Skolotima, kao to to ele pret
sta\ ' Li neki mogla da bude i ali ne 'mora. Za sada je to samQ arheo
loki nedokazana hipoteza. sa vise ili manie Posve je pak arhe
oloko gledite, da je u ticaj pre i na nae ere iao kako na
Dnjepra Lako i II severnijim pokrajinama S':l. juga prema severu. U tom pogledu moram
upozoriti jo na j edan momenat, naime, da nekropole sa urnama na srednjem Dnjepru
ver ovatno pret stavljaju materijalnu celinu sa nekropolama sa urnama II Zapadnoj
Evropi tzv. nekropolama.
IO
) Pa i to milj enje nij e novo nego su ga i ra
nije zastupali mnogi arheolozi. 17) No u pogledu toga moramo biti oprezni, . jer
kao to je Niederle pravilno rekao da je potrebno tamonji materijal prvo dobro
prostudirati i objavitiY)
Nosioci hl1ture gradi'na sudelovali su kod formiranj a Slovena,
pretpostavl,iaju sovjetskih No i kultura gradina nije opn:
deljena. I sto tako nije ni kontinuitet za s3.da sa slovenskom kulturom ustanovlj en .
Vezu ne moemo izvesti ni na bazi keramike. Tretjakov, koji nam daje pregled
keramiJ{e gradina, deli je na nek )liko vremenskih grupa: l) Ranija keramika
I milenija pre n . . bila je gruba, debelih z idova, prvobitno ornamentirana, no vreme-.
nom ornament nestaje. Na strani sudova nalaze se otisci tkanina. - 2) Od
I-IV veka n. e. keramika postaj e grublja, ornamenat potpuno - 3) Od IV-VI
") Gl as 1l ik (:2) , str 68.
,.,) Tretjal\ol', str. 40 i s:.
") Spici1l j dt'.
" ) l\' ieder lc, Rukovet: st r. 20, 27.

, 71
Sloveni i drvena. kultura
- - - ---- --------.--::-'---='-------'-'-"---'---'-''----'--'--''---'---'---'-'----'---''--,------ - - ---.----. '
veka keramika postaje gl:uba sa vrlo debelim zidovima. Na pojedinim gra
dinama pojavljuje se i crna keramika junrh Slovenska od
VI-IX veka je posve druga i pogotovo u tamonjim krajevima neispit.ana.
Strogo uzev mi nemamo danas nikakvih arheolokih dokaza u kakvom odnosu stoji
kultura gradina sa slovenskom kulturom odnosno sa Slovenima.
Poljski, a i arheolozi V'ie vremena pokuavaju na arheolo
koj i bazi kulturu, koju neki pripisuju Germanima (Schuchardt),
drugi a deo Ilirima, da pri piu slovenskim precima. Naj
,izrazitiji pretstavnik te teze bio je do nedavno Kostrzewski. Svoj negativan stav je
ranije zau?:eo prema tome Niederle, koji kulturu uopte nije opredelio
no isto ta,ko je ne smatra praslovenskom. Glavni razlog toga negativnog stava,
mada i sam prznaje neke opte crte, video je u ogromnom vremenskom in
tervalu kulture i Slovena, odnosno daljnjeg ivota kulture i
VII veka n . e. Drugim i slovenskom kulturom ne postoji ma
terijalni kontinuitet.') U najnoV'.i:je vreme to je p,itanje ponovo postalo aktuelno, pogo
tovo od kada je arheolog Filip opet pokuao da na arheolokoj bazi rei pitanj e
dodirnliih i slovenske kulture."') Pored onih koje je upo
trebio i Kostrzewski, Filip donosi i cco niz novih, u svemu 38, koje je
kao to kae Bohm razdeliti u nekoliko grupa, na istoriske, filoloke, arheoloke i
Istina ae da Filip kulturu ne tretira 'kao slovensku,
nego je smatra kao kulturu slovenskih preda,ka, Vremenski ju deli n a t ri perioda: l)
2) venetski i 3) na staroslovenski. Strogo uzev on zastupa gledite autohto
nizl)1a slovenske kulture i Slovena bar u gdje je po njemu ostalo
staro stanovnitvo i bilo umnoeno sa novim doseljenicima iza Karpata, Sa Filipovim
dokazima dobila je kultura novu da bi mogla biti praslovenska,
pogotovo za onu grupu koji su i dosada naginjali ka toj hipotezi!. No i
slovenskim arheolozima postoji ceo niz arheologa, koji se ne izraava nikako u
prHog toj hipotezi. Da pomenem samo nekoiicinu, kao Eisnera, Lehr-Splawinskog, Neu
stupnog, funka, Poulikaitd.":: ) Prva dvojica stoje na gleditu, da kultura pri
pada nesloveRskim ineilirskim Venetima. imek i l'Yeustupny misl e opet , da
kulturu ne moemo pripisati nijednom narodu. Isto gledite zauzima i Poulik. No i
tim poj edini dozvoljavaju sudelovanja kulture lI a
formiranju Slovena i njihove kulture. Tako Lehr-Splawinski misli, da je
kultura znatno sudelovala kod formacije na jstarije slovenske kulture. "l) Poulik isto tako
odbacuje hipotezu, da bi kultura bila slovenska, ali smatra da je kultura ne
kropola sa urnama mogla imati podosta udela u formiranju materijalne i duhovne
kulture' Praslovena. No on je protivu autohtonizrna Slovena U Moravskoj, gde se raspro
stirala kultura i da su Sloveni ovamo doli tek u IV veku n. e'., a samo
pojedine manje skupine moda i neto ranij e."") Kompromis u tom pitanju zauzima i
Bohm, koji isto tako smatra, da kultura nije slovenska, ali je komponenta
koja je sudelovala kod slovenske etnogeneze, isto tako kao i kod drugih neslovenskih
naroda.
2
")
U vezi sa hipotezom da je kultura slovenska stoji velik deo
na gleditu, da je gde se rasprostirala kultura bilo u stvari i kolevka
Slovena, odakle su se oni kasnije irili kako prema istoku tako i prema jugu. To
I
19) Tr et.i'akov, I< YPfalHLI , Lenin grad 1931, str. 54 (ras[:'f31va mi n<e
Ribakov, .1\lleB;fi et"1 PY-C If, 10948, str. 96. ,
20) Niederle, Rukov et, str. 9 i sl., str. 17 i sl.
Fili'p, P,oi';jl'ky slovanskeho <Qsidleni v 1946.
22) Bahm, Slovanil ve svHle In!o ve lHeratu py prehi$tO'f,icke, Brno 1948, str. 12.
, 2:1) l. c. str. 18 i sl. - imek, Z{lI padlli Slovane i Germ;lni, Brno 1947. - Ncustl1 p,Il )\
iidstva, Pralha 1946, str. 397. - Lllice, Praha 1947, sitr. 5'6., - POl1li1<,
Sta roslovanska Mora\"a, Praha 1948, str. 107.
2.) Lehr-SpJawil1!S' ki, O i pra'J:zyznie Slowian, Poznali 1946, st r. '102 i :; 1
2r. ) P oulik, Staroslova.nska 's tr. 107.
Staroslovanska Morava, Praha 1948, str. 107.
"0) P il vod Slovan!\, str. 15 i sl.
72

D-r .Josip Kc rocc
gledite zauzimaju kako lingvisti tako i arheolozi (Czekanowski, sada i Lehr-Sp1awin
ski, Kozlowski, Kostrzewski, Sulimirski, Filip
Ako sa arheolokog gledita posmatramo sva ta miljenja, pogotovo ona koja za
stupaju hipotezu da je kultura slovenska, mOl'amo priznati da danas postoji.
doista ogroman broj dodirnih i elemenata i kasnije slovenske
kulture. Bez obzira to bi rintenzlvno traenje moglo doneti podosta bar to
se ekonomske, socijalne pa i arheoloke baze slovenskom i nekom drugom
prelstoriskom kulturom, postoji i slovenske kulture jo ipak dosta velik
hiatus, koga danas jo ne moemo premostiti. Istina je, da se taj hiatus' smanjio
na jedva svojih 500 god. a moda jji na manji razmak, dok je nekad bio od jednog
milenija, ipak bar t renutno arheolokog kontinuiteta nemamo. Arheolozi su dokazali
da nekadanje staro stanovnitvo ivi dalje i za vreme keltske ekspanzije, odnosno da
sta ro nekadanji nosioci kulture dalje na svom starom
prostoru. No oni svoju materijalnu kulturu menjaju. Tamo gde je bio direktan
keltski upliv, na kulturu, ona se keltizuje, kako kae Bohm, a tamo
gde keltski upliv na kulturu nije bio direktan ona ipak men,ia svoj izgled t
postaje mnogo .siromanija."!') Taj ,izgled kulture je nekada doveo do miljenja
da se staro sta novnitvo odselilo, to Filip kilO najbolji njen poznavalac odbija. On je
',istovremeno dokazao da je nekadanje stanovnitvo ivelo tu i na n,e.
Filip tvrdi, da danas ne postojJi nikakav prelom grobalja sa urnama iz
haltatskog pCI110da i onih iz rimske periode.
2n
) Na drugoj strani slovenski arheolozi su
danas pronali prve elemente slovenske kulture II VI, po nekima u V veku n. e.,
koji imaju kontinuitet sa slovenskom IX I X veka, P::>red toga postoji tendenca
da se i neke druge kulture II-IV veka na nekadanje kulture poveu
sa nek dan,iim stanovnitvom kulture, da bi se na t{aj :'listanovio
potreban kontinuitet. No priznat.i moramo da su ti za sada jo nedovoljni, te
postoji praznina kulturom na n. e. i slovenskom V veka. B6hm
na bazi svoje difiniciie "kultura i civilizacija, gde materijalnu kulturu kao
'izraz vlastitog unutranjeg razvoja pojediniih elemenata, koji su opet izraz plemenskog
individualiteta, odnosno individualiteta, smatra da kon
timui:tet lui i slovenskom kulturom ne postoji. On misli da on nije
ni te da nasioce kulture ne moemo kao Slovene.
30
) No i pored
toga on smatra da je dananje stanje toga pitanja Vie jer misli
da treba to pitanje r eavati ne sa arheolokog nego sa istoriskog gledJita."") Time se
ta j njegov stav II m nogome poklapa sa stavom sovjetskih lingvista i isto
kO,ii isto t el ko s Matraiu da pitanje etnogeneze treba reava1li sa istoriskog gledita,
a ne sa arheolokog. To gledite je moda i pravimo, ali kod toga postoji
opasnost da se a rh olo ka f akta uopte potpuno zanemare, za to imamo broj
prilnera . A za nema ri va n je fak:lta dovodi do toga, da se na bazi istoriske zako
nitosti izvode koji prividno izgledati i ali koji usprkos tome
ipak biti, ier il i arneoloka fakta postojati ili ponekad moda govoriti
ba i 5uprotno, Tako se opet .iasno videti da je takvo individualno, tj.
da se istori.ska zakonitost uzela kao okvir u k oji se ele prema umetnuti
pojedini razvojni momenti i ako oni OVR.mo ne spadaju. A ba taj postoji danas'
u sovjetskoj is toriografiji, bar to se starijih perioda Slovena. Na neke momente
ukazao sam rani,i e, Sloveni su po njima autohtoni na . gde se izvrila
etnoge neza i ako prapostojbine ne priznaju, kao to ne priznaju ni razne migracije od
"7) Z 'olbclanywi ekOIl ' , 1939, ,tr, 103----'1 2. -- Czek:JI1o \\ s ki. do historii Slawian, Lwow 1927.
- - PO!Sli 3 ' ntez.a 1V .pcrspektYlI' i, c ibs KrakiolI', 1947. - Lehr-
Sp lawi n;;ki, P,Qcl :jt'ki SlJwi 311. K'fl 21kolV 1946, --;- Fil ip, SIOv3lL' keho osi,dl eni v Ces,ko$lov cll
Praha 1946, - !(Jstrl c\\' ,'k t, \Vie!" w p ol-l, <l \I' czaS"ac h przedhi,tO flycznych. Pozll al; 1923. - SI,: ,.
vi,,, 13 11 tiqu a I, str. 268 i sL
I3tihlll. PCl vo d Slov3nll, , t r. ]3,
"n) ril up, 3,ll V3>n;;keho .osid le lli, st r. 61.
::0) B6hm, Puvod Slo,van l\ :str. 15 i sl,
3J) I. c. str. 22,
73
i dryena kulturu
nosno ih smatraju drugorazrednim. U vezi sa potrebno je u isti okvir
umetnuti. i sve jedinice, koje su ne samo neposredno sudelovale kod
etnogeneze, nego i ranije, koje bismo mogli jednim izrazom da kao pretke
tih jedinica. Tam putem ide donekle i arheologija. No ona je kod identifi
kacije vrlo oprezna i, bazira je samo na arheolokoj tj. na kulturno-materijalnoj i eko
nomsko-socijalnoj bazi, kod smatra kao nunost, da .postoji neprekidan kontinuitet
i pored, kaimo, menjanja plemenske individualnos1ll. Dananja sovjetska nauka smatra
da je identifikaciju na temelju samoga prostora, tj. da se neka
kultura nalazi na kasnije etnogeneze, kao to bi bio dovoljan i sam drutveni
razvoj u grubim potezima. Kontinuitet i vremenski momenti za nju nisu vani i ako
takav interval obuhvata ponekad i vie . od 'jednog milenija. Vani nisu ni arheoloko
materijalni elementi jer se oni u danim momentima, kako misle sovjetski istoriografi,
menjaju. Ako .posmatramo strogo sa arheolokog gledita izmene materijalne
kulture, kao iizraza plemenskog individualiteta, nikad se ne moe u toku razvoja iz
vriti naglo izmena, a da pored toga ne ostavi nikakvih elemenata za njezinu identi
fikaciju, odnosno izvor. Nagla izmena na nekom je iona postoji
jedino kod odseljenja jedne grupe i doseljenja nove. No kod okupacIje
jednog prostora na kome stanuje jedna grupa po drugoj, a da se staro sta
novnitvo nuje odseIH?, izmena materijalne kulture je postepena i to jo na jednom
mestu slabije a na drugom dok se stari domorodni elementi zadravaju jo .vrlo
dugo vremena, gde ih je pratiti u nazad i tamo gde dolazi do
meanja i ukrtavanja. Kao primer nam moe posluiti naa ilirska kultura,
koja je usprkos latenskog upliva zadrala mnogo starih ilirskih elemenata, a u vezi
sa elementima dala posebnu. i japodsku kulturu. Stari elementi
su se zadrali kako u materijalnom tako i u ekonomskom i socijalnom pogledu. Strogo
uzev ni kultura' za vreme keltske ekspanmje ne pretstavlja neku posebnu
promenu i pored 'keltizacije na jednoj i osiromaenja na drugoj strani. Osiromaenje u
materijalnoj kulturi je u to doba opta pu java severnih pokrajina i pretstavlja prema
tome neki razvojni stadij svih kultura nordiskih pokrajina. Prema tome 'mi tu ne
moemo gledati na neku naglu promenu jedne jedine kulture. Da li je .pak tu bila i'
neka promena u jeziku, mi za sada o tome ne moemo suditi, no ako ona postoji, mogli
bismo tu promenu pretpostaviti ne samo za kulturu nego oi za celu nordisku
oblast.
Sovjetski su u pogledu kulture odnosno nosioca te kulture isto
tako zauzeli svoj stav. Taj je stav onome koga zauzimaju do kulture
gradina, Skolota itd. Drugim kod slovenske etnogeneze sudelovali su i Lugijci,
kojif su skupa sa, Venetima stvorili Zapadne Slovene. Lugijci 'su pak po njima potomci
nosioca kulture, dok pisci Tacit, ptolemej o njima govore 'kao o
narodu, koji se sastoji od nekoliko plemena. To bi donekle odgovaralo i sadanjim novim
Filipa i drugJih.'l") arheolokih elemenata kao to sam
pomenuo, za tu hipotezu za sada nemamo.. Isto tako mi nemamo za sada na, arheolokoj
bazi pouzdano konstatovanu kulturu istoriskih Lugacija za vreme rimske provincijalne
civilizacije. Tako i ovde postoji kulturni hiatus, koga bismo mogli danas reiti
jedi'no istoriskim hipotezama, to je i suvie nepouzdano. Poljski
danas istina Lugijce identifikuju u przeworskoj kulturii, je glavna karakteristika u
grobovima u obliku r,aka. Granice njenog prostiranja se kriju u glavnom sa granicama
nekadanje kulture. Ti isti identifikuju pak Venete u oksywskoj
kulturi. Za obe te kulture pretpostavlja se da imaju svoj izvor II kulturi grobova u
obliku raka, a jedna (przeworska) bi bila kontinentalna, dok druga (oksywska) po
morska. Kultura grobova u ob1iku raka je navodno proizila iz kulture na Po
moranskom, pa je u literaturi i nazivlju pomoranskom. Raspad na dve grupe, przewor
skli i oksywsku je izvren oko II veka pre n. e.
a3
) Po nekim drugti:m arheolozima bi
nosioci te kulture bili Germani, no ,po Kostrzewskom su Germani II te pokraj-ine dospeli
O") SJ.alvia anliqu,2i l, str. 166. fiHp" , slovanskeho ()sidleni, str. 54 i .51. 61.
33) Sla'l'ia antiqua 1. str. 268 i sl. '"
74
D-r Josip Kcroec
tek mnogo kasnije, kada je ta kultura bil a potpuno Da kod njezinog
stvaranja ima udeo kultura pretpostavlja i Filip. "';)
Celokupna materijalna ostavtina na nekadanje kulture za
vreme rimske ekspanzije pokazuje pored toga jo i ogromnu struk,turalnu razliku od
. najstarije danas poznate slovenske kulture. Pa i pored tih prepreka pojedini
sovjetski izvode jo i dalekosenije Tako Udaljcov na baZlr topo
nimike,svega nekih desetak imena reka i drugih mesta, koja su tkako na istoku
tako i na zapadu, dolazi do da Je da su lugijska plemena iz davnine
sama sebe nazivala jo i Venetima ili Vendima, kako su kasnije Nemci nazivali Za
padne Da su .veneti i Lugijci mogli imati udela kod Slovenske etnogeneze
je neosporno. No po svemu izgleda da su Lugijci imali vie udela kod formiranja
nih Slovena nego li kod Zapadnih, kako b ar sude poljski arheolozi. Danas nam je pak
odgovoriti jo na pitanje, kakav ' su udeo imali kod stvaranja Zapadnih
Slovena. Pre svega jesu li aktivno ili pasivno.
U vezi sa autohtonizmom Slovena s ovjetska istoriografija prelam i na druga
arheoloka se na arheoloke momente" koje ne objanjava, ali
koje ipak smatra kao dokaz za svoje navode. Takav primer pretstavlja tzv. tripilska ili
tripoljska kultura, koja se potkraj neolita prostire- po Ukrajini. Njezina glavna ka
rakteristika lei u materijalnoj kulturi gde pored drugih elemenata veliku ulogu igra
i slikana keramika. Sa ekonomskog gledita kultura pripada kul
turama sa zemljoradnjom, pored ribolova i lova, dakle kulturai''l.a
sa naturalnom pl'!ivredom. Nosioce te kulture smatraju sovjetski kao prvo
bitno stanovnitvo, jafetovce. Ali oni idu i dalje. Tako Udaljcov tvrdi da plemena
Skolota, koje sovjetski opet identifikuju sa kasnijim Sklavenima, o
sam ranije govorio, a koji su iJiveli izmedu srednjeg Dnjepra i Karpata, pozna
plunu zemljoradnju, svojim korenom zalaze u tripoljsku
opet tvrdi da su Skoloti neposredno pripadal& sredini tripoljske kulture."s)
Drugim tripoljska kultura pripada slovenskim precima u jafetovskom stadiju.
Neto opreznije se izrazio Tretjakov, koji u tim tl1ipoljskim plemenima vidi pored
ostalih jedan od elemenata grupa Evrope. Ipak priznaje da od zemljo
plemena kamenog doba do slovenskih plemena postoji jo velik vremenski
razmak ispunjen sa istorisko ustaljenih etapa etnogenetskog procesa.
3
") Sve
te pretpostavke, koje ostalim nisu ni nove jer ih je prolog i ovog
veka pokuavao realizovati Hvojka,'O) imaj u taj nedostatak, da je danas
uspostaviti kontinuitet tripoljske kulture i bronzanodobnih kultura iste
oblasti, a kamo tripoljske kulture i Skolota. Tako je i ovde sovjetska nauka
. izvrila skok od II milenija pa sve do VI veka pre n. e. Taj skok postaje joS
u toliko to danas nije izvrena jo ddenpfikacija materijalne kulture Skolota. A
poto Skolote ni po imenu niti po mater4jal u ne moemo identifikovati sa Slovenima
to u arheolokom pogledu postoji jaz, koji obuhvata vreme od kraja III odnosno
II pre n. e. pa sve do VII odnosno VIn veka n.e. , to okruglo isnosi oko
2.800 godina.
. U vezi sa Skolotima imamo danas nov momenat. Sovjetski groblja sa
urnama identifiikuju sa Skolotima, koja se i prostiru na koje naseljavaju Sko
loti. Ta groblja su navodno opet sa grobljima koja imamo na zapadu na
kulture. Po Filipu' i drugim groblja sa urnama na
Dnjepru posledica su ekspanzije u pravcu istoka. Ako sada prihvatimo tu
pretpostavku koju brane zapadni i koja je najverovalm:ija, da su naime groblja
"") I. e, str. 292. - Prze g'L,d AIn,'heoI Olg iezny, POZIHlI} 1946, str. 66 i sl.; s tr. 70 j sl.
,Jr, ) Fili.p, osfdJlenf, st !'. 53.
::0) Ist oriski Glasnik 194.'i (1)". str. 27 i sl. (kau nel ing'v ist.3; ne I11IOIg' U II 1.2' .pit a ll .',a).
:J') istori s,ld Gl am ik 1948 (1), str. 24 i sl.
"8) Ist-ori ski G1a.sniJ, 1948 (2), str, 44.
"") B. :l'O'IH o,c.I3IlflHCK'v.,e str. 16 'i sl.
'''J Hvo'jka, ,Bt,Kb ICp. fipffAHL.npOBbfl (T,PY;J.L.I apx. ebt3AoBb XI. 706, ) - 3 ana!CKI1
3[)X. o6ll\ Petr,ogra,d XII, str. 172.
75
Slovl:ni i drvena knltura
sa urnama, odnosno da' je ekspanzija dospela iza Dnjepra, onda je starije
stanovnitvo moralo biti asimilirano preuzevi novu rnatertijalnu i duhovnu kult1fru, a
verov'atno i druge elemente ekonomskog karaktera od doljaka. Kako
ekspanzija traje u tom pravcu jo i u srednoj i haltatskoj periodi, to onda
Skolotli' sa tripoljskom kulturom nemaju nikakve veze, nego u najbolju ruku jedino sa
kulturom i onim domoroduim stanovnitvom koga su nosioci kulture
asimilirali.
Pored tih glavnih u sovjetskf)j istoni'ografiji postoje i druga, koja nisam
pomenuo jer 11isu u pogledu samog form iranja Slovena toliko izrazita, mada na
drugoj strani mogu biti i vrlo zanimljiva. Tako je dosta hipotezu postavio,
to se izvora Slovena sovjetski etnograf Tolstov. On u nekim lilirskim pleme
nima vidi neku vrstu Praslovena, odnosno elemente koji su se sa drugim
plemenima dali kasnije Slovene. Pomeranje tih ilirskih plemena prema severu usledilo
je kao posledica 'provale Kelta u Podunavlje u IV veku pre n. e,4
0a
) Drugim
pretke Slovena traiti ,i u tzv. haltatskoj kulturi nekadanjih Ihlra!Ob) Ta hi
poteza nije nova, njezini zastupnici bili su nekada afari,k i Wankel, no ubrzo ju je sruio
Hornes. je bila na bazi. Zanimljivo je da Tolstov svoje za
ne izvodi ni na arheolokoj niti na etnoloko-etnografskoj bazi, koju na svaki
ni nema. Stoga se oslanja na filoloko-ebimoloke momente i n3 neke astoriske
izvore.'''e) Polazna mu je Nestorova Kronika, ne uopte u obzir vre
menski razmak provale Kelta u Podunavlje i te kronike, koji pretstavlja pra
zninu od jednog milenija. Nije pak dovoljno pozivati se na (?) naroda,
da :;eispuni takva praznina i da se to uzme kao gola dokazana
koja se moe bez daljeg upotrebiti za identifikaciju raznih plemena.
Dananja slika etnogeneze slovenskih naroda po sovjetskim izgledala
bi od slovenskli'h narodnosti priblino ovako:
Zapadni Sloveni- Sloveni Juni Sloveni

-1-
1
- ' -1 -I
Veneti Lugijci Sklaveni -Veneti- gradine
1
? kult.
-,-- Ranoslovenske
Sklaveni-Veneti-Anti
1
'/
Skololi ?
I
Tripoljska kultura
Kod toga je ranoslovenska \ narodnpst sudelovala kod formiranja sV1ih triju
glavnih slovensk!ih grana, Zapadnih, i Junih SlovJta. Kod formiranja poje
dinih slovenskih narodnosti dolaze u obzir jo i druge narodnosti, kao kod formiranja
Bugara slovenska plemana i Bugari, itd. Ako pogledamo celu sliku pretpostavljenog
razvoja vidimo da su jedino kod Sklavena i Lugijaca 1Jokuavali ustanoviti tih
40
a
) ConeH.J< 3H 3THor p adHI)J V" 1948, str. 8 iod. - Up oredi i Histori jski Zboruik, Zagrcb 1948,
str. 275 i ,,,1. .
'''b) CUBCT CJ(aH 3THo'rpal!JI1H, 1:3.
"c) da lnisam lingvista, ne' mo,g'u sc U!;,;, u[ati u pravi.l.nost tih zakljuoa,k,a'. Da su medu
tim oni i:e;; to i kao i drugih ukazala je i Malr.ijan,a
ZbOil llik, 1948, str. 280 i sl.). ukazuj e i na druge mumente 'sa kO'.:' ima '
se ni'k,zko ni j e i ,koje .ni;.e dok2lzati. U T'ol stol'om r.a,du je medutim talk-vih
momenata na izbor pogotO'v,o tamo gde zadire tl <l! rh t"o\oc'gij-tl (na Ip. r. Pluna zemlti'ora.d'nDoa u haHta,
tu; - prva prlimitivnog r ob ovlas g . u haltatu; - nili j ra,zv'ojlOti
stup'mj l('eltlu u IV. veku od hal ta.bske kulture, itd. itd.);
_7_6_______ _ _______.:_ 0- r Josip Ke roe\:
grupa. s obzirom na mat erijalna arheoloka istraivanJa slovenskrlh
na Zapadu postoji danas mnogo da se priklonimo
cima koje su postavili ti a ne hipotezama koje zastupaju sovjetski
Tlma nedostaje svaka materijalna baza. Mada postoji da su pojedini ele
menti i moramo dok ne budu podupreti materijalnim dokazima. Tako
je na prime!, da su oi potomci nekadanje tripoljske kulture jednim delom uli
u sastav nosioca nekropola sa urnama i time indirektno povezali tripoljsku kulturu sa
kasnijim slovenskim formiranjem. Ali, priznati, da bismo takvim
rada doista mogli i masu drugih neolitskih i kasnijih kultura, koje su sa
raznim meanjem, asimilacijom itd. indirektno ule u sa'stav kasnijih Slovena.
Reavanje pitainj a etnogeneze Slovcn9. moe doista uslediti samo tamo gde je
izvreno formiranje ranoslovenske narodnosti. Intenzivnim studi.jem tamonjeg mate
rijalp. biti ustanovi ti materijalan kontinuitet sa starijim kulturama i starijim
grupama, lizdvojiti one materijal ne elemente, koji obuhvatiti kako ma
t e rijalnu i duhovnu kulturu tako i ekonom:iku i socijalno stanj e, a koji ukazivati
na stariji razvoj pre formiranja. Kao primer takvog arheolokog rada moram
pomenuti sovjetsKog arheologa Ribakova, .koji je tipolokim ma
terijal na Krimu i materijal na Srednjem Dnjepru pobio dosadanje miljenje o veli
gotske kulture. Na bazi tzv. gotslcih fibula i emajla on j e dokazao, da je gotska
kultura prilikom dola.ska Gota na Crno More bila mnoga ni a nego li je bila crno
morskih domorodaca. Od njih su Goti tek primili kulturu, koju su kasnije odneli sa
sobom u Zapadnu Evropu i po kojoj moe mo pratiti njihove tragoye. Isto tako je do
kazao, da gotska kultura nije uticala na oblast oko Srednj eg Dnjepra, nego se ta na
Dnjepru razvijala potpuno samostalno na elementima koje je primila sa Crnog Mora.
Tako tamo fibula, koj e su d:) sada smatra ne ka o gotske, moramo etni eki
priI=t:\sati drugima, po Ribakovu Antima i
Pre nego to na problem drvene kulture kod Slovena jo lt
kratko sadanj e arheoloko stanje lt pogledu naj s tarijih momenata najstarije mate
r ijalne kulture. konstat acija j c: svaka ko ona, koju je lt
pogledu sada najstarije slovenske keramike .' ") Tu keramiku datira on u V i VI
a poznata je pod [menom "praki tip, ka je Borkovsk\' sam n azivlje, odnosno pod
imenom slovenska keramika 1. stupnja kako j e nazivlj e Poulik i ostali. KeramJilka L
stupnj a ima neprekidan kontinuitet sa kas nijom keramikom IX X veka. Na alost
do sada je najstarija slovenska keramika otkrivena jedino u Srednjoj i Zapadnoj Evropi,
a u ostalim predelima je jo ne poznajemo. Tako j e ta keramika, koju su Ni ederl e i
Eisner pretpostavili, da su je im ali Sloveni i. el a su j e kod doseljenj a doneli
Jz svoj e prapostojbine, danas dr agocen dok az o postoj a nju vlastite slovenske kulture lt
VI i u V veku. U Moravskoj gde j e isto tako otkrivena kerarnilkci 1. stupnja, nije tu
. samonikla odnosno nije tu nastala, nego su je Sloveni doneti sa sobom iz prapostoj
bine kod svoga doseljenja pored ostale ma t e vij alne kulture,. Pored keramike imamo,
danas poznate iz toga vremena i .neke .druge kulturno matemjalne elemente, kao to
su spone, kresila itd. D01sta su ti elementi za sada jo skromni , pre svega jer pripadaju
grobnim nalazima, dok rHseobine jo nisu istraene. grobne nalaze spada .j grobna
arhitektura otkrivena u 2uraneh, .koju P oulik pripisuj e Sloveni1ma, a vremenski j e
stavlja pod kra} V I pored stranih importiranih predmeta, j'e
opredeljenje na bazi keramike, koja pr,ipada 1. stupnju slovenske keramike, posve
nalaze d;mamo danas i na Srednjem Dnjepru, nosioci su navodno bili
Sloveni VI i vn veka. Nakon Ribakovog r ada koji nam je pruio samo dva elemenb
fibula, a ne i celokupne kulture, moemo da i tu, budu objavlj eni
svi materijalni nalazi j edne epohe ili jedne kulture, uhvatiti bazu za daljna
i'.spitivanja. Isto tako imamo obavetenj a ,iz Polj ske o nekropolama VII-VIII veka.
koj e nij e jo posve d atirati , a koje dati dragocene podatke za
povezivanj e sa starijim per iodama." ' ) Arheoloki rad lt Jugoslaviji je sada doneo dodue
'") Rib ak,ov, I[) .w eRHeii PYCfI, ,1948, CTp. 46 i sl.
' 2) Borkovsk}', StJ:: ,ro;;luvans}"j I,'EI: alll il< a ve st i'edni EV IlO pe, P,naha J.940.
' '' ) Ar,cheol o'gid{e TQzhl edy 1949, st. r. 10 i sl.
..) Kostrzewski, Kultura PrapoDska, POln8Ti 1947. str. 92.
17
Sloveni i drvena kultura
ali ipak vane nove podatke 1:1 slovenskoj kulturi ranijeg doba. Pre' svega
je tu slovensko svetlilite u Ptuju, datirano u VII vekY') U opte je danas slovenska
arheologija na najboljem putu da vremenom konstatuje celokupnu lovensku kulturu
od seobe naroda i da ju povee sa ranijim peI11odama.
Gledite Mijateva, koji pokuava da da reenje otsustvu ranijih slovenskih ele
menata odmah nakon seobe naroda drvene kulture, je vrlo zanimljivo, s
obZiirom na njegov stav prema novim ranijih slovenskih elemenata i nji
hovim Pomenuo sam da je Mijatevljeva hipoteza na pret
postavci, da su naime bilo iz koga god razloga, u pradomovini stanovali isklju
u i umovitim predelima. Zanimljivo je dalje da Mijatev kod svojih
Slovene i njihove pretke u tim predelima posve kao da nisu imali
nikakva dodira sa ostalim kulturama sVOjih suseda. A znamo da su u
tim predelima slovenske prapostojbine nekad obitavali nasioci mnogih drugih kultura
sve od. neolita dalje. Tu je tripoljska kultura, tu su plemena koja su bila nosioci
keramike, tu su plemena koja su nosioci nekropola sa urnama itd. na
kome se nalaze ta plemena i te kulturne grupe je isto, gde se kasnije pojavljuje Slovem
kao formirarta narodnost i gde moramo traiti i slovenske pretke. Tih mome-nata
Mijatev se u svom nije dotakao i nije ih nl pokuao u vezi sa
Slovena. Kod pitanja izolovanosti kako je pretpostavlja Mijatev, ne do
lazi u obzir izolovanost ili bolje konserva tlvnost po kojoj bi Sloveni iveLi ' u nekoj
.primitivnijoj kulturi se da Prime sve nove tekovine, a samu
poneke, nego je tu govor o potpunoj izolovanosti, gde Sloveni i njihovi pretci nikad
nisu imali nikakva dodira sa drugim plemenima i kulturama, to bi dovelo do toga da
nisu poznavali ne samo metal nego ni keramike, a verovatno ni obradu kamena.
Sve to zamenj:ivalo bi jeoono drvo. Takva jZQlovanost je kod jedne takve
krupne narodnosti kao to su Sloveni posve Uz to dolazi li! pitanje samog
formiranja Slovena. Ne slaem se sa sovjetskim u .tom pogledu, naime,
da je formiranje Slovena tek negde oko II veka pre n.e. Formiranje je moralo
bilti zavreno mnogo ranije. Pa i vreme od 200 godina je za takav proces
i suvie kratko, pogotovo ako uzmemo u obzir da kod ukrtavanja nisu sudelovala
samo srodna plemena, sa srodn:im ili listim jezikom, kulturom, verovanjima
itd. jer su time sama po sebi imala jezgro, nego i plemena koja su se iz
osnove razlikovala. Pa i po Mijatevu, koji. se direktno o tome nigde
ne izraava, mogli bismo pretpostaviti mnogo ranije proces formiranja. U
tom pogledu se slaem s njime i ako ne mislim na formiranje slovenske narodnoshl kao
takve, nego formiranje pojedinih slovenskih plemena, kojih formiranja svakako
pada pod kraj neolita. Da su pak ta . slovenska ili praslovenska plemena mogla
biti sobom srodna, morao je njima bIti ziv kontakt, a i ukrta
vanje. U suprotnom nije uopte pretpostaviti formiranje tako ogromne
narodnostli kakvu pretstavljaju Slciveni, koji bi se po miljenju sovjetsklih
li toku 200 godina formirali iz raznih plemena u ranoslovensku narodnost, koja je tek dala
osnovu jeziku, verovanjima, kulturi itd. svim Slovenima. Diferencijacije nisu
po mom mi.'ljenju mogle nastati u samoj ranoslovenskoj nar..odnosti, kako oni
misle, nego tek sa njezinim raspadom, tada kada su pojedine grane vrile dalj ni proces
formiranja u pojedine druge slovenske narodnosti. Pitanje kada je dolo do raspada
te ranoslovenske narodnosti nije za 'sada jo reeno. Raspad za vreme seobe naroda
verovatno druga faza, dok je prva mOda bila negde u haltatskom periodu.
No posve je pretpostavljati da je do makakvog slovenskog jedinstva dolo
tek kasnije, nakon raspada ranoslovenske narodnosti, pretpostavimo negde oko VIII
veka, kako OO to neki eleli prikazati, tj. tada kada i mnogi drugii
elementi posve strani Slovenima i gde su na razne grupe dejstvovali posve
elementi.
Mijatev, kome su bila poznata najnovija Borkovskog u pogledu najstarije
slovenske keramike, prima te sa rezervom i smatra da je to samo pokuaj
upotpunjavanja teorije Kostrzewskoga o a utohtonosti slovenske kulture!R)
. ,, ) Korocc, Star
,
o:s!OV3111Sk,) IlH Ptu.i skem gradu, L.juhl .iana 194R.
''') Mi j-a tey C!aBSlfl>cJ{,a Ke.;;I<!,.\llll:J{a, str. 18. .
78
D-r Josip Koroscc
Borkovsky ne smatra da je ta keramika autohtona na mestima gde je nego je
dovodi ovamo zajedno sa Slovenima, koji su je primili pod latenskim ili keltskim upli
vom negde u karpatskoj kotlini ili iza Karpata. Miljenje Mijateva u pogledu slovenske
keramike je, da su Sloveni prUlmili keramiku tek kod svog dolaska u nove postojbine
iz rimske provincijalne kulture.
U vezi sa drvenom kulturom mogu taknuti i pitanje ostataka drvene arhitekture
i ostalih drvenih za koje Mijatev misli da su morale propast.i! je
to pogotovo za junije pokrajine, ali se to ne moe odnositi na severnije, a p0
gotovo ne na predele. Danas imamo dovoljno drvenih ob.jelf'ata raznih kul
tura, pa i slovenske kulture, koji su nam se To su pored osnova forti
fikacijskih objekata, razne drvene kaike, sudovi, stolice itd. Prema tome bismo mogli
. da se konstatovati u materijalu i takva drvena slovenska kultura, ako bi
ona postoj ala.
Za sada je Mijatevljeva hipoteza isto tolfilko verovatna, kao i mnoge druge koje
su pokuavale ispuniti prazninu .u ranijoj slovenskoj kulturi. No i tu hipotezu je poput
ostalih potrebno materijalno podupretJiI. Moje gledite u tom pogledu je posve nega
tivno, jer mi ta pretpostavka izgleda i suvie slabo potkrepljena. Dva su konkretna
fakta na koja se oslanja Mijatev. Jedan je otsustvo iLi bar prividno otsustvo ranije
kulture kod Slovena, a drugi, upotreba velikog broja drvenih predmeta kod pojedinih
slovenskih naroda jo i danas. drugi momenat otpada, jer ci. mnogi nesloven
ski narodi u ogromnom broju upotrebljavaju drvene izradevine. Stoga je ta
i suvie labilna. Tobonja izolovanost Slovena nije dokazana, a kao to sam
primetio nije ni i zbog drugih razloga koji zalaze ' u sam drutveni razvoj,
pogotovo formiranja jedne narodnosti. No mada prema toj hipotezi zauzimam nega
tivan stav, mi se ipak verovatan deo takve drvene kulture, tj. upotreba drvenih
:izradevipa pored drugog mater,ijala, kao to j e prvo kamen, a kasnije i metal. Da SLI
pak Sloveni upotrebljavali jedino i samo drvo, a da nisu poznavali ni keramiku
ne izgleda mi fnli najmanje verovatno.
nESUM"::
Les Slaves et .Ia culture en bois
.JuSClu'ii. present hc:tucoup ont nie aux Slaves prCSCllIc toute la culture
rielle jusqu'au dix-huitiel11c siecle, A propos dc ccla Mijat,ov a de n()uveau entame ccltc question.
II tiiche a rempbr cc \'idc archeol(),giqLlc ciJcz lcs Slaves d'un-c cultnrc supposee de la
cnlture cn hois. Jusqu'a leur arrivee sur la peninsule des BaLkans ou les Slavcs on t
la culture antiqllc. il s ont, ,\ cc Clu'on dit, dans du hois cn nc sc S'Cfvant que Uli
hoisPollf kur pnoduction. tandis lIlle la ceramique. le ct vraist:Jl1hlablcment la .pierre aussi
leur j'JlCOnrlus. Cettc ilypothese ;intercssant e est cepcnda'nt au,iouTu'lrui cn contrauictio.n
parfaHe avec le point dc VllC sur la clllture slave. En memc tcmps elle impliquo des
contractictinns il:UX conclusions presentees par les specialistes so\'yetiques.
Les .,savants sovyetiqucs, comme Deravin, Poi,eta. Udaljcnv, Grt:kov. To'istov ct les autres
ont sur la ]Ya,se des i)lierences de Marr elahor e UIle nOl fveil e man iere de voir sur i'cthnogenese ue
Slaves qui a sa sourcc dans les conclusions ctu Iinguiste polonais Lehr. Les erudits
sont. avec quelques petites en sur la meme ]igne. lis enscigncnt quc les
Slaves se sont formes au cours d'un proces d' un CIY)'isement mutuel et d' une iusion des diiieren!l:s
tr,:Ous. Lelu appuie la meIne opinion, mais ,jJ que les Slaves sont venus dc l'c'II cst a Fcst,
ce que veut di:re qll'U defcnd l'ainsi di1c theorie indoellropecn,nc contrc lcs historiographcs
sovyetiq\les qui la noie.nt. Les histori.ograpiles sQ,vYeliquos ne se servent paeS de maiericl
a,ntique e't agisse.nt excillsivomcnt SUlr la has e. dc la coniorlllite aux lois historiqu'es. Tis la
ge.newlisont ne faisa,llt entrer ell consideration aUClll1 a'll,tre moment qui pourrait iOll qui
sc faH jOllT au cours dli des forces prodllctriccs, C' es t incontestable que la qllilltcs
scnce uc cctte theori e e. t cxacte, c'est a d:re qllC la forma tion dLS Slaves s'cst eiicctllee par
la roie dil croiscment et la fusion du diHercn tes tribll s. Cl; no:scmcllt toutdoi.s n' a pa's Pil
79
Sloveni i drvena kultura
commBncer plus tot que qu,a,tre siecles avant la ,nOIIvelle ere. Elle s'est etablie beallcollp plus
tot. a la fin du comme il le suppose Lelu. II y a enco,re des divers 61el11wts plus actiis
ct plus pa,ssiis ct meme des elements qui sont tout a fait passifs.
Lcs savants SOVyetiqllCS Clo,ntcstent allssi la patrie originale slave qlloiquc d'autre cott: ils
t[lchent ,\ porter I'entie!' proces dc la formation Sllr leur territoire. Si nous Sllpposons rade meme
de la formation sur quelque terrHoire. nous sommes (Jbliges de co't1siciercr ce terr.:toirc c'ommc
la patric du peuple qui s'y est
QlI;]nt aux diiic;entes triiJus qui ont probablcmcnt ii la iormation des Slavcs. comme
par exemplc les Skolots pour qui les special-istes pretendent que leur nom div:Cllne de
la forme Sklavenoi (cc que n'est pas juste). et les Venetes. les portcurs Je' la culture Jes
de DjakoV'o<. etc.. ;:1 est tout d'abord nccessaire Je les iJ(;!ntiiicr dans lc matcriel,
ct par la sllite H faut essayer de resoudre cette question et dc fixer en quell(;! mesurc ont ils
participcdans I' ethnogenesc.
A cct ega rd les arch6dogllCS polonais ct tchcQlles, comme K,ostrzcwsl<i. fili.p ct les all tres
'ont beaucoup plus concretcmeJ1t entrepris de resoudre les prohlemes dc la culture !usat'C.r1JIC
ct la part qu'ils ont cue (fans I'ctl1nogcnese slav(;!. Les specialistcs s()vyetiqlles cepcnda.l1t consi
dercnt lcs Lougicns comme' les portcurs dc I' anciennc culturc lusat:cnne qui cnt, commc i1s
pretendcnt, aussi eu part dans I'cthnogcnesc des Slavcsoccide;nlaux. Cela cOlltrcdH les OO<I1CI1I
si()tls c1es dc I'ollest qui dans la JTIigrati-[}n des Lougiens vers rest \'I)ient un elemcnt qui
a participe dans la iormation des Slaves occiden taux. La resolution dc tous ces problcmes sera
fac:litee Ciuand nOtlS , aurons la possi'iJi1ite dc fixer la crll1tinuite entre les phascs 1I10-cicrncs et
ancicnnes de Ia culture slave cc qui' n'(;!xist e pas c-noc:re juSqu'U prCsent. Mais tenant comptc dc
i'etal aclucl dc slave avani lc Iwiliemc siecle il est necessaire Que celte contintlitc
c:\:istc. Vnila pourquOljr il n'eslpas . possible dc tenlcr dc rcmplir les viJesinsig-nifi.ants
culture slIPposec dc \)ois.
..

D-r GREGOR L:REMONIK
Bosanske l humske povelje srednjeg vijeka'
III. HUMSKE POVELJE I PISMA
A. KANCELARIJASANKOVICA
69. Pismo upana Sanka Dubrovniku prije go(\ine 1369
Original II Dravnom arhivlI u Duurovni ku.
Izdanja: Kap'<,Ho-Tl!pT'KOI!Hh, epo. sIr. 102 hr. 7<); fr. Miklosil:ll. Mon. sL:rh.
str. 247 hr. 236; Jb. CTojaHoBHh, eTape cpn. I1J3e,1,e II miCMa l str. 103 br. 10.3:
Pismo je nedatirano, a pisano je svakako prije godine 1369, kada je ban Tvrtko
uklonio Sanka sa njegovog poloaja.')
Sankovo pismo je pisano na tabaka papira i ima tome di
menzije 22,5X 'l5,2 cm. Vodenog znaka nema. Na spoljanji izgled pisma nije
panja, gornji rub iznosi samo 1,2 cm, lijevi i desni su nepravilni, 0-1 odn. 0,5-2 cm
iroki, ispod teksta ostaje jo 2- cm praznog , prostora.
Sankov pisar pie srpsku diplomsku minus'kulu, dodue vrlo runu ineestetsku,
ali ipak izraz-itu minuskulu. Ran-ije smo obj asnili, kako se Bosna sve do godine 1376
konsekventno odupire novotariji, koju je s obzirom na pismo provela srpska dravna
kancelarija, !1ovotariji koju uvodi u bosansku dravnu kancelariju tek ban Tvrtko, kada
je u njemu sazrela nalT!jera da se krunie za Srbije i Bosne,") a ovo pismo San
kovog dijaka, koje je pisano prije. godine 1369 pisano je, eto, srpskom diplomskom mi
nuskulom.
Jasno je da se Sankov dijak, s obzirom na pismo, nije n1ogao povoditi za uzorom
bosanske kancelarije, te, prema tome, mora da je Hum doao do toga vlastitim razvo
jem - konstatacija" koja ne ali koja je u kulturnoistorijskom pogledu ipak
zanimljiva i vana.
Vidjeli Smo kako je monumentalna majuskula Miroslavljevog u
Humu degenerisala do runog pisma Radoslavljeve povelje iz godine 1254.') Isto tako
smo vidjeli, da se lste 1254 godine pie u nepos'rednom susjetstvu, u Dubrovniku,
poluustav, kakav se je razvio u Srbiji i Dubrovni1ku:) Poslije toga nemamo sve
do naeg Sankovog dopisa iz Huma nikakvih dokumenata, koji bi nama pokazivali ra
zvoj pisma ' u Humu. Ali, ;i ako nemamo dokumenata, pismo ovog Sankovog
dopisa je dokaz da se bosansko, a ranije srpsko Primorje 'u kulturnom pogledu razvijalo
drugim pravcem nego Bosna. Hum ne ostaje ikonservativno kod stare knjine maju
skule, nego prima novo srpsko pismo iz Srbije i iz Dubrovnika - po svoj prilici
, vie iz Dubrovnika, gdje u tim godinama Niko pie izrazitu srpsku di
plomsku minuskulu.
") V,I. Bo.sne stl' , 295.
") lS!pm, Glasl1Iik 1c)49/50 str, 11,5, sl.
") Glasnik 1948 str. 138.
0) Glasni,k 1918 str. 140.
i,
82
b-r Gregor Crcmonik
Ako se uporedi pismo upana Sanka (sl. br. 21) sa pismom kance
lara Nike iz godine 1367 (sl. br. 22)") i sa pismom logoteta cara Uroa iz godine
1357. (sl. br. 23),) opaa se golema razlika Sankovog i ostalih. dvaju pisama.
Sankovo zaostaje vrlo mnogo i za pismom srpske dravne kancelarije, i za pismom
kancelarije. I srpsko i dubrova:::ko pismo je glatka, ispisana diplomska mi
nuskula stalno jednakomjernih poteza, dok je Sankovo . pismo nespretna i nekonse
kven-tna minuskula, koju ne bismo mogli nazvati diplomskom, i ako sadri u bitnosti
sve njezine elemente. Nedostaje joj izvjeba:1ost ruke i dosljednost u pisanju.
Sl. 21 - Pr vih pet redova P iS Ilia 11 dopislI upana
J
..... H4'f M

..
'" tf t" uc
/
SL 22 - Posliedniih k;t redova povelje cara Ur oa od 24 aprila 1357 (Mikl. bL 142).
Sankov dijak pie slova okomito, poloito, produenja slova, osobito kod
slova d, pisana su pravim potezom, je produenje u luk na lijevo,
u luk na desno. Produenja slova su u gornji prostor, kuda se penju po 5--6 mm,
nego u donji, gdje dostiu samo 3 mm. Pojedina slova, osobito A i X, pisana su u dva
oblika. Sve to daje Sankovom pismu neestetski izgled, a dokaz je da Hum u
ta) Sve sLiJ{e su u prirodri,Otj pot o ;:OC izgled pi's1l1a mn,o go ali
su ra.d.i ,t oga mor,ali ,atp asu/ desni du:'clovi pove lJ,a'. K,li ej.i su p' navt;.elli po fot ografij ama p,pof. J or
u DubrovniJ;!U,
") Snimak je uzet ib._ arh'ivskc knjige Diversa Ca,ncellariae l366/61l foJ. 38
3

Isrlor. K. plamenik Srb. k. akad.. Xl str. .34,
") Miklosich. 'Mon. serb. bL 142.
83
Bosanske i ltumskc !lOVCU e sr ednjeg" vijeka
svome razvoju pisma mnogo zaostaje za razvojem u Dubr_ovniku i u Srbiji. Istu zao
stalost konstatovati i 20 godina kasnije u povelji Sarukovih sinova Bjeljaka i

Ukrasa nema pismo nikakvih, invokacija ispred teksta j e prosti perom
krst od 1,1 cm visine.
Pismo je presavijeno na bosanski in, odozgo je preklopljeno 3,8 cm dolje, odo
zdo 3 cm gore (rubovi se ne sastaju!), na to sa desne strane 8 cm i sa lijeve 6 cm unu
tra, te srednje polje ostaje oko 8 cm i1'oko. Kroz sva . tri polja napravljen
je prorez od 5 mm, kroz njih je nesumnjivo isto toliko iroka traka od
papira i obavijena oko sloenog pisma. Na sastav obaju krajeva trake naliven je vosak
i udaren mali Prilikom otvaranja pisma otpala je i traka i ali je oko samog
proreza na spoljanjem sTedinjem tj. adresnom polju ostala j asna mrlja od
voska u obliku kruga sa 1,5 cm
Zanimljivo je da dijaku kao da nije bilo dovol.ino to je udario pec;at na sastav
traka, nego je na adresno polje perom nacrtao jo grb Sanka, isto si dro koje
je upotreblj eno kao lik na Sankovih sinova Bjeljaka i U tom po-
SI. 2.1 - Prvih est redova pisma kancel ar a' Ni ke od 2 ,lpriia ].1(,7.
mlj t no iz kllj i.l!;e nivo Callcel1ariae 1.i66/(i8 fa l. 38".
gledu Sankovo pismo pretstavlja zanimljivu analogiju pismu kneza' Vojislava od 22
augusta 1362.") Knez Voj islav u pismu sam pripovj eda, da mu je ' napri
jed", tj. valjda mu je njegov dijak sa tiparom otiao negdje prije njega, a na to napo
minje H ... , ..... MOK> U prazan prostor izmedu
i MO -I-<> nacrtao j e Vojislav,odnosno njegov pisar, Vojisl avlj ev grb, ta
sidro, ali sasvim oblika i mn ogo nego to je Sankovo.
Dok Vojislav upozorava na surogat za dotle Sanko ni jednom ne
kae, zato je nacrtao ili dao nacrtati svoj grb na adresno polje. Nije da je
otisak Sankovog tipara na vosak ispao slabo i da je crte imao svrhu da nadomj esti slabi
lik na -
Na adresnome polju sasvim pri vrhu nalazi se Sanlcova adresa
H t.Mb, H wnbtHNt. , ispod adrese j e II
lijepoj kursivi savremeni regest Ikancelarije l,ettere de Semeho per
lo frumento chi mando a Catharo, ispod toga r egest a nalazi se spomenuti crt San
kovog grba, a uz njega sitnim slovima recentno Visto. Na gornjem sredinjem polju
nalazi se oznaka 143 an. 1300- 140 0", a na donjem sredinjem polju starija
oznaka ,)N 37 del Pach VII.
7) Ispor. A. br. ZBi 33.
') Lj, l s ir. 102 hr. 1111.
\I) Isto ta!llll str. 103.
..
S4
br {!regor
70. Povelja Bjeljaka i Dubrovniku od 15 aprila 1391
Original u. Dravnom arhivu ou Dubrovniku.
Izdanja: Kap,aHoTBprKoBHh., Cp6. str. 98 br. 78; fr. Mjklosieh. MOI1. serb.
str. 217 hr. 204; Jb. CrojalloBl1h, erape epno !lOj3ei be' fl nHOla I str. 123 br. 129.
Pergament je izrade, to za Hum pretstavlja rijetkost. Kvalitet
je bio vrlo dobar, spoljanja strana je samo malo tamnija od unutranje. Danas je per
gament napadnut od bolesti, znatne povrine su tamne boje, a na mje
stima je razjeden. Najvie je stradao donji dio povelje, gdje je bolest unitila je
dan dio plikei Tubove sa svake strane plike, dalje ima povelja na svakom pregibu p0
jednu izjedenu rupu. Donja je oko 4X 1,5 cm velika, srednja oko 1,8X1 cm, gornja iz
nosi jedva 1 X 1 cm i nalazi se redaka, tako da ne upropatava tekst.
irina povelje je 33,5 cm gore, cm dolje, visina 41 cm lijevo i 42,6 cm desno,
k tome dolazi jo plika od 2,5 cm. Debljina pergamenta iznosi 0,21-0,17-0,21-=-0,1'/
mm.
Pisar nije Enirao pergament, radi toga su i rubovi nepravilni i redovi nepravi .
Gornji rub 2-2,6 cm, lijevi rub pri vrhu 1,8 cm, prema dnu postaje sve i
kod posljednjeg retka je 2,5 cm 'irok, desni je sasvim nepravilan i 1-2,8 cm irok. Na
dnu pergamenta je ostalo 5 cm neispisanog prostora, tako da presavijena plika od 2,5
cm sie do posljednjeg retka teksta. Hedovi teksta su neravni, tako se na pr.
14-ti redak koji je najvie iskrivljen penje u sredini do 8 mm iznad ravne crte, te se
prema kraju opet sputa na nju. Otstojanje redaka iznosi u samo 5-6 mm,
prema !kraju povelje je pisar uvidio da mu ostati mnogo praznog mjesta i je
praviti otstojanja i do 1 cm. Radi svih tih nepravilnosti povelja ne skladan utisak.
Dijak Grubanac koji se potpisuje kao rob Bjeljalw i - vjerovatIlo
je to sam izraz devocije, a ne stanja - pie aljkavu diplomsku minuskulu
kod koje na prvi pogled upadaju u u lijevo poloena produenja slova .. ,,4 i "P....
Ostala su slova uspravna, slovo A je nagnuto u desno, jedino slova ' 'i i ,p . su
nagnuta u lijevo, su i jako zavinuta. Slovo 5 po tome, to ne zaprema
samo srednji, nego srednji i gornji prostor, slovo A po tome, to produenje stabla ne
ide u donji prostor, kao to je to za minuskulu pravilo, nego se zaustavlja na osnovnoj
crti ,slovo 1 po tome, to je pisano bez petljice, pie slovo }t{
u dva oblika odnosno poteza.
Uk!rasa nema povelja nikakvih. Po uz,oru bosanske drayne kancelarije i
ne stavLja krst teksta, a prvo slovo ne ni malo. ' Radi toga
prosti povelje sa malim prvim slovom jaiko utisak. svi pisari
"nastoje dati bar povelje neto 'utiska ako ne sa krstom, ono bar sa
slovom, aGrubanac se svih' sretstava
Poto je povelja izdata u ime dvojice to je snabdjevena sa dva
lijevo (sa stanovita sa Bjeljakovim i desno sa
M:ivarija je kod obaju jednak, kroz pliku i pergamenP") napravljene su dva puta po
rupice, smjetene u obliku lijevo i desno jednako po oko 12 cm
udaljene od odnosnog ruba. Od lijevih Bjeljakovih su dvije rupice unitene od ljubi
bolesti pergamenta, koji je na tome donjem mjestu stradao najgore, ali se po
vrpcama vidi gdje su bile.
Za vrpce su upotrebljena nepredena vlakna crvene svile. Po jedan krak vrpce
te sa poledine kroz gornje rupice na lice povelje, tu se krakovi prosto, bez
preplitanja ukrtavaju i kroz suprotne donje rupice prolaze opet na odakle
se nepletene sputaju 7 cm ispod ruba do Kroz prolaze odvojeno i pa
[' alelno, oko 2 cm jedna od druge, a ispod vise jo oko 25 cm.
Oba i Bjeljakov i jednake su izrade i od jednakog svjetloutog
voska. Oba su pravljena u obliku poneto nepraviInih polutikvica, gor
''') Danas - je poveli a sloena tako nespretno. da izgleda kao da desni ima
II vos [ruku plik,l. medutim. kada se kon tro lira vrpce, vidi se da jc vrpca
kroz jednostavnu pliku i pergament. a dvostmkli nabor plike je posljedica ka
nespretno\'{ slaganja.
\
Bosa nske i hUITlskc pove!.i.! srednj e" vijeka
85
njeg oboda kod obaju iznosi po 4,5 cm, a dubina (debljina) kod Bjeljakovog 3 cm, a
kod 2,5 cm. U gornji krug pravljena su udubljenja sa . od 2,7
cm, tako da ostaje oko udubljel1ja jedan nabor (Wulst) od oko() 1 cm irine. To daje
i ako su srazmjerno malih dime nzija, izgl ed izvjeS'ne nespretne gloinaznosti.")
U gotove grudve naliven je na dno udubljenja sloj crvenog voska i na
njega udareni tipari Bjeljaka i Prilikom pritiska tipara izdi.gao se ,ispod tipara
. j edan dio crvenog voska i naslonio se na kose padine udubljenja. Dijak je taj izdi
gnuti nabor porezao unaokolo, ali sa vrlo malo panje i sa nesigurnom rukom, te
mu rez nije ravan i ne paralelno sa rubom udubljenja, nego se crveni vosak na
mjestima pen,je gotovo do samog ruba, na mjestima opet rez ide gotovo do dna udu
bljenja . Ali i tamo gdje je nabor crvenog voska odrezan, gdje bi dakle padina mo
rala da ima svoju prirodnu svj e tloutu boju, ona nije svjetlouta, nego je sva zapr
ljana i zamazana od crvenog voska.
UpotreBa crvenog voska sa strane Bjeljaka i je veoma upadljiva. Ona je
ili posljedica neznanja ili izraz drske pretencioznosti, jer je upotreba crvene boj e
kod !povelja jo iz bizantijskih vremena reservat krunisanih ' suverena. Nijedan na
fe udalac, pa ni je II to vrijeme ne upotrebljava; a k asnije
vidjeti kako herceg Stjepan god. 1448 od samoga rimskog cara Fridrika III dobiva
pravo upotrebe crvenog voska kao neku povlasticu. Radi toga crveni vosak
kod Bjelj aka i tim vie iZllenaduje. Za neznanj'e o crvene boj e bi
govorilo to to Grubanac ni najmanje ne sami tekst povelje crvenim mas,ti
lom. Ako bi znao za crvene boje, on bi zacijelo i' t ekst povelje i skitio sa
crvenim kao to je to kod vladarskih povelja. Nesumnjivo su Bj eljaku i
takve poveIje bile poznate, jer sui oni sigurno dobili od kralja Tvrtka za svoje te
ritorije povelju, kao to ju je Tvrtko dao vojvodi Hrvoju
l 2
) Na drugoj strani
opet izgleda jedva vjerovatno da takvi istaknuti velmoe, koji su se sigurno
kretali na Tvrtkovom dvoru i bez sumnje dobro poznavali dvorsku etiketu, ne bi
znali to crvena boja na Kako bilo da bilo, svakako bi bilo neznanje isto
tako veliko, kao to bi bila drska pretencioznost ovih prvih grobara feudalne bo
sanske drave.
Tipari Bjelj aka i su dodue jednake 1,6 cm) i izra
od iste ruke, ali njima postoje znatne r azlike s obzirom na grb i s obzi
rom na smjetaj legende oko grba.
Bjeljakov tipar sadri kao grb ovalni i tit, postavljen na uglati vrh (osno
vica je dakle okrenuta gore), a u titu je isto primitivno stilizi rano sidro, kao to je
mastilom ,nacrtano na adresnomi2 poliu Sankovog pisma (v. proli broj 69). Na Radi
tiparu urezano je samo to sidro ne,:ito dimenzija i debljih poteza, a bez
tita. Legenda na Bj eljakovom tiparu glasi: ,,+. nEY<:1T 5'E,1\V1'E,ICO[] ,mi
i smjetena je pravilno, tj . sa krstom nalazi se na vrhu iznad sredine
titove osnovice. Legenda glasi : ,,+ nE4<:1T kNEl<:1 P<1AHY<1", ali
ona ne pri vrhu, nego je za 90 okrenuta u lijevo, ako se uzmu kuke kao
gornji dio sidra - tako je nl.dio graver Bj elj akovog tipara- ili za 90 II desno, ako
se uzme osnovica sidra za gornji dio, to bi bilo zapravo Ovu je nezgodnu
pogreku gravera dao ispraviti, kada je kao vojvoda novi tipar (ispor.
na broj 72) .
treba istaIknuti neskladnost teksta pove1je i legende tipara. U
tekstu povelje se naziva vojvodom (Bj elj ak . upanom) a na legendi' tipara Ra
je samo jo knez. Mora dakle da je postao vojvoda nedavno prije uzdavanja
nae povelje od 15 aprila 1391. Nije sasvim da mu je titulu vojvode
") Kod A. reproducirane su saITl O slike iipara (sl. 28 i 29), nabori oko njih su ispu
leni, radi se guhi pravi -oblik
12) Ispor . na broj 13.
lO) sir. 29 pogreno ,,5'E,I\H<:1ICOO".
8fi
D-I- Grego r
dao j o k r alj Tvrt ko u posl jednjim danima svoga ivota
ll
) (umro oko 15 man-ta 1391,
dakle mj esec dana p rij e izdava nja nae povel.i e), ali vjerovatno to nij e. Kada se uzme
u obzir da j e Pavao intimni dvoranin Tvrtkov i zacij el,o srodnik Ko
j o godine 397 nosio samo titulu 'kneza, dalje, da se titulom veliki voj
voda e< sa mo veliki Hrvoje, i to, da j e sin bivega odmetnika
Sanka, j edva izgleda da bi mu titulu vojvode podi jelio Tvrtko. Vjerojatnije
izgleda da je sebi uzurpirao titulu vojvode, a da mu je ona priznata kasnije u
promj enljivim vremenima kraljice J elene i kralja Ostoje.
Na p ovelje ne ma nikakvih savr emen ih zapisa k ancelarije, po
svoj prilici radi toga, to se je povelja kao vaan dokument zacij elo
d rala II t aj nosti i n ij e prolazila kroz ruke kancelarijskog osoblja. Na taj se na
nalaze sa mo r ecentni zapisi N 26 del Pach Vi< i oznaka 126 an
1391. <,
71. Povelja Dubrovniku od 15 maja 1391
Ori gi nal II Drli avnlll11 ar hi vl l II ll uhw,/lI'i ku.
Izdani ' : Cp6. st r . un hr . 80; M': ldosich. MOI1. serh. str .
220 br . 2().';: lb. TOj,I([ O(ll li . (TUPl ' crn. n,) HL: ,'l..e If fIlfOla l str. 126 br. 130.
P ergament povelje ie iste izr ade kao k od povelj e Bjeljaka i Ra
od mj esec dana rani je , a po !kvalitetu je nadmauje. Debljina iznosi II lij evom
gorn 'em uglu 0,20 mm, ali 1 cm i spod gornj e'g ugla s amo 0,12 mm, u ostalim
ug ovima 0.13-- 0,15-0,09 mm. Po spada per gament dakle naj
fi nije produkte naih sred njevjekovnih kO3rskih majstora.
Dimenzije iznose 33 cm gore , 32,2 cm dol ie i 14 cm lijevo, a na desnoj se strani
visi na ne moe mi ri ti, j er je pergament na t oj st rani r azjeden. Ova naa povelja je
na ime od svih junoslow !1skih povelja n a igore nastradala od b ol esti. p o
od doni g desnog u 9;l a r a zjela je bolestiedan cii eli nepravilni trokut u pravcu
prf'ma li jevom .gor li ID ugl u, su znatni dij el ovi tekst.a upropateni. Od ukupno
13 r ed(Wa t ek sta 6 ih ' e j edn im dij elom uniteno (ispor. 'izdanja Miklosicha i Li. Stoj a

P isar nii e pr av io z pis anie nikakvih liniia, uprf!tos tome su redovi pravi. Na
skladan utisak ne p o e l.HZn.le i rubo'te o, tavlja sasvim mak , gore 1,2 cm, li.ieva i
desno po 0,8-1 cm, a dol ie Ii u je ost.alo sam0 oko, 2 cm neispisanog pros tora.
Ra d ii ak ;j ko ' e pmo.!!O vj etiH j holii 11isar od Bi eli akovoe; ruka
m ie mno o !tlac.'la i doiipr a n ih. 8. li se v idi d"l ohojica i z ist e kole. Oboi ica
n aime pi u iedn al'J) k <'lr i upadne poteze sl ov;') A i -.t:, ali . k ao to napo
menllsmo. pismo R>?ka i e mnogo dopadlihiie on Slova Rakovog oism'l
okomita: ;::lovo j i' s.q r>,\ o ri ietko n a.gnut o u l i j e 'o, osim toga sva su slova pisana
lOir0 n p l "iea I') S ot.st oj ani m'a r edaka koj a iznose gotovo 1 cm izazivaju
utLs--k i .
. Od t1 kra a 0\"1 novelia ima jedino krst sa poneto zavinutim gredama kao simbo
invok ci iu. ir' perom bez odebliania, visok je 2,6 cm,
.!!rf; d iz nosi 0.5 cm. novpii a ukrasa, prvo slovo
B ' sano ie m l o i tl k Ul' zi,-nom obli k u '_ ', ,iednako kao k od po
velj e od 15 apr. ] 391.
U svrhu zavinuta je odozdo mala plika od 1,3-1.5 cm vi
s ine, ali i ova mala p rr-kriva posliednii r ed i desni cli n pr"dzadnj ee: r eda . Z 'l. vrpcu
n a r avIiene su d vii e ok ru\!le :rupice od 2 mm 1.5 cm jedna od druge, a
sasvim u desnoj povelj e, ud!'l lj ene od desnog raba 10 i od lijevog ruba 21 cm.
" ). p(ls lj edn " m dan ima I.': vota s toga. jcr bi I1colln1 n.iivo odmah po<;lii c i tn ell()v<l ni a
dao Jpor aviri nov! tipar sa \lo] vodsk om titul om, a tip a r nae p o.vdje im,a .;Iog t itulu
kneza.

87
Bosans'kc i humske povelj e srednjeg v!j eka
je da li je to samo ili je moda na lijevu trebalo da
Bjeljaka kao starijeg brata, i ako je povelja pisana samo u ime
Za vrpcu su upotrebljena nepredena vlakna crvene svile, sloena u niti, tj. pisar
nije uzeo od jedanput svu vlakana od vrpce, nego vie puta po jedan manji
broj vlakana i te manje je onda sloio u vrpcu. vrpce kroz obje
rupice je ono stereotipno, opisano u naem broju 4,H) ali ispod ruba nije od oba kraka
ispletena pl e tenica, nego se oba kraka odvojeno i poneto divergentno sputaju oko 4,5
cm ispod ruba do prolaze odvojeno oko 2,!5 cm kroz gornje
povrine je 4,5 cm) i poslije izlaska iz vise jo oko 2!5 cm ispod njega.
grudva od voska nije pravilnog oblika. Gornja povrina
ima nepravilan ovalari oblik sa 4 X 3,3 cm, dubina grudve iznosi
2 cm. U gornju PQvrinu napravljeno je udubljenje od 4 mm, isto ovalnog oblika sa
2 X 1,7 cm. Dno udubljenja je ispunjeno opet sa crvenim voskom koji se,
kao i kod prijanje povelje, penje uz 'kose padine udubljenja. U crvenom vosku je
otisnut isti tipar sa kneevskom titulom, koji je opisan kod povelje od 15
aprila 1391. Povrina tiparevog otiska je danas djelimice lijevi dio je malo
uzdignut, krug oko sidra stisnut, tako da je od natpisa" +
Pc1AHL1c1" slovo "A" sasvim Po svemu se vidi da dijak nije
da se vosak grudve dovoljno ohladi, nego je praviti udubljenje i otisak
tipara u crvenom vosku jo sa toplom grudvom. To je imalo za posljedicu da je sama
grudva izgubila svoj prvobitno zacijelo pravilan oblik polukugle odn. polutikvice, od
koje je postala nepravilno masa, a ujedno se je kod toga pokvario
otisak tipara u udubini.
Povelja je bila presavijena samo jedan put paralelno visini. Na se od
savremenog kancelarijskog regesta mogu vidj eti samo jo voevoda u prvom
i per li merchadanti u drugom redu zapisa, ostali dio savremenog zapisa je uni
ten od bolesti pergamenta. Recentni zapisi su N 28 del Pach V i N2 127 an
1391.
,
72. Povelja Dubrovniku od 25 augusta la9!!
Ori)!; inaJ II Dravnom arh ivlI II DlIhrovtr'kll.
I zdania : K ax .Ho-TBpTKOBHh, Cp6. CnO\;:eHH\U,K str. 115 br . 86: MiklosiclI. MOI!. snb. str.
241 hr. 229; Jb . CTOjaHoBHh, eTap e cprr . rrJBeJbe ffllff;01a T str. 130 hr. 136.
Pergament povelje, kojom mtupa Dubrovniku selo Lisac, pola godine
poslije ustupan.ia cijelog bosanskog Primorja sa strane kralja Ostoje, nije vie nje
nego italijanskog izrade. Unut r anja strana je bijela, spo
ljanja -svijetlouta. Koa nije dobro sastrugana, rupice sa 'korijenima dlake su ostale
na njoj i kvalitet je ispod osrednjeg. Debljin a koe iznosi 0,26-0,18-0,18-0.21, a dimen
zije povelje 46,8 cm gore, 46,6 cm dolje, 28,8 cm lijevo i il2,2 cm desno. K tome dolazi
jo plika, lijevo 4,5, desno 4,9 C!m visoka.
:Pisar Mileta kome vojvoda daje i uobraenu titulu logo
tet - nju su ranije nosili samo pretstojnici kancelarije carskog srpskog i kraljevskog
bosanskog dvora priredio je pergament za pisanje linija. Lijeva i desna
okomita su cijelom visinom ' pergamenta, tj . i ispod plike, i odvajaju lijevo
cm, desno 3,3 cm prazne margine (preko desne okomice pismo ipak prelazi),
prva vodoravna 3-il,!5 cm ispod gornjeg ruba, samo od lijeve okomice do desnog
ruba, isto tako i sve ostale vodoravne. Sve linije su prije pisanja,
jer je os'talo ispod p1ike pet linija prazno, bez pisma. Za linija ne opaaju
se nikakvi ubodi igle sa svake strane, a nije ih vjerovatno ni ' bilo, jer redovi imaju
nejednaka otstojanja od 0,8-1 cm. PravIje ne su dakle od oka. Svih 26 linija zaprema
21.5 cm visine povelje. su olovnim draljem koje je ostavilo i crnu boju i
udubljenja u kalcinaciji, ali pritisak ruke ipak nije bio toliko jak, da bi se linije vi- .
") GZM 1948 str. 119.
..
88____________________________ ______________________ -------
djele na kao Prilikom pisanja je bio pergat:nent zacijelo prikucan
uz sto, jer se u sva ugla vide rupice od klinaca, ali od tih rupica jedan
dio biti recentnog porijekla, jer ih ima povise (u lijevom i u desnom gornjem uglu
po pet, u lijevom donjem ispod pHke tri, u desnom samo jedna).
Pismo Milete je razgovjetna majuskula bosanskoga tipa, nalik na pismo
savremenika iz kancelarije kralja Ostaje dijaka Stipana ili dijaka Hrva
tina. Po Mi1etinom pismu se vidi da pokret za naputanje srpske diplomske minuskule
i za ponovno stare oprobane majuskule nije samo na Ostojinu
kancelariju, nego se on prenosi i na druge kancelarije. Moglo bi se, moda, prigovo
riti, da Mileta upotrebliava majuskulu radi vanosti i dravnog akta koji
povelja sadri, ali bi takav prigovor imao malo osnove: povelja o
otstupanju Konavlja god. 1391 je bezuvjetno jo vaniii dravni akt od ustupanja
sela Lisca koje sadri ova naa povelja, ali je ona bila napisana diplomskom mi
nuskulom, a ova naa mani e vana pisana je majuskulom. Opravdano dakle moemo
uzeti, da je majuskula Milete izraz onda, ti. u vlade kralja Ostoje, . u Bosni
tendencija i .raspoloenja s obzirom na pismo.
Slova Miletinog su gotovo dimenzija i veoma dopadljiv
uti sak. Osobe-nu notu pismu slovo sa dvije uice na krajevima, a poneto aljkav.
utis51k slova = Pb, koja nije tako briljivo, kao sva ostala,
f;trogo II maiuskulnim oblicima nisana slova. Da logotet Mileta vrlo dobro poznaje i minu",
skulu, dokazuiu ' tri pogreke koje su mu se potkrale, naime na kraju redova 2, 16 i
18 on posliednje slovo u redu. naime <:l , ne Plse u maiuskulnom obliku, kao to
svuda, nego u minuskulnom S3 produenjem stabla u gornji i donji prostor.
Vidi se da mu je minuskula dobro poznat3, ali je on namj erno ne upotrebljava.
Mileta je nastojao da povelju i kiti, ali mu je nastojanje dalo veoma skroman
r ezultat. Poveli u ie sa krstom kao invokaciiom, ali krst nije upo
1rebio u svrhu nego ga je povukao sa.mo prostim, aljkavim potezom
pera 1.8 cm visine i 0,5 cm irine. Za je upotrebio prvo slovo teksta cr1\<:1
ONH1 , koie pie 1,3 cm visoko. Donii dio l ei na osnovici drugog reda. gornii dio
se prua u ovalno zaili enom obliku iznad nrvog , r eda, potezi su na sredini i na ob'l.
kraia slova odebljani. Ipak je sve to izve:Ieno samo sa ' crnim mastilom. k tome io
sa malo panie i nesif1urnom rukom taiko, da povelje ne nikakav osobiti
utisak. Osim toga .ie Mileta. uzoru drugih pisara. i u tekstu pO.ie
nina slova. u prvom redu slovo .. H", nekad na nekad i u sredini
dalie nekolik,o puta slovo <:1 iiedap put slo'TO M. Ipak. sva ta a jedva se opa
aiu. prvo s toga to dova nisu mnogo. a jo vie s toga to nisu
u !ornii. nego u donU prostor pisma, gdje se gube. Radi toga sli sasvim
promaila svoj cilj


Za prorezana su kroz pliku i pergament na
sredini dva horizontalna proreza 3.7 cm' je-1an od Kroz njih;e.
tamnocrvena svilena vrpca od 28 dvostru l<o pre-denih niti, i ' to na stereo
tipni opisan u naem broiu 4. Ispod doni eg ruba povelie ispletenaie od oba
kraka pIptenica od oko 4 cm. na to :ie n'loravlien a Doslije njega oba se krak;!
ooet r azdvaiaiu. ulaze \.I odvoj eno Ok0 5 mm jedan od drugog i izlaze iz
odvoieno oko 1.5 cm ,ied,m od drugog. teku dakle kroz pe
ta vise jo 8-17 cm (nisu sve duge).
grudva je od neiednako sme1eg voska i ima oblik zdjelice koia je pri
vrhu ua, a prema dnu ira. gornje povrine iznosi 2,8 cm,
prema dnu 32 cm, a dubina ioj ' je -1.9 cm. U gornju povrinu napravljeno je udu
b1ienje od 6-7 mm. .ie dno ispunjeno crve nim voskom sa otiskom ti
para. Kao kod prijanja c;lva, odn. tri ta i kod naeg je crveni
vosak zalijeplje'n. uz kose padine udubljen ;a, na !kojima je porezivan nej ednako vi
soko.
16) Lj. Stojanovi6 je u svome izdanju reproducirao tih sl-ova. sa kapitalnim
slovima, aLi Ine sva.
Bosanske i humskc povelje srednjeg vijeka. 0-_____ _ __---''--_8_9
tipar na O<\Tom vie nije kneevski, nego isprav)jeni vojvodski.
Ispravke su s obzirom na titulu, u 'kojoj je naziv "ICNE"'S<:l" zamijenjen sa
"DOED" ,lT) isto tako i s obzirom na smjetaj legende. Vidjeli smo da legenda sa
krstom na kneevskom za 90 o.krenuta u lijevo od vrha, a
sada na vojvodskom krst i legende nalaze se na vrhu. Slova le
gende na vojvodskom su mnogo manja nego na .kneevskom, ali nisu ljepa, a
lik sidra je mnogonespretniji i runiji od kneevskog. Na taj su po
greke dodue ispravljene, ali pogreni kneevski tipar je bio ljepi od ovog ispra
vl,ienog vojvodskog.
Povelja je presavijena naj pr ije polovinom odozgo dolje, na to sa lijeve
i sa desne po 1/3 unutra, od rezultira 6 polja gotovo dimenzija sa
oko 15-16 cm stranice. Poslije toga preklopljeno je sve to jo jedan put paralelno vi-
I sini, tako da nastaje sada 12 polja od ca 7,5X15 cm. Na sredinjem adresnom polju na
lazi se savremeni regest kancelarije Poueglia de Radi.; Sanchowich cho
mo[!] dono alo chomon de Ragusio la villa se elama Lisac.1S) Ispod toga' drugim ma
'stilom, a rukom Nike 1399 di 25 agosto. Extrata.Uz to je po Zvijezdi
nacrtano krupno i iroko M". Zaista je' povelja kopirana od
u Codex ragusinus. Njegova otstupanja od originala navodi Lj.
u svome izdanju pod crtom. Na desnom polju, za 90 okrenuto prema unutranjem
tekstu nalazi se pri vrhu oznaka 133 an 1399, a ispod toga ranija oznaka
N. 9 de] Pac III. Voivoda Radich Sanchovich cede a titolo di regalo ai Nob. Ragusei la
sua Lisaz - 1399 Agos. 25.
Ova naa povelja je posljednja povelja iz kancelarije koji
god. 1404 sa Bosne Hercegovine,
B. KANCELARIJA
73. Povelja Pavla Dubrovniku od 25 marta 1397
Original u Dravnom arhivlI II Dubrovniku.
Izd,ll1ja: TBp'rl<oBHk. Cp6, Cllolll:eH str. 106 br. 82; Miklosich. 1\;1o,n. serb. str.
229 br. 219; Jb. CTOj3HOBflk, CTap e epn, 1l,)Be Jl,e H I1HOl3 I str. 24.5 br. 259.
Kao druga porodica velikih feuda)l aca, koja osniva i dri svoju kancelariju, nastu
paju sa ovom naom poveljom Tvrtkovog intimnog saradnika Pavla Rad.ino
Dok su se odmah snali u ulozi - da ih tako nazovemo - suvere
nih feudalaca i odmah nastupili kao povelja, dotle se Pavao ako
uzmemo izdavanje povelja kao' kriterij, smatra podlonikom kraljevine za cijel? vrijeme
kralja Dabie i tek pred kraj vladavine Dabiine udovice Jelene, kada se po
kazuje propadanje centralne vladarske vlasti, on se pojavljuje u naoj povelji u ulozi
suverenog feudalca sa vlastitom kancelarijom. Kancelarija u
preuzeti najbolje tradicije Tvrtkove i Dabi ine kancelarije s obzirom na pismo, a osobito
s, obzirom na povelja pod dijakom Ivanom vrhunac savrenosti i zao
stajati u tom pogledu jedino jo za dubrova kancelarom Nikom koji
je u svome poslu pravi umjetnik.
toga razvoja su vrlo skromni, naa povelja iz godine 1397 ne
daje ni najmanje naslutiti da razvoj kr2nuti tim izrazito progresivnim pravcem.
Za nju je upotrebljen cijeli neobrezivani taba1k papira"O) - kao da 'Pavlova
kancelarija jo ie proizvodi pergament, nego se zadovoljava u ovaj prvi mah sa impor
17) str. 30 daje pogrenu legenelu .. t nELj<:lT ICNE"'S<:l P<:lAHLj<:l", mjesto ,,-]- nELj<:lT
DOED P<:l A H Lj <:l " (ispor. sl. :33). N\iklosich i Lj. su samo prvu .. nELj<:lT".
18) Ispor. Mjklosich str. 243.
19) Ispor. Hist. Bosne, str. 387.
"U) Miklosich pogreno navodi origin. membran.
90
D-r Gregor Crcrnonik
tiranim pariram sloen u dva lista. Tekst je pisan samo na prvu stranu prvoga lista,
poloenog na rub kao osnovicu, tako da povelja ima normalne dimenzije tada
njeg presavijenog tabaka od papira, t j_ 22,5X30 cm. Vodeni znak se nalazi na stranjem
listu i jednak je Briquetu I No 3194, koji se u ono doba moe svuda u Evropi.
Pisar, dijak Radosav ostavljao je dodue rubove, ali vrlo male (gore 2
cm, lijevo 2,6-3,3 cm, desno 0,7-3,2 cm, dolje ostaje 4 cm neispisanog prostora), te
spoljanj,i izgled nije mnogo skladan.
Jo manje dopadljiv utisak Radosavljevo pismo, nelijepa, za oko 30 u desno
poloena minuskula brzih i aljkavih Poloena stabla slova c:! su nekad do 1,3 cm
duga i se sputaju do srednjeg prostora donjih redova, se sa donjim
slovima. Slovo A pisano je u dva brza po teza, sa poloenim stablom, koje ipak nije
nikad tako prekomjerno dugo, kao kod slova c:!, i sa brzo zavinutom kva
kom kao drugim dijelom slova. Slovo 5, pisano II jednom P9tezu u do
njem prostoru te u tom zauzima L donji i srednji prostor mjesto samo srednji.
U svemu, izgled Radosavljevog pisma je loiji i manje estetsIki od pisara Dabiine ili
Jelenine kancelarije.
Ukrasa nema povelja nikakvih. Krst ispred teksta kao invokacija po
.ie prostim, potezom pera vrIo aljkavo i nespretno, 2,5 cm visoko,
prvo slovo teksta je pisano u istoj kao sva ostala slova. U svrhu bolje ilustra
cije razvoja i napretka kancelarij e dajemo u slici br. 24 kopiju ovog prvog
elaborata njezi'nog.
r --
J i
-+- .. 6'0 ,1 ?I <t-'r!'
( ri f i N "u,.1('li! .H < 1,"1t OU f- '" HE- AA " i
/It- ='1" oA(K,4nrcjf' Wo
"'1;</",,... '" .,."/;v" " ff ,.I:Mf' (TT N # ,ff' c.N/f(" fT,
/ . . . "-.r- ... JJ: '-1 _/ ,_ _ ____LJ l
Sl. 24 - Prva reda pO\clj e Pavla od Z5-ll! 1.397. Dijak Radosav
Za vrpcu napravljena je 2 cm iznad donjeg ruba kroz oba lista slo
enog tabaka rupica u obliku romba sa 8 mm stranice, mnogo prevelika dakle za
vrpcu. Ta se sastoji od 9 .cJivostruko predenih, gotovo 1 mm debelih konaca smede
crvene svile_ Jedan krak vrpce je kroz rupicu, pada onda do donjeg ruba,
penje se sa suprotne strane ponovo do rupi ce i ponovo je kroz nju te se
opet sputa do donjeg ruba. Tu je od oba kraka napravljen samo jedan uzao, na to se
oba kraka odvojeno sputaju oUw 4 cm do kroz koji prolaze kroz dva para
lelna, samo. 3 mm ispod gornje povrine kanala, a ispod vie jo
oko 30 cm.
grudva od voska je pravilno oblikovana polutikvica sa
nikom gornje povrine od 2,5 cm i dubinom od 1,6 cm. U gornju povrinu napravljeno
je udubljenje sa od 1,5 cm, u njemu se na istom vosku od koga
jie pravljena cijela g-rudva nalazi otisak tipara. I kose padine udubljenja i povrina
nabora oko udubine porezane su noem, i to ne sasvim pravilno.
Tipar sadri poznati grb koji veoma na grbove gradova, naime
na sredini visoki okrugli toranj sa pet zidnih zubaca (Zinne), koji je posta
vljen na podzidano sa dvije manje kule na desnoj i na lijevoj
strani.H) Pavao dao je tipar zacijelo izraditi u Dubrovniku, a majstor je
21) Ispor. tab. V br. 31.
Bosanske i hUlllskl' povelje srednjeg vijeka
91


neznatno, samo s obzirom na dimenzije i s obzirom na smjetaj, promijenio grb Du
brovnika koji sadri iste sastavne elemente. "2) Oko polja sa grbom teku dva koncen
kruga, unutarnji krug prekinut je pri vrhu i pri dnu grba. krugova na
lazi se natpis, latinski S(igillum) Domini Pauli.
Papir povelje je bio prvobitno preklopljen jedanput paralelno visini, ali se ne
zna da li je to bilo jo prije pisanja, ili ga je tako sloio Pavlov dijak prilikom ekspe
dicije. Pregib od takvog slaganja opaa se jo jasno. Danas je sloen polovinom para
lelno irini, na to sa lijeve 6,5 cm, pa sa desne '7,5 cm unutra, tako da ostaju oba sre
dinja polja oko 8 cm iroka, a oko 15 cm visoka.
Na nema povelja nikakvih savremenih kancelarijskih zapisa. Ona Ikao da
nije prolazila kroz ruke kancelarijskog oso blja, iako sadraj ne pretstavlja nikakvih
tajnih Na se nalazi gore samo oznaka 129 an 1397, a
ispod toga starije N 15 del Pach V.
74. Povelja Radosava Dubrovniku od 22 odn. 24 aprila 142F')
Or,iginal i prer. 'i,s II Dravnom arlrih..u II fJui>'r,ovni,ku.
Izdanja: Ka,,' ",lIoTnpTl(OIlHh, Cp 0, CnCHl1e lll!ljl,11 str. IS;:) hr. 101 i slr. 158 br. 102; Miklosich.
MOIl, serb. str. ,111 br. 277 i str .."31.3 br. Jb. CrojallOBHh, CTa.pecpn, nJBCJbC I str.
57.1 br. 591, 592.
Pergament povelje je naCL na izrade, Spoljanja strana je samo malo
od' unutranje, a obje strane su rapave, te se mastilo kod pisanja poneto
razlijeva. Pod rukom se pergament mekan, ali ipak nije zguvan. Po kvalitetu
spada bolje, ali ne najfinije produkte;debljina mu iznosi 0,15-0,16-0,17-0,15
mm. povelje su 40,5 cm gore, 38,7 cm dolje, 22 cm lijevo i 22,5 cm desno,
p1ike nema nikakve.
Dijak Vlatko Maro nije liniranjem pergament za pisanje, nego je pisao
od oka, Radi toga su i prazne margine male i nepravilne (go_rnja 2,5 cm, lijeva
Ispor. taho V!l! br. 4R,
2') i Mfklosich objavl,illju ovu pove1.iu pou [1\'a broj rot i 102,
odll. 277 i 278. jer zaista 'cc! nje postoje u arhivu dva primjerka Sa dva
{Jatuma, uaime pod 22 i 24 aprilom. Na osnovi tih uvajll datuma onli od jedne samc
povclje dvije. Lj, ,ic vodio o tome da sc radi samo u jednoj 'povelii i
olhd, avi,o I,i, u ',:'e kalO jednu, a,li pod dva bro}a, 591 i 592, Zahuna .j,e dola -otuda, to lod !p1oveljc: ,PIO s't ()J.:,i
ovjerovljcni prep,':s - - o Il .iemu ni e opirno raspravljati -- koji sc udatllmu nc
slae sa originalom. Original ima kao datum .. MCL!c::J c:lnp1;./\c::J iC H A Ac::JNb", a prepis
"MHECELlc::J <1nPH/\<1 IC H [\ A<1Nb'" Poto je datumu u;)data jo potan,ia oznaka LIETOP
b Tc::JIC nO f-oPbf--EOH ANEOH", to jc (s. 577) upoz{)fio na- to, da godinc 1421
poslijc Dnrdevdana pada Ila 24 aprila, da je prcma tome ,datnm or; ginala a s
ohzirom na ua[1um prepisa. naitlle 22 aprila. mora da se zabulli{). Stvar bi bila na
taj potpuno jasna, ali ipa'k postoji u svemu jedna nerazjanjiva naime ta, da je
datum II <r iginalu ,ispravljen, Bro; ka A = 4 stoji naime na r.azmi. Prije mora . e1a .ie bila napisana
neka druga, pog-rena brojka, koja je naknad ilO isp'navl'."ena u Ipmav,i!nll brO!j:ku ./:"", Ootovo bi doli
II iskuenje da tvrdimo. ela .ie i II orig-jlllaltl prvobitno stajalapo-,grena broj'ka n = 2 i to s ioga.
qo se 'Ova pogrena brojka ne nalazi samo u onom prep'i su, koH Miklosich objavljuje pod brojem
277, 'nego i II prepisu koji Nika unosi u svoj Codex ragusinlIs. Izgleda da
bi dva napravila ,kou istu pogreku II broju, 09;m ako nije
moda Nika prepisiva'o sa 'prcpisa, a ne sa orig-inala. To nije jer mu je
za uzorak bio prepis na papiru mllogo ,podesnijli od na pergamentu, sa koga, je bilo
p rep i's,i,v an,; e radi p re s a.\1i,.:,a'll ,; a 'I1!CS(: retni.i,e, Ovaj' sa datumo-m se .pot
puno objasn:ti. Svaka'ko pred sobom ncmamo dl ' ije povcIje, kao to bi se moglo misliti prcma
dva broja Karano- i Miklosicha, ncgo samo ie:dnu povelju i nicz'in legaliz()vani prepis.
Radi toga 'ovdjc ncLipr'ijc govoriti o originalu br. 102 i ! M-iklosich
br. 278). a nato o njegovom (Karano- br. 101 i Mi:klosich hr. 277).
92
/
D-r Gregor
2,5-2,8 cm, desna 0,5-1,5 cm, pri dnu ostaje 4-6 cm neispisanog prostora), a i redovi
mu nisu ravni, nego se prema sredini penju, a prema kraju opet sputaju.
Vlatko Maro prema Radosavu ili i prema savremenim pisarima
bosanske dravne kancelarije veliki napredak, to se izvjebanosti i ljepote pisma,
ali u sa savremenim majstorom pisma Ruskom Hristoforovi
Vlatko je jo mnogo zaostao. Rusko pie sasvim okomitu diplomsku minuskulu,
Vlatkova je jo osjetljivo nagnuta u desno; kod Ruscrca su svi oblici slova ' i svi potezi
'pisanja dotjerani, Vlatkova ruka je jo nesigurna, pisanje joj nije jedini posao i radi
toga cjelokupni izgled pisma osjetljivo za)st.aje za Ruskovim. Jedino s obzirom na po
letnost Vlatko nadmauje Ruska, Vlatkovi zavrni potezi stabala pokazuju neobuzdani
polet, dok Rusko svoja stabla zavrava sa pitomim pet1jicama. Ipak, koIi1w god Vlat
ko zaostaje za Ruskom, toliko on nadmauje svoje savremenike i drugove iz bosanske
dravne kancelarije.
Od pojedinih slova se nalazi slovo CI u u starom obliku sa dva
poteza, najprije stablo, na to trbuh, ali se ponekad javlja i novi oblik, koji sa
krunicom trbuha i iz nje nepre'kinuto prelazi u stablo. Slovo S mu nije polukrug
koji izlazi iz petljice, nego valovita, prema kraju u desno linija, a: slovo
je kao slovo <1 pisano u jednom, u dva poteza.
, Vlatko ne upotrebljava jo nikakvih ukrasa. invokaciju u
margini veoma aljkavo; uspravna greda 0:1 3 cm zavrava pri dnu u zavinutu crtu,
greda_ od 2,3 cm i zavrava sa Prvo slovo e pie Vlatko
ono zaprema prva tri reda u visinu, ali nije crtana i odebljano, nego je iz
vedeno nesigurnim i nehajnim prostim potezom pera.
Za vrpce napravljena su tri vertikalna proreza od po 1 cm; gornja
dva po 3 cm iznad donjeg ruba pergamenta, a po 18 cm od desnog i lijevog ruba; donji
1,3 cm iznad donjeg ruba, a sredinom ispod obaJu gornjih proreza.
Za vrpcu je uzeto 26 tankih, dvostruko predenih konaca crvene svile. Sa poledine
je po jedan krak na gornja dva proreza na lice, gdje se oba konvergentno
sputaju do donjeg proreza, ali kroz donji prorez prolazi samo onaj krak iz desnog gor
njeg opet na poledinu, dok se onaj iz gornjeg lijevog proreza obavija iznad don,ieg
proreza oko desnog i na to licem' pada do donjeg ruba pergamenta. Tu je pletena od
oba kraka oko 8 cm duga pletenica do u koji ulazi na jedan otvor. U
se !konci vrpce dijele na tri dijela, koji izbi jaju na donjem rubu na tri, nedaleko
jedan od drugog otvora. Ispod vise jo oko 10 cm.
grudva je prav1jena od jedna komjerno voska, a oblika je
nepravilne zdjele sa' ravnim dnom. Jedna strana zdjele visoka je 2,2 cm, druga 2,8
cm, a gornji obod zdjele ima jajoliki izgled sa od 4,3 cm. U gornju
povrinu napravljeno je udubljenje od 3 mm, pravilno krunog oblika sa, od
1,8 cm, tako da oko toga pravilno krunog udubljenja postoji nabor nejednake irine
od 1,5-2 cm. Taj pretjerano iroki, odozgo porezani nabor i- nepravilan oblik grudvc
daju izgled nespretnog i nevjetog rada,'4) Dno udubljenja ispunjeno je sa crnim
ili moda. tamnozelenim voskom.,j)
Vojvoda Radosav na ovoj povelji upotrebljava mali tipar sa
od 1,8 cm. Tipar ima dva 3 mm jedan od drugog kruga, izmedu
kojih se nalazi natpis, ali unutarnji nije prekinut' lileom kule, kao kod Pavlovog
iz godine 1397, I kula razlikuje se od Pavlove; Radosavljeva se sa
stoji od samo jednog tornja, koji se die na osnovi, a svrava zidnim zup
cima; obje manje kule sa svake strane ne dostaju. Otisak tipara je veoma nejasan i
slova zguvana - i ovaj mora da je sa previe toplim voskom - te se
od natpisa moe samo "t 001 [EO]OAE [PCl]AOCc:jOc:j nELJ[c:j]T".
O') tab. VII br. 43 opet daje samo sliku t:para. a nabo r jc ispllten.
05) Boja je tako tamna-, da se ka'o crna. ali poto kasnije Radosavljevi za otisak
tipara upotrebljavaju tamnozelenll bO,itl, to nije da jc bOra i ovde uistinu zelcna" ali
tako tamnozelena. da se danas kao crna.
93
Bosanske i hllmskc Doveiie srednjeg vijeka
Povelja je presavijena odozgo 9,5 cm dolje (nepokriveno ostaje dolje oko 3,5 cm
pergamenta), na to sa desne 10 cm i sa lijeve 14,5 cm unutra. Na taj presavijena
metnuta je svakako u drugi omot.
Na adresnom polju nalazi se savremeni regest kancelarije: Confer
mazion de uoieuoda Radosau Paulouich de la paxe fatta confermazion de la mitade de
Chanal de uoieuoda Sandagl . Odmah u ,istome redu nastavlja kasnija ruka Nike
In 1421 de apriie. Ispod toga Nikinog pripisa ne nalazi se njegova
biljeka Extrata, nego samo krupno odebljano i poneto latinsko slovo S.
Zaista je ova Radosavljeva povelja kopirana od Nike u njegov Codex ragusinus, a nje
gova pravopisna i otstupanja od originala objavio je Lj. paralelno sa
originalom.
Prepis ove Radosavljeve povelje, koji Karano - i Miklosich pogreno
uzimaju ,kao posebnu povelju, pisan je na papiru. Za prepis uzet je dvostruki tabak di
menzija 41,5X58,4 cm, ali je on prepolovljen duljom stranicom, tako da sada imamo dva
lista od po 41,5X29,2. Vidi se da je svaki od naih listova jedan normalni tabak, ka
kav se u XV vijekU u naim kancelarijama upotrebljavao za pisma od god. 1438,
dalje (na br. 55 i 56, 60, 63 itd.), a koji se je slagao u dva lista od po ' c-a
22X30 cm. Papir nema nikakvog vodenog znaka.
Pisar je udesio papir za pisanje sa linijama. Prva vodoravna 4,5 cm ispod gor
njeg ruba je tvrdim draljem, tako da je linija vidljiva na licu, ali ne na
poledini . Druge se linije ne vide, ali mora da ih je hilo sa olovom pa izbri
sanih, jer reci pisma tek,u pravo, a lijeva, tri cm iroka margina je tako pra
vilna i jednaka, da to bez oko mite crte, koje medutim sada vie nema, ne bi bilo mo
Desna margina je nejednaka, 0,5-2,5 cm iroka, a pri dnu ostaje 9,5 cm
neispisanog prostora za te.
Pisar ovogaptepisa pie veoma lijepu diplomsku minuskulu koja je po svome
aspektu mnogo nalik na pismo kancelara Ruska ali
kod poblieg uporedivanja vidi se da prepis nije' pisan od Ruska, nego od. neke druge
ruke. Rusko u godinama 1420-1430 iz kojih je na prepis - o vremenu pisanja prepisa
opirno kasnije - ne pie vie onu sjajnu i elegantnu diplomsku minu
skulu, kakvu nalazimo u prvome dijelu njegove .poznate knjige 'Koncepata (Lettere e
commissioni di levante), nego su mu zadnj e stranice knjige, ,a i originalni
dokumenti iz toga decenija pisani umornom ,minuskulom malih produenja,
bez ikakvog slova. Naprotiv tome na pl'epis pisan je diplomskom mi
nuskulom nalik na mlade godine Ruska, ali ipak Sa osjetljivim individualnim razlikama
u pojedinim slovima, osobito u slovima, M,:I
Ukrasa prepis nema nikakvih, kao to ih nerha ni original.
Prepis na alost nema nikakve napomene, da je to samo prepis, a ne original.
Redovito se u srednjem v,ijeku stavljala na prepise kratka oznaka da je dokume
nat samo prepis sa originala, da ga je prepisao taj i taj, i to prepisao od do
da nita nije ispustio i nita nije dodao (nihil minuendo seu addendo). Na prepis toga
\dodatka nema. sa originalom prepis je ali n e d o s lov no.
ima svoju vlastitu ortografiju i ne brine se za ortografiju Radosavljevog di
jaka Maroa,nego pie svojom. On ne pie 't, nego "IIf'< (flpt;\h: npHI,\h, Kp-/;.lII : KplII.lIf
itd.), i ne pie "ph ", nego ...If' ('phA4Jl: itd.). Takva ortografska.
otstu.panja od originala, kojih ima vie, navedena su u izdanju Lj. Stoja
crtom, a potanje ,ih je analizirao M . Reetar.2")
Nq. prepis nosi na sebi nrtisnuta dva turska mala i veliki Iako
se nigdje, ni u tekstu ni u kakvom zapisu ne kae da ovi slue kao ovjeravanje
prepisa, ipak je to samo po sebi jasno. Oni na jednoj strani zamj 0njuju originalni
Radosava za koji se u povelji kae L10i\KH,t)KIIO , lIh .1111
nOKI.IIIIXh a o kome u prepisu nema spomena, na drugoj strani imaju
svrhu da da se prepis slae sa originalom.
06) Mi,ian Reetar, Nove Zh ornika, Glas Srp, k. ak. 1139,
1936, str. U6.
94
bor Gregor
su tako, da veliki stoji u sredini, a oba turska sa
svake strane. su za papir Lijevi turski (tj. sa stanovita posma
dok bi to sa stanovita dokumenta bio desni) je na taj to su
kroz oba lista sloenog tabaka napravljena dva proreza oko 2 cm jedan od drugog i
kroz njih sa oko 1/2 cm iroka traka od papira.. Na sastav obaju
krajeva te trake na licu dokumenta naliven je vosak, preko voska poloen romb vla
nog papira i na taj papir udaren tipar. Taj smo ranije konsta
tovali na mnogim bosanskim pismima (ispor. na br. 42 sL). veliki
je na svojstveno koji se u Dubrovniku moe konstatovati
od Ruska dalje, naime, u gornji list tabaka (u donji se ne dira!) na
pravljeno je u vertikalnome pravcu jedna ispod druge 6 rupica oblika trokuta, ali tako
da osnovica nije odrezana nego se dri cije line, samo su obje stranice pro
rezom. Time se moe vrh trokuta i za vinuti u vis. Tako je i pa je na
te u vis okrenute naliven vosak, preko voska poloen vlaan romb papira i
udaren tipar. Vosak se naravno vidi na svih 6 izrezanih trokutova, su' vrhovi do
spjeli u vosak i zajedno sa voskom. Time je postignuto da se ne bi
mogao otkinuti, a da se ne poderu od papira koji su u vosku, a ujedno bi se
poderao i sam papir dokumenta. Desni turski je na isti
samo to su zbog manje napravljena samo tri trokuta na isti
i to ne vertikalno nego horizontalno poredani, na njih isto naliven vosak, preko
njega poloen papir i na papir udaren tipar.
je poznati okrugli veliki od 6 cm (ispor. tab.
VII br. 48 i str. 34). Oba turska tipara imaju zanimljiv i u naoj srragistici nepoznat oblik
uskog spljotenog ovala [shema: ::=::. J dimenzija 2X 1,2 cm. U sredini ovala nalazi
se krug sa od 1,2 cm, a u krugu turskim slovima u dva reda jednostavni natpis
"Karad begi"i a) Ovaj lijevi postavlj en je na iljak, stoji dakle okomito, dok
je desni poloen horizontalno. U desnom turskom slova su tako nejasna da se ne
jedino se moe konstatovati da slova toga desnog nisu ista kao
na lijevom, da je prema tome to nekog drugog turskog dostojanstvenika. Po svoj
prilici to biti neki pratilac Karad bega.
Papir prepisa je presavijen odozgo 12,5 cm dolje, ostaje oko 4 cm donj eg
prostora nepokriveno, na to sa lijeve strane 9 cm i sa desne strane 6,5 cm unutra, a
ostatak od oko 25 cm prepolovljen je jo jedan put, tako da nastaj e u svemu 8 polja:
Na drugom polju nalazi se gore savremeni talijanski regest
kancelarije Confermazion da voiuoda Radossau Paulouich de la paxe fatta e confer
mazion de la mitade de Chanal de voyuoda Sandagi in 1421 d apriV') Ispod talijanskog
regesta nalazi se rukom samog regest 1',,
.\OrI1Kfl flflKd,OKIIKlf1 .?)fl rull 0'1111111111'1 II W(\I\ IIO.Th. 29) l'l\,.lIrIIKdll . ,i . II
. 8 . II ii . II 1I,1rKll! ,1111'1'[[1 .11\\'11,1.1." Na polju nalazi se recentni zapis N 14
del Pach III. Radosav Pav10vich conferma ai Nob (ili) Rausei la metta della CO'n-iea di
Canali, che ad essi fu ceduta da Sandal etc. etc. 1421 Apr: 22. Konat:no se u
polju nalazi zapis ,, }.,! 229 an 1421.
"Ua) KOId ,ovih turskih SlI mi ipiomo'g- IJi del. Hamid i H aziill] , sluhe
ni,ci Oridlenta,l,nog insti<tllta u Sara::,evll, na im t'oIP'l:o blag'odalf/i-m.
27) ISPaL Mikl. str. 313.
"R) II ovom regestu pisana j e od oba .pula m:l.illskuilii m B. a ne
minnklllnim D. kao to hi sc moglo misliti prema ',} <r.
2") Od i samo sa dviie sl ovo je ,, 1:::,", poneto ne
jasno radi toga to se na tome mjestu sputalo j'edno .,p,poduenje iz g,or,ll,;'eg- r,eda do u sredn)i
prostor ovoga rcua. a pis,ir ic pisao ovo sluvo pr eko toga prod llcllja, tako ua n3st<li-c ukrta
Yanje ahaju poteza.
__________ _ :...:!... _________ i humske povelje srednje,g' _ 9_5
75 .Povelja Radosava Dubrovniku od 7 aprila 1423
OrigilH;.[ ij: repis u Dravn,oll1 arhivu u Dubri()v,niku.
Izdanja: Ka:p,a,HO-TBP11KOBHh, Cp6. ClIOl;1.. str. 160 br. lO4; tvliklosieh, Mon. serb. str. 322 br. 28.3;
Jb, CrojaHOBflh, CTa.peCpI1, nOlle,be fl IHfOla l str. 585 br. 5991600.:1)
Pergament' povelje je italijanskog izrade, debljine 0,25-0,25/0,18 (tj. u sa
mom uglu je 0,25 ali brzo ispod ugla samo 0,18) 0,18-0,20 mm. Dimenzije pergamenta
iznose 41,5 cm gore, 41 cm dolje, 45 cm lijevo i 48 cni. desno, k tome jo Iplika, lijevo 3,4
desno 3,7 visoka. Po spada ova povelja sa svojom povrinom od oko 2050 cm"
medu povelje, a u obzir, tu mora se kvalitet pergamenta
kao srazmjerno vrlo dobar. Naalost i on je napadnut od bolesti,
osobito je stradala od nje sredina pergamenta gdje je na pregiqima razjedeno neko

liko manjih rupica.
Nigdje na pergamentu nema traga o liniranju, a ipak mora da je bio liniran, jer
su redovi savreno pravi i svi redova jednu pravu okomitu crtu, koja odvaja
4 cm iroku praznu marginu na lij-evoj strani. Takva pravilnost kod tak:) velikih dimen
zija ne bi bila bez linija, ali su one tako briljivo izbrisane da od njih nije
ostalo traga. Gornja margina iznosi 4,2 cm, lijeva 4 cm, desna 3---.4 cm. Prema tome je
tekst okruen sa skladnim praznim okvirom. Presavijena plika puta pri dnu samo jedan
neispisani red ali i taj je ispunjen sa vijugavim crtama.
Pisar povelje dijak Ostoja je nova u Radosavljevoj -kancelariji, a njegovo
pismo je tako pismu Vlatka Maraa, da se na prvi pogled vidi da je Ostoja kan
celarijsku vjetinu od Vlatka. Poletna produenja imaju isti neobuzdani potez, po
jedina slova sasvim poteze. Ipak Ostoja ima svojih individualnih osobenosti. Osim
toga moe se kod Ostaje za vrijeme njegovog vie od lO-godinjeg slubovanja opaati
zanim1jivi napredak u vjetini pisanja i osobito povelja.
Najupadnije u tom pogledu je slovo A koje Ostoja u ovoj povelji pie u sasvim
osobe'.10m potezu, koji on u toku g odina zamijeniti sa drugim mnogo brim.
su mu slova pisana lijepo, prodl1enja su jednakomjerna, 3-6 mm duga (sama
slova su 1-1,5 mm visoka), otstojanje redova iznosi oko 9 mm (42 reda zapremaju :37
cm visine), a jo dopadljiviji utisak osje,ujiva otstojanja jedne od druge.
S obzirom na ukrase Ostoja u ovoj povelji jo sasvim nerazvijen.
invokacija mu je prosti, perom zavinuti, 4 cm visoki krst sa petljicom pri
dnu. Potez krsta je mnogo nesigurniji nego potez isto zavinutih produenja slova. Prvo
slovo e j e dodue i odebljano, aTi ima tako kosi poloaj da izaziva protivan
efekat, naime, da kvari izgled lijepog pisma. Tekst povelje je sa mnogo
brojnim produenim /-1, a Ostoja uvodi u krug slova za i jedno novo slovo,
naime Tl, koje je na produeno u donji prostor, kod produ
enja svravaju Sa petljicama. U sredini to slovo n.ije nikada produeno. U svemu
povelja uprkos nespretnim elementima izaziva pI1ijatan i skladan utisak.
Za vrpce napravljena su kroz pliku i pergament tri vertikalna
proreza smjetena sredinom povelje u obliku trokuta sa 3,3 cm medusobno uda
ljena gornja dva i sa donjim prorezom, koji je samo 0,5 cm iznad donjeg ruba povelje.
Za vI1pcu je upotrebljeno oko 50 dvostruko predenih svetlocrvenih svilenih konaca.
Po jedan 'krak vrpce je kroz gornja dva proreza sa povelje na lice,
gdje se oba sputaju do donjeg proreza. Kako su prolazili kroz donji prorez, ne vidi se, jer
su pergament i plika prorezani od donjeg proreza sve do ruba. Ispod ruba pletena je
vrpca u c-a 9 cm dugu pletenicu koja na jedan otvor ulazi u ali se u njemu
razdvaja i na dva otvora izlazi iz Otvori su udaljeni jedan od drugog
i. nalaze se samo neto malo ispod desne i lijeve sredine grudvinog krunog oboda.
Ispod' _vise krakovi vrpce jo oko 25 cm.
:10) Poto od ove povelje jednako kao i od povelje od 24 aprila 1421 (na br. 74) post'oji
uz originallllI povelju i ovjerovlj eni pr epis, to i ovu 'pow:lj u objavli,'.n/:e j:lod 2 bro,.' -a,
599, 500, jeunako kao to je to ui: i' ni'o kou one i7. 1421, a isto i kod povelje iz god. 1427 (na
br. 71l) koju objmiljllje pod brojevima 601, 602.
96 D-r Gregor Gremonik
grudva od vosk a je sasvim nepravilna trouglata zdjelica,
irok,at na jeanom kraju 4 cm, na suprotnom kraju 0,8 cm, a duboka 2,7 cm. U
gornju ,povrinu je urezano okruglo 5 mm duboko udubljenje, u koje je naliven tamno-'
zeleni vosak i na njega udarentipar sa od 1,8 cm. Kose padine udubljenja
zaprljane su :od .toga tamnozelenog voska. .
Tipar kod ov.og je isti kao kod Radosavljeve povelje iz god. 1421, aH je
sa tako toplim voskom, da je i grb u prolom broju opisana
tvrdavska kula, veoma nejasan, a slova tako da je natpis sasvim
Povelja je preklopljena rnajprije polovi nom paralelno irini, na to sa lijeve strane
9,5 cm i drugi put O'ko 12 cm, a sa desne 9 cm i drugi put oko II cm unutra, tako da
nastaje u svemu 8 polja.
Dorsuaine biljeke nalaze se sve na od lijeve strane) polju, i to pr.i
vrhu oznaka N" 233 an 1423 in duplo,< Izraz "in duplo upotrebljen je radi toga
to se uz original u istome omotu nalazi i savremeni ovjerovljeni prepis, o kome ce
nie biti Nie prema dnu je savremeni regest kancelarije Poueglia de
voiuoda Radossauo Paulouich per la confirmati.on del castello de Socol in Canal, el
qual voiuoda Sandagi dede a Ragusa.:H)
Od Nike ima samo datum Nel 1423 d aprile, nikakve napo
mene extrata ili latinskog velikog slova, a ipak je povelju pre'pisao i unio u
Codex ragusinus. Njegov prepis daje Lj. paralelno sa originalom. Ispod
savremenog regesta nalazi se recentni regest N 10 del Pac L Radosavo Pavlovich con
ferma il castello Socol e la metta della Contea di Canali che iu ceduta ai N(obili) Ra
gusei da Sanda!' 1423. Apr. 7.
I od ove povelje iz godine 1423 postoji u arhivu ovjerovljeni prepis
ga u raspravljanjima sa brojkom II). Poto se on u datumu slae
sa originalom nije imao sudbinu prepisa povelje iz godine 1421 (taj navoditi sa
br. I), da bi naime bio tretiran kao posebna povelja, nego se i se i danas u
istome omotu sa originalom.
I ovaj prepis II pisan je na papiru dvostrukog tabaka tj. 41,5X59 cm, ali
poto je tekst originala predug da bi stao na jedan preklopljen list tabaka .od 41,5X29,5
cm kao kod prlpisa I, a opet nije dovoljno dug, da bi ispunio cijelu stranu rairenog ta
baka, tj. 41,5X59 cm, to je od visine 59 cm otkinuto neto manje od jedne
tj. oko 14 cm. Na taj dananje dimenzije iznose 41,5X45 cm. Papir ima poznati
vodeni znak tri brda, srednje brdo je visoko 2,3 cm.
Ovaj prepis II nije pisala ista ruka, kao prepis I, a ni mastilo nije isto. Dok je
mastilo prepisa I svijetlosfuede, dotle ' je mastilo prepisa II crno. Potezi I su
slobodni, produenja svravaju sa ili zatvorenim petlji
cama. II je otresit, slova su mu dodue isto tako lijepa kao kod I, ali nisu
a;;pekt kod njega izaziva utisak trijezne korektnosti. Pisanje pojedinih slova
pokazuje velilke razlike jednoga i drugog. Slovo M pie I sa dugim
potezom, a II' sa kratkim pot ezom, ali zato puta srednji potez du- J
boko pod crtu; slovo A pie I uvjek u j ednom obliku, pisar II ima dva
oblika, bri i neto sporiji. Isto tako velike razlike su s obzirom na pisanje
slova i X. Ruka prepisa II nije ni Ruskova, ni Ruskovog nasljednika Nike
Ni II se nije strogo drao Ostojine ortografije originala, nego je pisao
kako je on govorio. Glavno otstupanje od originala pretstavlja isto slovo {;, za koje I
upotrebljava "He", a II konsekventno upotrebljava samo e.3") U svemu se ipaik pre
II manje udaljuje od originala nego L Ortografska otstupanja njegova navedena
su u izdanju Lj. pod crt?m. .
Prepis II je ovjerovljen na potpuno jednaki kao i prepis L Isti je poloaj
turskih prema na sredini i kod svakoga od njih primijenjen
je isti kao kod prepi sa I , a i tipari su jednaki onima na
prepisu L I
31) Ispor. Miklosich str. 32.1.
"")Potanje (] 10rne ispor. M. Reetar l. c. :'tr. 138 sl.
___ _______ __13osanske i humske povelje srednjeg viieka
97
Na prepisa II nalazi se samo savremeni italijanski zapis Ad Poueglia de
Voivoda Radosauo Paulouich per la conferrnazion de Castelo de Sochol in Chanale il
quale Voiuoda Sandagi dede a Ragusa nel 1423 d aprile, i os im toga rece ntno N 28
del Pach VII , a nedosta.ie i oznaka i savremeni regest kao to ga ima
prepis I.
,
76. Povelja Dubrovniku o ustupanju Konavlja od 31 decemhra 1427
Origi'ual i ,prepis u Dravuom arhivu II Dllbrovniku.
Izda!l1ja: Ka'p,a,llOTB)JTKoBHIi., Cp6. enOlli. str.l66 br. 107; Miklosich, MOli. scrb. str. ;)(J{, ' br. 2!J(J;
Jb. CrojallOBflh, eTape 'CjJ '!"l. nOBe.'be fl ali10lU l str. 592 br. GOl/b02."")
Pergament ove bosansko-humske povelje je italijanskog izrade, do
dulje veoma briljivo izraden, tako da je spoljanja strana ravnomjerno svjetloLlta a
unutranja bijela, ali je uprkos tome ostao najdeblji pergament nae diplomatike.
Debljina mu iznosi u lijevom gornjem uglu 0,22, na sredini gornjeg ruba 0,26, u desnom
gornjem uglu 0,30, u lijevom donjem uglu" 0,27 i u desnom donjem uglu 0,40/ 0,35 mm.
U ruci se da bi morao biti debeo naj manje 1 mm. Dimenzije povelj e odgovaraj Ll
vanosti sadraja i ogromne su. 8irina je gore i dolje po 53 cm, visina lijevo 65 cm
desno 65,5 cm, i k toj visini dolazi jo plika od 6,5-8 cm. Ukupna povrina pergamenta
iznosi dakle oko 3870. cm", te po daleko nadmauje sve povelje bosanske dravne
svima junosl'ovenskim poveljama koje su pisane na jednom samom
komadu pregamenta, ova Radosavljeva zaostaje jedino za poveljom despota Sme
derevca iz god. 1445 (M. 350). Prema svojim ogromnim dimenzijama je dakle Rado
savijeva povelja jo vanredno fine izrade, iako je u apsolutnom pogledu od svih naih
. najdeblja.
Na spoljanji izgled je pisar, isti dijak Ostoja, obratio i kod ove povelje mnogo
panje. Gornja prazna margina mu iznosi lijevo 5,8 Cffi, desno 6,5 cm, lij eva margina
gore 5 cm, dolje 4,6 cm, desna margina 4-4,7 cm. Plika je presavijena tako da pre
kriva sav prazan prostor ispod povelje, i jeda'l1I dio posljednjeg reda je prekriven
od nje. Margine je Ostoja odijelio crtama olovkom ,koje je naknadno po
slije pisanja izbrisao, samo pod plikom vidljive su jo obje okomice. Od horizontalnih
linija danas se ne vidi nita, ali su postojale, jer je brisanje njihovo ostavilo tragova.
Na mnogo mjesta je mastilo postalo od radiranja a okolina slova zaprljana.
Kakvih uboda od igle u svrhu linija ne opaa se nigdje. Otstojanje redova II
ovoj je povelji manje nego u onoj iz god. 1423. Svih 68 redova teksta zaprema 51 cm,
prema tome otstojanje iznosi samo po 7,5 mm. '
S obzirom na pismo Ostoje opaa se da on postepeno napu!ita ranij i nespretni
potez slova A i da prelazi na drugi neto podesniji oblik, koji je bio u ranije vrijeme
mu je pismo ono isto briljivo i dopadljivo kao i u povelji iz 1423.
s obzirom na povelje opaa se znatan korak naprijed, oso
bito to se povelje Dok mu je teksta sa produenim f-J i produ
enim TT ostalo' nepromijenjeno, dotle je kod ove povelje mnogo od
povelje iz god. 1423. Krst kao invokacija je dodue samo perom
ali je vjetim i glatkim potezima 3,5XO,5 cm dimenzi.ia. Dok je u povelji od
1423 god. prvo slovo teksta C" vie kvarilo nego ulepavalo izgled, dotle u ovoj po
velji od 1427 prvo slovo B na svaki izvjestan utisak, iako je ono daleko od
monumentalne impresivnosti istoga slova, na primjer, u poveljama Tvrtko
vog dijaka Draeslava (v. nae brojeve 8 i 9}. Ostoja je crtao ovo slovo 1,2 cm visoko i
0,6 cm iroko, tako da ono zaprema visinu prvog i drugog reda teksta, ali se penj e
i poneto iznad prvog reda i sputa ispod drugog reda. Uspravna linija slova je neto
odebljana i malo pognuta udesno, a sa svakog njezinog kraja vije se kitnjasti nastavak
gore i dolje. Oba luka su odvojeni, njihova unutranjost ulepana je i crti
cama. Izrada toga slova je jo poneto neokretna i nesigurna, kao da je to
3") Ispal'. lWlpornenu kod naeg broja 75.
7
D-r Gregor
neki pokuaj, dok je isto slovo kod druge Radosavljeve povelje od
istog dana (M 298), dodue potpuno jednako ovome prvome, ali je izrada sigurnija, kit
njasti nastavci su isputeni i to na korist izgleda (ispor. sliku br. 25).
U svrhu vrpce napravljene- su sredinom povelje kroz
pliku i pergament dvije rupice po 5,2 cm iznad donjeg ruba, 3,5 cm udaljene jedna od
druge, a sredinom ispod njih rupica samo 1,7 cm iznad donjeg ruba povelje.
Onaj varvarin koji je krao sa povelja' prerezao je pliku i perga
ment odozdo do prve rupice, iznad nje jo jedan dio u jednom rezu, na to Je iao sa
kosim rezovima do lijeve i do desne gornje rupice i na taj mogao zajedno
sa i vrpcu od I i vrpca mora da su bili, shodno po-o
velje, luksuzno, te su mu tako boli u da je ukrao i jedno i
drugo. Do sada se na ove materijalne sitnice polagalo prema.lo panje, iako su ba
one dokaz visoko razvijene spretnosti naih predaka. Kada se budu
i te sitnice ispitivale sa onom panjom koju one zasluuju, moda ovi ukradeni du
iskrsnuti u kojoj evropskoj zbirci , ali nije ni to da su'
one definitivno propale krivnjom onog nepoznatog lica koje je kralo sa
kih povelja.
Ova ogromna povelja presavijena .ie paralelno irini polovinom dolje (rezultat su
dva polja od po 32,5 cm visine), na t o po drugi put polovinom dolje (4. polja od po 16
c:m visine a 53 cm irine), poslije toga preklo pl.iena je i sa lijeve i sa desne strane po
jedna unutra. Rezultat je 12 polja od po 16X 17 cm.
Na sredinjem vanjskom polju nalazi se savremeni regest kancelarije
Poueglia de voieuoda Radosau Paulouich per la sua parte de Chanal . ") Uz to je ne
koliko decenija kasnije Nika dodao ln 1427 decembrio, a ispod zapisa jc
I
prema svome nacrtao veliko latinSIko uncijalno 'J). Svoju napomenu
extrata ovdje nije napisao, ali je povelju prepisao u Codex ragusinus. Nikin prepis
objavio je Lj. paralelno sa originalom. Preko Nikinog slova J) re
centni zapis N 2 del Pach. II. Radosav Pavlovich dona ai Nob [iliJ Ragusei la sua por
zione dei beni nei Canali. 1427 decem. 31. Na desnom vanjskom polju nalazi se
oznaka 236 in 1427 in duplo. in duplo odnose se opet na savremeni ovje
rovljeni prepis, koji se u arhivu nalazi u istome omotu sa originalom.
Taj savremeni ovjerovljeni prepis pisan je isto kao i prepisi I i II na duplom ta
baku papira irokom 41,5 cm i visokom 59 cm, ali , dok je za prepis povelje iz god.
1421 tabak prepolovljen i tekst pisan samo na jednoj polovini tabaka, dotle je prepis
ove povelje iz' god 1427 pisan na cijelom rairenom tabaku. Nije ni original mjeri
53);( 65 cm l, ako oduzmemo prazne margine od 6,5 c:m gore, 5 cm lijevo i 4 cm desno,
ostaju dimenzije teksta jo uvjek 46,5)< 59 cm, a papir prepisa mjeri samo 41 ,5)<59 cm,
pa i on ima male margine, tako da su prave dimenzije jo manje, se je
morao dobro pobrinuti da mu prepis tako ogromnog teksta stane na samu jed;)u stra
nicu papira koji je manjeg ' formata nego original i zaista je tekst prepisa pisan go
tovo do donjeg ruba papira. Na srednjem pregibu je papir danas raskinut na dva ko
mada, ali pismo odn. tekst time nije en. I ovaj tabak papira ima vodeni znak
iri brda, ali je srednje brdo 2,6 cm visoko.
Prepis je pisala ista ruka koja je pisala prepis L treba da je ta
ista ruka upotrebljavala i isto a ne crno mastilo. s obzirom na pismo
nema nikakve razlike od prepisa 1. Zanimljivo je kako . nastoji da reprodu
cira povelje to je vjernije, ali ipak dozvoljava ' sebi znatna otstupanja. Ostojin
krst na teksta jednostavno isputa. To isputanje jedva moe biti
neka omaka prije bi' smatrali da je namjerna, tim prije to je
vrlo .dobro opazio povelje na i to je slovo
B kopirao. Kopija slova ima iste zailjene uglove, iste odijeljene lukove,
i iste cik-cak vijugave nastavke. Dok je Ostojina izrada toga slova na originalu po
neto . neukusna, dotle je okretni izradio kopiju slova sigurnije i dotjeranije
nego to je .sami original. Uprkos tenji da to vjernije kopira origin'al prepisi
:14) Ispor. M:ikl. str . . 342.
r
Bo anske l hUITIskc pavel e \ijcka
99
I i ovdje s.e slui istom svojom osobenom ortografijom, o kojoj smo govorili kod pre
pisa 1. od originala navedena su u izdanju Lj. pod
crtom.
I ovaj je prepis ovjerovljen jednako kao i ranija dva prepisa sa ista dva mala
turska i sa velikim natisnutim ali je njihov poloaj promijenjen u
dvostrukom pogledu. Prvo, ne nal zi se na sredini oba tur,k3,
nego kao poslije oba turska, a drugo, sva su tri obrnuta za 180". To dolazi
otuda to na licu prepisa ispod teksta nije ostalo dovoljno mjesta za po
gotovo ne za veliki te su udareni na praznu poledinu prepisa. Tom
prilikom se papir nije okrenuo sa poledinom na lice, nego se donji dio previo na gore,
tako da je samo donji dio obrnut na lice, i u tom su poloaju pe
naravno, u pravilnom poloaju. Al.ikada se papir pusti u normalni negrevijeni po
loaj ,onda dobivaju za 180 ' okrenuti pol:Jaj, oni stoje
je jedino kod Karad-begovog isto kao kod ranijih
prepisa, tj. trake od papira, koja je kroz dva proreza pod L;a
drugi turslei na ovome prepisu nisu na izrezivani nego
je na mjestu na. koje se naliti vosak napravljeno kroz papir mnogo uboda noem
ne iglom: ubodi nisu okrugli, nego na jednoj strani ui, na drugoj iri, kakvo je i
noa, - na te ubode naliven je vosak prekriven romboidnim papirom i udaren tipar.
Za nisu pravljeni ni prorezi ni ubodi, nego je vosak n,,'live n prosto
na papir, prekriven papira ipritisnut tipar.
Na donjem vanjskom polju, tj. na istom na kome se nalaze nal azi Se od
ruke Nike talijanski regest "Poueglia dc voiuocla RadossaulJ PauilJuich per
la sua parte de Chanal .in 1427 decembre. Ispod Nikinog r egesta je rukom s3moga
u retka regest "IIWKf/ltil ul 1\ I1UlI'KO,\f li.n',loKII;" I,1 (lJ,\
II til I"\UKA ,\ftf.M KWII.H(,III II II " ",\'IIUl j ,fftf'rW
Ispod oba regestu 'se recentno " N 2 del Pach X, a zapl sa' nema nik. kvog.
Kada pregledamo sva tri prepisa povelja iz 1421, 1423 i 1427 godi'ne. mo"emo kon
statovati. nekoliko koje daju zanimlj ivi uvid u kulturno-istorijskom, a i u poli
pogledu. Prije svega, sva tri prepisa pravljena su neSumnjivo godine
1430, za vrijeme boravka sultanovog emisat'a sklava Karade u Dubrovniku.::") Ka
rada je stigao u Dubrovnik 20 augusta 1430 da. na licu mj st a ispita (ali ne i p.r esudi!)
sIlor Dubrovnika i vojvode Radosava koji se pok jao to je poveljom
iz godine 1427 ustupio Dubrovniku svoju polovinu Konavalja i radi t.oga rat sa
Dubrovnikom. Ujedno je na Porti bijediti da im Konavlj e nije pro
dao i ustupio nego samo zaloio, a oni da su na tome, od njega samo zalo nom, t er it o
riju da grade Karadu su primili u Dubrovniku sa i
smjestili ga u kneevom dvoru, i panja koja se ukazivahl samo kr u
nisanim glavama. Za vrijeme svoga boravka u Dubrovniku Kar-a
da se na osnovi originalnih dokumenata iz god. 1421, 1423 i 1427 uvj erio u ispravno::;\:
stanovita, a ovu zgodnu priliku da za pro
tivudar protiv Naime, ako na Porti dokau legalnost svoga posjeda KQna
val.ia, radi kojih ih je Radosav rat.om uvalio Ll trokove, oni za na knadu tih
:",) Ispor. Mikl. str. 342.
:I") i veol1la pregleuIl o () LOllle i spuT". Truilcl-ka. KOl1avosk i 'ral. Glasnik ZCIII.
I1IU7.. 29. 1917, ,tr 174 M. sv\ J.ju rasnravlI () llovim pO\Tlj'l!I1:t
Zbornika. na alost ni je poznavao ovu Trulu::lkinll r a ....pravll II (]1'lsnikll. bl
bio izbjeg:ao lllnoge s obzirom na ova tri k o.:e .ie sa
nastojao da s bzirolTI na postanak. Sa poslanstvol1l Ali bega .((od. 14.11. kao nl
pretpostavlj::. M. R.eetar. ovi n"nlaju nikakve \"Czc. Ali beg .ie puslan \I Dubrovnik tck:
poto S\I ,(lvi pn: pisi na porti svoju t.i. cklI"lzal i II.coSnO\.8.!1O.,-l
pod vala.
:") Tr\lhelka ne navodi dan odlnska j er ga z[lIcil.'eio i u iz vo rima 11'2111 8 . :i1i
je pc;.ao zajedno su dva poslanika.a zu ove se PH1" !'U'i"l ike IIIlm! stvo (COllllll is,;;o) 'rl"
di.l(()O''': o II sCllatl! tcl, 1l.1< 1 I:, " tjJt. t1:I'l.:e, t t' <\":!!,:!lw lli,,, Ij ,(), l i 11:1 j: tl I pri.i:' dck :Hk 1I !: (' S". :1
scptcllIilr:1.
7*
,
\uO
trokova zahtijevati od Porte, j'e Radosav vazal, oblasti Trebinja, Luga i
Klobuka sa upom Vrm. Poznato je da im je to uspjelo i da je sultan Murat II god 1431
poslao svoga sklava Ali bega, da uvede u posjed tih teritorija koje treba
oduzeti Radosavu ali je poznato i to da se je cijeli taj konavoski rat ko
svrio sa status quo ante llum, .:;vaka stranka je zadrala svoj predratni
posjed.
Nas se ovdje kasniji rasplet ne nego nas se samo epizoda Kara
dinog boravka u Dubrovniku. Kao to smo istakli, Dubrovnik je Karadi dokazao
opravdanost posjeda Konavalja samim originalima Radosavljevih povelja iz god. 1421,
1423 i 1427. Ako je htio isto dokazati na sultanovom dvoru, morao je tamo poslati ta
originale ili bar ovjerovljene prepise. Nigdje se u izvorima ne spominje kakav
nalog za izraduprepisa, ali kada dubrova{{d senat u septembru 1430 sastavlja uputstva
za svoje poslanike ,koji zajedno Sa Karadom otputovati na sultanov dvor da po
stignu ustupanje Trebinja, Luga i Klobuka sa Vrmom, kae se u uputstvima da je sul
tanov sklav Radosavljevu povelju o ustupanju Konavlja svojim a da je
ponio sa sobom 'jedan njezin prepis, dok oni zadravaju drugi prepis.
3
")
je da je prepis to ga oni zadravaju ba taj ovjerovljeni prepis, koji se do
danas u arhivu, dok drugi prepis nosi sa sobom Karadbeg kao
to to vlada u svome uputstvu !poslanicima na sultanov dvor napo
minje: De le qual poueglie d' esso" Radossa u le qual lo Selauo dela excellentissima
signoria vostra, con li ochi propri, a vedute et aldite legere, con le sue bolle, ne e stato
tratto copia, la qual a apresso di se lo detto Selauo. Et una altra copia noi apresso di
noi abiamo, aci o che la verita possa esser manifesta alla Serenita Vostra.""a) Vidi se
da je vlada dala' izraditi prepise se da na Portu alje svoje po
slanstvo sa zahtjevom za Radosavljevim teritorijama i da su ti prepisi u septembru,
kada je senat raspr.avljao o uputstvima za poslanike, bili gotovi. Ovo vrijeme iz
rade prepisa podudara se sa vremenom to ga pretpostavlja M. Reetar. ( U
kratko vrijeme to je proteklo smrti Ruskove - prije 29-og augusta 1430 - i
im novanja Nikina njegovim nasljednikom - 28 septembra' iste godine ).''' ) No, vidi
se da Reetar vrijeme prema to prepise nije pisao ni Rusko, ni
Nika, a po njegovom miljenju sva su ta tri prepisa napravljena u dubrova6koj kan
celariji (pa zato sva tri imaju dubrov.
Sva je prilika da pretpostavka ReE;:tara o izradi prepisa u kancela
riji biti sasvim Izgleda da su sva tri prepisa pisana od turskih pisara - Srba,
koji se nalaze II pratnji Karade. Za II, koji mjesto oj; konsekventno upo
potrebIjava e, Reetar misli da je to ko,ii Srbijanac koji je pratio Ali-bega [vi
djeli smo da uistinu ne dolazi u obzir Ali-beg, nego Karad-begj II Dubrovnik, te .je tom
prilikom i prepisao ovu povelju sa originala u kancelariji,'") Opaanje i
Reetara su sasvim s obzirom na II.
Za I odn. III Reetar konstatuje, da je bez svake sumnje jekavac
i po svoj priliCi Cist jekavac. jeste bez sumnje, ali po svoj prilici on
nije Konstatovali smo da to nije Rusko jer se pismo obo
jice bitno razlikuje, a Ruskov nasljednik Nika ne dolazi u. obzir, jer
:lS) Sultanov nalog o te me kod Truhclke, Tursko-slovjcnski spomenici duiJrova(,;ke
arIJive. Glasnik Zem. muz. 2.3. 1911. str. fi hr . 3.
3") C. TrulJeika. Konavoski ra1 str. 182.
a9
a
) Hukopis arhiva LeHere e dr. Leva.nt.e knj. 10 fol. 21Qb. Na fol.
215
b
istoga uput stva vlada n3i;:!omhn;e sv/oljim po.sI.:3nilC'ima demovi le cOtp'ie de .4 . . poueglie, Le Qual
aclJop'era.rit>i se<grolI1do s.e.r,a. I(o,.;a bi bila kopu; a, ne moe Se k'o.nstat()vati. Nbda
je vlada da.la na'lxaviti i IP:le,pis od Sanda,I.:e ve polol',ine K,o.navlt;a (M. 268 i 272), Ni moda pre,': is
od Rado.savljev,e plJ1i7-'nalnice na 13.000 duiklata Ioje .'ie primi,o za KJn3vl,;e (v. na broj 77), ah II
arhi'VU o,si m tri lprepil,a nil.':e nik akav
40) Hee tar l. c. str. 136'.
4t) Ist o tamo str. 137.
") Isto tamo hr. 139.
4a) Isto tamo hr. 138.
101
Bosanske i humske J)oveljl: srednjeg vijeka
Nika vie ne plse kitnjastu ciiplomsku minuskulu, nego minuskulu kratkih pro
duenja, a sa znatnim brojem kursivnih elemenata. Alil, moe se prigovoriti, ako pre
I odn. III nije ni Rusko ni Nika, moe to biti koji drugi Teore
da, sumnjam u to. Vjeta i spretna ruka l / III tako jasno
odaje pisara po zanatu, da nije ni najmanje vj erovatno da bi neki drugi poslovni Du
pisao tako glatko i besprijekorno kancelarijsko pismo. Ako bi pak jedan ta
kav kaligraf zaista postojao u Dubrovniku, vlada bi mjesto tek umrlog Ruska Hristo
uzela u slubu svakako njega, a ne Niku koji po pismu daleko zao
staje za ,I odn. III (dabome i za II). Preostaje jedino da za
I ond. III uzmemo da je i on turski slubenik, tj. da se i on nalazi
u pratnji obaju iurskih dostojanstvenika, koji sa svojim ovjeravaju prepise.
Najblie istini biti ako pretpostavimo da je i jedan i drugi dostojanstvenik vodio
Sa sobom svoga pisara i ta dva pisara piu ove prepise. U kancelariji?
Vjerovatno ne, nego II stanu obaju dostojanstvenika, tj . u kneevom dvoru.
To bi bila analogija postupku je poznat prilikom prepisivanja Duanove po
velje o otstupanju poluostrva Peljeca. Parnica o tome pitanju vodila se pred hercego
sandakom Hamzabegom u Hamzabegov pisar dijak Radonja prepisuj e Du
anovu povelju, a Hamzabeg i njegov kadija Emin-u-din prepisa. Ra
zlike naih prepisa i prepisa Duanove povelj e postoje samo u tome to se Ra
donja na prepisu potpisuje kao a nai su na alost pro
pustili da to urade, dalje u tome to Hamzabeg i Emin-u-din ispravnost ne
svojim kao- na Karad-beg, nego svojim turskim zapisima na
prepisu.H)
Postanak ovih prepisa prua zanimljivu kulturno-istorijsku onih vremena,
kada je Dubrovnik da ulazi u interesn u sferu tursko.g impern..ltzma. Karadin bora
vak u gradu je prvi korak ka kasnijem priznavanju turskog suvereniteta nad gradom,
a nadasve zanimljiv je na koji vlada e prisutnost viso!{Qg go
sta u to da sam gost vl adi kancelarijske usluge. Nema sumnje da je vlada te usluge
bogato nagradila.
77. Druga povelja Radosava Dubrovniku od 31 decembra 1427
Ori gina1 II Dr%3VnOm ar hi v u u
Izdanja: Mikl'osi ch, Mon. s.e rb. str. 349. b r:. 298: .lb. Croja HoBHI1, Cra.p' e epno nOBe. 11 l
st r. 612 hr. 604, 605.") (U Srb. ova poveTJ a nI.!e obj avlj ena).
Za ustupanje Konavlja (na br. 76) Radosav prima od Dubrovnika, uz
druge koncesije, "sumu od 13.000 dukata. Ovom naom poveljom primitak
sume. P ergament povelje je italijanskog izrade dobrog kvaliteta. Deblji
na iznosi 0,15-0,20-0,15-0,19 mm, a dimenzije gore i dolje 27,8 cm, lijevo 33,2 cm,
desno 32,3 cm, k toj visini dolazi jo lijevo 3,8 cm, desno 4,1 cm. I ova povelja
je napadnuta od bolesti , osobito ali razjedenih mjesta
do sada nema.
Dijak Ostoja je i kod ove ' povelje ostavio skladne prazne margine, gore 3,5 cm,
lijevo 3,5 cm i desno 3 cm. Za njih je povukao jo vidljive linije, ali se osim tih dviju
okomitih i jedne vodoravne linije ne opaaju nikakve druge vodoravne u svrhu pi
sanja. Zacijelo ih nije ni bilo, jer su redovi uprkos nevelikoj irini teksta (oko 21 cm)
poneto vijugavi.
Ostojino pismo je na ovoj priznanici, koja nije ba mnogo vana stvar, neto bre
povrnije nego na darovnici Dd is toga dana. Radi toga nalazimo u pismu osim normal
" ) Ispor. O. Cremonik. Studij e iz srpske pa!cog-rafi,i e idipl omatike. O!asnik Skop.
dr. 21. 1940, str. 12 i 17.
4:, ) LJ. Sto.ianovi6 uzima R'lI sko\'11 kopiju ove povelje " Cod. rag. kao novi brOj (605), i
ako za t o nema r azl'oga, jer s,," ne Tadi o m ko.i' drllRoj povel ji. nego samo o varij anti ove po
velje.
102
D-r Or c!-; ur CrclTI onLk

nog oblika slova A jo jedan bri potez toga slova, koji se do sada kod njega nije ja
vlj ao, a koji spaja crtu u jednom neprekinutom luku sa donjim produenjem
stabla (v. sl. 25, red 2, 3 itd.). S obzirom na ostala slova pismo mu je isto tako kao u
ranijim poveljama.
lovu povelju je Ostoja iskitio jednost:ivnim krstom kao invokacijom
i znatno lnim slovom B, ali je kod toga ispustio neukusne vijugave na
stavke sa svakog ugla koje je imalo B ranij e povelje. U svrhu ilustracije kako
se razvi jala vjetina povelja u kan celariji dajemo u slicl br. 25 re
produkciju prvih redova nae povelje. Osim prvog slova i u ovoj povelji pretstavljaju
slqva 1-1 u smislu veznika i nekoliko J J elemente
U svrhu vrpce napravljena su kroz pliku i pergament tri oko
mita proreza, dva sr ediJ10m povelje 2,5 cm iznad donjeg ruba, 3,8 cm jedan od drugog,
t red sr edinom ispo'd njih, a 0',8 cm iznad donj eg ruba. Kradljiva c
:;1. :zs I lI ic:j; t\ i l!() vclie I'avlo\i':a uu 31 -XII 1427. Dij ak Ostllj ;l
odrez' o je na ovoj povelji i 1>liku i perga ment od donjeg ruba povelj e du elo
nj g pror eza i odatl e desno i lijevo do ahaju gornjih proreza, tako da se sada na tome
mjestu J1 alazi vel ika izr ezana rupr-! u plici i pergamentu.
Pov elj a i pr savij ena gomjom polovinom dol je. n' to sa des ne sirane B,7 cm i sa
lij eve s t r an 9,5 unutra.
Na adresnom polju pol edine nalaz ' sc savremeni regesi ka.ncelarije
;,Chomo voieuoda Radosau manifesta che CI. r(ecevudo) de la chomunitade de Raguxi du
ati t r ecl e.xi mili a per Cha nali e ehom promete a Raguxi a non recever in lo suo tegnir
nisul1 r ehelo Haguxi. ";) Uz ovaj regest j e dodao Nika svojom rukom samo
dn 1427 decembrio , od nj ega n rna ni extra!a. ni veliko slovo, ali
je ip a k. i ovu povf>lju kopirao u svoj Codex ragusinus. Njegova kopija objavljena j e od
Lj. ar::ll elno uz tekst. Na polju. poledine stoji samo recentno N 3
(bez Pac,!'tx(,) i oznaka No. 237 an. 1427.
78. Mirovni ugov Ir Rad sava Pavlovii'a sa Dubrovnikom od 25 oktobra 1432
{)ri ::'i nai II DravIl olll :lrlJi\ II II [") ubrll\ niku.
IzJ:' 11ja : f{ ar:Ho -TlJjJ i liOlHih. Cp6. eno\. str. \ 1)6 br.114; N\iklos kh. Mon. serb. str. 366 br. 314;
.l b , Cruj a llOlllt h, CTap e q : n . !lOIl ' l,e Illl HCll:1 [ str. 617 br. 607. ' 608.
Pergament ove po druge Rad )savljeve povelje j e italijanskog iz
rel.de gn tbog kvali tet a. Ni unutranj \ ni spoljanja strana 'nije dobro
Tadi Jlce p ovelj e ni ie bij elo, a p ima boju. Prema iz
gledu je mn ogo grublji od pergamenta povelje iz g.od. 1427 (na br. 76), a u istiinu je
Oft ) 1511or. Mikl. st r . 350, gdje poi;e(ak nije pravilno.
103
Bosanske i humske povelje srednjeg- vijeka
neto tanji od njega. Debljina mu iznosi 0,25-0,27-0,35/0,31-0,35 mm. Dimenzije
su 45 cm gore, 45,5 cm dolje, 60 Gm lijevo i desno, k toj visini jo plika od 4 cm lijevo
i :3,5 cm desno. I ovaj pergament je stradao od bolesti na gornjem i donjem
rubu, a osobito na sredinjem pregibu, gdje je na mjestima pukao i razjeden.
Dijak Ostoja je ostavio na ovoj povelji srazmjerno male ma'rgine da
mu trebati mnogo prostora za tekst. Radi toga je ostavio gore samo 4 cm, lijevo 2,5
cm i desno 3 cm praznog ruba. Na taj dobiva tekst irinu od oko 40 cm, a visinu
od oko 52 cm, irinu dakle gotovo istu kao kod povelje 1427, samo visina mu je ovdje
za oko 7-8 cm manja. Prazne margine .ie Ostoja odijelio vodoravnom i dvjema oko
mitim linijama koje se na mjestima vide, a na mjestima su brisane. Drugih vodoravnih
linija nije radi mu linije poneto padaju (do najvie 1 cm na desnoj
strani) .
U ovoj povelji dijak Ostoja ne upotr ebljava plavo mastilo ,kojim su pisane sve
njegove povelje, nego izra2Jito mastilo. Izgleda vrlo vjerovatno da je Ostoja na
pisao povelju sa mastilom ve :': u Dubrovniku, gdje je bio kao Rado
savIj eve mirovne delegacije,kao to jeda u tekstu povelje.
Pismo dijaka Ostoje je u ovoj povelji opet briljivo, ali mu je slovo A sa samo
dva poteza tako ulo u da ga i. ovdje upotrebljava, iako nego u
. drugoj povelji jz 1427. se opaa kako daje slovima i produenji,ma to uspravniji
poloaj, postizava ljepi izgled piima. Shodno tome i svaku pri
liku da kiti pismo sa prcouenim slovima I-I i TJ, kojih u naoj povelji ima daleko
vie nego u . ranijoj iz 1427. Glavno sretstvo mu ovdje, prvi put u razvoju kan
celarije postaj e krst ispred teksta, dalje prvo slovo W i title (zna
kovi koji ovdje ne slue za nego za uljepavanje) iznad prvog
reda. prvog slova je stari title iznad prvog reda preuzeo je Ostoja iz
prakse bosanske kancelarije (ispor, povelju dijaka ' za kralja Stjepana
- na broj 48 - i za Tvrtka II - np.. broj 51), a crtanje krsta mora da je
preuzeo iz kakve povelje te godine pokojnog logoteta Ruska Hristo
Tako na pr. Rusko je u povelji Dubrovnika Radosavu od god. 1421
(= M. 276) nacrtao u margini lijepi krst dimenzija 3X1,7 cm, a u svojoj :povelji
Radosavu iz god. 1427 ( = M, 299) neto manje krst od 3>(1,2 cm. Oba
puta Rusko crta najprije stepenasti stalak na kome se die ( krst ukraen i
Ostoja je preuzeo od Ruska -'samo osnovnu zamisao 'krsta,
ali JIU je izveo 'na svoj Njegov krst nema postolje, ali mu je sama upravna greda
pri dnu proirena i stepenasto postaje ua prema gredi. Utisak nije ba im
pozantan, pogotovo jer je crtarija izvedena crnim mastilom, a ni skromno i
nespretno izabrano prvo slovo w ne moe ovaj utisak da (v. sliku br. 26) . Ipak
su ova skromna nastojanja dokaz, 'kako dijak Ostoja i preuzima sugestije sa. svih
strana. U kasnijem razvoju kuda. su dovela ova skromna p'rva nastojanja.
SI. 26 - Invokacija i povelje Rauosava od 25X 1432. Dijak Ostoja. TamIle
I mrlje tla ovaj i Ila slikama od bolesti ;pergamenta
104
, D-r (JreZllr Cre\11onik
'Za vrpcu Ostoja pravi na svoj . ustaljeni naeIn tri proreza kroz pliku
i pe.rgament, gornja dva po 2,5 cm iznad d 1njeg ruba povelje, a 4 cm jedan od drugog"
donji sredinom ispod njih, a 0,5 cm iznad donjeg ruba.
Vrpca je sastavljena od crvenih dvostruko predenih, finih i tankih ko
naca. Izbrojiti ih se ne moe, ali ih ima sigurno vie od 100. da je bila vrpca kod
obiju povelja iz god. 1427 jo luksuznija i da je ba radi toga ukradena.
vrpce je potpuno jednako onome na povelji iz god. 1421 (v. na br. 74). Ispod ruba po
velje ispletena je oko 12 cm duga pletenica, koja na jedan otvor ulazi u ali se
u na tri dijela i kroz tri blizu jedan drugog otvora izlazi iz
Ispod vise ta tri kraka vrpce jo oko' 20 cm.
grudva od voska ima oblik nepravilne zdjelice
nika od 6,2 cm; a nejednake debljine (dubine). Lijevo je duboka 2,4 cm, desno 2,7 cm.
U gornju povrinu zdielice napravljeno je udubl,ienj e od 3-5 mm dubine. Nabor
oko te upubine porezan je sa vrha lijeve strane jako, sa desne vrlo malo.
Radi t oga nejednakog porezivania zdjelic;t ima nejednaku debljinu. Dno Udubljenja
pokriveno je tamnozelenim voskom na koji je udaren tipar. Od tamnozelenog voska
dno nije pokriveno sasvim nego su pri vrhu i sa desne strane tiparevog kruga ostale
male pruge nepokrivene, a sa Lijeve shane kruga tamnozeleni vosak se uzdigao i uz
padinu udublj enja te je porezivan za,jedn{) Sa padinom.
Vojvoda Radosav upotrebliava na ovoj povelji novi okrugli tipar sa
nikom od 4 cm (zacij elo je bio t aj ist.i tipar na poveljama iz god. 1427 sa ko,iih je
ukraden). Tipar spada najljepe produkte naih gravera srednjega vijeka
ako izuzmemo tipare bosanske dravne kancelarije koji su gotovo sigurno produkti stranih
majstora. Li,k trostruke kule - od Ikojih obie imaju po tri, a via sredinja pet
zidni h zubaca i vrata pri dnu - je reljefan i proporcioniran. Isto
t ako jasna su slova natpisa koji dva kruga oko toga lika, a
glasi nt nf KOFKO ,\f Tipar je vje-rovatno u Du
brovniku, gdje j e vojvoda Radosav dao pravit.i i grbove na svojih
Povelja je presavijena gornjom polovinom dolje, na to ,po Y. sa lijeve i sa desne
st.rane unutra, poslij e toga svih 6 polja ponovno gornjom polovinom dolje, tako da
nastaje 12 polja od oko 15 X 15 cm.
DorsuaIni zapisi nalaze se svi' na drugom donjem (adresnom) polju, i to sasvim
pri vrhu u desnom uglu oznaka 243 an. 1432, ispod vrpce savre
meni Niki.n regest die XXV octobris. Poueglia dela paxe fatta con voiuoda Ra
dosau Paulouich. Ispod toga r egesta je sitnim rukopisom Visto, a
pri dnu recentno " N 11 del Pach IV. Od Nike nema nikakve ni rIJecI ni
velikog slova, a ipak je povelia od njega kopirana u Codex ragusinus. Kopija je obja
vljena od Lj. paralelno sa origi nal Qm.
79. Zakletva Radosava na mirovni ugovor sa Dubrovnikom od 25 marta 143:J
Or i,:i' lI al II Dr a, 110111 II nllbrovlliku.
Izdanja: l(apaHo-Tll pi Ko;rmh, 198 hr. 117; Mi,I<l osich, .1'1'\.011 . . crb. , tr. 37G U;1t' ,
.Th CTare <nf). n O'B,CJbC H m!OIJ 1 str. 631 br. 610.
Pergament ie italijanskog izrad e, grub i tvrd, ali i,pak mnogo finiji
od povelja iz 1421 :ili 1427 godine. Debljina mu je 0,21-0,20-0, 18,-0,i7 mm. Dimen
zije iznose 35,3 cm gore i dolje, 16 cm lijevo i 16,4 cm desno, a k tome jo pli.ka, lijevo
i desno 6,4 cm visoka. Pergament je jako nastradao od bolesti, plika je
na
uni
mnogo mjesta
i njega. titi
razjedena od nje, tekst dodue jo ne, ali vremenom bolest
tu
<7) Ispar.
jc iotograf'ija. koja
f;) K.
tab. VIII br. 45 i str.
je za 2 nun manja
II A. f. , 1. Ph. 33, '1912,
33. Ui stiuu je
od o riginal'a,
str. 291.
otisak tipar<ll reljefIliji nego
105
Bosanske i humskc povelje srednjeg vi jeki
Oko teksta je dijak ostavio margine go re 2,5 cm, sa lijeve strane 3 cm i sa desne
strane 2-2,8 cm. Linije za odvajanje tih ma.rgina ne vide se ali mora da su po
stojale, jer su prvi red i cijela lijeva margina i suvie prav,ilni da bi se moglo pomisliti
na rad slobodnom rukom. Linije mora, dakle, da su brisane tako dobro da se danas ne
opaa ni trag od njih, a ni pismo nije pretrpjelo tete od brisanja. Ispod teksta nema
nikakvog praznog prostora, to vie, posljednji red je pokriven. pUkom.
Pismo, pisano opet plaVim mastilom Radosavljeve kancelarije, je ista ne
promijenjena diplomska minuskula dij\J.ka. Ostaje, ,kao u povelji iz god. 1427,
tj. brza i manje paljiva nego kod povelja. Ukrasa nema
kakvih, jer mu je krst samo potezom pera 2,3 cm visoko, a prvo slovo,
majuskuino B od samo 9 mm visine - ono zaprema visinu prvog i drugog reda - ta
ncije odebljano. Osim toga ima po te kstu razasutih jo nekoliIko veli:ko pisanih
slova R, K i C, ali sve to ne nikakav utisak. Napomenuti treba da redove, koji
nisu ispisani do kraja, ispunjuje i zatvara sa titlama. Lj. ih u svome iz
danju Teprodukuje.
Za vrpcu napravljena su kroz pliku i pergament na njegov stalni nacln
tri proreza, gornja dva sredinom povelje 5,4 cm iznad njezinog dQlIljeg ruba, 2,3 cm je
dan od. dru'gog, donji sredinom ispod njih, 1,15 cm iznad donjeg ruba.
Vrpca se sastoji od oko 30 svilenih, dvostruko predenih konaca boje,
je isti kao kod ranijih njegovih povelja (v. br. 74 i 78). Ispod donjeg
ruba pletena je vrpca u oko 11 cm pletenicu, na to su konci razmreni i vise
jo oko 17 cm nanie - bez vosak mora, dakle, da nije bio dobro spojen
sa koncima vrpce, tako da je poznati ljubitelj mogao ovaj da
sa vrpce i odnose,
Povelja je presavijena odozgo 5 cm dolje, plike ostaje nepokrivena, na
to sa desne Istrane 11 cm i sa lijeve strane 1l,8cm unutra.
Dorsuaini zapisi na ovoj povelji ne nalaze se, kao na srednjem tj.
polju, nego na donjem polju, svi za 90 okrenuti u srazmjeri pravca teksta na
licu. Pri vrhu je od ruke Nike regest "Die 18 rnai 1433.
48
.) Poueglia de
VorIuodaJ Radossauo Paulouich per far zura r conte Iuanix suo fiol quando auera anni
XIIII. Fa ambasadori nobilis dominis [!] sfer] .Joannes f[iol] de Gondula e s[er] Nicolaus
de Giorgio.''") Naoko se ovaj regest ne podudara sa sadrajem teksta. Tekst navodi da su
bili poslanici ivko i Nika ali to biti samo prividno
neslaganje. Poznato je da se ime Ivan u Dubrovniku zove i Zivka, a na
Ivan regesta bio je zacijelo sin Jakova-Jakete, zbog ga dijalk Ostoja
zove po ocu Zivko Obratno nav,odi u tekstu diiak Ostoja Ni'ku sa pre
zimenom kako su se zvali u XV. vijeku, 5i) a na regest ga naziva po
ocu "di Gia.rgio. Imena regesta dakle ipak ista kao i U' telkstu. Ispod regesta se
nalazi recentno N 17 del Pach IX, a u desnom uglu oznaka 246 an 1433.
Od Nike nema nikakve biljeke, a 'povelja i nije uneena , u njegov Codex.
80. Priznanica Radosava Dubrovniku od 31 januara 1437
Ori;dna\ 11 Dravnom arhivu II DlIbrnvllj'ikll.
lzlb,nj a: K a'r, '<" .IIoTBP1'KOBlffi. [po, str. 209 br, 122: Jll\ ikl osich. MOI1. scrb. 2R7 !J r. il27;
Jb, Cr ojaHOBIfi1, Cra,pe cpn, 110BC: be 11 1111101a 1 str. 634 br. 613.
Pergament ove priznanice je italijans kog izrade vanrednog kvaliteta. De
bljina mu iznosi samo 0,11-0,08-0,13-0,13 mm. Uprkos tome je tvrd i ne guva se.
Izgled mu kvari samo to to nije dobro te su i bijela povrina lica
uta poledina masne. Stanje je dobro, o bolestima nema traga. Dimenzije
ISa) Za.c,ilj,elo datum primitka pOi\'e \';'e.
49) Ispor. Mikl. str. 377.
OU) Isto tamo str. 376.
K. Die Romancn in doe'n SUidte,n Dalmatkns III [Denkschriften 49], PCl'd Tamar;\:.
i
106
D-r OrL'gur (;rel11ol1ik
priznanice su 28,5 cm gore, 29,3 cm dolje, 18 cm lijevo i 17,5 desno, k tome plika
od 5 cm lijevo i 4,8 cm desno.
Tekst je odijeljen od praznih margina dvjema okomitim i jednom vodoravnom
linijom. Sve tri su tvrdim iljkom, tako da se na licu vide kao' udubljenja,
a na kao Margine iznose gore i lijevo po 3,2 cm, desno 3 cm. Prema
povelje one su dakle znatne. Pri dnu je sav neispisani prostor prekriven plikom
Koja sie do zadnjega retka.
Pisar ove priznanice je dijak Ivan, no vo lice Radosavl jeve kancelarije, umjetnik
u pisanju i crtanju, doba oi djelovanje pretstavlja vrhunac razvoja \<ancelarije Ja
hl Dij ak Ivan nie lije u dipLomsku minuskulu tako Ostojinog karaktera,
da je van sumnje da j e on Ostojin P03ta je sa svoje strane Ostojino pismo samo
malo promj enjena duhIeta pisma Vlatka Maraa, to se vidi da je na dvoru feudalne
porodice postojala pisarska kola, i z koje su izali majstori Vlatko, Ostoja i
Ivan, a i skromni epigon Mioto koji preuzima kancelariju poslije Ivana. Da li je
svi.iu Vlatko Maro ili mo:'?da neki drugi dii 'l k prij e Vlatka, a iz doba od 1397
do 1421, iz koga nema i7 kA. ncela rije nikakvih Qlaborata, moe se konstatovati
Ali je sporedno ko ie Vano i krajnje jeste da u doba. kada se u
dravnoj kancelariji kralj eva Ostoi e, Stiepa na i Tvrtka II redajU pisari s\re je
dan gori od drugog. dotle tu na dvoru velefeuc1alaca uistini pravih suvere
na koii .sa svojim feudoffi postupaju sa vrlo malo prema kralju odn. prema kra
lievini, cvate pisarska vjetina kao na kraljevom dvoru samo u najljepim v.emenima
Tvrtkovog Vladoja ili Dabiinog Tomaa Luca. ljepotu Vladoja ili Tomaa
ovi pi'iari :-a dvoru Jablanibl ne postiu. Njihovo pismo sadri klice degene
racij e, ali se ono svej edno ne treba da stidi visokih uzora doba pisma za vri
jeme . Tvrtka iDabie.
U potezima pO.iedinih slova jedva ima raz1i ke izml?du Ostoje i Ivana. Razlikuju se
vie po tome to Ivan produeno l-I i produeno.7J ne upotrebljava (jedno pro
dueno n mu j e ipak izm::lklo u r edu. Ispor. sli'ku hr. 27).
Glavna razlika niih postoji u u kome je Ivan nenadmaiv. Istina,
u ovoj prvoj povelji ie skromno. Krst mu ne ispada ni lijepo ni
skladno, prvo slovo B od 3,4'>( 1 cm nosi jo sva obiljeja ali se po
uspjelim spiralama vidi da ie na poslu crta po prirodi. mu je pove
slovo M na intitulac.ije. Dok;c Ostoja volio slova VJ i - n za
dotle Ivan izabira slovo M koje mu slui u tu svrhu i kasnne. Ostala slova na pr. e
i VJ ponekad 11<'1 (na pr. GnO,lIfl!::i"nlTl, itd. , ali
sc ta i ne opa::l;u. Sadda.ino dijelove Ivan odvaja titlom,
ali s njome ne prekida red. nego II istome redu nastavlj a sa drugim dij elom sadra.ia
(v. red 7), :'") isto tako posIj i r ecl koj i ne zn uzima ni polovinu irine, zatvara sa jed
nom dugom titlom i sa tri crtice.
Na mj etanje vrpce .ie kod Iva'1a potpuno isto kao Ikod Ostoje. Dva gornja
proreza su 2,7 cm izn ao donjeg r uba povelje. a 4,:3 cin jedan od drugog, sredinom
ispod njih jc 1 cm iznad donj eg ruba. vrpcI", koja se sastoji od oko 50 tan
kih tamnocrvenih svilenih konaca, je pOtPl1l10 jednako onome u br. 74, 78 i 79.
Isped povelj e pletena je..od konaca oko 5,5 cm duga pletenica, koja je zacijelo ula na
j edan otvor u i u nj emu se na tri dijela. Ispod konci vise jo oko
H cm.
Podaci i (sigiUum avulsum odn. otkinut) nisu
P ecat nije otkinut n!2go je samo stradao. Propala je grudva i desni dio oti
ska tipara, ali je lijevi dio otiska Upara na tamnozelenom vosku i ispod nj ega
ne to malo smedeg voska od grudve. ostaci su dovoljni da se moe
01) Mildosich se na 0\11 (J uvajanje Ile obazi re, Lj. pada II drugu pr :H!\' 1l0st.
on II Isvome izdanju (str. 635) uvij(; title mjesto Ivanove jedne i po(;inje novi ree:, to Ivan
ne radi.
_ _ _ ___ _____---.:.::-"-"a:..;.::..;.:..-..:.. hll.mskl' srl'llnjeg: vijeka I3os:;;;.l1s' k' e i-"- po\'<.:1.k
107
konstatovati da je bila povelja snabdjevena sa velikim Rados3.va. Od grba je,
naime, vrlo reljefno lijeva kula sa tri zidna zupca, a od natpisa .
Kod ovih ostataka od vidi se bolje nego na cijelom :iz god.
1432 (v. br. 87) da je vanjski rruug oko natpisa sastavljen od (bisera), a unu
tranji krug nije samo jedan nego dva vanredno fina sasvim blizu jedan do drugog,
I Ivan presavija povelju na Ostojin tj . on preklapa odozgo oko 6 cm dolje,
na to sa lijeve. i sa desne strane po 1/ 3 unutra.
Od dorsuainih zapisa nalazi se na prvom donjem polju recentno N III del Pach
V. Na drugom (adresnom) polju nalazi se rukom Nike ma-
I
27 - inicijal lijevi dio prizllalli..:c i<ac\os;tv<[ uli 31-\ 14.37. I )ijak l,a,I,
stilom regest 1437 a di 31 januar-ii de Vo[iuodaJ Radosau como con.fesso auere receu
udo palaza suo a chonto a perperi 200 che auanzo del palazo. Na to slijedi isto od ruke
Nike ali tamnijim mastilom Extrata in gran ilbro, po se vidi da
su te pripisane kasnije, tj. tek onda kada je Nika od vlade dobio nalog za ko
piranje povelk. Zaista je ova povelja kopirana ' u Nikin Codex ragusinus. Njegova
otstupanja od originala navodi Lj . ispod crte. Na polju nalazi se
oz'natka 253 an. 1437.
_10 _8_. ______________:p-r Gregor Crcmo11if;___ ___ _ _ _ ______
81. Priznanica Radosava Dubrovniku od januara:;a) 1439
Orig
1
i11al II Drav110m arhivu II J)lIbrovnnku.
)7,danja: Miklosich. MOIl.-serb. str: 397 br. 33.3; Jb. CT()jaH081Ih, CTape epno nO BC,'l> f' II IWOla
str. 6:15 b.r. 6'14, U Srb. ;:POIlI. ni,'e
Za priznanicu upotrebljena su dv.a neto ponizana lista papira koji su spojeni sa
ispod teksta. Prvi list mjeri 29,5)<42,8 cm i ima zmaja kao vodeni znak, drugi
list Il).jeri 29X43 cm, a ima poznata tri brda kao vodeni znak. Po tome se vidi da su za
priznanicu uzeta cijela dva rairena tabaka. Kada bi se neporezani tabaci preklopili
svaki u dva lista, imali bismo pred sobom normalnu od 22X30 cm. Na papiru
se vidi da su prvobitno zaista biLi preklopIj eni, pregib po sredini se jo opaa, ali su
namjerno raireni i namjerno su uzeta dva cijela tabaka normalne par
venijsko rasipnitvo teko je zamisliti.
Dijak Ivan je i ovdje na papiru tekst odvojio od praznih margina linijama, dvje
ma okomitima i jednom vodoravnom, a tvrdim iljkom - ne olovom
tako da se linije na vide kao Margine iznose gore 3,5 cm, lijevo
2,5 cm, a ispod teksta ostaje jo oko 12 cm neispisanog prostora u kome je na sredini
smjeten
Pismo je lijepa diplomska minui>kula ' dijaka Ivana, ali shodno poslovnom sadr
aju neto bra i manje briljiva nego u poveljama. Dok je Ostoja slov_o A pisao ne
kada na ubrzani stablo sa dotle Ivan ovo slovo pie uvjek
u tri ali mjesto toga on u obliku pie slovo c:1 na taj nabn to iz luka
bez prekida poteza prelazi u stablo: ,y Taj oblik smo upoznali u bosanskoj drav
noj kancelariji, a Ivan 'ga jo ne upotrebljava redovito, nego sanlO iznimno. Na sliuan
Ivan pie slovo li u ovoj priznanici uvelk u jednom samom potezu, dok ga u poveljama
u pie briljivije i u dva poteza,
Kao to mu je pismo donekle nemarno, tako isto se i sa u ovoj manje
, vanoj priznanici ne trudi mnogo. Krst ispred teksta prostim potezom pera
4,5 cm visoko i sa 2,2 cm dugom gredom bez ikakvog daljnjeg uljepavanja.
Neto vie panje prvom slovu M, koje je 3,3 cm visoko i 1,1 cm iroko, a po
potezima gotovo. jednako onome iz prvog reda pove1ie iz 1437, ali su na naem i gornji
i donji krajevi okomitih linija znatno odebljani, a ispod i iznad njih su male
linije, nita dulje od odebljanja, Na taj ovo jednostavno slovo izaziva ipak
slikoviti utisak.
Ova priznanica nije nego natLsnutim (impressum
om). U svrhu prorezana su oba lista papira 0,5 cm visokim pro
rezima, 2,1 cm udaljenim .iedan od drugog. Kroz proreze su sa oba
kraka trake od papira kroz oba lista, tako da su time listovi spojeni. Na sastav krakova
naliven je tamnozeleni vosak, na vosak poloen je na jedan ugao vlaan lkvadrat papira
sa stranicom od 4,7 cm i na papir udaren tipar. Ako bismo smjeli suditi po vosku,
tvrdili bismo da je pravljen u Dubrovniku i zacijelo i priznanica sama pisana u
Dubrovniku, a ne na dvoru Radosava. Vidjeli smo da Radosavljeva kancelarija konse
kventno upotrebljava tamnozeleni voS'ak - isto tako i Dubrovnik! - ali je Radosav
ljeva boja crnozelena, dok je svjetlija, nalik na donju stran)J. maslinovog
lista. Vosak naeg je izrazito boje, tako da je ili cijela priznanica
ili barem pravljen tek u Dubroviku poslije primitka suma koje se navode u tek
stu.
Do sada smo upoznali dva tipara Radosavljeva, mali sa od 1,8 cm (v.
br. 74) i veliki sa od 4 cm (v, br. 78). Na naoj priznanici nalazi se natisnut
53) uzima ela je ova nedatir:1118 pri znanica pisana II februaru 1439, vediela s
gt,o se na (!!v'a II kae, da su za jedan pokl ad novca podmirene Kamate do
1 fcbr. 1439 (dolk se za PGl kla,de \'eli da su kamate podmirene do 10 jan. J439),. Medutim,
pravilnije biti datiranje U. ja.l1l1arom 1439 jer 'je priznanica, kao to se iz
i.tal'i jansk<lg regesta na vidi, januara mjeseca u Dubrovniku. Kamate su mogle biti
i II toku januara dIO konca mjeseca, tj. do l februara.
109
Bos anske i humskc povelje sr ednjeg vijeka
..
srednji njegov tipar, u svemu, i s obzirom na grb, i s obzirom na natpis,
kopijl velikog tipara, ali znatno umanjena kopija. tipara iznosi, naime, 2,5 cm
nema slike tog tipara). Acko je priznanica pisana, kao to izgleda vjerovatno, u Du
brovniku, onda je dijak Ivan taj Radosavljev tipar nosio sa sobom i s njime u Dubrov
niku priznanicu.
Priznanica je presavijena odozgo 12,5 cm dolje, odozdo oko 15 cm gore (srednje
polje ostaje oko 15 cm visoko), na to sa desne strane 8,5 cm i sa lijeve strane 10 cm
unutra.
Na sredinjem polju nalazi se savremeni regest Nike 1439 die"') ze
naro. Expeditoria de Vo [iuoda] Radosau Paulouich como confesso auer r. [eceuudo]
d. [ucati] 250 del profitoU' ) de d. [ucati] 2500. Item perperi 1200 del triputo de Canal per
anni 2. Item ebe d. [ucati] 30 del profito de d. [u cati] 300. Item perperi 60 ebe del pro
fito de perperi 600. Hem cbe perperi 900_ del profito de perperi 9000.
Na desnom donj em polju nalazi se )) N 24 del Pacch XIV, a na lijevom sred
njem za gOG okrenuto prema tekstu an 1439.
82. Generalna priznanica vojvode Radosava, ene mu Teodore sina Ivania Dubrovniku
od 19 1439
Original II DrI.avnom a rhivu u Dubrovniku.
Izd:J <llja: Kai>,:oll 0-TnpTKUHl1 h, Cp 6. cnmi'. s tr. 219. br. 127; Mikl osich. MOli. scrb. s lr. .198 br. :3.34;
.Jb. CTojaHollHh, CTa.p e CP'II. 1I 0Il e.'be li '11I1IC:'!a l s tr. 637 .br. 615.
Pergament priznanice j e italijanskog izrade, a s obzirom na dimenzije on
j e upravo rekordnog kvaliteta. Debljina mu iznosi 0,17-0,17-0,15-0,15 (u samom uglu
0,40!) mm, .a njegove dimenzije su 48,5 cm gore, '48 cm dolje, 59 cm lijevo i 60 cm
desno. Plika ima oblik koji se pojavljuje sredihom XV-tog vijeka, naime, sa
oba ugla ona u luku postepeno raste prema sredi ni, gdje dostie 8,5 cm visine.
dimenzije rairenog pergamenta su dalde 48,5 x 68,5 cm! Po svojoj povrini od neto
vie od 3000 cm
2
naa povelja dodue zaostaje za poveljom iz god. 1427 (br. 76), ali je
svojom daleko nadma uj e. Od svih junoslovenskih povelja stoji ova
naa s obzirom na izrade na prvome mj estu. U ruci se tanka i meka, upr
kos tome je i ni malo se ne guva. Vanjska strana jie poneto prljava, ali je
unutranja besprjekorno bijela.
Dijak Ivan je II svrhu pisanj a povlabo linij e, ovaj put ne tvrdim iljkom nego
olovom, a poslije svrenog pisanja kuao ih je brisati, ali je taj posao obavio vrl.o po
vrno i od svih linija su. ostali tragovi i ostaci. Prva vodoravna je 2,5 cm
ispod gornjeg ruba pergamenta, druga 6,3 cm, ispod lo-tog, iznad 26-tog
r eda i peta 1,5 cm ispod teksta. Vie se dakle ne linije za svaki red, neg o
samo nekoliko linija koje daju pravac pismu. Dabome redovi kod toga
ne mogu biti pravi. Na lijevoj strani je prva okomica 2,4 cm, druga 4,3 cm
od lijevog ruba, na desnoj strani prva 2,2 cm, druga 4,7 cm od desnog ruba. Tekst j e
uokviren od druge vodoravne i od druge lijeve i desne okomice tako da su prve linije
zapravo izline, ali isti dvostrukih linija se nalazi urukopisnim
kodeksima.
Dijak Ivan pie ovaj put' sa crnim, a ne sa plavim mastilom koje j e postalo ka
za kancelariju i pie majuskulu, a ne di
plomsku minuskulu. Ivanov ustav nije briljiv i nego su mu slova
nehajnih poteza i ne uvijek jednake Po aspektu bi ga r anij e mnogi
paleograf kao poluustav. Zaista on ima nekoliko poluustavnih elemenata.
M) Poslije "di !;:<, ima v rlo malo pra znog .prostora. ali ipak toHko da. bi se mogao
II Il il.:d i kioj i broj, 110 reg'i.stlr ator blloia ne unosi. Izgleda da je r ad oko ispl a te i
navanj a svih s tavaka i oko pisanj a priznanice trajao vi e .od jedan d an.
"u) Ispor. Mikl. str. 398 s a ,hivim is putanj em poslj ednj ih tri.iu pozici.ia sa ozna
kom etc, koje u or ;ginalu uistinu IIcma.
tlU
bor Gregor
-----'=--='------'=-.::..
Tako mu je slovo pisano nekad jednim, nekad dvama potezima, uvijek II minuskul
nom obliku i sa uvinutim iic:ama. Isto tako mu slovo T >nije u majuskuinom obliku
nego u minuskulnom sa tri stabla m, slovo P ima izrazito produeno stablo duboko u
donji prostor u zakrljali luk. je slovo "1 izgubilo svoje majuskuine uglove i
pisano je sa oblo zavinutim crtama. Veoma je da Ivanov ustav nema bosan
skih karakteristika, nego se izrazito pribliava oblijemu srpskom ustavu.
Iv.an je iskitio ovu povelju upadno, a i tako da je moemo
kao jednu od najljepih naih povelja. I crte krsta i tradicionalnog
velikog B je ljepe nego to ga je izveo ijedai1 na iluminator srednjeg vi
jeka (ispor. sl. 28). Crte Nike na njegovoj povelji hercegu St.iepanu iz
god. 1438 (M. 331) je i izveden u kontrastr.im bojama, ali se ovaj Ivanov izve
den samo u crnoj boji sa svojom jednost.avnom jezgrom, a sa svojim svrecima
moe mjeriti sa umjetninom majstora. Osim ove invokaeije l
B Ivan je u prvome redu jo dva _ M, a, pri dnu
povelje je kod datuma _,A CEH CE slovo A veliko 2,9 cm
(samo 2 mm manje od B), a vinjeta ispod njega sputa se jo 2,1 cm i;;pcd
slova. u tekstu Ivan ne nikakvih slova, kao to se to
nalazi koci drugih pisara.
Povelja, izdata u L'ne Radosava, 0ne Teodore i sina Ivania, snabdjevena jc sa
tri Sa ovom poveljom dijak Ivan otstupati od ust.aljena tri proreza za
vrpcu, od oblika koji se nalazi na svima dosadanjim poveljama. Ivan ovdje
pravi za sredL'lnji Radosavljev peilat 6 pror\,za, za svaki tj. Teodorin i Ivani
ev po 4 pror eza, kod sva tri uvij ':':c po dva i dva u j ednoj visini dakle
sa po 2 para, a sredinji sa tri, jedan iznad dr u",og para proreza). Prorezi su
pr-avljeni odoka te je lijevi gornji par 3,8 C111 iznad donjeg ruba povelje, dok je desni 4,5
cm iznad ruba, a sredinji gornji par 7 cm iznad ruba. l njihovo 01.
:o;tojanje nije jednako nego Uprkos tuj nejednakosti ipak su smjeteni
i skladno na sredini povelje,
Za sve tri vrpce uzeti su jednaki dvostruko predeni s li leni konci
boje, ali je za srednji Radosavljev uzeto mnogo vie Ikonaca nego za oba
vrpce je kod obaju jednako: sa lica prolazi po jedan krak kroz
oba gornja proreza na poledinu, tu se prosto, bez .ispreplitanja, ukrtavaju i kroz donji
par proreza -prolaze opet na lice povelje. Na licu se koso sastaju i odmah, lO na visini
samog lica povelje, se od njih plesti pletenica od oko 9,5 cm duine, Lijeva ple
tenica ulazi na to kroz jedan kanal u se u njemu na tri dijela i kroz tri
b1izu jedan do drugog kanala izlazi iz i::;pod visi konaca jo
22 cm, dok se mali broj konaca sputa do najvie 38 cm ispod Desna
pletenica odrezana je makazama na duini od 9,5 cm, Isto ,tako jednostavno je provla
kod sredinjeg Radosavljevog Sa poled ine je po jedan krak vrp
ce na lice, tu se oba jednostavno ukrtavaju i kroz srednji pal' proreza' na pole
dinu, gdje su opet jednostavno ukrteni te . e poslije toga kroz donji par proreza p<:l
novno na lice , Jednako kao kod obaj u Se k-rakovi na licu koso sastaju
i od njih je ispletena pletenica isto od 9,5 cm, na alost .na toj duini isto odrezana
makazama i ukraden, '
- Na taj je samo lijevi ali ne znamo je, da li Teodorin ili
Ivaniev. grudva od vos ka je nepravil na zdjelica sa
od 5,5 cm u irinskom i 5,8 em u visinskom pravcu, a sa dubinom od 2,6 cm,
Da je grudva bila pravLlnih oblika i izrade bila bi to polukugla. U gornju povrinu
zdjelice urezano je okruglo udubljenje od punih 9 mm dubine (dublje nego kod ijednog
do sada), Gornji obod toga udubljenj a je nepravilan krug sa od 3,1
3,3 cm. Nabor oboda udubljenja i ' vanjskog oboda cijele zdjelice je ravno
poreza n i irok preko 1 cm, Sve to daje izgled nespretne gloma
znosti.
U dnu udubljenja naJiven je ' vosak koji sada izgleda crn, ali je moda bio samo
tamnozelen, kao to je to uvijek. u k9.ncelariji Na taj vosak udare n
je tipar sa od 2,:3 cm, Grb na tiranl su iste tri kule kao na malom tiparu
N"'UI
SJ. 28 - Invokacija illicijal Ila od E)-VIII 1439. Diiak Ivali